1. Upravljanje projektom

Upravljanje projektom ima za cilj da:

• planira, • organizuje i • kontroliše aktivnosti

kako bi se projekat realizovao, uprkos nepredviđenim okolnostima.

Da bi se projekat uspešno odvijao i realizovao treba:

• formirati organizacionu strukturu za realizaciju investicionog projekta, • formirati projektni tim koji će upravljati i rukovoditi celim projektom, na čelu sa rukovodiocem projekta (Project managerom).

1.1. Projektni tim

Projektni tim se osniva za konkretni projekat i egzistira od početka do njegovog završetka.

Broj članova tima menja se u skladu sa potrebama projekta i zavisi od kvaliteta ljudi koji ulaze u njegov sastav (njihovo naučno, stručno ili iskustveno znanje).

Projektni tim podrazumeva timski rad uz aktivno učešće specijalista iz raznih oblasti upravljanja i rukovođenja projektima.

Rad projektnog tima treba da se zasniva po metodi zatvorene grupe, što znači da članovi tima imaju stalan – međusobni kontakt prilikom rešavanja problema.

Najčešći problemi pri radu su kada pojedini eksperti, tj. specijalisti, određeni problem vide različito. Pri tome su evidentni problemi oko nespremnosti i/ili nesposobnosti za kompromis. Zbog toga je od velikog značaja da svi članovi tima budu spremni i sposobni za razumevanje i kompromis, o čemu se mora voditi računa pri izboru tima.

1.2. Rukovodilac projekta (Project manager)

Za uspešno funkcionisanje projektnog tima i realizaciju investicionog projekta poseban značaj ima uloga i mesto rukovodioca projekta (Project manager).

Rukovodilac projekta snosi punu odgovornost da realizuje projekat u predviđenom vremenu i sa planiranim resursima i troškovima.

Ulogu i zadatke rukovodioca projekta svrstavamo u nekoliko grupa:

• kontrola i praćenje realizacije projekta

• tehnička i tehnološka problematika projekta

• ekonomska i pravna problematika projekta

• komunikacija sa investitorom s jedne i firmama koje učestvuju u realizaciji projekta s druge strane

• rukovođenje projektnim timom

Kontrola i praćenje realizacije projekta

Rukovodilac projekta mora biti uključen u projekat od:• početnih faza konceptualizacije, • izrade predinvesticionih studija (prethodne i studije opravdanosti) i • formiranja projektnog tima.

Rukovodilac projekta mora imati šira saznanja i iskustva da bi mogao sagledati i razumeti raznovrsnu problematiku projekta.

On mora biti sposoban da identifikuje probleme koji nastaju i da preduzima odgovarajuće akcije.

Rukovodilac projekta treba da poznaje savremene metode planiranja i praćenja realizacije projekta.

Obavezan je da organizuje izradu planova izvršenja projekta i sačini metodologiju praćenja tog izvršenja - moraju se precizirati vremenski intervali permanentnog prikupljanja podataka (dnevno, sedmično, petnaestodnevno i mesečno) koji se odnose na realizaciju projekta, utrošak resursa, angažovanje radne snage i mehanizacije i finansijske troškove

Tehnička i tehnološka problematika projekta

Rukovodilac projekta mora imati potrebna tehnička znanja i iskustva koja mu omogućavaju da sam uočava i shvata tehničke i tehnološke probleme realizacije projekta

Ekonomska i pravna problematika projekta

Rukovodilac projekta mora imati potrebna znanja iz ekonomije, upravljanja troškovima, ugovornog, odnosno obligacionog prava

Učestvuje u razmatranju i donošenju odluka koje se odnose:• na finansiranje, • troškove i • plaćanje izvršenja projekta.

Učestvuje u sklapanju ugovora između investitora i izvođača.

Kao predstavnik investitora, razmatra odštetne zahteve izvođača (claims) i učestvuje u rešavanju raznih sporova koji nastaju u toku realizacije projekta između investitora i izvođača.

Komunikacija sa investitorom s jedne i firmama koje učestvuju u realizaciji projekta

•Rukovodilac projekta mora stalno dobijati sve potrebne podatke i informacije u vezi sa realizacijom projekta.

