upoznajte beograd - turistički vodič

Z V A N I Č N I T U R I S T I Č K I V O D I Č K R O Z B E O G R A DZ V A N I Č N I T U R I S T I Č K I V O D I Č K R O Z B E O G R A D

T U R I S T I Č K A O R G A N I Z A c I j A B E O G R A D AT U R I S T I Č K A O R G A N I Z A c I j A B E O G R A D A

ISBN 978-86-7708-078-5

w w w . b e o g r a d . r s

ZVA

NIČN

I TUR

ISTIČKI V

OD

IČTU

RISTIČK

A O

RG

AN

IZAcIjA

BEO

GR

AD

A

TOB

2 0 0 8 L E G E N D A U Z M A P E

W W W . T O B . c O . R S

AERODROM “NIKOLA TESLA” 2097-828 (9.00-20.00) [email protected]

MAKEDONSKA 5 3343-460 (9.00-20.00, subotom 9.00-17.00, nedeljom 10.00-16.00)

[email protected], PALATA “ALBANIJA” 2635-622 (9.00-20.00, subotom9.00-17.00, nedeljom 10.00-16.00)

[email protected] ŽELEZNIČKA STANICA 361-2732 (9.00-20.00, subotom 9.00-17.00, nedeljom zatvoreno)

[email protected] PRISTANIŠTE

3288-246 (mart-novembar, 8.00-19.00) [email protected]

FRKa

Stu

di e

Ric

erch

e

UžI cENTAR GRADA: str. 2-3

ŠIRI cENTAR: str. 242-243

Auto-putTranzitni putPrugaJavni objekatŠumaParkHotelZdravstvena ustanovaBolnicaPolicijska stanicaAutobuska stanicaŽeleznička stanicaStanica BeovozaPristaništeBenzinska pumpaParkingGaražaPoštaMuzejPozorišteCrkvaSpomenikSportski terenBazenKupališteTeniski teren

TURISTIČKI INFORMATIVNI CENTRI TOB


S A D R ž A j

Sadržaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

U p O z N A j T E 6

Beograd ukratko . . . . . . . . . . . . . 7Istorija Beograda . . . . . . . . . . . . 11Znamenitosti Beograda . . . . .25Zašto Beograd? . . . . . . . . . . . . 64Duh Beograda . . . . . . . . . . . . . .67

p U T U j T E 9 0

Pre polaska . . . . . . . . . . . . . . . . .92Avionom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Autobusom . . . . . . . . . . . . . . . . 101Vozom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102Brodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103Automobilom . . . . . . . . . . . . . .104Prevoz u gradu . . . . . . . . . . . . .109

B O R AV I T E 1 1 6

Hoteli u Beogradu . . . . . . . . . . 117Hoteli u okolini Beograda . . . 125Moteli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Kampovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Hosteli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Ostali smeštaj . . . . . . . . . . . . . . 129

p R O B A j T E 1 3 0

Kafane Beograda . . . . . . . . . . . 131Restorani u Skadarliji . . . . . . . 133(Inter)nacionalni restorani . . 134Specijalizovani restorani . . . .140Gastronomski vodič . . . . . . . .146

S A z N A j T E 1 5 4

Korisne informacije . . . . . . . . 155

R A zg l E d A j T E 1 6 8

Vodič kroz kulturu . . . . . . . . . . 175Ustanove kulture . . . . . . . . . . . 176Izleti i obilasci . . . . . . . . . . . . . .188

U ž I VA j T E 1 92

Zabava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .194Kupovina . . . . . . . . . . . . . . . . . 202Sport i rekreacija . . . . . . . . . . . 210Šetališta . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

TO B E O g R A d A 2 3 2

Zašto vrabac? . . . . . . . . . . . . . 240Važni objekti na mapi . . . . . . 241

Beograd Beogradupoznajte upoznajte

Beograd

p U T U j T EU p O z N A j T E

p R O B A j T E R A zg l E d A j T E

B O R AV I T E

S A z N A j T E

U ž I VA j T E

Putujte avionom, autobusom, vozom, brodom, automobilom...

Istorija i znamenitosti grada, kongresi i sajmovi, univerzitetski grad...

Detaljan vodič kroz prošlost i sadašnjost grada budućnosti južne Evrope

Upoznajte, putujte, boravite, probajte, saznajte,

razgledajte, uživajte!

Važne institucije, biznis, važni telefoni, internet, hitni slučajevi, usluge...

Zabava u Beogradu - klubovi, kafići, noćni klubovi, kupovina, sportski objekti, rekreacija, šetališta, staze za bicikliste...

Lazar BoškovićMiloš Arizović


Hoteli u Beogradu i u okolini Beograda, moteli, kampovi, hosteli...

Vodič kroz kulturna dešavanja, ustanove kulture, izleti i obilasci...

Kafane, nacionalni i internacionalni restorani, gastronomski vodič...

9 788677 080785

Mapa: uži centar grada

4 5

Sad

rža

j ~ C

IP

Sadržaji iSa

drž

aj

Sadržaj

SadržajMapa: uži centar grada . . . . . . . . . . 2 (K2)

Sadržaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

U p o z n a j t e 6

Beograd ukratko . . . . . . . . . . . . . .7Mapa: Geografski položaj Srbije . . . . . . 8

Geografski položaj . . . . . . . . . . . . . . . 8Teritorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Klima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Struja i voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Valuta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Pozivni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Stanovništvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10jezik i pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

IStorIja Beograda . . . . . . . . . . . . 11Važne godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11antika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13Vizantija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Srednji vek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Novi vek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Prestonica Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . .21Novija istorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

ZnamenItoStI Beograda . . . . . .25Vinča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Beogradska tvrđava . . . . . . . . . . . . . 28Gornji grad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Mapa: Beogradska tvrđava . . . . . . . . . .31donji grad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Kalemegdan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Stari Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41dorćol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Centar grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Trgovi Beograda . . . . . . . . . . . . . . . . 52Skadarlija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56dvorovi Beograda . . . . . . . . . . . . . . . 57Botanička bašta . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Zemun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

Zašto Beograd? . . . . . . . . . . . . . . 64duh Beograda . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Kulturne manifestacije . . . . . . . . . . 68Ostale manifestacije . . . . . . . . . . . . 73Kongresi i sajmovi . . . . . . . . . . . . . . 79Kongresni centri . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Grad sporta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Univerzitetski grad . . . . . . . . . . . . . . 85religija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

p U t U j t e 9 0

Mapa: Saobraćajna mreža grada . . . .91Pre PolaSka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Vize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Granični prelazi . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Carinski propisi . . . . . . . . . . . . . . . . . 95ambasade i konzulati . . . . . . . . . . . 96Prijava boravka za strance . . . . . . . 98Turističke agencije . . . . . . . . . . . . . . 98Povoljnosti za mlade . . . . . . . . . . . . 98

avIonom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99autoBuSom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101voZom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102Brodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103automoBIlom . . . . . . . . . . . . . . . 104

Pomoć na putu . . . . . . . . . . . . . . . . 105Osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Putarina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Saobraćajni propisi . . . . . . . . . . . . 105Gorivo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106Saobraćajne nezgode . . . . . . . . . . 107

PrevoZ u gradu . . . . . . . . . . . . . 109javni gradski prevoz . . . . . . . . . . . 109

Mapa: Gradski saobraćaj . . . . . . . . . . . 111Mapa: Linije "Beovoza" . . . . . . . . . . . . . 112

Prigradski prevoz . . . . . . . . . . . . . . . 112Parkiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Taxi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114

B o r av i t e 1 1 6

hotelI u Beogradu . . . . . . . . . . . 117Hoteli ***** . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118Hoteli **** . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119Hoteli *** . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121Hoteli ** . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Hoteli * . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124Bez kategorije . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

hotelI u okolInI Beograda . .125

motelI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126kamPovI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126hoStelI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127oStalI Smeštaj . . . . . . . . . . . . . . .129

p r o B a j t e 1 3 0

kafane Beograda . . . . . . . . . . . . 131reStoranI u SkadarlIjI . . . . . . . 133(Inter)nacIonalnI reStoranI .134SPecIjalIZovanI reStoranI . . .140gaStronomSkI vodIč . . . . . . . . .146

Predjela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146Glavna jela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148riba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Salate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152deserti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Pića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

S a z n a j t e 1 5 4

korISne InformacIje . . . . . . . . .155Kultura i obrazovanje . . . . . . . . . . 155Politički sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . 155radno vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156Praznici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156Porezi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157Biznis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157Važne institucije . . . . . . . . . . . . . . . 158Mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160Pošta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .161Fiksna telefonija . . . . . . . . . . . . . . . 162Mobilna telefonija . . . . . . . . . . . . . 163Internet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164Hitni slučajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . 165Usluge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166Stari i novi nazivi ulica i trgova . . 167

r a zg l e d a j t e 1 6 8

redovna razgledanja . . . . . . . . . . . 169Turistički vozovi . . . . . . . . . . . . . . . . . 171Turistički brodovi . . . . . . . . . . . . . . . 171razgledanja iz vazduha . . . . . . . . .172Ostali programi razgledanja . . . . .173

vodIč kroZ kulturu . . . . . . . . . . 175uStanove kulture . . . . . . . . . . . .176IZletI I oBIlaScI . . . . . . . . . . . . . . 188

Ekskluzivni izleti . . . . . . . . . . . . . . . 188

Izletišta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

U ž i va j t e 1 92

ZaBava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194Klubovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194Kafići . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199Kazina, kabarei i noćni klubovi . . 201

kuPovIna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202Trgovačke zone . . . . . . . . . . . . . . . . 202Trgovačka mreža . . . . . . . . . . . . . . . 206Banke i kartice . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

SPort I rekreacIja . . . . . . . . . . . .210Sportski objekti . . . . . . . . . . . . . . . . .211ada Ciganlija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

Mapa: Ada Ciganlija . . . . . . . . . . . . . . . 229Beogradska arena . . . . . . . . . . . . . . 224BG sportski centar Kovilovo . . . . . 224Country Club Hotel Babe . . . . . . . 225Sportovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225Lov i ribolov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228

šetalIšta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229Mapa: Biciklističke staze . . . . . . . . . . . 230

to B e o g r a d a 2 3 2

Turistička Izdanja . . . . . . . . . . . . . . 235Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Izdavač . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Produkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Prava korišćenja . . . . . . . . . . . . . . . 237

Zašto vraBac? . . . . . . . . . . . . . . . 240važnI oBjektI na maPI . . . . . . . .241

Mapa: širi centar grada . . . . . . . . 242 (K3)

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд908 (497 .11 Београд) (036)БОШКОВИЋ, ЛазарUpoznajte Beograd : zvanični turistički vodič / [tekst] Lazar Bošković, [grafički dizajn] Miloš arizović, [fotografije] Branko jovanović . . . et al . - 1 . izd . - Beograd : Turistička organizacija, 2008 (Beograd: Birograf ) . - 244 str . : ilustr .; fotogr .; 22 cm Tiraž 1 .550 .ISBn 978-86-7708-078-51 . АРИЗОВИЋ, Милош a) Београд - ВодичиcoBISS .Sr - Id 152910604

C i p

Mape grada (str. 2-3, 242-243)

4 5

Legenda uz mape . . . . . . . . . . . . str . 1 (K1)Važni objekti na mapama . . . . . . . . . .241

1

7

BEO

Gra

d U

KraT

KO

uPoZnajte

Beograd je glavni grad Srbije, sa oko 1,7 miliona stanovnika . jedan

je od najstarijih gradova u Evropi i od davnina je značajno saobraćajno čvorište kao raskrsnica puteva Istočne i Zapadne Evrope .

Beograd je prestonica srpske kul-ture, obrazovanja, nauke i privrede . Zvanični jezik je srpski, a strancima za komunikaciju preporučujemo engleski .

Klima u Beogradu je umereno kontinentalna, sa prosečnom tempe-raturom od 11,70c . Beograd se nalazi u srednjoevropskoj vremenskoj zoni (GMT+1 sat), a letnje računanje vreme-na je od kraja marta do kraja oktobra (GMT+2 sata) .

Zvanično sredstvo plaćanja je dinar (rSd), a strane valute možete

promeniti u mnogobrojnim ovlašćenim menjačnicama .

Pozivni telefonski broj za Beograd u domaćem saobraćaju je 011, a u među-narodnom saobraćaju je 381-11 .

Beograd ukratko

Dom Narodne skupštine Republike Srbije


upoznajte

7

Spomenik „Pobednik”

6

Mapa: geografski položaj Srbije

geografSki položaj Beograd se nalazi u jugoistočnoj evropi, na Balkanskom poluostrvu . Leži na dve međunarodne reke, na ušću Save u dunav i vode reka ga opasuju sa tri strane . Zbog takvog položaja, sa pravom je nazivan “kapijom Balkana” i “vratima Srednje Evrope” . geografske koordinate Beograda su:

44 � 049’14’’ severne geografske širine20 � 027’44’’ istočne geografske dužine .

Okolinu Beograda čine dve različite prirodne celine: Panonska nizija na severu i šumadija na jugu . Prosečna nadmorska visina je 117 m, a u okolini Beograda su i planine kosmaj (628 m) i avala (511 m) .

dužina rečnih obala Beograda je 200 km i na tom potezu nalazi se 16 rečnih ostrva, od kojih su najveća ada Ciganlija i Veliko ratno ostrvo .

teritorija Uže područje Beograda, urbani deo, obuhvata površinu od 36 km2, a ukupna teritorija grada iznosi oko 322 km2 . Obim šire gradske teritorije je 419 km . Najveća dužina po pravcu sever-jug je 92,98 km, a po pravcu istok-zapad 67,50 km . Beograd je administrativno podeljen na 17 opština:

10 gradskih � (Čukarica, Novi Beograd, Palilula, rakovica, Savski

venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun i Zvezdara),7 prigradskih � (Barajevo, Grocka, Lazarevac, Obrenovac, Mladenovac, Sopot i Surčin) .

rumunIja

BeogradSrbija

PoljSkafrancuSka

češka

auStrIja

SlovenIjahrvatSka

BIh

mađarSka

ItalIja

francuSkašvajcarSka

šPanIja

Portugal

BugarSka

turSka

velIkaBrItanIja

crna gora

makedonIja

alBanIja

Slovačka

8

KLIM

a ~

VrE

ME

~ S

TrU

ja I

VOd

a ~

VaL

UTa

~ P

OZI

VNI B

rOjE

VI

uPoZnajte

9

kliMa Klima Beograda je umereno kontinen-talna, sa četiri godišnja doba . Prosečna godišnja temperatura vazduha je 11,70c .

jesen je duža od proleća, sa dužim sunčanim i toplim periodima (tzv . miholjsko leto) . Zima nije tako oštra, sa prosečno 21 danom sa temperaturom ispod nule . Proleće je kratko i kišovito . leto naglo dolazi . januar je najhladniji, sa prosečnom temperaturom 0,10C, a jul najtopliji mesec sa 22,10C .

Za Beograd je karakterističan jugoistočni i istočni vetar - košava, koji donosi vedro i suvo vreme . Najčešće duva u jesen i zimu, u intervalima od 2 do 3 dana, prosečnom brzinom od 25 do 43 km/h .

U Beogradu u proseku ima 137 dana sa padavinama, od kojih je 27 sa sne-gom . Najobilnije padavine su u maju i junu, a najmanje u februaru . Najčešće su jednodnevne kiše . Prosečna količina godišnjih padavina je 669,5 l/m2 .

Srednji atmosferski pritisak u Beo-gradu je 1001 mb, a srednja relativna vlažnost vazduha je 69,5% .

vreMeBeograd se nalazi u cet - srednjo-evropskoj vremenskoj zoni (gmt+1 sat) Letnje računanje vremena je od kraja marta do kraja oktobra (GMT+2 sata) .

StrUja i vodaNapon električne mreže u Srbiji je 230 v ~, a frekvencija je 50 hz . Voda iz gradskih vodovoda i sa javnih česama je bezbedna i prijatna za piće .

valUta Zvanična valuta je dinar (rSd) i 1 dinar ima 100 para .

kovanice: � 50 para, 1, 2, 5, 10 i 20 dinaraBanknote: � 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000 i 5000 dinara

Zamena valuta moguća je u svim bankama i poštama, kao i brojnim ovlašćenim menjačnicama .

Od stranih valuta, najbolje je da imate evro (EUr), jer građani Srbije ve-oma često sve cene paralelno računaju i u evrima .

N a r o d N a b a N k a S r b i j ewww .nbs .rs

pozivni BrojeviPozivni telefonski broj za Beograd u domaćem (nacionalnom) saobraćaju je 011 . Pozivni telefonski broj za Srbiju u međunarodnom saobraćaju je 381 .

Za pozivanje Beograda iz inostran-stva treba okrenuti odgovarajući među-narodni kod, npr . 00, potom pozivni broj za Srbiju 381 i pozivni broj grada (bez početne 0) 11 .

Za pozivanje inostranstva treba okrenuti međunarodni kod 00, zatim po-zivni broj zemlje, pozivni broj grada (bez 0) i, na kraju, telefonski broj pretplatnika .

o p Š t i n e U B e o g r a d U

Barajevo1 . voždovac2 . vračar3 . grocka4 . Zvezdara5 . Zemun6 . lazarevac7 . mladenovac8 . novi Beograd9 .

obrenovac10 . Palilula11 . rakovica12 . Savski venac13 . Sopot14 . Stari grad15 . Surčin16 . čukarica17 .

1

17

16

6

11

410

2

14

87

9

12513

153

Za javne govornice koriste se "halo kartice"

10 din 20 din

1G

EOG

raFS

KI P

OLO

žaj ~

TEr

ITO

rIja

1

kao grad veoma burne istorije, Beo-grad je jedan od najstarijih u Evropi

- njegova zvanična istorija traje punih 7000 godina .

vinča je praistorijski lokalitet na samoj obali dunava, sa ostacima ma-terijalne kulture praistorijskog čoveka (neolitska plastika) . antički izvori po-minju najstarije poznato ime Beograda - Singidunum .

Tokom VI veka, koristeći slabosti u odbrani vizantijske granice, Sloveni sve češće prelaze dunav i naseljavaju ovo područje . Zidan u kamenu, grad koji se ukazivao uzdignut nad vodenim površinama nazvan je Beli grad .

Beograd se od XVI do XIX veka pominje pod mnogim imenima, na raznim jezicima: Alba Graeca, Alba Bulgarica, Bello grado, Nandor Alba, Griechisch Weissenburg, Castelbian-co . . . Svi ovi nazivi prevod su slovenske reči Beograd .

važne godine7000 pre n . ere: Prvo neolitsko naselje91: Singidunum je rimski vojni

logor sa IV Flavijevom legijom

441: Huni srušili BeogradPosle 450: Singidunum pod vlašću

Sarmata504: Goti zauzimaju grad510: Mirovnim ugovorom grad

pripao Vizantiji584: avari osvajaju i razaraju antički

Singidunum592: Vizantija povratila gradoko 630: Sloveni osvojili Singidunum878: Prvi pisani pomen imena slo-

venskog imena Beograd896: Ugarska vojska napala Beograd971: Vizantija osvaja Beograd1096-1189: Kroz Beograd prolaze krstaš-

ke vojske1127: Mađarski kralj Stevan II ruši Beo-

grad i njegovim kamenom gradi Zemun

1154: Vizantijski car Manojlo I ruši Ze-mun i beogradskim kamenom ponovo gradi Beograd

1182: Ugarska napala i opljačkala Beograd

1185: Vizantija povratila Beograd diplomatskim putem

1230: Beograd u sastavu Bugarske1232: Grad pripao Ugarskoj

STaN

OVN

IšTV

O ~

jEZI

K I P

ISM

O

10

uPoZnajte

ISTO

rIja

BEO

Gra

da

uPoZnajte

11

11

StanovniŠtvoPrema podacima iz 2005 . godine, na široj teritoriji Beograda živi 1 .732 .400 stalna stanovnika .

Kao rezultat burne istorije, u Beo-gradu vekovima žive mnoge nacije, a većinsko stanovništvo su Srbi pravo-slavne vere (90%) .

jezik i piSMoZvanični jezik u Srbiji je srpski, koji pripada grupi južnoslovenskih jezika . U službenoj upotrebi je ćirilično pismo, a veoma je rasprostranjeno i latinično pismo, jer se oba pisma uče u školama . Srpska ćirilica ima 30 slova - za svaki glas po jedno slovo, što je čini jedin-stvenom u odnosu na druga pisma .

jezici i pisma nacionalnih manjina su u službenoj upotrebi u područjima u kojima žive . Strancima za komunikaciju preporučujemo engleski, a nemački, francu-ski, španski i ruski jezik su manje zastupljeni .

Beogradske ulice su uvek pune turista

ĆiriliČno i latiniČno piSMo

A Б В Г Д Ђ Е Ж З ИA B V G D Đ E Ž Z IЈ К Л Љ М Н Њ О П РJ K L L JM N N JO P RС Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ ШSTĆUFXCČDŽŠa б в г д ђ е ж з иa b v g d đ e ž z ij к л љ м н њ о п рj k l lj m n njo p rс т ћ у ф х ц ч џ шs t ć u f x c č džš

Istorija Beograda

ISTO

rIja

BEO

Gra

da

12

uPoZnajte

aNTI

Ka

uPoZnajte

13

11

1284: Srpski kralj dragutin dobija od ugarske krune Beograd, koji tada prvi put dolazi pod srpsku vlast

1403: Pod despotom Stefanom Lazarevićem Beograd postaje prestonica srednjovekovne Srbije

1427: Ugri oduzimaju Beograd od despota Đurđa Brankovića

1440: Turska napada Beograd, ali je grad uz velika razaranja, odbra-njen

1456: Sultan Mehmed II bezuspešno opseda grad

1521: Sultan Sulejman Veličanstveni osvaja Beograd

1688: Vojvoda Maksimilijan Bavarski osvaja Beograd

1690: Beograd ponovo pada pod tursku vlast

1717: Princ Eugen Savojski zauzima Beograd

1723-1736: Izgradnja Beogradske tvr-đave po planovima pukovnika Nikole doksata de Mores

1739: Beogradski mir, zaključen izme-đu austrije i Turske, po kome grad ponovo pripada Turcima

1806: Karađorđe oslobađa beograd-sku varoš i Beograd ponovo postaje glavni grad Srbije

1813: Turci ponovo zauzimaju Beo-grad

1815: Miloš Obrenović započeo drugi srpski ustanak

1841: Beograd postaje prestonica Kneževine Srbije za vreme prve vladavine Mihaila Obrenovića

1882: Srbija postaje kraljevina, a Beograd njena prestonica

1903: Majski prevrat - posle ubistva kralja aleksandra Obrenovića na presto Srbije dolazi kralj Petar I Karađorđević

1914: austrijanci bombarduju i zau-zimaju Beograd, ali ga Srbi iste godine oslobađaju

1915: Nemačke i austrijske trupe pod komandom feldmaršala Maken-zena zauzimaju Beograd

1918: Srbi i delovi savezničke vojske oslobađaju Beograd

1918: Beograd postaje prestonica Kra-ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

1929: aleksandar Karađorđević ukida Ustav i zavodi lični režim

1941: 27 . marta velike demonstracije protiv pristupanja jugoslavije Trojnom paktu . Nemci bom-barduju Beograd 6 . aprila, a okupiraju ga 12 . aprila

1944: amerikanci i ostali saveznici bombarduju Beograd

20 . oktobar 1944: Beograd oslobodila Narodnooslobodilačka vojska jugoslavije uz pomoć ruske Crvene armije

1945: Ukinuta monarhija i proglašena republika pod vođstvom Komu-nističke partije i josipa Broza Tita

1961: Održana Prva konferencija nesvrstanih zemalja

1992: Proglašena Savezna republika jugoslavija

30 . maja 1992: Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uvodi ekonomske sankcije prema Sr jugoslaviji

1993: Najveća hiperinflacija u istoriji čovečanstva dovela mnoge Beograđane na ivicu opstanka

1996: Veliki građanski i studentski protesti zbog nepriznavanja rezultata lokalnih izbora

1997: Posle pola veka, prva demokrat-ska nekomunistička gradska vlast

1999: NaTO tri meseca bombarduje jugoslaviju, uključujući i ciljeve u centru Beograda

2000: Posle izbora i građanskih prote-sta Srbija se oslobađa autokrati-je Slobodana Miloševića

2001: Srbija je dobila prvu demokrat-sku vladu

2003: Ubijen je predsednik Vlade Srbije, dr Zoran Đinđić

2004: Srbija je dobila svog prvog demokratskog predsednika

2006: Srbija je ponovo postala samo-stalna država

antikaOko 600 . godine p .n .e . prostorom današnjeg Beograda su prošla trač-ko-kimerska i skitska plemena, a u III veku p .n .e . Kelti . Za prisustvo keltskog plemena Skordisci vezuje se nastanak Singidunuma, koji se, kao utvđeno naselje, prvi put pominje 279 . godine p .n .e . Prvi deo reči Singi označava okrugli, a dunum utvrđenje ili grad . Moguće je da naziv potiče od imena tračkog plemena Singa, zatečenom, u vreme dolaska Kelta . Nema gotovo nikakvih tragova o tom keltskom gradu, osim što su na lokalitetima Karaburme i rospi-ćuprije pronađene nekropole sa umetnički vrednim predmetima, koje su pripadale ratnicima plemena Skordisci . Znatni keltski kulturni uticaji utkani su u duhovnu kulturu stanovništva Singidunuma, koji su delom preneti i pomešani sa rimskim antičkim kultur-nim elementima .

rimljani su Beogradom ovla-dali početkom I veka nove ere i pod njihovom vlašću bio je čitava četiri veka . Vojnici mezijskih legija, čine prvu rimsku vojnu posadu u Singidunumu . Iz tog perioda potiču grobovi u obliku bunara pronađeni na Trgu republike i drugim mestima u gradu . Pored Singi-dunuma u sastavu rimske imperije bio je i taurunum, današnji Zemun . Oba grada postaju značajna vojna uporišta na utvrđenoj rimskoj granici - “limesu” .

Najveći procvat Singidunum doživ-ljava 86 . godine, dolaskom Iv flavijeve legije . Tada je izgrađeno prvo utvrđenje od kamena na Gornjem gradu, čiji se

fragmenti i danas mogu zapaziti . Taj je kastrum bio kvadratnog oblika i obuhvatao je prostor da-našnjeg Gornjeg grada na Kalemegdanu . Izgled Taurunuma (Zemuna) iz tog vremena manje je poznat i on se verovatno nalazio na mestu današ-njeg donjeg grada . Kao

značajniji rimski vojni logor Singidu-num je stekao gradska prava u II veku za vreme cara Hadrijana . Njegov vojni značaj porastao je još više u III veku, kada je car aurelije napustio dakiju, a Gornja Mezija dobila nove granice duž desne obale dunava . Tada je Singidu-num bio središte hrišćanske episkopije . U njemu je nešto kasnije rođen rimski car jovian flavie klaudije .

Uz vojni logor, rimljani su naselja-vali veterane svojih legija kako bi još više obezbedili svoju granicu . Tako je vremenom tu nastalo dosta veliko nase-lje koje je imalo pravolinijsku osnovu, sa ulicama koje se seku pod pravim uglom . Neke osnove ovakvih urbanih eleme-nata sačuvane su i danas, što se vidi po položaju ulica Uzun Mirkove, dušanove i Kralja Petra I . Takav pravougaoni oblik sačuvao je i Studentski trg (nekadašnji rimski forum sa termama) .

Između Singidunuma i Taurunuma, preko Save, postojao je most koji je spajao ova dva grada i kojim je išao jedan od najznačajnijih rimskih puteva . Tako je Singidunum postao značajna drumska raskrsnica za rimske provincije Meziju, dakiju, Panoniju i dalmaciju . Vojni put - Via militaris, koji je išao sa zapada na istok, preko Sirmiuma (Srem-ska Mitrovica), Singidunuma i Vimina-cijuma (Kostolac), do Vizanta, bio je zaštićen utvrđenjima . Takvih utvrđenja bilo je i na današnjoj teritoriji Beogra-da, kao što su bila: Mutatio ad Sehtum (Mali Mokri Lug), Castra Tricornia (ritopek), Mutatio ad Sehtum Militare (Grocka) i druga . Značajan je bio i put

14

Sad

rža

j STr

aNIC

E

uPoZnajte 1

15

koji je spajao tadašnja rudarska naselja na avali, Kosmaju i rudniku . Značajnije tragove materijalne kulture (grobnice, spomenici, skulpture, keramika, novac) nađeni su u mnogim selima u okolini Beograda .

Podelom rimskog carstva na Istočno i Zapadno 395 . godine, tadašnji Singidunum postaje granični grad u sa-stavu vizantije . Taj novi položaj grada odredio je njegovu dalju sudbinu, jer on postaje ne samo spona različitih kultur-nih uticaja, već pre svega saobraćajni i strategijski ključ Vizantijskog carstva .

vizantijaraspad rimskog carstva bio je praćen najezdom varvarskih naroda: Istočnih Gota, Gepida, Sarmata, avara, Slovena i drugih . Beograd je zbog svog isturenog položaja na granici - limesu, bio česta meta napada i razaranja . Napadi sa severa preko Panonske nizije, dunava i Save, bili su tako jaki da ni Singidu-num, kao značajno vojno utvđenje, nije mogao da odoli . Tako ga Huni 441 . zauzimaju i potpuno razaraju . Grad je tada izgubio i dotadašnje rimsko sta-novništvo . Posle hunske propasti, grad je od 454 . ponovo u sastavu Vizantije, ali ga ubrzo osvajaju Sarmati, pa zatim i Istočni Goti . Već 488 . godine ponovo postaje vizantijski grad .

Početkom VI veka (512), vizantijski car anastasije u njegovu neposrednu okolinu naseljava germanska ple-mena Herula, da bi ga oni odbranili od ratobornih Gepida . U ruševinama ranijeg rimskog grada, na zapadnoj strani donjeg grada, nađeni su tragovi materijalne kulture Germana . U vreme vladavine vizantijskog cara justinijana I, 535 . godine, grad je iznova podignut i opasan moćnim bedemima . Tako Sin-gidunum ponovo postaje sjajan i velike hvale dostojan grad . Po svoj prilici grad je po prvi put bio vezan sa Taurunu-mom na suprotnoj obali .

Krajem VI veka, dok su Vizantijci bili zauzeti ratovima po africi i aziji, pred

zidinama Singidunuma pojavljuju se mongolska plemena avara, a za njima i prve slovenske grupe . Posle dve opsade avari i Sloveni osvajaju grad . Ovom varvarskom najezdom i rušenjem grada, nestao je i naziv Singidunum i više se nikada u istoriji nije pojavio . Tragovi slovenske materijalne kulture tog doba, pronađeni su u donjem i Gornjem gradu, Zemunu i naseljima ritopek i Višnjica . To je bio trajniji početak slove-nizacije ovoga grada .

oko 630 . godine na ovo područje se doseljava srpski živalj . Posle toga, više od dva i po veka nema pomena o njemu . avarski i slovenski ratnici nisu marili za ovaj grad, jer on više nije imao položaj graničnog utvrđenja . On se tada nalazio unutar šireg prostora Balkan-skog poluostrva koji su Sloveni već osvojili . I pored toga, arheološki nalazi ukazuju na kontinuiran život u gradu i njegovoj okolini . Ponovni pomen grada, i to pod slovenskim imenom Beograd (Beli grad - verovatno po zidinama od belog krečnjaka), sreće se tek u IX veku, tačnije 16 . aprila 878 . godine, u pismu pape jovana vIII bugarskom knezu Borisu-Mihailu o smenjivanju beograd-skog hrišćanskog episkopa Sergija . Kasnije se taj naziv sreće u različitim varijantama: aLBa GraECa, GrIEC-HISCH WEISSENBUrG, NaNdOr aLBa, NaNdOr FEjErVar, CaSTELBIaNCO, aLBa BULGarICa .

Nekoliko vekova posle prvog pomena Beograda kao slovenskog grada, u njemu se smenjuju razne vojske i osvajači . do Beograda su najpre došli Franci, koji su pod Karlom Velikim uništili avare . Na ruševinama Taurunu-ma osnivaju franačko naselje Malevila, da bi slovenizacijom kasniji naziv bio Zemln (Zemun) . Franačku vladavinu zamenjuju Bugari, a njihovu Mađari . Krajem X veka, u vreme velike Samui-love države, Beograd je po ko zna koji put promenio gospodara . Već 1018 . on ponovo postaje značajna pogranična tvrđava Vizantije . Tokom XI i XII veka,

14

oko Beograda se otimaju suparničke sile: Ugarska, Vizantija i Bugarska .

Za to vreme kroz grad prolaze brojni krstaški pohodi na Istok ostavljajući svoj rušilački pečat na njemu . Posle krstaških najezda iz 1096 . i 1147 . godine, pod vođstvom Fridriha Barbarose 1189 . kroz Beograd prolazi 190 .000 ljudi . Koliko je grad stradao može se suditi po upore-đivanju sa zapisom arapskog geografa i kartografa Idrizija, koji je u opisu “Itinerera carigradskog puta”, tridesetak godina ranije, pominje Belgraduk kao dobro naseljenu i živu varoš sa mnogim crkvama .

Srednji vekSrpska vladavina Beogradom počinje 1284 . godine, kada srpski kralj dra-gutin, kao zet i vazal mađarskog kralja Ladislava IV, dobija na upravu Mačvu sa Beogradom . To je bio period intenziv-nog naseljavanja srpskog življa i jačanja uticaja Srpske pravoslavne crkve . Tu je dragutin imao svoj dvor . Novosagra-đena Saborna crkva, bila je oličenje snage i bogatstva mlade srpske države .

despotov naslednik đurađ Branko-vić bio je prinuđen da grad preda Ma-đarima, a on po ugledu na Beogradsku, podiže Smederevsku tvrđavu . U vreme stogodišnje ugarske vladavine izmenje-na je celokupna struktura stanovništva i

Posle kralja dragutina, na presto dolazi njegov brat Milutin, koji kratko vreme vlada Beogradom, jer grad 1319 . osva-jaju i do temelja ruše Mađari . Porušeni i zapusteli grad postaje pogranična baza ugarskom odupiranju širenju srpske države sa juga, u vreme cara dušana . U takvom stanju Beograd dočekuje XV vek, kada na istorijsku scenu Evrope stupaju Turci, nova velika osvajačka sila .

U želji da se što spremnije odupru turskoj najezdi, i na Savi i dunavu imaju jako uporište, Mađari dozvoljavaju izgradnju Beograda za vreme despota Stefana lazarevića . On je Beogradom vladao od 1403 . do 1427 . godine, i to je vreme pravog procvata grada . Beograd je ne samo prestonica srpske države već i najvažniji privredni, kulturni i verski centar . Grade se: Mitropolitska crkva, nova tvrđava (citadela), despotov dvo-rac, bolnica i biblioteka . Trgovci dobijaju povlastice i dolaze bogati i sposobni ljudi, koji doprinose prosperitetu grada . Pretpostavlja se da je grad tada mogao brojati 40-50 hiljada žitelja .

izgled samog grada . Grad počinje naglo da stagnira, a potisnuto srpsko stanov-ništvo živelo je u predgrađu i Gornji grad im je bio nedostupan . Ugarski kralj Sigismund sve više naseljava mađarsko stanovništvo i širi uticaj katoličke crkve .

SrEd

NjI

VEK

16

dES

POT

STEF

aN L

aZar

EVIć

uPoZnajte

17

11

d e S p o t S t e f a n l a z a r e v i Ć ( 1 3 7 7 - 1 4 2 7 )

Prvi je od Beograda 1403 . napravio prestonicu svih srpskih zemalja od

Save i dunava do jadranskog mora . Po-stao je knez u svojoj dvanaestoj godini, posle pogibije kneza Lazara, njegovog oca, u Kosovskoj bici 1389 . godine . Pored majke, kneginje Milice, stekao je lepo obrazovanje, pripremio se ozbiljno i za vojničku i za diplomatsku karijeru . Prekaljen u glavnim onovremenim bitkama (rovine 1395, Nikopolje 1396, angora 1402), uvek na strani sultana Bajazita, osamostalio se pošto je zado-bio njegovo poverenje i prikolonio se Ugarskoj . I kao što je za usluge Bajazitu dobio Peć i Prištinu, tako je od Mađara na poklon dobio Mačvu i Beograd, a zahvaljujući prijateljstvu sa vizantij-skim carem Manojlom II upoznao je sve vladare Srednje Evrope . Prihvatio je njihov način uprave, a podsticanje graditeljstva i umetnosti preuzeo je od svojih predaka . Zauzimao je visok rang među evropskim vitezovima . Bio je među najuglednijim od 24 ritera Zmajevog reda .

Na svom dvoru u Beogradu držao je slikare i arhitekte, prihvatao najpoznatije pisce iz Grčke (pesnika andonija rafaila) i Bugarske (Grigorija Camblaka i Konstantina Filozofa) . U novopodignutom manastiru resavi (danas Manasija) osnovao nadaleko slavnu školu prepisivanja i tumačenja grčkih tekstova, od pisaca dobio su-marne hronike iz nacionalne i svetske istorije . I sam je pisao, pa svaka njego-va povelja sadrži i uvod sa lako prepo-znatljivim despotovim stilom . Napisao je “Pohvalno slovo knezu Lazaru”,

“Natpis na mramornom stubu na Kosovu” i pesmu “Slovo ljubve”, koja će u našoj srednjovekovnoj književnosti ostati primer visoko odnegovanog stila, nadahnute i originalne poezije . Ovom vladaru pripisuje se i naš pre-vod grčkog dela “O budućim vreme-nima”, značajne alegorijske poeme o zlu . jedan od najobrazovanijih ljudi svoga doba, bio je u stvari predstavnik srpske renesanse . To se najbolje vidi iz obimnog dela Konstantina Filozofa “žitije i podvizi uvek spominjanoga, slavnoga, blagočastivoga gospodina despota Stefana”, delo u kojem se vla-dar ne slavi kao svetac, već kao mudri diplomata, hrabri ratnik i talentovani pesnik, istinski ljubitelj umetnosti .

uPoZnajte

NO

VI V

EK

uPoZnajte

19

1

novi vekTurci su znali da je Beograd najveća prepreka u osvajačkim pohodima ka Srednjoj Evropi . Posle pada Smedereva, 1440 . Beogradsku tvrđavu opsedala je turska vojska sa preko 100 .000 ratnika, na čelu sa sultanom Muratom II . U želji da osvoje grad Turci na obližnjem brdu žrnov, današnjoj avali, podižu svoje utvrđenje, odakle su osmatrali i kontrolisali okolinu . Gotovo čitav jedan vek Beograd je odolevao turskim napa-dima . Konačno, Turci su pod vođstvom sultana Sulejmana Veličanstvenog, 28 . avgusta 1521 . uspeli da osvoje Beograd - bedem hrišćanstva i ključ odbrane cele Ugarske . Grad je srušen i spaljen, a put ka Zapadnoj Evropi otvoren .

Pomeranjem granice na sever, menja se strateški položaj Beograda, i u narednih 150 godina, on postaje relativno miran grad sa značajnijom trgovačkom i saobraćajnom funkcijom . Iz Smedereva je preseljeno sedište sandžaka i počinje njegova intezivnija izgradnja . U tek obnovljenom gradu orijentalnog izgleda, sve više cveta zanatstvo i trgovina . On je stecište trgovaca iz dubrovnika, Venecije, Grčke i austrije, kao i zanatlija: Turaka, jerme-na, Cigana i Srba . Od zanatlija isticali su se abadžije, aščije, puškari i drugi . Pored čaršije podignuti su i brojni karavan-saraji, bezistani i džamije . Grad je izašao iz okvira srednjovekovnih bedema i počinje sve više da se širi duž poznatih trgovačkih puteva koji su vezivali Istok sa Evropom . Svoj najveći uspon pod Turcima, grad dostiže u XVII veku, kada broji 100 .000 stanovnika .

Krajem XVII veka u Beogradom hara kuga, što uz požare i pobune janičara, dovodi do njegove stagnacije . Posle 167 godina relativno mirnog razvoja, grad postaje meta ratnih sukoba . Nakon turskog poraza pod Bečom, septembra 1688 . austrijanci su zauzeli Beograd . Turci ga, posle dve godine, vraćaju u svoje ruke, ali je grad iz ovih sukoba

izašao razoren, a njegovo stanovništvo, zbog saradnje sa austrijancima, izlože-no ubijanju, progonu i pljačkama . Posle toga Beograd je ponovo pogranična varoš, i to sve do 1717 . kada ga austri-janci pod vođstvom princa Evgenija Savojskog ponovo zauzimaju . Tada se na mestu već porušene Beogradske tvrđave gradi nova prema zahtevima savremenih vojno-strateških zahteva .

austrijska vladavina Beogradom u periodu od 1717 . do 1739 . označena je pravom transformacijom grada, jer on gubi dotadašnje tursko-istočnjačke crte i poprima obeležje srednjoevropskog grada . Pored tvrđave i varoš je opasa-na bedemima, a izgrađena su i nova zdanja . Oživljava trgovina, a u njega se sve više doseljavaju Mađari, Nemci, Francuzi, Česi i drugi . Pri ponovnom turskom zauzeću, 1739 . ruše se bedemi oko Beograda . Turci ruše austrijske kasarne i objekte, kao i kuće, a mnoge crkve pretvaraju u džamije . On ponovo postaje varoš orijentalnih obeležja i to sa pograničnim položajem, jer je Beo-gradskim mirovnim ugovorom granica povučena na reci Savi .

Na drugoj strani, Zemun poprima pogranični značaj na austrijskoj teritori-ji . dobija poseban status u okviru Vojne granice i takvi uslovi mu omogućavaju da razvije privredu: trgovinu, zanate, brodarstvo i ribarstvo . jača građanski stalež, podižu se utvrđenja, državne zgrade i crkve . Iz tog vremena potiču kuće kao što su: Karamatina, Ičkova i kuća dimitrija davidovića . Srpska osnovna škola otvorena je 1745 . godine, a u gradu rade i slikari i drugi kulturni stvaraoci .

Krajem veka u poslednjem austro-turskom ratu, Beograd je oktobra 1789 . osvojen . Potpisivanjem Svištovskog mira 1791 . godine, austrijanci se povla-če u Zemun, a janičarima se zabranjuje ulazak u beogradski pašaluk . Posle pogibije Mustafa-paše, 1801 . janičari uspostavljaju svoju vlast u gradu i okol-nim selima . To je bilo vreme potpunog Crkva Ružica na Beogradskoj tvrđavi

18

NO

VI V

EK

20

uPoZnajte

PrES

TON

ICa

SrBI

jE

uPoZnajte

21

11

bezvlašća, janičarskog nasilja i pljački . Ono je bilo završeno poznatom sečom knezova i drugih viđenijih Srba, što je bilo povod za podizanje ustanka .

Buđenje nacionalne svesti i događaji oko seče knezova doveli su do podizanja Prvog srpskog ustanka 1804 . Ustanak pod vođstvom kara-đorđa imao je od samog početka za cilj i oslobađanje Beograda . Posle dve godine borbi, Karađorđe je beogradsku varoš osvojio 1806 . godine, a Beograd-sku tvrđavu 1807 . Oko 25 .000 srpskih ustanika pod vođstvom Karađorđa Petrovića grad je zateklo u ruševinama . On postaje prestonica tek oslobođenog dela Srbije i simbol slobodarskih tradi-cija njenog stanovništva . Po obnovi on postaje i značajan privredni, trgovački i kulturni centar . U njemu je već 1807 . zasedao Praviteljstvujušći sovjet (srpska vlada), a od 1811 . tu se nalaze i prva ministarstva . Iz Vojvodine i drugih kra-jeva dolaze viđeniji ljudi i intelektualci, među kojima Sima Milutinović i dositej obradović, koji je 1808 . osnovao prvu veliku školu .

dinamičan razvoj Beograda preki-nut je turskim osvajanjem 1813 . godine, a represalije koje su usledile dovele su do ustanka 1815 . Vođa ustanka knez miloš obrenović uspeo je da unese

više diplomatije u odnose sa Turcima . On u Beograd, uz određene povlastice, sve više naseljava srpski živalj sa juga, pa Turci, gotovo u bescenje, počinju da prodaju imanja i kuće . Turci su zadržali tvrđavu, dok je varoš pripala Srbima . U gradu se podižu prvi značajni objekti: Konak kneginje Ljubice, Saborna crkva, dvorski kompleks u Topčideru . . . Sem svoje privredne funkcije Beograd je postao i značajno kulturno središte . Iz Kragujevca 1835 . preneta je štamparija i počele su da izlaze „Novine srpske” . Otvorena je Bogoslovija, prva gimnazija i grad postaje utočište brojnim kultur-nim stvaraocima tog vremena poput: Vuka Karadžića, Sterije Popovića, joaki-ma Vujića, dimitrija davidovića i drugih .

Prisustvo turske vojske u tvrđavi sputavalo je razvoj Beograda . Međutim, događaji oko ubistva jednog srpskog dečaka na poznatoj čukur-česmi, kada je došlo do bombardovanja beograd-ske varoši, bivaju povod da se počne pregovarati o definitivnom odlasku turske vojske iz srpskih gradova . Posle vladavine od 346 godina, Turci 18 . apri-la 1867 . konačno napuštaju Beograd . Simboličnom predajom ključeva, kada su i turske vojničke straže zamenjene srpskim vojnicima, Beograd je postao slobodan, a pored zastave Turske podignuta je i zastava Srbije . Knez mi-hailo obrenović preseljeva u Beograd prestonicu iz Kragujevca .

To je bio novi podsticaj bržem privrednom i kulturnom razvoju grada . U drugoj polovini XIX veka izvršena je i njegova urbanistička i ostala evrope-izacija . Centralni položaj imala je ulica Kneza Mihaila, najkraća veza između tvrđave i varoši . Ona ubrzo postaje i najvažniji trgovačko poslovni centar, kakvu je ulogu i danas zadržala . Stare zanate zamenjuje industrija, a trgovinu i saobraćaj pospešuje izgradnja pruge Beograd-Niš 1884 . Grad dobija struju, tramvaj, parobrodsko društvo i značajne naučno kulturne ustanove (Velika škola 1863, Narodno pozorište 1869 . . .) .

preStoniCa SrBijeZapočeta intenzivna izgradnja Beograda po njegovom definitivnom oslobođenju od Turaka, nastavljena je i u prvim godinama XX veka . Izgradnja železničke stanice i pristaništa na Savi dovode do premeštanja težišta grada i raniji tursko-istočnjački deo zvani dorćol počinje da gubi od svog značaja . Ipak, smetnju daljem razvoju pred-stavljala je činjenica da je Beograd bio pogranični grad prema austriji i pred-stavljao je prepreku njenoj osvajačkoj politici prema Balkanu .

U planovima austrijskog i nemač-kog prodiranja na Balkan tražen je povod da se vojno napadne Srbija . Nađen je u atentatu u Sarajevu, 28 . juna 1914 . na austrougarskog prestolonasled-nika Franca Ferdinanda . Ultimatumom, a potom i napadom na Srbiju otpočeo je Prvi svetski rat . Tokom četvorome-sečnog bombardovanja prethodnice austrijske vojske ušle su u Beograd 2 . decembra 1914 . godine, ali u njemu ostaju samo do 15 . decembra . Okupator se morao povući zbog osnažene pozi-cije Srbije posle pobede u Kolubarskoj bici . Novi napad je usledio između 6 . i 7 . oktobra 1915 . godine, pod vođstvom feldmaršala Mekenzena i trajao je punih 7 dana i 7 noći . I pored 9731 ranjenog i mrtvog vojnika, austrijska vojska je uspela da uđe u grad . agonija Beograda trajala je tri godine . Probojem Solun-skog fronta Srpska vojska i delovi save-zničke vojske oslobodili su Beograd 1 . novembra 1918 . Tokom Prvog svetskog rata, Srbija je izgubila 28% celokupnog stanovništva, a Beograd je među grado-vima koji su najviše stradali .

Odmah po oslobođenju Beograd je postao prestonica novostvorene kraljevine Srba, hrvata i Slovenaca, što mu je dalo još veći impuls za bržu izgradnju . Uvećan za Zemun, Beograd prestaje da bude pogranični grad i brzo se razvija . Osim naglog širenja prema avali, Košutnjaku, Čukarici i dunavu, i

unutar starog gradskog jezgra podignut je veliki broj objekata i građevina, čime Beograd dobija oblike evropskog grada . ali, posle ubistva kralja aleksandra I karađorđevića, jačale su snage koje su iskazivale sve veće simpatije za nosioce novog svetskog poretka - Hitlera i Musolinija . To je rezultiralo pristupa-njem Trojnom paktu 25 . marta 1941 . godine, da bi dva dana kasnije došlo do državnog udara, smenjivanja Vlade i velikih narodnih demonstracija .

Samo nekoliko dana posle toga Beograd je postao meta strahovitih bombardovanja i razaranja . U naletu nemačke avijacije 6 . i 7 . aprila 1941 . na otvoren grad, od bombardovanja je poginulo 2274 lica, a broj ranjenih je bio nekoliko puta veći . Lakše ili teže je oštećeno nekoliko hiljada zgrada, a od kulturno-istorijskih spomenika potpuno je spaljena Narodna biblioteka . Bio je to uvod u četvorogodišnji život grada pod okupacijom . Nemačke jedinice su ušle u Beograd bez ikakvog otpora 12 . aprila 1941 . Uz sve progone i patnje koje su nanosili nemački okupatori, građani Beograda su morali da podnesu i znatne žrtve zbog savezničkog bombardovanja posebno u proleće i jesen 1944 . Poruše-ni su bili mnogi objekti, stambene zgra-de, srušeni svi mostovi na Savi i dunavu, a život je izgubilo oko 1160 građana . Tokom drugog svetskog rata Beograd je izgubio oko 50 .000 stanovnika i pretrpeo

Vožd Karađorđe Petrović

PrES

TON

ICa

SrBI

jE

22

uPoZnajte

NO

VIja

ISTO

rIja

uPoZnajte

23

11

neprocenjive štete i razaranja . Beograd su oslobodile jedinice Narodnooslobo-dilačke vojske jugoslavije i ruske Crvene armije 20 . oktobra 1944 .

