uvod - rlkbg.org.rs · trebala da čini bazu piramide zdravstvenog sistema svake države. na nivou...
TRANSCRIPT
Uvod: Istraživanje je inicirano hipotetičkim stavom delegata Skupštine LKS sa III redovne
sednice održane 25.03.15 godine da je „status lekara Srbije poražavajući“ a da je „kvalitet
pružene zdravstvene zaštite u direktnoj korelaciji sa statusom lekara“.Tim povodom, a na
predlog dr Dragana Arsića doneta je odluka o pokretanju javne rasprave o statusu lekara sa
ciljem za unapredjenje statusa lekara u R.Srbiji. Komora kao profesionalni lekarski esnaf koji se
bavi zaštitom profesionalnih interesa lekara je na V-oj redovnoj sednici oformila Radno telo (RT)
Skupštine za pokretanje javne rasprave o statusu lekara koga čine: mr.sci.dr.Snežana Jovanović
predstavnik Posebnog odbora za primarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj praksi LKS-
podpresednik RT, dr.Mirjana Lapčević član Posebnog odbora za primarnu zdravstvenu zaštitu i
javno zdravlje LKS u državnoj praksi-član, dr.Velimir Knežević predstavnikPosebnog odbora za
sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu u državnoj praksi-Predsednik RT I Irena Djokić
pravnik, spec.medicinskog prava-pravni konsultant
VIZIJA DOBROG STATUSA LEKARA Status lekara odredjuje njegov: profesionalni status,
psiho-fizički status(zdravlje) i socijalno -ekonomski status
Sa profesionalnog aspekta vizija dobrog statusa predpostavlja lekara koji obavlja svoju
profesionalnu delatnost savesno, časno i dostojanstveno poštujući načela Kodeksa medicinske
etike, lekara koji raspolaže autonomijom u radu, finansijski je nezavistan i nekorumpiran,
raspolaže znanjem i veštinama, redovno se edukuje, te obavlja svoju profesionalnu delatnost u
skladu sa savremenim medicinskim doktrinama, racionalno i efikasno u cilju postizanja najvišeg
nivoa kvaliteta zdravstvene usluge.
Sa psiho-fizičkog aspekta vizija dobrog statusa lekara predpostavlja doktora koji je psiho-fizički
zdrav i zadovoljan, egzistencijalno neopterećen, sposoban da ostvari i održava dinamičku
ravnotežu izmedju profesionalnog, porodičnog i ličnog života. Čovek sa integritetom.
Sa socijalno-ekonomskog aspekta vizija dobrog statusa predpostavlja lekara koji vodi kvalitetan
život dostojan čoveka, a to znači da je ostvaren profesionalno, porodično, egzistencijalno
neopterećen, sa uspostavljenim dobrim medjuljudskim odnosim na poslu i u društvu .
Vizija dobrog statusa lekara je, ukratko lekar koji savesno, časno i dostojanstveno obavlja svetu
lekarsku dužnost u skladu sa Kodeksom medicinske etike i savremenim medicinskim
doktrinama, finansijski nezavisno i neopterećeno.
U svim modernim i odgovornim društvima zdravlje građana spada u njegove najveće vrednosti.
Zdravstveno stanje i starosna struktura stanovništva su nam među najnepovoljnijima u Evropi, a
zdravstveni sistem zatvoren, inertan na promene, i iznad svega neefikasan. U ovakvom sistemu svi su
nezadovoljni, lekari, ostali zdravstveni radnici i građani. Primarna zdravstvena zaštita (PZZ)je oblast od
posebnog značaja za zdravlje naroda i sprovođenje zdravstvene politike Ministarstva zdravlja. Ona bi
trebala da čini bazu piramide zdravstvenog sistema svake države. Na nivou PZZ rešavaju se najčešći
poremećaji zdravlja. (1,2) Kao član Radnog tela LKS za pokretanje javne rasprave o statusu lekara u
Srbiji, gde su me delegire kolege iz Odbora za javno zdravlje i PZZ LKS u državnoj službi, čiji sam član,
želim da upoznam kolege sa dosadašnjim rezultatima našeg rada i da ih uporedim sa postojećim
istraživanjima u Srbiji. Uz sugestije kolega kreirala sam upitnik za lekare PZZ, koji ste imali priliku da
popunite.
U vremenu javne rasprave na nacrte Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdravstvenom osiguranju,
Zakona o komorama zdravstvenih radnika, Zakona o evidencijiama na području zdravstva, Zakona o
pravima pacijenata potrebno je da razmenimo mišljenja između parlamentaraca, medicinskih stručnjaka
i javnosti.
