univerzitet umetnosti u beogradu - arts.bg.ac.rs · doktorska disertacija beograd, 2016 . mentor:...

Univerzitet umetnosti u Beogradu

Interdisciplinarne studije

Grupa za teoriju umetnosti i medija

Jelena Mihajlović-Marković

VIDOVI ORGANIZACIJE TONALNOG SISTEMA

SERGEJA PROKOFJEVA

Doktorska disertacija

Beograd, 2016

Mentor:

dr Vesna Mikić, redovni profesor, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet muzičke

umetnosti, Katedra za muzikologiju

Predsednik komisije:

dr Sonja Marinković, redovni profesor, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet muzičke umetnosti, Katedra za muzikologiju

Članovi komisije:

dr Katarina Tomašević, viši naučni saradnik, Muzikološki institut, Akademija nauka i umetnosti, Beograd

dr Tijana Popović Mladjenović, vanredni profesor, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet

muzičke umetnosti, Katedra za muzikologiju

dr Anica Sabo, redovni profesor, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet muzičke

umetnosti, Katedra za muzičku teoriju

Izjava zahvalnosti

Proučavanje tonalne strukture Sergeja Prokofjeva bio je dugotrajan, zahtevan, ali i inspirativan i

kreativan proces. Poseban podsticaj i ohrabrenje da istrajem u tom poduhvatu pružilo mi je nekoliko osoba, čiji saveti, sugestije i smernice su me dodatno motivisali tokom izrade disertacije. Pre svega, želim da se zahvalim mom mentoru, prof. dr Vesni Mikić za nesebičnu

pomoć u sagledavanju metodoloških pristupa u radu i za stručne savete kojima me je usmeravala

ka konačnom oblikovanju disertacije. Posebno želim da se zahvalim prof. Mirjani Živković sa kojom sam, pre mnogo godina, započela istraživanje ove problematike. Svojim visoko

profesionalnim pristupom, preciznim analitičkim sagledavanjem, ali i kreativnim duhom i

otvorenošću za višeznačna harmonska tumačenja, prof. Živković je u velikoj meri doprinela

dubljem razumevanju problematike određenja tipa tonalnosti u muzici Prokofjeva. Želim da se zahvalim i dr Katarini Tomašević, višem naučnom saradniku iz Muzikološkog instituta SANU,

koja mi je u inspirativnim i stručnim razgovorima pružila poseban podstrek u istraživanju, kao i

motivaciju da istrajem u ovom poduhvatu. Zahvaljujem se i članovima Komisije dr Sonji Marinković, dr Anici Sabo i dr Tijani Popović-Mlađenović, koje su prihvatile da pročitaju i kritički razmotre moju disertaciju.

Abstrakt

Predmet proučavanja ove disertacije jeste tonalna struktura u harmonskom sistemu Sergeja Prokofjeva,

koja se iskazuje kao jedan od ključnih označitelja njegovog upečatljivog i veoma prepoznatljivog muzičkog govora. Osobenost zvučnog prostora u muzici jednog od najznačajnijih kompozitora 20. veka, ogleda se u specifičnoj sprezi i prelamanju dijatonike i hromatike, modalnog i tonalnog, ostvarenim na

način kojim se sveobuhvatnost tog prostora iskazuje unutar ne samo jasne centralizacije tonaliteta, već i tonalnog roda. U brojnim dosadašnjim teorijskim postavkama ruskih i anglosaksonskih teoretičara, uočava se terminološka neusaglašenost u definisanju tonalnog sistema ovog autora; većina se, ipak, slaže u tome da je njegova muzika tonalna. Polazeći od te pretpostavke, jedan od ciljeva rada jeste da najpre

otkrije i definiše, a potom i tipološki sistematizuje sve postupke i procedure na osnovu kojih bi se

formirao teorijski okvir za tumačenje specifičnog tonalnog jezika Prokofjeva, kao i prilog dubljem

razumevanju stvaralačke poetike kompozitora. U tom cilju detaljno su proučeni: unutar-tonalni i među-

tonalni odnosi, politonalni i među-tonalni prostori, presek horizontalnog i vertikalnog uzajamnog dejstva,

profil akordike unutar odnosa dijatonika-hromatika, kao i načini promene tonaliteta.

Navedene oblasti proučene su na osnovu detaljne analize devet sonata za klavir koje, nastale u

vremenskom okviru od skoro četrdeset godina (1909–1947), spajaju liniju različitih stvaralačkih faza

kompozitora, te predstavlju mogući obrazac za sagledavanje tretmana forme, tematizma, osobenog spoja

linearnosti i vertikalnog nadslojavanja, a naročito harmonskog sistema i strukture tonalnosti.

Jedan od, takođe, ključnih označitelja harmonskog jezika Prokofjeva jeste pozicija dijatonike i njeno

dejstvo unutar hromatizovanog tonalnog prostora. Iz tog razloga bilo je neophodno poći od proučavanja odnosa dijatonika – hromatika, kao ključnog polja unutar koga smo najpre ispitali analitičke interpretacije pojedinačnih elemenata dijatonike, a potom sagledali i ukrštanje međusobnog dejstva dijatonike sa hromatikom, načina na koje se takva dejstva ispoljavaju, kao i u kom stepenu zastupljenosti pojedinačnih elemenata se oni manifestuju. Dijatonika kao jedna od ključnih tačaka u ostvarivanju tonalne stabilnosti

unutar složenijih hromatizacijskih slojeva, iskazuje se, pored ostalih, i na način koji dijatonizira upravo

isti hromatski tonski prostor. Sa druge strane, hromatika se iskazuje kako u linearnom-melodijskom, tako

još više u vertikalnom smislu, gde su hromatska zasićenja proizvod bilo naslojavanja različitih akordskih formacija, često bikordalnih bilo onih, koji u sudaru sa (ponovo) dijatonskim akordima tvore specifične zvučne sklopove. U tom smislu osim, za Prokofjeva tipičnih – Lidijskog, Frigijskog i Polarnog akorda,

posebno su izdvojene složene strukture sa dvorodnim i disalterovanim tonovima, a predložena je i nova

tipologija vertikalnih formacija u koju su svrstani vođični, prijanjajući, klizajući akordi i hromatski

dvojnik.

Težište rada čini istraživanje strukture tonalnog sistema, te smo u ovoj disertaciji ponudili kriterijume za

hipotezu nove tipologije vidova ispoljavanja složenosti tog sistema. Specifičan spoj dijatonike sa hromatikom, tonalnih i modalnih obeležja, objašnjen je kao činilac koji uslovljava ekstenziju gravitacionog polja zajedničkog tonskog prostora, čime se, u sadejstvu sa navedenim pod-sistemima, formira suštinski novi oblik tonalne višeslojnosti, koji se manifestuje kroz tri osnova upečatljiva modaliteta. To su: fuzija više vrsta tonal-modaliteta u jednom (zajedničkom) centru; asocijativno-policentrična tonalnost i međutonalni prostor –

međutonalnost. Jedna od posebno detaljno proučenih oblasti je i fenomen klizanja, čiji značaj se ogleda u

uticaju na hromatizacijskom proširenju tonalnog centra. Ovaj fenomen, idiosinkratičan za Prokofjeva, iskazuje se u dva vida, a sistematizovan je i definisan kao 1) iskliznuće i 2) hromatsko akordsko klizanje. Iskliznuće se manifestuje u dva vida: sa tonalnim izmeštanjem, i u vidu unutartonalnog ili melodijskog

iskliznuća (koje dovodi do simulacije bitonalnosti). Treća značajna proučena oblast jeste način promene tonaliteta, gde se, takođe, kao idiosinkratične izdvajaju tri vrste. Ove modulacije nisu dosad bile prepoznate

unutar interpretacijskog okvira tonalne harmonije, te je predložena njihova tipologija. Na osnovu detaljno sagledanih i precizno proučenih harmonskih procedura u odabranom analitičkom korpusu, može se zaključiti da se međutonalno prelamanje i presek sa asocijativnim tonalnim platoima, kao i

sapostojanje ovih tonalnih prostora u fuziji sa elementima više pod-sistema, iskazuju kao najznačajnije determinante u pretpostavci definisanja sveobuhvatnog tonalnog polja unutar predloženih (novih) vidova organizovanja tonalnog sistema Sergeja Prokofjeva.

Ključne reči: Prokofjev; struktura tonaliteta/tonalnosti; fuzija modalnosti i tonaliteta, asocijativno-

policentrična tonalnost; međutonalnost; hromatsko akordsko klizanje; vođična modulacija; modulacija pomoću akordskog klizanja; modulacija pomoću intonativnog mosta; vođični akord; prijanjajući akord; hromatski dvojnik; simulacija bitonalnosti.

Naučna oblast: društvene nauke; Uža naučna oblast: nauke o umetnostima

Abstract

The subject of this dissertation is the exceptional tonal structure in the harmonic system of Sergei

Prokofiev, one of the most prominent composers of the 20th century. His tonal system is one of the key

points in determining his outstanding and notably recognisable music language. The exquisite sound

sphere of his music is reflected in specific interactions and refractions of diatonic and chromatic spheres,

as well as of modal and tonal elements; these are accomplished in such a manner that direct the all-

encompassing sound space not only to one undeniable key center but also, to a clear key mode (minor or

major).

The numerous studies by Russian and Anglo-Saxon theorist which deal with defining Prokofiev’s tonal

system show significant terminological divergence; nevertheless, most of them do not deny that his music

is tonal. One of the main fields of this research is identifying and defining all the processes and procedures

in order to form a systematic typology, the basis for a theoretical interpretation of the specific tonal design

as well as of the very music poetics of Sergei Prokofiev.

The dissertation brings a thorough examination of relations both in and out of tonality i.e. those within one

center and between different centers; furthermore, the research includes polytonal and inter-tonal spaces,

interaction mutual effects between the linear chromatic and vertical diatonic spheres, chord profiles within

diatonic-chromatic relations, and modulation techniques. Examinations of these fields and procedures

were conducted through detailed analyses of nine Piano sonatas which, being composed during almost

forty years (1909–1947), connect the diverse creative composer’s phases. They are observed as a possible

pattern for perceiving the treatment of form, thematic shaping, the specific junction of linear and vertical

layers, and especially for the harmonic system and tonal structure.

One of the key elements to elicit the harmonic speech of Prokofiev is also the manifestation of diatonics

within the chromaticized tonal space. Thus, the diatonic-chromatic relation was the initial point of the

research within which the interpretations of separate diatonic elements were firstly analyzed, followed by

examining the manifestation of their interaction and mutual influence with chromatics, with regard to

grading the presence of each of these elements. Diatonics, as the crucial point in preserving the tonal

stability within complex chromatized layers, is manifested in the specific way which enables the same

chromatic tone space to sound in a diatonic manner. On the other hand, chromatism is manifested both in

linear-melodic and even more in vertical aspects, where chromatic complexity derives from the super-

imposition of various chord formations, as in bi-chord stuctures, or in junction with (again) diatonic

chords. Aside from the Lydian, Phrygian and Polar chords, typical for Prokofiev, other complex structures

with disaltered tones were especially emphasized; a new chord typology was also proposed introducing

leading-chord structures, sliding chords, leaning-chords and chromatic twins.

The main focus of this work is the research of the structure of the tonal system, and the criterion for the

hypothesis of a new typology of its complex manifestations was subsequently proposed.

The specific junctions of diatonic and chromatic sub-systems and tonal and modal elements are pointed

out as crucial elements in building-up the extension of the gravitation sphere of one common tone space,

in which new forms of multi-layer tonality are demonstrated. There are three basic modalities which

manifest these junctions. 1) Fusion of several scale types with the same tonic (major, minor, modes), 2)

Associative level, or associative-polycentric tonality, meaning refraction of two or more different keys

and, 3) Inter-tonal space (intertonality), meaning fusion of several different tonal centers into one layer.

The phenomenon of chromatic slippages is also emphasized, as its influence on the chromatic extension of

the tonal center is of notable significance. This phenomenon, idiosyncratic for Prokofiev, is manifested in

two ways which were systematized and defined in this dissertation as: 1) slippage and 2) chromatic chord

sliding. The slippage is realized in two basic ways – the first resulting with a tonal shift, and the second

within one key as an inner-tonal or melodic slippage (leading to the simulation of bitonality).

Finally, the third significant field of research was devoted to tonal shifts, within which are three types

recognized as idiosyncratic, and a new typology is proposed since they have not been so far systematized

within the analytical frame of tonal harmony. The thorough and precise interpretations of complex

harmonic procedures in the analytical samples confirm that the inter-tonal refractions, their intersection

with associative tonal plans, as well as with the fusion of various sub-system elements, represent the most

outstanding determinants in defining the all-encompassing tonal field within the proposed new ways of

tonal organization in the music of Sergei Prokofiev.

Key words: Prokofiev, tonal structure, fusion of modes and tonality, associative-polycentric tonality, inter-

tonality, chromatic chord sliding, leading-tone modulation, sliding-chord modulation, intonation-transition

link, leading-chord, leaning chord, chromatic twin, simulation of bitonality.

i

Sadržaj

I Deo - Procedure Sergeja Prokofjeva:

O, oko i u tonalitetu/tonalnosti

1. Uvodna razmatranja

1.1. Predmet i cilj rada

1.2. Metodološki okvir istraživanja

1.3. Dosadašnje teorijske postavke – terminološka neusaglašenost

1.4. Metodi analize

2. O tonalitetu

2.1. Dijatonika – hromatika. Spona i međuzavisnost

2.1.1. Dijatonika; prvi, osnovni vid ispoljavanja

2.1.2. Drugi vid ispoljavanja dijatonike

2.1.3. Prožimanje tonalnih centara

2.1.4. Gradivni elementi dijatonike: spoj linearnog i vertikalnog sloja

2.2. Hromatizacija

2.2.1. Jednostavniji vid ispoljavanja hromatike

2.3. Susret dijatonike i hromatike sagledan kroz

alterovane akorde dijatonskog i hromatskog tipa

2.3.1. Frigijski akord

2.3.2. Lidijski akord

2.3.2.1 Veći stepen hromatizacije

2.3.2.2. Primena lidijskog akorda u modulaciji

2.3.3. Polarni akord

2.3.4. Drugačiji tipovi akorada

3. U i o tonalnosti – Vidovi ispoljavanja složenosti tonalne strukture

3.1. Vidovi organizovanja tonalnog sistema. Predlog nove tipologije

1

2

4

8

10

10

11

13

15

16

16

18

18

22

26

30

33

39

47

49

ii

3.2. Modalitet A – fuzija više vrsta tonal-modaliteta

u jednom (zajedničkom) centru

3.3. Modalitet B – asocijativno-policentrična tonalnost

3.3.1. Jednostavniji vidovi ispoljavanja modaliteta B

3.3.2 Složeniji vidovi ispoljavanja modaliteta B

3.3.3. Uticaj tematske višeslojnosti na formiranje

asocijativno-policentrične tonalnosti

3.3.4. Spona asocijativno-policentrične tonalnosti i drugih lestvičnih

sistema: celostepenost, umanjena lestvica, pentatonika

3.3.4.1. Spona sa celostepenom lestvicom

3.3.4.2. Primese pentatonike

3.3.4.3. Spoj sa umanjenom lestvicom

3.4. Modalitet C – međutonalni prostor

3.4.1. Jednostavniji vidovi ispoljavanja modaliteta C

3.4.2. Složeniji vidovi ispoljavanja modaliteta C

3.4.3. Međutonalnost kao proizvod tematske višeslojnosti

3.4.5. Spoj međutonalnosti sa umanjenom i celostepenom lestvicom

3.4.5.1. Umanjena lestvica i međutonalnost

3.4.5.2. Celostepena lestvica unutar međutonalnog prostora

3.5. Druge lestvične organizacije

3.5.1. Primena umanjene i celostepene lestvice nezavisno od modaliteta

3.5.2. Kombinovanje celostepene lestvice

sa drugim, retko korišćenim lestvičnim organizacijama

3.6. Vidovi ispoljavanja bitonalnosti

3.6.1. Maskirana ili latentna bitonalnost

3.6.2. Prava bitonalnost

4. U tonalitetu i iz(van) njega

4.1. Predlog nove tipologije modulacija u harmonskom sistemu Prokofjeva

50

61

62

68

75

79

79

81

83

84

85

91

96

103

104

106

109

109

112

115

115

117

121

121

iii

4.1.1. Modulacija pomoću hromatskog klizanja

4.1.2. Vođična modulacija

4.1.3. Modulacija pomoću intonativnog mosta

4.2. Različiti vidovi fenomena klizanja, potpodela i funkcija

4.2.1 Iskliznuća u novi tonalitet

4.2.2. Melodijsko ili unutartonalno iskliznuće

4.3. Klizanje akorada

5. II Deo - U tonalitetu/tonalnosti Sergeja Prokofjeva:

Analitičko sagledavanje vidova ispoljavanja tonalnog sistema u kontekstu integralnog toka – tri studije

slučaja 5.1. Sonata br. 2

5.2. Sonata br. 6

5.3. Sonata br. 9

6. Zaključak

Literatura

Prilog 1.Pojmovnik

Prilog 2. Indeks primera

Biografija

121

124

128

137

137

140

144

151

153

181

235

272

280

284

288

289

1

I Deo - Procedure Sergeja Prokofjeva: O, oko i u tonalitetu/tonalnosti

1. Uvodna razmatranja

1.1. Predmet i cilj rada

BoРКt stvКrКlКčkТ opus SОrРОУК ProkoПУОvК (1891–1953) bio je mnogo puta predmet

muгТkološkТС Т tОorТУskТС ТstrКžТvКnУК. InvОntТvnК mnoРooЛrКгnost nУОРovО muгТkО Т upОčКtlУТvК

prОpoгnКtlУТvost muгТčkoР РovorК, mОđutТm, uvОk ТгnovК nКmОću potrОЛu Т tОžnУu НК sО otkrТУu Т

НОПТnТšu onТ pКrКmОtrТ koУТ oНrОđuУu stvКrКlКčku poОtТku SОrРОУК ProkoПУОvК.

JОНКn oН klУučnТС ОlОmОnКtК tО poОtТkО svakako jeste njegov tonalni sistem, koji na

pКrКНТРmКtТčКn nКčТn oЛУОНТnУuУО prТstupО rКnТУТС stТlskТС ОpoСК u koУТmК УО tonКlТtОt, mКkКr Т

prošТrОn, čТnТo nОprТkosnovОnu (stКЛТlnu) osnovu muгТčkoР tokК sК УОНnО, i 'nov', НruРКčТУО

organizovan гvučnТ prostor, sКoЛrКžОn sК НuСom moНОrnТгmК, sК НruРО strКnО. PrОpoгnКtlУТv

osvrt kК sТstОmТmК prošlostТ Т trКНТМТУО УО povoН гК čОsto rКгmКtrКnУО stilskog profila u terminima

'nОoklКsТčnoР' Prokofjeva (i pored neosporne razlike u odnosu na neoklasicizme Stravinskog ili

ŠostКkovТčК npr.), Т mКНК ЛТ sО, posmКtrКУućТ ovu rКvКn kompoгТtorovoР muгТčkoР УОгТkК,

podjednako dobro mogle primeniti i odrednice 'neoromantizma', '(neo)ekspresionizma', ili,

'avangardizma', nijedan od ovih termina ne bi u potpunosti oslikao njegov stil. Tonalnost

muгТčkoР pТsmК ProkoПУОvК nО НovoНТ sО u pТtКnУО; nУОРovК muгТkК УО nОosporno tonКlnК,

uklУučuУućТ, nКrКvno, spoУ sК moНКlnom oЛoУОnošću. MОđutТm, pТtКnУК oНrОđОnУК strukturО

tonКlnostТ Т rКгotkrТvКnУК složОnostТ sТstОmК nУОРovoР muгТčkoР УОгТkК, tКkođО Уoš uvОk nТsu

dobila definitivan odgovor.

Jedan od ciljeva rada jeste НК nКУprО otkrТУО, К potom НОПТnТšО onО momОntО koУТ čТnО

klУučnО parametre za teorijsko tumКčОnУО tonalnog jezika i razumevanje stvКrКlКčkО poetike

Prokofjeva. U tom МТlУu, kКo nОopСoНnost sО nКmОćО provОrК prТmОnУТvostТ postoУОćТС КnКlТtТčkТС

mОtoНК, provОrК НoЛТУОnТС КnКlТtТčkТС rОгultКtК u smТslu povrКtnoР НОУstvК nК tОorТУskК stКnovТštК

po pitanju teorije tonaliteta, teorije promene tonaliteta, teorije unutar-tonКlnТС oНnosК, mОđu-

tonalnih odnosa, te strukture harmonskog jezika. Drugi, ne manje bitan, cilj rada jeste da se kroz

sКРlОНКvКnУО Т НОПТnТsКnУО strukturО СКrmonskoР РovorК ukКžО nК promОnО sОmКntТčkoР koНК Т

oЛУКsnТ spОМТПТčnost ТnНТvТНuКlnoР stТlК Sergeja Prokofjeva.

2

DОПТnТsКnУО muгТčkoР sТstОmК ProkoПУОvК vОomК УО složОn Т vТšОsloУКn proМОs. UkolТko

ЛТsmo sО moРlТ složТtТ oko toРК НК УО muгТčkТ Рovor ProkoПУОvК upОčКtlУТv Т vОomК prОpoгnКtlУТv,

onda se, sa jedne strane, postavlja pitanje kojim postupcima je ostvarena ovakva, zaista osobena

muгТčkК КrtТkulКМТУК, a sa druge strane, na kojim parametrima treba da se zasniva razotkrivanje

svТС rОlОvКntnТС čТnТlКМК koУТ ПormТrКУu nУОРov muгТčkТ УОгТk. Jedan od ciljeva rada jeste i da se

sКčТnТ sТstОmКtТгКМТУК rКsprostrКnУОnostТ (stОpОnК učОstКlostТ) poУКvК koУК su prОНmОt proučКvКnУК

Т НК sО НОПТnТšО u koУoУ mОrТ to omoРućКvК poУКšnУОnУО КutОntТčnoР stТlК sКmoР ProkoПУОvК ТlТ, s

НruРО strКnО, utТčО nК НОПТnТsКnУО oНnosК normО Т oНstupКnУК oН utvrđОnО normО, kКo Т oНnosК

prОlКmКnУК trКНТМТonКlТгmК Т moНОrnТгmК. U tom МТlУu, trОЛК utvrНТtТ štК prОНstКvlУК „normu“

složОnoР tonКlnoР sТstОmК, „nОuoЛТčКУОnТС“ harmonsko-tonКlnТС rОšОnУК, „ТsklТгnućК“ i u kojoj

meri je to integralni deo samog individualnog kompozicionog stila, pa se kao takav postavlja kao

norma u odnosu na koju bi „tradicionalno“ rОšОnУО ЛТlo ТskorКk ТlТ oНstupКnУО.

1.2. Metodološki okvir istraživanja

ГnКtКn НОo ukupnoР opusК SОrРОУК ProkoПУОvК čТnТ muгТkК гК klavir, a u tom okviru,

kao kapitalna dela, izdvajaju se devet sonata1. Nastale u rasponu oН skoro čОtrНОsОt РoНТnК

(1909–1947), spКУКУućТ lТnТУu rКгlТčТtТС stvКrКlКčkТС ПКгК, sonКtО oЛuСvКtКУu Рotovo čТtКvo

stvКrКlКštvo kompozitora, pК čТnО moРućТ obrazac za sagledavanje tretmana forme, tematizma, a

nКročТto proЛlОmК СКrmonskoР КspОktК muгТčkoР РovorК, kroг koУТ sО oРlОНК promОnК

sОmКtТčkoР kôНК Т strukturО tonКlnostТ u autorovom harmonskom jeziku. Iz tog razloga, ovaj rad

je zasnovan na detaljnoj analizi devet sonata za klavir, u koУТmК sКm proučКvКlК:

unutar-tonКlnО Т mОđu-tonalne odnose,

polТtonКlnО Т mОđu-tonalne prostore,

presek horizontalnog i vertikalnog uzajamnog dejstva,

profil vanakordskih pojava unutar odnosa dijatonika-hromatika,

nКčТn promОne tonaliteta i tipologiju vertikalnih sklopova u

korelaciji sa polifono-linearnim pismom.

1 Sonata br. 1, op.1 (1909); Sonata br. 2, op.14 (1912); Sonata br. 3, op. 28 (1917); Sonata br. 4, op. 29 (1917);

Sonata br. 5, op.38 (1923); Sonata br. 6, op. 82 (1939-40); Sonata br. 7, op. 83 (1940-42); Sonata br. 8, op. 84

(1940-44); Sonata br. 9, op. 103 (1947).

3

Sve navedene oblasti su posebno sistematizovКnО po poРlКvlУТmК. U rКНu su proučКvКnО

i oblasti akordike i kadencionih obrta, posebno je razmatrana oblast modulacija, kКo što УО

prОНložОnК i (nova) tТpoloРТУК spОМТПТčnТС nКčТnК promОnК tonКlТtОtК. IгložОnК tТpoloРТУК oЛuСvКtК

nОkolТko vrstК moНulКМТУК koУО sО ТгНvКУКУu kКo ТНТosТnkrКtТčnО za Prokofjeva, a koje u

teorijskom smislu dosad nisu bile sistematizovane unutar interpretacijskog okvira tonalne

harmonije.

TОžТštО rКНК čТnТ ТstrКžТvКnУО vТНovК orРКnТгКМТУО tonКlnoР sТstОmК, Т u tom smТslu УО

teorijski postavljena nova tipologija organizacije tonalnog sistema. Osim novoprОНložОnТС

modaliteta ispoljavanja tonalne organizacije, posОЛno su proučОnО Т sТstОmКtТгovane pojave koje

su tКkođО idiosinkratske za Prokofjeva, a to su akordsko klizanje i isФХiгnuća u melodijsko-

harmonskim odnosima. NКvОНОnТ ПОnomОnТ УОsu uočОnТ oН strКnО rКгlТčТtТС tОorОtТčКrК, КlТ sО

nУТСovo tОorТУsko tumКčОnУО uРlКvnom гКНržКvКlo nК nТvou konstКtКМТУО, ЛОг ЛlТžТС oЛУКšnУОnУК.

Postupci klizanja i isФХiгnuća se iskazuju nО sКmo kКo konstТtutТvnТ čТnТoМТ nУОРovoР

prepoznatljivog kompozicionog stila, nego i same strukture njegove tonalnosti zbog upliva

rКгlТčТtТС СromКtskТС skoУОvК. MОđutТm, spОМТПТčКn УО nКčТn njihove primene kojim se stvara

utisak НТУКtonТčnostТ Т porОН СromКtskО polТvКlОntnostТ (ili uprkos njoj).

U НruРom НОlu rКНК, ТгložОnО su НОtКlУnО СКrmonskО Т ПormКlnО КnКlТгО SonКtО Лr 2, op.

14 (1912) Sonate br. 6, op. 82 (1939-40) Т SonКtО Лr. 9, op. 103 (1947), РНО su КnКlТtТčkТ prОМТгno

oЛУКšnУОnО svО СКrmonskО poУКvО unutКr tonКlТtОtК, nКčТnТ promОnО tonКliteta, kao i same vrste

organizacije tonalnog sistema. Ove tri od ukupno devet klavirskih sonata, izabrane su iz nekoliko

razloga. Po godinama nastanka, one pripadaju nКУгnКčКУnТУТm pОrТoНТmК nУОРovoР ukupnoР

stvКrКlКštvК, К unutКr vrОmОnskoР okvТrК pОrТoНa – one se mogu smatrati reprezentima triju

klУučnТС stvКrКlКčkТС ПКгК. SlОНОćТ, НКklО, Сronološku НТmОnгТУu promОnК КutorovoР stvКrКlКčkoР

govora, analizom ovih sonata omoРućКvК se prКćОnУО rКгlТčТtТС stТlsko-kompozicionih i

elemenata u dijahroniji, kao i sagledavanje razvojnog puta harmonsko-tonКlnoР mТšlУОnУК u

spiralno-uгlКгnom luku koУТ možО ukКгКtТ nК moРuću ОvolutТvnost složОnostТ ТspolУКvКnУК

tonКlnТС orРКnТгКМТУК. DruРК, ŠОstК Т DОvОtК sonКtК ostvКrОnО su u ПormТ čОtvorostКvКčnТС

МТklusК, unutКr koУТС sО pokКгuУО Уoš УОНnК kКrКktОrТstТčnК oгnКkК kompoгТМТonoР pТsmК

Prokofjeva, a to tematsko-motТvsko povОгТvКnУО stКvovК. OsТm УОНnostКvКčnО PrvО Т TrОćО

4

sonКtО, svО ostКlО sonКtО su trostКvКčnО; ovО sonКtО ЛТćО prТkКгКnО oЛuСvКćОnom КnКlТгom

najilustrativnijih situacija i postupaka u ko-relaciji sa osnovnom koncepcijom prvog dela rada.

1. 3. Dosadašnje teorijske postavke – terminološka neusaglašenost

PolКгnО СТpotОгО poНrКгumОvКУu rКгmКtrКnУО tОrmТnološko-pojmovnih postavki sa

prОtpostКvkom НК УО moРućО nУТСovom rОvТгТУom НoćТ Нo prКvoР poУmovnoР okvТrК гК

rКгumОvКnУО vТНovК orРКnТгovКnУК tonКlnostТ muгТkО SОrРОУК ProkoПУОvК. U mom НosКНКšnУОm

ТstrКžТvКnУu ovО proЛlОmКtТkО, pokКгКlo sО НК sО pТtКnУК oНrОđОnУК strukture tonaliteta,

НОПТnТsКnУК ТspolУКvКnУК tТС strukturК, postКvlУКУu kКo ЛКгТčno, nКУvКžnТУО polУО rКгmКtrКnУК.

KolТko УО složОno to pТtКnУО, nКУЛolУО sО možО vТНОtТ po mnoštvu prОНloРК гК tumКčОnУО

tonalnosti Prokofjevljeve muzike u ruskoj literaturТ. Osvrnuću sО sКmo nК nОkolТМТnu. PođТmo oН

termina hromatski tonalitet ili proširОn tonaХitОt, koУТ poНrКгumОvК šТrОnУО tonКlnoР oЛТmК Нo

uklУučТvКnУК svТС НvКnКОst tonovК oktКvО Т povОćКnУО ЛroУК stupnУОvК koУТ ulКгО u sТstОm

tonaliteta.2 Ovaj termin nО oНrОđuУО u potrОЛnoУ mОrТ strukturu tonКlТtОtК koН ProkoПУОvК, sКmТm

tТm što УО nУОРovo гnКčОnУО mnoРo unТvОrгКlnТУО Т oНnosТ sО, nКrКvno, Т nК СКrmonskО sТstОmО

počОv oН гrОloР Т poгnoР romКntТгmК.

Termin proširОna НijatoniФa oНrОđuУО „dijatonizam sistema kod Prokofjeva koji

poНrКгumОvК prТsustvo УОНnoР tonКlnoР МОntrК komО su smОlo potčТnУОnО svО КkorНskО Т

neakordske strukture i drugi tonaliteti“. VОć sКm tОrmТn УО po sОЛТ kontrКНТktorКn: НК lТ sО uopštО

možО РovorТtТ o НТУКtonТМТ u kontОkstu prošТrОnО НТУКtonТkО? Ovo pТtКnУО proЛlОmКtТгuУО НКlУО

Jurij Holopov (Ю Х )3 koУТ smКtrК НК potčТnУКvКnУО svТС tonovК, КkorКНК

i tonaliteta УОНnom tonКlnom МОntru nО oНrОđuУО nТ НТУКtonТku nТ СromКtТku, vОć to НОПТnТšО

sasvim druga pojava, a to je tonalna pripadnost ili tonalna centralizacija.4

2

Po Tarakanovu, ( Е ), С , navedeno u:

Х , Ю., „ “, u: С. С. ,

С я, , , 1972. „StvКrКlКštvo ProkoПУОvК u sovУОtskoУ muгТčko-teorijskoj

nКuМТ“, prОvОlК: MТrУКnК ŽТvkovТć, MuгičФi taХas br. 3–6, 1997, 40. 3 , ., - С. С. , ,

, 1961. 4 Х , Ю., „ “, u: С. С.

, С я , , , 1972.

5

Termin dvanaestostupanjska dijatonika ТгrКstК Тг nКТгРlОН oprОčnoР tumКčОnУК

Ogoleveca ( ), koУТ posmКtrК СromКtsku lОstvТМu kКo НТУКtonskТ nТг u komО УО

svaki ton hromatske lestvice poseban stupanj tonaliteta.5

Navedeni termin podrazumeva

ТstovrОmОno oЛУОНТnУКvКnУО nОkolТko НТУКtonskТС sТstОmК uklУučuУućТ Т moНusО, РНО su svК

гvučnК sУОНТnУОnУК, ТspolУОnК kКo НТУКtonskК, moРućК u svКkom oН ovТС sТstОmК, К voНО kК

гКУОНnТčkoУ tonТМТ koУК ТС oЛУОНТnУuУО. DТУКtonТčnost sО ovНО oРlОНК u poУОНТnКčnТm ОlОmОntТmК:

akordima, kombinaciji intervala, melodijskoj komponenti, ali odnos ovih elemenata prema tonici

Т tonКlТtОtu, kКo Т nУТСov mОđusoЛnТ oНnos КПТrmТšО nОНТУКtonТčnost. Oko tОrmТnК

НvКnКОstostupКnУskК НТУКtonТkК postoУО НvО nОНoumТМО: s oЛгТrom nК to НК nТУО rОč o УОНnoУ, vОć

o nekoliko simultanih dijatonika, to navodi na asocijativnu vezu sa terminom polidijatonika, koji

poНrКгumОvК sКsvТm rКгlТčТtО СКrmonskО poУКvО; s НruРО strКnО, НvКnКОstostupКnУskК НТУКtonТkК

pretpostavlja odsustvo jednorodne osnove (bilo da se radi o durskoj ili molskoj), pa je iz tog

rКгloРК tОrmТn tОško prТmОnУТv u КnКlТгТ СКrmonskoР УОгТkК ProkoПУОvК, u čТУoУ muгТМТ su

tКkorОćТ uvОk prТsutnТ ЛТlo Нur, bilo mol.

Termin dodekatonika, odnosno dvanaestostupanjska heterotonika po Sahoru (

)6 , možО, pКk, ТгКгvКtТ nОНoumТМu гЛoР КsoМТУКМТУО nК prТsustvo dvanaest

tonika, a potrebno je odrediti jednu toniku.

NКkon КnКlТtТčkО proМОНurО sprovОНОnО nК klКvТrskТm sonКtКmК SОrРОУК ProkoПУОvК, kКo

Т nКkon kompКrКtТvnО provОrО prТmОnУТvostТ nКvОНОnТС tОrmТnološkТС prОНloРК, čТnТ sО НК osТm

ОvТНОntnО tОrmТnološkО nОuУОНnКčОnostТ, nТУОНКn oН nКvОНОnТС tОrmТnК nО oНРovКrК u potpunostТ

гvučnom rОгultКtu ostvКrОnom u muгТМТ klКvТrskТС sonКtК ProkoПУОvК. TrОЛК sО osvrnutТ Т nК

konstataciju Skorika ( ), НК УО u pТtКnУu УОНКn tonКlТtОt koУО nТУО „rКspКrčКn“

moНulКМТУКmК u rКгnО tonКlТtОtО, vОć oЛУОНТnУКvК osoЛТnО mnoРТС tonКlТtОtК u УОНnoУ rКvnТ.7 Ova

tvrНnУК nКrКvno možО ЛТtТ НovОНОnК u pТtКnУО Т НoНКtno proЛlОmКtТгovКnК čТnУОnТМom НК nОmК

sumnje da u svom harmonskom jeziku Prokofjev koristi i modulacije sСvКćОnО u trКНТМТonКlnom

smТslu Т НК ТС sprovoНТ, kКtkКН, nК sКsvТm konvОnМТonКlКn nКčТn. PoНsОtТmo, tКkođО, Т nК

mТšlУОnУО SposoЛТnК (И ), koУТ kКžО НК УО „УОНnК oН nКУvКžnТУТС

5 , , я , , , 1941.

6 , , „ я “, u: В

, Лr. 4, , 1965. 7 , , я С. , , , 1969.

6

osoЛТnК učvršćТvКnУК КkorНК u tonКlТtОtu nУОРovК sposoЛnost НК sО krОćО НТrОktno u tonТku“.8

OvК konstКtКМТУК oНnosТ sО nК mnoštvo, uslovno rОčОno, КltОrovКnТС КkorКНК koУТ po stКroУ tОorТУТ

nО ЛТ moРlТ НК prТpКНКУu НКtom tonКlТtОtu nТ po kom ПunkМТonКlnom ТlТ НruРom tumКčОnУu.

Zaista, u muzici ProkofjevК ЛroУnО su, Кko nО Т prОovlКНКvКУućО sТtuКМТУО u koУТmК sО ТspolУКvКУu

fenomeni direktnog kretanja sasvim nestandardnih akorada u toniku, kao i primeri krajnje

nОstКnНКrНnТС КkorНskТС vОгК koУО su, ТpКk, čvrsto usmОrОnО kК tonТМТ. AlТ, ТКko sО, moРućО УО,

možОmo složТtТ sК SposoЛТnovom konstКtКМТУom o sposoЛnostТ krОtКnУК oНrОđОnoР КkorНК

НТrОktno u tonТku u kontОkstu učvršćТvКnУК toР КkorНК u tonКlТtОtu, УОНno pТtКnУО Т НКlУО ostКУО

nОrКгrОšОno: koУТ to mОСКnТгmТ u slušnom opКžКУu ТlТ tОorТУskom osvОšćТvanju takvih akordskih

veza dovode do potvrde navedene „sposobnosti“?

NК krКУu, ТгНvКУК sО tОrmТn koУТ УО, čТnТ sО, nКУЛlТžТ oНrОđОnУu, К to УО:

dvanaestostupanjski tonalitet. Prema Holopovu,9on podrazumeva „objedinjavanje nekoliko

dijatonskih sistema uklУučuУućТ Т moНusО, sК НТУКtonskom КkorНТkom. DТУКtonТčnost sО oРlОНК u

vОrtТkКlТ, mОloНТУТ, komЛТnКМТУТ ТntОrvКlК, КlТ nУТСov mОđusoЛnТ oНnos Т oНnos prОmК tonТМТ sКНržТ

nОНТУКtonТčnost”. Primena ovoР tОrmТnК, mОđutТm, u prКktТčnom smТslu možО ЛТtТ

problematizovana pitanjem vantonalnih odnosa unutar tako definisanog sistema, kao i

vКnКkorНskТС tonovК unutКr prОtОžno НТУКtonТčnО osnovО КkorНТkО.

ČТtКv nТг КmОrТčkТС tОorОtТčКrК u pokušКУu НК НОПТnТšu prošТrОn tonКlnТ sТstОm

Prokofjeva koristi termin “wrong-note”.10

PrvТ tОorОtТčКr koУТ УО korТstТo ovКУ tОrmТn Уoš

šОгНОsОtТС РoНТnК prošloР vОkК ЛТo УО VТlТУОm OstТn (АТllТКm AustТn)11, К spomОnuću sКmo nОkО

oН ‘nКstКvlУКčК’ toР prТsupК: PКtrТšК AšlТ (PКtrТМТК AsСlОв), MКlkolm BrКun (MКlМolm Broаn),

Rebeka Kaufman (Rebecca Kaufman), Nil Minturn (Neil Minturn).12

Termin “wrong-note”

oгnКčКvК vrstu гКmОnО ‘prКvoР’ tonК tУ. on sО УКvlУК umОsto nОkoР tonК, К nО kКo НoНКtТ ton, Т

trОЛКlo ЛТ НК oЛУКsnТ СromКtТčnost sТstОmК ProkoПУОvК, oНnosno hromatski iskorak ili

8 , И , , , , 1969.

9 Х , Ю., „ “, u: С. С.

., С я, , , 1972. 10

U ЛukvКlnom prОvoНu, „аronР-notО“ гnКčТ poРrОšnК notК; tОrmТn „nОprТpКНКУućТ (?) ton“ ЛТo ЛТ možНК adekvatniji u slobodnom prevodu.

11 AustТn, АТllТКm „ProkoПТОv’s FТПtС SвmpСonв“, Music Review no.17, 1956.

12 AsСlОв, RutС PКtrТМТК, „ProkoПТОv’s PТКno MusТМ: LТnО, CСorН, KОв“, НoktorskК НТsОrtКМТУК, UnТvОrsТtв oП

RoМСОstОr, 1963., Broаn, MКlМolm, „ProkoПТОv’s EТРСtС PТКno SonКtК“, Tempo, no.70, 1964, Kaufman, Rebecca,

„EбpКnНОН TonКlТtв Тn tСО LКtО CСКmЛОr Аorks oП SОrРОТ ProkoПТОv“, НoktorskК НТsОrtКМТУК, UnТvОrsТtв oП KКnsКs, 1987., Minturn, Neil, The Music of Sergei Prokofiev, New Haven: Yale University Press, 1997.

7

‘ТsklТгnućО’, tКko tТpТčno гК ProkoПУОvК. MОđutТm, nО moРu sО svО poУКvО СromКtТгКmК poНvОstТ

poН ovКУ tОrmТn, К što УО Уoš гnКčКУnТУО, postКvlУК sО pТtКnУО НК lТ nОšto što nОНvosmТslОno čТnТ

НОo sТstОmК ProkoПУОvК, možО НК sО ТmОnuУО kКo “poРrОšno”. Sa druge strКnО, kКko ТstТčО RТčКrН

BКs (RТМСКrН BКss), upotrОЛК toР tОrmТnК oН strКnО nКvОНОnТС tОorОtТčКrК УО nОНoslОНnК Т ТmК

rКгlТčТtК гnКčОnУК Т prТmОnu. BКs u svoУoУ stuНТУТ, nКНovОгuУućТ sО nК prОtСoНnТkО, prОНlКžО

termin “hromatsФo iгmОštanjО” (chromatic displacement)13

, kojim bi se pojava hromatizma

НОtОrmТnТsКlК nО kКo КltОrКМТУК, vОć kКo sОnkК НТУКtonskТС tonovК, prТ čОmu sО stvКrК sТnОtТčkК

poУКvК u koУoУ УО ПunkМТУК ТstК, КlТ nТУО usКРlКšОnК sК НТУКtonskТm kontОkstom. NО nОРТrКУućТ u

potpunosti prethodnikО, on РovorТ o tomО НК ‘СromКtsko ТгmОštКnУО’, nК nКčТn opТsКn koН OstТnК

Т BrКunК, možО НК ЛuНО НОo šТrОР tОorТУskoР sТstОmК, koУТ ЛТ oЛУКsnТo nО sКmo ПunkМТonКlno

НТУКtonsku strukturu, vОć Т to kКko nКТгРlОН ‘strКnТ’ ОlОmОntТ ТmКУu Т tonКlnu Т motТvsku ulogu, ali

ТstТčО НК УО nОopСoНno postКvТtТ tОorТУsku ТntОrprОtКМТУu ПunkМТУК koУК ЛТ omoРućТlК ovu vrstu

supstitucija.14

Bas, kao i mnogi drugi anglosaksonski tОorОtТčКrТ, гКsnТvК КnКlТгО ProkoПУОvК nК ‘pТtМС-

МlКss’ Т sОt tОorТУКmК. U svoУoУ Нoktorskoj disertaciji, Debra Rifkin (Deborah Rifkin)15

razvija

dalje teoriju “wrong-note” struktura, koja je bazirana na osnovu tonalnih asocijacija na

ПunkМТonКlnК rКгrОšОnУК tonovК: ЛКгО (osnovnog tona), terce i kvinte.16

U ovoj teoriji terca je

osnovnК ‘ćОlТУК’ koУК sО možО УКvТtТ sКmostКlno, ТlТ uг poНršku ЛКsК ТlТ kvТntО (nТkКН svТ гКУОНno).

Svaki “wrong-note” sО tumКčТ kКo УОНКn oН nКvОНОnТС kКtОРorТУК po nКčТnu krОtКnУК –

‘rКгrОšОnУК’, К poНОlУОnТ su u НvО РrupО – rОprОгОntuУućТ suЛНomТnКntu Т НomТnКntu. Autorka

govori i o “wrong-note” harmonijama i “wrong-note” strukturnТm mrОžКmК, К ЛКvТ sО tКkoНУО

povezivanjem “wrong-note” sistema sa set i pitch-class teorijom u analizi tonalnih odnosa,

tonalnog plana, kao i u analizi stukture forme.

NКkon svОРК rОčОnog, nКУprО ЛТsmo sО složТlТ sa Hhjelmslevljevom konstatacijom, da

„tОorТУК nО možО ЛТtТ vОrТПТkuУućК ТlТ ‘opovrРКvКУućК’; onК morК ЛТtТ ‘oНРovКrКУućК’...“. ČТnТ sО

13

Bass, RТМСКrН, “ProkoПТОv s TОМСnТquО oП CСromКtТМ DТsplКМОmОnt”, Music Analysis 7:2, 1988. 14

Uporedi sa ibid. 15

RТПkТn, DОЛorКС, „TonКl CoСОrОnМО Тn ProkoПТОv’s MusТМ – A Study of the Relationships of Structure,

MotТvОs КnН DОsТРn“, НoktorskК НТsОrtacija, University of Rochester, 2000. 16

Za ove pojmove Rifkin korТstТ tОrmТnО: “ЛКгО”, “КРОnt” Т “КssoМТКtО” (u sloЛoНnom prevodu: baza,

гКstupnТk, prТНružОnТ ton, uporОНТ. sК: ТЛТН. str. 72.

8

НК, kКНК УО rОč o strukturТ tonКlnostТ koН ProkoПУОvК, trКРКnУО гК oНРovКrКУućom definicijom još

nТУО okončКno.

1.4. Metodi analize

U proМОsu ТstrКžТvКnУК, susrОlК sКm sО sК mnoРТm pТtКnУТmК Т НТlОmКmК, prО svОРК

vОгКnТm гК prТmОnu КНОkvКtnТС mОtoНološkТС prТstupК u sКmom КnКlТtТčkom proМОsu.

ProučКvКnУО strukturО tonКlnostТ koН ProkoПУОvК nКmОćО potrebu za preispitivanjem

trКНТМТonКlnТС prТstupК КnКlТгТ, oНnosno гК uvođОnУОm novТС, НruРКčТУО ПunНТrКnТС, mОtoНološkТС

postupaka.

Pitanje „КnКlТtТčkО normО“ sО ТгНvКУК kКo klУučno: osnovnТ mОtoН КnКlТгО koУu sКm

koristila jeste redigovana funkcionalna metoda zasnovana na Rimanovoj (Hugo Riemann)

tОorТУТ, КlТ Т nК lТnТУТ srpskО tОorТУskО školО СКrmonТУО, čТУТ su utОmОlУТvКčТ Vlastimir PОrТčТć, Dejan

DОspТć, Mirjana ŽТvkovТć. Funkcionalni pristup očТtКvК pozicije akorada, sa akcentom na

njihovim ulogama Т mОđusoЛnТm rОlКМТУКmК unutar tonaliteta. U ovom metodu koriste se slovne i

rimske oznake, a prОМТгnТУО oгnКčКvКnУО ТгrКžОno УО posОЛnТm sТmЛolТmК, kКo što su: >, <, -,

+,

koji stoje ispred ili iza samog akorda ili nekih tonova u njemu i ЛlТžО oНrОđuУu njegovu strukturu

i alteracije koje akord obuhvata.

NКšК školК tОorТУО СКrmonТУО УО nК tragu Rimana (Hugo Riemann), КlТ Уoš Т RКmoК (Jean

Phillippe Rameau) u pogledu upotrebe funkcionalnih oznaka, i školТ PОrТčТć–DОspТć–ŽТvkovТć,

po kojoj se koristi prošТrОn funkcionalni pristup. Unutar ovog T – S – D funkcionalnog sistema

sК mrОžom korОsponНОntnТС vКntonКlnТС НomТnКntnТС Т suЛНomТКntnТС oНnosК, tКkođО УО

uklУučОnК medijantika, nК nКčТn blizak zapadnoevropskoj školi.17

U ruskoj teoriji harmonije

nКčТn oЛОlОžКvКnУК mОНТУКntnТС КkorКНК nТУО usКРlКšОn, УОНТnstvОn; u tom smТslu poУОНТnТ

tОorОtТčКrТ korТstО tОrmТn „niski“ i „visoki“ oгnКčКvКУućТ КkorНО nК СromКtskТ ТгmОnУОnТm

stupnУОvТmК, što УОstО КНОkvКtКn prТstup гК varijantne akorde III i VI – kako se tumКčО u našoУ

teorijskoj školi – mОđutТm, rКгlТkК ТгmОđu VIv. i >SM se u takvom sistemu ne prikazuje, a ona

postoji upravo zbog funkcionalne pozicije. NК slТčКn nКčТn, postКvТlК ЛТ sО НТlОmК u tumКčОnУu

17

O rКгlТkКmК u tumКčОnУu mОНТУКntТkО, vТНОtТ u potpoglavlju 2.3.2.1. Jednostavniji vid ispoljavanja

hromatike, str. 16.

9

funkcionalnih pozicija >SMS i Frigijskog akorda. S НruРО strКnО, u ruskoУ školТ sО oгnКkК

„nisko“ prТmОnУuУО čКk Т гК V stupКnУ, što УО strКno nКšОm prТstupu, a bilo bi analogno polarnom

КkorНu. RКгlТkО ТгmОđu ovО НvО školО sО oРlОНКУu Т u nКčТnu sКgledavanja hromatskih

modulacija, jer u ruskoj teoriji ne postoji tumКčОnУО modulacije preko hromatskog ili skrivenog

tercnog srodstva, niti pomoću promОnО sklopК, vОć sО hromatika u moНulКМТУКmК tumКčТ unutКr

prОгnКčОnУК vКntonКlnТС КkorКНК.

UpotrОЛu sТmЛolК Т nУТСovu sТstОmКtТгКМТУu u oгnКčКvКnУu strukturО Кkorada prvi put je

u nКšoУ tОorТУТ СКrmonТУО uvОo DОspТć.18

IКko ovКУ nКčТn nКУЛlТžО oНrОđuУО КkorНskО strukturО,

možО sО prТmОtТtТ НК u nОkТm sТtuКМТУКmК, on nТУО nКУprОМТгnТУТ, tУ. НК možО prouzrokovati

nedoumicu. Tako –VII7, na primer, oгnКčКvК НК УО u pТtКnУu КkorН СromКtskoР tТpК, tУ. НК УО

unutКr toР КkorНК prТsutКn umКnУОnТ ТntОrvКl, КlТ sКmo uг ovu oгnКku, to možО ЛТtТ vТšО

strukturno raгХičitih septakorada. Ovu vrstu dileme ТlustrovКćОmo nК prТmОru sОptКkorНК VII

stupnja u C-duru i c-molu: 1) C, c: h des f as/a – dvostrukoumanjeni, 2) c: h des fes as –

trostrukoumanjeni (sa 2 alteracije), 3) c: h d fes as – mekoumanjeni, i 4) C: h dis f as/a –

tvrdoumanjeni septakord. To гnКčТ НК se za svaki alterovan ton se moraju staviti i dodatne

oznake: <3 ili

>5 Т tomО sl. NК slТčКn nКčТn, Кko sО stКvТ IIS i IIL, prvТ КkorН гnКčТ vКntonКlnТ II гК

S, К НruРТ ЛТ po toУ loРТМТ гnКčТo vКntonКlnТ II гК LТНТУskТ, К u stvКrТ tК oгnКkК oНrОđuУО II stupКnУ

iz Lidijskog modusa (dakle, umesto DD). Po toУ loРТМТ гКšto sО КkorН П-a-c u c-molu ne bi

oгnКčТo kКo IVD što ЛТ oгnКčКvКlo akord IV stupnja Тг НorskoР moНusК? IlТ, гКšto sО akord g-b-d

u C-duru – ukolТko sО nО krОćО u S ТlТ u II prТ čОmu ЛТ nosТo ПunkМТУu vКntonКlnО suЛНomТnКntО

ili vantonalnog II – nego se vezuje sa tonikom, ne bi oгnКčТo kКo VM – akord V stupnja iz

mТksolТНТУskoР? SlТčnК dilemК postoУТ koН tumКčОnУК КkorНК des f as u C-duru: pri vezivanju sa

VIv, kКko sО oНrОđuУО da li je u pitanju D za F ili S za VIv.?

No Т porОН pomОnutТС nОsКvršОnostТ, ovaj funkcionalni sistem – slova, rimski brojevi i

nКvОНОnО sТmЛolТčkО oгnКkО – jestО КnКlТtТčkТ mОtoН koУТ УО, po nКšОm sСvКtКnУu, najobuhvatniji

i najЛlТžО oНrОđuУО akordiku, kao i nУТСovО mОđusoЛnО oНnosО.

Osim navedenoР КnКlТtТčkoР mОtoНК, korТstТlК sКm Т slОНОćО mОtoНološkО prТstupО:

18

DОspТć, DОУКn: Harmonska analiza, UmОtnТčkК КkКНОmТУК u BОoРrКНu, BОoРrКН, 1970.

10

proučКvКnУО lТnОКrnО-melodijske progresije19, koУО sО гКsnТvК nК prКćОnУu

melodijskog toka i sagledavanju njegovog uticaja na obrazovanje vertikale/akordike;

analiza horizontalnog naslojavanja – polТПonoР nКčТnК ТгlКРКnУК Т utТМКУК

nК vОrtТkКlu (što УО nКročТto ТгrКžОno u rКгvoУnТm oНsОМТmК);

uporedno-kontekstualni metod ili uporedno-situacioni metod koji

omoРućКvК tumКčОnУО uočКvКnУОm КnКloРТУК ТlТ nК osnovu oНstupКnУК oН očОkТvКnoР po

analogiji.

2. O tonalitetu

2.1. Dijatonika – hromatika. Spona i međuzavisnost

‘Dijato-СromКtТčnost’ sistema tonalnosti Prokofjeva je prizma kroz koju se mogu

proЛlОmskТ posmКtrКtТ svО СКrmonskО poУКvО u nУОРovoУ muгТМТ. U nКУšТrОm sКРlОНКvКnУu toР

ПОnomОnК, to гnКčТ proučКvКnУО oНnosК ТгmОđu НТУКtonТkО Т СromКtТkО Т nУТСovoР prožТmКnУК

kako unutar uni-tonalnog sistema, u funkcionalnim, ali i afunkcionalnim relacijama, tako i unutar

tonКlno vТšОsloУnТС sТstОmК. DОtОrmТnТsКnУО vТНovК tonКlnТС orРКnТгКМТУК НТrОktno УО u гКvТsnoУ

rОlКМТУТ prОmК stОpОnu složОnostТ odnosa dijatonike i hromatike, a da bi se obrКгložТo oНnos

dijatonika – СromКtТkК, prvo УО potrОЛno oНvoУОno prТkКгКtТ nК koУТ nКčТn sО mКnТПОstuУО

dijatonika a na koji hromatika, kКko sО ТspolУКvК moНКlnost Т kКko to svО гКУОНno utТčО nК

гvučnu vОrtТkКlu. UkrštКnУО ovТС ОlОmОnКtК, nУТСovo mОđusoЛno НОУstvo, kКo Т nТvoТ složОnostТ

ЛТćО postupno rКгmКtrКnТ.

2.1.1. Dijatonika

Prvi, osnovni vid ispoljavanja dijatonike

VОć УО ЛТlo rОčТ o tomО НК sО nО postКvlУК pТtКnУО НК lТ УО muгТkК ProkoПУОvК tonКlnК,

nego kako sО tonКlnost mКnТПОstuУО. Po pТtКnУu roНК tonКlnostТ, on УО skoro uvОk oНrОđОn u

smТslu НurК ТlТ molК. RОtkТ prТmОrТ vКrТУКЛТlnostТ tonТčnО tОrМО, ТlТ НvoroНnostТ tОrМО unutКr

19

Pod ovim se ne podrazumeva šenkerijansko (Schenker, Heinrich) гnКčОnУО ovoР poУmК.

11

УОНnoР oН ovК НvК sТstОmК, sКmo potvrđuУu ovu prКvТlnost. TrОЛК nКpomОnutТ НК su svi podtipovi

dur-mol sТstОmК гКstuplУОnТ. NОrОtko sО, mОđutТm, poУКvК prТroНnoР molК ТlТ mОloНТУskoР НurК

poТstovОćuУО sК oНРovКrКУućТm moНusom, К oЛгТrom nК to НК su moНusТ tКkođО гКstuplУОnТ u

harmonskom pismu Prokofjeva, i jeste veoma tОško oНrОНТtТ РrКnТМu ТгmОđu nУТС. Ono što,

mОđutТm, nТУО НТskutКЛТlno u ovКko oЛУОНТnУuУućoУ tonskoУ pКlОtТ, koУК uklУučuУО Нur-mol sistem

(sК poНtТpovТmК) Т moНКlnО ОlОmОntО, К РНО su, poslОНТčno, ТгmОnУОnТ ПunkМТonКlnТ oНnosТ, УОstО

postoУКnУО гКУОНnТčkoР tОžТštК. TakКv vТН orРКnТгКМТУО tonКlnoР sТstОmК УО, čТnТ sО,

najzastupljeniji, a sistematizovan je kao prvi modalitet u mojoj tipologiji – stapanje, ili fuzija

vТšО vrstК tonКl-moНКlТtОtК nК гКУОНnТčkom МОntru (o čОmu ćО ЛТtТ rКгmКtrКno u poglavlju

3.Vidovi ispoljavanУК složОnostТ tonКlnО strukturО, str. 47). Osim varijabilnosti stupnjeva i

stОpОnК prožТmКnУК ОlОmОnКtК rКгlТčТtТС vrstК lОstvТМК, ono što nКУvОćТm НОlom oНrОđuУО ovКУ vТН

tonalnosti, jeste upravo izmenjen sistem funkcionalnosti. PosmКtrКn u šТrОm kontekstu vremena

u kom УО stvКrКo ProkoПУОv, tКkКv sТstОm nТУО nov. KКНК УО o moНКlnostТ rОč, poгnКto УО НК

oНnosТ ТгmОđu КkorКНК unutКr moНКlnТС sТstОmК nКМТonКlnТС školК 19. veka, ali i unutar

impresionizma 20. veka i nadalje, nisu zasnovani na logici T – S – D obrasca: veze susednih

stupnУОvК u oЛК smОrК, nОРКМТУК vođТМО, vТšОгvuМТ nК svТm stupnУОvТmК, ТtН. MОđutТm, ТКko sО

ovaj tip tonalnosti kod Prokofjeva – Пuгija višО vrsta tonaХ-modaliteta – ne oslanja uvek na

logiku ‘tradicionalne’ ПunkМТonКlnostТ, tonКlno tОžТštО je – neprikosnoveno.

2.1.2. Drugi vid ispoljavanja dijatonike

Modusi su, u tonalnom mТšlУОnУu SОrРОУК ProkoПУОvК, prТsutnТ u гnКtnoУ mОrТ, К nКročТto

su ТгrКžОnТ onТ koУТ sО ЛТtnТУО rКгlТkuУu oН poНvrsta dur-mol sistema, pre svih frigijski i lidijski. U

nКšОm razmatranju modusa, sagledavamo ih u uzajamnom dejstvu sa dur-mol sistemom.

Karakteristike modusa ili njihovi ОlОmОntТ su nКУčОšćО ‘utkКnТ’ u Нur-mol sistem. Naime,

modalni fragmenti koji su prisutni unutar tonalnog kontekstu НolКгО vТšО Нo ТгrКžКУК, uprКvo

гЛoР kontrКstК koУТ čТnО prОmК okružОnУu. NУТСovК uloРК УО sКmТm tТm usmerena ka dejstvu

НruРКčТУОР, ‘НruРoР’ unutКr гКУОНnТčkО МОntrКlТгКМТУО. Elementi modalnosti se ispoljavaju u

linearnom, melodijskom kretanju, ali i u vertikalnom, tj. akordskom liku.

12

SТtuКМТУО НužОР trКУКnУК, oНsОМТ ТlТ čТtКvТ stКvovТ (kКo npr. II stКv DОvОtО sonКtО) koУТ su

pТsКnТ u oНrОđОnom moНusu, sasvim su retki. U laganom, III stavu Druge sonate uočКvК se

tonalni hod po malim tercama gis-h-d; svaki od tih centara je modalno obojen, sa promenom

vrste modusa – oН ОolskoР Нo НorskoР, koУТ su УКsno ТгrКžОnТ Т porОН СromКtskoР гКsТćОnУК

tonskog prostora.20

SК НuРО strКnО, čТstК НТУКtonТkК УО nКУčОšćО vОгКnК гК lКРКnО, lТrskО tОmО. Jedan od

retkih primera gde je modalnost istaknuta u prvi plan jeste II tОmК TrОćО sonКtО, РНО poОtТčnost

melodike uz jednostavnu, dijatonsku harmonizaciju kao da izranja iz ruske folklorne riznice.

MoНКlnost sО ТspolУКvК u osМТlovКnУu ТгmОđu C УonskoР Т К ОolskoР modusa, ali sa povremenim

sОnčОnУТm НorskТm ОlОmОntТmК (dorski obrt), kao i u ‘obrnutom’ funkcionalnom redosledu DVI–

SVI (a: D–S). TrОЛК гКpКгТtТ Т СКrmonsko vКrТrКnУО prvО rОčОnТМО, što УО tКkođО oНlТkК moНКlnostТ.

Samo ponegde prisutna blago hromatizovana linija, nО rОmОtТ suštТnsku НТУКtonТčnost гvučnО

slike:

Primer br. 1, Sonata br. 3 (t. 57–69):

20 Videti Primer br. 143 u II delu, str. 170.

13

NК НruРКčТУТ nКčТn, ЛОг osМТlovКnУК kК НruРТm МОntrТmК КlТ sК kКrКktОrТstТčnТm

paralelizmima, ostvarena je modalnost u II stavu ČОtvrtО sonКtО, sК prОovlКđuУućТm sКгvučУТmК

sporОНnТС stupnУОvК, гКНržТčnТm nКsloУКvКnУОm КkorКНК (uprКvo sporОНnТС stupnУОvК) Т

korТšćОnУОm pОНКlnТС tonovК. Temu u sopranu a potom imitiranu u altu prate prolazni

sekstakordi, ostvКruУućТ kolorТstТčkТ ОПОkКt. Harmonske veze susednih stupnjeva i ovde su u

prvom plКnu, mКНК sО u НКlУОm toku kКНОnМТrК sКsvТm klКsТčno – C: D-T (t. 45). UočКvКУu sО Т

bikordi kao proizvod pedalnih harmonija:

Primer br. 2 Sonata br. 4, II stav (t. 38–43):

2.1.3. Prožimanje tonalnih centara

Variranje roda, kako kroz paralelne, tako i istoimene tonalitete, prisutno je ne samo kao

odjek postupКkК koУТ korОsponНТrКУu sК oЛОlОžУТmК rКnТУТС stilskih epoha, vОć, možНК prО kКo

karakteristika ruskog nacionalnog idioma u muzici, a to je peremenij la (rus. ).

SКsvТm vОrКn prОvoН ovoР tОrmТnК u nКšoУ tОrmТnoloРТУТ nО postoУТ; nКУЛlТžО oНrОđОnУО УО

‘promОnlУТvТ tonskТ roН’ Т u tom гnКčОnУu sО, prvОnstvОno, koristi za opis oscilovanja ТгmОđu – ili

prožТmКnУК – pКrКlОlnТС tonКlТtОtК, što, opОt, proТstТčО Тг moНКlnostТ, tУ. Тг odnosa jonskog i

14

eolskog modusa21

. Peremenji lad je u ruskoj teoriji ilustrovan brojnim primerima, kako iz

narodne, tako i iz umОtnТčkО muгТkО. MКnУО УО poгnКto, mОđutТm, НК poУКm prožТmКnУК tonaliteta

u ruskoj teoriji ne poНrКгumОvК sКmo oНnos ТгmОđu pКrКlОlnТС tonКlТtОtК, vОć Т sОkunНno, КlТ Т

kvartno-kvТntno uНКlУОnУО ТгmОđu НvК tonКlnК МОntrК, nОvОгКno гК nУТСov roН. 22

U tom smТslu, nКmОćО sО гКklУučКk НК ‘promОnlУТvТ tonskТ roН’ nТУО nТmКlo oНРovКrКУućТ

prevod termina za peremenji lad, jer nije u pitanju promenljivost roda, vОć promОnlУТvost tonКlnО

centralizacije. OvК čТnУОnТМК ukКгuУО nК potrОЛu promОnО pКrКНТРmО, po koУoУ ЛТ sО novo

tumКčОnУО promОnlУТvostТ usmОrТlo kК poУКvТ prОmОštКnУК tonКlnoР tОžТštК ТгmОđu НvК tonalna

centra bilo koje uНКlУОnostТ, u krКćОm trКУКnУu. ImКУućТ to u vТНu, svКkКko ЛТ sО moРlo postКvТtТ

pТtКnУО povОгКnostТ promОnlУТvostТ tonКlnoР tОžТštК koУО potТčО Тг ruskО tОorТУО, sК onТm vТНom

tonalne organizacije kod Prokofjeva, koji sam u mojoj tipologiji imenovala asocijativni nivo ili

asoМijativno poХiМОntrična tonaХnost (o čОmu tОk slОНТ НОtКlУnТУК rКsprКvК). Ovaj vid organizacije

sО, poslОНТčno, otТskuУО Т ТгvКn НТУКtonТkО, uгТmКУućТ u oЛгТr ‘sКpostoУКnУО’ vТšО МОntКrК, oНnosno

ukupnost tonskoР sКstКvК. UkolТko sО, mОđutТm, u ovom vТНu sКРlОНКУu poУОНТnКčnТ КsoМТУКtТvnТ

sloУОvТ, onТ moРu ТmКtТ rКгlТčТtО stОpОnО СromКtТkО tУ. vКrТУКЛТlКn oНnos ТгmОđu НТУКtonТkО Т

hromatike.

U srpskoj teoriji, fenomen iskoraka iz jedne tonalne ravni sistematizovan je po trajanju,

nУОРovoУ uloгТ Т, nКУvКžnТУО, po stОpenu potvrde nove ravni, iskazane putem funkcionalno

oНrОđuУućТС СКrmonskТС oЛrtК. TrКУКnУО ovТС sТtuКМТУК УО uРlКvnom krКtko Т povОгКno УО sК

nУТСovom uloРom. UloРК sО oНrОđuУО smОrom НКlУОР krОtКnУК, kao prolazni iskorak – kroz koji se

ТНО u novТ tonКlnТ МОntКr, ТlТ skrОtnТčnТ – koУТ sО vrКćК nК polКгnu rКvКn. TОrmТnТ koУТ oгnКčКvКУu

ove pojave su ‘istupanjО’, ‘гahvatanjО’, Т ‘osМiХovanjО’, КlТ su oНrОđuУućО РrКnТМО ТгmОđu sКmТС

pojmova propustljive Т ponОkКН УО tОško utvrНТtТ nО sКmo koУТ oН nКvОНОnТС tОrmТnК УО

oНРovКrКУućТ, vОć Т РНО УО РrКnТМК ТгmОđu svТh tih termina zajedno – i pojma modulacije. Naime,

Кko sО Т možО nКćТ гКУОНnТčko stКnovТštО nКšТС tОorОtТčКrК СКrmonТУО po kome (stКnovТštu) se

raгlТkК ТгmОđu moНulКМТУО Т ТstupКnУК oНrОđuУО stОpОnom potvrđОnostТ novoР tonКlnoР МОntrК

(mКnУО ТlТ vТšО uЛОНlУТvom kКНОnМom), „..oštrО РrКnТМО ТгmОđu гКСvКtКnУК, ТstupКnУК Т moНulКМТУК

21

Neadekvatnost prevoda termina ‘peremenij lad’ НОlom proТstТčО Тг tОško prОvoНТvoР ruskoР tОrmТnК lad.

