utorak, 2010, broj 4579, godina xiii, cena

�� U T O R A K , 13 . a p r i l 2010 , b r o j 4 5 7 9 , g o d i n a X I I I , c e n a 30 d i n , 20 d e n , 1 K M , 0 . 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Zoran Stamatovi}direktor Festivala

Kultura bri{egranice

Bojan Munjinselektor Festivala

Pozori{tekoje nas seti~e

Vida Ognjenovi}~lanica Saveta festivala

Oskudica surovo ograni~avateatar

Neboj{a Bradi}ministar kulture

Va`namisija ukulturnom`ivotuSrbije

IIIu t o r a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 0 . 14. jugoslovenski pozori{ni festivalII u t o r a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 0 .14. jugoslovenski pozori{ni festival

1996.Najbolja predstava - Bure baruta (D. Dukovski/S. Unkov-ski, JDP Beograd); Najbolja reìja - Jago{ Markovi} za re-ìju predstave Kate Kapuralica (V. [tuli}, NP Sombor);Najbolja ènska uloga - Anita Man~i} za ulogu An|ele upredstavi U potpalublju (V. Arsenijevi}/N. Milivojevi}, JDPBeograd); Najbolja mu{ka uloga - Neboj{a Glogovac zaulogu Vladimira u predstavi U potpalublju (JDP); Najboljascenografija - Miodrag Taba~ki za predstavu Bure Baruta(JDP); Najbolja kostimografija - Angelina Atlagi} za pred-stavu Bure Baruta (JDP); Najbolja epizodna uloga - IvanJevtovi} za ulogu Jovana u predstavi Carev zato~nik (M.Stanisavljevi}/M. Karadì}, Pozori{te „Bo{ko Buha“, Be-ograd); Najbolji mladi glumac - Sergej Trifunovi} za ulo-gu Ðor|a u predstavi Bure baruta (JDP); Specijalna na-grada - Miodrag Stanisavljevi} za dramu Carev zato~nik(„Bo{ko Buha“)

1997.Najbolja predstava - Mizantrop (Molijer/D. Mija~, JDP Be-ograd); Najbolja reìja - Ljuboslav Majera za reìju pred-stave Putovanje u Nant (NP Sombor); Najbolja ènskauloga - Verica Jovanovi} za ulogu Gine u predstavi Putu-ju}e pozori{te [opalovi} (Lj. Simovi}/D. Mija~, NP Ni{);Najbolja mu{ka uloga - Dragan Mi}anovi} za ulogu Alse-sta u predstavi Mizantrop (JDP); Najbolja scenografija -Miodrag Taba~ki za predstavu Gorski vijenac (P. P. Nje-go{/B. Mi}unovi}, CNP Podgorica); Najbolja kostimogra-fija - Angelina Atlagi} za predstavu Mizantrop (JDP); Naj-bolja epizodna uloga - Vojislav Brajovi} za ulogu Iguma-na Stefana u predstavi Gorski Vijenac (CNP Podgorica);Najbolji mladi glumac i nagrada „Avdo Muj~inovi}” Poli-tike ekspres - Isidora Mini} za ulogu Selimene u predsta-vi Mizantrop (JDP); Specijalna nagrada - predstava Gor-ski vijenac (CNP Podgorica, za za moderno tuma~enje de-la Petra II Petrovi}a Njego{a)

1998.Najbolja predstava - Kako zasmejati gospodara (V. Ognjeno-vi}/K. Mladenovi}, NP U ice); Najbolja re ija - Milan Karad i}za re iju predstave [kola za ène (CNP Podgorica); Najboljaènska uloga - Mirjana Gardinova~ki za ulogu Simane u pred-stavi Kamen za pod glavu (M. Novkovi}/M. Benka, NP Kikin-da); Najbolja mu{ka uloga - Boro Stjepanovi} za ulogu Arnol-fa u predstavi [kola za ene(CNP Podgorica); Najbolja sceno-grafija - Geroslav Zari} za predstavu Sne`na kraljica (J.[varc/M. Karadì}, Pozori{te „Bo{ko Buha“, Beograd); Naj-bolja kostimografija - Bo}ana Jovanovi} za predstavu Sne`nakraljica(„Bo{ko Buha“); Najbolja epizodna uloga - Isidora Mi-ni} za ulogu Nade`de u predstavi Porodi~ne pri~e (B. Srblja-novi}/J. Markovi}, Atelje 212 Beograd); Najbolji mladi glu-mac i nagrada „Avdo Muj~inovi}” Politike ekspres - MilenaPavlovi} za ulogu Tatjane u predstavi Malogra|anin(M. Gor-ki/R. Milenkovi}, BDP Beograd); Specijalna nagrada - MilicaNovkovi} za tekst drame Kamen za pod glavu (NP Kikinda)

1999.Najbolja predstava - Mera za meru (V. [ekspir/D. Mija~,SNP Novi Sad); Najbolja reìja - Dejan Mija~ za predsta-vu Mera za meru (SNP Novi Sad); Najbolja enska uloga- Jasna Ðuri~i} za ulogu Izabele u predstavi Mera za me-ru (SNP); Najbolja mu{ka uloga - Vojislav Brajovi} zaulogu Vi}encija u predstavi Mera za meru (SNP); Najbo-lja scenografija - Miodrag Taba~ki za predstavu Velikasveska (A. Kri{tof/K. Mladenovi}, Atelje 212 Beograd);Najbolja kostimografija - Bojana Nikitovi} za predstavuMera za meru (SNP); Najbolja epizodna uloga - NovakBilbija za ulogu Bernardina u predstavi Mera za meru(SNP); Najbolji mladi glumac i nagrada „Avdo Muj~ino-vi}” Politike Ekspres - Sr|an Timarov za ulogu Lu}ija upredstavi Mera za meru (SNP); Specijalna nagrada -Egon Savin za dramatizaciju Oblomova (I. A. Gon~arov,CNP Podgorica)

2000.Najbolja predstava - Divlji med (M. Frejn/ A. P. ehov/D. Mi-ja~, Atelje 212 Beograd); Najbolja re ija (ravnopravno) - De-jan Mija~ za predstavu Divlji med (Atekje 212) i Boro Dra{ko-vi} za predstavu Antigona u Njujorku (J. Glovacki, Grad tea-tar Budva); Najbolja enska uloga - An|elika Simi} za uloguHede Gabler (H. Ibzen/D. Petrovi}, NP Népszínház Subotica);Najbolja mu{ka uloga - Tihomir Stani} za ulogu Platonova upredstavi Divlji med (Atelje 212); Najbolja scenografija - Mi-odrag Taba~ki za predstavu Per Gint (H. Ibzen/K. Mladeno-vi}, NP U ice); Najbolja kostimografija - Sneàna Kova~evi}za predstavu Per Gint (NP U ice); Najbolja epizodna uloga -Nenad Jezdi} za ulogu Osipa u predstavi Divlji med (Atelje212); Najbolji mladi glumac i nagrada „Avdo Muj~inovi}” Po-litike ekspres - Jelena Ðoki} za ulogu Katarine u predstavi Bo-ke{ki D-mol (S. Koprivica/M. Karadì}, Centra za kulturu Ti-vat); Specijalna nagrada - Ansambl predstave [est lica traèpisca (L. Pirandelo/G. Ivasko, Ujvidéki Színház, Novi Sad)

2001.Najbolja predstava - Malogra|ani (M. Gorki/P. Ma|eli, CNPPodgorica); Najbolja reìja - Paolo Ma|eli za predstavuMalogra|ani (CNP Podgorica); Najbolja ènska uloga -Radmila Tomovi} Grinvud za ulogu Melite u predstavi Le-da (M. Krleà/D. Mija~, Atelje 212 Beograd); Najbolja mu-{ka uloga - Petar Kralj za ulogu doktora Nikole Kosa u pred-stavi Doktor [uster (autor i reìser Du{an Kova~evi}, Zve-zdara teatar Beograd); Najbolja scenografija - Geroslav Za-ri} za scenografiju u predstavi Jegorov put (tekst i reìja Vi-da Ognjenovi}, Grad teatar Budva); Najbolja kostimogra-fija - Bojana Nikitovi} za kostime u predstavi Leda (Atelje212); Najbolja epizodna uloga - Milica Mihailovi} za uloguDruge dame u predstavi Leda (Atelje 212); Najbolji mladiglumac i nagrada „Avdo Muj~inovi}“ Politike ekspres - Je-lena Ðoki} za ulogu Oca Alekseja u predstavi Jegorov put(Grad teatar Budva); Specijalna nagrada - Du{an Kova~evi}za tekst drame Doktor [uster (Zvezdara teatar)

