upravljanja rizikom u industriji

7/28/2019 Upravljanja Rizikom u Industriji

http://slidepdf.com/reader/full/upravljanja-rizikom-u-industriji 1/75

UNIVERZITET U NOVOM SADUFAKULTET TEHNIĈKIH NAUKA U

NOVOM SADU

______________________________________________

Boris Burić

METODE UPRAVLJANJA RIZIKOM UINDUSTRIJI

DIPLOMSKI – MASTER RAD

Novi Sad , 2011



1

Redni broj, RBR:

Identifikacioni broj, IBR:

Tip dokumentacije, TD: Monografska dokumentacija

Tip zapisa, TZ: Tekstualni štampani materijal

Vrsta rada, VR: Diplomski – Master rad

Autor, AU: Boris Burić

Mentor, MN: dr ĐorĊe Ćosić docent

Naslov rada, NR: Metode upravljanja rizikom u industriji

Jezik publikacije, JP: Srpski / latinicaJezik izvoda, JI: Srpski

Zemlja publikovanja, ZP: Srbija

Uţe geografsko podruĉ je, UGP: Vojvodina

Godina, GO: 2011

Izdavaĉ, IZ: Autorski reprint

Mesto i adresa, MA: Novi Sad; trg Dositeja Obradovića 6

Fiziĉki opis rada, FO:(poglavlja/strana/ citata/tabela/slika/grafika/priloga)

10/74/5/15/8/5/0

Nauĉna oblast, NO: Industrijsko inţenjerstvo i inţenjerski menadţment

Nauĉna disciplina, ND: Inţenjerstvo i menadţment osiguranja

Predmetna odrednica/Kljuĉne reĉi, PO: Upravljanje rizikom , rizik , osiguranje

UDK

Ĉuva se, ĈU: U biblioteci Fakulteta tehniĉkih nauka, Novi Sad

Vaţna napomena, VN:

Izvod, IZ:U završni , Master -rad, su uvrštene klasifikacija i vrste rizika sa posebnimosvrtom na rizike u industriji. Analizirani su proces i metode upravljanja

rizikom. Na praktiĉnom primeru implementirane su statistiĉka metoda zaprocenu i upravljanje rizikom „SEPTRI“ i „Matrica rizika“ za rizike uindustriji.

Datum prihvatanja teme, DP:

Datum odbrane, DO:

Ĉlanovi komisije, KO: Predsednik:

Ĉlan: Potpis mentora

Ĉlan, mentor: dr. ĐorĊe Ćosić docent



2

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: Monografic publication

Type of record, TR: Textual printed material

Contents code, CC: Master

Author, AU: Boris Burić

Mentor, MN: Djordje Cosic Assistant Professor

Title, TI:

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: Serbian

Country of publication, CP: Serbia

Locality of publication, LP: Vojvodina

Publication year, PY: 2011.

Publisher, PB: Faculty of tehnical sciences

Publication place, PP: Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6

Physical description, PD:(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

10/74/5/15/8/5/0

Scientific field, SF: Engineering Management

Scientific discipline, SD: Insurence Management

Subject/Key words, S/KW: Risk management, risk, insurance

UC

Holding data, HD: The Library of Faculty of technical sciences, Novi Sad

Note, N:

Abstract, AB:The objective of this thesis is to outline the different classifications of certain

risks which occur within the industry. The processes and methods of controlling risks are then analyzed. Two methods are outlined; “SEPTRI”, thestatistical method for evaluating risks, and the Risk Matrix, which follow thepractical approach of risk management.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President:

Member: Menthor's sign

Member, Mentor: Djordje Cosic Assistant Professor

http://en.wikipedia.org/wiki/Assistant_Professor








3

SADRŢAJ

1. UVOD1.1 Pojam rizika

1.1.1 Neizvesnost i rizik1.1.2 Verovatnoća i stepen rizika

1.2 Definicija osiguranja1.2.1 Razvoj osiguranja kroz istoriju1.2.2 Definicija osiguranja prema ekonomskoj, tehniĉkoj i pravnoj teoriji.

1.3 Veza osiguranja i rizika

2. KLASIFIKACIJA RIZIKA

2.1 Poslovni rizik

2.2 Finansijski i nefinansijski rizik2.3 Dinamiĉki rizik

2.4 Statiĉki rizik

2.5 Fundamentalni rizik

2.6 Posebni rizik

2.7 Ĉist rizik

2.8 Špekulativni rizik

3. VRSTE RIZIKA

3.1 Liĉni rizici 3.2 Imovinski rizici

3.3 Rizici odgovornosti3.4 Rizici zbog grešaka drugih

4. RIZICI U INDUSTRIJI

4.1 Rizik poţara i nekih drugih opasnosti 4.2 Rizik loma i nekih drugih opasnosti

4.3 Rizik prekida rada zbog ostvarenja nekog osnovnog rizika

4.4 Rizici odgovornosti greške na proizvodima

4.5 Rizici odgovornosti iz delatnosti

5. RAZVOJ UPRAVLJANJA RIZIKOM

6. BAZIĈNA PRAVILA ZA RUKOVOĐENJE RIZIKOM

6.1 Ne rizikuj više nego što moţeš dozvoliti da izgubiš

6.2 Mogućnost sluĉajnosti 6.3 Ne rizikuj mnogo radi malo (zbog malo)

7. PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM5.1. Ciljevi upravljanja rizikom

5.1.1. Ciljevi pre gubitka5.1.2. Ciljevi posle gubitka

5.2. UtvrĊivanje izloţenosti r iziku5.3. Procena rizika

5.3.1. Tehnike kvalitativne procene rizika5.3.2. Tehnike kvantitativne procene rizika



4

5.4. Izbor metode upravljanja rizikom5.4.1. Upravljanje rizikom izbegavanjem5.4.2. Upravljanje rizikom umanjenjem5.4.3. Upravljanje rizikom preventivom5.4.4. Upravljanje rizikom zadrţavanjem 5.4.5. Upravljanje rizikom prenosom5.4.6. Upravljanje rizikom podelom5.4.7. Upravljanje rizikom ulaganjem u informacije

5.5. Kontrola programa za upravljanje rizikom

6. METODE ZA UTVRĐIVANJE, ISPITIVANJE I PROCENU RIZIKA6.1. Matrica rizika6.2. Statistiĉka metoda „SEPTRI“

7. UPRAVLJANJE RIZICIMA U INDUSTRIJI U UNIMET d.o.o. KAĆ 7.1. Osnovni podaci o Uniment d.o.o. Kać

7.1.1. Integrisani sistem upravljanja

7.1.2. ISO 9001:2008 , sistem upravljanja kvalitetom7.1.3. ISO 14001:2004 ,sistem menadţmenta zaštitom ţivotne sredine 7.1.4. OHSAS 18001:2007, sistem menadţmenta zaštitom zdravlja i

bezbednost na radu7.2. UtvrĊivanje ciljeva upravljanja rizikom za UNIMET d.o.o. Kać 7.3. Upravljanje rizikom poţara i nekih drugih opasnosti

7.3.1. UtvrĊivanje izloţenosti riziku poţara7.3.2. Procena rizika poţara i nekih drugih opasnosti 7.3.3. Procena i upravljanje poţarnim rizikom statistiĉkom metodom

„SEPTRI“ 7.4. Upravljanje rizikom loma mašina i nekih drugih opasnosti

7.4.1. UtvrĊivanje izloţenosti riziku mašina od loma i nekih drugih opasnosti7.4.2. Procena i upravljanje rizikom loma mašina i nekih drugih opasnosti

statistiĉkom metodom „SEPTRI“ 7.5. Upravljanje rizikom prekida rada zbog ostvarenja nekog osnovnog rizika

7.5.1. Izloţenost r iziku prekida rada zbog ostvarenja nekog osnovnog rizika7.5.2. Procena i upravljanje rizikom prekida rada zbog ostvarenja nekog

osnovnog rizika metodom matrice rizika7.6. Upravljenje rizikom odgovornosti greške na proizvodima

7.6.1. Izloţenost riziku odgovornosti greške na proizvodima 7.6.2. Upravljanje rizikom odgovornosti greške na proizvodima

7.7. Upravljenje rizikom odgovornosti iz delatnosti7.7.1. Izloţenost riziku odgovornosti iz delatnosti

8. ZAKLJUĈAK

9. PRAVCI DALJIH ISTRAŢIVANJA

10. LITERATURA

http://www.unimet.rs/files/Politika-integrisanog-sistema-upravljanja.pdf




5

PREDMET I CILJ ISTAŢIVANJA

Zbog neprestane izloţenosti riziku privrednih subjekta usled njihovih poslovnihaktivnosti javlja se potreba da se rizicima upravlja na odgovarajući naĉin. Rizicima uindustriji prevashodno su izloţeni imovina i odgovornost privrednih društava.Upravalje ovim rizicam je od vitalnog znaĉaja . Pomoću poznatih metoda za procenui upravljane rizikom moguće je obezbediti ekonomsku i pravnu sigurnostorganizacije, a rizike umanjiti, izbeće , preneti , zadrţati.

Predmet istraţivanja je: pojam rizik , rizici u industriji, upravljanje rizikom, analizarizika, metode analize rizika i osiguranje.

Cilj ovog istraţivanja je da se bliţe odredi pojam rizika , da se klasifikuju i prikaţu

rizici u industriji. Na praktiĉnom primeru , u konkretnoj organizaciji ( UNIMETd.o.o. Kać) da se primeni proces upravljanja rizicima u industriji. Proces će sesastojati od nekoliko faza od kojih su svakako najznaĉajnije procena i upravljanjerizikom. Na posmatrane rizike treba primeniti statistiĉku metodu „SAPTRI“ i metodu„Matrica rizika“. Za rezultat ovog procesa potrebno je dobiti jasne smernice na kojinaĉin treba upravljati pomenutim rizicima.



6

1.UVOD

1.1 Pojam rizika

Rizik kao pojam u datom trenutku asocira na mnoge pretpostavke, u zavisnosti sakojeg aspekta ga posmatramo, odnosno analiziramo.

Ako u datoj situaciji postoji neizvesnost u vezi ishoda dogaĊaja i mogućnost da ishodbude nepovoljan javlja se intuitivni pojam rizika, koji obuhvata nedostatak znanja obudućnosti i mogućnost neke nepovoljne posledice.

Dosta ekonomista, statistiĉara i teoretiĉara uopšte pa i u osiguranju razmatrali supojam i definiciju rizika kao i neizvesnost u pokušaju da doĊu do definicije rizika koja je korisna za analizu u svakoj oblasti istraţivanja. Do sada se nisu usaglasili oko jedne definicije koja bi mogla da se koristi u svakoj oblasti. Definicija rizika koja jepogodna za ekonomistu moţe biti bezvredno analitiĉko sredstvo za teoretiĉaraosiguranja.

Ne postoji jedna za sve prihvatljiva definicija rizika, bilo da je posmatramo sateorijskog ili pak praktiĉnog aspekta osiguranja. Sam rizik poistovećujemo sanastupanjem jednog ekonomski štetnog dogaĊaja. To je ujedno osnovna i najširadefinicija rizika. Poţar, poplava, sudar, udar, kraĊa, razbojništvo su dogaĊaji kojiasociraju i ĉine rizik u osiguranju. U stvari, ovde imamo u vidu opasnosti kojeugroţavaju imovinu i sam ţivot ljudi, bilo da ih posmatramo u kvalitativnom ilikvantitativnom smislu.

U osiguranju rizik moţemo posmatrati sa aspekta osiguranika, sa aspekta prava iobaveza i rizik sa aspekta osiguravaĉa.

Da bi rizik postojao u osiguranju, mora da:

rizik mora biti moguć,

njegovim nastupanjem izaziva ekoiomsku štetu,

rizik mora biti neizvestan,

rizik mora biti sluĉajan,

Rizici u osiguranju su brojni, u svetu ih ima preko 450 vrsta, njihova teţina je veomarazliĉita u datim trenucima ĉak i katastrofalna. Iz tih razloga rizik ima i svoju cenu -premiju osiguranja. Kolika će biti premija, zavisi od niza faktora, metoda i modelaizraĉunavanja, zasnovano na raznim modalitetima, zakona velikih brojeva, zakonarizika gradobitnih razmera i nizom drugih faktora.

Inaĉe, definisanje rizika pa prema tome i upravljanje rizikom je jedna od retkihpojmova u teoriji osiguranja u kojoj nema istog mišljenja. Neslaganja su znaĉajna ikreću se od rasprava koje liĉe na metafiziku do pokušaja preciznog izraĉunavanja.

Ĉak su u razvijenom svetu formirani i komiteti za opštu terminologiju. Tako je 1966.godine Komisija za terminologiju iz oblasti osiguranja u SAD objavila definiciju. Rizik



7

sa teorijskog aspekta nije precizno definisan, nego se u teoriji pod rizikompodrazumeva:

1.Neizvesnost u pogledu ishoda nekog dogaĊaja kada postoje dve ili višemogućnosti.

2.Osigurana osoba ili stvar.

Već na prvi pogled razlika u samoj definiciji je uoĉljiva. Sa metodološkog stanovištamnogi autori u teoriji osiguranja ne prihvataju to iz jednaĉavanje. Naime, rizik je nekobuduće stanje koje moţe a i ne mora nastati, ĉiji su faktori poznati a mogućnostnastanka rizika se moţe izmeriti (izraĉunati) odgovarajućom statistiĉkom aparaturomprvenstveno primenom standardne devijacije i koeficijenta varijacije.

Neizvesnost, za razliku od rizika, je stanje u budućnosti koje determinišu poznatifaktori, ali se njihov intenzitet ne zna kao ni njihov nastanak. Ako su determinante

neizvesnosti poznate po budućem nastanku onda je to stanje rizika.

Iako se teoretiĉari osiguranja, kako smo već rekli, nisu saglasili oko univerzalnedefinicije, postoje zajedniĉki elementi u svim definicijama, a to su:

neodreĊenost ishoda je implicitan u svim definicijama rizika, kada postojirizik, uvek postoje najmanje dva moguća ishoda. Ako sigurno znamo daće nastati gubitak, nema rizika. Ulaganje u kupovinu automobila na primer,podrazumeva shvatanje da automobil podleţe fiziĉkoj amortizaciji i danjegova vrednost opada. U ovom sluĉaju ishod je siguran pa nema rizika.

Najmanje jedan od mogućih ishoda je nepoţeljan, bilo da se radi o gubitku uopštem smislu, u kome je izgubljeno nešto što je pojedinac već posedovao,ili to moţe biti dobit manja nego što je bila moguća.

Neţeljeni dogaĊaj je „nepovoljno skretanje sa ţeljenog ishoda koji se oĉekuje ilinada“. Ţeljeni ishod koji se ili oĉekuje ili nada podrazumeva izlaganja kakopojedinaĉnom tako i kumulativnom gubitku. Pojedinac se nada da se neprijatnostneće desiti, i upravo je mogućnost da se ova nada ne ostvari ono što predstavljarizik. Ako posedujete automobil, nadate se da neće biti ukraden, kada se kladite,nadate se da će ishod biti povoljan. Ĉinjenica da ishod u jednom i u drugom sluĉaju

moţe biti nešto drugo od onoga što smo se nadali, a što predstavlja mogućnostgubitka ili rizik.

Rizik je odstupanje od oĉekivanog ako postoji više alternativa a jedna od njih jenepovoljna.Sa teorijskog aspekta rizik se u osiguranju najĉešće posmatra na sledećenaĉine:



8

Rizik je šansa da se izgubi Rizik je neizvesnost

Rizik je razlika izmeĊu stvarnih i oĉekivanih rezultataRizik je verovatnoća ishoda razliĉito od oĉekivanog

1.1.1. Neizvesnost i rizik

Termin neizvesnosti ĉesto se koristi u vezi sa terminom rizik, ĉesto i kao sinonim, pa je potrebno objasniti odnos izmeĊu termina rizik i neizvesnost.

Neizvesnost se odnosi na stanje svesti koje karakteriše sumnja, zasnovana nanedostatku znanja o tome šta će se ili neće desiti u budućnosti. To je suprotno odizvesnosti, koja predstavlja ubeĊenje ili sigurnost u pogledu na posebnu situaciju.Neizvesnost je prosta psihološka reakcija na odsustvo znanja o budućnosti.Postojanje rizika - uslov ili kombinacija okolnosti u kojima postoji mogućnost gubitka- stvara neizvesnost kod pojedinaca kada se taj rizik prizna.

Neizvesnost varira u odnosu na znanje i stav osobe. Stavovi za razliĉite pojedincepod jednakim uslovima realnog sveta su razliĉiti. Moguće je, da osoba osetineizvesnost u situaciji u kojoj zamišlja da postoji mogućnost gubitka, iako ne postoji nikakav izgled za gubitak. Moguće je da pojedinac oseća neizvesnost u pogledurizika kada ne priznaje izlaganje gubitku. Bez obzira da li se rizik priznaje ili ne, to nemenja njegovo postojanje. Ako postoji mogućnost gubitka, rizik postoji bez obzira dali je osoba izloţena gubitku svesna rizika.

1.1.2. Verovatnoća i stepen rizika

Verovatnoća i stepen rizika u osiguranju su kategorije na kojima poĉivajuizraĉunavanja mogućnosti nastanka i intenziteta rizika u budućnosti. Ove kategorijezapravo spadaju u metematiku osiguranja.

Matematiku osiguranja suštinski ĉine oblasti koje se nazivaju aktuarska matematika. Ovom granom matematike se rešavaju raĉunski (matematiĉko-statistiĉki) problemiosiguranja (pre svega problemi proraĉunavanja premije). Aktuarska matematikauvaţava iste principe koje uvaţava i finansijska matematika (pre svega princip

ekvivalencije svih isplata i svih uplata svedenih na isti vremenski rok). Od finansijskematematike se razlikuje po ĉinjenici da su raĉuni finansijske matematike bezliĉni, tj.ne zavise od starosti lica, dok su raĉuni aktuarske matematike ţivotnog osiguranjavezani za starost lica koje se osigurava.

Teškoće u predviĊanju nastupanja osiguranih dogaĊaja su problemi koje aktuarskamatematika uspešno rešava koristeći se Zakonom velikih brojeva i Raĉunomverovatnoće, koji su omogućili da se kao pomoćno sredstvo formiraju tzv. tablicesmrtnosti.

Osiguravajuća društva predviĊaju gubitke za koje se oĉekuje da nastanu i

obraĉunavaju premiju na osnovu ovog predviĊanja. Za osiguravajuće društvo , rizik je u tome da njeno predviĊanje neće biti taĉno. Predpostavimo da na osnovu



9

prethodnog iskustva, osiguravajuće društvo proceni da će jedno od sto automobilabiti ukradeno. Stvarno iskustvo će nesumnjivo odstupiti od oĉekivanja, i sve dok jeovo odstupanje nepovoljno, osiguravajuće društvo je suoĉeno sa rizikom. Rizik jemerljiv kada se koristi jedna od standardnih mera disperzije kao što je standardnadevijacija. Dakle postoji više ili manje rizika u datoj situaciji, u zavisnosti od

standardnog odstupanja.