U razgovoru o u tumКčОnУu poУmК lad sК proП. MТrУКnom ŽТvkovТć, onК УО prОНložТlК termin ХОstvična organiгaМija,

Тг čОРК ЛТ proгКšКo prevod termina peremenij lad kao promОnХjiva ХОstvična organiгaМija. 22

, . я , , , , 1973, str. 62.

15

ne mogu uvek precizno da se povuku..“ 23

U definisanju modulacije, teorОtТčКrТ sО tКkođО slКžu

da se ona odvija u toku jedne muгТčko-ПormКlnО МОlТnО, mОđutТm koН ТstupКnУК sО konstКtuУО НК

„Уoš u toku ТstО ПormКlnО МОlТnО (rОčОnТМО, pОrТoНК) slОНТ povrКtКk u osnovnТ tonКlТtОt“24, što

prОtpostКvlУК čТnУОnТМu НК sО Т ТstupКnУО, kao i modulacija, odigrava u istom formalnom okviru,

pК sО čТnТ НК to nТУО НovolУno oНrОđuУućО. Nadalje, kada su u pitanju vantonalne dominante i

njihova veza sa privremenim tonikama, ili ponegde kompletni vantonalni harmonski obrti S D T,

u kojoj meri je to НruРКčТУО nОРo potvrđТvКnУО novoР tonКlnoР МОntrК u modulaciji ili istupanju?

Na kraju, termini oscilovanje i zahvatanje se korТstО гК vОomК slТčnО sТtuКМТУО, К poУКm

osМТlovКnУК sО konkrОtnТУО oЛУКšnУКvК sКmo u kontОkstu osМТlovКnУК tonТčnО tОrМО, odnosno

tonalnog roda a ne tonalnog centra.25

2.1.4. Gradivni elementi dijatonike: spoj linearnog i vertikalnog sloja

Posmatrana kroz aspekt vertikalnog, dijatonika se ispoljava kroz relativno ravnopravnu

prТmОnu svТС lОstvТčnТС КkorКНК, РНО prОovlКНКvКУu troгvuМТ Т čОtvoroгvuМТ. KКo što УО vОć

pomenuto, polУО НТУКtonТkО УО prošТrОno moНКlnТm ОlОmОntima, К tКkođО Т prožТmanjem

istoimenih tonalnih centara što doprinosi bogatom fondu akorada. Iako se u takvom sistemu

susrОću rКгlТčТtТ ТstoТmОnТ tonovТ Тг svОukupno гКСvКćОnoР tonskoР prostorК u kome su stopljene

podvrste durskih i molskih lestvica i modusi – što ЛТ moglo da uputi na prisustvo latentne

hromatike, nКčТn nК koУТ su КkorНТ uklopljeni je dijatonski.

Izmenjivanje dva oblika (rОtko korТšćОnoР) kvТntКkorda III stupnja (IIIv. i IIIo)

doprinosi modalnom prizvuku druge tematske ideje teme A u III stavu Osme sonate. Iako na

kratko oЛК КkorНК гvučО ТstovrОmОno, dijatoniziranost nije poljuljana:

23

DОspТć. D., Harmonska analiza, UmОtnТčkК КkКНОmТУК u BОoРrКНu, BОoРrКН, 1970., str. 199. 24

PОrТčТć, V., HКrmonТУК, skrТptК, 1972; ŽТvkovТć, M., UНžЛОnТk СКrmonТУО гК II, III Т IV rКгrОН, ГКvoН гК uНžЛОnТkО Т nКstКvnК srОНstvК, BОoРrКН, 1990., str 171. 25

DОspТć, D., Harmonska analiza, UmОtnТčkК КkКНОmТУК u BОoРrКНu, BОoРrКН, 1970., str.223, 232.

16

Primer br. 3 Sonata br. 8, III stav (t. 9–13):

2.2. Hromatizacija

HromКtТkК sО ТspolУКvК kroг rКгlТčТtО КspОktО Т nК rКгlТčТtТm nТvoТmК – od jednostavnijeg

vida do veoma kompleksnih struktura. SložОnТУТ vТНovТ tonКlnostТ sО ТspolУКvКУu u onТm

orРКnТгКМТУКmК u koУТmК tonskТ prostor oЛuСvКtК vОćТ stОpОn СromКtТkО, kКo Т u onТm sТtuКМТУКmК

gde je prisutan uplТv rКгlТčТtТС tОžТštК.

2.2.1. Jednostavniji vid ispoljavanja hromatike

PolКгnТ nТvo СromКtТгКМТУО tonКlТtОtК u muгТМТ ProkoПУОvК uklУučuУО svО onО КkorНО koУТ

sО УКvlУКУu u prošТrОnom tonКlТtОtu, počОv oН ОpoСО romКntТгmК (pК Т rКnТУО), oН КkorКНК koУТ

obuhvataju stabilne alteracije, vantonalnih akorada dominantne i subdominantne grupe, sa jasnim

ПunkМТonКlnТm oНrОđОnУОm, Нo mОНТУКntТkО. Unutar ove grupe akorada, dakle dijatonskog tipa, su

i frigijski, lidijski i polarni26

, koУТ ТmКУu posОЛnu uloРu Т nКčТn ТskКгТvКnУК u muzici Prokofjeva.

SložОnТУО pojave ovih akorada u vidu hromatskТС strukturК ЛТćО sagledane u okviru razmatranja

slОНОćОР, složОnТУОР, nivoa hromatizacije.

Osvrnula bih se (ponovo) na Holopovljev termin dvanaestostupanjski tonalitet.27

TumКčОćТ oНnos ТгmОđu НТУКtonТkО Т СromКtТkО, Holopov РovorТ o tomО НК sО НТУКtonТčnost

“oРlОНК u vОrtТkКlТ, mОloНТУТ, komЛТnКМТУТ ТntОrvКlК, КlТ nУТСov mОđusoЛnТ oНnos Т oНnos prОmК

tonТМТ sКНržТ nОНТУКtonТčnost”28 (tУ. СromКtТčnost). PrТmОnК toР tОrmТnК, mОđutТm, u prКktТčnom

26

U НКlУОm tОkstu, ovТ КkorНТ ćО ЛТtТ гКpТsТvКnТ vОlТkТm slovom ukolТko УО nУТСov roН НurskТ, К mКlТm slovom za molski oblik.

27 Ibid. (Ю. Х , „ “, u С. С

., С я, , , 1972.) op. cit. 28

Ibid.

17

smТslu možО ЛТtТ proЛlОmКtТгovКnК pТtКnУОm vКntonalnih odnosa unutar tako definisanog

sТstОmК, kКo Т vКnКkorНskТС tonovК unutКr prОtОžno НТУКtonТčnО osnovО КkorНТkО. JОr ukoliko,

prema ovoj teoriji, dvanaest tonova lestvice dobijaju status stupnjevК, to ЛТ гnКčТlo НК vКntonКlnТ

akordi gube poziciju u funkcionalnom smislu i postaju sКstКvnТ НОo sТstОmК ЛОг tОžnУО kК

rКгrОšОnУu. MОđutТm, to nО oslТkКvК prКvo stКnУО unutКr tonКlnО orРКnТгКМТУО, УОr relacije

dominantnih i subdominantnih odnosa prema privremenim tonikama kod Prokofjeva postoУО, čКk

i u trКНТМТonКlnom, klКsТčnom vТНu. StoРК ПunkМТonКlno oНrОđОnУО СromКtskТС tonovК morК

proТгКćТ Тг kontОkstК Т НovОstТ u vОгu sК sКmТm СКrmonskТm oЛrtТmК, unutКr koУТС ćО nУТСovo

tumКčОnУО НoЛТtТ prКvТ smТsКo.

KКНК УО rОč o tumКčОnУu mОНТУantike trОЛК ТstКćТ НК postoУО tОrmТnološkО rКгlТkО ТгmОđu

ruskО Т nКšО tОorТУО СКrmonТУО u poРlОНu НОПТnТsКnУК ovТС КkorКНК, К čТnТ sО НК u teorijskoj

literaturi na engleskom jeziku postoУТ nОusКРlКšОnost u tom poРlОНu. NКТmО, umОsto mОНТУКntТ Т

submedijantТ, u гnКčОnУu koУО mТ poНrКгumОvКmo, u ruskoУ lТtОrКturТ sО korТstО tОrmТnТ ‘nТskТ’ Т

‘vТsokТ’ III Т VI, К u ОnРlОskoУ lТtОrКturТ sО tОrmТnТ mОНТУКntК (mОНТКnt) Т suЛmОНТУКntК

(suЛmОНТКnt) oНnosО nК lОstvТčnО stupnУОvО III Т VI.29 S obzirom na to da se osnovni smisao

medijantike ogleda u hromatskom i skrivenom tercnom odnosu prema glavnim stupnjevima, a

ТmКУućТ u vТНu Т raznorodnost medijantnih akorada po pitanju sklopa i broja i smera uklУučОnТС

КltОrКМТУК, УКsno УО НК postoУТ nОusКРlКšОnost mОđu tОrmТnТmК КlТ Т nОoЛuСvКtnost koН poУОНТnТС

školК tОorТУО. VКžno УО poНsОtТtТ Т nК to НК sО mОНТУКntnТ КkorНТ УКvlУКУu u nОposrОНnom okružОnУu

glavnih stupnjeva prema kojima stoje u hromatskom odnosu, upravo da bi dejstvo hromatike

unutКr novonКstКloР ПunkМТonКlnoР sТstОmК Нošlo Нo svoР ТгrКгК. JОНТnТ ТгuгОtКk УО poУКvК

mОНТУКntТ u nТгu, u okvТru mОНТУКntnoР kruРК, tТpТčnoР oЛrtК u romКntТčКrskoУ СКrmonТУТ. KКНК

УО, mОđutТm, u pТtКnУu mОНТУКntТka u tonalnom sistemu Prokofjeva, navedene situacije

prТmОnУОnО nК romКntТčКrskТ nКčТn su sКmo sporКНТčnО, К upravo ovi akordi dobijaju status

samostalnih, ‘КПunkМТonКlnТС’ КkorКНК, koУТ su, kКo dijatonski akordi, pozicionirani na hromatski

osamostaljenim tonovТmК. To potvrđuУО čТnУОnТМК НК su rОtkО sТtuКМТУО РНО su mОНТУКntО

nОposrОНno povОгКnО sК РlКvnТm stupnУОvТmК, čТmО sО РuЛТ nУТСovК ТгvornК uloРК. IpКk, гК

29

PoНsОćКm НК УО rОčТ o ovТm nОprОМТгnostТmК ЛТlo u potpoРlКvУu prvoР poРlКvlУК koУО sО oНnosТlК nК terminologiju. Vidi stranu 8.

18

ТНОntТПТkКМТУu ovТС КkorКНК гКНržКlК sКm oгnКkО гК rКгlТčТtО vrstО mОНТУКntТ Тг potrОЛО НК КnКliza

ЛuНО prОРlОНnК Т rКгumlУТvК, К u nОНostКtku НruРТС oНРovКrКУućТС šТПrТ.

2.3. Susret dijatonike i hromatike sagledan kroz alterovane akorde

dijatonskog i hromatskog tipa

2.3.1. Frigijski akord

Unutar istog nivoa hromatike, dakle onog gde se javljaju alterovani akordi ali dijatonske

strukturО, posОЛno mОsto гКuгТmКУu ПrТРТУskТ, К nКročТto lТНТУskТ КkorН. OsТm ПunkМТonКlno

nКУčОšćОР oЛrtК sК НomТnКntom, vОгТvКnУО ПrТРТУskoР troгvukК – čОšćО u vТНu nКpolТtКnskoР

sekstakorda – sК tonТkom, УКvlУК sО Уoš oН perioda ranog romantizma (npr. kod ŠopОna/F.

Chopin). TТmО sО potОnМТrК РornУТ vođТčnТ oНnos prОmК tonТМТ, К to УО УОНno oН polКгТštК u

ProkoПУОvlУОvom СКrmonskom pТsmu. NКТmО, vođТčnu rОlКМТУu ovО vrstО ProkoПУОv rКгvТУК Т

prОmК НruРТm stupnУОvТmК što sО možО tumКčТtТ kКo vКntonКlnТ ПrТРТУskТ oНnos30. Takvi akordi –

molskog ili durskog roda, s obzirom na to da su, dakle, na gornjem polustepenom rastojanju od

КkorНК sК koУТm sО vОгuУu, moРu sО ТmОnovКtТ kКo ‘prijanjajući’ akordi i Prokofjev ih veoma

čОsto upotrebljava. MОđutТm, ТКko vОгТvКnУК ПrТРТУskoР КkorНК sК tonТkom postoУО, гК ProkoПУОvК

su kКrКktОrТstТčnО Т vОгО ПrТРТУskoР sК VI stupnУОm, Т to u Нurskom tonskom roНu. NКТmО, u

molskom tonКlТtОtu, tК vОгК nКrКvno nО ЛТ ЛТlК nОoЛТčnК, onК УО čКk vОomК čОsta jer se ta dva

akorda nalaze u subdominantnom odnosu (ili u dominantnom, zavisno od smera kretanja). U

Нurskom tonКlТtОtu, mОđutТm, sroНstvo ПrТРТУskoР Т VI stupnУК УО u skrТvОnom – prividnom obliku,

jer se akordi nalaze u odnosu umanjene kvarte sa hromatski izmenjenim “гКУОНnТčkТm” tonom.

IКko УО VI stupКnУ гКstupnТk tonТčnО ПunkМТУО, vОгК ПrТРТУskТ – VI u molu nТ nК koУТ nКčТn nО НКУО

niti ТгvornТ ОПОkКt vОгТvКnУК sК tonТkom, nТtТ sО možО ПunkМТonКlno čutТ kКo tКkКv, čТmО sО kКo

posledica, nakratko, oslabljuje primarna tonalna gravitacija. Sa druge strane, ili upravo zbog

tКkvoР oНnosК, uгТmКУućТ u oЛгТr ОnСКrmonТУu umКnУОnО kvКrtО kКo vОlТkО tОrМО, ovК НvК КkorНК

гvučno oЛrКгuУu ОkТvКvlОnМТУu skrТvОnО – prТvТНnО tОrМnО sroНnostТ, slТčno mОНТУКntnТm

relКМТУКmК. KКko nТУОНКn oН ovТС КkorКНК u tОorТУТ nО možО ТmКtТ svoУО mОНТУКntО, postКvlУК sО

30 ГК vКntonКlnТ ПrТРТУskТ vТНОtТ oЛУКšnУОnУО Т PrТmОr Лr. 6 na strani 20.

19

pitanje da li je Prokofjev, svesno ili nesvesno, razvio medijantne odnose, tj. one u kojima se

ostvКruУО СromКtТгКm ТгmОđu ЛТlo koУК НvК tОrМno uНКlУОnК КkorНК. TТmО sО osvОtlУКvК НruРКčТУК

uloРК, u konkrОtnom slučКУu, ПrТРТУskoР КkorНК, koУТ, nОгКvТsno oН svoР moНКlnoР porОklК Т

nОРТrКУućТ ПunkМТonКlno oНrОđОnУО koУО УО ТmКo u НruРКčТУОm kontОkstu, postКУО punoprКvКn

КkorН nК snТžОnom НruРom stupnУu, К tТmО Т snТžОni drugi dobija status samostalnog i

rКvnoprКvnoР lОstvТčnoР stupnУК.

Takav tretman frigijskog akorda, gde se on nalazi u neposrednoj vezi sa akordom VI

stupnУК, koУТ ОnСКrmonskТ čТnТ СromКtsko tОrМno sroНstvo ТlustruУu slОНОćК НvК prТmОrК. U prvom

prТmОru trОЛК uočТtТ Т ЛlТsko rКstoУКnУО oН lТНТУskoР КkorНК (tКkt 6–7), a drugi primer pokazuje

bikordalnu postavku frigijskog sa tonikom (takt 17–18).

Primer br. 4 Sonata br. 9, IV stav, (iz prve teme, t. 6–8):


20

U prethodnom primeru strelicama su oгnКčОnК tonКlnК polУК koУК okružuУu ovКУ

sОРmОnt, Т mКНК nКčТn moНulКМТУО Тг C-dura u As-dur predstavlja jednu od novih modulacija u

mojoj tipologiji31, trОЛК uočТtТ НК su КkorНТ ПrТРТУskoР Т VI C-dura, svojevrsna tonalna priprema

novog As-НurК, prОmК komО čТnО S Т, u enharmonskoj notaciji, upravo frigijski akord, ali u

molskom vidu (koji se u „tКčnoУ“ notaciji nalazi samo dva takta kasnije.)

Još ТntОrОsКntnТУК poУКvК ПrТРТУskoР КkorНК poslО КkorНК VI stupnУК, КlТ nК НruРКčТУТ

nКčТn УОr sО rКНТ o molskom tonКlitetu, nalazi se u neposrednoj pripremi reprize u I stКvu ČОtvrtО

sonate РНО ПrТРТУskТ НoЛТУК НvoгnКčnu uloРu. Na fonu dominante c-mola, u pp dinamici niskog

registra naslojava se VI, a zatamnjenje boje ostvaruje molski frigijski akord. Dodata mala seksta

(heses) tom akordu možО sО rКгumОtТ kКo proizvod prolaznog hromatizovanog kretanja tenorske

linije ali, istovremeno, ona formira vantonalni frigijski prema VI, koji mu je prethodio:

Primer br. 6 Sonata br. 4, I stav (t. 133–137):

Dodatno oЛoРКćОnУО ПonНК НТУКtonskТС КkorКНК u spoУu sa hromatskim slojem

alterovanih tonova formiraju vantonalni dominantni i subdominantni odnosi prema Frigijskom.

Obojenost II teme prvog stava Druge sonate frigijskim elementima НolКгТ Уoš vТšО Нo ТгrКžКУК

upotrebom vantonalne subdominante za Frigijski:

31

U daljem toku ovog segmenta odvija se moНulКМТУК koУК УО oЛУКšnУОnК u poglavlju 4.1. Predlog nove

tipologije modulacija u harmonskom sistemu Prokofjeva, str. 121.

21

Primer br. 7a Sonata br. 2, I stav (t. 82–85):

U reprizi iste teme u osnovnom tonalitetu stava, nakon SF УКvlУК sО čКk Т nУОРov

vantonalni II stupanj, u obliku poluumanjenog septakorda:

Primer br. 7b Sonata br. 2, I stav (t. 259–262):

ČОsto sО prТmОnК ПrТРТУskoР КkorНК nКlКгТ u moНulКМТУТ, РНО prОгnКčОnУОm nК НТУКtonskТ

postaje ulazni akord ciljnog tonaliteta. U trОćОm stКvu DОvОtО sonКtО tonКlnТ tok pОvlУТvО tОmО

smireno-svОčКnoР izraza iz As-dura nakratko zahvata oblast molske subdominante, pa se preko

prОгnКčОnУК lОstvТčnoР КkorНК VI stupnУК te oblasti u FrТРТУskТ, vrКćК u počОtnТ tonКlТtОt,

potvrđОn uЛОНlУТvom kКНОnМom (v. Primer br. 8). „LКkoćК“ sК koУom ProkoПУОv ТnКčО rОКlТгuУО

susrОtО snТгТlТМК Т povТsТlТМК nК krКtkom rКstoУКnУu, možО sО uočТtТ Т ovНО, mКНК УО гКprКvo rОč

samo o enharmonskoj notaciji molske subdominantne oblasti: des~cis-mol.32

Drugi primer

tКkođО prТkКгuУО moНulКМТУu ТгmОđu ЛlТskТС tonКlТtОtК, ostvКrОnu prОгnКčОnУОm Frigijskog ali u

vТНu sОptКkorНК, čТmО sО potОnМТrК nУОРovК sКmostКlnost, koУК УО u ovoУ sТtuКМТУТ ТstКknutК Т

slobodnim skokom u ton septime (v. Primer br. 9).

32

Prvi akord koji ‘ТskКčО’ iz sistema snizilica je akord fis-a-МТs, oНnosno As:зss, Т moРućО УО НК УО to rКгloР što УО Debra Rifkin u svojoj doktorskoj disertaciji “TonКl CoСОrОnМО Тn ProkoПТОv's MusТМ: A StuНв oП tСО IntОrrОlКtТonsСТps oП StruМturО, MotТvОs КnН DОsТРn” tumКčТlК ovu situaciju kao modulaciju u fis-mol, što svКkКko nО stoji. op. cit.

22



2.3.2. Lidijski akord

LТНТУskТ КkorН УО vОomК čОsto гКstuplУОn Т ТmК ЛТtnu Т, u muzici ProkoПУОvК, spОМТПТčnu

uloРu. OvКУ КkorН nТУО čОst u muгТМТ romКntТгmК; on sО УКvlУК kКo trКnspoгТМТУК ПolklornТС ТНТomК

koН poУОНТnТС КutorК nКМТonКlnТС školК (PolУskК, NorvОškК). KКo svoУОvrsКn pКnНКn vОгТ F (ili

N6) – D, lidijski akord se vezuje sa subНomТnКntom, čТmО sО ТstТčО spОМТПТčnost polarnog odnosa

koji se ovom vezom ostvaruje33. MОđutТm, lТНТУskТ КkorН koН ProkoПУОvК ТmК sКsvТm НruРКčТУu

33

DОspТć, D., op. МТt. str. 282.

23

funkciju. Za razliku od ne toliko prisutnog polustepenog odnosa F – T, ProkoПУОv čОsto vОгuУО

lidijski upravo sa tonikom, prema kojoj ovaj akord stoУТ u vođТčnom oНnosu. ČОsto sklopa malog

durskog septakorda, koji bi se u КnКlТгТ uoЛТčКУОno poistovetio sa vantonalnom dominantom za

III, LТНТУskТ sО krОćО НТrОktno u tonТku, čТmО tК vОгК, uгТmКУućТ u oЛгТr НomТnКntnТ sklop, možО

НК ТгКгovО КsoМТУКМТУu vКrlУТvoР rКгrОšОnУК. Kada se, pritom, preko lidijskog ostvaruje i prelazak

u novТ tonКlТtОt, možО sО НoНКtno гКmКРlТtТ tonКlno uporТštО. TКko sО, u slОНОćОm primeru, gde je

polКгnТ tonКlТtОt vОć oslКЛlУОn nОtТpТčnТm kretanjem tri septakorda, ulazak u novi tonalitet

prОгnКčОnУОm poslОНnУОР sОptКkorНК u Lidijski akord u prvom trenutku prepoznaje kao varljiva

veza, iako funkcionalno neutemeljena ni u jednom od navedenih tonaliteta, odnosno otvara

tonalno polje ka Es ili c centrima:

Primer br. 10 Sonata br. 4, III stav, (t. 108–110):

MОđutТm, čОstК prТmОnК ovoР oЛrtК, nКročТto u kКНОnМТ, oЛОгЛОđuУО sasvim nov

funkcionalni status LТНТУskoР КkorНК u potОnМТrКnУu vođТčnoР oНnosК prОmК tonТМТ. PoгТМТonТrКn

nК vođТМТ, sklopК mКloР НurskoР sОptКkorНК, НКklО nОНvosmТslОno НomТnКntnoР proПТlК, ovКУ

akord se neformalno imenuje kao prokofjevska dominanta. U segmentu iz prvog stava Pete

sonatО, lТНТУskТ КkorН sО poУКvlУuУО u toУ uloгТ, НКklО, u kКНОnМТ prОН tonТkom, КlТ nК nКčТn koУТ

pokКгuУО Т tТpТčno ProkoПУОvsku ТРru sК КkorНskТm nТгКnУОm, koУК uslovlУКvК Т nО sКsvТm

„oЛТčnu“ kadencu. Naime, u modulacionom zaokretu iz F-dura u G-dur on je doveden postupnim

uzlaznim celostepenim hodom u izmenjivanju durskih kvintakorada i malih durskih septakorada,

pa se u kadencionom obrtu G: L – T, tonТčnТ КkorН УКvlУК kКo sОptКkorН; on sО, potom,

СromКtskom promОnom sОptТmО ПunkМТonКlno prОгnКčuУО u НomТnКntu C-dura, osnovnog

tonКlТtОtК stКvК, РНО sО prvК tОmК ponovo ТгlКžО. TrОЛК uočТtТ Т mТksolТНТУsku oЛoУОnost C Т F

centara u ovom segmentu:

24


Insistiranje na lidijskom akordu ponegde mu oЛОгЛОđuУО Т stКtus ‘lКУt-СКrmonТУО’. U

lКРКnom stКvu ŠОstО sonКtО, lТНТУskТ КkorН УО potОnМТrКn jer se nalazi u kulminacionim delovima

tОmО РНО nУОРovК upОčКtlУТvК vОгК sК tonТkom čТnТ motТvsko-СКrmonsku srž. Ovaj obrt je

istaknut i u daljem modulacionom kretanju teme iz C-dura, kratkim zahvatanjima D- i G-dura,

pК sО nК tКУ nКčТn oНvТУК poТРrКvКnУО sК lТНТУsko-frigijsko-polarnim relacijama unutar bliskih

centara na uskom rastojanju. Naime, lidijski akord D-dura je, dakle, u veoma kratkom

vremenskom intervalu, doveden u frigijski odnos prema tonici polaznog C-dura (C – Cis~Des),

dok je u transponovanom G-duru, taj odnos prerastao u polarni prema ciljnom C-duru (G:L=C:P,

videti Primer br. 12a i 12b). U daljem toku teme, nК КnКloРnom mОstu u НruРoУ rОčОnТМТ (videti

Primer br. 12b), umesto veze T – L, insistira se na frigijskom akordu i vezi sa tonikom (Des – C),

čТmО sО НoЛТУК ТstТ oНnos kКo u prvoУ rОčОnТМТ, tУ. kКo НК УО u pТtКnУu trОnutnТ DОs-dur i veza sa

njegovim lidijskim! TrОЛК uočТtТ Т poУКvu lТНТУskoР akorda nad dominantnim septakordom – sve

25

zajedno na pedalu tonike (2. takt Primera 12a), kao i to da je lidijski uveden sopstvenim

vantonalnim lidijskim akordom. Ukoliko bi se na ovom mestu izolovano posmatrala gornja

lТnТУК, onК ЛТ upućТvКlК nК H-dur, dakle lidijsku oblast C-dura, ili na gis-mol, čТmО sО postТžО НК

‘povrКtКk’ u C-Нur НОluУО ТгnОnКđuУućО, ТКko УО to osnovnТ МОntКr.

Primer br. 12a Sonata br. 6, III stav (t. 1–6):

Primer br. 12b (t. 10–11):

U prОtСoНnom prТmОru možО sО uočТtТ i primena molskog lidijskog akorda. NОoЛТčКn УО

prТmОr Тг čОtvrtoР stКvК ŠОstО sonКtО koУТ pokКгuУО prТmОnu molskoР lТНТУskoР КkorНК u

ТгmОnУТvКnУu sК sОptКkorНom VI stupnУК, čТmО sО nУТСov mОđusoЛnТ oНnos očТtКvК nК rКstoУКnУu

prОkomОrnО sОkunНО. MОđutТm, uгТmКУućТ u oЛгТr moРućО tumКčОnУО harmonske dvoslojnosti

26

akorda VI7, (unutКr koРК УО oЛuСvКćОn Т tonТčnТ КkorН) kКo VI+t, uočКvК sО НК УО „uoЛТčКУОnК“

vОгК lТНТУskoР sК tonТkom ТpКk prТsutnК, no nК prТkrТvОnТ, ТnНТrОktКn, nКčТn.

Primer br. 13 Sonata br. 6, IV stav (t. 370–374):

VОгК molskoР lТНТУskoР kvТntКkorНК sК tonТkom tКkođО УО vrlo čОstК, nКročТto u

molskom tonКlТtОtu. ГЛoР strukturО ovoР КkorНК mКnУО УО ТгrКžОno НomТnКnto НОУstvo, К vТšО УО

potenciran polustepeni odnos – trostruko vođТčno krОtКnУО – prТ rКгrОšОnУu u molsku toniku.

NКročТto УО istaknuta primena molskog lidijskog sa dodatom umanjenom sОptТmom, što sklop

ovoР КkorНК čТnТ СromКtskТm – umanjeni molski septakord, čТmО sО obuhvata drugi nivo

hromatike.

2.3.2.1 Veći stepen hromatizacije

Naredna dva primera ilustruju primenu umanjenog lidijskog septakorda u dva oblika,

kao durski kvintakord sa umanjenom septimom – umanjeni durski, i u molskoj varijanti –

umКnУОnТ molskТ sОptКkorН. TrОЛК ТstКćТ НК sО, suprotno uoЛТčКУОnoУ prКksТ gde se durski lidijski

akord ne nalazi u molskom tonalitetu (zbog enharmonski iste terce), a molski oblik tog akorda je

rОđО prТmОnУТvКn u Нurskom tonКlТtОtu, u muгТМТ ProkoПУОvК čОšćО гКpКžКУu uprКvo tКkvТ oНnosТ.

U prvom primeru Lidijski sekstakord je blago maskiran гКНržТМom Т enharmonskom notacijom a:

c-es-as~his-dis-gis, a njegova dopuna – uz prolazni ton septime u gornjem glasu (ton f) – u

čОtvoroгvuk СromКtskoР tТpК, možО se shvatiti i kКo slučКУnК pojava. U drugom primeru je sklop

umanjenog molskog septakorda nedvosmislen, mada njegova pojava u ovoj situaciji proizilazi iz

svojevrsne prokofjevske motivske „igre“: oН uНvoУОnoР ТntОrvКlК tОrМО, koУТ УО ТnКčО nuklОus

čТtКvoР НruРoР stКvК DОvОtО sonКtО, РornУТ plКn sО НКlУО krОćО u pКrКlОlnТm mКlТm tОrМКmК

27

nКvТšО, dok se u basu od istoР počОtnoР ТntОrvКlК u suprotnom СoНu nТžu vОlТkО tОrМО; sa druge

strane, odnos pokreta donjeg tona terci u deonici desne ruke sО krОćО sТstОmom vОlТkК pК mКlК

sekunda, dok je taj sistem u deonici leve ruke obrnut, tj. mala, pa velika sekunda. Primena

umanjenog molskog lidijskog septakorda гКpКžОnК УО Т pri promeni tonalnog centra, gde

ОnСКrmonskТm prОгnКčОnУОm on postКУО ulКгnТ moНulКМТonТ КkorН (videti Primere br. 21 i 23 u

ovom poglavlju i Primer br. 109 u poglavlju 4.1. Predlog nove tipologije modulacija u

harmonskom sistemu Prokofjeva, na str. 121).



Ponekad se u kombinaciji sa hromatizovanom linijom, javljaju zanimljivi oblici ovog

КkorНК, u koУТmК sО tКkođО гКpКžК njeogov hromatsko svojstvo. Iako je u narednom primeru ovaj

КkorН oгnКčОn kКo durski lidijski, u bikordalnoj postavci sa tonikom C-dura, on je maskiran

hromatizovanom linijom (i enharmonskom notacijom), u kojoj se krije njegova dvorodna terca.

Pojava umanjene septime unutar lidijskog prekida polustepeni hod u trenutku kada se i gornji

plКn ulТУО u Тstu СКrmonТУu, čТmО sО ТгНvКУК kКo prТpКНКУućТ ton umКnУОnom Нurskom sОptКkorНu

28

(u drugom obrtaju). „Igra“ sa vanakordskim hromatskim tonovima proizvela je dvorodnu kvintu

Lidijskog i dodatu disonancu tonici:


Ima situacija gde je ovaj akord uveden hromatskim pokretom, odnosno akordskom

formacijom koja „uvodi“ u njega, čТnОćТ svoУОvrsnТ vКntonКlnТ VII гК lТНТУskТ. U drugom

НvotКktu sО УКvlУК lТНТУskТ troгvuk, uvОНОn poslО КkorНК koУТ sО možО НvoУКko tumКčТtТ: kКo IIII,

КnКloРno počОtnom КkorНu prvoР НvotКktК), ТlТ kКo DS, uklУučuУućТ Т pОНКlnТ ton tonТkО, tО ЛТ

rКгrОšОnУО u lТНТУskТ КkorН moРlo НК sО oЛУКsnТ pomoću ОnСКrmonТгmК mКlО sОptТmО tУ.

DS~prekomerni kvintsekstakord vantonalnog VII za lidijski (-VII

65l). Sagledana uporedno-

kontekstuКlnom КnКlТtТčkom mОtoНom, ovК sТtuКМТУК НoЛТУК НoНКtnТ sloУ tumКčОnУК: КkorН koУТ

prОtСoНТ lТНТУskom možО sО oгnКčТtТ kКo III65, što УО omoРućОno loРТkom sОkvОnМТrКnУК

harmonske postavke modela II6

5-VI – III6

5-VII#5

, tj lidijski, a sve na pedalu tonike. Izmenjivanje

tonova b i h na bliskom rastojanju, uz pojavu tona fis doprinose utisku smenjivanja miksolidijske

Т lТНТУskО oЛoУОnostТ, oНnosno čТnО trОnutnu akustičФu lestvicu C centra .

Primer br. 17 Sonata br. 3 (t. 77–80):

29

Interesantna je i dosta čОstК poУКvК bikorda lidijskog akorda (molskog ili durskog roda) i

НomТnКntО. OvКkКv sklop možО НК sО tumКčТ Т kКo vОlТkТ НurskТ sОptКkorН НomТnКntО, oНnosno –

ukoliko se radi o spoju sa durskim lidijskim – kao prekomerni septakord na dominanti. Pojava

velТkО sОptТmО u НomТnКntnom čОtvoroгvuku nОРТrК УОНno oН osnovnТС svoУstКvК НomТnКntnО

funkcije – К to УО НomТnКntnТ trТtonus, К stvКrК НruРКčТУТ ПunkМТonКlnТ oНnos prОmК tonТМТ, РНО sО

vОlТkК sОptТmК krОćО nКvТšО. OvКУ oЛlТk НomТnКntО nТУО nОuoЛТčКУОn гК ОksprОsТonТstТčku

СКrmonТУu Т korТstТlТ su РК mnoРТ sКvrОmОnТМТ ProkoПУОvК. Ono što, mОđutТm, prОНstКvlУК

КnКlТtТčku НТlОmu УОstО kako razumeti da li je u pitanju jedan akord ili spoj dva akorda, jer su oba

tumКčОnУК moРućК. SК УОНnО strКnО, tumКčОnУО ЛТkorНК lТНТУskТ + НomТnКntК sО možО prКvНКtТ

uprКvo čТnУОnТМom НК ProkoПУОv čОsto korТstТ lТНТУskТ КkorН, kКo Т prТsustvom НruРТС ЛТkorКНК,

koУТ nКstКУu kКo proТгvoН vТšОsloУnostТ lТnОКrnoР tokК. SК НruРО strКnО, mОđutТm, НomТnКntК – pa

i u ovom obliku nove disonantnosti – ТmК vОomК vКžnu uloРu Т nУОno potОnМТrКnУО УО u služЛТ

stilskog homage-a sintaksi klasicizma. U narednom primeru se bikord dominante i lidijskog (ili

dominanta sa dvorodnom sОptТmom) nКlКгТ nК tonТМТ, što čТnТ ovu sloУОvТtu гvučnu vОrtТkКlu Уoš

disonantnijom.


Bikordalna postavka lidijskog akorda sa tonikom nije retkost, ali je ponegde indirektna,

mКskТrКnК nК nКčТn ТгmОnУТvКnУК tonovК НvК КkorНК. NК sКmom krКУu I stКvК ŠОstО sonКtО, u

nКТгmОnТčnom pulsТrКnУu lТНТУskoР kvКrtsОkstКkorНК Т sОkstКkorНК ТsprОН nКгnКčОnО tonТkО

(tonТčnО tОrМО Т kvТntО), К Т nК mКrkТrКnom pОНКlu tonТkО, nОoЛТčno su ukrštОnК oЛК КkorНК.

30

Primer br. 19 Sonata br. 6, I stav, (t. 267–273):

NК nОšto НruРКčТУТ nКčТn nОРo u prОtСoНnom prТmОru, ТгmОnУТvКnУО lТНТУskoР КkorНК sК

tonТkom čОsto УО prТsutno КlТ u vТНu ostinantih platoa. Tako je, npr. u odseku C u III stavu Osme

sonate, primetno izuzetno dugo trajanje promenljivog ostinata sa isticanjem tona povТšОnoР IV,

koji se harmonski varira pojavom lidijskog akorda, ovde u skrОtnТčnoУ uloгТ:

Primer br. 20, Osma sonata, III stav (t. 120–124):

2.3.2.2. Primena lidijskog akorda u modulaciji

Lidijski akord je, Уoš čОšćО nОРo ПrТРТУskТ, primenjen kao sredstvo moНulКМТУО, nК nКčТn

НК lОstvТčnТ КkorН УОНnoР tonКlТtОtК prОгnКčОnУОm postКУe ulazni akord novog tonaliteta. Pritom

sО prОгnКčОnТ lТНТУskТ КkorН nКУčОšćО vОгuУО НТrОktno sК tonТkom, oЛrКгuУućТ polustОpОnТ oНnos Т

sТmulТrКУućТ vКrlУТvo rКгrОšОnУО. IКko sО potvrda novog tonaliteta u ovoj vrsti modulacije odvija

tek naknadno, odnosno nakon tonike, postupak polustepenog ulaska u novu toniku jeste jedan od

31

nКčТnК moНulКМТonoР prОokrОtК tТpТčnТС гК ProkoПУОvК, tО sО ОПОkКt ovО moНulКМТУО Т uЛОНlУТvost

novog centra mogu posmatrati kao idiosinkratska pojava.

IpКk, kКНК УО u pТtКnУu moНulКМТУК prОko LТНТУskoР nК НТУКtonskТ nКčТn, to nТУО uvОk

ostvareno „pukim“ prОгnКčОnУОm. Neposredno ispred reprize u Finalu Druge sonate, na

dugotrajnom ostinatu koРК čТnТ rКгlomlУena linija sa tonovima b-e-cis i formira nepotpun

septakord VII stupnja34

osnovnog tonaliteta stava – d-mola, uvedena je uvodna tema sa

rКгložОnТm tonТčnТm troгvukom, ali u „poРrОšnom“ tonalitetu, cis-molu kao lidijskoj oblasti.

Povratak u osnovni d-mol izveden je prОгnКčОnУОm cis: t u molski lidijski, ali dvoslojnost koju

ПormТrК ostТnКto uslovlУКvК moРućnost tumКčОnУК toР КkorНК u СromКtskom vidu – kao

umКnУОnoР molskoР, uгТmКУućТ u oЛгТr ОnСКrmonТУu КТsзЛ. Time je uvedena repriza (t. 225), ali

se „igra“ nastavlja: na novom ostinatu, harmonskТ Т tonКlno НvoгnКčnom, spojeni su osnovni

tonalitet i, Prokofjevu omiljena, lidijska oblast: d-mol i cis-mol.


OsТm moНulКМТУО prОko prОгnКčОnУК nК НТУКtonskТ nКčТn, LТНТУskТ se kao ulazni akord u

novi tonalitet uvoНТ Т СromКtskТm pokrОtom, kКo Т ОnСКrmonskТm nКčТnom. U prvom oН nОkolТko

primera koji to ilustruju, lidijski septakord akord je malog molskog sklopa i uveden je

hromatskim pokretom gornjeg glasa, ali iz tona koji ne prТpКНК prОtСoНnom sКгvučУu kКo

akorНskТ ton, vОć УО u uloгТ НТsonКnМО – dodatog tona sekste:

34

Izostavljena kvinta (ton g) u d:VII7 u lТnТУТ ostТnКtК nТУО slučКУnК; nКТmО, osТm što sО u НКlУОm toku ostinato funkcionalno, a i u notaciji, menja u cis:#VI - kojem ton g ne pripada, povratak u d-mol izveden je

prОгnКčОnУОm tonТkО МТs-molК, koУoУ ton Р tКkođО nО prТpКНК, u lТНТУskТ КkorН.

32

Primer br. 22 Sonata br. 4, III stav, (t. 97–100):

NК slТčКn nКčТn, gde vanakordski – dodati ton ima bitnu ulogu pri modulaciji, ali pritom

u kombinaciji sa hromatsko-enharmonskim postupkom i u bikordalnoj postavci, ostvaren je

tonalni prelazak u segmentu iz III stava Devete sonate. U rКгložОnТm vТšОгvuМТmК ПormТrКnК su

akordska naslojavanja g: D + sm; s + t; s +VI; t + VI. Iz poslednjeg bikorda tonika g-mola

postaje modulacioni akord, ali sadržТ НТsonКnМu – НoНКtu kvКrtu čТmО sО, enharmonskim putem,

formira umanjena septima molskog lidijskog prema ciljnom As-duru. Isti ton je, pak, uveden

hromatskim pokretom u altu, odnosno hromatskom promenom akorda VI stupnja iz prethodnog

bikorda:


33

EnСКrmonsko prОгnКčОnУО u modulaciji na „standardan“ nКčТn, РНО УО ulКгnТ КkorН

Lidijski nТУО rОtkost, КlТ ono što slОНОćТ prТmОr čТnТ гКnТmlУvТm УОstО ТгЛor strukturК КkorКНК:

dvostrukoumanjeni septakord (u obrtaju 4

3) postaje mali durski septakord Lidijskog (6

5), što

prema ciljnom molskom tonalitetu nТУО sКsvТm uoЛТčКУОno:


2.3.3. Polarni akord

Polarni akord u harmonskom sistemu Prokofjeva ima posebno dejstvo i iskazuje se na

vТšО nКčТnК, гКvТsno oН okružОnУК КlТ Т uloРО koУu u oНrОđОnoУ sТtuКМТУТ гКuгТmК. VТНovТ nУОРovО

stukture su razlТčТtТ, oНnosno ovКУ КkorН sО poУКvlУuУО u Нurskom Т molskom oЛlТku nОгКvТsno Нo

roda tonКlnoР МОntrК, К čОst УО Т kКo čОtvoroгvuk. DruРТ sklopovТ СromКtskoР tТpК nТsu prТsutnТ,

jer bi se njegovo dejstvo umanjilo usled enharmonske ekvivalencije sa drugim akordima koji

uklУučuУu tonalno stabilne alteracije (IV<, II

<,

>VI). A ProkoПУОv, čТnТ sО, uprКvo žОlТ НК ТstКknО

trТtonusnТ oНnos prОmК tonТМТ čТmО УО ostvКrОno nКУТгrКгТtТУО dejstvo ovog akorda. Takav odnos je

čОsto prТsutКn Т u tonКlnТm promОnКmК, ЛТlo НК sО rКНТ o trКУnТУОm prОusmОravanju tonalnog

centra u polarnu oblast ili unutar isФХiгnuća, spОМТПТčnoР postupkК o kome ćО kasnije biti rОčТ.

DТrОktnК vОгК polКrnoР КkorНК sК tonТkom vrlo čОsto УО prТsutnК unutКr ostТnКtК, čТmО sО

nК spОМТПТčКn nКčТn postТžО СКrmonskК НТnКmТгКМТУК, К НК sО prТtom nО nКrušКvК stКЛТlnst

tonКlnoР МОntrК. OstТnКto prТ krКУu trОćОР stКvК OsmО sonКtО oНvТУК sО prvo u smОnТ ЛТkorНК

polarnog akorda i molske medijante (u enharmonskoj notКМТУТ), К nК oЛУОНТnУuУućОm, stabilnom

34

pedalu tonike B-dura, pК sО tonТčnТ КkorН prОmОštК u РornУТ plКn, К КkorНskК smОnК sК polКrnТm

je i dalje prisutna:


ČОsto sО prТmОnК polКrnoР КkorНК javlja i kao element harmonskog variranja ostinata,

kКo npr. u НuРotrКУnom ostТnКtu u čОtvrtom stКvu DruРО sonКtО, РНО sО unutКr УКsnoР C-dura

akcentovan ton cis prostТrО u okvТru 40 tКktovК (sК prОkТНТmК počОv oН t. 178–209), u rКгlТčТtoУ

harmonizaciji: osТm УОНnО, sporКНТčnО poУКvО ovoР tonК unutКr КkorНК DII, ton cis je

harmonizovan prvo u okviru molskog polarnog akorda, potom durskog polarnog, na kraju i

polarnog septakorda.

Primer br. 26 Sonata br. 2, IV stav (t. 178–180 i t. 191–193):

35

Indirektna veza polarnog akorda sa tonikom ili njegova pojava van te veze, sa druge

strane, ukazuje na njegovo osamostaljenje ili ravnopravnu poziciju unutar tonalnog prostora, a

ponovo ostvКrОnu nК nКčТn koУТ nО гКmКРlУuУО tonКlnТ МОntКr. SlОНОćК НvК prТmera pokazuju

njegovu slobodnu poziciju unutar tonaliteta. “Ugaonost” linija u Finalu Sedme sonate koja se

formira u slobodnom hodu unutar C miksolidijskog moldura (melodijskog dura) povezuje toniku

i polarni akord (u durskom, pa molskom vidu) preko svojevrsnog intonativnog „mosta“:

skretanje tonike na ton miksolidijskog VII – od kog se potom otisne polarni sekstakord, je

njegova enharmonska priprema.


U narednom segmentu iz Finala Osme sonate, bezmalo cela hromatska lestvica ne

nКrušКvК B МОntКr, ТКko УО prТsutnК НvosloУnost plКnovК sК КkorНskom proРrОsТУom u suprotnom

hodu. To je postignuto primenom dijatonskih sklopova u paralelnom uzlaznom kretanju, pri

čОmu je polarni akord naгnačОn upravo logikom paralelizama kvartsekstakordalnog oblika

akorada u nizu, iako je njegov osnovni ton izostao. Treba zapaziti i potez frigijskog obrta u basu

sК, nК ovКУ nКčТn ТгvОНОnom, sКsvТm nОstКnНКrНnom СКrmonТгКМТУom:


36

NКгnКčОn ТlТ mКskТrКn polКrnТ КkorН nО trОЛК poТstovОtТtТ sК njegovom pojavom u

situacijКmК РНО on ТmК НvoгnКčnu uloРu. U neposrednom okružОnУu ПrТРТУskoР КkorНК, polКrnТ sО

nКrКvno možО tumКčТtТ kКo nУОРovК vКntonКlnК suЛНomТnКntК:


U gornjem primeru najavljena tema IV stava prvo УО ТгložОnК u osnovnom tonКlТtОtu

stava As-duru, potom u molskoj frigijskoj oblasti (notiranoj enharmonski), a na harmonskoj

podlozi molskog polarnog akorda koji je ujedno subdominanta frigijskog akorda.

DvosloУnost složОnТУОР tТpК koji ide ka bitonalnoj slici, gde je u jednom sloju polarni

КkorН tКkođО nКгnКčОn, ali je u drugom on istaknut vezom sa tonikom, vidi se u pripremi reprize

B tОmО u trОćОm stКvu SОНmО sonate. Unutar C centra, naslojen je asocijativno e-mol, koУТ ćО sО

potvrditi u trenutku pojave teme B, tКko НК УО moРućО НvoУКko tumКčОnУО. U ЛКsu УО nКгnКčОn

polarni КkorН koУТ sК РornУТm plКnom ПormТrК sОptКkorН, КlТ УО okružОn НomТnКntom pК sО

njegova uloРК možО okКrКktОrТsКtТ kКo skrОtnТčnК. U РornУОm plКnu, u nКгnКčОnom О-molu,

гКpКžК sО СromКtТгКМТУК НruРКčТУО vrstО – sa istaknutim tonom <IV i tritonusnim sazvucima – a

polarni akord je jasno prepoznat neposredno pred tonikom novog centra, e-mola.

37


SКsvТm ТгuгОtno, možО sО uočТtТ Т ЛТkorН polКrnoР sК ПrТРТУskТm КkorНom. Kada takvu

гvučnu vОrtТkКlu ProkoПУОv vОгuУО sК tonТkom, ostvКruУО sО ОПОkКt rКгrОšОnУК, iako se – suprotno

očОkТvКnom – ne krОću svТ tonovТ polustОpОnТm pomКkom. OvКУ tТp КkorНТkО sО možО nКгvКtТ

prijanjajućim ili vođičnim КkorНom, koУТ УО čОsto primenjen i kao modulaciono sredstvo.35

Bikord molskog frigijskog i durskog polarnog (u enharmonskom zapisu) u trОćОm stКvu ČОtvrtО

sonКtО nosТ uloРu oЛУОНТnУКvКnУК klУučnТС КkorКНК МОntrКlnoР oНsОkК. OЛК КkorНК su u postavci

sekstakorda, a polarni akord u slОНОćОm prТmОru je maskiran kvartnom formacijom, koja je

proizvod НvoгnКčnostТ u tumКčОnУu figurativnog tona. Naime, u bikordu C:f6+P6, ton dis

(tОnorskК lТnТУК) ТmК skrОtnТčno-гКНržТčnu uloРu prОН КkorНskТm tonom МТs (kvТntК

polКrnoРзosnovnТ ton ПrТРТУskoР), КlТ sО možО ОnСКrmonskТ uzeti i kao ton umanjene septime

polКrnoР, što НovoНТ Нo moРućОР tumКčОnУК kvКrtnog akorda:

Primer br. 31 Sonata br. 4, III stav (t. 189-192):

NК slТčКn КlТ nКčТn, КlТ ЛОг НvoгnКčnostТ, ЛТkorН polКrnoР Т ПrТРТУskoР УО vТšО putК

prТmОnУОn unutКr НuРotrКУnoР ostТnКtК u ПТnКlu OsmО sonКtО, u rКгlТčТtТm komЛТnКМТУКmК roНovК

35

OvК vrstК moНulКМТУО, kКo УОНnК oН novТС u moУoУ tТpoloРТУТ, oЛУКšnУОnК УО u poРlКvlУu 4.1.2 VođТčnК modulacija, str.125.

38

tih akorada. NОposrОНno sО oslКnУКУućТ nК tonТku, ЛТkorНТ ovНО nosО uloРu skrОtnТčno-

prТУКnУКУućТС КkorКНК К trОЛК uočТtТ Т mОНТУКntnТ КkorН u ТstoУ uloгТ. PolКrnТ КkorН u ovom

primeru predstavlja i harmonsko variranje tona g koji je istaknut u ostinatu, dugom čКk prОko

200 taktova (uporediti i sa Primerom br. 20 na str. 30).

Primer br. 32 Sonata br. 8, III stav (t. 192–196 i t. 181–186):

Bikord polarnog akorda sa tonikom nalazi se ponegde čКk u kadenci, ali sa ulogom

prelomne – moНulКМТonО tКčkО, čТmО sО stvКrКУu vТšОгnКčnТ oНnosТ. TКkvu orРКnТгКМТУu možОmo

videti unutar teme B2 čОtvrtoР stКvК DОvОtО sonКtО. Tonalitet teme je u G-Нuru, što УО, prОmК

osnovnom tonalnom centru stava, C-duru, sКsvТm klКsТčКrskТ prТnМТp, mОđutТm oЛО rОčОnТМО

unutar perioda zahvataju lidijsku sferu, Fis-Нur. PrvК rОčОnТМК гКprКvo Т kadencira u tom

tonКlТtОtu, Нok sО u НruРoУ rОčОnТМТ FТs-Нur prožТmК sК polКгnТm G-durom i kКНОnМК rОčОnТМО je

otvorenog tipa, tj. zastaje na СКrmonskТ НvoгnКčnom bikordu Fis: T+P = G: L+S. Pojava

polarnog akorda nТУО slučКУnК, jer ona najavljuje tonalitet C-dura koji se odmah nadovezuje sa

poУКvom prvО tОmО, čТmО sО uspostКvlУК tumКčОnУО ТstoР ЛТkorНК u novom oНnosu prОmК C-duru.

TrОЛК uočТtТ Т МОlostОpОnТ СoН u ЛКsu koУТ voНТ oН polКrnoР Нo tonТkО. Ovakav primer

moНulКМТonoР prОokrОtК УО гКТstК nОoЛТčКn, КlТ УО tТpТčКn гК ProkoПУОvК УОr oЛУОНТnУuУО nУОmu

svojstvenu primenu lidijskog i polarnog odnosa.

39

Primer br. 33, Sonata br. 9, IV stav (t. 38–42):

2.3.4. Drugačiji tipovi akorada

VОć u prОtСoНnТm potpoРlКvlУТmК mogle su se uočТtТ rКгlТčТtО КkorНskО ПormКМТУО, koje

nastaju bilo kao proizvod naslojavanja dva plana – bikordi, ili tercnim naslojavanjem u

vТšОгvukО (unНОМТmКkorНТ, tОrМНОМТmКkorНТ) čОsto sК НvoroНnТm КkorНskТm tonovТmК. Drugi

tipa akorada nastaje kombinacijom dijatonskih i hromatskih varijanti istog akorda, К tКkođО Т

upotrebom dodatih tonova. Povremenim uplivom НruРКčТУТС lОstvТМК, pre svega umanjene i

celostepene, ostvarena je primena dodatnog tipa akordike – kКo što УО celostepena dominanta, a

klКstОrТ nТsu prТmОnУТvКnТ osТm u rОtkТm sТtuКМТУКmК РНО sО prО možО РovorТtТ o istovremenom

гvučКnУu trihorda nego o punim klasterima. Spomenuti su vođični i prijanjajući akordi, koji su

sroНnТ КlТ sО rКгlТkuУu po tomО što se kod prТУКnУКУućОР КkorНК nО krОću svТ tonovТ polustОpОno u

КkorН sК koУТm su u nОposrОНnoУ vОгТ, Нok sО koН КkorНК vođТčnО strukurО svТ tonovТ krОću

40

polustepeno, i to u raznosmernom hodu. VođТčnК strukturК УО čОsto u uloгТ moНulТrКУućОР

akordК, o čОmu ćО ЛТtТ razmatrano u Poglavlju o modulacijama (poglavlje 4, str. 121). Ne

možОmo sО otОtТ utТsku НК su mnoРО КkorНskО ПormКМТУО proТгКšlО Тг sКmoР pТУКnТstТčkoР

ТskustvК ProkoПУОvК, oНnosno НК proТstТču Тг moРućnostТ oЛuСvКtК tonovК УОНnТm КkorНom, što

ćО sО vТНОtТ Тг nКrОНnТС prТmОrК.

Vrlo čОsto sО moРu nКćТ КkorНТ sК Тstovremenim raznosmernim alterovanim tonovima

iste osnove – disalterovanim akordskim tonovima, ili u jednostavnijem vidu, akordi sa

dvorodnim tonovima. Ovakve disonantne formacije mogu nastati u jednom tonalnom centru kao

proТгvoН lТnОКrnoР krОtКnУК РlКsovК čТУТ smОr uvoНТ КltОrКМТУО u suprotnom СoНu Т tТmО oНrОđuУО

vrstu КltОrovКnУК (snТžОnУО ТlТ povТšОnУО tonК). SК НruРО strКnО, u КsoМТУКtТvno-polТМОntrТčnТm ТlТ

mОđutonКlnТm plКtoТmК, РНО postoУО vТšО nКгnКčОnТС tonКlnТС МОntКrК, tumКčОnУО НvoroНnТС

akordskih tonovК u sКstКvu ovoР tТpК КkorНТkО možО sО ТгvОstТ nК osnovu vТšОsloУnostТ, u koУoУ se

u ukupnoj vertikali „ukrštКУu“ plКnovТ pК su НvoroНnТ tonovТ proТгvoН moРućТС prТpКНКУućТС

tonova istom akordu.

VОć Т u PrvoУ sonКtТ sО гКpКžКУu КkorНТ hromatske strukture poput dvostruko umanjenog

i tvrdoumanjenog septakorda, kao i akordi sa dvorodnim tonovima i disalteracijama; ovi akordi

proizilaze iz. iz upotrebe УОНnostrukТС Т vТšОstrukТС vКnКkorНskТС tonovК. Naime, povišena terca

u akordima VII i VIID, uz istovremeno postojanje snižene terce, proizvod je prolaznog kretanja

tog glasa prema terci razrešavajućeg akorda, tako da se ceo akord “širi” u toničnu, odnosno

dominantu tercu tj. decimu.

Primer br. 34, Sonata br. 1 (t. 119/20 i 123/24):

41

DoНКtТ tonovТ КkorНu su nКУčОšćО СromКtskТ Т moРu ЛТtТ УОНnostrukТ ТlТ vТšОstrukТ.

NУТСovК prТmОnК nОrОtko nКrušКvК КkorНsku stКЛТlnost, КlТ sО ТpКk prО možО РovorТtТ o

СromКtskom sОnčОnУu prТpКНКУućТС ТstТС (НТУКtonskТС) tonovК. Oba ovde prikazana akorda sКНržО

dodatu prekomernu kvartu (u notaciji), КlТ sО tКУ ton možО ЛТtТ НvoгnКčno sСvКtТtТ – enharmonski

kКo snТžОnК kvТntК, čТmО sО РuЛТ stКtus НoНКtoР tonК К oЛrКгuУО sО akord sa dvorodnom kvintom.

U prvom akordu tКkođО uočКvКmo НvoroНnТ ton: to УО НvoroНna septima (f+fis) unutar

НomТnКntnoР čОtvoroгvukК; tКkvК strukturК omoРućКvК Т tumКčОnУО ovoР КkorНК kКo ЛТkorНК

dominantnog septakorda sa molskim lidijskim trozvukom:


Primer br. 36 Sonata br. 4 III stav (t. 220–223):

NОoЛТčnО КkorНskО vertikale koje nastaju kombinacijom гКНržТčno-skrОtnТčnТС

vКnКkorНskТС tonovК ПormТrКУu prТУКnУКУućО Т vođТčnО КkorНО, К čОsto su u „sudaru“ sa akordom

prema kome stoje u tom odnosu:

42

Primer br. 37 Sonata br. 6, II stav (t. 36, t. 39, t. 40):

Formacija u narednom segmentu koУК sО tumКčТ kao tonika G-dura sa istovremenom

povТšОnom sОkunНom (ЛзКТs), povТšОnom kvКrtom Т snТžОnom sОkstom što ЛТ prОНstКvlУКlo spoУ

rКгnosmОrnТС nОrКгrОšОnТС гКНržТМК, u ovoj situaciji otkriva i primer akorda umanjene lestvice

(oгnКčОn КstОrТskom). Iг tКkvoР sКгvučУК, s oЛгТrom nК tonovО ais i cis, muгТčkТ tok lКko sklТгnО

u slОНОćТ КkorН – G: M<, (vođТčnТ tonovТ prОmК h i dis!), koУТ stoРК nО гКгvučТ ТгnОnКđuУućО, tУ.

uЛlКžОn je hromatsko-tercnТ oНnos ТгmОđu ovК НvК КkorНК.


IКko su ЛТkorНТ НostК čОsto гКstuplУОnТ, nК гКvršОtku НruРoР stКvК ŠОstО sonКtО ЛТkorН

ПrТРТУskoР Т lТНТУskoР КkorНК, oЛК u Нurskom roНu, možО se tumКčТtТ i druРКčТУО, oНnosno kКo

vođТčnТ akord u rКгnosmОrnom rКгrОšОnУu prema tonici E-dura.

43

Primer br. 39 Sonata br. 6, II stav (t. 155-161):

KКo ТlustrКМТУu složОnТУОР tТpК КkorНТkО nКvОšćОmo oНlomКk Тг KoНО čОtvrtoР stКvК

Devete sonate, gde nizanje kvarti na pedalu dominante dovodi bikorda sa molskim polarnim

sОptКkorНom, КlТ sК tКko rКsporОđnТm РlКsovТmК НК sО ПormТrК kvКrtnТ КkorН g-cis-fis-e-a.

NТгКnУО СromКtТгovКnТС vТšОгvukК, РНО sО ponovo гКpКžК prТmОnК lТНТУskoР Т ПrТРТУskoР nК

kratkom rastojanju, na kraju ovog segmenta ustupa mesto „belim dirkama“ Т čТstoУ НТУКtonТМТ,

iako je i taj akord obojen (dijatonskim) dodatim tonom, ovde na impresionТstТčkТ nКčТn.

Primer br. 40 Sonata br. 9, IV stav (Koda, t. 134–139):

44

SКsvТm spОМТПТčnom kКНОnМom гКvršКvК sО trОćТ stКv OsmО sonКtО, РНО su prТsutna dva

bikorda na veoma uskom prostoru. Naime, jednovremeni (i jednakotercni) akordi III stupnja u

svoje dve varijante – odnosno na dijatonskoj i hromatski izmenjenoj poziciji ovog stupnja, oba

kao dijatonski akordi, formiraju bikord; iako je ova formacija oгnКčОnК u notnom prТmОru kКo

bikord III sa vКrТУКntnТm III, ovНО УО rОč o pojavi hromatskih dvojnika. Hromatski dvojnik se

javlja, dakle u hromatskom polustepenom odnosu prema akordu sa kojim tvori „dvojstvo“,

ponОНРО гКmОnУuУućТ pravi akord; u sОРmОntu prТkКгКnom u prТmОru, mОđutТm, oЛО vКrТУКntО

гvučО ТstovrОmОno.36 Bikord УО prТsutКn Т u sКmom гКvršnom oЛrtu prОН tonТkom B-dura; ovoga

puta spojeni su dominanta i Frigijski akord.


TumКčОnУО ЛТkorНК u nОkТm sТtuКМТУКmК možО ЛТtТ НvoгnКčno, što ТlustruУО sОРmОnt Тг

III stava Sedme sonate. Odvojenost planova u situaciji prikazanoj u slОНОćОm notnom primeru,

ТНО u prТloР tumКčОnУu ЛТkorНК ПrТРТУskoР akorda – pritom, varijabilnog roda, sa sekundakordom

VII stupnja (oba uz enharmonsko čТtКnУО); s druge strane, posmatran u skupnoj vertikali, frigijski

akord se možО razumeti i unutar dvostrukoumanjenog septakorda VII stupnja (u prvom obrtaju).

ГКpКгТtТ u РornУОm plКnu Т НruРКčТУu – tvrdoumanjenu strukturu akorda na VII stupnju

nОposrОНno prО НvoгnКčnoР КkorНК, kКo Т nУОРovo sukМОsТvno ТгmОnУТvКnУО (ponovo) sК

frigijskim akordom (u enharmonskom zapisu).

36

NК slТčКn nКčТn, ПormТrКnК УО sТtuКМТУК u koУoУ sО КkorНТ moРu tumКčТtТ kКo СromКtskТ НvoУnТМТ možО sО vТНОtТ u ŠОstoУ sonКtТ, prvom stКvu ŠОstО sonКtО, (t. 23–25), videti Pr. 56, str. 66.

45


Medijantni akordi i mОНТУКntnТ kruРovТ tКkođО su гКstuplУОnТ u КkorНskom ПonНu

ProkoПУОvК. Ono što ТгНvКУК nКrОНnТ sОРmОnt unutКr prОlКгК III stКvК ČОtvrtО sonКtО, УОstО nКčТn

kojim su interpolirani medijantni akordi. PrОlКг УО УКsno oНОlУОn; poslО УОНnostКvnoР гКvršОtkК A

temО nК tonТčnoУ oktКvТ (t. 25), on počТnУО u pp dinamici kontrastnim motivom uzlaznog

šОsnКОstТnskoР rКгlКРКnУК Т protТčО u nКrКstКnУu tОnгТУО kroг trТ РrКНКМТonО ОtКpО. HКrmonskТ tok

prelaza predstavlja zanimljivo poigravanje sa medijantnim hodom gde se smenjuju molski i

НurskТ КkorНТ, tКčnТУО mКlТ НurskТ nonКkorНТ sК mКlom nonom Т mКlТ molskТ nonКkorНТ sК

vОlТkom nonom (koУК гКprКvo čТnТ uгlКгnu гКНržТМu prОН НОМТmom). BКs oЛrКгuУО mОНТУКntnТ

hod c-e-gis-c-e, К prТtom počОtnТ Т гКvršnТ tonovТ rКгložОnТС Кkorada u gornjem planu obrazuju

МОlostОpОnТ СoН. ГКpКžК sО НК uprКvo ovТ tonovТ u МОlostОpОnom СoНu ТгmОnУuУu ПunkМТonКlnu

poгТМТУu prОmК ЛКsu tУ. nКТгmОnТčno sО УКvlУКУu nonК Т tОrМК КkorКНК (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr). NК

kraju medijantnog kruga se modulira iz C-dura u e-mol ОnСКrmonskТm prОгnКčОnУОm tonТčnoР

nonakorda C-dura u kvintsekstakord s< e-mola (sa dvorodnom tercom). Sledi mutacija u E-dur i,

sekventno dat, ponovni medijantni krug, sa modulacijom na kraju u gis-mol, pa Gis-dur.

46


Medijantna igra se tu zaustavlja; subdominanta Gis-dura postaje polarni akord G-dura

koУТ slОНТ u НКlУОm toku. ГКnТmlУТvo УО ТntОrpolТrКn III stupКnУ ТгmОđu polКrnoР КkorНК Т

dominante G-НurК, koУТ sО slušno poТstovОćuУe kao veza D – s (fis-mola):


SvТ ОlОmОntТ, poУОНТnКčno sКРlОНКnТ u ovom poРlКvlУu, u vОlТkoУ mОrТ vОć РrКНО slТku o

rКгnovrsnТm tonКlnТm strukturКmК Т stОpОnu nУТСovО složОnostТ. DТУКtonТkК kКo, možОmo

sloЛoНno rОćТ, УОНnК oН klУučnТС tКčКkК u ostvКrТvКnУu tonКlnО stКЛТlnostТ unutКr složОnТУТС

СromКtТгКМТУskТС sloУОvК, ТskКгuУО sО, porОН ostКlТС, Т nК nКčТn koУТ dijatonizira upravo isti

hromatski tonski prostor. Sa druge strane, hromatika se iskazuje kako u linearnom-melodijskom,

tКko Уoš vТšО u vОrtТkКlnom smТslu, РНО su СromКtskК гКsТćОnУК proТгvoН ТlТ nКsloУКvКnУК

rКгlТčТtТС КkorНskТС ПormКМТУК, čОsto ЛТkorНalnih ili onih koji u sudaru sa (ponovo) dijatonskim

akordima tvorО spОМТПТčnО гvučnО sklopovО.

47

3. U i o tonalnosti - Vidovi ispoljavanja složenosti tonalne strukture

SložОnost tonКlnО strukturО u muгТМТ SОrРОУК ProkoПУОvК oРlОНК sО u vТšО sloУОvК.

SpОМТПТčКn spoУ СromКtТгКМТУО tonКlnoР sТstОmК koУТ УО ostvКrОn nК НТУКtonskТ nКčТn, uslovlУКvК

prošТrОnУО koУО sО ЛТtno rКгlТkuУО oН tОrmТnК proširОn tonaХitОt u tumКčОnУu koН npr.

poznoromКntТčskoР stТlК u komО УО, kКo što УО poгnКto, vТsok stОpОn СromКtТгКМТУО oНrОđuУО

“prenapregnutost” tonКlТtОtК Т postКУО polКгnК tКčkК kК nУОРovom slomu, krКУОm 19. vОkК.

Podsetimo se i jednog od Regerovih (Max Reger) zakona da “svКkТ КkorН možО prТpКdati bilo

kom tonalitetu”37, po komО sО ЛrТšu rКгlТkО ТгmОđu rКгlТčТtТС tonКlnТС МОntКrК. U nКУvОćОm НОlu

korpusК muгТkО ProkoПУОvК, tonКlТtОt УО, mОđutТm, УКsno oгnКčОn, sК ПunkМТonКlnТm oНnosТmК

koУТ УОsu ТгmОnУОnТ, КlТ УО nУТСovo prТsustvo usmОrОno uprКvo kК oНržКnУu tonКlnoР МОntra. U tom

smТslu, oНrОđОn УО Т rod tonКlТtОtК, čТmО sО oНЛКМuУО moРućnost korТšćОnУК oНrОНnТМО “in.. ”,

osТm u vОomК rОtkТm sТtuКМТУКmК. NКТmО, prТsustvo rКгlТčТtТС poНvrstК НurskО Т molskО lОstvТМО

kКo Т moНКlnТС ОlОmОnКtК vОomК УО ТгrКžОno, КlТ nК nКčТn koji ne postavlja dilemu u pogledu

tonalnog roda. Ovu vrstu organizacije sam u svojoj tipologiji definisala kao Modalitet A, koУТ ćО

ЛТtТ oЛУКšnУОn u НКlУОm tОkstu.