Nove komunističke vlasti hapse i likvidiraju političke protivnike, a beo-gradsku omladinu mobilišu za odlazak na Sremski front . Uprkos ogromnim ra-zaranjima i opštoj nemaštini, Beograd je lagano počeo da se oporavlja od teških posledica rata i okupacije . Obnavljaju se porušeni privredni objekti i grade novi, naročito industrijski kapaciteti (pre sve-ga u oblasti metalne, hemijske i elektro industrije), razvija se saobraćaj, obnav-ljaju se i proširuju kulturne i prosvetne institucije . Na političkom planu, donoše-njem deklaracije o proglašenju FNrj kao savezne države republičkog oblika, 29 . novembra 1945 . ukinut je monarhijski oblik vladavine u jugoslaviji i zvanično započela komunistička vladavina josipa Broza tita . Proglašenjem Ustava FNrj 31 . januara 1946 . ustanovljena je soci-jalistička državna zajednica jugosloven-skih naroda i započela nacionalizacija imovine predratnih industrijalaca .

Zahvaljujući specifičnoj politici jugoslavije pod vođstvom josipa Broza Tita, zasnovanoj na balansiranju između Istoka i Zapada, Beograd je postao zna-čajan međunarodni, politički, kulturni, sportski i privredni centar . U njemu su održavani važni međunarodni skupovi, među kojima i Prva konferencija šefova i vlada nesvrstanih zemalja, 1961 . godi-ne, Konferencija o evropskoj bezbedno-sti i saradnji (KEBS), kao i niz kulturnih, sportskih i drugih manifestacija .

da socijalistički sistem ima proble-ma pokazali su studentski nemiri 1968 . usmereni protiv nerealnih socijalnih razlika i samovolje birokratskog aparata . Promenom Ustava 1974 . i davanjem većih prava republikama u sastavu jugo-slavije, država je krenula putem konfede-racije . autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija su formalno bile u sastavu Srbije, a praktično su funkcio-nisale kao samostalne republike . Posle

smrti josipa Broza Tita 4 . maja 1980 . počinje jugoslovenski sunovrat, prvo u privrednom, pa političkom smislu . Time su pojačani nerešeni nacionalni, etnički i drugi problemi u zemlji, što je na kraju i dovelo do raspada jugoslavije 1991 . i početka građanskog rata, čime je okončan najduži period mira na Balkanu u XX veku . juna 1991 . Slovenija i Hrvatska su proglasile nezavisnost, a tokom 1992 . to su učinile i Bosna i Hercegovina i Makedonija . Od 1992 . Beograd je presto-nica Sr jugoslavije, koju čine republika Srbija i republika Crna Gora . Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 1992 . zbog optužbe za učeđće u ratu u Bosni i Hercegovini uveo ekonomske sankcije prema Sr jugoslaviji . ratovi, sankcije, propala privreda, stotine hiljada izbegli-ca i neodgovorna vlast doveli su 1993 . do najveće inflacije u istoriji čovečanstva .

Serija građanskih ratova počela je 1991. kratkotrajnim sukobom jugo-slovenske narodne armije i Sloveni-je . Zatim je usledio rat u Hrvatskoj (1991-1995) jer su se Srbi bunili što su po novom hrvatskom Ustavu izgubili status konstitutivnog naroda, a Hrvati su želeli da stvore nacionalnu državu . rat je završen akcijama hrvatske vojske protiv srpskog stanovništva i proteriva-njem preko 300 .000 Srba . Građanski rat u Bosni i Hercegovini (1992-1995) je bio rat između Srba, Hrvata i Muslimana, koji je završen dejtonskim mirovnim ugovorom . Na Kosovu i Metohiji su od 1996 . do 1999 . trajali sukobi između Oslobodilačke vojske Kosova (ilegalna separatistička oružana formacija kosov-skih albanaca) i srpskih vojnih i policij-skih snaga . Posle neuspelih pregovora oko statusa Kosova i Metohije, NaTO je počeo bombardovanje Sr jugoslavije, koje je trajalo tokom proleća 1999 .

februara 2003 . formirana je držav-na zajednica Srbija i crna gora . maja 2006 . Crna Gora proglašava samostalnost i od tada je Beograd glavni grad samo-stalne države Srbije . novembra 2006 . usvojen je novi Ustav republike Srbije .

novija iStorijanato BomBardovanje, 1999 . �

NaTO je 24 . marta 1999 . u 20 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u Sr jugoslaviji . Kasnije su se vazdušni udari bombama i krstarećim raketama proširili i na privredne objek-te, pri čemu su stradali i civilni objekti i civili . U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infra-struktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve, manastiri . . . Ekonomski eksperti procenili su štetu na oko 30 milijardi dolara . Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a procene se kreću između 1 .200 i 2 .500 poginulih i oko 5 .000 ranjenih . Gađani su i ciljevi u samom centru Beograda, a za skoro tri meseca bombardovanja samo par dana i noći bilo je bez vazdušne uzbune .

“Kumanovski vojno-tehnički sporazum” o prekidu ratnih dejstava i povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije potpisan je 9 . juna 1999 . rezolucijom UN broj 1244 Kosovo i Metohija su stavljeni pod upravu UNMIK i KFOr . režim Slobodana Miloševića je čak i ove najtragičnije tre-nutke u novijoj istoriji srpskog naroda

iskoristio za propagandu i obračuna-vanje sa političkim neistomišljenicima . Okončanje rata i ulazak NaTO trupa na Kosovo i Metohiju medijskim manipulaci-jama predstavljani su kao velika pobeda .

uSPon I Pad SloBodana �mIloševIća, 1988-2000 .

Od 1988 . do 2001 . desilo se mnogo toga zbog čega su Srbija i Beograd postali poznata mesta na političkoj karti sveta . Tokom 1988 . serijom medijskih manipu-lacija nacionalnim osećanjima građana došlo je do ustoličenja Slobodana Mi-loševića, tadašnjeg predsednika Saveza komunista Srbije, kao novog srpskog nacionalnog vođe . Bilo je to vreme velikih isceniranih mitinga na ulicama srpskih gradova, kada je komunističko rukovodstvo zloupotrebilo brigu gra-đana za položaj Srba i Crnogoraca na Kosovu i Metohiji .

još uvek nedovoljno jaka, srpska demokratska opozicija je tek 9 . marta 1991 . na Trgu republike uspela da organizuje prvi veliki opozicioni miting protiv Slobodana Miloševića . Preko 50 .000 demonstranata policija je raste-rivala vodenim topovima i suzavcem, a tokom večeri na ulicama glavnog grada pojavili su se i tenkovi .

Pobedu opozicione Kolacije “Zajed-no” na lokalnim izborima u novembru 1996 . režim Slobodana Miloševića nije želeo da prizna . Zato su organizovani svakodnevni protesti građana i studen-ta, koji su trajali sve do februara 1997 .

Septembra 2000 . održani su savezni i lokalni izbori . Na izborima za predsednika Srj pobedio je kandidat koalicije demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica . Zbog nepriznavanja rezultata, 5 . oktobra došlo je do prote-sta protiv režima Slobodana Miloše-vića, na kojem se u Beogradu okupilo više stotina hiljada ljudi . demonstranti su posle sukoba sa policijom osvojili i zapalili zgrade Savezne skupštine i rTS-a . Slobodan Milošević je tek sutradan priznao poraz, a 24 . oktobra je formirana Protesti u Beogradu 5 . oktobra 2000 .

NO

VI P

OČE

TaK

24

uPoZnajte

ZNaM

ENIT

OST

I BEO

Gra

da

uPoZnajte

25

1

prelazna Vlada Srbije koja je trebalo je da obezbedi funkcionisanje zemlje do van-rednih parlamentarnih izbora . Slobodan Milošević je zbog zloupotrebe službenog položaja uhapšen 1 . aprila 2001 . godine, a 28 . juna je izručen Tribunalu u Hagu, zbog optužbi za zločine u toku građan-skih ratova u bivšoj jugoslaviji .

novI Početak, 2000-2003 . �

Na vanrednim parlamentarnim izbori-ma u Srbiji održanim decembra 2000 . pobedila je demokratska opozicija Srbije . Novi predsednik Vlade Srbije postao je dr Zoran đinđić , predsed-nik demokratske stranke . U januaru 2001 . Sad su ukinule spoljni zid sankcija Sr jugoslaviji, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope odobrila Sr jugoslaviji status specijalnog gosta . Tokom 2001 . obnovljeni su i diplomatski odnosi, kao i članstvo Srj u međunarodnim organi-zacijama . maja 2002 . dinar je ponovo postao konvertibilan . februara 2003 . stvorena je državna zajednica Srbija i Crna Gora, sa Beogradom kao admini-strativnim centrom .

Prilikom ulaska u zgradu Vlade Srbi-je, 12 . marta 2003 . ubijen je predsednik Vlade dr Zoran Đinđić . Proglašeno je vanredno stanje na teritoriji republike Srbije . aprila 2003 . Srbija i Crna Gora primljena je u Savet Evrope .

Beograd - grad BudućnoStI �južne evroPe

Na takmičenju za evropske gradove i regione budućnosti, koje organizuje časopis „financial times”, Beograd je 16 . marta 2006 . proglašen za „Grad budućnosti južne Evrope” . Nagrada predstavlja i preporuku najpoznatijeg ekonomskog lista na svetu za lokacije u koje treba ulagati . Kategorije i krite-rijumi po kojima stručni žiri odlučuje su ekonomski potencijal, troškovi poslovanja, ljudski resursi, transport, informacione tehnologije i telekomuni-kacije, kvalitet života za strane ulagače, kao i najbolja promotivna strategija za privlačenje direktnih stranih investicija .

neke od znamenitih centralnih gradskih ulica trasirane su još pre

desetak vekova . šetnja centrom grada je šetnja kroz istoriju koju možete udah-nuti i opipati na mnogo mesta .

Pronađite svoje omiljeno mesto u Beogradu . Ne slušajte samo preporuke svojih domaćina - Beograđani često nisu ni svesni divnih, mirnih kutaka svog grada .

Postoje mesta u Beogradu koje oba-vezno morate da vidite i ostetite: ulice, trgovi, spomenici, parkovi, česme, arhe-ološka nalazišta . . . i druge znamenitosti koje zaslužuju preporuku . Mnoga od njih su proglašena za kulturna dobra .

vinČaNaselje Vinča nalazi se na 14 kilometara od Beograda, pored puta Beograd-Smederevo i nadaleko je poznato po nalazima izuzetne arheološke vrednosti . Praistorijski lokalitet Belo brdo na samoj je obali dunava i predstavlja svetski poznato arheološko nalazište sa ostacima velikog neolitskog naselja, u kulturnom sloju debljine 10,5 m i na površini od 10 hektara . U toku iskopava-nja, koje je 1908 . započeo profesor Be-ogradskog univerziteta dr miloje vasić, otkrivene su brojne kuće, zemunice sa ostacima materijalne kulture praistorij-skog čoveka .

Svaki od nataloženih praslojeva, koji obeležava pojedine faze života u Vinči (u razdoblju od oko 4500 . do 3200 . p .n .e .), sadrži prave riznice najrazno-vrsnijih predmeta: oruđe i oružje od kamena i kosti, posuđe za svakodnevnu upotrebu, bogato dekorisane ritualne vaze, veliki broj antropomorfnih i zoo-morfnih figurina izuzetno upečatljive stilizacije, nakit od raznih vrsta retkih i

skupocenih materijala i bezbroj drugih predmeta i umetničkih dela izrađenih u samoj Vinči ili pribavljenih iz udalje-nih oblasti - iz srednje Evrope, donjeg Podunavlja ili sa Mediterana .

Otkriveni predmeti danas se mogu videti u Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju grada Beograda i Vinčanskoj zbirci na Filozofskom fakultetu u Beo-gradu . Vinčanska kultura nastala je oko 4000 . godine pre naše ere i prostirala se na teritoriji većoj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi . Pojedina njena naselja premašila su veličinom i brojem žitelja ne samo sva neolitska na-selja iz istog perioda već i prve gradove znatno kasnije nastale u Mesopotamiji, Egeji i Egiptu . Vinčanska kultura bila je u zenitu razvoja do 3800 . godine p .n .e, sve dok se nisu pojavile zajednice koje su razvile nove privredno-društvene od-nose, zasnovane na stočarstvu i obradi bakra i zlata .

Za organizovane turističke posete arheološko nalazište “Belo brdo” otvo-reno je tokom cele godine, a Turistička organizacija Beograda organizuje redovne obilaske .

dr Zoran Đinđić, 1952-2003 .

Artefakt sa nalazišta Vinča

Znamenitosti Beograda

1

Projekti: nova marina i novi most preko Save

Dizdareva kula na Gornjem gradu

26

uPoZnajte

BeogradSka tvrđavaBeogradska tvrđava podignuta je na grebenu iznad ušća Save u dunav u raz-doblju od I do XVIII veka kao kompleks odbrambenog karaktera . Tvrđava je danas svojevrstan muzej istorije Beo-grada . Ovu celinu čini sama Beogradska tvrđava, podeljena na Gornji i donji grad, i park Kalemegdan .

Zbog izuzetnog strateškog značaja na ovom mestu je, krajem I veka naše ere, podignuto utvrđenje - rimski ka-strum, kao stalni vojni logor IV Flavijeve legije . Posle rušenja od strane Gota i Huna, utvrđenje je obnovljeno u prvim decenijama VI veka . Nepuno stoleće kasnije, razaraju ga avari i Sloveni .

Uz utvrđenje na bregu iznad ušća Save u dunav, nastao je antički Singi-dunum, a na istom mestu i slovenski Beograd . Beogradska tvrđava često je rušena i obnavljana . Iznad rimskih zidina stoje srpski bedemi, a preko njih, turske i austrijske fortifikacije . U XII veku vizan-tijski car Manojlo Komnin podigao je na rimskim ruševinama novi kastel . U prvim decenijama 14 . veka . ovo malo utvrđenje na bregu prošireno je do rečnih obala .

Pod vlašću despota Stefana lazarevića, kao novo središte Srbije,

Beograd je ojačan prostranim utvrđe-njima Gornjeg i donjeg grada . U starom kastelu podignut je despotov dvor, a na Savi je dograđeno ratno pristanište . U okviru bedema razvio se napredan srednjovekovni grad .

Novo razdoblje započelo je austrij-sko-turskim ratom . Kao ključno utvr-đenje u središtu ratnih sukoba tokom XVIII veka, Tvrđava je tri puta rekonstru-isana . Porušen je stari kastel, a veliki deo srednjovekovnih bedema prekrile su nove fortifikacije . Pod austrijskom okupacijom, 1717-39 . godine, posle izgradnje novih modernih utvrđenja, Beogradska tvrđava je predstavljala jed-no od najjačih vojnih uporišta u Evropi . Građena je prema projektima generala Nikole doksata demoreza, švajcarca u austrijskoj službi . Igrom sudbine, u svitanje jednog martovskog dana 1738 . godine, zbog poraza kod Niša, upravo pred bedemima Tvrđave streljan je njen graditelj . Povratku Turaka u Beograd 1740 . godine, prethodila su rušenja svih novopodignutih utvrđenja . do kraja XVIII veka Beogradska tvrđava je dobila konačni oblik . U ratnim razaranjima tokom proteklih decenija porušeni su gotovo svi objekti u Gornjem i donjem gradu, a bedemi znatno oštećeni .

1BE

OG

rad

SKa

TVrĐ

aVa

28

GO

rNjI

Gra

d

uPoZnajte 1

29

Prema Beogradskoj tvrđavi vode ulice Knez-Mihailova i Uzun-Mirkova . Na tom pravcu su glavne kapije: Stambol kapija (unutrašnja i spoljna) i Sahat kapija . U srednjovekovno utvrđenje ulazilo se sa istočne strane (pored današnjeg Zoološkog vrta), kroz Zin-dan-kapiju i despotovu kapiju Gornjeg grada . donjem gradu prilazi se Buleva-rom vojvode Bojovića (Vidin kapija) i iz Karađorđeve ulice (Mračna kapija) .

j P " b e o G r a d S k a T V r Đ a V a "www .beogradskatvrdjava .co .yu

gornji gradNa prilazu Gornjem gradu nekada se širilo prostrano tvrđavsko polje - Kalemegdan . Posle povlačenja Turaka u drugoj polovini XIX veka, polje je pretvoreno u park . U Gornjem gradu sačuvani su delovi bedema i pojedini objekti iz različitih epoha, među kojima su najznačajniji:

�� Spoljna Stambol kapija

Sagrađena je 1750-60 . fino tesanim ka-menom . U unutrašnjosti kapije nalaze se niše, kazamati i prostorija za stražu . U njoj se danas nalazi prodavnica turistič-kih publikacija i suvenira .

karađorđeva kapija �

Sagrađena je u XVIII veku, a ime je dobila po vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu, koji je kroz nju ušao počet-kom 1807 . prilikom osvajanja Tvrđave .

galerija Prirodnjačkog muzeja �

Zgrada je podignuta između 1825-1835 . za potrebe straže koja je čuvala glavni prilaz za Stambol-kapiju . U Galeriji se održavaju prirodnjačke tematske i studijske izložbe, predavanja, promocije i prezentacije . Na Velikom ravelinu, iza Galerije, nalazi se letnja pozornica .

unutrašnja Stambol kapija �

Sagrađena je u XVIII veku, za vreme ve-likih radova po projektu Nikole doksata

de Moreza . Fasada ima stilske odlike baroka, a kompleks ima prolaze, bočne prostorije i kazamate .

vojni muzej �

Osnovan je 1878 . a otvoren za javnost tek 1904 . godine, povodom stogodišnji-ce Prvog srpskog ustanka . Čuva više od 40 .000 eksponata koji prikazuju vojno-istorijska zbivanja na teritoriji Srbije, od antike do kraja drugog svetskog rata . deo postavke nalazi se i na otvorenom prostoru .

Sahat kapija �

Krajem XVII veka, venecijanski graditelj andrea Kornaro izgradio je današnju Sahat-kapiju . U prolazu kapije, na svodu se i danas mogu videti ostaci original-ne austrijske tanke opeke iz vremena gradnje . Ima kazamate za smeštaj straže, oružja i raznog drugog vojnog materijala .

Beogradska tvrđava - spoljna Stambol kapija

Vojni muzej

Sahat kapija

30 31

Mapa: Beogradske tvrđava

Mapa: BeogradSka tvrđava

uPoZnajte1M

aPa

BEO

Gra

dSK

E TV

rĐaV

E

MaP

a BE

OG

rad

SKE

TVrĐ

aVE

uPoZnajte 1

41 21

40

22 23

191820

17

16

1160

59

58

57

56

3

2

1

4

5

7

6

55

53

54

89

10

121314

15

28

27

29

24

2526

39

30

31

38 32

33

5234

3537

36

50

Spomen obeležje predaje ključeva 1 . Beogradske tvrđaveFontana "Borba"2 . Muzički paviljon3 . Spomenik zahvalnosti Francuskoj4 . Karađorđeva kapija5 . Galerija Prirodnjačkog muzeja6 . Veliki bedem7 . Unutrašnja Stambol kapija8 . Postavka topova i vojnih vozila9 . Kazamati10 . Vojni muzej11 . Sahat kapija12 . Sahat kula13 . Barokna kapija (Muzejska postavka 14 . Beogradske tvrđave)južna kapija15 . antički lapidarijum16 . Zavod za zaštitu spomenika kulture 17 . grada BeogradaGvozdena kapija18 . rimski bunar19 . Kralj kapija20 . Spomenik "Pobednik"21 . Maketa dvorca despota Stefana 22 . LazarevićaMala barutana23 . Ostaci zamka despota Stefana 24 . LazarevićaČesma Mehmed-paše Sokolovića25 . defterdarova kapija26 . damad ali-pašino turbe 27 . Mala barutana28 . Ostaci džamije29 . Spomenik despotu Stefanu Lazareviću30 . despotova kapija i dizdareva kula31 . Zindan kapija32 . Leopoldova kapija33 . Crkva ružica34 . Kapela svete Petke35 . jakšićeva kula36 . Istočna kapija37 . amam (danas Planetarijum "ruđer 38 . Bošković")Ostaci Mitropolitskog dvora39 . Barutana40 . Mala barutana41 . ratna luka42 . Vodena kapija I43 . Bastion Svetog jakova44 .

Vodena kapija II45 . riblja pijaca46 . Kula Nebojša47 . Pristanišna kapija48 . Topolivnica (danas 49 . arheološki institut)Kapija Karla VI50 . Vidin kapija51 . Zoološki vrt52 . Umetnički paviljon 53 . "Cvijeta Zuzorić"Fontana "Buđenje"54 . Spoljna Stambol kapija55 . Malo stepenište56 . Savsko šetalište57 . Veliko stepenište58 . Savska kapija59 . Mračna kapija60 .

48 49 5146 474544

43

42

mapa Beogradske tvrđave

30 31

ostaci zamka despota �Stefana lazarevića

Izgrađen je u XV veku za vreme despota Stefana Lazarevića . U austrijsko-turskim borbama krajem XVII veka, zamak je gotovo potpuno uništen .

defterdarova kapija �

U srednjem veku bila je pešačka komu-nikacija između Gornjeg i donjeg grada . dobila je ime po zvanju defterdar – čovek koji vodi pisane knjige u turskoj vojsci . današnji izgled kapija je dobila u XVIII veku .

Spomenik despotu �Stefanu lazareviću

rad vajara Nebojše Mitrića, postavljen je 1981 . Bronzana statua visoka je 320 cm i prikazuje despota Stefana za čije vladavine je Beograd prvi put postao prestonica srpske države . Na postamen-tu su motivi srednjovekovne simbolike i natpis “Nađoh najkrasnije mesto od davnine, prevelik grad Beograd” .

česma mehmed-Paše Sokolovića �

Podignuta je 1576 . kao zadužbina Mehmed-Paše Sokolovića, turskog velikog vezira, poreklom iz Bosne . Mehmed-paša je poreklom bio Srbin,

koji je kao dete odveden iz rodnog mesta i poturčen .

despotova kapija sa �dizdarevom kulom

U srednjem veku na ovom mestu nala-zio se glavni ulaz u Beogradsku tvrđavu . Pored kapije se nalazi i masivna četvo-rougaona despotova ili dizdareva kula, u kojoj je danas Opservatorija astro-nomskog društva “ruđer Bošković” .

kompleks Zindan kapije �

Sredinom XV veka izgrađeno je po-lukružno utvrđenje koje se sastoji od lučno zasvođene kapije sa dve okrugle kule naoružane topovima . Podrume kula, po svemu sudeći, Turci su koristili kao tamnice za hrišćane (“zindan” na turskom znači "tamnica") .

leopoldova kapija �

Nalazi se u bastionu iz XVII veka i nosi ime cara Leopolda (1658-1705), za čije vladavine je i podignuta između 1688 . i 1690 . Iznad ulaza u kapiju urezan je monogram “L .P .” (Leopoldus Primus) . Godine 1723, za vreme druge austrijske okupacije Beograda (1717-1739), ova kapija dobila je dekorativnu baroknu fasadu .

32

GO

rNjI

Gra

d

uPoZnajte 1

33

Sahat kula �

Kula sa satom, nastala u periodu od 1740 . do 1789 . godine, ima naglašene elemente baroka . Na kuli visokoj 27,5 m nalazi se časovnik sa centralnim meha-nizmom i tegovima, koji radi i danas .

muzejska postavka �Beogradske tvrđave

Nalazi se u unutrašnjim prostorijama južne kapije . Izložene su statue iz rimskog perioda, tri velike makete tvrđave iz XV veka, iz 1736 . i 1790, oruđe graditelja tvrđave, oružje i oprema .

damad-ali pašino turbe �

jedan je od retkih sačuvanih spomenika islamske arhitekture u Beogradu . Turbe je natkrivena grobnica, manji mauzolej osmougaone osnove i izgrađeno je 1783 . godine .

Zavod za zaštitu spomenika �kulture grada Beograda

Zgrada je građena krajem XIX veka za potrebe srpske vojske . Zavod je osnovan 1960 . sa zadatkom da istražuje, proučava, valorizuje i štiti kulturno-isto-rijsko nasleđe Beograda .

rimski bunar �

Sadašnji izgled dali su mu austrijanci 1721-1731 . Sagrađen je radi sigurnijeg snabdevanja Tvrđave vodom . Naziv “rimski” dobio je na osnovu narodnih predanja koja stare građevine, čije je poreklo zaboravljeno, često pripisuju rimljanima . Bunar je dubok oko 60 metara, a do nivoa vode (35 m) spušta se dvojno spiralno stepenište .

kralj kapija �

Izgrađena je u okviru jugozapadnog be-dema, u periodu od 1693 . do 1696 . Ima barokni izgled, sa polubočnim svodom i prostorijama u unutrašnjosti bedema . Sa spoljne strane kapije danas se nalazi most popločan drvenim kockama .

Spomenik “Pobednik” �

Prepoznatljivi simbol Beograda rad je vajara Ivana Meštrovića, podignut je 1928 . i posvećen je desetogodišnjici proboja Solunskog fronta . Spomenik je visok 14 m, a bronzana skulptura pred-stavlja ratnika sa mačem u desnoj i so-kolom u levoj ruci . Prvobitno je trebalo da bude postavljen u centru Beograda, na Terazijama, ali je naga muška figura izazvala protest tadašnje javnosti .

Sahat kula

Spomenik “Pobednik”

Despotova kapija sa Dizdarevom kulom

1G

OrN

jI G

rad

uPoZnajte

Plato sa spomenikom "Pobednik"

34 35

1G

OrN

jI G

rad

36 37

uPoZnajte

KaLE

MEG

daN

uPoZnajte 1

crkva ružica �

U doba despota Stefana Lazarevića postojala je stara crkva istog imena, koju su Turci pri osvajanju Beograda 1521 . porušili . Nalazi se u zgradi koja je prvobitno služila kao barutni magacin . Posle prelaska tvrđave u srpske ruke 1867 . pretvorena je u crkvu . Ikono-stas je delo slikara-kaluđera rafaila Momčilovića . Zidne kompozicije, scena iz života Bogorodice i portreti istaknu-tih ljudi (aleksandra Karađorđevića, Nikole Pašića i drugih) delo su slikara andreja Bicenka . Na ulazu u crkvu 1924 . postavljene su bronzane figure, srpski srednjevekovni vitez i vojnik iz prvog svetskog rata, autora N . P . Krasnova .

kapela svete Petke �

Zidanje crkve počelo je 1935 . na mestu stare kapele, iznad izvora koji se smatra čudotvornim i blagotvornim za žene . Završena je i osvećena na dan Sv . Petke Paraskeve, 27 . oktobra 1937 . Projekat za crkvu uradio je arhitekta Momir Korunović . Prilikom kopanja temelja za crkvu svete Petke iskopane su kosti srpskih vojnika poginulih prilikom od-brane Beograda 1914-15 . godine, koje su potom prenete u kosturnicu sagrađenu u bedemima jakšićeve kule .

jakšićeva kula �

Osmougaona odbrambena kula nastala je u periodu od XI do XV veka . U toku austrijske rekonstrukcije tvrđave od 1717 . do 1739 . godine, jakšićeva kula je bila uklonjena . Godine 1937 . izvršena je rekonstukcija bedema i kule koja je dobila današnji izgled .

donji gradCelo priobalno područje Tvrđave obuhvata donji grad, gde se u srednjem veku nalazio glavni deo beogradskog naselja, koji je bedemina opasao despot Stefan Lazarević . Među retkim sačuva-nim objektima izdvajaju se:

amam �

Staro tursko kupatilo sagrađeno je XVIII veka . Na mestu amama do 1690 . nalazi-la se zgrada barutane koja je porušena u eksploziji zajedno sa okolnim zgrada-ma i delom starog zida . Krajem XIX veka pretvoren je u vojničku kuhinju . Od 1970 . u njemu je Planetarijum astro-nomskog društva “ruđer Bošković” .

ostaci mitropolitskog dvora �

arheološkim istraživanjima otkriven je deo mermernog nadvratnika portala mitropolitske crkve Uspenja Bogorodice sa ktitorskim natpisom despota Stefana Lazarevića . U neposrednoj blizini crkve nalazila se jedna prostrana srednjove-kovna građevina za koju je utvrđeno da potiče iz despotovog vremena . Ova palata pripadala je kompleksu Mitro-politskog dvora i uništena je u požaru prilikom turskog zaposedanja grada 1521 .

vojna kuhinja ili topolivnica �

Nastala je u drugoj polovini XVII veka i građena je od kamena i opeke . Po zau-zimanju Tvrđave, Karađorđevi ustanici su od aprila 1807 . ovu zgradu koristili kao topolivnicu . Posle 1813 . i ponovnog dolaska, Turci su je pretvorili u vojnu kuhinju . danas se u ovoj zgradi nalazi odeljenje arheološkog instituta SaNU .

kapija karla vI �

Podignuta je 1736 . u duhu baroka, u čast cara Karla VI - “slavnog osvajača Beograda” . Nad ulazom, sa istočne stra-ne, nalazi se monogram Karla VI, dok se na zapadnoj strani nalazi prikazan grb Tribalije - najstariji očuvan grb u Beogradu . Ovu kapiju često nazivaju i kapijom princa Eugena Savojskog .

vidin kapija �

Izgradili su je austrijanci u XVII veku u sklopu odbrambenog sistema severo-istočnog fronta prema dunavu . Prvo-bitnu kapiju Turci su srušili i na njenom mestu sredinom XVIII veka izgradili današnju Vidin-kapiju . Pored kapije je parking za turističke autobuse .

Barutana �

Veliki barutni magacin ukopan je u steni zapadnog podgrađa u vreme velike au-strijske rekonstrukcije Beogradske tvr-đave . Sagrađen je od 1718 . do 1720 . kao bezbedno sklonište za barut, zaštićeno od neprijateljske artiljerije . U jednoj od sala nalazi se postavka rimskih kamenih spomenika, stela, sarkofaga i žrtvenika koji su tokom niza godina prikupljani i donošeni sa mnogobrojnih nalazišta Beograda, Kosmaja i Kostolca . U Baru-tani se povremeno održavaju koncerti i pozorišne predstave .

kula nebojša �

Najbolje očuvana i najveća srednjove-kovna topovska kula Beogradske tvr-đave podignuta je oko 1460 . na samoj

obali reke i štitila je ulaz u pristanište . Kula je osmougaone osnove, visoka je oko 22 m i ima prizemlje i četiri sprata . U vreme vladavine Turaka pretvorena je u tamnicu i mučionicu, gde je 1789 . ubi-jen grčki revolucionar i pesnik riga od Fere . U ratnim godinama 1914-15 . Kula je znatno oštećena, a obnovljena je 1938 .

kaleMegdanNajlepši i najveći beogradski park Kale-megdan istovremeno je i najznačajniji kulturno-istorijski kompleks, u kojem dominira Beogradska tvrđava iznad ušća Save u dunav . Naziv Kalemegdan odnosi se samo na prostorni plato oko Tvrđave koji je osamdesetih godina 19 . veka pretvoren u park . Plato je, dok je Tvrđava bila glavno vojno uporište Be-ograda, služio da se neprijatelj osmotri i sačeka za borbu . Zbog toga i njegovo ime potiče od turskih reči "kale" - grad, to jest tvrđava i "megdan" - polje . Turci su Kalemegdan nazivali i Fićir-bajir što znači “breg za razmišljanje” .

Preuređivanje u park otpočelo je, posle predaje Tvrđave Srbima 1867 . po naređenju kneza Mihaila Obrenovića . Idejne skice za uređenje Kalemegdana napravio je prvi beogradski urbanista Emilijan josimović, a zelenilo je zasađe-no između 1873 . i 1875 .

Crkva Ružica

Zoološki vrt na Kalemegdanu

Kapija Karla VI

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

38 39

Kalemegdanskom parku prilazi se iz Knez-Mihailove ulice (ulaz na veliki ka-lemegdan) i iz Uzun-Mirkove ulice (ulaz na mali kalemegdan) . Na Kalemegda-nu se nalaze Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”, Muzički paviljon, Veliko stepe-nište, Zoološki vrt, dečiji zabavni park, više spomenika i skulptura, sportskih igrališta i ugostiteljskih objekata .

Spomenik zahvalnosti francuskoj �

rad je Ivana Meštrovića, podignut je 1930 . u znak zahvalnosti Francuskoj za pomoć Srpskoj vojsci u I svetskom ratu . Bronzana figura žene sa mačem, na vrhu spomenika, simbolizuje Francusku . Sa zadnje strane postamenta nalazi se natpis “Volimo Francusku kao što je ona nas volela 1914-1918" . Zelena površina oko spomenika urađena je po ugledu na francuske parkove .

Spomen obeležje predaje �ključeva Beogradske tvrđave

Nalazi se na mestu gde je 19 . aprila 1867 . pročitan sultanov ferman kojim se Tvrđava predaje na upravu knezu Mihailu Obrenoviću i srpskoj vojsci . rad je vajara Mihaila Paunovića i postavlje-no je povodom stogodišnjice događaja 1967 . godine .

umetnički paviljon �“cvijeta Zuzorić”

Podignut je 1928 . prilozima društva prijatelja umetnosti “Cvijeta Zuzorić”, a

po ideji Branislava Nušića i prema pro-jektu arh . Branislava Kojića . Bio je prvi namenski izložbeni prostor u Beogradu . U Paviljonu se održavaju likovne izlož-be, koncerti i drugi kulturni događaji, a u njemu je i sedište Udruženja likovnih umetnika Srbije . Cvijeta Zuzorić (1552-1648) bila je pesnikinja, plemkinja i najlepša žena dubrovnika .

Stari BeogradNajstariji delovi istorijskog gradskog jezgra naslonjeni su neposredno na Kalemegdan . Tu se, od tridesetih godina XIX veka, postepeno formira admini-strativno-politički centar Srbije u doba kneza Miloša . Na mestu stare crkve arhangela Mihaila nastaje Saborna cr-kva, u čijem su okruženju bile smeštene sve važne institucije ondašnje Srbije . O Patrijaršiji SPc i Sabornoj crkvi više na strani “religija” (str . 86) .

kosančićev venac �

jedna od retkih očuvanih starih urbanih celina - Kosančićev venac, nalazi se u severozapadnom delu starog Beograda, na uzvišenju prema Savi . Ovde se još u srednjem veku formiralo i kasnije razvijalo srpsko naselje, sa crkvom i grobljem . Početkom XIX veka ovaj deo grada postaje jezgro u kome se i oko koga se izgrađuje, razvija i širi Beograd . danas je na ovom prostoru ostalo nekoliko zgrada i pojedinosti koje čuvaju duh starog Beograda . Ušuškan

STar

I BEO

Gra

d

uPoZnajte 1

41

Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”

Statua srpskog vojnika ispred crkve Ružice

40

42

Kosančićev venac - najstarija urbana celina Beograda

43

dO

rćO

L ~

CEN

Tar

Gra

da

uPoZnajte 1

45

1ST

arI B

EOG

rad

44

uPoZnajte

među blokovima iz novijih vremena, Kosančićev venac je svojom kaldrmom, dvorištima i zgradama sačuvao deo arhaične atmosfere . Zbog toga se često koristi za snimanje filmova sa istorijskom tematikom . Tu je i rektorat univerziteta umetnosti, Prodajna galerija “Beograd”, kao i ostaci neka-dašnje Narodne biblioteke, porušene u bombardovanju 6 . aprila 1941 .

konak knjeginje ljubice � Kneza Sime Markovića 8

Konak je 1831 . sagradio knez Miloš Obre-nović, u balkanskom stilu sa izvesnim zapadnjačkim baroknim elementima, po projektu neimara Nikole živkovića . U njemu je živela njegova žena Ljubica i deca - Milan i Mihailo . danas su u Kona-ku predstavljeni enterijeri beogradskih građanskih kuća XIX veka, a u "Sali pod svodovima" organizuju se izložbe, preda-vanja, muzičke večeri i drugi događaji .

k � afana “?” Kralja Petra I 6

Zgradu u blizini Saborne crkve, u tipič-no srpsko-balkanskom stilu podigao je trgovac Naum Ičko, od materijala koji je tada bio u najčešćoj upotrebi - drveta i ilovače . Ovu zgradu je knez Miloš Obre-nović kupio i poklonio svom ličnom

vidaru, koji je u njoj otvorio kafanu . Zgrada je više puta menjala vlasnika, a kafana ime: “Tomina kafana”, “Kod pasti-ra”, “Kod Saborne crkve”, da bi crkvene vlasti tražile da se takva firma skine jer, “skrnavi hram Božiji” . Vlasnik je postavio privremenu tablu sa natpisom “?”, što je ostao naziv sve do danas .

narodna banka Srbije � Kralja Petra I 12

Sagrađena je 1890 . po planovima arhi-tekte Konstantina jovanovića u stilu ita-lijanske renesanse raskošnog enterijera . I danas služi prvobitnoj nameni .

osnovna škola “kralj Petar I” �Kralja Petra I 7

Sagrađena tokom 1905-06 . po planovi-ma jelisavete Načić, prve žene arhitekte u Srbiji, u stilu neorenesanse, na mestu starog zdanja u kome su bile škola i čitaonica iz 1846 .

manakova kuća �Gavrila Principa 5

Podignuta oko 1830, sačuvana je kao poslednji primerak stare varoške kuće Beograda . Ime je dobila po tadašnjem vlasniku Manaku Mihajloviću, trgovcu iz Makedonije . Sprat je služio za stano-vanje, a u prizemlju su bile smeštene kafana i pekara, a kasnije pošta i neke zanatske radnje . danas je to postavka etnografske zbirke .

Simbol Kafane "?"

Zgrada Narodne banke Srbije

Konak knjeginje Ljubice dorĆol Uz Beogradsku tvrđavu, dorćol je najstariji deo Beograda . Nekada je zahvatao mali deo dunavske varoši, u neposrednoj blizini raskršća ulica Cara dušana (Vidinski sokak) i ulice Kralja Petra (dubrovačke) . Tako je i dobio naziv, jer turska reč “dortyol” bukvalno znači mesto gde se sastaju četiri puta . Vremenom se ime prenelo na ceo kraj od Studentskog trga do dunava, i od Skadarlije do Malog Kalemegdana .

Najstarija sačuvana stambena zgrada je iz 1724 . u ulici cara dušana 10, a najznačajnija zdanja iz XIX veka su današnji vukov i dositejev muzej, dom Svetog Save, Bajrakli-džamija, crkva aleksandra nevskog, kao i zgrada Pedagoške akademije (danas Pedagoški muzej) .

dorćol su nekada naseljavali du-brovčani, Turci, austrijanci, jevreji, Grci, Cincari i Srbi . U 19 . veku jevrejska ma-hala se nalazila između današnjih ulica Tadeuša Košćuška, Visokog Stevana, Braće Baruh i dunavske . Turska mahala sa Zerekom (reč arapskog porekla, znači uzbrdo) prostirala se oko raskrsnice današnjih ulica Cara dušana i Kralja Petra . Nastanjena je bila Turcima, naj-moćnijim . Njihove su kuće bile skrivene u dubokim baštama . Od 1806 . godine, kada je oslobođen Beograd, ovde žive najistaknutije ustaničke vođe .

dorćol je sada uglavnom stambeno naselje i omiljeno šetalište ljubitelja reke . Posebno je popularan kej na obali dunava kod Sportskog centra . Ulica Strahinjića Bana, sa mnoštvom kafića i restorana, poznato je mesto za večernje izlaske .

čukur česma �Dobračina 42

Ubistvo srpskog dečaka na Čukur-če-smi dovelo je do sukoba između Srba i Turaka 1862, posle čega je turska vojska bombardovala Beogradsku varoš . U znak sećanja na taj događaj podignut je na tom mestu spomenik 1931 .

Centar gradaCentralne beogradske ulice su podjed-nako žive i danju i noću, kako i priliči velegradu . I podjednako su bezbedne i danju i noću . Posle dnevnog obila-ska znamenitosti grada ili kupovine u onim najprometnijim ulicama, noć ćete sigurno provesti u njima najbližim, sporednim ulicama sa bezbroj mesta za uspešan provod .

kneZ-mIhaIlova ulIca �

Pešačka zona, zakonom zaštićena glav-na gradska ulica kao jedan od najstarijih i najvrednijih gradskih spomeničkih ambijenata, sa nizom reprezentativ-nih zgrada i građanskih kuća nastalih krajem 80-ih godina XIX veka . Smatra se da je još u vreme rimljana ovde bio centar naselja Singidunum, a u vreme vladavine Turaka na ovom području krivudale su ulice sa baštama, česmama i džamijama . danas je to glavna trgo-vačka zona Beograda i sedište mnogih nacionalnih institucija (Srpska akademi-ja nauka i umetnosti, Biblioteka grada Beograda, Kulturni centar Beograda . . .) .

Biblioteka grada Beograda �Knez-Mihailova 56

Sagrađena je kao Hotel “Srpska kruna” 1869 . u stilu romantizma, tada najmo-derniji hotel u Beogradu .

kuća marka Stojanovića �Knez-Mihailova 53-55

Sagrađena oko 1889 . kao privatna kuća advokata Marka Stojanovića, u stilu neorenesanse . U njoj je bila smeštena akademija likovnih umetnosti, osnova-na 1937, a danas je Galerija akademije .

Blok građanskih kuća �Knez-Mihailova 50, 48, 46

Podignut 70-ih godina XIX veka, čime se označava početak prekida sa tradicio-nalnom “balkanskom” arhitekturom . Sve tri zgrade imaju jedinstvenu obradu, izvedenu na stilskom prelazu od roman-tizma ka renesansi:

kuća porodice kumanudi, � (br . 50) je izgrađena 1870 . U zgradi je jedno vreme bila smeštena Francusko-srpska banka, a zatim belgijski i engleski konzulat .krstina mehana, � (br . 48) je sagra-đena 1869, kao administrativno-trgovačka zgrada u kojoj su braća Krstići otvorili istoimeni hotel .kuća veljka Savića, � (br . 46) je sagrađena 1869 . kao stambena kuća sa trgovačkim radnjama . Zadužbina nikole Spasića �Knez-Mihailova 33

Sagrađena 1889, po projektima arh . Konstantina jovanovića u stilu neore-

nesanse . U kući je stanovao beogradski trgovac Nikola Spasić .

Zgrada Srpske akademije �nauka i umetnostiKnez-Mihailova 35

Podignuta je 1923-24 . u stilu akademiz-ma sa elementima secesije, rad dragu-tina Đorđevića i andre Stevanovića . U zgradi se nalaze Biblioteka SaNU, jedna od najbogatijih u Beogradu, zatim arhiv SaNU sa bogatom građom o istoriji Srbije i Galerija SaNU u prizemlju zgra-de, sa posebnom salom za predavanja, knjižara i antikvarnica .

delijska česma � Knez-Mihailova

Podignuta je 1987 . na uglu ulice Đure jakšića i Knez Mihailove, u blizini neka-dašnje česme koja je bila deo turskog spomenika, koji su srušili austrijanci .

Palata “albanija” �Ugao Knez-Mihailove i Kolarčeve

Nalazi se na mestu gde su u XIX veku bile male kuće, knjižare i poznata kafana “albanija”, po kojoj je ova palata dobila ime .

Izgrađena je na osnovu projekta arh . Branka Bona, Milana Grakalića i Mi-ladina Prljevića 1938-1940 . Predstavljala je prvi oblakoder u Beogradu .

Delijska česma

46

CEN

Tar

Gra

da

uPoZnajte 1

47

Pešačka zona u Knez-Mihailovoj ulici

46

BULE

Var

KraL

ja a

LEKS

aNd

ra

uPoZnajte 1

49

Bulevar kralja alekSandra �

Na mestu današnjeg Bulevara kralja aleksandra, sredinom XVIII veka prote-zao se Carigradski drum . Malo-pomalo od Carigradskog druma stvorila se ulica koja se najpre zvala Sokače kod Zlatnog topa . Kasnije je naziv izmenjen u Markova ulica, a posle 1834 . dobija ime Fišeklija, po drvenim dućanima u kojima se prodavao barut u fišecima .

Krajem XIX veka postaje Ulica kralja aleksandra Obrenovića, a posle II svet-skog rata Bulevar oslobođenja i Bulevar revolucije, da bi početkom XXI veka vratio naziv Bulevar kralja aleksandra .

Kad Beograđani kažu samo “Bule-var”, onda misle upravo na ovaj, koji je ujedno i najduža gradska ulica . U njemu se nalaze zgrade Pravnog, elektro-tehničkog, arhitektonskog i građe-vinskog fakulteta i univerzitetska biblioteka "Svetozar marković" .

Spomenik nikoli tesli � Bulevar kralja Aleksandra 73

Spomenik ispred zgrade tehničkih fa-kulteta podignut je 1961 . u znak sećanja na velikog naučnika srpskog porekla, jednog od najznačajnijih pronalazača u oblasti elektrotehnike i fizike . rad je vajara Frana Kršinića .

Spomenik Svetozaru markoviću �Bulevar kralja Aleksandra 71

Spomenik podignut 1946 . osnivaču na-učnog socijalizma u Srbiji, rad je vajara Stevana Bodnarova .

Spomenik vuku karadžiću �Ugao Ruzveltove i Bulevara kralja Aleksandra

Spomenik velikom reformatoru srpskog pravopisa i jezika, podignut 1937, rad je vajara Đorđa jovanovića .

tašmajdan y

Vekovima je korišćen kao kame-nolom, po čemu je i dobio ime (na turskom “taš” - kamen, “majdan” - mesto gde se vadi kamen) . Prastanov-nici Beograda, kopajući sebi pećine, duboko u tašmajdanskoj steni stvorili su katakombe i kamene dvorane sa pravilno raspoređenim hodnicima . Povremeno se organizuju turistički obilasci ovog jedinstvenog podzemlja Beograda .

Na ovom prostoru je bila rimska nekropola, a korišćen je kao tursko groblje do kraja XIX veka . Na Tašmaj-danu je 30 . novembra 1830 . pročitan Sultanov hatišerif o unutrašnjoj neza-visnosti Srbije .

Tašmajdanski park

Crkva Svetog Marka u Tašmajdanskom parku

48

Poslovna zgrada "Progres" u Knez Mihajlovoj ulici

50 51

predstavlja stilsku mešavinu elemenata gotike, romanike i renesanse . danas je u njoj rektorat Beogradskog univerziteta .

kolarčeva zadužbina �Studentski trg 5

Zgradu je 1932 . podigao veliki dobrotvor Beograda Ilija Milosavljević - Kolarac . Izgrađena je u duhu akademizma, po planu arh . Petra Bajalovića . Ima veliku koncertnu dvoranu, izvanredne akusti-ke, i izložbenu galeriju .

Spomenik Petru II �Petroviću njegošu Akademski plato

Spomenik jednom od naših najvećih mislilaca i pesnika, podignut je na platou ispred Filozofskog fakulteta 1994 . rad je autora Sretena Stojanovića .

šeik-mustafino turbe �Ugao Braće Jugovića i Višnjićeve

Turbe je jedna od retkih sačuvanih tur-skih građevina u Beogradu . Podignut je 1784 . nad grobom ove religijske ličnosti, u dvorištu nekadašnje derviške tekije .

u � niverzitetski park

Za vreme Turaka ovde je bilo njihovo groblje, koje je uklonjeno polovinom 19 . veka . Potom je na jednom delu današ-njeg parka napravljena najveća i najpo-znatija pijaca . Prvi urbanista Beograda, Emilijan josimović, smatrao je da ovom prostoru dolikuje nešto “estetičnije” od pijace, pa je posle 1869 . godine, kada su počeli radovi na regulaciji, skratio za polovinu Veliku pijacu, a preostali deo pretvorio u park . Prve urbane konture park dobija krajem 19 . veka, kada je u njemu otkriven spomenik josifu Pan-čiću, a definitivno je uobličen 30-ih go-dina 20 . veka prenošenjem spomenika dositeju obradoviću sa Kalemegdana i podizanjem sadašnje barokne ograde .

trg rePuBlIke �

Glavni gradski trg, Trg republike, omiljeno je sastajalište omladine, pre kretanja na druge lokacije za zabavu . Ustvari, svi koji slabo poznaju Beograd, za svoju orijentaciju obično uzimaju ovaj trg . Kada vam u Beogradu kažu

1Vr

aČar

~ S

TUd

ENTS

KI T

rG

52

uPoZnajte

STU

dEN

TSKI

TrG

~ T

rG r

EPU

BLIK

E

uPoZnajte 1

53

današnji Tašmajdanski park zasađen je i uređen prvih godina posle II svetskog rata . Na Tašmajdanu i oko njega danas se nalaze crkva Sv . marka (nova, građena 1931-36), ruska crkva (1924), glavna pošta (1934), Src “tašmajdan”, hoteli “Taš” i “Metro-pol Palace”, kafana “Madera”, zgrada radio-televizije Srbije (čiji je jedan deo pogođen u NaTO bombardovanju), dečiji zabavni park . . .

vračar �

Nazivi Vračar i Vračarsko polje pojav-ljuju se prvi put 1492 . u turskom planu za osvajanje Beograda . Po naređenju turskog vezira Sinan-paše, na Vračaru su 27 . aprila 1594 . po starom kalendaru spaljene mošti Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i tako odredile Vračar kao buduće središte srpske duhovnosti . Na tom mestu je podignut hram sv . Save (više na strani “Religi-ja”, str . 86) . Za vreme Prvog srpskog ustanka, 1806 . godine, na vračarskom polju Karađorđevi ustanici su savladali Turke . Iste godine tu je pročitan Zakonik prote Mateje Nenadovića, prvi pisani zakon ustaničke Srbije . U 19 . veku Vračar se delio na istočni i zapadni, a granica je išla današnjom ulicom Kralja Milana . Sedamdesetih godina 19 . veka to je bila daleka periferija Beograda .

danas je Vračar najnaseljenija grad-ska opština Beograda, elitni stambeni kvart . Njegove granice čine tri bulevara: Bulevar kralja aleksandra, Bulevar oslobođenja i južni bulevar . Na Vračaru se nalaze i narodna biblioteka Srbije, muzej nikole tesle i Beogradsko dramsko pozorište . Posebno obeležje Vračara su lokalne kafane, iako mnoge od njih postepeno nestaju .