Potrebno je da lekari u Srbiji saznaju rezultate istraživanja koje je LKS sprovela sa:
Ciljem istraživanja Utvrditi mišljenje lekara PZZ, SZZ i TZZ u državnom i privatnom sektoru o
svom statusu, kao i razlozima koji utiču na status lekara u Srbiji.
Metod rada Skupština LKS imenovala je Radno telo za pokretanje javne rasprave za
unapredjenje statusa lekara u Srbiji. Istraživanje je sprovela LKS u julu i avgustu 2015 godine.
Upitnik čine četiri grupe pitanja koja definišu status ispitanika sa 4 aspekta: socijalno-
demografskog, profesionalnog, psiho-fizičkog (zdravstvenog) i socijalno-ekonomskog.
Upitnici za sve lekare u Srbiji, kao i za lekare u PZZ u državnoj praksi, koji su bili anonimni,
distribuirani su u papirnoj formi preko regionalnih kancelarija LKS i u elektronskoj formi preko
sajta LKS.
Rezultati i diskusija
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2015.godine, u Srbiji je zaposleno 20607 doktora u državnoj praksi. Polovina doktora zaposlena je u PZZ.
Anketu je popunilo 988 doktora PZZ, što prestavlja približno 10% doktora zaposlenih u PZZ u državnoj praksi. Ovaj procenat dovoljan je da, kao pilot istraživanje, posluži za otpočinjanje javne rasprave za unapređenje statusa lekara u Srbiji. Očekujem da će kolege podržati inicijativu LKS i aktivno učestvovati u planiranoj javnoj raspravi.
Anketu je popunilo najviše lekara starijih od 52 godine. Radni staž 1/5 lekara duži je od 31. godine, po 2/5 do 16 i od 16 do 30 godina, ¾ anketiranih lekara PZZ (ALPZZ) je ženskog pola.
60% anketiranih lekara PZZ (ALPZZ) je iz službe opšte medicine (OM), 26% specijalisti OM,
1/3 ALPZZ su lekari opšte medicine (bez specijalizacije). Na dopis Ministru zdravlja (u prilogu) “Mesto i uloga lekara opšte medicine u sistemu
zdravstvene zaštite Srbije” čiju je sadržinu na inicijativu Odbora za javno zdravlje i PZZ LKS u
državnoj službi usvojila Skupština LKS, potpisala direktorka LKS dr Vesna Jovanović i uputila
04.04.2015.godine ministru zdravlja asist.dr Zlatiboru Lončaru, do sada niko nije odgovorio LKS. U njemu
smo naveli promene koje su nužne da bi lekar OM rešio 80%, a specijalista OM do 95% zdravstvenih
zahteva građana. Uspešno rešavanje zdravstvenih zahteva građana na nivou PZZ je najkorisnije i
najjeftinije za građane i državu, a čuva kapacitete specijalizovanih zdravstvenih ustanova na
sekundarnom i tercujernom nivou ZZ za strogo definisana stanja. PZZ, posebno opšta medicina kao njen
najveći segment, predviđeno je da bude čuvar zdravlja naroda i čuvar državne kase, pod uslovom da su
ostvareni svi preduslovi za njeno normalno funkcionisanje.
Ne, smatra 73,6% anketiranih lekara PZZ (ALPZZ).
0.0
20.0
40.0
60.0
80.0
da ne
Na osnovu usvojene Deklaracija iz Alma-ate 1978.god. (1979.god. Rezolucija WHA 32/30 PZZ, 1981.god. RezolucijaWHO 34/36) . Da li smatrate
da PZZ u Srbiji zaista ima centralno mesto u …
Ne, odgovorilo je 86,6% ALPZZ.
Ne, smatra 86,6% ALPZZ.
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
90.0
100.0
da ne
Da li smatrate da se bolesnik istinski nalazi u centru zdravstvenog sistema u Republici Srbiji?
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
90.0
100.0
da ne
Da li ste zadovoljni odnosom RFZO prema lekarskoj autonomiji u radu?
Da, smatra 87,2% ALPZZ. Prema ZOZZ član 28.pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije
obaveštenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu
medicinsku meru. Obaveštenje treba da obuhvati:
1) dijagnozu i prognozu bolesti;
2) kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predložene medicinske mere;
3) vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice;
4) alternativne metode lečenja;
5) moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenta;
6) dejstvo lekova i moguće sporedne posledice tog dejstva. Obaveštenje iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni zdravstveni radnik dužan je dati i bez pacijentovog traženja.
Obaveštenje daje nadležni zdravstveni radnik usmeno i na način koji je razumljiv pacijentu, vodeći
računa o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju. U medicinsku dokumentaciju nadležni
zdravstveni radnik unosi podatak da je pacijentu, odnosno članu porodice dao obaveštenje o podacima
iz st.1. i 2. člana 28.