•On treba da bude sposoban da iz velike količine podataka i informacija, koje svakodnevno dobija, izdvaja one koji su bitni za obavljanje njegovog posla i da ih distribuira svojim saradnicima i zainteresovanim stranama.

Rukovođenje projektnim timom

Rukovodilac projekta mora imati smisla i sklonosti za obavljanje rukovodeće funkcije.

Ako takva sklonost ne postoji, on neće biti uspešan bez obzira na njegove stručne kvalifikacije i znanja koja poseduje.

Rukovodilac projekta mora uživati visok stručni i moralni ugled kod članova svoga tima, investitora i ostalih učesnika u realizaciji projekta.

On mora biti stabilna ličnost, koja ima smisao za organizaciju i visok stepen odgovornosti u odnosu na svoje obaveze

Da bi uspešno obavljao poverene poslove, rukovodilac projekta mora da poseduje odgovarajuću moć koja se može zasnivati na različitim izvorima i može biti:

•legitimna (zakonska) moć - proizilazi iz pozicije rukovodioca projekta koja je konstituisana kroz zakonska ili normativna akta. Svi članovi tima su svesni da će primati naloge i instrukcije od rukovodioca projekta

•moć prinude - leži u pravu i spremnosti rukovodioca projekta da se drugi kazne ako se ne pridržavaju propisanog ponašanja. Kazne mogu biti različite: kritika, ograničenja, ukor, suspenzija, degradacija, uskraćivanje nekih prava i sl.

•moć nagrađivanja - pravo rukovodioca projekta da pojedince nagrađuje. Nagrade mogu biti: povišica plate, promotivne preporuke, priznanja, poveravanje posebnih poslova, unapređenja i drugo•informaciona moć - proizilazi iz pristupa informacijama i kontrole nad distribucijom važnih informacija

•referentna moć - rezultat je poštovanja lične identifikacije ili simpatije od strane drugih. Ako rukovodilac projekta - lider kultiviše naklonost i izražava poštovanje ostalih, raste i uvećava se njegova referentna moć

•ekspertna moć - proističe iz znanja, tehničke veštine i iskustva rukovodioca projekta - lidera. Ova moć može biti odlučujuća kako za moć rukovodioca projekta, tako i za uspeh potčinjenih

Prva četiri oblika moći proizilaze iz pozicije koju rukovodilac projekta ima u timu, a zadnje dve se zasnivaju na njegovim ličnim karakteristikama.

Američki institut za upravljanje projektima (Project Management Institute) dao je pregled neophodnih oblasti znanja koja su potrebna jednom rukovodiocu projekta (Project manager-u) za uspešno rukovođenje realizacijom projekta:

• Upravljanje integracijom i koordinacijom (Project Integration Management) • Upravljanje obimom posla (Project Scope Management)

• Upravljanje dinamikom radova (Project Time Management)

• Upravljanje troškovima (Project Cost Management)

• Upravljanje kvalitetom (Project Quality Management)

• Upravljanje ljudskim resursima (Project Human Resource Management)

• Upravljanje informacijama i komunikacijama (Project Communications Management)• Upravljanje pribavljanjem roba i usluga (Project Procurement Management)

• Upravljanje rizicima (Project Risk Management)

1.3. Organizacione strukture za realizaciju investicionog projekta

Projektovanje organizacione strukture za realizaciju projekta podrazumeva:

• određivanje sastava tima koji realizuje investicioni projekat,

• definisanje nivoa odgovornosti, prava i obaveza pojedinih učesnika, • propisivanje sistema rukovođenja, komuniciranja i izveštavanja u oblasti upravljanja projektima.

Razlozi za mnoge konflikte između ugovornih strana kao i unutar preduzeća upravo leže u nejasno preciziranim nadležnostima, nerešenim načinima komuniciranja i izveštavanja.

Postoje različiti pristupi u izboru i projektovanju organizacije za upravljanje projektima.