Za nivo rizika koriste se i termini veći riziki i manji rizik kada se oznaĉava meramoguće veliĉini gubitka. Smatra se dapostoji više rizika u mogućem gubitku od 100dinar nego u gubitku od 1 dinara, iako je verovatnoća gubitka jed naka u obasluĉaja.Verovatnoća da gubitak moţe nastati i potencijalna ozbiljnost gubitka, ako donjega doĊe, utiĉu na intenzitet reakcije pojednica na rizik. Zbog toga, merenje rizikatreba da prizna amplitudu potencijalnog gubitka. U sluĉaju dve situacije , od kojih jedna predviĊa gubitak 100 dinara a druga jedan dinar uz pretpostavljenu istuverovatnoću u svakom od sluĉaja, ĉini da postoji veći rizik u sluĉaju mogućeggubitka 100 dinara. Ovo je vezano sa definicijom rizika, pošto je gubitak od 100dinara veće odstupanje od onoga ĉemu se nadalo (tj. da nema gubitka), nego što jeto gubitak od 1 dinar. S druge strane, u situaciji gde je izloţeni iznos riziku isti (naprimer 1000 dinara) veći je rizik u situaciji koja ima veću verovatnoću gubitka.

1.2. Definicija osiguranja

1.2.2. Razvoj osiguranja kroz istoriju

Od postanka sveta, pa do današnjih dana, ĉovekov ţivot i imovina bili suugroţavani raznim rizicima, prouzrokovanih bilo stihijskim dogaĊajima, bilonesrećnim sluĉajevima.Ĉovek se sa ovim nedaćama borio na razne naĉine i kako serazvijalo društvo razvijao se sistem odbrane od nevolja koje su ga snalazile.

Korene osiguranja nalazimo još kod Vavilonaca koji su pre ĉetiri milenijumaprimenjivali oblik osiguranja koji se sprovodio tako što se u sluĉaju gubitkabroda njegovom vlasniku nadoknaĊivala šteta, ali koji je u sluĉaju da brod sretnostigne na svoju destinaciju bio duţan da isplati odreĊeni deo svoje dobiti. Elementeosiguranja nalazimo još ranije kod Kineza koji su pre 5000 godina prevozeći robupreko reke tovar delili na nekoliko ĉamaca kako bi se u sluĉaju potonućanekog ĉamca izgubio samo deo robe.

Iz saĉuvanih pisanih spomenika prastarih naroda (Grci,Feniĉani,Rimljani) uoĉava seda u tadašnjoj prekomorskoj trgovini postojala je potreba za nekim naĉinomosiguranja od gubitaka na moru. U pomorskim prevozima se već tada traţilagarancija da će ukrcani teret stići na odredište, a da će se u protivnom sluĉaju zanjih dati potpuna naknada pretrpljene štete.

Poĉeci jednostavnih oblika zajedniĉkog snošenja šteta nastalih za vremepomorske plovidbe vezani su za zakonodavstvo ostrva Rodos u VII veku pre noveere. Tu je zabeleţeno postojanje primitivnih oblika riziĉnih zajednica.



10

Tragove pomorskog osiguranja nalazimo u Lombardiji gde je i saĉuvana prva polisaiz 1182. godine. Iz perioda od XII do XV veka saĉuvano je više od 400polisa, što svedoĉi o visokom stepenu razvoja pomorskog osiguranja.

Pozitivan uticaj na razvoj osiguranja je imalo i otkriće Amerike i do tada

nepoznatih pomorskih puteva, kao i snaţan razvoj pomorske trgovine naMediteranu.

Mada su sve te akcije i institucije imale svrhu nadoknaĊivanja onog što je uništeno,to još nije bilo osiguranje kakvo danas poznajemo.Pravo osiguranje u sadašnjemsmislu se javilo tek kad su se na bazi verovatnoće izr avnavali rizici, tako da seoperacija ne sastoji samo u tome da šteta prelazi sa jednog osiguranika na drugog,već se šteta razdeljuje na sve uĉesnike u operaciji.

Osnova su uzajamnost, solidarnost i tehniĉka organizacija sa svim svojimelementima i zadacima.

1.2.3.

Osiguranje je institucija koja štete nastale na imovini ili licima nadoknaĊuje društvu ililicima zbog ostvarenja rizika koje za sobom nose rušilaĉke sile ili nesrećni sluĉajevi. Ono je ekonomska zaštita od štetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojihdolazi ostvarenjem rizika u svim fazama društvene reprodukcije i u svakodnevnomţivotu ljudi.

Osiguranje predstavlja udruţivanje svih onih koji su izloţeni istim opasnostima, asvrha udruţivanja je zajedniĉko podnošenje ekonomskih posledica štete koja ćezasigurno zadesiti barem jednoga od njih u odreĊenom vremenskom periodu.

Osiguranje je nauka koja se bavi prouĉavanjem delovanja ostvarenja rizika,ekonomskim posledicama ostvarenog rizika, te izuĉavanjem naĉina upravljanjemrizikom kako bi se umanjile i eventualno spreĉile mogućnosti nastanka rizika.

Osiguranje je institut društvene reprodukcije koji deluje kao korektiv poremećaja kojinastaju kao posledica dejstva rušilaĉkih sila izazvanih prirodom ili ljudskomdestrukcijom.

Osiguranje je institucija koja nadoknaĊuje štete nastale u privredi ili kod ljudi, usleddejstva prirodnih rušilaĉkih sila ili nesrećnih sluĉajeva.

Nauĉna osnova osiguranja poĉiva na saznanjima da i u pogledu shihijskih dogaĊajaizazvanih prirodnim ili veštaĉkim rušilaĉkim silama i dešavanjima nesrećnihsluĉajeva, postoji odreĊena zakonitos (aktuarstvo, zasnovano na raĉunuverovatnoće).

U osiguranju se ostvaruje uzajamnost i solidarnost, odnosno aktuarski posmatrano

vrši se izjednaĉavanje rizika, odnosno njegovo atomiziranje. To znaĉi da štete kojenastaju dejstvom stihije ili nesrećnih sluĉajeva u odreĊenom periodu po odreĊenim



11

grupama r izika koji su isti ili sliĉni, padaju na teret svih onih kojima preti opasnost odistih rizika, a ne na pojedinca.

Dakle svi kao grupa pokrivaju štete koje zadese samo neke od njih, koje kaopojedinci ne bi mogli nikako ekonomski podneti.

Tako atomizirane štete su podnošljive za svakoga pojedinaĉno i nisu u stanju daugroze pojedinca kao ĉlana grupe, a kao pojedinac van grupe bio bi u celostiekonomski ugroţen.

Da bi osiguranje uopšte postojalo i da bi postojala potreba za ovom vrstom usluge,potrebno je definisati uzajamnu vezu izmeĊu osiguranja i rizika.

Rizik je svakako fundamentalna osnova osiguranja, bez rizika nema ni osiguranja, aliisto tako ako je rizik sasvim izvestan takoĊe nema osiguranja.

Potreba za zaštitom od rizika je zapravo zaštita od ekonomskih posledica koje riziksvojim nastupanjem izaziva.

Osiguranje je u tom smislu najbolji mehanizam upravljanja rizikom, jer svojomsamom funkcijom omogućava reprodukciju u svakom društvenom ili pojedinaĉnomprocesu kada je taj proces poremećen vanrednim dogaĊajima koji nisu mogli bitipredviĊeni, niti su za njih bili unapred obezbeĊeni ekonomski instrumenti.

ObezbeĊivanje ekonomskog instrumentarija koji će premostiti prekid reprodukcijezbog ostvarenje „više sile“ i „nesrećnih sluĉajeva“ (rizika) nije racionalno ni u kakvomsamostalnom ili pojedinaĉnom sluĉaju iz prostog razloga što rizik skoro uvekpremašuje mogućnosti pojedinca da podnese njegov teret. Zbog toga raspodelarizika na grupu, odnosno na sve pojedince u grupi predstavlja zapravo najracionalnijioblik njegovog saniranja, odnosno saniranja ekonomskih posledica štete kojeostvareni rizik prouzrokovao.

Osiguranje takoĊe predstavlja delatnost kojom se bave privredna društva, to jestdruštva za osiguranja ili osiguravajuća društva, radi sticanja dobiti.

1.2.1. Definicija osiguranja prema ekonomskoj, tehniĉkoj i pravnoj

teoriji.

Ekonomska teorija:

Ova teorija vidi u osiguranju pre svega privrednu delatnost koja sluţi zadovoljenjuneke ekonomske potrebe. To je potreba zaštite ĉoveka od opasnosti koja ugroţavanjegovu imovinu ili njegovu liĉnost (teorija potrebe). Na taj naĉin se dobijaneophodna sigur nost da će uništena dobra biti nadoknaĊena.



12

Tehniĉka teorija:

Suštinu osiguranja, prema ĉisto tehniĉkim teorijama, treba traţiti u tehniĉkoorganizovanom preduzeću koje na nauĉnoj osnovi, profesionalno (voĊeno odstruĉnjaka) preuzima rizike i izraĉunava visinu premija kojima se ti rizici pokrivaju

(teorija preduzeća), odnosno u delatnosti osiguravaĉa kao posrednika izmeĊumnoštva osiguranika kojima po pravilima uzajamnosti, na osnovu statistiĉkihpodataka, vrši kompenzaciju rizika (teorija kompenzacije). Naroĉito istaknut tehniĉkielement raspodele rizika ĉini da se u osiguranju, pored organizovanog preduzeće sa jedne strane, vidi i zajednica mnoštva osiguranika ugroţenih istim rizikom, na drugojstrani (teorija riziĉne zajednice). Elemenat zajednice rizika preuzimaju i mnoge drugedefinicije kod kojih, pored pravnih elemenata i pojma rizika, predstavlja centralnielemenat za objašnjenje osiguranja (teorija rizika).

Pravna teorija:

U pravnoj teoriji definicija osiguranja je zapravo pravni odnos izmeĊu ugovaraĉaosiguranja, što znaĉi da se osiguranje ne objašnjava kao privredna delatnost, većkao pravni odnos u kome uĉestvuju pravna lica sa pravima i obavezama, odnosno to je ugovorni pravni odnos izmeĊu osiguranika i osiguravaĉa.

Postoje zapravo dve tradicionalne pravne teorije o osiguranju. Jedna od njih definišeda je cilj svakog osiguranja naknada šteta, stoga je i ugovor o osiguranju uvekugovor o odšteti. Ova teorija nije mogla biti prihvaćena jer se u njeno tumaĉenjeoĉigledno ne uklapa osiguranje lica (ţivota i nesrećnog sluĉaja). Po drugoj teorijiodriĉe se princip obeštećenja kao bitan element osiguranja ĉak i kod imovinskih

osiguranja i dopušta se da osiguranje moţe samo kao motiv da ima obeštećenje, alida osnov obaveze iz osiguranja predstavljaju premije koje su protivprestracijanaknadi iz osiguranja. Po ovom poslednjem tumaĉenju osnov ugovorenih obavezaĉine pr estracije na koje se obavezuje osiguravaĉ (da pruţi naknadu iz osiguranja) iosiguranik (da plati premiju).

1.3. Veza osiguranja i rizika

Fundamentalna osnova osiguranja je zapravo „rizik“. Rizik da će doći do gubitkaimovine ili dela imovine usled delovanja nekog neoĉekivanog dogaĊaja, kao i rizik da

će doći do narušavanja zdravlja ili gubitka ţivota, takoĊe od neoĉekivanog uzroka.

Ostvarenja rizika uvek ili skoro uvek za posledicu ima ekonomski gubitak kodosiguranja stvari i moralni gubitak kod osiguranja lica.

Rizik i osiguranje su u uzroĉno poslediĉnoj vezi. Rizik jeste dogaĊaj koji izazivaneprijatan osećaj kako na psihološkom tako i na ekonomskom polju. Sam riziksvojom pretnjom izaziva potrebu za zaštitom od njega, a ako to nije moguće ondapotrebom za otklanjanjem ekonomskih posledica koje ostaju iza njega.

Da bi se suprotstavili posledicama ostvarenja rizika smišljen je mehanizam koji se

bazira na izjednaĉavanju rizika u vremenu i prostoru, odnosno disperzija rizika da bise on lakše ekonomski podnosio. Ovaj institut je zapravo osiguranje.



13

Iz izraĉunate cene rizika koju će platiti svi oni koji su izloţeni istom ili srodnom rizikuformira se fond koji nazivamo „osiguravajući fond".

Za obnovu uništenih dobara potrebna su, naravno, novĉana sredstva. Ekonomska

mera se zato sastoji u tome da se unapred namenjuju posebna sredstva potrebna zaobnovu onoga što je uništeno u stihiji ili nesrećnim sluĉajem. Sredstva unapred iplanski prikupljena za obnovu imovine, ako ona biva uništena u stihiji, poznata supod imenom osiguravajući fond.

Da bi osiguravajući fond uopšte mogao da se oformi potrebni su odreĊeni preduslovi.

Baziĉna sredstva za organizaciju osiguravajućeg fonda je premija osiguranja,preduslov formiranja osiguravajućeg fonda je da premija osiguranja mora bitiplaćena unapred, za rizik koji će se naknadno dogoditi ili se neće dogoditi.

U ukupan osiguravajući fond ulaze i poĉetne rezerve sigurnosti kod osnivanjaosiguravajućeg društva.

Ĉuvanje (zaštita) imovine je osnovna funkcija osiguranja, što će ći da su dve drugeuglavnom izvedene.

Ĉuvanje se ostvaruje na dva naĉina: neposredno i posredno. Neposredno ĉuvanjesastoji se u predupreĊivanju, u spreĉavanju nastajanja štete kroz šta se, u stvari, idena otklanjanje uzroka za nastajanje stihijskih nedaća i nesrećnih sluĉajeva. To je tzv.preventivna funkcija osiguranja. Tu spadaju i aktivnosti u okviru borbe da šteta, i kadveć nastane osigurani sluĉaj, bude što manja (to je tzv. represija).

Posredno, osiguranje ĉuva (zaštićuje) imovinu naknaĊivanjem štete, odnosnoisplaćivanjem (u osiguranju lica) osiguranih suma iz sredstava prikupljenih(udruţenih) uplatama premija. To bi bilo osiguranje u uţem smislu.

Funkcija prikupljanja (mobilizacije) novĉanih sredstava. Proizilazi iz pravila da sepremije plaćaju unapred. Pošto se naknaĊivanje štete vrši sukcesivno, tj. tokomgodine kada nastaju štete, u meĊuvremenu prikupljena sredstva se koriste, odnosnosa njima se upravlja na naĉin da se ostvari profit koji će biti u funkciji osiguravajućegfonda, povećanja rezervi sigurnosti i u krajnjem sluĉaju ostvarenju profita

osiguravajućeg društva. Ova funkcija dolazi do izraţaja, jer se u osiguranju stvaraju irezerve za kompenzaciju u vremenu. U ovom kontekstu treba naroĉito podvućiopšteprihvaćeno shvatanje da osiguranje ţivota predstavlja najsavremeniji vidštednje (dugoroĉno vezana štednja).



14

2. KLASIFIKACIJA RIZIKA

Rizici se mogu klasifikovati na mnogo naĉina. U osiguranju postoje odreĊenespecifiĉnosti koje su posebno znaĉajne. One ukljuĉuju sledeće rizike:

Poslovni rizik

Fanansijski rizik

Dinamiĉki rizik

Statiĉki rizik

Fundamentalni rizik

Posebni rizik

Ĉist rizik

Špekulativni rizik

2.1. Poslovni rizik

Poslovni rizik podrazumeva neizvesnost u pogledu ostvarenja misije i ciljapreduzeća, odnosno rizik neuspeha u ostvarenju dobiti. Ova vrsta rizika nije predmetizuĉavanja osiguranja.

Ukoliko doĊe do gubitka ili neostvarenja dobiti iz razloga nemogućnosti upotrebeimovine koji je prouzrokavao ostvareni osigurani rizik, onda je poslovni rizik stekaokarakteristike podobnosti za osiguranje.

MeĊutim poslovni rizik jeste svakako onaj rizik sa kojim je suoĉeno osiguravajućedruštvo.

Kod poslovnog rizika društva za osiguranje moţemo posebno istaći trţišni rizik kojiproistiĉe iz nepovoljnih promena na trţištu, i to pre svega na trţištu osiguranja i finansijskom trţištu. Ovaj rizik naroĉito obuhvata:

Rizik konkurencije

Rizik neadekvatnog prilagoĊavanja zahtevima korisnika usluga osiguranja

Rizik promene kamatnih stopa

Rizik promene cena hartija od vrednosti

Rizik promena cena nepokretnosti

Devizni rizikOstale trţišne rizike koji zavise od prirode, obima i sloţenosti poslovanjadruštva

2.2. Finansijski i nefinansijski rizik

U najširem kontekstu, termin rizik obuhvgta sve situacije u kojima postoji izlaganjeneizvesnosti. U nekim sluĉajevima ova neizvesnost obuhvata finansijski gubitak, doku drugima to nije sluĉaj. U svakom aspektu ĉovekovog stvaranja postoji elemenatrizika, a mnogi od ovih rizika nemaju nikakvih finansijskih posledica. Za

osiguravajuća društva su vaţni za razmatranje rizici koji obuhvataju finansijskigubtak.



15

Ostvarenjem osiguranog sluĉaja, nastaje uništenje ili oštećenje osigurane stvari, a tooštećenje ili uništenje u svakoj situaciji izaziva ekonomski gubitak.

Da bi gubitak bio nadoknaĊen potrebni su naravno izvori za finansiranje tog gubitka.

U procesu reprodukcije nisu predviĊeni posebni izvori za finansiranje gubitakanastalih ostvarenjem rizika nad osiguranom stvari. Iz tog razloga finansiranje ovevrste gubitka vrši se iz osiguravajućeg fonda.

Finansijski rizik predstavljaju i gubici izazvani nemogućnošću upotrebe imovine zbogostvarenja rizika nad njom.

2.3. Dinamiĉki rizik

Dinamiĉki rizici su oni koji nastaju zoog promena u ekonomiji. Promene u nivoucena, ukusu potrošaĉa , prihoda i rashoda i tehnologije, mogu izazvati finansijskigubitak. Dinamiĉki rizici obiĉno idu u korist društava tokom duţeg vremenskogperioda, pošto su oni rezultat prilagoĊavanja promenama. Dinamiĉki rizici se mogupodeliti naveliki broj pojedinaca, oni se uglavnom smatraju manje predvidljivim j odstatiĉkih rizika, pošto oni ne nastaju unutar nekog preciznog« stepena regularnosti.

2.4. Statiĉki rizik

Stitiĉki rizici obuhvataju gubitke koji bi nastali ĉak i kada ne bi bilo promena u

ekonomiji . Ovi gubici nastaju iz opasnosti iz prirode i nepoštenja pojedinaca. Zarazliku od dinamiĉkih rizika , statiĉki rizici nisu izvor dobiti društva. Statiĉki riziciobuhvataju ili uništenje aktive ili promene u njenom posedovanju kao rezultatnepoštenja ili greške ĉoveka. „Statiĉki gubici nastaju sa odreĊenim stepenomregularnosti tokom vremena i uglavnom su predvidivi.b Zato zbog predvidljivosti,statiĉki rizici su pogodniji za korišćenje u osiguranju nego što su to „dinamiĉki rizici".