Problem dostupnost i pristupačnost zdravstvenoj zaštiti, predugo čekanje na dijagnostičke procedure,
bolničko lečenje, naročito hiruške intervencije (liste čekanja) prisutan je u svim sredinama. Zbog
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
90.0
100.0
da ne
Da li smatrate da se pacijentima, Ustavom, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdravstvenom osiguranju daju prava koja su
lekarima u radu ograničena, uskraćena u odnosuna tog istog pacijenta?
navedenih problema građani su prinuđeni da mnoge zdravstvene usluge naročito sekundarnog i
tercijernog nivoa ZZ ostvaruju i plaćaju u privatnoj praksi koja, na žalost, ni je izjednačena sa državnom.
Ovo dodatno iscrpljuje već osiromašene građane, koji zbog toga postaju netolerantni i stvara se
napetost u komunikaciji između građana i doktora u državnoj praksi. Zbog toga su sve učestaliji napadi
građana na doktore i medicinske sestre. (11)
Da, smata 93,8% ALPZZ.
0.0
20.0
40.0
60.0
80.0
100.0
da ne
Da li na kvalitet zdravstvene zaštite, koju pružate građanima, utiče preobimno
vođenje nemedicinske administracije-fakturisanje?
0.0
20.0
40.0
60.0
80.0
100.0
da ne
Da li smatrate da informacioni sistem u komeradimo u PZZ, zbog istovremene papirne (duple)
evidencije, skraćuje vreme kontakta lekara sapacijentom i dodatno opterećuje i lekara i
pacijenta?
Da, smata 93,8% ALPZZ.
Ne, smatra 93,9% ALPZZ.
Da, smatra 90% ALPZZ.
0.0
50.0
100.0
da ne
Da li lekar u PZZ (DZ) ima realne mogućnosti (vreme, ograničenja od strane RFZO, nedostupnost zdravstvene zaštite
na sekundarnom i tercijernom nivou ZZ) da se bavi zdravstvenim problemima građana prema definiciji WHO?
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
90.0
100.0
da ne
Da li na kvalitet zdravstvene zaštite, koju pružate građanima, utiče dnevna preopterećenost pacijentima ?
Da, smatra 70% ALPZZ.
Nezadovoljno je 75% ALPZZ.
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
da ne
Da li na kvalitet zdravstvene zaštite, koju pružate građanima, utiče veliki procenat starijih od 65 godina koji imaju istovremeno više od 2 hronične nezarazne bolesti?
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
Nezadovoljan/a Ni zadovolj ni nezadov. Veoma nezadovoljan/a Zadovoljan/a
Koliko ste zadovoljni vremenom koje možete da posvetite pri pregledu Vašem pacijentu?
Nezadovoljno je 91% ALPZZ.
Svaki drugi ALPZZ (50,4%) odgovorijo je sa da.
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
35.0
40.0
45.0
50.0
Nezadovoljan/a Ni zadovoljan/a, ninezadovoljan/a
Veomanezadovoljan/a
Veoma zadovoljan/a Zadovoljan/a
Koliko ste zadovoljni Vašom platom?
49.0
49.2
49.4
49.6
49.8
50.0
50.2
50.4
50.6
da ne
Da li na kvalitet zdravstvene zaštite koju pružate građanima utiče neadekvatna
materijalna naknada za rad?
Da je opterećenje poslom stresno, izjavilo je 80% ALPZZ.
Nedovoljan broj zaposlenih je stres za 75% ALPZZ.
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
35.0
40.0
nije stresno ponekad stresno retko je stresno stresno veoma stresno
STRES Preopterećenost poslom?
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
35.0
nije stresno ponekad stresno retko je stresno stresno veoma stresno
Nedovoljan broj zaposlenih?
Da je vremensko ograničenje za pregled pacijenata stresno izjavilo je 75% ALPZZ.
Platom je nezadovoljno 91% ALPZZ.
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
35.0
nije stresno ponekad stresno retko je stresno stresno veoma stresno
Vremensko ograničenje za pregled pacijenata?
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
35.0
40.0
45.0
50.0
Nezadovoljan/a Ni zadovoljan/a, ninezadovoljan/a
Veomanezadovoljan/a
Veoma zadovoljan/a Zadovoljan/a
Koliko ste zadovoljni Vašom platom?
Neadekvatna lična primanja su stres za 80% ALPZZ.
Finansiska ograničenja u radu predstavljaju stres za 83% ALPZZ.
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
nije stresno ponekad stresno retko je stresno stresno veoma stresno
Neadekvatna lična primanja?
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
nije stresno ponekad stresno retko je stresno stresno veoma stresno
Neadekvatna materijalna sredstva za normalanrad (finansijska ograničenja)?