Klasičan pristup predlaže tri modela organizacije za upravljanje projektima:

• linijska organizaciona struktura se sastoji od pojedinaca sa tačno definisanim mestima u hijerarhiji odlučivanja. Svaki učesnik ima jednog nadređenog i jednog podređenog

• funkcionalna organizaciona struktura se karakteriše postojanjem nekoliko ravnopravnih učesnika kojima su dodeljene određene oblasti delovanja - funkcije, koje su u znatnoj meri nezavisne. Njima je dodeljen jedan rukovodilac

• linijsko-štabna organizaciona struktura nastaje proširenjem linijske organizacione strukture na taj način što se svakom učesniku u vertikalnom lancu dodeljuje tim (štab) za pripremu odluka

Za potrebe realizacije većih investicionih projekata razvijeni su savremeni tipovi organizacionih struktura:

• funkcionalna organizacija

• projektna organizacija

• matrična organizacija

1.3.1. Funkcionalna organizacija

Funkcionalna organizacija u upravljanju realizacijom projekta predstavlja korišćenje postojeće funkcionalne organizacione strukture preduzeća za upravljanje projektom.

Poslove na izvođenju projekta obavljaju zaposleni u odgovarajućim funkcionalnim organizacionim jedinicama shodno svojim specijalnostima, ali uz koordinaciju rukovodioca projekta.

Oni pored svojih tekućih obaveza obavljaju i poslove vezane za određeni projekat.

Rukovodilac projekta nema formalnu vlast za naređivanje i ima mala ovlašćenja u realizaciji i koordinaciji projekta.

Sprovođenje aktivnosti na pojedinom projektu, rukovodilac projekta realizuje putem dogovora sa rukovodiocem funkcionalne jedinice.

Zbog svoje odgovornosti samo prema funkcionalnom rukovodiocu, a ne i prema rukovodiocu projekta, slabi i odgovornost angažovanih pojedinaca na projektu.

Pored toga, funkcionalni rukovodilac često prioritet u izvršavanju zadataka daje tekućim poslovima, što može izazvati značajne probleme u izvođenju projekta.

PREDUZEĆE

Direktor

KADROVI

Menadžer

PROIZVODNJA

Menadžer

MARKETING

Menadžer

ISTRAŽIVANJE IRAZVOJ

Menadžer

FINANSIJE

Menadžer

Slika 1– Funkcionalna organizacija

Za rukovodioca projekta može se postaviti osoba koja je specijalista za upravljanje projektima i koja će biti odgovorna za efikasno izvođenje projekta.

Takođe, za rukovodioca projekta može se odrediti jedan od rukovodioca funkcionalne organizacione jedinice koja je najviše angažovana u izvođenju projekta.

On može da obavlja samo dužnost rukovodioca projekta za vreme njegovog trajanja, ali može i istovremeno da obavlja dužnost rukovodioca projekta i rukovodioca funkcionalne organizacione jedinice.

1.3.2. Projektna organizacija

Formira se za realizaciju dugotrajnih, složenih i skupih projekata (slika 2).

Omogućava se potpuno sagledavanje, celovito praćenje i kontrola realizacije projekta.

Projektna organizacija omogućava da se ostvari bolja koordinacija učesnika na projektu, lakše formira plan rada kao i da se bolje prati i kontroliše projekat.

Projektna organizacija može postojati u pojedinačnim preduzećima koja učestvuju u realizaciji projekta, čiji projektni timovi predstavljaju samo deo ukupne projektne organizacije koja realizuje neki investicioni projekat.

Resursi su u potpunosti alocirani projektnom timu za sve vreme trajanja projekta i rukovodilac projekta ima potpuna ovlašćenja nad njima.

PREDUZEĆE

Direktor

KADROVI

Menadžer

PROIZVODNJA

Menadžer

MARKETING

Menadžer

ISTRAŽIVANJE IRAZVOJ

Menadžer

FINANSIJE

Menadžer

PROJEKTNI TIM I

Menadžer

PROJEKTNI TIM II

Menadžer

Slika 2 – Projektna organizacija

Svi članovi projektnog tima preko vertikalnih linija upravljanja odgovaraju rukovodiocu projekta.

Rukovodilac projekta je odgovoran za sve aspekte projekta kao i za dostizanje projektnih ciljeva.

Kako se pojedine faze na projektu završavaju, tako se i projektni tim postepeno smanjuje sve dok se projekat potpuno ne završi.