2.5. Fundamentalni rizik

Fundamentalni i posebni rizici se zasnivaju na razlici u posledici i poreklu gubitka.

„Fundamentalni rizici obuhvataju gubitke koji su po poreklu i posledici bezliĉni“. To jegrupa rizika, izazvanih u nejvećem delu ekonomskim, društvenim i politiĉkimpojavama, iako mogu takoĊe nastati i izled fiziĉkih pojava. Oni pogaĊaju velikesegmente ili ĉak celokupnu populaciju. Nezaposlenost, rat, inflacija, zemljotresi ipolave su sve primeri fundamentalnih rizika.

Pošto su fundamentalni rizici izazvani uslovima koji su više i manje izvan kontrolepojedinaca koji trpe gubitke i pošto oni nisu niĉija posebna greška, zbog uslovanastanka rizika, društvo pre pojedinca treba da na iste reaguje. Neki fundamentalnirizici regulišu se putem privatnog osiguranja, to je neodgovarajući naĉin rešavanjanajvećeg broja fundamentalnih rizika. Obiĉno, se koristi neki oblik socijalnog

osiguranja ili drţavnog programa transfera kojima se rešavaju fundamentalni rizici.Nezaposlenost i radne nesposobnosti su fundamentalni rizici koji se regulišu putem



16

socijalnog programa drţave. Šteta od poplave i zemljotresa proizvode razoranuĉinak u pogoĊenoj oblasti i tu sanaciju preuzimaju drţava i humanitarneorganizacije.

2.6. Posebni rizik

Ova vrsta rizika se usko povezuje za osiguranje i osiguravajući fond, jer se ovi riziciodnose na one situacije koje prouzrokuju gubitke zbog posebnih uzroka.

Posebni rizici se smatraju odgovornošću pojedinca, pa drţava nije subjekt rešavanjaproblema. Ove rizike rešava pojedinac upotrebom osiguranja, spreĉavanjem gubitkaili nekom drugom tehnikom .

2.7. Ĉist rizik

Ĉist rizik su situacije koje obuhvataju samo mogućnost gubitka ili nikakav gubitak.Jedan od najboljih primera ĉistog rizika je mogućnost gubitka koji se odnosi navlasništvo imovine. Lice koje kupuje automobil, na primer, neposredno nailazi namogućnost da ošteti ili uništi automobil. Mogući ishodi su gubitak ili nikakav gubitak.

Kod ĉistog rizika ne moţemo podrazumevati gubitke vrednosti stvari usled normalneupotrebe, jer habanje stvari nema karakteristike neizvesnosti, koja je neophodna dabi postojao rizik.

2.8. Špekulativni rizik

Špekulativni rizik je situacija gde postoji mogućnost gubitka, ali postoji i mogućnostdobitka. Kockanje je dobar primer špekulativnog rizika, gde se rizik namerno stvara unadi dobitka. Preduzimaĉ je suoĉen sa špekulativnim rizikom u potrazi za profitom.Investicija moţe biti izgubljena ako proizvod nije prihvaćen na trţištu po cenidovoljnoj da pokrije troškove, ali ovaj rizik se preuzima zbog mogućnosti ostvaren japrofita.

Rizlika izmeĊu ĉistih i špekulativnih rizika je znaĉajna za osiguravajuća društva, zato

što su obiĉno ĉisti rizici prihvatljivi za osiguranje. Osiguranje se ne bavi zaštitompojedinaca od gubitaka nastalih špekulativnim rizicima. Špekulativni rizik sedobrovoljno prihvata zbog svoje dvodimenzionalne prirode, koja obuhvatamogućnost dobiti.



17

3. VRSTE RIZIKA

Rizici u osiguranju su brojni i raznoliki. Opšti pojam rizika i rizik u osiguranju nisusinonimi, naime svi rizici se ne mogu osigurati. Da bi rizik bio predmet paţnjeosiguranja, on za to mora biti podoban, zato i kaţemo da je rizik podoban zaosiguranje onda kada on ima karakteristike koje su sa stanovišta osiguranja bitne.

Takve rizike moţemo svrstati u sledeće kategorije ili vrste:

Liĉni rizici Imovinski rizici

Rizici odgovornosti

Rizik zbog greške drugih

3.1. Liĉni rizici

Liĉni rizici su mogućnost gubitka prihoda ili imovine koji nastaju kao rezultat gubitkasposobnosti da se prihod zaradi. Mogućnost zarade izloţena je sledećimopasnostima:

Prevremena smrt

Zavisnost usled starosti

Bolest ili nesposobnost

Nezaposlenost

3.2. Imovinski rizici

Svako ko poseduje imovinu suoĉen je sa imovinskim rizicima prosto iz razloga što seovakvi posedi mogu uništiti ili ukrasti. Imovinski rizici ukljuĉuju dva razliĉita tipagubitka: direktni gubitak i indirektni ili „poslediĉni“ gubitak.

Direktni gubitak je najednostavniji: ako je kuća uništena poţarom, vlasnik gubivrednost kuće. Ovo je direktni gubitak. MeĊutim, pored gubitka vrednosti samezgrade, vlasnik imovine nema više gde da stanuje, a tokom vremena potrebnog zaponovnu izgradnju kuće vlasnik će biti izloţen dodatnim izdacima ţiveći na nekomdrugom mestu. Ovaj gubitak upotrebe uništenog kapitala je “indirektni“ ili “poslediĉni“ gubitak. Jedan još bolji primer je sluĉaj poslovne firme. Kada su objekti firmeuništeni, firma gubi ne samo vrednost tih objekata već takoĊe i prihod koji bi sezaradio njihovom upotrebom. Imovinski rizici obuhvataju dva tipa rizika:

Gubitak imovine

Gubitak prihoda zbog nemogućnosti upotrebe imovine.



18

3.3. Rizici odgovornosti

Osnovna opasnost kod rizika odgovornosti je nenamerna povreda drugih osoba ili

šteta naneta njihovoj imovini uslud nemara. Odgovornost moţe takoĊe nastati i uslednenamernih povreda ili štete. Onaj ko povredi drugog ili ošteti tuĊu imovinu putemnemara ili na drugi naĉin , smatra se odgovornim za nastalu štetu. Riziciodgovornosti prema tome obuhvataju mogućnost gubitka imovine ili budućegprihoda kao rezultat procenjenih šteta ili zakonste odgovornosti nastale ili nemaromili nenamernim greškama, ili kršenjem prava drugih.

3.4. Rizici zbog grešaka drugih

Kada drugo lice preuzme obavezu da za nekog izvrši uslugu, ono preuzima obavezuza koju se vi nadate da će biti izvršena. Kada navedeno lice ne izvrši preuzetuobavezu što ima za posledicu vaš finansijski gubitak , u tom sluĉaju rizik postoji.Primeri rizika u ovoj kategoriji bi obuhvatali propust izvoĊaĉa radova da završigraĊevinski objekat po planu, ili odbijanje duţnika da izvrši plaćanje premadogovorenom.

Bez obzira o kom obliku rizika se radi za njega je vezan teret koji se sastoji u tomešto će se odreĊeni gubici zaista desiti. Kada kuća strada u poţaru, ili kada seautomobil ukrade, dolazi do finansijskog gubitka, ili kad neko zbog nemara ima zaposledicu štetu na imovini, nastaje finansijski gubitak. Ovi gubici predstavljajuprimarni teret rizika i primarni razlog zbog koga pojedinci nastoje da izbegnu rizik iliublaţe njegov nastanak.

Pored gubitaka kao faktora rizika, postoje i druge determinante rizika. Neizvesnostnastanka dogaĊaja iziskuje da se pojedinac pripremi na njegov mogući nastanak. Ako nije osiguran, naĉin na koji se ovo moţe obezbediti jeste formiranje rezervnogfonda radi pokrivanja eventualnih gubitaka. Formiranje rezervnog fonda predstavljaodgovarajući trošak, jer sredstva moraju biti raspoloţiva u vreme gubitka i morajuzbog toga biti u likvidnom stanju. Ako svaki vlasnik imovine skuplja rezervnasredstva, iznos tih sredstava u takvim reze rvama je mnogo veći nego da su sredstvasakupljana kolektivno.

Mogućnost nastanka rizika ima nepovoljne uĉinke na ekonomski rast i akumulacijukapitala. Rast u ekonomiji determinisan je u najvećoj meri stopom akumulacijekapitala ali i investicija. Investitori se ne izlaţu rizicima samo ako je povraćaj nainvesticiju dovoljno visok da kompenzira dinamiĉke i statiĉke rizike. Ulog kapitala je veći u onim situacijama gde je veći rizik, a cene proizvoda ili usluga takve investicijeneće biti konkurentne na trţištu.

Uostalom, neizvesnost vezana za rizik obiĉno stvara osećaj nesigurnosti. Ovo jenaroĉito izraţeno u sluĉaju ĉistog rizika. Špekulativni rizik je mnogim pojedincima

privlaĉan. Kockari obiĉno uţivaju u neizvesnosti više nego u izvesnosti ne kockanja -inaĉe, oni se ne bi kockali.



19

Ovo naravno ne povezujemo i nema veze sa osiguranjem jer ono nije povezano asrećom ili nesrećom u opštem smislu. Osiguranje, pa prema tome i rizik u osiguranjuodnosi se sa ĉisto ugovornim odnosom izmeĊu osiguravaĉa i osiguranika gde senjihov odnos zasniva na ekonomskim i pravnim naĉelima. Ovde pre svega mislimona pozitivnim zakonima, uslovima i tokovima premija koje odreĊuju pravila

sudionicima na trţištu osiguranja



20

4. RIZICI U INDUSTRIJI

Rizici kod osiguranja industrije su imovinski rizici, meĊutim pored osnovnih idopunskih imovinskih rizika, postoje i neki sasvim specifiĉni rizici.

Imovinske rizike delimo na :

osnovni rizici

dopunski rizici

Pod osnovnim rizicima podrazumevamo onu grupu rizika kojoj je praktiĉno izloţenasvaka vrsta imovine.

Osnovni rizici su sledeći: poţara i udara groma,

eksplozije, osim eksplozije od nuklearne energije, ukoliko nije drugaĉijeugovoreno,

oluje i grada (tuĉe), udara sopstvenog motornog vozila i sopstvene pokretne radne mašine uosigurani graĊevinski objekat, pada letelice,

manifestacija i demonstracija

zemljotres.

Dopunski rizici, predstavljaju one rizike koji ne prete svakoj vrsti imovine, ti rizici

prete samo pojedinoj imovini zbog ili svojstva same imovine ili mesta gde se taimovina nalazi.

Dopunski rizici ne mogu biti predmet osiguranja ukoliko nisu osigurani i osnovnorizici.

Za dopunske rizike, plaća se i dopunska premija, koja će biti izraĉunata prema teţinidopunskog rizika.

U dopunske rizike ubrajamo:

poplavu i bujicu,

klizanje tla i odronjavanje,

sneţnu lavinu, iscurenje teĉnosti i gasa (lekaţu) izlivanje vode iz instalacija,

samozapaljenje zaliha,

industrijske organizacije koje proizvode, obraĊuju ili preraĊuju teĉnurastopljenu masu mogu, uz povećanje premije, ugovoriti proširenje zaštite i narizik izlivanja uţarene teĉnosti i rastopljene mase.



21

Posebna specifiĉnost se ogleda u riziku „loma mašina“, jer ovog rizika nema udrugim granama osiguranja.

Osiguranjem industrije pruţe se pokriće za rizike koji mogu dovesti do oštećenja iliuništenja stvari sa posebnim osvrtom pored fundamentalnih rizika i za rizike koji susvojstveni odreĊenoj vrsti stvari, ili odreĊenoj vrsti industrijske delatnosti.

Rizici kod osiguranja industrije su sledeći:

rizik poţara i nekih drugih opasnosti,

rizik loma i nekih drugih opasnosti,

rizik prekida rada usled poţara i drugih opasnosti, rizik odgovornosti iz delatnosti,

rizik odgovornosti za greške na proizvodima.

4.1. Rizik poţara i nekih drugih opasnosti

Pod rizikom poţara i nekih drugih opasnosti obuhvaćeni svi osnovi rizici.Prilikomosiguranja ako se plati dodatna premije mogu se usigurati i posebni rizici.

Poţarni rizik smatra se baziĉnim , ne samo u imovinskim osiguranjima , nego uosiguranju uopšte. Zakljuĉivanje mnogih drugih vrsta osiguranja oslovljeno je time dase predhodno zakljuĉi osiguranje od opasnosti poţara kao osnovno osiguranje.

Nije potrebno posebno naglašavati da posledice ostvarenja ovog rizika mogu dabudu katstrofalne. Iz te ĉinjenice ovaj rizik se gotovo uvek osigurava.

4.2. Rizik loma i nekih drugih opasnosti

Pod rizikom loma mašenia i drugih opasnosti pre svega podrazumevamo rizikeoštećenja ili uništenja mašina usled nezgode u pogonu. Pod rizikom loma nepodrazumeva se uništenje ili oštećenje svih vrsta alata koji sluţe za obradumaterijala, stezni pribor, delovi mašine koji neposredno sluţe za lomljenje i sitnjenje

itd.

Specifiĉnost rizika loma se ogleda kod njegovog sledećeg ostvarenja:

greške u konstrukciji, materijalu i izradi,

neposredno delovanje elektriĉne struje: kratak spoj, atmosferski ili drugiprenapon, elektriĉni luk i sl., raspadanje zbog delovanja centrifugalne sile,

nedostatak vode u parnim kotlovima i aparatima s parom, osim u sluĉajevimakoje prati eksplozija,

mraz, pritisak leda ili snega, odnosno neposredno kretanje leda,



22

natpritisak i potpritisak (implozija), zatajivanje ureĊaja za zaštitu i regulisanje iliautomatsko upravljanje kojima je mašina opremljena, nespretnost, nemar ili zle namere radnika ili neke druge osobe,

pad osiguranog predmeta, udar ili upadanje stranog tela u osigurani predmet,

4.3. Rizik prekida rada zbog ostvarenja nekog osnovnog rizika

U sluĉaju ostvarenja nekog osiguranog osnovnog imovinskog rizika, dolazi dodirektne štete na osiguranoj stvari, meĊutim ako ta šteta moţe da prouzrokujeprestanak rada nekog preduzeća ili njegovu znatnu redukciju, onda imamo iposredan gubitak koji je prouzrokovao ostvareni rizik. To su gubici imovinskoginteresa kao što su dohodak, bruto dobit, kao i odreĊene troškove poslovanjaosiguranika u sluĉaju prekida rada zbog poţara i nekih drugih opasnosti.

Pod dohotkom se podrazumeva samo onaj dohodak koji se ostvaruje obavljanjemregistrovane privredne delatnosti kao i prihoda vezanih za tu delatnost. Ne smatra sedohotkom onaj deo dohotka koji se mimo toga ostvaruje kao, npr. poslovanjem uprometu novĉanih sredstava, prihodom od kamata, poslovanjem jedinica uinostranstvu, ispravkom finansijskog rezultata i sl.

Pod troškovima se podrazumevaju samo oni troškovi koji su fiksnog karaktera inastaju nezavisno od toga da li se privredna delatnos odvija ili ne. Troškovi koji sudirektno vezani za obavljanje privredne delatnosti (npr, proizvodnje) kao što sutroškovi sirovina i materijala, utrošena energija i sl. ne mogu biti predmet osiguranja.

Rizikom prekida rada (šomaţna šteta) smatra se onaj riz ik koji je prouzrokovanosnovnim rizicima.

4.4. Rizici odgovornosti iz delatnosti

Obavljajući neku profesionalnu delatnost moguće je priĉiniti štetu neĉijim stvarimauništenjem ili oštećenjem, odnosno narušavanjem zdravlja povrede ili smrti lica.

Ovde se zapravo radi o riziku nepaţnje i greške kod obavljanja neke delatnosti.

4.5. Rizici odgovornosti greške na proizvodima

Ovi rizici se javljaju kod garancijskog osiguranja za koje odgovara osiguranik ugarantnom roku, a koje su posledica neispravnosti ili nedostatka u samoj osiguranojstvari, i to:

konstrukcione greške, greške u materijalu, odnosno proizvodne greške ipogrešne tehniĉko-raĉunske kalkulacije,

neispravnosti i pogreške uĉinjene u radionici ili montaţi.

Pokriće ovog rizika traje samo u razdoblju garantnog roka iz ugovora o kupoprodajipredmeta. Za obavezu iz osiguranja potrebna je ugovorna obaveza osiguranika. Ovu



23

vrstu osiguranja ne odlikuje samo specifiĉnost u ekonomici i tehnici ocene rizika.Problem je i u samom riziku (opasnosti) pokrivenom garancijskim osiguranjem. Zasklapanje ugovora o ovom osiguranju potrebno je da postoji naglašeno uzajamnopoverenje i paţnja ugovornih strana. U protivnom, osiguranje ovog proizvoĊaĉkogrizika pruţa mogućnosti da se u osiguranje uvrste samo najteţi rizici, ĉesto

nedovoljno ispitanih proizvoda.



24

5. RAZVOJ UPRAVLJANJA RIZIKOM

Upravljanje rizikom obuhvata skup upravljaĉkih metoda i tehnika koje se koriste da bise smanjila mogućnost ostvarenja neţeljenih štetnih dogaĊaja i posledica i timepovećala mogućnost ostvarenja planiranih rezultata. Ĉesto se za ovu oblast koristi

termin „risk management“, koji potiĉe iz engleskog jezika, dok je kod nasnajadekvatnije znaĉenje „upravljanje rizikom“. Kao što ne postoji jedinstvenadefinicija rizika, isto tako ne postoji ni jedna definicija za upravljanje rizikom. Ĉesto sedefiniše kao – sistematski proces koji obuhvata utvrĊivanje i merenje rizika kojima suizloţena preduzeća i pojedinci; kao i izbor i implementaciju najadekvatnijih metodaza upravljanje ovakvim rizicima.

Rizici se umnoţavaju i usloţnjavaju sa razvojem tehnologije i porastom opštegdruštvanog standarda. To naĉi da se mora ţiveti zajedno sa rizikom, i zato pojedinci idruštvo iznalaze naĉine za upravljanje njima. Sve do 1929. godine sva teţnja je bilausmerena na upravljanje ĉistim rizikom u nekom preduzeću. Te godine kupciosiguranja za preduzeća neformalno su se susreli u Bostonu da bi razmotrilizajedniĉke probleme. Ameriĉko udruţenje menadţera je 1931. godine osnovaloodeljenje osiguranja, da bi menadţeri mogli izmeĊu sebe da razmenjuju informacijevezane za kupovinu osiguranja preduzeća. 1932. godine formirano je Udruţenjekupaca osiguranja Njujorka, koje je kasnije postalo Institut za istraţivanje rizika.Zatim je osnovano Nacionalno društvo kupaca osiguranja 1950. godine, koje kasnijeprvo prerasta u Ameriĉko društvo za upravljanje osiguranjem, a zatim u Društvo zaupravljanje rizikom i osiguranjem.