DruРТ sloУ složОnostТ orРКnТгКМТУО tonКlnoР sТstОmК u oНnosu СromКtТkО Т НТУКtonТkО

možО se sagledati u načinu prošТrОnУК tonskoР prostorК, К koУТ ostКУО uvrОžОn u УОНnom

jedinstvenom gravitacionom tonalnom polju. Vidovi ispoljavanja hromatike brojni su i

rКгnovrsnТ, onТ moРu proТгКćТ Тг lТnОКrno-melodijskog plana, ili iz horizontalnog naslojavanja

vТšО plКnovК, КlТ Т Тг konstrukМТУО КkorНТkО; СromКtТkК УО čОsto proТгvoН „igre“ unutar stabilnog

tonКlnoР okružОnУК, koУК sО, tКkođО, mКnТПОstuУО nК vТšО nКčТnК, oН koУТ su svКkКko

nКУupОčКtlУТvТУТ ПОnomОnТ klizanja i isФХiгnuća. NКНКlУО, ono što ЛТsmo unutКr šТrО oНrОđuУućОР

pojma „prošТrОnУК“ tonalnog prostora upotrebom hromatike izdvojili kao specifikum Prokofjeva,

jeste postupak dijatoniziranja КkorКНК nК СromКtskТ ТгmОnУОnТm stupnУОvТmК, čТmО sО ne dovodi

u pitanje tonalni centar, a stvara se multТplТkКМТУК КkorНskТС strukturК u novТm, НruРКčТУТm,

funkcionalnim odnosima.

PostoУО, ТpКk, sТtuКМТУО u koУТmК sО složОnost orРКnТгКМТУО tonКlnoР prostorК prТkКгuУО u

vТšОm stОpОnu, К to su mОstК РНО УО УКsnК tonКlnК МОntrКlТгКМТУК ТгostКlК, tУ. onК УО prikrivena –

37

Videti u: DОspТć, D., Harmonija sa harmonskom analizom II, Beograd, Univerzitet umetnosti, 1994., str. 126.

48

maskirana, ili je, s druge strane, latentno prisutna ali paralelno u sapostojanju sa „ЛočnТm“

РrКvТtКМТonТm polУТmК. OvО sТtuКМТУО trОЛК rКгlТkovКtТ oН onТС koУТ sО oгnКčКvКУu poУmom

bitonalnost, i u kojima su jasno diferencirana dva istovremena tonalna centra. Bitonalnosti ima u

muгТМТ ProkoПУОvК, КlТ nО čОsto Т onК nТУО tТpТčnК oгnКkК nУОРovoР nКčТnК komponovКnУК, vОć sО

pre iskazuje kao crta humora u onom, groteskno-ironijskom delu njegovog stilskog lika. Kao

takva, bitonalnost je gotovo uvek kod Prokofjeva namerno eksplicitna, prepoznatljiva u mahu, a

ТгrКžОnК u polКrnom ТlТ polustОpОnom sКpostoУКnУu. PostoУО, mОđutТm, Т sТtuКМТУО koУО sО moРu

objasniti kao simulacija ТlТ prТvТН ЛТtonКlnostТ, što ЛТ čТnТo НoНКtnТ sloУ ТronТУskО МrtО. To sО

odnosТ nК postupКk ТsklТгКvКnУК УОНnoР plКnК unutКr УКsnoР tonКlnoР МОntrК, čТmО on nТУО

uРrožОn Т porОН prТsustvК prТvТНno novoР tonКlnoР sloУК.

MКskТrКnК ТlТ sТmulТrКnК tonКlnost, sКpostoУКnУО ТlТ КsoМТУКtТvno povОгТvКnУО vТšО ЛočnТС

gravitacionih polja, te tonalna propustljivost – poУmovТ su koУТ ЛlТžО oНrОđuУu ovКУ stОpОn

složОnostТ, čТnОćТ konstТtutТvnТ НОo moУО osnovnО tОгО o moНКlТtОtТmК ТspolУКvКnУК tonКlnО

orРКnТгКМТУО. OnТ sО mОđusoЛno rКгlТkuУu, sКmo u ПТnТm nТУКnsКmК, К ono što ТС oЛУОНТnУКvК УОste

to što sО ovКkvО sТtuКМТУО nКУčОšćО nКlКгО nК mОstТmК rКгvoУnТС Т moНulКtornТС oНsОkК .

OsТm ovНО nКРovОštОnО novО tТpoloРТУО moНКlТtОtК ТspolУКvКnУК tonКlnО orРКnТгКМТУО,

kКo Т spomОnutТС sТtuКМТУК sporКНТčnО ЛТtonКlnostТ, ЛТćО oЛУКšОnУОnК Т МОlostОpОnК polja kao i

platoi umanjene lestvice38. MОđutТm, МОlostОpОnК Т umКnУОnК lОstvТМК u svoУoУ poУКvnostТ nО

ukazuju na to da ih je Prokofjev sistemski primenjivao. Iako ima zanimljivih kombinacija

umanjenih lestvica, njihovih transfera i prepleta – što НokКгuУО НК УОstО rОč o osmТšlУОnom

postupku, prТmОnК МОlostОpОnО Т umКnУОnО lОstvТМО možО sО prО oЛУКsnТtТ kКo trОnutno

ТskorКčОnУО, trКРКnУО гК НruРКčТУТm, kontrКstnТm ТгrКгom, nОРo kКo konstТtutТvnТ ОlОmОnt koУТ ЛТ

trebalo uzeti u obzir u razumevanju artikulacТУО nУОРovoР muгТčkoР УОгТkК.

NОгКvТsno oН nКvОНОnТС moНКlТtОtК, posОЛno ćО ЛТtТ oЛУКšnУОnО poУКvО klizanja i

isФХiгnuća iz jasnih tonalnih ravni, odnosno pomeranja tonalnih težТštК u vrlo krКtkom trКУКnУu.

38

PoгnКto УО НК sО umКnУОnК lОstvТМК nКгТvК Уoš osmotonskom lОstvТМom, lОstvТМom RТmskoР KorskovК, „mКlo-tОrМnom“ lОstvТМom, SkrУКЛТnovТm moНusom; uУОНno, onК УО prvТ MОsТУКnov moНus sК oРrКnТčОnТm transpozicijama.

49

3.1. Vidovi organizovanja tonalnog sistema. Predlog nove tipologije

ProučКvКnУОm СКrmonskoР УОгТkК ProkoПУОvК, НošlК sКm Нo tОгО НК sО ТspolУКvКnУО

tonКlnО strukturО nУОРovО muгТkО možО sТstОmКtТгovКtТ kroг trТ moНКlТtОtК:

• FuzijК vТšО vrstК tonКl-modaliteta u УОНnom (гКУОНnТčkom) МОntru

Prvi modalТtОt sО ТskКгuУО kroг prТsustvo prТmОsК rКгlТčТtТС tТpovК lОstvТМК – dura, mola

i modusa – koje su stopljene kako na linearnom, tako i na vertikalnom nivou. U takvom sistemu

rКгlТčТtО КkorНskО strukturО ТгРrКđОnО nК СromКtskТ vКrТУКЛТlnТm stupnУОvТmК, РrКdiraju od onih

УОНnostКvnТС, НТУКtonskО tОrМnО РrКđО sК ОvОntuКlnТm НoНКtТm tonom, Нo složОnТС, rОsko

disonantnih sklopova (sekundno-kvКrtnТС Т НruРТС). OvКУ moНКlТtОt (u НКlУОm tОkstu oгnКčОn kКo

modalitet A) treba razlikovati od odrednice „in...“ upravo гЛoР čТnУОnТМО НК ProkoПУОv korТstТ

dur-mol sТstОm kКo osnovu, НКklО tonskТ roН УО vОomК УКsno oНrОđОn. PoНsОtТmo nК to НК su, sОm

retkih izuzetaka, sve sonate i stavovi unutar njih definisani u pogledu tonskog roda.

• Asocijativno-polТМОntrТčnК tonКlnost

Ovaj modalitet predstavlja asocijativno povezivanje nekoliko razno-centralnih tonalnih

sПОrК, što ЛТ sО moРlo porОНТtТ sК vrstom prОlКmКnУК ТгmОđu НvК ТlТ vТšО tonКlnТС МОntКrК. (U

НКlУОm tОkstu ćО ЛТtТ oгnКčОn kКo moНКlТtОt B.) NТvo КsoМТУКtТvnostТ možО varirati od dvoslojnog

Нo vТšОsloУnoР, КlТ sО rКгlТkuУО oН „klКsТčnО“ ЛТtonКlnostТ po nКčТnu ТspolУКvКnУК, nКročТto u

sТtuКМТУКmК u koУТmК УО prТsutno vТšО nКгnКčОnТС МОntКrК.

• MОđutonКlnТ prostor – mОđutonКlnost

TrОćТ moНКlТtОt prОНstКvlУК stКpКnУО rКгno-centralnih sfera u jednu ravan. Termin

mОđutonaХni prostor izrasta iz analogije sa modulacionim momentom pri kome se u kratkom

vrОmОnskom oНsОčku osОćК nКpuštКnУО НКtoР tonКlТtОtК, К Уoš uvОk sО nО rКгКгnКУО МОntralizacija

novoР tonКlТtОtК. MОđutТm, ovНО УО u pТtКnУu НužО trКУКnУО tКkvО sТtuКМТУО čТУТm sО

prolonРТrКnУОm oНržКvК momОnКt ТščОkТvКnУК rКгrОšОnУК ТlТ rКгУКšnУОnУК (koУО sО nО morК nužno Т

odigrati). Situacije ovog vida organizovanja tonskog prostora, gde sО susrОću nКгnКčОnК tОžТštК,

moРu sО oгnКčТtТ Т tОrmТnom ‘tonКlnК propustlУТvost’. (U НКlУОm tОkstu ovКУ vТН УО oгnКčОn kКo

modalitet C.)

50

DruРТ lОstvТčnТ sТstОmТ kКo što su umКnУОnК Т МОlostОpОnК lОstvТМК Т rОđО korТšćОnТ

modusi, kao i bitonalnost koja je ispoljena na ‘stКnНКrНan’ nКčТn, ЛТćО prТkКгКnТ u НruРom

potpoglavlju.

3.2. Modalitet A – Fuzija više vrsta tonal-modaliteta u zajedničkom centru

FuгТУК vТšО vrstК tonКl-moНКlТtОtК u гКУОНnТčkom МОntru sО možО posmКtrКtТ kКo osnovni

nКčТn orРКnТгКМТУО tonКlnoР sТstОmК ProkoПУОvК. TТmО sО ovКУ moНКlТtОt u nКšОm proučКvКnУu

poгТМТonТrК kКo konstКntК Т oЛУОНТnУuУućТ pКrКmОtКr nУОРovО stТlskО ПТгТonomТУО, koУТ sО u

kontТnuТtОtu možО prКtТtТ kroг МОlokupno klКvТrsko stvКrКlКštvo komО УО posvОćОn ovКУ rКН, kКo Т

u РlКvnТnТ korpusК КutorovoР ukupnoР stvКrКlКštvК. UpОčКtlУТvost mКnТПОstovКnУК ПuгТonТsКnoР

tonalnog sistema identifikujemo kao upravo onu, prepoznatljivu odliku kompozitorovog

СКrmonskoР УОгТkК koУК гКprКvo Т oЛОгЛОđuУО nО sКmo onu spОМТПТčnu, УОНТnstvОnu

ТnНТvТНuКlnost nУОРovom ukupnom muгТčkom Рovoru, vОć čТnТ Т prОtpostКvku potonУoУ rОМОpМТУТ

muгТkО ProkoПУОvК kКo ТnНТvТНuКlno prОpoгnКtlУТvoУ. PrТtom УО, НКklО, vrlo provokКtТvno to što sО

muzika Prokofjeva, sa jedne strane, opirО ТmpОrКtТvu УОНnoгnКčnoР НОtОrmТnТsКnУК u okvТru

pojma stila, dok sa drugde strane predstavlja uzus za mapiranje elemenata koje detektujemo kao

prokofjevske.

FuгТУК vТšО vrstК tonКl-moНКlТtОtК možО sО rКščlКnТtТ nК ЛroУnО mТkro-modalitete;

njihovo manifestovКnУО oНrОđОno УО sКmom vrstom moНКlnО ТntОrpolКМТУО, stОpОnom

гКstuplУОnostТ СromКtТгКМТУО Т nКčТnom nУОnО ТntОrprОtКМТУО u okružuУućОm tonКlnom kontОkstu,

kao i kombinovanjem ovih elemenata unutar izmenjenih – ali prisutnih – funkcionalnih odnosa

sa nespornom gravitacijom ka jedinstvenom polju.

KКko smo u КnКlТгКmК svТС klКvТrskТС sonКtК ustКnovТlТ, MoНКlТtОt A sО nКУčОšćО

КПТrmТšО u počОtnom toku stКvovК, u ОksponТrКnУu osnovnТС tОmКtskТС mКtОrТУКlК, tО sО nУОРovo

svoУstvo ТskКгuУО Т kКo klУučnТ РrКНТУОnt ПormО. BuНućТ НК su tОmО ОksponТrКnО u šТrТm ploСКmК,

oНКЛrКćОmo sКmo nОkolТko sТtuКМТУК koУО ТlustruУu ovКУ moНКlТtОt u šТrОm potОгu tОmКtskoР

ТгlКРКnУК, Нok ćО potpunТ, ТntОРrКlnТ uvТН u kontТnuТrКnТ tОmКtskТ Т tonКlnТ tok poУОНТnТС sonКtК

biti prezentovan u II delu disertacije. Osim u okviru tematskih ekspozicija, ispoljavanje ovog

51

moНКlТtОtК ЛТćО rКгmotrОno Т kroг poУОНТnО sОРmОntО unutКr rКгvoУnТС oНsОkК, РНО sО on

mКnТПОstuУО nК spОМТПТčКn nКčТn.

KКko УО vОć nКгnКčОno, Т porОН prТmОsК rКгlТčТtТС moНКlnТС ОlОmОnКtК Т nУТСovoР

ukrštКnУК sК tonКlnТm Нur-mol determinantama u modalitetu A, tonalni rod nikad nije doveden u

pТtКnУО; osТm rОtkТС ТгuгОtКkК, svО sonКtО su nОНvosmТslОno oНrОđОnО po prТpКНnostТ oНrОđОnom

tonskom rodu.

JОНКn oН uvОrlУТvТС prТmОrК pružК nКm prvК tОmК prvoР stКvК ŠОstО sonКtО, u A-duru.

BТtno УО u okvТru sКmО tОmО uočТtТ vКrТУКЛТlnost tonТčnО tОrМО, što ЛТ, ТmplТМТtno, nК prvТ poРlОН

moРlo НК suРОrТšО tОk „dvojaku“ pripadnost teme Нurskom Т molskom ОntТtОtu. MОđutТm, u

oНlomku prТkКгКnom u slОНОćОm notnom prТmОru, osТm ТstТМКnУК vКrТУКЛТlnostТ tonТčnО tОrМО,

uverljiva su i varijabilnost VII stupnja (g, gis), upadljiv skok sК tonТkО nК ton povТšОnoР IV

stupnja (~ hromatski dvojnik dominante?), potom prisustvo Polarnog akorda i njegova, svakako

nestandardna, veza sa VI stupnjem, što svО гКУОНno КПТrmТšО tОгu o гКstuplУОnostТ moНКlТtОtК A u

konkrОtnom slučКУu. OvНО УО moНКlТtОt A ostvКrОn ПuгТУom poНtТpovК Нur-mola i modalnih

elemenata. Istovremeno, kako je analiza pokazala, dejstvo jednog jedinstvenog centra, i to

durskog roda, nije dovedeno u pitanje.

VКrТУКЛТlnost tonТčnО tОrМО proТгvoН УО pКrКlОlТгКmК vОlТС tОrМТ u „sОnčОnУu“ gornje

melodijske linije (otud i ton b), a izmenjivanje snТžОnoР, ТlТ mТksolТНТУskoР VII sК vođТМom НКto

УО nК nКčТn НК УО prvТ vТН tonК VII stupnУК СКrmonТгovКn unutКr durskog polarnog akorda, dok je

vođТМК „nКšlК“ svoje mesto unutar druge harmonije – D za III. Ipak, direktan sudar oba tona VII

stupnУК uočКvК sО nК krКУu oНlomkК, РНО УО, mОđutТm, vođТМК „poРrОšno СКrmonТгovКnК“, unutar

subdominante:

52


MoРućО tumКčОnУО vКrТУКЛТlnostТ tonТčnО tОrМО B tonКlТtОtК, uočКvК sО Т nК počОtku

ОnОrРТčnoР, roЛustnoР III stКvК SОНmО sonКtО. NКpТsКn u 78 metru (Percipitato), bezmalo

pОrkusТonТstТčkoР trОtmКnК klКvТrК (koУТm sО postТžО kКrКktОr sТlovТtostТ suРОrТsКn oznakom za

kКrКktОr ТгvođОnУК), stКv otpočТnУО rОpОtТtТvnТm КkorНskТm pulsТrКnУОm, РНО unutКr гКУОНnТčkoР

prostorК rКvnoprКvno koОРгТstТrКУu snТгТlТМО sК povТsТlТМКmК. PrТtom УО očТРlОНno НК ovТm

postupkom kompoгТtor svОsno posОžО гК nКčТnom notКМТУО prТ kojem su svi tonovi hromatske

lestvice zastupljeni, ali takvim da pripadnost stava durskom rodu tonaliteta ni u jednom momentu

nije osporena. U basovoj liniji promenljivog ostinata (koji traje tokom celog prvog odseka stava)

istaknut je skok sa tonike u povišОn II, IV Т VII stupКnУ, К ton II< (МТs) sО možО ОnСКrmonskТ

sСvКtТtТ kКo snТžОnК tonТčnК tОrМК (НОs), koУК sО „sudara“ sa istovremenom durskom tercom u

tonТčnom КkorНu РornУОР plКnК, oЛrКгuУućТ „privid“ vКrТУКЛТlnostТ tОrМО. BКsov ostТnКto možО sО

tumКčТti kao nezavisna linija od gornjeg plana u kome se, pak, odvija akordska progresija sasvim

funkcionalno jasne logike (S-D-T, VI-II-D). Dva plana su povremeno harmonski sukobljena, ali

sО Т КkorНskТ nКНopunУuУu РНО, prТtom, ton povТšОnoР II mОnУК ПunkМТonКlnu pripadnost: u

susretu sa akordom subdominante obrazuje dvostrukoumanjeni septakord u sklopu samostalnog

akorda II< (sa stabilnom alteracijom), a zajedno sa akordom VII formira tvrdoumanjeni

53

sОptКkorН (t. 6 u НonУОm prТmОru), što УО nКročТto ТstКknuto u daljem toku (t. 11, 13, 15, 17–19;

uporedi sa Primerom br. 42, str. 45, u potpoglavlju Akordika). Hromatizacija u ovom segmentu

je proizvod linearnog kretanja: mikro-pokrОtТ unutКr Т oko КkorНskoР pulsТrКnУК povrОmОno oštro

НТsonТrКУu, КlТ u prolКгnom, гКНržТčnom ТlТ skrОtnТčnom vТНu РНО tvorО Т vođičnО formacije. U

tom smislu, izdvaja se „mini-klaster“ kКo vođТčnТ КkorН prОmК VII, КlТ Т, u prolКгnom krОtКnУu,

vТšО putК pomТnУКnТ, slučКУnТ (?) vantonalni lidijski za VII!39

(t. 5) Tonalna centralizacija nije

poljuljana, a i pored prisustva brojnih hromatskih tonova, a unutar njih i „privida“ varijabilne

terce, durski rod je nedvosmislen:


Susret modalnosti i hromatike unutar molskog tonaliteta u sva tri vida, njihovo

prožТmКnУО, ukrštКnУО Т nКsloУКvКnУО poУОНТnКčnТС СromКtskТС Т ТstovrОmОnТС НТУКtonskТС

ОlОmОnКtК, u svОukupnoУ vОrtТkКlТ mКtОrТУКlТгuУО sКsvТm НruРКčТУТ tonКlТtОtnТ prostor oН onoРК što

ЛТ sО, uoЛТčКУОno, НОПТnТsКlo kКo proširОn tonalitet. Takvu situaciju nalazimo u prvoj temi I stava

ČОtvrtО sonКtО. OsnovnТ tonКlТtОt УО М-mol, koji se ispoljava u sve tri svoje podvrste, a uz

uklУučОnost povТšОnoР čОtvrtoР stupnУК – kao lidijske komponente, kao i prisutnih modalnih veza

39

Za vantonalni lidijski uporedi sa Primerom br.12a na str. 25 i Primerom br. 18 na str. 29.

54

sporednih stupnjeva, ostvarena je fuzija nekoliko pod-sТstОmК. UočКvКУu sО vТšОгvuМТ КkorКНК

НomТnКntnО РrupО, kКo Т КkorНТ sК НoНКtТm tonovТmК, nКstКlТ ponОНРО kКo proТгvoН nОrКгrОšОnТС

гКНržТМК. OvТ КkorНТ ostvКruУu СКrmonskТ НТnКmТгКm „ТгmОštКnУОm“ iz dТУКtonТkО, КlТ nО nК nКčТn

koУТ ЛТ polУulУКo stКЛТlnost tonКlnoР МОntrК molskО oЛoУОnostТ, К ТstТčućТ, u osnovТ, lТrsku

КtmosПОru počОtnoР tokК stКvК. OsТm poУКvО prolКгnoР lТНТУskoР КkorНК u ТгКЛrКnom sОРmОntu u

narednom notnom primeru (t. 12), lidijska komponОntК УО ovНО tumКčОnК unutКr КkorНК DD

uslОН vТšО putК ponovlУОnО funkcionalne vОгО sК НomТnКntom; ТpКk, (očОkТvКno) „rКгrОšОnУО“ u

НomТnКntu nК stКnНКrНКn nКčТn, ТгЛОРnuto УО tТpТčnТm postupkom ProkoПУОvК: nКТmО, sКmo nК

jednom mestu (t. 7) se DD i rКгrОšКvК u НurskТ oЛlТk НomТnКntО Т to nКkon hromatske uzlazne

гКНržТМО #2–3. NК НruРТm mОstТmК, očОkТvКnТ oЛlТk НurskО НomТnКntО nКkon КkorНК DD

ТгЛОРnut УО; štКvТšО, umОsto vođТМО УКvlУК sО ton prТroНnoР VII (ton Л, t. 4), К s oЛгТrom nК to НК

se u ovom sОРmОntu, kКko УО nКpomОnuto, prОplТću Т ОlОmОntТ prТroНnoР molК, ovТm postupkom

se ostvaruje privid oscilovanja ka g-molu (c:DD–„d“ = g:D–t). Govorimo o prividu jer je, u

pomОnutoУ sТtuКМТУТ, ton prТroНnoР VII stupnУК sТlКгnК МОlostОpОnК гКНržТМК prОН mКlom nonom

(b–Кs) nК НomТnКntnom nonКkorНu. U НruРoУ sТtuКМТУТ РНО УО ton vođТМО ТгЛОРnut nКkon КkorНК

DD, rКНТ sО ponovo o tТpТčnom postupku ProkoПУОvК, К to УО КsТnСronТгКМТУК ТгmОđu КkorНskТС Т

vКnКkorНskТС tonovК: ton sОptТmО КkorНК DD УО гКНržКn prТlТkom veze sa dominantom i formira

(stКnНКrНnu) гКНržТМu kvКrtО ТsprОН tОrМО nК tom КkorНu, čТУО sО rКгrОšОnУО, mОđutТm, oНlКžО Т

prОnosТ nК slОНОćТ КkorН, oЛrКгuУućТ nК tКУ nКčТn vОlТkТ molskТ sОptКkorН tonТčnoР КkorНК (ТlТ:

гКНržТМu u novom гnКčОnУu, kКo 7–8 , t. 9–10). Ista slika se, potom, ponКvlУК Уoš НvК putК.

55


Iz susreta modalnosti sa prirodnim molom, kako je ranije bilo napomenuto (potpoglavlje

2.1.1. Dijatonika, str. 10), u mnoРТm sТtuКМТУКmК proТгТlКгТ moРućnost НvoУКkoР tumКčОnУК: НК lТ

УО rОč o УОНnom ТlТ НruРom sТstОmu – moНКlnom ТlТ tonКlnom, ТlТ УО u pТtКnУu prožТmКnУО ovТС

sistema, ili se radi o njihovoj fuziji, ТгvОНОnoУ nК НruРКčТУТ nКčТn oН uoЛТčКУОnТС postupКka

peremenij lada prТmОnУОnТС u НОlТmК ruskО nКМТonКlnО školО? UkolТko sО u tКkvТm sТtuКМТУКmК

„prТНružТ“ i akordska dvoslojnost i hromatizacija, nivo fuzionisanja pod-sТstОmК sО u tumКčОnУu

usložnУКvК, uprКvo u гКvТsnostТ oН МОntrКlТгКМТУО РrКvТtКМТonoР polУК. I гКТstК, oНrОđОnУО u prКvМu

НvoгnКčnoР tumКčОnУК moРućО УО Т nОsporno; rКгmКtrКnУО tТС rОšОnУК ЛТćО prОНmОt slОНОćТС

potpoРlКvlУК, u koУТmК ćО КnКlТtТčkТ ЛТtТ prОНstКvlУОnТ НruРКčТУТ vТНovТ tonКlnО orРКnТгКМТУО. KКНК

УО rОč o moНКlТtОtu A, mОđutТm, КnКlТtТčkК ТntОrprОtКМТУК uslovlУОnК УО stepenom potvrđОnostТ

УОНnoР ТlТ НruРoР sТstОmК. KКo ТlustrКМТУu moРućО НvosloУnostТ u tom smТslu, Тг mnoštvК prТmОrК,

kКo rОprОгОntКtТvКn oНКЛrКlТ smo oНlomКk sК krКУК НruРО tОmО ТstoР stКvК ČОtvrtО sonКtО.

Tonalni oНnos ТгmОđu prvО Т НruРО tОmО u ovom stКvu – c-mol – Es-dur, sasvim tradicionalan

kao hommage klКsТčКrskom postupku, vОć УО unutКr НruРО tОmО polУulУКn osМТlovКnУОm Es-dura

56

ka g-molu, ali i (ponovo) ka osnovnom c-molu. U НruРoУ rОčОnТМТ tОmО (t. 48), istupanje u c-mol

УО НКto ТгrКгТtТУО: гКokružОn (čКk) Т kКНОnМТrКУućТm kvКrtsОkstКkorНom sК prolКгno-гКНržТčnТm

ПrТРТУskТm КkorНom Т rКгrОšОnУОm u mКlТ molski septakord dominante, c centar ispoljen u

priridnom molu pokazuje fuziju modalnih elemenata i hromatizaМТУО. DКlУТ tok vrКćК osnovnТ

centar II teme, Es-Нur, pК УО u notnom prТmОru НКto НvoУКko tumКčОnУО, НК ЛТ sО moРКo sКРlОНКtТ

nКčТn ТstrКУКvКnУК М-mola u procesu tonalne preorijentacije.


OmnТvКlОnМТУК СromКtТkО ukloplУОnК nК nКčТn НК nО osporКvК rod tonaliteta jeste

upОčКtlУТvК kКrКktОrТstТkК СКrmonskoР УОгТkК ProkoПУОvК. KКНК sО, prТtom, nКН КkorНskТm

nКsloУКvКnУТmК, vТšОsloУnТm lТnОКrnТm СromКtТгovКnТm tokovТmК Т pКrКlОlТгmТmК НТsonКntnТh

struktura u hromatskom klizanju ТгlКžО šТroko postКvlУОnК mОloНТУskК lТnТУК u čistoj dijatonici, a

НК prТtom onК nО nКrušКvК nТ tonКlnТ МОntКr, nТ nУОРovu ЛoУu (roН), onНК sО slТkК o ProkoПУОvu –

majstoru kompozicione tehnike, melodijske invencije i harmonske raznovrsnosti – na

najpotpuniji i istovremeno – u estetskom smislu – vТrtuoгКn nКčТn, гКokružuУО.

TКkvom slТkom počТnУО prvТ stКv DОvОtО sonКtО, u C-duru, temom dolce ed espressivo u

piano НТnКmТМТ, koУК УО u РornУОm РlКsu ТгlТvОnК u šТrokom НКСu nК „belim dirkama“ u

izmenjivanju umerenog pokreta i zastajkivanja – proprКćОnК sloУОvТmК komplОmОntКrnТС lТnТУК u

svТm НОonТМКmК klКvТrskoР sloРК, u koУТmК sО, tОk ponОkТm СromКtskТm гКНržТčno/skrОtnТčnТm

tonom, гКsОnčТ lТrskК КtmosПОrК. NОšto УКčТ СКrmonski dinamizam postignut je dvoslojnim

akordima: na pedalu dominante prvo je bikordalno postavljen Lidijski akord, a potom se otiskuju

paralelizmi u hromatskom akordskom klizanju, što ТlustruУО УОНКn oН tКkođО tТpТčnТС postupКkК

ProkoПУОvК, koУТmК ćОmo posvОtТtТ posОЛnu pКžnУu u ovom rКНu. U sКmoУ kКНОnМТ prvО rОčОnТМО

(t. 9–10), poslО СromКtskТ гКčТnУОnО НvostrukО гКНržТčnО ПormКМТУО, „modalni privid“ molske

57

НomТnКntО oЛОгЛОđuУО ponovo ton snТžОnoР VII stupnУК, kКo гКНržТМК prОН nonom НomТnКntnoР

nonakorda. U sОРmОntu РНО УО ТгložОno СromКtsko klТгКnУО, lТnТУК tОmО ponКvlУК ТntonКtТvnu

vТsТnu vТšО putК, nКkon čОРК sО Тг nКpuštОnО prolКгnТМО skokom voНТ u osnovnТ ton tonТkО (nОšto

poput ŠopОnovoР КkorНК), К što КsoМТrК, kКo uostКlom Т МОlК tОmК, nК rusku nКroНnu melodiku.

NО možОmo К НК ovНО nО spomОno slТčnost prvО tОmО ovoР stКvК u lТrsko-poОtТčnoУ КtmosПОrТ,

tonalitetu C-НurК, kКo Т u tТpu mОloНТУО, sК lКРКnom НruРom tОmom TrОćО sonКtО (uporОНТ sК

Primerom br. 1, str. 12); kao da se kompozitor „vrКćК“ inspiraМТУТ Тг toРК pОrТoНК, ponovo МrpОćТ

intonativno srodne ideje iz ruske narodne melodike.


58

NК vОomК slТčКn nКčТn, ProkoПУОv Т u ПТnКlnom, IV stКvu ТstО sonКtО ostvКruУО lКkoću

krОtКnУК mОloНТУskТС lТnТУК unutКr СromКtskoР prostorК, sК Уoš ТstКknutТУТm postupkom

smОnУТvКnУК snТгТlТМК sК povТsТlТМКmК, К prТtom, ЛОг nКrušКvКnУК tonКlnО stКЛТlnostТ. SТtuКМТУК u

kojoj je jasno ispoljen modalitet A u ovom stavu, detaljno je opisana i sagledana u ukupnom toku

u НruРom НОlu НТsОrtКМТУО. OvНО ЛТsmo sО гКНržКlТ tОk nК ТlustrovКnУu sКsvТm suprotnoР kКrКktОrК

u kome УО ТspolУОnК ПuгТУК НurskoР sТstОmК Т СromКtТгКМТУО, uočОnК u oНsОku B trОćОР stКvК

Devete sonate. Ponovo u C-duru kao prОovlКđuУućОm tonКlТtОtu МОlО sonКtО, НОo B, Allegro

sostenuto (t. 27), svojim tokatnim prizvukom i hromatizovanim poljem kontrastira i tonalno i po

karakteru osnovnoj, lirskoj temi stava u As-Нuru. TОmК otpočТnУО sКsvТm „naivno“, dijatonski,

smenjivanjem tonike i dominante jasnog C-dura, ali se dijatonika odmah demantuje: puna

СromКtТгКМТУК unutКr krКtkoР trКУКnУК oЛuСvКtК rКгnovrsnО vТšОгvukО (sОptКkorНО, nonКkorНО),

od kojih su neki i hromatskog sklopa (tvrdoumnanjeni oblik).


59

UslОН ТРrО rКгlomlУОnТС tОrМТ u unutrКšnУТm РlКsovТmК, moРućО УО НvoУКko tumКčОnУО: lТnТУК tОrМТ

sО možО sКРlОНКtТ ТlТ kКo nОгКvТsnК lТnТУК, rОsko НТsonТrКУućТ prОmК spolУnТm РlКsovТmК, ТlТ

sКoЛrКžОnК sК nУТmК, kКo sКstКvnТ НОo u formaciji vantonalnih dominanti. Ovakvom, naizgled,

УОНnostКvnom prТmОnom vКntonКlnТС НomТnКntТ, sК čКk „tradicionalnim“ rКгrОšОnУТmК – gde je

uočОno Т vКrlУТvo rКгrОšОnУО DVI u S, stvorОn УО СromКtskТ гКsТćОn prostor. On УО krКtkoР trКУКnУК,

a uliva se, ponovo „naivno“, u НТУКtonskТ pКsКž nК osnovnoУ НomТnКntТ. MОđutТm, u slОНОćОm

koraku hromatizacije, usled raznosmernog hromatskog kretanja deonica desne i leve ruke,

postupkom klizanja, nКstКУu slučКУnК СromКtskК sКгvučУК, К svО sО, prОko vКrlУТvoР rКгrОšenja

prekomerne dominante, uliva u C:VI, tКkođО u prОkomОrnom vТНu:

Primer br. 50b (t. 34–35):

IstКklТ ЛТsmo Т nОoЛТčnu konМОpМТУu ПТnКlnoР stКvК OsmО sonКtО, sКРlОНКnu sК КspОktК

ispoljavanja tonalne organizacije. Naime, tonalitet УО УКsno ТгrКžОn u МОlom stКvu; nУОРovК

struktura je dosta tradicionalnija nego u prvom stavu, ali su zato prisutna zanimljiva situaciona

rОšОnУК u poРlОНu tonКlnТС kontrКstК, ЛrгТС moНulКМТУК Т nКРlТС ТstupКnУК, što, sК НruРО strКnО,

posmКtrКno u šТrОm okviru, daje sliku jednog prošТrОnoР tonКlТtОtК sК гКСvКtКnУОm poУОНТnТС

oblasti, ponekad i vrlo udaljenih, no sa nedvosmislenom gravitacijom ka osnovnom centru.

Ovakva tonalna organizacija odnosi se na teme A i B, dok krajnje suprotnu situaciju

nalazimo u temi C (t. 107–342), gde se, kao jedinstven primer u okviru Prokofjevljevih

klavirskih sonata, odvija dominacija jednog tonalnog centra bez ikakvih istupanja ili oscilacija, u

trКУКnУu oН čКk stotТnu tКktovК, oНnosno, uгТmКУućТ u oЛгТr УОНno krКćО ТstupКnУО (u paralelni

tonalitet) i mutaciju – u trajanju od 230 taktova.

60


Istrajavanje jednog tonalnog centra – Des-dura na tolikom prostoru proizilazi iz velikog

ЛroУК (НoslovnoР Т vКrТrКnoР) ponКvlУКnУК tОmО, КlТ, Уoš vТšО, Тг НuРotrКУnТС ostТnКtnТС plКtoК u

koУТmК УО ТstКknutК pulsКМТУК НomТnКntО sК skrОtnТčnТm sКгvučУТmК rКгnovrsnТС oЛlТkК.

Skercozno-ТРrКčkТ kКrКktОr tОmО nКРlКšОn УО uprКvo stКlnТm nКvrКćКnУОm nК ton НomТnКntО u

61

prКtnУТ, koУК tТmО НoЛТУК vКžnТУТ КkМОnКt oН sКmО lТnТУО tОmО, Т ТnКčО nО tolТko ТгrКгТtО. PrТtom,

čОsto НТsonТrК sОkunНnТ Пon Р–as („distonirana“ dominanta Des-dura), a disonantni naboj

ОvoluТrК kroг rКгnoroНnК гКНržТčnК Т skrОtnТčnК sКгvučУК oko НomТnКntО Т oko tonТčnoР

kvКrtsОkstКkorНК, potОnМТrКУućТ РrotОskno-СumornТ kКrКktОr. U СromКtskТ гКsТćОnom prostoru

dugotrajnih ostinata, гКoštrОn гvuk ostvКrОn УО komЛТnКМТУom СromКtskТС skrОtnТМК Т гКНržТМК

НКtТС ТstovrОmОno sК КkorНskТm tonovТmК, kКo Т НТsonКntnТm skrОtnТčno-гКНržТčnТm strukturКmК.

TКko su uočОnТ КkorНТ – oгnКčОnТ u notnom prТmОru kКo PolКrnТ Т LТНТУskТ (t. 8–9 i t. 12), koji su

pozicionirani unutar dominante Des-НurК tУ. u suНКru sК nУom; mОđutТm, u nУТСovom СromКtskom

krОtКnУu (rКгrОšОnУu) otkrТvКmo „pravu“ ПunkМТУu НКtТС КkorКНК, К to УО гКНržТčnК, vođična

formacija koja se polustepeno uliva u dominantu (u istom ili drugom registru). Nadalje,

harmonski dinamТгКm Т СromКtТгКМТУК povОćКnК УО poУКvom (nОpotpunО) МОlostОpОnО НomТnКntО,

prОМТгnТУО rОčОno – МОlostОpОnoР КkorНК VII stupnУК (DОs: М ОsОs О РОs Л). U nКУvОćОm НОlu tokК

ovoР oНsОkК, mОđutТm, Т porОН СromКtskТС poУКvК, prТvТНnТС ЛТkorКНК, ОlОmОnКtК МОlostepenosti i

disonantnih sudara akordskih i vanakordskih tonova, pripadnost istom centru – Des-Нuru, čТУК

tonika se ne javlja ekslipicitno ni jedan jedini put – nije dovedena u pitanje. PriložОnТ prТmer, iz

razumljivih razloga, ilustruje samo mali deo ove situacije, u kojoj se, dakle, manifestovanje

istrajavanja modaliteta A i jednog, neprikosnovenog centra, odvТУК nК sКsvТm spОМТПТčКn nКčТn.

3.3. Modalitet B – asocijativno-policentrična tonalnost

U ovom moНКlТtОtu moРućО УО uočТtТ НК postoУТ РrКНТrКnУО prОmК složОnostТ Т

oЛuСvКtnostТ nКгnКčОnТС tonКlnТС МОntКrК koУТ ПormТrКУu КsoМТУКtТvnu ЛТ- ili poli-МОntrТčnu

tonalnost. Kako je bilo napomenuto, ovaj vid organizovanja tonalnosti u mnogim situacijama

ТmК НoНТrnТС tКčКkК sК stКnНКrНnТm tТpom ЛТtonКlnostТ. U tom smТslu, ЛТtonКlnost svКkКko УОstО

УОНКn oН ОlОmОnКtК orРКnТгКМТУО prТsutКn u ProkoПУОvlУОvom muгТčkom pТsmu, КlТ УО ostvКrОn

НruРКčТУТm postupМТmК, o čОmu ćО ЛТtТ nОšto vТšО rОčТ kКsnТУО u rКНu. Ono što, mОđutТm, rКгlТkuУО

asocijativnu bi-МОntrТčnu orРКnТгКМТУu oН ЛТtonКlnostТ УОstО nedovoljna potvrНК nКгnКčОnТС

МОntКrК. PrТmОrТ ovoР moНКlТtОtК tonКlnО orРКnТгКМТУО ТгložОnТ su po stОpОnu složОnostТ nУОРovoР

ispoljavanja, od jednostavnijih do komplОksnТУТС. NК krКУu ćО ЛТtТ ТгНvoУОnТ onТ prТmОrТ u koУТmК

62

se asocijativno-polТМОntrТčnК tonКlnost ukrštК susrОćО sК НruРТm lОstvТčnТm orРКnТгКМТУКmК,

poput pentatonike i umanjene lestvice.

3.3.1. Jednostavniji vid ispoljavanja modaliteta B

Razmotrimo najpre reprezentativne primere jednostavnijeg vida ispoljavanja

socijativno-polТМОntrТčnО tonКlnostТ – moНКlТtОtК B u nКšoУ tТpoloРТУТ. U prvom stКvu DruРО

sonКtО, rКгvoУnТ НОo (t. 103) počТnУО II tОmom, ТntonКtТvno ТНОntТčnom ОkspoгТМТУТ, КlТ sК

НruРКčТУom harmonskom podlogom, a njen dalji tok je izmenjen. Pedal na dominanti F-dura traje

čОtrnКОst tКktovК, К u МОlokupnom toku postoУТ kolОЛКnУО ТгmОđu F-dura (lidijskog), C-dura

(moldura), dok je asocijacija na e-mol tКkođО prТsutnК, suРОrТšućТ intonativnu korelaciju sa

ekspozicijom.


U čОtvrtom stКvu ŠОstО sonКtО tОmu A kКrКktОrТšО ТsklТгnućО u polКrnu oЛlКst unutКr

osnovnog a-molК. MОđutТm, u НruРoУ poУКvТ tОmО (oНsОk A1), slОНОćТ prТnМТp „uvОk НruРКčТУОР“,

umОsto pКsКžК u polКrnoУ oЛlКstТ, polКrnТ КkorН УО prТsutКn КlТ u НruРoУ uloгТ: on УО otТsnК tКčkК

ka daljem hromatizovanom akordskom hodu gde se formira tonalno-asocijativna slika. Nad

pedalom dominante u basu razvija sО uРlКstК, skokovТtК lТnТУК u koУoУ УО, nК skrТvОnТ nКčТn, НКto

hromatizovano kretanje akorada: P, S, SMd. Po poziciji, akordi su u silaznom hodu, ali je smer

prikriven registarskim prelomima njihovih terci u uzlaznim skokovima. Pri ponavljanju ove

situacije, terce su date u istom registru, ovoga puta u silaznom smeru a hromatski akordski niz

ponovo počТnУО oН К: polКrnoР (molskoР) Т nКstКvlУК sО prОko S Нo III. S oЛгТrom nК to НК su

akordi SMd i III istaknuti melodijskim vrhovima, trajanjem i razlaganjem, tonКlno tОžТštО sО

63

trОnutno pomОrК kК DОs Т C МОntrТmК, unutКr oЛУОНТnУuУućОР НomТnКntО pОНКlК К-mola. Nimalo,

НКklО, slučКУno, ovНО УО, u spoУu sК tonКlno КsoМТУКtТvnom sТtuКМТУom, НostТРnut Т prvТ УКčТ

НТnКmТčkТ vrС.

Primer br: 53 Sonata br. 6, IV stav (t. 98–116):

U nОšto НruРКčТУoУ СКrmonskoУ postКvМТ, ovКУ sОРmОnt u svoУoУ НruРoУ poУКvТ u toku

stКvК (t. 303) pokКгuУО Уoš УОНnu гnКčКУnu konstТtutТvnu uloРu u okvТru РloЛКlnО ronНo-forma

stava. Naime, opisana tonalna situacija prouzrokovala je prošТrОnУО A tОmО, К uprКvo to

prošТrОnУО čТnТ „supstituciju“ ТгostКvlУОnО A tОmО (ТгmОđu tОmК C2 i B3), oНnosno sКНržКУno УО

ukloplУОno u novo гnКčОnje – kКo srОНТšnУТ oНsОk tОmО C2. Prikriveni silazni hromatizovan hod

КkorКНК nК ovom mОstu počТnУО oН К: SM, preko VI, do D, a pri ponavljanju, niz se nastavlja

akordima a: p, S, >S, do III (kao u prethodnom primeru), dok figurirani pedal nosi ulogu tonalne

preorijentacije ka C-duru. Naime, objedinjujući element u pomenutom klizanju jeste figuriran i

markiran pedal na tonu c (sa prekidom od samog jednog takta unutar ukupno 15 taktova), usled

ТРrО skrОtnТčnТС Т гКНržТčnТС tonovК mОnУК гnКčОnУО prОmК НКtТm МОntrТmК i prerasta od a: t6 u C:

64

T. KlТгКУućТ КkorНТ prОmК C-Нuru su oгnКčОnТ kКo m, II<3

, II>, T. Zbog opisanog hromatskog

klizanja, promena centra se ne percipira sve do pred sam kraj opisane situacije.


TonКlnК vТšОsmТslОnost, nКгnКčОnК ЛТtonКlnost Т КsoМТУКtТvno tonКlno prОlКmКnУО su

srodni pojmovi koУТmК sО НОПТnТšu sТtuКМТУО spОМТПТčnoР tonКlТtОtnoР sklopК, К koУО su čОstО Т

kКrКktОrТstТčnО poУКvО u СКrmonskom УОгТku Prokofjeva. SlОНОćТ prТmОr Тг prvoР stКvК ŠОstО

sonate uprКvo ТlustruУО nКгnКčОnО oНlТkО. PrvК tОmК sКНržТ kКrКktОrТstТčКn motТv pКrКlelnog

kretanja velikih terci koji je inicijalni tematski nukleus stava. Igrom paralelizama uzrokuje se

vКrТУКЛТlnost tonТčnО tОrМО, oНnosno nУОno nОposrОНno ТгmОnУТvКnУО unutКr A МОntrК. U oНlomku

НКtom u slОНОćОm notnom prТmОru, motiv paralelnih velikih tОrМТ гКpočТnУО iz polja polarnog

sКгvučУК (es–g), u odzvuku prethodne "nОoЛТčnО" kadence u A-duru (P–VI). Taj interval u

daljem silaznom hodu (do c–e) "šТrТ" МОlokupnu sПОru, oНnosno ustКnovlУuУО novu – in C.

65

MОđutТm, u okružОnУu ovoР tОrМnoР motТvК koУТ sО rОРТstКrskТ ТmТtТrК, srОНТšnУОm plКnu НКtК УО

linija, tonalno usmerena ka osnovnom – A centru, o čОmu svОНočТ insistiranje nК tonТčnoУ oktКvТ;

sa druge strane, tu je i ton g, koji asocijativno priziva dominantu C-dura. S obzirom na opisano

variranje akorНskО tОrМО, гnКčОnУО toР motТvК nК ovom mОstu КsoМТУКtТvno povОгuУО C, КlТ

istovremeno i A centar, kao gornja terca (molske) tonike. Možemo da govorimo, dakle, ili o

krajnje proširenoj sferi osnovnog tonalnog centra, ili o nedovoljno potvrđenoj, ipak naznačenoj

bitonalnoj slici C–A. Tonalna sfera C bila je nagoveštena u rКnТУОm muгТčkom toku, u okviru

sleda medijanti (t. 5). Nije slučajno što se odblesci ovog tonaliteta javljaju u okviru prve teme,

jer će C-dur biti tonalitet druge teme.


NО mКnУО uvОrlУТv prТmОr susrОćОmo unutКr mostК (t. 24) ТstoР stКvК ŠОstО sonКtО РНО su

suprotstavljene dve linije: u gornjoj repetitivno pulsira akord VIv A-dura, tonaliteta u kome se

oНvТУК prvК tОmК, oštro НТsonТrКУućТ sК СromКtТгovКnom lТnТУom u ЛКsu, koУК sО krОćО unutКr

lОstvТčnoР kvТntКkorНК VI stupnУК ТstoР МОntrК. IКko УО КkorН lОstvТčnoР VI mКskТrКn СoНom

rКгnosmОrnТС СromКtskТС prolКгnТМК Т гКНržТМК, nУОРovo ТstovrОmОno гvučКnУО sК УОНnКkotОrМnТm

akordom varijantnog VI formira „hromatske dvojnike“, К ТstК ПormКМТУК sО možО uočТtТ Т u spoУu

molske dominante sa durskim polarnim akordom u prethodnom taktu:

66


SКmo oНгvuk kvТntКkorНК VI stupnУК, koУТm УО kКНОnМТrКlК prvК tОmК, УОstО ono što НКУО

moРućnost tumКčОnУК nКvОНОnoР oНlomkК u okvТru A-dura. Bitna odrednica je i skok na ton

dominante na kraju dvotakta (t. 25). Ukoliko bi se to zanemarilo, ceo odlomak bi mogao da se

tumКčТ СКrmonskТ НvoгnКčno: kКo t+L unutКr ПТs-mola, ili f+T u okviru F-dura! Problem

mnoРostrukostТ moРućТС tumКčОnУК Уoš ТгrКгТtТУО sО УКvlУК prТ ponКvlУКnУu ovО sТtuКМТУО,

trКnsponovКnО гК čТstu kvКrtu nКvТšО. Po КnКloРТУТ sК prОtСoНnom sТtuacijom, ovo mesto bi

trОЛКlo НК sО tumКčТ kКo in d, mОđutТm, гК tКkvu opМТУu nОmК НovolУno pokКгКtОlУК, К НКlУТ tok

voНТ Нo ‘čТstoР’ C-Нur КkorНК. SК НruРО strКnО, ЛuНućТ НК sО nК počОtku mostК nКlКгТ promОnК

predznaka, kao i da dalji tok vodi u C dur, ka II tОmТ, postКvlУК sО pТtКnУО moРućnostТ tumКčОnУК

C-НurК Т nК sКmom počОtku mostК, ТКko sО to rОКlno Уoš nО čuУО. U tom smТslu ЛТ sО ЛТkorН sК

počОtkК mostК tumКčТo kКo C: p+S, К u trКnspoгТМТУТ гК kvКrtu kКo C: sP+SS! TТmО УО

asocijativna slika navedenog segmenta upotpunjena.

IstТ motТv u НКlУОm toku prouгrokuУО potpuno ТskorКčОnУО Тг C sПОrО uslОН ПunkМТonКlno

nОoНrОđОnТС КkorКНК (vТНОtТ PrТmОr Лr. 57). TonТčnТ КkorН C-НurК prvo УО УКsno ТгložОn nК

nezavisnoj hromatizovanoj liniji u donjem planu. Linija УО tumКčОnК unutКr VII, К гКpočТnУО

uprКvo oН pomОnutО vКrТУКЛТlnО (molskО) tОrМО Т susrОćО sО sК tonТkom nКkon vОгО sК LТНТУskТm

КkorНom. PlКnovТ sО ponovo rКгНvКУКУu, čТnОćТ КsoМТУКtТvno ЛТ-МОntrТčnu slТku: tonТčnТ КkorН voНТ

u disonantne trozvuke na „belim dirkama“ u gornjem registru, sa kojima se na fonu VII stupnja u

basu sukobljava skokovita linija na „crnim dirkama“ u srednjem glasu, koja asocira na Cis-dur (a

moРućО Т nК FТs МОntКr); svО sО, poslО КkorНК (mТnТ-klastera) na crnim dirkama (C: -II

<), stapa u

rКгložОnТ "ЛОlТ" nonКkorН НomТnКntО C-НurК. OvНО su, nК nОoЛТčКn nКčТn, „ukrštОnО“ tonike oba

МОntrК, uг НvoгnКčnu uloРu vКnКkorНskТС tonovК Т ОnСКrmonsko čТtКnУО. UnutКr КkorНskО

strukturО tumКčОnО u C-duru kao hromatski vid akorda (meko-umanjeni) nК povТšОnom II

stupnУu, НoНКtК НТsonКnМК УО ton МТs, koУТ гКУОНno sК ОnСКrmonskТm čТtКnУОm čТnТ sОptКkorН

67

dominante Cis-dura sa kvartom umesto terce; izostavljeni ton (his~c) bio je prisutan neposredno

ТsprОН НvoгnКčnoР КkorНК:


SlОНОćТ uvОrlУТv prТmОr nКvОНОnoР moНКlТtОtК pružК nКm III stКv ŠОstО sonКtО: prТlТkom

variranja materijala B teme u novoj fakturi i uz brzu promenu tonalnih centara, bitno se menja

nУОn osnovnТ kКrКktОr. PočОtnТ НvotКktnТ motТv ovО tОmО, uг rКгnovrsnО ТntОrvКlskО Т rТtmТčkО

ТгmОnО, nКУprО УО ТгložОn u A МОntru (sК vКrТУКЛТlnom tОrМom40 t. 71), potom je ponovljen in G. Iz

rКгložОnoР vОlТkoР molskoР sОptКkorНК VI stupnУК G-dura izranja figura na kojoj se

ponavljanjem insistira; figura ostКУО ЛОг osnovnoР tonК VI, К čТnТ УО prvo prОkomОrnТ kvТntКkorН,

koji je potom kombinovan sa durskim kvintakordom (dvorodne kvinte g-h-dis i g-h-d). U tonalno

fluidnoj situaciji, dalji tok teme asocijativno povezuje nekoliko centara. Iz figure proizilazi

rКгložОnТ КkorНskТ ostТnКto, pomОrОn гК polustОpОn nКvТšО, čТmО sО гКlКгТ u РТs-mol (lidijsku

sferu prethodnog G-dura). Na tom fonu nastavljen je melodijski tok teme koji, i pored igre

paralelnih velikih terci, dopunjuje toniku gis-molК. MОđutТm, ukolТko Лi se ovo mesto uporedilo

sa analognim u prvobitnoj pojavi teme (v. Primer br. 58a i drugi takt Primera 58b), jasno je da se

stvara asocijacija i na H-Нur, ТКko УО СКrmonТгКМТУК klУučnoР tonК – IV< НКtК НruРКčТУО, ovНО u

izmenjivanju dva oblika lidijskog akorНК u okružОnУu tonТkО. S oЛгТrom nК to НК УО prОtСoНnТ tok

40 Rad sa motivom iz B teme u ovom stavu dovodi do bliske asocijacije sa osnovnim motivom prvog stava,

koУТ sКНržТ vКrТУКЛТlnost tonТčnО tОrМО proТгКšlО Тг ТРrО pКrКlОlnТС tОrМТ. ImКУućТ u vТНu НК УО osnovnТ tonКlТtОt SonКtО A-Нur, nТУО slučКУno što УО КsoМТУКМТУК nК ovom mОstu НКtК uprКvo u Тstom МОntru. PostupКk povОгТvКnУК stКvovК pomoću motТvskТС nuklОusК, ostvКrОn nК ovКУ nКčТn, kКrКktОrТstТčnК УО oгnКkК kompoгТonoР stТlК ProkoПУОvК.

68

ЛТo u A МОntru, sК krКćТm гКСvКtКnУОm G-dura, a isti centar se – poslО ovoР vТšОгnКčnoР tonКlnoР

mОstК nКstКvlУК, otvorОnК УО moРućnost tumКčОnУК Т u kontОkstu КsoМТУКtТvnoР polУК A lТНТУskoР.

BikorН FrТРТУskoР Т VII (ОnСКrmonskТ notТrКnoР) koУТ slОНТ, К nКročТto poУКvК nОНvosmТslОnО

НomТnКntО A МОntrК u НКlУОm toku, rКsvОtlУКvКУu nОНoumТМu Т potvrđuУu A МОntКr.

Primer br. 58a Sonata br. 6, III stav, segment iz originalnog vida B teme (t. 49):

Primer br. 58b Sonata br. 6, III stav (t. 75–78):

3.3.2. Složeniji vid ispoljavanja modaliteta B

SložОnТУu slТku КsoМТУКtТvno-polТМОntrТčnО sТtuКМТУО гКtТčОmo sО u НruРom stКvu ČОtvrtО

sonate, komponovanog u formi teme sa varijacijama. Pri kraju prve varijacije odvija se

СКrmonskТ Т НrКmКturškТ vrСunКМ, uг ПluТНnu tonКlnu slТku. ГК rКгlТku oН ОkspoгТМТУО tОmО, u

prvoУ vКrТУКМТУТ УО osnovnК mТsКo ТгložОnК trТ putК – u a, d i g-molu. MОđutТm, гЛoР гРušnУКvКnУК

muгТčkoР tokК uslОН složОnostТ ПКkturО Т novО rТtmТčkО slТkО u poslОНnУОm sОРmОntu (НТnКmТkК

69

šОsnКОstТnskТС ПТРurКМТУК prОrКstК u šОsnКОstТnskО trТolО) sПОrК prТroНnoР VII Р-mola je

tonТkКlТгovКnК, tО sО možО Рovoriti o modulaciji u F-dur, sa ponovnim zahvatanjem g-mola.

PКsКž koУТ, pКk, počТnУО nТskom suЛmОНТУКntom F-dura, a prolazi kroz frigijski i VII za frigijski

(tО sО Т SM možО sСvКtТtТ kКo D гК F), гКгvučТ ТгnОnКđuУućО sloЛoНno. TТmО su u ЛlТskom

vremenskom okviru Frigijski akord i II stupanj F-dura dovedeni u lidijski odnos, a F:II i SM u

polКrnТ oНnos. AsoМТУКtТvnost nК polТМОntrТгКm sО tu nО гКustКvlУК: pКsКž sО гКustКvlУК nК

kvartnom akordu – bikordu tonike F-dura i dominantnog nonakorda a-mola, sa kvartom umesto

tОrМО, koУТ УО u ПunkМТУТ kКНОnМТrКУućОР kvКrtsОkstКkorНК – sТmulТrКУućТ povrКtКk u osnovnТ

tonalitet.


70

RКгlКРКnУО kvКrtnoР КkorНК, гКprКvo nОrКгrОšОnoР K64, kКo što sО vТНТ u prТmОru, dato

je u НКlУОm toku ТstovrОmОno sК tonТčnom tОrМom К-molК. UmОsto rКгrОšОnУК u očОkТvКnu

dominantu a-mola, kvartni akord se zatim pomera u novu tonalnu ravan i uvodi II varijaciju, koja

počТnУО u РТs-molu, što prОНstКvlУК tonТkКlТгКМТУu lТНТУskО sПОrО osnovnog tonaliteta. Do trenutka

ulaska u gis-mol, asocijativno su prisutni g-mol, F-dur i a-mol, КlТ nТУОНКn oН nУТС nТУО potvrđОn.

SmОnУТvКnУО СromКtskoР krОtКnУК u lТnОКrnom kontОkstu Т složОnТС КkorНskТС ПormКМТУК

nК krКtkom rКstoУКnУu, nК slТčКn nКčТn kКo u prОtСoНnom prТmОru, гКpКžОno УО u prvom stКvu

DОvОtО sonКtО, РНО su uočОnО МОlostОpОnО НomТnКntО НvoгnКčnoР usmОrОnУК. U tonКlno lКЛТlnom

d-molu koУТm počТnУО sОРmОnt prТkКгКn u nКrОНnom notnom prТmОru, tonКlnТ МОntКr УО

funkcionalno oslabljen i nedovoljno potvrđОn uslОН СromКtТгovКnТС lТnТУК mКtОrТУКlК mostК. U

tom smТslu, kКrКktОrТstТčКn УО slОН КkorКНК koУО trОЛК uslovno tumКčТtТ kКo Н: П, VIID, III, DIII, -

DVI, s, D, d, t+6

:

Primer br. 60 Deveta sonata, I stav (t. 108–112):

IКko mОđu ovТm КkorНТmК postoУТ УОНnК ОlТptТčnК vОгК vКntonКlnТС НomТnКntТ, kКo Т

УОНno vКrlУТvo rКгrОšОnУО, ТpКk УО, čТnТ sО, prОvКsСoНno rОč o slučКУnТm, СromКtsko-prolaznim

sКгvučУТmК. FunkМТonКlnost УО oslКЛlУОnК Т poУКvom molskО НomТnКntО nКkon НurskО, kКo Т

tonike sa dodatom velikom sekstom. Upravo tim akordom ulazi se u prolazno istupanje u C-

71

МОntКr, tКkođО nОНovolУno potvrđОn, što tumКčОnУО ovО sТtuКМТУО svrstКvК u rОН КsoМТУКtТvnoР

nivoa teorijske interpretacije. Pojavom nepotpune celostepene dominante (g a cis f) koja sledi,

tonКlnТ tok УО НoНКtno гКmКРlУОn, tТm prО što rКгrОšОnУО ovoР sКгvučУК (Т ТnКčО vТšОsmТslОnoР

oНrОđОnУК) nО potvrđuУО nТУОНКn oН КsoМТУКtТvnТС МОntКrК, vОć ТnНТrОktno uspostКvlУК nov tonКlnТ

centar – Des-Нur, u komО УО ТгložОnК РlКvК prvО tОmО. Des-dur traje kratko jer sledi drugi

МОlostОpОnТ čОtvoroгvuk (Л-e-as-c kao obrtaj Des: +D9), koji uvodi E-dur. Oba akorda nepotpune

МОlostОpОnО НomТnКntО su u гnКčОnУu –VIID (

-S

<) pred tonikom ciljnog tonaliteta, a postavljena su

u ТstoУ ПormКМТУТ, prТ čОmu sО ТstТčО trТtonusnТ skok u ЛКsu. TrОćК poУКvК slТčnoР vТšОгvukК – sa

ОlОmОntТmК МОlostОpОnostТ УО nКУupОčКtlУТvТУК Т oНvТУК sО nК mОstu uvođОnУК osnovnoР tonКlТtОtК

stava, C-durК, koУТ ćО ostКtТ КПТrmТsКn Нo sКmoР krКУК rКгvoУnoР НОlК. To УО mОsto РНО УО

НostТРnut НТnКmТčkТ Т СКrmonskТ klТmКks Т РНО su pomoću УОНnoР КkorНК – bikorda –

НvosmТslОnoР ПunkМТonКlnoР гnКčОnУК, oЛУОНТnУОnК НvК tonКlnК МОntrК: E-dur i C-Нur. RОč УО o

vТšОгvuku kКo prОlomnoУ tКčkТ ТгmОđu НvК МОntrК, vТšОгvuku koУТ sО možО rКščlКnТtТ nК ЛТkorН

fis-as-c-e + c-e-Р pК УО nУОРovo oНrОđОnУО prОmК МТlУnom C-duru nesporno. U procesu

sКРlОНКvКnУК spОМТПТčnostТ СКrmonskТС rОšОnУК ProkoПУОvК, sТmptomКtТčno УО to НК su nakon

ЛТkorНК nКТгmОnТčno rКгložОnО tonТkО oЛК tonКlnК МОntrК. DК УО nКvОНОnК sТtuКМТУК poНložnК

rКгnolТkТm tumКčОnУТmК, potvrНu nКlКгТmo Т u lТtОrКturТ. FunkМТУu spomОnutoР vТšОгvukК prОmК

E-Нuru OrНžonТkТНгО ( , Ш ), na primer, oНrОđuУО kКo tonТku sК

НvoroНnom tОrМom Т povТšОnom kvТntom О Р/РТs СТs, sК ТstКknutТm osnovnТm tonom u РornУОm

sloju, a sve na pedalu II stupnja.41

S НruРО strКnО, vКlТНno УО Т tumКčОnУО prОmК komО УО rОč o

vТšОгvuku nК II stupnУu ПТs-c-e-g/gis. Odlaganje potvrde novog C centra je postignuto varljivom

vezom C:VIID u sekstakord IIIv. (čТmО sО КsoМТУКtТvno prТгТvКУu Т Es/Р МОntrТ!), КlТ trОЛК uočТtТ НК

УО nК tom Пonu ТгložОn „čТst“ dijatonski segment prve teme (t. 121–122) – na belim dirkama,

„гКstupКУućТ“ C-dur (К moРućО УО Т tumКčОnУО ПТrРТУskoР О). DКlУТ СoН pКrКlОlnТС uгlКгnТС kvКrtТ u

srОНnУОm sloУu (Тг prvО tОmО) НoprТnosТ oslКЛlУОnУu poУОНТnКčnТС МОntКrК u opТsКnom prОlomnom

momОntu uslovlУКvКУućТ tumКčОnУО sТtuКМТУО u moНКlТtОtu КsoМТУКtТvnО-polТМОntrТčnosti. ГnКčКУno

УО ТstКćТ НК УО гКНržКvКnУО ЛКsК nК poгТМТУТ НomТnКntО novoР tonКlТtОtК (C) УОНТnТ, ОvТНОntnТ

sТmptom koУТ nКРovОštКvК tonКlnu prТprОmu rОprТгО.

41

, Ш , , , , 1962.

72


Primer nОšto УОНnostКvnТУО КsoМТУКtТvnО НvosloУnostТ, РНО sО prОlКmКУu ЛlТskТ tonКlnТ

centri G-dur i h-mol, evidentiran je u istom stavu Devete sonate, u nestandardnoj pripremi

tonalnog centra druge teme. Unutar mosta, trenutni tonalni centar mosta – H, prvo u durskoj pa u

molskoУ ЛoУТ, očuvКn УО uг pomoć НuРo НržКnoР pОНКlК u ЛКsu nК tonu С, КlТ УО umОtnut Т G-dur

НvoгnКčnТm КkorНom prОmК oЛК МОntrК. OvНО УО гnКčКУno nКpomОnutТ НК sО prОlКmКnУО НvК

МОntrК tКkođО oНvТУК u НruРoУ tОmТ: С-mol i G-Нur, К počОtnТ tok (t. 37), i pored markiranog

pedala na tonu g, odvija se u h-molu. UmОsto `klКsТčnoР` postupkК mutКМТУО (H–h), promena

roНК oНvТУК sО prОko umОtnutoР novoР, КlТ nОНovolУno potvrđОnoР tonКlnoР МОntrК. G-dur se

ispoljava kao tonalitet u `senci` hromatskih pokreta, ili kao podsloj; na pedalu tona h (h: t)

ТгložОn УО tonТčnТ kvТntsОkstКkorН G-dura u “sudaru” sa dominantom h-mola, a kasniji hromatski

pokrОt u ТstovrОmОnoУ ТnvОrгТУТ nО poНržКvК uЛОНlУТvo nТУОНКn oН ovК НvК МОntrК (vТНОtТ slОНОćТ

primer, t. 35). TrОЛК prТmОtТtТ НК УО, prТ pomОnutoУ ТnvОrгТУТ, počОtno sКгvučУО НvК РlКsК –

tritonus c-ПТs (prošТrОn гК oktКvu) koУТ sО šТrТ suprotnТm СoНom Нo НТsКltОrovКnТС tonovК as (bas)

73

i ais (sopran), a oni se “rКгrОšКvКУu” u g-h kao “prОlКmКУućО” tonike, dakle kao G: T u donjem

sloУu, К С: t u РornУОm. NУТmК sО oНmКС prТНružuУu prТpКНКУućО kvТntО, К svО гКУОНno ПormТrК

КkorН G vОlТkoР НurskoР sОptКkorНК. TТmО sО tonКlno oНrОđОnУО II tОmО prТЛlТžКvК moНКlТtОtu B,

tУ. rОč УО o КsoМТУКtТvno-(polТ)ЛТМОntrТčnoУ tonКlnostТ. IstТčОmo НК smo КnКlТгom ustКnovТlТ НК

ТгЛor polustОpОnoР oНnosК ТгmОđu prvО Т НruРО tОmО (C – С) nТУО uoЛТčКУОn гК konМОpМТУu

tonКlnoР plКnК sonКtnoР oЛlТkК koН ProkoПУОvК. MОđutТm, kКko smo ustКnovТlТ – u prethodnom

tonКlnom krОtКnУu u mostu, гКСvКćОn je b-mol, što u ОnСКrmonskom гКpТsu prОНstКvlУК lТНТУsku

oЛlКst prОmК počОtnom tonКlТtОtu НruРО tОmО, što smo, sК НruРО strКnО, ОvТНОntТrКlТ kКo tТpТčКn

postupak Prokofjeva u harmonskoj pripremi novog tonaliteta.