Završetkom projekta, prestaje i potreba za postojanjem projektnog tima.

1.3.3. Matrična organizacija

Matrična organizacija - ljudi i sredstva se mogu organizovati prema njihovim znanjima ili specijalnostima za izvođenje više različitih projekata.

Matrična organizacija koristi postojeće funkcionalne jedinice preduzeća, ali se formiraju projektni timovi u skladu sa potrebama realizacije određenih projekata.

Za svaki projekat, koji se realizuje, zadužuje se poseban rukovodilac projekta.

Resursi koji se koriste na projektu nalaze se u okviru postojećih organizacionih jedinica najčešće funkcionalno organizovanih.

Angažovanje radne snage ili drugih resursa za potrebe projekta je privremeno i u oblicima koje zahteva izvođenje projekta.

Pojedinci koji se nalaze u okviru organizacionih jedinica odgovorni su svom funkcionalnom rukovodiocu, ali i rukovodiocu projekta u onoj meri sa kojom su uključeni u izvođenje pojedinih aktivnosti na projektu.

Kompleksnost upravljačkih linija može voditi do stvaranja konflikta između rukovodioca projekta i funkcionalnih rukovodioca oko prioriteta u izvođenju poslova kao i načina na koji se oni izvršavaju.

PREDUZEĆE

Direktor

KADROVI

Menadžer

PROIZVODNJA

Menadžer

MARKETING

Menadžer

ISTRAŽIVANJE IRAZVOJ

Menadžer

FINANSIJE

Menadžer

PROJEKTNI TIM I

Menadžer

PROJEKTNI TIM II

Menadžer

PROJEKTNI TIM III

Menadžer

Slika 3– Matrična organizacija

1.3.4. Izbor organizacione strukture za realizaciju investicionog projekta

Ključni faktori su:

• veličina i složenost samog projekta • značaj projekta za preduzeće • količina novčanih sredstava koje je potrebno izdvojiti za njegovu realizaciju

Shodno prethodnom razmatranju tri pomenute organizacione forme, može se zaključiti:

• Funkcionalna organizacija za izvođenje projekta je pogodna za preduzeća koja izvode manje projekte od kojih ni jedan ne zahteva veliko angažovanje resursa

• Projektna organizacija je pogodna za izvođenje složenih i dugotrajnih projekata koji angažuju veliki broj učesnika i čija realizacija zahteva izvršenje velikog broja aktivnosti sa značajnim finansijskim sredstvima.

• Matrična organizacija je pogodna za izvođenje više projekata koji angažuju ljude i sredstva u određenom vremenskom periodu, a po svom obimu i značaju ne spadaju u red velikih projekata za preduzeće

2. Informacioni sistem za realizaciju investicionog projekta

Informacioni sistem u okviru realizacije investicionog projekta sastoji se od dva nezavisna, ali međusobno povezana dela:

• informacioni sistem preduzeća koja učestvuju u realizaciji investicionog projekta i na kojima treba izvršiti određena prilagođavanja da bi bila u potpunoj funkciji realizacije konkretnog projekta

• informacioni sistem konkretnog investicionog projekta, koji se projektuje u odnosu na karakteristike i specifičnosti investicionog projekta

2.1 Informacioni sistem na nivou preduzeća

Informacioni sistem na nivou preduzeća obavlja niz funkcija i zadataka tekućeg poslovanja preduzeća, a njihov rezultat, pored ostalog, treba da pruži i mogućnost da se jednostavnije i efikasnije obav1jaju poslovi na investicionom projektu.

U okviru informacionog sistema na nivou preduzeća, centralizuju se postojeći podaci koji treba da budu na raspolaganju ostalim zainteresovanim korisnicima na projektu.

Informacioni sistem na nivou preduzeća treba da:• pruži potrebne ulazne podatke za rad na investicionom projektu • da u toku realizacije projekta stalno bude u funkciji pomoći realizaciji investicionog projekta.

Moduli ili delovi informacionog sistema preduzeća koji imaju poseban značaj za pripremu i realizaciju investicionog projekta su:

• priprema i ocena investicionih programa • analiza i arhiva realizovanih projekata• istraživanje tržišta i izrada ponuda• kontrola realizacije projekata• finansijsko poslovanje

2.2 Informacioni sistem projekta

Formiranje informacionog sistema investicionog projekta vrši se u okviru dela pripreme realizacije projekta, a za njegovu realizaciju odgovaran je rukovodilac projekta.

