Revizionizam retko kad la`e otvorenoIstorijski revizionizam falsifikuje pro{lostselekcijom ~injenica, precenjivanjem zna~ajajednih, manje va`nih i potcenjivanjem zna~ajadrugih, va`nijih. Opasnost je {to revizionizamretko kad la`e otvoreno i ~esto je logi~an.Petrovgradi onda do|u kao normalan ishod: toje starije ime, kralj je va`niji od nekog tamorevolucionara-komuniste, jeste da su se nekihrabro borili protiv tog fa{izma, ali bolje da nisu,imali bismo sad kralja... To je dakle me{avinane~eg ~injeni~nog i ne~eg vrednosnog...

Istorijski revizionizam je proces reinterpretacije~injenica, motiva, procesa, povoda i uzrokaistorijskih doga|aja. U ~itavoj Evropi, poslednjih

decenija, vodi se borba za interpretaciju Drugogsvetskog rata, a ovaj proces nije slu~ajno povezansa ja~anjem desnice, nacionalizama, populizama,politika i retorika koje u sebi sadr`e fa{isti~keelemente. Revizionizam i ekspanzija desnicezapravo su dve strane jedne medalje, jer vladaju}eelite dobro znaju da onaj ko kontroli{e pro{lost,kontroli{e i sada{njost. Odri~u}i se tekovinaantifa{isti~ke borbe, relativizuju}i njenu ispravnost,kao i pozicije koje su u toj borbi zauzimali pokreti,vojske, dr`ave i pojedinci, Evropa ponovo kliza uonu ideologiju, koja je - pre samo ne{to vi{e odpola veka, bila uzrok njenog najstra{nijegrazaranja.Kakvu odgovornost u ovim procesima imajuintelektualci? Kakva je odgovornost svih gra|ana ikako iza}i iz kruga one }utljive ve}ine koja fa{izam~ini mogu}im? [ta su opasnosti koje istorijskirevizionizam nosi i kojim se strategijama slu`e elite,kako bi ove opasnosti prikrile, relativizovale, u~inilemanje o~iglednim? Kako se ovi procesi odnose nazemlje biv{e Jugoslavije i ima li nade da }e ove

zemlje ponovo biti prva ta~ka otpora u borbiprotiv fa{izma, odnosno da }e se ovde ponovodesiti 27. mart? Ako takve nade nema, kako }emoje probuditi? Kakav nam je optimizam za topotreban, kakvo znanje i kakvo podse}anje naistorijske ~injenice? Mogu li nove generacije u~itina iskustvu prethodnih i da li je istina da smo izistorije nau~ili samo to da iz istorije ni{ta nemo`emo da nau~imo? Za{to u~imo istoriju? Kakoje u~imo, a kako treba da je u~imo... neka su odpitanja koja }e biti postavljena na ovoj tribini.

STOP revizionizmu

Minja Bogavac

Sr|an Milo{evi}

UTORAK, 27. MART 2018.

Opasnost istorijskog

revizionizma

utorak, 27.IIno STOP revizionizmu

Zrenjaninski antifBranka PrpaAntifa{izam nije istorijskakategorija ili, ta~nije, nije samo to.Antifa{izam je politi~ki ideal kojinije svoje postojanje zavr{io savelikom pobedom u Drugomsvetskom ratu, to je ideal koji tektreba da bude ostvaren i svakageneracija, od tada do danas, uistoj je civilizacijskoj obaveziprema njemu. Nije va`no gde seta borba odvija, u Zrenjaninu ilibilo kom drugom mestu. Razli~itisu toponimi ali je ideja ista, borbaza ~oveka i ~ove~anstvo u kojoj jehumanizam po~etni i zavr{nipostulat.

Zrenjanin - sindrou{trojenog petlaDubravka Stojanovi}

Dru{tva koja imaju stalnu potrebu damenjaju imena svojih gradova i ulica, daru{e spomenike i podi`u nove, daukidaju stare i uvode nove praznike li~ena one nesre}ne `ene, zavisnice odestetskih zahvata - vide da im ne{to fali,al ne znaju {ta? Veruju da }e podizanjemkapaka popuniti onu rupu u du{i. Li~i to ina onu hercegova~ku izreku: „Zasekli teku{trojenom petlu krestu, da ga zboggornje manje boli donja rana“.Drugim re~ima - nesre}na dru{tva stalno`ele da skrenu pa`nju s pravog pitanja,da prave}i novi problem zatrpaju onajstari. Takva dru{tva menjaju svojuistoriju da ne bi promenila svojusada{njost. U izvesnom smislu to i jeste pastvari {ta bi sa sobom uradili, kako da prespro{losti iskora~e u njima tako daleku sadstvarno fali.Stalni poku{aji da se napravi bolja pro{losdru{tava koja ne znaju {ta su im vrednost