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
35.0
40.0
nije stresno ponekad stresno retko je stresno stresno veoma stresno
Administrativni poslovi ?
Administrativni poslovi stresni su za 70% ALPZZ.
Da, smatra 87,2% ALPZZ.
Da je pogrešno informisanje bolesnika od medija i drugih izvora stresno, misli 70% ALPZZ .
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
90.0
100.0
da ne
Da li smatrate da se pacijentima, Ustavom, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdravstvenom osiguranju daju prava koja su
lekarima u radu ograničena, uskraćena u odnosuna tog istog pacijenta?
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
35.0
nije stresno ponekad stresno retko je stresno stresno veoma stresno
Pogrešno informisanje bolesnika od strane medija i drugih izvora?
Izloženost neprimerenoj javnoj kritici stresno je za 70% ALPZZ, pretnja sudskim tužbama i/ili parničenja
za 65%, za svakog drugog AL PZZ sukob sa bolesnikom i/ili njegovom familijom je stresan , kao i
suočavanje sa neizlečivim bolestima. Srestva javnog informisanja obaveštavaju građane da po Zakonu o
ZZ, Zakonu o ZO, Zakonu o pravima pacijenata imaju prava na procedure i lečenje, koje oni često ne
mogu da realizuju ili ne u okviru zakonom zagarantovanog prava u okviru mesec dana, tako da građani
neopravdano svoe nezadovoljstvo ispoljavaju na izabranom lekaru, koji je izložen verbalnom i fizičkom
nasilju na random mestu, a zakonom nije zaštićen – nema status službenog lica. (1,3)
Tokom studija medicine budući lekari su sistematski učeni da racionalno, efikasno i ekonomično pružaju
zdravstveni zaštitu (ZZ) građanima. U tome im u svakodnevnom radu pomazu Vodiči dobre prakse, čija je
korist u najmanju ruku trostruka:
1. za bolesnika - da mu poboljša kvalitet pružene ZZ,
2. za zdravstvenog profesionalca da relativno jednostavno izabere najbolju strategiju lečenja pojedinog bolesnika,
3. za Zdravstveni sistem (ZS) i društvo u celini, da lečenje učini racionalnim i da se za uložena materijalna sredstva ostvare najoptimalniji rezultati.
• Ostvarivanje ZZ u opštem društvenom kontekstu nalazi se preseku tri Venova kruga, a to su:
1. medicinska znanja,
2. materijalna sredstva, i
3. prioriteti društvenih vrednosti.
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
35.0
40.0
nije stresno ponekad stresno retko je stresno stresno veoma stresno
Izloženost neprimerenoj javnoj kritici?
Jasno je da je uloga medicinskih profesionalaca da totalno ovladaju površinom svoga kruga. Dužnost je društva kao celine kao i onih koji su izabrani da ga vode da sa svoje strane ovladaju
površinom kruga za koji su oni odgovorni.
Preporuke su jedno od sredstava da se postigne cilj, dobra praksa sa prihvatljivim utroškom srestava. ( 4)
Da li su lekari na pravi način motivisani da svoja znanja i veštine u ograničenom vremenu iskoriste kao
što je preporučeno na prethodna dva grafikona? Većina ne, kao što se vidi iz rezultata istraživanja LKS.
Uzrok tome nije neznanje lekara PZZ, već nemotivisanost za rad (male plate, opterećenost poslom,
neadekvatno vrednovanje rada, nezaštićenost na random mestu…)
.
Da, smatra 72% ALPZZ.
Nezadovoljno je 72,8% ALPZZ.
0.0
20.0
40.0
60.0
80.0
da ne
Da li smatrate da elektronski informacionisistem/ program u kome radite na nivou PZZ
prestavlja samo elektronsku fakturu za RFZO?
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
da ne
Da li ste zadovoljni mogućnostima elektronskoginformacionog sistema/ programa u kome radite
na nivou PZZ za praćenje toka bolesti i ishodalečenja?
Ne, smatra 95,2% ALPZZ.
Ne, smatra 88% ALPZZ.
Lekari i lekovi ne mogu sami sve. Potrebna su materijalna srestva, potrebno je definisati prioritete. Da
smo još pre dve decenije morali da imamo def inisan paket osnovnih zdravstvenih usluga, misli 89%
ALPZZ.
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
90.0
100.0
da ne
Da li ocena kvaliteta rada definisanakapitacionom formulom zaista meri kvalitet rada
lekara u PZZ?
0.0
50.0
100.0
da ne
Da li kapitaciona formula meri ishod lečenja građana u odnosu na uložena
sredstva?