2002.Najbolja predstava - Skup (M. Drì}/Jago{a Markovi}, JDPBeograd)M; Najbolja reìja - Jago{ Markovi} predstavuSkup (JDP); Najbolja enska uloga - Ður|ija Cveti} za ulo-gu Skupa u predstavi Skup (JDP); Najbolja mu{ka uloga -Predrag Ejdus za ulogu Zlatikuma u predstavi Skup (JDP);Najbolja scenografija - Boris Maksimovi} za scenografijuu predstavi Skup (JDP); Najbolja kostimografija - LanaCvijanovi} za kostime u predstavi Skup (JDP); Najboljaepizodna uloga - Gorana Markovi} za uloge u predstaviJoneskomanija (E. Jonesku/ E. Miler, CNP Podgorica); Naj-bolji mladi glumac i nagrada „Avdo Muj~inovi}“ Politikeekspres - Paulina manov za ulogu Dijane Crnojevi} [varcu predstavi Supermarket (B. Srbljanovi}/A. Stojanovi},JDP); Specijalna nagrada - Ansambl CNP Podgorica zascensko oìvljavanje i savremeno tuma~enje dela EènaJoneska, u predstavi Joneskomanija

Dob

itn

ici n

ag

rad

a A

rdalion

�Strana VI

Ipored te{ke ekonomske krize, siguran samda }emo publici ponuditi kvalitetan festival.Bi}e to reprezentativne, ako ne i najbolje,

pozori{ne predstave iz regiona i nadam se da }epublika uìvati - kaè Zoran Stamatovi},direktor Narodnog pozori{ta Uìce i 14.jugoslovenskog pozori{nog festivala.�Uì~ki festival i ove godine, kao prethodnedve, okupi}e pozori{ne umetnike iz regiona.To je prilika da se poredimo sa drugima,saznamo kojim temama se bave i na kojina~in ih teatarski uobli~avaju, ali ne samo to,zar ne?

- Festival je postao sjajna prilika za razmenuiskustava i teatarskih estetika koje nam stiù izBosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore.U~e{}e na na{em festivalu je veoma dragoceno iprocenjuje se uspehom. To je {ansa i zabilateralnu saradnju, koju je uì~ko pozori{teuspostavilo sa CNP iz Podgorice, NP Sarajevo, au pregovorima smo o saradnji i sa drugimpozori{tima. Uìce je otvoren grad, koji bezikakve strepnje moè da pozove goste. Pre trigodine, prvi smo pozvali goste iz Hrvatske iFederacije BiH, iako sa tim dràvama na{azemlja nije imala ba{ sjajane politi~ke odnose,ali neko mora prvi da po~ne. Mi smo te korakenapravili i nadam se da }e saradnja potrajati. Sdruge strane, svedoci smo da se ti odnosi uposlednje vreme dodatno komplikuju. Ponovose pojavljuju bauci nacionalizma iprebrojavanja pogre{nih postupaka sa obestrane. Ipak, potrebno je da prona|emonajmanji zajedni~ki sadràlac na{ih dobrihodnosa, a on je svakako u oblasti kulture.�Gosti iz regiona odu{evljeni su porukomFestival bez prevoda, ali su zazirali od onog„jugoslovenski“ u njegovom nazivu. Da li jesporan taj deo u nazivu Festivala?

- Zajedni~ka pro{lost nikoga ni na {ta ne sili,ali mu daje {ansu da sada{njicu bolje razume iide napred. Ako uspemo da komuniciramo isara|ujemo sa najbliìma, nekako }emo lak{epostati i deo evropske zajednice. Mislim danaziv „jugoslovenski“. Festivalu ne smeta, ve}mu doprinosi, kao podse}anje na nekada{njazajedni~ka vremena. To poku{avamo dapokaèmo na nov na~in, tako {to }emoisklju~ivosti bilo koje vrste skloniti i sa ivotne isa pozori{ne scene. Za dobronamerne, naziv nebi trebalo da bude sporan, jer ga njegovpodnaslov dodatno poja{njava u ~injenici danam nisu potrebni posrednici da se razumemo.

Uì~ki festival je na{ poku{aj da se razmeneva`ne informacije, podele iskustva u kulturi, ali

i da se uporedimo sa pozori{nim dostignu}imabiv{eg jugoslovenskog prostora.�Uz Sterijino pozorje i Bitef, Uì~ki festivaldràva je procenila kao najzna~ajnijupozori{nu manifestaciju. Da li je ta va`nostiskazana i kroz finansijsku podr{ku?

- Kako da ne! Sada{nje Ministarstvokulture, ali i ljudi koji su u tom ministarstvubili ranije, podràli su na{ festival. Nije kaonekada kad su se olako davala obe}anja, pa sene ispune. Sada{nja podr{ka je svedena urealni ekonomski okvir kojim Ministarstvoraspolaè i pomaè nam u maksimalnimgranicama svojih mogu}nosti. Mi smo narubnom podru~ju triju zemalja, a podràvaju}ina{ festival i na{a gostovanja u zemljamaregiona, ministarstva kulture na{e zemlje izemalja u regionu, pomaù da granice ukulturi nestaju.

�Kolika je ta podr{ka?- Ministarsrvo kulture pomoglo je sa ~etiri

miliona dinara, grad Uìce sa dva miliona, aostatak novca prikupili smo sami. Velikupomo} nam pruàju i pozori{ne ku}e koje namdolaze, jer su svoje tro{kove svele na minimalneiznose. Procena je da }e Festival ko{tati okodeset miliona dinara. Ne}emo po~injati naredniFestival servisiranjem prethodnih dugova, ve}}e njegov zavr{etak biti u zaklju~ku da su svitro{kovi pokriveni. Po tome smo jedinstveni uSrbiji, jer se po onoj narodnoj proteèmo kolikinam je guber. �

Nemanja Rankovi}, umetni~ki direktor NP Uìce

Savremeni i svojiKada se govori o repertoarskoj politici NP Uìce i onjenom promi{ljanju na prvom mestu treba spome-nuti kolektiv koji se rado upu{ta u eksperimente ikoji sa zadovoljstvom spoznaje „nove“ gluma~kemetode.

Upu{tanjem u „nova“ istraìvanja gluma~kih teh-nika svesni su da izbegavaju zamke zarobljenosti me-todima koji se naj~e{}e koriste u gluma~kim {kola-ma. Zahvaljuju}i me|usobnom poverenju pravimoiskorak kako u njihovom izrazu tako i u promi{lja-nju o teatru. Nakon ove ~injenice dolazi konsultova-nje sociologije pozori{ta kao i ostalih nau~nih disci-plina koje promi{ljaju teatar. Ukratko, teìmo daukaèmo na potrebu za ta~nim i blagovremenim in-formisanjem o tokovima u svetskoj kulturi, stremlje-njima pozori{ne umetnosti, potrebi intelektualnogteatra, kao i onog koje je aktuelno i korespondira savremenom u kome nastaje.

Ve} duì niz godina, sude}i po svim pokazatelji-ma, primenjivim u teatru, imamo razloga da bude-mo zadovoljni. O nama ~esto ~ujem pri~u protkanuepitetima o novom i savremenom pozori{tu, hra-brim repertoarskim potezima. Ipak, moram naglasi-ti da je Jugoslovenski pozori{ni festival mnogo doprineo uspostavljanju nekih „novih“ pozo-ri{nih estetika, kako u samom kolektivu tako i kod publike.

I nastvi}emo da istraùjemo, da pronalazimo svoje mesto unutar savremenog i evrop-skog tetatra, ali i da u tome negujemo na{e kulturne vrednosti. Jo{ kada bi bilo dovoljno nov-ca, bilo bi nam mnogo lak{e. Primera radi, novac koji dobijamo za pet premijera, koliko seod nas o~ekuje u jednoj sezoni, bio bi dovoljan za jednu, eventualno dve prose~ne produk-cije. Ipak, delimo sudbinu dru{tva, ali to nikako ne sme da ugrozi na{u ulogu u poku{aju daukaèmo na procese koji se de{avaju i koji }e se de{avati.