Imala je Srbija i tada uzorne zakone, pa ~azakonu o {tampi prvi ~lan glasio je jednosBilo je {iroko pravo glasa za mu{karce. Ali,„taj re`im bio je negacija svake slobode“. lomljenjem {tamparskih ma{ina, pravo glspiskovima i nasiljem na glasa~kim mestimnajja~eg ~oveka, pa tamo gde je bio Pa{i}{ta bi o tome rekao Ustav. U tom smislu bpove`e s tim periodom srpske istorije.Ispala bi Srbija daleko jo{ mudrija kada bi zatire ve} vi{e od 30 godina. I dok su mnoantifa{izam, iskonstruisale ga iz malih d`eskoro pola veka nakon zavr{etka Drugog ss teorijom o dva antifa{izma, kojom se ~etratnih zlo~ina. Puni revizionizam postignusu nas, osloba|aju}i nas, nove vlasti oslobDrugom svetskom ratu. Zameniv{i ~ak 800praznike, spomenike, ud`benike istorije i glavnih u~esnika Drugog svetskog rata, zada pora`eni po~nu da pi{u istoriju. Samo sve }e biti bolje i pitkije. Kao voda u ZrenjaI na kraju ne{to li~no. Kada su na{i do{li naprvih mera bila je promena imena moje gTre}a, pa je posle rata to ime, kao simbol bOsma. I{la sam u tu Osmu, koju su svi stari

Ima neke napetosti izme|u nazivaZrenjanin i savremene neoliberalneeksploatacije. Sve }e biti normalnije ako

se progna komunista iz imena grada. Zatoi ovaj najnoviji anti-antifa{izam treba ~itatii kao preventivu protiv antikapitalizma -obja{njava sociolog, dr Todor Kulji} zaDanas de{avanja oko inicijative gradskevlasti u Zrenjaninu da promeni nazivgrada. Na ovakve doga|aje na{ poznatisociolog ukazivao je i pre nekoliko godina,obja{njavaju}i da desni~ari povremenoobnavljaju ideju o preimenovanju grada.

Treba li Zrenjanin da menja svojeime?- Ne treba. Imena gradova se ne ti~u samouspomena na mrtve li~nosti nego su isimboli vrednosti. Potpuno opre~ne

vrednosti se kriju iza naziva Zrenjanin iPetrovgrad. Zrenjanin simbolizujerepubliku, svetovnu gra|ansku dr`avu iantifa{izam. Petrovgrad je znamenmonarhije, dinasti~ke krvi, vlasti po bo`jojmilosti, anti-antifa{izma i homogeneetni~ke dr`ave. Uvo|enje monarhijskogsimbola podvaja multikulturni banatskigrad i mo`e stvoriti nove neprogresivnesukobe.

Ko je merodavan da odlu~uje otakvim stvarima - gra|ani, preduzetniciili politi~ka stranka na vlasti?- Krupni kapital, crkva i slepi patrioti strepeod mlitave nacije i {tite se simbolommonarhije kao vlasti od Boga. Nisamsiguran da treba pitati narod jer je to ve}u~injeno 1992. Za{to opet? Ovo danas mili~i na jo{ jednu dodatnu preventivu. Akose progna ime komuniste antifa{iste, ondaje brutalni kapitalizam normalniji. Ali,

donekle su u pravu podnosioci inicijative.Ima neke napetosti izme|u nazivaZrenjanin i savremene neoliberalneeksploatacije. Sve }e biti normalnije ako seprogna komunista iz imena grada. Zato iovaj najnoviji anti-antifa{izam treba ~itati ikao preventivu protiv antikapitalizma. Nijepro{lost obi~no oru`je.

Da li je akt zrenjaninskoggradona~elnika, da tra`i mi{ljenjeMinistarstva lokalne samouprave,samovolja ili legitiman ~in?- Legitimna nije jer se ne poziva naiskazanu volju naroda. Verovatno je ovajakt rezultat procene odnosa snaga, sada ilinikada. Tu ima i ne~ega novog. Dosadstidljivi krupni kapital se osmelio da menjakolektivno se}anje. Njihov ~elnik jeiskora~io napred. Sve do skora krio se ugradu iza svetosavskih balova i tamjana.Kapitalistima je jasno da Kara|or|evi}

mo`e biti korisna ikona privatizacije ineograni~enog zgrtanja, Zrenjanin ne. Unovoj inicijativi za promenu imena gradanazire se blok krupnog kapitala, biv{ihkomunista, raznih slepih patriota ikonzervativnih monarhista. Svi se opiruantifa{izmu, ali postoje i nijanse.Antifa{izam je za svakog nacionalistunelagodno podse}anje na to da je fa{izamekstremni, ali u osnovi normalizovaninacionalizam. Ali dok demokratskinacionalisti sa nelagodom govore oantifa{izmu, dotle je kod radikalnihnacionalista fa{izam salonska stvar, to jestoblik patriotizma. Prvi tra`e uzdizanjemonarhije, a drugi slave Nedi}a. Ima i onihkoji ne razdvajaju kralja Peru od Nedi}a.Valjda je obnovljeni Petrovgrad zami{ljenkao dodatni osigura~ sna`nognacionalno-patriotskog identiteta, ali ibrana od izdajni~ke levice i mundijalista.