Nije dovoljno deklarativno izjaviti da je zdravlje najvažnije u životu. Lekari i ostali
zdravstveni radnici zdravstvenim vaspitanjem treba da podstaknu, nauče i podrže građane
da očuvaju i unaprede svoje i zdravlje svoje porodice, da izbegavaju faktore rizika i
štetne navike za akutne i hronične poremećaje zdravlja i aktivno, kao istinski partneri,
učestvuju u procesu lečenja bolesti. Da bi uspeh bio bolji u tome lekarima treba da
pomogne lokalna zajednica uključujući škole, država, sredstva javnog informisanja. (3, 4,
12)
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
90.0
100.0
da ne
Da li smatrate da smo još pre dve decenije moralida imamo definisan paket osnovnih zdravstvenih
usluga u PZZ?
Da, smatra 85,7% ALPZZ.
Kao i prava pacijenta, na vidnom mestu u DZ potrebno je istaći i dužnosti pacijenta.
Dužnosti pacijenta:
• U postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite dužnosti pacijenata, u smislu ovog zakona, odnose se na odgovornost za lično zdravlje, prema drugim korisnicima zdravstvenih usluga, zdravstvenim radnicima, odnosno zdravstvenim saradnicima, kao i drugim zaposlenima u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi.
• U ostvarivanju zdravstvene zaštite, pacijent je dužan da se pridržava opštih akata zdravstvene ustanove, privatne prakse, organizacione jedinice visokoškolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost i drugih pravnih lica koja obavljaju određene poslove iz zdravstvene delatnosti, o uslovima boravka i ponašanja u njima.
• Član 171. • Zdravstveni radnik može odbiti pružanje zdravstvene zaštite ako zdravstvena
usluga koju treba pružiti nije u skladu sa njegovom savešću, ili međunarodnim pravilima medicinske etike (u dalјem tekstu: prigovor savesti).
• Zdravstveni radnik dužan je da o prigovoru savesti obavesti direktora zdravstvene ustanove, odnosno neposrednog rukovodioca, kao i osnivača privatne prakse.
• Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa dužna je da poštuje istaknuti prigovor savesti zdravstvenog radnika, kao i da obezbedi pružanje zdravstvene zaštite pacijentu od strane drugog zdravstvenog radnika.
• Zdravstveni radnik ne može odbiti pružanje hitne medicinske pomoći ističući prigovor savesti.
• Odgovornost pacijenta za lično zdravlje
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
90.0
da ne
Da li smatrate da se građani Ustavom, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdravstvenom osiguranju nedovoljno
obavezuju da brinu o svom i zdravlju svoje porodice?
Član 33
Pacijent je dužan da pri ostvarivanju zdravstvene zaštite:
1) aktivno učestvuje u zaštiti, očuvanju i unapređenju svog zdravlja;
2) u potpunosti i istinito informiše nadležnog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika o svom zdravstvenom stanju;
3) pridržava se uputstava i preduzima mere propisane od strane nadležnog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika.
• Odgovornost pacijenta prema drugim korisnicima zdravstvenih usluga
Član 34
Pacijent je dužan da poštuje prava drugih pacijenata, utvrđena ovim zakonom, Odgovornost pacijenta prema zdravstvenim radnicima, odnosno zdravstvenim saradnicima
• Član 35
Pacijent je dužan da se, u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite prema zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, odnosi sa poštovanjem i uvažavanjem. Zabranjeno je ometanje zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika, prilikom pružanja zdravstvene zaštite.
• Član 36 Ako se pacijent ne pridržava dužnosti iz čl. 32 - 35. ovog zakona, nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, posle prethodnog upozorenja, može otkazati pružanje dalje zdravstvene zaštite pacijentu, izuzev hitne medicinske pomoći, o čemu je dužan da pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove, kao i da u medicinsku dokumentaciju pacijenta unese razloge za odbijanje pružanja zdravstvene zaštite. U slučaju iz stava 1. ovog člana, zdravstvena ustanova, privatna praksa, organizaciona jedinica visokoškolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost i druga pravna lica koja obavljaju određene poslove iz zdravstvene delatnosti, dužni su da pacijentu obezbede dalje pružanje odgovarajuće zdravstvene zaštite.
• Član 37
Pacijent je dužan da blagovremeno informiše nadležnu zdravstvenu ustanovu o otkazivanju termina za zakazane preglede i medicinske postupke, kao i o promeni adrese i telefonskog broj.
Ne, smatra 93% ALPZZ.
Ne, smatra 85,2% ALPZZ. (10)
Da, smatra 93,9% ALPZZ.
0.0
20.0
40.0
60.0
80.0
100.0
da ne
Da li u Srbiji kreatori zdravstvene politikeuvažavaju iskustva iz prakse?