Ista asocijativna dvoslojnost G-С, КlТ ovoРК putК sК vОćТm stОpОnom СromКtТгКМТУО,

proНužКvК sО u гКvršnoУ РrupТ prvoР stКvК DОvОtО sonКtО (vТНОtТ PrТmОr Лr. 63a). U gornjem sloju

lТnТУК гКpočОtК u prОtСoНnom toku nКРТnУО kК С-molu, čКk sО Т гКustКvlУК nК tonu С, čТnОćТ u tom

trenutku tercu G-НurК, koУТ sО kКo tonКlnТ МОntКr svО vrОmО oНvТУК u НonУОm РlКsu. KonКčnu

КПТrmКМТУu ovО НvosloУnostТ kКo НomТnКntnoР СКrmonskoР oЛОlОžУК гКvršnО РrupО nКlКгТmo prТ

samom kraju ovog odeljka forme, gde je neposrОНno prОН гКvršnТm tonТčnom КkorНom G-dura,

dat H-dur akord! (videti primer 63b, t. 75.) U СromКtskom klТгКnУu sКгvučУК nКstКlТС kКo

proТгvoН nОгКvТsnТС СromКtТгovКnТС lТnТУК tОško sО možО РovorТtТ o ПunkМТonКlnostТ. MotТv koУТ

74

УО nК počОtku mostК bio kanonski imitiran, ovde je dat sinhrono, i to u paralelnim nonama, bas sa

stabilnog tona g sklizne na gis, a iako se tonovi srednje (altovske) linije mogu ponegde

ОnСКrmonskТ гКmОnТtТ u МТlУu tumКčОnУК oНrОđОnoР КkorНК, nУТСovo ТгrКгТto СromКtsko krОtКnУО

demКntuУО ПunkМТonКlnu loРТku, pК sКmТm tТm Т potrОЛu НК sО prТlТkom tumКčОnУК ТгvОНО/uvОНО

ОnСКrmonskК гКmОnК kКo НokКгnК mОtoНК. IКko postoУТ ТгvОstКn ЛroУ vođТčnТС sКгvučУК – što sО

ogleda u raznosmernom hromatskom kretanju tonova u stabilan akord (npr. prema tonici G-dura

u t. 68–69), odbljesci H-НurК nО nОstКУu. OvНО sО, nКТmО, КПТrmТšu НomТnКntО oЛК tonКlТtОtК (t. 66

Т 67), Нok sО u НruРom НОlu oНsОkК (oН t. 69 Нo krКУК гКvršnО РrupО) smОnУuУu, nК mОtrТčkТ

nКРlКšОnТm НОlovТmК, Т nУТСovО tonТkО; ТstovrОmeno u basu se odvija hromatizovana linija koja,

ТНućТ oН tonК g do tona h, tКkođО potОnМТrК tonКlnu НvosloУnost. IгmОđu ‘tonТkК’ G-dura i H-

НurК, nК rОlКtТvno nКРlКšОnТm НОlovТmК tКktК, НКtТ su kvКrtsОkstКkorНТ Кs-des-f i h-es-g, od kojih

drugi povezuje obК МОntrК УОr УО ОnСКrmonskТ НvoгnКčКn (kКo prОkomОrnТ >VI

+ u oba tonaliteta).

TТmО sО, sК УОНnО strКnО, potvrđuУО postoУКnУО КsoМТУКtТvno-polТМОntrТčnО sТtuКМТУО nК ovom

mОstu, КlТ sК НruРО strКnО, postКУО očТРlОНno Т to НК УО ProkoПУОv svОsno korТstТo sКгvučУК koУК su

‘гvučnК vrОНnost po sОЛТ’, u mКnТru ТmprОsТonТstТčkО poОtТkО, tОžОćТ rКНТУО kК mОloНТУskoУ nОРo

funkcionalnoj harmonskoj logici.

Primer br. 63a: Sonata br. 9, I stav (t. 65–71):

75

U koУoУ mОrТ УО prТnМТp tonКlnО НvosloУnostТ ЛТo klУučКn гК ПormКlno-НrКmКturšku

konМОpМТУu kompoгТtorК, potvrđuУО Т nКrОНnТ prТmОr. NК sКmom krКУu гКvršnО РrupО, nОposrОНno

ТsprОН гКvršnoР КkorНК koУТ rКгrОšКvК ovu tonКlnu НvosloУnost, Уoš УОНnom sО УКvlУa tonika H-

dura u ulozi submedijante prema dominanti G-НurК koУК voНТ Нo гКklУučnoР КkorНК гКvršnО

grupe – G:T. IpКk, čТnТ sО, nТpošto slučКУno, гКvršnК tonТkК УО u oЛlТku sОkstКkorНК (‘НvoгnКčnТ’

ton h УО sКНК u ЛКsu!), К rКгrОšОnУО prОtСoНnО НomТnКntО tКkođО nТУО uЛОНlТvo. NКТmО, vođТМК,

ТstКknutК u РornУОm РlКsu, ТНО nКnТžО prОko prolКгnТМК u ton kvТntО G-dura, tj. u tercu

sekstakorda. Pritom, dominanta je data kao tvrdoumanjeni kvintakord, osnovni ton se potom

gubi a ostaju tonovi fis i ais, uspostavljaУućТ tТmО ponovnu КsoМТУКМТУu nК H-dur, kao tonovi

njegove dominante:

Primer br. 63b Deveta sonata, I stav (kraj z.g. t. 73–76):

3.3.3. Uticaj tematske višeslojnosti na formiranje asocijativno-policentrične

tonalnosti

U mnoРТm sТtuКМТУКmК РНО УО ovКУ moНКlТtОt orРКnТгovКnУК tonКlnostТ ТгrКžОn, možО sО

uspostКvТtТ uгročno-poslОНТčnТ oНnos tonКlnО КsoМТУКtТvnostТ sК tОmКtskТm plКnovТmК. ČТnТ sО НК

ProkoПУОv sК vОlТkom pКžnУom Т nК promТšlУОn nКčТn РrКНТ tОmКtskО ćОlТУО. VОomК УО čОst

postupКk koУТm sО počОtnТ ТlТ nОkТ НruРТ motТvskТ nuklОus tОmО НКlУО rКгvТУК u proПТlТsКnУu

„novih“ tОmК, ТlТ sО, sК НruРО strКnО, rОКlТгuУО povОгТvКnУО rКгlТčТtТС tОmКtskТС mКtОrТУКlК Т

njihova nadgradnja u bi- i poli-tematskim planovima. Takvi postupci, iako smo ih nazvali

promТšlУОnТm, nТ u kom slučКУu nО РovorО o konstruktТvТгmu ТlТ o pomКnУkКnУu ТНОУК; nКprotТv,

pokazuju se kao dokazi njegove inventivnosti, imaginacije i sposobnosti da iz jednog materijala

krОТrК mnoštvo НruРТС, čТmО sО u prvТ plКn ТstТčО prТnМТp „uvОk НruРКčТУОР“. U situacijama gde su

76

rКгlТčТtО tОmКtskО nТtТ spoУОnО u НruРКčТУОm kontОkstu, ПormТrКУućТ sКНržКУno novu (гКУОНnТčku)

celinu, geneza materijala je istaknuta njihovim razdvajanjem na harmonskom ili tonalnom planu.

JОНnК oН tТС sТtuКМТУК možО sО vТНОtТ u čОtvrtom stКvu DruРО sonКtО. ГКvršnК РrupК (t.

97) u harmonsko-tonКlnom poРlОНu НonosТ гКmКРlУОnУО, oНnosno vТšОгnКčnu slТku гКsnovКnu nК

oЛuСvКtКnУu nОkolТko tonКlnТС МОntКrК, nКstКlТС Тг spoУК rКгlТčТtТС mКtОrТУКla. Spojeni su motiv iz

mostК Т kКrКktОrТstТčnК prКtОćК ПТРurО Тг II tОmО u vОrtТkКlnoУ polТmОtrТУТ (68 i

24) i ta dva

mКtОrТУКlК ПormТrКУu novu МОlТnu. FТРurК Тг II tОmО (čТstК kvТntК Т prОkomОrnК sОkstК) ovНО

prerasta u ostinatni fon (u trajanju od celih 20 taktova). Na ostinatnoj podlozi latentnog C-dura,

potvrđОnoР nК krКУu oНsОkК, ТгložОn УО mКtОrТУКl mostК – ТНОntТčnТ G-dur i e-mol čОtvorotКktТ, КlТ

bez ranijih pedalnih tonova – koji se mogu posmatrati i u okviru C-НurК: pošto sО rКНТ o ЛlТskТm

tonalitetima, njihovО tonКlnО sПОrО su oЛУОНТnУОnО гКУОНnТčkТm КkorНТmК (lОstvТčnТm Т

alterovanim).

Primer br. 64a: Sonata br. 2, IV stav (t. 97–101):

U nОposrОНnom nКstКvku ovО sТtuКМТУО, РornУТ plКn sО, mОđutТm, trКnsponuУО гК vОlТku

sОkunНu nКvТšО (mКlu sОptТmu nКnТžО, uz registarske prelome), a i dalje na nepromenjenom

ostinatnom fonu. Akordski fon u ostinatu „objedinjava“ C i G centre, a u gornjem planu su

naslojeni A i fis centri, analogono prethodnom modelu (G-e). S obzirom na to da do samog kraja

datog segmenta nemК potvrНО nТУОНnoР oН nКгnКčОnТС tonКlТtОtК, otvКrК sО vТšОstrukК moРućnost

tumКčОnУК, čТmО su nКvОНОnТ tonКlnТ МОntrТ asocijativno povОгКnТ. TrОЛК rОćТ Т НК УО tumКčОnУО u

okviru A-НurК uslovlУОno КnКloРТУom sК prОtСoНnТm slТčnТm mОstom (uporОНТ sК PrТmОrom Лr.

64a), К ЛuНućТ НК УО tКУ МОntКr nОНovolУno potrvrđОn, možО sО nКslutТtТ čКk Т E-dur (E: T, odnosno

VIIS7-II, na fonu VIv.) UočКvК sО НК УО ostТnКtnТ КkorН tonТkО C-dura u polarnom odnosu prema

A:VI, tУ. ПТs:t (ТlТ E:II). KonКčno rКгrОšОnУО ovО vТšОsmТslОnО tonКlnО slТkО НКto УО nК krКУu Т

potvrđuУО C МОntКr, КlТ trОЛК prТmОtТtТ Т prОгnКčОnУО КkorНК u РornУОm plКnu u C: F, koУТ je u

harmonskom sukobu sa s<.

77

Primer br. 64b Sonata br. 2, IV stav (t. 105–113):

Viši stepen složenosti, koji takođe nastaje spojem različitih tematskih materijala

prepoznajemo u rКгvoУnom НОlu prvoР stКvК ŠОstО sonКtО. PrОtСoНnК oЛrКНК mКtОrТУКlК НruРО

tОmО prОkТnutК УО nК trОnutКk vОćТm uplТvom mКtОrТУКlК Тг mostК, К nКstКvlУОnК nКkon tonКlno

vТšОsmТslОnО slТkО (t. 179), РНО ПormТrК НrКmКturškТ vrСunКМ. U karakterističnoj hromatizovanoj

liniji materijala mosta (prikazano u Primeru br. 56, str. 66) sadržan je inicijalni hromatski

tetrahord, koji postaje nosilac razrade i klimaks ovog odseka. Tonalni centar je in C, durskog, pa

molskog roda, a potom se motiv mosta transponuje za tercu naviše – od e, što bi po analogiji

upućivalo na e centar – ali gornji sloj, gde pulsiraju kvartsekstakordi cis-mola stvara višeznačnu

tonalnu sliku e+cis. Insistiranje na hromatskom tetrahordu dovodi i do bliske asocijacije sa

materijalom iz odseka B2 (iz t. 70) tj. sa tetrahordom umanjene lestvice. Isti (umanjeni) tetrahord

se i ovde javlja (t. 170), a s obzirom na to da je ovaj pokret sadržan i u osnovnom motivu prve

teme – u donjoj liniji terci, i ovde se srećemo sa tipičnim kompozicionim postupcima

Prokofjeva: transformacija materijala kojom se otkriva zajedničko jezgro, sa jedne i,

kombinovanje motiva različitog porekla kojim se, sa druge strane, formira sadržajno nova celina.

Paralelno narastanje dinamičkog intenziteta vodi ka vrhuncu (ff) u momentu kada motiv mosta

menja fizionomiju prvo u oblik tetrahorda umanjene lestvice (u c-mol segmentu, t. 171), pa u

hromatski tetrahord. U istoj dinamičkoj ravni (ff) razvojni deo dostiže prvi dramaturški i

harmonski klimaks: insistiranje na hromatskom tetrahordu resko odzvanja u najvišem registru,

78

što oštro disonira sa istovremenim uzlaznim umanjenim tetrahordom i silaznim durskim

tetrahordima u srednjim glasovima. Triolskim motivom nastavlja se prekinuti tok druge teme i uz

dijalog sa motivom iz mosta, dramski vrhunac sa širokim registarskim dijapazonom, glisandima

u ff dinamici, i dalje traje. Akcentovana velika septima fis-eis podržava tonalnu zamagljenost

ovog segmenta, pa se nagovešten h tonalni centar teško probija. Prethodna situacija e+cis

tonalnog segmenta zajedno sa nepotvrđenim h centrom potvrđuje da je u pitanju asocijativno-

polТМОntrТčnТ moНКlТtОt.


79

3.3.4. Spona asocijativno-policentrične tonalnosti i drugih lestvičnih sistema:

celostepenost, umanjena lestvica, pentatonika

U СКrmonskom sТstОmu ProkoПУОvК uočКvК sО Т prТsustvo НruРТС lОstvТčnТС orРКnТгКМТУК,

kКo što su МОlostОpОnК, umКnУОnК Т (rОtko) pОntКtonskК lОstvТМК. PosmКtrКnО poУОНТnКčno, ovО

lОstvТМО uoЛТčКУОno prouzrokuju zamagljenost tonalnih centara, odnosno u tim sistemima

ostvКruУu sО НruРКčТУО, КПunkМТonКlnО rОlКМТУО. U sКsvТm НruРКčТУОm СКrmonskom kontОkstu,

МОlostОpОnost Т pОntКtonТkК tКkođО su ТmКlТ „asocijativno“ НОУstvo, počОv oН KorsКkovК

( , ) Нo ПrКnМuskТС ТmprОsТonТstК, oНnosno ЛТlТ su u služЛТ

НočКrКvКnУК svОtК ПКntКstТkО, ЛКУkО ТlТ su ЛТlТ u kolorТstТčkoУ uloгТ. UmКnУОnК lОstvТМК kКo

(slučКУnТ) proТгvoН СromКtТгovКnoР krОtКnУК umКnУОnТС sОptКkorКНК možО sО prКtТtТ Уoš oН

harmonskoР УОгТkК ŠopОnК Т LТstК, Нok УО kКo sТstОm prТmОnУОnК počОv oН stvКrКlКštvК SkrУКЛТnК

( я , ). ProkoПУОv, mОđutТm, nО korТstТ ovО lОstvТМО nК nКčТn utvrđОnoР

sТstОmК; nУТСovТ ОlОmОntТ sО uРlКvnom sporКНТčno УКvlУКУu, К sКmo u nОkolТko sТtuКМТУК sО možО

uočТtТ НužО trКУКnУО umКnУОnО lОstvТМО, o čОmu ćО ЛТtТ rКгmКtrКno kКsnТУО.

3.3.4.1. Spona sa celostepenom lestvicom

U poУОНТnТm sТtuКМТУКmК ОlОmОntТ umКnУОnО, МОlostОpОnО ТlТ pОntКtonskО lОstvТМО utТču

na formiranje asocijativno-polТМОntrТčnО tonКlnostТ. TКko sО, npr. u гКvršnoУ ОtКpТ rКгvoУnoР НОlК

prvoР stКvК ŠОstО sonКtО uočКvК prТsustvo celostepenog kretanja istih akordskih struktura –

molskТС sОkstКkorКНК, КlТ nК spОМТПТčКn, prokoПУОvlУОvskТ nКčТn. NКТmО, МОlostОpОnost УО

„maskirana“ prolКгnТm sКгvučУТmК rКгlТčТtО strukturО, КlТ Т uplТvom tОmКtskО lТnТУО mostК,

kКrКktОrТstТčnО po СromКtskom krОtКnУu. AsoМТУКtТvnТ tonalni centri g/G, C i A zamagljeni su

disonantnim akordima, hromatizacijom, ali i elementima celostepene lestvice. U fokusu je

‘sТРnКlnТ’ motТv prvО tОmО, čТУТ НОrТvКt tОrМО – najpre velike, pa male – tokom čТtКvТС 15 tКktovК

najavljuje reprizu. Usled smenjivanja -D i

-VII, osnovni tonalitet A-Нur ćО ЛТtТ tОk prТ krКУu ovoР

sОРmОntК uЛОНlУТvo potvrđОn. G МОntКr sО možО nКslutТtТ sК poУКvom sТРnКlnoР motТvК I tОmО (t.

188–191), ali silazna hromatizovana linija (materijal mosta u novoj verziji) u donjem glasu

‘mКskТrК’ tonКlnТ МОntКr, mКНК УО okvТr krОtКnУК tО lТnТУО uprКvo Н – g! (t. 187–191). Ta linija je

potom dopunjena nizom molskih sekstakorada u celostepenom krОtКnУu, koУО УО tКkođО

mКskТrКno prolКгnТm slučКУnТm sКгvučУТmК. NКТгРlОН СromКtsko klТгКnУО Кkorada prikriva

zapravo celostepeno kretanje molskih sekstakorada (od tonova g, f, es, des/cis) koji nemaju

80

ПunkМТonКlno uporТštО, КlТ, s НruРО strКnО, КsoМТrКУu nК nКгnКčОnО rКгnoМОntrКlnО tonКlnО

punktove. Repetitivno pulsiranje osnovnog motiva (velike terce) menja tonalnu sliku ka C

centru. Motiv je harmonizovan smenom C:F43 i VII

43 (t. 196–203) i postaje osinatni fon unutar

koРК sО kКo nОгКvТsnК lТnТУК УКvlУК Т osnovnТ ‘sТРnКlnТ’ motТv u prvoЛТtnom vТНu (t. 198–199), pa

izmenjenom vidu (t. 201–202). Motiv je istaknut f dinamikom unutar ostinatnog akordskog

pulsiranja u p dinamici i upravo je njegova intonacija pri prvoj pojavi onaj momenat koji

oНrОđuУО C МОntКr. JОr, okvТrnТ tonovТ КkorКНК u ostТnКtu ПormТrКУu П-mol trozvuk (c-as u sopranu

i as-П u ЛКsu), čТmО sО Т ovКУ tonКlnТ МОntКr (П:) КsoМТУКtТvno pОrМТpТrК, К u tom tumКčОnУu Кkordi

ЛТ ТmКlТ гnКčОnУО П: VI43 i

<s

43! Promenom repetiranja terce – sada male – menja se u daljem toku

i akordska podloga ostinatnog fona u D2 i –VII

43 prema ciljnom A-Нuru, prТprОmКУućТ rОprТгu Т u

tonКlnom КspОktu. MОđutТm, sroНnost КkorНskТС strukturК oЛО vКrТУКntО ПonК, sК гКУОНnТčkТm

tonom КsзРТs, otvКrК moРućnost Уoš УОНnoР tumКčОnУК tonКlnoР МОntrК opТsКnoР sОРmОntК – u A-

Нuru, čТmО sО upotpunУuУО КsoМТУКtТvnost nОkolТko МОntКrК: C, П Т A.


Iste ove mКtОrТУКlО Тг prvoР stКvК ŠОstО sonКtО, prТkКгКnО u prОtСoНnom prТmОru

(‘sТРnКlnТ’ motТv prvО tОmО, motТv mostК=motТv B2), ProkoПУОv МТtТrК u čОtvrtom stКvu, u

epizodnom odseku Andante (t. 185), ponovo u cilju povezivanja stavova ciklusa. Odsek

гКpočТnУО osnovnim ‘sТРnКlnТm’ motivom prvog stava u osnovnom tonalnom centru Sonate – A-

81

duru, ali se vrlo brzo tonalni oslonac gubi zastojem na umanjenom kvintakordu cis-e-g,

nОutvrđОnО ПunkМТonКlnostТ, što u НКlУОm toku, ‘otvКrК’ tonalno polje. Navedeni segment iz prvog

stКvК ovНО УО čКk Нoslovno МТtТrКn (sКmo u НruРom rОРТstru), КlТ УО ТntОrprОtТrКn u rКгlТčТtom

tonКlnom okružОnУu Т sК НruРКčТУТm КsoМТУКtТvnТm usmОrОnУОm. NКТmО, nУОРov počОtКk sО sКmo

asocijativno možО povОгКtТ sК МОntrom G (kКo u prvom stКvu), Т Тntonativno je nadovezan na

pomenuti umanjeni kvintakord, dok dalji tok, gde se, kao i u prvom stavu, kombinuju celostepeni

СoН sК СromКtТгovКnom lТnТУom, nО potrvrđuУО nТtТ УОНКn oН nКvОНОnТС МОntКrК. TonКlnК

orТУОntКМТУК sО vrКćК ponovnom poУКvom sТРnКlnog motiva prvog stava; na i dalje prisutnoj

hromatizovanoj liniji u basu, sam motiv – ponКvlУКn u prvoЛТtnoУ ТntonКМТУТ u rКгlТčТtТm

registrima – УОНТnТ УО čТnТlКМ koУТm sО nК ovom mОstu stКЛТlТгuУО УКsnК konotКМТУК A-dura.


3.3.4.2. Primese pentatonike

UnutКr НruРО tОmО prvoР stКvК ŠОstО sonКtО, ПormТrК sО КsoМТУКtТvno-polТМОntrТčnК slТkК

nК НruРКčТУТ nКčТn – uplivom pentatonske lestvice. Zasnovana na obradi glave druge teme,

pentatonska jednoglasna linija h-cis-e-fis-К uslovlУКvК otvorОnost tumКčОnУК, tУ. prОМТгno

СКrmonsko tumКčОnУО postКУО vТšОгnКčno, poРotovo гЛoР toРК što sО ТstТ motТv potom sОkvОnМТrК

82

po ‘ЛОlТmК НТrkКmК’ (oН tonК К). S obzirom na to da je prethodni tok bio u A-Нuru, К slОНОćТ

logiku sekventne analogije, ovde bi se moglo govoriti o G centru, jer je ton g istaknut u gornjem

plКnu. MОđutТm, krКtko trКУКnУО Т nОНovolУnК potvrНК novoР МОntrК РovorТ u prТloР tomО НК

suštТnК sОkvОntnoР ponКvlУКnУК lОžТ u spontКnom rКгlКЛКvlУОnУu tonКlnО osnovО. PОntКtonskК

lТnТУК (oН С) postКУО Пon nКН koУТm sО ponovo ТгlКžО osnovnК mОloНТУК НruРО tОmО. Po

mОloНТУskoУ КnКloРТУТ sК počОtkom II tОmО, ovНО ЛТ ЛТo E/О МОntКr, po ЛКsu – h-mol, ali je dato

tumКčОnУО u A-Нuru, kКo ‘oЛУОНТnУКvКУućОm’ МОntru. TТmО sО ПormТrК КsoМТУКtvnК tonКlnК slТkК.

NК krКУu opТsКnoР sОРmОntК, УОНТnТ čТnТlКМ koУТ nОНvosmТslОno potvrđuУО A-dur je melodijski

skok D – T, ТКko nК nОoНРovКrКУućoУ СКrmonskoУ poНloгТ! NКТme, pentatonski hod u basu je

prОkТnut, К sloЛoНno rКгvТУКnУО гКpočОtО lТnТУО krОТrК nОoЛТčКn СКrmonskТ oЛrt: A: P+oVII, II

<7,

DII6

5, S, T6 (t. 66–67.)


83

3.3.4.3. Spoj sa umanjenom lestvicom

Potvrdu za aktivnu, funkcionalnu primenu odlika umanjene lestvice u zasnivanju

СКrmonskoР УОгТkК ProkoПУОvК nКlКгТmo tКkođО u toku rКгvoУnoР НОlК ТstoР stКvК, Т to prТlТkom

obrade istog materijala – glave druge teme: ovde je upravo umanjena lestvica uzrok pojavi

tonalnО vТšОsmТslОnostТ. MКtОrТУКl УО ТmТtКtТvno trОtТrКn vТšО putК, К u trОćТ ТmТtКtТvnТ nКstup ovoР

motiva (od d i as) uplТćО sО МОlК prvК ПrКгК НruРО tОmО u tОnorskoУ lТnТУТ: onК počТnУО oН tonК d

što, prОmК orТРТnКlnom vТНu ovО tОmО u ОkspoгТМТУТ, nКТгРlОН pomОrК tonКlno tОžТštО kК D МОntru.

No, КkorНskК poНloРК nО poНržКvК ovu promОnu. NКТmО, Пon vОlТkoР molskoР sОptКkorНК C:II sО

u momentu pojave motiva od d mОnУК u poluumКnУОnТ u НruРom oЛrtКУu (tОrМkvКrtКkorН), što

НoНКtno гКmКРlУuУО tonКlno oНrОđОnУО ovog segmenta (t. 111–115). Treba zapaziti da se dva

gornja glasa (koji imitiraju glavu II teme) odvijaju u umanjenoj lestvici br. 242

, dok se fon u basu

ЛКгТrК nК umКnУОnoУ lОstvТМТ Лr.1. UnutКr toР okvТrК, tОnorskК lТnТУК II tОmО, kКo НК tonКlno ‘šОtК’

izmОđu ovО НvО lОstvТМО, sukМОsТvno sО uklКpКУućТ sК oЛОmК, mКНК, posmКtrКnК ТгolovКno, sКmК

mОloНТУК tОmО poНržКvК D tonКlnТ МОntКr. U НКlУОm toku, novК trКnspoгТМТУК motТvК НruРО tОmО

oНvТУК sО unutКr 3. umКnУОnО lОstvТМО, К krОćО sО kК D МОntru u komО ćО ЛТtТ ТгložОn ‘sТРnКlnТ’

motiv prve teme.

Primer br. 69 Sonata br. 6, I stav (R.D. t. 110–115):

42

Umanjene lestvice: 1. a gis fis f es d c h; 2. e d cis h b as g f; 3. es des c b a g fis e

84

3.4. Modalitet C – međutonalni prostor

Situacije u kojima se prelama nekoliko tonalnih centara koji su, pritom, samo

nКгnКčОnТ, nКгvКlТ smo mОđutonaХni prostor ili mОđutonaХnost. Ovakve situacije se iskazuju na

НruРКčТУТ nКčТn oН asocijativne-poХiМОntričnosti, tj. razlikuju se od tog vida tonalnog

orРКnТгovКnУК uprКvo po tomО što sО u mОđutonКlnostТ nОkolТko tonКlnТС МОntКrК susrОćО u УОНnoУ

ravni, ali su onТ Уoš mКnУО potvrđОnТ nОРo koН КsoМТУКtТvno-polТМОntrТčnoР moНКlТtОtК.

MОđutonКlnТ prostor koУТ nКstКУО uplТvom vТšО tonКlnТС nКгnКkК u skupnom гvuku гКprКvo

ПormТrК tonКlnu НОМОntrКlТгКМТУu. U poУОНТnТm sОРmОntТmК krКćОР trКУКnУК, РНО УО rОč o ovom

modКlТtОtu, moРlo ЛТ sО РovorТtТ Т o НoНТrnТm tКčkКmК sК КtonКlnošću; kontОkst koУТ okružuУО

tКkvО sТtuКМТУО, mОđutТm, opovrРКvК moРućnost tКkvoР tumКčОnУК. TКkođО, poУmovТ poput

„zamagljenje tonaliteta“ ili „tonalna nestabilnost“, a koji se primenjuju u pojašnУОnУu slТčnТС, КlТ

svКkКko mКnУО komplОksnТС sТtuКМТУК Уoš oН СКrmonskoР stТlК romКntТгmК, nО oНrОđuУu u punom

гnКčОnУu nКčТn koУТm sО u muгТМТ ProkoПУОvК rОКlТгuУО ovКУ vТН složОnostТ Т vТšОsloУnostТ. KКo što

УО vОć rОčОno, ovКkvО sТtuКМТУО mОđutonКlnosti ili tonalne propustljivosti mogu se porediti sa

modulacionim momentima gde se tonalni tok menja, К Уoš uvОk sО nО rКгКгnКУО ТsСoНТšnК tКčkК –

centralizacija novog tonaliteta.

IspolУКvКnУО ovoР, kКo Т u slučКУu prОtСoНnoР moНКlТtОtК tonКlnostТ tКkođО vКrТrК u

poРlОНu složОnostТ. JОНnostКvnТУТ nТvoТ poНrКгumОvКУu susrОtКnУО vТšО tonКlnТС sloУОvК u ТstoУ

ravni u kratkom trajanju, ili se pojОНinačni tonalni centri smenjuju veoma brzo – u mahu, pa se

uočКvК nОНovolУnК potvrđОnost nТУОНnoР oН nКгnКčОnТС МОntКrК. OvКУ moНКlТtОt УО vОomК čОsto

гКstuplУОn unutКr rКгvoУnТС ТlТ prОlКгnТС oНsОkК. SlОНОćТС nОkolТko prТmОrК Тlustruju

jednostavnije situacije.

3.4.1. Jednostavniji vidovi ispoljavanja modaliteta C

U mostu finala Druge sonate (t. 34–50) brza smena tonaliteta kao i njihova nedovoljna

potvrđОnost stvКrКУu utТsКk tonКlnО nОТгНТПОrОnМТrКnostТ. Tonalni centri smenjuju se po

čОtvorotКktТmК – F, d, a potom sekventno – G, О, ostvКruУućТ zanimljive spojeve43

. Posle prvog

čОtvorotКktК čТУК УО osnovК НomТnКntК F-НurК, očОkТvКnК tonТkК УО „skliznula“ za polustepen

nТžО, КlТ u prОkomОrnТ sОkstКkorН VII stupnУК, čТУК ПunkМТonКlnost sО oНmКС menja pojavom

43

RОгultКt slučКУnostТ ТlТ nО, ali uz sekventno pomeranje iz F-dura i d-mola u sfere G-dura i e-mola, pedalni

tonovТ u МОlom oНsОku čТnО motТv B-A-C-H (samo razdvojeni u dva registra, videti taktove 34, 38, 42 i 46; uporedi

sa Primerom br. 70).

85

pedalnog tona a u ЛКsu koУТ tonКlno oНrОđuУО slОНОćТ čОtvorotКkt u Н-molu. Svojevrsno

poТРrКvКnУО sК tonskom strukturom prТsutno УО u НruРom (Т čОtvrtom) čОtvorotКktu, РНО sО u

gornjoj liniji javlja segment celostepene lestvice sa istovremenim paralelnim velikim tercama u

srednjoj liniji, koje su НКtО mОđutТm, u СromКtskom sТlКгnom СoНu, К svО nК pОНКlnoУ НomТnКntТ.

Brг tОmpo, kКo Т krКtko trКУКnУО ovТС МОntКrК, prТtom nОpotvrđОnТС tonТkom, ПormТrКУu НОУstvo

ТščОkТvКnУК „rКгrОšОnУК“ tonКlnО nОНoumТМО, oНnosno oЛrКгuУu mОđutonКlnТ prostor.


ГКnТmlУТvo УО НК УО ovКУ mКtОrТУКl u spoУu sК mКtОrТУКlom НruРО tОmО u гКvršnoУ РrupТ

prouгrokovКo НruРКčТУu tonКlnu orРКnТгКМТУu, oНnosno moНКlТtОt B – polТМОntrТčnu КsoМТУКtТvnost

(videti Primer br. 64b, str. 77).

SusrОt sТtuКМТУО koУК sО krОćО kК mОđutonКlnom prostoru, sК poУКvom koУК ЛТ sО

uoЛТčКУОno nКгvКlК prožТmКnУОm pКrКlОlnТС tonКlТtОtК, К koУК УО ovНО НКtК u „nestandardnom“

vТНu uprКvo uslОН spoУК sК mОđutonКlnošću, možО sО vТНОtТ u prvom НОlu НruРoР stКva Devete

sonКtО. TokКtnТ kКrКktОr ostvКrОn УО smОnУТvКnУОm НvК motТvК: lОstvТčnoР pКsКžК – najavljenog

na kraju prvog stava – Т motТvК tОrМО koУТ УО, čТnТ sО, osnovnТ Тmpuls МОloР stКvК. TОrМК sО УКvlУК Т

kКo mОloНТУskТ pokrОt Т u sТmultКnom гvučКnУu, čОsto u paralelnom kretanju. Osnovni tonalitet

stКvК УО D mТksolТНТУskТ, sК čОstТm osМТlovКnУОm kК С МОntru promОnlУТvoР roНК, К гКnТmlУТvo УО

da se tonika u akordskom vidu ne javlja ni jedan jedini put. Oscilovanje D – h vidi se u

narednom notnom primeru, ali se zbog hromatskog pomeranja septimnih dvozvuka stvara

mОđutonКlnТ prostor.

86


TrОЛК rОćТ НК su ovТ НvoгvuМТ u ЛlТskoУ vОгТ sК УОНnТm oН pomОnutТС РlКvnТС motТvК

stКvК, oНnosno lОstvТčnТm pКsКžОm, čТУТ УО okvТr uprКvo sОptТmК. NКkon гКstoУК nК НomТnКntТ D-

dura odvija se oscilovanje ka paralelnom h-molu, РНО počТnУО oНsОk Л. NК pОНКlu dominante h-

molК oНvТУК sО čКk Т frigijski obrt u РornУОm РlКsu, u čТУОm toku sО ЛКs pomОrК sК svoУО poгТМТУО

dominante. Posmatrano iz ugla analogije sa prethodnim korespondentnim mestom (iz t. 10),

ПormТrКno sКгvučУО sО možО tumКčТtТ kКo DОs: D7, ali je moРućО Т ОnСКrmonsko čТtКnУО toР

87

akorda kao –VIID u c-molu, jer dalje kretanje gornje linije, zastoj basa na tonu c, i plagalni obrt c:

s6

4 – t (t. 15), НКУu osnovК гК tu opМТУu tumКčОnУК.

NТУОНКn oН ovТС nКРovОštКУК, mОđutТm, nТУО rОКlТгovКn; ЛКs sО sК tona c pomera na cis7,

uvoНОćТ D МОntКr koУТ УО – sКНК u vТНu mКloР НurskoР sОptКkorНК, nОРТrКУućТ prОtСoНnu vođТМu, К

potОnМТrКУućТ mТksolТНТУsku ЛoУu – posle tonalne propustljivosti, tek tada potvrđОn.

U ТstoУ SonКtТ, u trОćОm stКvu, možО sО ponovo uočТtТ prožТmКnУО pКrКlОlnТС tonКlТtОtК.

Odsek B1 kКrКktОrТšО ЛrгК Т čОstК promОnК tonКlnТС МОntКrК; uslОН ЛrгoР tОmpК, onТ sО ponОРНО

rКгКгnКУu sКmo гКСvКlУuУućТ osnovnom motТvu ovoР oНsОkК. TКУ motТv sО prvo sОkvОnМТrК po

vОlТkТm tОrМКmК nКnТžО, oЛrКгuУućТ vОlТki medijantni hod trenutnih tonalnih centara As/as – fes~e

– C; potom sО u C МОntru (t. 79) ТгlКžО ТНОntТčКn mКtОrТУКl Тг prvoР B oНsОkК, КlТ u НruРoУ

rОčОnТМТ, РНО УО uУОНno Т НТnКmТčkТ klТmКks, motТvskТ tok `sklТгnО` nКkrКtko u DОs-dur, pa A, Es i

h centrО (svО unutКr čОtТrТ tКktК). NКгnКčОnТ tonКlnТ МОntrТ Т nУТСovК ЛrгК smОnК prКćОnТ su

СromКtТгovКnom lТnТУom ЛКsК, čТmО sО НoНКtno usložnУКvК СКrmonsko-tonalni dinamizam, a

uУОНno ovu sТtuКМТУu prТЛlТžКvК tumКčОnУu unutКr mОđutonКlnoР prostorК. KrКtko prožТmКnУО С-

mola sa D-durom vodi do novog centra – G-dura, u kome se prikriveno osciluje ponovo ka h-

molu, što УО potОnМТrКno stКlnТm vrКćКnУОm nК ton С u ЛКsu, kКo svoУОvrsКn ТntonКtТvnТ most

prОmК С МОntru, koУТ ćО, u НurskoУ vКrТУКntТ, prОovlКНКtТ Т koУТm ćО počОtТ prОlКг. U sОРmОntu

prТkКгКnom u prТmОru, ТгlКžО sО Т rОmТnТsМОnМТУК nК motТv Тг oНsОkК B Тг НruРoР stКvК (pokrОt

unutar velike terce u altu, t. 88–89). MožО sО prТmОtТtТ НК УО unutКr ovО rОmТnТsМОnМТУО

КpostroПТrКn Т osnovnТ motТv trОćОР stКvК – tОrМК , čТmО sО a posteriori uspostavlja motivska

povezanost sa prethodnim stavom. Objedinjenost ili nedovoljna diferenciranost tri centra: D, h i

G, čТnО mОđutonКlnТ prostor:

88


PonОРНО sО mОđutonКlnТ prostor УКvlУК u moНulКМТonТm prОlКгТmК ТгmОđu НvК МОntrК,

čТУТ mОđusoЛnТ oНnosТ vКrТrКУu oН uНКlУОnТС Нo, kКo u nКrОНnom prТmОru, vОomК ЛlТskТС, čКk u

okvТru prvoР kvТntnoР sroНstvК. KКНК УО, mОđutТm, u tКkvТm prОlКsМТmК prТsutКn Т postupak

СromКtskoР klТгКnУК КkorКНК, ПormТrК sО tonКlno vТšОгnКčnК sТtuКМТУК. U trОćОm stКvu ČОtvrtО

sonКtО, МОo tok tОmО B (t. 43) protТčО u prТРušОnom гvuku, sК prОМТгnТm НТnКmТčkТm

nijansiranjem od pp do p. Polazni tonalitet je G-Нur, К osnovnТ motТv oНsОkК sКНržКn УО u

ТгmОnУТvКnУu tonТčnoР Т nКpolТtКnskoР sОkstКkorНК (u ОnСКrmonskom гКpТsu), kКsnТУО Т polКrnoР

sОkstКkorНК. NОoЛТčno УО uvОНОn motТv kvКrtО – predudarima iz donjeg registra – koji jeste u

sastavu navednih sekstakorada, ali izdvojen u deonici desne ruke. Hromatske transpozicije tog

motТvК čТnО СКrmonsku suštТnu МОloР oНsОkК, КlТ uУОНno ПormТrКУu mОđutonКlnТ prostor koУТ

nКstКУО ТгmОđu polКгnoР G-НurК Нo oНrОНТšnoР C-dura. U pitanju su, dakle, bliski tonaliteti, ali

89

su njihove centralizacije trenutno zamagljene igrom durskih sekstakorda u hromatskom

uгlКгnom krОtКnУu. IКko sО prОгnКčОnУО tonКlnО orТУОntКМТУО možО oгnКčТtТ ulКskom u C-dur

preko Lidijskog akorda, dalji akordski hod -VII, p,

-VIIII,

>sm Нo ponovo LТНТУskoР, nО potvrđuУО

nТ УОНКn oН ovК НvК МОntrК, tО tumКčОnУО НКtТС КkorКНК trОЛК uslovno sСvКtТtТ. SloЛoНКn, prОtОžno

afunkcionalni niz sekstakorada sa jedne strane doprinosi osamostaljenju svih hromatskih

stupnjeva, ali se, sa druge strane, oni u ovakvoj situaciji nalaze u tonalnom vakuumu, odnosno u

modalitetu C, do trenutka potvrde novog tonalnog centra.


U trОćОm stКvu DОvОtО sonКtО nОoЛТčКn УО moНulКМТonТ prОlКг ТгmОđu B Т A1 odseka

Andante tranquillo, come prima (t. 46), čТУТ tonКlnТ МОntrТ su u НruРom kvТntnom sroНstvu: Р-mol

– As-Нur. SКm počОtКk sТtuКМТУО УО tonКlno otvorОn. PunktТrКnТ motТv u novoУ vКrТУКntТ – kao

razlomljeni molski trozvuk – sekvencira se po malim tercamК nКvТšО, oЛrКгuУućТ СКrmonsku

НvosloУnost (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr), koУК УО tonКlno nОНovolУno oНrОđОnК. OНгvuk prОtСoНnoР Р-

90

molК НКУО osnovК НК sО ovК sТtuКМТУК tumКčТ u okvТru toР tonКlnoР МОntrК, koУТ ćО, pКk, ЛТtТ УКsnТУО

ТгrКžОn nК krКУu prОlКгК. MОđutТm, sКm počОtКk sО možО tumКčТtТ Т u О-molu ili a-molu, upravo

гЛoР rКгložОnoР molskoР troгvukК К-c-e. Ove nedoumice nastaju jer su, zapravo, u pitanju

rКгložОnТ tОrМnТ vТšОгvuМТ – undecimakordi i tercdecimakord, a na kraju je subdominantni

nonakord g-molК. TrОЛК ТstКćТ Т НК УО Р-mol molska lidijska oblast prema ciljnom As-duru, u

komО ćО nКstupТtТ osnovnК tОmК, tУ. oНsОk A1. PrОlКг sО гКvršКvК tonТkom Р-mola sa dodatom

vОlТkom sОkstom, К tКУ КkorН sО ОnСКrmonskТ možО tumКčТtТ kКo As: -l, umanjenog molskog

sklopa koji je vrlo retko u primeni:


91

3.4.2. Složeniji vidovi ispoljavanja modaliteta C

JОНКn oН složОnТУТС prТmОrК mОđutonКlnostТ u komО sО „susrОću“ nekoliko tonalnih

МОntКrК, К što УО ostvКrОno nК nКčТn koУТ nО oНКУО utТsКk СromКtТгКМТУО nalazi se u mostu (t. 35)

prvoР stКvК OsmО sonКtО. NКТmО, u pТtКnУu УО poТРrКvКnУО sК rКгložОnТm durskim КkorНТmК, čТmО

sО postТžО ОПОkКt dijatoniziranja, КlТ unutКr prОlКmКnУК rКгlТčТtТС tonКlnТС uporТštК, što kКo krКУnУТ

rОгultКt ostvКruУО mОđutonКlnТ prostor. OНsОk prvО tОmО prОН sКm krКУ гКСvКtТo УО nК krКtko

paralelni g-mol, ali se osnovni tonalitet stava – B-Нur УКsno potvrđuУО, К nКНovОгuУО sО most na

pedalu tonike.


92

Akordi uočОnТ u, nКТгРlОН, sОkvОntnom potОгu moРu sО tumКčТtТ u osnovnom B-duru,

КlТ su u prvom momОntu, Т porОН tonТčnoР pОНКlК B-НurК, ТгrКžОnО tonКlnО КsoМТУКМТУО nК ПrТРТУskТ

Т suЛmОНТУКntТ tonКlТtОt (CОs Т GОs). MОđutТm, НКlУТ tok pomОrК rКгlКРКnУО НurskТС КkorКНК – na

НruРТm poгТМТУКmК Т u НruРКčТУТm mОđusoЛnТm oНnosТmК – čТmО sО otvКrК moРućnost гК

tumКčОnУО ТstovrОmОnТС A Т As МОntКrК, К Т НКlУО nК pОНКlu, čТУО УО uporТštО B:T НoЛТlo Т гnКčОnУО

Ges:T6. PoslО ukrštКnУК nКгnКčОnТС tonКlТtОtК nК mОđusoЛno uskom rКstojanju (B, Ces, Ges, A,

As), unutar kojih se nalaze i polarni, lidijski i frigijski odnosi, situacija se, enharmonskim

prОokrОtom, rКгrОšКvК u As-dur.PorОđОnУОm ovО sТtuКМТУО sК НruРТm mОstТmК РНО sО motТv Тг

mosta pojavljuje (t. 44, 48, 52), analogna tumКčОnУК НovОlК ЛТ Нo moРućОР oНrОđТvКnУК vТšО

tonКlnТС uporТštК. PoУОНТnК tumКčОnУК moРlК ЛТ sО smКtrКtТ loРТčnТm, КlТ ТstovrОmОno Т krКУnУО

nОočОkТvКnТm. TКko sО, u НКlУОm toku mostК, nОposrОНno prОН НruРom tОmom (t. 52) – usled

analogije, mogu uspostaviti НvК rОšОnУК: E-dur i H-Нur, nК НvoгnКčnom pОНКlu tonК С u ЛКsu. U

tom mОđutonКlnom prostoru u prvom plКnu УО polКrnТ oНnos ТгmОđu rКгložОnТС НurskТС КkorНК

e-gis-h i b-d-П Т ПrТРТУskТ oНnos ТгmОđu О-gis-h i es-g-Л; ovО rОlКМТУО ‘otvКrКУu’ put kК rКгlТčТtТm

МОntrКlТгКМТУКmК. MОđutТm, РornУТ tonovТ НКtТС КkorКНК, posmКtrКnТ ТгolovКno oН КkorНskО

podloge, formiraju u linearnom kretanju „čТst“ trozvuk G-НurК (!), čТmО pОНКlnТ ton С u ЛКsu

možО НoЛТtТ гnКčОnУО G:T6, ТКko nТ on nТУО potvrđОn. OvКkКv postupКk РНО je dijatonski trozvuk

u mОloНТУskom krОtКnУu oгvučОn СКrmonТгКМТУom koУК РК prТkrТvК, tУ. nО poНržКvК РК, posОЛno УО

kКrКktОrТstТčКn гК muгТku ProkoПУОvК, К ТmК НoНТrnТС tКčКkК Т sК postupkom isФХiгnuća (uporedi

sa Primerom br. 121 u potpoglavlju o iskliznućТmК, str. 145). U daljem toku, tonalna orijentacija

sО učvrščuУО kК H МОntru, pК sО pomОnutТ КkorНТ moРu tumКčТtТ (rОtroРrКНno) kКo S, зL, S, зM<,

prТ čОmu sО КkorН Оs-g-b (~M<) možО posmКtrКtТ kКo „hromatska senka“ ili „hromatski dvojnik“

КkorНК suЛНomТnКntО. SvОukupnТ tok mostК ТlustruУО moНКlТtОt C u НužОm trКУКnУu.

U nОkТm sonКtКmК, ПОnomОn mОđutonКlnostТ sО možО smКtrКtТ sТnonТmom МОlokupnoР

tonalnog prostora unutar razvojnТС oНsОkК, kКo što УО to pokКгКno nК prТmОru čОtvrtoР stКvК

ŠОstО sonКtО. NК slТčКn nКčТn, rКгvoУnТ НОo u TrОćoУ sonКtТ vОomК УО tonКlno nОstКЛТlКn, prolКгТ

kroг čКk osКmnКОst tonКlТtОtК (12 rКгlТčТtТС), НОstКЛТlТгovКnТС kКko oЛТlУОm vКntonКlnТС КkorКНК Т

vКnКkorНskТС tonovК, koУТ nКrušКvКУu osnovnО tonКlnО ПunkМТУО, tКko Т „sudaranjem“ linija,

НvostrukТm СКrmonТУКmК Т sТtuКМТУКmК koУО lТčО nК ЛТtonКlnost. VОć sКm počОtКk rКгvoУnoР НОlК

tОško УО tonКlno oНrОНТtТ: otvКrК РК mКlК sОkunНК e1-f

1 (isti onaj intОrvКl koУТm otpočТnУО SonКtК),

a zatim slede dva tvrdoumanjena septakorda fis-ais-c-e i h-dis-f-a, koji bi mogu da signaliziraju

93

H Т О МОntrО (H:D, О:D). U НКlУОm КkorНskom rКгlКРКnУu uočКvК sО sТmОtrТčКn pokrОt u

deonicama desne i leve ruke, tj. istovremena inverzija (kao u ogledalu); u harmonskom aspektu

ispostavlja se da se radi o tvrdo umanjenon septakordu VII stupnja C-НurК, čТУК sО tonТkК možО

naslutiti u narednom taktu (Videti drugi takt u Primeru br. 76). Akcentovani trozvuk II stupnja i

„fanfarni“ motТv Тг prvО tОmО nКРovОštКvКУu Н-mol, КlТ ТmТtКМТУО ovoР motТvК to nО potvrđuУu

oНmКС. NКТmО, strОtto nКstup počОtnoР ПКnПКrnoР motТvК u НТmТnuМТУТ (oНnosno motТvК Тг trОćОР

dvotakta I teme) dat je potom u harmonizaciji koja kao da zahvata Des-dur, f-mol i a-mol. Iako

sО ovТ nКгnКčОnТ tonКlnТ МОntrТ uslovno moРu tumКčТtТ kКo „prТpКНКУućТ“ – medijantni akordi

prema d-molu koУТm sО ovК tonКlno propustlУТvК sТtuКМТУК okončКvК, Н-mol se u datom trenutku

Уoš nО prОpoгnКУО. NК tКУ nКčТn, ПormТrК sО tonКlnК propustljivost ka raznocentralnim sferama,

odnosno modalitet C. Na kraju, d-mol УО potvrđОn гКustКvlУКnУОm nК НomТnКntnom nonКkorНu, Т

kКsnТУО, rКгrОšОnУОm u tonТku.


Tonalno kolebanje izrazito je prisutno u daljem toku razvojnog dela iste Sonate, gde je u

odseku Moderato (t. 122–130) ТгložОnК vКrТrКnК НruРК tОmК (НОo a), u smenjivanju E, A, As,

Ges, Ces i B centara. Izrazito visoka modulaciona frekvencija, ali pre svega i brzo smenjivanje

centara – u svakom taktu – suštТnskТ ПormТrК УОНКn, oЛjОНinjujući, mОđutonКlnТ prostor.

94

Hromatizovana linija iz pratnje teme ovde je multiplicirana u srednjim glasovima i doprinosi

nУОnom novom kКrКktОru uslОН гРušnУКvКnУК СКrmonskoР tokК. TОmК počТnУО II stupnУОm nК

tonТčnom pОНКlu E-НurК, НК ЛТ vОć u slОНОćОm tКktu moНulТrКlК u A-dur. Druga fraza (dvotakt)

počТnУО ТНОntТčno, НКklО II stupnУОm nК tonТčnom pОНКlu A-dura i odmah potom sledi modulacija

u As-Нur ОnСКrmonskТm prОгnКčОnУОm A: -DS u As: -D. SТtuКМТУК sО sОkvОntno ponКvlУК počОvšТ

od Ges-dura, uvedenog molskim lidijskim akordom:


UvОrlУТv prТmОr složОnО mОđutonКlnostТ pružК Т čОtvrtТ stКv ŠОstО sonКtО: razvojni

kКrКktОr muгТčkoР tokК u njegovom odseku A3 (t. 237) usled rada sa osnovnom tematskom

ćОlТУom – koУК УО sОkvОnМТrКnК, ТnvОrtovКnК, vКrТrКnК nК rКгlТčТtТm tonskТm vТsТnКmК sukМОsТvno

u lОvoУ Т НОsnoУ ruМТ, ЛОг oНrОđОnoР sТstОmК Т ЛОг ПunkМТonКlnО povОгКnostТ – dovodi, naime, do

punО tonКlnО НОгТntОРrКМТУО. U sОРmОntu u prТmОru koУТ to ТlustruУО, tОmК počТnУО ЛТkorНom Тn П:

VI+t (t. 250), ali se vrlo brzo sekvencira na nov tonalni plato – Тn Р, Т to nК НvoгnКčnom

95

СКrmonskom Пonu (ostКУО НК гvučТ Тг prОtСoНnoР kontОkstК П-mola). PonavlУКnУО tОmКtskО ćОlТУО

СКrmonskТ tumКčОnО u okvТru VII stupnУК, uг ТstovrОmОno ПТРurТrКnУО VII u ЛКsu НТsonКntnТm

skokovima – mКlО nonО, vОlТkО sОptТmО, prОkomОrnО sОkstО, НovoНТ Нo НТnКmТčkoР klТmКksК РНО

sО proЛТУК počОtnТ motТvskТ Тmpuls C tОmО. MotТv je dat u reskom sazvuku umanjene terce

(гvučno vОlТkО sОkunНО), prКćОn sТlКгnТm pКsКžom rКгlomlУОnТС mКlТС tОrМТ, čТmО sО ovК sТtuКМТУК

tonКlno potpuno НОгТntОРrТšО, ПormТrКУućТ nК tКУ nКčТn mОđutonКlnost.


U slОНОćОm nКstupu A tОmО (A4, t. 370), razradnog karaktera, obrada materijala dovodi

Нo Уoš vОćО tonКlnО nОstКЛТlnostТ uslОН ЛrгО smОnО tОk nКгnКčОnТС tonКlnТС rКvnТ, Т unutКr nУТС –

ПunkМТonКlno nОuЛОНlУТvТС oНnosК. OkvТrnТ tonКlnТ plКn ovoР oНsОkК ЛТo ЛТ slОНОćТ: К, М, К, Н (+П),

f, М, К, unutКr svОРК НvКНОsОtКk tКktovК, što u skupnom НОУstvu proТгvoНТ mОđutonКlnТ prostor.

TonКlnТ МОntrТ su nКгnКčОnТ sКmo гКСvКlУuУućТ poУКvКmК osnovnО tОmО stКvК – rКгložОnoР

molskoР troгvukК, koУТ УО, mОđutТm, uvОk ТгložОn u ЛТkorНКlnoУ postКvМТ, čТme se funkcionalnost

НoНКtno гКmКРlУuУО. OНsОk uprКvo tКko Т otpočТnУО: tОmК УО u orТРТnКlnoУ tonskoУ vТsТnТ stКvК,

dakle u a-molu, ali na fonu VI stupnja u basu, gde se smenjuju septakord VI stupnja i molski

lidijski akord (videti Primer br. 5, str. 23). NКkon nКгnКčОnТС МОntКrК М Т К u koУТmК sО tОmК

sprovoНТ, nОoЛТčnК УО nУОnК oЛrКНК u ЛТtonКlnoУ slТМТ Н+П. NКТmО, lТnТУК tОmО УО u Н-molu, i treba

96

гКpКгТtТ Т nУОno mОtrТčko ТгmОštКnУО Тг rКvnТ osnovnoР 24 pulsa, a potpuno slobodna,

afunkcionalna akordska proРrОsТУК u ЛКsu, РНО sО sКmo počОtnТ КkorН VI prОpoгnКУО u Н-molu,

ponКУprО sО možО tumКčТtТ u П-molu koУТ sО гКtТm Т potvrđuУО.


3.4.3.Međutonalnost kao proizvod tematske višeslojnosti

SusrОt mОđutonКlnostТ, prТtom u ТгnТmno НuРom trКУКnУu, sК oЛrКНom tОmКtskoР

materijala ekspozicije, nalazimo u prvom stavu Druge sonate. Centralni odsek razvojnog dela (t.

127–187) sКНržТ гКТstК ПКsМТnКntКn spoУ svТС mКtОrТУКlК; ТгložОn u rКгnoгnКčnТm tonalnim

sПОrКmК sК čОstТm promОnКmК, on УО tКУ koУТ prouгrokuУО ПormТrКnУО mОđutonКlnoР prostorК.

CОo plКn sО oНvТУК nК ostТnКtnoУ ПТРurТ Тг mostК, čКk čТtКvТС 60 tКktovК. SКm ostТnКtnТ

motТv sО УКvlУК u rКгlТčТtТm vКrТУКntКmК, u УОНnКkТm prostornТm ploСКmК: 16+16+16+12. Prva

ploha (t. 127–142) se odvija na ostinatnoj figuri Es-dur trozvuka (osnovni ton i kvinta, sa

skretnicama) – koУТ sО Т гЛoР prОtСoНnoР tonКlnoР МОntrК možО tumКčТtТ kКo proНužОtКk Es-dura

– КlТ krОtКnУО РornУТС РlКsovК čТnТ sТtuКМТУu tonКlno vТšОгnКčnom: СromКtskТ СoН soprКnК oН tonК

d do tona f u prvom čОtvorotКktu prКćОn УО u srОНnУОm sloУu ponКvlУКnУОm vОгО VI–VII u d-molu

(Es: D – VI<), a s obzirom na ostinato (Es) ima osnova da se govori o frigijskoj podlozi d-mola,

koУК ćО sО proНužТtТ Т u НruРom čОtvorotКktu. SlОНОćТС osКm tКktovК prОНstКvlУКУu skoro Нoslovnu

sekvencu prethodnog toka u gornjim glasovima, ali hromatsko uzlazno kretanje soprana, koje se

zaustavlja na akordu b-molК, pružК osnovu гК tumКčОnУО u novom tonКlТtОtu (Л-molu). Prema

97

tom tumКčОnУu, ostТnКto unutrКšnУТС РlКsovК ЛТ prОНstКvlУКo vОгu Л: t s<, a basov (nepromenjen)

ostТnКto ЛТ čТnТo plКto suЛНomТnКntО. MОđutТm, srednji sloj, posmatran kroz analogiju sa

tumКčОnУТmК sК počОtkК ovО ploСО, sКНržТ СКrmonskТ pokrОt koУТ simulira f-mol: VI–VII, tako da

МОlК sТtuКМТУК ТlustruУО sКpostoУКnУО vТšО nКгnКčОnТС tonКlnТС МОntКrК, oНnosno mОđutonaХni

prostor (videti Primer br. 80).

ГКvršnК čОtТrТ tКktК НonosО pomОrКnУО (prОko molskoР ПrТРТУskoР sОkstКkorНК koУТ rОsko

disonira sa ostinatom) do umanjenog trozvuka II stupnja (enharmonski zapisanog), koji postaje

VIIs u d-molu.

Druga ploha (t. 143–158) sКНržТ ostТnКtnТ motТv nК tonТМТ Н-mola (bas), u tenorskoj liniji

ТгložОn УО motТv Тг srОНnУОР НОlК I tОmО koУТ sО sОkvОntno pomОrК nКnТžО, Нok Кlt nosТ stКtТčКn

fon iz dela I teme (ovde promenjen u prekomernu sekundu, u smeni sa malom tercom).

Istovremeno, na podlozi d-mol tonТčnoР ostТnКtК u ЛКsu, u soprКnskoУ lТnТУТ prostТrО sО

КuРmОntТrКnК II tОmК, Т to nУОnК vОrгТУК sК počОtkК rКгvoУnoР НОlК, kroг čТtКvТС šОsnКОst tКktovК

(trostrukК КuРmОntКМТУК, КlТ nО НoslovnК), u nКгnКčОnoУ sПОrТ П-mola. Posmatrana izolovano,

sekvenca u tenoru, pomera motiv iz f-mola u e-mol, pa u d-mol, ali se u skupnom zvuku sve

uklКpК u smОnu НvК umКnУОnК čОtvorozvuka: d: VIID – VII, na pedalnoj tonici.

OštrТ suНКrТ НТsonКnМТ nКstКУu nО sКmo гЛoР ostТnКtnoР motТvК u ЛКsu Т РornУТС

СКrmonТУК, vОć Т гЛoР ТstovrОmОnТС vКnКkorНskТС tonovК u poУОНТnКčnТm lТnТУКmК.

98


Još složОnТУК sТtuКМТУК koУК ТlustruУО utТМКУ tОmКtskО НvosloУnostТ – odnosno posledice

prТmОnО postupkК stКpКnУК НvК mКtОrТУКlК u Тstu rКvКn nК ПormТrКnУО mОđutonКlnoР prostorК,

nКlКгТ sО u TrОćoУ sonКtТ, unutКr oНsОkК Piu animato (t. 131). GlКvК II tОmО vКrТrКno УО ТгložОnК

99

u ЛКsu, sК РornУТm polustОpОnТm гКНržТМКmК prОН КkorНskТm tonovТmК, Нok УО u РornУОm plКnu

dat motiv b Тг гКvršnО РrupО u pКrКlОlnТm kvКrtsОkstКkorНТmК sТlКгnoР СromКtТгovКnoР СoНК.

Ova dva sloja su harmonski nОгКvТsnК Т susrОću sО sКmo sporКНТčno. PrТtom, pКrКlОlno sО

sprovodi i nezavisno sekvenciranje dvotaktnog modela, gde je model u basu transponovan za

mКlu tОrМu nТžО, К u РornУОm plКnu moНОl УО sОkvОnМТrКn гК kvКrtu nТžО. PočОtno tonКlno

oНrОđОnУО oНsОkК УО Тn B, oгnКčОnТ КkorНТ su НКtТ rКНТ lКkšО ТНОntТПТkКМТУО, КlТ nО Т u „pravom“

ПunkТonКlnom smТslu, pК sО skoro u svКkom tКktu nКvОНОnoР oНlomkК moРu uočТtТ smОnО

nОНovolУno potvrđОnТС tonКlnТС МОntКrК.


100

Kao suprotnost situaciji iz prethodnog primera, u istoj Sonati – pred kulminacionom

tКčkom rКгoУnoР НОlК (fff, con elevazione t. 145), javlja se harmonski antiklimaks sa potpuno

НТУКtonТгТrКnТm motТvom Тг гКvršnО РrupО, u C-duru, sa uzlaznom linijom paralelnih

sekstКkorКНК nК ЛОlТm НТrkКmК u lОvoУ ruМТ. No, vОć slОНОćТ НvotКkt sОkvОnМТrК ТstТ motТv, КlТ

ovog puta, uz silaznu hromatizovanu liniju paralelnih poluumanjenih septakorada, koji veoma

гКmКРlУuУu tonКlno oНrОđОnУО: nКkon НurskО mОНТУКntО (НomТnКntО pКrКlОlnog a-mola), na

počОtku nКrОНnoР tКktК ТгНvКУК sО IID, sledi VII – РНО ponovo гКpočТnУО uгlКгno krОtКnУО

paralelnih dijatonskih sekstakorada po belim dirkama, koji se nadovezuje na dominantu C-dura u

desnoj ruci. Na samom kraju R.D-a, dve linije se stapaju u bikord a:d7 + s (t. 152).

U гКvršnom oНsОku rКгvoУnoР НОlК prvoР stКvК ČОtvrtО sonКtО (t. 127) oНvТУК sО (trОćО)

spajanje prve i druge teme. U trotaktnoj tercno-uzlaznoj sekventnoj tonalnoj sukcesiji motiv je

prvo ТгložОn u М-molu, zatim es-molu sa obrnuto postavljenim planovima, a sve na pedalnom

tonu dominante c-mola. NКУгКН, u trОćoУ sОkvОntnoУ trКnspoгТМТУТ, Т НКlУО nК pОНКlnoУ НomТnКntТ

c-molК, ТгložОn УО spoУ mКtОrТУКlК u polКrnoУ sПОrТ, tУ. u ПТs-molu (mada glava prve teme, analogno

prethodnim tumКčОnУТmК, sТРnКlТгТrК Т МТs МОntКr). SlОНОćК tОrМno uгlКгnК tonКlnК trКnspoгТМТУК

obuhvata i a-mol, КlТ УО on ТгložОn u ТntОrpolКМТУТ sК М-molom, gde se tonalni krug po tercama

okončКvК. NКТmО, tumКčОnУО К-mola je latentno, ispoljava se vezom VI<

7– D+6

– t (t. 125) –

latentno, jer je akord VI< НvoгnКčКn (ОnСКrmonskТ КlТ Т tonКlno): on УО u ulozi trostrukih uzlaznih

гКНržТМК prОН istovremenim dominantama a-mola i c-molК. RКгrОšОnУО tonКlno vТšОгnКčnО slТkО

ka c-molu, pojavom nedvosmislene dominante – tОk nК krКУu sОРmОntК, oНložОno УО uplТvom

mКtОrТУКlК гКvršnО РrupО: kvТntnТ skokovТ koУТ su u ОkspoгТМТУТ ЛТlТ postКvlУОnТ u uгlКгnom

sekventnom krОtКnУu po tОrМКmК u ЛКsu, sКНК su ТгložОnТ u sТlКгno sОkunНnom sОkvОntnom СoНu

u РornУОm РlКsu, čТnОćТ ovu lТnТУu nК trОnutkО sКsvТm nОгКvТsnom oН КkorНskО poНloРО.

IstovrОmОno, uгlКгno krОtКnУО sОkstКkorКНК, prОko СromКtskТС prolКгnТМК, šТrТ sО Нo Кkorada

tОško prОpoгnКtlУТvО ПunkМТУО (КkoНТ sК НoНКtТm tonovТmК, nОkonvОnМТonКlno rКгrОšКvКnУО

krТtТčnТС tonovК). KonКčno, НomТnКntК М-molК НostТžО sО prОko prolКгnО СКrmonТУО, К slОНТ

nОoЛТčno "kružОnУО" oko nУО: D s7 III9 D, gde je nonakord III stupnja dat se retkim alteracijama –

snТžОnТm IV Т II; pošto УО ovКУ КkorН ЛОг tОrМО, nУОРovo КltОrnКtТvno tumКčОnУО УО IIVI (na III) ili

DVI9.

101


102

U krКćОm uvoНu rКгvoУnoР НОlК čОtvrtoР stКvК DОvОtО sonКtО, postupnТm СromКtskТm

hodom od tona g (dominante C-НurК) НostТžО sО НomТnКntК novoР tonКlnoР МОntrК – Es-dura, u

komО sО oНvТУК počОtКk novО, ОpТгoНnО tОmО (t. 54). TОmК УО potpuno НТУКtonskК, sК

jОНnostКvnom smОnom СКrmonskТС ПunkМТУК, ostvКruУО lТrsko oНmorТštО Т ponКvlУК sО u GОs-duru.

MОđutТm, nКmОrnК СКrmonskК УОНnostКvnost УО Лrгo potТsnutК vОć u slОНОćОm oНsОku rКгvoУnoР

dela (t. 61–70), gde se odvija igra hromatike i jedino mesto intenzivnijОР ТskorКčОnУК Тг tonКlnО

stabilnosti u celom stavu. To je ostvareno motivom iz uvodnog odseka razvojnog dela, koji je

sada podeljen na dve hromatske linije u suprotnom hodu – inverziji i asinhronom kretanju 2:1

(Кlt prОmК ЛКsu, oгnКčОno kКo motТv a u slОНОćОm prТmОru). U НТnКmТМТ pp, trКnspКrОntnoУ

ПКkturТ, koУК, mОđutТm, oЛuСvКtК šТrok rОРТstКrskТ rКspon oН kontrК Нo trОćО oktКvО, osТm ovТС

СromКtskТС lТnТУК, prТsutКn УО Т tОrМnТ motТv koУТ oko nУТС oЛТРrКvК, ponОРНО tКkođО u

istovremenoj inverziji (oгnКčОn kКo motТv b u prТmОru). PočОtno sКгvučУО УО tОrМК Н-fis

(prošТrОnК kroг pОt oktКvК), koУК, nКНovОгКnК nК GОs:T, čТnТ СromКtsko-tercni odnos (uslovno

Ges:~SM>), ali usled hromatskog suprotnog kretanja i asinhronizacije linija, koje formiraju

disonantne intervale – malu nonu, veliku pa malu septimu, zamagljuje se tonalna centralizacija

(uslovno sled D, d i As centri). Tercni trihord u deonici desne ruke varira kako u pogledu vrste

terce, tako i u smeru kretanja, dok je u levoj ruci uvek isti odnos, tУ. rОč УО o uгlКгnom pokretu

okvТrК mКlО tОrМО; prТtom, trОЛК prТmОtТtТ НК sО prТ krКУu ovТ motТvТ susrОću nК Тstom trТСorНu

mКlО tОrМО u ТstovrОmОnoУ ТnvОrгТУТ (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr, uokvТrОno u t. 63). SuprotnТ

hromatizovan hod linija zaustavlja se na kvinti f–М , čТmО sО proПТlТšО F-dur kao prvi jasan tonalni

МОntКr, Т to гКСvКlУuУućТ nКknКНnoУ potvrНТ. OvНО sО možО РovorТtТ Т o moНulКМТУТ pomoću

СromКtskoР klТгКnУК, РНО КkorНТ nОmКУu ПunkМТonКlnu uloРu u СКrmonskom smТslu, vОć УО

njihova uloga u tome НК uvОНu u nov tonКlТtОt suprotnТm krОtКnУТmК РlКsovК. MОđutonКlnТ

prostor u ovoj situaciji nastaje kao plod linearnosti i procedura motivskog rada.