Udelovima na{eg dru{tva ja~a tajpopulisti~ko nacionalisti~ki pristupDrugom svetskom ratu koji

izjedna~ava kolaboracioniste i `rtve,d`elate i `rtve. Istorijska slika doga|anja uDrugom svetkom ratu je zamu}ena,istorijsko se}anje se uklanja - smatraknji`evnik Filip David povodom promenaimena gradova, ulica i novog tuma~enjaistorije. Poslednji primer je inicijativa da seZrenjanin preimenuje u Petrovgrad uzobrazlo`enje da se ispravlja nepravda kojusu u~inili nacisti a potom komunisti.- Naravno, nije re~ ni o kakvoj ispravcinepravde ve} o tendenciji da seantifa{izam i narodno oslobodila~kaborba izbace iz istorije, iz se}anja {toizme|u ostaloga obuhvata promenuimena gradova, promenu imena ulica,novo tuma~enje istorije u {kolskimud`benicima. To je jedna sramotnatendencija. Antifa{isti~ki pokret bio jemnogo {iri od komunisti~kog pokreta. Nemo`e se negirati notorna ~injenica da bezu~e{}a istaknutih ~lanova komunisti~ke

partije verovatno ne bi bilo niorganizovanog ustanka protiv nacista, dane bi bilo borbe protiv okupatora.Sramotno je negirati tu istorijsku~injenicu. A sramotno je i to da se na ~elupoku{aja revizije istorije nalaze uzajedni~kom zagrljaju i neki biv{ikomunisti, kao i rehabilitovani saradniciokupatora. U svakom slu~aju to jevre|anje `rtava, pre svega onih civilnihkoji su stradali kako se to ka`e na pravdiBoga, jer su potpadali pod udar rasnihzakona. U delovima na{ega dru{tva ja~ataj populisti~ko nacionalisti~ki pristupDrugom svetskom ratu koji izjedna~avakolaboracioniste i `rtve, d`elate i `rtve.Istorijska slika doga|anja u Drugomsvetkom ratu je zamu}ena, iskrivljena astvarna zbivanja guraju se u zaborav iprepu{taju beskrupuloznimmanipulacijama - obja{njava za DanasFilip David.Prema njegovom mi{ljenju, istorijskose}anje se bri{e, kada se nacizam ikomunizam izjedna~avaju.- ^etnici Dra`e Mihailovi}a nisu biliantifa{isti nego samo monarhisti i

nacionalisti. Saradnja s partizanimatrajala je kratko, a onda su procenili da jeva`nija borba protiv bolj{evizma, negoprotiv nacizma. Po~eli su da sara|uju saokupatorima, o ~emu postoji mnogodokaza, dokumenata i fotografija, takoda se na kraju i Izbegli~ka vlada uLondonu morala odre}i Dra`e. Ta~no jeda je posle zavr{etka rata bilo osvetni~kepravde, da je bilo zlo~ina i na partizanskojstrani {to je `alosno i za osudu, ali takone{to doga|alo se i u drugim zemljamapobedni~ke koalicije, Sovjetskom savezu,Engleskoj, Francuskoj. Ali to je nekadruga pri~a. Niko ne mo`e komunistima

oduzeti istorijsku zaslugu uorganizovanju borbe protiv okupatora,nacista i njihovih doma}ih saradnika, ma{ta neko danas mislio o sasvim izvesnimzabludama komunisti~ke ideologije.Komunistima se ne mo`e oduzeti velikideo zasluga u savezni~koj borbi protivjednog od najve}ih zlo~ina u istoriji~ove~anstva. Ali, ponavljam, antifa{izamje bio i ostao znatno {iri pokret, pa i nana{im prostorima, od komunizma. Borbaprotiv komunisti~kog nasle|a naj~e{}e jesamo maska protiv prihvatanjaantifa{isti~kog nasle|a - obja{njava FilipDavid.