Informacioni sistem investicionog projekta treba da obuhvati sledeće aktivnosti:• izrada tehničke dokumentacije• planiranje, praćenje i kontrola projekta• nabavka za projekat• skladišno poslovanje• evidencija kadrova• finansijsko poslovanje projekta•T ehnička obrada izlazne dokumentacije, prevodilački poslovi i opšta arhiva.

Celokupan informacioni sistem investicionog projekta zasniva se na zajedničkoj strukturi kodova i odgovarajućim bazama podataka koje koriste različiti delovi informacionog sistema u odnosu na zahteve za pojedinim obradama.

U okviru osnovnih kodova definiše se sistem kodiranja objekata, učesnika u poslu, projektne dokumentacije, materijala, opreme, alata, itd.

Shodno tome formiraju se jedinstvene baze materijala, opreme, mehanizacije, rezervnih delova, itd.,

2.3. Hardverska i softverska struktura informacionog sistema

Formiranje informacionog sistema investicionog projekta podrazumeva obezbeđenje potrebne hardverske i softverske podrške.

Nabavka odgovarajućeg hardvera i softvera predstavlja najveće ulaganje u formiranju informacionog sistema investicionog projekta.

Informacioni sistem investicionog projekta podrazumeva računarski sistem sa server računarom u centru i međusobno povezane pojedinačne računare raspoređene po odgovarajućim organizacionim jedinicama.

Izbor računara za obavljanje funkcije servera zavisi od projektovane strukture informacionog sistema.

Obezbeđenje softverske podrške za implementaciju informacionog sistema investicionog projekta je u tesnoj vezi sa nabavkom računarske opreme.

2.4. Baze podataka

Osnovni element informacionog sistema predstavljaju baze podataka koje omogućavaju sistematsko prikupljanje, čuvanje i brzo korišćenje svega što je značajno za poslovanje, a može se iskazati brojkama, tekstom, crtežom, pa čak i zvukom.

Osnovni cilj formiranja baze podataka je da se za sve faze realizacije projekta obezbedi sistematično čuvanje i ažuriranje znanja sa prethodno izvedenih projekata, kao i značajnih informacija o istraživanju tržišta, a u cilju pretraživanja i korišćenja podataka za potrebe donošenja upravljačkih odluka.

Baza podataka treba da se odlikuje sledećim svojstvima:

• jednostavnost korišćenja - bazu mogu da koriste i laici

• kratkim vremenom odgovora - od trenutka završetka upita do pojave odgovora treba da prođe što manje vremena. Ovo zavisi od količine unetih podataka i hardvera

• sigurnost i tajnost podataka - obuhvata čuvanje podataka od uništenja (obavezno obezbediti back up podataka) i dostupnost podataka samo ovlašćenim korisnicima. U pogledu tajnosti neophodno je da vlasnik podataka odredi nivo tajnosti podataka i obezbedi pravo tajnosti nad podacima

• nezavisnošću podataka - svojstvo baze podataka da skladištenje podataka ne zavisi od programa.

• raznovrsnošću - različitim korisnicima pružaju se različiti odnosi između podataka

• minimumom višestrukog skladištenja podataka - broj kopija podataka neophodno je držati na minimalnom nivou. Podatak se registruje samo jednom i čuva se samo na jednom mestu

• mogućnošću podešavanja i migracije - pod podešavanjem podataka podrazumeva se preuređivanje podataka u bazi. Pod migracijom podataka podrazumeva se premeštanje podataka koji se najčešće koriste sa ciljem da se dobije kratko vreme odgovora

Osnovne baze podataka za podršku upravljanju na realizaciji projekta su:

• baza podataka sa tehničkim karakteristikama objekta

• baza podataka o fizičkom obimu i vrednosti radova

• baza podataka o uvozu i skladištenju opreme i materijala

• baza podataka vezana za naplatu radova

• baza podataka za upravljanje tehničkom dokumentacijom

• baza podataka za kontrolu produktivnosti rada na gradilištu, kontrolu dinamike odvijanja radova i utroška resursa

Svaka od navedenih baza raspolaže sa određenom strukturom podatka.