Spomenik karađorđu �Vračarski plato

Otkriven je 1985 . u spomen Đorđu Petroviću Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka, na mestu gde je 1806 . bio smešten njegov logor, odakle su

ustanici krenuli u osvajanje Beograda . rad je vajara Sretena Stojanovića .

Spomenik oslobodiocima �Beograda 1806 . Karađorđev park

Prvi javni spomenik u Beogradu, podi-gnut 1848 .

trgovi BeogradaStudentSkI trg �

Na prostoru današnjeg Studentskog trga nekada je bilo izrovano zemljište sa turskim nadgrobnim spomenicima . U drugoj polovini XIX veka je preko-pano i poravnato, pa je na tom mestu otvorena Velika pijaca, u čijoj zaleđini je dominiralo tek podignuto Kapetan-Mišino zdanje, sa svetlom fasadom i crvenkastim ornamentima i šarama oko prozora i kapija . Kada je Beograd dospeo u srpske ruke, teren nekadašnje pijace je očišćen i izravnat, da bi na njemu bio podignut i uređen park .

kapetan-mišino zdanje �Studentski trg 1

Zgrada je zadužbina kapetana Miše anastasijevića, trgovca i poslovnog partnera kneza Miloša . Sagrađena je po projektu arh . jana Nevole 1863 . i

Kapetan-Mišino zdanje

Spomenik knezu Mihailu i Narodno pozorište

1Tr

G r

EPU

BLIK

E ~

TrG

TEr

aZIj

E

54

uPoZnajte

TrG

TEr

aYIj

E ~

TrG

NIK

OLE

Paš

Ića

uPoZnajte 1

55

“Vidimo se na Trgu!”, onda misle na ovaj trg . Na Trgu se nalaze narodno pozori-šte, narodni muzej, spomenik knezu mihailu obrenoviću III i spomenik Branislavu nušiću .

Sadašnji trg formiran je posle rušenja Stambol-kapije (1866) i podizanja zgrade Narodnog pozorišta (1869) . Stambol-kapija, koju su sagradili austrijanci početkom 18 . veka, nalazila se između spomenika knezu Mihailu i Narodnog pozorišta . To je bila naveća i najlepša kapija u vreme dok je grad bio opasan šancem . Kroz nju je vodio put za Carigrad (Istanbul), po kome je i dobila ovaj naziv . U narodu je Stambol-kapija ostala zapamćena po tome što su Turci na prostoru ispred nje vršili egzekucije “sirotinje raje” nabijanjem na kolac . Prilikom zauzimanja Beograda (1806) pred ovom kapijom smrtno je ranjen Vasa Čarapić, poznati vojskovođa iz Prvog srpskog ustanka . U spomen na ovaj događaj ulica u blizini ovog mesta dobila je njegovo ime, a podignut je i spomenik .

Posle uspostavljanja srpske vlasti i rušenja Stambol-kapije, prostor da-našnjeg Trga republike dugo je ostao neizgrađen . Narodno pozorište stajalo je više od 30 godina kao jedina velika zgrada . Kada je 1882 . podignut spome-nik knezu Mihailu, počelo je postepeno urbano formiranje ovog trga . Na mestu današnjeg Narodnog muzeja bila je podignuta dugačka prizemna zgrada u kojoj se, između ostalog, nalazila poznata kafana “dardaneli”, stecište umetničkog sveta . Zgrada je srušena da bi se na njenom mestu 1903 . podigla Uprava fondova (sadašnja zgrada Na-rodnog muzeja) . U malom parku pored Narodnog pozorišta, sve do drugog svetskog rata, nalazili su se poznata kafana i bioskop “Kolarac” . Palata “riuni-one”, u kojoj se nalazi bioskop “jadran”, sagrađena je 1930 . Stare prizemne i jednospratne zgrade sa trgovačkim radnjama porušene su prilikom nemač-kog bombardovanja 6 . aprila 1941 . Na

njihovom mestu je podignuta i najveća zgrada na ovom trgu, dom štampe, u kojoj se nalaze “Gradska kafana” i Među-narodni pres-centar .

trg teraZIje �

Na prostoru današnjeg trga Terazije sve do 30-ih godina XIX veka bila je močvara i pusto polje van varoškog šanca . Svoje ime Terazije su dobile po kulama za razvođenje vode sa visokog nivoa, koje su Turci zvali terazije (vaga za vodu) . Intenzivna izgradnja Terazija počinje 1860 . kada je uklonjena vodo-vodna kula i na njenom mestu, u znak sećanja na kneza Miloša Obrenovića, postavljena Terazijska česma .

hotel “moskva” � Ugao Terazija i Balkanske

Zgrada je, po projektu arh . jovana Ilkića, izgrađena 1908 . za kancelarije i hotel Osiguravajućeg društva “rosija” . Podignuta je u neorealističnom stilu, sa elementima secesije i predstavljala je centar kulturnog i diplomatskog života u Beogradu do II svetskog rata .

terazijska česma �Terazije

Podignuta 1860 . za vreme druge vladavine Miloša Obrenovića, rad je italijanskog majstora . Godine 1911 . je preneta u Topčider i postavljena u porti Topčiderske crkve, da bi potom 1975 . bila ponovo vraćena na Terazije, gde se i danas nalazi kao spomenik i česma .

Palata “anker” �Terazije 26

Sagrađena je u stilu neorenesanse 1900 . po planovima arh . Milana antonijevića za Osiguravajuće društvo “anker” .

kuća krsmanovića �Terazije 34

Zgrada je podignuta 1885 . za beograd-skog trgovca aleksu Krsmanovića, po planovima arh . jovana Ilkića, i pred-stavlja jedno od njegovih najuspelijih arhitektonskih rešenja . U njoj je bio smešten dvor aleksandra I Karađor-đevića 1918-1922 . godine . U njoj je 1 . decembra 1918 . proglašeno ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca i stvaranje njihove zajedničke države .

trg nIkole PašIća �

Trg Nikole Pašića nalazi se između Terazija, Bulevara kralja aleksandra i dečanske ulice, i najmlađi je beogradski trg . Izgrađen je 1953 . godine kada je na njemu postavljen vodoskok .

U prvoj polovini 19 . veka ovde je bila pusta livada koju je presecao Cari-gradski drum . Taj deo druma postepeno se pretvarao u ulicu koja se najpre zvala Sokače kod “Zlatnog topa” (po istoime-noj kafani u blizini), a zatim Markova ulica . Nedaleko od mesta gde je sada zgrada Narodne skupštine, na početku Vlajkovićeve ulice, nalazila se jedna od najvećih turskih džamija - Batal-džami-ja, koja je srušena 1869 .

Urbano i arhitektonsko formiranje trga otpočelo je posle drugog svetskog rata, kada su porušene stare zgrade,

premeštena tramvajska okretnica, izgra-đen vodoskok, uklonjene ograde ispred bivše dvorske bašte i Narodne skupštine i podignut veliki broj zgrada, među nji-ma i dom sindikata i zgrada gradske uprave . Ovaj trg je dugo nosio ime Trg Marksa i Engelsa .

Spomenik nikoli Pašiću y

Podignut je 1998 . na trgu koji nosi ime ovog velikog srpskog državnika . rad je vajara Zorana Ivanovića .

dom narodne skupštine �Zgrada Narodne skupštine je, po projek-tu arh . jovana Ilkića, počela da se gradi 1906, a završena je 1936, pod nadzorom njegovog sina arhitekte Pavla Ilkića . Monumentalna zgrada je izgrađena u klasičnom stilu sa renesansnim elementima i jedno je od najznačajnijih dostignuća novije srpske arhitekture . Ispred glavnog ulaza u zgradu nalaze se dve simetrične skulpturne grupe “Igrali se konji vrani”, vajara Tome roksandića .Hotel “Moskva” i Terazijska česma

Spomenik Nikoli Pašiću

uPoZnajte

trg SlavIja �

Slavija nije samo naziv istoimenog trga već i pojam koji označava deo Beogra-da, prostor između ulica Kralja Milana, Beogradske, Makenzijeve, Svetosavske, Bulevara oslobođenja, deligradske i Nemanjine . Svih 7 ulica se uliva u Trg Slavija i čini ga velikim saobraćajnim čvorištem grada . Ta kružna raskrsnica, na kojoj vozila dolaze iz svih smerova, pravi je test za novopečene vozače .

Ovaj trg, sve do osamdesetih godina 19 . veka, bio je baruština gde su Beograđani išli u lov na divlje patke . Kada je Englez Frensis Makenzi, poznat kao poslovan čovek, kupio veliki prostor iznad današnjeg trga i isparcelisao ga radi prodaje, počelo je i njegovo formiranje . Trg je jedno vreme nosio naziv po istaknutom vođi socijalističkog pokreta u Srbiji dimitriju tucoviću, čiji je spomenik postavljen u centru trga .

Na trgu se nalaze hoteli “Slavija” i “Slavija lux” i terminal jat airwaysa .

SkadarlijaStari, boemski deo Beograda, Ska-

darlija, nastao je krajem 19 . i početkom 20 . veka kada su njene kafane bile

stecište najpoznatijih imena kultur-nog Beograda . Najčešće je porede sa pariskim Monmartrom, kako po izgledu, tako i po veseloj, uzavreloj umetničkoj atmosferi .

Ovaj deo grada formirao se u prvoj polovini XIX veka, a 1872 . je Skadarska ulica dobila ime, kada je izvršena i numeracija kuća . U Skadarliji su nekada stanovali mnogi poznati književnici, glumci, slikari i novinari . Boemsko obe-ležje Skadarlija poprima od 1901 . go-dine, kada su se, posle rušenja poznate kafane “dardaneli”, njeni gosti preselili u kafane Skadarlije . Tu su mnoge viđene domaće i strane glave “svoje najlepše dane - provodili noću” .

U Skadarliji je živeo i umro poznati srpski pesnik i slikar đura jakšić . Nje-gova kuća pretvorena je u sastajalište pesnika “Skadarlijskih večeri” . U današ-njoj Skadarliji, koja je izuzetna turistička atrakcija Beograda, nalaze se poznati restorani “šešir moj”, “Tri šešira”, “Ima dana”, “dva jelena”, “Skadarlija”, “Zlatni bokal” i “dva bela goluba”, zatim galeri-je, prodavnice antikviteta i suvenira .

Ovu ambijentalnu celinu, čija je revitalizacija počela 1968 . godine, urbanistički i arhitektonski je oblikovao

1Tr

G S

LaVI

ja ~

SKa

dar

LIja

56

dVO

rOVI

BEO

Gra

da

uPoZnajte 1

57

poznati beogradski arhitekta Uglješa Bogunović .

dvorovi BeogradaU Beogradu se danas nalaze dva dvorska kompleksa – gradski, koga čine Stari dvor i novi dvor, i dedinjski, koji uključuje kraljevski dvor i Beli dvor .

StarI dvor �

Stari dvor, palata srpske dinastije Obrenović, sagrađen je između 1882 . i 1884 . po projektu aleksandra Bugar-skog u maniru arhitekture akademizma XIX veka . Građen je s namerom da prevaziđe sve dotadašnje rezidencije srpskih vladara, za potrebe novofor-mirane Kraljevine Srbije na čelu sa kraljem Milanom Obrenovićem . Nakon rekonstrukcija posle teških oštećenja tokom oba svetska rata, izgled dvora je prilično izmenjen u odnosu na prvobit-ni projekat .

Od 1903 . do 1914 . Stari dvor je rezi-dencija dinastije Karađorđević . Od 1919 . do 1920 . u njemu su se održavale sedni-ce privremene Narodne skupštine, a sve vreme do 1941 . dvorske zabave i prijemi

visokih stranih gostiju . Preuređivanje po završetku drugog svetskog rata trajalo je do 1947, a od tada su u dvoru bili Prezidijum Narodne skupštine, zatim Vlada FNrj, Savezno izvršno veće, a od 1961 . Skupština grada Beograda .

Po spoljašnjoj arhitekturi zgrada je među najlepšim ostvarenjima aka-demske arhitekture Srbije XIX veka . Najbogatije je obrađena fasada prema bašti sa isturenim terasama koje su omogućavale prisniju vezu sa vrtom . Na ovoj fasadi su najkarakterističniji motiv karijatide u visini prvog sprata, koje iznad terase na krajevima fasade nose bogato obrađene timpanone krajnjih prozora . Karijatide se ponavljaju i na fasadi prema ulici Kralja Milana, a ispod njih je niz dorskih stubova . Na fasadi prema bašti dorski stubovi se javljaju između bogato dekorisanih prozora .

Iz Centralnog hola najpre se ulazi u Crveni salon u kome će verovatno najviše pažnje privući “Portret devoj-ke” koji je 1862 . naslikao Đura jakšić . Sa leve strane kod ulaza u žuti salon izložen je faksimil pisma pape jovana VIII od 16 . aprila 878 . godine - najstarijeg

Skupština grada Beograda (Stari dvor)

Cvetna bašta restorana u Skadarliji

Kamenom popločani svečani hol ukrašen je kopijama fresaka iz dečana i Sopoćana . Plavi salon je opremljen u baroknom stilu, a Zlatni salon u rene-sansnom, kao i velika trpezarija . U tim prostorijama mramorni stubovi nose raskošne kasetirane drvene tavanice sa bronzanim lusterima . Ove su prostorije ukrašene dragocenim slikama, škrinja-ma i predmetima iz kraljevske zbirke . U istom renesansnom stilu opremljene su i prostorije Velike i Male biblioteke .

BelI dvor �

Zgrada Belog dvora, koji se nalazi u istom kompleksu sa Kraljevskim dvorom, zidana je po želji kralja aleksandra I kao rezidencija za njegove sinove . Građen je od 1934 . do 1937 . po projektu arhitekte aleksandra Đorđevi-ća . U prizemlju ove klasicističke zgrade nalazi se veliki svečani hol i niz salona opremjenih u stilu Luja XV i Luja XVI sa venecijanskim lusterima . Tu je i dvorska biblioteka koja je imala oko 35 .000 knjiga i Svečana trpezarija nameštena u stilu čipendejla .

U okviru dvorskog kompleksa, na južnoj strani, nalazi se dvorska

porodična crkva, koja je tremom sa stubovima povezana sa zgradom . Hram je posvećen Sv . andriji Prvozvanom (krsnoj slavi Karađorđevića) . Uzor za gradnju je crkva manastira sv . andrije na Tresci u Makedoniji, koju je 1389 . sagradio andrija, sin kralja Vukašina . Crkva je projektovana i građena istovre-meno kada i glavni objekat .

Turistička organizacija Beograda pruža redovne programe razgledanja Dvorskog kompleksa na Dedinju .

i N F owww .kraljevina .org

BotaniČka BaŠtaBotanička bašta “jevremovac” je jedinica Biološkog fakulteta Univer-ziteta u Beogradu . Osnovana je 1874 . odlukom Ministarstva prosvete Kralje-vine Srbije, na predlog josifa Pančića, koji je bio i njen prvi upravnik . Godine 1889 . kralj milan obrenović poklonio je imanje (koje je nasledio od svog dede jevrema) Velikoj školi u Beogradu za Botaničku baštu, ali pod uslovom da se zove “jevremovac” . Na tom mestu i pod tim imenom nalazi se i danas .

1d

VOrO

VI B

EOG

rad

a

58

uPoZnajte

BOTa

NIČ

Ka B

ašTa

uPoZnajte 1

59

pisanog dokumenta u kome se pominje slovensko ime Beograd . U sledećem žutom salonu nekoliko je izuzetnih slika - Save šumanovića, jovana Bijelića, Petra Lubarde, Miodraga-Bate Mihajlo-vića, Ljube Laha, jovana Zonjića, Peđe Milosavljevića, Petra Omčikusa i Vase Pomorišca, kao i skulpture u drvetu riste Stijovića . Iz žutog salona ulazi se u Svečanu salu, balsku dvoranu, iz koje se može izaći na terasu . Enterijer Salona XIX veka uredio je Muzej grada Beograda u duhu vremena kada je Stari dvor nastao .

danas se u Starom dvoru nalazi Skupština grada Beograda i kabinet gradonačelnika .

i N F owww .beograd .rs

novI dvor �

Novi dvor je građen za rezidencijal-ne potrebe dinastije Karađorđević u periodu između 1911 . i 1922 . Zgrada je podignuta prema projektu pozna-tog beogradskog arhitekte Stojana Titelbaha, na mestu porušenog dvorca prestolonaslednika Mihaila Obrenovića .

Zgrada Novog dvora, sa četiri etaže

i karakterističnim ugaonim kubetom, predstavlja vredno arhitektonsko ostva-renje beogradskog graditeljstva posle Prvog svetskog rata . Na prvom spratu bile su smeštene kraljeve i kraljičine privatne i radne prostorije: spavaće sobe sa pratećim odajama, kabineti, sa-loni, biblioteka i trpezarija . Na drugom spratu nalazili su se engleski i japanski salon, spavaće sobe i biblioteka . Name-štaj i uređenje prostora nose osobenosti stilova Luja XIV, Luja XV i Luja XVI .

Novi dvor je bio zvanična reziden-cija kralja aleksandra Karađorđevića od 1922 . do 1933 . godine, nakon čega je prema kraljevoj želji dvor ustupljen Muzeju kneza Pavla, koji se uselio u ovaj prostor u junu mesecu 1934 . godine . Zbirke muzeja nalazile su se u Novom dvoru sve do 1948 . godine, kada je zgrada ustupljena Skupštini Srbije .

danas se u Novom dvoru nalazi generalni sekratarijat predsednika republike Srbije .

i N F owww .predsednik .rs

kraljevSkI dvor �

Kraljevski dvor na dedinju izgrađen je u periodu 1924-1929 . po nalogu kralja aleksandra I kao zvanična kraljevska rezidencija . Projektanti su bili arh . živo-jin Nikolić i akademik Nikolaj Krasnov sa Kraljevske akademije . danas je to dom prestolonaslednika aleksandra II i njegove porodice .

To je velika i reprezentativna vila od belog kamena u srpsko-vizantijskom stilu . U njenom sastavu je i dvorska kapela posvećena Sv . apostolu andreju Prvozvanom, koji je zaštitnik i krsna sla-va Kraljevskog doma i koja je sagrađena po uzoru na crkvu manastira Sv . andreja na Tresci, zadužbini kralja Vukašina . Oko dvora su podignute pergole, parkovske terase, bazeni, paviljon i koncertna terasa . Iz dvora koji je na grebenu brda, pruža se veličanstven pogled na dedi-nje, Košutnjačku šumu, Topčider i avalu . Predsedništvo Srbije (Novi dvor)

Beli dvor, Dedinje

Botanička bašta "Jevremovac"

60 61

Botanička bašta se prostire na površini od oko 5 hektara, gde se na otvorenom prostoru nalazi preko 250 vrsta drveća i žbunja, domaćih, evrop-skih i egzotičnih biljaka, a ukupan biljni fond danas čini oko 500 stabala, žbunja i zeljastih biljaka . Botanička bašta obuhvata pored otvorenih površina, Staklenu baštu i prostorije Instituta za botaniku (upravna zgrada, herbar, biblioteka, slušaonica, laboratorije) . Posebna atrakcija Botaničke bašte je “japanski vrt” .

Staklena bašta, podignuta 1892 . godine, pokriva prostor od 500 m2 . U vreme kada je građena predstavljala je jednu od najvećih i najlepših staklenih bašti u ovom delu Evrope . U Staklenoj bašti se gaje brojne tropske i suptrop-ske vrste biljaka od kojih treba pomenu-ti: Phoenix Canariensis, Chamaerops Humilis, Cereus Peruvinianus . . .

herbarijum sadrži bogatu zbirku biljaka sa Balkanskog poluostrva i čitave Evrope koja broji oko 120 .000 herbari-jumskih tabaka i preko 300 .000 eksika-ta . Biblioteka jedna je od najstarijih i najbogatijih na ovim prostorima . Pored 200 naučnih i stručnih časopisa sadrži i preko 6 .000 knjiga .

Bašta je otvorena za posetioce od 1 . maja do 1 . novembra, 09 .00-19 .00 .

i N F oTakovska 43, ( 3244-847, 3244-498

zeMUnNekada zaseban grad, Zemun je od 1945 . opština u sastavu Grada Beograda . još u neolitu ljudi su ovde, koristeći pogodan položaj obala dunava i Save, osnovali naselje . U III veku pre nove ere ovaj kraj je naselilo keltsko pleme Skordisci i nazvalo ga Taurunum . dolaskom Srba u prvoj polovini IX veka dobija slovenski naziv Zemlin, što znači "zemljan" - zemljani grad .

Istorija Zemuna, kao grada u savre-menom smislu reči, počinje 1717 . dola-skom austrijanaca i ulaskom u sastav Habsburške monarhije . On postaje zna-čajno utvrđenje prema Turskoj i razvija se kao privredni, posebno trgovački centar na granici . To je ojačalo poziciju Zemuna i kao kulturnog središta, što je posebno povoljno uticalo na Srbe koji su tada još bili pod turskom vlašću .

Od 1918 . Zemun ulazi u sastav novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca .

1BO

TaN

IČKa

Baš

Ta ~

ZEM

UN

62

uPoZnajte

ZEM

UN

uPoZnajte 1

63

gardoš y

Najviša tačka Zemuna je brdo Gardoš, sa koga se pruža pogled na ceo Zemun, dunav i centar Beograda . Na Gardošu se nalazila srednjovekovna Zemunska tvrđava, od koje su ostale samo ugaone kule i delovi odbrambenog zida . Tu je i 36 metara visoka milenijumska kula, poznata i kao Kula Sibinjanin janka, koju su 1896 . podigle mađarske vlasti . Oblast oko Gardoša prepoznatljiva je po uskim ulicama sa kaldrmom i specifičnoj arhitekturi . U podnožju, na Zemunskom keju na obali dunava nalaze se brojni restorani sa živom muzikom, kafići i klu-bovi . To je i popularno šetalište, stecište lokalnih alasa i umetnika, uz marine za čamce i galerije .

kuća sa sunčanim satom �Dubrovačka 2

Zidana je početkom XIX veka u klasič-nom stilu sa elementima baroka . U njoj je proveo svoje poslednje godine života jovan Subotić, poznati srpski književnik i javni radnik .

kuća porodice karamata �Matije Gupca 17

Sagrađena je 1764 . za imućnog trgovca Kuzmana jovanovića, a 1772 . je kupuje

dimitrije Karamata, čiji potomci tu i danas žive . Kuća ima očuvan enterijer sa pokućstvom, stilskim nameštajem iz XVIII i XIX veka i porodičnim portretima, rad poznatih slikara Georgija Teneckog i Pavela Đurkovića .

Ičkova kuća �Ugao Bežanijske i Svetosavske

Podignuta je 1793 . u prelaznom stilu baroka ka klasicizmu . U njoj je živeo poznati diplomata ustaničke Srbije i trgovac Petar Ičko .

Spirtina kuća �Glavna 9

redak primerak stambene zgrade iz 1855-1856, rađene po projektu jednog bečkog arhitekte u stilu neogotike, po-dignut je za potrebe cincarske porodice Spirta . U ovoj kući je danas smešten Zavičajni muzej Zemuna, osnovan 1955 .

kuća dimitrija davidovića �Glavna 6

Podignuta je u drugoj polovini XVIII veka u duhu klasicizma, kao jedno-spratna građanska kuća . U njoj je rođen dimitrije davidović, osnivač srpskih novina, sekretar kneza Miloša Obrenovi-ća, državnik i diplomata .

Pogled sa Dunava na stari Zemun i Gardoš

Na Zemunskom keju su marine i vezovi za čamce

52 Id

EjE

uPoZnajte 152

IdEj

EuPoZnajte1

5 2 i d e j e - S v a k e n e d e l j e n e Š t o n o v o U B e o g r a d U !

dožiViTe nezaboravnu Novu godinu www.beogradskanovagodina.org

družiTe Se sa decom iz Evrope na manifestaciji “Radost Evrope” www .joyofeurope .rs

FlerTujTe sa beogradskim devojkama na Fashion Weeku www.belgradefashionweek.com

GledajTe nove pozorišne tendencije na BITEF-u www.bitef.rs

HraNiTe duh na koncertima “Beogradske filharmonije” www.bgf.co.rs

iGrajTe na stolovima beogradskih splavova www.club.co.yu

iSkuSiTe gostoljubivost i druželjubivost Beograđana www.beograd.rs

iSTražujTe burnu istoriju Beogradske tvrđave www.beogradskatvrdjava.co.yu

kuPujTe umetnička dela u beogradskim galerijama www.ulupuds.org.rs

leTiTe balonom 1000 m iznad Beograda www.balonservis.rs

NabaViTe bisere književnosti na Beogradskom sajmu knjiga www.beogradskisajamknjiga.com

NaVijajTe za zvezde svetskog sporta u “Beogradskoj areni” www.arenabeograd.com

NaučiTe zašto mnogi strani studenti studiraju u Beogradu www.studybelgrade.com

obiĐiTe Hram Svetog Save www.hramsvetogsave.com

obradujTe uši na takmičenju muzičke omladine www.music-competition.co.rs

odlučiTe se za jedan od 45 sajmova Beogradskog sajma www.sajam.co.rs

očekujTe letnju atmosferu na BELEF-u www.belef.org

okuSiTe specijalitete sa roštilja u boemskoj Skadarliji www.izlazak.com

oPuSTiTe Se u beogradskim wellness i fitness centrima www.thewellnessland.com

oSeTiTe duh Vizantije i pravoslavlja www.spc.rs

oSVežiTe Se u svom omiljenom kafiću www.caffebar.rs

oSVojiTe vrh planine Avala www.avalskitoranj.com

oTkrijTe Arheološko nalazište u Vinči www.online-archaeology.com

PaziTe da ne propustite izložbe u 74 beogradske galerije www.o3one.rs

PliVajTe u bazenima sportskih centara www.tasmajdan.co.rs

5 2 i d e j e - S v a k e n e d e l j e n e Š t o n o v o U B e o g r a d U !

PloViTe Savom i Dunavom turističkim brodovima www.sirona-cruises.com

PobediTe vozeći karting www.floyd-kart.co.yu

PoGledajTe filmove na nekom od brojnih festivala www.fest.org.rs

PoGodiTe svih 18 rupa na golf terenu www.golfclub.co.rs

PokloNiTe sebi izlete u okolinu Beograda www.serbia-tourism.org

PoSeTiTe neke od četrdesetak beogradskih muzeja www.narodnimuzej.rs

PoSmaTrajTe umetnost i dizajn na “Oktobarskom salonu” www.oktobarskisalon.org

ProbajTe hladno pivo na Beogradskom festivalu piva www.belgradebeerfest.com

ProNaĐiTe omiljeno mesto istorije Beograda www.mgb.org.rs

ProPraTiTe derbi “Crvene zvezde” i “Partizana” www.fc-redstar.net

ProšeTajTe kroz stalne muzejske postavke www.msub.org.rs

ProVeriTe svoju hrabrost baveći se ekstremnim sportovima www.extremesummitteam.com

ProVediTe prijatno veče u nekom od 18 pozorišta www.narodnopozoriste.co.rs

PuTujTe turističkim vozovima “Romantika” i “Plavi voz” www.zeleznicesrbije.com

razGledajTe kompleks dvorova na Dedinju www.royalfamily.org

rekreirajTe Se na 60 sportskih terena Ade Ciganlije www.ada-ciganlija.com

SazNajTe šta piše u knjigama beogradskih biblioteka www.nbs.bg.ac.yu

SlušajTe klasičnu i etno muziku na BEMUS-u www.bemus.co.yu

TrčiTe na “Beogradskom maratonu” www.bgdmarathon.org

uloViTe kapitalne primerke ribe na jezeru “Ada safari” www.adasafari.co.rs

uPozNajTe 333 nepokretna kulturna dobra Beograda www.belgradeheritage.com

užiVajTe u nastupima zvezda u Sava centru www.savacentar.com

VežbajTe na Beogradskom festivalu sporta www.belgradesportfest.com

VidiTe zbirku Nikole Tesle www.tesla-museum.org

zabaViTe Se u noćnim klubovima, diskotekama i barovima www.nadlanu.com

zaPamTiTe da se u Beogradu stalno dešava nešto zanimljivo www.bgvodic.net

zaPočNiTe biznis u Gradu budućnosti južne Evrope www.siepa.gov.rs

Zašto Beograd?

64 65

66

dU

H B

EOG

rad

a

uPoZnajte 1

67

„Znam da Beograd među užurba-nim turistima ima reputaciju dosadnog grada. Po mom mišljenju, ništa što je veoma lepo uopšte ne može biti dosad-no. Ali da je i bilo drukčije, svakako je nepravedno suditi o jednom gradu, isto kao i o nekoj osobi prema prvim i leti-mičnim utiscima. Da bismo doneli sud o dobrim ili rđavim osobinama jednog mesta ili osobe, potrebno je prisno ih poznavati, a svako ko prisno poznaje Beograd, mora strasno da ga voli“.

Herbert Vivien, dopisnik londonskog

„Daily Expressa“, 1896.

od čega zavise utisci koji se ponesu iz jednog grada? Na prvom mestu,

grad u koji dolazimo prvi put, privlači nas zbog svojih ljudi, a zatim zbog svo-jih bulevara i šetališta, obala i vrtova, zalaska sunca, kafea i restorana, muzeja, ritma života, provoda . . . Svaki grad, kao i svaki čovek, ima svoju biografiju i karak-ter, u njegovoj istoriji postoji detinjstvo i mladost, praznici i porazi, snovi, zablu-de, baš kao kod svakog od nas .

Beograd je drevni grad bogate isto-rije, sa najlepšim položajem u Evropi, sa zanimljivim muškarcima i zagonetnim ženama . Znamo da nije lepo hvaliti se, ali u tom spoju leži jedna od posebnih vrednosti Beograda .

U Beogradu sve uvek vri, oseća se kako pulsira njegova istorija, ljudi, kao i svi njegovi kvartovi puni mirisa i boje . To je život jednog grada na granici dve civilizacije, na ušću dveju reka, ispod avale . Noću svirka Cigana, pesme tam-buraša, vino na stolovima ispred kafana otkrivaju da Istok nije sasvim iščezao, a da se Zapad nije sasvim odomaćio u gradu u kome ljudi u sebi nose raskršće .

Kad dođete u Beograd imate osećaj da sve ljude poznajete, da su ljudi tu bli-

skiji jedni sa drugima nego na drugim mestima . Na svim mestima vlada dobro raspoloženje, kao da je svako našao neko magično mesto gde će se idealno osećati .

šarm Beograda jednostavno je neodoljiv! Najlepše što Beograd kao metropola ima jesu njegovi stanovnici i njihova spontanost . Taj šarm i gosto-ljubivost Beograđana spominjali su svi putopisci i svetski putnici u prošlim vre-menima, a to su komentari i savremenih novinara i gostiju našeg grada . Njegova otvorenost i spremnost da prihvati posetioce će i nadalje biti najznačajniji deo beogradske turističke ponude .

Nedavno je len Belošević zabe-ležio u „Pittsburgh Post gazette“ sledeće: „Beograd je grad mističnih suprotnosti. Dok sam šetao Knez-Mihailovom, prepunom pešačkom ulicom, koja vodi od centra Beogra-da do Kalemegdana, nisam uočio nikakav dokaz da Srbiju pritiskaju privredni i politički problemi. Kafići su prepuni veselih Srba koji ispijaju kafu, srpsko pivo ili nešto jače kao što je šljivovica. Bez neke očigledne brige, ovi ljudi dokono razgovaraju o životu, ljubavi i, naravno, politici, ili ravno-dušno posmatraju pešake, uključujući moderno obučene žene, koje su izašle da bi obavile staroslavni društveni ritual, odnosno da bi bile viđene. Stiče se utisak da su ovi ljudi, dok piju, odnosno šetaju, bolje raspoloženi i manje zabrinuti od šetača na bilo kojoj američkoj gradskoj ulici.“

Sve to se i potvrđuje u refrenu popularne pesme o Beogradu:

„Moj Beograd srce imai u njemu ljubav čistu,Moj grad ruke širi svimai ljubav svakom pruža istu…“

duh Beograda

Saborna crkva u starom jezgru Beograda

66

�� BemuSBeogradske muzičke svečanosti

Osnovan je 1969 . kao međunarodna muzička manifestacija gde se ansambli i solisti predstavljaju delima klasične umetničke i etno muzike i delima savre-menog muzičkog stvaralaštva . Koncerti se održavaju u Sava centru, Zadužbini Ilije M . Kolarca i drugim koncertnim dvoranama u gradu . Održava se u prvoj polovini oktobra i traje okvirno 15 dana .

jugokoncertTerazije 41, ( 3241-303, www .bemus .co .yu

BItef �Beogradski internacionalni teatarski festival

Festival je osnovan 1967 . kao međuna-rodna smotra pozorišnog stvaralaštva - novih pozorišnih tendencija svetskog i teatra Srbije . Festival je takmičarskog karaktera i održava se u dvoranama beogradskih pozorišta, Sava centra i gradskim prostorima . Održava se u septembru, traje oko 15 dana .

BItef teatarTerazije 29/I, ( 324-2108, www .bitef .rs

oktoBarSkI Salon �

Predstavljanje najznačajnijih novih ostvarenja domaćih autora u oblasti li-kovne i primenjene umetnosti i dizajna . Izložbene postavke su u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" i galerijama ULUS-a, "Zvono", "artget", Fakulteta li-kovnih umetnosti, Pedagoškog muzeja, doma omladine Beograda, Grafičkog kolektiva . . . Održava se u oktobru i traje 25 dana .

kulturni centar BeogradaKnez-Mihailova 6/I, ( 262-1469, www .oktobarskisalon .org

radoSt evroPe � Međunarodni susret dece Evrope

deca od 7 do 14 godina predstavljaju svoje umetničko stvaralaštvo: muzičko, muzičko-scensko i likovno . domaćini deci iz evropskih zemalja su beogradske škole i porodice učenika . Manifestacija se održava u dečjem kulturnom centru, Sava centru, adi Ciganliji i u galerijama . Održava se u prvoj nedelji oktobra, a traje nedelju dana .

dečji kulturni centar BeogradTakovska 8, ( 3232-043, www .joyofeurope .rs

1KU

LTU

rNE

MaN

IFES

TaCI

jE

68

uPoZnajte

KULT

UrN

E M

aNIF

ESTa

CIjE

uPoZnajte 1

69

kUltUrne ManifeStaCijeGrad Beograd je osnivač i pokrovitelj 11 najvećih kulturnih manifestacija . Pored njih, postoji još oko 40 manjih kulturnih manifestacija koje se redov-no održavaju svake godine i veći broj povremenih .

feSt �Međunarodni filmski festival

Festival je osnovan 1971 . i revijalnog je karaktera . Predstavlja filmska ostvare-nja najviših dometa svetske kinema-tografije, pobednike i učesnike drugih festivala . Održava se od poslednjeg petka u februaru do prve nedelje marta .

direkcija feSt-aMajke jevrosime 20, ( 334-6946, www .fest .org .rs

međunarodno takmIčenje �muZIčke omladIne

Osnovano je 1969 . i okuplja mlade umetnike do 30 godina koji se takmiče u kategorijama: solo pevanje, kompo-zicija, instrumentalni solisti i kamerni orkestri . Održava se u drugoj polovini marta i traje 10 do 15 dana .

muzička omladina BeogradaTerazije 26/II, ( 2686-380, www .music-competition .co .rs

BeogradSkI feStIval �dokumentarnog I kratkometražnog fIlma

Postoji od 1959 . kao Festival jugosloven-skog dokumentarnog i kratkometraž-nog filma . Takmičarskog je karaktera, a filmovi su grupisani po žanrovima: dokumentarni, kratki igrani, animirani i eksperimentalni, rađeni tehnikom film-skog i video zapisa . U okviru pratećeg programa priređuju se retrospektive inostranih festivala, dobitnika nagra-de za životno delo, selekcije filmova određene zemlje i slično . Održava se poslednje nedelje marta, četiri do pet dana .

direkcija feSt-aMajke jevrosime 20, ( 334-6946, www .fest .org .rs

Belef �Beogradski letnji festival

Međunarodni letnji festival predstavlja umetničke muzičke, pozorišne, plesne i multimedijalne programe . realizuje se u ambijentu Kalemegdana, ade Ciganlije, beogradskih ulica i trgova, po-zorišnim i drugim dvoranama u gradu . Održava se tokom jula i avgusta .

Belef centarIlije Garašanina 24, ( 323-8341, www .belef .org

BEMUS - Beogradske muzičke svečanosti

U beogradskim galerijama . . .

Manifestacija "Radost Evrope"

70 71

OST

aLE

MaN

IFES

TaCI

jE

uPoZnajte 1

73

BeogradSkI Sajam knjIga �

Međunarodna manifestacija izdavača i knjižara na kojoj se predstavljaju izdavačka produkcija domaćih i stranih izdavača, ukupna izdavačka produkcija izlagača i antikvarne knjige . Posebna programska celina je predstavljanje države – zvaničnog gosta Sajma . Mani-festacija je prodajnog karaktera i odvija se u halama „Beogradskog sajma“ . Održava se krajem oktobra i početkom novembra, traje nedelju dana .

Beogradski sajamBul . vojvode Mišića 14, ( 2655-555, www .beogradskisajamknjiga .com

fIlmSkI feStIval u SoPotu �

Osmišljen je kao takmičarski producent-ski festival domaćih igranih filmova . Održava se u prvoj polovini jula u dvorani Centra za kulturu Sopot, i traje okvirno pet dana .

direkcija feSt-aMajke jevrosime 20, ( 334-6946, www .ffs .rs

BeogradSkI džeZ feStIval �

Međunarodni festival sa serijom koncerata domaćih i stranih izvođača u domu omladine Beograda, dvorani doma sindikata, Kolarčevoj zadužbini i dr . Održava se krajem oktobra i traje okvirno pet dana .

dom omladine BeogradaMakedonska 22, ( 3248-202, www .belgrade-jazzfest .org

oStale ManifeStaCijeulIca otvorenog Srca �

Svakog 1 . januara u ulicama Sveto-gorskoj i Makedonskoj, u saradnji sa Gradskom opštinom Stari grad i Pozori-štem „atelje 212“, Turistička organizacija Beograda organizuje tradicionalno okupljanje Beograđana otvorenog srca . Manifestacija je ustanovljena za Novu

godinu 1988/89 . kao turističko-umet-nički događaj nastao povodom običaja da glumci „ateljea 212“ postaju kelneri i šefovi sale u „Srpskoj kafani“, dok su gosti bili osoblje restorana . U programu učestvuju glumci, pevači, ulični orkestri, žongleri i cirkuski artisti, folklorne gru-pe . . . Pored uličnih performansa, za decu su organizovane i lutkarske predstave i vožnja u kočijama-sankama .

turistička organizacija BeogradaMasarikova 5/IX, ( 3061-572, fax 3061-414, www .tob .co .rs

danI Beograda �

Od 2002 . period između dva značajna događaja u istoriji Beograda - od 16 . do 19 . aprila - obeležava se kao “dani Beograda” . Slovensko ime Beograd prvi put je pomenuto 16 . aprila 878 . u jed-nom pisanom dokumentu, a 19 . aprila 1867 . Beograd je oslobođen od Turaka . Tih dana se održavaju mnogobrojne izložbe, koncerti, performansi, svečane

Ulica otvorenog srca

Dani Beograda

72

75

uPoZnajte

OST

aLE

MaN

IFES

TaCI

jE

1

akademije . . . Skupština grada Beogra-da tada dodeljuje i Nagrade grada Beograda i Nagradu grada Beograda za stvaralaštvo mladih .

Belef centarIlije Garašanina 24, ( 323-8341,www .danibeograda .org

�� Belgrade Beer feSt

Od 2003 . krajem avgusta održava se najveći i najmasovniji besplatni festival u Srbiji . Na Ušću Save u dunav, nekoliko desetina brendova piva, preko 100 muzičkih nastupa i stotine hiljada pose-tilaca iz svih delova Evrope .

Beogradska kulturna mrežamusic&morewww .belgradesportfest .com

BeogradSkI maraton �

Prvi maraton u Beogradu održan je 1988 . Beogradski maraton, pored glavne trke na 42 km, ima i polumaraton na 21 km, kao i „Trku zadovoljstva“ na 5 km . Nedelju dana pre velikog maratona je dečiji maraton, trka namenjena najmla-đima . Održava se sredinom aprila .

Beogradski maraton d .o .o .Humska 4, ( 369-0709,www .bgdmarathon .org

Belgrade faShIon Week �

Beogradska nedelja mode održava se od 1996 . dva puta godišnje, krajem oktobra i sredinom aprila . Okuplja najznačajnije domaće autore i modne kuće, atraktivne inostrane brendove sa domaćeg tržišta, talentovane mlade dizajnere, studente Fakulteta prime-njene umetnosti i zanimljive dizajnere iz inostranstva . Na tridesetak revija i pratećih programa modni dizajneri prikazuju svoje aktuelne kolekcije .

modni studio „click“Kralja Milutina 34/II, ( 306-7297, www .belgradefashionweek .com

noć muZeja �

Od 2005 . u proleće i jesen održava se manifestacija tokom koje sa jednom ulaznicom u toku jedne večeri može-te da obiđete desetine beogradskih muzeja, galerija i drugih kulturnih institucija sa raznovrsnim umetničkim programom .

uPg „noć muzeja“Kneza Miloša 25/3, ( 3620-777,www .nocmuzeja .rs

Belgrade Fashion Week

Beogradski maratonFestival piva "Belgrade Beer Fest"

74

Vatromet na Beogradskom karnevalu brodova

76 77

kongreSi i SajMovikongresni turizam je značajan segment turističke ponude Beograda, jer grad raspolaže svim neophodnim resursima za tu vrstu turizma: smeštajni kapaciteti, kongresne sale, sajamske hale, mogućnosti za prateće turističke programe i iskusni kongresni organiza-tori . Seminari, simpozijumi, kongresi, sajmovi i naučni i stručni skupovi organizuju se tokom čitave godine u više kongresnih i sajamskih objekata u Beogradu, među kojima je najznačajniji Sava centar, Beogradski sajam, Beo-gradska arena i expo XXI . Pored njih, i veći broj beogradskih hotela ima zna-čajne kongresne i sajamske prostore .

Beograd je u proteklim deceni-jama bio domaćin mnogih značajnih međunarodnih skupova: Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji, Skupština Svetske banke, Skupština Međunarodnog monetarnog fonda, Skupština UNESCO-a, Skupština EBrd, svetski kongresi ortopeda, stomatologa, hirurga . . .

kongreSnI BIro Beograda �

Na pozicioniranju Beograda kao kvalitetne kongresne destinacije radi

Kongresni biro Beograda, koji je orga-nizaciona jedinica u okviru Turističke organizacije Beograda . Osnovni zadatak Kongresnog biroa je da promoviše Beograd kao kongresnu destinaciju i nizom svojih aktivnosti bitno utiče na uspešan razvoj kongresne industrije Beograda . Zaposleni u Kongresnom birou Beograda spremni su da zaintere-sovanima pomognu u planiranju skupo-va, seminara, konferencija i kongresa od pronalaženja pravih mesta do najboljih posrednika .

i N F oMasarikova 5/IX, ( 3061-417, fax 3061-414 kongresnibirobeograda@tob .co .rs

kongreSni CentriSava centar � Milentija Popovića 9, Novi Beograd

Sava centar je međunarodni kongresni, kulturni i poslovni centar smešten u neposrednoj blizini ušća Save u dunav, udaljen pet minuta od centra grada i 15 minuta od aerodroma "Nikola Tesla" . U njegovoj neposrednoj blizini su hoteli "Hyatt regency", "Continental", "In" i "Holiday Inn" . Član je međuna-rodnih asocijacija kongresnih centara

1O

STaL

E M

aNIF

ESTa

CIjE

78

uPoZnajte

KON

GrE

SI I

SajM

OVI

~ K

ON

GrE

SNI C

ENTr

I

uPoZnajte 1

79

Belgrade SPort feSt �

Manifestacija koja popularizuje sport kao životnu filozofiju mladih ljudi, kroz druženje, u prirodi i igru . dešava se kra-jem maja, na otvaranju letnje sezone na adi Ciganliji . Obuhvata preko 100 sport-skih disciplina i veština, performanse, omladinske i društvene kampanje, koncerte i druge oblike zabave .

Beogradska kulturna mrežamusic&morewww .belgradesportfest .com

Belgrade Boat carnIval �

Beogradski karneval brodova održava se na Savi i dunavu krajem avgusta, počev od 2004 . Program se odvija u akvatoriju reke Save između Ušća i

Brankovog mosta, na padinama i platou oko Kalemegdana, turističkom pristani-štu i Savskom keju .

turistička organizacija BeogradaMasarikova 5/IX, ( 3061-572, fax 3061-414, www .tob .co .rs

danI evroPSke BaštIne �

Ova evropska turističko-kulturna manifestacija održava se u Beogradu od 2002 . Cilj “dana evropske baštine” je promovisanje kulturnog i prirodnog na-sleđa kao zajedničke baštine evropskih naroda .

grad Beograddragoslava jovanovića 2, ( 3229-678, www .beograd .rs

gradSkI doček nove godIne �

doček Nove godine na trgovima Beo-grada održava se od 2004 . Na prostoru od Slavije do Kalemegdana, na nekoliko posebnih scena sa različitim vrstama muzike, uz mnoštvo inostranih gostiju, Beograd je u novogodišnjoj noći centar zabave ovog dela Evrope .

Belef centarIlije Garašanina 24, ( 323-8341,www .beogradskanovagodina .org

Dečiji maraton

Belgrade Boat Carnival

Jedna od kongresnih sala Sava centra

uPoZnajte

aIPC i ICCa . Zahvaljujući prostornim i tehničkim mogućnostima i visokostruč-nim kadrovima, Sava centar može da organizuje najveće kongresne skupove i obezbedi izvođenje i najsloženijih umetničkih predstava . Ima korisnu po-vršinu od 69 .720 kvadratnih metara, dok je ukupna površina 100 .000 kvadratnih metara . Na raspolaganju su: velika dvo-rana sa 4000 mesta, 15 konferencijskih sala, usluge stručnog tima organiza-tora kongresnih i kulturnih programa, izložbeni prostor, savremena audio-vi-zuelna oprema, pres centar i veliki broj savremeno opremljenih kancelarija .

( 220-6000, fax 2605-578,www .savacentar .com

BeogradSkI Sajam �Bulevar vojvode Mišića 14

Beogradski sajam ima 14 sajamskih hala sa 100 .000 kvadratnih metara izlož-benog i poslovnog prostora, otvoreni izložbeni prostor površine 35 .363 kva-

dratnih metara i prateće ugostiteljske i druge objekte . Centralna hala (Hala 1) je monumentalna građevina sa kupolom, ukupne površine 21 .280 kvadratnih metara . Na Sajmu se održava oko 30 redovnih sajamskih manifestacija go-dišnje, i mnoge priredbe su učlanjene u ugledne međunarodne organizacije . Međunarodni sajam tehnike i tehnič-kih dostignuća, Međunarodni sajam odevanja, Međunarodni sajam name-štaja, opreme i unutrašnje dekoracije i Međunarodni sajam građevinarstva članovi su Međunarodne unije sajmova (UFI) . Međunarodni sajam automobila je registrovan od strane Stalnog biroa proizvođača motornih vozila (OICa) . Međunarodni sajam turizma član je Evropske asocijacije turističkih poslov-nih sajmova (ETTFa) . Beogradski sajam je član i Centralnoevropske asocijacije sajmova (CEFa) . Svetski trgovački centar Beograd član je asocijacije svetskih trgovačkih centara (WTCa) . Pored redovnih manifestacija pod kupolama

1KO

NG

rESN

I CEN

TrI

80

KON

GrE

SNI C

ENTr

I

uPoZnajte 1

81

Beogradskog sajma održavaju se brojne izložbe, koncerti, naučni i specijalizova-ni skupovi .