TODOR KULJI]:

Kapital bi da menja

kolektivnose}anje

Miroslava Pudar

RAZGOVOR

U novoj inicijativi za promenu imena grada nazire se blok krupnog kapitala, biv{ih komunista, raznih slepih patriota i konzervativnih monarhista: Todor Kulji}

Komunistima se ne mo`e oduzeti veliki deo zasluga u savezni~koj borbiprotiv jednog od najve}ih zlo~ina u istoriji ~ove~anstva: Filip David

Miroslava Pudar

FILIP DAVID:

Antifa{izam je {iri pokretod komunizma

Dok su mnogeevropske zemlje"izmislile" svojantifa{izam, iskon-struisale ga iz malihd`epova otpora,Srbija je svoj porazilaskoro pola vekanakon zavr{etkaDrugog svetskog rata

mart 2018. IIInoSTOP revizionizmu

fa{izam!

om

}

ateti~no priznanje da ne znaju ustanu da budu luzeri, kako da iz

da{njost. I da u njoj vide {ta im to

st govore o toj dubokoj nesigurnostii, koji te vrednosti tra`e u fiktivnim

zlatnim dobima. Na primer upravou onom isfantaziranom zlatnomdobu srpske demokratije 1903-1914,tom dobu u kome je vladao kraljPetar ~ije bi ime ponovo trebalo daponese Zrenjanin. Kao da }e timeZrenjanin i Srbija postatigospodstveniji, gra|anskiji,demokratskiji, evropskiji, stariji,lep{i... Ne}e.A mo`da bi mogli postati makarmalo mudriji kad bi se suo~ili sasvojom bli`om i daljom pro{lo{}u.Kad bi sebi priznali da je i tademokratija u vreme kralja Petrabila fasadna, kao i ova dana{nja.

k i bolji Ustav od ovog dana{njeg. Ustavno: {tampa je u Srbiji slobodna., kao {to je pisao jedan opozicioni list:Sloboda {tampe se re{avalaasa kr{ilo se neure|enim bira~kimma, dok je vlast bila u rukama} bio je i centar vlasti, bez obzira na toilo bi duhovito da se dana{nji re`im

se vratila svom antifa{izmu koji seoge evropske zemlje izmislile svojepova otpora, Srbija je svoj porazilasvetskog rata. Prvi je po~eo Milo{evi}tni{tvo ~istilo od kolaboracionizma iut je, na `alost, posle 5. oktobra kadbodile su nas i utvr|enih ~injenica o0 imena ulica u Beogradu, promeniv{iimena gradova revidirali su ulogemeniv{i njihova mesta. U~inili su svesad jo{ taj @arko! Njega jo{ da re{e,aninu.a vlast u Beogradu, 1996, jedna od

gimnazije. Pre 1945. ona se zvalabur`oaske omladine, promenjeno uji zvali Tre}a, iz prkosa. Kad su 1996.

ponovo promenili ime, vratili ono Tre}a, uradili su meni i nama isto ono {to suranije uradili njima. Opet generacijski raskorak, jer sada mi tu {kolu zovemoOsma, iz prkosa. Tako i mi i oni `ivimo u spirali revan{a, ~ekaju}i svoj trenutak,kada }emo svoju lo{u sada{njost iskaliti nad jo{ gorom pro{lo{}u. Stvarniproblemi osta}e netaknuti, a nijedno od tih imena ne}e prikriti ~injenicu da jeobrazovanje i dalje o~ajno.A onog u{trojenog petla }e i dalje boleti i gornja i donja rana.

Apel za istrajnostDu{an Petri~i}

Mene stra{no sekiraju stvari kojenam se de{avaju i stalno se pitamza{to se de{avaju. Za{to jeprirodni poriv onih koji otimaju ikradu, plja~kaju i la`u, i sve tokoriste da bi gurali fa{izam,diktaturu i autokratiju, dakle,za{to je njihov prirodni poriv zaotima~inom ja~i nego porivroditelja da za{tite svoju ro|enudecu. Za{to su ljudi sklonifa{izmu toliko jaki, za{to nisumalodu{ni, za{to im nijedna ki{anije suvi{e jaka, kada odlu~e dane{to rade idu do kraja, uporni sui ne odustaju?Profesija kojom se bavim evo ve} toliko godina, pomogla mi je da posmatramstvari precizno, fokusirano. Ta~no mogu da ka`em {ta ne treba raditi. Ne trebamenjati ime ovog grada. Ja sam posleratno dete i za mene je Zrenjanin uvekbilo ime grada i iako znam da je ime dobio po prezimenu jednog ~oveka, kadabih sada sreo ~oveka koji bi mi rekao da se preziva Zrenjanin, ja bih ga pitao:Odakle tebi ime grada? @eleo bih da uputim i jedan apel: hajde da mi koji smosa ove strane, mi koji dobro mislimo ljudima, `elimo da postoji jednakost,pravi~nost i koji mislimo da se treba boriti za slobodu, demokratiju - hajde dapoka`emo da i u nama postoji ta doza neodustajanja koja u fa{istima postoji.