Veza između baza ostvaruje se jedinstvenim sistemom kodiranja.

Baza podatka razvijena za potrebe istraživanja tržišta ima za cilj da olakša izbor tehnologije i izvođača za određeni posao, kao i da oceni uticaj te tehnologije na kvalitet i troškove realizacije konkretnog projekta.

Program nazvan Building Technology Evaluation System je prototip baze podataka o novim tehnologijama u građevinarstvu, iniciran od strane američke vojske (US Anny Corps of Engineers). Sistem je predviđen za implementaciju na PC računaru.

Baze podataka o realizovanim projektima su dragoceni izvori informacija za procene na budućim projektima i ove baze nazivamo baze istorijskih podataka.

Bitan element baze istorijskih podataka su postprojektne analize.

Baza istorijskih podataka treba da sadrži sledeće grupe podataka:

• podaci o stvarno izvedenim količinama i cenama naplaćenih radova za završeni projekat

• podaci o utrošcima radne snage, mehanizacije i materijala, kao i o finansijskim efektima i vremenu izvođenja

• statistički podaci o funkciji pojedinih mašina - prosečno vreme funkcije i otkaza, kao i prosečno vreme između dva otkaza

• podaci o primenjenim projektnim, konstrukcionim i tehnološkim rešenjima, pojedinim postupcima i metodama, kao i efektima njihove primene

• podaci o opremi - ocena ostvarenih poslovnih veza sa proizvođačima opreme, podaci o cenama, vremenima proizvodnje, transporta i montaže, probnom pogonu i garantnom roku

• podaci o kadrovima - učešće na pojedinim projektima i rezultati rada za vrstu posla koji je obavljan

• podaci o podizvođačima i značajnim pojedincima iz redova podizvođača čije odluke mogu da utiču na njihovo poslovanje

• podaci iz zvaničnih i lokalnih publikacija korišćenih u toku realizacije projekta

3.Istraživanje tržišta i finansijsko poslovanje na projektu

Ključna finansijska pitanja rešavaju se mnogo pre početka realizacije projekta na gradilištu. Ta pitanja uključuju:

• precizno definisanu cenu radova, • uslove i • način plaćanja.

Izvođač mora, još u fazi istraživanja tržišta, da:

• prouči tipove ugovora koji preovlađuju na određenom tržištu, • način finansijskog poslovanja krupnih investitora, • mehanizme kojima može da naplati izvršene radove, • mogućnosti za plasiranje određene robe kojom bi se, eventualno, izvršila naplata. • uspostavi kontakte sa određenim bankama, • razmotri mogućnosti dobijanja i realizacije različitih vrsta kredita i da se upozna sa vrstama i načinom otvaranja garancija koje je obavezan da prihvati ugovorom

Polazni parametri koji se definišu i na kojima se bazira finansijsko poslovanje:

• ugovorna cena i

• tip i sadržaj ugovora,

Ovi elementi su osnov za finansijske obaveze investitora i izvođača.

3.1 Pojam ugovorne cene i tipa ugovora u fazi istraživanja tržišta

Cena radova je ugovorena vrednost obavljanja svih usluga u okviru realizacije investicionog projekta za račun naručioca.

Ona se ugovorom utvrduje na više načina, a, mogu se razlikovati tri principa njenog definisanja:

• jedinična cena,

• paušalna ili bruto cena,

• model cene "cost plus ... %".

Jedinična cena je cena definisana za određenu vrstu radova i određenu jedinicu mere (cena betoniranja definisana po 1 m3 betona)

Tako utvrđene količine se množe sa ugovorenim jediničnim cenama i dobija se fakturisana vrednost izvršenih radova koja se potpisuje u obliku zvaničnog dokumenta. Taj dokument zove se mesečna privremena situacija.

Pored izvršenih količina radova, ugovorom se može predvideti i privremena naplata nekih materijala koji su dopremljeni na gradilište, a nisu ugradeni

Mesečne privremene situacije i isplata fakturisanih iznosa u korist izvođača po tim obračunima je oblik učešća investitora u finansiranju izvodenja radova.