Na samom poĉetku razvoja upravljanje rizikom je sa svojim teorijskim postavkama,

da pored osigurnja postoje i druge metode za upravljanje rizicima, nailazio na velikeotpore u osiguravajućim krugovima. Naime, osnivanje udruţenja kupaca osiguranjadoĉekano je sa nepoverenjem od strane osiguravajućih društava, jer je postojaostrah da će ova udruţenja imati naklonost prema nekoj novoj praksi, štetnoj zaosiguravajuća društva. Ĉak se jedno vreme ovo shvatalo kao pretnja u poslovimatrţišta i osiguranja, da bi vremenom sva velika osiguravajuća preduzeća u svetuupravljanju rizikom posvećivala sve veći znaĉaj; u smislu sagledavanja njegovihmogućnosti i prednosti i uvoĊenjem posebnih odeljenja za upravljanje rizikom usvojim organizacionim strukturama.

Period od 1955. do 1964. godine je bio period raĊanja modernog upravljanja rizikom i

to, kako sa akademske tako i sa profesionalne taĉke gledišta. Formalno upravljanjerizikom je postojalo i pre ovog perioda, ali termin „upravljanje rizikom“ nije biozvaniĉno usvojen.

Kao i mnoge upravljaĉke funkcije i funkcija upravljanja rizikom je imala svoje funkcijepreteĉe, a meĊu najuticajnijim je bila kupovina osiguranja. Isto tako, i veći namodernih naĉina upravljanja rizikom nastala je iz funkcije kupovine osiguranja, takoda oblast osiguranja ĉak i danas ima veliki uticaj na pojam upravljanja tizikom. Istoovo vaţi i za akademsku oblast upravljanja rizikom, a najbolje se vidi iz ĉinjenic e da je ĉasopis za rizik i osiguranje sve do 1964. godine nosio naziv ĉasopisa zaosiguranje.



25

Mada je jasno da je kupovina osiguranja bila osnov za današnje upravljanje rizikom,drugi uticaji su takoĊe bili veoma bitni. Pravnici u raznim organizacijama imali suglavni uticaj na upravljanje rizikom od odgovornosti. Struĉnjaci za upravljanjeoperacijama uticali su na to, da se razviju strategije koje mogu da odgovore rizicimakoji su posledica aktivnosti u nekoj organizaciji. Drugim reĉima, u zavisnosti od

karakteristika rizika kojima je neka ogranizacija izloţena razliĉite oblasti (marketing,planiranje, istraţivanje, javna bezbednost itd.) su uticale na upravljanje rizikom unekoj organizaciji.

Tradicionalno upravljanje rizikom bilo je ograniĉeno samo na ĉiste rizike, koji suobuhvatali: imovinske rizike, liĉne rizike i rizike od odgovornosti. Tokom devedesetihgodina mnoga preduzeća su poĉela da proširuju obim upravljanja rizikom, tako štosu uzimala u obzir i špekulativne finansijske rizike, a što je dovelo do novihnastojanja u oblasti upravljanja rizikom.

Upravljanje rizicima se razlikuje od upravljanja rizikom u oblasti osiguranja.

Upravljanje rizikom u okviru osiguranja podrazumeva upotrebu svih tehnika vezanihza osiguranje i ograniĉeno je na podruĉje onih rizika od kojih se moţemo osigurati.To ne znaĉi da osiguranje danas ima manju ulogu u kontroli rizika nego ranije, većznaĉi da sada zauzima drugaĉije mesto u ukupnom upravljanju rizikom i da još uvekĉini znaĉajan i vitalan deo procesa upravljan ja rizikom. Bez takvog pristupaosiguranju, upravljanje rizicima bi bio teţak zadatak uzimajući u obzir sve rizike sakojima se svet suoĉava danas. Osiguravaĉi poĉinju da shvataju vaţnost uloge kojumoraju da imaju u procesu upravljnja rizikom, tako što sve više prepoznajupreduzeća sa dobrim upravljanjem rizikom i uz ponudu usluga osiguranja nude isniţenu visinu premije osiguranja. Osiguravajuća preduzeća i brokeri osiguranja sveĉešće nude usluge upravljanja rizikom zajedno ili odvojeno od funkcije osiguranja.

Upravljanje rizikom je mnogo širi koncept od upravljanja osiguranjem, jer seupravljanje rizikom bavi rizicima od kojih se moţe osigurati i rizicima od kojih se nemoţe osigurati, kao i izborom odgovarajućih tehnika za upravljanje rizikom.



26

6. BAZIĈNA PRAVILA ZA RUKOVOĐENJE RIZIKOM

Sa razvojem menadţmenta rizikom kao specifiĉnom funkcijom u poslovanju, sveveća paţnja se posvećuje postavljanju njegovih principa i tehnika da obezbedesmernice u procesu odluĉivanja.

U teoriji osiguranja ima razliĉitih definisanja pravila. Jedno od prvih pravila u ovojoblasti bio je definisanje garniture „pravila rukovoĊenja rizikom“. To su bile smerniceza odluĉivanje kod upravljanja rizikom bazirana na principima zdravog razumaprimenjenog na situaciji ĉistog rizika. Autori Mer i Hedzis definisali su sledeća tribazna pravila kod upravljanja rizikom. Ova pravila mogu se definisati ovako:

ne rizikuj više nego što moţeš dozvoliti da izgubiš, imaj na umu mogućnost sluĉajnosti,

ne rizikuj puno, radi malo (zbog malo).

Ova tri pravila, na prvi pogled jednostavna, obezbeĊuju dovoljan okvir za donošenjeodluke o upravljanju rizikom.

6.1. Ne rizikuj više nego što moţeš dozvoliti da izgubiš

Ovo je, bez sumnje, najznaĉajnije od tri pravila. Ono ne kaţe šta treba raditi upogledu odreĊenog rizika, već pokazuje u vezi kojih se rizika nešto mora uraditi. Stav je da ako se ništa ne uradi po pitanju rizika, pojedinac ili firma zadrţavaju mogućnostgubitaka koji nastaju na osnovu izlaganja riziku, istovremeno odreĊuje u vezi kojihrizika se nešto mora uraditi, odnosno utvrĊivanje koje rizike ne moţemo zadrţati.Nemoj rizikovati više nego što moţeš da dozvoliš da izgubiš. Najznaĉajniji faktor udeterminisanju za koji rizik se nešto treba uraditi je maksimalni potenc ijalni gubitakkoji moţe nastati iz rizika. Neki rizici mogu biti finansijski preveliki, bukvalnouništavajući za kapital pojedinca ili firme, dok drugi imaju samo manje finansijskeposledice. Ako je maksimalni potencijalni gubitak pri datom izlaganju riziku tako velikida moţe dovesti do bankrotstva, mora se smanjiti mogućnost na nivo koji se moţekontrolisati ili se rizik mora preneti.

Veliĉinu rizika koji se bezbedno mogu zadrţati je komplikovano utvrditi. Nivozadrţavanja kod specifiĉnih oblasti izlaganja je direktno povezano sa ukupnomsposobnosti firme da snosi rizik, on zavisi od prihoda organizacije, gotovine, likvidnihrezervi i raspoloţivosti likvidnih sredstava u sluĉaju hitnosti. Postoje gubici koji semogu pokriti gotovinom, ali za većinu je potrebno obezbediti rezerve gotovine, iliobezbediti kredite. Neki gubici mogu biti veći od svih onih koji ove mere moguapsorbovati. Iznos koji pojedinac ili organizacija „moţe dozvoliti da izgubi“ varira odosobe do osobe i od firme do firme. Nivo gubitka koji se moţe dopustiti će variratizavisno od resursa koji mogu biti na raspolaganju u momentu nastanka gubitka.



27

6.2. Mogućnost sluĉajnosti

Kad pojedinac moţe determinisati verovatnoću nastanka gubitka, on je u situaciji dase uspešnije nosi sa rizikom. Verovatnoća da će gubitak nastati ili neće nastati

odreĊuje mogućnost njegovog nastupanja. Ako je verovatnoća gubitka mala,primarni faktor sluĉajnosti je ipak potencijalna mogućnost gubitka.

To ne znaĉi da verovatnoća odreĊenog (mogućeg) izlaganja riziku n ije element udeterminisanju stava šta treba uraditi. Kao što šansa potencijalnog velikog gubitkaukazuje na rizike kod kojih se nešto mora uraditi, saznanje o tome da je verovatnoćagubitka neznatna, umerena, ili gotovo sigurna pomaţe struĉnjaku za rizik uodluĉivanju kako sa rizikom treba postupati. Veća ili manja verovatnoća gubitka jekorisna indikacija za izbor sredstva najpogodnijeg za regulisanje rizika.

Rizik se moţe posmatrati s više stanovišta: sa stanovišta osiguranika, sa stanovištaosiguravaĉa, sa stanovišta prava i obaveza strana u ugovoru itd.

Jedan od najbitnijih elemenata osiguranja je i premija. Ona je cena rizika za kojiosiguravajuća društva obezbeĊuju osiguravajuću zaštitu. IzmeĊu rizika i premijeosiguranja postoji veoma uska povezanost. Nivo premije odreĊuje se premaproseĉnom intenzitetu rizika i svaka promena rizika mora da se iskaţe u promenipremije. Sem toga, premija mora odgovarati riziku i u odreĊenom vremenskomrazdoblju, tj. treba da je srazmerna duţini perioda u kome se pokriva rizik.

Polazeći od nešto šireg pristupa, moţe se izneti da je premija i cena osiguranja zbog

toga što pored rizika na nju utiĉu i drugi ĉinioci kao što su suma osiguranja, trajanjeosiguranja, kamatna stopa na uloţena sredstva osiguranja, opšti troškovi i sl.Tehnika osiguranja ima zadatak da utvrdi ekvivalentnost premije prema riziku.

Moţe se reći da je premija novĉana svota koju je osiguranik, odnosno ugovaraĉosiguranja duţan platiti kao naknadu za izvršenje obaveze osiguravaĉa iz osigur anja.U uslovima osiguranja naših osiguravajućih organizacija premija se jednostavnooznaĉava kao iznos koji ugovaraĉ osiguranja treba da plati za osiguranje.

6.3. Ne rizikuj mnogo radi malo (zbog malo)

Treće pravilo ukazuje da postoji razumni odnos izmeĊu troškova prenosa rizika ivrednosti koja narasta prenosiocu. Ovo pravilo upozorava na:

rizici ne treba da budu zadrţani kada je njihov mogući gubitak veliki u odnosuna premije ušteĊene zadrţavanjem,

postoje mnogi sluĉajevi u kojima je premija neproporcionalno visoka u odnosuna prenet rizik. U ovom sluĉaju, premija predstavlja „mnogo“, dok mogući gubitakpredstavlja „malo“.

Pravilo „nemoj rizikovati više nego što moţeš dozvoliti da izgubiš" upućuje namaksimalni nivo zadrţavanja, dok pravilo „nemoj rizikovati puno radi malo"



28

preporuĉuje da bi neke rizike, ukljuĉujući gubitke ispod ovog maksimalnog nivoazadrţavanja, trebalo takoĊe preneti. Ovo znaĉi da, dok maksimalni nivo zadrţavanjatreba da bude isti za sve rizike, stvarni nivo zadrţavanja kod nekih izlaganja rizikumoţe biti manji nego ovaj maksimum. U stvari, pošto postoje razlike u strukturamacena za razliĉite tipove osiguranja, verovatno je preporuĉljivo da se utvrdi stvarni

nivo zadrţavanja pojedinaĉno za svaki rizik na bazi povoljnih troškova.



29

7. PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM

Sam proces upravljanja rizikom u osnovi je multidisciplinarni proces u kome se u ciljurešavanja problema vezanih za rizik zajedno koriste razliĉita: znanja, discipline imetode. Naime, to je sistemski proces za: identifikaciju, ispitivanje i procenjivanje

mogućnosti nastanka šteta sa kojima se suoĉava neka organizacija ili pojedinac; kaoi sistemski proces za odabiranje najboljeg naĉina za obradu svih mogućih rizika koji je u skladu sa ciljevima odreĊene organizacije ili pojedinca.

Osnovni koncept procesa upravljanja rizikom teţi da se rizik prevede iz okviraneizvesnosti i nepoznanice u okvire spoznaje i verovatnosti. Tome doprinosi:prikupljanje, obraĊivanje i skladeštenje informacija koje su potrebne za razumevanjemogućih pozitivnih i negativnih aspekata svih ĉinilaca koji mogu uticati na realizacijunekog dogaĊaja. Takav proces povećava verovatnoću uspeha i smanjuje kakoverovatnoću neuspeha, tako i neizvesnost oko postizanja ukupnih ciljevaorganizacije.

Razlukujemo sledeće faze u procesu upravljanja rizikom: 1. utvrĊivanje izloţenosti riziku, 2. procena rizika,3. izbor odgovarajuće metode i istrumenata za upravljanje rizikom i

4. kontrola programa za upravljanje rizikom

Grafik br. 1: Faze procesa upravljanja rizikom

utvrĊivanjeciljeva

upravljanjarizikom

utvrĊivanjeizloţenosti

riziku

procena

rizika

izbor odgovarajuće

metodeupravljanja

rizikom

kontrolaprograma za

upravljanjerizikom



30

Pre poĉetka vršenja samog procesa upravljanja rizikom neophodno je da se utvrdeciljevi programa za upravljanje rizikom, odnosno da se precizno odluĉi šta nekopreduzeće oĉekuje od svoga programa za upravljanje rizikom.

7.1. Ciljevi upravljanja rizikom

UtvrĊivanjem ciljeva obezbeĊuje se efikasno upravljanje rizikom. Inaĉe ovaj korak seĉesto zanemaruje, pa je proces upravljanja rizikom manje delotvoran nego što bimogao da bude. Ciljevi upravljanja rizikom mogu da se posmatraju kao: ciljevi pregubitka i ciljevi posle gubitka.

7.1.1. Ciljevi pre gubitka

Utvrditi ciljeve upravljanja rizikom pre gubitka znaĉi utvrditi šta preduzeće taĉnooĉekuje od svoga programa upravljanja rizikom. Najvaţniji ciljevi upravljanja rizikompre gubitka jesu:

ekonomska spremnost preduzeća za potencijalne štete, smanjenje zabrinutosti od posledica štete, zadovoljenje zakonskih obaveza.

Ekonomska spremnost preduzeća, kao cilj, zahteva da se preduzeće pripremi za

mogući gubitak na najekonomiĉniji naĉin. To znaĉi da odeljenje za upravljanjerizikom, na prvom mestu, treba da vodi raĉuna o onim rizicima koji najviše preteopstanku preduzeća. Iz tog razloga, potrebno je preuzeti odgovarajuće mere zaštiteuz optimalne troškove (sigurnosti, primene metoda za upravljanje rizikom i troškoveprimene metoda maksimalnog umanjenja šteta). Npr. efikasni sistemi za dojavu igašenje poţara, sistemi pouzdane ventilacije, detektori koncentracije opasnihmaterija i sl. mogu da spreĉe ili da svedu štete (od poţara, eksplozija ili havarija) nanajmanju meru.

Kod smanjenja zabrinutosti od posledica štete menadţer za upravljanje rizicimamora planovima i programima rada, kod glavnih menadţera i ostalih izvršnih

menadţra, da stvori uslove za najmanju zabrinutost i strah. Inaĉe te brige supovezane sa mogućnošću ostvarenja rizika koji za posledicu imaju katastrofalneštete i velike finansijske gubitke.

Zadovoljenje zakonskih obaveza ogleda se u tome, da menadţer za upravljanjerizikom mora da prati obaveze preduzeća nametnute van preduzeća i da obezbedinjihovo ispunjenje. Npr. banke pri odobravanju hipotekarnog kredita mogu zahtevatida imovina koja se zalaţe kao hipoteka mora da bude osigurana ili se od nekogpreduzeća moţe zahtevati da: postavi sigurnosne uteĊaje da bi se zaštitili zaposleniod povreda, paţljivo odlaţe štetni otpad, pravilno oznaĉava proizvod i sl.



31

7.1.2. Ciljevi posle gubitka

Menadţeri koji upravljanju rizikom moraju, tekoĊe imati jasne ciljeve i kada segubitak dogodi. Tu spadaju sledeći ciljevi:

opstanak preduzeća i njegove poslovne aktivnosti, nastavak poslovanja,

stabilnost prihoda,

stalan razvoj preduzeća, socijalna odgovornost.

Opstanak preduzeća i njegove poslovne aktivnosti je najvaţniji cilj posle gubitka ipodrazumeva stvaranje uslova za oporavak preduzeća.

Sposobnost da se nastavi poslovanje nakon gubitka je veoma vaţna za nekapreduzeća. Npr. javna preduzeća (gradski prevoz i komunalno preduzeće) moraju danastave sa pruţanjem usluga graĊanima ili npr.: banke, pekare, mlekare takoĊemoraju nastaviti sa radom da ih ne prestignu konkurentska pr eduzeća.

Socijalna odgovornost se mora imati u vidu iz razloga što, posledice nastalih štetapored direktne materijalne štete imaju ĉesto i negat ivne uticaje na: zaposlene,klijente, poslovne partnere i na širu društvenu zajednicu. Zato je socijalnaodgovornost jedan od vaţnijih ciljeva, kojom se postiţe svoĊenje na najmanju meruuticaja štetnih dogaĊaja na pojedince i društvo. Npr. pojedini gubici mogu biti toliki da

preduzeće prestane sa radom, što moţe izazvati ekonomsko siromaštvo na duţiperiod u mestu u kojem se nalazi preduzeće (ako je mesto manje). Inaĉe, stabilanrazvoj i socijalna odgovornost su ciljevi koji se postavljaju i pre nego što doĊe dogubitka.

7.2. UtvrĊivanje izloţenosti riziku

Ne postoji opšte prihvatljiva metoda za utvrĊivanje izloţenosti riziku zbog samesloţenosti postupka i specifiĉnosti poslovnog sistema. Neke metode koje senajĉešće primenjuju su:

ĉek liste, šema toka, poseta preduzeću, korišćanje eksternih informacija, korišćenje internih informacija i razgovor.

Ĉek liste su upitnici o izloţenosti riziku, koje nude potencijalne izvore šteta koji mogubiti uzrok fiziĉkih razaranja i zakonske odgovornosti. Postoji više vrsta ĉek lista.

Jedna vrsta su one ĉek liste koje su posebno namenjene za: industriju, veleprodaju,obrazovne institute i sl. Njih, posebno u SAD, ĉesto objavljuju pojedinaĉni



32

osiguravaĉi ili udruţenja menadţera rizika. Druga vrsta ĉek lista se usmerava namoguće izvore rizika ili na odreĊenu kategoriju rizika (pr. rizik od auto odgovornosti).Treća vrsta ĉek lista sluţi za utvrĊivanje: hazarda, faktora rizika i moguće izloţenosti riziku. Ova vrsta ĉek liste je više usmerena na samu organizaciju nego nakarakteristike njenog okruţenja.

Šema toka je pogodna za utvrĊivanje izvora rizika u proizvodnom procesu nekogpreduzeća. Celokupan pregled izloţenosti riziku moţe da se dobije samo ako seizvrši paţljivo ispitivanje celokupnog proizvodnog procesa kroz tok: operacija,sirovina, poluproizvoda i distribucije robe.