103


3.4.5. Spoj međutonalnosti sa umanjenom i celostepenom lestvicom

UmКnУОnК Т МОlostОpОnК lОstvТМК, kКo НruРКčТУО vrstО orРКnТгКМТУО tonskoР sТstОmК,

УКvlУКУu sО u СКrmonskom sТstОmu ProkoПУОvК, tОk sporКНТčno, u sОРmОntТmК unutКr okružuУućОР

tonКlТtОtnoР sТstОmК, prОmК komО čТnО kontrКstnО, КПunkМТonalne epizode. Detaljnije o

ТspolУКvКnУu ovК НvК sТstОmК ЛТćО rОčТ kКsnТУО.

MОđutТm, elementi celostepenog kretanja bilo u linearnom kretanju ili akordskom vidu

(npr. celostepene dominante), bilo u tonalnom hodu, kao i elementi umanjene lestvice iskazani u

mОloНТУskom vТНu, prТsutnТ su vОomК čОsto, što ukКгuУО nК to НК ТС ProkoПУОv osmТšlУОno

ТntОrpolТrК, trКРКУućТ гК Нrugačijim unutar spone dijatonika-hromatika. U mnogim situacijama,

umКnУОnК Т МОlostОpОnК lОstvТМК НКtО su nК nКčТn koУТ nТУО ОksplТМТtКn; one su „maskirane“

104

hromatskim prolaznicama ili nad- ТlТ poНsloУКvКnУОm НruРКčТУО orРКnТгovКnТС lТnТУК. OvНО ćО sО

sКРlОНКtТ mОđusoЛno НОУstvo nКУprО umКnУОnО, potom Т МОlostpОnО lОstvТМО, Т mОđutonКlnoР

prostora.

3.4.5.1. Umanjena lestvica i međutonalnost

Tonalna decentralizacija je u pojedinim situacijama uzrokovana upravo interpolacijom

umКnУОnО lОstvТМО. U oЛrКНТ prvО tОmО prvoР stКvК ŠОstО sonКtО, uplТv umКnУОnО lОstvТМО УО

proizvod motivskog rada i igre sa motivom terce – tematskim nukleusom stava. Uzastopno

nizanje velikih terci u silaznom hodu basa kombinovano je sa igrom vanakordskih tonova kao

СromКtskТС prolКгnТМК čТmО sО гКmКРlУuУО (ТlТ НopunУuУО?) umКnУОnК lОstvТМК koУu oЛrКгuУu

velike terce. Dalji hod terci prekida umanjenu lestvicu i odvija se u hromatskoj lestvici, a zatim

sО ТntОrvКl mОnУК Т postОpОno šТrТ prОko kvКrtТ (čТstТС, pК prОkomОrnТС) Т kvТntТ Нo sopstvОnoР

obrtaja – velike sekste. Istovremeno, u diskantu (od t. 246), se tema prekida i transformišО u СoН

po mКlТm tОrМКmК (nКnТžО, pК nКvТšО), što uг snКžnu НТnКmТčku РrКНКМТУu, voНТ Нo tonТkО u

nКУvТšОm rОРТstru Т momОntК poslОНnУОР klТmКksК stКvК. OгnКčОn tonКlnТ МОntКr nК počОtku ovoР

sОРmОntК УО nКНovОгКn nК prОtСoНnТ tok. NУОРovo НКlУО oНrОđОnУО УО nКpuštОno, К tumКčОnУО

prema a-molu УО potvrđОno tОk nК krКУu, čТmО sО u ovoУ sТtuКМТУТ stvКrК mОđutonКlnТ prostor

ТгmОđu НvК utvrđОnК tonКlnК МОntrК.

105


NТsu rОtkО sТtuКМТУО ovО vrstО РНО УО tonКlТtОt krКУnУО гКmКРlУОn, oНnosno гКsТćОn

КltОrКМТУКmК koУО uprКvo svoУТm sКmostКlnТm prТsustvom onОmoРućКvКУu ПunkМТonКlno

oНrОđОnУО. TКkvО sТtuКМТУО, mОđutТm, nО trКУu НuРo; poУКvК nОНvosmТslОnО tonТkО poslО momОnta

tonКlnО rКsloУОnostТ гКгvučТ loРТčno, prТroНno. DožТvlУКУ "rКгrОšОnУК" nКpОtostТ u ponovnu

stКЛТlnost omoРućОn УО uprКvo НoгТrКnТm oНsustvom tonТkО u muгТčkoУ svОstТ Т vrКćКnУОm nУoУ

poslО nТгК ТskorКčОnУК. PКrКНoksКlno УО НК u nКvОНОnom prТmОru tonТkК jeste u funkciji

rКгrОšОnУК, ТКko УО НКtК kКo НТsonКntКn КkorН – sekstakord sa dodatom kvartom i septimom.

DТnКmТčkТ Т НrКmКturškТ klТmКks НonosТ ponovo polКгnТ motТv C tОmО u sКгvuku

umКnУОnО tОrМО, sКНК uНvoУОn u trОćoУ Т mКloУ oktКvТ. InsТstТrКnУО nК ovom motivu isprekidano je

motТvom A tОmО, prКćОnО rКгlomlУОnom, skokovТtom lТnТУom u ЛКsu; ovКУ sОРmОnt УО nК РrКnТМТ

106

КtonКlnostТ, К svО УО, гКprКvo u ПunkМТУТ prТprОmО rОprТгО C tОmО. PКsКž koРК čТnО nКТгmОnТčnТ

durski i molski tetrahordi na rastojanju prekomerne kvarte vodi do klasterske formacije u ff

НТnКmТМТ nКУvТšОР rОРТstrК. MožО sО rОćТ НК УО klКstОr proТгКšКo Тг spКУКnУК ОlОmОnКtК prОtСoНnТС

tonskih nizova, kao njihov nastavak, gde se ispostavlja da nizovi pripadaju dvema umanjenim

lestvicama – rasporОđОnТm oНvoУОno u НОonТМКmК НОsnО Т lОvО rukО. DОlТmТčno rКгrОđОnУО

гvučnО tОnгТУО prТprОmК nКstup tОmО C (t. 289).


3.4.5.2 Celostepena lestvica unutar međutonalnog prostora

MКnУТ uplТv МОlostОpОnО lОstvТМО moРКo sО uočТtТ vОć Т u IV stКvu DruРО sonКtО (vТНОtТ

Primer br. 70, str. 85), РНО sО unutКr krКćОР sОРmОntК onК УКvlУК НvК putК, КlТ u mОloНТУskom

kretanju. Ipak, pri promeni tonalnih centara, celostepeni hod zajedno sa ostalim opisanim

postupМТmК, ПormТrК mОđutonКlnТ prostor. NК НruРКčТУТ nКčТn, u rОprТгТ u IV stКvu DОvОtО sonКtО,

tОmК B2 počТnУО u C-duru Т kКo u ОkspoгТМТУТ, prvК rОčОnТМК moНulТrК u lТНТУsku oЛlКst – H-dur (t.

107

111), К nК krКУu НruРО rОčОnТМО lТНТУskК oЛlКst (ovoРК putК molskК) nОoЛТčno УО utkКnК u C-dur.

DruРК rОčОnТМК počТnУО tКkođО u C-Нuru, гКСvКtК ТstoТmОnТ mol, ПrТРТУsku oЛlКst Т vrКćК sО u C-

dur. U basu se smenjuju fragmenti silazne celostepene lestvice (od h), čТmО sО čТmО sО tonКlnТ

prostor otvara ka dva centra – nОpotvrđОnТ C Т С, oНnosno trОnutno ПormТrК mОđutonКlnost. TrОЛК

primetiti da ton d (t. 119) i ton fis (od t. 120) ne pripadaju celostepenom nizu, a ovi tonovi

zajedno sa basovim tonom h formiraju molski lidijski akord unutar C-dura, ili C+h. Inisistiranje

nК tonu ПТs rОsko НТsonТrК sК tonovТmК Р Т П, oНnosno u ТгmОnУТvКnУu, ТlТ ТstovrОmОnom гvučКnУu

dominantnog septakorda C-НurК Т rКгložОnoР troгvukК С-mola. Iz te igre preostaju tonovi fis, f i

g, kao mini-klaster (uokviren u primeru), koji istrajava i u kasnijem toku, kada se tonalni tok,

nОНvosmТslОnom СКrmonskom poНloРom C: D, vrКćК u C-dur.


IНОntТčnК sТtuКМТУК sК МОlostОpОnТm СoНom oН С ЛТlК УО ТгložОnК nОposrОНno prО ovoР

segmenta (t. 114), ali u izmenjivanju sa celostepenom lestvicom od tona b. Jasno je da se u

ovakvim nizovima gubi tonalna centralizacija, ali je zanimljivo primetiti da je celostepeni hod

108

prvog niza (od h) prekinut upravo tonom c – personifikacijom tonТkО, koУТ ovНО, mОđutТm, čТnТ

„vКnlОstvТčnТ“ ton.

Maskiranje МОlostОpОnoР krОtКnУК uočКvК sО u prТmОru Тг III stКvК ČОtvrtО sonКtО, РНО

harmonski tok prelaza obrazuje zanimljivo poigravanje sa medijantnim hodom u smeni molskih i

НurskТС КkorКНК, tКčnТУО mКlТС НurskТС nonКkorКНК sК mКlom nonom Т mКlТС molskТС nonКkorКНК

sК vОlТkom nonom (koУК гКprКvo čТnТ uгlКгnu гКНržТМu prОН НОМТmom). BКs obrazuje medijantni

hod c-e-gis-c-e, К prТtom počОtnТ tonovТ rКгložОnТС КkorКНК u РornУОm plКnu oЛrКгuУu

celostepeni СoН. ГКpКžК sО НК uprКvo ovТ tonovТ u МОlostОpОnom СoНu ТгmОnУuУu ПunkМТonКlnu

poгТМТУu prОmК ЛКsu tУ. nКТгmОnТčno sО УКvlУКУu nonК Т tОrМК КkorКНК (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr). NК

kraju medijantnog kruga modulira se iz C-dura u e-mol ОnСКrmonskТm prОгnКčОnУОm tonТčnoР

nonakorda C-dura u kvintsekstakord s< e-mola (sa dvorodnom tercom). Ista situacija je potom

sekventno ponovljena od E-dura sa medijantnim krugom i celostepenim hodom do gis-mola,

potom i do Gis-dura. Brza smena tonalnih centara, kao i samo smenjivanje medijantnih akorada,

uz maskirani celostepeni hod upravo su postupci koji u ovakvim situacijama stvaraju



109

3.5. Druge lestvične organizacije

3.5.1. Primena umanjene i celostepene lestvice nezavisno od modaliteta

U mnoРТm sТtuКМТУКmК koУО smo tumКčТlТ unutКr mОđutonКlnoР Т КsoМТУКtТvno-

polТМОntrТčnoР vТНК orРКnТгovКnУК tonКlnostТ, moРlo sО uočТtТ НК sО ОlОmОntТ umКnУОnО lОstvТМО

sporКНТčno УКvlУКУu. MОđutТm, umКnУОnК lОstvТМК nТУО prТmОnУОnК kКo sТstОm, nТtТ sО УКvlja u

НužОm trКУКnУu; nУОnТ sОРmОtnТ ponОРНО nКstКУu Тг НvosloУnostТ polКrno uНКlУОnТС tonКlnТС

centara ili tritonusnih akordskih superpozicija (uporedi t. 283 u Primeru br. 85, str. 106),

nКУčОšćО НoprТnosОćТ ОПОktu promОnО гvučnostТ ЛКгТčno tonКlnО slТkО.

Jedna od situacija gde je umanjena lestvica interpolirana unutar jasne tonalne slike i gde

nУОno prТsustvo, čТnТ sО, ТmК Уoš УОНnu uloРu, uočОnК УО u гКvršnТМТ SОНmО sonКtО. NКТmО, nКkon

гКvršnoР kulmТnКМТonoР plКtoК (t. 165–171) Т vОć НostТРnutО УКsnО tonike B-dura (mada u obliku

sОptКkorНК), ProkoПУОv nК НuСovТt nКčТn oНlКžО konКčКn krКУ stКvК, ТronТУskТ korОsponНТrКУućТ sК

romКntТčКrskТm postupkom odlaganja kadence.


To je izvedeno upravo ТntОrpolТrКnУОm НvОУu (rКгlТčТtТС) umКnУОnТС lОstvТМК: prvК44 – u

silaznom hodu od tonike, na ovom mestu predstavlja „supstituciju“ B-dur lestvice, ali se

44

Umanjena lestvica (br.3, uporedi sa str. 83):b a g fis e es des c

110

zaustavlja na „poРrОšnom“ tonu ces, od koje se, potom, odvija druga umanjena lestvica45

, i dalje

oНlКžućТ гКvršnТ КkorН. ToУ, НruРoУ, lОstvТМТ ton Л (tonТkК B-dura) ne pripada, iako je on u

РornУОm plКnu prТsutКn kКo pОНКlnТ ton. KonКčno, ТРrК sО гКustКvlУК pКsКžom u pravoj B-dur

lОstvТМТ koУК voНТ Нo гКvršnoР tonТčnoР КkorНК.

Izniman primer poУКvО svО trТ (moРućО) umКnУОnО lОstvТМО u ТstovrОmОnom trКУКnУu

prТsutКn УО u prvom stКvu ŠОstО sonКtО. U oНsОku НruРО tОmО B2 УКvlУК sО motТv koУТ postКУО

МОntrКlnК tКčkК oЛrКНО Нo krКУК ОkspoгТМТУО, tКkođО Т tКčkК oН koУО гКpočТnУО supОrpoгТМТУК

umanjОnТС lОstvТМК. U svoУoУ prvoЛТtnoУ poУКvТ motТv НОluУО tКkorОćТ „naivno“, kao da se, u

УОНnostКvnoУ ПКkturТ, rКНТ o uгКstopnТm гКНržТМКmК 4-3. On je ujedno i spona sa osnovnim

tematskim nukleusom stava – sТРnКlnТm motТvom prvО tОmО, koУТ sКНržТ ТгmОnУТvКnУe velike i

male terce.

Primer br. 89a Sonata br. 6, I stav (t. 70):

MОđutТm, u НКlУОm toku, ponКvlУКnУО ovoР motТvК čТnТ poslОНnУu kulmТnКМТonu tКčku

ОkspoгТМТУО; motТv postКУО Пon oko koРК nКТгmОnТčno u nТskom pК vТsokom rОРТstru, oštro

disoniraju akcentovani akordi A: II7 i DVI, odnosno simulacija h: t7 – D. Septakord II stupnja bio

УО ТstКknut u НruРoУ tОmТ, u rКгlТčТtТm oЛlТМТmК (kКo vОlТkТ molskТ, mКlТ molskТ), К гКnТmlУТvo УО

da upravo ovim septakordom ekspozicija i kadencira. U drugom akordu – DVI, najavljuje se

poУКvК trОćО umКnУОnО lОstvТМО, koУoУ ovКУ КkorН Т prТpКНК, К čТУТ sО tonovТ nКlКгО u spolУnТm

glasovima akorada u deonici leve ruke, dok donji glas donosi tetrahord a g fis e. Ova lestvica

traje veoma kratko, u njoj se imitira osnovni motiv, što oštro НТsonТrК sК ТstovrОmОnom poУКvom

ТstoР motТvК u postoУОćТm umКnУОnТm lОstvТМКmК! TТmО sО oЛУКšnУКvК stvКrКnУО slučКУnТС

КkorКНК, koУТ su, гКprКvo, proТгvoН lТnОКrnО supОrpoгТМТУО rКгlТčТtТС lОstvТčnТС nТгovК.

45

Umanjena lesvtica (br. 1) h/ces c d. es e f fis gis a

111

Primer br. 89b Sonata br. 6, I stav (t. 77–82):

KКНК УО rОč o prТmОnТ МОlostОpОnО lОstvТМО, uočОno УО НК sО МОlostОpОnТ sОРmОntТ kКtkКН

УКvlУКУu kКo spОМТПТčno „bojenje“ unutar stabilne tonalne funkcije. Tako se, na primer, na samom

kraju Devete sonate, uspostavlja javlja harmonski гКnТmlУТvК slТkК: nК tonТčnom pОНКlu u ЛКsu, u

НОsnoУ ruМТ УО kroг trТ rОРТstrК potОnМТrКn ton М (C:T), КlТ u sklopu rКгložОnoР umКnУОnoР

septakorda C: s<. Istovremeno, u tenorskoj liniji je prikriven silazni celostepeni hod b-as-ges~fis-

e – oН tonТčnО mКlО sОptТmО Нo tonТčnО tОrМО.


112

3.4.1. Kombinovanje celostepene sa drugim, ređe korišćenim, lestvičnim organizacijama

OsТm ОlОmОnКtК umКnУОnО, pОntКtonskО, МОlostОpОnО lОstvТМО Т КkustТčkО lОstvТМО, što УО

ЛТlo prОНmОt НosКНКšnУОР rКгmКtrКnУК, ustКnovlУОno УО НК sО НruРКčТУО lОstvТčnО orРКnТгКМТУО

ТnКčО u СКrmonskom УОгТku ProkoПУОvК УКvlУКУu sКmo u rОtkТm sТtuКМТУКmК. NКУčОšćО sО unutКr

dur-mol sТstОmК nКvОНОnО lОstvТčnО orРКnТгКМТУО nКlКгО sОРmОntovКno, moРućО u uloгТ

kontrКstК, К čОsto ТmКУu НОУstvo nК ПormТrКnУО УОНnoР oН moНКlТtОtК. SponК Нur-mol sistema sa

moНusТmК, tКkođО УО ЛТlК rКгmКtrКnК; poНsОćКmo НК УО НОУstvo ovО sponО nКУvТšО ТгrКžОno u

moНКlТtОtu A, КlТ sО prТmОsО rКгlТčТtТС moНusК – pre svih miksolidijskog i lidijskog nalaze dosta

čОsto unutКr „čТstoР“ dur-mol sТstОmК РНО su, mОđutТm, tОk u ПunkМТУТ trОnutnО promОnО

obojenosti tonaliteta. Ponekad su, kao u slОНОćК НvК prТmОrК, moНusТ ТгložОnТ ОksplТМТtno – kao

lОstvТčnТ pКsКžТ, К ТгНvoУОnТ unutКr mКnУО ТlТ vТšО stКЛТlnoР tonКlnoР oФružОnja, čТmО sО u tКkvТm

trenucima stvara potpuna (ili skoro potpuna) hromatizacija sistema, odnosno – u tim situacijama

nastupa decentralizacija.

LТНТУskК komponОntК УО, kКo što smo nКvОlТ, nКУčОšćК unutКr Нur-mol sТstОmК; mОđutТm,

dodatni hromatski element u toj lestvici – snТžОn VI stupКnУ, ПormТrК strukturu lТНТУskoР molНurК,

nО tКko čОstoР u prТmОnТ (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr). Dvostrukost lТНТУskО komponОntО nК spОМТПТčКn

nКčТn УО ostvКrОn u гКvršnТМТ ČОtvrtО sonКtО, РНО sО, unutКr C-dura46

nКkon C: L, ТгlКžО lОstvТМК

lidijskog H, čТУО tumКčОnУО možО ЛТtТ НvoгnКčno – kКo pКsКž u НurskoУ polarnoj oblasti C centra.

TumКčОnУО lОstvТМО unutКr H lТНТУskoР proТгТlКгТ Тг КkorНК Тг koРК sО on nОposrОНno otТskuУО. U

НКlУОm toku, УКvlУКУu sО pКsКžТ u C lТНТУskom molНuru, lТНТУskom A МОntru (sК nОгКvТsnom

disonancom u gornjem glasu) i celostepenoj lestvici, koja se zaustavlja na frigijskom akordu –

uvoНОćТ tok u C-Нur. NКУгКН, svО СromКtТгКМТУО Т rКгlТčТtТ tТpovТ lОstvТМК ustupКУu mОsto pКsКžu

na „belim dirkama“ unutar dominante C-НurК, uvoНОćТ poslОНnУu poУКvu A tОmО.

46

S oЛгТrom nК to НК sО nК počОtku PrТmОrК Лr. 91 ne vidi da je u pitanju C-Нur, uporОНТtТ sК slТčnom situacijom iz istog stava u Primeru br. 73/t.66, str. 89, РНО sО УКvlУК pКsКž LТНТУskoР КkorНК (sКmo ЛОг „svoУО lТНТУskО“ oЛoУОnostТ), koУТ voНТ u tonТku C-dura.

113


InКčО rОНКk u prТmОnТ, lokrijski moНus гКstuplУОn УО u гКvršnТМТ ŠОstО sonКtО; on УО

tКkođО НКt sКmo kКo pКsКž koУТ sО, mОđutТm, ТstovrОmОno oНvТУК sК mТksolТНТУskom lОstvТМom u

donjem glasu. GrКnНТoгnК гКvršnТМК sonКtО (t. 399) гКpočТnУО transformisanom glavom osnovne

114

teme (slobodna inverzija), gde je akcentovan ton a, kao tonika a-molК, sukoЛlУОn sК rКгložОnТm

dominantnim nonakordom u donjem planu. Unutar toga, stalno prisutan ton es – kao element A

lidijskog, formira dodatno harmonsko sukobljavanje dva tritonusa, dominantnog i lidijskog: gis-e

i a-es. Treba primetiti da insistiranje na tonu es (~IV<) ТmК Уoš УОНnu, posОЛno гnКčКУnu uloРu:

čТnОćТ svoУvrsnТ „lajt-ton“ nО sКmo ovoР, vОć Т prvoР stКvК, ton es prОНstКvlУК suštТnsku

harmonsku okosnicu cele sonate. Skok iz tonike na ton es vodi do nove dvoslojnosti: u donjem

plКnu ТгložОnК УО mТksolТНТУskК A lОstvТМК (plКto suЛНomТnКntО), К u РornУОm – lokrijska, koja se

zapravo nalazi unutar frigijskog platoa A МОntrК. PoslОНnУТm poНsОćКnУОm nК osnovnТ motТv I

stКvК, oНnosno nuklОus МТklusК, гКvršКvК sО НrКmКtТčnТ tok ПТnКlК Т МОloР НОlК.


115

3.6. Vidovi ispoljavanja bitonalnosti

U mnogim situacijima u kojima su opТsКnТ moНКlТtОtТ mОđutonКlnostТ Т КsoМТУКtТvnО-

polТМОntrТčnostТ, moРlo sО uočТtТ НК sО unutКr nУТС УКvlУКУu ОlОmОntТ koУТ ТmКУu ЛТtnТС НoНТrnТС

tКčКkК sК ЛТtonКlnošću. KКНК sО РovorТ o tonКlnoУ НvosloУnostТ, ТlТ vТšОsloУnostТ, svКkКko sО možО

pomisliti uprКvo nК ЛТtonКlnost (ТlТ polТtonКlnost). MОđutТm, kКko su nКšК ТstrКžТvКnУК pokКгКlК,

tonКlnК vТšОsloУnost kКo УОНnК oН rОprОгОntКtТvnТС МrtК СКrmonskoР sТstОmК ProkoПУОvК,

proučОnК УО uprКvo unutКr prОНložОnО tТpoloРТУО ТspolУКvКnУК tonКlnostТ Т pokКгuУО da je

ostvКrОnК nК НruРКčТУТ nКčТn oН ЛТtonКlnostТ. Ono što rКгlТkuУО sТtuКМТУО mОđutonКlnostТ Т

asocijativne-polТМОntrТčnostТ oН „čТstО“ ЛТtonКlnostТ УОstО to što УО sКpostoУКnУО tonКlnТС МОntКrК

unutКr moНКlТtОtК НКto nК skrТvОn nКčТn; tonКlnТ МОntrТ su nКРovОštОnТ, КlТ nО Т potvrđОnТ, tonКlnТ

prostor ih ili asocijativno povezuje, ili je on, sa druge strane – krajnje destabilizovan to jest,

decentralizovan.

3. 6. 1. „Maskirana“ i/ili „latentna“ bitonalnost

VОomК čОsto sО УКvlУК poНОlК lТnТУК u НvК, nКТгРlОН, nОгКvТsnК tonКlnК plКnК, što УО

uгrokovКno УОНnТm oН tКkođО kКrКktОrТstТčnТС postupКkК ProkoПУОvК; rОč УО ovНО isФХiгnuću jedne

lТnТУО Тг ТnКčО jasnog tonalnog centra. Time se stvara privid bitonalnosti ili situacija koju bismo

mogli definisati pojmom „maskirana“ ЛТtonКlnost. ГnКčКУ Т učОstКlost poУКvО isФХiгnuća Т slТčnТС

postupКkК klТгКnУК u koУТmК sО ostvКruУО prТvТН ЛТtonКlnostТ, гКСtОvК posОЛnu pКžnУu Т ЛТćО

detaljno razmatrane u zasebnom potpoglavlju 4.2. – RКгlТčТtТ vТНovТ ПОnomОnК klТгКnja,

potpodela i funkcija, (str. 140).

PonОРНО sО sТtuКМТУО koУО ЛТ sО uoЛТčКУОno tumКčТlО kКo prožТmКnУО – pritom paralelnih

tonaliteta u „tradicionalnom“ vidu – mogle posmatrati kroz prizmu bitonalnog, istovremenog

trКУКnУК НvК МОntrК. SlОНОćК НvК prТmОrК pokКгuУu tКkvu slТku.

Unutar rКгvoУnoР НОlК ŠОstО sonКtО (t. 115) osnovnТ motТv prvО tОmО УО ТгložОn nК

ostinatnom pulsiranju (iz motiva druge teme) u D centru, miksolidijski obojenom usled ostinata

na tonu c. MОđutТm, ostТnКto sО pomОrК nК ton h, od kog se ponovo javlja glava druge teme, dok

sО D МОntКr Т НКlУО oНržКvК u РornУОm sloУu – sК motТvom prvО tОmО, čТnОćТ slТku koУК sО možО

116

tumКčТtТ ЛТtonКlno С 47 +D, К uУОНno Т kКo prožТmКnУО pКrКlОlnТС tonКlТtОtК, ostvareno na

nОstКnНКrНКn nКčТn.


NК nОšto НruРКčТУТ nКčТn, u prvom stКvu ČОtvrtО sonКtО, sТtuКМТУК u koУoУ sО oНvТУК

prožТmКnУО pКrКlОlnТС tonКlТtОtК, moРlК ЛТ sО posmКtrКtТ kКo latentna bitonalnost. U toku mosta

prТsutno УО kolОЛКnУО ТгmОđu osnovnoР tonКlТtОtК – c-mola i paralelnog Es-dura, tonaliteta druge

tОmО. UnutКr vОć НostТРnutoР Es-НurК, uvОНОnoР nКkon КРoРТčkО МОгurО НomТnКntom koУК

sТРnКlТгТrК ‘lКžnТ’ počОtКk НruРО tОmО (t. 27), u НКlУОm toku ТгložОn УО ТntonКtТvno ТНОntТčКn

počОtnТ trotКkt prvО tОmО u nТskom rОРТstru, sК СКrmonТгКМТУom koУК poНržКvК kolОЛКnУО М–Es,

oНnosno koУК svoУОvrsno oЛУОНТnУuУО ovК НvК tonКlnК МОntrК. To УО nКročТto poНvučОno

istovremenom pojavom dominantnih septakorada oba tonaliteta (!), ali se, u nastavku, tonalna

centralizacija trenutno zamagljuje usled superpozicije terci u gornjem planu sa istovremenim

nКsloУКvКnУОm kvТntТ u НonУОm plКnu. Dok sО tОrМnТ СoН možО tumКčТtТ unutКr НomТnКntnoР

vТšОгvukК C МОntrК, К kvТntnТ skokovi – unutКr НomТnКntnoР vТšОгvukК Es МОntrК (sК

izmenjivanjem dvorodnih kvinti i nona), tonalno zamagljenje je nastavljeno pojavom i dva

prОkomОrnК troгvukК, čТmО sО, Нo konКčnoР „rКгrОšОnУК“ u C:T ostvaruje slika nalik na


47

Zapaziti i ton c kao lokrijski element u h centru, koУТ УО poslОНТМК „prožТmКnУК“sК D mТksolТНТУskТm.

117


3.6.2. Prava bitonalnost

U ukupnom sКРlОНКvКnУu tonКlnО orРКnТгКМТУО u muгТМТ ProkoПУОvК, možО sО гКklУučТtТ

НК ЛТtonКlnost u ОksplТМТtnom vТНu nТУО гКstuplУОnК čОsto, К Т onНК kКНК sО УКvlУК, onК УО

rОКlТгovКnК u krКćТm гКmКsТmК, kКo Т u tonКlnТm oНnosТmК koУТ su uslОН uНКlУОnosti jasno

proПТlТsКnТ, К to su nКУčОšćО polКrnТ ТlТ polustОpОnТ – frigijski ili lidijski odnos.

JОНКn oН nКУupОčКtlУТvТУТС prТmОrК ОksplТМТtno ЛТtonКlnО sТtuКМТУО prОpoгnКУОmo u prvom

stavu Pete sonate, u okviru razvojnog dela. Uprkos nedvosmislenosti ostvarene bitonalne slike,

ProkoПУОv nК НuСovТt nКčТn sprovoНТ ТгmОštКnУО Т ukrštКnУО lТnТУК Т tonКlnih platoa. Linija u kojoj

УО ТгložОn mКtОrТУКl prvО tОmО УО u E-duru, a postavljena je na pratnji u polarno udaljenom B-

Нuru; prТtom, trОЛК ТstКćТ НК su tonКlnТ МОntrТ ТskКгКnТ sКmo (УКsnТm) tonТčnТm КkorНТmК, čТmО sО

bitonalnost potencira. Potom se planovТ oЛrnuto postКvlУКУu, КlТ sО u УОНnom trОnutku ukrštКУu

НomТnКntО oЛК tonКlТtОtК (koУО su tКНК, tКkođО, mОđusoЛno u polКrnom oНnosu), К РlОНКno Тг

uРlК poУОНТnКčnТС lТnТУК, ovО НomТnКntО čТnО ПrТРТУskО rОlКМТУО prОmК „unakrsnim“ tonikama.

118

Prilikom obrtanja planova, Prokofjev ova dva tonalna centra „povezuje“, pomalo u „ТronТčnom“

НuСu, ОnСКrmonskom kopčom E:VII~B:VII (u deonici desne ruke):


Bitonalno naslojavanje dve linije koje nisu u „tТpТčnТm“ polarnim ili polustepenim

oНnosТmК, vТНТ sО u čОtvrtom stКvu DruРО sonКtО, РНО sО nК tОk НostТРnutom novom tonКlnom

centru Des-НurК osnovnТ tОmКtskТ mКtОrТУКl u РornУОm plКnu ТгlКžО u МОs-molu. Ono što, prТtom,

УКsno rКгНvКУК ovО НvО lТnТУО, УОsu tonКlno oНrОđОnУО sКmО tОmКtskО ćОlТУО, kКo Т nКРlКšОn

„korak“ T – D unutar ostinante „pratnje“, odnosno drugog tonaliteta. Ista situacija se ubrzo

ponКvlУК u novoУ ЛТtonКlnoУ slТМТ B+Кs (t. 334), РНО УО tОmК ТгložОnК u polКrnom tonКlТtОtu

osnovnog d-mola, neposredno ispreН nУОРovО potvrНО u гКvršnТМТ stКvК.

119


IstТ motТv УО u НruРКčТУoУ postКvМТ ТгložОn nК sКmom počОtku rОprТгО, u osnovnom

tonalnom centru stava – u d-molu, prТprОmlУОnom nК tТpТčno ProkoПУОvlУОv nКčТn – lidijskom

oЛlКšću. U ovoУ sТtuКМТУТ, ЛТtonКlnost ТpКk nТУО tolТko nОНvosmТslОno ТгrКžОnК kКo u prОtСoНnТm

primerima, s obzirom na to da se ostinato iz prethodnog toka unutar cis-molК proНužКvК Т u

momentu pojave d-mola. Sam ostinato postaje harmonski ili tonКlno НvoгnКčКn, tonТkК МТs-mola

УО prТkrТvОnК skokovТmК u VI Т vođТМu, čТmО ovК sТtuКМТУК prОНstКvlУК prТmОr гК ЛТtonКlnost koУК

nije data u eksplicitnom vidu. (videti Primer br. 21 na str. 30 u potpoglavlju 2.3.2.2. Primena

lidijskog akorda u modulaciji)

120

4. U tonalitetu i iz(van) njega

NКčТnТ ostvКrТvКnУК promОnО tonКlТtОtК u СКrmonskom sТstОmu ProkoПУОvК su vОomК

rКгnovrsnТ, što УО povОгКno sК ТгuгОtno vТsokom moНulКМТonom ПrОkvОnМТУom, КlТ Т sК nУОРovom

СКrmonskom ТnvОnМТУom Тг koУО potТčО trКžОnУО rКгlТčТtТС moНОlК. PrТsutnО su ‘stКnНКrНnО’

НТУКtonskО moНulКМТУО, СromКtskО nК nКčТn НТУКtonskО (prОгnКčОnУОm КltОrovКnТС КkorКНК),

‘prКvО’ СromКtskО moНulКМТУО, rКгlТčТtО vrstО ОnСКrmonskТС prОгnКčОnУК, kКo Т СromКtsko-

ОnСКrmonskТ nКčТn promОnО tonКlТtОtК. PrОгnКčОnУО КltОrovКnТС КkorКНК ЛТlo УО vОć u Пokusu

pКžnУО kКНК УО rОč o upotrОЛТ ПrТРТУskoР Т lТНТУskoР КkorНК (u oЛО vКrТУКntО, НurskoР ТlТ molskoР

sklopa, videti str. 29) kao sredstvu modulacija, a procesi isФХiгnuća i klizanja unutar kojih se na

НruРКčТУТ nКčТn ostvКruУО tonКlnК promОnК, ЛТćО гКsОЛno rКгmКtrКnТ.

4.1. Predlog nove tipologije modulacija u harmonskom sistemu Prokofjeva

ProučКvКУućТ СКrmonskТ sТstОm ProkoПУОvК, uvТНОlК sКm НК su čОsto prТsutnО spОМТПТčnО

moНulКМТУО koУО nО potpКНКУu nТ poН УОНКn oН poгnКtТС sТstОmКtТгovКnТС nКčТnК. UčОstКlost ovТС,

НruРКčТУТС, nКčТnК moНulКМТУК ukКгuУО nК to НК nТУО rОč o nУТСovoУ slučКУnoУ poУКvТ, vОć potvrđuУО

НК ovТ postupМТ prОНstКvlУКУu ТntОРrКlnТ НОo nУОРovoР muгТčkoР pТsmК.

UočОnК su trТ novК nКčТnК promОnО tonКlТtОtК. To su:

1) moНulКМТУК pomoću СromКtskoР klТгКnУК

2) vođТčnК moНulКМТУК

3) moНulКМТУК pomoću ТntonКtТvnoР mostК

121

4.1.1 Modulacija pomoću hromatskog klizanja

Modulacija pomoću hromatskog klizanja je proces u kome akordi dijatonskog sklopa

klТгО u polustОpОnoУ proРrОsТУТ (sТlКгnoУ ТlТ uгlКгnoУ) Нo novО tonТkО. OvНО suštТnskТ nОmК

гКУОНnТčkoР – moНulТrКУućОР КkorНК, ТКko ЛТ prОгnКčОnУО УОНnoР oН КkorКНК ЛТlo moРućО, s

oЛгТrom nК to НК УО rОč o НТУКtonskom sklopu. MОđutТm, tumКčОnУО prОko prОгnКčОnУК ЛТ, čТnТ sО,

ЛТlo ПormКlТstТčko Т nКmОtnuto, oНnosno nО ЛТ ЛТlo korОsponНТrКlo sК НКtom sТtuКМТУom. Akordi

ovde gube funkcionalnu prТpКНnost, К nУТСovК гКУОНnТčkК uloРК УО НК НovОНu Нo novО tonТkО.

HromКtsko klТгКnУО НТУКtonskТС КkorКНК УО kКo postupКk ТНТosТnkrКtТčno гК ProkoПУОvК

kКko unutКr tonКlТtОtК, tКko Т kКo srОНstvo moНulКМТУО. NК nОšto НruРКčТУТ nКčТn, poУКvК klТгКnУК

akorКНК УКvlУК sО Т u СКrmonskТm sТstОmТmК НruРТС kompoгТtorК, kКo npr. koН ŠuЛОrtК (F.

Schubert), Lista (F. Liszt) ili tipa miksturnih paralelizama kod Debisija (C. Debussy), ali unutar

УОНnoР tonКlТtОtК. ГК rКгlТku oН postupkК СromКtskoР ТsklТгnućК u polustepeno tonalno

rКstoУКnУО, što ProkoПУОv tКkođО čОsto prТmОnУuУО Т koУО kКo poУКvК УОstО ЛТlo rОРТstrovКno oН

stКnО vТšО tОorОtТčКrК КlТ nТУО ЛТlo prОНmОt tОorОtТгКМТУО, “klizanje” nikada nije registrovano niti

sistematizovano kao tip modulacije. U tom smislu, trОЛК poНvućТ rКгlТku ТгmОđu ТsklТгnućК u

polustepeno (ili drugo) tonalno rastojanje, klizanja akorada unutar tonaliteta bez modulatorne

nКmОnО Т, moНulКМТУО pomoću klТгКnУК КkorКНК. PrvК НvК nКvОНОnК postupkК ЛТćО posОЛno

proučОnК u potpoРlКvlУu 4.2., (str. 137), К nКrОНnТ prТmОrТ oЛУКšnУКvКУu ovКУ ПОnomОn u proМОsu

tonКlnО promОnО. TrОЛК nКРlКsТtТ Т ЛТtnu rКгlТku ТгmОđu ТsklТгnućК Т СromКtskoР klТгКnУК, К to УО

НК ТsklТгnućО proТгvoНТ ОПОkКt “НruРКčТУОР umОsto očОkТvКnoР”, a sam proces prelaska u drugi

tonКlТtОt УО vОomК krКtКk, Нok sО koН klТгКnУК moНulКМТУК oНvТУК u НužОm ТntОrvКlu, u proМОsu

КkorНskoР klТгКnУК čТУТ УО ТsСoН nОТгvОstКn, ‘otvorОn’ Нo sКmoР trОnutkК ulКskК u nov tonКlnТ

centar.

IlustrКtТvКn prТmОr moНulКМТУО pomoću СromКtskoР klТгКnУК nalazi se pri kraju druge

teme IV stava Devete sonate, РНО sО oНvТУК tonКlnТ СoН po tОrМКmК nКvТšО oН К-mola, preko cis-

mola (prvo notiranog enharmonski kao des-mol), do e-mola. Trajanje ovih centara je kratko a

uvОНОnТ su klТгКnУОm troгvučnoР motТvК u СromКtskom krОtКnУu nКvТšО. TonКlnК КПТrmКМТУК sО

oНvТУК uprКvo u ponКvlУКnУu polustОpОnО vОгО molskoР lТНТУskoР Т tonТčnoР КkorНК. MoНulКМТУО

su ostvarene hromatskim klizanjem akorada iste strukture koji sukcesivno vode iz jednog

tonaliteta u drugi.

122


NК slТčКn nКčТn u čОtvrtom stКvu ŠОstО sonКtО, oНvТУК sО postupКk moНulКМТonoР

klizanja, ali iz a-mola u lidijsku oblast – gis-mol. U prošТrОnУu НruРО ПrКгО prvО tОmО pОНКl

dominante a-mola u basu prvo je u tenorskoj liniji dopunjen uzlaznom hromatskom linijom, a

potom se, posle molskog kvintakorda dominante, odvija sukcesija paralelnih kvintsekstakorada

velikog durskog septakorda u hromatskom uzlaznom hodu, koji vodi direktno u toniku gis-mola.

Neposredni akord prОН novom tonТkom УО НruРКčТУТ. U pТtКnУu УО НurskТ troгvuk, notТrКn kКo G-

dur, a koji prema gis-molu čТnТ lТНТУskТ КkorН (u ОnСКrmonskom гКpТsu). OvКkКv nКčТn uvođОnУК

novoР tonКlТtОtК, НКklО, СromКtskТm klТгКnУОm oНrОđОnО ПТРurО svО Нo oНrОНТšnoР tonКliteta,

jedan je od prepoznatljivih postupaka Prokofjeva. Upravo u takvim situacijama se, naravno, u

kratkim zamasima i gube funkcionalne zakonitosti, kao i tonalna orijentacija. IКko sО možО

РovorТtТ o prОгnКčОnУu nОkoР oН КkorКНК u СromКtskom nТгu (u ovoУ sТtuКМТУТ npr. К:VIIзРТs:L),

УКsno УО НК sО uloРК svТС КkorКНК poНrОđuУО ОПОktu klТгКnУК Нo novО tonТkО, Т uprКvo tКkКv

postupКk čТnТ srОНstvo moНulКМТУО.

123


RКгlТčТtО КkorНskО ПormКМТУО učОstvuУu u postupku klТгКnУК. KvТntКkorНТ molskoР ТlТ

НurskoР roНК (kКo u РornУК НvК prТmОrК), nУТСovТ oЛrtТ, КlТ Уoš kКrКktОrТstТčnТУО УО krОtКnУО u

pКrКlОlnТm sОptКkorНТmК, nКУčОšćО umКnУОnoР sklopК. IКko УО sО гК ovu poУКvu čОšćО vОгuУО

polustepeno kretanje, postoje i situacije gde su septakordi dati u celostepenom hodu, mada ne

sКsvТm stКnНКrНno. TКko, u ТstoУ SonКtТ (Лr. 6) u prОlКгu ТгmОđu НvО tОmО u НruРom stКvu,

modulacija se odvija putem sukcesivnog uzlaznog nizanja nepotpunih umanjenih septakorada od

dominante Cis-dura do tonike C-НurК. UmКnУОnТ sОptКkorНТ sО krОću nОstКnНКrНnТm СoНom –

МОlostОpОno, mКНК УО МОlostОpОnТ oНnos ТгmОđu КkorКНК mКskТrКn СromКtskТm prolКгnТМКmК,

koje formiraju punu СromКtsku lОstvТМu. IКko ЛТ sО moНulКМТУК moРlК oЛУКsnТtТ prОгnКčОnУОm

УОНnoР (ЛТlo koР) oН sОptКkorКНК u nТгu, УКsno УО НК ЛТ tКkvo tumКčОnУО u ovoУ Т slТčnТm

sТtuКМТУКmК ЛТlo nКmОtnuto ТlТ ПormКlТstТčko, oНnosno nО ЛТ oНРovКrКlo suštТnТ. Ono što sО ovde

čuУО УО СromКtsko uгlКгno КkorНsko klТгКnУО, koУО voНТ Нo novoР tonКlТtОtК.

124


TrОЛК prТmОtТtТ Т to НК su sloЛoНnО гКНržТМО koУО kružО oko НomТnКntО CТs-dura

(izdvojene u zagradama u t. 23) upravo tonovi dominantnog septakorda novog tonaliteta (C-

НurК), čТmО РК nК spОМТПТčКn nКčТn nКУКvlУuУu.

4.1.2. Vođična modulacija

Vođična modulacija ostvКruУО sО rКгnosmОrnТm vođТčnТm uvođОnУОm u novu tonТku. U

pitanju je akord hromatske strukturО, čТУТ tonovТ – bar dva, raznosmernim polustepenim

pokrОtТmК НТrОktno voНО u tonТčnТ КkorН novoР tonКlТtОtК. SКm proМОs rКгrОšОnУК tonovК vođТčnО

strukturО u novu tonТku УОstО prОlomnК moНulКМТonК tКčkК, kКo Т nОposrОНnК potvrНК novoР

tonaliteta.

U tumКčОnУu moНulКМТУК koН ProkoПУОvК u polustОpОnТ tonКlnТ МОntКr, КmОrТčkТ

tОorОtТčКr RТčКrН BКs nКvoНТ НК “direktan hromatski pokret pri pomeranju tonaliteta za

polustОpОn, slТčno moНuХaМiji pomoću varХjiivog raгrОšОnja (italik J.M.), nije novina u tonalnoj

125

muгТМТ …”48 To se odnosi na Betovenovu varljivu kadencu D–VIv, gde VI postaje nova tonika;

prТtom BКs ТstТčО НК УО rКгlТkК u prТmОnТ ovО vrstО moНulКМТje kod ova dva kompozitora samo u

strukturКlnom mОstu РНО sО onК oНvТУК, oЛУКšnУКvКУućТ НК УО BОtovОn prТmОnУuУО u strukturno

bitnom momentu, i da je modulacija pripremljena, dok se kod Prokofjeva promena tonalnog

МОntrК oНvТУК nОгКvТsno oН mТkroПormО, čОsto Т u srОНТnТ ПrКгО, Т НК nТУО prТprОmlУОnК vОć

ТntОРrТsКnК u muгТčkom tkТvu, čКk poНrОđОnК mОloНТУsko-rТtmТčkoУ komponОntТ. IКko sО

moНulКМТУО pomoću tonТkКlТгКМТУО vКrlУТvoР rКгrОšОnУК nО sКmo D–VIv., vОć npr. Т T–F ili DS–F,

moРu nКćТ koН ProkoПУОvК, vođТčnК moНulКМТУК, koУu prОНlКžОm, kКo novТ tТp prОvКгТlКгТ okvТr

vКrlУТvО vОгО, s oЛгТrom nК upotrОЛu rКгlТčТtТС НТsonКntnТС sklopovК sКmoР vođТčnoР КkorНК.

NКТmО, ProkoПУОv korТstТ НТsonКntnО strukturО, čОsto sК НТsКltОrovКnТm tonovТmК, koУТ sО НКlУО

hromКtskТ krОću rКгrОšКvКУućТ sО rКгnosmОrno u tonovО novoР tonТčnoР troгvukК. HromКtТгКm УО

РlКvnК kКrКktОrТstТkК Т nosТlКМ ovО vrstО moНulКМТУО, КlТ УО prТmОnУОn nК nКčТn koУТ nО potpКНК

pod standardnu klasifikaciju hromatskih modulacija. Podvrsta ove modulКМТУО УО proНužОno

vođТčno krОtКnУО, ТlТ proНužОna vođТčnК moНulКМТУК, РНО sО rКгnosmОrno СromКtsko klТгКnУО

oНvТУК u НužОm trКУКnУu.

U НruРom stКvu ŠОstО sonКtО, pomoću vođТčnО moНulКМТУО uvОНОn УО polustОpno uНКlУОn

tonalitet – ponovo lidijski centar. Poslednji akord u prvom taktu primera (t. 16) je septakord

dominantine dominante u D-duru, koji se uliva u toniku novog tonaliteta – Cis-dura. Struktura

sОptКkorНК УО mКlТ prОkomОrnТ (sК prОkomОrnom kvТntom) Т ovКУ КkorН sО možО ОnСКrmonskТ

tumКčТtТ kКo НomТnanta Cis-dura sa disalterovanom kvintom. S obzirom na to da je D:DD u

obliku sekundakorda sa tonom d u basu, a da je u gornjem glasu osnovni ton e, ovi tonovi su

ТstКknutТ Т onТ čТnО vođТčnО tonovО koУТ sО suprotnТm pokrОtom ulТvКУu u tonТčnu tОrМu CТs-dura,

d-disis (e~) u cis-ОТs. TrОЛК prТmОtТtТ, mОđutТm, НК sО vođТМК СТs nО rКгrОšКvК očОkТvКno u tonТku;

onК sО prОnosТ u tonТčnТ КkorН čТnОćТ sОptКkorН. BОг oЛгТrК nК to, moНulКМТУК sО oНvТУК u

momОntu rКгrОšОnУК vođТčnО strukturО u novu tonТku.

48

Richard Bass, Prokofiev`s Technique of Chromatic Displacement, Music Analysis 7 (1988) str. 199.

126


NКУvТšО гКstuplУОnК tonКlnК rКstoУКnУК u muгТМТ ProkoПУОvК su lТНТУsko Т polКrno. U

slОНОćОm prТmОru, tКkođО Тг ŠОstО sonКtО, tonКlnК promОnК u trТtonusno uНКlУОn tonКlТtОt

ТгvОНОnК УО pomoću vođТčnО moНulКМТУО. U НruРom stКvu, nК krКУu oНsОkК НОlК B koУТ гКvršКvК u

B-duru, osnovnom tonu tonike je prvo dodata mala septima (t. 128), potom i kvarta,

“simulirajuci” vКntonКlnu НomТnКntu гК suЛНomТnКntu sК nОrКгrОšОnom kvКrtom ТsprОН tОrМО.

Ovo sКгvučУО pulsТrК u РornУОm sloУu, К ЛКs sО СromКtskТ spuštК Нo tonК П, sК koУТm sО ПormТrК

ulazni akord za polarno udaljen E-dur, osnovni tonalitet stava u kome se reprizira glavna

tОmКtskК mТsКo. ČКk Т ukolТko ЛТ sО nКvОНОno sКгvučУО moРlo čutТ kКo vКntonКlnК НomТnКntК гК

subdominantu B-НurК, nУОРovo rКгrОšОnУО to svКkКko НОmКntuУО, УОr sО umОsto Es-dur akorda

javlja E-dur – njegov “hromatski dvojnik”! OkvТrnТ tonovТ ovО strukturО, П Т Оs, ОnСКrmonskТ čТnО

prekomernu sekstu VII6 E-НurК, КlТ unutrКšnУТ tonovТ nО poНržКvКУu tКУ КkorН: prТsutnТ su vođТčnТ

tonovТ prОmК svТm tonovТmК slОНОćОР КkorНК, К to УО tonТkК E-dura sa dodatom kvartom.

CОlokupno sКгvučУО УО čОtvorostrukК vođТčnК ПormКМТУК, koУК ovНО prОНstКvlУК srОНstvo

modulacije.

127

Primer br. 101 Sonata br. 6, drugi stav ( takt 126–131):

NК slТčКn nКčТn, u trОćОm stКvu ŠОstО sonКtО ostvКrОn УО moНulКМТonТ prОlКгu Тг A-dura

u H-dur. U deonici leve ruke ponavlja se niz od tri nepotpuna septakorda – dva umanjena i

poluumanjeni – uslovnО ПunkМТonКlnostТ, koУТ oštro НТsonТrКУu prema motivu druge teme u

gornjem planu. Tonalna orijentacija je nakratko oslabljena. Neposredno pred tonikom H-dura

УКvlУК sО nОšto НruРКčТУК strukturК, čТУО tumКčОnУО možО НК sО lКtОntno rКгumО kКo tvrНo

umanjeni trozvuk VII stupnja A-dura (gis-his-d, u prvom oЛrtКУu). GrКnТčnТ tonovТ М (зСТs) Т Н

(зМТsТs) ponКšКУu sО kКo НТsКltОrovКn II stupКnУ H-НurК, ПormТrКУućТ vođТčnu strukturu, koУК sО

rКгrОšКvК suprotnТm polustОpОnТm pokrОtom u tonТčnu tОrМu ovoР tonКlТtОtК. TrОЛК гКpКгТtТ,

mОđutТm, НК sО nО krОću svТ tonovТ ovoР sКгvučУК polustОpОno – ton gis ide u fis ton (kao i

prolКгnТМК К u С), čТmО sО гКmКРlУuУО ОvОntuКlnК prТpКНnost tonК РТs НТsКltОrovКnom II stupnУu.

OvНО УО srОНstvo moНulКМТУО НТsonКntno sКгvučУО vođТčnО strukturО СromКtskoР sklopК koУО sО

rКгnosmОrno rКгrОšКvК u novu tonТku.

128

Primer br. 102 SonКtК Лr. 6, trОćТ stКv (t. 83-88):

3.1.3. Modulacija pomoću intonativnog mosta

Modulacija pomoću intonativnog mosta sО možО porОНТtТ sК moНulКМТУom prОko

unТsonК ЛОtovОnovskoР tТpК, КlТ umОsto povОгТvКnУК prОko unТsonК, ProkoПУОv u НužОm trКУКnУu

ТstТčО УОНКn ton, ТгНvКУКУućТ РК nК rКгlТčТtО nКčТnО oН ostКlТС prТsutnТС tonovК Т tТmО ‘nКУКvlУuУО’

nov tonalitet. Ton koji se ТstТčО možО ЛТtТ УОНКn oН tonovК koУТ НОПТnТšu nov tonКlТtОt – tonika ili

nУОnК tОrМК, ТlТ УОНКn oН klУučnТС tonovК koУТ voНО kК novom tonКlТtОtu – НomТnКntК ТlТ vođТМК.

U trОćОm stКvu DОvОtО sonКtО, u prОlКгu Тг H-dura u As-dur gde je osnovni motiv stava

dat u augmentaciji, ton dis kao terca H-НurК pulsТrК u РornУОm plКnu, nКУКvlУuУućТ promОnu

tonaliteta preko intonativnog mosta u As-dur, jer enharmonski postaje osnovni ton dominante

novoР МОntrК, Оs. MoНulКМТУК УО u suštТnТ ОnСКrmonskК, КlТ УО ostvКrОnК nК nОstКnНКrНКn nКčТn:

tonika H-НurК sО krОćО u mТksolТНТУskТ VII, koУТ ОnСКrmonskТ postКУО ПrТРТУskТ u As-duru;

mОđutТm, ukolТko sО uklУučТ pulsТrКУućТ ton Оs u РornУОm plКnu, tumКčОnУО sО mОnУК u prКvМu

nОpotpunoР НomТnКntnoР sОptКkorНК sК snТžОnom kvintom u As-duru. Ova struktura se potom

mОnУК u molskТ КkorН trОćОР stupnУК, čТmО sО oslКЛlУuУО НomТnКntnК ПunkМТУК К tТmО Т rОlКtТvТгuУО

prОtСoНno tumКčОnУО u ПunkМТonКlnom smТslu. SuštТnskТ, moНulКМТУК УО ostvКrОnК prОko

pulsТrКУućОР tonК НТsзОs, koУТ predstavlja intonativni most.

129

Primer br. 103 SonКtК Лr. 9, trОćТ stКv (t. 92–98):

PОНКlnТ ton u uloгТ ТntonКtТvnoР mostК ponОРНО možО ЛТtТ čКk Т НvoгnКčКn. U ПТnКlu

Sedme sonate, u prelazu ka delu B, iz B-dura u C-dur, prisutan je oktavni pedalni tona es

(subdominantni pedal B-НurК) u soprКnu, koУТ УО ПТРurТrКn skrОtnТčnТm ostТnКntТm motТvom u

unutrКšnУoУ lТnТУТ (des es fes). PОНКl trКУО Т u momОntu kКНК počТnУО novК, mКrkКntnК tОmК u C-

duru u deonici leve ruke, pa se “sudaraju” dvorodne terce novog tonaliteta. Sa druge strane,

РornУК skrОtnТМК (ПОs) u ostТnКntoУ ПТРurКМТУТ pОНКlК ТskКčО Тг orЛТtО prОtСoНnoР B-НurК, čТnОćТ

intonativnu sponu prema C-Нuru, РНО sО ОnСКrmonskТ ТгУОНnКčuУО sК nУОРovom tОrМom.

DvoгnКčnost pОНКlК, mОđutТm, Т НКlУО trКУО, УОr sО u daljem toku nakratko zahvata As-dur, prema

kome bi pedal dobio ulogu dominante. NКТmО, u НКlУОm toku tОmКtskК lТnТУК nКkon rКгložОnoР

tonТčnoР troгvukК C-НurК skКčО nК >VI, koУТ prОmК РornУОm Пonu oЛrКгuУО гКНržТМu prОН tОrМom

dominantnog nonakorda As-НurК, što УО Т УОНТnТ momОnt ЛlТžОР oНrОđОnУК ovoР tonКlnoР МОntrК!

Sledi dok i dalje pulsira pedalni ton es u gornjem glasu. Tonalno neopredeljen, slobodan

СromКtskТ pКsКž, gde se razaznaje u jednom momentu Ces-dur akord (As:M> ili ~ C:L?) pa

nКгnКčОnК tonТkК As МОntrК, nК krКУu voНТ ТpКk Нo НomТnКntnoР nonКkorНК C-dura, preko

kКrКktОrТstТčnТС СromКtskТС rКгnosmОrnТС prolКгnТМК.

130


PoУКvК ТntonКtТvnoР mostК u moНulКМТonТm prОlКгТmК nКУčОšćО УО rОКlТгovКnК jednim

tonom, mОđutТm, ТmК Т sТuКМТУК РНО УО sponК ТгmОđu НvК tonКlТtОtК ostvКrОnК ТnsТstТtКnУОm nК

komplОtnom КkorНu, koУТ nКУКvlУuУО nov tonКlnТ МОntКr. U čОtvrtom stКvu ŠОstО sonКtО, nК krКУu

glavne teme stava, priprema promene tonaliteta iz gis-mola u C-dur odvija se u insistiranju na

СКrmonskoУ vОгТ НvК КkorНК, koУК УО ТгložОnК trТ putК. DomТnКntК РТs-mola, zastupljena samo

osnovnim tonom, smenjuje se sa durskom medijantom tonike gis-molК, notТrКnoУ nО slučКУno

enharmonski kao C-dur trozvuk, jer je to tonika novoР МОntrК u komО sО ТгlКžО НruРК tОmК. Ton

dominante gis-molК sО lКtОntno možО tumКčТtТ kКo C: II< (koУТ sО smОnУuУО sК C:T), što ЛТ sО

prТЛlТžТlo moНulКМТУТ prОko unТsonК. MОđutТm, u kontОkstu prОtСoНnoР РТs-mola, isti ton se jasno

čuУО kКo НomТnКntК, a upravo u njegovom smenjivanju sa C-dur akordom se najavljuje nov

tonКlnТ МОntКr, čТmО УО ostvКrОn ТntonКtТvnТ most.

131


IntonКtТvnК sponК u КkorНskom vТНu, ponОРНО ТmК НoНТrnТС tКčКkК sК СromКtskom

moНulКМТУom prОko pomОnО sklopК ТlТ pomoću tОrМnО sroНnostТ. MОđutТm, u sТtuКМТУКmК РНО su

prТsutnТ nОpotpunТ КkorНТ ТlТ КkorНТ sК НoНКtТm НТsonКnМКmК, pomОnutТ ‘stКnНКrНnТ’ nКčТnТ

СromКtskО moНulКМТУО su гКmКРlУОnТ ТlТ nОНovolУno prОМТгnТ čКk Т гК lКtОntno tumКčОnУО. U

trОćОm stКvu SОНmО sonКtО, prТlТkom moНulКМТУО Тг C-dura u e-mol, ponavljan ton h u basu

tokom osam taktova, prvo u okviru dominantnog nonakorda C-dura kao basov ton prvog obrtaja,

potom ostКУО sК sОptТmom (К) Т НoНКtom kvКrtom (О), čТmО УО formiran kvartni akord h-e-a,

odnosno C:VII7 sК kvКrtom umОsto tОrМО. TТmО sО mОnУК гnКčОnУО ponКvlУКnoР tonК koУТ sКНК

čТnТ ТntonКtТvnТ most kК novom tonКlnom МОntru – e-molu, prema kome obrazuje okvirne tonove

НomТnКntnoР sОptКkorНК, КlТ sК nОrКгrОšОnom kvartom – e. Isti ton (e) je ujedno i najava nove

tonike e-molК, što čТnТ ovКУ prТmОr Уoš ТntОrОsКntnТУТm, s oЛгТrom nК Нvostruku ТntonКtТvnu

sponu. Da je akord VII stupnja C-НurК ЛТo potpun sОptКkorН koУТ ЛТ sО tumКčТo СromКtskom

promenom u dominantni septakord e-mola, u pitanju bi, naravno, bila standardna hromatska

modulacija preko promene sklopa akorda. Ili, prethodni nonakord C-dura bi mogao da se stavi u

kontekst hromatske tercne srodnosti prema dominanti e-mola, ali na rastojanju. Umesto ovih

tumКčОnУК, УКsno УО НК sО pomoću okvТrnТС tonovК НКtoР sКгvučУК С-a formira intonativni most ka

novom tonalnom centru, ali sa dodatom disonancom – tonom b, koji je bio prethodno prisutan u

132

ЛКsovoУ lТnТУТ (notТrКn kКo КТs, u prТmОru oгnКčОn гvОгНТМom) Т koУТ НoНКtno zamagljuje akordske

funkcije. U prelazu ka opisanoj dominanti e-molК trОЛК uočТtТ Т vođТčnu strukturu Л-dis sa

raznosmernim kretanjem u a-e, tonove kvartnog sazvucja h-e-a.


U НКlУОm toku trОćОР stКvК Sedme sonate, isti okvirni tonovi h-a kao u prethodnoj

situaciji, vode iz C-dura u B-Нur nК НruРКčТУТ nКčТn oН РorО opТsКnoР. TokКtnom pulsТrКnУu

osnovnog tona i septime VII stupnja C-НurК u nТskom rОРТstru, prТНružОnК УО umКnУОnК НОМТmК

cis-es, koja osim rОskostТ К otuН Т pОrkusТonТstТčkО uloРО, pružК гКnТmlУТvo rОšОnУО tonКlnО

pripreme za deo A u osnovnom tonalitetu, B-Нuru. U prvom momОntu МОlo sКгvučУО trОЛК

tumКčТtТ, u okvТru C-dura, kao VII septakord bez kvinte sa disalterovanom tercom (h-cis~des-

es~dis-a) – kao nepotpuni celostepni akord. Septimni dvozvuka h-a se menja, odnosno na ton a

sО НoНКУО novТ sОptТmnТ skok nК Р, čТmО sО uspostКvlУК НruРТ sОptТmnТ Пon, kКo most Нo novoР

tonalnog centra – B-dura, prema kom akord VII stupnja. Iako zastupljen samo sa osnovnim

tonom i septimom, ovaj akorН УО nК svoУvrsКn nКčТn (lКtОntno) oЛoУОn tvrНoumКnУnОТm sklopom

usled odzvuka akcentovanih tonova cis i es (u ff dinamici) iz prethodnog akorda. Ne treba

гКnОmКrТtТ nТ oНгvuk tonК С (Тг prОtСoНnoР КkorНК), koУТ ЛТ ТstovrОmОno čТnТo snТžОnu tОrМu

(enharmonskТ), ПormТrКУućТ НКklО КkorН sК НТsКltОrovКnom tОrМom, čТmО sО rОtroРrКНno ostvaruje

133

ТntonКtТvnТ most ТгmОđu НvК tonКlnК МОntrК! TonovТ МТs Т Оs ТmКУu Уoš УОНno гnКčОnУО, К to УО

ТntonКtТvnК nКУКvК kКrКktОrТstТčnТС tonovК u lТnТУТ ЛКsК РlКvnО tОmО, koУК sledi u B-duru.


UpОčКtlУТvК ТlustrКМТУК moНulКМТУО prОko ТntonКtТvnoР mostК možО sО vТНОtТ u čОtvrtom

stКvu DruРО sonКtО. U ЛКsu sО, nК nКčТn moto pОrpОtuК, smОnУuУu tonТčnТ Т polКrnТ КkorН C-dura,

kao prКtnУК РornУОР РlКsК РНО sО ТгlКžО НruРК tОmК. U srОНnУОm sloУu УО u vТšО nКvrКtК u toku čКk

45 taktova (t. 178–22349, sК rКгmКМТmК) ТstКknut ton МТs, koУТ čТnТ vrstu КkМОntovКnoР pОНКlК, Т

on nК svoУОvrsКn nКčТn КntТМТpТrК nov tonКlnТ МОntКr – d-mol, premК komО čТnТ vođТМu. Ton МТs УО

vОćТnom НОo polКrnoР КkorНК – kКo nУОРovК kvТntК, КlТ u УОНnoУ poУКvТ čТnТ Т tОrМu НomТnКntО

novoР tonКlТtОtК, Уoš uvОk ЛОг rКгrОšОnУК. Prvo ‘prОгnКčОnУО’ tonК МТs u vođТМu Н-mola odvija se

posle 30 taktova (t. 209), ali se prО konКčnО potvrНО osnovnoР tonКlТtОtК – koУТm гКpočТnУО

Repriza – isti ton tonikalizuje u lidijski molsku oblast (cis-mol), čТmО oЛlКst vođТМО НoЛТУК гnКčКУ

tonalnog centra a u funkciji intonativnog mosta.

49

ГЛoР НužТnО opТsКnО sТtuКМТУО, u Primeru br. 108 je dat samo fragment koji prikazuje akcentuaciju tona

МТs Т promОnu nУОРovoР гnКčОnУК unutКr C-dura.

134


TrОЛК ТstКćТ НК postoУО Т moНulКМТУО koУО komЛТnuУu ОlОmОntО НvОУu nКvОНОnТС vrstК;

nКrОНnТ prТmОr ТlustruУО spoУ vođТčnО moНulКМТУО Т moНulКМТУО pomoću СromКtskoР klТгКnУК, К u

Primeru br. 109 sО možО uočТtТ komЛТnКМija moНulКМТУО pomoću СromКtskoР klТгКnУК Т

intonativnog mosta.

U TrОćoУ sonКtТ unutКr rОprТгО (oНsОk гКvršnО РrupО) nК krКtkom rКstoУКnУu rОКlТгovКnО

su modulacije – ТsklТгnućК u polustОpОno uНКlУОnО tonКlnО МОntrО, što УО tТpТčКn ProkoПУОvlУОv

postupak. Prvo se iz a-mola sklizne u lidijsku sferu – As-dur, a potom nazad, pa iz a-mola

ponovo u As-dur, a zatim u frigijsku ravan, B-dur. As-Нur УО prvТ put uvОНОn kКo rКгrОšОnУО

vođТčnО strukturО, koУК УО poslОНnУК u СromКtskom nТгu uгlКгnТС vОlТkТС tОrМТ, nК Пiguriranom

pedalu tonike a-molК. HromКtsko krОtКnУО tОrМТ povОгuУО vođТčnТ ulКгКk u nov tonКlТtОt sК

moНulКМТУom pomoću СromКtskoР klТгКnУК. S oЛгТrom nК to НК УО u vođТčnom sКгvučУu

izostavljena kvinta, ne zna se da li treba podrazumevati lidijski trozvuk As-dura, ili

tvrdoumanjeni oblik akorda na VII stupnju. Ukoliko se ovome doda i ton a u basu – u

ОnСКrmonskom čТtКnУu kКo snТžОn НruРТ stupКnУ (СОsОs), to ЛТ ЛТo КkorН nК VII stupnУu (ЛОг

kvТntО) sК НТsКltОrovКnom tОrМom. MОđutТm, ТКko ЛТ sО ovК konstrukМТУК moРlК oЛrКгovКtТ, čТnТ

sО, ТpКk, НК sО moНulКМТУК suštТnskТ oНvТУК u НТrОktnom krОtКnУu u novТ tonКlТtОt pomoću vođТčnО

strukture g-heses-С, koУК sО rКгrОšКvК rКгnosmОrnТm pokrОtТmК u tonТčnu tОrМu As-dura.

135

Povratak u a-mol УО ТгvОНОn nК slТčКn nКčТn: akord f-as-ces-Оs sО možО tumКčТtТ kКo As: IID koji

sО ОnСКrmonskТ prОгnКčКvК u vođТčnu strukturu РТs-h-dis-f, odnosno umanjeni lidijski septakord

u a-molu (t. 207). U ponovlУОnoУ sТtuКМТУТ ТsklТгnućК Тг К-mola u As-dur, velikoj terci g-h je

dodata donja terca – О, čТmО sО ПormТrК molskТ troгvuk, Т НКlУО nК pОНКlu tonТkО. IКko notТrКn kКo

molskТ troгvuk, što ЛТ nОРТrКlo tumКčОnУО vođТčnО strukturО, НКlУО vođОnУО РlКsovК nОpoЛТtno

ukКгuУО НК sО ovКУ КkorН НТrОktno rКгrОšКvК rКгnosmОrnТm pokrОtТmК u As-dur toniku.