Mesečnim privremenim situacijama se pokrivaju nastali troškovi sve do konačne (poslednje situacije) i konačnog obračuna.

Konačna cena radova dobija se konačnim obračunom, koji predstavlja dokument sa pregledom svih izvršenih količina i na taj način odredenih cena pojedinih vrsta radova i projekta u celini.

Konačna cena, merodavna za regulisanje medusobnih finansijskih odnosa, utvrduje se prema stvarno izvedenim radovima.

Paušalna ili bruto cena podrazumeva jasno i unapred definisan obim radova koji će se izvršiti i utvrđenu novčanu nadoknadu za izvršenje tog obima radova.

Ona se može utvrditi za ceo objekat ili za pojedine delove objekta i/ili vrste radova.

Ovakav vid definisanja cene često se primenjuje kod ugovora po sistemu "ključ u ruke", kada izvođač prihvata obavezu da, u sklopu realizacije projekta, i projektuje, i izvede određeni objekat.

Paušalna ili bruto cena retko se utvrđuje kao fiksna, već se izvođaču ostavlja mogućnost menjanja (klizanja) ugovorene bruto cene u slučajevima kada on nije mogao uticati na njenu promenu (inflatornim kretanjima, nekontrolisanim porastom cena građevinskih materijala ili radne snage ili poremećajima na tržištu). Takvi poremećaji regulišu se kliznom skalom, koja je, u stvari, matematička formula kojom se u toku trajanja projekta reguliše revizija ugovorene cene.

Model cene "cost plus ... %" je jedan od pokušaja da se postupci oko obračuna vrednosti obavljenih poslova i materijalnih isporuka uproste.

Kod ovakvog načina definisanja cene ne ugovara se precizna ugovorna cena za realizaciju projekta, već izvođač periodično, u skladu sa dinamikom napredovanja radova, naplaćuje svoje stvarne materijalne troškove.

Stvarni materijalni troškovi pravdaju se urednim dokumentima na način koji je propisan ugovorom.

Na ukupni iznos ostvarenih troškova izvodač ima pravo da zaračuna ugovorenu zaradu izraženu u procentima (obično do 10%).

Naplatu potraživanja izvođač obično obavlja akreditivom (nalog za plaćanje) koji je investitor otvorio kod neke banke u njegovu korist i uslovio isplatu ispunjenjem određenih uslova iz ugovora.

3.2 Istraživanje mogućih uslova i načina plaćanja

Da bi uspešno pristupio fazi izrade ponude, izvođač treba, u fazi istraživanja tržišta, da prouči mogućnosti i uslove za naplatu radova na određenom tržištu i za određenog investitora, jer to bitno utiče na način obrade i visinu ponude.

Plaćanje investicionih radova se obavlja na nekoliko načina, od kojih su najvažniji:

• plaćanje u gotovom;

• plaćanje delom u gotovom, a delom kreditom;

• osnivanjem mešovite firme koja preuzima na sebe poslove plaćanja;

• plaćanje protivrednostima isporuka robe i usluga proizvodima novopodignutog ili rekonstruisanog objekta;

• plaćanje robnim i uslužnim kontra isporukama investitora prema konkretnim tržišnim okolnostima i u zavisnosti od odnosa partnera i usvojene koncepcije posla.

Plaćanje u gotovom

Plaćanje u gotovom se po pravilu deli na sumu koja se uplaćuje gradilištu (avans) i sumu kojom se pokrivaju troškovi tokom realizacije .

Svrha avansa je da omogući izvodaču izvodenje pripremnih radova i formiranje. gradilišta, kao i pravovremenu nabavku ključnih materijala i opreme potrebnih za poćetak radova. ( 10-30% od ukupne procenjene vrednosti projekta)

Suma isplaćena gotovinski na ime avansa, po pravilu, ne ulazi u osnovicu na koju se primenjuje matematička formula o reviziji cene (klizna skala).