Posetom preduzeću se obezbeĊuje raspolaganje potpunim informacijama vezanimza kvalitetno utvrĊivanje rizika. Poseta preduzeću se konkretno odnosi na uvid nalicu mesta i na razgovor sa zaposlenima. Menadţer za upravljanje rizicima se na tajnaĉin direktno upoznaje sa stanjem: objekata, tehnološke opreme i mašina, tokovimamaterijala i informacija, preuzetim merama u oblasti kontrole rizika (protivpoţarnom

merom, merom zaštite na radu, merom zaštite okoline, merom snabdevanjaenergijom...).

Veoma je korisno prikupljati eksterne informacije, tj. statistiĉke podatke o štetama dobijenim izvan preduzeća. Korišćenje statistiĉkih podataka o štetama koje su sedesile u sliĉnim preduzećima pomaţe da se utvrde rizici koji prete odreĊenom preduzeću.

Korišćenje internih informacija jeste upotreba informacija dobijenih u samompreduzeću. Tu se imaju u vidu saznanja vezana za: plan proizvodnje, plan nabavke,plan prodaje i raĉunovodstvenu dokumentaciju (inventarne vrednosti objekata,opreme i zaliha, prometa i stanja prihoda preduzeća, elemenata finansijskogposlovanja i sl.). Pri ispitivanju šteta posebno je vaţno obratiti pajţnju na uzroke kojise ponavljaju, kao i uzroke koji se mogu izbeći ili ublaţiti merama za smanjenjerizika.

Razgovor se obiĉno vodi sa rukovodiocima organizacionih jedinica preduzeća.Njegov kvalitet zavisi od kvaliteta pitanja koja se sastavljaju na osnovu saznanja oriziku iz prethodnih koraka i svaki razgovor zavisi od: vrste, oblasti i naĉina radasamog preduzeća.

7.3. Procena rizika

Pored utvrĊivnja i ispitivanja izloţanosti riziku potrebno je i izmeriti rizik, odnosnoproceniti uĉestalost i veliĉinu izloţenosti riziku. Merenjem rizika se utvrĊuje vaţnost koju rizik ima za neku otganizaciju ili pojedinca. Od menadţera za upravljanje rizikomse zahteva da razvije postupak za merenje vaţnosti rizika za organizaciju i da ovemere primeni na rizike koji su utvrĊeni. Ne postoji jedinstvena metoda koja se koristiza sve oblasti gde postoji rizik, već zavisi od oblasti u kojoj se primenjuje.

Cilj objektive procene rizika je da se nejasni utisci zamene ĉinjeniĉnim tvrdnjama i

brojĉanim podacima. Mogućnost postizanja ovog cilja ograniĉena je stepenomkvaliteta informacija koje su na raspolaganju u toku pripreme date procene. Obiĉno



33

nikada na raspolaganju nema dovoljno informacija na osnovu kojih moţe da seutvrde taĉna predviĊanja, šta više i ako bi mogla da se utvrde ne bi bile u okvirimaupravljanja rizikom. U sluĉajevima kada postoji dovoljno kvalitetnih i pouzdanihinformacija, takoĊe su moguća samo predviĊanja, ali sa velikom verovatnoćom da će se ostvariti. PrevoĊenju ne obraĊenih podataka u ovakvo predviĊanje prethodi

dugotrajno i produbljeno ispitvanje, jer samo taĉne i vaţne informacije obezbeĊuju realna predviĊanja i efikasno alociranje resursa.

Sistemska analiza je najbolja metoda za procenu rizika imajući u vidu: da se velikibroj problema u proceni rizika svodi na analizu pojedinaĉnih i globalnih rizika, da serizici opisuju razliĉitim kvalitativnim i kvantitativnim podacima i da je potrebnoposmatrati dimaniku rizika sistema u celini. Njen osnovni akcenat je na analizisveobuhvatnih i integrativnih svojstava: objekata, pojava i procesa. Sistemski pristupse zasniva na pretpostavci da je celina više nego prost zbira njenih delova. Na ovajnaĉin je moguće sjediniti tradicionalno odvojene predmete istraţivanja iz razliĉitih nauĉnih oblasti.

Drugi model za procenu rizika je procena uticaja rizika, ĉiji je zadatak da seobezbede potrebne i pouzdane informacije za samu kontrolu rizika. Procena rizika sevrši u pravcu odreĊivanja visine štete i verovatnoće nastupanja. Merenje rizika, tj.procena budućih finansijskih troškova koji su posledica rizika, je sloţen proces kojizahteva stalnu proveru predviĊanja u odnosu na stavrne rezultate.

7.3.1. Tehnike kvalitativne procene rizika

Tehnike kvalitativne procene rizika se primenjuju u sluĉajevima kada se procenarizika vrši opisno u verbalnim kvalifikacijama („veliki rizik“, „umereni rizik“ i sl .). Onese koristi se u sluĉajevima kada se ne raspolaţe numeriĉkim podacima. Ove tehinikese u većini sluĉajeva koriste za rizike koji se retko dešavaju ili se nisu nikadadogodili, kao što su: rizici novih tehnologija i novih proizvoda, rizici industrijskešpijunaţe, rizici raĉunarskog (sajber) kriminala itd. Kod ovih rizika nema podataka oranijim štetnim dogaĊajima, njihovim uzrocima i posledicama.

Ko kvantitavnih tehnika se problem je u tome kako prevesti postojeće podatke u oblikkoji se moţe koristiti za merenje rizika. Taĉnost procene uĉestalositi i veliĉine štetemoţe da zavisi i od toga da li su razmatrani odnosi opasnosti i predmeta koji je

izloţen riziku, što opet vraća na pitanja vezana za koliĉinu informacija potrebnih zautvrĊivanje prirode rizika. Skoro svaka odluka menadţeta rizika se poboljšavadodatnim informacijama, na taj naĉin što one omogućavaju preciznije procenemogućeg ishoda i njegovu verovatnoću.

7.3.2. Tehnike kvantitativne procene rizika

Tehnike kvantitativne procene rizika zasnivaju se na statistiĉki obraĊenim podacimao radu odreĊene organizacije i na satatistiĉki obraĊenim podacima o svimdogaĊajima koji su bili znaĉajni za pojavu odreĊenih štetnih dogaĊaja (podacima iz

iskustva odreĊene organizacije). Pored toga potrebno je poznavanje dinamike(jaĉine) nastanka štetnog dogaĊaja, u ĉiju svrhu se razvija odgovarajući model (npr.



34

kod rizika od poţara treba obuhvatiti: model poţarne dinamike objekta, modelprodukcije i kretanja dima, model produkcije i kretanja toksiĉnih gasova, modelponašanja ljudi).

Korišćenjem statistiĉke metode stvaraju se dobri rezultati, ali moraju biti ispunjeni

sledeći uslovi:

Mora da postoji veliki broj posmatranja;

Mora da postoji u najmanju ruku sliĉan odnos izmeĊu sadrţaja obuhvaćenogstatistiĉkim podacima i sadrţaja koji se odnosi na rizik koji se procenjuje;

Uz rezultate šteta koji se mogu koristiti treba sastaviti i iskaze o verovatnojnajvećoj šteti.

Kada se koriste statistiĉki podaci potrebno je shvatiti:

Da je neophodno znati osnovne statistiĉke metode;

Da se mora razumeti glavni problem rizika koje se procenjuje;

Da treba rezviti jedinstveni lako razumljiv model, koji će se koristiti kao osnovaza prikupljanje odgovarajućih podataka i za procenu troškova budućih mogućih ivetovatnih riziĉnih dogaĊaja;

Da se uvek ima na umu da je u razvijenom modelu zamišljeno i uprošćenostvarno stanje odreĊenog sistema;

Da je potrebno biti svestan promenljivih ĉinilaca koji mogu da utiĉu na to da imetodli i statistiĉki proraĉuni budu netaĉni.

Statistika moţe dovesti do pograšnih zakljuĉaka ako se: statistiĉki podaci ne

pripreme na odgovarajući naĉin, paţljivo ne razmotri njihov znaĉaj i ne obrati paţnjana sve uticajne ĉinioce. MeĊutim, ako se zbog ponekad dobijenih pogrešnih rezultatastatistika ne koristi, ne koriste se ni prednosti jedne veoma dobre alatke za procenurizika. Kada se iz sadrţaja statistiĉkih podataka koriste neki od njih vaţno je imatiotvoren pristup, a ne traţiti potvrdu postojećeg gledišta. Uvek se mora imati na umuda vidljivi odnos nekih faktora moţe biti sasvim sluĉajan, a ne uzroĉan.

7.4. Izbor metode upravljanja rizikom

Sledeća faza procesa upravaljanja rizikom je izbor metode upravljanja rizikom. Do

najprimerenije metode upravljnja rizikom dolazi se na osnovu rezultata procenerizika u smislu izloţenosti riziku, uĉestalosti gubitka i veliĉine gubitka. U zavisnosti oddobijenih rezultata rizikom se moţe upravljati sledećim metodama:

Metode fiziĉke kontrole

Izbegavanje

Preventiva

Umanjenje



35

Metode finansijske kontrole

ZadrţavanjePrenos

Metode unutrašnjeg smanjenja rizika Podelom

Ulaganje u informacije

7.4.1. Upravljanje rizikom izbegavanjem

Rizik se izbegava kada pojedinac ne ţeli da prihvati rizik. Ovo se postiţe neangaţovanjem u akciju koja moţe dovesti do rizika. Ako neko ţeli da izbegne rizikvezan za vlasništvo imovine , onda neće kupovati imovinu , ali postavlja se pitanjetakve akcije.

Izbegavanje rizika jedan je od naĉina rešavanje razika. Po svojoj filozofij i ovaj metodupravljanja rizikom je negativan pristup. Napredak privrede i napredovanje pojedinca je situacija rizika. Izbegavanje rizika na širokom planu je neracionalno ponašanjekako za pojedinca tako i za društvo. Izbegavanje rizika je nezadovoljavajuć i metodrešavanja i upravljanja rizikom.

7.4.2. Upravljanje rizikom umanjenjem

Rizik se moţe umanjiti na dva naĉina, i to: prvo spreĉavanjem i drugo kontrolom. Većina gubitaka se moţe nekim naporima spreĉiti. Bezbednosni programi i mere zaspreĉavanje nastanka gubitaka su npr. zdravstvena nega, vatrogasne sluţbe,ĉuvanje imovine, protivprovalni alarmi i sl. Spreĉavanje nastanka gubitakanajpoţeljnije je sredstvo za upravljanje rizikom.

Ako se mogućnost gubitka potpuno eliminiše, eliminisao bi se i rizik. Ima mišljenja da je spreĉavanje nastanka gubitka neodgovarajući pristup rešavanju rizika. Praktiĉno jenemoguće spreĉiti sve gubitke. Pod odreĊenim okolnostima spreĉavanje gubitkamoţe više koštati nego sam gubitak. Pored umanjenja rizika putem aktivnostispreĉavanja gubitka, rizik se moţe umanjiti i kontrolom primenom zakona velikih

brojeva. Kombinovanjem velikog broja jedinica izlaganja riziku urade se priliĉnotaĉne procene budućih gubitaka za neku grupu. Na osnovu ovih procena,osiguravajuće društvo moţe da preuzme mogućnost gubitka svakog izlaganja, a dase ne suoĉi sa mogućnošću samog gubitka.

7.4.3. Upravljanje rizikom preventivom

Jedan od najznaĉajnijih naĉina upravljanja rizikom je preventiva. Preventiva jedelovanje na potencijalni izvor opasnosti tehniĉkim sredstvima i pomagalima.Ukolikoţelimo da spreĉimo poţar mogu na pomoći automatski javljaĉi poţara koji će nam

indikovati poţar, i onda smo u stanju da vatrogasnim aparatom spreĉimo poţar.



36

Preventivnim delovanjem moţemo da spreĉimo i nastanak rizika kao i njegov razvoj.

Primena savremenih metoda preventive i preventivnog inţenjerstva je najefikasnijinaĉin fiziĉkog upravljanja rizikom. Preventiva je skup aktivnosti usmerenih ka:spreĉavanju nastanka štetnog dogaĊaja, smanjenju mogućnosti da doĊe do štetnog

dogaĊaja i ako doĊe do štetnog dogaĊaja da posledice budu što manje. Preventivnoinţenjerstvo se koristi kao sredstvo za realizaciju ciljeva preventive; obuhvata skuppostupaka i metoda kojima se na bazi multidisciplinarnog pristupa: meri rizik prisutanu nekom sistemu, utvrĊuju mere preventivne zaštite i njihov uticaj na rizik i kontroliše realizacija utvrĊenih zaštitnih mera i postupaka.

7.4.4. Upravljanje rizikom zadrţavanjem

Zadrţavanje rizika predstavlja uobiĉajni metod njegovog rešavanja.Pojedinac jesuoĉen sa gotovo neograniĉenim nizom rizika, u većini sluĉajeva ništa ne preduzima

u vezi njih. Kada pojedinac ništa ne preduzima da izbegne , umanji, ili prenese rizik ,tada se radi o zdrţavan ju rizika.

Zadrţavanje rizika moţe biti nesvesno ili svesno. Svesno zadrţavanje rizika je usluĉaju kada se rizik valjano proceni i ne prenese ili umanji.

Ono se preduzima kad znamo da rizik postoji, i svesno se preuzme oĉekivanigubitak. Odluka da se zadrţi rizik svesno donosi se obiĉno kad nema drugih boljihalternativa. Ako se rizik ne proceni, on je nesvesno zadrţan. U ovim sluĉajevima osoba zadrţavafinansijske posledice mogućeg gubitka bez stava da to ĉini. Nesvesno zadrţavanjese dešava u situaciji kada se rizik ne moţe izbeći, preneti ili umanjiti.

Zadrţavanje rizika kao metod rešavanja rizika u mnogim sluĉajevima je najboljinaĉin. Po pravilu, rizici koji se zadrţavaju su oni koji rezultiraju relativnom malimgubicima.

7.4.5. Upravljanje rizikom prenosom

Rizik se moţe preneti ili pomeriti putem ugovora. Ugovorom pojedinac preuzima na

sebe mogućnost gubitka kod druge osobe. Osiguranje je sredstvo pomeranja iliprenošenje rizika. Pogodan je istrument upravljanja rizikom za sve koji su izloţeniriziku od veoma velikog gubitka, a ĉija je verovatnoća da se dogodi mala. Specifiĉnoplaćanje premija od strane jedne strane, druga strana ugovorom obeštećuje prvustranu do odreĊenog limita za odreĊen gubitak koji moţe ili ne mora nastati.



37

7.4.6. Upravljanje rizikom podelom

Rizik se moţe podeliti kada postoji aranţman podele gubitaka. Primer podele rizika je organizacija akcionarskog društva. Ovim oblikom organizovanja, angaţuju seulaganja velikog broja osoba. Veliki broj investitora angaţuje svoj kapital, svaki

noseći samo deo rizika da investicija moţe propasti. Osiguranje je još jedanmehanizam namenjen da reguliše rizik putem podele. Osnovna karakteristikamehanizma osiguranja je podela rizika od strane svih akcionara.

7.4.7. Upravljanje rizikom ulaganjem u informacije

Investiranje u informacije predstavlja ulaganje u dobijanje: taĉnih, pouzdanjih isvrsishodnih informacija iz odreĊenih izvora informacija. Zapravo, ova vrsta ulaganjaima cilj da se dobiju najtaĉnija moguća predviĊanja o oĉekivanim štetama, koja daljemogu dovesti do veoma taĉnih procena budućih novĉanih tokova. Dobijene

informacije korisne su za procenu uĉestalosti i veliĉine štete koja je posledica ĉistogrizika; zatim, korisne su za istraţivanje trţišta koje moţe da: smanji rizik izlazne cenerobe, pomogne u proceni buduće cene robe ili pomogne u proceni kamatnih stopa.Danas postoje mnoga specijalizovana preduzeća koja se iskljuĉivo bave prodajominformacija i predviĊanjima za druga preduzeća i pojedince.

7.5. Kontrola programa za upravljanje rizikom

Efikasno izvoĊenje procesa upravljanja rizikom je neophodno da bi usledila njegovakvalitetna kontrola i da bi sama grana upravljanja rizikom postala deo ukupnog

poslovanja preduzeća. Kvalitet programa upravljanja rizikom se obezbeĊuje na tajnaĉin što se u njemu predstavljaju:

ciljevi upravljanja rizikom u preduzeću,poslovna pravila preduzeća koja treba poštovatiizabrane metode upravljanja rizikom.

To dalje stvara uslove:

da se vrhovni menadţment upoznaje sa upravljanjem rizikom,

da menadţeri za rizik ostvaruju veći uticaj u preduzećuda se utvrĊuju standardi za procenu

Potrebno je i da u programu detaljno bude opisan proces upravljanja rizikom,odnosno da se izradi pravilnik o upravljanju rizikom. To moţe biti korisno sredstvo zaobuku novih zaposlenih koji će uĉestvovati u upravljanju rizikom. TakoĊe, izradapravilnika o upravljanju rizikom primorava menadţere za upravljanje rizikom da jasnoutvrde:

ciljeve koje treba ostvariti upravljanjem rizikom,

metode koje će koristitisvoju odgovornost.



38

Pravilnik obuhvata i podatke o procedurama koje će se slediti ako se nesrećni sluĉajdogodi.

Izrada programa i pravilnika je neophodna i iz razloga što su menadţeri zaupravljanje rizikom deo tima ĉitavog preduzeća i ne rade kao potpuno odvojena

funkcionalna celina preduzeća. Ostale organizacione jedinice preduzeća su izuzetnovaţne za utvrĊivnje ĉistih rizika i odabira najpogodnijih metoda za upravljanje timrizicima. TakoĊe, sve organizacione jedinice saraĊuju u upravljanju rizicima, a nekeod njih su: raĉunovodstvo, finansije, marketing, proizvodnja, upravljanje ljudskimresursima.

Raĉunovodstvo – unutrašnja raĉunovodstvena kontrola moţe da spreĉi zaposlene uprevarama i kraĊi, i na taj naĉin smanji broj prevara zaposelnih i kraĊu gotovognovca iz blagajne.

Finansije – obezbeĊuju podatke koji pokazuju koliko gubitak moţe umanjiti profit i

novĉane tokove; kao i podatke o posledicama gubitaka na bilans stanja i bilansuspeha.

Marketing – precizno pakovanje proizvoda moţe da spreĉi sudske tuţbe, abezbedno dostavljanje proizvoda kupcima moţe da spreĉi razne nesrećne sluĉajeve.

Proizvodnja – kontrolom kvaliteta proizvoda moţe da se spreĉi proizvodnjaneispravnih proizvoda i odgovornost za neispravne proizvode.

Upravljanje ljudskim resursima – ova organizaciona jedinica preduzeća odgovorna jeza programe socijalnog osiguranja zaposlenih, odnosno za penzijske i zdravstvene

programe zaposlenih, kao i za politiku: zapošljavanja, usavršavanja i otpuštanjazaposlenih.