( 2655-555, fax 2655-625,www .sajam .co .rs

BeogradSka arena � Bulevar Arsenija Čarnojevića 58

Beogradska arena je otvorena 2004 . kao najveći i najsavremeniji kompleks za sve vrste masovnih sportskih, zabavnih, kulturnih, sajamskih i kongresnih doga-đaja . Nalazi u centralnom, poslovnom delu Novog Beograda, neposredno pored auto-puta E70/E75, na samo 15 minuta od aerodroma "Nikola Tesla" . U neposrednoj blizini su hoteli "Hyatt regency", "Continental", "In" i "Holiday Inn", a centar grada je udaljen svega 10 minuta vožnje . Sa ukupnom površinom od 48 .000 kvadratnih metara i ukupnim kapacitetom od 23 .000 sedišta, arena se nalazi među najvećim višenamenskim centrima u Evropi . Sedenje u Centralnoj hali je organizovano na 6 nivoa, sa 68 luksuznih loža koji mogu da ugoste više od 768 gostiju .

( 220-2222, fax 2131-321,www .arenabeograd .com

eXPo XXI Beograd � Španskih boraca 74a, Novi Beograd

Međunarodni Expocentar Beograd je deo Expomedia Group lanca međuna-rodnih expocentara EXPO XXI . Nalazi

u centralnom delu Novog Beograda, na samo 15 minuta od aerodroma "Ni-kola Tesla" i veoma blizu hotela "Hyatt regency", "Continental", "In" i "Holiday Inn" . raspolaže prvoklasnim multifunk-cionalnim izložbenim i konferencijskim prostorom sa najsavremenijom tehno-logijom, koji ispunjava i najzahtevnije uslove današnjih organizatora . Sa 2500 kvadratnih metara multifunkcionalnog prostora bez potpornih stubova, može biti prilagođen za potrebe konferencija, kongresa i seminara manjih ili većih razmera, koji mogu da ugoste i preko 3000 učesnika . Fleksibilnost prostora omogućava da se u isto vreme održa-vaju plenarne sednice, manji tematski skupovi i nezavisne radionice .

( 3284-074, fax 3284-103, www .expoxxi .rs

Sajam automobila na Beogradskom sajmu

Beogradska arena

Expo XXI Beograd

B e o g r a d S k i h o t e l i

oko 20 hotela u Beogradu ima značajne kongresne i sajamske

kapacitete: Hyatt regency Belgrade, Continental Hotel Beograd, Holiday Inn, admiral Club, Balkan, Best Western Hotel M, Best Western Hotel šumadija, In, Majestic, Metropol Pa-lace, Moskva, Palace, President, Park, Prag, Slavija Lux, rex, Srbija i Union .

Kontakt podatke i opise hotela možete naći u odeljku “Hoteli” (str . 117) .

Vrhunski ketering u beogradskim hotelima

82 83

grad SportaUlicama Beograda šetaju višestruki evropski, svetski i olimpijski prvaci . Lepo je kada jedna mala zemlja može da kaže da je sportska velesila! Glavni izvozni proizvod ovog podneblja su vrhunski košarkaši, fudbaleri, odbojkaši, vaterpolisti, rukometaši . . .

Vrhunski par svetskog tenisa, ana Ivanović i novak đoković, rođeni su u Beogradu, gde su zajedno sa 4-5 godina i započeli da igraju tenis . Iz Beograda je i prva teniserka sveta jelena janković .

Prva košarkaška utakmica u Beo-gradu odigrana je 1923 . godine, a danas je sasvim izvesno da se najbolja košarka na svetu, izuzimajući severnoamerički kontinent, igra upravo u Beogradu . Ne postoji zlatna medalja u košarci koju nismo osvojili i po nekoliko puta . Vlade divac, Saša Đorđević, Predrag danilović i ostali (najčešće) zlatni momci domaće košarke krenuli su u osvajanje sveta iz Beograda .

fudbal nam je uvek slabije išao od košarke, ali valjda ga zato više vole i paze . Utakmica između FK „Crvene zve-zde“ i FK „Partizana“ prvi put je odigra-

na 5 . januara 1947 . i od tada je zovu „ve-čiti derbi“ . To je svetinja jugoslovenskog fudbala i zaštitni znak našeg sporta pod evropskim i svetskim nebom . derbi je i nadmetanje navijača: zvezdinih „delija“ i partizanovih „grobara“ .

Beograd je bio domaćin više svet-skih, evropskih i balkanskih prvenstava u mnogim sportovima . Sanjamo da jednog dana organizujemo i Olimpijske igre . Za to postoje svih tehnički uslovi: veliki stadioni, sportske hale, tereni za sve vrste sportova .

Ne postoji sport koji se ne igra u Beogradu! Na adi ciganliji, pored odličnih uslova za sve vodene sportove, postoje i tereni i objekti za ekstremne sportove: free climbing, bungee jump . . . Od masovnih sportskih svečanosti, u Beogradu se svake godine održavaju Beogradski maraton i dečiji mara-ton, a uključeni smo i u svetsku akciju „dan izazova“ . Tu je i hipodrom na Carevoj ćupriji . „Beogradska arena“ može da primi 20 .000 posetilaca i u njoj je održano Evropsko prvenstvo u košarci, košarkaški turnir „diamond Ball“ i Evropsko prvenstvo u odbojci . Bazen Sportskog centra „tašmajdan“

1G

rad

SPO

rTa

84

uPoZnajte

UN

IVEr

ZITE

TSKI

Gra

d

uPoZnajte 1

85

bio je domaćin Svetskog FINa kupa u vaterpolu i Evropskog šampionata u vaterpolu . U poslednjih nekoliko godina u Beogradu su održani i evropski šam-pionati u umetničkom klizanju, rvanju grčko-rimskim stilom i džet-skiju, Svet-ska liga u odbojci, Evropska super liga u stonom tenisu, Evropsko prvenstvo u streljaštvu, Evropski olimpijski festival mladih . . . a 2009 . u Beogradu će biti održana univerzijada .

Ovde ćete lako, skoro na svakom uglu, pronaći klince koji mogu da vas po-bede u street basketu, fudbalu ili odbojci na pesku . Svi oni će vam svakako dati i priliku za revanš ili barem poen fore . Beograđani vole izazove . Uostalom, šta mislite - odakle nam svi ti šampioni?

UniverzitetSki gradBeograd, kao univerzitetski centar, ima dva državna univerziteta (Univerzitet u Beogradu i Univerzitet umetnosti), a postoje i privatne visokoobrazovne institucije . Grad je i sedište vrhunskih naučnih i istraživačkih ustanova iz svih oblasti, od kojih je najznačajnija Srpska akademija nauka i umetnosti, osnovana 1886 . kao Srpska kraljevska akademija .

univerzitet u Beogradu �

Najviša obrazovna ustanova Beograda i Srbije, Beogradski univerzitet ima 30 fa-kulteta, 8 naučnih instituta i biblioteku . Korene vuče još iz 1808 . godine, kada je osnovana Velika škola u Beogradu . Prvi srpski Univerzitet formalno je osnovan 27 . februara 1905 . i to sa tri fakulteta: Filozofskim, Pravnim i Tehničkim .

Na njemu se danas obrazuje oko 60 .000 studenata na oko 150 programa osnovnih studija, oko 1700 poslediplo-maca na programima magistarskih studija i značajan broj studenata na programima specijalističkih studija . Od svog osnivanja, Univerzitet u Beogradu dao je približno 260 .000 diplomiranih stručnjaka različitih profila, oko 14 .000 magistara i 8 .500 doktora nauka .

rektorat univerziteta u BeograduStudentski trg 1, ( 2635-579,fax 2638-912, www .bg .ac .yu

univerzitet umetnosti �

Začetak Univerziteta umetnosti je osni-vanje Muzičke akademije i Umetničke akademije (1937), kao i akademije za primenjene umetnosti i akademije za pozorišnu umetnost (posle II svetskog rata) . Godine 1973 . Umetnička aka-demija postala je Univerzitet umet-nosti . danas ima 4 fakulteta: Fakultet dramskih umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti, Fakultet muzičke umetnosti i Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna .

Na Univerzitetu umetnosti danas studira oko 1 .800 studenta i 240 postdi-plomaca . do sada je diplomiralo oko 8 .500 studenata, a oko 1 .700 postdiplo-maca steklo magistraturu . Na Univerzi-tetu ima 420 nastavnika i saradnika, a doktorate je steklo njih 28 .

rektorat univerziteta umetnostiKosančićev venac 29, ( 2625-166, fax 2629-785, www .arts .bg .ac .yu

ostali univerziteti �

alfa univerzitetPalmira Toljatija 3, ( 2699-039,www .uni-bk .ac .yuevropski univerzitet Carigradska 28, ( 3341-583, www .eu .ac .yumegatrendUniverzitet primenjenih naukaGoce delčeva 9a, ( 220-3025, www .megatrend-edu .netuniverzitet “Singidunum”danijelova 32, ( 2464-034, www .singidunum .ac .yuuniverzitet “union”Cara dušana 62-64, ( 2180-287, www .union .edu .yu

V o d i č z a S T u d e N T e

www .studybelgrade .com

Fudbalski derbi "Crvene zvezde" i "Partizana"

religijaBeograd je jedan od duhovnih centara Balkana . Pravoslavlje je preovlađujuća veroispovest ovih prostora . Prožimanje ortodoksne hrišćanske misli, vizantijske kulture i slovenske duše možete osetiti u najmanjem hramu, zagledani u freske vladara i svetaca, oslikavane vekovima .

SrPSka PravoSlavna crkva �

Patrijaršija Srpske �pravoslavne crkveKralja Petra I 5

Sagrađena je 1935, na mestu gde se od 1847-49 . nalazila srpska Mitropolija . Sadašnja zgrada je sazidana po projektu ruskog arh . Viktora Lukomskog . Patrijar-šija je sedište poglavara srpske crkve, a u njoj se nalaze i Biblioteka i Muzej .

i N F o( 328-2593, www .spc .rs

Saborna crkva �Kneza Sime Markovića bb

Hram Svetog arhangela Mihaila podi-gnut je na mestu starije crkve iz 1728 .

Po nalogu kneza Miloša Obrenovića podignut je u periodu 1837-40, novi sa-borni hram, po planovima pančevačkog graditelja Kvarfelda, u stilu klasicizma sa elementima baroka . Posebnu vrednost predstavlja crkvena riznica u kojoj se čuvaju stare ikone i bogato ukrašeni zlatarski radovi iz perioda 17-20 . veka . U crkvi se nalaze grobovi srpskih vladara Miloša i Mihaila Obrenovića . U dvorištu crkve sahranjena su dva velikana srpske kulture - dositej Obradović i Vuk Stefa-nović Karadžić .

hram Svetog Save � Vračarski plato

Pripreme za izgradnju jednog od naj-većih pravoslavnih hramova na svetu počele su davne 1895 . Hram se gradi na mestu gde su po predanju 1595 . po naredbi Sinan-paše spaljene mošti Svetog Save . Nakon dva raspisana konkursa, 1926 . je usvojeno rešenje arh . Bogdana Nestorovića i arh . aleksandra deroka . Gradnja Hrama počinje 1935 . godine, a prekinuta je bombardo-vanjem početkom II svetskog rata . Na izmaku komunizma u Srbiji, tek

rELI

GIj

a

86

rELI

GIj

a

uPoZnajte 1

87

1985 . godine nastavljeni su radovi na izgradnji .

i N F owww .hramsvetogsave .com

vaznesenjska crkva �Admirala Geprata 19

Podignuta je 1863 . po nalogu kneza Mihaila Obrenovića, za vojsku iz Velike kasarne, koja se nalazila u njenoj blizini . Na zvoniku se nalazi nekoliko zvona, među kojima i ono koje se prvo oglasilo na Sabornoj crkvi 1830, kada je Kneževi-na Srbija dobila autonomiju .

crkva Svetog marka � Park Tašmajdan

Građena je od 1931 . do 1940 . na mestu stare crkve iz 1835, prema planovima arh . Petra i Branka Krstića, u srpsko vizantijskom stilu . Po graditeljskom re-šenju ovaj hram podseća na arhitekturu manastira Gračanica . U južnom delu naosa nalazi se sarkofag sa kostima srpskog cara dušana, koje su prenesene iz njegove zadužbine manastira Svetih arhangela kod Prizrena . U crkvi se čuva

jedna od najbogatijih zbirki srpskih ikona iz perioda 18-19 . veka .

Bogorodičina crkva ružica �Beogradska tvrđava, Gornji grad

Nalazi se u podgrađu Beogradske tvr-đave, ispod Zindan-kapije . U narodnom predanju pominje se prvobitna crkva sa istim imenom, nastala u 15 . veku, u vreme despota Stefana Lazarevića, koju su Turci pri osvajanju Beograda 1521 . porušili . Sadašnja crkva bila je u 18 . veku barutni magacin, koji je 1867-89 . prepravljen u vojnu crkvu sa istim imenom . Crkva je obnovljena 1925 . U neposrednoj blizini ove crkve nalazi se Kapela Sv . Petke, podignuta 1867 . nad “čudotvornim izvorom” .

crkva Svetog aleksandra �nevskogCara Dušana 63

Prve ideje o izgradnji crkve na dorćolu javile su se 1876-1878, u vreme boravka u Srbiji ruskog dobrovoljačkog korpusa generala Černjajeva . Tada je u Beograd donesena pokretna vojnička kapela po-svećena ovom ruskom svecu, a na tom

Crkva Svetog Marka

Hram Svetog Save

1 uPoZnajte

1rE

LIG

Ija

88

uPoZnajte uPoZnajte

rELI

GIj

a

1

mestu je podignut veći hram 1928-1929, po planu arh . jelisavete Načić . Mermer-ni ikonostas je poklon kralja aleksanda-ra I Karađorđevića .

nikolajevska crkva �Njegoševa 43, Zemun

Nalazi se u istočnom delu starog jezgra Zemuna, ispod srednjovekovne tvrđave Gardoš . Pominje se još 1573 . kao mala srpska pravoslavna bogomolja . današ-nja crkva, građena u baroknom stilu, podignuta je 1745 .

manastir vavedenja �presvete BogorodiceVasilija Gaćeše 8

Nalazi se na Senjaku . Podignut je 1936-1937 . godine, po planovima arhitekte Petra Popovića . Manastir-ska crkva je građena u duhu tradicije srpskog srednjovekovnog graditeljstva . U sklopu konaka, podignuta je i kapela

Svetog Nikole, uktašena duboreznim ikonostasom i ikonama iz perioda 18-20 . veka .

manastir Svetog �arhangela mihailaPatrijarha Dimitrija 34, Rakovica

Podignut u XIV veku u stilu moravske škole, u istorijskim izveštajima se po-minje od XVI veka . Više puta je rušen i obnavljan . U priprati se nalazi poro-dična grobnica jevrema Obrenovića, a uz severni spoljni zid priprate je grob vojvode Vase Čarapića .

manastir Svetog �arhangela gavrilaGradski park bb, Zemun

Manastirska crkva je sagrađena 1786 . Ikonostas, rezbaren u drvetu i pozlaćen, urađen je u duhu baroka, a ikone su izradili zemunski slikari dimitrije Brato-glić i Konstantin Lukić 1830-31 .

gradSka Slava - SpaSovdan

od kada je despot Stefan Lazare-vić 1403 . dao Beogradu status

prestonice, u čast obnove i napretka, grad je kao svoju slavu uzeo Vaznese-nje Gospodnje - Spasovdan . Ova stara zavetna Slava simbolično ukazuje na

uzdizanje - vaznesenje Grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost . Vaznesenje spada u pokretne praznike - uvek pada u četvrtak, četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dana pre duhova .

veroispovesti u SrbijiS r p S k a p r av o S l av n a C r k va

Patrijaršija Srpske pravoslavne crkve

Kralja Petra I 5, ( 328-2593, www .spc .rs

r U S k a p r av o S l av n a C r k vacrkva Svete trojice Takovska 4

r U M U n S k a p r av o S l av n a C r k vahram Svetog cara konstantina i carice jelene

Mihaila Emineskua 55

r i M o k ato l i Č k a C r k vaBeogradska nadbiskupija Svetozara Markovića 20, ( 3032-246

crkva krista kralja Krunska 23

crkva Presvetog trojstva Surčin, Vojvođanska 227

crkva Svetog ante Bregalnička 14

crkva Svetog josipa radnika Pribojska 23

crkva Svetog Petra Makedonska 23

crkva Svetog ćirila i metodija Požeška 35

crkva uznesenja blažene djevice marije

Hadži Milentijeva 75

crkva uznesenja blažene djevice marije

Zemun (kod pijace)

crkva uznesenja Svetog križa Borča, žarka Zrenjanina 17

franjevačka crkva Zemun, štrosmajerova 6

i S l a M S k a v e r S k a z a j e d n i C aIslamska zajednica Srbije Gospodar jevremova 11,

( 2622-428, www .izs .org .yu

j e v r e j S k a v e r S k a z a j e d n i C ajevrejska opština Beograd Kr . Petra 71, ( 2622-449,

www .jobeograd .org

jevrejska opština Zemun dubrovačka 21, ( 195-626, www .joz .org .rs

jevrejski istorijski muzej Kralja Petra 71, ( 2622-634, www .jimbeograd .org

Sinagoga Maršala Birjuzova 19

o S ta l e v e r S k e z a j e d n i C eevangelistička crkva Zemun, jakuba Kuburovića

Baptistička crkva Slobodanke danke Savić 33

hrišćanska adventistička crkva radoslava Grujića 4

Pentekostna crkva Simina 8

89

90

2

91

PUTU

jTE

Putujte

Putujte

Beograd je raskrsnica puteva Istoč-ne i Zapadne evrope koji morav-

sko-vardarskom i nišavsko-maričkom dolinom vode na obale Egejskog mora, u Malu aziju i na Bliski istok . Evropski saobraćajni koridori 7 (dunav) i 10 (drumski i železnički) prelaze preko teritorije Srbije i ukrštaju se u Beogradu .

Beograd leži na dunavu, plovnom putu koji povezuje zapadne i srednjo-evropske zemlje sa zemljama Istočne Evrope . U njegovu luku dolaze brodovi iz Crnog mora, a preko kanala rajna - Majna - dunav našao se u središtu najznačajnijeg plovnog puta u Evropi: Severno more - atlantik - Crno more .

Beogradski železnički čvor � je me-sto ukrštanja 7 magistralnih pruga sa međunarodnim saobraćajem i 5 linija prigradske železnice .dve autobuske stanice � (BaS i “Lasta”) raspolažu sa 80 polaznih i 20 dolaznih perona i sa dnev-nim prometom od preko 1400 autobusa .aerodrom “nikola tesla” � je opre-mljen za prihvat 5 .500 .000 putnika godišnje i povezan je redovnim linijama sa četrdesetak destinacija u svetu u čemu, pored domaćih avioprevoznika, učestvuje i dvade-setak stranih avio-kompanija .

Saobraćajna mreža Beograda

autoputMagistralni putregionalni putželeznička prugaObilaznica Beograda (u izgradnji)

90

gruPne I tranZItne vIZe �

državljani zemalja kojima su potrebne vize za putovanje u Srbiju, grupne vize za grupna putova-nja mogu dobiti preko domaćih turističkih agencija . Za izdavanje tranzitne vize državljanima ovih zemalja potrebno je i posedovanje vize države u koju se ulazi posle tranzita kroz Srbiju . Tranzitna viza iznosi oko 30 € . Za izdavanje tranzit-ne vize potrebno je i posedovanje vize države u koju se ulazi posle tranzita kroz Srbiju .

i N F oministarstvo spoljnih poslovaKneza Miloša 24-26, ( 3616-333,

fax 3618-366, www .mfa .gov .rs

2Pr

E PO

LaSK

a ~

VIZ

E

92

Putujte

93

građani skoro svih evropskih ze-malja, kao i mnogih država širom

sveta, mogu da ulaze u Srbiju bez vize . Postoji i mogućnost ulaska bez vize uz turističku propusnicu .

Pre polaska pogledajte i važeće carinske propise u Srbiji . U ovom odelj-ku naći ćete i spisak svih ambasada u Beogradu, spisak beogradskih turistič-kih agencija koje nude aranžmane za strane turiste, kao i pregled povoljnosti za mlade turiste .

vizeStrani državljani u Srbiju ulaze sa važećim pasošima i vizama, koje izdaju diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije u inostranstvu .

Za ulazak u Srbiju nisu potrebne vize državljanima sledećih država:

Za sve vrste pasoša do 90 dana:

andora, argentina, australija, austrija, Belgija, Belorusija, Bolivija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka, Čile, danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Hrvatska, Holandija, Irska, Island, Italija, Izrael, japan, Kanada, Kipar, Kuba, Kostarika, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Malta, Monako, Nemačka, Norveška, Novi Zeland, Polj-ska, Portugalija, republika Koreja, ru-munija, San Marino, Sejšeli, Singapur, Sjedinjene američke države, Slovačka, Slovenija, španija, švajcarska, švedska, Tunis, Vatikan, Velika Britanija

Za diplomatske i službene pasoše, kao i za obične pasoše sa klauzu-lom “poslovno u . . .”:

dNr Koreja, Kina, azerbejdžan, Gru-zija, jermenija, Kirgistan, Mongolija, republika Tadžikistan, Ukrajina, ruska Federacija, Turkmenistan

Samo za diplomatske i službene pasoše:

Ekvador, Pakistan, Gvineja, Peru, Turska

Samo za diplomatske pasoše:

Egipat

Samo za obične pasoše:

Meksiko

uslovi za izdavanje viza građanima država koje podležu viznom režimu:

Važeći pasoš �Pozivno pismo za privatnu posetu �(overeno od nadležnog organa Srbi-je) ili poziv preduzeća za poslovnu posetu ili potvrda domaće ili ovla-šćene turističke organizacije o pla-ćenom aranžmanu (vaučer ili druga potvrda o uplati) . Na recipročnoj osnovi od stranog državljanina može se zahtevati da pokaže:Povratnu kartu za prevoz �dokaz da ima dovoljno finansijskih �sredstava u čvrstoj valutiPotvrdu od zdravstvenog fonda � da će platiti eventualne troškove lečenja

Pre polaska

Aerodrom “Nikola Tesla”

Železnička stanica Beograd

Putujte 2

GrU

PNE

I Tra

NZI

TNE

VIZEv e l i k i g r B r e p U B l i k e S r B i j e

grb republike Srbije je dvoglavi beli orao na crvenom štitu poluokruglog

oblika sa krunom iznad štita .

94

CarI

NSK

I PrO

PISI

Putujte 2

95

graniČni prelazimeđunarodni granični prelazi iz Srbije ka susednim zemljama:

ka mađarskoj �

Bački Breg - Hercegszanto, Kelebija - Tompa, Subotica - Kelebia (železnički), Horgoš - Soszke (drumski i železnički), Bezdan - Mohacs (rečni), Kanjiža - Sze-ged (rečni)

ka rumuniji �

Nakovo - Comlosu Mare, Srpska Crnja - jimbolija, Kikinda - jimbolija (železnič-ki), Vatin - Moravita, Vršac - Moravita (železnički), Kaluđerovo - Najdaš, Veliko Gradište - Belobresca (rečni), donji Mi-lanovac - Svinita (rečni), Tekija - Orsova (rečni), Karataš - Gura Vaji, Kladovo - Turnu Severin (rečni), Prahovo - Portile de Fior 1 (rečni)

ka Bugarskoj �

Mokranje - Bregovo, Vrška Čuka - Kula, Gradina - Kalotina, dimitrovgrad - dragoman (železnički), Strezimirovci - Strezimirovci, ribarci - Otomanci

ka makedoniji �

Prohor Pčinjski - Pelince, Preševo - Taba-novce, Đeneral janković - Blace (drumski i železnički), Globočica - ježince

ka albaniji �

ćafa Prušit - Zogaj, Vrbnica - Morine

ka crnoj gori �

Čemerno - Čemerno, jabuka - ranče, Gostun - Konatar, Prijepolje - Bijelo Polje (železnički), Vuča - Vuča, Mehov Krš - dračenovac, Kula - rožaje, Čakor - Čakor

ka Bosni i hercegovini �

jamena - jamena, Sremska rača - Bosanska rača, Sremska rača - Bijeljina (železnički), Badovinci - Popovo Polje, Trbušnica - šepak, Mali Zvornik - Karakaj (drumski i železnički), Ljubovija - Bra-tunac, Bajina Bašta - Skelani, Kotroman - Vardišta, Uvac - rudo

ka hrvatskoj �

Bezdan - Batina, Bogojevo - Erdut (drumski i železnički), Bačka Palanka -

Ilok, Neštin - Ilok, Sot - Principovac, Lju-ba - Principovac, šid - Tovarnik (drumski i železnički), Batrovci - Bajakovo

unutrašnji granični prelazi �

apatin (rečni), Novi Sad (rečni), Beograd - Pristanište (rečni), Beograd – aero-drom (aerodromski), Niš (aerodromski), Priština (aerodromski)

CarinSki propiSiunos i iznos dinara i �stranog novca

Slobodno je unošenje u Srbiju efek-tivnog stranog novca, platnih kartica i čekova koji glase na stranu valutu . Slobodno je iznošenje iz zemlje platnih kartica i hartija od vrednosti koje su stečene u skladu sa propisima .

Strani državljani mogu uneti neo-graničenu sumu deviza, a mogu izneti sumu do 10 .000 EUr . Iznos deviza koji unose prijavljuju cariniku radi dobijanja potvrde na osnovu koje ih mogu vratiti prilikom prvog izlaska iz zemlje . Mogu izneti devize koje su podigli sa svog deviznog računa u Srbiji, uz potvrdu banke . dinare mogu unositi i iznositi do iznosa u protivvrednosti 10 .000 EUr, a veća suma može se uneti samo ako su kupljeni kod strane banke uz potvrdu te banke . Ukoliko se istovremeno iznose devize, dinari i putnički čekovi, suma ne može biti veća od 10 .000 EUr .

lični prtljag �

Prema opšte usvojenoj carinskoj praksi, lični prtljag su predmeti odevanja, lične higijene, ishrane, razna tehnička roba, sportski rekviziti koji su potrebni za to putovanje, lekovi i slično .

U skladu sa međunarodnom Konvencijom o carinskim olakšicama u turizmu, kao predmet ličnog prtljaga može se uvesti i 1 parfem, 1 toaletna voda, 1 litar žestokog alkoholnog pića, duvanske prerađevine u količini od 200 cigareta ili 50 cigara ili 250 gr duvana ili ukupno 250 gr od svih ovih proizvo-

da, kao i lekovi u količini za potrebnu terapiju (za lek nije potrebno podnositi lekarski recept) .

Zabrane i ograničenja �

Fizička lica ne mogu uvoziti i izvoziti robu trgovačkog karaktera, oružje i municiju .

Predmeti umetničke i kulturne vred-nosti mogu se iznositi iz Srbije samo uz dozvolu Ministarstva kulture . Lovačko oružje i municiju (u odgovarajućoj koli-čini) mogu se privremeno uneti u Srbiju samo kada se dolazi u organizovani lov u organizaciji ovlašćenih organizacija . Ulovljena divljač i lovački trofeji mogu se izneti iz Srbije samo ako je za tu robu izdata propratnica (za divljač), odnosno trofejni list (za trofej) .

u P r a V a c a r i N aBul . Zorana Đinđića 155, ( 2015-800,www .upravacarina .rs

Udal jenoSt od Beogr ada

mađarska . . . . . . . . . . . Horgoš: 203 kmmađarska . . . . . . . . . . .Kelebija: 190 kmrumunija . . . . . . . . . . . . . Vatin: 100 kmBugarska . . . . . . . . . . .Gradina: 335 kmmakedonija . . . . . . . . . Preševo: 391 kmrepublika Srpska . Badovinci: 118 kmhrvatska . . . . . . . . . . . . Batrovci: 113 km

Aerodrom “Nikola Tesla”

2G

raN

IČN

I PrE

LaZI

Putujte

aMBa

Sad

E I K

ON

ZULa

TI

2PutujtePutujte2aM

BaSa

dE

I KO

NZU

LaTI

a M B a S a d e U B e o g r a d U

albanija Bulevar kneza aleksandra Karađorđevića 25a 3066-642

alžir Maglajska 26b 367-1211

angola Vase Pelagića 32 3693-270

argentina Knez-Mihailova 24/I 2623-751

australija Čika Ljubina 13 3303-400

austrija Kneza Sime Markovića 2 3031-956

Belgija Krunska 18 323-0016

Belorusija deligradska 13 3616-938

Bosna i hercegovina Krunska 9 324-1170

Brazil Krunska 14 323-9781

Bugarska Birčaninova 26 361-3980

crna gora Užička 1 2668-975

češka Bulevar kralja aleksandra 22 323-0133

danska Neznanog junaka 9a 367-0443

egipat andre Nikolića 12 2650-585

finska Birčaninova 29 306-5400

francuska Pariska 11 3023-500

gana Ognjena Price 50 344-0856

grčka Francuska 33 3226-523

gvineja Bačka 68d 316-0613

holandija Simina 29 202-3900

hrvatska Kneza Miloša 62 3610-535

Indija Ljutice Bogdana 8 266-1029

Indonezija Bulevar kneza aleksandra Karađorđevića 18 3674-062

Iran Ljutice Bogdana 40 3674-360

Italija Birčaninova 11 3066-100

Izrael Bulevar kneza aleksandra Karađorđevića 47 3672-400

japan Vladimira Popovića 6 301-2800

južna koreja Užička 32 3674-225

kanada Kneza Miloša 75 3063-000

kina augusta Cesarca 2/5 3695-057

kipar diplomatska kolonija 9 3672-725

a M B a S a d e U B e o g r a d U

kongo Moravska 5 344-6431

kuba Ljube jovanovića 9b 3692-441

liban Sime Lozanića 6 3675-153

libija Mirka Tomića 6 2663-445

mađarska Krunska 72 244-0472

makedonija Gospodar jevremova 34 3284-924

maroko Sanje živanović 4 3690-288

meksiko Ljutice Bogdana 5 3674-170

mijanmar Kneza Miloša 72 3619-114

nemačka Kneza Miloša 74-76 3064-300

nigerija Geršićeva 14a 3820-289

norveška Užička 43 3670-404

Pakistan Bulevar kneza aleksandra Karađorđevića 62 2661-676

Palestina Maglajska 14 3671-407

Poljska Kneza Miloša 38 2065-301

Portugalija Vladimira Gaćanovića 4 2662-895

rumunija Kneza Miloša 70 3618-327

rusija deligradska 32 3613-964

Sad Kneza Miloša 50 3619-344

Sirija aleksandra Stambolijskog 13 2666-124

Slovačka Bulevar umetnosti 18 222-3800

Slovenija Pariska 15 303-8477

španija Prote Mateje 45 344-0231

švajcarska Birčaninova 27 3065-820

švedska Ledi Pedžet 2 2069-200

tunis Vase Pelagića 19 3691-961

turska Krunska 1 3235-431

ukrajina Bulevar oslobođenja 87 3979-084

vatikan Svetog Save 24 308-5356

velika Britanija resavska 46 2645-055

k o n z U l a t i U B e o g r a d U

ekvador Gračanička 8/III 3440-135

Sejšeli Beogradskog bataljona 42 354-7309

hrvatska Sime Lozanića 11 367-0078

kina Perside Milenković 9 369-3163

mađarska Vladete Kovačevića 3 369-1972

ambasade i konzulati

9796

jat airways, nacionalni avio-prevo-znik, i brojne strane avio kompanije

održavaju redovne linije iz Beograda sa celim svetom .

aerodrom “nIkola teSla”

Surčin, 18 km od centra BeogradaInformacije o letovima: ( 209-4444, www.beg.aero

jat airways - autobuski prevoz y

vreme putovanja: 30 min. Ruta: Slavija terminal - Železnička stanica - Novi Beograd (Fontana) - Aerodrom “Nikola Tesla”. Radno vreme: prvi - poslednji let (08.00-22.00)

gSP - autobuska linija 72 y

Vreme putovanja: 40 min. Ruta: Zeleni venac - Opština Novi Beo-grad - Studentski grad - Vojvođanska - Aerodrom “Nikola Tesla”. Radno vreme: 04.45-23.40. Frekvencija: svakih 30 min.

jat aIrWaYS �

Nacionalni avio-prevoznik jat airways ima redovne avionske linije ka svim važnim destinacijama u Evropi .

jat airwaysBulevar umetnosti 16, N . Beograd, ( 311-4222, www .jat .com,rezervacije: ( 3112-123, jat Cargo (prevoz robe): ( 311-1612

jat PoSlovnIce �

Bulevar kralja aleksandra 17, ( 3232-372, 3231-042hotel “Slavija”, Svetog Save 5, ( 2450-584Bulevar umetnosti 16, n . Beograd, ( 2139-088aerodrom “nikola tesla”, ( 209-7202, šalter na odlascimaterminal jat, hotel “Slavija”, Sv . Save 1-9, ( 2450-584, 2450-562

2Pr

IjaV

a BO

raVK

a Za

STr

aNCE

~ T

UrI

STIČ

KE a

GEN

CIjE

~ P

OVO

LjN

OST

I Za

MLa

dE

98

Putujte

aVIO

NO

M

Putujte 2

99

prijava Boravka za StranCeOrganizacije i pojedinici koji pružaju usluge smeštaja strancima uz naplatu, kao i građani kod kojih stranci dolaze u posetu, dužni su da lokalnoj stanici poli-cije prijave boravak stranca u roku od 12 časova od trenutka pružanja usluga smeštaja stranca, odnosno od dolaska stranca u posetu .

ako stranac sam organizuje sme-štaj, dužan je da Policiji prijavi boravak i promenu adrese stana narednog dana od dana dolaska u Srbiju, odnosno u roku od 24 časa od promene boravišta ili promene adrese stana .

i N F oministarstvo unutrašnjih poslovaPolicijska uprava BeogradUprava za strance, Savska 35, ( 3615-160, www .mup .gov .rs

tUriStiČke agenCije

Yuta Nacionalna asocijacija turističkih agencija, Kondina 14, ( 3228-687, fax 3224-137, www .yuta .rsturistička inspekcijaOmladinskih brigada 1, ( 3139-686

i N F oministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Bulevar kralja aleksandra 15, ( 3347-231, www .merr .gov .rs

povoljnoSti za MladeZa pomoć u organizaciji putovanja i smeštaja uz popuste, mladi posetioci Beograda mogu da se obrate:

ferijalni savez BeogradaMakedonska 22/II, ( 324-8550, www .serbia-hostels .orgudruženje bekpekeraBulevar kralja aleksandra 112/5, ( 344-1016, www .backpackers .org .yuIaeSteKarnegijeva 4/I, ( 3229-077, www .iaeste .org .yu

omladinske kartice nude veliki broj popusta i beneficija preko mreže usluga:

easy travel cardLomina 5/I, ( 328-2720, www .etc .org .rsISIc - euro<26 cardBeogradska 23, ( 3035-786, www .euro26 .org .rs

železnice Srbije uključene su u sistem popusta sa karticama Inter rail, Euro domino, railplus i Balkan Flexipass .

avionom

Nacionalni avio-prevoznik Jat Airways

redovne autobuske linije povezuju Beograd sa svim delovima Srbije .

autobuske linije saobraćaju do sused-nih zemalja i većine evropskih zemalja .

a u T o b u S k a S T a N i c aželeznička 4, centrala ( 264-4455, www .bas .rs, Prodaja karata 00-24

InformacIje I reZervacIje �

domaće linije( 2636-299, 2623-170 (05 .30-22 .00)međunarodne linijeBaS turist, železnička 4, ( 2627-146 (07 .00-20 .00)BaS turist, Maršala Birjuzova 2, ( 2622-526 (08 .00-20 .00) PrevoZnIcI �

lastaNiški put 4, ( 2882-740, fax 2892-392, www .lasta .rsmeđunarodni saobraćaj:tel/fax 2882-364autobuska stanica “lasta”:železnička 2, ( 3348-555 (00-24)fudeksBalkanska 47, ( 3620-255, fax 2686-602, www .fudeks .co .yuSrbija tours InternationalLička 3, ( 361-9576, 361-1576, fax 361-8227, www .srbija-tours .com

2aV

ION

OM

100

Putujte

aUTO

BUSO

M

Putujte 2

101

oStale avIo-komPanIje �

aeroflot (Su)Knez-Mihailova 30, ( 328-6064, www .aeroflot .ru aerosvit (vv)Nikole Spasića 3, ( 328-3430, www .aerosvit .com air france (af)Knez-Mihailova 30/II, ( 263-8222, www .airfrance .com alitalia (aZ)Terazije 43/I, ( 324-5000, www .alitalia .com austrian airlines (oS)Terazije 3/III, ( 324-8077, www .austrian .com aviogenex (agX)Narodnih heroja 43, ( 260-0445, www .aviogenex .com British airways (Ba)Knez-Mihailova 30/IV, ( 328-1303, www .britishairways .com czech airlines (ok)Kralja Milana 6/I, ( 361-4590, www .czechairlines .com lufthansa (lh)Terazije 3/VII, ( 303-4944, www .lufthansa .co .yu montavia (gZP)admirala Geprata 8, ( 362-0690, www .montavia .com montenegro airlines (Ym)Knez-Mihailova 23/I, ( 262-1122, www .montenegroairlines .com

olympic airlines (oa)Vasina 14/I, ( 303-6850, www .olympicairlines .com Swiss International (lX)Terazije 3/III, ( 303-0140, www .swiss .com tunisair (tu)Skadarska 19/III, ( 3233-174, www .tunisair .com turkish airlines (tk)aerodrom “Nikola Tesla”, ( 209-7225, www .thy .com

loW coSt komPanIje �

germanwingswww .germanwings .comnorwegian air Shuttlewww .norwegian .no

avIotaXI � (iznajmljivanje aviona):

jat aviotaxiVršac, ( (013) 822-098air Pinkdurmitorska 18, ( 362-1142

helItaXI �(iznajmljivanje helihoptera):

aeroputSvetogorska 10, ( 3243-480Prince airFrancuska 24, ( 3236-565Shuttle airaerodrom “Nikola Tesla”, ( 3191-771

VIP salon na Aerodromu "Nikola Tesla"

autobusomBrankov most preko Save

e 7 o

Novi SadBudimpeštaBerlin

šabacZagrebBeč

VršacBukurešt

Moskva

Niš Sofijaatina

e 7 5

Beograd je grad na dve reke - du-navu i Savi . Broj stranih turista

koji brodom dolaze u Beograd svakog dana sve je veći, kao i broj evropskih kompanija koje organizuju krstarenja dunavom do Beograda . luka “Beo-grad” na dunavu predstavlja važan sa-obraćajni, pretovarni i robnotransportni centar srednje Evrope na preseku dva panevropska transportna koridora (7 i 10) . Na reci Savi Luka “Beograd” posedu-je veoma dobro opremljeno putničko pristanište sa pratećim sadržajima .

lučka kapetanija BeogradKarađorđeva 6, ( 202-9900, 202-9906, km 1170, VHF kanal 16luka “Beograd”Francuska 81, ( 2751-255www .port-bgd .rs

Savsko putničko pristaništeGranični prelaz i Carina, Karađorđeva 6, km 0+350rečna policija( 3002-003

Beograd se nalazi na 1170 . kilometru toka dunava i na 0 . kilometru toka Save . Navigacioni period na dunavu je od 1 . marta do 25 . decembra . U zimama bez leda plovidba je moguća, ali nije ekonomična zbog kratke obdanice i niskog vodostaja . dnevne izveštaje o vodostaju svakodnevno u 12 .10 emituje radio Beograd 1 .

i N F owww .dunav-info .orgwww .danube-river .org

2VO

ZOM

102

Putujte

BrO

dO

M

103

razgranata mreža železničkog sao-braćaja povezuje Beograd sa svim

krajevima Evrope, dnevnim i noćnim vozovima .

“železnice Srbije” pružaju sledeće komercijalne povlastice: Inter rail, Euro domino, railplus, Balkan Flexipass, Easy Travel Card, Euro<26, City Star i jedinstvena balkanska tarifa .

ž e l e z N i c e S r b i j eNemanjina 6, ( 3616-722, www .zeleznicesrbije .com

želeZnIčke StanIce �

glavna železnička stanica BeogradSavski trg 2Kol-centar: 360-2899 (00-24)železnička stanica Beograd centar (Prokop), Prokopačka bb, ( 3244-428železnička stanica Beograd dunavĐure Đakovića 39, ( 2763-768

Prodaja karata �

Putnikdragoslava jovanovića 1, ( 3231-905

rekreatursdragoslava jovanovića 3, ( 3230-558kSrMilovana Milovanovića 5, ( 2643-388 WasteelsSavski trg 2, ( 2658-868Putnik kmgKarađorđeva 83, ( 3614-787

Stara parna lokomotiva

vozom

Glavna železnička stanica Beograd

Beograd se nalazi na ušću reke Save u Dunav

Brodom

Putujte 2

BrO

dO

M

104

aUTO

MO

BILO

M

Putujte 2

105

PrIveZIšta Za čamce I �jahte na dunavu

gardoš km 1173,5Kej oslobođenja, Zemun, ( 191-352Zemun km 1173,3Kej oslobođenja 29, Zemun, ( 617-275dunav km 1172,5Kej oslobođenja 4a, Zemun, ( 107-539Zemun km 1172,3Kej oslobođenja 29a, Zemun, ( 3075-200Studio S&m km 1172,1Kej oslobođenja bb, Zemun, ( 064-1151-339klub “4 . juli” km 1171,8Kej oslobođenja bb, Zemun, ( 063-8085-000nautički centar Beograd km 1171,6Kej oslobođenja bb, Zemun, ( 3110-167Sveti nikola km 1171,4Kej oslobođenja 1a, Zemun, ( 3245-122hrabro srce km 1171,1Kej oslobođenja bb, Novi Beograd,

( 2147-376dorćol I km 1170,0Bulevar vojvode Bojovića bb, Beograd, ( 633-779Stara centrala km 1169,0dunavski kej 31a, Beograd, ( 639-436karaburma km 1164,1 Višnjički put bb, Beograd, ( 782-860ada huja km 1164,0 Višnjička 109a, Beograd, ( 064/1120-903galija km 1163,0Višnjička 115a, Beogradgrocka km 1132,07 . jula bb, Grocka, ( 893-422

PrIveZIšta Za čamce �I jahte na SavI

nautički klub “Beograd”ada Ciganlija 9, ( 3545-755marina “Sava”Novi Beograd, Blok 70, ( 176-2466Splav “Stenka”Čukarički rukavac, ( 3545-922

Beograd se nalazi na preseku evrop-skih puteva e-70 i e-75 . Stranim vo-

začima u Srbiji potrebna je nacionalna vozačka dozvola, saobraćajna dozvola i polisa osiguranja .

poMoĆ na pUtUauto-moto savez SrbijeKneginje Zorke 58, ( 3331-200, fax 245-1078, www .amss .rsoperativni centar amSS 00-24: ( 987 (za fiksnu telefoniju i sve mobilne mreže)

aMSS pruža pomoć vozačima na putu, 24 sata dnevno, 365 dana u godini . Služba “Pomoć-informacije” (SPI 987) . ima svoje filijale širom Srbije i pruža tehničku pomoć, sve vrste informacija i prevoz havarisanih vozila .

oSigUranjeZelena karta kao međunarodna potvrda dokaz je kojim se potvrđuje postojanje osiguranja od autoodgovor-nosti za štete pričinjene trećim licima u inostranstvu .

Motorizovani turisti sa vozilima inostranih tablica koji nemaju zelenu kartu u obavezi su da prilikom ulaska u Srbiju na granici zaključe osiguranje kod domaćih osiguravajućih zavoda .

pUtarinaZa putnička vozila sa stranom registra-cijom plaća se putarina na sledećim putnim pravcima: E-70 Subotica - Novi Sad, E-75 Novi Sad - Beograd, E-70 šid - Beograd, E-75 Beograd - Niš i E-75 Niš - Leskovac .

SaoBraĆajni propiSiOgraničenje brzine u naseljenim me-stima, ako saobraćajnim znakom nije drugačije regulisano, je 60 km/h .

Na putu van naselja ograničenja brzine su:

motocikli i putnička vozilana autoputu . . . . . . . . . . . . . 120 km/hna magistralnom putu . . . . 100 km/hna ostalim putevima . . . . . . 80 km/hPutničko vozilo sa prikolicomna autoputu . . . . . . . . . . . . . . 80 km/hna magistralnom putu . . . . . 80 km/hna ostalim putevima . . . . . . 60 km/h

na prednjem sedištu � putničkog vozila ne sme da se prevozi dete mlađe od 12 godina, kao ni lice koje je pod uticajem alkohola .nije dozvoljeno prisustvo alko- �hola u krvi vozača veće od 0,05%, a za profesionalne vozače 0,0% .

Turistički brodovi na Dunavu

automobilomUdal jenoSt od Beogr ada

amsterdam . . . . . . . . . . . . . . . 1760 kmatina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1090 kmBeč . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 621 kmBerlin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1489 kmBern . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1361 kmBrisel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1702 kmBudimpešta . . . . . . . . . . . . . . . . 383 kmBukurešt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 619 kmIstanbul . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 928 kmkopenhagen . . . . . . . . . . . . . . 2018 kmlondon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2073 kmljubljana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 528 kmminhen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1020 kmmoskva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2211 kmoslo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2577 kmPrag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 901 kmrim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1280 kmSarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 kmSkoplje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 440 kmSofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 380 kmSolun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 700 kmStokholm . . . . . . . . . . . . . . . . . 2622 kmvaršava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1115 kmZagreb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390 km

2 Putujte

2G

OrI

VO

106

Putujte

SaO

Brać

ajN

E N

EZG

Od

E

107

korišćenje sigurnosnih pojaseva �obavezno je za vozača i putnika na sedištu do vozača .vozači i putnici motocikla � za vre-me vožnje (i u gradovima) obavezni su da nose zaštitnu kacigu . Moto-cikli su obavezni da danju i noću za vreme vožnje imaju uključena svetla .kampovanje � je dozvoljeno samo u kampovima .vozila strane registracije � moraju da imaju propisnu oznaku zemlje u kojoj su registrovana .obavezna oprema � : komplet prve pomoći, sigurnosni trougao, rezer-vne sijalice i uže za vuču .

gorivoNa glavnim saobraćajnicama i u većim mestima pojedine benzinske stanice rade non-stop, 00-24 svakog dana .

Na skoro svim većim benzinskim pumpama moguće je kupiti sve vrste goriva i motornih ulja domaće ili strane proizvodnje . U redovnoj prodaji su sve postojeće vrste goriva .

BenZInSke StanIce (00-24) �

jugoPetrol �www .jugopetrol .co .rs

autokomandaTrg oslobođenja, ( 3672-631Banovo brdoBlagoja Parovića, ( 3056-932BIPautoput Beograd-Niš, ( 3690-752Blok 43( 3182-810BogoslovijaMije Kovačevića, ( 2084-466čarli čaplinBul . despota Stefana, ( 2083-870čukaricakod ade Ciganlije, ( 553-924dejtonBulevar Mihajla Pupina ( 3113-311francuska( 3034-818

lipovačka šuma i( 8300-399mali mokri lugSmederevski put, ( 3046-295nacionalMotel “Nacional”, ( 3017-549trošarinaavalski put, ( 3067-508veliki mokri lugautoput Beograd-Niš, ( 3046-528Zmaj Iautoput Beograd-Zagreb, ( 3017-683Zmaj IIautoput, fabrika Zmaj, ( 605-854

lukoIl - BeoPetrol �www .lukoil .rs

avalski putBulevar oslobođenja 56, ( 465-182BanatskaBanatska 80a, ( 610-009 BudimskaBudimska 44, ( 3225-029kalemegdanBulevar vojvode Bojovića bb, ( 624-623 Pionirdžona Kenedija bb, ( 601-667 Staro sajmišteZemunski put 7, ( 130-915 tvorničkaTvornička 2k, ( 109-780 ZaplanjskaZaplanjska 34, ( 493-639

omv �www .omv .co .rs

Partizanski put bb( 2970-293krnjača I( 331-8657krnjača II( 208-5944ada ciganlija( 305-8806jurija gagarinaNovi Beograd, ( 318-9353kneževac, vidikovac( 234-9053

Bulevar kralja aleksandra 526( 3407-1026Borska bb( 367-4806

oStale StanIce y

elPBulevar arsenija Čarnojevića 30a, ( 3131-551SlapVladimira Tomanovića 20, ( 3474-000Sheer Boxjurija Gagarina 256, ( 2150-473auto centar mmratarski put 37b, ( 316-0180fluksBulevar Milutina Milankovića 72/11, ( 311-6096Suncejurija Gagarina 198a, ( 157-180

univerzum IIVojislava Ilića 97, ( 2403-392univerzum IIIVojislava Ilića 312, ( 468-499cyclonLazarevački drum 163, ( 547-494

SaoBraĆajne nezgodeU slučaju saobraćajne nezgode treba pozvati Saobraćajnu policiju na ( 92 . Za vozila strane registracije neophodno je dobiti od policije Potvrdu o oštećenju vozila, koju treba pokazati na granici prilikom izlaska iz Srbije .

Služba “Pomoć-informacije” (( 987) auto-moto saveza Srbije na raspo-laganju je za prevoz oštećenih vozila .