Zoran Stamatovi}, direktor Narodnog pozori{ta Uìce i Jugoslovenskog pozori{nog festivala

Kultura bri{e granice

intervju

isku{enja

Festival je postao sjajna prilika za razmenu iskustava i teatarskih estetika kojenam stiù iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore: Zoran Stamatovi} - Komplet ulaznica ko{ta

6.500, odnosno 7.000dinara, zavisno od mestau sali. Mislim da to nijeskupo, jer ulaznice zapredstave pozori{ta kojanam dolaze ko{taju vi{eod 1.000 dinara.Interesovanje jeuobi~ajeno veliko, jer,pored sponzora koji }edobiti ulaznice, prodato jeoko 300 kompleta, {to jemakismalan kapacitetna{eg pozori{ta.

Ulaznice

Uì~ki festival je na{poku{aj da se razmene

va`ne informacije,podele iskustva ukulturi, ali i da se

uporedimo sapozori{nim

dostignu}ima biv{egjugoslovenskog

prostora

O nama ~esto ~ujem pri~u protkanu epitetima o novom i savremenom

pozori{tu: Nemanja Rankovi}

I nastvi}emo da istraùjemo, da pronalazimo svoje mesto unutar savremenog i evropskog teatra, ali i da u tome negujemo na{e kulturne vrednosti. Jo{ kada bi bilo dovoljno novca

REKLI SU O FESTIVALU...

Neboj{a Bradi}, ministar kulture RS

Jugoslovenski pozori{ni festival u Uìcu ima va`nu misijuu kulturnom ìvotu Srbije. Pored stvaranja praznikapozori{ne umetnosti, on pokre}e inicijativu i otvaraposeban dijalog pozori{ne umetnosti i publike. Tajdijalog uvaàva razli~itosti teritorijalnog prostora ikultura zemalja u~esnica, ali ih uzima sa ciljemoboga}ivanja kulture, ~ak i mnogo vi{e... Interkulturnidijalog pozori{ta na uì~kom festivalu uspostavljen je kao potvrda ose}anjajedinstva me|u pozori{nim kulturama razli~itih zemalja zapadnog Balkana i kaomost ka zajedni~koj evropskoj budu}nosti. Ovaj festival nudi svojevrstan„unutra{nji pogled“ na na{e vreme i prilike, podràva umetni~ku izvrsnost i dajepravo gra|anima uì~kog kraja i njihovim gostima da u~estvuju u vrhunskomkulturnom doga|aju. Ministarstvo kulture }e nastaviti da podràva ovaj festival iovakve inicijative.


Jovan Markovi}, gradona~elnik Uìca

U vreme pozori{nog festivala na{ grad odi{e posebnomatmosferom, a uì~ka publika, sa finim ose}ajem zadobru pozori{nu predstavu, sa rado{}u i nestrpljenjemo~ekuje i prati festival iz ve~eri u ve~e. Moj osnovniutisak o ovom kulturnom doga|aju, na osnovuiskustava iz prethodnih godina, jeste zahvalnostposetilaca za pruènu mogu}nost sagledavanja su{tineìvota u razli~itim kontekstima, kroz razli~ite rediteljske pristupe. O~ekujem da}e i ove godine festival opravdati o~ekivanja ljubitelja pozori{ne umetnosti i usvima nama pokrenuti pitanja ili dati odgovore na davno pokrenuta. Njegovzna~aj za Uìce je i te kako vaàn, jer se njime podiù mostovi me|u gradovima,pozori{tima, glumcima, ostvaruju i u~vr{}uju dobri ljudski i gluma~ki odnosi, asve to vodi u boljitak i napredak dru{tva. Uìce je svojim festivalom svakakokulturni svetionik Srbije, jer daje impuls, povezuje obale i pokazuje pravackretanja ka boljem.


Jovan ]irilov, teatrolog

Duhovita formula dala je ozbiljni rezultat. Osnivanjemtakvog festivala nije potvr|en strah van Srbije o tome dabi njegovo osnivanje zna~ilo obnovu Jugoslavije. Usvakom slu~aju on predstavlja obnovu veoma dugetradicije dobrih odnosa me|u pozori{nim ljudima,naro~ito iz Zagreba, koji su po~eli daleko pre nego {to sestvorila Jugoslavija. Glumci i pisci iz Srbije i Hrvatskepomagali su jedni drugima prilikom osnivanjanacionalnih pozori{ta, poput SNP u Novom Sadu, NP u Beogradu i HNK uZagrebu. Ta tradicija ima veliki zna~aj i Uì~ki festival je u tom smislu jedan odna{ih najzan~ajnijih festivala, jer veza me|u tim narodima je va`na i plodonosnai moè da opameti politi~are, koji su ~esto glupi, pa ratuju.

Epidemija odgodila festivalIako je trebalo da bude odràn od 9. do16. novembra pro{le godine, pod slo-ganom Za{to postojimo, za{to i{ta po-stoji?, Festival je odgo|en zbog progla-{enja epidemije novog virusa. Festival-ska uprava tada je saop{tila da je nakonkonsultacija sa upravama pozori{ta izzemlje i regiona, ~ije su predstave se-lektovane, odlu~ila da odgodi odràva-nje te manifestacije. „Uz àljenje {tosmo zbog nastalih okolnosti morali dadonesemo takvu odluku, smatramo daje najva`nije obezbediti uslove koji ne-}e biti rizi~ni za u~esnike i publiku“, na-vedeno je u tom saop{tenju.

VIVu t o r a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 0 .

14. jugoslovenski pozori{ni festival

PROGRAM 14. JUGOSLOVENSKOG POZORI[NOG FESTIVALA, OD 13. DO 20. APRILAPredstave po~inju u 19.30 sati

BROD ZA LUTKE Milene Markovi}, SNP Novi Sad

REDITELJ Ana Tomovi}, KOMPOZITOR Darko Rundek, DRAMATURZI Vuk R{umovi} iSvetislav Jovanov, SCENOGRAF Ljerka Hribar, KOSTIMOGRAF Momirka Bailovi}, IGRA-JU Jasna \uri~i} (Mala sestra, Alisa, Sneàna, Zlatokosa, Pal~ica, Princeza, @ena, Ve{ti-ca), Draginja Voganjac (Majka, Mama medved), Milica Gruji~i} (Velika sestra, Marica),Radoje upi} (U~a, Tata medved, @abac), Nenad Pe}inar (Ljutko, Lovac), Radovan Vu-jovi} (Pospanko, Medvedi}, Orli}, Orao, Ivica); MUZIÂRI Ksenija Ba{i}, Milan Nenin,Lazar Novkov, Lav Kova~, Sini{a Mazalica. Subota, 17. aprilURBI

ET ORBI Jano{a Pilinskog, Pozori{te „Deè Kostolanji“ Subotica

REDITELJ Andra{ Urban, VERBAL-NO TEKSTUALNI ORALITET - Po-stepeno napu{taju}i istoimeni ko-mad Jano{a Pilinskog, „Urbi et or-bi“ je ~etvoro~lana, muzi~ko-ple-sna ispovest, IGRAJU Marta Bere{(Moni), Andrea Erdelj (@uì), Ar-pad Mesaro{ (Tibor), Imre Elek Mi-ke{ (Zoltan), KOSTIM Svako spavau ~emu eli.