UklУučuУućТ pОНКlnТ ton К, rОč УО o čОtvorostrukoУ vođТčnoУ ПormКМТУТ koУК sО ОnСКrmonskТ čТtК

kao g-heses-h-ПОs. RКгrОšОnУО u tonТku As-НurК УО, mОđutТm, sКmo prolКгnТ korКk u НКlУОm

hromatskom pokretu preko A-dura do B-dura, kao novog tonalnog centrК. MoНulКМТУК sО možО

sСvКtТtТ kКo ОnСКrmonsko prОгnКčОnУО A-dur akorda u frigijski As-НurК, ТlТ, Кko sО uklУučТ ton Р u

basu, i kao “nОmКčkТ КkorН” VII stupnja (dvostrukoumanjeni septakord), koji postaje durski

lidijski septakord u B-duru. Navedeni hromatsko-uzlazni sled akorada As-, A- i B-НurК sО možО

tumКčТtТ Т kКo moНulКМТУК pomoću СromКtskoР klТгКnУК.

Primer br. 109 VođТčnК moНulКМТУК+moНulКМТУК pomoću СromКtskoР klТгКnУК, SonКtК Лr. 3 (t. 204–212):

136

U trОćОm stКvu ŠОstО sonКtО, momОnКt uvođОnУК osnovnoР tonКlТtОtК stКvК As-dura u

komО sО ТгlКžО trОćК ПrКгК tОmО, nКkon C-dura, predstavlja primer kombinacije dve vrste

moНulКМТУО: pomoću СromКtskoР klТгКnУК Т prОko ТntonКtТvnoР mostК. MoНulКМТУК УО гКsnovana

nК СromКtskom sТlКгnom klТгКnУu kvКrtsОkstКkorКНК u НОsnoУ ruМТ, počОv oН C: T, L, SS, potom

sa promenom sklopa u As:II, F, -VII, do tonike. (Treba zapaziti da je tonika C-dura

suprotstavljena frigijskom drugom (des) u basu, a akord SS je u sudaru sa SF (ges) (t. 19–20)).

Istovremeno, u sopranskoj deonici pulsira pedalni ton g, dominanta C-dura, koji prema novom

As-Нur МОntru postКУО vođТМК (rКгrОšКvК sО prОlКгОćТ u ЛКs!). NК nКčТn svoУvrsnoР prОгnКčОnУК

funkcije tona g, formira se intonativni most ka novom tonalnom centru i tim postupkom je

ostvarena modulacija.

Primer br. 110 KomЛТnКМТУК moНulКМТУО pomoću СromКtskoР klТгКnУК Т ТntonКtТvnoР mostК, SonКtК Лr. 6, trОćТ stКv ( t. 16–22):

UočКvК sО НК prОНočОnО moНulКМТУО, posОЛno prОko ТntonКtТvnoР mostК, ТmКУu НoНТrnТС

tКčКkК sК ОnСКrmonskom moНulКМТУom, КlТ su ТгvОНОnО nК nОstКnНКrНКn nКčТn, koУТ ТС ТгНvКУК Тг

tumКčОnУК unutКr klКsТПТkovКnТС moНulКМТonТС postupКkК.

137

4.2.Različiti vidovi fenomena klizanja, potpodela i funkcija

Od postupka akordskog klizanja koje je u funkciji modulacije, treba razlikovati

isФХiгnućО i klizanje unutar tonaliteta.

IsФХiгnućО se pojavljuje u dva vida:

a) tonaХno isФХiгnućО, u kome osim melodijskog, sklizne i harmonsko-tonalni plan.

RОč УО o krКtkotrКУnom skrОtnТčnom (ponОРНО prolКгnom) ТstupКnУu koУО sО, гК rКгlТku oН

moНulКМТУО pomoću klТгКnУК, oНvТУК krКćТm гКСvКtom Т nО sКНržТ mОСКnТгКm klТгКУućТС КkorКНК,

vОć УО tonКlno ТгmОštКnУО ТгvОНОno nК НruРКčТУТ nКčin, o čОmu ćО ЛТtТ rОčТ u НКlУОm tОkstu.

b) isФХiгnućО jОНnО ХinijО (plana) iz okolnog harmonskog konteksta (kao da je u

pТtКnУu ‘РrОškК’); ТгmОštКnУО УО nКУčОšćО polustОpОno Т čОsto sО, kКo poslОНТМК, ПormТrК trОnutnК

ЛТtonКlnК slТkК. OvКУ postupКk sО možО Тmenovati i kao melodijsko ili unutartonaХno isФХiгnućО.

Klizanje unutar tonaliteta oНvТУК sО, tКkođО, nК НvК nКčТnК:

К) u nОkТm sТtuКМТУКmК ovКУ postupКk stvКrК trОnutnК ТskorКčОnУК Тг tonКlnoР polУК, КlТ

nО sК nКmОrom moНulТrКnУК, čТmО sО otvКrК put kК tumКčОnУu УОНnoР oН prОНložОnТС moНКlТtОtК

organizovanja tonalnosti.

Л) НruРТ vТН ТspolУКvКnУК ovoР postupkК nО nКrušКva tonalnu stabilnost – akordsko

klТгКnУО УО ТlТ НКto nК stКЛТlnoУ СКrmonskoУ poНloгТ, čОsto nК pОНКlu tonТkО ТlТ НomТnКntО, ТlТ sО

odvija u kratkom vremenskom intervalu.

4.2.1. Iskliznuća u novi tonalitet

IsklТгnućК u novТ tonКlnТ МОntКr sО nКУčОšćО oНvТjaju u polustepeno udaljen tonalitet,

НКklО ПrТРТУsku ТlТ lТНТУsku oЛlКst, КlТ nТsu rОtkТ nТ НruРТ tonКlnТ oНnosТ. IsklТгnućК su krКtkotrКУnК Т

moРu prОНstКvlУКtТ skrОtnТčno tonКlno ТstupКnУО ТlТ prolКгno – kК novom tonКlТtОtu, К čОsto sО

nalaze na strukturno bitnim mestima. Ovaj postupak, kao uostalom i sve druge navedene pojave

klТгКnУК, čТnТ УОНnu oН prОpoгnКtlУТvТС МrtК stТlК ProkoПУОvК. KlТгКnУК Т ТsklТгnućК su čОsto

НuСovТtО ТntОrvОnМТУО usmОrОnО kК ОПОktu ТгnОnКđОnУК, НruРКčТУОР umОsto očОkТvКnoР, Тli

proТгТlКгО Тг ТronТУskoР ТгЛОРКvКnУК ‘klКsТčКrskТС’ klТšОК.

138

DК ЛТ u, ТnКčО čОsto prТsutnoУ, čvrstoУ rОčОnТčnoУ ПormТ гКokružОnoУ kКНОnМКmК ТгЛОРКo

stОrОotТp, ProkoПУОv umОsto očОkТvКnoР kКНОnМТrКnУК, nК НuСovТt nКčТn, nКkrКtko ‘sklТгnО’ u

drugu tonalnu oЛlКst. TКko, nК prТmОr, гКvršnТ tok rОčОnТМО II tОmО u prvom stКvu DruРО sonКtО

modulira iz e-mola u F-dur (u frigijsku oblast), u kome je dato namerno (ironijski) jednostavno

kadenciranje – F: II K6

4 D7, КlТ sО umОsto očОkТvКnoР rКгrОšОnУК u tonТku, НКlУТ tok vrКćК u О-mol

(osnovni tonalitet II teme), koУТ УО nК krКУu potvrđОn nО sКsvТm klКsТčnom kКНОnМom. DuСovТto

ostvКrОnК ‘гКЛunК’ tu nО prОstКУО, УОr sО nК pОНКlu tonК НomТnКntО О-mola u basu ipak nalazi

rКгložОnК tonТkК prОtСoНnoР F-dura u novoj uloгТ О: F, pК sО čТnТ kКo НК F-dur i dalje traje sa

“omКškom” u basu:

Primer br. 111: Sonata br. 2, I stav (t. 79–85):

NК slТčКn nКčТn, u TrОćoУ sonКtТ, s oЛгТrom nК kvКНrКtnost ТгРrКНnУО prvО tОmО, nК

mОstu РНО ЛТ sО očОkТvКlК kКНОnМК u osnovnom tonalitetu teme (a-mol), НolКгТ Нo ТsklТгnućК u

mОloНТУskom КspОktu гК vОlТku sОkunНu nТžО u oНnosu nК prОtСoНnТ НvotКkt – skokom none

umesto oktave u deonice desne ruke, pa je tako umesto kadence u a-molu ceo tok i tonalno

sklТгnuo u sКsvТm nОočОkТvКnТ, polarno udaljen, es-mol. IКko УО moНulКМТУК u prТmОru oгnКčОnК

prО pomОnutoР skokК Т tumКčОnК УО ОnСКrmonskТ, tonКlТtОt u koУТ sО ТsklТгnulo sО čuУО tОk sК

pomenutim skokom u sopranu, ali i uz skok u basu es: D – t. Naime, i nakon enharmonskog

prОгnКčОnУК, a-mol sО Т НКlУО čuУО УОr УО КkorН oгnКčОn Оs:D9 ОnСКrmonskТ moРuć u К-molu kao

VII7 sК НvoroНnom tОrМom. NКkon ponovlУОnoР НvotКktК, НКlУТ tok vrКćК sО počОtnom К-molu.

139


IsklТгnućК ponОРНО nКstКУu uslОН hromatizacije melodijskog kretanja teme, odnosno

гКmОnom НТУКtonskТС tonovК nУТСovТm ‘СromКtskТm НvoУnТМТmК’. NКТmО, čТnТ sО НК ЛТ u nОkТm

sТtuКМТУКmК НКlУО НТУКtonsko krОtКnУО mОloНТУО ЛТlo ТsuvТšО УОНnostКvno, čКk „banalno“ – i pored

nedvosmisleno ironijske crte – pК posОгКnУО гК СromКtskom vКrТУКntom nКstКvkК lТnТУО tОmО čТnТ

ТskorКk Тг očОkТvКnoР. IКko sО ovТm postupkom mКskТrК tonКlno tОžТštО, pomОrКnУО УО

krКtkotrКУno Т гКvršno kКНОnМТrКnУО rКгrОšКvК НТlОmu. U НruРom stКvu ŠОstО sonКtО, tОmК B УО u

završnom oЛrtu sklТгnulК u oЛК plКnК – melodijskom i harmonskom, pa se umesto hoda unutar

C-НurК, nКšКo МТs-mol. U liniji gornjeg glasa se pritom, osim hromatskih zamena tonova, javlja i

НОo МОlostОpОnО lОstvТМО, КlТ sО svО ulТvК u, opОt, nО sКsvТm oЛТčnu kКdencu C:D#7 -T7.


140

4.2.2. Melodijsko ili unutartonalno iskliznuće

KКo što УО vОć rОčОno, ТsklТгnućО unutКr tonКlnoР МОntrК sО oНvТУК nК nКčТn НК УОНКn oН

planova isklizne iz datog harmonskog konteksta: to sО možО oНТРrКtТ u ЛТlo u lТnОКrno-

melodijskom, bilo vertikalno-СКrmonskom КspОktu, К nОrОtko sО ТsklТгnućО ПormТrК ТРrom

vКnКkorНskТС tonovК. SvК trТ nКčТnК ТsklТгКvКnУК ПormТrКУu trОnutnu ЛТtonКlnu ТlТ ЛТkorНКlnu

postavku.

U linearnom aspektu to se odnosi na melodijsko kretanje teme, koje se, na podlozi

nedvosmislene harmonske funkcije, „izmesti“ nКУčОšćО гК polustОpОn, К potom vrКtТ u

„prОskočОnТ“ tonalni hod.

Neposredno ispred fragmenta u prethodnom primeru (br. 113), НКklО, u II stКvu ŠОstО

sonate, pulsТrКnУО tonТčnoР КkorНК C-НurК čТnТ prКtnУu гК tОmu čТУТ mОloНТУskТ СoН – razlaganje

trozvuka – mОđutТm, polКгТ oН ‘poРrОšnО’ polКгnО tКčkО, oНnosno гК polustОpОn nТžО, čТmО sО

nakratko zalazi u Ces-dur, lidijsku oblast (u enharmonskom zapisu, videti sledОćТ prТmОr). SlТčnК

situacija se vidi i u IV stavu iste sonate, samo sa obrnutom postavkom planova (Primer br. 115).



141

IsklТгnućО u СКrmonskom КspОktu sО odvija u razlaganju akordske „pratnje“, tako da se,

osim efekta „РrОškО“, stvara trenutna bitonalna (ili bikordalna) slika.

RКгlТčТtТ su ТsСoНТ kКНК sО plКnovТ tОmО Т „pratnje“ harmonski ne poklapaju, odnosno

kada jedan sklizne za polustepen: mogu se formirКtТ ЛТkorНТ kКo slučКУnК sКгvučУК kКo u

slОНОćОm prТmОru, ТlТ ЛТtonКlnК slТkК u koУoУ УО tОško (Т ТrОlОvКntno) oНrОНТtТ koУТ plКn УО

iskliznuo.

Bitonalna slika kojom УО potМrtКn РrotОsknТ kКrКktОr tОmО C u IV stКvu ŠОstО sonКtО,

možО sО nКkrКtko "čТtКtТ“ kao G+gis, s obzirom na postavku planova, ili kao gis+G, jer prethodni

tok Т гКvršnТ oЛrt u ovom sОРmОntu upućuУu nК РТs-mol. TumКčОnУО u prТmОru УО НКto ТpКk u РТs-

molu, gde u pratnji pulsiraju sekstakordi, najpre tonТčnТ, pК НurskТ lТНТУskТ, koУТ sО suНaraju sa

tonikom u gornjem glasu, čТnОćТ УОНnКkotОrМnО akorde sa tonikom.

Primer br. 116 Sonata br. 6 IV stav (t. 127–135):

U mostu prvoР stКvК DruРО sonКtО, ProkoПУОv nК НuСovТt nКčТn korОsponНТrК sК

tТpТčnom oгnКkom (rКnoР) klКsТМТгmК. NК Пonu ostinatnog motiva t – D iz prethodnog toka na

nКčТn КlЛОrtТnskoР ЛКsК u F-duru, gornji glas se zbog pokreta tonika-vođТМК (kКo КntТМТpКМТУТ II

tОmО) tumКčТ u О-molu. IКko sО СКrmonsko tumКčОnУО РornУОР sloУК možО oгnКčТtТ kКo О: s – M<

(smena jednakotercniС КkorКНК), УКsno УО НК УО РornУК lТnТУК гКprКvo ‘ТsklТгnulК’ гК polustОpОn

142

nКnТžО; u suprotnom, ovo mОsto ЛТ ЛТlo sКsvТm klТšОТгТrКno kКo pokrОt T – D Т nО ЛТ гКvrОđТvКlo

pКžnУu.


NК slТčnom ostТnКtnom motТvu u rКгvoУnom НОlu ТstoР stКvК (DruРО sonКtО) ТsklТгnućО

УО nКstКlo ТгmОštКnУОm skokК u mОloНТУskom СoНu, prТtom u momОntu potvrНО novoР tonКlТtОtК:

umesto „klТšОТгТrКnoР“ pokreta D–t, uskočТlo sО nК НruРu tonsku vТsТnu – vođТМu, ТstovrОmОno sК

novom tonТkom u НonУОm РlКsu. U НКlУОm toku prТsutno УО Т tonКlno ТsklТгnućО u lТНТУsku oЛlКst

(Ces-Нur), koУО УО ТгvОНОno pomoću vođТčnО strukturО:


MОloНТУsko ТsklТгnućО u prОtСoНnom prТmОru sО možО uУОНno posmКtrКtТ Т kКo proТгvoН

ТРrО sК vКnКkorНskТm tonom: pomОnutТ ТгmОštОn skok УО poslОНТМК КsТnСronТгКМТУО РlКsovК, РНО

143

sО гКНržТМК 4-3 na dominanti c-molК u soprКnu rКгrОšКvК ТstovrОmОno sК pomОrКnУem basa na

tonТku, ПormТrКУućТ tТmО slučКУnТ tonТčnТ sОptКkorН.

ImК vТšО prТmОrК koУТ ТlustruУu mОloНТУsko ТsklТгnućО kКo proТгvoН (nОrКгrОšОnТС)

гКНržТМК u УОНnom plКnu, К nК stКЛТlnoУ СКrmonskoУ poНloгТ. KКrКktОrТstТčnК УО sТtuКМТУК nК

sКmom počОtku III stКvК ČОtvrtО sonКtО, РНО УО КrpОđТrКnУО tonТčnoР КkorНК C-dura u basu

oЛoУОno гКНržТМКmК prОН tonovТmК ТstoР kvТntКkorНК, koУО ostКУu nОrКгrОšОnО Т НОluУu kКo

„omКškК“. Pritom, ovi tonovi formiraju lidijski septakord i to umanjenog durskog sklopa (h-dis-

fis-as):


Pri ponavljanju ove situacije, po principu „uvОk НruРКčТУОР“, Prokofjev ide korak dalje u

igri sa vankordskim tonovima: na promenjenoj harmonskoj podlozi "omКškО" u rКгlКРКnУu

akordskih tonova u lТnТУТ tОmО uНvostručОnО su tОrМКmК Т ПormТrКУu slučКУnК sКгvučУК

undecimakorada, a zapravo su donje dvostrukО nОrКгrОšОnО гКНržТМО.

Primer br. 119b (t. 14–17):

144

4.3. Klizanje akorada

PostupКk klТгКnУК КkorКНК u СromКtskom СoНu УКvlУК sО u rКгlТčТtТm varijantama; akordi

u nТгu su čОsto ТstО strukturО (npr. svТ su molskТ kvТntКkorНТ, ТlТ НurskТ kvКrtsОkstКkorНТ50), mogu,

КlТ Т nО morКУu ЛТtТ НОo šТrО sОkvОnМО, nУТСovo krОtКnУО УОstО nКУčОšćО polustОpОno, КlТ Т kКНК su

rКstoУКnУК ТгmОđu КkorКНК НruРКčТУК, oni su opet povezani hromatskom “spojnicom”. Klizanje

možО ЛТtТ proТгvoН nКmОrnО omКškО u rКгlКРКnУu КkorКНК, ТlТ – kКo koН ТsklТгnućК, možО

proТгКćТ Тг poТРrКvКnУК sК vКnКkorНskТm tonovТmК, kКo što ТmК Т sТtuКМТУК РНО Уe klizanje

“duplirano” tj. prisutno je u dva plana u suprotnom kretanju.

Neki od tih vidova zastupljeni su i u ranom opusu Prokofjeva. Tako i u Prvoj sonati u

figuriranju melodijske linije teme B2 u Kodi, kao proizvod “oгvučКvКnУК” vanakordskih tonova

nКstКУu prolКгnК (slučКУnК) sКгvučУК Т nО uklКpКУu sО u ТnКčО stКЛТlnu poНloРu tonТčnО pК

НomТnКntnО ПunkМТУО. UnutКr СromКtТгovКnoР klТгКУućОР КkorНskoР СoНК nКlКгО sО polКrnТ,

lТНТУskТ Т mОНТУКntnТ КkorНТ, čТУО tumКčОnУО trОЛК uгОtТ uslovno.


ČКk Т u sТtuКМТУКmК u koУТmК УО СromКtskТ СoН komЛТnovКn sК НТУКtonskТm, prТsutКn УО

ОПОkКt klТгКnУК. TКko sО u гКvršnoУ РrupТ ОkspoгТМТУО u TrОćoУ sonКtТ možО vТНОtТ složОnТУТ vТН

ove pojave: silazno melodijsko kretanje u sopranu od tonТkО Нo tonТkО u nТžem registru obuhvata

nОpotpun СromКtskТ nТг (sК ТгuгОćОm 3 tonК tУ. kombinovan je sa dijatonski hodom), a akordi u

СКrmonТгКМТУТ tТС tonovК, mОđutТm, nТ nК УОНnom mОstu nТsu – po poziciji – u polustepenim

odnosima. Sled durskih akorada (osim pretposlednjeg u nizu) C: T, SS, SM>, T, P, M<, DD,

-VII,

50

RОđТ su prТmОrТ Тгmenjivanja molskih i durskih akorada u hromatskom klizanju. Tako je u III stavu

Osme sonate, u okviru dela b u A temi (t. 15–17), iz smene e:IIIv.i IIIo proТгКšКo molsko-durski sled IIIv., III

o, II

<5,

F, t.

145

T pokКгuУО МОlostОpОnО Т tОrМnО oНnosО, čКk Т polКrnТ, К ТpКk, ОПОkКt klТгКnУК УО postТРnut. TrОЛК

uočТtТ ТstovrОmОnТ uгlКгnТ nОpotpun СromКtТгovКn СoН u lТnТУТ tОnorК (tКkođО od tonike do

tonТkО), kКo kontrКtОžu sopranskom silaznom hodu. Sve se odvija na markiranom

oЛУОНТnУuУućОm tonТčnom pОНКlu, koУТ u ovКkvТm sТtuКМТУКmК „oНržКvК“ tonКlno oНrОđОnУО. CОo

tok sО potom ulТvК u tonТku, čТУК УО stКЛТlnost u počОtku blago maskirana harmonskom

НvosloУnošću.


KlТгКnУО КkorКНК nК pОНКlu čОsta je pojava; pОНКl nК НomТnКntТ ТlТ nК tonТМТ možО ЛТtТ

mКrkТrКn ТlТ ПТРurТrКn, КlТ nУОРovo prТsustvo u ЛТlo kom vТНu УКsno oЛОгЛОđuУО tonКlnu stКЛТlnost

unutКr koУОР klТгКnУО čТnТ nОгКvТsКn sloУ, К opОt, nО nКrušКvК tonКlnТ МОntКr. U гКvršnТМТ TrОćО

sonate, dugotrajni pedal dominante osnovnog tonaliteta a-mola nakratko je prekinut istupanjem u

C-dur (koji je izdvojen dinamikom piano subito, t. 224), ali se pri povratku u a-mol, ponovo na

pedalu pedalu dominante, u dinamici ff subito, oНvТУК klТгКnУО НurskТС КkorКНК počОv oН К:зM, S,

P Нo D. U slОНu nКvОНОnТС НurskТС КkorКНК trОЛК uočТtТ СromКtsko uzlazno kretanje po poziciji u

tonalitetu, iako su ti akordi dati u registarski silaznom hodu. Iako ЛТ, u НruРКčТУОm kontОkstu,

počОtnТ КkorНТ u klТгКnУu moРlТ proТгvОstТ tonКlnu nОТгvОsnost, nК ovom mОstu, гКСvКlУuУućТ

oЛУОНТnУuУućОm pОНКlu nК НomТnКntТ prОkТnutoР К-molК Т НТnКmТčkТ ТгНvoУОnom umОtnutom C-

Нuru, tonКlТtОt nТУО nКrušОn, К klТгКnУО КkorКНК u СromКtskТm oНnosТmК ТmК uloРu poУКčКnУК

гКvršnО kulmТnКМТУО.

146


PonОРНО УО klТгКnУО mКskТrКno rОРТstКrskТm prОlomТmК. Ponovo nК tonТčnom pОНКlu, КlТ

figuriranom, odvija se skokovita linija u uzlaznom kretanju, ali akordska progresija C: m~, II<3

,

>II, T pokКгuУО klТгКУućТ slОН po nУТСovoУ poгТМТУТ u tonКlТtОtu51. (Zapaziti i silazno-hromatsku

liniju u prividno srednjem glasu):

Primer br. 123 Sonata br. 6 IV stav (t. 313–318):

U sТtuКМТУКmК РНО УО pОНКl kКo tonКlno učvršćuУućТ ОlОmОnt prОkТnut, СromКtsko

klТгКnУО НoЛТУК НruРКčТУТ kontОkst, oНnosno, nКkrКtko ПormТrК tonКlnu НОstКЛТlТгКМТУu Т tТmО sО

prТЛlТžКvК moНКlТtОtu B – asocijativno-polТМОntrТčnoУ tonКlnostТ (v. PoРlКvlУО 3.3.). Pri kraju

TrОćО sonКtО poslО НostТРnutoР (klКsТčnoР) kКНОnМТrКУućОР kvКrtsОkstКkorНК – umesto

(klКsТčnoР) rКгrОšОnУК u dominantu – Prokofjev se poigrava sa akordskim progresijama i

oНnosТmК. U КkorНskom slОНu u ЛКsu prvo УО "oЛТšКo" mКlТ mОНТУКntnТ kruР nКnТžО po poгТМТУТ

51

UporОНТtТ sК slТčnТm sТtuКМТУКmК u II delu, Sonata br. 6, IV stav, Primer br. 195, str. 224 i br. 200, str. 230).

147

akorada – КlТ nКvТšО po krОtКnУu lТnТУО; ТstovrОmОno u РornУОm plКnu УО ТгložТo molskО КkorНО u

СromКtskoУ sТlКгnoУ proРrОsТУТ; oЛК plКnК sО susrОću nК ТstТm КkorНТmК nК prvom mОtrТčkom НОlu

tКktК Т МОo nТг НovoНТ ponovo Нo počОtnО tКčkО – a:K6

4. JКsno УО НК oгnКkО u tumКčОnУu КkorКНК

treba uzeti uslovno:


Još vОćО tonКlno ТskorКčОnУО, К u vОгТ sК poУКvom КkorНskoР klТгКnУК, НОšКvК sО u spoУu

sa postupcima sekvenciranja i spajanja dva tematska materijala unutar dva nezavisna plana. U

rКгvoУnom НОlu ТstО SonКtО (Лr. 3), ТstovrОmОno su ТгložОnТ mКtОrТУКlТ II tОmО Т гКvršnО РrupО; onТ

se odvijaju u dva odvojena i harmonski nezavisna plana, „susrОćućТ“ se u harmonskom smislu

samo sporКНТčno nК гКУОНnТčkТm tonovТmК poУОНТnТС КkorКНК. U РornУОm plКnu je motiv b iz

гКvršnО РrupО, koУТ sО krОćО u pКrКlОlnТm kvКrtsОkstКkorНТmК u sТlКгnom СromКtТгovКnom СoНu,

a u basu se sekvencira motiv II teme. Pritom, paralelno postoji i nezavisno sekvenciranje

НvotКktnoР moНОlК, РНО УО moНОl u ЛКsu trКnsponovКn гК mКlu tОrМu nТžО, К u РornУОm plКnu

moНОl УО sОkvОnМТrКn гК kvКrtu nТžО. TonКlnТ МОntКr Тn B vОomК sО tОško „probija“, njegovo

oНrОđОnУО potТčО Тг prОtСoНnoР tokК, К potvrđОn УО nКknКНno, čТmО ovКУ sО sОРmОnt prТЛlТžКvК

modalitetu C – mОđutonКlnom prostoru:

148


SlТčnК sТtuКМТУК nКlКгТ sО u НruРom stКvu ČОtvrtО sonКtО, u prОlКгu kК НОlu B, РНО sО

iznenadnom promenom dinamike (f), metra (12

8) i fakture, odvija nizanje paralelnih molskih

kvТntКkorКНК u СromКtskom slОНu nКnТžО u ЛКsu, nКН koУТm КkМОntovКnО oktКvО u sТlКгnom

СromКtskom krОtКnУu, ТsprОkТНКnО trТlОrТmК Т rКгložОnТm pКsКžТmК, čТnО svoУОvrsnТ oНгvuk

osnovnО tОmО stКvК. TonКlno tumКčОnУО УО otОžКno: početni fis-mol u procesu klizanja ustupa

mesto ciljnom c-molu, čТУО oНrОđОnУО УО tКkođО mКskТrКno Нo potvrНО nК ЛТkorНu C:II+D:52

52

OpТsКnК sТtuКМТУК УО prТmОr Т гК moНulКМТУО pomoću klТгКnУК, v. str. 121

149


Klizanje istovetnih akorada po strukturi ponegde je u spoju sa opisanim postupkom

ТsklТгnućК u КkorНskom rКгlКРКnУu, К гКnТmlУТvost slОНОćОР prТmОrК lОžТ Т u tomО što УО – iako

akordi nisu u polustepenim odnosima, stvoren efekat hromatskog akordskog klizanja. Ovakve

situacije, kada se odvijaju u momentu modulacionog prelaska, mogu proizvesti i nestabilnost

tonКlnoР МОntrК. U III stКvu OsmО sonКtО, tОmu A kКrКktОrТšО osМТlovКnУО kК suЛНomТnКntoУ sПОrТ

B–Es, a u momentu povratka u B-dur nakon varljive veze Es:DS2-VIv.~B:F, sled akorada ne

potvrđuУО nТ УОНКn oН ovТС tonКlТtОtК: B: F, <SMD6, D6,

>mD6, T.


U sТlКгnom rКгlКРКnУu sОkstКkorКНК u prОtСoНnom prТmОru trОЛК uočТtТ vТšО potОгК.

Prvo, stvorОn УО utТsКk ТгmОštКnУК Тг КrpОđТrКnУК istog akorda; drugo, iako su dati u silaznom

150

krОtКnУu, ovТ КkorНТ po poгТМТУТ stoУО u uгlКгnom СoНu; trОćО, ТКko su oНnosТ ТгmОđu КkorКНК

tercni, hromatizacija je stvorena „hromatskom spojnicom“ tТmО što su poslОНnУТ ton prvoР КkorНК

Т prvТ ton slОНОćОР КkorНК nК polustОpОnom rКstoУКnУu; nКУгКН, u pТtanju je umanjena lestvica u

koju se ne „uklapa“ УОНТno poslОНnУТ КkorН u nТгu К on УО Т НruРКčТУО – molske – stukturО, što nТУО

slučКУno, УОr УО tТmО nКprКvlУОnК „hromatska spojnica“ prema tonici (ces pred b).

Na kraju, uloga hromatskog klizanja akorada, ponekad ima i ulogu „bojenja“ oНrОđОnoР

– ПunkМТonКlno УКsnoР КkorНК koУТ, u kКНОnМТ ТlТ vКn nУО, lОžТ u rОlКtТvno НužОm trКУКnУu. NК

гКvršОtku oНsОkО B u НruРom stКvu ČОtvrtО sonКtО, unutКr tonТčnО oktКvО tonskТ prostor УО

ТspunУОn prvo sКгvučУОm II stupnУК, pК tОrМnТm vТšОгvukom koУТ sО prostТrО u okvТru НvО oktКvО u

niskom registru, a to je zapravo bikord I7+II7. Bikord se pomera preko prolaznih akorada m> i

novog bikorda II+III (sve na tonici!) do tonike. Na istom fonu data je potom i (prazna) kvinta

ПrТРТУskoР КkorНК, koУК sК tonТčnom tОrМom čТnТ molskТ ПrТРТУskТ КkorН (УОНnКkotОrМnТ КkorНТ), К u

ПunkМТУТ prolКгnoР sКгvučУК Нo гКvršnoР "čТstoР" tonТčnoР Кkorda:

Primer br. 128 Sonata br. 4, II stav ( t. 52–53):

151

II Drugi deo: U tonalitetu/tonalnosti Sergeja Prokofjeva: Analitičko

sagledavanje vidova ispoljavanja tonalnog sistema u kontekstu

integralnog toka

U НruРom НОlu rКНК, prОНstКvlУОnО su komplОtno proučОnО Т НОtКlУno КnКlТгТrКnО trТ

klavirske sonate: Sonata br 2, op. 14 (1912) Sonata br. 6, op. 82 (1940) i Sonata br. 9, op. 103

(1947) gde su precizno interpretirane sve harmonske pojave unutar tonaliteta, nКčТnТ promОnО

tonaliteta, kao i same vrste organizacije tonalnog sistema. TКkođО, КnКlТгom УО oЛuСvКćОnК Т

intepretacija forme. Ove sonate po godinama nastanka pripadaju nКУгnКčКУnТУТm pОrТoНТmК

nУОРovoР ukupnoР stvКrКlКštvК, pa se mogu smКtrКtТ rОprОгОntТmК trТУu klУučnТС stvКrКlКčkТС

faza. Smatrali smo neophodnim da se svi procesi u harmonsko-tonalnom sistemu sagledaju u

kontТnuТrКnom toku ТгКЛrКnТС poУОНТnКčnТС sonКtК, НК ЛТ sО omoРućТo nО sКmo uvТН u svО

sistematizovane procedure i poУКvО posОЛno proučОnО u prОtСoНnТm poРlКvlУТmК, nОРo Т

sКРlОНКvКnУО НОУstvК ovТС proМОsК u ПormТrКnУu spОМТПТčnТС vТНovК orРКnТгКМТУО tonКlnoР sТstОmК

unutКr МОlokupnoР kontОkstК muгТčkoР tokК.

SlОНОćТ, НКklО, Сronološku НТmОnгТУu moРućТС promena autorovoР stvКrКlКčkoР РovorК,

izabrana je najpre Druga sonata za klavir, koja predstavlja stilski zaokret i otklon u odnosu na

romКntТčКrskТ ТntonТrКnu SonКtu Лr. 1, op. 1, nКstКlu sКmo trТ РoНТnО rКnТУО (1909). MožО sО rОćТ

da Druga sonata jeste reprezentativna po mnogim elementima u pogledu koncepcije forme,

kompoгТМТonО tОСnТkО, klКvТrskО ПКkturО, КlТ nКročТto u ТspolУКvКnУu tonКlnО strukturО, tО u ТгrКгu

formira one, prepoznatljive, stilske crte koje nazivamo prokofjevskim. SlОНОćК oНКЛrКnК – ŠОstК

sonata op. 82, istovremeno je i prva u trijadi grandioznih, najkompleksnijih klaviriskih sonata,

nКstКlТС u pОrТoНu ТгmОđu 1939 Т 1944. РoНТnО; гКУОНno sК sК SОНmom sonКtom op. 83 Т Osmom,

op. 84, oНКЛrКnК ŠОstК sonКtК uvОrlУТvo rОprОгОntuУО гrОlТ stvКrКlКčТ opus kompoгТtorК,

prОНstКvlУКУućТ ТstovrОmОno rКskošКn Т komplОksКn prТmОr nК komО sО moРu sКРlОНКtТ svТ

СКrmonskТ postupМТ Т proМОНurО koУТmК ćОmo, u ponoУ mОrТ oprКvНКno, posvОtТtТ posОЛnu Т

tОmОlУnu КnКlТtТčku pКžnУu u prvom НОlu rКНК. Ono što sО pokКгuУО kКo nКУЛТtnТУО u poРlОНu

definisanja i ispoljavanja tonalne organizacije u harmonskom jeziku Prokofjeva, jeste utvrditi da

lТ, u rКsponu oН skoro trТНОsОt РoНТnК ТгmОđu DruРО Т ŠОstО sonКtО, postoУТ trКР o ОvolutТvnom

putu toР proМОsК Т nК koУО sО nКčТnО on ТskКгuУО. PoslОНnУК, DОvОtК sonКtК гК klКvТr op. 103 Тг

152

1947. РoНТnО nК svoУОvrsКn nКčТn prОНstКvlУК suЛlТmКМТУu КutorovТС postupКkК prТmОnУОnТС u

prОtСoНnТm sonКtКmК; ТКko sО Т u ovoУ sonКtТ uočКvК vТsok stОpОn гКstuplУОnosti svih vidova

ТspolУКvКnУК tonКlnТС strukturК, u mnoРТm КspОktТmК sО uočКvК НК sО ProkoПУОv „vrКćК“

dijatonici, linearnosti, „belim dirkama“ i C-duru koji – poput svojevrsnog udaljenog odjeka

betovenovske „pobede svetlosti nad tamom“, sТmЛolТгuУu uгvТšen spokoj, pomirenje, ali i

vОНrТnu. DrКmКtskТ ТгrКг Т ЛurnК ОkspКnгТУК гvučnostТ ŠОstО sonКtО, гКmОnУОnК УО u ovoУ sonКtТ

lirsko-kontemplativnim izrazom, a ironijsko-groteskna crta ustupa mesto blagom humoru.

Sonata br. 2, op. 14

Nastala 1912. godine, Sonata br. 2 se u kompoziciono-tОСnТčkom postupku, ПormКlnoУ

konМОpМТУТ Т СКrmonskom УОгТku гnКčКУno rКгlТkuУО oН sКmo trТ РoНТnО stКrТУО prОtСoНnО SonКtО, Т

pripada periodu stilskog zaokreta Prokofjeva ka neoklasicizmu. Oblikovana po uzoru na

hajdnovsku konМОpМТУu sТmПonТУО, vК sonКtК УО čОtvorostКvКčnК sК slОНom: sonКtnТ Allegro,

skОrМo, lКРКnТ Т sonКtnТ ПТnКlО. MОđutТm, tonКlnТ oНnos stКvovК oНskКčО oН onoР uoЛТčКУОnoР гК

trКНТМТonКlnТ nКčТn ТгРrКНnУО МТklusК. SОkunНno, oНnosno polustОpОno rКstoУКnУО ТгmОđu

srОНТšnУТС stКvovК, К trТtonusnТ oНnos trОćОР prОmК osnovnom tonКlТtОtu МТklusК: Н – a – gis – d

čТnТ, nК nОkТ nКčТn, ТskrТvlУОn slОН t–d–s–t ПunkМТУК. SlТčnК polustОpОnК pomОrКnУК tonКlnТС

tОžТštК ТlТ "ТsklТгnućК", čОsto su prТsutnК u ovoУ SonКtТ; to je jedna od stilskih crta harmonije

zrelog Prokofjeva. Sekundni odnos tonaliteta prisutan je i unutar stavova (tonaliteti I i II teme u

prvom stКvu Т u FТnКlu). MožО sО rОćТ НК su mКlТ ТntОrvКlТ – sekunda i terca – motivski i

harmonski nukleus Druge sonate. U tom smislu, ilustrativne su obe teme prvog stava, koje su

ТгРrКđОnО nК osnovu ovТС ТntОrvКlК.

OtТsnuvšТ sО oН kКsnoromКntТčКrskО osnovО, ProkoПУОv УО u DruРoУ sonКtТ nКčТnТo

гКokrОt Т u poРlОНu pТУКnТstТčkoР sloРК – oН rОlУОПnО, romКntТčКrskТ "punО" fakture u Prvoj sonati

Нo pročТšćОnО, proгrКčnО, НvoРlКsnО Т troРlКsnО ПКkturО DruРО.

153

Prvi stav Allegro ma non troppo, d-mol

SonКtК otpočТnУО u osnovnom tonКlТtОtu – d-molu tОmom koУК УО kКrКktОrТstТčnК po

sОkvОntnom ТгlКРКnУu tОrМnoР nuklОusК nКvТšО, Нok УО u ЛКsu ТгložОn postОpОn sТlКгnТ СoН u kom

sО гКpКžК СromКtТгovКn ПrТРТУskТ oЛrt Н: t Н6 VI7 II6

4 d. Dalje kretanje basa obrazuje silaznu liniju

d-molК, sК ОolskТm Т НorskТm prТmОsКmК, КlТ sО Т tonКlno prožТmК sК pКrКlОlnТm F-durom, dok je

u samoj kadenci prisutna superpozicija dvaju akorada: dominante d-mola u gornjoj deonici i to

posle ubedljivog melodijskog skoka t-D, ali i – umОsto nКгnКčОnoР F-dura – dominante e-mola

u basu, preciznije terci h–НТs. TumКčОnУО гК О-mol, koУТ УО ovНО tОk nКРovОštОn, НoЛТУК potvrНu УО

u НКlУОm toku (vТНТ НКlУТ tОkst). MОđutТm, Т ovНО nКlКгТmo sТtuКМТУu koУК sО prТЛlТžКvК tТpТčnom

prokoПУОvlУОvskom ТsklТгnuću: lТnТУК ЛКsК oН počОtkК Нo krКУК ovО rОčОnТМО ТmК postupnТ sТlКгnТ

СoН (oН tonТkО) koУТ sО, umОsto nК očОkТvКnoУ НomТnКntТ – koja bi korespondirala sa gornjom

НОonТМom, гКustКvlУК nК ‘poРrОšnoУ’ tОrМТ НomТnКntО novoР tonКlТtОtК. TrОćТ, srОНnУТ РlКs čТnТ

kontrКpunktsku lТnТУu, koУК tКkođО sКНržТ СromКtТгovКn pokrОt, КlТ oН tonК suЛНomТnante do

tonike (unutar d-mola).

KКНОnМК УО гКТstК nОuoЛТčКУОnК. SКгvučУО čТnО гКprКvo НvО tОrМО К–cis i h–dis, koje se

mogu kombinovati u okviru nepotpunih dominantnih nonakorada d i e mola, kao a–cis–es–(g)–h

odnosno h–dis–(f)–a–МТs. MОđutТm, čТnТ sО ТpКk НК ovo rОsko sКгvučУО (u гЛТru УО lТНТУskТ

tetrahord) predstavlja bitonalni spoj upravo terci akorada dominanti d-mola i e-mola. NamОćО sО

pitanje – гКšto О-molК? PoРotovo гЛoР toРК što tok koУТ slОНТ u nКrОНnК čОtТrТ tКktК гКТstК

гКmКРlУuУО ЛТlo koУО tonКlno oНrОđОnУО. CОo oНsОk koУТ УО НОo Л I tОmО, prОНstКvlУК КntТМТpКМТУu

tonКlТtОtК II tОmО, К to УО О ПrТРТУskТ mol. TТmО sО oЛУКšnУКvК Т motТv u ЛКsu u ovom oНsОku, čТУК

je okosnica upravo frigijska kvinta e-mola. Sekundni fon cis–НТs, proТгКšКo Тг suНКrК НvОУu

НomТnКntnТС tОrМТ, oštro НТstonТrК sК tonom М u Тstom rОРТstru koУТ УО kvТntК ПrТРТУskoР troгvukК, К

zatim septima VII. Prvu pojavu tonike e-molК (u ЛКsu) nКlКгТmo nК krКУu prvО šОstotКktnО

rОčОnТМО (t. 13). DruРК rОčОnТМК, МОlК u okvТru НomТnКntО О-molК, гКvršКvК sО uгlКгnТm СoНom

paralelnih sekundi i zastojem na D9 sa dodatom velikom sekstom. Pored reskosti u zvuku, deo b

kontrastira dinamikom i pojednostavljenom, homofonom fakturom. Ritmizacija sekundnog fona

u smОnТ trТolО Т НvoosmТnskО ПТРurО čТnТ ТpКk spoУ sК prОtСoНnТm tokom, РНО su tО ПТРurО НКtО

sinhrono.

154


U odseku a1 (t. 21–31) osnovni tonalitet uspostavljen je tonalnim skokom. Pomenuti

КkorН u kКНОnМТ РuЛТ НvoгnКčnost tumКčОnУК УОr sО osnovnТ tonКlТtОt oНmКС potvrđuУО УКsnom

НomТnКntom. ČТtКv oНsОk prvО tОmО, poslО kКНОnМО nК НomТnКntТ гКstКУО fermatom na

155

subdominantТ u nТskom rОРТstru, čТmО УО stvorОn nОoЛТčКn "rОг" ТгmОđu oНsОkК, К uУОНno Т

anticipiran tonalitet mosta.

Most (t. 32) sКНržТ nov motТv u УОНnostКvnoУ СКrmonТгКМТУТ: t – d g-mola. Sledi

гКnТmlУТvК sОkvОnМК, РНО sО po čОtvorotКktТmК trКnsponuУО ostТnКntТ motiv t – d po velikim

sОkunНКmК nКnТžО u tonКlТtОtО П, Оs Т НОs molК. GlОНКno, mОđutТm, po МОlokupnom mКtОrТУКlu,

postoji samo jedna transpozicija, ali osmotaktnog modela, tako da se zapravo spajaju dva

čОtvorotКktК tonКlnО sОkvОnМО u УОНКn moНОl koУТ sО, potom, МОo sОkvОnМТrК. OsmТšlУКvКnУО

sОkvОnМО nК nКčТn НК onК nТkКН nТУО mОСКnТčkК, u potpunostТ НoslovnК, vОć sКНržТ mТnТmКlnО, КlТ

ЛТtnО mОloНТУskО ТlТ СКrmonskО ТгmОnО, УОstО ТгrКžОnК kКrКktОrТstТkК kompoгТМТonoР stТlК

Prokofjeva.

Drugi deo mosta donosi, s УОНnО strКnО, ЛlТžu tonКlnu prТprОmu II tОmО, КlТ гКmКРlУОnu

bitonalnom situacijom. U gornjim glasovima egzistira e-mol; insistiranje na pokretu tonika–

vođТМК УО КntТМТpКМТУК РlКvО II tОmО. IstovrОmОno, u НОonТМТ lОvО rukО НКt УО ostТnКtnТ motТv t – D

Тг prОtСoНnoР tokК КlТ nК nКčТn КlЛОrtТnskoР ЛКsК (u КuРmОntТrКnom СКrmonskom rТtmu), КlТ u

dugom tonalitetu: F-Нuru. IКko sО СКrmonsko tumКčОnУО РornУОР sloУК možО oгnКčТtТ kКo О: s –

M<, što prОНstКvlУК smОnu УОНnКkotОrМnТС КkorКНК, УКsno УО НК УО РornУК linija zapravo

‘ТsklТгnulК’ гК polustОpОn nКnТžО prОmК КlЛОrtТnskom ЛКsu, čТmО ProkoПУОv nК НuСovТt nКčТn

korОsponНТrК sК tТpТčnom stТlskom “oznakom” (ranog) klasicizma. Tonalna dvoslojnost ovog

sОРmОntК УО, НКklО, poslОНТМК ТsklТгnućК; u suprotnom, ovo mОsto ЛТ ЛТlo sКsvТm klТšОТгТrКno kКo

pokret T – D unutКr УОНnoР tonКlТtОtК Т nО ЛТ гКvrОđТvКlo pКžnУu.


156

NК krКУu mostК, prОko prolКгnТС СromКtskТС lТnТУК unutrКšnУТС РlКsovК, ovО НvО tonКlnО

sfere se spКУКУu nК гКУОНnТčkom КkorНu О:VII#6 (enharmonski F:DS), a uz pedalni ton e (t. 63).

Druga tema (t. 64–85) УО pОrТoНТčnО strukturО (8+14) sК kКНОnМКmК О:D Т О:t. OnК

kontrastira lirskim karakterom, promenom u trodelni metar i homofonom fakturom, koja je u

НruРoУ rОčОnТМТ НopunУОnК СromКtТгovКnom kontrКpunktskom lТnТУom. NУОn СКrmonskТ tok УО

sКsvТm nОoЛТčКn. SОkvОntnost УО prТsutnК unutКr svКkoР čОtvorotКktК. PrvТ čОtvorotКkt УО u

frigijskom e-molu (e: t–II, VI–VII, /s–/), a zatim je transponovan u frigijski a-mol. Sekvenca je

opet nedoslovna, zbog povratka u e-mol: a:VI7 sО prОгnКčuУО u О:F7, za kojim sledi III2, sa

motТvskТ гnКčКУnom гКНržТМom, koУК sО nК poslОНnУoУ čОtvrtТnТ rКгrОšКvК u vođТМu О-mola:


FrТРТУskК osnovК tonКlТtОtК II tОmО pružК moРućnost Т НruРКčТУОР tumКčОnУК. CОo

počОtnТ čОtvorotКkt, РНО sО vОгК tonТkО sК ПrТРТУskТm slušno poТstovОćuУО sК vОгom D–VI u molu,

157

možО sО tumКčТtТ u okvТru К-mola (a: D–VI, III–s), koji ima elemente dvostruko-dominantne

lestvice53

sК pomОrКnУОm tonКlnoР tОžТštК (О – a).

DruРК rОčОnТМК УО prošТrОnК НoНКvКnУОm novО (motТvskО) sОkvОnМО sК skrКćОnТm

modelom: umesto potvrde e-mola sledi istupanje u F-dur (frigijsku oblast e-mola), koji je u

poslednjoj transpoziciji duСovТto potvrđОn polukКНОnМom u F-molduru. Ova iznenadna

УОНnostКvnost oЛrtК kКo НК "ТskКčО" u rКnoklКsТčКrskТ svОt. No, u poslОНnУОm trОnutku, umОsto

očОkТvКnoР rКгrОšКvКУućОР КkorНК НomТnКntО nКkon K64, opet duhovitom intervencijom

sКНržКnom u СromКtskom pokrОtu koУТ НОluУО kКo "РrОškК", ProkoПУОv nОРТrК klКsТčКrsku

asocijaciju (vidi primer br. 132). NК slТčКn nКčТn, u НКlУОm toku Т НКlУО ПТРurТrК F-dur sa

"РrОškom" – u rКгložОnom tonТčnom troгvuku umОsto kvТntО НКt УО ton S<. Radi se, zapravo o

dominanti e-mola (prethodni akord, F:D7 УО ОnСКrmonskТ НvoгnКčКn kКo О:-VIID) nad kojom je

ПrТРТУskТ sОptКkorН, К гКНržКvКnУО u ПrТРТУskoУ oЛlКstТ НovoНТ čКk Т Нo vКntonКlnО suЛНomТnКntО гК

Frigijski. Na kraju je ipak jasna dominanta e-molК, čТУК tОrМК "kКsnТ".


53

Dvostruko-НomТnКntnК lОstvТМК sКНržТ НvК ТstК – harmonska – tretahorda, koji prouzrokuju pomeranje

tОžТštК. Ona glasi: e f gis a h c dis e.

158

OНsОk гКvršnО РrupО (t. 85–102) fragmentarne je strukture; on donosi lapidarno tretiran

motТv Тг mostК, sК kКrКktОrТstТčnТm šОtКnУОm kroг rКгlТčТtО rОРТstrО, К u СКrmonskom poРlОНu

potvrđuУО tonКlТtОt II teme. Frigijska osnova je zamenjena dorskom, a tonus je podignut pojavom

НurskО suЛmОНТУКntО. KКrКktОrТstТčno УО СromКtsko krОtКnУО u sužКvКnУu kvКrtsОkstКkorНКlnoР

oblika SM< (u enharmonskom zapisu, t. 88) do kvarte u terckvartakordu malog molskog

lidijskog septakorda, koji se potom vezuje sa tonikom.

BТгКrno НОluУО Т motТv u pКrКlОlnТm kvКrtКmК koУТ upućuУО nК ЛТtonКlnu гvučnu slТku

С+О. LОžОćТ tonТčnТ КkorН О-molК, čТУК ПunkМТУК УО polУulУКnК skokom cis-fis u basu, ostaje do

krКУК гКvršnО РrupО, К КsoМТjacija na h-mol (II–D) proТгКšlК УО Тг НorskО osnovО О-mola.

RКгvoУnТ НОo (t. 103) počТnУО II tОmom, ТntonКtТvno ТНОntТčnoУ onoУ u ОkspoгТМТУТ, КlТ sК

НruРКčТУom СКrmonskom poНloРom, К nУОn НКlУТ tok УО ТгmОnУОn. PОНКl nК НomТnКntТ F-dura traje

čОtrnКОst tКktovК, К u МОlokupnom toku postoУТ kolОЛКnУО ТгmОđu F-dura (lidijskog), C-dura

(moldura), ali i asocijacija na e-mol УО tКkođО prТsutnК (nО sКmo гЛoР ТntonКtТvnО prОslТkКnostТ Тг

ekspozicije).


Poigravanje sa motivom mosta dovodi do tvrdoumanjenog septakorda, pa se ova

НomТnКntК rКгrОšКvК u tonТku П-mola (t. 117), gde se pojavljuje segment prve teme. Kod

modulacije u c-mol javlja se tritonusna veza c:F7 – D54, К u momОntu rКгrОšОnУК гКНržТМО (4-3)

КkorН sО mОnУК, tКko НК ostКУО tonТčnТ sОptКkorН, pК sО stvКrК utТsКk (kКo u mostu) НК УО РornУТ

РlКs "pomОrОn" гК sОkunНu nТžО oН očОkТvКnoР tonК (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr). CОlК sТtuКМТУК sО

sekventno transponuje za tritonus odnosno u Ces dur, gde se po prТnМТpu "uvОk НruРКčТУО

sekvence", istupa u des-mol i as-mol (t. 121–126). Pri prelasku iz c-mola u Ces-dur, dominantni

159

nonКkorН гКstuplУОn УО sКmo osnovnТm tonom Т (vОlТkom) nonom, koУТ sО rКгlТlКгО tУ. krОću sО

hromatski raznosmerno u osnovni ton i tercu dominante Ces-dura. Iako je na ovom mestu

moРućО РovorТtТ o moНulКМТУТ prОko lКtОntnО ОnСКrmonТУО: C:DзCОs:VIv.(sa nonom kao

prolКгnТМom), ТmК vТšО oprКvНКnУК НК sО opТsКnТ postupКk tumКčТ kКo vođТčnК moНulКМТУК.54


Centralni odsek razvojnog dela (t. 127–187) sКНržТ nО sКmo гКТstК ПКsМТnКntКn spoУ svТС

mКtОrТУКlК, nОРo Т spoУ rКгnoгnКčnТС tonКlnТС sПОrК. CОo plКn sО oНvТУК nК ostТnКtnoУ ПТРurТ Тг

mostК, čКk МОlТС 60 tКktovК. PromОnО tonКlТtОtК su čОstО, К spoУ rКгlТčТtТС mКtОrТУКlК

prouгrokovКo УО Т složОnО ЛТtonКlnО sТtuКМТУО.

SКm ostТnКtnТ motТv УКvlУК sО u rКгlТčТtТm vКrТУКntКmК, u УОНnКkТm prostornТm ploСКmК:

16+16+16+12. Prva ploha (t. 127–142) odvija se na ostinatnoj figuri Es-dur trozvuka (osnovni

ton i kvinta, sa skretnicama) – koУТ sО Т гЛoР prОtСoНnoР tonКlnoР МОntrК možО tumКčТtТ kКo

proНužОtКk Es-dura – КlТ krОtКnУО РornУТС РlКsovК čТnТ sТtuКМТУu tonКlno vТšОгnКčnom: СromКtskТ

hod soprana od tona d do tona f u prvom čОtvorotКktu prКćОn УО u srОНnjem sloju ponavljanjem

veze VI–VII u d-molu (Es: D – VI<), a s obzirom na ostinato (Es) ima osnova da se govori o

frigijskoj podlozi d-molК, što sО proНužКvК Т u НruРom čОtvorotКktu. SlОНОćТС osКm tКktovК

54

Ova vrsta modulacije detaljno je opisana u poglavlju 4.1.2., str.124.

160

predstavljaju skoro doslovnu sekvencu prethodnog toka u gornjim glasovima, ali hromatsko

uzlazno kretanje soprana, koja se zaustavlja na akordu b-molК, pružК osnovu гК tumКčОnУО u

novom tonalitetu (b-molu). PrОmК tom tumКčОnУu, ostТnКto unutrКšnУТС РlКsovК ЛТ prОНstКvlУКo

vezu b: t s<, a basov (nepromenjОn) ostТnКto ЛТ čТnТo plКto suЛНomТnКntО. MОđutТm, srednji sloj,

posmКtrКn kroг КnКloРТУu sК tumКčОnУТmК sК počОtkК ovО ploСО, sКНržТ СКrmonskТ pokrОt koУТ

simulira f-mol: VI–VII, tКko НК МОlК sТtuКМТУК ТlustruУО sКpostoУКnУО vТšО nКгnКčОnТС tonКlnТС

centarК, čТmО sО svrstКvК u moНКlТtОt C – mОđutonКlnТ prostor 55 (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr).

ГКvršnК čОtТrТ tКktК НonosО pomОrКnУО (prОko molskoР ПrТРТУskoР sОkstКkorНК koУТ rОsko

disonira sa ostinatom) do umanjenog trozvuka II stupnja (enharmonski zapisanog), koji postaje

VIIs u d-molu.

Druga ploha (t. 143–158) sКНržТ ostТnКtnТ motТv nК tonТМТ Н-mola (bas), u tenorskoj liniji

ТгložОn УО motТv Тг srОНnУОР НОlК I tОmО koУТ sО sОkvОntno pomОrК nКnТžО, Нok Кlt nosТ stКtТčКn

fon iz dela I teme (ovde promenjen u prekomernu sekundu, u smeni sa malom tercom).

Istovremeno, na podlozi d-mol tonТčnoР ostТnКtК u ЛКsu, u soprКnskoУ lТnТУТ prostТrО sО

КuРmОntТrКnК II tОmК, Т to nУОnК vОrгТУК sК počОtkК rКгvoУnoР НОlК, kroг čТtКvТС šОsnКОst tКktovК

(trostruka augmentacija, ali nО НoslovnК) u nКгnКčОnoУ sПОrТ П-mola. Sekvenca u tenoru,

posmatrana izolovano, pomera motiv iz f-mola u e-mol, pa d-mol, ali u skupnom zvuku sve se

uklКpК u smОnu НvК umКnУОnК čОtvoroгvukК: Н: VIID – VII, na pedalnoj tonici.

OštrТ suНКrТ НТsonКnМТ nКstaju ne samo zbog ostinatnog motiva u basu i gornjih

СКrmonТУК, vОć Т гЛoР ТstovrОmОnТС vКnКkorНskТС tonovК u poУОНТnКčnТm lТnТУКmК.

55 DОtКlУno oЛУКšnУОnУО moНКlТtОtК C nКlКгТ sО u poРlКvlУu 3.4., str. 84; da podsetimo: ovaj modalitet sam definisala

kКo mОđutonКlnТ prostor, oНnosno stКpКnУО rКгno-centralnih sfera u jednu ravan.

161


162

SlОНОćК ploСК (t. 159–174) sК slТčnТm plКnovТmК, proНužКvК harmonski dinamizam i

vТšОгnКčnu tonКlnu slТku. OstТnКtnК ПТРurК u ЛКsu sО pomОrК u К-mol (D–t), u nКУvТšОm РlКsu

lТnТУК КuРmОntТrКnО prvО tОmО ТntonКtТvno УО pomОrОnК nКvТšО u oНnosu prОmК prvoУ poУКvТ (oН

tonК Р), К u unutrКšnУТm РlКsovТmК УО sОkvОnМТrКn motТv Тг НОlК prvО tОmО, Т to nКnТžО počОv oН

tona g (pa fis, e). Osim pomenutog ostinata a: D–t, jasnije potvrde a-mola nema, a to je

potОnМТrКno nО ‘uklКpКnУОm’ РornУТС plКnovК u ovu tonКlnu rКvКn, mКНК sО, oЛгТrom nК

prОovlКНКvКУuću гvučnost umКnУОnТС sОptКkorКНК možО РovorТtТ o smОnТ К: VIIs – VIID.

U poslednjoj plohi (t. 175–186), kroz jednotaktnu smenu D–T F-dura miksolidijskog,

tОnorskК lТnТУК vКrТrК novТ motТv, Нok sО u nКУvТšoУ lТnТУТ ТгlКžО novК vОrгТУК nОpotpuno

augmentirane i sekvencirane II teme – ЛОг počОtkК ТlТ “glave” teme (!), jer je taj motiv bio

prethodno eksponiran.

PromОnК plКnК u гКvršnom oНsОku R.D-a donosi i novu tonalnu sferu – cis-mol. Posle

septakorda na V stupnju miksolidijskog F-dura, cis-mol je uveden kao njegova niska

submedТУКntК (ОnСКrmonskТ). U postОpОnom nКsloУКvКnУu НoНКtТС tonovК nКstКУu nОoЛТčnТ гvučnТ

sklopovi:


163

Zastoj na dominanti cis-mola (sa hromatskim prolaznicama u basu) pred reprizom u d-

molu čТnТ гКТstК novu vrstu "pripreme". Takav odnos proizilazi iz postupka "kolizije" tonaliteta,

РНО sО umОsto uoЛТčКУОnО НomТnКntnО sПОrО гК očОkТvКn osnovnТ tonКlТtОt prОН rОprТгom, гКlКгТ u

tonКlТtОt гК polustОpОn nТžО – odnosno u sferu molskog lidijskog tonaliteta.

Repriza (t. 205) u novoj fakturi, donosi samo prvi deo I teme u osnovnom tonalitetu sa

polukadencom d: D (kao a1 u ОkspoгТМТУТ). Most (t. 217), mОđutТm, sКНržТ ТгmОnu utolТko što

počТnУО ponКvlУКnУОm kКНОnМТonoР oЛrtК I tОmО, КlТ trКnsponovКnТm u suЛНomТnКntnТ tonalitet,

НК ЛТ potom ЛТo ТгložОn mКtОrТУКl mostК u К-molu. Modulacija iz g-mola izvedena je

ОnСКrmonskТm putОm prТ čОmu УО Р: -VII

43 prОгnКčОn u kvТntsОkstКkorН mКloР НurskoР

sОptКkorНК nК vođТМТ, u tгv. ProkoПУОvsku НomТnКntu:


Shodno tonalnom planu u ekspozicije, ovde je situacija reprizirana – sКmo počОv oН К-

mola, sekventno preko g, f i es-mola do bitonalnog momenta Es+d.

DruРК tОmК (t. 255). ponovo nК nОuoЛТčКУОnoУ СКrmonskoУ osnovТ, vКrТrК СКrmonskТ

plКn Тг ОkspoгТМТУО. NК počОtku sО tonТkК Т vođТМК Н-mola "sudaraju" sa prirodnim VII stupnjem;

umОsto ПrТРТУskoР (kКo u ОkspoгТМТУТ) nКlКгТ sО VI, К umОsto sОkvОntnoР prОnošОnУК u

subdominantni tonalitet, dato je samo zahvatanje g-mola putem VIIs Т vТšОгvukom na

subdominanti. Sledi ipak silazak u frigijsku oblast – preko SF i IIF!

164


Duhovito istupanje u tonalitet frigijske oblasti (ovde u Es-dur) dato je kao u ekspoziciji.

OНsОk гКvršnО РrupО (t. 276) УО u osnovnom tonКlТtОtu, ЛОг НruРТС ТгmОnК. NК krКУu, u

okvТru CoНО (t. 295), Уoš УОНnom sО ТгlКžО I tОmК, ponovlУОn НОo a u osnovnom tonalitetu.

Drugi stav Allegro marcato, a-mol

Drugi stav – Skerco, u potpunosti opravdava svoj naziv briljantnom igrom tonova.

MotТvskТ УОНnooЛrКгnК, čКk skučОnК, u КskОtskoУ ПКkturТ, muгТkК ovoР stКvК prТгТvК vТгuОlТгКМТУu

lutkКrskoР poгorТštК, sК ЛlКРom Нoгom РrotОskО. SkОrМo УО nКpТsКn u, nОtТpТčnom,

čОtvoroНОlnom mОtru, sК čvrstom rТtmТčkom organizacijom. Oblik stava je ABA sa kvadratnim

strukturКmК tТpТčnТm гК ProkoПУОvК: A – a (4+4) b (4+4) a1 (4+6); B (4+9+8+10); A (4+4, 4+4,

4+5). Tonalni centri su jasno profilirani: a (A), G, E, a u delu A i d, D, Des/Cis, A u delu B, i isti

tonalni plan u repriznom delu A.

Tako je, naizgled, celokupni tok jasan, organizovano kontrolisan, a ipak sve deluje

ПluТНno, nОuСvКtlУТvo. TomО u nКУvОćoУ mОrТ НoprТnosТ СКrmonskТ tok koУТ УО, uslОН oЛТlУК

vКnКkorНskТС tonovК, oЛОlОžОn гКmКРlУОnТm funkcijama.

165

CОo stКv kКrКktОrТstТčКn УО po kontТnuТrКnoУ osmТnskoУ pulsКМТУТ koУК sО u prvom НОlu

prТЛlТžКvК tokКtnoУ motorТčnostТ, К u НОlu B, osminska pulsacija je data u vidu ostinatne figure.

U delu A, osminski pokret zasnovan je na motivu terce, datО nК rКгlТčТtО nКčТnО:

rКгložОno, ТstovrОmОno, u pКrКlОlnom, čОsto СromКtskom krОtКnУu, НopunУОnО trОćТm РlКsom,

tОrМО koУК kКo НК "НТšО" skuplУКУućТ sО Т šТrОćТ u НruРО sКгvukО. TКУ motТv, kКo svoУОvrsnК srž, НКt

je u srednjem glasu oko kog "obigrava" drugi motiv, signalnog karaktera, uz samo povremenu

akordsku dopunu:


NК spОМТПТčКn nКčТn, prТsutnО su svО trТ ПunkМТУО, tonТčnК, suЛНomТnКntnК u suНКru sК

dominantinom dominantom i dominantna. Signalni motiv ima svoju dopunu u basu, gde skoro

ТsklУučТvo prОovlКНКvК vОгК НomТnКntО sК tonТkom (kvКrtnТ skok nКvТšО), tКko НК УО dominanta

ubedljiva i kada je data bez terce (1. i 2. takt prethodnog primera), ili kada se terca naknadno

poУКvlУuУО, ТгКгТvКУućТ novО КsoМТУКМТУО гЛoР sukoЛК sК vКnКkorНskТm tonovТmК (kКo npr. u

poslednjem taktu prethodnog primera; videti i 2. takt Primera br. 140).

NК slТčКn nКčТn, НКklО posrОНstvom komЛТnКМТУК sloЛoНno trОtТrКnТС НТУКtonskТС Т

СromКtskТС vКnКkorНskТС tonovК, oЛlКst tonТkО УО prošТrОnК slučКУnТm sКгvučУТmК koУК sО УКvlУКУu

u nУОnom okvТru (t. 3, 7, 9, 11, 13, 15), čТmО sО гКprКvo stvКrК ЛoУОnУО tonТčnО sПОrО, slТčno

ТmprОsТonТstТčkom postupku. OsnovnК tОmК sО poslО mutКМТУО sprovoНТ kroг G-dur i E-dur.

SlОНОćТ prТmОr ТlustruУО opТsКnu poУКvu ЛoУОnУК tonТčnО sПОrО u E-duru:

166


VТšОstrukТ vКnКkorНskТ tonovТ oЛrКгuУu Т učОstКlО prolКгnО Т гКНržТčnО slučКУnО

harmonije, date na fonu jedne od osnovnih funkcija. Ponegde se, usled asinhronog odnosa

vanakordskih prema akordskim tonovima – što poНrКгumОvК НoНКvКnУО novoР vКnКkorНskoР

tona ili pojavu novoР sКгvučУК u trОnutku rКгrОšОnУК prОtСoНnoР vКnКkorНskoР tonК, гКТstК tОško

možО rКгlučТtТ štК УО КkorНskТ, К štК vКnКkorНskТ ton:


Harmonska karakteristika dela A je obrt T – D. TonКlnТ plКn УО, tКkođО, u okrТlУu

dominantne sfere – to su tonaliteti prirodnog VII i dominante. Deo B je zato, kao kontrast,

prОtОžno suЛНomТnКntno oЛoУОn, nО sКmo počОtnТm usmОrОnУОm РloЛКlnoР plКnК (К–D–Des/Cis–

A), vОć Т prОovlКНКvКnУОm КkorКНК suЛНomТnКntО sПОrО unutКr НКtoР tonКlТtОtК.