U slučaju da vlasnik potpuno napu-šta oštećeno vozilo strane registracije, treba da ga prijavi carinskim organi-ma ili lokalnoj jedinici aMSS, koja će sprovesti dalji postupak . U oba slučaja potrebno je uzeti Potvrdu o predaji vo-zila, da bi se brže regulisale formalnosti u zemlji u kojoj je vozilo registrovano .

ako strani turista ulazi u Srbiju sa oštećenom karoserijom vozila, obave-zan je da se obrati ovlašćenim licima na granici radi utvrđivanja štete i dobijanja potvrde o tome .

v r S t e g o r i v a

BmB95 . . . . . . . . . . . . . . . . . . bezolovnimB95 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . premiumdizel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . d2eko 3 dizel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . dizelevrodizel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . dizeltng . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . auto gas

Moderne benzinske pumpe u Beogradu

Putujte 2

1Sa

drž

aj S

TraN

ICE

108

Putujte

jaVN

I Gra

dSK

I PrE

VOZ

Putujte 2

109

Za prevoz unutar Beograda na raspo-laganju su vam: autobusi, trolejbusi i tramva- �ji gSP "Beograd" i autobusi privatnih prevoznika, na oko 130 linija u užem gradskom području, u dnevnom i noćnom saobraćaju ekspresne minibus linije � u užem gradskom području autobusi SP "lasta" i privatnih �prevoznika u prigradskom prevozu gradska železnica "Beovoz" � za prigradski prevoz taksi i rent-a-car � .

javni gradSki prevoz javni gradski prevoz u Beogradu obavlja se autobusima, trolejbusima i tramvajima GSP “Beograd” i autobusima privatnih autobuskih prevoznika na oko 130 linija . Pojedinačne karte se prodaju:

u vozilima javnog prevoza � kod vozača ili kondukterana kioscima � obeleženim nalepni-com o prodaji karatana prodajnim mestima gSP-a �

Pojedinačne karte moraju da se ponište odmah po ulasku u vozilo u automati-ma koji su postavljeni u svakom vozilu, kod svakih vrata . Karte kupljene na kisocima su jeftinije od onih kupljenih u vozilima .

U noćnom saobraćaju (00-04) karte su skuplje . Trase linija noćnog prevoza razlikuju se od trasa dnevnog saobraćaja i objedinjuju više linija koje opslužuju određene delove grada i prigradskih naselja . Polasci na noćnim linijama ostvaruju se na svakih sat vremena sa jednog od terminusa: Trg republike, Slavija i Opština Novi Beograd .

i N F ogradsko saobraćajno preduzeće “Beograd”, www .gsp .rsdispečerski centar (00-24): ( 2629-019, govorni automati: ( 3033-370, 3033-371

Postoje i ekspres minibus linije u koji-ma je prevoz nešto skuplji, ali i udobniji i brži, jer ne staju na svim stanicama .

M i n i B U S l i n i j e

e1 . . . . . . . . . . . . . . . Ustanička - Blok 45e2 . . . . . . . . . . . . Petlovo brdo - dorćole3 . . . . . . . . Cerak vinogradi – Blok 61e4 . . . . . . Ustanička - Bežanijska kosae5 . . . . . . . . . . . . Zrmanjska - Zvezdarae6 . . . . . . . . . . . . . . Mirijevo IV - Blok 45e7 . . . . . . Pančevački most - Vidikovace8 . . . . . . . . . . . Braće jerković – dorćol

Prevoz u gradu

Autobusi se kreću "žutom trakom"

Ulica kralja Milana, glavna ulica Beograda

108

110 111

2 2

g r a d S k i S ao B r aĆ a j

autobuske linijeTramvajske linijeTrolejbuske linijePočetne staniceVeliki terminusiTerminusi LasteStanice Beovoza

jaVN

I Gra

dSK

I PrE

VOZ

jaVN

I Gra

dSK

I PrE

VOZ

111110

Putujte2Pr

IGra

dSK

I PrE

VOZ

~ P

arKI

raN

jEPutujte

113

prigradSki prevoz Prigradski prevoz do naselja u širem po-dručju Beograda obavlja se autobusima i gradskom železnicom “Beovoz” . Vozne karte se prodaju na staničnim blagajna-ma i kod konduktera u vozilu .

PrIgradSkI autoBuSkI PrevoZ �

Saobraćajno preduzeće "lasta"www .lasta .rsautobuska stanica "lasta"železnička bb, ( 2638-555, 2638-587Informacije (00-24): ( 2180-691terminusi prigradskog saobraćajaTerminus Zemun: Kej oslobođenja bb, ( 219-2724; terminus šumice: V . Ilića 103, ( 289-0372; terminus Banovo brdo: Požeška 119a, ( 2544-050

gradSka želeZnIca “BeovoZ” �

železnice Srbije - Beovozwww .zeleznicesrbije .com, Info-servis (00-24): ( 337-0031, 337-0032

veće StanIce “BeovoZa” �

Beograd centar (Prokop)Prokopačka bbvukov spomenikruzveltova bbnovi Beogradantifašističke borbe bbZemunCvijićeva 1karađorđev parkBulevar Franše d’Eperea bbPančevački mostĐure Đakovića bb

Prosečan interval vozova je 45-90 mi-nuta, a u periodu najgušćeg saobraćaja (dolazak i odlazak sa posla) intervali su 30 minuta .

parkiranjeParkiranje u centralnim ulicama Beo-grada, kao i u svim velikim gradovima, izuzetno je otežano u toku radnog vre-mena . Zato preporučujemo ostavljanje vozila u garaži .

P a r k i N G S e r V i Swww .parkingservis .co .rskol centar (00-24), Kraljice Marije 7, ( 3035-400, fax 3031-707Služba za transport i prenos “pauk” (00-24), Staro sajmište bb, ( 301-7070

ParkIng Zone �

Parkirališta na ulicama u užem centru Beograda podeljena su u 3 parking zone sa ograničenim vremenom parki-ranja i plaćanjem po započetom satu:

crvena zona � - maksimalno 1 satžuta zona � - maksimalno 2 sataZelena zona � - maksimalno 3 sata

Parkirališta u ove 3 parking zone obeležena su posebnim saobraćajnim znacima sa tablama u boji zone i ozna-kama na kolovozu . Naplata parkiranja u sve tri zone je radnim danom od 7 .00 do 21 .00 i subotom od 7 .00 do 14 .00 . Posle isteka dopuštenog vremena vozač je dužan da pomeri svoje vozilo ili će mu kontrolor parkiranja ispod brisača ostaviti nalog za plaćanje kazne . načini plaćanja parkiranja u 3 parking zone su:

karta za parkiranje � - kupuje se na kioscima i drugim prodajnim mestima, upisuje se vreme dolaska i postavi se sa unutrašnje strane na vetrobransko staklo Parkomat � (samo u crvenoj zoni) - automati za prodaju karata za parkiranje, primaju kovani novac i elektronsku parking karticu

mobilni telefon � - slanje SMS poruke sa registarskim brojem vozila (npr . BG123456, bez razmaka) na broj 9111, 9112 ili 9113 (zavisno od zone), a preko svih mobilnih mreža .

Potvrda o plaćenom parkiranju mobil-nim telefonom stiže kao povratna SMS poruka, sa svim podacima o plaćenom parkiranju . Ukoliko povratna SMS poruka ne stigne u roku od 2 minu-ta, plaćanje parkiranja SMS-om nije uspelo i usluga neće biti naplaćena . Slanjem SMS poruke sa znakom “?” u

l i n i j e B e o v o z a

1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pančevo - Inđija2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ripanj - Inđija3 . . . . . . . . . . . . Pančevo - Velika Plana4 . . . . . . . . . . . . . . . . . Pančevo - Valjevo5 . . . . . . . . Pančevački most - Požarevac

Tri zone parkiranja u gradu

Javni parking sa zonskom naplatom parkiranja

ParK

IraN

jE

2

112

InđIja

Stara PaZova

nova PaZova

BatajnIca

Zemun Polje

Zemun

tošIn Bunar

novI Beograd

Beograd centar

karađorđev Park

jajIncI

BelI Potok

klenje

rIPanj tunel

ralja

SoPot koSmaj .

vlaško Polje

mladenovac

kovačarevac

raBrovac

kuSadak

ratare

glIBovac

Palanka

mala Plana

v . Plana

Zuce StajalIšte

ZucevrčIn

kaSaPovac

lIPemala Iv

anča

BreStovI

malI Požarevac

dražanj-šIPšInj

umčarI

žIvkovac

vodenj

kolarI

ralja Smed .

mala krSna

Požarevac

PančevačkI moSt

krnjača

SeBešovča

Pančevo glavna St .

Pančevo varoš

Pančevo StrelIšte

Pančevo vojlovIca

valjevo

Iverak

lukavac koluBarSkI

dIvcImlađevo

Slovac

lajkovac

laZarevac

vreocI

StePojevac

leSkovac koluBarSkI

velIkI Borak

Barajevo centar

Barajevo

nenadovac

Bela rekaPInoSava

rIPanj kolonIja

rIPanj

Mapa: Linije "Beovoza"

rakovIca

kneževackIjevo

reSnIk

Zona 1

Zona 2

Zona 3

2Pa

rKIr

aNjE

~ Ta

XI

114

Putujte

rEN

T-a-

Car

Putujte 2

115

tekstu na isti broj parking zone, dobija se status trenutno plaćenog parkiranja u toj zoni . Podsetnik o isteku plaćenog parkiranja dolazi 5 do 10 minuta pre isteka vremena u obliku SMS poruke . Parkiranje može da se produži za naredni sat ponovnim slanjem SMS poruke . Po isteku maksimalno dozvo-ljenog vremena parkiranja, ne može da se plati parkiranje putem SMS-a narednih 15 minuta .

U širem centru grada i na Novom Beogradu postoje i "plave zone" bez vremenskog ograničenja parkiranja . Plaća se slanjem SMS poruke na brojeve 9119 (za 1 sat parkiranja) ili 9118 (za čitav dan parkiranja), kupovinom karte na kiosku ili kod kontrolora . Naplata parkiranja u ovim zonama je radnim danom od 8 .00 do 21 .00 i subotom od 8 .00 do 14 .00 .

oStala ParkIralIšta �

Parkirališta izvan 3 centralne zone obeležena su standardnim saobraćaj-nim znakom, koriste se bez vremenskog ograničenja i na njima se parkiranje naplaćuje po satu ili po danu, u periodu od 7 .00 do 21 .00 radnim danom i subo-tom od 7 .00 do 14 .00 .

garaže �

Parkiranje u javnim garažama naplaćuje se po započetom satu:

Pionirski parkdragoslava jovanovića 4, ( 3344-416obilićev venacObilićev venac 14, ( 2630-824Zeleni venacKraljice Natalije 13, ( 361-1515masarikovaMasarikova 4-6, ( 2645-922vukov spomenikruzveltova 1, ( 3370-915aerodrom( 209-4958

U garaži na aerodromu postoji moguć-nost ostavljanja automobila na duži period, uz povećanu bezbednost .

Parking za turističke autobuse nalazi se kod Vidin-kapije, ispod Beo-gradske tvrđave .

kaZne �

nepropisno parkirana vozila po nalogu Saobraćajne policije odnose se na različite lokacije, zavisno od mesta prekršaja:

novi Beograd i Zemun: � Staro sajmište centar grada: � Vidin kapija i Slavija južni deo grada: � ada Ciganlija

Plaća se policijska kazna i taksa za nošenje vozila .

nepropisno parkirana vozila odneta po nalogu komunalne inspekcije (ako su bila parkirana na zelenim površinama) odnose se na parking u Bloku 66, dr agostina Neta, ( 317-6465 . Plaća se komunalna kazna i taksa za nošenje vozila .

taXiTaksi prevoz u Beogradu obavlja se automobilima različitih boja, ali svi oni moraju da imaju na krovu plavu gradsku taksi oznaku i oznaku svog taksi udruženja .

Putnik je obavezan da plati samo cenu taksi prevoza po važećem cenov-niku i u iznosu koji pokaže taksimetar na kraju putovanja . Ne preporučuje se dogovaranje cene taksi prevoza, bez uključivanja taksimetra, pogotovo ne na aerodromu .

U cenu prevoza je uračunat i prevoz ličnog prtljaga putnika . Lični prtljag obuhvata putne torbe i kofere čija uku-pna težina ne prelazi 20 kg po putniku, odnosno 50 kg ukupne težine, ako se istovremeno prevozi više putnika .

takSI udruženja �

akademac taksi . . . . . . . . . . 2417-022alfa taksi . . . . . . . . . . . . . . . . . 344-1100alo taksi . . . . . . . . . . . . . . 3564-555Beogradski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9801Beotaksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 970city taxi . . . . . . . . . . . . . . . . . 394-0022

gold taksi . . . . . . . . . . . . . . 329-1818Ekonomik taksi . . . . . . . . . . . . 397-3327herc taksi . . . . . . . . . . . . . . . 2446-246joker taxi . . . . . . . . . . . . . . . . 3971-174lux taxi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303-3123maksis taksi . . . . . . . . . . . . . . . . 9804naksi taksi . . . . . . . . . . . . . . . 2157-668nBa taksi . . . . . . . . . . . . . . . . 3185-777Palma taksi . . . . . . . . . . . . . . 316-2020Pepsi taksi . . . . . . . . . . . . . . 488-2200Pink taksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9803Plavi taksi . . . . . . . . . . . . . . 3555-999taksi as . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3283-333taksi Bel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9808taksi čukarica . . . . . . . . . . 555-333Taksi M . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316-2626Zeleni taksi . . . . . . . . . . . . . 3233-666žuti taksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9802

rent-a-car �

alamoaerodrom “Nikola Tesla”, ( 2286-413, www .alamo .comallianceMakedonska 30, ( 3373-978,www .alliance-rent-a-car .comak “kole”Bulevar Mihaila Pupina 10d, ( 213-8773, www .skoda-kole .co .yuauto-rentaerodrom “Nikola Tesla”, ( 2286-388, www .carrental .co .yuautotehnaObilićev venac 25, ( 2620-362, www .autotehna .comavacoTrnska 7, ( 243-3797, www .avaco .co .yuavisaerodrom “Nikola Tesla”, ( 209-7062, www .avis-serbia .comBudgetaerodrom “Nikola Tesla”, ( 2286-361, www .budget .co .yucorto groupjurija Gagarina 149, ( 318-9255, www .cortogroup .neteuro taxiKralja Milutina 37, ( 3344-747europcaraerodrom “Nikola Tesla”,

( 2289-028, www .europcar .co .yufamilyBulevar Nikole Tesle 42a, ( 301-3747hertzaerodrom “Nikola Tesla”, ( 2286-017, www .hertz .co .yukompasaerodrom “Nikola Tesla”, ( 228-6163mastercarSvetog Save 1, ( 245-0842 lok . 4100, www .mastercar .co .yumobil & autoaerodrom “Nikola Tesla”, ( 228-6363, www .rent-a-car .co .yumorisaerodrom “Nikola Tesla”, ( 2286-482, www .morisrentacar .comnational car rentalaerodrom, ( 2286-413, www .nationalcar-scg .comnicomercaerodrom “Nikola Tesla”, ( 2286-245PrimeroBulevar Zorana Đinđića 59, ( 301-5004, www .primero .co .yurezimeMaršala Birjuzova 22, ( 328-5701, www .rezime-rentacar .co .yuSixtž . Klemansoa 19, ( 328-6654,www .sixt .rsStar carBulevar arsenija Čarnojevića 66, ( 2129-881, www .starcar .co .yuunirentBulevar Zorana Đinđića 45g, ( 3133-009, www .unirent .co .yuunisBulevar kralja aleksandra 54, ( 324-4422, www .unistours .co .yuvIPHumska 1, ( 3690-890, www .vip-rentacar .co .yuYu teamaerodrom “Nikola Tesla”, ( 228-6161, www .yutim .co .yuZimČubrina 6-8, ( 303-6500, www .zim-rentacar .com

116

3

117

HO

TELI

U B

EOG

rad

U

BoravIte

u Beogradu ima oko 50 hotela, nekoliko motela i kampova i oko 40

hostela . Nekoliko hotela je u izgradnji .

i N F oPretraživanje i rezervacija hotelaVisit Serbia - www .visitserbia .org

hoteli u Beogradu

Boravite

Beogradski hoteli vas očekuju

116

119118

HO

TELI

BoravIte 33H

OTE

LI

BoravIte

hoteli admiral club 1,3 km od centra, 20 km od Aerodroma .Venizelosova 31, ( 3038-262, fax 3038-271, www .hacb .co .yu

Balkan Najuži centar, 20 km od Aerodroma .Prizrenska 2, ( 3636-000, fax 2687-581, www .balkanhotel .net

Best Western m 6 km od centra, 25 km od Aerodroma .Bulevar oslobođenja 56a, ( 3090-505, fax 3090-506, www .hotel-m .com

Best Western šumadija Banovo brdo, 5 km od centra grada, 22 km od Aerodroma . šumadijski trg 8, ( 3054-202, fax 3554-368, www .hotelsumadija .com

In hotel Beograd Novi Beograd, 4 km od centra grada, 9 km od Aerodroma . Bulevar arsenija Čarnojevića 56, Novi Beograd, ( 3105-300, fax 3105-351,www .inhotel-belgrade .com

holiday Inn 20 minuta od Aerodroma i 5 km od centra grada . španskih boraca 74, Novi Beograd, 310-0000, www .holidayinn .com

majestic Najuži centar, 20 km od Aerodroma .Obilićev venac 28, ( 3285-777, fax 328-4995, www .majestic .co .yu

moskva Najuži centar, 20 km od Aerodroma .Balkanska 1, ( 2686-255, fax 2688-389, www .hotelmoskva .co .yu

Aleksandar Palas

Admiral Club

Continental Beograd

Balkan

Hyatt Regency

Best Western Šumadija

Zlatnik

hotelialeksandar Palas Najuži centar, 20 km od Aerodroma .Kralja Petra 13-15, ( 330-5300, fax 330-5334, www .aleksandarpalas .com

hyatt regency Novi Beograd, 3 km od centra, pored “Sava centra”, 17 km od Aerodroma .Milentija Popovića 5, ( 301-1234, fax 311-2234, www .belgrade .regency .hyatt .com

continental Beograd Novi Beograd, 3 km od centra, pored “Sava centra”, 16 km od Aerodroma .Vladimira Popovića 10, ( 2204-204, fax 3111-402, www .ichbg .com

Zlatnik Zemun, 7 km od centra grada, 8 km od Aerodroma .Slavonska 26, ( 3167-511, fax 3167-235, www .hotelzlatnik .com

121120

3H

OTE

LI

BoravIte

HO

TELI

BoravIte 3

Palace Centar grada, 20 km od Aerodroma .Topličin venac 23, ( 2185-585, fax 2184-458, www .palacehotel .co .yu

Prestige 3 km od centra, 15 km od Aerodroma .Bul . vojvode Mišića 24, ( 3057-465, fax 3057-466, www .prestigehotel .rs

Slavija lux 1 km od centra grada i Glavne železničke stanice, 18 km od Aerodroma . Svetog Save 2, ( 244-1120, fax 344-2931, www .slavijahotel .com

hoteli astoria Pored Glavne železničke i Autobuske stanice, 18 km od Aerodroma . Milovana Milovanovića 1a,( 2645-422, fax 2686-437,www .astoria .co .yu

kasina Najuži centar, 20 km od aerodroma . Terazije 25, ( 323-5574, fax 323-8257

le Petit Piaf Najuži centar, 18 km od Aerodroma .Skadarska 34, ( 303-5252, fax 303-5353, www .petitpiaf .com

metropol Palace (Pod rekonstrukcijom) 1 km od centra, 20 km od Aerodroma .Bulevar kralja aleksandra 69,( 3333-210, fax 323-2991,www .metropolpalace .com

n 5 km od centra, 25 km od Aerodroma .Bilećka 57, ( 3972-183, fax 3955-555www .hotel-n .co .yu

nacional 7 km od centra grada i Aerodroma, na autoputu E-70 . autoput 5, Novi Beograd, ( 2601-156, fax 2601-177, e-mail: nacional@bitsyu .net

orašac U park šumi Košutnjak, 9 km od centra grada i 25 km od Aerodroma . Luke Vojvodića 25n, ( 3055-822, fax 2561-090, www .hotelorasac .co .yu

Park Centar grada, 22 km od Aerodroma .Njegoševa 4, ( 3640-393, fax 3640-381

Pošta Blizu Železničke i Autobuske stanice, 1 km od centra, 17 km od Aerodroma .Savska 3, ( 361-4260, fax 2684-095,www .hotelpostabg .com

Le Petit Piaf

Moskva

Majestic

Metropol Palace

Palace N

Slavija Lux Park

In Hotel Beograd

Holiday Inn

122 123

HO

TELI

BoravIte 33H

OTE

LI

BoravIte

Prag Centar grada, blizu Železničke i Autobuske stanice, 17 km od Aerodroma . Kraljice Natalije 27, ( 361-0422, fax 361-2691, www .hotelprag .co .yu

rex Blizu Glavne železničke stanice, 17 km od Aerodroma . Sarajevska 37, ( 361-1862, fax 3612-965, www .hotelrex-belgrade .com

royal Centar grada, 21 km od Aerodroma .Kralja Petra I 56, ( 2634-222, fax 2626-459, www .hotelroyal .co .yu

Skala Zemun, 6 km od centra grada, 15 km od Aerodroma . Bežanijska 3, Zemun, ( 3075-032, fax 2190-724, www .hotelskala .co .yu

Splendid (Pod rekonstrukcijom) Centar grada, 20 km od Aerodroma .dragoslava jovanovića 5, ( 323-5444, fax 3243-298, www .splendid .co .yu

Slodes 6 km od centra, 25 km od Aerodroma .Borska 92f, ( 3055-518, fax 358-1777www .hotelslodes .com

Srbija 6 km od centra, 25 km od Aerodroma .Ustanička 127c, ( 289-0404, fax 289-2462, www .hotelsrbija .com

union Centar grada, 20 km od Aerodroma .Kosovska 11, ( 324-8022, fax 322-4480, www .hotelunionbelgrade .com

hoteli Beograd Blizu Glavne železničke stanice i 1 km od centra grada, 17 km od Aerodroma . Balkanska 52, ( 2645-199, fax 2645-361

excelsior Centar grada, 20 km od Aerodroma . 323-1951, www .hotelexcelsior .co .yuKneza Miloša 5, ( 323-1381, fax

lav Zemun, 8 km od centra grada, 12 km od Aerodroma . Cara dušana 240, Zemun, ( 3163-289, fax 3162-648, www .hotellav .co .yu

Putnik Novi Beograd, 4 km od centra grada, 15 km od Aerodroma . Palmira Toljatija 9, Novi Beograd( 2697-221, fax 2690-085, www .putnik .com

rezime residence Najuži centar, 19 km od Aerodroma . Maršala Birjuzova 22, ( 2629-181, fax 3284-656, www .rezimeapartments .co .yu

Slavija 1 km od centra i Glavne železničke i Autobuske stanice, 18 km od Aerodroma . Svetog Save 1-9, ( 344-3011, fax 2431-517, www .slavijahotel .com

taš 1 km od centra, 20 km od Aerodroma .Beogradska 71, ( 324-3507, fax 323-8027

trim 9 km od centra, 25 km od Aerodroma .Kneza Višeslava 72, ( 354-0670, fax 354-0669, www .trim .org .yu

Rex Beograd

Royal Excelsior

Splendid Slavija

Union Taš

124 125

HO

TELI

U O

KOLI

NI B

EOG

rad

a

BoravIte 33H

OTE

LI

BoravIte

hoteli Bristol Pored Autobuske i Železničke stanice, 20 km od Aerodroma . Karađorđeva 50, ( 2631-895, fax 3037-161

central Zemun, 7 km od centra grada, 16 km od Aerodroma . Glavna 10, Zemun, ( 2191-712, fax 2107-991 , www .hotelcentral .rs

mihajlovac Banovo brdo, 5 km od centra grada, 31 km od Aerodroma . Požeška 31, ( 3555-458, fax 3556-296, www .mg99 .net

hoteli bez kategorije

design hotel mr President Preko puta Autobuske i Železničke stanice, na 11 km od Aerodroma . Karađorđeva 75, (360-2222, fax 268-6254, www .hotelmrpresident .com

townhouse 27Centar grada, blizu Knez Mihailove ulice i Obilićevog venca . Maršala Birjuzova 56, (2022-900, www .townhouse27 .com

villa forest 7 km od centra grada i Autobuske i Železničke stanice, 6 km od Aerodroma . Majevička 2m, (319-6326, fax 319-6767, www .gh-forest .com

Zira 1,2 km od centra grada, 3,5 km od Autobuske i Železničke stanice i 15 km od Aerodroma . ruzveltova 35, (3314-817,fax 3314-801, www .zirahotels .com

Bristol

Mr President

Zira

Country Club Hotel Babe

Obrenovac

President

Radmilovac

hoteli u okolini Beograda

avala Vrh planine Avala, 17 km od Beograda .avalski put b .b . ( 390-6621www .hotel-avala .com

country club hotel Babe 50 km od grada, 60 km od Aerodroma .Milovana Milinkovića 3, Babe, Sopot,( 8260-078, fax 826-0077,www .country-club-hotel-babe .com

obrenovac 15 km od grada, 30 km od Aerodroma .Obrenovac, Miloša Obrenovića 189( 872-1039, fax 872-1268,www .hotel-obrenovac .co .yu

President 14 km od centra, 30 km od Aerodroma .SC “Kovilovo”, Zrenjaninski put 170,( 2075-200, fax 2075-260,www .president-belgrade .com

radmilovac 11 km od centra, 30 km od Aerodroma .Smederevski put bb, ( 341-6140, fax 341-6131, www .hotelradmilovac .com

Sučević m 13 km od grada, 30 km od Aerodroma .dugo polje 1a, avala, ( 390-7777 fax 390-7771, www .suchevich .com

127126

HO

STEL

I

BoravIte 33M

OTE

LI ~

KaM

POVI

BoravIte

moteli1000 ružaBulevar jNa 6, Beli Potok, ( 390-6779, www .1000ruza .hotel-avala .com

taraZrenjaninski put 151b, Borča, ( 332-0591, www .moteltara .com

šarić Ibarski put bb, ( 832-5419, www .knincommerce .co .yu

kampovidunavBatajnički put bb, Zemun,( 316-7630, fax 316-0257,www .amkjedinstvo .co .yukošutnjakKneza Višeslava 17, ( 063-314-124

kamPiNG aSocijacija Srbijewww .camps-serbia .com

hosteli011Viktora Igoa 3, ( 3692-149,www .hostel011 .com6th floorKarađorđeva 91, ( 264-6610, www .6thfloorhostel .comafterr no 1Obilićev venac 8, ( 2631-073, www .belgradeinternationalhostel .comafterr no 2Palmotićeva 9, ( 3344-722, www .belgradeinternationalhostel .comarkabarka floating hostelBul . Nikole Tesle bb ( 064-9253-507, ww .arkabarka .netBelgradeKralja Milana 17, ( 3232-336, www .hostelbelgrade .comBelgrade eyeKrunska 6b, ( 3346-423, www .belgradeeye .comcalifornia BelgradeCara Uroša 37b, ( 2184-104, www .hostel-california .com

centarGavrila Principa 46a, (3619-686,www .hostelcentar .comcentral StationKarađorđeva 87, 2685-067, www .hostelcentralstation .comchilltonKatanićeva 7, ( 3441-826, www .chilltonhostel .comcity centerSavski trg 7, ( 2644-055,www .hostelcitycenterbelgrade .comcrossroad BelgradeGospodar jevremova 41, ( 2637-570, www .crossroad-hostel .comcorneradmirala Geprata 2/3, ( 268-5537, www .cornerhostel .comdom učenika “aleksa dejović”Hajduk Stanka 2, ( 2404-234, www .dombeograd .edu .yudom učenika “jelica milovanović”Krunska 8, ( 3304-809, www .hostel-jelica .infodom učenika “karađorđe”radoja domanovića 27, ( 2411-865, www .dombeograd .edu .yudom učenika “Petar drapšin”Kralja Petra I 83, ( 2629-264, www .dombeograd .edu .yu

Hotel Šarić

Košutnjak, izletište blizu Beograda

Studentski dom “kralj aleksandar I”Bulevar kralja aleksandra 75, ( 3400-447, www .belgradehostels .comStudentski gradTošin bunar 143-151, ( 310-3399, www .sc .org .yuthe new InnPrizrenska 1, ( 3612-606,www .thenewinnbelgrade .comtash-innBulevar kralja aleksandra 61, ( 323-0029, www .tash-inn .comthree Black catzČika Ljubina 7/49, ( 2629-826, www .hostel .co .yutiSKoste abraševića 17, ( 380-6050, www .tishostel .co .yuYellow BedVišnjićeva 3, ( 2628-220,www .yellowbed .netuni hostelandrićev venac 12/III, ( 3346-241,www .uni-turs .com

ostali smeštajcity code dobračina 26, 3037-200,www .hotelcitycode .com

dom učenika “Stevan čolović”Humska 8, ( 2647-660, www .dombeograd .edu .yudom učenika “Zmaj”aleksandra dubčeka 1, ( 2193-608, www .dombeograd .edu .yudom učenika “žoc”Zdravka Čelara 14, ( 207-2605, www .hosteldom .comdown townKarađorđeva 91/7, ( 3610-681etc hosteliKraljice Marije 31, ( 3222-183,www .etchosteli .comfebaniCvijićeva 110, ( 276-9256, www .febani .comgreen gardenSime Luke Lazića 14, ( 266-1150, www .greengardenhostel .comgreen StudioKarađorđeva 69/42happyKralja Milutina 28, ( 3619-414,www .happy-hostel .comIn old ShoesBrankova 18, ( 2183-650, www .inoldshoes .com

jahting klub “kej”Ušće bb, Novi Beograd, ( 064/825-1116, www .klubkej .comlipovička šumaLipovica, Barajevo, ( 8302-184lucyMileševska 63, ( 308-5639,www .hostel-lucy .commadnessBraće jugovića 7, ( 328-8851,www .bgmadness .commangaresavska 7, ( 3243-877,www .mangahostel .commr . WalkerZagrebačka 9, ( 3038-100,www .mrwalkerhostel .comnalus apartmanidobračina 18a, ( 3283-938,www .nalus-apartmani .comnew morningBalkanska 30, ( 063-723-4935, www .hostelnewmorning .comSalexVladimira rolovića 7, ( 2390-058, www .hostelsalexbeograd .co .yuStarStrahinjića Bana 18, ( 2188-323

OST

aLI S

MEš

Taj

BoravIte 33H

OST

ELI

BoravIte

129128

crystal code dečanska 7, 3225-609,www .crystalcode .co .rskonačište “licej club”Venizelosova 31, ( 339-2458, www .licejkon .comkonačište “kneževina”Ibarska magistrala, Vranić, ( 834-1178,ww .knezevina .comkonak “vukašinović”Partizanska 61, M . M . Lug, ( 347-3825,www .konakvukasinovic .co .yulux apartmani "city Prince" rableova 1, 3436-540,www .cityhotelbeograd .comS clubjakovačkih desetina 10, jakovo, (8417-701SingidunumIvo Lole ribara 149, železnik, ( 2580-655,www .apartmanisingidunum .comtravelling actorGospodar jevremova 65, ( 323-4156, www .travellingactor .comvilla kalemegdanStrahinjića bana 7, (263-7856,www .villakalemegdan .comvila nina Gočka 34b, 2370-100,www .vilanina .com

130

4

131

KaFa

NE

BEO

Gra

da

ProBajte

Postoji kultno mesto srpskog načina života - mesto koje je istovremeno:glavni informativni medij � - mesto za razmenjivanje svih vrsta (dez)informacijavlada u senci � - mesto za strateške državne “odluke” po svim pitanjimadruga kuća � - mesto u kojem se boravi više nego u kućidruga kancelarija � - mesto gde se sklapa najveći broj poslova fudbalski savez u senci � - mesto gde su svi fudbalski selektori

to mesto zove se kafana! Na sreću, u Beogradu ima mnogo kafana, s tim što se neke uobraze pa se zovu restorani, a neke druge se zbog mode nazivaju ka-fićima i klubovima . Suština je ista: svaki Beograđanin koji drži do sebe ima svoju kafanu ili više njih . Mada je, možda, tač-nije da svaka kafana ima svoje Beogra-đane . I po nekog stranog gosta sa njima, kao što je red u gostoljubivom gradu .

šta sve može da vas obraduje od jela i pića u pristojnoj srpskoj kafani,

pogledajte u odeljku “gastronomski vodič” . a ako želite da znate koje će vas društvo u kojoj kafani dočekati - to ćete morati da saznate sami, u tome je i glavna tajna beogradskog ugostitelj-stva .

Ipak, da bismo vam malo pomo-gli u pronalaženju vašeg omiljenog restorana ili kafića, preporučujemo da obavezno pogledate caffe&Bar reco-mmended na sajtu www .caffebar .rs .

Vaši beogradski domaćini odvešće vas, verovatno, najpre u boemsku četvrt Skadarliju . Kada upoznate tu esenciju beogradskog boemskog duha biće vam mnogo lakše i draže da se upustite u dalja traganja .

Posebna napomena za novopeče-ne goste Beograda - bitan deo naših lokalnih običaja je “plaćanje računa” . Vaš domaćin nikada neće dozvoliti da vi platite večeru ili piće, zato je bolje da to i ne pokušavate! I ne zaboravite: kada nazdravljate, kucnete se čašama, gledate se u oči i kažete “živeli!” .

kafane Beograda

Domaći specijalitet od mesa - "ražnjić"

Probajte

130

(INTE

r) N

aCIO

NaL

NI r

ESTO

raN

I

ProBajte 4

133

Boemska četvrt Beograda Skadar-lija elitni je predeo ugostiteljske

geografije grada .restorani u Skadarliji tradicionalno

neguju nacionalnu kuhinju, ali u ponudi imaju i internacionalne specijalitete . živa muzika sa starogradskim repertoa-rom postoji u skoro svim restoranima .

dva bela goluba Bulevar despota Stefana 3, ( 323-9079, 09 .00-01 .00dva jelena Skadarska 32, ( 323-4885, 11 .00-01 .00guli mediteranskiSkadarska 13, ( 323-7204, 12 .00-23 .30Il borghetto italijanskiSkadarska 11, ( 3242-940, 10 .00-24 .00Ima dana Skadarska 38, ( 323-4422, 11 .00-01 .00Skadarlija domaća kuhinjaCetinjska 17, ( 323-4983, 10 .00-24 .00šešir mojSkadarska 27, ( 322-8750, 10 .00-24 .00tri šešira Skadarska 29, ( 324-7501, 11 .00-01 .00Zlatni bokal Skadarska 26, ( 323-4834, 11 .00-01 .00

Živa muzika sa starogradskim repertoarom

restorani u Skadarliji

Skadalijska kaldrma Ulični svirači u Skadarliji

132

delfin Kraljice Marije 1, ( 3376-392, 10 .00-23 .00dišina koliba andre Nikolića 2v, ( 3691-700, 10 .00-24 .00dorian grayKralja Petra I 87-99, ( 2634-151, 08 .00-02 .00đorđe Moravska 10, ( 3441-422, 12 .00-24 .00 osim nedeljefranš Bul . oslobođenja 18a, ( 2641-944, 09 .00-01 .00 osim nedeljegentlemenZahumska 23, ( 240-1559, 12 .00-24 .00, osim nedeljegolf Kneza Višeslava 23, ( 3554-348, 08 .00-24 .00gradonačelnik dragoslava jovanovića 9, ( 3239-612, 10 .00-24 .00grafičar Vase Pelagića 31, ( 2650-032, 08 .00-23 .00hajduk Milana rakića 48, ( 241-1659, 09 .00-23 .00

Ikar albanske spomenice 10, ( 2767-962, 09 .00-23 .00InexKnez-Mihailova 39, ( 2633-586, 10 .00-24 .00, osim nedeljejezeroada Ciganlija bb, ( 2544-455, 08 .00-22 .00kalemegdanska terasa Mali Kalemegdan bb, ( 328-2727, 12 .00-01 .00klub 011dr Milutina Ivkovića 11, ( 2660-751, 10 .00-24 .00klub optimist 42 Mileševska 42, ( 444-3292, 10 .00-02 .00klub bardova Mitropolita Petra 8, ( 065-2080-160, 11 .00-01 .00klub književnika Francuska 7, ( 2627-931, 08 .00-01 .00knezKneza Sime Mirkovića 10, ( 2635-160, 12 .00-24 .00, pet-sub 12 .00-01 .00kod Srbe Gospodara Vučića 160, ( 2412-090, 10 .00-22 .00

4(IN

TEr)

NaC

ION

aLN

I rES

TOra

NI

134

ProBajte

(INTE

r) N

aCIO

NaL

NI r

ESTO

raN

I

ProBajte 4

135

Nacionalni specijaliteti od mesa

Iskreno rečeno - srpska kuhinja je internacionalna kuhinja . Nastala je

preplitanjem uticaja mnogih naroda u toku burne istorije . Zato ne treba da Vas čudi naslov ove strane .

l e G e N d a . . . . . pretežno nacionalna kuhinja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . živa muzika

aBcOhridska bb, Zemun, ( 3166-816, 10 .00-24 .00aeroklubUzun-Mirkova 4, ( 2626-077, 09 .00-23 .00arhiv Bulevar kralja aleksandra 69, ( 3230-910, 3237-047, 11 .00-24 .00avala Ljutice Bogdana 24, ( 2663-751, 09 .00-24 .00

Beogradska panorama Topličin venac 23, ( 2185-585, 2637-222, 12 .00-01 .00, Bussines club “jelena”Generala šturma 1, ( 3066-509, 08 .00-23 .00carski lovada Huja, ( 062/ 544-544čuburska lipa Cara Nikolaja II 7, ( 2436-637, 11 .00-24 .00 osim nedeljedakaĐure daničića 4, ( 3222-068, 11 .00-01 .00dačoPatrisa Lumumbe 49, ( 2781-009, 12 .00-24 .00 osim ponedeljkadevetka Kneza Višeslava 25, ( 3559-783, 08 .00-23 .00

Nacionalni restoran Franš

(Inter)nacionalni restorani

4(IN

TEr)

NaC

ION

aLN

I rES

TOra

NI

136

ProBajte

Perper express Bulevar Zorana Đinđića 106, ( 2144-416, 09 .00-24 .00Plato italijanski Vase Čarapića 19, ( 2635-010, 09 .00-01 .00, vikendom 10 .00-02 .00Porto BelloSvetog Save 11, ( 245-8373, 08 .00-01 .00 osim ponedeljkaPress center clubKnez Mihailova 6/III, ( 2621-661, 9 .00-01 .00 osim nedeljeProleće Vuka Karadžića 11, ( 635-436, 10 .00-23 .00raca janka Gogića 13, Boleč, ( 806-3226, 12 .00-22 .00radmilovac Smederevski put bb, ( 341-6140, 09 .00-01 .00rubinKneza Višeslava 29, ( 3510-987, 10 .00-23 .00, osim ponedeljkaSan marinoBulevar despota Stefana 68, ( 763-333, 09 .00-23 .00SalašSinđelićeva 34, ( 2190-324 Sent andreja Kej oslobođenja 35, ( 2105-565,

11 .00-24 .00Simex Bulevar vojvode Mišića 11, ( 361-4061, 12 .00-02 .00Sinđelić Vojislava Ilića 86, ( 2412-297, 09 .00-23 .00SkalaBežanijska 3, Zemun, ( 196-605, 07 .00-01 .00Sport cafeMakedonska 4a, ( 3243-177, 3141-327, 09 .00-01 .00Srpska kafana Svetogorska 25, ( 3247-197, 10 .00-02 .00Stara hercegovina Carigradska 36, ( 324-5856, 09 .00-24 .00, nedelja 10 .00-19 .00Stara kapetanija Kej oslobođenja 8, ( 3161-965, 10 .00-23 .00Sunce dečanska 1, ( 324-8474, 09 .00-22 .00, osim nedeljeSuri Bul . Zorana Đinđica 44a, ( 3110-943, 11 .00-23 .00 šeher andre Nikolića 1, ( 2651-726, 09 .00-23 .00

Nacionalni restoran Raca

kolarac Knez-Mihailova 46, ( 2638-972, 08 .00-24 .00koliba Ljubice Luković 7a, ( 2753-142, 10 .00-23 .00koling klubNeznanog junaka 33, ( 3671-892konoba Prote Mateje 35, ( 3861-103, 10 .00-23 .30 osim nedeljekošutaPionirska 32, ( 2662-969, 09 .00-23 .00, osim ponedeljkakovač Bulevar oslobođenja 221, ( 2462-343, 09 .00-01 .00kumbara Bulevar jNa 36, Beli Potok, ( 390-6834, 09 .00-23 .00little Baydositejeva 9a, ( 3284-163madera Bulevar kralja aleksandra 43, ( 323-1332, 10 .00-01 .00metropolitan grill Milentija Popovića 7, ( 301-1140, 12 .00-23 .00mihajlovac Požeška 31, ( 3555-458, 20 .00-02 .00

milošev konak Topčiderska 1, ( 2663-146, 07 .00-24 .00movie BarKolarčeva 6, ( 262-3818, 09 .00-24 .00na ćoškuBeogradska 37, ( 3236-470, 12 .00-24 .00novi salašMajke jevrosime 19, ( 334-0530, 09 .00-24 .00odmor Bulevar oslobođenja 63, ( 2436-373, 10 .00-23 .00 osim nedelje, sub 12 .00-23 .00operaObilićev venac 30, ( 3036-200, 09 .00-01 .00orač Makenzijeva 81, ( 444-0507, 09 .00-24 .00oskarBraće Baruh 6, ( 2184-726, 10 .00-23 .00, vikendom 12 .00-20 .00olimp Vjekoslava Kovača 11, ( 416-041, 10 .00-23 .00Pane e vinodobracina 6, ( 3036-011PastuvPaštrovićeva 2, ( 354-8058, 12 .00-23 .00Perper luxOmladinskih brigada 18a, ( 2606-046, 12 .00-24 .00

Internacionalni restoran Madera

(INTE

r) N

aCIO

NaL

NI r

ESTO

raN

I

4

137

ProBajte

(INTE

r) N

aCIO

NaL

NI r

ESTO

raN

I

ProBajte 4

139

tabor Bulevar kralja aleksandra 348, ( 2412-464, 10 .00-01 .00 osim nedeljetalir Čarli Čaplina 44, ( 329-2454, 10 .00-24 .00tanjirFrancuska 40, ( 339-1616, 12 .00-24 .00, osim nedeljetrandafilović Makenzijeva 63, ( 2430-230, 09 .00-24 .00 tribecaKralja Petra 20, ( 328-5656, 09 .00-02 .00ušće Ušće bb, ( 2139-692, 09 .00-24 .00violeta kuća staraTopolska 4, ( 243-1458, 10 .00-24 .00vojvodina Palmira Toljatija 5, ( 301-8021, 09 .00-12 .00 osim nedeljevuk Vuka Karadžića 12, ( 2629-761, 10 .00-24 .00 osim nedeljeZaplet Kajmakčalanska 2, ( 2404-142, 09 .00-24 .00, osim ponedeljka

Zlatar Preradovićeva 9a, ( 2754-651, 08 .00-01 .00Zlatnikdobanovačka 95, Zemun, ( 3166-256, 12 .00-23 .00Zlatni opanak Bul . kralja aleksandra 119, ( 3089-645,08 .00-23 .00 osim nedeljeZvezdara teatarM . rakića 38, ( 2419-401, 12 .00-23 .00žabar Kej oslobođenja bb, ( 3191-226, 12 .00-23 .00“?” Kralja Petra I 6, ( 2635-421, 07 .00-23 .00

Internacionalni restoran Zvezdara teatarInternacionalni restoran Tribecca

138

la forchetta italijanskiCara Lazara 11, ( 2634-994, 09 .00-23 .00focaccia mediteranskiMilentija Popovića 5, ( 3011-143, 19 .00-23 .00freska italijanskiVuka Karadžića 12, ( 3284-879, 09 .00-01 .00konoba amfora mediteranski dobračina 30, ( 2625-869, 10 .00-24 .00la valetta mediteranskiNjegoševa 28, ( 3085-569, 10 .00-24 .00 luda kuća kineskiVlajkovićeva 23, ( 334-1591, 10 .00-24 .00makao kineskiStarine Novaka 7a, ( 3236-631, 12 .00-24 .00 mamma mia italijanskiresavska 70, ( 2687-683, 08 .00-24 .00, sub-ned 10 .00-24 .00maison de la france francuskiCara Lazara 3, ( 2620-631, 12 .00-24 .00

mao tao kineskiGračanička 18, ( 262-2656, 12 .00-01 .00new York italijanskiKrunska 86, ( 3442-666, 09 .00-24 .00, ned 14 .00-24 .00novi hong kong kineskiUstanička 125l, ( 289-4212,12 .00-24 .00Peking kineskiVuka Karadžića 2, ( 2628-389, 11 .00-24 .00Pepen italijanskiPožeška 65a, ( 3557-559, 11 .00-24 .00, osim ponedeljkaPrimo piatto italijanskiVojvode dobrinjca 4, ( 2759-092, 13 .00-24 .00, osim nedeljeQue pasa latinoameričkiKralja Petra I 13-15, ( 3284-764, 09 .00-02 .00resava italijanskiresavska 24, ( 3233-192, 12 .00-24 .00Santiago latinoameričkiMajke jevrosime 20, ( 3237-953, 09 .00-01 .00Steak house el toro argentinskiMasarikova 5, ( 361-2479, 10 .00-24 .00

4SP

ECIj

aLIZ

OVa

NI r

ESTO

raN

I

140

ProBajte

SPEC

IjaL

IZO

VaN

I rES

TOra

NI

ProBajte 4

141

absinthe italijanski i francuskiKralja Mlutina 33, ( 324-0266,09 .00-01 .00 osim nedeljealo alo italijanski Mišarska 6, ( 324-6974, 10 .00-24 .00 osim nedeljeamigo meksičkiMladena Stojanovića 20a, ( 2663-366, 09 .00-24 .00Bankok tajlandskiKej oslobođenja 1b, ( 064/1123-452, 10 .00-01 .00Bella Italia italijanskiBul . arsenija Čarnojevića 95, ( 311-3778, 12 .00-24 .00, ned . 12 .00-17 .00Bella napoli italijanskiZmaj-jovina 35, Zemun, ( 2198-162, 12 .00-24 .00 osim ponedeljkaByblos libanskiNebojšina 6, ( 2441-938, 12 .00-24 .00Burrito Bar meksičkiKraljice Marije 1, ( 337-6546, 9 .00-24 .00

casa-nova italijanskiGospodar jevremova 42a, ( 303-6867, 12 .00-24 .00casa della toscana italijanskiCetinjska 4, ( 324-7916, 10 .00-01 .00đu đu japanskirige od Fere 16, ( 218-2276, 11 .00-01 .00freska italijanskiVuka Karadžića 12, ( 3284-879, 08 .30-01 .00kiparska kuća kiparski Prve pruge 8, ( 319-2931, 11 .00-01 .00 osim nedeljeIkki Sushi Bar japanskiGospodar jovanova 46, ( 2184-183, 10 .00-24 .00Indian Palace indijskiLjubička 1b, ( 3446-235, 12 .00-24 .00Ipanema italijanskiStrahinjića bana 68, ( 328-3069, 09 .00-01 .00

Specijalizovani restorani

Meksička nacionalna kuhinja: burito

Italijanska nacionalna kuhinja: lazanje

taverna “tanjir” francuskiFrancuska 40, ( 339-1616, 12 .00-24 .00trag italijanskiĐorđa jovanovića 2, ( 3227-495, 10 .00-02 .00trem italijanskiKej oslobodjenja 53, ( 2618-235, 10 .00-23 .00veliki šangaj kineskiOmladinskih brigada 18b, ( 2137-986, 12 .00-23 .00verdi italijanski i francuskiTerazije 5, ( 322-2401, 12 .00-24 .00via del gusto mediteranskiKnez-Mihailova 48, ( 3288-200, 08 .00-24 .00villa club 69 italijanski i francuskiKrunska 69, ( 3442-656, 12 .00-23 .00, osim nedeljeZepter klub italijanskiKralja Petra I 32, ( 3283-247, 10 .00-18 .00Zorba grčkiKraljice Marije 1, ( 337-6547, 11 .00-24 .00

rIBljI reStoranI �

BevandaPožarevačka 51, ( 2447-446, 12 .00-24 .00BledBudimska 2, ( 3233-605, 09 .00-23 .00gušti moraČukarička padina, radnička 27, ( 3551-268, 12 .00-24 .00 konoba “na dnu mora”dobračina 30, ( 2625-869, 09 .00-24 .00 osim ponedeljkalangustKosančićev venac 29, ( 3283-680, 09 .00-01 .00lava barKneza Miloša 77, ( 361-0525, 11 .00-24 .00marinada Savski nasip 7, (2274-128, 10 .00-01 .00octopusBraće Krsmanović 3, ( 2622-509, 10 .00-01 .00reka Kej oslobođenja 73b, ( 2611-625, 07 .00-04 .00PortoFrancuska 52, ( 322-5624, 12 .00-01 .00

4SP

ECIj

aLIZ

OVa

NI r

ESTO

raN

I

142

SPEC

IjaL

IZO

VaN

I rES

TOra

NI

ProBajte 4

143

Stara kolibaUšće bb, ( 3117- 666, 09 .00-01 .00šaran Kej oslobođenja 53, ( 2618-235, 09 .00-24 .00, (leti 10 .00-01 .00)vodenica Bulevar vojvode Bojovića 5b, ( 2628-250, 12 .00-01 .00Zlatno vesloMasarikov trg 10, ( 2100-762, 11 .00-23 .00

reStoranI na vodI �

ada Kej oslobođenja bb, ( 2600-151, 10 .00-01 .00amsterdamBulevar Nikole Tesle bb, 12 .00-01 .00argumentUšće bb, ( 2146-318, 12 .00-02 .00Bahus riblji i nacionalniBulevar Nikole Tesle bb, ( 3015-083, 10 .00-01 .00Bangkok tajlandskiKej oslobođenja 1b, ( 064-1123-452, 10 .00-01 .00dijalog ribljiUšće bb, ( 311-4847, 10 .00-01 .00

diners club Principal Ušće bb, ( 214-0467, 12 .00-01 .00, osim nedeljeeolUšće bb, ( 2133-454, 12 .00-24 .00klub mag riblji i mediteranskiBulevar Nikole Tesle bb, ( 698-398, 12 .00-24 .00, osim ponedeljkalaguna riblji i internacionalniUšće bb, ( 065-246-5539, 14 .00-23 .00marinero internacionalniKej oslobođenja 11, ( 3165-953, 10 .00-02 .00mozart riblji i internacionalniUšće bb, ( 311-3231, 12 .00-24 .00Pingvin riblji i internacionalniSavski kej bb, ( 177-5577, 10 .00-01 .00

PIcerIje �

asterixUšće 1, ( 311-2219, 09 .00-01 .00fontanaBulevar kralja aleksandra 88, ( 3020-636, 09 .00-01 .00čigotaPetra Martinovića 2, ( 2541-041, 09 .00-24 .00

Restorani na vodi su posebna atrakcija Beograda

Riblji restoran Šaran

ProBajte

Piramidajurija Gagarina 153, ( 176-4353PožeškaPožeška 98a, ( 3544-473rakovicaKneza Višeslava 45, ( 2322-090Slavijadeligradska 2, ( 2685-093time outBulevar Mihajla Pupina 85a, ( 310-7378, 00 .00-24 .00Zeleni venacBrankova (plato), ( 2638-249ZemunGlavna 21, Zemun, ( 2197-511

faSt food �

aurelioTrg republike ( 334-3639, 08 .00-21 .00chickenitaMakenzijeva 85, ( 2458-279, 00 .00-24 .00do jajaBr . jugovića ( 3343-898, 00 .00-24 .00hot-goodaberdareva bb, ( 334-6297, 00 .00-24 .00

fantazijaGračanička 16, ( 2632-921, 09 .00-23 .00 osim nedeljeopa-opaGoce delčeva 27, ( 3195-507, 00 .00-24 .00

4SP

ECIj

aLIZ

OVa

NI r

ESTO

raN

I

144

ProBajte

SPEC

IjaL

IZO

VaN

I rES

TOra

NI

ProBajte 4

145

golubBulevar kralja aleksandra, ( 2421-401, 08 .00-23 .00košavaKralja Petra I 36, ( 2627-344, 10 .00-01 .00oraoBulevar despota Stefana 32, ( 3228-836, 00 .00-24 .00PaxIvan Begova 3, ( 2624-089, 10 .00-24 .00Pizza hutMakedonska 44, ( 324-3255, 12 .00-24 .00PomodoroHilandarska 32, ( 334-2897, 09 .00-01 .00

oStalI SPecIjalItetI �

dom lovaca divljač alekse Nenadovića 19, ( 2436-128, 11 .00-24 .00etno divljač radoslava Grujića 30, ( 244-3383, 10 .00-24 .00Potkovica konjsko mesoGolsvordijeva 20, ( 2436-363, 09 .00-23 .00Priroda vegetarijansko-makrobiotičkiBatutova 11, ( 2411-890, 12 .00-22 .00veprov dah pub pivska kuhinjaStrahinjića bana 52, ( 064/280-2332, 10 .00-02 .00Stoja i vule divljač Vrbnička 7a, ( 3585-611, 08 .00-23 .00

PIvnIce �

ada - BIPada Ciganlijaaleksandar - BIPCetinjska 13, ( 322-7401, 09 .00-21 .00kasinaTerazije 25, ( 323-5574, 07 .00-24 .00metro - BIPćirila i Metodija 2a, ( 380-9089, 10 .00-19 .00optimistBulevar despota Stefana 22, ( 3238-303, 00 .00-24 .00Stara hercegovinaCarigradska 36, ( 324-5856,

08 .00-24 .00Stari gradKolarčeva 9, ( 322-4750, 09 .00-24 .00three carrots - Irish PubKneza Miloša 16, ( 2683-748, 10 .00-02 .00župaGlavna 43, ( 2199-847, 10 .00-23 .00

PoSlaStIčarnIce �

aurelioBulevar despota Stefana 6, ( 334-3424, 08 .00-20 .00aurelio cafeTrg republike 3, ( 2633-277, 09 .00-24 .00BuongiornoTakovska 6, ( 322-7876, 09 .00-20 .00kod spomenikaTrg republike 3, ( 2621-373, 08 .00-24 .00mali princBraće Nedić 7, ( 444-7934, 09 .00-21 .00mamma’s Biscuite houseStrahinjića bana 72a, ( 3284-776, 09 .00-01 .00hotel moskvaTerazije, ( 2686-255, 08 .00-23 .00Prezentugao Nevesinjske i Njegoševe, ( 064-2128-405, 08 .00-20 .00StellinaKrušedolska 1a, ( 344-1409, 10 .00-22 .00StellinaPožeška 148a, ( 547-438, 10 .00-22 .00InexTrg republike 5, ( 2621-940, 09 .00-01 .00

mc donald’S (08 .00-01 .00) �

Bezistan Terazije 27, ( 3238-732delta cityjurija Gagarina 16, ( 2203-858fontana (mc drive)Narodnih heroja 2, ( 2699-012

Poslastičarnica Stelina

Fast Food 24 sata dnevno

mljeni vrat, kuvana jaja, papričice, mladi luk . Uz ovo predjelo odlučite se za neko kvalitetno belo ili roze vino . U zimskim danima srpska zakuska može da sadrži i pihtije, prebranac, pečenicu i feferone (ukiseljene ljute papričice) .