Predstava u ~ast nagra|enih, utorak, 20. april

DERVI[ I SMRT Me{e Selimovi}a po dramatizaciji Borislava Mihajlovi}a Mihiza, NP Beograd

RE@IJA I ADAPTACIJA Egon Savin, DRAMATURG Branislava Ili}, KOSTIMOGRAF Jelena Stoku}a,KOMPOZITOR Zoran Hristi}, IGRAJU Nikola Ristanovski (Ahmed Nurudin), Nenad Stojmenovi}(Jusuf - Mula Jusuf), Aleksandar \urica (Begunac - nepoznati), Nata{a Ninkovi} (Sudinica - kadini-ca), Ljubomir Bandovi} (Hasan Dèlebdìja), Boris Pingovi} (Inspektor - Muselim), Zoran ]osi} (Mi-licajac - uhoda), Slobodan Be{ti} (Sudija - kadija), Marko Nikoli} (Sinanudin - Hadì Sinanudin), Ne-boj{a Kunda~ina (Tamni~ar), Tanasije Uzunovi} (Kara Zaim), Darko Tomovi} (Pukovnik Osman -Miralaj Osman beg), Miodrag Krivokapi} (Sekretar - vezirov defterdar), Marko Janketi} (Mladi}),Igor Ili} (Dervi{), Gleb Sumanov (Dervi{ - baletski igra~), Aleksandar Vuki}, Slaven Radovanovi} i Mi-lo{ Obrenovi} (Dervi{i), Milan [avija i Milo{ Dmitrovi} (Straàri). Utorak, 13. april

[UMA BLISTAMilene Markovi}, Atelje 212 Beograd

ADAPTACIJA, REDITELJ, SCENOGRAF I DIZAJNER SVE-TLA Tomi Janeì~, KOSTIMOGRAF Marina Sremac,KOMPOZITOR I DIZAJNER ZVUKA Toma` Grom, DRA-MATURG Milan Ma|arev, IGRAJU Jasna \uri~i} (Maca),Boris Isakovi} (Trener), Vlastimir-\uza Stojiljkovi} (Sre}-ko), Sr|an Timarov (Lote), Suzana Luki} (Dete), JelenaPetrovi} (Dete), Nenad ]iri} (Gazda), Du{ko A{kovi}(Radnik), Lado Leskovar/Predrag-Cune Gojkovi} (Po-slvo|a), Milovan Mirkovi} (Harmonika u songu „Malaku}a”), Manja Risti} (Violina u songu „Pevaljka”), DE-VOJKE An|ela Stamenkovi} (Plava), Milica Gruji~i} (Pla-va), Milena Predi} (Crna), Violeta Mitrovi} (Crna), LidijaAndonov (Crna), Sofija Juri~an (Sme|a), Ana Markovi}(Sme|a). êtvrtak, 15. april

MORTAL KOMBAJNPavela Sale, NP Sarajevo

REDITELJ Dino Mustafi}, DRAMATURZI @eljka Udovi-~i}, Rea Jugo, SCENOGRAF Dragutin Broz, KOSTIMO-GRAF Lena Stefanovi} Gafi}, MUZIKA Nedim Zlatar,Elvir Sal~inovi}, AUTOR SONGOVA Adnan Hamidovi}Frenki, IGRAJU Ermin Sijamija (Pako), Josip Pejakovi}(Otac pacov), Ejla Bav~i} Tarak~ija (Emilka), Alen Mu-ratovi} (Lala), Hasija Bori} (Majka), Miraj Grbi}(Yoman), Slaven Vidak (Kicior), Adnan Haskovi} (Ma-pet), Aldin Omerovi} (Frendzel), Vedran \eki} (Letki),Damir Kustura (Policajac I), Edhem Husi} (Policajac II),Nedim Zlatar (Muzi~ar - bubnjevi), Elvir Sal~inovi}(Muzi~ar - gitara). Nedelja, 18. april

TURBOFOLKautorski projekat Olivera Frlji}a, HNK Rijeka

REDITELJ Oliver Frlji}, DRAMATURG Borut [e-parovi}, SCENOGRAFI Oliver Frlji} i Borut [e-parovi}, KOSTIMOGRAF Modni studio Arti|a-na, IZBOR MUZIKE Oliver Frlji}, IGRAJU Ana-stazija Bala` Le~i}, Olivera Baljak, Andreja Bla-gojevi}, Alen Liveri}, Jelena Lopati}, JasminMeki}, Draèn Mikuli}, Damir Orli}, TanjaSmoje. Petak, 16. april

KANDID ILI OPTIMIZAMprema Volterovom tekstu, JDP Beograd

REDITELJ Aleksandar Popovski,SCENOGRAF Sven Jonke, KOSTI-MOGRAf Lana Cvijanovi}, KOMPO-ZITOR Kiril Dàjkovski, IGRAJU Ni-kola \uri~ko (Kandid), Bogdan Di-kli}/Predrag Ejdus (Panglos), Nata-{a Tapu{kovi}/Tanja Pjevac (Kuni-gunda, markiza), Goran [u{ljik(Propovednik, Martin), Gordana\ur|evi} (Starica, dama), MihailoJanketi} (Starac iz Eldorada, ga-zda), Milena Vasi} Ra`natovi} (Pa-keta, Natalija), Sr|an Timarov (Dok-tor, Kakambo, Sesil), Dragan Jova-novi} (Lekar), Marko Ba}ovi} (Bu-garin 2, Don Ishar, vikont), Vojin]etkovi} (Komandant, Klemanso),Marinko Mad`galj (Mornar, crnac,putnik, zatvorenik), Dubravko Jo-vanovi} (Oficir inkvizicije, inkvizitor,opat), Nikola Simi} (Guverner, trgo-vac), Igor Filipovi} (Bugarin 1, oso-ba sa nejasnim zadatkom, polica-jac), Tijana ûrovi} (Nevesta, Deni-za), Vlasta Velisavljevi} (@irofle), Oli-vera Krljevi} (Girlanda), Dejan \u-rovi} (Narator iz Paragvaja).

Ponedeljak, 19. april

KO SE BOJI VIRD@INIJE VULF Edvarda Olbija, CNP Podgorica

REDITELJ I IZBOR MUZIKE Dino Mustafi}, SCENOGRAF Dra-gutin Broz, KOSTIMOGRAF Vanja Popovi}, DRAMATURZIBoò Koprivica, Ljubomir \urkovi}, KOMPOZITOR ORIGI-NALNE MUZIKE Vjera Nikoli}, IGRAJU Varja \uki} (Marta),Branimir Popovi} (Dòrd`), Milutin Milo{evi} (Nik), KristinaStevovi} (Hani). Sreda, 14. april

PRATE]I PROGRAM

IZLO@BA FOTOGRAFIJA sa 13. jugoslovenskog pozori{nog festivala, autor Radovan-Baja Vujovi} iz Uìca.

Ponedeljak, 13. april od 19.15, hol NP Uìce

KO JE KO�POKROVITELJI Ministarstvo kulture Republike

Srbije i grad Uìce�SAVET FESTIVALA Jovan Markovi} - gradona~el-

nik Uìca (predsednik), Ljubomir Simovi} - knji-èvnik, akademik SANU (potpredsednik), dr Mi-lenko Misailovi} - teatrolog, Vida Ognjenovi} -reditelj, Zoran Stamatovi} - menadèr u kulturi,Ljiljana \uri} - glumica, predsednica SDUS, Bra-nislava Lije{evi} - menadèr u kulturi, mr Bran-ko Popovi} - reditelj, mr Nemanja Rankovi} -glumac i reditelj, Slobodan [uljagi} - reditelj, mrKsenija Radulovi} - dramaturg, direktorka Muze-ja pozori{ne umetnosti Srbije, dr Radivoje Dinu-lovi} - arhitekta i scenograf, Milojko Kneèvi} -prevodilac

�DIREKTOR FESTIVALA Zoran Stamatovi}�SELEKTORI Bojan Munjin - novinar i pozori{ni

kriti~ar, Zoran Stamatovi} - direktor Narodnogpozori{ta Uìce

�STRU^NI @IRI \ur|ija Cveti} - predsednica irija,glumica (Srbija), Sneàna Kova~evi} - kostimo-grafkinja (Srbija), dr Ivan Medenica - teatrolog(Srbija), dr Darko Ga{parovi} - teatrolog (Hrvat-ska), Martin Ko~ovski - reditelj (Makedonija)


Ljubomir Simovi}, akademik i ~lan Saveta festivalaAko jedna dràva èli da se razvija ravnomerno u svimsvojim delovima, onda svi njeni regioni, i svi njenigra|ani, treba da imaju iste mogu}nosti i iste {anse. Tozna~i da svim gra|anima treba da bude podjednako, ilipribli`no jednako, dostupno ono {to je najbolje uknjièvnom, likovnom, muzi~kom ili pozori{nom ìvotuSrbije. Ako ono {to je najbolje ne moè da nam budedostupno svaki dan, moè da nam bude dostupno jednom godi{nje, u pet ilisedam festivalskih dana. U tome vidim svrhu uì~kog festivala. Taj festival imasvoj profil, svoj program, svoju politiku a, posle toliko godina, ima i svojutradiciju. Prema tome ima i svoje mesto u kulturnom ìvotu Srbije. Ono {to jenajva`nije ostavio sam za kraj - Uìce ima, Uìce je oduvek imalo, veliku iobrazovanu pozori{nu publiku.