Menadţer rizika mora periodiĉno da preispituje odabrani program za upravljanjerizikom, da bi bio siguran da su sve tekuće potrebe uvek pokrivene. To je iz razlogašto se uslovi u poslovanju svakog preduzeća menjaju tokom vremena (kupuju senova sredstva, stara sredstva gube vrednost, inventar se povećava ili smanjuje,koriste se novi proizvodni procesi, zapošljavaju se novi radnici...).

Svaka promena u uslovima poslovanja moţe da predstavlja novi rizik. Menadţer

mora upoznati i zaposlene sa njihovom ulogom u planu zaštite od rizika, jer samotako plan moţe da se sprovede u realnost. Menadţer, takoĊe, mora biti svestan promena u zakonskom i spoljašnjem okruţenju i sposoban da taĉno proceni njihovuticaj na program za upravljanje rizikom.



39

8. METODE ZA UTVRĐIVANJE, ISPITIVANJE I PROCENU RIZIKA

Efikasno upravljanje nekim rizikom podrazumeva kvalitetno obavljeno: utvrĊivanje,ispitivanje i procenu izloţenosti riziku. U tom celju su razvijene brojne metode koje

se sve više usavršavaju. Biće bliţe objašnene kvalitativne metode „MATRICERIZIKA“ i statistiĉka metoda „SEPTRI“.

8.1. Matrica rizika

Ova metoda za osnovu koristi odnos verovatnoće ostvarenja odreĊenog rizika iveliĉine posledica od njegovog ostvarenja. Verotvnoća se gradira od 1 do 5 uzavsinosti od toga da li se rezik smatra za gotovo nemuguć ili gotovo izvestan.Posledice se takoĊe gradiraju od 1 do 5 tj. od beznaĉajne do katastrofalne.

Procenjenom riziku u matrici ( tabela br. 1) dodeljuje se jedno od ĉitiri razliĉitapodruĉja: plavno , zeleno , ţuto i crveno.

Tabela br 1 : Matrica rizika (Dennis J Clark , 2004)

U zavisnosti od podruĉja procenjeni rizik se smatra : neprihvatljivim , rizokom kojim je neophodno upravljati , prihvatljivim rizikom (grafik br. 2).

Beznačajne Male Značajne Veoma značajne Katastrofalne

1 2 3 4 5

Gotovo izvesno 5 Z Ž C C C

Verovatno 4 P Z Ž C C

Moguće 3 P P Z Ž C

Malo verovatno 2 P P P Z Ž

Gotovo nemoguće 1 P P P P Z

VEROVATNOĆA

POSLEDICE



40

Grafik br. 2 : Upravljanje rizikom u odnosu na verovatnoću i posledice ostvarenja (Dennis J Clark , 2004)

Prihvatljivim rizicima se upravlja zadrţavanjem. Rezici koji zahtevaju upravljanjezapravo upravljamo metodama :umanjenjem, preventivom, prenosom, podelom,ulaganjem u informacije. Cilj je upravljati rizikom na naĉin koji će ga uĉinitiprihvatljivim. Neprihvatljeve rizici se nuţno izbegavaju.

Ova metoda ima izutno široku primenu. Ona i ĉini jednu od osnovnih metoda zaispitivanje i procenu rizika i sa manjim izmena je prisutna kao osnova za sliĉnemetode koje se sreću u teoriji i praksi.

8.2. Statistiĉka metoda „SEPTRI“

Sistem za procenu rizika i predlaganje naĉina upravljanja rizikom (eng. Risk Assessment and Proposed Risk Treatment System – SEPTRI) omogućava

kavantitativnu procenu rizika i daje opšte smernice za upravljanje rizikom ibezbednošću. Ova metoda se moţe primenjivati kod svih vrsta rizika i za sveposlovne aktivnosti, što omogućava kvantitativno uporeĊivanje i hijerarhijskopostavljanje razliĉitih vrsta opasnosti u nekom preduzeću uz predlaganje opštihsmernica za upravljanje rizikom. U zavisnosti od krajnje vrednosti koja se dobijaovom metodom razmatra se jedna ili više mogućnosti upravljanja rizikom, kao što su:

uklanjanje rizika, smanjenje i kontrola rizika (poboljšanje bezbednosti), zadrţavanje rizika, transfer rizika.



41

Vrednost rizika (R) se dobija tako što se proizvod koeficijenta verovatnoće,koeficijenta izloţenosti i koeficijenta posledice podeli sa koeficijentom nivoabezbednosti:

R =S

I E P

gde je:

R – vrednost rizika,P – koeficijent verovatnoće,E – koeficijent izloţenosti,I – koeficijent posledice iS – koeficijent nivoa bezbednosti.

Vrednost verovatnoće (P) uzima se iz sopstvenih izvora, iz neposredne prošlostiodreĊenog preduzeća, ili odgovara vrednosti iz statistike za datu oblast, ili se koristevrednosti koje se dobijaju iz nacionalnih statistiĉkih podataka. Ako nema ovihvrednosti uzimaju se postojeće meĊunarodne vrednosti.

Rekurentni period(štetni dogaĊaj u periodu...)

Koeficijent P

Manjem od 1 dana 10

Manjem od nedelju dana 9Manjem od mesec dana 8

Manjem od godinu dana 7

Manjem od 5 godina 6






Manjem od 1 000 godina 0,5

Većem od 1 000 godina 0,1

Tabela br. 2: Koeficijent verovatnoće (P) ( R. Vujović , 2009, str. 244.)

Koeficijent bezbednosti (S) dobija se ponderisanjem mnogih ĉinilaca koji odreĊujunivo bezbednosti preduzeća u odnosu na svaku vrstu rizika. Teţina aktivnih ipasivnih sredstava bezbednosti predstavlja 6% ukupne vrednosti; preostalih 94% seodnosi na: ljudski faktor, obuku, kvalitet, politiku, kontrolu itd. Faktor bezbednosti jezajedniĉki za sve rizike i ima veliki uticaj na konaĉnu vrednost rizika.



43

Vrednost koeficijenta posledice (I) dobija se korišćenjem dva koncepta koja suvezana za osiguranje: najveće predvidive štete (MFL) i najveće verovatne štete(PFL).

Najveća predvidiva šteta (MFL) predstavlja najveću vrednost u odreĊenompreduzeću koja je izloţena nekoj opasnosti pod najnepovoljnijim uslovima i faktorimaokruţenja (npr. zaštitne mere ne funkcionišu, vatrogasne ekipe ne mogu da stignuna vreme, klimatski uslovi su krajnje nepovoljni itd.).

MFL u evrimaNajveća

moguća šteta (%) Koeficijent Ir

Manje od 100 0,05 1

101 – 1000 0,1 2

1 001 – 10 000 1 310 001 – 100 000 5 4

100 001 – 1 000 000 10 5

1 000 001 – 10 000 000 40 6

10 000 001 – 100 000 000 60 7

100 000 001 – 200 000 000 80 8

200 000 001 – 500 000 000 90 9

Preko neto vrednosti preduzeća 100 10

Tabela br. 5: Vrednosti koeficijenta posledice za MFL (Ir )( R. Vujović , 2009, str. 246.)

Najveća verovatna šteta (PFL) predstavlja najveću vrednost odreĊenog preduzećakoja je izloţena opasnosti u uslovima kada sopstvena zaštitna sredstva (ukluĉujućiaktivne fiziĉke sisteme i ljudske resurse) i spoljašnja zaštitna sredstva normalnofunkcionišu.

PFL u evrimaNajveća

verovatna šteta(%)

Koeficijent Ip

Manje od 50 0,01 150 – 100 0,05 2

101 – 1000 0,1 3

1 001 – 10 000 1 4

10 001 – 100 000 5 5

100 001 – 500 000 7 6

500 001 – 1 000 000 10 7

1 000 001 – 10 000 000 30 8

10 000 001 – 50 000 000 35 9

Više od 50 000 000 Preko 40 10

Tabela br. 6: Vrednosti koeficijenta posledice za PFL (Ip)( R. Vujović , 2009, str. 246.)



44

Vrednost koeficijenta posledice (I) je aritmetiĉka sredina vrednosti, ili koeficijentaposledice za MFL (Ir ) ili koeficijenta posledice za PFL (Ip); u zavislnosti koji koeficijentima veću vrednost (novĉane jedinice i procenta štete).

Kada se dobiju vrednosti rizika (R) na osnovu objašnjenih koeficijenata, rizici se

svrstavaju u grupe i za svaki od njih se preporuĉuje odgovarajući pristup; što jeprikazano u sledećoj tabeli.

Kategotije rizikaVrednost

rizikaPristup riziku

Nepodnošljivirizici

veća od 300 Neophodno je uklanjanje rizika ili zabranaoperacije koja stvara rizik.

Ekstremni rizici 200 – 300

Neophodno je vršiti poboljšanja stalnim

merama, kako bi se rizik uklonio ili umanjio;ustanoviti naĉin finansiranja rizika.

Ozbiljni rizici 100 – 200Primena suštinskih mera za ublaţavanje rizika;moţe se utvrditi najmanje delimiĉno finansijskozadrţavanje.

Srednji rizici 30 – 100

Neophodna su poboljšanja uobiĉajenih mera zaumanjenje rizika; podjednako korišćenjezadrţavanja rizika i finansijaskog prenošenjarizika.

Manji rizici 0 – 30Nisu potrebne dodatne mere umanjenja rizika;potpuno zadrţavanje rizika.

Tabela br. 7: Upravljanje rizikom ( R. Vujović , 2009, str. 248.)

Upravljanje rizikom koje se predlaţe putem ove metode ima savetodavnu ulogu, jer rizik treba proceniti uzimajući u obzir i druge ĉinioce (zakonski propisi, finansijskiuslovi, tehniĉka ili organizaciona pitanja, ekonomska strana, ĉlanstvo u javnim ilistrateškim sektorima), koji upućuju na razliĉite pristupe riziku.



45

9. UPRAVLJANJE RIZICIMA U INDUSTRIJI U UNIMET d.o.o.KAĆ

9.1. Osnovni podaci o Uniment d.o.o. Kać

Unimet se bavi mašinskom obradom na CNC mašinama, izradom velikog brojapozicija od lima, sklapanjem i testiranjem razliĉitih ureĊaja. U proizvodnom pogonu uKaću radimo u ĉetiri hale ukupne površine 6000m2.

Na visokoproduktivnim mašinama renomiranih japanskih, ameriĉkih i evropskihproizvoĊaĉa izvršavaju se brojni, izuzetno sloţeni i precizni zadaci u skladu sazahtevima kupaca. Trenutno raspolaţemo sa 40 CNC mašina (Tsugami, Takisawa,Quaser, Dah Lih, Hardinge, OKK, Daewoo, Ikegai, Enshu, Mazak i Hermle), kao i savelikim brojem univerzalnih mašina sa pratećom opremom. Kontrola proizvoda se,pored korišćenja standardne merne opreme, vrši na koordinatnoj mernoj mašiniMitutoyo EURO-C- A574 CMM 3D, profil projektoru, ureĊajima za merenje tvrdoće iaparatima za odreĊivanje debljine površinskog zaštitnog sloja.

Slika br. 1: Proizvodni pogon UNIMET d.o.o. Kać



46

Najzastupljeniji proizvod koji Unimet izraĊuje su jedinice namenjene za upravljanjeprotokom fluida (pozicioneri i davaĉi poloţaja), ventili, laserski ureĊaji zagraĊevinarstvo, podsklopovi za pick and place mašine za elektronsku industriju,delovi mašina za pakovanje i delovi pneumatskih ureĊaja.

Posredstvom Brovex-a ( sestrinjske kompanije ) snabdeva se procesna industrija uSAD i Evropi širokim asortimanom proizvoda i rezervnih delova. Krajnji kupci njihovihproizvoda su kompanije iz naftne, hemijske, prehrambene, farmaceutske i drugihoblasti industrije.

Unimet 2005 godine usklaĊuje svoje poslovanje sa zahtevima standarda ISO 9001,a 2007 uvodi ISO 14001 i OHSAS 18001 standarde. Sva tri standarda sertifikovanasu od strane kuće TUV Süd iz Nemaĉke.

Pojedini proizvodi “Unimeta” predviĊeni za rad u eksplozivnim sredinama atestiranisu u skladu sa ATEX standardom.

Unimet veoma ĉesto posećuju predstavnici kuća ovlašćenih za sertifikaciju, kao iosiguravajućih kompanija: KEMA, CSA, IMQ, SIRA, FM Approval, NEMCO.

Firma poseduje i sledeće sertifikate i usvojene politike.

Integrisani sistem upravljanja

ISO 14001:2004 sertifikat

OHSAS 18001:2007 sertifikat

ISO 9001:2008 sertifikat

9.1.1. Integrisani sistem upravljanja

Politika integrisanog sistema upravljanja Unimet d.o.o., obezbeĊuje stalnounapreĊenje kvaliteta proizvodnje pozicionera i proizvoda iz uslugemetalopreraĊivaĉke delatnosti, zaštitu ţivotne sredine i zaštitu zdravlja i bezbednostina radu.

Politika integrisanog sistema upravljanja ima za cilj potpuno zadovoljenje zahteva i

oĉekivanja kupaca, korisnika i drugih zainteresovanih strana.

Najviše rukovodstvo je svesno neizbeţnih rizika koji proistiĉu iz poslovanjapreduzeća i zato preuzima odgovornost za odrţanje visokih standarada zaštiteţivotne sredine i zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i podstiĉe ukljuĉenjezaposlenih u ove procese.

Unimet d.o.o. upravlja svojim poslovanjem kroz:

stalnu modernizaciju opreme, usavršavanju procesa izrade i obuke kadrova vezanihza kvalitet proizvoda, zaštitu ţivotne sredine i zaštite zdravlja i bezbednosti na radu,

http://www.brovex.se/


http://www.unimet.rs/files/ISO_14001.pdf

http://www.unimet.rs/files/OHSAS-18001-2007.pdf

http://www.unimet.rs/files/ISO9001-2008.pdf



http://www.unimet.rs/files/ISO9001-2008.pdf

http://www.unimet.rs/files/OHSAS-18001-2007.pdf

http://www.unimet.rs/files/ISO_14001.pdf


http://www.brovex.se/



47

doslednu primenu, stalno unapreĊivanje integrisanog sistema upravljanja, u skladusa zakonskim regulativama i drugim zahtevima i propisima, zahtevima standardaISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001 i prevencijom zagaĊenja okoline,

povećanje efikasnosti i efektivnosti poslovanja i stvaranjem zdravijih i bezbednijih

uslova rada,primenu integrisanog sistema upravljanja u svim poslovnim funkcijama iu saradnji sa svim zainteresovanim stranama,

uĉešća zaposlenih u planiranju, sprovoĊenju i vrednovanju svih aktivnosti od znaĉajaza kvalitet proizvoda, zaštitu ţivotne sredine i zaštite zdravlja i bezbednosti na radu,

blagovremenu analizu, informisanje i izveštavanje o mogućnosti pojave riziĉnih ivanrednih situacija,

otkaza i opasnih okolnosti ili stanja na radnim mestima ili u procesima rada,preduzimanje svih mera u cilju smanjenja nivoa rizka u pogledu zaštite ţivotne

sredine i zaštite zdravlja i bezbednosti na radu,

optimalno korišćenje svih raspoloţivih tehniĉkih, tehnoloških, ljudskih i drugihresursa.

Za sprovoĊenje politike integrisanog sistema upravljanja odgovoran je direktor Preduzeća.

Politika preduzeća prihvaćena je od strane rukovodstva i obavezujuća je za sveuĉesnike procesa rada u Preduzeću.

9.1.2. ISO 9001:2008 , sistem upravljanja kvalitetom

ISO 9001: 2008 / Sistem upravljanja kvalitetom – je upravljaĉki standard za koji seslobodno moţe reći da definiše pravila poslovanja cele firme sve u cilju zadovoljenjazahteva kupca.

Praksa i iskustvo je pokazalo da je ISO 9001:2008 bazni (osnovni) standardi i da sena njega mogu nadograditi bilo koji drugi standardi. Najĉešće se uvodi kao posebanili integrisan sa drugim standardima.

Ovaj standard nije zakonska obaveza, ali i realnost trţišta, jer Unimet već dugi nizgodina posluje na meĊunarodnom trţišta, kao i sa velikim brojem kupaca i partnera .

Standard ISO 9001: 2008 je zasnovan na 8 menadţment principa i procesno jeorjentisan. Procesni model omogućuje firmi da identifikuje svoje procese, opiše naĉinna koji se oni sprovode, definiše odgovornosti za njihovo sprovoĊenje, kontrolišerealizaciju, meri efektivnost procesa definisanim parametrima i na kraju preduzimaakcije na osnovu dobijenih rezultata. Drugim reĉima primena PDCA ciklusa (ThePlan-Do-Check-Act) u svakom definisanom procesu.



48

Koristi od uvoĊenja ISO 9001 su broje . Sa stanovišta upravaljanja rizikom najvaţnijasu:

Jasno definisanje procesa u firmi i metodologije praćenja njihove efektivnosti iefikasnosti

Jasno definisanje odgovornosti i ovlašćenja za sve funkcije

Jasno definisanje kontrolnih taĉaka, graniĉnih vrednosti u toku procesaproizvodnje ili pruţanja usluga

Stalno unapreĊenje procesa, kao i celokupnog sistema

Donošenje odluka na osnovu ĉinjenica

Slika br. 2 : Sertifikat ISO 9001 : 2008



49

9.1.3. ISO 14001:2004 - sistem menadţmenta zaštitom ţivotne sredine

Zahtevi standarda ISO 14001:2004 se po mnogo ĉemu lako uklapaju usistem menadţmenta kvalitetom (ISO 9001), jer su zajedniþki zahtevi za obastandarda:

Politika kvaliteta (politika zaštite ţivotne sredine);Resursi, odgovornosti i ovlašćenja;

Osposobljenost, obuka i svest

Praćenje i merenje;

Upravljanje neusaglašenostima, korektivne i preventivne mere;

Upravljanje zapisima;

Interne provere

Preispitivanje od strane rukovodstva.

Slika br. 3: Sertifikat ISO 14001 : 2004



50

Integracija zahteva standarda ISO 14001 u sistem menadţmenta kvalitetom(ISO 9001:2000) zahteva izradu izvesnog broja dodatnih dokumenatakoji se odnose na specifiþne zahteve u standardu ISO 14001, preispitivanjepostojeće dokumentacije i unošenje manjeg broja izmena.

9.1.4. OHSAS 18001:2007, sistem menadţmenta zaštitom zdravlja ibezbednost na radu

OHSAS - 18001:2007 predstavlja standard u oblasti sistema upravljanjabezbednošću i zdravlja na radu. Ovim standardom uvedeni su novi zahtevi zarazmatranje hijerarhije mera upravljanja kao deo planiranja bezbednosti i zdravlja naradu, kao i zahtev za uĉestvovanje i konsultacije.