Pihtije su tradicionalno zimsko, srpsko predjelo, nastalo iz potrebe da se iskoriste manje kvalitetni delovi svinjskog mesa (nogice, meso od glave) . Skuvaju se u vodi sa začinima (biber, lovorov list, so), odvoje se kosti i tečnost se razlije u plitke posude . doda se po želji beli luk i ostavi na hladno da se stegne . Pospe se alevom ili tucanom paprikom i seče na kocke . Služi se sa sa-latom iz turšije (kiseli krastavci, paprike i zeleni paradajz) .

Prebranac je posebna vrsta kru-pnijeg pasulja (tetovac) sa dodatkom crnog luka i začina (biber, so i aleva pa-prika) . Služi se hladan kao deo zakuske . Naravno, uz ovo je neophodno vino . Probajte špricer (mešavina belog vina i sodavode u odnosu 2:1), koji je odličan je za varenje .

ako više volite lakšu hranu, prepo-ručujemo vam hladne posne sarmi-ce . Pripremaju se tako što se masa

sačinjena od proprženog crnog luka i pirinča, uz dodatak paprike, paradajza i peršuna, zavije u listove vinove loze ili kupusa .

U svečanijim prilikama ljubitelji ribljih specijaliteta ne bi trebalo da pro-puste da probaju punjenog smuđa na golubački način . Smuđ - kralj dunava i Golubac - tvrđava na dunavu, ujedinili su svoj kvalitet i vekovnu tradiciju boga-tih trpeza . Uz ribu svakako belo vino, ali čisto!

toPla Predjela �

ako ste odoleli čarima hladnih predjela i pikantnih čorbi, obrok možete započeti toplim predjelom . Opet su prisutni sir i kajmak, bez kojih se ne može zamisliti početak obroka . Ovaj put ješćete ih u obliku gibanice ili zeljanice . To su pite (razvijeno testo i napola pečeno, nadeveno sa dosta sira, kajmaka i jaja, a zeljanica sa dodatkom sitno sečenog spanaća ili zelja) . Naročito prijaju uz pivo!

U većini boljih restorana možete dobiti pečurke, najčešće šampinjone . Služe se na pirinču ili, još češće, sa pile-ćom džigericom . Ne zaboravite da pre

4G

aSTr

ON

OM

SKI V

Od

IČ

146

ProBajte

PrEd

jELa

ProBajte 4

147

nije lako upoznati stranog posetio-ca Beograda sa tajnama domaće

gastronomije . Mnoga jela jednostavno ne postoje ni u rečniku, ni u jelovniku drugih naroda, iako su napravljena od uobičajenih sastojaka koji postoje u svakoj evropskoj zemlji . Upravo je to dobar razlog da se posvetite danonoć-nom proučavanju srpske nacionalne kuhinje, nastale u nepredvidljivom spoju istorijskih uticaja na raskršću civilizacija .

Prepustite se u iskusne ruke beogradskih ugostiteljskih majstora - nećete se pokajati! Na njih se nisu žalile ni mnoge kraljevske i druge državničke glave, kojima su u najlepšem sećanju ostale beogradske noći uz jelo, piće i, naravno, muziku .

U beogradskim restoranima jelovni-ci su, pored srpskog jezika, ispisani i na jednom od svetskih jezika - najčešće na engleskom . ako se konobaru obratite na jednom od svetskih jezika (engleski,

nemački ili francuski), razumeće Vas u najvećem broju restorana .

Uobičajeno radno vreme restorana je 08 .00-23 .00, a pojedini restorani su otvoreni 12 .00-01 .00 .

predjelahladna Predjela �

ako odlučite da probate pravo, tradici-onalno srpsko predjelo, posle aperitiva, hladne prepečenice (rakija od šljiva jačine 45-50 stepeni), potražite PrOjU (hleb od kukuruznog brašna), sir i kajmak . Nemojte se iznenaditi ako vam odmah ponude i salatu . Salata se kod nas jede i uz predjelo i uz jelo . ako je zima izaberite kiseli kupus, a ako je leto dobro će doći hladna bašta (vidite odeljak "Salate", str . 152) .

ako želite da probate i nešto od specijaliteta od mesa, najbolja kombi-nacija je srpska zakuska sa projom ili pogačom . Pored kajmaka i sira, tu su i pršuta, pečenica, srpska kobasica, di-

gastronomski vodič

Hladna predjela: pihtije

Topla predjela: pečurke šampinjoni

4G

LaVN

a jE

La

148

ProBajte

GLa

VNa

jELa

ProBajte 4

149

toga popijete dobru rakiju - klekovaču ili lincuru . Odlične su za apetit .

Interesantan je specijalitet iz južne Srbije - punjene paprike sa sirom . Prave se u dve varijante, sveže i poho-vane . Najlepše su suve, crvene paprike sa dosta sira i kajmaka zapečene u va-trostalnom staklu . Za letnje dane prijaju pohovane tikvice ili pohovani plavi patlidžan . Služi se sa tartar sosom . Ovo možete zalivati pivom .

Gurmanima preporučujemo poho-vane teleće nogice . Obarene teleće noge se očiste od kosti . Komadići mesa se pohuju na pariski način . Služe se sa tartar sosom . Piće: pivo ili špricer!

SuPe I čorBe �

U Srbiji se obično kaže: “Nisam jeo, ako nisam jeo kašikom!” Nijedan ručak, bio svakodnevni ili svečani, ne može se zamisliti bez supe ili čorbe . Sprema se mnogo raznih vrsta supa ili čorbi, ali najčešće se mogu dobiti:

teleća � srpska čorbaPileća � srpska čorbajagnjeća � čorbagoveđa ili pileća � supa .

Čorbe su bogate komadima mesa i sa puno povrća, često pikantno začinjene (kisele čorbe) . Supe se spremaju od mesa i povrća, ali se služe bistre i najče-šće sa rezancima ili knedlama .

Ipak, ima jedna čorba koja sjedi-njuje sve dobre osobine: šumadijska (ratarska) supa . Pileće meso isečeno na štapiće, šargarepa, peškanat, celer i glavica crnog luka, kuva se sa biberom uz dodatak mlevenog bibera i sitno seckanog peršuna .

glavna jelaU beogradskim restoranima možete do-biti sve vrste specijaliteta međunarodne kuhinje . Ipak, kada želimo dobro da jedemo, okrećemo se domaćoj kuhinji .

Srpski specijaliteti sa roštilja postali su simbol domaćeg kulinarstva, pre svega ćevapčići (mleveni prednji delovi junećeg mesa, odleže na ledu i formiraju se u valjkaste komadiće i peku na roštilju i služe se sa sitno seckanim lukom) .

Vrhunac uživanja u roštilju je mešano meso - više vrsta specijaliteta od mesa: ćevapčići, pljeskavice, uštipci, kobasica, krmenadla, ražnjić, đevrek, vešalica . . . Pošto su jela sa roštilja najbo-lja dok su potpuno topla, tek spremlje-na, izmišljen je leskovački voz . Samo od Vašeg apetita zavisiće koliko će imati “vagona” . Pojeli ste dva do tri ćevapčića, dolazi pljeskavica, još niste stigli ni da nazdravite sa hladnim špricerom, već je tu vruća kobasica . Uz domaću lepinju, kompozicija se nastavlja . Imajte na umu da poslednji “vagon” određujete sami!

karađorđeva šnicla nosi ime po vođi prvog srpskog ustanka protiv Tu-raka - Karađorđu . Ne znamo da li je on voleo baš ovakvu šniclu, ali znamo da je kod nas vrlo popularna . Teleća šnicla se uroluje sa kajmakom, uvalja u jaja i prezlu i prži u dubokoj masnoći . Služi se sa tartar sosom . Uz Karađorđevu šniclu prijaće neko kvalitetno crno vino .

Ne može se zamisliti ni jedan značajniji praznik bez pečenja na ra-

žnju . ali, zašto samo praznik? Putujući kroz našu zemlju, primetićete, da su obavezan deo krajolika restorani ispred kojih se okreću jaganjci ili prasići na ražnju i na prirodnom žaru . Prodaje se na kilogram, a jede se uz salatu, zimi uz zimske, kisele salate . Uz pečenje će vam prijati crno vino .

teleći šumadijski kotlet se priprema od telećeg mesa - kotleta i dodaje se srpski sir, paradajz, slanina, kisela pavlaka, krompir, pirinač i ljuta papričica . Uz ovo jelo preporučujemo kvalitetno crno vino .

Tradicija konzerviranja mesa di-mljenjem, stvorila je naviku da se i tako pripremljena mesa služe u restoranima . Tu je najpoznatija dimljena vešalica - dimljen svinjski kare, odvojen od kosti, isečen po dužini i pečen na roštilju . Služi se uz dobru srpsku salatu . Uz ovo jelo će Vam prijati kvalitetno crno vino .

Proleće je vreme kada se prelazi sa zimske na svežu hranu . Omiljeno prolećno jelo je kapama od jagnje-ćeg mesa . Priprema se od komada jagnjećeg mesa proprženih sa mladim lukom i prazilukom, uz dodatak mladog spanaća . Kuva se, a može i da se zapeče . jede se uz kiselo mleko .

Srpski đuveč sprema se od para-dajza, paprika, krompira, pirinča, ljute papričice, svinjskog mesa isečenog na kockice i proprženog na luku i sve to zapečeno u rerni . Pikantno je i ukusno . Bićete žedni zato - ne zaboravite belo vino .

Oni koji su ipak za blažu ishranu neće pogrešiti ako probaju punjene ti-kvice . Mlade tikvice se izdube i sa malo pirinča i mlevenog mesa (jagnjeće i svinjsko), kuva se uz dodatak paradajza i začina, a služi uz hladno kiselo mleko . Uz ovo popijte kvalitetno roze vino!

Za gurmane i za one koji vole da probaju neobična jela preporučujemo teleću glavu u škembetu . jedna teleća glava, bela i crna džigerica, jedno teleće škembe . Obarena džigerica se poprži na luku . Na škembe se postavi glava i obloži nadevom od džigerice, uvije i zašije . Peče se 4-5 sati . Služi se sa salatom, ljutim papričicama uz suva, bela, stona vina .

Pasulj je jedno od najomiljenijih domaćih jela, u mnogo varijanti: od čorbastog do gustog, od praznog do vojničkog . Pasulj se kuva sa crnim lukom, lovorovim listom i dodatkom mesa, seckanom slaninom ili suvim

Glavna jela: srpski đuveč

Supa od povrća

150

rIBa

ProBajte 4

151

rebrima, sa zaprškom na kraju . Obično se uz pasulj služi kobasica, krmenadla i slični komadi mesa . Uz pasulj obavezno uzmite salatu - preporučujemo slatki kupus ili pečene paprike u ulju sa belim lukom . Prijaće Vam i špricer ili pivo .

Kiseli kupus je tradicionalna zimska hrana . ali, jede se i svež kao salata ili kuvan na više načina . jedan od načina je i podvarak . Iseče se glavica kiselog kupusa na komade i dinsta na crnom luku . Pored masnoće, često se stavljaju i sitno sečeni komadići slanine . Zapeče se i služi sa ćurećim ili prasećim pečenjem . Skoro redovno je deo zimske praznične trpeze . Uz ovo jelo popijte kvalitetno crno vino .

Svadbarski kupus se kuva u veli-kom zemljanom loncu po nekoliko sati . Kiseli kupus i ovčije, goveđe, svinjsko sveže, ali i suvo meso, sa dosta crnog luka i začina (biber, so, lovorov list) . Izuzetno prijatno jelo uz koje popijte kvalitetno crno vino .

kuvana kolenica je gurmansko jelo, a kuva se zajedno sa začinima i služi se sa renom . Ovo jelo nikako ne ide bez belog vina ili hladnog špricera .

jagnjeća sarmica sprema se od bele i crne jagnjeće džigerice . Obare se

i sitno iseckaju i doda se pirinač, jaje, dinstan crni luk i začini, sve izmešano uvija se u jagnjeću maramicu i formiraju male “pogače” koje se preliju mlekom i jajima . Zapeče se u rerni . Služi se sa hladnim kiselim mlekom . Uz ovo jelo će Vam prijati kvalitetno belo vino .

riBaBeograd je grad na dve reke . Zato treba posetiti jedan od brodova ili splavova kojih ima mnogo usidrenih na obalama Save i dunava i baš u tom ambijentu probati riblje specijalitete .

riblja čorba je svakako nezaobi-lazni početak obroka . Mnoga takmiče-nja koja se održavaju svake godine u pripremanju riblje čorbe, upravo govore da pravog recepta nema . Ima samo pra-vih majstora i njihovih tajni . Priprema se od više vrsta kvalitetne ribe, uz dodatak raznih začina .

šaran sa srpskim pilavom - oči-šćen šaran, pirinač, crni luk, paradajz, belo vino, paprike, so, biber i limun . riba mora da pliva - najbolje u belom vinu .

Smuđ na smederevski način - fili-ran smuđ priprema se sa crnim lukom, paradajzom, paprikom, peršunom i

Etno restoran Ada Safari na Adi Sveži specijaliteti od rečne ribe

150

pečenih dugačkih, šiljastih paprika, sa belim lukom, uljem i sirćetom .

urnebes salata se preporučuje gurmanima i onima koji vole ljuto . To je tucana ljuta paprika pomešana sa sirom u kompaktnu masu .

U nekim restoranima na stolu Vas standardno već čekaju sveže, zelene, ljute papričice ili, pak, pečene sa belim lukom u ulju .

U intimnijem ambijentu, uz obrok mogu da Vam ponude i salatu koja se zove hladna bašta . U veći oval se stavi ceo paradajz, paprika, očišćeni krastavac, mladi luk i dosta kocki leda . Prihvatite - sami odlučujete šta ćete i koliko pojesti .

U zimskom periodu najviše se jede kiseli kupus . raseče se glavica kupusa i služi uz dodatak ulja i tucane suve paprike .

ajvar je ispečena paprika i plavi patlidžan - prethodno pečeni, samelju se, pomešaju i uprže na ulju . Servira se sa uljem i dodatkom belog luka po želji .

turšija je mešavina ukiseljenih krastavaca, paprike, zelenog paradajza, karfiola, šargarepe . Ovakva salata se najčešće služi uz pečenje .

Nemojte se iznenaditi ako Vam salatu ponude već uz aperitiv - domaću

dodaje belo vino, limun, so, i biber . Uz ovo jelo ide, naravno, belo vino .

Punjeni smuđ - filiran smuđ priprema se sa pršutom, crnim lukom, pirinčom, rendanim krompirom, uz to se dodaju so, biber, peršun i belo vino . Uz ovo - takođe belo vino .

Pržena somovina - za one koji vole ribu, ali teško izlaze na kraj sa kostima, preporučujemo prženu somovinu . šnicle od soma se prže na ulju i služe uz kuvani krompir i limun . Opet jedno dobro belo vino .

Salate U Srbiji se salate jedu uz jelo . Nekada su se salate jele strogo sezonski . Zimi “turšija” (kiseo kupus i razne prerađe-vine od povrća), a leti, naravno, sveže povrće . danas se te podele brišu, ali ostaje tradicija . Paradajz, paprika, luk i ljute papričice su najčešći sastojci mešanih salata .

Srpska salata je upravo sastavljena od pomenutih vrsta povrća, uz dodatak ulja, soli i svežih krastavaca . ako srpskoj salati dodamo struganog sira, onda se ona zove šopska salata . Obe su dobre, nećete se prevariti!

Paprika se jede sveža, ali češće pečena . Pečena paprika je salata od

4Sa

LaTE

152

ProBajte

dES

ErTI

~ P

Ića

ProBajte 4

153

šljivovicu . Kiseli kupus odlično prija uz dobru rakiju .

Pored navedenih salata, ako volite, možete dobiti još i: salatu od svežeg ku-pusa, kuvane cvekle, zelenu salatu, od pasulja, do boranije, celera, krompira . . .

deSertiPosle dobrog ručka ili večere, uz hladno vino, upitaće Vas da li ste i za nešto slatko . da, svakako! Srbija je veliki proizvođač i izvoznik voća, ali za desert u domaćim restoranima nikada nećete dobiti sveže voće, već isključivo kao sastojak nekog od kolača .

Svaka dobra srpska kafana, koja drži do sebe, mora da ima suvu pitu sa orasima (red specijalnog testa razvije-nog i blago ispečenog, pa red mlevenih oraha) . Odlično osvežava posle obilnog jela, a i bolje prija vino! alternativa su orasnice (sitno seckani orasi, vezani sa masom od šećera i jaja, oblikovano u potkovicu) . Muškarci ih posebno vole!

ako Vam orasi ne prijaju, tu je štrudla sa jabukama ili višnjama ili makom (brašno, ulje, jaja, vanilin šećer, suvo grožđe, kvasac i, naravno, jabuke ili višnje ili mak) .

Neizbežne su i palačinke (brašno, šećer, jaja, mleko, ulje) . Možete ih dobiti sa orasima, sa džemom, sa čokoladom, gratinirane, flambirane, u vinskom šatou . . . a u svečanoj varijanti palačinka-ma se dodaju orasi, čokolada, puter, ba-dem, narandžin sirup, malo maraskina i malo konjaka, pa se to pred Vama zapali da bi nastale flambirane palačinke .

Na kraju obroka, pre plaćanja računa, ponudiće vam kafu . Tursku ili espreso? Probajte tursku, koja je u stvari prava srpska kafa, jer se takva u Turskoj nikad nije pila . Naznačite kakvu želite, sa više ili manje šećera ili se prepustite kuvaru i naručite “običnu” .

piĆa Izbor alkoholnih i bezalkoholnih pića u beogradskim restoranima je na zavid-nom nivou, bez obzira iz kog podneblja

potiču . Posebno su na ceni ugostitelji koji drže probrane sorte rakija i vina iz sopstvenih podruma .

Preporučujemo vam da probate neke od domaćih marki pića:

rakije � od prirodnih sastojaka (voća i trava): šljivovica, kajsijevača, viljamovka, dunjevača, lozovača, travarica . . .roze i crvena vina: � Car Lazar, Merlot, Kratošija, Plavac, Blatina, ružica, roze . . .Bela vina: � Banatski rizling, Karlo-vački rizling, Semion, Smederevka, Burgundac, žilavka, Traminac . . .Piva � : Lav, MB, BG, jelen, Vajfert, Pils . . .voćni sokovi: � Next, Nectar, Golf . . .voda: � Knjaz Miloš, rosa, aqua Gala, Voda Voda, aqua Viva . . .

Sveže povrće je osnov svake dobre salate

Čuvena "turska" crna kafa

Voćne štrudle

korisne informacije

154

5

155

KULT

Ura

I O

BraZ

OVa

NjE

~ P

OLI

TIČK

I SIS

TEM

SaZnajte

kUltUra i oBrazovanjeBeograd je prestonica srpske kultu-re, obrazovanja i nauke . U njemu je najveća koncentracija institucija iz oblasti nauke i umetnosti od nacional-nog značaja . Tu je Srpska akademija nauka i umetnosti, osnovana 1886 . kao Srpska kraljevska akademija; narodna biblioteka Srbije, osnovana 1832; narodni muzej, osnovan 1841 . i narodno pozorište, osnovano 1869 . Grad je takođe i sedište Beogradskog univerziteta, osnovanog 1808 . godine, i univerziteta umetnosti .

Glavna religija u Srbiji je pravoslav-no-hrišćanska . Srpska pravoslavna crkva je autokefalna od 1219 . Crkva je odvojena od države .

Beograd ima dragocene spomenike duhovne kulture, crkve, manastire i bo-gomolje različitih veroispovesti . Prema popisu stanovništva iz 2002 . Beograđa-na pravoslavne veroispovesti ima 90%,

islamske 1,3%, katoličke 1%, protestana-ta oko 0,2% i oko 0,03% jevreja .

politiČki SiSteMPolitički sistem republike Srbije zasnovan je na višestranačkoj par-lamentarnoj demokratiji . Srbija ima predsednika republike, narodnu skupštinu i vladu .

Lokalna vlast je organizovana na principu lokalne samouprave kroz opštinske ili gradske skupštine, vlade i organe uprave .

Prelomni trenutak novije srpske političke istorije je 5 . oktobar 2000 . godine, kada je posle velikih postizbor-nih demonstracija prekinut poluvekovni kontinuitet komunističke vladavine . Ubrzo posle toga Srbija se, posle višegodišnje izolacije i sankcija, vraća u okrilje evropske demokratije .

Pored više desetina političkih stra-naka, postoji i više stotina nevladinih organizacija i veliki broj sindikata .

Srpska akademija nauka i umetnosti - SANU Rektorat Univerziteta umetnosti i Savsko pristanište

Saznajte

154

SaZnajte

radno vreMer a d N a V r e m e N aBanke i pošteradnim danima 08 .00-19 .00Subotom 08 .00-15 .00Nedeljom samo dežurneProdavnice prehrambene roberadnim danom 06 .30-20 (neke i do 21)Subotom 06 .30-18 (neke i do 21)Nedeljom zatvorene (neke 07-13)Pijacerade svakog dana 06 .00-17 .00Prodavnice u tržnim centrimarade 09 .00-20 .00robne kućeradnim danom 08 .00-20 .00Subotom 08 .00-15 .00Nedeljom zatvoreneProdavnice u knez-mihailovojrade i nedeljomdežurne prodavnicerade nedeljom 07 .00-11 .00

prazniCiN e r a d N i P r a z N i č N i d a N i1 . i 2 . januar . . . . . . . . . . Nova godina7 . januar . .1 . dan pravoslavnog Božića15 . februar . .Sretenje, dan državnosti1 . i 2 . maj . . . . . . . . . . . . . Praznik radaPravoslavni uskrs . . . . . . od Velikog

petka do drugog dana Uskrsa

Neradnim prazničnim danima rade samo dežurne prodavnice i institucije .

Građani imaju pravo na neradne dane za svoje verske praznike, zavisno od veroispovesti . Srpska pravoslavna cr-kva svoje hrišćanske verske praznike računa po starom, julijanskom kalenda-ru, koji se od gregorijanskog kalendara razlikuje za plus 14 dana .

r a d N i P r a z N i č N i d a N i27 . januar . Sveti Sava, dan duhovnosti9 . maj . . . . . . . . . . . . . . . . .dan pobede28 . jun . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vidovdan

5ra

dN

O V

rEM

E ~

Pra

ZNIC

I

156

POrE

ZI ~

BIZ

NIS

SaZnajte 5

157

P r a z N i c i G r a d a b e o G r a d a16-19 . april: dani Beograda40 dana posle uskrsa: Spasovdan,

gradska slava

poreziU Srbiji se na robu i usluge plaća porez na dodatu vrednost (PdV) koji iznosi 8 ili 18%, zavisno od vrste robe i usluge .

Strani državljanini koji kupljenu robu u Srbiji nose sa sobom u prtljagu u inostranstvo imaju pravo na refrak-ciju Pdv ako je ukupna vrednost robe sa PdV veća od 10 .000 dinara i ako je iznose pre isteka roka od tri meseca od dana kupovine . da bi ostvarili pravo na refrakciju PdV, strani turisti moraju od prodavca robe da traže “Zahtev stranog državljanina za refakciju”, na obrascu rEF 4 . Prodavac popunjava obrazac u tri primerka, a original i jednu kopiju daje kupcu . Prilikom izlaska iz Srbije, kupac treba da carinicima pokaže račun, robu i original obrasca rEF 4 . Kupcu ili donosiocu overenog originala obrasca rEF 4 plaćeni PdV se vraća ako, u roku

od 6 meseci od dana izdavanja računa, prodavcu robe dostavi carinski overen original obrasca rEF 4 . refakcija PdV obavlja se u dinarima gotovinskom isplatom odmah ili u roku od 15 dana od dana prijema zahteva uplatom na račun u banci .

P o r e S k a u P r a V awww .poreskauprava .gov .rs

BizniSBeograd je i zvanično proglašen za grad budućnosti južne evrope . Ukoli-ko želite da započnete sopstveni biznis u Beogradu, korisne adrese su:

agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, ( 3398-550, www .siepa .gov .rsagencija za privatizacijuTerazije 23/VI, ( 3020-800, fax 3248-375, www .pa-serbia .co .rsagencija za privredne registreTrg Nikole Pašića 5/IV, ( 333-1400, fax 333-1410, www .apr .rsU Srbiji se ravnopravno slave dve Nove godine

Beograd je proglašen za Grad budućnosti južne Evrope

važne inStitUCijedržavnI organI �

Predsednik republike Srbijeandrićev venac 1, ( 3229-649, www .predsednik .rs narodna skupština republike SrbijeKralja Milana 14, ( 3222-001, www .parlament .sr .gov .yu vlada republike SrbijeNemanjina 11, ( 361-4621, www .vlada .rs Skupština grada Beograda dragoslava jovanovića 2, ( 3229-678, www .beograd .rs ministarstvo spoljnih poslovaKneza Miloša 24-26, ( 3616-933, www .mfa .gov .rs ministarstvo unutrašnjih poslovaKneza Miloša 101, ( 3062-000, www .mup .gov .rs uprava carinaBulevar Zorana Đinđića 155, ( 2693-317, www .upravacarina .rs

turIZam �

ministarstvo ekonomije i regionalnog razvojaBulevar kralja aleksandra 15, ( 3347-231, www .merr .gov .rs

turistička organizacija SrbijeOmladinskih brigada 1/II, ( 313-9788, www .srbija .travel turistička organizacija BeogradaMasarikova 5/IX, ( 3061-572, www .tob .co .rs Yuta Nacionalna asocijacija turističkih agencija, Kondina 14, ( 3228-687, www .yuta .rs

ekonomIja �

Privredna komora Srbijeresavska 13, ( 3240-611, www .pks .rs Privredna komora BeogradaKneza Miloša 12, ( 2641-355, www .kombeg .org .rs

5Va

žNE

INST

ITU

CIjE

158

SaZnajte

VažN

E IN

STIT

UCI

jE

SaZnajte 5

159

narodna banka SrbijeKralja Petra 12, ( 3027-100, www .nbs .rs Beogradski sajamBulevar vojvode Mišića 14, ( 2655-555, www .sajam .co .rs Beogradska berzaOmladinskih brigada 1, ( 311-5328, www .belex .co .rs

kulturno-oBraZovne �InStItucIje

Srpska akademija nauka i umetnostiKnez-Mihailova 35, ( 3342-400, www .sanu .ac .yu rektorat univerziteta u BeograduStudentski trg 1, ( 2635-579, www .bg .ac .yu kulturni centar BeogradaKnez-Mihailova 6/I, ( 2621-469, www .kcb .org .rsnarodni muzejTrg republike 1a, ( 3306-000, www .narodnimuzej .rsnarodno pozorišteFrancuska 3, ( 3281-333, www .narodnopozoriste .rs

Sava centarMilentija Popovića 9, ( 220-6060, www .savacentar .com Patrijaršija Srpske pravoslavne crkveKralja Petra I 5, ( 328-2593, www .spc .rs

SaoBraćaj I veZe �

aerodrom “nikola tesla”Surčin, ( 209-4444, www .beg .aero Beogradska autobuska stanicaželeznička 4, ( 2644-455, www .bas .rs glavna železnička stanica BeogradSavski trg 2, ( 2645-822, www .zeleznicesrbije .com luka “Beograd”Francuska 81, ( 2751-255, www .port-bgd .rsauto-moto savez SrbijeKneginje Zorke 58, ( 987, www .amss .rstelekom Srbija Takovska 2, ( 3232-664, www .telekom .rs Pošta Srbije www .posta .rs

Skupština grada Beograda

Zgrada Telekoma i Pošte Srbije u Takovskoj ulici

5M

EdIj

I

160

SaZnajte

POšT

a

SaZnajte 5

161

Mediji U Beogradu izlazi na stotine novina i časopisa, program emituje na deseti-ne radio stanica, a vidi se signal 20-30 TV stanica .

dnevnI lIStovI �

PolitikaMakedonska 29, ( 3373-111, www .politika .rsBlicKraljice Marije 1/X, ( 333-4555, www .blic .rsvečernje novostiTrg Nikole Pašića 7, ( 323-4531, www .novosti .rsglas javnostiVlajkovićeva 8, ( 324-9125, www .glas-javnosti .rskurirVlajkovićeva 8, ( 3240-551, www .kurir-info .rsPressKraljice Marije 1/XIV, ( 333-5000, www .pressonline .rsdanasalekse Nenadovića 19-23, ( 2432-731, www .danas .rs

nedeljnI lIStovI �

nInCetinjska 1, ( 3373-103, www .nin .co .yuStandardMakedonska 30/III, ( 337-0565, www .standardmagazin .comvremeMišarska 12, ( 324-4254, www .vreme .comnedeljni telegrafMajke jevrosime 47, ( 322-0464,ww .nedeljnitelegraf .co .yuhalo oglasiTerazije 8/III, ( 3602-502, www .halooglasi .comnovosti oglasiTrg Nikole Pašića 7, ( 3298-151

radIo StanIce �

radio BeogradHilandarska 2, ( 322-9627, www .radiobeograd .rsBeograd 202Hilandarska 2, ( 322-9715radio IndexUzun-Mirkova 3/II, ( 3283-806, www .indexradio .comradio B92Bulevar Zorana Đinđića 64, ( 301-2000, www .b92 .netradio SKneza Višeslava 72, ( 2542-694, www .radios .rsroadstar radioObilićev venac 30, ( 2621-611, www .roadstar .rsradio Studio BMasarikova 5/XXII, ( 361-4444, www .studiob .rs

tv StanIce �

radio-televizija SrbijeTakovska 10, (321-2200, www .rts .rstv avalaBeogradska 60, ( 3613-439, www .tv-avala .comtv B92Bulevar Zorana Đinđića 64, ( 3012-000, www .b92 .nettv košavaMasarikova 5, ( 3061-491happy tvadmirala Geprata 14, ( 3613-495, www .happytv .tvtv PinkNeznanog junaka 1, ( 3063-524, www .rtvpink .comtv foxautoput 22, ( 2091-000, www .foxtv .co .rsart tvVladete Kovačevića 6, ( 3690-393, www .arttv .rsenter tvOmladinskih brigada 1, ( 3117-605, www .tv-enter .comSoS kanalLjutice Bogdana 1/a, ( 3671-165, www .soskanal .nettv metropolisTerazije 27, ( 3346-337, www .tvmetropolis .comtv Studio BMasarikova 5, ( 2069-008, www .studiob .rs

novInSke agencIje �

tanjugObilićev venac 2, ( 3281-608, www .tanjug .rsBetaKralja Milana 4, ( 360-2400, www .beta .rsfonetKapetan Mišina 2a, ( 3030-680, www .fonet .rs

medIjI na engleSkom �

the Belgrade timesMis Irbijeve 50/34, ( 283-0321, www .belgradefreetimes .comcord magazineKneginje Zorke 11b, ( 308-9977, www .cordmagazine .commeđunarodni radio SrbijaHilandarska 2, ( 324-4455, www .glassrbije .org (program na kratkim talasima na 12 jezika)

poŠta

jP Ptt saobraćaja “Srbija”www .posta .rsInformativni servis: 0700-100-300

dežurne Pošte �

Pošta Beograd 6Savska 2, ( 2645-392, radni dan i subota: 08 .00-19 .00, nedelja i praznik: 08 .00-15 .00

dežurne pošte pon-sub . 08-19Takovska 2, ( 3238-417Zmaj-jovina 17, ( 633-492šumadijski trg 2a, ( 3541-159Zemun, Glavna 8, ( 316-2163

Palata Beograđanka, medijski centar Beograda

Tradicionalno poštansko sanduče

javna telefonIja �

javne “Halo govornice” aktiviraju se pomoću “Halo kartica” . Kartica ima ispisanu prodajnu cenu, koja je ujedno i vrednost kredita za obavljanje razgovo-ra . “Halo kartice” mogu da se kupe na kioscima, šalterima pošta i u malopro-dajnim objektima .

MoBilna telefonija

mobilna telefonija Srbije 064, 065, 066Cara Dušana 58, www.mts.telekom.rsKorisnički servis: ( 064-789. Poslovnice: Trg Nikole Pašića 7, ( 3342-270, fax 3342-458; Bulevar umetnosti 16a, ( 3120-415, 3120-416, fax 3120-409; Bulevar kralja

Aleksandra 84, ( 3023-101, 3023-102, fax 3023-110

telenor 062, 063Bul . umetnosti 16a, www .telenor .rskol centar (00-24): 063-9863korisnički servisi: Kosovska 49, Bulevar Mihajla Pupina 113, Bulevar umetnosti 16a, Knez-Mihailova 52, Bulevar umetnosti (“Merkator”), Bulevar Milutina Milankovića 86a (“Vero”), Mis Irbijeve bb (“Vero”)

vIP mobile 060, 061Omladinskih brigada 21, www .vipmobile .rs . korisnički servis: 060-1234, Prodajna mesta: Nemanjina 36, Bul . Mihajla Pupina 165v, Kralja Milana 25, Knez-Mihailova 21, Zemun - Glavna 11

5FI

KSN

a TE

LEFO

NIj

a

162

SaZnajte

MO

BILN

a TE

LEFO

NIj

a

SaZnajte 5

163

PoštanSkI BrojevI �

Osnovni poštanski broj Beograda je 11000 . Međutim, svaka gradska opština ima svoj poseban poštanski broj, koji bi trebalo koristiti zbog tačnosti dostav-ljanja pošiljke, jer se isti nazivi ulica javljaju u više opština .

ekSPreSna Pošta �

Post expressTakovska 2, ( 3607-607dhlOmladinskih brigada 86, ( 310-5500uPSaerodrom “Nikola Tesla”, ( 209-4000 lok . 2112tntVenizelosova 29, ( 3332-555fedexautoput 22, ( 3149-075city expressKumodraška 240, ( 3093-000kurir expressČelopečka 19/10, ( 2402-547

fikSna telefonija

telekom Srbijawww .telekom .rs, info centar:

( 9813 (radnim danom 08 .00-19 .00), prijava telefonskih smetnji: ( 977, brojevi telefonskih pretplatnika: ( 988 (00-24), buđenje: ( 9811 (00-24), razna obaveštenja: ( 9812 (00-24)

telekom korisnički servisi (08 .00-19 .00, subotom 08 .00-14 .00):Bul . kralja aleksandra 84, radivoja Koraća 6, Obilićev venac 2

telefonSkI ImenIcI �

Služba 988: � privatni i poslovni kori-snici, jedan podatak po pozivu .Sajt www .webstrane .com: � pri-vatni i poslovni korisnici, telefonski imenik na Internetu .štampano izdanje "Bele strane": �privatni korisnici .štampano izdanje "žute strane" � : poslovni korisnici .

poŠtanSki Brojevi opŠtina

Savski venac . . . . . . . . . . . . . . . . . 11000Stari grad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11000vračar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11000voždovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11010čukarica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11030Zvezdara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11050Palilula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11060novi Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . 11070Zemun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11080rakovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11090Barajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11460grocka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11306lazarevac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11550mladenovac . . . . . . . . . . . . . . . . . 11400obrenovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11500Sopot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11450Surčin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11271

v a ž n i t e l e f o n i

Policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92vatrogasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93hitna pomoć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94tačno vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Predaja telegrama telefonom . 96međunarodni razgovori . . . . . . . 901 amSS pomoć na putu . . . . . . . . . 987 razna sportska obaveštenja . 9814 Pravoslavni praznici i običaji . . 9822meteorološki podaci . . . . . . . . . 9823loto i sportska prognoza . . . . . 9844

U Srbiji rade tri mobilna operatera

SaZnajte

internet

večI Internet ProvajderI �

Beotelnet www .beotel .netKumodraška 241, ( 3955-000Bitsyu www .bitsyu .netMišarska 11, ( 3239-494drenik net www .drenik .netDeligradska 19, ( 2659-641eunet www .eunet .rsDubrovačka 35/III, ( 330-5678InfoSky www.infosky .netJevrejska 32, ( 3215-332Pttnet www .ptt .rsKatićeva 14-18, ( 3619-147Scnet www .scnet .rsMilentija Popovića 9, ( 311-5684SezamPro www .sezampro .rsKralja Petra 20, ( 308-1818veratnet www .verat .netGavrila Principa 58, ( 3065-329YuBc www .yubc .netBraće Jugovića 16/I, ( 3343-694

javnI BrojevI Za �PrIStuP Internetu

Broj za pristup Internetu bez pretpla-te i podešavanja, a uz naplatu preko telefonskog računa: 042-510-000 . korisničko ime: eunet, lozinka: eunet, info: www .eunet .rs .

Internet cafeS �

Biblioteka grada BeogradaZmaj-jovina 1, ( 2630-627IPSMakedonska 4, ( 323-3344net kafeBranka Krsmanovića 18a, ( 340-7965 Plato akademski plato 1, ( 303-0633PlatonetVasina 19, ( 323-1560S-SoftZetska 5, ( 323-1560Yellow YardKumanovska 6, ( 344-1123

hot SPot �

Hot Spot je lokacija u kojoj postoji bežič-ni (wireless) Internet pristup, a nalazi se na različitim javnim mestima . SBB café network (www .sbb .co .rs) obuhvata de-setine kafića u Beogradu gde sa svojim laptop računarom možete da uspostavi-te bežičnu vezu sa Internetom .

5IN

TErN

ET

164

HIT

NI S

LUČa

jEVI

SaZnajte 5

165

hitni SlUČajevi

hitna pomoć (00-24)Bulevar Franše d’Eperea 5, ( 94, www .beograd94 .org .yuurgentni centar (00-24)Pasterova 2, ( 3618-444

dežurne ZdravStvene �uStanove 00-24

klinički centar Srbije Pasterova 2, ( 361-8444, www .klinicki-centar .rskBc “Zvezdara”dimitrija Tucovića 161, ( 3810-969kBc “Zemun”Zemun, Vukova 9, ( 3772-666kBc “dr dragiša mišović”Heroja Milana Tepića 1, ( 2667-122, www .dragisamisovic .comkBc “Bežanijska kosa”Zemun, Bežanijska kosa bb, ( 3010-777, www .bkosa .edu .yuvojnomedicinska akademija Crnotravska 17, ( 2661-122,

dežurnI ZuBarI 00-24 �

Stari gradObilićev venac 30, ( 2635-236vračarKneginje Zorke 15, ( 244-1413

dežurne aPoteke 00-24 �

Prvi majKralja Milana 9, ( 3344-923Sveti SavaNemanjina 2, ( 2643-170ZemunGlavna 34, ( 2618-582

Plato Internet kafe

i n t e r n e t v o d i Č i

Bg vodič . . . . . . . . . . www .bgvodic .netna dlanu . . . . . . . . . www .nadlanu .comYellow cab . . . . www .yellowcab .co .rsB92 kultura . . . www .b92 .net/kultura

Vojnomedicinska akademija

Klinički centar Srbije

SaZnajte

Stari i novi nazivi UliCa i trgova

Nekoliko stotina ulica i trgova u Beogradu posled-njih godina dobilo je nove nazive . U ovom Vodiču korišćeni su novi zvanični nazivi ulica i trgova, ali u komunikaciji Beograđani često koriste i stare na-zive . Na tablama na uglu ulica se nalaze i stari i novi nazivi .

5U

SLU

GE

166

SaZnajte

STar

I I N

OVI

NaZ

IVI U

LICa

I Tr

GO

Va

5

167

USlUge

Biro za nađene stvariStudentski trg 18 (08 .00-15 .30), ( 2182-302

PrevodIocI �

asocijacija prevodilaca SrbijeKičevska 9, ( 444-2997Institut stranih jezikaGospodar jovanova 35, ( 2623-022centar stranih jezika ‘’International’’Zetska 2, ( 3244-039

doStava cveća na adreSu �

telefloraSvetogorska 11, ( 3030-047, www .teleflora .rs

InterfloraVojvode Stepe 405, ( 3974-965

Prodaja ulaZnIca �

Ulaznice za pozorišta, koncerte i duge događaje prodaju se na blagajnama prostora gde se održavaju, kao i slede-ćim mestima:

Bilet servis www .biletservis .rsTrg republike 5, ( 303-3311eventim www .eventim-yu .comBul . Zorana Đinđića 113/3, ( 2144-438ticketline www .ticketline .co .rsStrahinjića bana 27, ( 2030-570tiketservis www .tiketservis .com( 065-888-0555

Ulaznice se mogu i rezervisati preko interneta . Ovako naručene ulaznice se dostavljaju na kućnu adresu .

S ta r i n a z i v U l i C e - n o v i n a z i v

donji deo Zmaj-jovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . kneginje ljubicedeo Đure Đakovića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . venizelosovaBoška Vrebalova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .generala lešjaninaNarodnog fronta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . kraljice natalije29 . novembra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bulevar despota StefanaBožidara adžije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . radoslava grujićaĐure Salaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .desanke maksimović14 . decembra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . cara nikolaja IIBulevar jNa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bulevar oslobođenjaBulevar mira . . . Bulevar kneza aleksandra karađorđevićaSlobodana Penezića-Krcuna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Savskadeo 27 . marta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .kraljice marijePartizanski put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .dragoslava SrejovićaTrg pobede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . magistratski trgTvornička . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . aleksandra dubčekaOmladinski trg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . veliki trgTreći bulevar . . . . . . . . . . . . . . . Bulevar milutina milankovićaBulevar aVNOj-a . . . . . . . . . . . . . . . . . Bulevar Zorana đinđića Mnoge cvećare dostavljaju cveće na adresu

Turistička signalizacija

168

6

169

rEd

OVN

a ra

ZGLE

daN

ja

raZgledajte

turistička organizacija Beograda ima više turističkih informativnih

centara u kojima, pored informacija o organizovanim programima razgledanja grada i izletima, možete da dobijete i be-splatni promotivni materijal o Beogradu .

tUriStiČki inforMativni Centri

aerodrom “nikola tesla”( 2097-828 (09 .00-20 .00)makedonska 5( 3343-460 (09 .00-20 .00, sub . 09 .00-17 .00, ned . 10 .00-16 .00)terazijePodzemni prolaz kod Palate “albanija”, ( 2635-622, tel/fax 2635-343 (09 .00-20 .00, sub . 09 .00-17 .00, ned . 10 .00-16 .00)glavna železnička stanica( 3612-732 (09 .00-20 .00, sub .