Slobodan Ljubi~i}, prvak drame NP UìceVeliko je zadovoljstvo, ali i privilegija, to {to sam ~lanansambla uì~kog pozori{ta, koje, izme|u ostalog,veoma uspe{no ve} ~etrnaesti put organizujeJugoslovenski pozori{ni festival. Drago mi je i to {touì~ka pubika moè da, pored na{ih predstava, vidipredstave sa prostora biv{e Jugoslavije, a dragoceno je ito {to mogu da se susretnem sa velikim brojem mojihkolega glumaca.


Dino Mustafi}, reditelj iz SarajevaUì~ki festival je vrlo vaàn za ju`noslovenski kulturniprostor, jer se na jednom mjestu moè vidjeti godi{njipresek, po izboru selektora ponajboljih teatarskihprodukcija, u afirmaciji onoga {to je sigurnoju`noslovenski kulturni identitet, a tu pre svega mislimna jezik. Taj simboli~ni naziv Festival bez prevodapredstavlja ne{to {to }e sigurno rado dovoditi i publiku iteatarsku kritiku i umjetnike, koji sve manje imaju prilikeda se sre}u na internacionalnim i regionalnimfestivalima, jer je posle raspada Jugoslavije, kulturni prostor, dobrim dijelom,fragmentiran ili razbijen.


Janko Ljumovi}, direktor CNP PodgoricaFestival u Uìcu dobar je primjer festivala koji promi{lja iuspostavlja u konceptualno-programskom i uproducentskom ~itanju ideje i potrebe za promjenom.To je festival koji je tragom ili svim onim {to se de{avalou okruènju, socijalnom, politi~kom i ekonomskom,primjer jednog dobrog koncepta, koji je kona~nokvalitetno pozicioniran u {irem regionalnom teatarskomsistemu i predstavlja va`nu referencu za sve njegoveu~esnike. To je jednostavno zaokruèn koncept koji imasigurnu poziciju i kvalitet, a time je i va`na pozori{na adresa u regionu.


Dejan Pen~i} Poljanski, jedan od osniva~a i prvi selektor Festivala

Festival ima vrlo dobar koncept, bar tako smo gapokrenuli. Ne mislim da je ideja o Festivalu bez prevodalo{a, ali dobijamo relativno neuspele predstave iz Bosne.Mo`da je to trenutno tako. Vi{e bih voleo da se Festivalpro{iri na Sloveniju i Makedoniju i da bude festival teatranekada{njih ju-prostora i da odgovara onome {to sezove Jugoslovenski pozori{ni festival. Dopada mi se {toje festival o~uvao to ime, jer na kraju, iako Jugoslavija ne postoji kao dràva, onapostoji kao kulturni prostor.


Ruìca Marjanovi}, profesorka knjièvnosti i inicijatorka regionalnog susreta knjièvnika Na pola puta u Uìcu

Nastao je kada se Jugoslavija raspala, ali je u njegovomnazivu bila ideja o jedinstvenom kulturnom prostoru. Te1996, kada je Festival po~eo, Jugoslavija je bila krnja, alije vreme pokazalo da Festival funkcioni{e kao ako nejedinstven, onda bar zanimljiv jednima i drugima i to jetendencija koja }e postojati u umetnosti. U budu}nostion je za Uìce od neprocenjivog zna~aja i gotovo da celegodine kulturni krugovi grada gravitiraju ka Festivalu.

VIIu t o r a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 0 . 14. jugoslovenski pozori{ni festivalVI u t o r a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 0 .14. jugoslovenski pozori{ni festival

Színház); Najbolja epizodna uloga - Josif Tati} za ulogu oca upredstavi Hadersfild (JDP); Ardalion i nagrada Politike „AvdoMuj~inovi}“ za najboljeg mladog glumca - Agota Ferenc zaulogu Kronosa u predstavi Medejini krugiovi(Novosadsko po-zori{te Ujvidéki Színház); Specijalna nagrada - Glumci Ateljea212 Petar Kralj, Branislav Zeremski, Tihomir Stani}, Vlastimir\uza Stojiljkovi} i Dara Dòki} za predstavu Brana(Atelje 212)

2006.Najbolja predstava - Brod za lutke (M. Markovi}/S. Unkovski,JDP); Najbolja re ija - Goran Markovi} za re iju predstave Po-morand ina kora (M. Pelevi}, Ateljea 212); Najbolja ènskauloga - Jelena Ili} za ulogu Pomorandè u predstavi Pomoran-d ina kora(Atelje 212); Najbolja mu{ka uloga - Sr|an Timarovza ulogu u predstavi Pomorand ina kora (Atelje 212); Najbo-lja scenografija - Ðer| ik za predstavu i~kovac (po romanuNandora Giona Kormorani se jo{ nisu vratili, scenska adaptaci-

ja Kata Ðarmati i Kinge Mezei, re ija Kinge Mezei, Novosad-sko pozori{te Ujvidéki Színház); Najbolja kostimografija - Bo-ris ak{iran za kostime u predstavi Pomorand ina kora(Atelje212); Najbolja epizodna uloga - Boris Isakovi} za ulogu @apcau predstavi Brod za lutke(JDP); Nagrada za najboljeg mladogglumca i nagrada Politike „Avdo Muj~inovi}“ - Danijel Hustaza ulogu Burai J. u predstavi i~kovac (Novosadsko pozori{teUjvidéki Színház); Specijalna nagrada - Irfan Mensur za re ijui dizajn scene u predstavi Edmund Kin (H. Kuri}, NP Ni{)

2007.Najbolja predstava - Odumiranje (D. Spasojevi}/E. Savin,Atelje 212); Najbolja reìja - Kokan Mladenovi} za reìjupredstave Ja ili neko drugi (M. Pelevi}, SNP Novi Sad); Naj-bolja ènska uloga (ravnopravno) - Anita Man~i} za uloguJele u predstavi Tako je moralo biti (B. Nu{i}/E.Savin, JDP) iDara Dòki} za ulogu Milice u predstavi Odumiranje (Atelje

212); Najbolja mu{ka uloga - Boris Isakovi} za uloge On upredstavi Ja ili neko drugi (SNP) i Strahinje u predstavi Odu-miranje Atelje 212); Najbolja scenografija - Amela Vili} zascenografiju u predstavi Vremenski tunel (N. Veli~kovi}/A.Glamo~ak, Pozori{te mladih Sarajevo); Najbolja kostimogra-fija - Marina Sremac za kostime u predstavi Ja ili neko drugi(SNP); Najbolja epizodna uloga - An|elika Simi} za uloguStamene u predstavi Odumiranje (Atelje 212); Najbolji mla-di glumac i nagrada Politike „Avdo Muj~inovi}“ - Ajla Cabre-ra za ulogu Bube u predstavi Vremenski tunal (Pozori{temladih Sarajevo); Specijalna nagrada - Narodno pozori{teUìce za predstavljanje Stiva Te{i}a na zavi~ajnoj pozornicidelom Umetnost i dokolica u reìji Nemanje Rankovi}a

2008.Najbolja predstava - San ivanjske no~i(V. [ekspir/A. Popovski,Gradsko dramsko kazali{te Gavela Zagreb); Najbolja re ija -Aleksandar Popovski za re iju predstave San ivanjske no}i(Ga-

vela Zagreb); Najbolja ènska uloga - Nata{a Janji} za uloguHelene u predstavi San ivanjske no}i(Gavela, Zagreb); Najbo-lja mu{ka uloga (ravnopravno) - Vilim Matula za ulogu Krpe upredstavi Metastaze(I. Balenovi}/B. Svrtan, Kazali{te Kerem-puh Zagreb) i Ozren Grabari} za ulogu Bratila u predstavi Sanivanjske no}i (Gavela Zagreb); Najbolja scenografija - Numenza predstavu San ivanjske no}i (Gavela Zagreb); Najbolja ko-stimografija - Angelina Atlagi} za predstavu Barbelo, o psimai deci (B. Srbljanovi}/ D. Mija~, JDP); Najbolja epozoda - ExAequo@eljko Konigsknecht za ulogu Steve i Ravnatelja Dr Pr-ke u predstavi Metastaze (Keremouh Zagreb), Jasmina Avra-movi} za ulogu Mile u predstavi Barbelo, o psima i deci(JDP) iBojan @irovi} za ulogu Mladog Lekara u predstavi Nevinost(D.Loer/ D. Mija~, Atelje 212); Najbolji mladi glumac i nagradaPolitike „Avdo Muj~inovi}“ - Nikola Rako~evi} za ulogu Zora-na (ponekad Marka) u predstavi Barbelo, o psima i deci(JDP);Specijalna nagrada - Narodno pozori{tu U ice za produkcijupredstave Do{ljaci (M. Uskokovi}/A. Luka~) �

2003.Najbolja predstava - Nigdje nikog nemam (E. Bond/E. Savin,CNP Podgorica); Najbolju re ija - Kinga Mezei za re iju pred-stave Pac (Karneval/B. Hamva{, Ujvidéki Színház Novi Sad);Najbolja enska uloga - Varja Ðuki} za ulogu Sare u predsta-vi Nigdje nikog nemam(CNP Podgorica); Najbolja mu{ka ulo-ga - Slobodan Be{ti} za ulogu Hamleta u predstavi Hamlet(V. [ekspir/ I. Vuji}, NP Beograd); Najbolja scenografija - Mi-odrag Taba~ki za scenografiju u predstavi Nigdje nikog ne-mam (CNP); Najbolja kostimografija - Erika Janovi} za kosti-me u predstavi Pac(Ujvidéki Színház); Najbolja epizodna ulo-ga - Ivana V. Jovanovi} za ulogu Erne u predstavi Kazimir i Ka-rolina(E. Horvat/Iva Milo{evi}, NP Sombora) i ulogu Dunja{eu predstavi Vi{njik (A. P. êhov/D. Petrovi}, NP NépszínházSubotica); Najbolji mladi glumac i nagrada „Avdo Muj~ino-vi}“ Politike ekspres - Nikola Ðuri~ko za ulogu KonstantinaGavrilovi}a u predstavi Galeb (A. P. ehov/S. Unkovski, JDP);Specijalna nagrada - glumci Boris Milivojevi}, Goran [u{ljik,

Neboj{a Glogovac, Jelena Ðoki}, Marinko Mad`galj, Neboj{aMilovanovi} i Nikola Ðuri~ko, reditelj Slobodan Unkovski i pi-sac Milena Markovi} za predstavu [ine (JDP)

2004.Najbolja predstava - Mleta~ki trgovac (V. [ekspoir/E. Savin,JDP); Najbolja re ija - Egon Savin za re iju predstave Mleta~-ki trgovac(JDP); Najbolja enska uloga - Jelisaveta Seka Sabli}za ulogu Majke Dare u predstavi Svinjski otac (A. Popovi}/E.Savin, Kru{eva~ko pozori{te); Najbolja mu{ka uloga - Sveto-zar Cvetlkovi} za ulogu Karla u predstavi Amerika, drugi deo(B. Srbljanovi}/D. Mija~, Ateljea 212); Najbolja scenografija -Marija kalabi} za scenografiju u predstavi Svinjski otac(Kru{e-va~ko pozori{te); Najbolja kostimografija - Zora Mojsilovi} zakostime u predstavi Amerika, drugi deo(Atelje 212); Najboljaepizodna uloga - Miodrag Radovanovi} Mrgud za tri epizod-ne uloge Gobo, Tubal, Du`d mleta~ki u predstavi Mleta~ki tr-

govac (JDP); Najbolji mladi glumac i nagrada „Avdo Muj~i-novi}“ - Dubravka Kovjani} za ulogu Duke Suji} u predstaviSvinjski otac (Kru{eva~ko pozori{te); Specijalna nagrada Ar-dalion - Ljup~o Konstantinov za muziku u predstavi La`ni car(M. Kova~/ B. Mi}unovi}, CNP Podgorica)

2005.Najbolja predstava - Hadersfild (U. [ajtinc/A. izholm, JDP);Najbolja re ija - Milica Kralj za re iju predstave Brana(K. Mek-firson, Atelje 212); Najbolja enska uloga - Varja Ðuki} za ulo-gu Ljubov Andrejevne Ranjevske u predstavi Vi{njik(A. P. e-hov/I. Kun~evi}, Kraljevsko pozori{te Zetski dom Cetinje); Naj-bolja mu{ka uloga - Neboj{a Glogovac za ulogu Ivana u pred-stavi Hadersfild(JDP); Najbolja scenografija - Marija Kalabi} zascenografiju u predstavi Hadersfild (JDP); Najbolja kostimo-grafija - Carmencita Brojboiu za kostime u predstavi Medejinikrugovi (Euripid/ G. Tompa, Novosadsko pozori{te UjvidékiD

ob

itn

ici n

ag

rad

a A

rdalion

Sezona 2008/09. bila je ~ini se blagorodnaza pozori{te: to se vidi po predstavama,festivalima u regiji, broju premijera i

reakcijama javnosti. U takvoj situaciji bilo jeizazovnije, ali i teè odrediti ba{ tih sedamnajboljih predstava za uì~ki festival. Uvremenu krize, kada mnoge kulturne institucijekre{u svoje programe ili stavljaju klju~ u bravu,toliko je va`nije da umjetni~ki pogon radi. Zatoda kroz umjetnost razgovaramo o onome {tonam se doga|a i zato da sebi i drugimapokaèmo - da smo ivi. Vjerujemo daovogodi{nji uì~ki festival ne samo da je ivnego je u programu koji nudi otvorio pregr{testetskih i socijalnih pitanja, va`nih i za na{udu{u i za na{ ivot. Ovaj festival ne haje zateorijske rasprave o suvremenom pozori{tu: onnudi ono {to je dobro i ono {to je va`no. Zato }eove godine u Uìcu biti dobre glume kojoj }emose sigurno diviti, ali to ne}e biti tek festivaldobre zabave. To je cijena odgovornosti koju,bave}i se pozori{tem, imamo prema ivotu.Klasi~na drama, u kojoj glavni junak razbijaglavu o uzvi{enim pitanjima, vi{e ne drì vodujer takvog ivota - {ta god mi mislili - vi{e nema.Neo~e{ljana „prljava“ stvarnost danas jeduboko u{la u zonu teatra, a teatar je iza{ao naulicu, jednostavno zato jer sve drugo bilo bi la` i

zamajavanje. Mo`da bi nam sa blagimkomedijama bilo lak{e, ali jutro posle bilo biteè. Prakti~no govore}i, raznovrsnost poetskogrukopisa koji danas u pozori{tu gledamo i na~ininscenacije koji poprili~no bri{e razliku izme|uprostora gledali{ta i scene, upu}uje da se mo`darazmisli i o jo{ jednoj sceni uì~kog festivala,koja bi malo rasteretila centralnu festivalskupozornicu i svojom polivalentno{}u bilaspremna da primi kvalitetne predstave sakompleksnijim estetskim i tehni~kimzahtjevima.

Kao {to je ve} poznato, odabrane predstave ukonkurenciji za ovogodi{nji uì~ki festival Bezprevoda su slede}e: Kandid prema Volterovomtekstu, Jugoslovenskog dramskog pozori{ta izBeograda, u reìja Ace Popovskog, [uma blistaprema tekstu Milene Markovi}, u produkcijiAteljea 212, u reìji Tomi Janeì~a, Ko se bojiVirdìnije Vulf po tekstu Tenesi Vilijamsa,Crnogorskog narodnog pozori{ta iz Podgorice,u reìji Dine Mustafi}a, Dervi{ i smrt poromanu Me{e Selimovi}a, Narodnog pozori{taiz Beograda, u reìji Egona Savina, Turbo-folk, uprodukciji Hrvatskog narodnog kazali{ta izRijeke, prema tekstu i u reìji Olivera Frlji}a,Brod za lutke po tekstu Milene Markovi},Srpskog narodnog pozori{ta Novi Sad, u reìji

Ane Tomovi} i Mortal Kombajn, prema tekstuPavel Sale, u produkciji Narodnog pozori{taSarajevo, u reìji Dine Mustafi}a.

Svake godine, Uì~ki festival otkrije,promovira ili nagradi neko (novo) ime;pozori{nu ku}u, reìsera, autora ili glumca. Ovegodine predstavit }e nam se Dino Mustafi},reìser iz Bosne i Hercegovine, sa dva svojakomada, tu je (ponovno) Milena Markovi}, aprvi put upoznat }emo Acu Popovskog, reìseraiz Makedonije, i Olivera Frlji}a, mladog iprovokativnog reìsera iz Hrvatske, koji je ve}pokupio dosta nagrada i uznemirio jo{ vi{eduhova.