Ovim standardom definisani su sledeći razhtevi od posebne vaţnosti za upravljanje

rizikom, a tiĉu se pre svega upravljanja bezbednošću i zdravlja na radu:

Politika zdravlja i bezbednosti zaposlenih;

Upravljanje dokumentacijom i zapisima;

Preispitivanje od strane rukovodstva;

Resursi, odgovornosti i ovlašĉenja;

OHSAS 18001:2007 sertifikat (slika br. 4) je dokaz da ogranizacija definiše svojupolitiku i svoje ciljeve u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Definisanom

politikom o bezbednosti i zdravlja na radu, dokumentuje se naĉin na kojiorganizacija hoće da realizuje glavne aktivnosti gde obezbeĊuje da rad nepredstavlja opasnost za zaposlene, posetioce i one koji su sticajem okolnostiprisutni u nekom momentu u organizaciji.

Standard zahteva od organizacije da definiše odgovarajuće procedure iuputstva koje imaju za cilj da smanje opasnost na razuman nivo.

Vrlo je bitno da se politike i ciljevi vremenski preispituju i oni su merljivi, štoima za posledicu da stalno unapreĊuju bezbedan i zdrav rad.

Kvalitetnija politika moţe da se definiše i sprovede ukoliko se razmotre sviaspekti potencijalne opasnosti po zaposlene.



51

Slika br 4: Sertifikat BS OHSAS 18001 : 2007

9.2. UtvrĊivanje ciljeva upravljanja rizikom za UNIMET d.o.o. Kać

Unimet d.o.o. Kać za ciljeve upravljnja rizikom utvĊuje sledeće: definisanje naĉinaupravljanja zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu zaposlenih, imovine i imovinskihinteresa firme, lica pod ugovorom, poslovnih partnera i svih drugih na koje moguuticati procesi koji se izvode u preduzeću poĉev od identifikacije i praćenja zakonskeregulative, identifikacije opasnosti, procene rizika, definisanja ciljeva i programa,definisanja naĉina upravljanja procesima, definisanja naĉina reagovanja u

incidentnim i akcidentnim situacijama, pa sve do praćenja uĉinaka na zaštiti zdravljai bezbednosti na radu.



52

Predstavnik rukovodstva za kvalitet i bezbezdnost predlaţe opšte i posebne ciljeve uskladu sa postojećim zakonima i propisima o zaštiti ţivotne sredine, ekonomskimefektima realizacije ciljeva, kao i mišljenjima zaposlenih, okruţenja i svih drugihzainteresovanih strana. Ciljeve predlaţe na sastanku rukovodstva, vodeći raĉuna otome da u svakom trenutku u fazi realizacije ima najmanje jedan opšti cilj.

Definisanje odgovornosti za obavljanje pojedinih aktivnosti i procedure, kao bitanfaktor uspešnosti sprovoĊenja ciljeva, prikazane su u matrici, datoj u nastavku.

Radno mesto

Aktivnost

D i r e k t o r

P r e

d s t a v n i k

r u k o v o d s t v a z a

k v a

l i t e t

i

b e z

b e d n o s t

R u k

o v o d i o c i

f u n k c i j a

5.1 Identifikacija i praćenje zakonske regulative I O I

5.2 Identifikacija i vrednovanje izloţenosti riziku U O U

5.3 Definisanje ciljeva i programa zaštite O U U

5.4 Definisanje naĉina upravljanja operacijama U O U

5.5 Definisanje spremnosti i naĉina reagovanja u vanrednimsituacijama

U O U

5.6 Praćenje uĉinka na zaštiti U O U

5.7 Proveravanje I O U5.8 Vrednovanje usaglašenosti U O U

5.9 SprovoĊenje korektivnih i preventivnih mera I O U

5.10 Preispitivanje koje obavlja rukovodstvo O U U

Oznake: O - odgovoran; U - uĉestvuje; I – informisan

Tabela br. 6 : Raspored odgovornosti u odnosu na aktivnosti i radno mesto .

Iz predhodno navedenog moţe se zakljuĉiti da je menadţement Unimet -a orjentisanka ispunjenju ciljeve za upravljanje rizikom pre i posle štetnog dogaĊaja:

ekonomska spremnost preduzeća za potencijalne štete, smanjenje zabrinutosti od posledica štete, zadovoljenje zakonskih obaveza.

opstanak preduzeća i njegove poslovne aktivnosti, nastavak poslovanja,

stabilnost prihoda,

stalan razvoj preduzeća, socijalna odgovornost



53

9.3. Upravljanje rizikom poţara i nekih drugih opasnosti

9.3.1. UtvrĊivanje izloţenosti riziku poţara

Gotovo da ne postoji industrijska ili zanatska organizacija koja nije izloţenapoţarnom riziku. Samo prisustvo elektriĉne inastalacije , elektriĉnih mašina i ureĊajamoţe ukazati na izloţenost ovo riziku.

Unimet d.o.o. kao preduzeće koje se bavi mašinskom obradom metala svakako jeizloţeno ovom riziku.

9.3.2. Procena rizika poţara i nekih drugih opasnosti

S’obzirom na veliku vrednost imovine preduzeća i katastrofalne posledice koje rizikpoţara nosi , upravaljnu se potstupa temeljno i detaljno.

Osnovna delatnost posmatranog preduzeća, sa stanovišta rizika poţara, je veomapovoljna. U okviru preduzeća nema manipulacije zapaljivim materijama i njivogskladušćenja. Otpadna ulja, kao jedina riziĉna materija, redovno se udlaţu u skladusa zakonom , u saradnji sa ovlašćenim preduzećem

Objekti koji su predmet osiguranja locirani su neposredno uz desnu stranumagistralnog puta Novi Sad – Zrenjanin, pre skretanja za mesto Kać. Lokacija je odTaktiĉke vatrogasne jedinice (TVJ) udaljena oko 7 km. Pristupni put je magistralna

saobraćajnica, ravna bez prirodnih i veštaĉkih prepreka, dovoljne širine i nosivosti zaprolaz najvećih vatrogasnih vozila. Vreme dolaska vatrogasne jedinice unajekstremnijim uslovima, oĉekuje se za maksimalno do 15 minuta.

Na navedenoj lokaciji nalazi se sedam graĊevinskih objekata(slika br. 5) koji semogu, uzimajući u obzir meĊusobno rastojanje, graĊevinsku kategoriju, visinuobjekata, poţarnu ugraţenost, vrstu delatnosti po objektima, protivpoţarnu zaštitukao i meĊuprostornu zakrĉenost, podeliti na tri jedinstvena rizika (slika br. 6).

Jednistvenim rizikom smetraju se sve zgrade i drugi objekti , zalihe i pokretne stvari

u njima koje su u neposrednoj vezi sa industrijskom ili zanatskom proizvodnjom.

Na sve stvari koje ĉine jedinstveni rizik primenjuje se ista premijska stopa, osim akounutar jedinstvenog rizika ima više fabrika ili pogona.

Jedinstvenim rizikom smatraju se sve stvari (pokretne i nepokretne) koje jedan oddruge nisu odvijene slobodnim neizgraĊenim i nezapremljenim meĊuprostorom odnajmanje 20 metara, ili propisanim vatrootpornim zidom.

U prvi rizik spada magacin oznaĉen brojem 1. Objekat je masivne graĊevinskekategorije, spratnosti prizemlje sa prvim spratom. Izveden upotrebom armirane

betonske skeletne konstrukcije sa meĊuspratnom ravnom armirano ravnom



54

kontinualnom ploĉom. Ispuna spoljnih zidova je izvedena upotrebom opekarskihproizvoda, obostrano malterisanim sa fasadnom opekom kao fasadnim platnom.

Slika br. 5 : Satelitski prikaz lakocije UNIMET d.o.o. Kać

UNIMET D.O.O.

1 - Magacin

2 - Stambeni objekat

3 - Gostinski objekat

4 - Proizvodna hala

5 - Proizvodna hala

6 - Aneks

7 - Proizvodna hala

LOM MAŠINA

1

2 3 4

5

6

7

I RIZIK II RIZIK III RIZIK

Novi Sad

Slika br. 6 : Skica objekata Unimet d.o.o. rasporeĊenih u tri jedinstvena rizika



55

Krovna konstrukcija je izvedena upotrebom drvenih greda i trapezastog lima kaokrovnim pokrivaĉem. Stepenište je metalno sa drvenim gazištem. U objektu seskladište zalihe gotove proizvodnje.

Drugi jedinstveni rizik ĉine stambeno poslovni (oznaĉen brojem 2) i gostinski

objekat oba klasiĉne masivne graĊevinske kategorije, prizemni, izvedenih obodnih – spoljnih zidova od opekarskih proizvoda, obostrano malterisane, drvena krovnakonstrukcija sa tegolm kao krovnim pokrivaĉem. S’obzirom na namenu opisanihobjekata oni neće biti predmet upravljanja rizikom.

U tr eći jedinstveni rizik spadaju upravna zgrada sa proizvodnjom (oznaĉena brojem4 ) , proizvodne hala ( oznaĉena brojem 5 i 7) zajedno sa aneksom ( oznaĉenbrojem 6) . Upravna zgrada sa proizvodnjom predstavlja delimiĉno regalnu halumasivne graĊevinske kategorije, delimiĉno spratnosti , prizem lje sa prvim spratom,izvedenu sa armirano betonskom skeletnom konstrukcijom i ispunom obodnih – spoljašnjih zidova sa blokovima, obostrano malterisanim. Stepenište je drveno.Fasadno platno je izvedenom fasadnom opekom. Krovna konstrukcija je izvedenaputem ĉeliĉne rešetke sa trapezastim limom kao krovnim pokrivaĉem. Preostaleproizvode hale zajedno sa aneksom su delimiĉno regalne, masivne graĊevinskekategorije, delimiĉno spratnosti prizemlje plus prvi sprat, izvedene sa armiranobetonskom skeletnom konstrukcijom i ispunom obodnih – spoljašnjih zidova sablokovima, obostrano malterisanim. Fasadno platno je izvedeno fasadnom opekom.Stepenište je armirano betonsko. Fasadno platno je izvedenom fasadnom opekom.Krovna konstrukcija je izvedena putem ĉeliĉne rešetke sa trapezastim limom kaokrovnim pokrivaĉem.

Tehniĉko tehnološka oprema je razmeštena u proizvodnim halama, ĉine je preteţnomašine i alati za obradu metala, proseĉne starosti oko 10 godina, dobrog tehniĉkogstanja i odrţavanosti. Osiguranik ima svoju sluţbu za preventivno odrţavanje mašinai alata.Ostala oprema su sredstva integralnog transporta, kancelarijska oprema i sl.

Zalihe ĉine gotovi proizvodi i nedovršena proizvodnja, većim delom smešteni uobjektu br. 1 (oko 85%) u tipskim stelaţama i euro paletama, a manjim delom (oko15%) u proizvodnim halama. Gotovi proizvodi pakovani su u tipsku ambalaţurazliĉitih dimenzija.

Objekti na lokaciji su namenski napravljeni. Proizvodni prostor je dosta zakrĉen,

protivpoţarni putevi delimiĉno obeleţeni. Protivpoţarna zaštita je izvedena shodnopozitivnim vaţećim zakonskim propisima za tu vrstu delatnosti. Objekti su pokrivenimhidrantskom mreţom sa izvedenim spoljnim i unutrašnjim prikljuĉcima, kao iprenosnim ruĉnim aparatima tipa „S“ prema normi pr ipadanja. U upravnom deluzgrade ugraĊeni su plafonski automatski javljaĉi poţara. Na objektima izvedenagromobranska instalacija, prema izjavi osiguranika ista se redovno kontroliše odstrane struĉnih lica.

Maksimalno moguća šteta za prvi jedinstveni rizik se procenjuje na 35% ( 310 000evra). Za treći jedinstveni rizik maksimalno moguća šteta iznosi 25% ( 700 000)



56

9.3.3. Procena i upravljanje poţarnim rizikom statistiĉkom metodom„SEPTRI“

Vrednost rizika (R) se dobija tako što se proizvod koeficijenta verovatnoće,

koeficijenta izloţenosti i koeficijenta posledice podeli sa koeficijentom nivoabezbednosti:

R =S

I E P

gde je:

R – vrednost rizika,

P – koeficijent verovatnoće,E – koeficijent izloţenosti,I – koeficijent posledice iS – koeficijent nivoa bezbednosti.

Do vrednost verovatnoće (P) došlo se u razgovoru sa raposlenima u produzeću.Neki od sagovornika su zaposleni više od 25 godina i nije im poznato da se igadostvario poţarni rizik.

Koeficijent verovatnoće (P) prema tome iznosi 3.

Koeficijent bezbednosti (S) dobija se ponderisanjem mnogih ĉinilaca koji odreĊujunivo bezbednosti preduzeća u odnosu na svaku vrstu rizika. Teţina aktivnih ipasivnih sredstava bezbednosti predstavlja 6% ukupne vrednosti; preostalih 94% seodnosi na: ljudski faktor, obuku, kvalitet, politiku, kontrolu itd. Faktor bezbednosti jezajedniĉki za sve rizike i ima veliki uticaj na konaĉnu vrednost rizika.

Na koeficijent bezbednosti (S) u mnogome utiĉu meĊunarodni sertifikati koje Unimetposeduje kao i politike koje je preduzeće usvojilo. Uspunjenje nekih od faktora subili preduslov za dobijanje meĊunarodnih sertifikata.



57

Faktor Koeficijent

S

Bezbedonosna politika 1

Bezbedonosni sistem:

- odgovornosti, struktura i funkcije (menadţer za bezbednost) 0,2

- program preventive 0,3

- ispunjavanje normativa i propisa (obaveznih i dobrovoljnih) 0,4

- tehniĉka sredstva (aktivna i pasivna) 0,6

- radna snaga (profesionalci i volonteri) 0,4

- procena, nadzor i kontrola (plan inspekcije, plan revizije, planodrţavanja i interni pregledi)

0,4

- planovi obuke i komunikacije 0,4

- planovi za sluĉaj nesreće i nepredviĊenih sluĉajeva 0,2

- istraţivanje, analiza i evidencija nesreća 0,2Program za upravljanje rizikom 0

Integracija i preventiva koja je već predviĊena u projektu i/iliobezbeĊena r aznim: metodama, mašinama i procesima

0,5

Program kontrole kvaliteta 1

Periodiĉne spoljašnje revizije 1

Spoljašnje sluţbe za pruţanje pomoći (vatrogasne, policijske,sanitetske....)

1

∑ 7,6

Tabela br. 7 : Koeficijent bezbednosti (S) za Unimet d.o.o. Kać

Vrednost koeficijenta izloţenosti (E) predstavlja uĉestalost izvoĊenja opasneaktivnosti ili operacije. Postoji veliki broj potencijalnih uzroka ostvarenju poţarnogrizika, stoga moţemo reći da je ovaj rizik neprestano prisutan. Koeficijentizloţenosti je 10.

Vrednost koeficijenta posledice (I) dobija se korišćenjem dva koncepta koja suvezana za osiguranje: najveće predvidive štete (MFL) i najveće verovatne štete(PFL).

Najveća predvidiva šteta (MFL) je vrednost imovine koja se nalazi u jedinstvenom riziku broj tri, a ona iznosi 2 800 000 € što je 76% neto vrednostipreduzeća. Vrednosti koeficijenta posledice za MFL (Ir ) prema tabeli br. 7 iznosi 8.

Najveća verovatna šteta (PFL) se procenjuje na 700 000 € što iznosi 17% netovrednosti preduzeća. Prema tabeli vrednosti koeficijenta posledice za PFL (Ip) jednaka je 8.

Vrednost koeficijenta posledice (I) iznosi 8.

Vrednosti rizika (R) dobijamo prema prethodno navedenoj formuli.



58

R = 6,316,7

8103

Na osnovu objašnjenih koeficijenata R rizik poţara se svrstavaju u grupu „srednjirizici“ , za koje se preporuĉuje odgovarajući pristupi u smislu poboljšanja mera zaumanjenje ili podjednako korišćenje zadrţavanja i finansijskog prenošenja prematabeli 8.

Preporuĉuje se umanjenje rizika daljim izvršenjem protiv poţarne zaštite imovine asve u skladu sa vaţećim zakonskim propisima, koje regulišu protiv poţarnu zaštitu,saglasno vrsti i nameni objekta (nabaviti propisan broj aparata za suvo gašenjepoţara shodno kvadraturi i ugroţenosti objekta, redovno vršiti ispitivanje hidrantskemreţe i servisiranje aparata za gašenje poţara, izvršiti obeleţavanje protiv poţarnih

puteva u i oko objekta, kao i postavljanje znakova zabrane pušenja i upotrebeotvorenog plamena.





Ekstremni rizici 200 – 300Neophodno je vršiti poboljšanja stalnimmerama, kako bi se rizik uklonio ili umanjio;ustanoviti naĉin finansiranja rizika.



Neophodna su poboljšanja uobiĉajenih meraza umanjenje rizika; podjednako korišćenjezadrţavanja rizika i finansijaskog prenošenjarizika.

Manji rizici 0 – 30Nisu potrebne dodatne mere umanjenja rizika;potpuno zadrţavanje rizika.

Tabela br. 8 : Upravljanje rizikom poţara za Unimet d.o.o. Kać

Prenos rizika putem osiguranja je potrebno izvršite prema ponudi osiguravajućegdruštva prekazajon u tabeli br. 9 .



59

Tabela br. 9 : Ponuda za osiguranje od rizika poţara

Uz osiguranje od rizika poţara , na osiguravaĉa se prenose i sledeći rizici:

udara groma,

eksplozije, osim eksplozije od nuklearne energije, ukoliko nije drugaĉijeugovoreno,

oluje i grada (tuĉe), udara sopstvenog motornog vozila i sopstvene pokretne radne mašine uosigurani graĊevinski objekat, pada letelice,

manifestacija i demonstracija

zemljotres.

GRAĐEVINSKI OBJ EKAT "Ob je ka ti 4, 5, 6 i 7" - upravna

zgrada sa proizvodnjom i proizvodne hale, ukupne površine oko

5.000m2,spratnostiPr+1,masivnegrađevinskekategorije

1.1.7.

OPREMA - smeštena u objektima opisanim pod st. 1.1.6.,

evidentirana u knjigovodstvu osiguranika na dan nastanka

osiguranogslučaja,osimračunarairačunarskeop remeivozila

161.500.000,00 0,975 157.462,50

115.050,001.1.6. 118.000.000,00 0,975

Ukupno1.1 320.890,75

1 ma s 284.750.000,00 0,975 277.631,25

5.118,751.1.8.

ZALIHE gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje, smeštene u

objektima opisanom pod st.1.1.6. i evidentirane u knjigovodstvu

osiguranikanadannastankaosiguranogslučaja

5.250.000,00 0,975

C

R IZIK I II - U j e d i ns t v e n o m

p r o i z v o d n o m r i z i k u

m e t a l o p r e r a đ i v a č k e d e l a tn o s t i

II III

z.mera

O s n o v n e o p a s n o s t i n a s u m u o s i g u ra n j a s a p r im e n o m n a č e l a p r o p o r c i je

1.1.1. 28.920,0060.000.000,00

Predmetosiguranja,mestoosiguranja,osigurane

opasnosti,načinugovaranjavisinepokrića

Tarifa

tar.gr.