09 .00-17 .00, nedeljom zatvoreno)Savsko pristaništeKarađorđeva (mart-novembar)turistički informativni centar toSdečanska 8a, ( 3230-566turistički centar ZemunaZmaj jovina 14, ( 2192-094udruženje turističkih vodičadečanska 8, ( 334-3186

redovna razgledanjaBeograd možete da razgledate sa zemlje, vode i iz vazduha . Možete da hodate, vozite se turističkim autobu-som, turističkim brodom ili turističkim vozom ili da letite balonom i motornim zmajem .

ako vam redovni programi razgledanja nisu dovoljni, predusret-ljivi vodiči iz Turističke organizacije Beograda organizovaće specijalne ture samo za vas .

razgledajte

Spomenik knezu Mihailu na Trgu Republike i Narodni muzej Obilazak Beogradske tvrđave je besplatan

168

raZgledanje Beograda �autoBuSom

trajanje: 90 min, uz pratnju turističkog vodiča . maršruta: Skupština grada, dom Narodne skupštine, Terazije, Trg republike, Studentski trg, Beogradska tvrđava, Varoš kapija, Novi Beograd, Top-čidersko brdo, dedinje, Trg oslobođenja, Trg Slavija, Trg Nikole Pašića . Polazak: svake nedelje u 10 .00 na engleskom i 12 .00 na srpskom, Trg Nikole Pašića 12

PoSeta arheološkom �nalaZIštu “vInča”

trajanje: 180 min, uz pratnju turistič-kog vodiča . maršruta: Bulevar kralja aleksandra, Smederevski put, selo Vinča, arheološko nalazište “Vinča”

Program: Obilazak arheološkog nalazi-šta uz komentar vodiča i kustosa, zatim slobodno vreme . Polazak: svake subote u 11 .00, Trg Nikole Pašića 12

raZgledanje kraljevSkIh �dvorova

Kompleks kraljevskih dvorova dinastije Karađorđević na dedinju (www .kralje-vina .org) otvoren je za razgledanje od 1 . aprila do 30 . novembra .trajanje: oko 2 sata, uz pratnju turi-stičkog vodiča . maršruta: autobusom do dedinja, potom pešice obilazak dvorskog parka, Kraljevskog dvora i Belog dvora . Polazak: subotom i nede-ljom u 10 .30 i 13 .30, Trg Nikole Pašića 12 . Prijave: TIC Terazije, podzemni prolaz kod Palate “albanija”, ( 2635-622

Obilazak dvorova na Dedinju sa stručnim vodičem

6rE

dO

VNa

raZG

LEd

aNja

170

raZgledajte

TUrI

STIČ

KI V

OZO

VI ~

TU

rIST

IČKI

BrO

dO

VI

raZgledajte 6

171

tUriStiČki vozoviturIStIčkI voZ “romantIka” �

Muzejski voz “romantika”, sa vago-nima prvog, drugog i trećeg razreda, preuređenim i prilagođenim turističkim zahtevima, saobraća od Beograda do Sremskih Karlovaca, Novog Sada, Palića, Vršca, Požarevca, Smedereva i Vrnjačke Banje . Polasci: subotom i nedeljom, 11 .05 i 15 .00, sa Glavne železničke stanice

PlavI voZ �

"Plavi voz" je popularno ime specijal-nog voza korišćenog za potrebe josipa Broza Tita, nekadašnjeg predsednika SFr jugoslavije, za komforna putovanja u zemlji i inostranstvu . Svečani salon sa trpezarijom, u kojoj su moguće kino projekcije, troje salonskih kola sa apar-tmanima i restoran raspolažu sa ukupno 92 mesta, a pun kapacitet spavaćih kola je 90 posteljnih mesta . relacije: Beograd - Užice, Beograd - Subotica, Beograd - Vrnjačka Banja .

ž e l e z N i c e S r b i j ewww .zeleznicesrbije .com,Informacije: 3614-811, 3616-722,radnim danom: 08 .00-16 .00

tUriStiČki BrodovijahtIng kluB “kej” �

Plovidba tokom cele godine Savom i dunavom, uz specijalitete vrhunskih majstora kulinarstva i profesionalno ozvučenje (4 x 500 W), na dva broda katamarana, kapaciteta 110 i 70 osoba . Moguća je i organizacija poslovnih susreta, večera, proslava, godišnjica . . . trajanje: 2 sata . Polasci: od jahting kluba “Kej”, svakog dana u 20 .00, a po potrebi i u 22 .00 i 24 .00 .

Novi Beograd, dunavski kej, Ušće,( 316-5432, mob . 064/825-1116,e-mail: kontakt@klubkej .com,www .klubkej .com

krStarenje Brodom “SIrona” �

Luksuzni rečni brod “Sirona” kapaciteta 88 putnika, sa tri palube i klimatizova-nim salon - restoranom sa kuhinjom . Poseduje 11 dvokrevetnih kabina sa ku-patilom, radio aparatom, televizorom, mini barom i panoramskim prozorom . Opremljen je najmodernijom tehnič-kom i navigacionom opremom .

Luksuzni salon "Plavog voza"

Moguće je iznajmljivanje i orga-nizacija banketa, svečanih i poslovnih ručkova i večera, porodičnih slavlja, koktela, prezentacija . . .

Programi:Beograd sa reka - subota i nedelja, �09 .00-11 .30 Brunch cruise - nedelja 13 .00-16 .00 �Beogradsko predvečerje - nedelja, �17 .00-19 .00 Beograd noću - sreda, petak i nede- �lja, 20 .00-23 .00 Novi Sad, Petrovaradin, Sremski Kar- �lovci - sreda, 08 .00-20 .00

Savsko pristanište, Karađorđeva( 313-9991, mob . 063-262-690,e-mail: info@sirona-cruises .com,www .sirona-cruises .com

metro na vodI �

Krstarenje Savom i dunavom brodovi-ma “danka”, “Carpe diem” i “Bellagio” . Pogodni su za dnevna krstarenja, panoramsko razgledanje grada sa reka, ručkove, promocije, koktele, svečanosti . Kapacitet brodova je po 60 putnika . Polasci: kod splava restorana “ada”, ispred Hotela “jugoslavija” . redovna

krstarenja: svakog dana u 19 .00, od Zemuna do Brankovog mosta i nazad . krstarenja uz večeru: petak i subota u 20 .30, od Zemuna do ade Međice i nazad .

Zemun, Kej oslobođenja 11a,( 063-444-443, 064-823-4531,e-mail: metronavodi@yahoo .com,www .metronavodi .co .rs

razgledanja iz vazdUhaletenje Balonom �

Let balonom uključuje:Organizovan prevoz do mesta pole- �tanja i povratak nakon letaLet u trajanju od 60 do 90 min �diplomu i atraktivne poklone �Proslavu na mestu sletanja uz �šampanjacOsiguranje �

Letenje je moguće svakim danom to-kom godine kada nema padavina i kada brzina vetra ne prelazi 5 m/s . Leti se do visine od 1000 m .

Balon servisSalvadora aljendea 5/9( 065-334-3434 i 062-252-067www .balonservis .co .rs

172

OST

aLI P

rOG

raM

I raZ

GLE

daN

ja

raZgledajte 6

173

6TU

rIST

IČKI

BrO

dO

VI ~

raZ

GLE

daN

ja IZ

VaZ

dU

Ha

oStali prograMi razgledanja

BeogradSka tvrđava �

Pešačka tura za organizovane grupe .trajanje: 120 min, uz pratnju turističkog vodiča . maršruta: Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”, Beogradska tvrđava, Vojni muzej, Pobednik, Opservatorijum “ruđer Bošković”, crkva ružica, kapela Svete Petke, kula Nebojša, Karlova kapija, Kalemegdanski park . Polazak: ispred paviljona “Cvijeta Zuzorić” .

crkve I manaStIrI Beograda �

autobuska tura za organizovane grupe . trajanje: 240 min, uz pratnju turističkog vodiča . maršruta: najstarija pravoslavna crkva u Beogradu - ružica (XVI vek), kapela Svete Petke, Beogradska varoš, Patrijaršijski dvor, Saborna crkva, hram Svetog Save, manastir Vavedenje, mana-stir rakovica . Polazak: ispred hotela .

BeogradSka Panorama �

autobuska tura za organizovane grupe . trajanje: 120 min, uz pratnju turistič-kog vodiča . maršruta: Terazije, Kralja Milana, Slavija, Kralja Milutina, Bulevar kralja aleksandra, Trg Nikole Pašića, Trg republike, Vasina, Beogradska tvrđava . Polazak: ispred hotela .

Staro gradSko jeZgro �

Pešačka tura za organizovane grupe .trajanje: 120 min, uz pratnju vodiča . maršruta: Terazije, Knez-Mihailova, Trg republike, Kosančićev venac, Saborna crkva, Patrijaršijski dvor, obilazak Ko-naka kneginje Ljubice . Polazak: ispred Terazijske česme .

raZgledanje �BotanIčke Bašte

Besplatno, uz pratnju stručnih vodiča .Polazak: Glavna kapija Botaničke bašte (Takovska 43), subotom u 12 .00 .

StarI Zemun �

Pešačka tura za organizovane grupe .trajanje: 180 min, uz pratnju turističkog vodiča . maršruta: KSC “Pinki”, štrosma-jerova, Glavna, Zavičajni muzej Zemuna, rajačićeva, “Srpski dom”, Bežanijska, Ičkova kuća, Cetinjska, “Beli medved”, Trg Branka radičevića, Karamatina, Karamatina kuća, Gardoš, Sinđelićeva, Nikolajevska crkva, restoran “šaran”, Zemunski kej, “Stara Kapetanija”, Gos-podska, Trg Pobede, zdanje Magistra-ta, Biblioteka “Sveti Sava”, Kosovska, davidovićeva, kuća dimitrija davidovića, zgrada Komande Vazduhoplovstva . Polazak: ispred KSC “Pinki” .

Pošta u Zemunu

raZgledajte

Beograd se nalazi na ušću dveju reka

174

VOd

IČ K

rOZ

KULT

UrU

raZgledajte 6

175

Preporuke za dinamičan kulturni ži-vot u Beogradu su brojne, a možete

ih naći na strani “kalendar događaja” . Možete da posetite neki od četr-

desetak beogradskih muzeja, a najpre treba da vidite najveću svetsku zbirku dokumenata o životu i radu pronalaza-ča naizmenične struje u Muzeju Nikole Tesle . Prošetajte i kroz stalne muzejske postavke Muzeja primenjene umet-nosti, Muzeja savremene umetnosti i Etnografskog muzeja .

Nemojte da propustite umetničke izložbe u pedesetak beogradskih izložbe-nih galerija . Najznačajnija nova ostva-renja domaćih autora u oblasti likovne i primenjene umetnosti i dizajna možete da vidite na “Oktobarskom salonu” .

Provedite prijatno veče u nekom od dvadesetak beogradskih pozorišta

tokom pozorišne sezone, od oktobra do juna . Ili gledajte nove pozorišne tendencije svetskog i domaćeg teatra na Beogradskom internacionalnom tea-tarskom festivalu – BITEF, u septembru .

Gledajte svetske filmske hitove sa originalnim tonom (strani filmovi u Srbiji se titluju) ili autorske filmove na nekom od brojnih festivala: FEST, Cinemania, Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, Festival studentskog filma, Festival autorskog filma, Festival podvodnog filma . . .

Slušajte poznate svetske izvođače klasične umetničke i etno muzike na Beogradskim muzičkim svečanostima - BEMUS-u, u prvoj polovini oktobra . Ili uživajte u nastupima velikih domaćih i svetskih zvezda na sceni Velike dvorane Sava centra .

vodič kroz kulturu

Velika sala Narodnog pozorišta Vrhunski svetski umetnici gostuju u Beogradu

174

176

UST

aNO

VE K

ULT

UrE

raZgledajte 6

177

kulturnI centrI �

kulturni centar BeogradaKnez-Mihailova 6/I, ( 2621-469, www .kcb .org .rsdom omladine BeogradaMakedonska 22, ( 324-8202, www .domomladine .orgdečji kulturni centar BeogradTakovska 8, 324-2011, www .dkcb .org .yuStudentski kulturni centarKralja Milana 48, ( 360-2036, www .skc .org .yu

koncertne dvorane �

Sava centarMilentija Popovića 9, ( 220-6060, www .savacentar .comBeogradska filharmonijaStudentski trg 11, ( 2623-184, www .bgf .co .rsZadužbina Ilije m . kolarcaStudentski trg 5, ( 2630-550, www .kolarac .rsdvorana doma sindikata Trg Nikole Pašića 5, ( 323-4849, www .domsindikata .com

PremIjernI BIoSkoPI �

Sava centarMilentija Popovića, ( 220-6060tuckwood cineplexKneza Miloša 7, ( 323-6517dvorana doma sindikataTrg Nikole Pašića 5, ( 323-4849šumadija palaceTurgenjevljeva 5, ( 3555-465 Ster cinemasjurija Gagarina 16, ( 2203-876

Strani filmovi u Srbiji nisu sinhronizovani na srpski jezik, tako da možete da ih gledate uz originalni ton .

StranI kulturnI centrI �

američki kutakMakedonska 22, ( 322-7694, www .americancorners-sam .netBritanski savetTerazije 8, ( 3023-800, www .britishcouncil .org/serbiafrancuski kulturni centarZmaj jovina 11, ( 3023-600, www .ccf .org .rs

6 raZgledajte

gete institutNemački kulturni centar, Knez-Mihailova 50, ( 2622-823, www .goethe .de/belgradItalijanski institut za kulturuKneza Miloša 56, ( 3629-435, www .iicbelgrado .esteri .itInstitut “Servantes” španski kulturni centar, Čika-Ljubina 19, ( 3034-182, www .belgrado .cervantes .eskanadski kulturni centarKneza Miloša 75, ( 306-3000ruski centar za nauku i kulturuKraljice Natalije 33, ( 2642-178, www .ruskidom .rsaustrijski kulturni forumKneza Sime Markovića 2, ( 3031-956, www .aussenministerium .at/belgradkfkulturni centar IranaNake Spasić 3, ( 367-2564, www .nur .org .yuInstitut “konfučije”Studentski trg 3, ( 3284-595, http://konfucije .fil .bg .ac .yu

BIBlIoteke �

Biblioteka grada BeogradaKnez Mihailova 56, ( 2024-024, www.bgb.rsnarodna biblioteka SrbijeSkerlićeva 1, ( 245-1242, www.nbs.bg.ac.yuuniverzitetska biblioteka “Svetozar marković”Bulevar kralja Aleksandra 71, ( 337-0509, www.unilib.bg.ac.yu

PoZorIšta �

atelje 212Svetogorska 21, ( 324-7342, www .atelje212 .rs

Drame savremenih domaćih i stranih autora, u upečatljivim postavkama .

Beogradsko dramsko pozorišteMileševska 64a, ( 2433-686, www .bdp .rs

Klasična i avangardna dramska dela .

BItef teatarSkver Mire Trailović 1, ( 322-0608, www .bitef .rs

Alternativni pozorišni projekti, po ugledu na istoimeni festival .

Boško BuhaTrg republike 3, ( 2632-855, www .buha-theater .com

Dečije pozorište sa dramskim koma-dima domaćih pisaca i adaptacijama . Pozorište ima i večernju scenu za odraslu publiku .

dadovdesanke Maksimović 6/I, ( 324-3643, www .dadov .rs

Omladinski teatar i alternativa .

duško radovićaberdareva 1, ( 323-2072, www .malopozoriste .co .rs

Dečije pozorište - klasično i lutkarsko, i večernja scena za odrasle sa satiričnim komadima .

jugoslovensko dramsko pozorišteKralja Milana 50, ( 306-1900, www .jdp .co .rs

Inventivna tumačenja klasičnih i novijih dela domaće i svetske dramaturgije .

madlenijanum - opera i teatarZemun, Glavna 32, ( 316-2533, www .madlenianum .rs

Kamerna opera i pozorišni projekti .

narodno pozorišteFrancuska 3, ( 3281-333, www .narodnopozoriste .rs

Klasičan repertoar, kako i priliči kući od nacionalnog značaja; pored ansambla Drame, tu su i Opera i Balet .

PinokioKarađorđeva 9, Zemun, ( 2691-715, www .ptpinokio .com

Dečije lutkarsko pozorište .

Jugoslovensko dramsko pozorište

ustanove kulture

UST

aNO

VE K

ULT

UrE

178

UST

aNO

VE K

ULT

UrE

raZgledajte 6

179

Pozorište na terazijamaTerazije 29, ( 330-2650, www .pozoristeterazije .com

Mjuzikli i komedije .

Pužradoslava Grujića 21, ( 2438-036, www .pozoristancepuz .com

Dečije pozorište multimedijalne prirode .

SlavijaSvetog Save 16, ( 2436-995, www .pozoriste-slavija .co .rs

Savremeni tekstovi domaćih autora, lakšeg, estradnijeg sadržaja .

Zvezdara teatarMilana rakića 38, ( 241-9664, www .zvezdarateatar .co .rs

Angažovani tekstovi najboljih domaćih i stranih autora, veliki broj kultnih pred-stava, naročito onih iz pera najvećeg živog srpskog komediografa Dušana Kovačevića .

IZložBene galerIje �

galerija “ozon”andrićev venac 12, ( 323-8789, www .o3one .rs (radnim danom i subotom 10 .00-20 .00, nedeljom zatvoreno) galerija kcBKnez-Mihailova 6, ( 2622-926, www .kcb .org .rs (radnim danom i subotom 10 .00-21 .00, nedeljom 12 .00-20 .00) galerija “grafički kolektiv”Obilićev venac 27, ( 2627-785, www .grafickikolektiv .org (radnim danom 11 .00-20 .00, subotom 10 .00-16 .00, nedeljom zatvoreno) galerija doBMakedonska 22, ( 322-5453, www .doomladine .org (radnim danomi subotom 11 .00-21 .00, nedeljom 12 .00-18 .00, ponedeljkom zatvoreno) galerija SanuKnez-Mihailova 35, ( 3342-400, www .sanu .ac .yu (utorkom, sredom, petkom 10 .00-20 .00, četvrtak 10 .00-16 .00, ponedeljkom i nedeljom zatvoreno)

galerija SkcKralja Milana 48, ( 2688-468, www .skc .org .yu (radnim danom 11 .00-19 .00, subotom 11 .00-15 .00, nedeljom zatvoreno) galerija SulujTerazije 26/II, ( 2685-780, www .galerijasuluj .org .yu (radnim danom 10 .00-17 .00, subotom 10 .00-14 .00, nedeljom zatvoreno) galerija uluSKnez-Mihailova 37, ( 2623-128, www .ulus .org .rs (radnim danom 10 .00-20 .00, subotom 09 .00-16 .00, nedeljom zatvoreno) galerija Zadužbine Ilije m . kolarcaStudentski trg 5, ( 2185-794, www .kolarac .rs (10 .00-20 .00, ponedeljkom zatvoreno) Salon muzeja savremene umetnostiPariska 14, ( 2630-940, www .msub .org .rs (radnim danom 12 .00-20 .00, utorkom zatvoreno) umetnički paviljon “cvijeta Zuzorić” Mali Kalemegdan 1, ( 2621-585, www .ulus .org .rs (radnim danom 10 .00-20 .00, nedeljom 10 .00-14 .00) galerija “new moment”Hilandarska 14, ( 322-9992, www .newmoment .com (radnim danom 09 .00-17 .00) galerija “Progres”Zmaj-jovina 10, ( 218-2626, www .progres .rs (radnim danom 10 .00-21 .00, subota 10 .00-16 .00, nedeljom zatvoreno) galerija “Stara kapetanija”Zemun, Kej oslobođenja 8, ( 2612-023 (utorak-nedelja 10 .00-14 .00, 18 .00-21 .00) galerija “Singidunum”Knez-Mihailova 40, ( 2185-323, www .ulupuds .org .rs (radnim danom 09 .00-20 .00, subota 09 .00-15 .00, nedeljom zatvoreno)

Jugoslovensko dramsko pozorište

178

kulturno-IStorIjSkI muZejI �

narodni muzej �Trg Republike 1a

( 330-6000, www .narodnimuzej .rs (sreda, petak, subota 10-17, utorak i četvrtak 12-20, nedelja 10-14, ponedeljkom zatvoren)

(Pod rekonstrukcijom) Najstarija je muzejska ustanova u Srbiji - osnovan je 1844 . Poseduje u fondovima 290 .000 inventarisanih predmeta . Zbirke: prai-storijska, srednjovekovna, novije srpske umetnosti, stranog slikarstva . Najveća vrednost koja se čuva u Narodnom muzeju je “Miroslavljevo jevanđelje” - najstariji i najdragoceniji ćirilski rukopis, nastao oko 1190 . Ulaz se plaća . U sastavu Narodnog muzeja su i Galerija fresaka i Muzej Vuka i dositeja:

Galerija fresaka �Cara Uroša 20

( 2621-491 (utorak, sreda, petak i subota 13-20, četvrtak 12-20, nedelja 10-14, ponedeljkom zatvoren)

Muzej Vuka i Dositeja �Gospodar-Jevremova 21

( 2625-161 (utorkom, sredom, petkom i subotom 13-20, četvrtkom 12-20, nedeljom 10-14, ponedeljkom zatvoren)

Muzej ima dve postavke, jedna je posvećena velikom srpskom prosveti-telju dositeju Obradoviću (1742-1811), a druga reformatoru srpskog jezika Vuku Stefanoviću Karadžiću (1787-1864) . Ulaz se plaća .

etnografski muzej � Studentski trg 13

( 3281-888, www .etnomuzej .co .yu (radnim danom 10-17, nedeljom 9-14, ponedeljkom zatvoren)

U okviru stalne postavke “Narodna umetnost na tlu Srbije” izložene su na-rodne nošnje, tkanine, ćilimi, privredne sprave, zanatski predmeti, pokućstvo . Muzej poseduje bogatu stručnu bibli-oteku i dvoranu za predavanja i razne

UST

aNO

VE K

ULT

UrE

180

UST

aNO

VE K

ULT

UrE

raZgledajte 6

181

kulturne manifestacije . Ulaz se plaća . U sastavu muzeja je i Manakova kuća:

Manakova kuća �Gavrila Principa 5

( 3036-114 (utorak-nedelja 10-17, ponedeljkom zatvorena)

Kolekcija predmeta, nošnji i nakita na-roda južne Srbije i dela Makedonije koju je sakupio akademski slikar Hristofor Crnilović (1886-1963) . Ulaz besplatan .

muzej grada Beograda �Zmaj-Jovina 1

( 2630-825, www .mgb .org .rs

Sadrži fondove i zbirke sa preko 130 .000 predmeta, koji su sistematizovani u tri stručna odeljenja (arheološko, istorijsko i umetničko) . U Muzeju postoje i do-kumentacioni centar i Konzervatorsko odeljenje . Zbog nedostatka prostora ne postoji stalna muzejska postavka, već se izložbe organizuju u prostorima područnih muzeja i legata, najčešće u Konaku kneginje Ljubice . U sastavu Muzeja grada Beograda su i Konak Kne-ginje Ljubice i Zavičajni muzej Zemuna:

Konak kneginje Ljubice � Kneza Sime Markovića 8

( 2638-264 (radnim danom 10-17, subotom i nedeljom 10-16, ponedeljkom zatvoreno)

Sadašnje unutrašnje uređenje Konaka prikazuje izgled i način uređenja beo-gradskih kuća u 19 . veku . Ulaz se plaća .

Zavičajni muzej Zemuna �Zemun, Glavna 9

( 3165-234 (radnim danom 09-16, subotom i nedeljom 08-15, ponedeljkom zatvoren)

(Pod rekonstrukcijom) Stalna postavka prikazuje prošlost Zemuna, nekada po-sebnog grada, od praistorije do danas .

kuća legata �Knez Mihilova 46

( 3285-567 (radnim danom 09-21) .

(Privremena adresa: Ilije Garašanina 24, ( 3344-583, radnim danom 10-20, www .kucalegata .org) Kuću legata je Skupština grada Beo-grada osnovala 2004 .godine sa ciljem

Stalna postavka u Etnografskom muzeju

Enterijer Konaka kneginje Ljubice

6 raZgledajte

182

UST

aNO

VE K

ULT

UrE

raZgledajte 6

183

preuzimanja stalne brige o legatima poklonjenim gradu i njihovom otvara-nju za javnost .Kuća legata se nalazi u zdanju poznatog beogradskog trgovca Veljka Savića, koju je on izgradio 1869 .godine, u glavnoj trgovačkoj ulici, kao jednu od prvih modernih gradskih kuća na sprat . Njegov sin je zgradu 1921 .go-dine ostavio testamentom Kraljevskoj srpskoj akademiji nauka .

muzej Srpske pravoslavne crkve �Kralja Petra I 5

( 3282-588, www .spc .rs,(radnim danom 08-15, subotom 09-12, nedeljom 11-13)

Izložbenom postavkom muzej prika-zuje razvoj Srpske pravoslavne crkve, crkvene umetnosti I kulture tokom njenog postojanja kroz dokumenta, crkvene predmete i umetnička dela . Ulaz besplatan .

Pedagoški muzej �Uzun-Mirkova 14

( 2627-538, www .pedagoskimuzej .org .rs(utorak-petak 10-17, subotom i nede-ljom 10-15, ponedeljkom zatvoren)

U muzeju se čuvaju zbirke starih udž-benika, pedagoška literatura, knjige, časopisi i dokumenta od 18 . veka do danas . Ulaz se plaća .

Spomen-muzej nadežde �i rastka PetrovićaLjube Stojanovića 25

( 3306-000, fax: 2627-721

IStorIjSkI muZejI �

Istorijski muzej Srbije �Nemanjina 24/VII

( 3616-268, www .imus .org .rs

Ima oko 35 .500 predmeta i zbirke iz oblasti arheologije, etnologije, numiz-matike, likovne i primenjene umetno-sti, znamenja, pečata, oružja i vojne opreme, rukopisa, realija, fotografija

i arhivskog materijala . Orijentisan je prevashodno na sakupljanje građe o Prvom srpskom ustanku 1804 . i ima bogat fond ličnih stvari Karađorđa, vođe ustanka . Zbog nedostatka prostora, postavke Muzeja se nalaze u Konaku kneza Miloša . U okviru Muzeja radi i Konak kneza Miloša:

�� Konak kneza MilošaRakovički put 2

( 2660-422 (radnim danom, subotom i nedeljom 10-17, ponedeljkom zatvoreno)

Stalna postavka “Srpska revolucija 1804” sadrži autentične dokumente, lične stvari, oružje, zastave i druge predmete Karađorđa, Miloša i drugih ustanika . Ulaz se plaća .

jevrejski istorijski muzej �Kralja Petra I 71a

( 2622-634, www .jimbeograd .org (radnim danom 10-14, subotom i nedeljom zatvoren)

Muzejska postavka pruža uvid o životu jevreja od njihovog dolaska u ove kraje-ve, društvenim, privrednim i kulturnim procesima, a posebno o stradanjima tokom drugog svetskog rata i učešću jevreja u NOB-u . Osnovan je 1948/49. kao Muzealno-pravni odsek Saveza jevrejskih opština. Ulaz besplatan .

muzej Beogradske tvrđave �Gornji grad, kod Sahat kule

( 328-4317, www .beogradskatvrdjava .co .yu (svakodnevno 09-21)

Stalnu postavku čine makete Beograd-ske tvrđave (15 . i 16 . vek), hronološki pri-kaz tvrđave kroz tekst i planove, oruđe i oružje graditelja . . . Ulaz se plaća .

muzej istorije jugoslavije �Trg Nikole Pašića 11

( 3398-532, www .muzejistorijejugoslavije .org .rsKonak kneza Miloša u Topčiderskom parku

182

muzej ratnog vazduhoplovstva �Surčin, Aerodrom “Nikola Tesla”

( 319-1937, www .muzejrv .org(leti: 08 .30-18 .30, zimi: 09-15, ponedeljkom zatvoren)

Izloženo je 47 aviona, helikoptera i jedrilica, najpoznatiji modeli svetske i jugoslovenske avijacije . Stalna postavka prikazuje dostignuća jugoslovenske vazduhoplovne industrije i gradnje aerodroma . Ulaz se plaća .

Prirodnjački muzej �Njegoševa 51

( 344-2265, www .nhmbeo .org .yu (zimi: 10-16, ponedeljkom zatvoren; leti: svakog dana 10-21)

Osnovan je 1895 . i poseduje oko 1 .500 .000 predmeta u okviru zbirki mi-nerala, stena, lovačkih trofeja, paleon-

tologije, zoologije i botanike . U okviru Muzeja radi i:

Galerija Prirodnjačkog muzeja �Mali Kalemegdan 5

( 3284-317

U Galeriji su izloženi isečci žive i nežive prirode (životinje, ptice, minerali), kao i fotografije i slike istaknutih autora iz oblasti prirode . Ulaz se plaća .

železnički muzej �Nemanjina 6

( 3610-334, www .zeleznicesrbije .com (08-16, subotom i nedeljom zatvoren, osim za zakazane grupne posete)

Stalna muzejska izložba prikazuje isto-rijat nastanka železnice u svetu . Glavna postavka je istorijat nastanka železnice u Srbiji od 1884 . Poseduje biblioteku sa 28 .000 stručnih knjiga . Ulaz besplatan .

6Sa

drž

aj S

TraN

ICE

184

raZgledajte

UST

aNO

VE K

ULT

UrE

185

U okviru Muzeja rade i Galerija, Muzej „25 maj” i Kuća cveća:

Galerija �Trg Nikole Pašića 11

( 339-8532 (12-20, osim ponedeljka)

Tematske izložbe . Ulaz je besplatan .

Muzej "25. maj" �Botićeva 6


Nema stalnu postavku, povremeno se održavaju manifestacije . Ulaz besplatan .

Kuća cveća � Botićeva 6


U njoj je sahranjen josip Broz Tito (1892-1980) . Ulaz besplatan .

vojni muzej �Kalemegdan bb

( 3343-441, www .muzej .mod .gov .yu (radnim danom, subotom i nedeljom 10-17, ponedeljkom zatvoren)

Osnovan je 1878 . godine . Sadrži više od 40 .000 eksponata koji prikazuju vojno-istorijska zbivanja na teritoriji Srbije od antike do kraja drugog svetskog rata . Ulaz se plaća .

naučno-tehnIčkI muZejI �

muzej automobila � Majke Jevrosime 30

( 3034-625 (svakodnevno 11-19)

Muzejsku postavku čini zbirka sta-rih automobila - oldtajmera, koje je sakupio Bratislav Petković . U Muzeju se jedanput nedeljno održavaju pozorišne predstave .

muzej nauke i tehnike �Skenderbegova 51

( 303-7850, www .mntnet .org .yu (08-16, osim subotom i nedeljom)

Bavi se istraživanjem i prezentacijom istorije, nauke i tehnike . Muzej sadrži 20 zbirki u kojima se čuva deo nauč-nog i tehničkog nasleđa Srbije . Ulaz besplatan . Muzej automobila

Kuća cveća

raZgledajte 6

186

UST

aNO

VE K

ULT

UrE

raZgledajte 6

187

umetnIčkI muZejI �

muzej afričke umetnosti �Andre Nikolića 14

( 2651-654, www .africanmuseumbelgrade .org (svakog dana 10-18, nedeljom 10-16)

Muzejska zbirka se sastoji od preko 1 .700 predmeta od drveta, gline, bronze, tek-stila i kolekcije muzičkih instrumenata iz zemalja Zapadne afrike . Muzej je legat Vede i Zdravka Pečara . Ulaz se plaća .

muzej jugoslovenske kinoteke �Kosovska 11

( 3248-250, www .kinoteka .org .rs (svakog dana 10-23, vikendom sat pre projekcije)

Muzej poseduje građu o razvoju svetske kinematografije, a posebno o razvoju jugoslovenskog filma . Posete se organi-zuju samo u vreme filmskih projekcija . Ulaz se plaća .

muzej pozorišne umetnosti �Gospodar-Jevremova 19

( 2626-630, www .theatremuseum .org .yu (09-15, subotom 09-14, nedeljom zatvoren)

Muzej prati istorijski i savremeni razvoj pozorišne umetnosti u Srbiji . Ima boga-tu građu i sistematske zbirke: arhivski materijal i rukopise, umetničke pred-mete, fotografije, scenografske skice i dr . Muzej poseduje i stručnu biblioteku . Ulaz besplatan .

muzej primenjene umetnosti �Vuka Karadžića 18

( 2626-494, www .mpu .org .rs(utorkom, sredom, petkom i subotom 10-17, četvrtkom 12-20, nedeljom 10-14, ponedeljkom zatvoren)

Stalna muzejska postavka prikazuje razvojne tokove primenjene umetnosti, umetničkog zanatstva, opreme knjiga i primenjenu grafiku u Srbiji od najstari-jih vremena do danas .

muzej savremene umetnosti � Novi Beograd, Ušće bb

( 3115-713, www .msub .org .rs(radnim danom 10-18, utorkom zatvoren)

(Pod rekonstrukcijom) Muzej poseduje preko 35 .000 slikarskih i vajarskih rado-va jugoslovenskih umetnika od 1900 . do danas . Stalna postavka muzeja prika-zuje razvoj domaće likovne umetnosti u 20 . veku . Organizuje izložbe domaće i inostrane savremene umetnosti i povo-dom njih objavljuje stručne publikacije . Ulaz se plaća .

memorIjalnI muZejI �

muzej Ive andrića �Andrićev venac 8/I

( 3238-397, www .ivoandric .org .yu (ponedeljkom, utorkom, četvrtkom, petkom 10-17, subotom 09-16, nedeljom i sredom zatvoren)

Nalazi se u stanu u kome je živeo i radio književnik i nobelovac Ivo andrić (1892-1975) . Ulaz se plaća .

muzej nikole tesle �Krunska 51

( 2433-886, www .tesla-museum .org (radnim danom 10-18, subotom i nede-ljom 10-13, ponedeljkom zatvoren)

U muzeju se čuva celokupna lična zaostavština kao i urna sa pepelom naučnika i pronalazača Nikole Tesle (1856-1943) . Postavke u dve sale posve-ćene su njegovom životu, a u ostalim njegovim izumima . Ulaz se plaća .Stranica iz časopisa US Today iz zbirke Muzeja Nikole Tesle

186

Muzej savremene umetnosti

raZgledajte

u bližoj i daljoj okolini Beograda postoji mnogo mesta za miran

ili aktivan odmor, kao i za zanimljive jednodnevne ili višednevne izlete . Turistička organizacija Beograda u svom redovnom programu ima ekskluzivne izlete za organizovane turističke grupe

do Sremskih Karlovaca, Kovačice, mana-stira Manasija i rezervata Zasavica .

Preporučujemo i izlete do deliblat-ske peščare, Carske bare, Obedske bare, Karađorđeva, Palića, Lepenskog vira i Topole . Više o tim destinacijama možete videti na sajtu Turističke organizaci-je Srbije - www .srbija .travel, kao i u beogradskim receptivnim turističkim agencijama .

a za popodnevni ili vikend odmor u prirodi, pored neprevaziđene ade Ci-ganlije, preporučujemo planinu avalu, park-šumu Košutnjak, park Topčider ili bilo koji deo obale Save i dunava .

ekSklUzivni izleti�� vInSka tura

jednodnevni ekskluzivni izlet auto-busom, uz pratnju turističkog vodiča . Polazak iz Beograda u 09 .00, povratak u Beograd u 20 .30 . Program:

Manastir Grgeteg �Sremski Karlovci - poseta “Vinskom �podrumu” (degustacija vina), obila-

188

EKS

KLU

ZIVN

I IZL

ETI ~

IZLE

TIšT

a

raZgledajte 6

189

zak grada (Patrijaršija, Kapela mira, Karlovačka gimnazija, Saborna crkva)Čenej - obilazak Salaša “137” i ergele �(ručak uz degustaciju vina)

�� kovačIca

jednodnevni ekskluzivni izlet mini vanom sa 5, 10 ili 15 mesta, do svetskog centra naivnog slikarstva, uz pratnju turističkog vodiča . Polazak iz Beograda u 10 .00, povratak u Beograd u 17 .30 . Program:

Koktel dobrodošlice u Galeriji “Ba- �bka” (štrudla sa makom i piće)Upoznavanje sa istorijatom Kova- �čice i razgledanje kolekcije slika umetničkih predmeta i suveniraObilazak Galerije doma kulture, �upoznavanje sa istorijatom naivnog slikarstvaObilazak Evangelističke crkve �Poseta ateljeu slikara Pavela Hajka �Poseta ateljeu slikarke Zuzane Vereski �Poseta umetničkoj radionici za �izradu violina majstora Emila Nemečekaručak u nacionalnom restoranu �“Crveno vino”, uz muzičku animaciju

PutevIma deSPota Stefana �


despotovac - kafe pauza �resavska pećina - obilazak �Motel “Lisine” - ručak �Vodopad “Veliki buk” �Manastir Manasija - obilazak �

etno-eko �


Pećinci - poseta Muzeju hleba �Prirodni rezervat “Zasavica” - obila- �zak, vožnja brodom, ručakEtno kuća u Sovljaku - razgledanje, �kafe pauza .

izletiŠtaavala �

Planina avala, visoka svega 511 m, udaljena je od centra Beograda 18 km . Obrasla je listopadnom i četi-narskom šumom . Prirodni kompleks avale zaštićen je zakonom od 1859 . U srednjem veku na vrhu avale nalazio se grad žrnov, koji je i kontrolisao prilaz Beogradu . Turci su ga osvojili u 15 . veku i preuredili ga za svoje potrebe .

Na vrhu planine podignut je 1938 . mauzolej, Spomenik neznanom juna-ku , delo Ivana Meštrovića posvećeno srpskim junacima iz Prvog svetskog rata . Na putu prema Beogradu, u selu jajinci, nalazi se Spomen-park na mestu gde su Nemci, tokom drugog svetskog rata, streljali oko 80 .000 ljudi . avalom je dominirao tv toranj, visok 195 metara, podignut 1965 . godine, koji je porušen 1999 . tokom NaTO bombardovanja . Na vrhu avale nalaze se ugostiteljski objekti: Hotel “avala”, planinarska kuća “Mitrovićev dom” i Stu-dentsko odmaralište “Čarapićev brest” . U podnožju avale su: Motel “1000 ruža”, Pansion “Beograd”, restorani “Lipovica”, “Lovački sastanak” i drugi .

Izleti i obilasciSlikarke iz Kovačice

Vinska tura Spomenik Neznanom junaku na Avali

6IZ

LETI

I O

BILa

SCI ~

EKS

KLU

ZIVN

I IZL

ETI

190

IZLE

TIšT

a

raZgledajte 6

191

košutnjak �

Park-šuma i gradsko izletište Košutnjak prostire se na površini od 330 hektara, na nadmorskoj visini od 250 m . šuma listopadnog i četinarskog drveća ispre-secana je mnogobrojnim stazama . Vero-vatno je ime Košutnjak nastalo zbog košuta, kojih je nekad ovde bilo . Sve do 1903 . gusta šuma bila je zatvoreno dvorsko lovište, a potom je Košutnjak otvoren i za građane .

U Košutnjaku su i dva posebno ure-đena kompleksa: Sportsko-rekreativni centar “Pionirski grad” i filmski grad sa kompleksom ateljea i drugih objekata i uređaja za proizvodnju filmova . Sport-ski centar “košutnjak” ima igrališta za fudbal, atletska takmičenja, odbojku, košarku, rukomet, pet otvorenih i jedan zatvoren bazen . Za ljubitelje skijanja u Košutnjaku radi letnja i zimska ski-staza . U podnožju brda, gde je nekada bilo lovi-šte kneževske porodice Obrenović, nalazi se izvor hajdučka česma . Na Košutnja-ku se nalaze i Kamp “Košutnjak”, Hotel “Trim”, kao i restorani “Košuta”, “Golf”, “devetka”, “Filmski grad” i “Panorama” .

�� toPčIder

šumovit i lepo uređen park Topčider prostire se na 111 .336 m2, u dolini Top-čiderske reke, već 150 godina je jedno od najomiljenijih izletišta Beograđana . Naziv Topčider je turska reč, preuzeta iz persijskog jezika, i znači tobdžijska dolina . To je bilo mesto gde su Turci lili topove za napad na Beograd 1521 . Ure-đenje Topčidera otpočeo je 1831 . knez Miloš Obrenović gradnjom konaka, crkve, zatim kafane, kasarne i parka .

U prvim decenijama 19 . veka, ovaj predeo je bio pun vinograda i letnji-kovaca imućnih ljudi . Na barovitom prostoru, u trski i rogozu, nikao je prvi park u Beogradu . Oko konaka kneza miloša, između 1831 . i 1833 . posađeni su u nekadašnje krečane platani koji su i do danas sačuvani . Topčider su znalački zasadili češki vrtlari . Centralni deo, cvet-

ni parter, kao simetrična kompozicija prema Miloševom konaku, završava se ispred kamenog obeliska (podignutog 1859) i tako je naglašen paradni karakter ovog dela . Posle drugog svetskog rata pristupilo se regulaciji Topčiderske reke, pa je i na taj način ovaj prirodni kompleks postao najposećenije izletište Beograđana . U ovom lepom, šumskom ambijentu, nalaze se i Topčiderska crkva, dom garde, kao i nekoliko ugosti-teljskih objekata .

dunav I Sava �

dužina rečnih obala Beograda je 200 km . Na tom području se nalazi 16 rečnih ostrva, od kojih su najpoznatija: Ada Ciganlija, Veliko ratno ostrvo i Gročanska ada . Područjem Beograda, dunav protiče u dužini od 60 km od Starih Banovaca do Grocke . reka Sava područjem Beograda protiče u dužini od 30 km, uzvodno od Obrenovca do Ušća .

veliko ratno ostrvo y

Nalazi se na samom ušću Save u dunav i od davnina je predstavljalo značaj-nu vojno-stratešku tačku osvajanja ili odbrane Beograda . Na Velikom ratnom ostrvu danas se nalaze vikendice i bašte zaljubljenika u prirodu, a na gornjem špi-cu omiljena zemunska plaža lido . akva-torija i teritorija Velikog ratnog ostrva su predeo izuzetnih morfoloških i geoloških tvorevina . Kao stanište prirodnih retkosti, posebno je interesantno za posmatranje retkih i ugroženih vrsta ptica .Spomenik u Topčideru

Jezero u Topčideru

190

192

7

193

UžI

VajT

E

užIvajte

uživajte

šta želite da radite u slobodno vreme u Beogradu? ako nemate sami ideju,

probajte da je nađete među jednom od 52 ideje (str . 60) .

Već ste bili u razgledanju grada, obišli ste kulturne znamenitosti, pro-našli svoje omiljene restorane . . .

Vreme je za ono zbog čega su mnogi i došli u Beograd - zabava! Ili ste možda pre za kupovinu? Kad se umorite od kupovine - tu je sport i rekreacija, jer treba sakupiti energiju za mnoge nove događaje iz bogatog beogradskog kalendara događaja .

Po nešto za svakoga u Beogradu

192

cvijetaMali Kalemegdan bb, ( 2622-355easyada Ciganlija, ( 3551-430exile splavSavski kej bb, ( 063-8190-855f-6Francuska 6, ( 063-441-155feSt“Pinki”, Gradski park 2, ( 063-700-8150free Styler splavSavski kej bbgaučosidunavska 17a, ( 2628-842green Bar splavada Ciganlija 18, ( 3554-762h2oKej oslobođenja bb, ( 069-699-999havanaNikole Spasića 1, ( 3283-108hrabro srce splavKej oslobođenja bb, ( 063-343-143In locoTurgenjevljeva 5, ( 3541-485IncognitoNemanjina 4, ( 065-5755-750IpanemaStrahinjića bana 68, ( 3283-069kajakKej oslobođenja 73, ( 2108-898

klub “54”Svet . Markovića 27, ( 065-5454-540klub doma omladineMakedonska 22, ( 324-8202kPgtradnička 3, ( 3055-070kStBul . kralja aleksandra 76, ( 3218-391kuća pivaMileševska 42, ( 065-4443-292la folierige od Fere 16, ( 2182-299lava BarKneza Miloša 77, ( 3610-525lukas splavUšće bb, ( 3119-499magacin 3Karađorđeva 2-4, ( 062-715-848mamolo Barruzveltova 13, ( 063-802-7769marinero splavKej oslobođenja 11a, ( 3165-953mm splavZemunski kej bb, ( 063-221-342monte cristoTakovska 45, ( 063-8888-000mr . Braun gardenVojislava Ilića 86, ( 065-3858-585mr . Stefan BraunNemanjina 4/IX, ( 065-5566-456

7Za

BaVa

~ K

LUBO

VI

194

užIvajte

195

ZabavaBeograd je opravdano na dobrom

glasu po odličnom noćnom životu . U Beogradu ne postoji dan u nedelji kada nema prilike za noćni provod . I to za sve generacije, za sve životne stilove i za svaki džep!

Važno je samo poznavati ritam noćnog života Beograda . Najpre, u Beo-gradu se relativno kasno kreće u noćni život, tek negde posle 22 .00 ili čak 23 .00 . Izuzetak je jedino ako ranije postoji neki atraktivni večernji događaj: otvaranje zanimljive izložbe, modna revija, film-ska ili pozorišna premijera . . . Uglavnom, zagrevanje za noćni život počinje u kafićima raspoređenim u sledećim zo-nama: Obilićev venac, Strahinjića bana, Njegoševa, Skadarlija ili neko druga lokalna popularna lokacija . Zatim sledi odabir pravog mesta za noćni provod, zavisno od muzičkog ukusa, godišta i životnog stila . Generalno gledano, postoje dve opcije: splavovi ili klubovi .

Splavovi na obalama Save i dunava pružaju celonoćnu zabavu u svim muzičkim ritmovima - od folka, preko domaćeg popa, rokenrola do tehno muzike . Glavne lokacije su: obala dunava kod hotela “jugoslavija”, obala Save između mostova i ada Ciganlija . Odabir pravog mesta za zabavu je re-lativno lak: oslušnete zvuk i atmosferu, vidite ko ulazi i izlazi sa splava i odlučite da li vam je tu mesto . Kao malu pomoć dajemo vam sledeća uputstva: obala dunava je više u “fancy fazonu”, obala Save je boemskom i urbanom stilu, a ada Ciganlija je opuštena .

klubovi se uglavnom nalaze u starom delu grada i veoma su različiti po enterijeru, atmosferi, cenama i pravi-lima za ulazak .

a posle lude zabave na splavu ili u klubu, negde oko 3 ili 4 sata ujutru, postoji običaj da oni najuporniji utroše ostatak energije na nekom posebnom

mestu koje radi do prvih jutarnjih ča-sova . U taj provod do zore pozvaće vas iskusni uživaoci noćnog života .

I to vam je Beograd - od sumraka do svitanja!

klUBovi

akademijarajićeva 10, ( 2627-846akapulko splavKej oslobođenja bb, ( 063-7784-760ambis splavBul . vojvode Mišića, ( 065-311-2233amsterdam splavKej oslobođenja bb, ( 3194-971ana 4 pištoljaSvetozara radića 15, ( 065-2238-474andergraundPariska 1a, ( 2625-681apartmanKarađorđeva 43, ( 065-846-8467atomCara dušana 13, ( 3282-213BabilonSavski kej bb, ( 3180-232 (splav)BaltazarKarađorđeva 9, ( 063-706-3302Bard clubMitropolita Petra 8, ( 2761-045Bassmentrajićeva 15, ( 3282-989Beggars’ Banquetresavska 24, ( 3346-168Bitef art cafedrinčićeva 1, ( 3220-608Blaywatch splavKej oslobođenja bb, ( 063-332-334Blue moonZmaj-jovina 4, ( 2621-612BomboStudentski trg 11, ( 064-6102-183Busaberdareva 1b, ( 3340-671can-canKneza Miloša 9, ( 063-8702-555city BlaywatchKneza Miloša 9, ( 3241-615cruiseSavski kej bb, ( 2157-210 (splav)

Noćni život u Beogradu je poznat širom Evrope

KLU

BOVI

užIvajte 7

Zabava u beogradskim klubovima počinje tek u ponoć

196 197

mulen ružZetska 1, ( 064-6167-525nanaKoste Glavinića 1, ( 650-875oh, cinema!Gračanička 18, ( 2627-059old city music clubZmaj-jovina 4, ( 3284-500Piano BarMajke jevrosime 45, ( 322-0537Plastic jam splavdunavski kej bbPlastikTakovska 34, ( 3245-437PoseydonSajmište bbPrestiž splavKej oslobođenja bb, ( 064-1802-222QuattroBul . despota Stefana 67, ( 064-1881-858resavaresavska 24, ( 3233-192Salvador daliHilandarska 20, ( 3343-778SargonPariska 1a, ( 063-667-722Simonadobračina 16, ( 063-7774-353

SkandalVišnjićeva 9, ( 063-8240-572Sound splavSavski kej bbStupicaKralja Milana 50, ( 3613-361teatro BarSarajevska 26, ( 063-477-772the tubeSimina 21toškaKoste Glavinića 5a, ( 3067-555trezorKneza Miloša 9, ( 064-4122-122trla baba lan splavSavski kej bbvan helsingSvetogorska 14, tel 063-8888-888vanilaStudentski trg 15, ( 2624-080virusKneza Miloša 9, ( 065-8324-662voxLješka 26, ( 2543-562ZeppelinIlije Garašanina 28, ( 334-5050Zvezdarajićeva 7, ( 062-272-100

198

KaFI

ćI

užIvajte 7

199

džeZ kluBovI �

Big dillresavska 32, ( 3231-302SinatraBraće jugovića 3, ( 2622-146tramvajruzveltova 2, ( 3408-269ellington’sMilentija Popovića 5, ( 3111-234hemingvejBežanijska 55, ( 2190-742Platoakademski plato 1, ( 2635-010radovićaberdareva 1, ( 3227-875rifMakenzijeva bb, ( 064-2628-010Balkan jazz centarMakedonska 22/I, ( 322-8941downtownČika Ljubina 7, ( 2621-614Pticašantićeva 8, ( 3234-614

kafiĆi

absintheKralja Milutina 33, ( 324-0266adaggio1300 kaplara, ( 063-356-563akademija 28Nemanjina 28, ( 3619-342aleksandar clubKneza Višeslava 17a, ( 3549-740alexStrahinjića bana 57a, ( 3284-776amforadunavski kej bb, ( 2699-789arte caféBul . despota Stefana 34, ( 3222-055Bollywoodšafarikova 11, ( 322-4733BoemiFrancuska 3, ( 2625-788Boke caraoke caféSkadarska 40b, ( 3340-704Buena vista caféTurgenjevljeva 5, ( 3556-955

Jedan od brojnih kafića u ulici Strahinića bana

Splavovi na obalama dveju reka garantuju nezaboravan provod

7KL

UBO

VIužIvajte

kazina, kaBarei i noĆni klUBovi

kaZIna �

aleksandarČumićevo sokače 55, ( 3243-111fair PlayHotel “Kasina”, Terazije 25, ( 323-3613hotel SlavijaSvetog Save 1-9, ( 344-3011londonKralja Milana 28, ( 2688-530Partizandr Milutina Ivkovića 2, ( 2648-680grand casinoBul . NIkole Tesle 3, ( 2202-800

noćnI kluBovI I kaBareI �

magacin 3Karađorđeva 2-4, ( 062-715-848kabare “rose”Vase Pelagića 54, ( 2648-033noćni klubHotel “Excelsior”, Kneza Miloša 5, ( 323-2209

7Ka

FIćI

200

užIvajte

KaZI

Na,

KaB

arEI

I N

OćN

I KLU

BOVI

užIvajte 7

201

champagneČumićevo sokače 5, ( 3340-624daliHilandarska 20, ( 3343-778demodeOsmana Đikića 15b, ( 2769-770d-mollSvetozara Markovića 36, ( 3344-544džidži midžiZdravka Čelara 6, ( 2763-261ela elaTakovska 45, ( 2769-427facesStrahinjića bana 20, ( 2630-202firmaMakedonska 25, ( 3373-836fontanaBul . kralja aleksandra 88, ( 3020-645grinetNušićeva 2, ( 3238-474grinet 2Masarikova 5, ( 3618-533guliSkadarska 13, ( 3237-204hot Spot cafeZmaja od Noćaja 21, ( 2639-205IpanemaStrahinjića bana 68, ( 3283-069jacoSvetogorska 29, ( 3340-761jelena tObilićev venac 18-20, ( 2638-999jump cafeNjegoševa 10, ( 3239-860kritičarSkadarska 40a/I, ( 063-266-156kutuzof vodka BarSkadarska 40c, ( 063-392-930la chungaSkadarska 40a/I, ( 3340-893la vidaTC Trg republike, ( 3343-995libre!džordža Vašingtona 40, ( 3225-454lion clubBul . kralja aleksandra 179b, ( 3807-995liquidNjegoševa 6, ( 3238-164lokal u pripremiSkadarska 40a/II, ( 064-1686-202

make-upFrancuska 40, ( 3290-095mamma‘s Biscquit houseStrahinjića bana 72, ( 3283-805monumentadmirala Geprata 14, ( 361-7254no no!Svetozara Markovića 40aok .no .Obilićev venac 17, ( 2629-072okoruzveltova 23e, ( 3221-421optimistBul . despota Stefana 22a, ( 3373-467PaletaTrg republike 5, ( 2633-027PalmaKursulina 27, ( 444-3885Peti elementNjegoševa 10, ( 3239-975red Star cafeKnez-Mihailova 19, ( 063-307-606republikaSimina 22a, ( 334-5498rio BravoKralja Petra 54, ( 3285-050rocherNjegoševa 5, ( 323-97-39ScenaStrahinjića bana 17, ( 2185-366SimbolObilićev venac 27, ( 2621-729SimbolNušićeva 4, ( 3240-768Starsdžordža Vašingtona 12, ( 3231-467StresObilićev venac 19, ( 263-7723StihCvijićeva 93, ( 768-589talijaNevesinjska 10, ( 3442-559three carrots (Irish Pub)Kneza Miloša 16, ( 2683-748trick ShotBul . despota Stefana 37, ( 3234-867ulazObilićev venac 18-20, ( 3281-860

U većini klubova nastupaju bendovi uživo

Oprobajte sreću u nekom od kazina

šetajući ulicama Beograda uzivaćete gledajući prelepe izloge u kojima se

vidi i oseća spoj starog i konzervativnog sa novim i modernim modnim trednovi-ma . Od starih zanatskih radnji, velikih zelenih pijaca, do luksuznih butika i i modernih tržnih centara, kupovina u Beogradu predstavlja pravo zadovolj-stvo . šta kupiti u Beogradu?