0.0
50.0
100.0
da ne
Da li u Srbiji kreatori zdravstvene politikesagledavaju komparativne prednosti i
ekonomsku isplativost kućnog lečenja u vreme…
0.0
20.0
40.0
60.0
80.0
100.0
da ne
Da li treba posebno vrednovati: rad sa hitnimstanjima, mentalnim poremećajima, infektivnim
materijalom?
Da, smatra 93,8% ALPZZ.
Nezadovoljno je 94% ALPZZ.
0.0
20.0
40.0
60.0
80.0
100.0
da ne
Da li treba uzeti u obzir da lekar opšte medicine objedinjuje sve ove rizike u toku svog rada?
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
Nezadovoljan/a Ni zadovolj ninezadov.
Veomanezadovoljan/a
Veoma zadovoljan/a Zadovoljan/a
Da li ste zadovoljni Vašim statusom u našem društvu?
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
Nezadovoljan/a Ni zadovolj ninezadov.
Veomanezadovoljan/a
Veoma zadovoljan/a Zadovoljan/a
Koliko ste zadovoljni radom Ministarstva zdravlja?
Nezadovoljno je 93% ALPZZ.
Nezadovoljno je 86 % ALPZZ.
U kreiranju zdravstvene politike, prema preporukama EU (Briselska deklaracija) , treba ravnopravno da
učestvuju zdravstveni profesionalci preko LKS, SLD, medicinskih fakulteta; državne institucije
(Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za rad I socijalna pitanja, Ministarstvo za nauku I tehnološki razvoj,
RFZO) i udruženja bolesnika. Edukacijom obolelih od reumatskih bolesti, članova njihovih porodica i
svih zainteresovanih građana lekari, ostali zdravstveni profesionalci i udruženja bolesnika pomogli bi
realizaciju projekta Bolesnik – partner, kao i projekat Samopomoći obolelih od različitih HNB. Tako
edukovani bolesnici istinski bi učestvovali u svom lečenju, poboljšala bi se komunikacija između lekara i
bolesnika, povećalo bi se uzajamno poverenje, kao i kvalitet ZZ. Država preko svojih institucija, lokalna
zajednica, porodica, svaki pojedinac svi zajedno moramo uz podršku medija menjati stavove građana
prema svom zdravlju kako izjava da je zdravlje najvažnije u životu nebi bila deklarativna već istinska. U
takvim okolnostima lekari bi mogli da svojim znanjem i profesionalnim veštinama utiču na promenu
životnog stila građana i zajedno sa njima učine da to bude trajni oblik ponašanja građana. Da se
pristupilo realizaciji Programa integrisane preventivne zdravstvene zaštite stanovništva od
hroničnih nezaraznih bolesti (HNB) (Uredba objavlјena u Službenom glasniku
19.07.1996.godine) ulaganje u prevenciju HNB bilo bi mnogo veće od 6%, a posledično bi
smanjilo potrošnju materijalnih srestava za lečenje 45% i lekove 33%. (5,6,7,12)
Udruženja bolesnika u zemljama EU organizuju istraživanja u cilju doprinosa poboljšanju
kvaliteta lečenja, ispitivanja efikasnosti lekova, neželjenih dejstava lekova... Udruženje obolelih
od reumatskih bolesti Srbije (ORS) i Sekcija opšte medicine SLD uz podršku Udruženje
reumatologa Srbije multicentričnim ispitivanjem kvaliteta života (KŽ) obolelih od reumatskih
bolesti u Srbiji potvrdilo je da je njihov KŽ statistički visoko značajno urušen bolešću. (8)
Zakasnelo postavljanje dijagnoze, odsustvo ili kasno započinjanje savremene terapije uzrokuje
razvoj anksioznosti, depresije i brzog zamaranja obolelih od reumatoidnog artritisa u Srbiji. (12)
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
Nezadovoljan/a Ni zadovolj ninezadov
Veomanezadovoljan/a
Veoma zadovoljan/a Zadovoljan/a
Koliko ste zadovoljni radom Lekarske Komore?
Pod pritiskom Ministarstva zdravlja, vezano za zaštitu „prava“ pacijenata i RFZO, koji svojim pravilnicima
promoviše isključivo propise koji izabranim lekarima nanose materijalnu štetu, uz učešće dnevne politike
koja zapostavlja vrednost i dostupnosti i značaj PZZ, lekari OM su primorani da uz produženo radno
vreme prime svakog pacijenta koji uđe na vrata njihove ustanove. Kako se ne poštuje gornja granica
za broj primljenih pacijenata u toku radnog vremena (36), zdravlje lekara koji rade u oblasti
opšte medicine je ozbiljno ugroženo, a nemaju ni mogućnost da se na bilo koji način uključe u
donošenje odluka o organizaciji službe.