Zrenjanin je i podsetnik na fa{izamVlatko Sekulovi}Moj deda, zemljoradnik iz Stare Pazove, nakon napornog radnog dana,ponekad bi odlazio u Zrenjanin. Meni dugo nije bilo jasno kako to deda ode ivrati se za sat vremena do mesta koje je poprili~no udaljeno od njegove ku}e?Jednog dana baka me poslala po dedu, jer je okasnio, u obli`nju radnju, gdega zatekoh kako sa drugarima pije pivo. Mom dedi je Zrenjanin bio oli~enjepiva i zaslu`enog odmora, onaj trenutak koji bi i{~ekivao i koji bi davaododatni smisao njegovom `ivotu. Ako je pojam Zrenjanin bio tako zna~ajan~oveku koji je bio vrlo retko u gradu sa tim nazivom, a sa likom i delom @arkaZrenjanina nije ba{ bio familijaran, mo`emo zamisliti koliko je tek bitan onimljudima koji `ive svaki dan svog `ivota u Zrenjaninu. Taj pojam je sastavni deonjihovog postojanja i tako ve} generacijama.Danas nakon 72 godine, nekome je palo na pamet da izbri{e Zrenjanin, dapromeni naziv grada. A {ta je zgre{io taj Zrenjanin @arko, kada mu je ve} imeiskori{}eno za naziv grada, da se opet menja naziv grada u kome `ivi oko70.000 gra|anki i gra|ana? Pa ni{ta, on je isti i te 1946, kada je grad imenovanpo njemu, kao i danas, mrtav je od 1942. godine. Borac protiv fa{izma u vremekada su trupe nacista bile pred Moskvom, a Velika Britanija pod bombama,kada je borba protiv fa{ista delovala kao poprili~no beznade`na rabota.Gestapovci su ga ubili, te @arko nije ni sproveo svoje ideje o revoluciji, pa muse ~ak ni revolucionarnost ne mo`e zameriti. Borio se za isti cilj za koji se borioSovjetski Savez, zajedni~ki cilj i Engleza i Amerikanaca.Moj deda je umro, ali meni je i dalje Zrenjanin podsetnik na njega. Zrenjanin jei podsetnik na fa{izam, koji, za razliku od mog dede, nikad ne umire, ve} sesamo pritaji i vreba priliku da ponovo isko~i i napravi zlo. Brisanjem Zrenjaninane}u zaboraviti mog dedu, ali mislim da }emo u~initi ozbiljan napor dazaboravimo {ta je fa{izam.

KONSTANTINOVI]:NOB jeste sami zenitna{e svetske istorijeNa dana{nji dan, 27. marta 1928, u

Subotici se rodio RadomirKonstantinovi}. Pre dakle devedeset

godina. Danas u Subotici Konstantinovi}evodbor (za negovanje njegovog misaonognasle|a) obele`ava ovaj zna~ajni dan srpskekulture. Guta Gruba~ki mislio je da nema boljegmesta nego {to je ovaj dodatak, koji on ure|uje,da se u njemu na|e bele{ka o ovoj godi{njici.Guta je apsolutno u pravu. Ako iko, pisacFilosofije palanke je oslonac - najja~i mogu}i,najuverljiviji mogu}i - svakog otpora dana{njemistorijskom revizionizmu. Konstantinovi} to nijeiz nekog recimo dogmatizma. On je to stoga {tosu danas zamenjene teze pa se preispitivanjeistorije, uvek (po njemu) ina~e potrebno ineophodno, svodi na osvetu pora`enih. Enopredaka dana{njih revizionista u njegovimtekstovima i knjigama, osvetljenih jarkom,nepodmitljivom svetlo{}u svestrane, dubokeanalize, kako tumaraju na horizontu istorijeizme|u nacionalizma i srpskog nacizma, izme|ukolaboracije i izdaje, izme|u moralnogkukavi~luka i ljudskog poraza i pada.Konstantinovi}ev antifa{izam ima duboki, li~nikoren. I to onaj gra|anski, koji dana{njirevizionisti upravo `ele da poni{te. Na dan kadje Radomir napunio 13 godina, 27. marta 1941,njegov je otac Mihailo kao ministar napustioCvetkovi}evu vladu zato {to je ona - znamo to -potpisala pakt sa Hitlerom. Ugledni profesorprava, kraljev u~itelj, dao jeostavku i pre nego {to supu~isti generala Simovi}akrenuli da ru{e pakt. To jeta~ka koja je odlu~uju}euticala na karakter na{egapisca. Antifa{izam je deo,dakle, najsvetije, i najsvetlije,ku}ne i porodi~ne tradicije.Mnogo je primera izKonstantinovi}eve biografije okojima bismo mogli govoritiovom prilikom i ovimpovodom, izvode}i ih iz ove situacije. Odabraosam, me|utim, jednu sekvencu koja je doistaamblemati~na: pisana i izgovarana pre vi{e oddvadeset godina li~i kao da se izgovara i pi{edanas. Poslu{ajte.Krajem 1995, naime, reski Konstantinovi}evgovor, koji se ~uje od mesta do mesta, pretvara seu gnevnu retoriku. Pro{la je Srebrenica, i hrvatskaOluja, i Dejton, ali njemu se mir koji je na kraju te1995. kako-tako uspostavljen jo{ ne name}e kaoistinska realnost. Ne vidi ga; ~ak kao da ne}e daga vidi kako se razme{ta izme|u ru{evina izlo~ina. Sedeo je tri dana - 5, 6. i 7. decembra 1995- s antifa{istima na skupu o stvaranju i razaranjuavnojske Jugoslavije koji je organizovalo njihovoDru{tvo za istinu o NOB. ]utao je i slu{ao:upamti}e ta tri dana, napisao je kasnije upredgovoru za zbornik izlaganja s toga skupa.Konstantinovi} je bio redak ako ve} ne i jedinipisac iz Beogradskog kruga koji je imaokomunikaciju sa partizanskim veteranima,njihovim pesnicima, istori~arima i ideolozima.Otkud on me|u njima? Rekao bih da odgovornudi ova re~enica iz spomenutog predgovora:„Tada su /u ona tri dana/ govorili ljudinajrazli~itijih profesija, i razli~itih shvatanja, ali ujednome svakako isti; u nemirenju s fa{izmom, usvojoj hrabrosti da to nemirenje javnoispoljavaju“. Do toga je njemu bilo stalo. Znao je(nije mogao da ne zna) da se nalazi me|uuglavnom tvrdokornim generalima,dogmati~nim stvaraocima, nekad ~vrstoruka{kimpoliti~arima koji sasvim sigurno nisu mariliKonstantinovi}a u njegovoj epohi posleratneknji`evne avangarde. Ne{to je drugo u tome~asu, me|utim, va`nije. Da se postavi, na primer,