Klasa

GRAĐEVINSKIOBJEKTI,OPREMAIZALIHE

0,482

1

R IZIK I - Iz v a n p r o i z v o d n o g r i z ik a a

u o k v i r u d e l a t n o s t iII

1.1

5. OSIGURANJE OD POŢARA i nekih drugih opas nos ti

SumaosiguranjaPr.st.

u‰Premija

opas.

Građ.

kateg.

1 ma s 89.750.000,00

14.339,50

0,482 43.259,50

1.1.2. 29.750.000,00 0,482

A

GRAĐEVINSKI O BJ E KA T " Ob j e ka t 1" - maga cin, površine oko

1.500 m2, spratnosti Pr + 1, masivne građevinske kategorije

namenjenzaskladištenjezalihagotoveproizvodnje

ZALIHE gotovih p roizvoda, smeštene u objektu opisanom pod

st.1.1.1. i evidentirane u knjigovodstvu osiguranika na dan nastanka

osiguranogslučaja

a



61

odreĊenih proizvoda koje Unimet sklapa i testira vrlo osetljivi i da bi izlivanjem vodebili delimiĉno ili potpuno uništeni. TakoĊe mašine i ureĊaji rasporeĊeni uproizvodnim halama mogu biti oštećeni isticanjem vode iz instalacije. U skladu sapredhodnim rizik od izlivanja vode iz instalacija se nalazi u zelenoj zoni i zahtevaupravaljanje.

Tabela br. 10 : Matrica rizika za izlivanje vode iz instalacija

Grafik br. 3: Upravljanje rizikom izlivanja vode iz instalacija.


1 2 3 4 5






VEROVATNOĆA

POSLEDICE



62

Rizikom izlivanja vode iz instalacija bi trebalo upravljati umanjem i delimiĉnimprenosom.

Umanjenje rizika se moţe izvršti skladištenjem svih proizvoda na zakonski

propisanim PALETAMA - POLICAMA (Euro standard). TakoĊe predlaţe se da seizbegava skladištenja osetljivih proizvoda neposredno ispod vodovodnih,kanalizacionih ,hidrantskih i sliĉnih cevi.

Prenošenje rizika na osiguravaĉa se moţe izvšiti pr ema ponudi osiguranja (tabelabr. 11 )

Tabela br. 11 : Ponuda za osiguranje dopunskog rizika od izlivanja vode iz instalacija

U ponudi osiguravaĉa moţe se uoĉiti da se navedena dopunska opsnost osiguravana „prvi rizik“ . Takav naĉin osiguranja svoje opravdanje nalazi u ĉinjenici da ćeosigurani sluĉaj izlivanja vode iz instalacije retko pogoditi celu osiguranu vrednost iprouzrokovati totalnu štetu.

8.300.000,00 42.579,005,1301..2.3.za opremu opisanu pod st. 1.1.4.. i smeštenu u objektima pod.st.

1.1.1., 1.1.3.Ukupno 1.2 47.709,00

1.000.000,00 5.130,001.2.1. za objekat 1 opisan pod st. 1.1.1 5,130

Dopunske opasnosti na prvi rizi k

Izlivanje vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi

Predmet osiguranja, mesto osiguranja, osigurane opasnosti

i naĉin ugovaranja visine pokrićaKl.op. Suma osiguranja

Pr.st.

u ‰Premija

1.2



63

9.4. Upravljanje rizikom loma mašina i nekih drugih opasnosti

DOO „Unimet“ sa preko trideset CNC mašina i isto toliko univerzalnih mašina obradinedeljno oko deset tona materijala (konstrukcionog ĉelika, prohroma, aluminijuma,mesinga, bronze i plastike). „Unimet“ se specijalizovao za mašinsku obradu metala

skidanjem strugotine i za seĉenje i obradu lima.

Slika br. 8 : Proizvodni pogon Unimet d.o.o. Kać



64

9.4.1. UtvrĊivanje izloţenosti riziku mašina od loma i nekih drugihopasnosti

Mašine su izloţene riziku loma pre svega od:

neposredno delovanje elektriĉne struje u vidu kratakog spoja

nespretnost, nemar ili zle namere radnika ili neke druge osobe,

udar ili upadanje stranog tela u osigurani predmet,

9.4.2. Procena i upravljanje rizikom loma mašina i nekih drugihopasnosti statistiĉkom metodom „SEPTRI“

Vrednost rizika (R) se dobija tako što se proizvod koeficijenta verovatnoće,koeficijenta izloţenosti i koeficijenta posledice podeli sa koeficijentom nivoabezbednosti:

R =S

I E P

gde je:

R – vrednost rizika,

P – koeficijent verovatnoće,E – koeficijent izloţenosti,I – koeficijent posledice iS – koeficijent nivoa bezbednosti.

Vrednost verovatnoće (P) odreĊuje ostvarenje štetnog dogaĊaja u prethodnomperiodu. Kvar mašine usled delovanje elektriĉne struje u vidu kratakog spojadogodino se pre nešto manje od mesec dana. Shodno tome vrednost P prematabeli iznosi 8.

Do koeficijenta bezbednosti (S) došlo se prilikom prethodne procene poţarnog rizikaistom metodom , te pošto je navedeni koeficijent isti za svaku vrstu rizika njegovavrednost ostaje ista tj. 7,6.

Vrednost koeficijenta izloţenosti (E) predstavlja uĉestalost izvoĊenja opasneaktivnosti ili operacije. Pogoni Unimeta rade svakodnevno , po potrebi i u dvesmene. U skladu sa tim koeficijent E iznosi 10.

Vrednost koeficijenta posledice (I) dobija se korišćenjem dva koncepta koja suvezana za osiguranje: najveće predvidive štete (MFL) i najveće verovatne štete

(PFL).



65

Najveća predvidiva šteta (MFL) se procenjuje na 10% od ukupne vrednosti svihmašina , sto novaĉano iznosi 155.000 € . U odnosu na neto vrednost preduzećanajveća predvidava šteta od ostvarenja rizika loma mašina i drugih opasnosti jepribliţno 4%. neto vrednosti preduzeća. Vrednosti koeficijenta posledice za MFL (Ir )prema tabeli br. 5 iznosi 4.

Najveća verovatna šteta (PFL) se procenjuje na 5% ukupne vrednosti mašina štoiznosi 77 500 € tj. 2% neto vrednosti preduzeća. Prema tabeli vrednosti koeficijentaposledice za PFL (Ip) jednaka je 5.

Vrednost koeficijenta posledice (I) iznosi 5.

Vrednosti rizika (R) dobijamo prema prethodno navedenoj formuli.

R = 63,526,7

5108

Prema tabeli upravljanja rizikom , rizik loma mašina i drugih opasnosti spada usrednje rizike.





Ekstremni rizici 200 – 300Neophodno je vršiti poboljšanja stalnimmerama, kako bi se rizik uklonio ili umanjio;ustanoviti naĉin finansiranja rizika.



Neophodna su poboljšanja uobiĉajenih meraza umanjenje rizika; podjednako korišćenjezadrţavanja rizika i finansijaskog prenošenjarizika.

Manji rizici 0 – 30 Nisu potrebne dodatne mere umanjenja rizika;potpuno zadrţavanje rizika.

Tabela br. 12 : Upravljanje rizikom loma mašina i nekih drugih opasnosti

Umanjenje rizika treba da se izvršiti daljim osposobljavanje radnika kroz praktiĉnuobuku, edukaciju i neprekidno uĉenje. TakoĊe treba intezivirati mere odrţavanjemašina i alata i kontrolisanja ispravnosti elektriĉnih instalacija u skladu sa zakonom iinternim pravilnicima.

Osiguranje kao metoda prenosa rizika prikazana je ponudom osiguranja u nastavku.



66

Tabela br. 13 : Ponuda za osiguranje mašina od loma

9.5. Upravljanje rizikom prekida rada zbog ostvarenja nekog osnovnog rizika

9.5.1. Izloţenost riziku prekida rada zbog ostvarenja nekog osnovnogrizika

U dinamiĉnim uslovima poslovanja i sa godišnim prometom od oko 4 500 000 €svakako da je od izuzenog znaĉaja ostvarivanje kontinuirane proizvodnje. Ostvarenjerizika prikada će se u nastavku analizirati metodom matrice rizika.

9.5.2. Procena i upravljanje rizikom prekida rada zbog ostvarenja nekogosnovnog rizika metodom matrice rizika

Ostvarenja nekog osnovnog rizika koje će za posledicu imati prekid rada je maloverovatno zbog nekoliko razloga. Od svih osnovnih rizika , rizik poţara je jedinisuštinski prisutan . Upravljanje poţarnim rizikom je opisano u prethodnom delu rada.Pomenuti rizik se nije ostvario u prethodnih 25 godina.

Potpunom ubustavom rada na duţi period (više od tri meseca) Unimet bi pretrpeoznaĉajnu štetu.

Verovatnoća ostvarenja rizika delimiĉnog prekid rada usled ostvarenja nekogosnovnog rizika smatra se mogućom.

Delimiĉnim prekidom rada šteta bi bile male jer u tom sluĉaju Unimetu ostaje naraspolagunju maksimiziranje iskorišćenja preosralih kapaciteta (uvoĊenjem druge itreće smene) , što je u slovima korišćenja mašina CNC i mašina univerzalne primenemoguće u velikoj meri. Prebacivanjem dele proizvodnje na kooperanate u zemlji iinostranstvu Unimet bi bio u stanju da završi preuzete poslove i da ostvari deoplaniranih prihoda.

U skladu sa prethodnim formirane su matrice rizika za potpuni i matrice rizika zadelimiĉni prekid rada.

Ukupno 636.120,00

4,104

Tarifna

grupa

III/1 182 155.000.000,001

Mašine evidentirane u knjigovodstvu osiguranika na

dan nastanka osiguranog slučaja - na sumu osiguranja

saprimenomnačelaproporcije

Sumaosiguranja

6. OSIGURANJE M AŠINA OD LOM A i nekih drugih opasnostiPr.st.

u‰Premija

Predmetosiguranja,mestoosiguranja,osiguraneopa snosti

inačinu ovaran avisine okrića

636.120,00

R.br./

grupa



67

Tabela br. 14 : Matrica rizika za potpuni prekid rada

Tabela br. 15 : Matrice rizika za delimiĉni prekid rada

Grafik br.4 : Upravljanje rizikom prikida rada


1 2 3 4 5






VEROVATNOĆA

POSLEDICE


1 2 3 4 5






VEROVATNOĆA

POSLEDICE



68

Iz matrica rizika i grafikona upravljanje rizikom moţe se videti da se oba rizika nalazeu plavom podruĉju te se za dalje uprvaljanje ovim rizicma predleţa metodazadţravanja.

9.6. Upravljenje rizikom odgovornosti greške na proizvodima

9.6.1. Izloţenost riziku odgovornosti greške na proizvodima

Uspešnim poslovanjem u proteklih tri dencenije Unimet je ostvario sazadnju safirmama širom Evrope. MeĊu kupcima ima i sledeće kompanije:

Telsonic Ultrasonics, Švajcarska Knorr-Bremse R.S., Velika BritanijaTrox Gmbh, Nemaĉka

Bocom Gmbh, Nemaĉka VMI Pétrins et Mélangeurs, FrancuskaSavio Macchine Tessili S.p.A., Italija

Unimet u fokus svog poslovanje stavlja kvalitet proizvoda . Od 2005 godineusklaĊuje svoje poslovanje sa zahtevima standarda ISO 9001, a 2007 uvodi ISO14001 i OHSAS 18001 standarde.

Sva tri standarda sertifikovana su od strane kuće TUV Süd iz Nemaĉke.

Pojedini proizvodi “Unimeta” predviĊeni za rad u eksplozivnim sredinama atestiranisu u skladu sa ATEX standardom.

Unimet veoma ĉesto posećuju predstavnici kuća ovlašćenih za sertifikaciju, kao iosiguravajućih kompanija: KEMA, CSA, IMQ, SIRA, FM Approval, NEMCO.

9.6.2. Upravljanje rizikom odgovornosti greške na proizvodima

Primenom pomenutih standarda ,a pre svega ISO 9001, rizici konstrukcione greške,greške u materijalu, odnosno proizvodne greške i pogrešne tehniĉko -raĉunske

kalkulacije, neispravnosti i pogreške uĉinjene u radionici ili montaţi su praktiĉnoeliminisani.

Ukoliko bi se rizik ostvario to bi ostavilo više posledice po ugled firme nego što bi sedirektno odrazilo u materijalnom smislu. Moţe se smatrati da bi takva posledice bilemale.

U tom sluĉaju rizik treba zadrţati.

Unimet preko sestrinske firme BROVEX AB i Švedske snabdevama procesnuindustriju u SAD i Evropi širokim asortimanom proizvoda i rezervnih delova. Krajnji

kupci naših proizvoda su kompanije iz naftne, hemijske, prehrambene, farmaceutskei drugih oblasti industrije.

https://www.telsonic.ch/en.html

http://www.knorr-bremse.co.uk/en/

http://www.trox.de/de/


http://www.bocom.eu/en/


http://www.vmi.fr/

http://www.saviospa.it/index.jsp

http://www.saviospa.it/index.jsp

http://www.vmi.fr/



http://www.knorr-bremse.co.uk/en/

https://www.telsonic.ch/en.html



69

Za pojedine proizvode koji se koriste u prehrambenoj i farmaceutskoj industrijipotrebno je izvšiti analizu rizika odgovornosti greške na proizvodima posebno.Ukoliko se utvrdi odgovrnost Unimete za eventualne štete u farmaceutskoj ,prehrambenoj industriji , ili proizvodnji aviona i autobusa odštetni zahtevi mogu bitivišemilionski.

U tom sluĉaju posledice po Unimet bile bi katastofalne.

Procena rizika metodom matrice rizika prikazna je u nastavku.

Tabela br. 16: Matrica rizika odgovornosti greške na proizvodima

Grafik br. 5: Upravljanje rizikom odgovornosti greške na proizvodima


1 2 3 4 5






VEROVATNOĆA

POSLEDICE



70

Takve rizike svakako treba preneti na osiguravajuće društvo.

Zakljuĉak je da se rizik odgovornosti greške na proizvodima delimiĉno zadrţi adelimiĉno prenese na osiguravaĉa.

9.7. Upravljenje rizikom odgovornosti iz delatnosti

9.7.1. Izloţenost riziku odgovornosti iz delatnosti

S’obzirom na delatnost Unimeta i organizaciju proizvodnje , graĊansko-pravnaodgovornost ovog preduzeća nije ugroţena u smislu nastanka smrti, povrede tela ilizdravlja , kao i uništenja ili oštećenja stvari trećih lica.



71

10. ZAKLJUĈAK

Upravljanje rizikom, kao proces od vitalnog znaĉaja, treba da zauzima centralni deostrategijskog menadţmenta svake organizacije. To je proces kojim organizacija trebada vodi raĉuna o rizicima povezanim sa njihovim aktivnostima, sa ciljem postizanja

stalnog napretka, kako unutar svake pojedinaĉne aktivnosti tako i u pogleducelokupne poslovne aktivnosti.

Kroz proces upravljanja rizikom organizacija štiti svoje interese kao i interese svogposlovnog okruţenja, ţivotne stedine i zajednice u kojoj deluje.

Definisanje odgovornosti za upravljanje rizikom za svakog rukovodioca i svakogzaposlenog u mnogome doprinosi ostvarenje ciljeva upr avljanja rizikom. To podiţeopreativnu efikasnost na svim nivoima odreĊenog preduzeća.

Proces upravljanja rizikom obezbeĊuje ekonomsku i pravnu zaštite kao i podlugu zadonošenje odluka.

Kroz upravljanje rizikom treba da budu obuhvaćeni svi rizici koji se odnose na: prošleaktivnosti, sadašnje aktivnosti i posebno buduće ativnosti. Isto tako, upravljanjerizikom treba da bude integrisano u kulturu organizacije zajedno sa delotvornompolitikom i programom.

Implementacija standarda kao što su ISO 9001, ISO 14001 i dr. u znatnoj meri utiĉena ostvarenje rizika u industriji jer sadrţe procedure koje su direktno vezane zakontrolu rizika.

Rizicima je moguće upravljati na više naĉina. Rizike ĉije ostvarenje moţe izazvatikatastrofalne posledice je potrebno izbeći ili umanjti do mere prihvatljive za daljeupravljanje. Zakljuĉivanje ugovora o osiguranju kao metoda prenosa rizika jesvakako jedan od najboljih naĉina upravljanja rizikom . Rizik se moţe zadrţati u merikoja je racionalno prihvatljiva.

Od mnoštva rizika kojima su izloţeni imovina i imovinski interesi veliki broj jeosigurljiv.

Upravljanje rizikom je mnogo širi koncept od upravljanja osiguranjem, jer se

upravljanje rizikom bavi rizicima od kojih se moţe osigurati i rizicima od kojih se nemoţe osigurati, kao i izborom odgovarajućih tehnika za upravljanje rizikom.

Upravljanje rizikom utiĉe na ciljeve organizacije stvarajući podlogu za dosledno ikontinuirano odvijanje aktivnosti u preduzeću.

Statistiĉka metoda za procenu i upravljenje rizikom „SEPTRI“ je izuzetno praktiĉna i jednostavna za primenu . Znatan broj faktora koji utiĉu na ostvarenje rizika uindustriji ovom metodom se transformišu u egzaktne podatke . Kao rezultat primeneove metode dobijaju se jasne informacije o analiziranom riziku i metodam kojima bise istim trebalo upravljati. Pomenutom metodom moţe se analizirati i upravljati

velikim brojem rizika.



72

Metoda za procenu i upravljanje rizikom „Matrica rizika“ ima gotovo univerzalnuprimenu. Organizacije razliĉitih veliĉina i sloţenosti mogu koristiti ovu metodu kaoosnovu za uptavaljanje rizikom.

Na kraju, potrebno je naglasiti i to, da rizici iako ne mogu biti potpuno eliminisani,većina njih se dobrim upravljanjem i tretiranjem ipak moţe predvideti, a neizvesnostkoja prati rizike se moţe u najvećoj meri pretoĉiti u izvesnost. Dakle, odgovarajuće:utvrĊivanje, ispitivanje, merenje i ekonomska kontrola rizika doprinosi umanjenjuukupnog rizika u preduzeću, u meri u kojoj rizik neće predstavljati opasnost kojamoţe ugroziti stabilnost preduzeća.



73

11. PRAVCI DALJIH ISTRAŢIVANJA

Dalja istraţivanja procasa upr avljanja rizikom u industriji moglu da vode u pravcu

poslovne inteligencije u upavaljanju rizikom. Izuĉavanjem savremenih metoda zaprouĉavan je zakonitosti rizika , njegove uĉestalosti i obima.

Logiĉan nastavak prouĉavanja upravaljanja rizikom je ostvarenje rizika , nastanakštetnog dogaĊaja. Moguća dalja israţivanja su i procedure osiguravajućih društavakoje se sprovode po nastanku štetnog dogaĊaja, a kreću se u rasponu odprijavljivanja štete , preko procene štete , do likvidacije i isplate štete.

Prikazane metode za upravljanje rizikom mogu se primeniti i na druge vrste rizika.

upravljanja rizikom u industriji

Documents