ženska odeća i galanterija: � pro-zvodi od krzna i kože, kaputi i jakne, tašne, rukavice, cipele, koferi, nakit i kozmetika . . .muška odeća i galanterija: � proi-zvodi od krzna i kože, kožni kaputi i jakne, rukavice, torbe i koferi, odela ručne izrade, sportska odeća, opre-ma za lov i ribolov . . .Suveniri i pokloni: � umetničke sli-ke, ikone, skulpture, slike i skulpture

naivaca, srebro, zlato, keramika, porcelan, suveniri ručne izrade . . .

trgovaČke zonekneZ-mIhaIlova - �trg rePuBlIke

Pešačka zona Knez-Mihailove ulice na potezu od Trga republike do Kalemeg-dana nezaobilazno je mesto u trgovač-koj i ostaloj geografiji Beograda . ako tu niste proveli barem pola dana u šetnji i kupovini, neće vam verovati da ste uopšte bili u Beogradu . Knez-Mihailova ulica je ujedno i danonoćna modna revija najtalentovanijih amaterskih manekenki - Beograđanki . Kad posle šetnje proverite šta se sve nosi i kako se nosi, spremite kreditnu karticu ili bolje keš, i obradujte sebe .

7KU

POVI

Na

~ T

rGO

VaČK

E ZO

NE

202

užIvajte

TrG

OVa

ČKE

ZON

E

užIvajte 7

203

tržni centar city PassageObilićev venac 20, ( 3031-234, radno vreme: 10 .00-20 .30, sub .10 .00-16 .30, parking: 00-24tržni centar new millennium Spasićev prolaz (ulaz iz Knez-Mihailove 19-21 i sa Obilićevogvenca), radno vreme: 10 .00-20 .30, sub . 10 .00-17 .00, parking: 00-24

teraZIje - kralja �mIlana - SlavIja

Ništa manje ekskluzivna nego prethod-na trgovačka zona, barem u delu trga Terazije . Svetske i domaće robne marke mame sa svih strana duž kilometar i po vaše šoping maršrute . što ste bliži trgu Slavija, opada ekskluzivnost, ali i cena .

Bulevar kralja alekSandra �

ako vam neko u Beogradu kaže “Kupio sam to na Bulevaru”, znajte da je to baš ovaj bulevar . To je ujedno i najduža ulica u Beogradu (8,2 km), ali sve čari

beogradske trgovine upoznaćete i u prvih nekoliko kilometara . Za razliku od drugih mesta u gradu, na ovom trgovačkom potezu imate bukvalno sve - sve vrste robe, sve varijante kvaliteta i sve nivoe cena .

BeogradSkI Sajam �

Neke od hala Beogradskog sajma trajno su pretvorene u tržni centar sa velikim brojem malih prodavnica tekstila, teh-nike, kozmetike, hrane i raznih korisnih sitnica . Glavna vrednost ovog BaZara, kako glasi njegov naziv, je to što radi i nedeljom . Posebna draž Beogradskog sajma su dani kad se održavaju sajamske priredbe, a naročito “Novogodišnji vašar” .

Beogradski sajamBul . vojvode Mišića 14, ( 2655-555, www .sajam .co .rsBaZar( 2655-740 (10 .00-20 .00), radno vreme za posetioce u toku sajamskih priredbi: 10 .00-19 .00

novI Beograd �

Za Novi Beograd kažu da je “velika spavaonica”, naravno, izuzev delova u kojima je “velika kupovaonica” . Možda najeksluzivniju ponudu u celom Beogradu naći ćete u brojnim buticima “Sava centra” ili radnjama u okviru hotela “Hyatt” i “Continental” .

Za mnogo, mnogo, mnogo pliće džepove tu su dve prave poslastice - Tržni centar “Piramida”, kao i “Otvoreni tržni centar”, kome je taj naziv samo maska za odomaćeni pojam “Buvlja pijaca” .

delta cItYjurija Gagarina 16, www .deltacity .co .rs(09 .00-22 .00, ned . 09 .00-20 .00)Idea eXtraOmladinskih brigada 100, ( 209-9000

Svi svetski brendovi u beogradskim buticima

kupovina

Tradicionalni srpski suveniri

204 205

užIvajte

Idea SuPerGandijeva 21, ( 217-8055 (07 .30-21 .30, ned . 08 .00-19 .00)IntereXTošin bunar 174, www .interex-planet .commercator Bulevar umetnosti 4, ( 2015-300 (09 .00-21 .00, ned . 09 .00-19 .00), www .mercator .rsm-rodIćautoput 9, ( 3010-303 (07 .00-21 .00), www .m-rodic .comm-rodIćĐorđa Stanojevića 35, ( 220-2900 (08 .00-22 .00)metroautoput za Novi Sad 120, ( 3777-119 (06 .00-21 .00, ned . 08 .00-19 .00), www .metro-cc .co .yuPIramIdajurija Gagarina, Blok 44 (10 .00-20 .00, sub . 10 .00-16 .00), www .tc-piramida .comSava centarMilentija Popovića 9, ( 220-6000 (10 .00-20 .00, sub . 10 .00-16 .00)SuPer veroBulevar Milutina Milankovića 86a, ( 3119-111temPoKvantaška pijaca, Novi Beograd,( 0800-3537-040, (00-24), www .tempocentar .comYu BIZnIS centarBulevar Mihajla Pupina 10

trgovaČka Mreža

trgovačkI lancI �

maxiwww .maxi .rsm-rodićwww .m-rodic .commetrowww .metro-cc .co .yulillywww .lilly .co .rstempowww .tempocentar .com

PoklonI I SuvenIrI �

Beogradski izlogKnez-Mihailova 6, ( 2631-721BeosuvenirZeleni venac, ( 2631-423BeosuvenirTerazijski prolaz, ( 063-8406-458flowers and artsKosančićev venac 5, ( 2638-257grofČika-Ljubina 10, ( 2624-371Singidunum Knez-Mihailova 42, ( 2185-323IPS “mamut”Sremska 2, ( 2639-060manakova kućaGavrila Principa 5

TrG

OVa

ČKa

MrE

ža

206

TrG

OVa

ČKa

MrE

ža

užIvajte 7

207

etno SuvenIrI �

Zdravo-živoNušićeva 3 (pasaž), ( 063-8785-988, www .zdravozivo .co .rsetno dućanStudentski trg 13, ( 328-1888kiriKaluđerica, ( 3413-041, www .opanci .commilma art centarSavsko pristanište, Karađorđeva, ( 2634-840etno magazin “gral”Zetska 13, ( 3246-583

antIkvarnIce �

epoaveHotel “Hyatt regency”, ( 311-1146de antique ShopKnez-Mihailova 52, ( 2622-275nosorogCara Uroša 12, ( 2627-994ZaricVuka Karadžića 9, ( 185-347ambijentaNikole Spasića 2, ( 624-561konzulMakenzijeva 19dedinjeVladimira Gaćinovića 2c, ( 665-599B .e .a .k .Makedonska 34, ( 3221-852

knjIžare �

akademijaKnez-Mihailova 35BeopolisMakedonska 22, ( 322-9922, www .beopolis .co .yuderetadostojevskog 7deretaKnez-Mihailova 46geca konKnez-Mihailova 12, ( 2622-073, www davidov .co .yu

IPS BeoizlogTrg republike 5, ( 328-1859, www .ips .co .yuIPS mercatorBulevar umetnosti 4IPS Super veroBulevar Milutina Milankovića 86anaučno deloKnez-Mihailova 35, ( 639-232Platoakademski plato 1, ( 3034-808, www .plato .co .yuPlatoKnez-Mihailova 48Proex1300 kaplara 1, ( 2180-140, www .sdproex .co .yuSkZKralja Milana 19, ( 323-1593, www .srpskaknjizevnazadruga .co .yuStubovi kultureKnez-Mihailova 6, ( 328-1851, www .stubovi .co .yuthe oxford centredobračina 27, ( 2631-021trojeručicaNušićeva 5, ( 3224-234, www .atos .org .yuZepterKnez Mihailova 42, ( 328-1414Znak +Terazije 24

Zlatare �

andrejevićBulevar kralja aleksandra 130, ( 444-7361aleksandarČumićevo sokače 36, ( 3243-345maestro jewellersVladimira Popovića 10, ( 311-1459StefanovićKolarčeva 9, ( 322-2889Zepter jewelleryKralja Petra I 32, ( 328-1414

Luksuzni butici u tržnom centru "Merkator"

7

Jedan od mnogih beogradskih mega-marketa

208 209

unicredit bankarajićeva 27-29, ( 3204-500, www .unicreditbank .co .yuuniverzal bankaFrancuska 29, ( 3022-801,www .ubbad .co .yuvojvođanska bankaBul . Mihajla Pupina 111, ( 2228-555, www .voban .co .yuvolksbankBul . Mihajla Pupina 165g, ( 201-6969, www .volksbank .co .yu

PredStavnIštva �StranIh Banaka

akB “euroaxis banka” MoskvaZmaj-jovina 3, ( 3283-514BnP Paribas ParisObilićev venac 22, ( 3284-860deutsche Bank Frankfurt/MTerazije 16, ( 3031-925Ing Bank AmsterdamVladimira Poovića 6, ( 3112-636lhB Frankfurt/Mdobračina 29/I, ( 3030-261West lB DiseldorfVladimira Popovića 6, ( 3015-912

commerzbank Frankfurt/M Vladimira Popovića 6, ( 3018-520

kredItne kartIce �

american expressBanca Intesa, ( 201-6611, www .americanexpress-srbija .comdiners clubNjegoševa 72, ( 308-1626, www .diners .rsvisa, master card i maestroBanca Intesa, ( 3010-180, www .bancaintesabeograd .comdina card i Post cardPoštanska štedionica, ( 3024-555, www .posted .co .yu

BankomatI �

U svim većim tržnim centrima, ekspo-ziturama banaka i na javnim mestima postoje bankomati na kojima možete podići gotovinu 365 dana u godini, 24 časa dnevno . Na nekim mestima možete kupiti i elektronske dopune za mobilne telefone i Internet .

7Ba

NKE

I Ka

rTIC

E

210

užIvajte

BaN

KE I

KarT

ICE

užIvajte 7

211

dečje ProdavnIce �

todorKnez-Mihailova 45machKnez-Mihailova 18Beba kidsKnez-Mihailova 49Imagodečanska 14

Banke i kartiCe

Stalno dežurna Banka �

komercijalna bankaTrg Nikole Pašića 2, ( 3235-087, (radni dan i subota 8 .00-20 .00, nedelja i praznik 09 .00-15 .00), www .kombank .com

domaće Banke �

aIk bankaKnez-Mihailova 10/VI, ( 303-2050, www .aikbanka .co .yuagrobankaSremska 3-5, ( 2637-622, www .agrobanka .co .yualpha BankKralja Milana 11, ( 3234-931, www .alphabankserbia .comBanca IntesaMilentija Popovića 7b, ( 201-1441, www .bancaintesabeograd .comefg eurobankdurmitorska 20, ( 202-2120, www .eurobankefg .co .yuerste BankBul . Mihajla Pupina 85b, ( 201-5014, www .erstebank .co .yufindomestic bankaKosovska 10, ( 333-6000, www .findomestic .co .yuhypo alpe-adria BankBul . Mihajla Pupina 6, ( 222-6000, www .hypo-alpe-adria .co .yujubmes bankaBul . Zorana Đinđića 121, ( 220-5500, www .jubmes .co .yu

kBc bankaPožeška 65b, ( 3050-300,www .kbcbanka .rskomercijalna bankaSvetog Save 14, ( 308-0100, www .kombank .comlaiki Bankdalmatinska 22, ( 3306-425, www .cs .laiki .commeridian BankKolarčeva 7, ( 3305-876, www .bankmeridian .comnacionalna banka grčkeBulevar Mihajla Pupina 113, ( 301-9900, www .nbgbanka .co .yunlB continental bankaGolsvordijeva 21, ( 3444-346, www .cont .co .yunlB lhB bankaKralja Petra I 9, ( 302-0300, www .lhb .co .yuotP banka Srbijaalekse Nenadovića 7, ( 0700-80-400, www .otpbanka .co .yuPiraeus BankKolarčeva 1, ( 3024-000, www .piraeusbank .co .yuPoštanska štedionicaKraljice Marije 3, ( 337-6444, www .posted .co .yuPrivredna banka BeogradBulevar oslobođenja 4, ( 264-1255, www .pbbad .comProcredit BankBul . despota Stefana 68c, ( 2077-906, www .procreditbank .co .yuraiffeisen BankBul . Zorana Đinđića 64a, ( 320-2100, www .raiffeisenbank .co .yuSociété générale banka SrbijaBul . Zorana Đinđića 50, ( 2221-207, www .societegenerale .co .yuSrpska bankaSavska 25, ( 360-7200, www .srpskabanka .co .yu

Jedna od mnogih banaka u poslovnom centru Novog Beograda

1

212

Sad

rža

j STr

aNIC

ESadržaj STraNICE 1

213

Sadržaj STraNICE

Sad

rža

j STr

aNIC

E

Atrijum Narodne banke Srbije

212 213

Sport i rekreacija

214

SPO

rT I

rEKr

EaCI

ja: S

POrT

SKI O

BjEK

TI

užIvajte 7

215

Bez obzira da li ste aktivni sportista, rekreativac ili samo posmatrač u

Beogradu ćete naći ono što vam treba . Gradu na dve velike reke, okru-

ženom morem zelenila, sa oko 1000 sportskih objekata za skoro sve spor-tove, svakako ne nedostaje mesta za aktivnu rekreaciju . a u gradu svetskih i evropskih prvaka u košarci, odbojci, vaterpolu, tenisu . . . skoro svake nedelje dešava se neko veliko sportsko takmi-čenje, u Beogradskoj areni ili u nekom od brojnih sportskih centara . Zato vam samo preostaje da odaberete omiljeni sport .

Tokom leta i sezone kupanja najbo-lje plaže su oko jezera na adi ciganliji . Na južnom kraju jezera postoji i nudi-stička plaža . Na Velikom ratnom ostrvu je plaža lido, a na dunavu se nalazi i plaža Bela stena .

a tu su veliki sportsko-rekreacioni kompleksi u okolini Beograda - Bg Sportski centar kovilovo i country club hotel Babe, kao i brojna izletišta i mesta za lov i ribolov .

SportSki oBjektiStadIonI �

Stadion fk “crvena zvezda”Ljutice Bogdana 1, 3672-134, www .fc-redstar .netStadion fk “Partizan”Humska 1, ( 2648-222, www.partizan.co.yuStadion fk “obilić”Gospodara Vučića 189, ( 380-7426, www.fkobilic.comomladinski stadionMije Kovačevića 10, ( 3291-514, www.ofkbeograd.co.yuStadion fk “rad”Crnotravska bb, ( 2663-631, www.fcrad.co.yuStadion fk “radnički”Tošin bunar 190, ( 2699-119gradski stadionZemun, Ugrinovačka 80, ( 219-6057, www.fkzemun.co.yuZemuneloMostarska 12, Zemun, ( 316-4493

U Beogradu ne nedostaje mesta za aktivnu rekreaciju

214

SPortSkI centrI �

gradski centar za fizičku kulturuDeligradska 27, ( 2658-747, www.staridif.rsSrc “tašmajdan”Ilije Garašanina 26-28, ( 3240-901, www.tasmajdan.co.rsSrc “Pionirski grad”Kneza Višeslava 27, ( 3542-094Src “milan gale muškatirović”Tadeuša Košćuška 63, ( 2622-866cfk “vračar”Sjenička 1, ( 2452-342Sc “Banjica”Crnotravska 4, ( 2667-999Sc “voždovac”Crnotravska 4, ( 2667-780ckS “šumice”Ustanička 125, ( 2886-129, www.sumice.org.rsSc “Zvezdara”Vjekoslava Kovača 11, ( 2412-353, www.scolimp.rskSc “Pinki - Zemun”Gradski park 2, Zemun, ( 3771-650, www.pinki-zemun.co.rsSrc “košutnjak”Kneza Višeslava 72, ( 3555-461Src “11 . april”Autoput 2, Novi Beograd, ( 2672-939, www.11april.co.yu

Bg Sportski centar kovilovoZrenjaninski put 170, ( 2075-200, www .bgsck .org .rs

SPortSke dvorane �

Beogradska arena Bulevar Arsenija Čarnojevića 58, Novi Beograd, ( 2202-050, www.arenabeograd.comhala “Pionir” Čarli Čaplina 39, ( 766-566hala sportovaPariske komune 20, Novi Beograd, ( 2601-658

BaZenI �

tašmajdan Ilije Garašanina 26, ( 324-0901BanjicaCrnotravska 4, ( 2668-700milan gale muškatirovićTadeuša Košćućka 63, ( 2622-28611 . aprilNovi Beograd, Autoput 2, ( 2672-939košutnjakKneza Višeslava 72, ( 3555-461olimpVjekoslava Kovača 11, ( 2412-353

WellneS centrI �

Wellness landRadoslava Grujića 25, ( 3444-544, www.thewellnessland.comcolonial SunBulevar vojvode Putnika 32-34, ( 3692-150, www.colonialsun.comolympusHyatt Regency, Milentija Popovića 5, ( 301-1171hotel continentalVladimira Popovića 10, ( 311-3333BalaševićMiška Kranjca 17a, ( 3583-809

fItneSS centrI I teretane �

arenaJurija Gagarina 40c, ( 318-9395PalestraLjubostinjska 2, ( 4441-691PowergymSteve Todorovića 32, ( 3055-026, www.powergym.co.yuatletic’s gymLješka 9a, ( 3549-191alchemistKrunska 17, ( 3342-483ParadisoSvetog Save 2, ( 4449-738, www.paradisofitness.co.yu

Zepter Beauty centerKneza Višeslava 36, ( 3541-604championTadeuša Košćuška 63technogymPrvomajska 79, Zemun, ( 2190-316

konjIčke trke �

hipodromPaštrovićeva 2, ( 354-6826

7SP

OrT

SKI O

BjEK

TI

216

užIvajte

SPO

rTSK

I OBj

EKTI

užIvajte 7

217

Beogradska arena može da ugosti 20 .000 posetilaca U Sportskom centru "Tašmajdan" je održano Evropsko prvenstvo u vaterpolu 2006 .

Beogradski hipodrom

ada CiganlijaNa reci Savi, u neposrednoj blizini ušća u dunav, na udaljenosti od samo 4 km od centra Beograda, nalazi se neka-dašnje ostrvo, a sada poluostrvo ada Ciganlija . Obrasla gustom listopadnom šumom, prošarana proplancima i liva-dama, ada je postala najveće, najlepše i najposećenije izletište, kupalište i odmaralište Beograđana .

Savsko jezero je okruženo sa preko 7 km uređenih šljunkovitih plaža, a voda u njemu je toplija i čistija od rečne . je-zero je pogodno za masovnu rekreaciju, plivanje, veslanje, kajak, vaterpolo, sko-kove u vodu, jedrenje na dasci i druge sportove, pa je na njemu održano više svetskih i domaćih prvenstava .

Na adi Ciganliji ima i preko 50 sportskih terena na otvorenom, među kojima je i golf teren i žičara za skija-nje na vodi . Postoje fudbalski teren, te-niski, rukometni, odbojkaški i košarkaš-ki tereni, kao i igrališta za bejzbol, ragbi i hokej na travi . Tu su i tereni za odbojku na pesku i akva soker, a od ekstermnih spotova: bandži džamp, veštačka stena i peintbol . Za ribolovce tu je i jezero ada safari, površine 6 hektara, poribljeno kapitalnim i retkim primercima ribe, strogo kontrolisanog kvaliteta .

ada Ciganlija je kulturno-zabavni centar Beograda, posebno u letnjem periodu . Organizuju se brojne manife-

stacije u kojima učestvuju najpoznatiji književnici, dramski i estradni umetnici, kulturno-umetnička društva, horovi, orkestri i amateri iz raznih oblasti . Ugo-stiteljsku ponudu ade čini više desetina restorana u rustik-stilu, splav-restorana i kućica na vodi, koji svojim sadržajem čuvaju i neguju boemsku tradiciju Beograda . Na ulazu su parking-prostor za hiljadu vozila i marina u Čukaričkom rukavcu, pogodna za pristajanje čamaca, jahti i manjih brodova . Posetiocima ade Ciganlije stoje na raspolaganju i prodav-nice, prostori za piknik, kuglana, mini-golf, kočije sa konjima, turistički vozić, pedaline i sandoline za vožnju jezerom, kao i eko-brod na električni pogon .

j P “ a d a c I g a n l I j a ”

( 3541-117, www .ada-ciganlija .com

218

ada

CIG

aNLI

ja

užIvajte 7

219

Free-Climbing na Adi Ciganliji

Ada je jedan od sportskih centara Beograda

Skijanje na vodi

218

1

220

Sad

rža

j STr

aNIC

ESadržaj STraNICE 1

221

Sadržaj STraNICE

Sad

rža

j STr

aNIC

E

Ada Ciganlija - omiljeno izletište, kupalište i šetalište Beograđana

220 221

222 223

37

34

35

30

30 30

30 30

40

2929 41

2 2

98

1110

11

6 75

41

3

29

17

15

11

38 12 1314

1617

18 23-28

303132

33

2114

22

37

37

3919

2014

17

36reka Sava

Savsko jezero

ada međica

Sportski centar"makiš"

veliki makiš

Čukarički rukavac

MaP

a ad

E CI

GaN

LIjE

MaP

a ad

E CI

GaN

LIjE

užIvajte 77 užIvajte

Upravna zgrada preduzeća 1 . "ada Ciganlija"Marina "ada"2 . jezero i restoran "ada Safari"3 . Veslački klub "Grafičar"4 . Motonautički klub "Beograd"5 . Veslački klub "Crvena zvezda"6 . "rowing Sport Club"7 . Veslački klub "Partizan"8 . akademski jedriličarski klub9 . Umetnički ateljei "Vajarska radionica"10 . Splav restorani11 . "Kupatilo Beograd"12 . "Izzy Club"13 . Golf klub "Beograd"14 . "Paint Ball" poligon15 . Fudbalski tereni16 . Centralni sportski tereni17 . Staza za boćanje18 . Piknik prostor19 . Trim staza20 .

Bejzbol teren21 . Tereni za ragbi i hokej na travi22 . Veslački i kajakaški savezi i hangari23 . restoran "jezero"24 . Sudijski toranj25 . Kafe bioskop "ada"26 . Pozornica na vodi27 . Uprava kupališta28 . Sportski ribolov29 . Ugostiteljski i trgovački objekti30 . Okruglo kupatilo31 . Bungee jump32 . Veštačka stena33 . Naturistička plaža34 . žičara za skijanje na vodi35 . Zaštićeni pojas šuma36 . Splav kućice37 . Pristani za prevoz preko Save38 . ada Međica39 . Parking prostor40 . Početna stanica "ada voz"41 .

M a p a : a d a C i g a n l i j a

Hofmanova staza za gimnastiku Međunarodna takmičenja u veslanju na Adi

BeogradSka arena Najveća sportska hala u Beogradu je univerzalna dvorana za sve sportske događaje: košarka, rukomet, odbojka, tenis, gimnastika, atletika i borilački sportovi, a moguće je održavanje sportova na ledu . Velika dvorana ima površinu 48 .000 kvadratnih metara, raspoređenih u šest etaža, a prima 20 .000 posetilaca . Uz dvoranske sportove, u areni se održavaju i kon-certi, kulturne manifestacije, sajmovi i kongresi .

U Beogradskoj areni su, između ostalih velikih sportskoh događaja, održani Evropsko prvenstvo u košarci 2005, EYOF - Evropski olimpijski festival mladih 2007 . i Eurosong 2008 .

Bulevar arsenija Čarnojevića 58, Novi Beograd, ( 220-2222, fax 2131-321, e-mail: info@arenabeograd .com, www .arenabeograd .com

Bg SportSki Centar kovilovoKompleks sportskih objekata, name-njen prvenstveno streljaštvu, nalazi se na samo 15 minuta od centra Beograda .

Okružen je sa 100 hektara šume bogate raznim vrstama drveća i ptica, a na površini od 26 hektara, pored hotela “President”, smešteni su:

strelište za leteće mete i sporting �kompakt strelište sportska hala za fudbal, rukomet, �odbojku i košarkufitnes centar sa saunama, relaksa- �cionom masažom, đakuzi kadama i solarijumomotvoreni bazen sa snek barom �otvoreni tereni za male sportove �staze za šetnje i trčanje �uređeni prostor za piknik �

U Centru su 2005 . organizovani Evrop-sko prvenstvo u streljaštvu, kao i Svetski

kup u streljaštvu na kome je učestvova-lo više od 2000 sportista iz celog sveta .

Zrenjaninski put 170, 11211 Beograd, ( 2075-200, fax 2075-260, e-mail: office@bgsck .org .rs, www .bgsck .org .rs

CoUntry ClUB hotel BaBeU okviru kompleksa Country Club Hotel Babe, na 50 kilometara od centra Beo-grada, na obroncima Kosmaja, u srcu netaknute prirode, postoji i sportsko-re-kreativni centar sa brojnim sadržajima:

dva bazena na otvorenom �teren za mali fudbal �dva profesionalna teniska terena �tereni za košarku, rukomet i odbojku �teren za odbojku na pesku �trim staza �paintball teren �staze za šetnju �relax club - fitness i spa �jezero za sportski ribolov �padok i staze za jahanje �ergela rasnih konja sa instruktorima �jahanja .

Milovana Milinkovića 3, Sopot, ( 8260-078, fax 8230-077, e-mail: info@cch-babe .com, www .country-club-hotel-babe .com

SportovitenIS �

gemax Banjički venac 28b, ( 3061-813PartizanHumska 1, ( 2647-167genex Impulse hallVladimira Popovića 10, ( 311-3333

Country Club Hotel Babe - padok i staze za jahanje

7BE

OG

rad

SKa

arEN

a ~

BG

SPO

rTSK

I CEN

Tar

KOVI

LOVO

224

užIvajte

COU

NTr

Y CL

UB

HO

TEL

BaBE

~ S

POrT

OVI

užIvajte 7

225

Beogradska arena Teniski tereni Gemax

mačevanje �

mačevalački klub “crvena zvezda”Ljutice Bogdana 1a, ( 064-11-333-57

klIZanje �

ledena dvoranaČarli Čaplina 38, ( 766-667klizački savez BeogradaČarli Čaplina 39, ( 063-363-531

atletIka �

atletski savez Beogradadeligradska 27, ( 2658-564, www .asb .org .yu

Streljaštvo �

Bg sportski centar kovilovoZrenjaninski put 170, ( 2075-200, www .bgsck .org .yu

Streljački savez za leteće mete Srbije( 3320-454, www .yuclaytarget .org .yu

kartIng �

autokomerc karting centarautoput, ( 063/499-482flojdMostarska petlja, ( 065-2535-693, www .floyd-kart .co .yu

ekStremnI SPortovI �

Sportsko-penjački klub “vertikal”( 2391-009, www .vertikal .org .yuPaintball klub “arena”( 318-9395Paraglajding klub “orao”resavska 32, ( 3233-284aquaski žičara za skijanje na vodiada Ciganlija, ( 305-8066Savez ekstremnih sportova SrbijeKralja Petra 63, ( 065-8670-711

7SP

OrT

OVI

226

užIvajte

SPO

rTO

VI

užIvajte 7

227

SQuaSh �

SquashlandSrC “Pionirski grad”, Košutnjak, ( 3548-040, www .squashland .com

golf �

golf klub “Beograd”ada, ( 355-1559, www .golfclub .co .yu

jedrenje �

jedriličarski klub “gemax”Zimovnik 1a, ( 318-0000jedriličarski klub “Zemun”Kej oslobođenja 29, ( 3075-200akademski jedriličarski klub “Beograd”ada Ciganlija 2, ( 354-0469mediterranean skippers clubNušićeva 14/III, ( 063-433-631

veSlanje �

veslački klub “Partizan”ada Ciganlija 3, ( 3055-346veslački klub “crvena zvezda”ada Ciganlija 5, ( 3554-652

kajak �

kajak klub “Zemun”Kej oslobođenja 73, ( 2108-898

džet SkI �

džet ski savez Srbije Bulevar vojvode Mišića 14, ( 3065-772, www .eurojetsport .com

jahanje �

konjički klub “Beograd”Paštrovićeva 2, ( 3553-550konjički klub “aleksa dundić”Paštrovićeva bb, ( 354-1584konjički klub “kentaur”Banatska 31b, ( 063-8231-365

PadoBranStvo �

vazduhoplovni savez BeogradaLisičiji jarak, ( 887-1169Padobranski klub “feniks”Borivoja Stevanovića 17/26, ( 3977-699Padobranski klub “nebeski dijamant”Vojvode Milenka 35/1, ( 2642-041

Biciklisti na Adi Ciganliji

Streličarstvo

7LO

V I r

IBO

LOV

228

užIvajte

229

Pešačka zona Knez-Mihailove ulice jeste najatraktivnija za šetanje, ali

vas ipak više zanima rekreacija nego kupovina . Za lagane šetnje u prirodi (a delom i za vožnju biciklom) preporu-čujemo:

oBala dunava I Save �

Uređen kej počinje od starog dela Zemuna, pa pored hotela “jugoslavija”, do ušća Save u dunav, zatim ispod be-ogradskih mostova, pa sve do Bloka 45 na Novom Beogradu . Većim delom puta nalaze se mnogobrojni kafići, klubovi i restorani na vodi .

dunavSkI kej �

Od Savskog pristaništa, pored Kule Nebojše, do Sportskog centra na obali dunava . Ovde i počinje biciklistička staza koja vodi sve do ade Ciganlije .

kalemegdan �

Iz najvećeg beogradskog parka, Kale-megdana, krećete u šetnju kroz istoriju Beograda upisanu u bedeme Beograd-ske tvrđave .

ada cIganlIja �

Oko Savskog jezera postoji 7 km uređenog šetališta, sa mnogo kafića i restorana . Naravno, možete da zađete i u manje pristupačne, šumovite delove ade Ciganlije .

toPčIderSkI Park �

Najstariji beogradski park prostire se u dolini Topčiderske reke .

lov i riBolovlov �

Lovišta u Srbiji se ubrajaju među najpo-znatija u Evropi . Na teritoriji Grada Beo-grada ima 15 lovišta . Od krupne divljači lovi se srna, divlja svinja, jelen i muflon, a od sitne zec, fazan, jarebica, divlja guska, divlja patka, prepelica, grlica . lovišta šumskog gazdinstva “Beograd” su:

lovište "rit" � , površine 8263 ha, na 15 km od Beograda u blizini naselja Padinska Skela, na putu Beograd – Zrenjanin . Pored lova srneće divljači, divljih svinja i fazana uzga-janih u slobodnoj prirodi, vrši se i intenzivan turistički odstrel fazana proizvedenih u Fazaneriji “rit” . lovište "lipovička šuma" � , površi-ne 1253 ha, na magistralnom putu Beograd - Čačak, 15 km od Beogra-da . Lovi se srna i sitna divljač . lovište "trešnja" � , površine 117 ha, na avali pored starog puta za Kra-gujevac, 35 km od Beograda . Lovi se jelen lopatar i muflon .

jP “Srbijašume”Kneza Miloša 55, ( 3611-083, www .srbijasume .rslovački savez Srbijealekse Nenadovića 19-23/II, ( 3442-467, www .lovacki-savez-srbije .org

kinološki savez republike Srbijealekse Nenadovića 19-21, ( 2439-612, www .ksrs .org .yu

rIBolov �

U najbližoj okolini Beograda ribolov je moguć na mnogobrojnim lokacijama, kako na rekama Savi i dunavu, tako i u vodama Pančevačkog rita . Samostalan ribolov je moguć ukoliko obezbedite ri-bolovačku dozvolu, koju možete dobiti preko klubova sportskog ribolova .

Sportsko-ribolovni savez SrbijeMilovana Milovanovića 4, ( 361-3379

ada Safari y

Posebno blago sportskog ribolova Beo-grada predstavlja jezero “ada safari” . Od nekadašnje močvare zarasle u šipražje i trsku, 1994 . napravljeno je jezerce površine 6 hektara . ada safari jezero je poribljeno kapitalnim i retkim primerci-ma ribe, strogo kontrolisanog kvaliteta, kao što su: šaran, amur, babuška i vrlo retka i atraktivna riba linjak . Lokacija je-zera je jedinstvena za ovu vrstu sporta . Nalazi se na poluostrvu ada Ciganlija, na reci Savi, na samo 5 km od strogog centra grada .

www .adasafari .co .rs

Za ribolov su potrebne ribolovačke dozvole

šETa

LIšT

a

užIvajte 7

šetalištaŠetališta i biciklističke staze na obalama Dunava i Save

Park prijateljstva na Dunavskom keju

BICI

KLIS

TIČK

E ST

aZE

užIvajte

BICI

KLIS

TIČK

E ST

aZE

užIvajte7

230

7

231

B i C i k l i S t i Č k e S t a z e

Staza a: Marina “dorćol” na obali dunava - obala Save - ada Ciganlija

Staza B: Novi Beograd

Ove dve staze se spajaju na Brankovom mostu, gde se nalazi i lift za bicikliste .

Staza c: ada Ciganlija

Iznajmljivanje bicikala je moguće na više mesta duž pomenutih staza

to Beograda

8

233

dEL

aTN

OST

I ~ T

UrI

STIČ

KE U

SLU

GE

turIStIčka organIZacIja Beograda

turistička organizacija Beograda (toB) je javna služba Grada Beogra-

da osnovana sa zadatkom da prezentu-je, razvija i promoviše turističke vred-nosti srpske prestonice . Od 1995 . TOB je pravni naslednik Turističkog saveza Beograda koji je osnovan 1953 .

delatnoStI toB �

analiza domaćeg i stranog turistič- �kog tržišta pripremanje plana i programa �razvoja beogradskog turizma priprema i organizacija promotivnih �aktivnosti Beograda priprema i izrada turističkog promo- �tivnog materijala organizovanje mreže informativnih �centara u Beogradu organizovanje distributivne mreže �promotivnog materijala koordinacija svih učesnika turističke �ponude Beograda promovisanje Beograda na doma- �ćim i međunarodnim turističkim sajmovima

saradnja sa drugim gradovima u �zemlji i inostranstvu organizovanje kongresa �

turIStIčke uSluge toB �

razgledanje grada autobusom, �brodom ili šetnjom specijalni programi na turističkom �brodu vodička služba �organizovanje vikend programa �

turistička organizacija BeogradaMasarikova 5/IX, 11000 Beograd, Serbiaoffice@tob .co .rs, ( 3061-400

TuriSTičke iNFormacijewww .tob .co .rswww .belgradetourism .org .rse-mail: info@tob .co .rs

Simbol Beograda i Turističke organizacije Beograda je spomenik "Pobednik"

232232

turistička organizacija

Beograda - toB

tUriStiČka izdanja

Turistička organizacija Beograda priprema i izdaje štampana i elektronska izdanja koja se besplatno dele ili prodaju u turističkim informa-tivnim centrima i na drugim punktovima u Beo-gradu (hoteli, aerodrom, kulturne institucije . . .) .

BeSPlatna štamPana IZdanja �

Welcome to Belgrade � Tromesečni vodič za stranceBelguest � Tromesečni magazin na srpskom i engle-skom (suizdavač IP “Pont”)razgledanje Beograda � Vodič na srpskom i engleskomturistička mapa Beograda � Centralni deo grada, na engleskomvikend u Beogradu �turistička mapa Beograda �Na 6 jezika (srpski, engleski, nemački, francuski, italijanski i ruski)

enjoY Belgrade � Serija specijalizovanih brošura

kulturno-istorijski vodič �Na 6 jezika (engleski, nemački, francuski, italijanski, španski i ruski)vodič kroz sport i rekreaciju �Na 6 jezika (srpski, engleski, nemački, francuski, italijanski i ruski)vodič kroz hotele �Na 6 jezika (engleski, nemački, francuski, italijanski, španski i ruski)Zeleni Beograd � Na srpskom i engleskom

elektronSka IZdanja �

Internet prezentacija � www .tob .co .rs "najkrasnije mesto od davnina" dvd �3d animacija srednjevekovnog Beograda

vIdeo IZdanja �

Plug2Play �Belgrade - city of culture �Business2Belgrade �

8

235

TUrI

STIČ

Ka IZ

daN

ja

turIStIčka organIZacIja Beograda

Beogradski sajam turizma je največa turistička smotra u regionu

234

turIStIčka organIZacIja Beograd 1

literatUraBeli grad � Kulturna istorija Beograda, Mediart, Beograd, 1997 .„Plan Plus” �Cd-rOM, Contrast, Beograd, 2006 .„dobro jutro, Beograde!“ �Cd-rOM, Multimedia i TOB, Beograd, 2001 .Beograd u 10 .000 reči � Sekretarijat za informisanje, Beograd, 2002 .Bel guest � Pont i TOB, Beograd, 2003-2007 .Internet prezentacija Beograda � www .beograd .rs

oStalI IZvorI tekStova, �fotografIja I grafIčkIh PrIloga

dokumentacija Turističke �organizacije Beograda dokumentacija Službe za �informisanje Grada Beogradadokumentacija agencije agitPrOP �Organi Gradske uprave Grada �BeogradaPreduzeća i ustanove čiji je osnivač �Grad BeogradInternet prezentacije beogradskih �preduzeća, ustanova i organizacija

izdavaČturistička organizacija Beograda,Masarikova 5/IX, 11000 Beograd, SerbiaZa izdavača: jasna dimitrijević, direktor Saradnici: Ivana Milatović, Vesna aleksić, dejan Veselinov, Vesna Nađ, jelena Đuričanin, Saša Stevanović

prodUkCijakoncept i tekst: Lazar Boškovićgrafički dizajn: Miloš arizovićfotografije: Branko jovanovićdodatne fotografije: dragan Bosnić, Petar ranković i arhiva TOBlektura i korektura: Zorica Petrović - ševićPrepress: FrKa Studi e ricercheštampa: Birograf, Beogradnovembar 2008 .

prava koriŠĆenjacopyright (za sve što nije preuzeto iz drugih izvora): turistička organizacija Beograda, 2008 .Sva imena, firme i zaštitni znakovi korišćeni u ovom Vodiču vlasništvo su pomenutih subjekata i korišćeni su u najboljoj nameri .kartografska osnova mape Beograda na koricama: Intersistem kartografijaturistička obrada mape Beograda i izrada ostalih mapa: agitPrOP

LITE

raTU

ra ~

IMPr

ESU

M

237

8

236

Opuštena atmosfera u baštama kafića u Njegoševoj ulici

Beograd - grad koji nikada ne spava

238 239

241

VažN

I OBj

EKTI

Na

MaP

aMa

maPe Beograda

a M B i j e n t i Kalemegdan Beogradska tvrđava Knez Mihailova Kosančićev venac Skadarlija Gardoš

t r g o v i Trg republike Studentski trg Terazije Trg Nikole Pašića Slavija

državne inStitUCije dom Narodne skupštine Narodna skupština Srbije Vlada Srbije

Predsedništvo Srbije Skupština grada Beograda

Palata "Srbija"

k U lt U r a i n aU k a Kulturni centar Beograda Biblioteka grada Beograda Zadužbina Ilije M . Kolarca

Srpska akademija nauka i umetnosti rektorat Univerziteta rektorat Univerziteta umetnosti

Univerzitetska biblioteka Narodna biblioteka Srbije Narodno pozorište

C r k v e Patrijaršija SPC

Saborna crkva Hram Svetog Save Vaznesenjska crkva Crkva Svetog Marka Bogorodičina crkva ružica

Crkva aleksandra Nevskog Nikolajevska crkva

Z ato što je vrabac uvek ono što smo mi samo ponekad: srećan,

skroman, druželjubiv, zadovoljan, malo traži - mnogo daje!

Zato što se vrabac ne kiti tuđim perjem, nego nosi to svoje jedno jedino, i nosi ga s ponosom (iako nije firmirano!)

Zato što maskota velikog grada treba da bude mala ptica (bolje tako nego obrnuto!)

Zato što je dobro da za promenu malo učimo od vrabaca (videli smo šta umeju i dokle su nas dovele velike grabljivice!)

Zato što je neverovatno da u tako malu pticu stane toliko mnogo života (jeste li nekad videli da vrabac miruje?)

Sve ovo i vrapci znaju (odavno!) I zato, izabrali smo vrapca za maskotu Beograda . . . ali ostaje jedno pitanje: . . .da li se vrapci sa tim slažu?

I na kraju . . .

M U z e j i Narodni muzej Etnografski muzej Vojni muzej Pedagoški muzej Muzej savremene umetnosti Muzej primenjene umetnosti Vukov i dositejev muzej Muzej Ive andrića Muzej Nikole Tesle Manakova kuća Konak kneginje Ljubice Konak kneza Miloša Zavičajni muzej Zemuna

o S ta l i o B j e k t i Sava centar Beogradski sajam Zoološki vrt Botanička bašta Bajrakli džamija ada Ciganlija Topčiderski park Košutnjak Umet . paviljon "Cvijeta Zuzorić" Ičkova kuća Stara Kapetanija

t r ž n i C e n t r i City passage New millennium Zira delta City Sava centar YU Biznis centar

z a B ava Kafići na Obilićevom vencu Kafići u ul . Strahinjića Bana Kafići i klubovi u Njegoševoj Klubovi i restorani u Skadarliji Klubovi i restorani na obali dunava Klubovi i restorani na Ušću Klubovi i restorani na obali Save

Važni objekti na mapamaZašto vrabac?

ii

241240

Domaći vrabac - Passer domesticus

Teks

t: Al

eksa

ndar

Kot

haj

243

Mapa: širi centar grada

Z V A N I Č N I T U R I S T I Č K I V O D I Č K R O Z B E O G R A DZ V A N I Č N I T U R I S T I Č K I V O D I Č K R O Z B E O G R A D

T U R I S T I Č K A O R G A N I Z A c I j A B E O G R A D AT U R I S T I Č K A O R G A N I Z A c I j A B E O G R A D A

ISBN 978-86-7708-078-5


ZVA

NIČN

I TUR

ISTIČKI V

OD

IČTU

RISTIČK

A O

RG

AN

IZAcIjA

BEO

GR

AD

A

TOB

2 0 0 8 L E G E N D A U Z M A P E


AERODROM “NIKOLA TESLA” 2097-828 (9.00-20.00) [email protected]

MAKEDONSKA 5 3343-460 (9.00-20.00, subotom 9.00-17.00, nedeljom 10.00-16.00)

[email protected], PALATA “ALBANIJA” 2635-622 (9.00-20.00, subotom9.00-17.00, nedeljom 10.00-16.00)

[email protected] ŽELEZNIČKA STANICA 361-2732 (9.00-20.00, subotom 9.00-17.00, nedeljom zatvoreno)

[email protected] PRISTANIŠTE

3288-246 (mart-novembar, 8.00-19.00) [email protected]

FRKa

Stu

di e

Ric

erch

e

UžI cENTAR GRADA: str. 2-3

ŠIRI cENTAR: str. 242-243

Auto-putTranzitni putPrugaJavni objekatŠumaParkHotelZdravstvena ustanovaBolnicaPolicijska stanicaAutobuska stanicaŽeleznička stanicaStanica BeovozaPristaništeBenzinska pumpaParkingGaražaPoštaMuzejPozorišteCrkvaSpomenikSportski terenBazenKupališteTeniski teren

TURISTIČKI INFORMATIVNI CENTRI TOB


S A D R ž A j

Sadržaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

U p O z N A j T E 6

Beograd ukratko . . . . . . . . . . . . . 7Istorija Beograda . . . . . . . . . . . . 11Znamenitosti Beograda . . . . .25Zašto Beograd? . . . . . . . . . . . . 64Duh Beograda . . . . . . . . . . . . . .67

p U T U j T E 9 0

Pre polaska . . . . . . . . . . . . . . . . .92Avionom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Autobusom . . . . . . . . . . . . . . . . 101Vozom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102Brodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103Automobilom . . . . . . . . . . . . . .104Prevoz u gradu . . . . . . . . . . . . .109

B O R AV I T E 1 1 6

Hoteli u Beogradu . . . . . . . . . . 117Hoteli u okolini Beograda . . . 125Moteli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Kampovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Hosteli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Ostali smeštaj . . . . . . . . . . . . . . 129

p R O B A j T E 1 3 0

Kafane Beograda . . . . . . . . . . . 131Restorani u Skadarliji . . . . . . . 133(Inter)nacionalni restorani . . 134Specijalizovani restorani . . . .140Gastronomski vodič . . . . . . . .146

S A z N A j T E 1 5 4

Korisne informacije . . . . . . . . 155

R A zg l E d A j T E 1 6 8

Vodič kroz kulturu . . . . . . . . . . 175Ustanove kulture . . . . . . . . . . . 176Izleti i obilasci . . . . . . . . . . . . . .188

U ž I VA j T E 1 92

Zabava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .194Kupovina . . . . . . . . . . . . . . . . . 202Sport i rekreacija . . . . . . . . . . . 210Šetališta . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

TO B E O g R A d A 2 3 2

Zašto vrabac? . . . . . . . . . . . . . 240Važni objekti na mapi . . . . . . 241

Beograd Beogradupoznajte upoznajte

Beograd

p U T U j T EU p O z N A j T E

p R O B A j T E R A zg l E d A j T E

B O R AV I T E

S A z N A j T E

U ž I VA j T E

Putujte avionom, autobusom, vozom, brodom, automobilom...

Istorija i znamenitosti grada, kongresi i sajmovi, univerzitetski grad...

Detaljan vodič kroz prošlost i sadašnjost grada budućnosti južne Evrope

Upoznajte, putujte, boravite, probajte, saznajte,

razgledajte, uživajte!

Važne institucije, biznis, važni telefoni, internet, hitni slučajevi, usluge...

Zabava u Beogradu - klubovi, kafići, noćni klubovi, kupovina, sportski objekti, rekreacija, šetališta, staze za bicikliste...



Hoteli u Beogradu i u okolini Beograda, moteli, kampovi, hosteli...

Vodič kroz kulturna dešavanja, ustanove kulture, izleti i obilasci...

Kafane, nacionalni i internacionalni restorani, gastronomski vodič...

9 788677 080785