ovo pitanje (koje postavlja on): „Gde se boljeotkriva fa{izacija du{e ove zemlje ako ne u ideji oSrbiji koju mrzi celi svet“? Ili da se konstatuje daNovi svetski poredak nije ni po~eo da se stvara, abarbarogenijska, antievropska, antisvetska Srbijatra`ila je ve} svoje. „Starija je ta Srbija od svetskogporetka - ja sam joj svedok: pisao sam o njoj 1966- 1969“. Ne ka`e {ta je pisao, ali nije te{ko zamislitida je to Filosofija palanke. Potom govori oodvratnosti koju izaziva skrivanje zlodelstva: vi{eod toga, odvratno mu je {to je ta „jeftina politi~kasmicalica, ta prosta~ka lukavost“ postala motiv~itavog jednog sveta. Konstantinovi} tu ve}svedo~i o kolektivnom ludilu. Du{evna praksa

totalitarizma, smatra on, jestepraksa masovnog izlu|ivanja.„Fa{izam nas ~inineodgovornim, i u tome i jestenjegova ogromna privla~namo}: predavanje fa{izmu jestepredavanje neodgovornosti,neka vrsta slobode, stra{nasloboda od slobode“. I njegov jepesimizam onda ogroman. Ture~i ne vrede. Nikakvi dokazi.Nikakva analitika. „Nemarazgovora s ludilom. Ludilo i

jeste ludilo jer je nedodirljivo“. I jo{: ludiloisklju~uje op{tenje. Na{ raskid sa svetom, na{ ratsa svetom - {ta je to drugo, pita se, nego ludilo, ikoja bi druga sila mogla taj rat da vodi (pita se jo{jednom) ako ne sila ludila. Konstantinovi} najzadgovori o NOB: dr`i i da sva ona ~udovi{na, asistematska negacija Narodno-oslobodila~keborbe („koja delirijumski vrhunac svoj dosti`eubijanjem Tita nasred Titovog U`ica“) jesteistovremeno i paranoidna negacija sveta, jer:„NOB jeste sami zenit na{e svetske istorije, na{egau~e{}a u svetu“. A onda, uinat valjda onima kojisu mu prigovarali respekt za Tita, i ismevali ga,ka`e ~isto i bez dvosmislica: „Tito je svetski~ovek“. U tome smislu, ru{enje NOB vidi i kaoru{enje sveta. „Ta borba jeste svetska borba, tomborbom ovaj ovde svet postajao je svetski svet.Negacijom te borbe ovaj svet dostigao je najvi{usvoju samonegaciju“.Moramo, me|utim, da se vratimo u svet - etoimperativa koji postavlja. Ispisao ga je i kaonaslov svoga predgovora. Da bismo to u~inilivalja nam, ka`e, da se suo~imo sa sopstvenombedom. Jer: „Ako je na{ svet propao, ako na{omzemljom luta milion i po ljudi bez ku}e i ku}i{ta,ako je trista hiljada mrtvih, ako u Hrvatskoj jedvada jo{ ima Srba, onda mi nismo nikakvipravednici me|u nepravednima, uzvi{eni me|uniskima, nepogre{ni me|u pogre{nima“. Za toje samosuo~avanje potrebna ogromna moralnasnaga, i nalazio ju je kod ljudi „koji su izgovaraliovu knjigu“. On im se divi: i kad ne mogu(napisao je) da na|u pravu re~, i kad pokretnjihov ne prati ni dovoljno umenja ni dovoljnoznanja. Svejedno. On samo vidi da je taj govorneumitan, i da neko mora da ga po~ne.