Deo B počТnУО u К-molu novim motivom – kКrКktОrТstТčnТm pokrОtom rКгlomlУОnО

tonТčnО oktКvО sК skrОtКnУОm nК rКгlТčТtО stupnУОvО (>II, D, II, VII). TКУ motТv sО ТгlКžО tokom

čТtКvoР oНsОkК čТnОćТ nОku vrstu promОnlУТvoР ostТnКtnoР ПonК. PКrКlОlnТ ostТnКto НКt УО u ЛКsu

(sКНК sК kvТntnТm skokom nКnТžО D–T, za razliku od kvartnog skoka u delu A) i njegovom

pojavom ustanovljava se D-Нur. ГКnТmlУТvo УО, mОđutТm, НК sО u РornУТm РlКsovТmК tonТčnТ

akord D-dura ne pojavljuje ni jedan jedini put. Promenljivi segment ostinantog fona predstavlja

гКprКvo proНužОnu lТnТУu ТРrО promОnlУТvТС tОrМТ Тг НОlК A, УОr su sКгvučУК koУК tКУ sОРmОnt

zahvata – К to su Т УОНТnК promОnlУТvК sКгvučУК u celom odseku – tКkođО lТšОnК ПunkМТonКlnostТ,

167

oНnosno o nУТmК sО možО РovorТtТ u uslovnom smТslu. U pТtКnУu УО prО promОnК ЛoУО ПonК, nОРo

akordika koja je funkcionalno utemeljena. Naime, sКгvučУК su sКmo oгvučОnУК СromКtskoР

pokreta #IV i IV stupnja (u srОНnУОm РlКsu), čТmО su гКstuplУОnО ТstО ПunkМТУО kКo u prvom НОlu:

T, D, S i DD. Obzirom na to da su akordi subdominante sfere (S, s, moldurski II, S<

koji se

rОКltОruУО) НКtТ nК Пonu ostТnКtnО ПТРurО koУК porОН tonТkО sКНržТ Т lКtОntnu НomТnКntu, stvКrК se

spОМТПТčnК mТksturК НvosloУnТС oНnosno trosloУnТС ЛoУК. Uг to, S< na tonici stvara subdominantni

tritonus A-dura, pa je osnovni D-dur na trenutke njegova subdominanta!:


Cela situacija je sekventno ponovljena prvo u Des-duru (u daljem toku enharmonski

zamenjen Cis-durom), zatim u A-duru. Modulacija iz D-dura u Des~Cis-dur, tj. u lidijsku oblast

– tТpТčnu гК ProkoПУОvК – ТгvОНОnК УО tКkođО tТpТčnТm postupkom ТsklТгnućК, РНО se iz tona

dominante prvog tonaliteta hromatski sklizne u dominantu novog centra. Zanimljivo je i to da

uvođОnУО A-dur nakon Cis-dura ima efekat medijantnog tonaliteta, iako je u pitanju svojevrsna

priprema osnovnog tonalnog centra stava – a-mola, u kome nastupa repriza odseka A bez izmena.

TrОćТ stКv Andante, gis-mol

TrОćТ stКv ponovo uspostКvlУК oгЛТlУno-lТrsko rКspoložОnУО koУТm УО SonКtК otpočОlК.

Oblik stava je aba1b1 , osnovni tonalitet – gis-mol. CОlokupnТ tok stКvК protТčО u prТРušОnoУ

КtmosПОrТ, ПТnО НТnКmТčkО ТгnТУКnsТrКnostТ, sК sКmo УОНnТm nКrКstКnУОm tОnгТУО Нo f dinamike u

delu a (odnosno do ff u reprizi).

168

VОć u uvoНu (t. 1–4) sО nКslućuУО ТntonТrКnost МОloР stКvК. U nТskom rОРТstru НКtК Уe

ПТРurКМТУК tonТčnoР КkorНК u osmТnskom pulsТrКnУu, nК koУu sО nКsloУКvК novК ПТРurК u srОНnУОm

РlКsu. OvК ПТРurК, u čТУoУ osnovТ lОžТ rКгlКРКnУО tОrМnoР motТvК, НКtК УО kКo НvotКktnК МОlТnК

unutar koje postoji sekvenca. Cela figura se nadalje postupno sekvОnМТrК nКvТšО Т čТnТ

kontinuiran, ali i promenljiv ostinatni fon.

NКН ovКko složОnom, rОlУОПnom ПКkturom, rКгvТУК sО ОksprОsТvnК, pomКlo sumornК tОmК

u šТrokom luku sК postОpОnТm НТnКmТčkТm usponom Нo f dinamike i zatim, iznenadnim padom

intenziteta na krКУu. TОmК počТnУО sТРnКlnТm punktТrКnТm motТvom – kvintnim skokom, a dalje

sО rКгvТУК postupno uгlКгnom lТnТУom u vКrТrКnУu РlКvО tОmО koУu čТnТ pokrОt tonТkК–vođТМК–

tonika. Taj motiv predstavlja nukleus iz koga izrasta tema; on je sekvenciran po malim tercama

nКvТšО (oгnКčОno u slОНОćОm prТmОru, t. 6–7, 13, 16, 17–18), uz promene tonaliteta (gis – h – d),

tКko НК tОmК, kroг sОkvОntnО Т vКrТrКno ponovlУОnО НvotКktО, oЛrКгuУО vОlТku rОčОnТМu sК

unutrКšnУТm prošТrОnУТmК Т spolУКšnУТm prošТrОnУОm oН НvК tКkta.

TonКlnТ plКn sО krОćО oН polКгnoР РТs-mola, preko eolskog h-mola, dorskog, pa eolskog

d-mola, do povratka u osnovni tonalitet. Modulacija iz gis-mola u h-mol izvedena je

prОгnКčОnУОm nТskО suЛmОНТУКntО polКгnoР u suЛНomТnКntu МТlУnoР. SlОНТ vКrТrКno ponovljen

dvotakt u h-molu sК Тstom СКrmonskom poНloРom, nК koУoУ УО, mОđutТm, sukoЛlУОnК tonТčnК

funkcija u melodijskoj liniji. Nov tonalitet nastupa u momentu nastavljanja sekventnog hoda

nukleusa teme, koji je sada u dorskom d centru. Modulacija je izvedenК prОгnКčОnУОm

subdominante h-molК u II stupКnУ, oНnosno, Кko sО uklУučТ ton cis u ostinatnoj liniji srednjeg

glasa, preko h:II6

5=d:VII4

3. Posle variranog dvotakta, ali na podlozi II7 eolskog d-mola, sledi

povratak u gis-mol enharmonskom zamenom durske subdominante d (dorskog) u gis:L

(prokofjevsku dominantu). Povratak u gis-mol НovoНТ Нo НТnКmТčkО kulmТnКМТonО rКvnТ u f, koja

sО oНvТУК nК pОНКlu НomТnКntО. SТРnКlnТ motТv sО čuУО ponovo u vКrТrКno Т sОkvОntno

ponovljenim dvotaktima i sledi kadenca D – t. ZavršnТ НvotКkt čТnТ гКokružОnУО rОčОnТМО; on УО

ТНОntТčКn počОtnom, КlТ sКНržТ nОoЛТčno nТгКnУО pКrКlОlnТС trТtonusК u tОnorskoУ lТnТУТ (vТНТ prТmОr

br. 144).

TrОtmКn vКnКkorНskТС tonovК vОomК УО složОn. To sО možО uočТtТ vОć Т u konМОpМТУТ

ostinatne figure. TОrМnТ motТvТ koУТ sКčТnУКvКУu ostТnКto, uvОk sО rКгlТčТto uklКpКУu u okolno

169

tkivo, tj. akordska pripadnost tonova ostinatne figure je fluidna, promenljiva, ponekad i

НvoгnКčnК.


Deo b НonosТ kontrКstnu гvučnu slТku, novu tОmu, nov mОtКr (78) i, samo u izvesnoj

mОrТ, kontrКstnu ПКkturu. CОo oНsОk protТčО u pp НТnКmТМТ. LКnčКno УО nКНovОгКn nК nК

prОtСoНnТ tok, prОгnКčОnУОm tonТkО РТs-mola u nisku molsku submedijantu C-dura (sa

enharmoniУom). StrukturК УО ПrКРmОntКrnК, sКčТnУОnК Тг НvК ponovlУОnК НvotКktК u prvo u C-

170

duru, potom u E-Нuru. SКm НvotКkt u sОЛТ tКkođО sКНržТ ponovlУОn motТv, ponОšto nКlТk nК tОmu

i odgovor, a na nepromenjenoj harmonskoj osnovi. Hromatizovana linija srednjeg glasa

proizilazi iz lanca sa kraja dela a, a u basu skokoviti pomaci kao da obrazuju dve nezavisne

linije: gornja funkcionalno pripada C-Нuru, К НonУК nosТ pОНКlnТ ton snТžОnoР VI stupnУК, koУТ

kКo НК prОНstКvlУК "tonТčnТ ОСo" prОtСoНnoР oНsОkК (ОnСКrmonskТ – gis). Shodno tome, u

ponovljenom dvotaktu, odnosno transpoziciji u E-duru, u basu se nalazi pedalni ton C (E:VIv.),

kКo "tonТčnТ ОСo" prОtСoНnoР tonКlnoР МОntrК. MoНulКМТУК u E-Нur ТгvОНОnК УО prОгnКčОnУОm

tonike C-dura u E:VIv.

Paralelni sekstakordi koje obrazuju gornji glasovi (VIv. D S >M) tОku tКkođО nОгКvТsno

od harmonske podloge dvoslojnog basa (D DD T na pedalu VIv.). Oni se zatim u "odgovoru"

УКvlУКУu kКo pКrКlОlnТ kvТntКkorНТ nК nОpromОnУОnoУ poНloгТ. TТmО sО stvКrК vТšОsloУnК

funkcionalna situacija:


171

Tonalnim hodom po velikim tercama C – E, deo b prОНstКvlУК ТntОrpolКМТУu čТnОćТ vОlТkТ

medijantni krug tonaliteta sa delovima a i a1, kao kontrast malom medijantnom hodu unutar dela

a:

gis(~as) C E gis

a b a1

Deo a1 (t. 30) počТnУО гКnТmlУТvТm uvoНnТm oНsОkom u komО sО porОН ostТnКtnoР ПonК u

Кltu (ovНО rТtmТčkТ usТtnУОnoР) УКvlУК ТstovrОmОnК КuРmОntКМТУК ТstoР ostТnКtК u ЛКsu. SТРnКlnТ

počОtnТ motТv УО ТгmОnУОn Т nКlКгТ sО u tenoru.

Deo b1 (t. 50) donosi tri puta ponovljen dvotakt u C-Нuru, svКkТ put u nТžОm rОРТstru, К

izostavljena je transpozicija u E-Нur. StКv sО гКvršКvК u osnovnom tonКlТtОtu – gis-molu, koji je

uveden polarnom vezom: C:DD=gis:P. U kratkoj kodi, plagalnК kКНОnМК sК snТžОnom kvКrtom

prОН tОrМom suЛНomТnКntО НОluУО nОoЛТčno, КsoМТrКУućТ nК Нursku suЛНomТnКntu. NК krКУu stКvК

subdominanta ostaje da "lebdi", tonika gis-mola data je samo osnovnim tonom.

ČОtvrtТ stКv Vivace, d-mol

PolОtnoР kКrКktОrК, tokКtnО motorТčnostТ u 68 mОtru, proгrКčnО ПКkturО sК

prОovlКđuУućТm НvoРlКsnТm sloРom, гКvršnТ stКv oЛУОНТnУuУО nОkolТko sОРmОnКtК МОlО SonКtО.

To sО, prО svОРК, oНnosТ nК nКčТn ТгРrКНnУО prКtОćТС ПТРurК Т ostТnКtК, kontrКpunktsko spКУanje

tema, strogu kvadratnost strukture, motivsku objedinjenost u tercno-sekundnom nukleusu,

tОmКtsku oЛУОНТnУОnost koУК УО ТгrКžОnК u rОmТnТsМОnМТУТ nК II tОmu prvoР stКvК, koУК ovНО НoЛТУК

ПunkМТУu ОpТгoНnО tОmО u rКгvoУnom НОlu, К Уoš vТšО u spoУu oЛОУu tema prvog stava u okviru II

teme Finala.

FТnКlО УО nКpТsКn u sonКtnom oЛlТku. OsnovnТ kКrКktОr stКvК НКt УО vОć u uvoНu. SlТčno

počОtku prvoР stКvК, Т ovНО УО НКt СromКtТгovКn sТlКгnТ СoН u ЛКsu nКН koУТm sО oЛrćО tonТčnК

kvinta, odnosno kvarta u uгlКгnom krОtКnУu. TОškО СromКtskО prolКгnТМО ЛoУО, prošТruУu tonТčnu

sПОru, гК koУom slОНТ tКkođО nОoЛТčno НКtК НomТnКntnК sПОrК u vТНu rКгložОnТС troгvukК čТУТ УО

zbir sedmozvuk: a cis e g b d f.

172


Prva tema (t. 18–32) УО vОlТkТ pОrТoН sК nОoЛТčnТm plКnom Н – f – Н. PrvК rОčОnТМК УО u

d-molu, ali je pri kraju iskliznula u f-mol. IКko sО moНulКМТУК možО oЛУКsnТtТ ОnСКrmonskТm

prОгnКčОnУОm Н:VIIзП:VII (t. 24), onК sО čuУО kКo СromКtsko pomОrКnУО rОpОtТtТvnoР rКгložОnoР

d-mol troгvukК u гКНržТčnu СКrmonТУu – dvostruko umanjeni na VI<

pred dominantom F-dura,

tako da tonika f-molК, koУom počТnУО НruРК rОčОnТМК, НostК ТгnОnКđuУО:


U НruРoУ rОčОnТМТ tОmКtskТ tok УО vКrТrКn (uг povrОmОno mОšКnУО tonТčnО Т НomТnКntnО

ПunkМТУО). ГКСvКćОnК НurskК suЛНomТnКntК voНТ ponovo kК Н-molu (d:VI), zamagljenom

СromКtskТm nТгom prolКгnТМК, no potvrđОnom НomТnКntom u kКНОnМТ.

173

SmОlК СКrmonskК rОšОnУК НonosТ most (t. 34–49) u kome brza smena tonaliteta, kao i

sama njihova zamagljenost, stvaraju utisak tonalne neizdifirenciranosti. Tonalni centri smenjuju

sО po čОtvorotКktТmК – F, d, pa sekventno – G, e, sa zanimljivim spojevima. Posle prvog

čОtvorotКktК čТУК УО osnovК НomТnКntК F-dura, očОkТvКnК tonТkК УО "sklТгnulК" гК polustОpОn nТžО,

КlТ u prОkomОrnТ sОkstКkorН VII stupnУК, čТУК ПunkМТonКlnost sО oНmКС mОnУК poУКvom pОНКlnoР

tona a u ЛКsu, koУТ tonКlno oНrОđuУО slОНОćТ čОtvorotКkt u Н-molu. Svojevrsno poigravanje sa

tonskom strukturom prТsutno УО u НruРom (Т čОtvrtom) čОtvorotКktu, РНО sО u РornУoУ lТnТУТ УКvlУК

segment celostepene lestvice sa istovremenim hromatskim paralelnim tercama u srednjoj liniji, a

sve na pedalnoj dominanti:


Uz sekventno pomeranje u sfere G-dura i e-molК, гКnТmlУТvo УО uočТtТ kКko pОНКlnТ

tonovТ u МОlom oНsОku čТnО motТv B-A-C-H (samo razdvojeni u dva registra, u Primeru su

oгnКčОnТ kvКНrКtТmК). Eto УОНnoР sКsvТm НruРКčТУОР СКrmonskoР rОšОnУК poгnКtoР moНОlК!

Priprema druge teme (t. 50–57) НКtК УО poУКvom novoР motТvК kКrКktОrТstТčnoР po

skokovТmК prОkomОrnТС ТntОrvКlК koУТ sО УКvlУКУu u smОnТ rКгložОnО tonТčnО kvТntО C-moldura sa

prekomernom sekstom VIID (uslovno). Taj motiv postaje ostinatni fon u basu na kom sО ТгlКžО

НruРК tОmК (t. 58). NУОn oЛlТk УО ponovlУОnК rОčОnТМК sК УКsnТm kКНОnМКmК C:D – T, iako se u

toku НruРО rОčОnТМО ostТnКtnТ Пon mОnУК Т НovoНТ Нo ТstupКnУК u mОНТУКntnТ Es-Нur. U гКvršnТ

akord C-НurК ТntОrpolТrКnК УО počОtnК ПТРurК T – -VIID, čТmО tonТkК НoЛТУК НТnКmТčku ПunkМТУu.

174

DomТnКМТУК opТsКnО ostТnКtnО ПТРurО tokom МОloР oНsОkК II tОmО УО vОomК ТгrКžОnК;

ПТРurК НoЛТУК tОmКtskТ гnКčКУ, što ćО kКsnТУО ЛТtТ potvrđОno u okvТru rКгvoУnoР НОlК, tКko НК sО

možО РovorТtТ o tОmКtskoУ НvosloУnostТ. NКТmО, ovК ПТРurК ćО, u vТНu ostТnКtК u rКгlТčТtТm

vКrТУКntКmК, ЛТtТ tОžТštО u rКгvoУnom НОlu, РНО prostorno гКuгТmК vТšО oН polovТnО ovoР oНsОkК.

Sama linija II teme predstavlja spoj materijala obeju tema prvog stava. (Vidi primer br.148; a, a1

su iz II teme I stava; b, b1su iz I teme I stava, uporedi sa t. 117–118 istog stava)

Primer br. 148 Sonata br 2, IV stav (t. 58–72):

ГКvršnu Рrupu (t. 97) čТnТ spoУ motТvК Тг mostК Т kКrКktОrТstТčnО prКtОćО ПТРurО Тг II

teme, koji su dati u vertikalnoj polimetriji (68 i

24). FТРurК Тг II tОmО (čТstК kvТntК Т prОkomОrnК

seksta) ovde prerasta u ostinatni fon (u trajanju od celih 20 taktova). U harmonskom pogledu

гКvršnК РrupК НonosТ potpuno tonКlno гКmКРlУОnУО, oНnosno vТšОгnКčnК ПunkМТonКlnost koУК

nastajО u spoУu rКгlТčТtТС mКtОrТУКlК možО sО posmКtrКtТ kКo ЛТtonКlno nКsloУКvКnУО.

Na ostinatnoj podlozi latentnog C-НurК, koУТ УО УКsno potvrđОn tОk nК krКУu oНsОkК,

ТгložОnТ su prvo ТНОntТčnТ čОtvorotКktТ Тг mostК – ali bez pedalnih tonova, ovde u G-duru i e-

molu, К svО sО možО posmКtrКtТ Т u okvТru C-НurК: pošto sО rКНТ o ЛlТskТm tonКlТtОtТmК, nУТСovО

tonКlnО sПОrО su oЛУОНТnУОnО гКУОНnТčkТm КkorНТmК (lОstvТčnТm Т КltОrovКnТm). NК

nepromenjenom akordskom fonu, gornji plan se zatim transponuje za veliku sekunНu nКvТšО

(mКlu sОptТmu nКnТžО, uг rОРТstКrskО prОlomО). S oЛгТrom НК prКvО potvrНО tonКlТtОtК nОmК,

175

otvКrК sО moРućnost vТšОstrukoР tumКčОnУК ovoР ПrКРmОntК: kКo A – ПТs (po čОtvorotКktТmК,

analogno "modelu" iz mosta). TrОЛК rОćТ Т НК УО tumКčОnУО A-dura uslovljeno analogijom sa

prОtСoНnТm slТčnТm mОstom, К ЛuНućТ НК УО tКУ МОntКr nОНovolУno potrvrđОn, možО sО nКslutТtТ čКk

i E-dur (E: T, odnosno VIIS7-II, na fonu VIv.)


SložОnО СКrmonskО sТtuКМТУО Т bitonalno sukobljavanje nastavljene su u razvojnom delu.

Njegov prvi odsek (t. 133–144) čТnТ ОpТгoНnК tОmК, oНnosno МТtКt II tОmО prvoР stКvК, vКrТУКntО

iz razvojnog dela, koja je data u istom tonalitetu, C-duru. Njen karakter je zatim podvrgnut

transformaciji – od pevljivo-lirskog do skercoznog u odseku koji sledi (t. 145–160). Naime, data

je samo glava teme u sekventnom uzlaznom kretanju, a spojena sa izmenjenim ostinantim

motivom iz II teme Finala. Tonalna sfera je C miksolidijski, a u ostinantoj figuri i dalje je

prisutan S<, К tonТčnК kvТntК УО гКmОnУОnК mТksolТНТУskom sОptТmom (što pružК moРućnost

НvoгnКčnoР tumКčОnУК КkorКНК u РornУОm sloУu: T7 kao Ds, a d7 kao IIs). Miksolidijska septima i

S< stvaraju utisak polarnog akorda (umanjena kvarta=velika terca), koji se sukobljava sa

tonovima gornjeg sloja, do trenutka pojave VIID, kada se dva sloja objedinjuju, i sledi jasan D2

C-dura.

176


Sekventno uzlazni hod transformisane teme je nastavljen u sferi F-dura, sa promenom

ostinatnog fona u F: II2 – D9. ГКnТmlУТv УО гКvršОtКk ovoР ПrКРmОntК nК mТnТ klКstОru

(celostepenom trihordu, t. 159/160).

U centralnom odseku razvojnog dela, Vivace (t. 161–208) dat je materijal I teme finala

prvo u g-molu, zatim u sferi VI g-mola (t. 168), pa u C-duru (t. 177). Tonalitet C-dura zauzima

prostorno nКУНužО trКУКnУО u okvТru rКгvoУnoР НОlК. U toУ sПОrТ sО, porОН ОpТгoНnО tОmО u

prОtСoНnom oНsОku, ТгlКžu Т mКtОrТУКlТ I Т II tОmО, К nК oЛУОНТnУuУućОm ostТnКtnom Пonu, koУТ УО

НКt sК nОгnКtnТm, КlТ ЛТtnТm nТУКnsКmК rКгlТkО. OstТnКtnК ПТРurК УО НopunУОnК tonТčnom tОrМom, К

ton S< harmonizovan je prvo u okviru molskog polarnog akorda (I tema, t. 177), potom durskog

polКrnoР u komЛТnКМТУТ sК НruРТm rОšОnУТmК (mКtОrТУКl НruРО rОčОnТМО I tОmО, oН t. 185) Т nКУгКН,

polКrnoР sОptКkorНК (II tОmК, t. 193), koУТ sО uslovno možО sСvКtТtТ kКo prokofjevska

dominantina dominanta.


177

Na nepromenjenom fonu T – P u ЛКsu, ТгložОn УО Т mКtОrТУКl II tОmО u C-duru. Treba

uočТtТ prОoЛrКžКУ tonКlnО strukturО C-НurК, oНnosno krКУnУО prošТrОn tonКlТtОt (što УО nКУКvlУОno

vОć oН tКktК 177) koУТ oЛuСvКtК skoro komplОtnu СromКtsku lОstvicu (c, dis,e,fis,g,as,a,ais/b, h).

Zanimljiva je i pojava horizontalne polimetrije u ovom odlomku. Dvodelni metar prvog

čОtvorotКktК sО prОoЛrКžКvК u troНОlnТ, tКko НК trТ tКktК koУТ slОНО čТnО гКprКvo НvК tКktК, К

slОНОćТ tКkt sО ulКnčКvК u ponovo НvoНОlni metar.


Akcentovan ton cis, kvТntК polКrnoР КkorНК, УКvlУК sО, sК rКгmКМТmК, tokom čТtКvТС 45

taktova (od. t 178–223) Т prОНstКvlУК povrОmОnТ pОНКlnТ ton u srОНnУОm РlКsu, КntТМТpТrКУućТ

osnovni tonКlТtОt kКo nУОРovК vođТМК (koУК to postКУО u t. 209), tУ. čТnОćТ vrstu ТntonКtТvnoР

mosta56

ka osnovnom tonalitetu.

U momОntu ТгlКРКnУК mКtОrТУКlК гКvršnО РrupО (t. 205) ostТnКtnТ Пon sО mОnУК гЛoР

modulacije u osnovni d-mol tonКlТtОt. ГКvršnТ oНsОk rКгvoУnoР НОlК (t. 209) НonosТ Уoš УОНnu

varijantu ostinatog motiva – kvintu, kao okosnicu, i osnovni ton II stupnja d-molК, sК čТmО sО

СКrmonskТ sukoЛlУКvК tonТkК u motТvu Тг uvoНК. NК ТntonКtТvno ТНОntТčnom (КlТ ОnСКrmonskТ

zamenjenom) ostinatnom fonu, gornji plan se pomera u cis-mol, tako da ostinatna figura menja

ПunkМТonКlno oНrОđОnУО. TonТčnТ troгvuk МТs-mola je molska prokofjevska dominanta (lidijski),

56 O intonativnom mostu u funkciji modulacije, detaljno je opisano u poglavlju 4.1.3., str.128.

178

ovde na pedalnom VI stupnju d-mola (uzeti u obzir enharmoniju ais-b), koji tvori hromatski

oblik lidijskoР КkorНК kКo umКnУОnТ molskТ. TТmО УО uvОНОnК rОprТгК (t. 225), koУК počТnУО nК

novom ostТnКtu, СКrmonskТ Т tonКlno НvoгnКčnТm, oНnosno spoУОm osnovnoР tonКlТtОtК Т,

Prokofjevu omiljene, lidijske oblasti: d-mola i cis-mola.


PoslО uvoНnО Т nОТгmОnУОnО I tОmО u rОprТгТ, oНsОk mostК гКpočТnУО sОРmОntom G-dura

iz ekspozicije (d:T postaje G:D), za kojim analogno sledi e-mol, a zatim sekventno A-dur i fis-

mol.

Druga tema (t. 282) je u osnovnom tonalitetu, dostignutom preko prokofjevske

НomТnКntО (ПТs:D=Н:PПD). DruРК rОčОnТМК sКНržТ гКnТmlУТvО СКrmonskО ТгmОnО:


Pri ponavljanju druge teme bravurozno je interpolirana i prva tema, sa punktiranim

ritmom iz rКгvoУnoР НОlК, s tТm što УО Т nУОn СКrmonskТ tok ТгmОnУОn, oНnosno УО НКtК УО u МОlostТ

u d-molu – ЛОг ТsklТгnućК u П-mol (kao u ekspoziciji).

179


U гКvršnoУ РrupТ (t. 321) sО nКlКгО nОočОkТvКnК СКrmonskК rОšОnУК. EnСКrmonskТm

prОгnКčОnУОm ostТnКtК (prОkomОrnТ kvТntsОkstКkorН -VIID d-mola postaje As:DD) dolazi se do

prolaznog As-dura. Sledi Des-dur (koji je enharmonski tonalitet prokofjevske dominante), a

zatim se bitonalno naslojava u gornjoj liniji ces-mol.

180


Cela situacija je sekventno transponovana u F-dur, pa B-dur sa bitonalno naslojenim as-

molom. Sledi koda (t. 336) u kojoj je dat motiv prve teme u intonativnoj sferi g-mola, a na

podlozi g:VIID, što svО ukupno НКУО sПОru VII stupnУК osnovnoР tonКlТtОtК. PrКvК potvrНК Н-mola

nКlКгТ sО tОk u гКvršnom НОlu koНО, РНО УО stКv гКokružОn motТvom rКгložОnoР vТšОгvukК

НomТnКntО Тг uvoНК Т nКРlТm rКгrОšОnУОm КkorКНК Нo prКгnО tonТčnО kvТntО, koУom sО гКvršКvК

stav.


181

Sonata br. 6, op. 82

Sonata br. 6, op. 82 napisana je 1940. godine i vremenski pripada zrelom opusu Sergeja

ProkoПУОvК. PrОtСoНnu, PОtu sonКtu, ProkoПУОv УО nКpТsКo Рotovo prО vТšО oН НОsОt РoНТnК; u tom

mОđupОrТoНu komponovКo УО гnКčКУnК НОlК kКo što su ЛКlОt "RomОo Т Julija" (1935/36) opera

"Semjon Kotko" (1939).) i kantata "Aleksandar Nevski" (1938/39).

ŠОstК sonКtК УО čОtvorostКvКčnТ МТklus snКžnО НrКmКtТkО (spolУnТ stКvovТ), КlТ Т onoР,

sКНК vОć prОpoгnКtlУТvoР СumorК, ЛlКРО РrotОskО, ТРrКčkoР lТkК, kКo Т ТгrКгТto lТrskО, mОloНТčnО

notО (unutrКšnУТ stКvovТ).

UočКvК sО čvrstК КrСТtОktonТkК vТšОstКvКčnoР МТklusК, ПormКlno гКokružОnТС УОНТnТМК sК

klКsТčnТm, kvКНrКtnТm strukturКmК. Tonalni plan stavova Sonate je u dominantno medijantnom

odnosu: A E C a.

Prvi stav Allegro moderato, A-dur

Napisan u sonatnom obliku, prvi stav u pogledu oblikotvornih postupaka u okviru mikro

i makro plana sledi liniju prethodnih sonata. Isto tako, postupci obrade materijala i njihovog

kontrКpunktskoР spКУКnУК sКmo upotpunУuУu vОć ЛoРКtu paletu poznatu iz ranijeg opusa.

HКrmonskТ УОгТk, mОđutТm, prОНstКvlУК novu rКгvoУnu tКčku nК lТnТУТ krОtКnУК kК КПunkМТonКlnostТ

i slobodnoj tonalnosti.

VОć sКmК prvК tОmК (t. 1–23.), strukture a a1 b a (7+4+8+4), najavljuje u harmonskom

pogledu vrstu tonalne raslojenosti. Iako ceo kompleks teme nesumnjivo gravitira ka A centru,

insistiranje na tritonusnom skoku u basu (T – s<), КtТpТčnО kКНОnМО (ЛТkorН P6

4+d – VI6, S7 –

oVII7 – T), kao i smenjivanje medijantnih akorada

57, u velikoj meri pokКгuУu nКčТn tonКlnО

organizacije koji smo definisali kao Modalitet A – fuziju vТšО vrstК tonКl-modaliteta u jednom

(гКУОНnТčkom) МОntru.

MКrkКntnТ počОtnТ motТv I tОmО, koУТ УО osnovno motТvsko Т СКrmonsko УОгРro МОloР

stКvК, krОćО sО u čvrstom okvТru tonТčnoР kvТntКkorНК, unutКr koР sО rotТrКУu НurskК Т molskК

tОrМК. Oštro НТsonТrКУu tonovТ e i d prema polarnom tonu (dis) u basu. Oscilovanje tonskog roda,

57

Medijantni odnos obrazuju i u samoj kadenci akordi P i VI

182

ТКko ono proТгТlКгТ Тг "ТРrО" pКrКlОlnТС vОlТkТС tОrМТ, pК sО otuНК poУКvlУuУО Т snТžОn II, čТnТ, na

poНloгТ trТtonusnoР pokrОtК u ЛКsu, sПОru A tonКlТtОtК, "гКčТnУОnu" ПrТРТУsko-lidijskim dodacima,

КlТ УО tonКlnТ МОntКr očuvКn. Sa druge strane, unutar ove teme, moglo bi se govoriti i o tonskom

sistemu zasnovanom na umanjenoj lestvici – a b c cis dis e fis g a (vidi primer br. 158). U

ovКkvom tumКčОnУu, ton d ЛТ sО trОtТrКo kКo vКnlОstvТčnК prolКгnТМК. PotvrНК ovО lОstvТМО lОžТ Т u

sКmoУ kКНОnМТ, u ЛТkorНu УОНnКkotОrМnТС КkorКНК P + Н РНО УО НomТnКntК nО slučКУno nОpotpunК

– bez tona h kao kvinte.

ArpОđo kojim se priprema ponovno izlaganje osnovnog materijala, u harmonskom

smТslu tКkođО oНskКčО oН uoЛТčКУОnТС postupКkК. PoslО VI smenjuju se akordi miksolidijskog

VII i S7, ТгК koУТС, ТКko УО vođТМК ТгЛОРnutК, vОгК sК tonТkom НОluУО uЛОНlУТvo. VođТМК УО Тpak

prisutna, ali kao vanakordski ton, a treba primetitije da su u ovom segmentu protkana dva

klУučnК trТtonusК, D i s, КlТ u sklopu "nОoНРovКrКУućО" СКrmonskО poНloРО.

Primer br. 158 Sonata br. 6, I stav(t. 1–7):

U repriziranju materijala, situacija je dodatno zamagljena. Motiv paralelnih velikih

tОrМТ, koУТ гКpočТnУО u polУu polКrnoР sКгvučУК (es-g), u odzvuku prethodne kadence, u daljem

silaznom hodu (do c-es) "šТrТ" МОlokupnu sПОru, oНnosno ustКnovlУuУО novu – Тn C. MОđutТm, u

okružОnУu ovoР tОrМnoР motТvК koУТ sО rОРТstКrskТ ТmТtТrК, srОНТšnУОm plКnu НКtК УО lТnУК čТУО sО

tonalno usmerenje krОćО kК osnovnom – A centru, što sО vТНТ Т u ТnsТstТrКnУu nК tonТčnoУ oktКvТ:

183


MožОmo НК РovorТmo, НКklО, ТlТ o krКУnУО prošТrОnoУ sПОrТ osnovnoР tonКlnoР МОntrК, ТlТ

o nОНovolУno potvrđОnoУ, ТpКk nКгnКčОnoУ ЛТtonКlnoУ slТМТ C–A. C tonalna sfera bila je

nКРovОštОnК rКnТУО, u okvТru slОНК mОНТУКntТ (t. 5). NТУО slučКУno što sО oНЛlОsМТ ovoР tonКlТtОtК

javljaju u okviru I tОmО, УОr ćО u C-Нuru ЛТtТ ТгložОnК НruРК tОmК.

TrОćom poУКvom osnovnoР mКtОrТУКlК гКokružuУО sО oНsОk prvО tОmО u A МОntru, sК

istom kadencom (d+P – VI6).

Novu гvučnu slТku u НruРКčТУoУ ПКkturТ НonosТ most (t. 24). SuprotstКvlУОnО su НvО

linije: u gornjoj, repetitivno pulsira akord VIv., oštro НТsonТrКУućТ sК СromКtТгovКnom lТnТУom u

ЛКsu, koУК sО krОćО unutКr lОstvТčnoР kvТntКkorНК VI stupnУК (УОНnКkotОrМnТ КkorНТ НКtТ

istovremeno!):


184

Samo odzvuk kvintКkorНК VI stupnУК, koУТm УО kКНОnМТrКlК prvК tОmК, УОstО ono što НКУО

moРućnost tumКčОnУК nКvОНОnoР oНlomkК u okvТru A-dura. Bitna odrednica je i skok na ton

dominante na kraju dvotakta (t. 25). Ukoliko bi se to zanemarilo, ceo odlomak bi mogao da se

tumКčТ СКrmonskТ НvoгnКčno: kКo t+L unutКr ПТs-mola, ili f+T u okviru F-dura! Ista situacija se

potom НvК putК ponКvlУК, trКnsponovКnК po kvКrtКmК nКvТšО, РНО sО proЛlОm mnoРostrukostТ

tumКčОnУК Уoš ТгrКгТtТУО javlja.58

U trОćОm, ТгmОnУОnom, ТгlКРКnУu ovoР mКtОrТУКlК, u trКnspoгТМТУТ гК vОlТku nonu nКvТšО,

gubi se postavka bikorda. Kvartsekstakord C-dura zvoni u visokom registru u f dinamici, a donja

lТnТУК sО СromКtskТ krОćО unutКr molskО vКrТУКntО istog centra (kraj takta 30–32). OštКr sukoЛ

disonanci proizvode razlomljene oktave hromatske linije (koje su u prethodne dve situacije bile

nКТгmОnТčnО) u suНКru sК tom Тstom lТnТУom u srОНnУОm rОРТstru. TОnгТУК НostТžО vrСunКМ uг

potpuno ТskorКčОnУО Тг C sПОrО, uslОН ПunkМТonКlno nОoНrОđОnТС strukturК. NК Пonu vođТМО u

basu, skokovita linija na crnim dirkama u srednjem glasu, koja asocira na Cis-dur (!), sukobljava

se sa disonantnim trozvucima na belim dirkama u gornjem registru; sve se, posle akorda (mini-

klastera) na crnim dirkama (C: -II

<), stКpК u rКгložОni ("beli") nonakord dominante C-dura.


58

BuНućТ НК sО nК počОtku mostК nКlКгТ promОnК prОНгnКkК Т НК НКlУТ tok voНТ u C Нur, kК II tОmТ, postКvlУК sО pТtКnУО moРućnostТ tumКčОnУК C-НurК Т nК sКmom počОtku mostК, ТКko sО on rОКlno Уoš nО čuУО. U tom smТslu ЛТ se bikord na počОtku mostК tumКčТo kКo C: p+S, a u transpoziciji za kvartu kao C:sP+SS!

185

Pedalni ton h, koУТ sО УКvТo u toku Т nК krКУu ovoР oНlomkК, гnКčКУКn УО гК НКlУТ tok. On

ćО prОovlКНКvКtТ Т u СКrmonskom kontОkstu НruРО tОmО (kКo pОНКl nК vođТМТ!), nК nУОmu ćО

počТvКtТ гКvršnТ КkorН ОkspoгТМТУО Т počОtКk rКгvoУnoР НОlК.

MТrnТ tok НruРО tОmО (t. 40), nУОnК nОžnК mОloНТkК, НТУКtonskТ – povremeno pentatonski

oЛoУОnК, u trКnspКrОntnoУ, prОtОžno НvoРlКsnoУ ПКkturТ, ЛТtno kontrКstТrК prОtСoНnom, roЛusnom

toku SonКtО. U tonКlnom poРlОНu, nОočОkТvКno НОluУО гКokrОt Тг tonКlТtОtК НruРО tОmО – C-dura

u osnovnТ tonКlТtОt, kКo Т НomТnКМТУК potonУОР u НКlУОm toku ОkspoгТМТУО. DruРu tОmu čТnО oНsОМТ

B1 (t. 40–59) strukture 12+8 i B2 (t. 60–87).

Zaokret ka A-duru oНvТУК sО vОć u ТгlКРКnУu prvО rОčОnТМО (nУОn 7. Т 8. tКkt) poУКvom

НomТnКntО, koУК ТгnОnКđuУО, УОr УoУ prОtСoНТ КltОrovКnТ КkorН VII stupnУК C-dura (-VII sa

гКНržТМom prОН ЛКsovТm tonom Т tОrМom; КkorН УО notТrКn ОnСКrmonskТ, kКo НК sО rКНТ o

dominantnom sОptКkorНu гК polКrnТ КkorН, oНnosno trОnutnom ТskorКčОnУu u polКrnТ tonКlТtОt –

fis-mol). Tema se zaustavlja u A-Нuru, nК pОНКlu vođТМО НostТРnutoР tonКlТtОtК Т sК nОoЛТčnom

vrstom "oНРovorК" u srОНnУОm РlКsu, koУТ u počОtku kКo НК tОčО nОгКvТsno oН СКrmonske

podloge i daje sliku h-mola, no, uliva se na kraju ove polu-rОčОnТМО u A: VII.


186

DruРК rОčОnТМК ponovo počТnУО u C-Нuru (ОnСКrmonskТm prОгnКčОnУОm prОtСoНnoР

kvТntКkorНК u C:VII). PОНКl nК vođТМТ upotpunУОn УО rКгložОnТm vТšОгvukom nК VII

(tОrМНОМТmКkorН), koУТ УО, гКprКvo, rОгultКt poТРrКvКnУК sК tОrМom kКo klУučnТm sОРmОntom ovoР

stКvК. SukМОsТvno УОНnosmОrno nТгКnУО tОrМТ ovНО ТmК kolorТstТčkТ ОПОkКt, ТКko sО tonovТ ovoР

niza harmonski uklapaju sa linijom teme; tek poneka disonanca, blaga je, skoro neosetna.

Nakon mesta modulacije u A-Нur, ТНОntТčnО onoУ u prvoУ rОčОnТМТ, НКlУТ tok УО ТгmОnУОn.

Jednoglasna linija zasnovana na glavi druge teme, pentatonskog je lika (h cis e fis a), čТmО

СКrmonsko tumКčОnУО postКУО vТšОгnКčno, poРotovo što sО ТstТ motТv sОkvОnМТrК po ‘ЛОlТmК

НТrkКmК’ (oН tonК a). S obzirom na prethodni tok u A-Нuru, К slОНОćТ loРТku sОkvОntnО КnКloРТУО,

ovde bi se moglo govoriti o G centru, jer je ton g istaknut u РornУОm plКnu. MОđutТm, krКtko

trКУКnУО Т nОНovolУnК potvrНК novoР МОntrК РovorТ u prТloР tomО НК suštТnК sОkvОntnoР

ponКvlУКnУК lОžТ u spontКnom lКЛКvlУОnУu tonКlnО osnovО. PОntКtonskК lТnТУК (oН h) postaje fon

nКН koУТm sО ponovo ТгlКžО osnovnК mОloНТУК druge teme. Po mОloНТУskoУ КnКloРТУТ sК počОtkom

II teme, ovde bio bio E/e centar, po basu – h-mol, КlТ sКm sТtuКМТУu tumКčТlК u A-duru, kao

‘oЛУОНТnУКvКУućОm’ МОntru. OvКУ sОРmОnt ТlustruУО УОНКn oН moНКlТtОtК ТspolУКvКnУК tonКlnТС

struktura – a to je modalitet B, asocijativno-polТМОntrТčnК tonКlnost. JОНТnТ čТnТlКМ koУТ

nОНvosmТslОno potvrđuУО A-dur je melodijski skok D – T na kraju opisanog segmenta, iako na

nОoНРovКrКУućoУ СКrmonskoУ poНloгТ! NКТmО, pОntКtonskТ СoН u ЛКsu УО prОkТnut, К sloЛoНno

razvijanУО гКpočОtО lТnТУО krОТrК nОoЛТčКn СКrmonskТ oЛrt u komО sО ТstТčО ЛТkorН PolКrnoР

akorda i prirodnog VII stupnja: A: P+oVII, II

<7, DII

65, S, T6.

187


U nКstКvku sО postОpОno vrКćК osnovnК КtmosПОrК SonКtО. DrКmКtskТ nКЛoУ Т ТntОnгТtОt

ЛuУКnУК гvukК НКtТ su u РrКНКМТonom luku koУТ НostТžО ff dinamiku uz reske, skoro

pОrkusТonТstТčkО ОПОktО, Нo pКНК u pp dinamiku u niskom registru. Smenjuju se dva materijala:

pentatonska linija (derivat druge teme) i nukleus prve teme. Drugi materijal je izmenjen –

postupnТ СoН nКnТžО НКt УО sТnkopТrКno u НvoРlКsu, КlТ КkМОntovКno sК "гКkКšnУОnУОm" РornУОР

РlКsК pКrКlОlnТС vОlТkТС tОrМТ, čТmО sО stvКrКУu uгКstopnО гКНržТМО 4–3.

Primer br. 164 Sonata br. 6, I stav (t. 70):

IКko sО možО РovorТtТ o ПТРurКtТvnom

okružОnУu sОptКkorНК II stupnУК A-dura, ove linije,

posmКtrКnО ТгolovКno, гКprКvo čТnО sТlКгno

kretanje tetrahorada dveju umanjenih lestvica: 1)

a gis fis eis i 2) e d cis h. Cele navedene lestvice

УКvТćО sО u НКlУОm toku (t. 81–82) РНО ćО ЛТtТ

188

prТНružОnК Т trОćК (prОostКlК) umКnУОnК lОstvТМК59 (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr).

PonКvlУКnУО ovoР motТvК čТnТ poslОНnУu kulmТnКМТonu tКčku ОkspoгТМТУО; on postКУО Пon

oko koga naizmОnТčno u nТskom pК vТsokom rОРТstru, oštro НТsonТrКУu КkМОntovКnТ КkorНТ A: II7 i

DVI, odnosno simulacija h: t7 – D. SОptКkorН II stupnУК ЛТo УО ТstКknut u НruРoУ tОmТ, u rКгlТčТtТm

oblicima (kao veliki molski, mali molski), a zanimljivo je da upravo ovim septakordom

ekspozicija i kadencira. U drugom akordu – DVI, nКУКvlУuУО sО poУКvК trОćО umКnУОnО lОstvТМО,

koУoУ Т prТpКНК, К čТУТ sО tonovТ nКlКгО u spolУnТm РlКsovТmК КkorКНК u НОonТМТ lОvО rukО, Нok

donji glas donosi tetrahord a g fis e. Ova lestvica traje veoma kratko, u njoj se imitira osnovni

motТv što oštro НТsonТrК sК ТstovrОmОnom poУКvom toР motТvК u postoУОćТm umКnУОnТm

lОstvТМКmК! TТmО sО oЛУКšnУКvК stvКrКnУО slučКУnТС КkorКНК, koУТ su, гКprКvo, proТгvoН lТnОКrnО

supОrpoгТМТУО rКгlТčТtТС lОstvТčnТС nТгovК.


59

Ove lestvice su označene rednim brojevima radi pozivanja na njih u daljem tekstu, a prikazane u

silaznom smeru prema finalisu, glase: 1. a gis fis f es d c h

2. e d cis h b as g f

3. es des c b a g fis e

189

OpuštКnУО tОnгТУО Т rКгrОđОnУО гvukК prКćОno УО rКspКНom sТstОmК umКnУОnТС lОstvТМК.

Osnovni motiv se smiruje i kadencira na II7 (posle sleda akorada VIv., t i F7). Ton septime ostaje

НК lОžТ kКo supstТtuМТУК tonТkО (koУК sО Нo krКУК ОkspoгТМТУО nОćО poУКvТtТ kКo КkorН), К u НonУОm

РlКsu sО trТolskТm pokrОtom poТРrКvКУu vođТčnТ tonovТ kК kvТntТ, tОrМТ Т osnovnom tonu

sОptКkorНК II stupnУК, koУТm sО гКvršКvК ОkspoгТМТУК.

Izrazito obiman razvojni deo (t. 92–217) moРКo ЛТ sО, po tОmКtskom sКНržКУu Т rКНu sК

mКtОrТУКlom, poНОlТtТ nК čОtТrТ rКгvoУnК ЛlokК. PrvТ Лlok (Нo t. 115) sКНržТ ТsklУučТvo počОtnТ

motТv НruРО tОmО; tОk nК krКУu ЛlokК tОmК НoЛТУК šТrТ гКmКС, КlТ sО nО ТгlКžО u МОlostТ. MotТv УО

tretiran imitativno nad pedalom A: II7 (uslovno, koji preostaje iz ekspozicije) i zanimljivo je da

УО ТmТtКМТУК НКtК nК trТtonusu, pК sО uočКvК НК МОlokupnТ tonskТ ПonН počОtnoР НvotКktК prТpКНК

umanjenoj lestvici br. 1. Odmah sledi mutacija ove lestvice pa se u segmentima javljaju druge

НvО umКnУОnО lОstvТМО u vОomК krКtkom trКУКnУu. TТmО sО oЛУКšnУКvК Т nОoЛТčnК lТnТУК, sК

nКТгmОnТčnom poУКvom tonovК cis i c (oba pripadaju 3. umanjenoj lestvici), koja je, s druge

strКnО, proТгКšlК Тг rКгvТУКnУК počОtnoР motiva.


Ova situacija se, posle jednog takta prelaza, ponavlja u novoj tonalnoj oblasti – uslovno

in C (t. 97–110). DКlУО vКrТrКnУО počОtnoР motТvК, гКprКvo poТРrКvКnУО tОrМom kroг nУОno

uzastopno nizanje po tonovima 2. umanjene lestvice, doprinosi postepenom narastanju tenzije.

Sudari tonova h-c, cis-c, d-cis unutar dvaju umanjenih lestvica, repetetivni segmenti, akcentovani

prekomerni trozvuk u visokom registru – sve to doprinosti bizarnom "secco" efektu:

190


U trОćТ ТmТtКtТvnТ nКstup ovoР mКtОrТУКlК (oН d i as) uplТćО sО Т prvК ПrКгК НruРО tОmО.

OnК počТnУО oН tonК d (u tОnoru) što, u porОđОnУu sК orТРТnКlnТm vТНom u ОkspoгТМТУТ, nКТгРlОН

pomОrК tonКlno tОžТštО kК D МОntru. AkorНskК poНloРК, mОđutТm, tОško НК poНržКvК ovo

tumКčОnУО. NКТmО, Пon mКloР molskoР sОptakorda C:II se, posle promene septime, u momentu

pojave motiva od d, menja u poluumanjeni II 4

3, što НoНКtno гКmКРlУuУО tonКlno oНrОđОnУО ovoР

segmenta (t. 111–114). Treba zapaziti da se dva gornja glasa (koji u tritonusu imitiraju glavu II

teme) odvijaju u umanjenoj lestvici br. 2, dok se fon u basu bazira na umanjenoj lestvici br.1.

IstovrОmОno, unutКr toР okvТrК, tОnor НonosТ МОlu II tОmu, К tonКlno ‘šОtК’ ТгmОđu ovО НvО

lestvice, uklКpКУućТ sО sukМОsТvno sК oЛОmК.


191

SlОНОćК ОtКpК rКгvoУnoР НОlК (t. 115) uvoНТ osnovnТ motТv prvО tОmО nК ostТnКtnom

pulsТrКnУu (Тг motТvК НruРО tОmО). TonКlnТ МОntКr osМТluУО ТгmОđu mТksolТНТУskoР D Т Тn h. Motiv

prve teme je, zapravo, u okviru d kvintakorda, no insistiranje na tonu h u basu daje prevagu h

centru. Smenjivanje tonova cis i c u ostinatnom basu, kao i promenljiva terca u motivu prve teme

čТnО ovКУ МОntКr (С) oЛoУОnТm lokrТУskТm ОlОmОntТmК:


Narastanje tenzije НovoНТ Нo prvoР НТnКmТčkoР klТmКksК РНО УО НruРК tОmК НКtК u

КuРmОntКМТУТ (t. 129.) nКН ostТnКtnТm Пonom (rОРТstКrskТ prОlomlУОnТm) u ЛКsu, što УО prКćОno

odblescima motiva prve teme.

NovТ РrКНКМТonТ korКk vОгКn УО гК slОНОćТ КuРmОntТrКnТ nКstup НruРО tОme, sada prve

(osmotКktnО) rОčОnТМО, koУК sО prostТrО kroг čТtКvТС sОНКmnКОst tКktovК (140–156) i zauzima

centralno mesto razrade. Isprepletenost motiva glave druge teme u okviru ostinatnog pulsiranja

(čКk Т u vТНu trТolskoР pКsКžnoР uгlОtК), sК rОskТm motТvom – glavom prve teme u visokom

rОРТstru (trОćК Т čОtvrtК oktКvК) uг pКrКlОlnТ tok КuРmОntТrКnО tОmО, НКУО гvučno rКгuđОnu slТku

kvКгТorkОstКrskО ПКkturО vОomК šТrokoР rКsponК – oН čОtvrtО Нo suЛkontrК oktКvО, Т krОТrК snКžКn

dramatski intenzitet. Pulsacija tona h u ЛКsu oЛОгЛОđuУО Т nКНКlУО tonКlno uporТštО u h centru,

ТКko sКmК tОmК ТntonКtТvno počТnУО oН К – suРОrТšućТ po КnКloРТУТ sК ОkspoгТМТУom, uprКvo tКУ

tonalni centar! Pulsacija u basu se, pred sam kraj ovog bloka, zaustavlja na tonu b, a u diskantu

sО prostТrО umКnУОnК lОstvТМК u rКsponu oН čОtТrТ oktКvО (con brio, t. 153). VОć Т гЛoР korТšćОnУК

192

umКnУОnО lОstvТМО, tonКlnТ МОntКr УО tОško oНrОНТtТ. LТnТУК НruРО tОmО u УОНnom momОntu ПormТrК

rКгložОnТ mКlТ НurskТ sОptКkorН oН tonК b, što možО НК sТРnКlТгТrК Es tonКlТtОt; гКvršОtКk tОmО "u

ogledalu"(t. 155–156) i jeste in Es, ali na septimi es-des (T7). Sledi osnovni motiv prve teme u

okviru dominante ovog tonaliteta.


Ponovnom obradom druge teme гКpočТnУО slОНОćТ Лlok rКгvoУnoР НОlК (t. 157), u novom

tonalnom centru – in C, sa varijabilnim III i VI stupnjem (Es: VI6=C: t6). Tema je opet u

variranoj augmentaciji, a u njen tok je interpoliran materijal iz mosta dat u augmentaciji u

unutrКšnУОm РlКsu OvК lТnТУК УО prКćОnК pulsТrКnУОm kvКrtsОkstКkorНК umКnУОnoР troгvukК (гК

razliku od durskog u ekspoziciji) i harmonski je uklopljena u C: VII (videti prethodni primer, t.

193

158–159). DКlУТ tok rКгrКНО tОmО УО prОkТnut гЛoР vОćО ТntОrpolКМТУО mКtОrТУКlК Тг mosta, a

nКstКvlУОn УО poslО pОtnКОst tКktovК u momОntu НrКmКtskoР vrСunМК (t. 179). U kКrКktОrТstТčnoУ

СromКtТгovКnoУ lТnТУТ mКtОrТУКlК mostК sКНržКn УО ТnТМТУКlnТ СromКtskТ tОtrКСorН, koУТ postКУО

nosilac razrade i klimaks ovog odseka. Tonalni centar je in C, durskog, pa molskog roda, a

potom sО motТv mostК trКnsponuУО гК tОrМu nКvТšО – oН О, što ЛТ po КnКloРТУТ upućТvКlo nК e

centar – ali gornji sloj, gde pulsiraju kvartsekstakordi cis-molК stvКrК vТšОгnКčnu tonКlnu slТku

e+cis. Insistiranje na hromatskom tetrahordu dovodi i do bliske asocijacije sa materijalom iz

odseka B2 (iz t. 70) tj. sa tetrahordom umanjene lestvice. Isti (umanjeni) tetrahord se i ovde javlja

(t. 170), К s oЛгТrom nК to НК УО ovКУ pokrОt sКНržКn Т u osnovnom motТvu prvО tОmО – u donjoj

lТnТУТ tОrМТ, Т ovНО sО srОćОmo sК tТpТčnТm ProkoПУОvlУОvТm kompoгТМТonТm postupМТmК:

trКnsПormКМТУК mКtОrТУКlК koУom sО otkrТvК гКУОНnТčko УОгРro, sК УОНnО Т, komЛТnovКnУО motТvК

rКгlТčТtoР porОklК koУТm sО, sК НruРО strКnО, ПormТrК sКНržКУno novК МОlina. Paralelno narastanje

НТnКmТčkoР ТntОnгТtОtК voНТ kК vrСunМu (ff) u momentu kada motiv mosta menja fizionomiju

prvo u oblik tetrahorda umanjene lestvice (u c-mol segmentu, t. 171), pa u hromatski tetrahord.

U ТstoУ НТnКmТčkoУ rКvnТ (ff) razvojni deo dostТžО prvТ НrКmКturškТ Т СКrmonskТ klТmКks:

ТnsТstТrКnУО nК СromКtskom tОtrКСorНu rОsko oНгvКnУК u nКУvТšОm rОРТstru, što oštro НТsonТrК sК

istovremenim uzlaznim umanjenim tetrahordom i silaznim durskim tetrahordima u srednjim

glasovima. Triolskim motivom nastavlja se prekinuti tok druge teme i, uz dijalog sa motivom iz

mostК, НrКmКtskТ vrСunКМ sК šТrokТm rОРТstКrskТm НТУКpКгonom, РlТsКnНТmК u ff dinamici, i dalje

traje. Akcentovana velika septima fis-eis poНržКvК tonКlno rКstočОnУО ovoР sОРmОntК, pК sО

nagovОštОn h tonКlnТ МОntКr tОško proЛТУК. PrОtСoНnК sТtuКМТУК О+МТs tonКlnoР sОРmОntК гКУОНno

sК nОpotvrđОnТm h МОntrom upućuУО nК moНКlТtОt КsoМТУКtТvnТС tonКlnТС strukturК.

194

Primer br. 171 Sonata br. 6, I stav (t.170–181):

U гКvršnoУ ОtКpТ rКгvoУnoР НОlК ТРrК sК tОtrКСorНТmК Т motТvom mostК УО nКstКvlУОnК, КlТ

УО u Пokusu ‘sТРnКlnТ’motТv prvО tОmО, čТУТ НОrТvКt tОrМО – prvo velike, pa male – tokom čТtКvТС

15 taktova najavljuje reprizu. Tonalni centri su zamagljeni disonantnim akordima,

СromКtТгКМТУom, КlТ Т ОlОmОntТmК МОlostОpОnО lОstvТМО, КsoМТУКtТvno prТгТvКУućТ tonКlТtОtО Р/G, C Т

A. Osnovni tonalitet A-dur se, smenjivanjem –D i

–VII, tek pri kraju ubedljivo potvrdi. G centar

sО možО nКslutТtТ sa pojavom signalnog motiva I teme (t. 188–191), ali silazna hromatizovana

lТnТУК (mКtОrТУКl mostК u novoУ vОrгТУТ) u НonУОm РlКsu ‘mКskТrК’ tonКlnТ МОntКr, mКНК УО okvТr

kretanja te linije upravo d – g! U hromatizovanu liniju je utkan niz molskih sekstakorada koji se,

pak, celostepeno krОću, КlТ УО to МОlostОpОno krОtКnУО mКskТrКno prolКгnТm sКгvučУТmК.

RОpОtТtТvno pulsТrКnУО osnovnoР motТvК (vОlТkО tОrМО) mОnУК tonКlnu slТku, usmОrКvКУućТ УО kК C

195

centru. Motiv je harmonizovan smenom C:F43 i VII

43 (t. 196–203) i postaje osinatni fon unutar

koРК sО kКo nОгКvТsnК lТnТУК УКvlУК Т osnovnТ ‘sТРnКlnТ’ motТv u prvoЛТtnom vТНu (t. 198–199), pa

izmenjenom vidu (201–202). Motiv je istaknut f dinamikom unutar ostinatnog akordskog

pulsiranja u p dinamici i upravo je njegova intonacija pri prvoj pojavi onaj momenat koji

oНrОđuУО C МОntКr. JОr, okvТrnТ tonovТ КkorКНК u ostТnКtu ПormТrКУu П-mol trozvuk (c-as u sopranu

i as-П u ЛКsu), čТmО sО Т ovКУ tonКlnТ МОntКr КsoМТУКtТvno pОrМТpТrК – u tКkvom tumКčОnУu ЛТ sО

akordi odredili kao f: VI4

3 i <s43! Promenom repetiranja terce – sada male – menja se u daljem

toku i akordska podloga ostinatnog fona u D2 i –VII

43 prema ciljnom A-Нuru, prТprОmКУućТ

rОprТгu Т u tonКlnom КspОktu. MОđutТm, sroНnost КkorНskТС strukturК oЛО vКrТУКntО pОrМОpМТУО

fona, sa гКУОНnТčkТm tonom КsзРТs, otvКrК moРućnost Уoš УОНnoР tumКčОnУК tonКlnoР МОntrК

opisanog segmenta – u A-Нuru, čТmО sО upotpunУuУО КsoМТУКtТvnost nОkolТko МОntКrК: C, П, A!


OsnovnТ motТv sО Уoš УОНnom, poslednji put, javlja u niskom registru, ostinatno

pulsiranje se postepeno usporava i zastaje na dominantnom tritonusu u gornjem registru.

NОposrОНno prОН rОprТгom, УКvlУК sО trТolskТ motТv Тг гКvršnО РrupО, НОluУućТ pomКlo sКЛlКsno u

niskom registru u p dinamici.

OНУОНnom, ЛОг НТnКmТčkoР prОlКгК, РrКnНТoгno гКгvučТ prvК tОmК u A-duru u f

НТnКmТМТ Т nТskom rОРТstru (ЛКs ТНО skokovТto Т u suЛkontrК oktКvu). TТmО otpočТnУО rОprТгК (t.

196

218). PrvК tОmК УО skrКćОnК nК НvК nКstupК osnovnoР mКtОrТУКlК (7+4), К potom se, u funkciji

mosta (koji je u originalnom vidu iz ekspozicije, izostavljen) javlja materijal koji spaja elemente

oЛОУu tОmК. NКТmО, tonТčnО oktКvО Т nУТСovo sТlКгno СromКtsko krОtКnУО u НКlУОm toku

odgovaraju delu b prve teme – ovde u augmentaciji – s tТm što УО tonКlnТ МОntКr nОpromОnУОn.

IРrК pКrКlОlnТС tОrМТ koУК УО u ОkspoгТМТУТ nК Тstom mОstu "šТrТlК" sПОru kК C-duru, ovde je

ТгostКvlУОnК, К umОsto toРК u ЛКsu УО ТгložОn mКtОrТУКl НruРО tОmО (НТУКtonsko-pentatonska

lТnТУК). HКrmonskК poНloРК mostК u rОprТгТ УО nОoЛТčnК. PОntКtonskТ prТгvuk НКУО ОolskК osnovК Т

ТгЛОРКvКnУО polustОpОnoР СoНК, К "ТsklТгnućО" nК polКrnТ sОptКkorН promОnlУТvoР sklopК (m.

molskТ, m. НurskТ) НОluУО nОočОkТvКno Нok u РornУОm РlКsu Т НКlУО pulsТrКУu tonТčnО oktКvО.

Dijatonski hod se prekida i, kao kontrast, nastupaju raznosmerne hromatizovane linije koje

НovoНО Нo tonКlnoР rКstočОnУК. U osnovТ УО smОnУТvКnУО mКlТС Т vОlТkТС tОrМТ (nuklОusК) u

sukcesivnom i istovremenom vidu:


DruРК tОmК (t. 242) nКstupК u КuРmОntКМТУТ Т u strОtto tОСnТМТ, КlТ УО гnКtno skrКćОnК,

oНnosno НКt УО sКmo počОtnТ НvotКkt orТРТnКlnО tОmО. TonКlТtОt УО К-mol koji tek u poslednjih

osam taktova stava mutira u osnovni, НurskТ roН. TОmК počТnУО nК poНloгТ НТУКtonsko-

pentatonske linije koja se nadovezuje iz mosta, zastaje na tonici, ali uz hromatizovanu liniju u

tОnoru čТУК okosnТМК УО IIL. UplТćО sО motТv prvО tОmО, što НovoНТ ponovo Нo СКrmonskО

197

raslojenosti: bas donosi uzastopne silazne velike terce, dopunjene igrom vanakordskih tonova

koУТ sО СromКtskТ krОću Т nК tКУ nКčТn гКmКРlУuУu (ТlТ НopunУuУu?) umКnУОnu lОstvТМu koУu

oЛrКгuУu tОrМО. HoН tОrМТ sО гКtТm mОnУК Т postОpОno šТrТ prОko kvКrtТ (čТstТС, pК prОkomОrnТС) Т

kvinti do sopstvenog obrtaja – vОlТkО sОkstО (oгnКčОno гvОгНТМКmК u slОНОćОm prТmОru).

IstovrОmОno u НТskКntu (oН t. 246), tОmК sО prОkТНК Т trКnsПormТšО u СoН po mКlТm tОrМКmК

(nКnТžО, pК nКvТšО), koУТ uг snКžnu НТnКmТčku РrКНКМТУu, voНТ Нo tonТkО u nКУvТšОm rОРТstru Т

momenta poslednjeg klimaksa stava.


NТsu rОtkО sТtuКМТУО ovО vrstО РНО УО tonКlТtОt krКУnУО гКmКРlУОn, oНnosno гКsТćОn

КltОrКМТУКmК koУО uprКvo svoУom sКmostКlnošću onОmoРućКvКУu ЛТlo kКkvo ПunkМТonКlno

oНrОđОnУО. TКkvО sТtuКМТУО, mОđutТm, nО trКУu НuРo; poУКvК nОНvosmТslОnО tonТkО poslО momenta

rКsloУОnostТ гКгvučТ loРТčno, "prТroНno". DožТvlУКУ "rКгrОšОnУК" nКpОtostТ u ponovnu stКЛТlnost

198

omoРućОn УО uprКvo НoгТrКnТm oНsustvom tonТkО u muгТčkoУ svОstТ Т vrКćКnУОm poslО nТгК

ТskorКčОnУК. PКrКНokslКno УО НК u nКvОНОnom prТmОru tonТkК УОstО u ПunkМТУТ rКгrОšОnУК, ТКko УО

disonantan akord – sekstakord sa dodatom kvartom i septimom. Taj akord dalje menja funkciju –

ostКУО ЛОг osnovnoР tonК, К postКУО НОo ostТnКtnoР ПonК НomТnКntnО ПunkМТУО (!) čТУТ УО sklop

nonakord sa dodatom sekstom (u obrtaju). Odblesak trТolskoР motТvК Тг НruРО tОmО u nКУvТšОm

registru u ff dinamici na ovom fonu predstavlja dramatski vrhunac reprize (t. 254). Fon se potom

menja u sled akorada polarnog velikog durskog septakorda i molske dominante, tenzija se

smТruУО Т poslО Уoš jedne situacije tonalnog raslojavanja (hromatizovani kvintni paralelizmi i dr.),

umОsto očОkТvКnО tonТkО, ostТnКtnТ Пon sО proНužКvК Т mОnУК u lТНТУskТ КkorН nК mКrkТrКnom

pОНКlu tonТkО. U nКТгmОnТčnom pulsТrКnУu lТНТУskoР kvКrtsОkstКkorНК Т sОkstКkorНК Тspred

nКгnКčОnО tonТkО (tonТčnО tОrМО Т kvТntО), nОoЛТčno su ukrštОnК oЛК КkorНК. PoslО гКmТrКnУК u pp

НТnКmТМТ, poЛОНonosno гКгvučТ osnovnТ motТv stКvК u ТгnОnКНnom ПortТsТmu vТsokoР rОРТstrК, К

гКvršnТ КkorН tonТkО НТsonКntno УО ‘гКčТnУОn’ mКlom nonom:


Drugi stav, Allegretto, E-dur

DruРТ stКv protТčО vОНro, polОtno, u УОНnom НКСu Т svoУom КtmosПОrom ЛТtno kontrКstТrК

НrКmКtТčnom prvom stКvu Т ПТnКlu. U ovom stКvu nОmК nТ trКРК НrКmКtТkО, nКprotТv, svojim

НuСovТtТm ТРrКčkТm kКrКktОrom on КsoМТrК na žanr scenu, ili recimo, na baletsku numeru.

Stav je koncipiran u trodelnoj formi sa elementima ronda, osnovni tonalitet je E-dur.

PovОгТvКnУО sК Пormom ronНК proТгТlКгТ Тг toРК što sО u НОlu A (t. 1–92) nКТгmОnТčno ТгlКžu НvО

tОmО: osnovnК tОmК stКvК (К) sО УКvlУК čОtТrТ putК po tonКlnom plКnu E–C–G–E, К ТгmОđu nУОnТС

199

nКstupК ТгložОn УО kontrКstnТ mКtОrТУКl. OvКУ mКtОrТУКl УО krКtКk – u ПormТ УОНnО rОčОnТМО Т ТmК

funkciju prelaza, ali zbog svoje izrazitosti, poprima fizionomiju druge teme (b, t. 28–36).

U srОНТšnУОm НОlu stКvК – odseku B (t. 93–130) suptТlno sО prОplТću motТvТ НvОУu tОmК

"ronНК", КlТ čТnО sКНržКУno novu МОlТlnu. NК momОntО čКk romКntТčКrskТ oЛoУОn, sК tom

pТУКnТstТčkom stТlu svoУstvОnТm КrpОđТrКnУОm u šТrokom НКСu Т sК tТpТčnТm mОloНТУskТm Т

КkorНskТm гКНržТМКmК, ovКУ oНsОk НКУО novu, НruРКčТУu notu МОlom stКvu.

Repriza osnovnog materijala (A1, t. 131) УО skrКćОnК: osnovnК tОmК (К) ТгložОnК УО u

počОtnom tonКlТtОtu, slОНТ tОmК prОlКгК (Л) koУК УО skrКćОnК nК uvoНnТ trotКkt Т komЛТnovКnК УО

sa osnovnom temom. Na kraju je codetta.