Asocijacija lekara opšte/porodične medicine (OM/PM) Jugoistočne Evrope organizovala je 2008
godine multicentrično ispitivanje kvaliteta života (KŽ) u vezi sa zdravlјem lekara OM/PM.
Narušeno fizičko i mentalno zdravlјe, kao i socijalno funkcionisanje smanjuju KŽ lekara OM/PM i
kontrolne grupe, ali značajno više lekara OM-PM i to naročito žena od 55 do 59 i muškaraca od
60 do 64 godine. U Srbiji lekari OM/PM u odnosu na lekare OM/PM Jugoistočne Evrope imaju
statistički visoko značajno lošiji KŽ. (9)
Da, smatra 83,4% ALPZZ, š znači da RFZO ne vrednuje rad specijalista OM. Potrebno je izmeniti
Nomeklaturu zdravstvenih usluga, koju je propisalo Ministarstvo zdravlja i cenovnik za obavljanje
poslova u zdravstvu, pošto je potpuno izjednačena cena pregleda lekara opšte medicine - početnika,
specijaliste opšte medicine, a postoji i naglašena tendencija diskriminacije doktora sa različitim stručnim
i naučnim zvanjima (primarijus, mr sci med., dr sci med.) koji rade u DZ, tako što se ne poštuje i
neposredno ne primenjuje Uredba o koeficijentima. Jačanjem Katedre opšte/porodičnbe medicine i
domova zdravlja kao nastavnue baze uvažavanjem akademskih zvanja povećalo bi interesovanje lekara
za specijalizaciju OM/PM i sticanje akademskih zvanja. Rad specijalista opšte/porodične medicine u DZ bi
za građane i državu bio efikasaniji i ekonomičniji.
Studije medicine mogu upisati samo najuspešniji srednjoškolci. Školovanje lekara je skupo, dugo –
decenisko, čitavog života. Lična odgovornost lekara u radu je ogromna. Bolestan čovek očekuje stručnu i
ljudsku pomoć od lekara. Status lekara u Srbiji toliko je ugrožen, tako da svako od nas, nenamerno,
0.0
50.0
100.0
da ne
Da li mislite da se mora napraviti razlika između lekara početnika, koji rade pod
nadzorom, jer nemaju licencu i onih lekara koji rade samostalno?
možće da pogreši. Posledice naših grešaka mogu biti sa lošim posledicama po zdravlje i zivot građana i
po nas same.
Finansijki prihodi neomogućavaju život dostojan lekara (dovolјno vremena za teoretsku i praktičnu
edukaciju, planiranje rada kroz stručne sastanke, planiranje rada sa građanima u cilјu očuvanja i
unapređenje zdravlјa i prevencije bolesti, da zarađuje dovolјno za svoju i egzistenciju svoje porodice, da
ima dovolno vremena i novca za svakodnevni i godišnji odmor, kako bi mogao kvalitetno i odgovorno
obavlјati lečenje i zdravstveno vaspitni rad sa građanima ...)
Zaključak Status lekara u Srbiji je nezadovoljavajući. Na to u PZZ najviše utiču opterećenost pregledima,
Zakoni o ZZ, ZO, Pravima pacijenata koji realno nemogu da se realizuju u datim ekonomskim
okolnostima, a naročito smanjenjem autonomije lekara u radu od strane RFZO-a, uz primenu kapitacione
formule koja realno ne oslikava kvalitet rada lekara PZZ, kao ni uvođenjem informacionog sistema koji
ne sadrži elektronski karton već fakturu fondu, dok je lekarima dvojnom evidencijom smanjeno i onako
kratko vreme za kontakt sa pacijentom. Plate su male, posao veliki, težak i odgovoran, a nezadovoljstvo
građana i lekara sve veće. Konflikti su sve češći, a lekari nemaju status službenog lica. Teško je u ovakvim
okolnostima preuzeti odgovornost. Neophodno je stalno unapređivati uzajamno razumevanje,
poštovanje i toleranciju između lekara i građana. Država, svojim institucijama, kao i srestva javnog
informisanja kontinuirano treba da podstiču razvoj ovakvih odnosa, a ne da okrivljuju lekare za greške iz
delokruga svoga rada, jer ćutanje lekara je znak velikog nezadovoljstva. Poštujući Hipokratovu zakletvu,
lekari već duže rade po svojoj savesti, a ne zbog straha.