Pi{e: Radivoj Cveti}anin

Fa{izam nas ~ini neodgovornim, i u

tome i jeste njegovaogromna privla~na

mo}: predavanje fa{izmu jeste predavanje

neodgovornosti, nekavrsta slobode, stra{na

sloboda od slobode

Promena imena Zrenjanin ne trebada se dogodi jer ne treba davatiimena stvarima koja ve} imaju

ime. Ovaj grad se zove tako kako sezove 72 godine. U me|uvremenu suodrasle generacije i generacije ljudi uZrenjaninu. Nemojmo vr{iti nasilje nadistorijom, nad pam}enjem, nad li~nimuspomenama, nad odrastanjem.Mi zapravo, unazad 30 godinaprisustvujemo permanentnomideolo{kom nasilju. Kad je krenuo tajogromni talas preimenovanja ulicasvuda na ovim prostorima, to nije bila

samo ideolo{ka stvar, to je bio deonacionalisti~kog programa. Se}ate sekako su prvo nestajala imenaslovena~kih i hrvatskih, muslimanskih ialbanskih li~nosti. To kod nas nije bilasamo ideologija u pitanju, to je bilamr`nja. To je bilo pitanje drugog, da mitreba da budemo sami na svetu, da svetreba da se zove po nekom iz na{egplemena. To je zapravo su{tina i zato jeza mene jedini program u koji verujemtaj da u jednom trenutku to sve mora dase zaustavi. Da se zate~eno stanjeproglasi za ve~no. Dakle, zala`em se zatrenutnu i trajnu deidiotizacijupojmova. Deidiotizacija i po~inje odnaziva ulica i trgova. Ne treba menjatiimena postoje}im ulicama. Izgraditenove ulice pa im dajte nova imena.Moramo prekinuti jednom tajkontinuitet nasilja jer to jeste nasilje. Tatiranija dobrih namera mora da sejednom zaustavi. Hajde da to sadauradimo. Hajde da jednom dobijemoneku vlast koja ne misli da od njepo~inje istorija. Da ne vr{e nasilje nadna{im se}anjem. Nema nam drugenego da od svih na{ih vladarazahtevamo da prekinu da se baveimenima bilo ~ega.

utorak, 27. mart 2018.IVno STOP revizionizmu

TRIBINA

Nije bila samo ideologija,bila je i mr`njaTeofil Pan~i}

Za{to ne}emo dabudemo heroji?Borka Pavi}evi}

Ne{to debelo nije u redu kad ljudi ne `eleda budu sa silama pobednicama. U tomslu~aju bismo trebali da storniramo

Nirnberg jer, to je bio civilizacijski trenutak u komje svet raskrstio sa fa{izmom. Bitno je videti za{toljudi iz Zrenjanina koji jesu za promenu imena uPetrovgrad negiraju rezultate Drugog svetskograta i za{to ne `ele da budu sa silamapobednicama nego `ele da budu sa okupatorom.To je jedan dosta ~udan proces. U Zagrebusklanjaju bistu Ive Lole Ribara... verovatno smo seovde okupili i da vidimo {ta je to s nama i kako jeto sve mogu}e. Hajde da ne zaboravimo da smo uDrugom svetskom ratu pobedili, da jugoslovenskazastava stoji kao ~etvrta u Moskvi. Dakle, ruska,ameri~ka, engleska pa na{a. A dana{nja deca ni neznaju za{to je ta jugoslovenska zastava tamo.Treba deci neko da ka`e da smo mi imali 800.000