Zaklju~no, ovogodi{nja selekcija uì~kogfestivala ponovo se okrenula onome zbog ~egapublika vje~no odlazi u teatar: onome {to jescenski ivo, uzbudljivo i kreativno i {to namgovori - kako je govorio pokojni glumac LjubaTadi} - o sumi na{ega ivota. Ovo vreme sluti

krizu i novo podrhtavanje tla, dok svjeè raneratova i dru{tvenog kaosa jo{ nisu zarasle, i tovreme se pita kroz gor~inu i humor - ~emu sveto i za{to? Ako je tome tako - a bojimo se da jest- onda je funkcija teatra da tom vremenuodgovori nekim svjeìm rukopisom. Taj novirukopis na uì~kom festivalu sadràn je upitanju da li ova civilizacija jeftinog spektakla(Turbo folk) moè da sakrije sve gre{ke kojesmo napravili, da li protiv toga treba ustati(Mortal kombajn) ili trpiti (Brod za lutke, Dervi{i smrt), da li se prepustiti ( [uma blista),umrijeti gordo (Virdìnija Vulf) ili je ovo - {tagod to zna~ilo - „najbolji od svih svjetova“, kao{to kaè Kandid?

Vjerujem da }emo gledati sjajne glumce,druga~ije predstave i pozori{te koje nas se ti~e.Takvo pozori{te se preporu~uje za jednuselekciju estetske izvrsnosti i dru{tveneizo{trenosti. �

Bojan Munjin, selektor ovogodi{njeg Festivala bez prevoda

Pozori{te koje nas se ti~e

obrazloènje

Svake godine, Uì~ki festival otkrije, promovira ili nagradi neko (novo)ime; pozori{nu ku}u, reìsera, autora ili glumca: Bojan Munjin

Ovaj festival ne haje za teorijskerasprave o suvremenom

pozori{tu: on nudi ono {to jedobro i ono {to je va`no. Zato }e

ove godine u Uìcu biti dobreglume kojoj }emo se sigurno

diviti, ali to ne}e biti tek festivaldobre zabave. To je cijena

odgovornosti koju, bave}i sepozori{tem, imamo prema ìvotu


Branko Popovi}, prvi direktor festivalaFestival je nastao kao te`nja dramskih umetnika Srbijeda dobiju festival na kome }e biti vrednovana pozori{naostvarenja bez obzira na ànr, poreklo pisca i reditelja.Na Sterijinom pozorju doskora su isklju~ivo nagra|ivanadela nastala po tekstovima doma}ih autora, dok jeUì~ki festival postao prvi na kome su se ocenjivalidoprinosi scenografa, kostimogafa, bez obzira da li su totekstovi doma}ih ili stranih autora, komedija, drama itd.Dugo vremena je vaìo kao jedinstveno mesto gde su se mogli valorizovatikvaliteti svih umetnika u pozori{tu. Me|utim, Sterijno pozorje promenilo jekoncept tako da je Jugoslovenski pozori{ni festival dobio svog dvojnika.Sada{nji regionalni koncept Festivala bez prevoda je dobro re{enje i verovatnoje to i budu}nost pozori{ne umetnosti i kulture uop{te na ovim prostorima.


Brankica konjevi}, profesorka knjièvnosti iz UìcaU dane festivala Uìce postaje i ve}e i lep{e, dobijaatribute grada. Ve}e je zbog gostiju: glumaca, reditelja,scenografa, pisaca... Lep{e je jer se moè ~uti zapadna iisto~na varijanta jezika biv{e Jugoslavije. A festivalskiprogram ~ini ga pravim gradom. Predstave se i{~ekuju.O njima se pri~a, misli i raspravlja i posle festivala. A tihosam dana, nekako smo svi ve}i, lep{i i ulju|eniji!


Miroljub Aran|elovi} Rasinski, kompozitor

Ideja festivala je sjajna i treba je podràti u svakomsmislu, pa i u ovom vremenu materijalnih neprilika.Uìce je vrlo va`na pozori{na kota na prostoru biv{eJugoslavije i to bi trebalo i da ostane.


Branko Cveji}, direktor JDP

Za ~etrnaest godina Uì~ki festival se izborio za ozbiljanrenome. Osnovan je sa ambicioznom koncepcijom da sena njemu prikazuju samo najbolje predstave u na{ojtada{njoj zemlji. Zanimljivo je da se, kako se menjala tazemlja, menjao i festival, a formulu koju sada ima, koja jeinternacionalizovana na veoma dobar na~in okupljaju}inajzna~ajnija pozori{na ostvarenja iz regioina, nadam seda mu niko ne}e uzeti i da }e dugo opstati.


Zoran Jeremi}, novinar i knjièvnik iz Uìca

Mo`da }e nekome u vreme kada nam se {ifra AH1N1name}e kao naslov nekog holivudskog sinopsisa izànra katastrofe ili u vreme kada se na jedvite jadeodgovara zahtevima ovda{njeg krhkog dru{tvenog mirai ~uvanja, kakvih-takvih, dobrih tradicija, razmi{ljanje ozna~aju jednog pozori{nog festivala izgledati neumesnoi nepotrebno. Ali, ko }e onda bar da poku{a da odgovorina pitanja svih pitanja koja natkriljuju ovogodi{njiJugoslovenski pozori{ni festival: Za{to postojimo? Za{toi{ta postoji? Ko drugi do ljudi sa ove i one strane scene uì~kog Narodnogpozori{ta, pa makar na momente grad na \etinji podse}ao i na Oran iz KugeAlbera Kamija. To su ozbiljna isku{enja i za Uì~ane i za glumce iz Hrvatske,Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije, ali nema razloga da i ~etrnaesti put nepoverujemo u njihovu spremnost. A kako ono kaè onaj danski kraljevi}: „Bitispreman, to je sve!“ Ho}e se re}i da posle osnivanja ovakvog festivala u Uìcuvi{e nisu ista ni o~ekivanja uì~ke publike od mati~nog pozori{ta koje je ve} vi{eputa dokazalo da misli u globalu iako radi u lokalu.

Vida Ognjenovi}, ~lanica Saveta Jugoslovenskogpozori{nog festivala

Oskudica surovo ograni~ava teatar� Narodno pozori{te Uìce poslednjih godina uspeva da skrene pa`nju na sebe reper-toarom koji se osvr}e na pro{lost, preispituje dana{njicu i poku{ava da uspostavi ko-munikaciju sa svetom. Kako procenjujete tu vrstu napora daleko od prestonice, a timejo{ dalje od novca potrebnog za takve projekte?

- Pozdravljam taj napor, podràvam ga i koliko mogu sudelujem u njemu. Nije geograf-ski poloàj u odnosu na nominalnu prestonicu toliko vaàn za rad i razvoj pozori{ne ustano-ve. Dobre predstave i ivo, otvoreno i umetni~ki ambiciozno pozori{te, kao {to je uì~ko, pri-vla~e pa`nju i ~ine svako mesto u kojem nastaju prestonim u kulturnom smislu. Nedosta-tak novca, me|utim, surovo ograni~ava rad pozori{ta ma gde se ono nalazilo. Zato je prega-la{tvo ljudi koji uspevaju uprkos oskudici - pozori{te u Uìcu opstaje i to kao va`na pozori-{na ~injenica u na{oj kulturi - ravno pravom herojstvu. Zaista zasluùju aplauze koje dobi-jaju, ali bojim se da im je to zasad jedina izda{na dotacija. I mada je nagrada aplauzima krat-kotrajna, pozori{te, metafori~no re~eno, za nju ivi, ali, naàlost, ne moè da ivi od nje. Tokao da nije jasno onima koji drè klju~eve fondova. [to ne poku{aju da samo aplauzima na-grade graditelje puta, ili kopa~e uglja. Ljuto se varaju ako misle da je stvaranje i izvo|enjepozori{ne predstave lak{i posao.�Vi ste autorka naziva Festival bez prevoda. U toj re~enici sadràna je njegova su{tina,ali i vredna kulturolo{ka poruka regionu. Da li je Uì~ki festival, koji je pre tri godinedobio regionalni karakter, opravdao taj naziv?