Ostatak ugovorne sume može se isplaćivati zavisno od tipa ugovora:

• isplata putem situacija (mesečne situacije i konačna situacija), • isplata akreditivima, tj. nalogom za plaćanje koji je investitor otvorio kod neke banke u korist izvođača i isplatu uslovio na određen način prilikom otvaranja akreditiva. • isplata na osnovu garancije koju invesitor uručuje izvođaču kroz tekst ugovora. (prvorazredna banka, važnost 30-60 dana duže od ugovorenog završetka radova). Izdavanjem garancije banka de facto preuzima na sebe odgovornost za finansijske obaveze investitora.

Kreditni poslovi

Faza istraživanja tržišta treba da obuhvati intenzivno prikupljanje informacija o uslovima realizacije kreditnih poslova, zato što je to veoma čest način obezbeđenja sredstava za finansiranje projekata.

Kredit je formalni pravni posao kod koga se jedna strana, davalac kredita, obavezuje da drugoj strani, korisniku kredita, stavi na raspolaganje određenu vrednost (novac, robu ili uslugu izraženu u novcu), a druga strana istovremeno preuzima obavezu da ovu vrednost upotrebi pod ugovorenim uslovima, da je vrati u određenom roku i da plati ugovorenu naknadu.

Prema roku trajanja otplate, postoje:

• kratkoročni krediti (rok vraćanja do jedne godine),• srednjoročni krediti (rok vraćanja do pet godina)• dugoročni krediti (rok vraćanja kreće između pet i deset godina).

Posebna vrsta kratkoročnih kredita je tzv. bankarska kreditna linija - medubankarski kredit između domaće i neke strane banke sa rokom otplate koji je obično kraći od 12 meseci.

U bankarskoj praksi srednjoročni i dugoročni krediti nazivaju se investicionim kreditima.

Prema nameni za koju su odobreni, krediti se mogu podeliti na:

• finansijske• robne.

Finansijski kredit je takav kredit koji je izražen u odredenoj valuti, pri čemu namena kredita nije unapred odredena(omogućuje plaćanje gotovinom).

Robni kredit se odobrava radi kupovine robe ili korišćenja usluga, pri čemu je ugovorom o kreditu određena namena kredita.

Ovim kreditom kreditor podstiče izvoz robe i usluga iz sopstvene zemlje ili neke treće zemlje sa kojom ima odredene robne i finansijske aranžmane.

Najčešće se ova vrsta kredita daje pod povoljnijim uslovima od finansijskog kredita.

Plaćanje kreditom - deo investicione sume (avans) isplaćuje se u gotovom, a preostali deo potraživanja, koji se obezbeduje kreditom, investitor je obavezan da, zbog obezbeđenja naplate, izvodaču prethodno uruči bankarsku garanciju za uredno plaćanje po kreditnom poslu.

Obično se zahteva da ovu garanciju izda jedna od prvorazrednih banaka neke treće zemlje.

S obzirom da izvođač od investitora i banaka prima izvesne garancije da će plaćanje imati kontinuiran tok u toku realizacije projekta, ugovorom se regulišu i obaveze izvođača radova garancijom:

• da su radovi na objektu izvedeni kvalitetno, materijalom ugovorenog kvaliteta;• da će se obavezno otkloniti nedostaci koje je utvrdio nadležni organ (nadzor, komisija);• da će se, ukoliko se utvrdeni nedostaci ne uklone u odredenom roku, posao poveriti trećoj firmi koja će biti isplaćena na teret garantnog iznosa koji je položio izvođač.

Zajedničko ulaganje ( joint venture ) i osnivanje mešovite firme

Zajednička ulaganja podrazumevaju finansiranje investicija preko udruživanja sredstava više firmi na principu učešća u zajedničkom profitu.

Samo udruživanje daje pravo učešća u profitu od realizovane investicije, pravo na vraćanje udruženih sredstava i na nadoknadu za korišćenje udruženih sredstava.

Partneri zajednički snose rizik, a poslovni rezultat (znači i eventualni gubitak) dele srazmerno uloženom obimu rada i sredstava.

Zajedničko ulaganje može obuhvatiti i inostrane firme.

Ova zajednička ulaganja mogu biti finansijska, robna i u obliku licenci i stručni naziv za njih je joint venture (zajedničko ulaganje).

Joint venture se u svakoj zemlji, pa i našoj, reguliše zakonskim propisima.