partizana na ju`nom frontu. Veliko je pitanje ko stim ima problem i kako je mogu}e da `ivimo udru{tvima koja to `ele da zaborave. Za{to mine}emo da budemo heroji? To sklanjanje biste IveLole Ribara i zahtev da se Zrenjanin vi{e ne zoveZrenjanin, to je te`nja da se obesna`i heroj. Za{tokad smo najbolji, u to ne verujemo?Ne mo`ete imati samo puke simbole, ti simboli }ebiti jaki i stameni ukoliko iza njih stoji velika borbaza ostvarenje nekih ciljeva. Kad nemate mit, ondanemate ritual, a onda je to isprazna politi~kaprinuda. Nama sve menjaju proteklih godina. Za{todiraju Cvetni trg. Za{to ne prave novi Cvetni trg? Ne,oni zapravo moraju da sko~e u trbuh postoje}eg ida ga prevrnu jer nemaju kapacitet dr`avnekreativnosti. Svaka budala danas mo`e da napravi{ta ho}e i gde ho}e, bez konkursa, bez i~eg. Pavaljda je to pitanje dru{tvenog konsenzusa. Nemo`e se promeniti ime grada bez mi{ljenjanjegovih stanovnika. To je taj oblik nasilja koji sesprovodi nad nama. Stalno se bave preuzimanjem ipreure|enjem starih simbola jer nisu u stanju dastvore svoje, nove simbole. Ne mogu da stvore tonovo {to }e imati svoj simbol, {to prerasta u simbol.To je jedan stravi~an proces koji se odvija. Jerpreimenovanjem se dobija kolektivna amnezija.

Bila sam protiv i da Bulevar Avnoja budepreimenovan u Bulevar Zorana \in|i}a. Govorilasam im da ne rade to, da naprave novu ulicu pa je

tako nazovu. Jer, upravo to pokazuje da se mistidimo svoje pro{losti, zato {to ne umemo dakreiramo stvarnost.

Milivoj Be{lin

Skidanje imena @arka Zrenjaninaje ne samo pitanje odnosaprema vrednostima antifa{izma,

ve} i prema Vojvodini. @arkoZrenjanin je simbol antifa{izma i ne~udi me {to ova inicijativa poti~e izredova re`ima jer u zemlji u kojoj jenacionalizam vladaju}a ideologija,antifa{izam ne mo`e da bude i nijedominantna dru{tvena vrednost.Pratim ono {to slavni i uva`eniZrenjaninac profesor Todor Kulji}govori da nad nama ve} dugo vladaideologija anti-antifa{izma, daklenegiranja antifa{isti~kih tradicija.Drugo pitanje se ti~e odnosa premaVojvodini. @arko Zrenjanin simboli{e iborbu za ravnopravnost Vojvodine uJugoslaviji. Imam pred sobom jedandokument koji @arko Zrenjanin pi{e1939: „Ba{ zbog toga {to Vojvodinaima svojih posebnih zadataka kako naekonomskom tako i na nacionalnompolju i {to je ona samostalna istorijskajedinica sa svojom tradicijom, nemo`e se bez posledica po njenenarode uklju~iti ni u jednu istorijskupokrajinu. Dakle, mi stojimo nastanovi{tu da Vojvodina treba dabude ravnopravna jedinica ubudu}em dr`avnom ure|enju sa

ostalim pokrajinama“. Naravno, on udokumentu pi{e pokrajine, a to }ekasnije biti republike. Dakle, kadaneko govori o tome da treba bezreferenduma i bez narodnogizja{njavanja ukidati ime @arkuZrenjaninu to je direktna negacijaVojvodine i jugoslovenskogantifa{izma. Ima jo{ jedna vrlo va`nastvar: to je udar u same temeljeidentiteta svakog gra|aninaZrenjanina jer ako vam ukinu imeva{eg grada vi ostajete bez delava{eg identiteta.Zrenjaninci, ako vam ne dopuste daorganizujete referendum i ako odlu~eda primene silu, jer }e jedino nasilnomo}i da promene ime Zrenjanina uSkup{tini svojom glasa~kom

ma{inerijom, dakle, vi tada imatepravo da se pobunite. I upamtite:teoreti~ari su rekli da je samo velikibroj ljudi u javnom prostoru, naulicama i trgovima, politi~ka~injenica. To da ne{to lajkujemo ipi{emo komentare, nije. Dakle, samoveliki broj ljudi okupljenih u javnomprostoru je politi~ka ~injenica. Imatepravo da se okupite i izrazite svojenezadovoljstvo zbog njihovogpoku{aja da primene nasilje. Istorijase ne mo`e promeniti 70 i ne{togodina nakon zavr{etka Drugogsvetskog rata, ovi savremenirevizionisti ne}e pisati istoriju tograta. Oni }e pisati istoriju dana{njegvremena, pisa}e istoriju svogvlastitog be{~a{}a.

Petrovgrad? Ne}e pro}i!Pokret Novi optimizam organizovao je tribinu „Petrovgrad? Ne}e pro}i!“ 10. marta u Kulturnom

centru Zrenjanina. U~esnici tribine bili su Borka Pavi}evi}, Ivan Ivanji, Teofil Pan~i}, Du{an Petri~i}, Milivoj Be{lin, Radovan Francuski i @eljko Bodro`i}

Hajde da jednom dobijemoneku vlast koja ne misli da od nje po~inje istorija

Potiranje antifa{izma i Vojvodine