- Svakako. Opravdale su ga i dobra selekcija i odli~ne predstave iz susednih dràva, od ko-jih su neke trijumfovale i odnele pobedni~ki venac. Osim skandinavskih zemalja i recimoAustrije i Nema~ke, malo je regiona koji mogu da imaju pozori{ni festival bez prevoda. Na-ravno, ne govorim o {irokom engleskom jezi~kom podru~ju koje pokriva nekoliko kontine-nata. Mislim, dakle, da se ta velika prednost u komunikaciji i u ovom na{em slu~aju u pot-punosti potvrdila. Uì~ki festival }e, verujem, iz godine u godinu sve vi{e biti va`no mestogde }emo proveravati srodne ideje i osobenosti balkanskog pozori{nog izraza.� Bilo je ideja da se u Uìcu otvori sedi{te Me|unarodnog pozori{nog instituta (ITI).Kako to komentari{ete?

- Dobra ideja. To je planetarna pozori{na organizacija i treba da joj pripadamo. Sasvim jerazumljivo da sedi{te bude u jednom festivalskom gradu. �

minivju

VIII u t o r a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 0 .14. jugoslovenski pozori{ni festival

Od osnivanja 1945. godine, Narodnopozori{te Uìce izvelo je 507 premijera.Prva je bila Nu{i}eva Gospo|a ministarka

u reìji Obrada Nedovi}a, i izvedena je uSokolskom domu, prelepom zdanju koga vi{enema, a nedavno je postavljen {okantni komadRumunija 21, savremenog rumunskog piscaPeke [tefana u reìji Gorana Golovka, reditelja izSplita. Ima neke simbolike u pozori{nojzapitanosti unutar te vremenske razdaljine od 65godina, od prvog i duhovito-ironi~nog komadado poslednje premijere, koja je tragi~na slika onama u vreme tranzicijske dezorijentisanosti.

Ipak, pozori{ni ìvot u gradu zapo~eo jemnogo ranije. U okviru tada{njeg îtali{ta,prve biblioteke u Uìcu, 1856. godine osnovanoje Teatralno dru{tvo u Kraljevi}a ku}i,uglednog predsednika Okru`nog suda. Trigodine kasnije Stojadin Obradovi}, upraviteljîtali{ta, nakon obra}anja knezu Milo{uObrenovi}u, osniva Uì~ki teatar. Prvapredstava izvedena je 15. februara 1862. i to jebio Boj na â~ku 1815. Jedan novinski tekst iztog vremena svedo~i o atmosferi tokompremijere i velikom interesovanju Uì~ana zataj komad. „Najodli~niji cvet na{eg gra|anstvabe{e sa najve}om ljubavlju na ovompredstavljanju i soba za sedenje je dupkepuna... Osim 100 du{a {to be{e u sobi i namestima {to se moga{e videti, jo{ se tolikopovratilo, jer nije bilo mesta za njih.“

Iste godine publika je gledala Smrt StevanaDe~anskog, Ajduke, a ~etiri godine kasnije ipredstavu Hajduk Veljko. Usledila je dugapauza, a izme|u dva svetska rata gostovala je i@ivoti}eva pozori{na grupa. U to vremeUì~ani su imali priliku da gledaju DobricuMilutinovi}a, Milivoja @ivanovi}a, @ankuStoki}, ali i Gordanu Kova~evi}, koju su tadakao izuzetno talentovanu devoj~icu, kako jezabeleìo Dejan Malenkovi} u svojoj knjiziUì~ki amarkord, nazivali „jugoslovenskom[irli Templ“. I sam Malenkovi} je biopoklonik pozori{ta i inicijator osnivanjaamaterskih grupa, kao i profesori U~iteljske{kole i Gimnazije i drugi ugledni Uì~ani. Prvaamaterska predstava bila je [aran, u kojoj suglumili u~enici U~iteljske {kole, a reìser je biodirektor Stevan Malenkovi}. Pored njegapredstave su postavljali i profesori dr BlagojeMarkovi} i Blagoje @ivkovi}. Kasnije, uprepunom Sokolskom domu premijerno jeizvedana predstava @ivot Koste [ljuke, koju je,sa uì~kim gimnazijalcima, pripremio Milutinôli}, tada maturant te {kole. U to vremepostojale se i druge pozori{ne amaterskegrupe, a njihovom procvatu dopineo je ~ikaLale, ina~e Uì~anin i profesionalni glumac,koji se 1932. vratio u rodni grad donev{isavremene pozori{ne rekvizite. U mnogimpredstavama bio je reditelj, glumac,kostimograf, scenograf, {minker, {apta~... NaSavindan 1936. u~itelj Momir Cagi}prilagodio je, dramatizovao i reìrao bajku

Pepeljuga u kojoj su nastupili u~enici osnovne{kole. êtiri godine kasnije Klub studenatapripremio je komad o revolucionarima izpokreta Mlada Bosna, ali on nikada nijeizveden, jer ga je, valjda zbog intrigantnosti,zabranila policija.

Pravu senzaciju za Uì~ane, kako pi{eMalenkovi}, iste godine, izazvalo je gostovanje~ehoslova~kog Velikog marionetskog pozori{ta,koje je u gradu ostalo dvadeset pet dana! Podnjihovom velikom {atrom u delu gradapoznatom kao Tabana, svakodnevno - prepodne za decu, a po podne za odrasle - igrali sunastavke o dogodov{tinama dvojice lutaka -dobrog Ga{para i zlog kneza Kazimira. Usredi{tu te, moglo bi se re}i, prete~e dana{njihsapunica, bila je nesre}na ljubav lutke-lepoticeMarije prema dobrom vitezu Ga{paru.

Osnivanjem Uì~ke republike, pozori{nuumetnost nudi Partizanska umetni~ka ~eta, pase postavljaju komadi doma}ih i sovjetskihautora (Mati, Knez Ivo od Semberije, nekolikoNu{i}evih komada, Kako se kalio ~elik, Po~etakbune protiv dahija). Nakon oslobo|enja 1948,pozori{te se preselilo u Filkim bioskop, koji senalazio na glavnoj gradskoj ulici. Sada{njezdanje, koje je deo monumentalnogarhitektonskog re{enja Trga partizana, uì~kiteatar je dobio 1967. Jedna od najlep{ihpozori{nih sala u zemlji moè da primi 560gledalaca, a pro{le godine oìvela je i Mala scena.

Uì~ki ansambl slovi za jedan od najboljihvan Beograda, o ~emu svedo~i pregr{t nagradana doma}im i me|unarodnim festivalima.Zapaèn nastup dogodio se pre tri godine i napresti`nom Pozori{nom bijenalu u Veneciji, i tosa internacionalnim projektom Sluga dvajugospodara (K. Goldoni/A. Pa}oto). Poslednjihnekoliko godina uì~ki teatar poku{ava daprogovori o najva`nijim, veoma aktuelnim i,naj~e{}e, mra~nim dru{tvenim temama.Savremenim inscenacijama, angaòvanjemreditelja iz zemlje i inostarnstva, iskusnimglumcima, ali sa oskudnim budètom, uspevada provocira, dokazuju}i da pozori{te u dru{tvukoje je na ivici ljudskosti, ne sme da }uti.

Ve} ~etrnaest godina NP Uìce organizujeJugoslovenski pozori{ni festival, koji je osmi{ljentako da se na njemu prikazuju najboljapozori{na ostvarenja u prethodnoj doma}ojsezoni, bez obzira na anr i poreklo autora. Prvidirektor Festivala bio je Branko Popovi}, a prviselektor Dejan Pen~i} Poljanski. Me|utim, pretri godine, dobio je regionalni karakter, pa jepublika u prilici da, po izboru selektora,pogleda sedam najboljih predstava iz Hrvatske,Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije. Da jeto uistinu pravi kulturni doga|aj dokazuje ipublika, koja je Festival zavolela, o njemudiskutuje, procenjuje izbor selektora i nastupu~esnika i sa nestrpljenjem o~ekuje njegovonaredno izdanje. �

Posebno izdanje lista Danas posve}eno 14. jugoslovenskom pozori{nom festivalu u UìcuUrednik Dragan Sto{i} �� Tekstovi Nenad Kova~evi} �� Lektura Nada Ka~ar, Marjana Jak{i} �� Prelom Zoran Spahi}

Narodno pozori{te Uìce

Od Nu{i}a do tranzicijskih muka

Uì~ki ansambl slovi za jedan od najboljih van Beograda,

o ~emu svedo~i pregr{t nagradana doma}im i me|unarodnim

festivalima. Zapaèn nastupdogodio se pre tri godine i na presti`nom Pozori{nom

bijenalu u Veneciji, i to sa internacionalnim projektom

„Sluga dvaju gospodara“ (K. Goldoni/A. Pa}oto)

utorak, 2010, broj 4579, godina xiii, cena

Documents