Predlog mera Uvažavajući odgovore lekara na anketu (u celini dostupna na sajtu LKS) u cilju
unapređenja rada lekara PZZ predlašemo:
1. Smanjiti opterećenost dnevnim pregledima lekara PZZ. 2. Povećati motivisanost za rad boljom organizacijom rada i povećanjem plata, kako bi
zadržali lekare u Srbiji (kao što je urađeno u sudstvu)
3. Cena pregleda specijaliste OM u DZ nesme biti izjednačena sa cenm pregleda lekara opšte medicine – početnika.
4. Jačanje Katedre opšte/porodičnbe medicine i domova zdravlja kao nastavnue baze uvažavanjem akademskih zvanja specijalista opšte/porodične medicine povećalo bi interesovanje lekara za specijalizaciju OM/PM čiji rad bi za građane i državu bio najefikasaniji i najekonomičniji.
5. Uvesti elektronski karton (koga mi u Srbiji nemamo, imamo samo fakturu RFZO) zakonski izjednačen sa papirnim kako bi se prestalo sa dvojnom evidencijom i smanjila administracija.
6. RFZO nesme da smanjuje autonomiju rada lekara, jer to prestavlja potencijalni rizik za greške za koje onda odgovara lično lekar.
7. Obezbediti status službenog lica za lekare. 8. Građane treba edukovati da budu partneri u lečenju, razvijati odnos između lekara i
građana ispunjen obostranim poštovanjem i poverenjem, a državne institucije i mediji treba to na konstruktivan način da podržavaju.
9. Rukovodni kadar postavljati isključivo na osnovu stručne kompetentnosti, dobre komunikacije sa kolegama i pacijentima, jer rukovodilac mora da ličnim primerom podstakne izabrane lekare da kvalitetno reše zdravstvene zahteve građana od 80 do 95% na nivou PZZ.
10. Internom kontrolom kvaliteta rada lekara PZZ sankcionisati one koji ne rade kvalitetno, efikasno i ekonomično, a ne smanjivati kompetentnost svih izabranih lekara zbog pojedinaca.
11. Svako od nas mora da preuzme odgovornost: „Spas sveta zavisi samo od individue čiji je
ona svet. Svaka individua mora tako da postupa kao da čitava budućnost sveta i samog
čovečanstva zavisi samo od nje. Sve drugo je izbegavanje odgovornosti i
dehumanizirajuća sila, jer sve drugo ojačava pojedinca u njegovoj predstavi da je samo
pojava u nekoj drami koju je napisala anonimna moć.“ Joseph Weizenbaum – 1975 [13]
Literatura
1. Jakovljević Đ, Grujić V: Primarna zdravstvena zaštita - teorija i praksa, Beograd,
novembar 1944;
2. The europan definition of general practice/family medicine, WONCA EUROPE 2003
3. M. Petrov Kiurski, Kongres opšte medicine 2015, „Nasilje nad lekarima opšte medicine“
4. Оstojić M. i saradnici. Preporuke za prevenciju ishemijske bolesti srca. Nacionalni komitet za izradu Vodiča kliničke prakse u Srbiji, 2002, Beograd: 3-8.
5. Lapčević M., Dimitrujević I, Ristić J, Vuković M. Rangiranje po skali životnih vrednosti.
Srp Arh Celok Lek 2006;134 (9-10):432-8.
6. Lapčević M. Dimitrijević I. Pokazatelji zdravlja porodice i uticaj porodičnog lekara na
prevenciju upotrebe psihoaktivnih supstanci.Srp Arh Celok Lek 2010;138 (11-12): 783-
789.
7. Lapčević M, Komunikacija između lekara i bolesnika. ACTA RHEUMATOLOGICA
BELGRADENSIAА 2010; 40 Saplement 2:84-9.
8. Lapčević M, Prvanov D, Đorđević S. Procena kvaliteta života obolelih od hroničnih
reumatskih oboljenja. Opšta medicina 2010;16(3-4):113-123.
9. Lapčević M., Gvozdenović B., Stanković S. Kvalitet života u vezi sa zdravlјem lekara
opšte-porodične medicine Jugoistočne Evrope. Srp Arh Celok Lek 2008;136 (7-8): 397-
405
10. Konstantinović D. Lazarević V. Milovanović V. Lapčević M. Konstantinović V. Vuković M. Finansiska održivost kućnog lečenja u zdravstvenom sistemu Republike Srbije. Srp Arh
Celok Lek 2013;142 (3-4): 214-218.
11. Lapčević M, et al. Socioeconomic and therapy factor influence on self-reported fatigue,
anxiety and depression in rheumatoid arthritis patients. Rev Bras Reumatol. 2017.
http://dx.doi.org/10.1016/j.rbre.2017.02.004
12. Milena Gajić-Stevanović: Analiza zdravstvenog sistema i potrošnje za zdravstvenu
zaštitu na nacionalnom nivou u periodu od 2003. do 2014. Godine; Institut za javno
zdravlje „Milan Jovanović - Batut“.
13. Vladeta Jerotić V. Etika u medicini. Opšta medicina 2007;13 (1-2):45-8.