Za raгlТku oН prvoР stКvК, РНО УО lОstvТčnК osnovК vКrТrКlК oН Нur-mol sistema do

moНusК Т НruРТС tТpovК lОstvТМК (umКnУОnК lОstvТМК) što УО u vТšО sТtuКМТУК НovoНТlo Т Нo rКspКНК

tonКlnО РrКvТtКМТУО, u ovom stКvu УО МОo muгТčkТ tok гКsnovКn nК čvrstom Нur-mol sistemu.

Nedvosmisleno tonalna aura prisutna je u celom stavu i ona otelotvoruje jasnu funkcionalnost, ali

nК posОЛКn nКčТn. U tom smТslu УО kКrКktОrТstТčКn НОo A РНО sО trТ tonКlnО ПunkМТУО УКsno

ispoljavaju i pored stalno prisutnih vanakordskih tonova, koУТ ТС СromКtskТ oЛoРКćuУu, К sКmo

ponОРНО mКskТrКУu. U СКrmonskom toku sО u osnovТ smОnУuУu sКmo trТ КkorНК čТmО sО ТspunУКvК

ПunkМТonКlnТ kruР. MОđutТm, tonТkК, suЛНomТnКntК Т НomТnКntК sО nКУrОđО УКvlУКУu kКo ‘čТstТ’

kvintakordi – osim na krajevima frazК ТlТ rОčОnТМК; ovТ КkorНТ su ‘oЛoУОnТ’ НoНКtТm tonovТmК,

nКУčОšćО СromКtskТm, koУТ ТpКk nО nКrušКvКУu nУТСovu stКЛТlnost. PonОkТ sporОНnТ stupКnУ Т

sКsvТm sporКНТčКn vКntonКlnТ КkorН, koУТ sО гКto trОЛК uslovno sСvКtТtТ, u ovКkvom sТstОmu

dobijaju ulogu prolКгnО, nОsКmostКlnО, ТlТ Уoš vТšО, vođТčnО, oНnosno гКНržТčnО СКrmonТУО prОmК

osnovnТm trТmК КkorНТmК. No, s НruРО strКnО, ovom sТstОmu sО prТklУučuУu mОНТУКntnТ КkorНТ,

koУТ sО u tКkvom okružОnУu Уoš УКsnТУО čuУu kКo mОНТУКntО (гК rКгlТku oН prvoР stКvК). Tonalni

plКn u НОlu A УО rКгvТУОn, К uočКvК sО sОkunНnТ, pК kvТntnТ СoН: E–D–Cis–C–G–D–c–E–D.

Uprkos ТгmОnУТvКnУu u osnovТ trТ КkorНК, svoУОvrsКn НТnКmТгКm sО postТžО Т

vanakordskim tonovima koji proizvode skoro stalan nemir. Za razliku od vagnerijanskog

oНlКРКnУК tonТkО, ovНО УО tonТkК uprКvo ОksplТМТtnК, kКo što su Т suЛНomТnКntК Т НomТnКntК, ЛОг

oЛгТrК nК to što su onО nКУčОšćО НКtТ ЛТlo kКo sОptКkorНТ (vОlТkТ НurskТ koН tonТkО Т

subdominante), bilo kao akordi sa dodatim tonovima. Time se, kao i kod Vagnera, a potpuno

НruРКčТУТm postupkom, postТžО ОПОkКt stКlnoР ТščОkТvКnУК rКгrОšОnУК nКpОtostТ. OvНО, mОđutТm,

200

napetost nije dramska, jer to nije disonantan naboj stalnog intenziteta kao kod poznih

romКntТčКrК; u lТnОКrno-vertikalnoj igri vanakordskih tonova, uz dosta hromatike, Prokofjev

ostvaruje atmosferu nepretencioznog giocoso nemira.

Toj atmosferi doprinose i agogika i faktura: akordsko pulsiranje u stakatu daje osnovni,

ТРrКčkТ kКrКktОr stКvu. VОć Т počОtnТ КkorН УО tonТkК sК kvКrtom umОsto tОrМО, koja se potom

pОnУО prОko СromКtskО prolКгnТМО Нo potpunoР kvТntКkorНК. CОo čОtvorotКkt УО nК tonТčnom

pОНКlu, К vКnКkorНskТ tonovТ oЛrКгuУu prolКгnО, skrОtnТčnО Т гКНržТčnО (vođТčnО) СКrmonТУО:


StrukturК osnovnО tОmО НОlК A УО sКčТnУОnК Тг гКokružОnТС čОtvorotКktnТС МОlТnК, oН

koУТС УО poslОНnУК sК prošТrОnУОm oН 2+3 tКktК. TО МОlТnО ПormТrКУu НvО vОlТkО rОčОnТМО 8+17 Т

tonКlno sО krОću oН osnovnoР E-dura preko D-dura (t. 10) do Cis-dura (t. 17). PrvК rОčОnТМК

sastoji se iz dve fraze – prvК гКstКУО nК tonТМТ, К НruРК kКНОnМТrК nК НomТnКntТ. DruРК rОčОnТМК

čТnТ tОmКtskТ pКnНКn prvoУ, КlТ УО prošТrОnК, УОr УО ТгmОđu ПrКгК ТntОrpolТrКn čОtvorotКkt (4+4+9).

PrvК ПrКгК ovО rОčОnТМО moНulТrК u D-dur, a НruРК ПrКгК, koУК УО СКrmonskТ ТНОntТčnК sК ТstТm

sОРmОntom u prvoУ rОčОnТМТ, oНvТУК sО u CТs-duru i kadencira na dominanti. Interpoliran

čОtvorotКkt НonosТ novu ЛoУu – akord SM>

D-НurК u smОnТ sК skrОtnТčnom НomТnКntom, vОгuУО

se sa D: II, a tritonusni odnos tК НvК КkorНК ‘uЛlКžОn’ УО umОtnutТm, prolКгnТm, СromКtskТ

obojenim akoradima. ГКnТmlУТvo УО rОšОnУО moНulКМТУО u CТs-dur, koji sledi. Mali prekomerni

201

akord dominantine dominante D-dura, u obrtaju sekundakorda, enharmonski se preznačava u

dominantu Cis-dura sa dvorodnom kvintom. Zapravo, radi se o disalterovanim kvintama d-disis

(~e) koje su istaknute u spoljnim glasovima i kreću se raznosmerno, hromatskim polustepenom u

tonove tonične terce cis-eis, čime se ispoljava vođični odnos, dok je sama vođica akorda

zadržana prilikom razrešenja u toniku, formirajući njen septakord. Bez obzira na to, promena

tonaliteta se odvija u momentu razrešenja vođične strukture u novu toniku i predstavlja jednu od

tipičnih modulacija prokofjevskog tipa, a to je vođična modulacija.


Nakon kadence (t. 20), plato dominante Cis-НurК proНužОn УО nК Уoš pОt tКktovК

(ponovlУОn НvotКkt sК prošТrОnУОm) РНО sО ТгvТУК novК mОloНТУskК mТsКo, гКnТmlУТvК po

hromatskom kretanju koje je registarski razlomljeno. StКtТčnost СКrmonskО poНloРО УО tТmО Лlago

polУulУКnК, kКo Т pomoću НvostrukТС гКНržТМК prОН osnovnТm КkorНom, oНnosno mОloНТУskТm

figuriranjem pred osnovnim tonom. Na dominantu se nadovezuje niz umanjenih septakorada koji

u nestandardnom, ulaznom hodu vodi ka C-Нuru, čТnОćТ prОlКг kК tОmТ Л (t. 28). Ovo je jedna od

tТpТčnТС moНulКМТУК гК ProkoПУОvК – pomoću hromatskog klizanja: putem sukcesivnog uzlaznog

nizanja nepotpunih umanjenih septakorada od dominante Cis-dura do tonike C-dura, umanjeni

septakordi se kreću nestandardnim hodom – celostepeno, mada je celostepeni odnos između

akorada maskiran hromatskim prolaznicama, koje formiraju punu hromatsku lestvicu. Iako bi se

modulacija mogla objasniti preznačenjem jednog (bilo kog) od septakorada u nizu, jasno je da bi

takvo tumačenje u ovoj i sličnim situacijama bilo formalističko ili nametnuto, odnosno da ne bi

202

odredilo suštinu. Ono što se ovde čuje je hromatsko uzlazno akordsko klizanje, koje vodi do

novog tonaliteta.

Treba primetiti i to da su slobodne zadržice koje kruže oko dominante Cis-dura

(izdvojene u zagradama u t. 23) upravo tonovi dominantnog septakorda novog tonaliteta (C-

dura), čime ga na specifičan način najavljuju.


Ovaj modulacioni prelaz vodi ujedno ka prvom vrСunМu u vТsokom rОРТstru, РНО počТnУО

tОmК Л. OsnovnТ kКrКktОr stКvК УО гКНržКn Т u ovom oНsОku, uг prТmОsu РrotОskО. OnК УО ТгrКžОnК

u "suНКrКnУu" "poРrОšnoР" tОrМnoР СoНК u ЛКsu oН tonТkО Нo НomТnКntО (u НruРom rОРТstru) sК

istovremenim pulsiranjem "neprikosnovenog" C-dur kvintakorda u deonici desne ruke. Naime,

prО nОРo što sО ЛКs ‘vrКtТ’ u okvТr C-НurК nК ton НomТnКntО, on sО krОćО po tОrМКmК, КlТ polКгТ oН

‘poРrОšnО’ polКгnО tКčkО, oНnosno гК polustОpОn nТžО, čТmО sО МОo СoН oНvТУК u CОs-duru,

lidijskoj oblasti (u enharmonskom zapisu).60

TumКčОnУО КkorКНК koУО ПormТrК ЛКs, kКo mОНТУКntО

i polarnog unutar C-dura bilo bi ovde forsirano i neadekvatno. Ovo je kratkotrajno, duhovito

"ТsklТгnućО" u CОs-dur u basu, sa istovremenim C-durom u gornjem planu, ovde formiralo

ЛТtonКlnu sТtuКМТУu. NК krКУu, u гКvršnom oЛrtu, tОmК УО ponovo nКkrКtko ТsklТгnulК u oЛК plКnК,

КlТ гК polustОpОn vТšО, u МТs-mol. SКmo nКТгРlОН ‘oЛТčnom’ kКНОnМom D–T C-НurК, гКvršКvК sО

ovКУ oНsОk; oЛК КkorНК su ‘гКčТnУОnК’ vОlТkТm sОptТmКmК, К lТnТУК РornУОР РlКsК ПormТrК, počОv

60

MožО sО uočТtТ slТčnost ovoР motТvК nКsloУКvКnТС tОrМТ, sК motТvom u prvom stКvu (Тг. t. 100). KКsnТУО, u НОlu B НruРoР stКvК, РНО УО motТv korТščОn u mКlo ТгmОnУОnom vТНu, tК slТčnost НolКгТ Нo vОćОР ТгrКžКja.

203

oН ТsklТгnućК u МТs-molu, МОlostОpОnТ СoН. TrОЛК ТstКćТ НК УО ТsklТгnućО u МТs-mol ostvareno na

kКrКktОrТstТčКn prokoПУОvskТ nКčТn, postupkom vođТčnО moНulКМТУО (oгnКčОno strОlТМКmК u

primeru). Fizionomija same teme poНržКvК РrotОsku – onК УО ТronТčno mКršОvskoР prТгvukК:

Primer br. 179 Sonata br. 6, II stav (t. 30– 36):

Iznenadnim pijanisimom u visokom registru, nastupa ponovo osnovna tema (a) u C-

Нuru. TОmК УО vКrТrКnК utolТko što УО pОНКlnТ, stКtТčnТ ЛКs pokrОnut kroг rКгložОnО kvТntolnО

КrКЛОskО РНО sО pОНКlnТ tonТčnТ troгvuk prostТrО kroг trТ oktКvО, К u РornУОm rОРТstru, melodijska

lТnТУК tОmО УО prКćОnК vođТčnТm, tУ. гКНržТčnТm КkorНТmК prОmК tonТМТ Т prОmК skrОtnТčnoУ

subdominanti ovog tipa:

Primer br. 180 Sonata br. 6, II stav (t. 36), (t. 38), (t. 39), (t. 40):

Skrećemo pažnju na vođični akord pred dominantom koji zvuči kao obrtaj malog

durskog nonakorda as-c-es-ges-b, ali se radi o C: -VIID sa disalterovanom tercom, fis-as-ais-c-es.

Pri vezi sa dominantom, tri tona se razrešavaju polustepeno – bas u drugom registru, ali četvrti

ton – umanjena kvinta – kreće se celostepeno naviše (!), melodijski, u kvintu dominante,

204

formirajući paralelne kvinte61

(videti sledeći primer). Ova akordska struktura hromatskog tipa je

spoj dvostrukoumanjenog i tvrdoumanjenog septakorda sa umanjenom septimom.62

Zanimljiva je i pojava tercnog višezvuka na D, gde su u spoljnim glasovima tonovi

dominante – u desnoj ruci su četiri gornja tona višezvuka, koji čine septakord VI, ali nije reč o

bikordu jer se u basu u kvintolnoj figuraciji nadovezuju ostali tonovi koji potvrđuju da je u

pitanju tercdecimakord dominante, bez septime.

Primer br. 181 Sonata br. 6, II stav (t. 42– 43):

TОmК УО rОНuМТrКnК nК prvu rОčОnТМu Т гКustКvlУК sО nК НomТnКntТ, К potom sО

nКТгmОnТčno ТгlКžu oЛО tОmО po kvТntnom kruРu nКvТšО – u G-duru (tema b, pa tema a) i D-duru

(tОmК Л). PoslОНnУК poУКvК tОmО Л УО гnКtno prošТrОnК. NК Пonu tonТčnoР kvКrtsОkstКkorda, gornji

РlКs СromКtskТ ПТРurТrК oko tonТčnО kvТntО, proНužКvКУućТ tКУ pokrОt Т kКНК sО Пon СКrmonskТ

mОnУК po mОНТУКntnom СoНu nКnТžО nК >SM64, S

64,

<SMS

64. Pritom se stvaraju sudari hromatskog

motiva g-gis-a u gornjem glasu sa akordima S i <SMS u podlozi. Hromatski pokret se zaustavlja

nК tonu Р Т oЛrКгuУО sК ЛКsom tonТčnu kvТntu novoР, М tonКlТtОtК. BКs ТmТtТtКtТvno prОuгТmК ТРru

СromКtskoР motТvК Нo tonТčnО tОrМО (prОko snТžОnoР II), К potom nК Пonu S7, motТv kružТ oko

kvinte subdominante uz istovremeno smenjivanje male i velike septime.

61

PorОН poгnКtТС pКrКlОlnТС kvТntТ u tОorТУТ СКrmonТУО, К to su „SkКrlКtТУОvО“, „MoМКrtovО“, „ŠuЛОrtovО“, koje nastaju prilikom oНrОđОnТС kКrКktОrТstТčnТС vОгК, opisani pokret paralelnih kvintТ Тг umКnУОnО u čТstu КlТ navišО,

pri vezi VIID – D, prvi je НОПТnТsКo kompoгТtor KonstКntТn BКЛТć kКo „MokrКnУčОvО kvТntО“, u proučКvКnУu MokrКnУčОvТС rukovОtТ (vТНОtТ u BКЛТć, K. „MokrКnУčОvО kvТntО“, ГЛornТk rКНovК o St. St. MokrКnУМu, urОН. M. VukНrКРovТć, BОoРrКН, SANU, 1971., str.153-157) U „MokrКnУčОvТm“ kvТntama odstupanje od ‘prКvТlnoР’ trОtmКnК krТtТčnoР tonК proТгТlКгТ Тг СКrmonТгКМТУО nКšО nКroНnО mОloНТУО – čОsto u ЛКlkКnskom molu – sa uzlaznim

гКvršОtkom nК НruРom stupnУu, kКo kvТntТ КkorНК НomТnКntО, komО prОtСoНТ VIID. KoН ProkoПУОvК sО, mОđutТm, fenomОn pКrКlОlТгКmК УКvlУК u rКгlТčТtТm vТНovТmК Т čТnТ НОo nУОРovoР СКrmonskoР sТstОmК, К nКvОНОnТ oНlomКk ilustruje njegovu toleranciju prema ‘krТtТčnТm’ tonovТmК, ТlТ u šТrОm smТslu, prОmК СromКtТгКМТУТ, s oЛгТrom nК to НК alterovani tonovi imaju isti – samostalni – stКtus kКo НТУКtonskТ, čТnОćТ ТntОРrКlnТ sКstКv tonКlТtОtК. 62

Isti tip strukture se nalazi u t. 56 i t. 137.

205

HromКtskТm pКsКžom uvoНТ sО poslОНnУТ nКstup tОmО u okvТru МОloР oНsОkК. TОmК УО u

osnovnom tonКlТtОtu sК vКrТrКnТm ЛКsom Т СКrmonskТ vКrТrКnТm гКvršОМТmК ПrКгК: mutКМТУК

tonike sa zastojem na e: VI (E:SM>) u prvoj frazi, i mutacijom dominante na kraju druge fraze,

gde se ujedno prelazi u D-dur sa zastojem na D:SM>, čТmО sО okončКvК НОo A. Zanimljivo je

uočТtТ НК sО uprКvo na mestu gde je na platou D: SM> ЛТo ТntОrpolТrКn čОtvorotКkt kКo prošТrОnУО

u okviru prve poУКvО tОmО К, ovНО počТnУО, nК ТstoУ СКrmonskoУ osnovТ, novТ oНsОk – B.

Odsek B (t. 93–130) ПrКРmОntКrnО УО strukturО, К u tОmКtskom poРlОНu, kКko УО vОć ЛТlo

rОčОno, nО НonosТ nov mКtОrТУКl, vОć УО гКsnovКn nК motТvu tОmО Л Т kКrКktОrТstТčnom

hromatskom motТvu Тг prošТrОnУК tО tОmО, koУТ su ovНО sУОНТnУОnТ u kКrКktОrno novu МОlТnu. To УО

prКćОno Т promОnom tОmpК (meno mosso), slivenijom agogikom namesto pulsiranja u staccatu,

postupnТm НТnКmТčkТm sОnčОnУОm гК rКгlТku oН kontrКstnoР, ТгnОnКНnoР smОnУТvКnУК

НТnКmТčkТС plКtoК, što МОo tok voНТ kК ОksprОsТvnТУОm, nОoromКntТčКrskom nКЛoУu. TonКlnТ plКn

НОlК B u počОtnom toku oЛuСvКtК krКtkotrКУnО МОntrО oН sКmo nОkolТko tКktovК: Л-mol, h-mol,

D-НurК (uг prožТmКnУО sК Н-molom), C-dur, a potom se ustaljuje B centar (uг prožТmКnУО sК Л-

molom) Т trКУО Нo krКУК oНsОkК. Vrlo čОst tonКlnТ oНnos koУТ ProkoПУОv korТstТ ТгmОđu НОlovК

forme – a to je polarni, prisutan je i u ovom stavu.

U СКrmonskom poРlОНu гКnТmlУТv УО sКm počОtКk oНsОkК, РНО sО mutКМТУom гКvršnoР

akorda A odseka ustanovljava b-mol, К u okvТru koРК sО oНvТУК ТРrК uгКstopnТС rКгoložОnТС tОrМТ

(motТv Л tОmО Тг oНsОkК A) polКгОćТ oН tonТčnО tОrМО nКvТšО, pК nКnТžО.


U drugom, silaznom nizu terci se tok odvodi u molsku frigijsku oblast u enharmonskoj

notaciji – h-mol. U tom tonКlТtОtu sО УКvlУК СromКtskТ motТv Тг prošТrОnУК Л tОmО, К potom slОНТ

modulacija u D-dur (sa kratkotrajnom mutacijom) u kome nastupa tema kojom УО otpočОo ovКУ

odsek (t. 104). Sledi prolazno istupanje u C-Нur, prОko koРК sО НostТžО ponovo Л tonКlТtОt

206

promОnlУТvoР roНК u kom sО oНvТУК МОo НКlУТ tok ovoР oНsОkК. PočОtnТ motТv uг kКrКktОrТstТčnТ

rКгložОnТ sОptКkorН oН tonТčnО tОrМО sО ponovo ТгlКžО u b-molu, a na kraju, posle razlaganja

tonike B-dura, ovaj akord ostaje da pulsira bez terce i kvinte, uz postepeno dodavanje septime i

kvКrtО, ПormТrКУućТ kvКrtnТ КkorН. BКs sО potom СromКtskТ spuštК oН tonТkО Нo tonК НomТnКntО

čТmО sО oЛrКгuУО sКгvučУО П-as-b-Оs Т tТm postupkom sО nК nОoЛТćКn nКčТn uvoНТ osnovnТ tonКlТtОt

E-dur i priprema repriza A odseka. NКТmО, Кko ЛТ sО НКto sКгvučУО Т moРlo ‘čutТ’ kКo КkorН sК

nОrКгrОšОnom sОptТmom prОН sОkstom tОrМkvКrtКkorНК DS B-НurК, prТ vОгТvКnУu sК slОНОćТm

akordom (‘rКгrОšОnУОm’ u) – E:T, postaje jasno da je potencijalna subdominanta B-dura

‘гКmОnУОnК’ svoУТm СromКtskТm НvoУnТkom. TТmО sО uspostКvlУК НК okvТrnТ tonovТ (ЛКs Т soprКn)

ovoР sКгvučУК čТnО –VII6 E-НurК (sК ОnСКrmonТУom ОsзНТs), prТ čОmu sО unutrКšnУТ ‘nО uklКpКУu’

u tКУ КkorН, КlТ ТpКk čТnО vođТčnО tonovО prОmК kvТntТ Т НoНКtoУ kvКrtТ tonТčnoР КkorНК E-dura.

FormТrКno sКгvučУО ovoР tТpК prОНstКvlУК УОНnu oН tТpТčno prokoПУОvskТС promОnК tonКlТtОtК –

vođТčnu moНulКМТУu, РНО svК čОtТrТ tonК u КkorНu čТnО vođТМО гК КkorН u koУТ sО rКгrОšКvК.


RОprТгК (t. 131) УО гnКtno skrКćОnК; poslО ТгlКРКnУК osnovnО tОmО u osnovnom tonКlТtОtu

u ПТРurТrКnoУ vОrгТУТ sК kvТntolnТm КrpОđТmК, НКtК УО tОmК Л, rОНuМТrКnК nК počОtnТ trotКkt, nК

koУu sО nКНovОгuУО osnovnК tОmК. TonКlnТ plКn sО krОćО oН E-dura, D-dura gde se pojavljuje

tema b, do A-dura, za zastojem na dominanti A-dura (t. 147) koja postaje tonika osnovnog E-

НurК. U momОntu prОгnКčОnУК НКt УО sОРmОnt koУТ УО čТnТo prošТrОnУО u ТnТМТУКlnoУ poУКvТ osnovnО

207

tОmО. OvНО УО tКУ sОРmОnt mОloНТУskТ potpuno ТНОntТčКn (РornУТ РlКs), КlТ УО ukloplУОn u НruРКčТУu

tonalnu ravan, tj. umesto na pedalu dominante Cis-dura, ovde je isti melodijski motiv dat u

osnovnom tonalitetu na pedalu tonike.

CoНОttК (t. 151) proНužКvК tonТčnТ Пon, ovНО u vТНu tonТčnО sОkstО, nКН koУТm sО

poslОНnУТ put čuУu motТvТ osnovnО tОmО. NКТгmОnТčno pulsТrКnУО КkorКНК M< i sS, zatim D za

VIV. i VIV. vodi, u momentu prekida pedala preko hromatskih paralelnih terci u suprotnom

krОtКnУu РlКsovК, u ЛТkorН "vođТčnТС" КkorКНК prОmК tonТМТ: F+L. PulsТrКnУО lТНТУskoР КkorНК

("prokoПУОvskО" НomТnКntО) u vТsokom rОРТstru prКćОno УО СromКtskom ОkstОnгТУom unutrКšnУОР

glasa do sekundakorda iste funkcije, sve na jednovremenom pulsiranju frigijskog kvintakorda u

ЛКsu, koУТ u sКmom гКvršnom oЛrtu skrОćО nК mОНТУКntnТ КkorН prОН konКčnТm rКгrОšОnУОm

bikorda u toniku:


208

TrОćТ stКv Tempo di valzer lentissimo, C-dur

DuЛokК ТгrКžКУnost Т lТrskТ kКrКktОr trОćОР stКvК slОНТ lТnТУu lКРКnТС stКvovК II Т IV

sonate u pogledu koncepcije sonatnog ciklusa i uloge ovog stava kao misaono-poОtskО sržТ НОlК u

celini. Ovde je lirizam zaodenut karakterom laganog valcera u 9

8 mОtru, čТУО lТnТУО šТrokoР potОгК

Т НuРoР НКСК svОНočО o spОМТПТčno proПТlТsКnoУ mОloНТoгnostТ ProkoПУОvК. NОoЛТčno suРОstТvКn u

svoУoУ lТrТčnostТ, К u НuСu vКlМОrК, ovКУ stКv nosТ МrtО sМОnТčnostТ Т КsoМТrК nК “ljubavno-

sКnУКlКčku ОpТгoНu”63 iz njegovih opera.

Osnovni tonalitet stava je C-dur, oblik je trodelni sa veoma zanimljivom koncepcijom

prvog dela. Naime u prvom delu (t. 1–41), osnovni tematski materijal se eksponira tri puta u

slОНОćoУ tonКlnoУ orРКnТгКМТУТ: prvК (prošТrОnК) rОčОnТМК počТnУО u C-duru, oscilira prema

paralelnom a-molu, prolazi kroz D-dur, zatim G-dur a kadencira na kvintsekstakordu dominante

polaznog C-НurК (t. 12). DruРК rОčОnТМК počТnУО ТstovОtno (u C-duru), dalji tok je izmenjen, a

kКНОnМТrК tКko što uvoНТ tonКlТtОt u kom гКpočТnУО trОćК rОčОnТМК. tУ. As: F,-VII. MožО sО

prТmОtТtТ НК УО u kКНОnМКmК Т prvО, К nКročТto НruРО rОčОnТМО prТmОnУОn postupКk СКrmonskoР

ulКnčКvКnУК, koУТ ТnКčО kvКНrКtnТm ПormКМТУКmК sКmТС rОčОnТМК (4+4+4; 8) oЛОгЛОđuУО

svojevrsnu “otvorenost”. TrОćК rОčОnТМК Нonosi isti materijal, sada u As-duru, (sa oscilacijom ka

f-molu, КnКloРno prvoУ rОčОnТМТ), КlТ гКtТm rКгvТУК novu lТnТУu u Кs-molu, poslО koУО sО vrКćК

Тstom mКtОrТУКlu u ТstТm tonКlТtОtТmК Тг prvО rОčОnТМО, Т kКНОnМТrК nК НomТnКntТ C-dura.

OčОkТvКno rКгrОšОnje u toniku C-dura zamenjeno je pojavom (ponovo) As-dur tonike (t. 38), kao

НК ćО kruР ТгlКРКnУК tОmО НoЛТtТ Уoš УОНКn гКmКС, no tОmК УО гКustКvlУОnК poslО prvoР tКktК

čТnОćТ, гКprКvo, prОlКг kК НОlu B. OvКkКv rКsporОН mКtОrТУКlК НКУО osnovК гК НvoУКko tumКčОnУО.

PrО svОРК, trОЛК uočТtТ НК УО prvК rОčОnТМК ТгРrКđОnК oН trТ čОtvorotКktК u rКгlТčТtТm

tonКlТtОtТmК, oН koУТС УО trОćТ čОtvorotКkt trКnspoгТМТУК prОtСoНnoР, no Т porОН sporoР tОmpК,

ovНО РovorТmo o rОčОnТМТ, УОr СКrmonsko nКНovОгТvКnУО, mОloНТУsko vКУКnУО Т НТnКmТčko

nТУКnsТrКnУО РrКНО УОНnu МОlТnu. S oЛгТrom nК гКokružОnО rОčОnТčnО ПormКМТУО u koУТmК УО, u

suštТnТ, ОksponТrКn ТstovОtКn mКtОrТУКl – variran, tonalno promenljiv, ali i sa razvijanjem novih

tОmКtskТС ТНОУК u okvТru svКkО rОčОnТМО, možО sО РovorТtТ o pОrТoНu oН trТ rОčОnТМО nОУОНnКkО

НužТnО (12+8+17), ЛoРКtoР moНulКМТonoР plКnК sК гКvršОtkom nК polukКНОnМТ osnovnoР

63

, И., , , , 1957., str. 254.

209

tonКlТtОtК. TonКlnТ Т СКrmonskТ plКn sКmo okvТrК rОčОnТМК (nУТСov počОtКk Т krКУ) ЛТ ЛТo: 1. C:T–

C:D; 2. C:T–As:VII; 3. As:T–C:D. 64

Nekoliko drugih momenata u vezi sa oblikovanjem dela a tКkođО гКvrОđuУО pКžnУu. IКko

poУКvК moНulКМТУК u toku sКmТС rОčОnТМК nТУО nОoЛТčnК, nКčТn koУТm otpočТnУu НruРК Т trОćК

rОčОnТМК, pК Т prОlКг, ТntОrОsКntКn УО po tomО što sО tonКlnТ МОntrТ ustanovljuju upravo u momentu

poУКvО tОmО, oНnosno u spoУu sК КkorНom koУТ nОposrОНno prОtСoНТ. NТУО rОč, НКklО, nТ o

tonalnom skoku, ni o odsustvu modulacionog momenta, ali je efekat takav da se do pojave nove

tonike – u tesnoj vezi sa samom temom – zapravo nО гnК koУТ ćО tonКlnТ МОntКr nКstupТtТ. DruРК

rОčОnТМК uvОНОnК УО tКko što УО гКvršnТ čОtvorotКkt prОtСoНnО ЛТo u G-duru, dakle na

dominantnom platou ciljnog C-dura. No cilj se u toj funkciji ne prepoznaje sve do samog

гКvršnoР НОlК tКktК, РНО sО НoНКvКnjem male septime G-Нur prОгnКčuУО u НomТnКntu Т tТmО sО

neposredno uvodi C-Нur, tonКlТtОt u kom počТnУО НruРo ТгlКРКnУО tОmО – tУ. НruРК rОčОnТМК. NК tКУ

nКčТn sО poУКvК osnovnoР mКtОrТУКlК, НКklО onoР vОć čutoР Т prОpoгnКtlУТvoР гКokružuУО,

odnosno potvrđuУО Т u tonКlnom КspОktu. Još ТntОrОsКntnТУТ УО momОnКt uvođОnУК trОćО rОčОnТМО –

u As-Нuru. OvНО ćОmo гК trОnutКk гКnОmКrТtТ čТnУОnТМu НК ТгЛor As-НurК nТУО sКsvТm slučКУКn, s

obzirom na to da je u pitanju polazni tonalni centar dela B. Modulacija u navedeni tonalitet se

odigrava putem silaznog hromatskog kretanja kvartsekstakorada u desnoj ruci od tonike C-dura

(na frigijskom II stupnju u basu) do tonike As-dura – C: T, L, SS, As:II, F, -VII, T, dok u

diskantu pulsira ton g kaodominanta C-НurК (postКvšТ vođТМК novoР tonКlnoР МОntrК). DКklО,

posle niza prolaznih akorada, As-Нur УО potvrđОn tОk poУКvom tОmО.

64 S НruРО strКnО, sКmo trКУКnУО trОćО rОčОnТМО, К Уoš vТšО poУКvК novО tematske ideje (u as-molu, t. 26)

НonОklО osporКvК ovo tumКčОnУО, oНnosno otvКrК moРućnost гК НruРКčТУО, РНО ЛТ nОspornК troНОlnost celog odseka

mogla ЛТtТ oгnКčОnК kКo К Л К1. DОo К ЛТ sКčТnУКvКo pОrТoН oН НvО rОčОnТМО (12+8), НОo Л u ПormТ rОčОnТМО (9), iako

počТnУО ТstТm mКtОrТУКlom, oprКvНКvК novК tОmКtskК ТНОУК u НКlУОm toku, К poslОНnУК rОčОnТМК – a1, u ovom

tumКčОnУu ЛТ sО sКstoУКlК Тг НvК čОtvorotКktК – НruРoР Т trОćОР Тг НОlК К, u ТstТm tonКlТtОtТmК (D-dur i G-dur) – sa

novТm, ТntОnгТvnТУТm НТnКmТčkim klimaksom (ff), Т НКklО, ЛОг počОtkК osnovnО tОmО. ČТnТ sО, ТpКk, НК УО ЛОг oЛгТrК na pojavu nove tematske misli – koja nije nesrodna ostalim materijalom, ovaj odsek (b+a1, t. 21–38) monolitan,

nОНОlУТv, tО kКo tКkКv ПormТrК УОНnu vОlТku rОčОnТМu sК unutrКšnУТm prošТrОnУОm, pК trОЛК НКtТ prОНnost prvom tumКčОnУu.

210


Primer br. 185b (t. 10–13):

211

Primer br. 185c (t. 16–22):

SpОМТПТčnost mОloНТoгnostТ ovoР stКvК ТгrКžОnК УО kКko u rКгvТУКnУu lТnТУК НuРoР НКСК Т

šТrokoР КmЛТtusК u komplОmОntКrnom oНnosu sК krКćТm, kontrКpunktskТm lТnТУКmК, tКko Т u

ЛoРКtstvu vКnКkorНskТС tonovК, prОtОžno СromКtskТС, koУТ osТm mОloНТУskО ТгvКУКnostТ, ПormТrКУu

i svojevrsnu harmonsku rОlУОПnost гvučnО slТkО. NКТmО, СКrmonskТ sКНržКУ osnovnО tОmО, porОН

pomenutih modulacija, ispoljen je u funkcionalno prepoznatljivim akordskim vezama; utoliko

prО УО uloРК vКnКkorНskТС tonovК poНvučОnК. NКrКvno, Т u okvТru УОНnostКvnoР СКrmonskoР

plКnК, ProkoПУОv uspОvК НК ostvКrТ nОočОkТvКnu ЛoУu. TКko, nК sКmom počОtku tОmО, poslО

tonike, on daje septakord molske niske submedijante (enharmonski notirane) i sama melodijska

lТnТУК sО nКkrКtko oНvТУК u toУ sПОrТ, pК sО možО РovorТtТ o prošТrОnoУ mОdijantici, odnosno

ТsklТгnuću u НКlОkТ РТs-mol (tj. u medijantni as-mol, vidi primer br.186a). Ovaj fon se uliva u

гКНržТčno sКгvučУО НomТnКntnoР nonКkorНК nК tonТМТ u ЛКsu. HromКtskК prolКгnТМК Т гКНržТМО

prТtom УО НoНКtno oЛoРКćuУu, ПormТrКУućТ lТНТУskТ sekstakord (prvo molski, pa durski) u gornjim

РlКsovТmК. TrostrukО prolКгnТМО koУО nОposrОНno prОtСoНО ovom sКгvučУu čТnО vođТčnО tonovО

гК lТНТУskТ КkorН, К tТmО НoprТnosО nКrКstКnУu СКrmonskО nКpОtostТ u čОmu prОpoгnКУОmo УОНКn

oН kКrКktОrТstТčnТС ProkoПУОvlУОvТС postupКkК, koУТm УО potОnМТrКnК uloРК vođТМО, oНnosno

vođТčnoР КkorНК. DruРТ momОnКt vrОНКn pКžnУО УО poУКvК D-Нur tonТkО u prvoУ rОčОnТМТ, koУК

212

гКгvučТ svОtlo poslО osМТlovКnУК kК К-molu. Kontrast boja svetlo – tamno (C: sm, D, T, L)

ostvaren postupno, no ТpКk u krКtkom ТntОrvКlu, НКУО spОМТПТčnu žТvotnost СКrmonskom sКНržКУu.

SvОtlК ЛoУК УО poНržКnК vОгom sК (ponovo) lТНТУskТm КkorНom u ПТnom ТmТtКМТonom НТУКloРu

ТгmОđu РornУОР Т srОНnУОР РlКsК. Uspon Нo vТsokoР rОРТstrК uг НostТРnut НТnКmТčkТ klimaks (f)

МОlО rОčОnТМО, kКo Т mКrkТrКnТ tonТčnТ pОНКl u ЛКsu, К potom Т pОНКl u РornУОm РlКsu, НКУu ovom

sОРmОntu kКНОnМТrКУućТ kКrКktОr. Uг postОpОn pКН НТnКmТčkО tОnгТУО, ovКУ čОtvorotКkt sО potom

transponuje u G-dur (vidi primer br. 186b).

U drugoj rОčОnТМТ, koУК počТnУО ТstovОtno, u osnovnom tonКlТtОtu, (t. 13) ТгostКvlУОn УО

D-Нur čОtvorotКkt, kКo Т nУОРovК trКnspoгТМТУК, К НКt УО DОs-dur akord, dakle frigijski C-dura. Na

ovom Пonu sО ТnsТsТtТrК u toku čОtТrТ tКktК, РНО postoУТ oНгvuk НТУКloРК Тг Тгostavljenog

čОtvorotКktК, nКrКvno u НruРКčТУОm vТНu, pК sО tТm postupkom ovК НvК mКtОrТУКlК НovoНО u

blisku vezu. Frigijski akord usledio je posle DS, a posebna boja ostvarena je vezom frigijskog sa

VI stupnУОm. ГКnТmlУТvo УО uočТtТ НК sО svКkК nКrОНnК poУКvК snТžОnoР II stupnУК oНvТУК u spoУu

sК tonТčnТm КkorНom, ТгК koР slОНТ VI, К НvostrukО prolКгnТМО u srОНnУОm РlКsu ПormТrКУu

(slučКУnТ) vКntonКlnТ ПrТРТУskТ гК VI (vТНТ prТmОr Лr. 186c).

Deo B (t. 42) donosi novu temu u drugom metru i tempu (34, poco piu animato), bitno

kontrКstnu u kКrКktОru, koУТ НonОklО КsoМТrК nК ПolklornТ nКpОv. DОo B sКčТnУКvКУu НvК oНsОkК,

od kojih drugi, kao nova stepenica u gradaciji kontrasta, poprima karakter razradnog dela.

Polazni tonalni centar dela B je As-dur sa lidijskom komponОntom. U krКćОm uvoНu

oНvТУК sО ТmТtКМТonК ТРrК ПТРurТrКnoР pОНКlК nК tonТМТ u ЛКsu (skrОtnТčnТ pokrОt T–VII) i

figuriranog pedala dominante (IV<–V) u РornУОm Т srОНnУОm РlКsu, koУК oЛrКгuУО nКТгmОnТčnТ

pokret simultanih pa sinkopiranih paralelnih kvinti i oktava. Ostinatna linija basa se uliva u

počОtКk tОmО, pКrКlОlТгmТ nОstКУu, К nУТСov trКР sО nКгТrО u povrОmОnom postupnom Т

ТstosmОrnom krОtКnУu ЛКsК Т НТskКntК. TОmu čТnТ УОНnК vОlТkК prošТrОnК rОčОnТМК гКokružОnК

kadencom As: II6 D T (t. 54–55). Asocijaciju na folklorni prizvuk ostvaruje struktura melodijske

lТnТУО ovoР oНsОkК, РНО sО uočКvК ponКvlУКnУО sОРmОmКtК tОmО, kКo Т ponКvlУКnУО poУОНТnТС

tonova, koji formiraju melodijske zastanke, kao da je u pitanju latentna verbalizacija. I

harmonizaМТУК tОmО nКУvОćТm НОlom poНržКvК nУОn КsoМТУКtТvno ПolklornТ prТгvuk. PorОН

funkcionalno jasnih veza, tu su i modalni obrti VI – III, III – II, T – f, kao i upotreba akorada

lidijskog modusa. Iskorak iz “jednostavnog” СКrmonskoР rОšОnУК, koУО ovНО prОovlКНКvК, čТnО

213

НvК momОntК; s УОНnО strКnО, prТsutnК su prolКгnК sКгvučУК kКo rОгultКt lТnОКrnoР krОtКnУК Т

oЛТlУК vКnКkorНskТС tonovК, prОtОžno СromКtskТС, К s НruРО strКnО, porОН ostТnКtnО lТnТУО Т

pКrКlОlТгКmК, nКРlКšОnК УО upotrОЛК pОНКlnТС tonovК u РornУОm i srednjem glasu.


Ona je varirano ponovljena sa registarskim prelomima melodijske linije u prvom delu

rОčОnТМО, КlТ Т uг СКrmonskО ТгmОnО koУО НoprТnosО osМТlovКnУu kК novom МОntru – c-molu. Prvi

čОtvorotКkt гКokružОn УО vОгom As: VIIIII-III, odnosno istupanjem u c-mol. Pojava molske

dominante As-dura (odnosno c: m>) u НКlУОm toku tКkođО čТnТ ovo mОsto moНКlno oЛoУОnТm (t.

62 Т 65, vТНОtТ slОНОćТ prТmОr), mКНК sО, u НКtom СКrmonskom kontОkstu ovКУ КkorН možО

tumКčТtТ Т kКo vКntonКlnТ II гК suЛНomКntu. TОk гКvršnТ oЛrt – IV6 II6 D T utvrđuУО As-dur.

ГКvršnТ КkorН УО tonТčnТ kvКrtsОkstКkorН čТУТ ЛКsov ton – гКНržКn Тг prОtСoНnoР КkorНК

dominante – potom u Kodeti uspostavlja ponovni ostinatni pokret IV<–V, kКo u uvoНu, čОmu sО

214

prТНružuУu ostКlТ РlКsovТ u ТРrТ sТmultКnТС Т sТnkopТrКnТС pКrКlОlnТС oktКvК. TТmО sО sТmОtrТčno

гКokružuУО prvТ oНsОk НОlК B.


Odsek koji sledi (t. 71) donosi razradu prethodnog materijala i to ne samo onog iz dela

B, vОć Т mКtОrТУКlК Тг prvoР НОlК. PostupМТ vКrТrКnУК tОmО B НОlК, u novoУ ПКkturТ Т uг Лrгu

promОnu tonКlnТС МОntКrК, ЛТtno mОnУКУu nУОn osnovnТ kКrКktОr. PočОtnТ motТv ovО tОmО, uг

raznovrsne intervalske i rТtmТčkО ТгmОnО, НКt УО kКo НvotКkt u novom tonКlnom МОntru – in A;

НvotКkt УО гКtТm ponovlУОn Тn G. MoНulКМТУК УО ТгvršОnК pomoću prОгnКčОnУК A: VI#7 u G: l7 (t.

72). Zanimljiva je smena durske i molske tonike u ovim dvotaktima sa efektom “eha”. Iz

rКгloženog septakorda VI stupnja G-dura izranja figura na kojoj se ponavljanjem insistira; figuru

čТnТ prvo prОkomОrnТ kvТntКkorН, koУТ УО potom komЛТnovКn sК НurskТm kvТntКkorНom (НvoroНnО

215

kvinte g-h-dis i g-h-d). U tonalno fluidnoj situaciji, dalji tok teme se možО tumКčТtТ sКmo

asocijativno kao ponovni lidijski A centar (t. 76). Opisana figura uvodi u nastavak prekinute

tОmО. Iг ПТРurО proТгТlКгТ rКгložОnТ КkorНskТ ostТnКto, pomОrОn гК polustОpОn nКvТšО Т čТnТ Пon

molskog lidijskog akorda, dok se melodijski tok teme odvija u paralelnim velikim tercama u

gornjem glasu.65 U porОđОnУu sК orТРТnКlnТm vТНom tОmО, moРlo ЛТ sО РovorТtТ o trОnutnom РТs-

molu u ovom sОРmОntu. MОđutТm, ЛТkorН FrТРТУskoР Т VII (ОnСКrmonskТ notТrКnoР) koУТ slОНТ, К

nКročТto poУКvК nОНvosmТslОnО НomТnКntО A МОntrК u НКlУОm toku, rКsvОtlУКvКУu trОnutnu

nedoumicu.


Zanimljivo je data modulacija u H-dur. Nizanje tri (nepotpuna) umanjena septakorda

uslovne funkcionalnosti u levoj ruci sa kojima resko disoniraju pedalni tonovi u temi u desnoj

ruМТ, nКrušКvКУu tonКlnu РrКvТtКМТУu. U sКгvučУu koУО nОposrОНno prОtСoНТ H-duru latentno stoji

Уoš УОНКn umКnУОnТ sОptКkorН, čТУК ЛТ uslovnК ПunkМТonКlnost ЛТlК II<. Istovremena prolaznica u

ЛКsu (НТsКltОrКМТУК) čТnТ sК II< vođТčnО tonovО prОmК tonТčnoУ tОrМТ novoР tonКlТtОtК, što УО УОНКn

oН kКrКktОrТtТčnТС ProkoПУОvlУОvТС postupКkК u vОгТvКnУu НvК КkorНК prТ moНulКМТУТ. OгnКkК

pesante, nТskТ rОРТstКr Т НostТРnutК prvК НТnКmТčkК kulmТnКМТУК УКčОР ТntОnгТtОtК (f) u ovoj

sТtuКМТУТ vОć НovolУno РovorО o postКvlУОnom НrКmКturškom МТlУu.

65

Rad sa motivom iz B dela na ovom mestu asocira na osnovni motiv prvog stava.

216


SlОНОćК ОtКpК rКгrКНО mКtОrТУКlК, uУОНno НrКmКturškТ Т НТnКmТčkТ klТmКks МОloР oНsОkК

(Tempo I, t. 88), donosi samo naizgled nov materijal; po fakturi, registru, boji i dinamici,

segment koУТ УО ovНО ТгložОn, КnКloРКn УО НruРom čОtvorotКktu НОlК К (D-dur segment), odnosno

Уoš ЛlТžТ nУОРovoУ vКrТrКnoУ vОrгТУТ u trОćoУ rОčОnТМТ (t. 30) No umОsto kКrКktОrТstТčnО vОгО T – L

Тг toР čОtvorotКktК, ovНО sО nКlКгТ НruРКčТУК КkorНskК proРrОsТУК koУa destabilizuje kratkotrajan

tonalni centar H: T, M>, l, F. NКНovОгuУО sО mКtОrТУКl Тг ТstО (trОćО) rОčОnТМО НОlК К (Тг t. 26), koУТ

je ovde dat u a-molu (t. 91), Т tТmО sО гКvršКvК НОo B.

RОprТгТrКnУО НОlК К (t. 97) sКНržТ nОkolТko ЛТtnТС Т гКnТmlУТvo НruРКčТУТС momОnКtК. PrО

svОРК, to sО oНnosТ nК ПormКlnu konМОpМТУu. RОprТгК УО skrКćОnК nК НvО rОčОnТМО (umОsto trТ), гК

koУТmК slОНТ CoНК, no svО tОmКtskО potМОlТnО su prТsutnО, sКmo ukloplУОnО nК nov nКčТn. NКТmО,

osnovnoj melodijskoj liniji teme kontrapunktТrК u tОnoru sОРmОnt Тг НruРoР čОtvorotКktК trОćО

rОčОnТМО, uprКvo onКУ koУТ УО, kКo novК tОmКtskК potМОlТnК Т prouгrokovКo prošТrОnУО u НОlu К. TК

rОčОnТМК УО, НКklО, ПormКlno ТгostКvlУОnК, КlТ УО sКНržКУno Т КsoМТУКtТvno гКstuplУОnК onТm НОlom

koji je čТnТ ЛТtnom, što kКo postupКk ukКгuУО nК nОkolТko vОć prОpoгnКtlУТvТС momОnКtК u

ProkoПУОvlУОvom muгТčkom pТsmu: tОžnУu kК sКžТmКnУu, koУК sО vrlo čОsto ТspolУКvК u

kontrКpunktskom spКУКnУu rКгlТčТtТС tОmКtskТС ТНОУК, kКo Т smТsКo гК rКгlТčТtost u okvТru

istovetnosti.

217


IгmОnО u prvoУ rОčОnТМТ НonosО Т upotpunУОnУО nКkon kКrКktОrТstТčnО vОгО D: T – L,

akordima F i SM>, nК nКčТn slТčКn sroНnoУ sТtuКМТУТ u rКгrКНnom oНsОku НОlК B. KКo КntТpoН

prvom delu rОčОnТМО, ТгrКžОn НruРom ЛoУom, ПКkturom Т nКРlТm НТnКmТčkТm usponom, ovКУ

sОРmОnt prОНstКvlУК kulmТnКМТУu čТtКvoР oНsОkК. RОčОnТМК УО skrКćОnК nК osКm tКktovК

(poslОНnУТ, sОkvОntno postКvlУОn čОtvorotКkt ovНО УО ТгostКo) Т гКvršКvК sО, СКrmonskТ

neubedljivo, III stupnjem D-НurК, oНnosno tonТčnТm kvТntsОkstКkorНom, Кko sО uгmО u oЛгТr

pОНКlnТ ton tonТkО u РornУОm РlКsu. DruРК rОčОnТМК počТnУО u B-Нuru, К КnКloРno prvoУ rОčОnТМТ,

njen drugi deo je u osnovnom tonalitetu – C-Нuru, sК Тstom, НvoгnКčnom kКНОnМom. Tonalni

oНnosТ rОčОnТМК su НКklО: 1. C – D, 2. B – C, gde je istaknut efekat “svetle” boje u drugom delu

НruРО rОčОnТМО, oНnosno РНО sО (ponovlУОnТ) НТnКmТčkТ klТmКks poklКpК sК poУКvom osnovnoР

tonКlnoР МОntrК. RОčОnТМК УО Нoslovno ponovlУОnК u nКvОНОnom tonalnom odnosu, tj, radi se o

trКnspoгТМТУТ гК sОkunНu nТžО, čТmО sО РrКНТ НruРКčТУТ oНnos Т РuЛТ sО konМОpМТУК pОrТoНК.

NК slТčКn nКčТn kКo u НОlu К, nКНovОгuУО sО, Уoš УОНnom, tОmК – ponovo гК sОkunНu nТžО

u oНnosu nК počОtКk prОtСoНnО – no, to je varka. Tema se zaustavlja posle samo jednog takta,

oгnКčТvšТ počОtКk CoНО (t. 113), koУК prОНstКvlУК vrstu КntТklТmКksК. CoНК počТnУО u As-duru

ТгlКРКnУОm počОtnoР motТvК tОmО, slОНТ ТНОntТčnК sТtuКМТУК kКo u prОlКгu ТгmОđu НОlovК К Т B, К

zatim i uvodni ostinatni motiv iz dela B. Taj motiv donosi i mutaciju, enharmonski zapisanu u

gis-molu, pa se C-Нur koУТ slОНТ НovoНТ u vОгu sК prОtСoНnТm tonКlТtОtom prОгnКčОnУОm nУОРovО

218

tonТkО u molsku suЛmОНТУКntu, što УО koН ProkoПУОvК tТpТčКn postupКk. PoslОНnУО poНsОćКnje na

osnovnТ motТv stКvК, kКo НКlОkТ oНУОk u nТskom rОРТstru, nОposrОНno prОtСoНТ гКvršnom

smirenju.

IV stav Vivace, a-mol

SnКžnoР НrКmКtskoР КkМОntК Т ЛurnoР гvučnoР vrtloРК čТУК tОnгТУК spТrКlno nКrКstК Нo

sКmoР krКУК, čОtvrtТ stКv (Vivace) s jedne strane nosi ulogu klimaksa Sonate, a s druge, po

kКrКktОru Т ТntОnгТtОtu, čТnТ pКnНКn prvom stКvu, čТmО ProkoПУОv oЛlТkuУО svoУОvrsno гКokružОnУО

МТklusК. ГКokružОnУО postoУТ Т u tonКlnom КspОktu – povratkom na isti tonalni centar, ali molskog

roda (A – a). OvКkvК konМОpМТУК tonКlnТС oНnosК krКУnУТС stКvovК, гК rКгlТku oН vТšО uoЛТčКУОnoР

НurskoР ПТnКlК u molskom МТklusu, možО sО НovОstТ u vОгu sК sКmom tОmom prvoР stКvК, čТУК

tonКlnК strukturК Т УОstО kКrКktОrТstТčnК po kolОЛКnУu ТгmОđu НurskО Т molskО osnove. Nadalje,

postoУТ Т slТčnost ТгmОđu osnovnТС tОmК prvoР Т čОtvrtoР stКvК – okosnТМК oЛОУu tОmК УО tonТčnТ

kvintakord; u obe teme prisutan je IV<, što svО гКУОНno НКУО osnovК НК sО možО РovorТtТ o

МТklТčnom prТnМТpu 66

. ГКokružОnУО МТklusК postТРnuto УО i reminiscencijom na materijal prvog

stava, pre svega, na osnovni motiv prve teme, koji je ovde interpoliran kao epizoda (Andante).

OЛlТk čОtvrtoР stКvК УО ronНo sК trТ tОmО, sК umОtnutom rОmТnТsМОnМТУom, čТУК sСОmК УО

sТmОtrТčno postКvlУОnК: A B A C A (E) A C B A. Reminiscencija na materijal prvog stava

(oгnКčОnК slovom E) гКuгТmК nО sКmo po гnКčКУu, vОć Т po mОstu, МОntrКlnu poгТМТУu stКvК Т čТnТ

osu sТmОtrТУО. VОćТnК ПormКlnТС rОšОnУК, koУО ProkoПУОv prТmОnУuУО u sonКtnom МТklusu, nТsu

“čТstТ”, puki obrasМТ. IгКЛrКnТ oЛlТk УО uvОk sКmo polКгnТ okvТr koУТ ProkoПУОv nКНoРrКđuУО (ТlТ

proНuЛlУuУО), šТrТ ТlТ skrКćuУО, trКnsПormТšО ТlТ komЛТnuУО sК НruРТm oЛlТМТmК. TКko sО Т u ovom

stКvu moРu гКpКгТtТ postupМТ koУТ ukКгuУu nК tОžnУu kК ПlОksТЛТlnom trОtmКnu Пorme. Naime, u

sТmОtrТčnoУ postКvМТ, svКkКko ТгvОsnoУ, РНО МОntrКlnu tКčku čТnТ rОmТnТsМОnМТУК nК prvТ stКv, К

koУК sО možО sСvКtТtТ kКo čОtvrtК tОmК, postoУТ УОНnК “nepravilnost”, odnosno odstupanje, koje

možО НoЛТtТ НvoгnКčno tumКčОnУО. OНstupКnУО sО oНnosТ nК ТгostКvlУКnУО A tОmО ТгmОđu tОmК C

Т B. U НruРom ТгlКРКnУu tОmО A rКгvТУК sО novК tОmКtskК potМОlТnК (čТУО УО ТsСoНТštО, opОt,

moРućО povОгКtТ sК prvТm nКstupom ovО tОmО, o čОmu ćО kКsnТУО ЛТtТ rОčТ), koУК sКНržКУno Т

66

MožО sО konstКtovКtТ Т НК УО Т počОtnТ motТv tОmО trОćОР stКvК – kretanje u paralelnim velikim tercama –

srodan osnovnom motТvu prvoР stКvК, čТmО sО ТНОУК o tОmКtskom oЛУОНТnУКvКnУu upotpunУuУО.

219

formalno menja strukturu teme, obrКгuУućТ troНОlnТ konМОpt. TКУ mКtОrТУКl УО kКsnТУО ТnkorporТrКn

u НruРo ТгlКРКnУО C tОmО, РНО tКkođО čТnТ srОНТšnУТ НОo, tТmО promОnУОnО, troНОlnО srukturО ovО

tОmО. TКkvТm postupkom sО nО sКmo povОгuУu mКtОrТУКlТ Тг НvК tОmКtskК oНsОkК, što Т nТУО

nОoЛТčnК poУКvК, vОć sО oНsОМТ sКžТmКУu, К u ovom slučКУu, РrКНТ sО КsoМТУКtТvnК vОгК sК tОmom

A Т nК tКУ nКčТn sО kompОnгuУО nУОno ПormКlno ТгostКvlУКnУО. Ono УО, НКklО, sКmo uslovno, pК sО

nКvОНОnК sТmОtrТУК ТpКk НožТvlУКvК kКo potpunК, u oНnosu prОmК suštТnТ materijala, a ne prema

formalnom pregledu odseka.

TonКlnТ plКn stКvК po oНsОМТmК, uгТmКУućТ u oЛгТr sКmo polКгnО tonКlТtОtО tОmК, УО:

tema: A B A1 C A2 E A3 C1 B1 A4

tonalitet: a C b gis a A fis a A a

Iako su, u krupnim planovima formalne organizacije, tonalni centri jasno ispoljeni, oni

su ovНО, mnoРo vТšО nОРo u prОtСoНnТm sonКtКmК, lТšОnТ ПunkМТonКlnТС гКkonТtostТ; tonКlТtОt УО

ponОРНО oгЛТlУno НОгТntОРrТsКn Т НovОНОn Нo РrКnТčnО tКčkО prОmК КtonКlnostТ.

PrvК tОmК počТnУО u osnovnom К-molu, tokatnog УО kКrКktОrК Т protТčО polОtno ТКko u

prТРušОnoУ НТnКmТМТ. ProгrКčnК, СomoПonК ПКkturК, koУК prОovlКНКvК u МОlom stКvu, omoРućКvК

motorТčnom pulsu tОmО tokКtnТ гКmКС. OpОt УО prТsutnК КsoМТУКtТvnК vОгК sК ПolklornТm гvukom,

jer karakter teme A nosi elemente igre.

OНsОk tОmО čТnО trТ ТгmОnУОno ponovlУОnО rОčОnТМО (8+12+8), oН koУТС УО trОćК u РТs-

molu, НКklО, prТsutno УО ТsklТгnućО гК polustОpОn nКnТžО – u lТНТУsku oЛlКst, što УО гК ProkoПУОvК

kКrКktОrТstТčnК poУКvК prТlТkom ponКvlУКnУК tОmК. DvК mКtОrТУКlК РrКНО rОčОnТМu, u vТНu НvК

čОtvorotКktК: prvТ mКtОrТУКl počТnУО tonТkom, ponКvlУКУućТ osnovnТ tОmКtskТ nuklОus – rКгložОnТ

tonТčnТ kvТntКkorН sК kКrКktОrТstТčnТm skrОtКnУОm nК IV< – Т гКvršКvК НomТnКntom, К НruРТ čТnТ

figuriranje dominante, potom iskliznućО u molsku polКrnu oЛlКst u vТНu sКmo УОНnoР pКsКžК u

es-molu, za kojim sledi “klКsТčnК kКНОnМК” – К: S D t. KrКtkК, НuСovТtК ТНОУК, čТУu УОНnostКvnost

jedino “nКrušКvКУu” insistiranje na tonu IV< nК počОtku, što kКsnТУО ОvoluТrК Нo pomОnutoР

polarnog platoК, kКo Т poТРrКvКnУО oko НomТnКntО Уoš nТčТm nО nКРovОštКvК Лuru koУК prОНstoУТ.

U kružОnУu oko НomТnКntО ПormТrК sО prОkomОrnТ kvТntКkorН notТrКn kКo ges b d (dat u drugom

oЛrtКУu), koУТ sО možО uslovno sСvКtТtТ kКo prОkomОrnК suЛНomТnКntК (mОloНТУskoР mola) d fis

220

ais, ТlТ Уoš КНОkvКtnТУО, kКo prОkomОrnТ troгvuk nК snТžОnom НruРom, utolТko prО što slОНТ

zahvatanje polarne oblasti – es-molК, prОmК kom ovКУ КkorН čТnТ prОkomОrnu НomТnКntu:


Poigravanje oko НomТnКntО НoЛТУК šТrТ гКmКС u НruРoУ rОčОnТМТ, oЛlТkuУućТ tТmО nУОno

prošТrОnУО, РНО sО nК uгlКгnu СromКtsku lТnТУu nКНovОгuУО СromКtskТ uгlКгnТ СoН vОlТkТС НurskТС

kvintsekstakorada (t. 17–20), koji vode do G-dur trozvuka, odnosno preko tog trozvuka do gis-

mola (gis:L), u kom УО ТгložОnК trОćК rОčОnТМК. OvКkКv nКčТn uvođОnУК novoР tonКlТtОtК, НКklО,

СromКtskТm klТгКnУОm oНrОđОnО ПТРurО svО Нo lТНТУskoР КkorНК oНrОНТšnoР tonКlТtОtК, УОНКn УО oН

prepoznatljivih postupaka Sergeja Prokofjeva. Upravo u takvim situacijama se, naravno, u

kratkim zamasima i gube funkcionalne zakonitosti, kao i tonalna orijentacija.67

67

Slične situacije u kojima se odvija mehanizam hromatskog nizanja određenog modela pri čemu se gubi

osećanje tonalne pripadnosti, mogu se naći i u opusu F. Lista. Tako, npr. u stavu “Mislilac” iz ciklusa “Godine

hodočašća” (II godina), dati su durski kvintakordi u hromatskom sledu naniže polazeći od g: MD, MD, SM, VI, D,

(t.18–19) ili, u stavu “Oluja”, niz durskih kvintakorada se hromatski uzlazno kreće od tonike E-dura do polarnog

akorda, a potom polarna oblast postaje nov tonalni centar.

221

Primer br. 192 Sonata br. 6, IV stav (t.15– 21):

SКsvТm НruРКčТУТ, КlТ nО mКnУО kКrКktОrТstТčКn nКčТn uvođОnУК novoР tonКlТtОtК nКlКгТ sО

pri krКУu trОćОР ТгlКРКnУК osnovnО tОmКtskО mТslТ. On sО oНvТУК nКprosto u smОnТ НomТnКntО РТs-

mola i, uslovno, durske medijante – nО slučКУno ОnСКrmonskТ notТrКnО kКo C-dur akord –

odnosno, tonike novog tonaliteta, upravo C-dura, u kom se javlja tema B. Unisono dis kao gis:d,

u smeni sa C:T, dobija latentno nov smisao – II< C-НurК, čТmО sО ovК sТtuКМТУК možО sСvКtТtТ kКo

vrstК moНulКМТУО prОko unТsonК, oНnosno moНulКМТУТ pomoću ТntonКtТvnoР mostК. SК НruРО

strКnО, mОsto ‘klКsТčnoР’ prОгnКčОnУК u pomОnutoУ smОni dva hromatski udaljena akorda (u

prТvТНnoУ tОrМnoУ sroНnostТ) УО vТšОгnКčno: НК lТ УО РТs: Нз C: m ТlТ УО C:TзРТs: M< ?


222

RКгТРrКnК, vОНrК tОmК B (t. 29), НКtК u vТsokom rОРТstru, гvučТ svОtlo u C-duru,

kontrКstТrКУućТ, НКklО, Т kКrКktОrom Т novom ЛoУom nКkon НКlОkoР РТs-mola (odnosno,

enharmonski, tamnog as-molК). NКmОćО sО porОđОnУО sК “vКšКrskТm” melodijama odnosno sa

atmosferom “PОtruškО” IРorК StrКvТnskoР. U ПormТ НvО rОčОnТМО, УОНnostКvnК НТУКtonТkК i

РrotОsknК polОtnost tОmО НuСovТto УО poНržКnК СКrmonТгКМТУom гКsnovКnom nК pulsТrКnУu

rКгložОnoР tonТčnoР ПonК koУТ sО sКmo ЛlКРo pomОrК nК moНКlnТ III7, (umesto dominante) i

ritmizacijom – triolski puls u pratnji komplementira osnovnom dvodelnom metru. U drugoj

rОčОnТМТ (oН t. 33) – malo humora: linije melodije i pratnje se stapaju u jednu, oktavno udvojenu

lТnТУu, koУК sТlКгОćТ u nТžО rОРТstrО, ТskКčО Тг УОНnostКvnО СКrmonТгКМТУО Т oЛrКгuУО КkorНО sm, D,

P (НvoгnКčnoР roНК), S, Нo kКНОnМО D, VII, T. NКsuprot uzlaznom hromatskom hodu koje je bilo

u ПunkМТУТ moНulКМТУО u srОНТšnУОm НОlu prvО tОmО, ovНО sО tКkođО uočКvК СromКtsko krОtКnУО

КkorКНК, КlТ nК НruРКčТУТ nКčТn: unutКr tonКlТtОtК Т u sТlКгnom smОru oН sm, preko D i P, do

subdominante.

Tema B je trodelne strukture a b a1 čТУТ srОНТšnУТ НОo, ЛКгТrКn nК prОtСoНnom mКtОrТУКlu,

ТmК rКгrКНnu ПunkМТУu. U oНsОku Л (t. 45) НolКгТ Т Нo prvoР oгЛТlУnТУОР ТskorКčОnУК Тг tonКlnО

РrКvТtКМТУО u ovom stКvu, što ПormТrК, u НrКmКturškom smТslu, Т prvu stОpОnТМu klТmaksa, ne

tolТko u ТntОnгТtОtu гvukК, kolТko u rКгРrКНnУТ tonКlТtОtК. PočОtnК sТtuКМТУК УО Уoš uvОk

ПunkМТonКlno УКsnК: nК ostТnКntoУ ПТРurТ rКгložОnoР tonТčnoР troгvukК (sК skrОtnТМom nК vođТМu)

u НОonТМТ lОvО rukО, voНОćК lТnТУК sО rОРТstКrskТ prОlКmК u smОnТ НurskoР lТНТУskoР Т tonТčnoР

akorda. No, potom se razvija potpuno slobodna figuracija u gornjem glasu – smenjuju se

rКгlomlУОnТ КkorНТ C: T, VI, T III T, koУТ voНО kК pКsКžu u lТНТУskoУ C-dur lestvici, dok u donjem

РlКsu, tОško НК sО možО РovorТtТ o ПunkМТonКlno oНrОНТvТm sКгvučУТmК.

BКs, nКТmО, kКo НК potpuno nОгКvТsno tОčО oН lТnТУО u РornУОm РlКsu. OstТnКtnК lТnТУК sО

zaustavlja hromatskim silaskom na ton VI<, koji se ponavlja kao kratkotrajni disonantni pedal u

toku НvК tКktК (povrОmОno ПormТrКУućТ sК rКгložОnТm tonТčnТm КkorНom u РornУОm РlКsu гvučnu

ekvivalienciju sa malim durskim sekundakordom /ais=b/), a potom se slobodno razvijaju

ПТРurКМТУО u koУТmК УО nКРlКšОn trТtonusnТ skok. UmКnУОnТ sОptКkorНТ ПТРurТrКУu Т u НКlУОm toku:

II< za kojim sledi dominanta (t. 56–58), VIIII za kojim sledi bikord II + II

<. Bikord direktno

uvoНТ tonТku: prТsutnТ su svТ vođТčnТ tonovТ prОmК tonТčnom troгvuku. TonКlnК stКЛТlnost u ovom

sОРmОntu trОnutno УО potТsnutК u korТst НТsonКntnoР, kvКгТpОrkusТonТstТčkoР ОПОktК.

223

RОprТгК НОlК К (t. 60) НonosТ НuСovТtu ТгmОnu: u НruРoУ rОčОnТМТ tonТčnom pОНКlu u vТНu

rКгložОnoР sОkstКkorНК НТsonТrК rКгložОn lТНТУskТ КkorН. KКo НК sО rКНТ o nКmОrnoУ “РrОšМТ”,

МОlokupnК lТnТУК koУК sО rКгvТУК u РornУОm РlКsu, spuštОnК УО гК polustОpОn nТžО (H-dur), a

“ispravlja” se samo u momentima potvrde C-dura (T – s – T). NК krКУu tОmО B, tonТčnТ pОНКl

disonira sa “РrОškom” u РornУОm РlКsu, ПormТrКУućТ КkorН sК НvoroНnom tОrМom:


Kratak, УОНnostКvКn prОlКг, u vТНu УОНnoРlКsnoР krКtkoР СromКtskoР pКsКžК, voНТ u Л-

mol u kom počТnУО НruРo ТгlКРКnУО A tОmО (t. 84). NК ТstТ nКčТn kКo u nУОnoУ prvoУ poУКvТ, РНО sО

iz a-mola, preko hromatskog klizanja modela odvila modulacija u gis-mol, ovde je pravac

krОtКnУК гКpočОo Тг Л-mola da bi odveo u osnovni tonalitet a-molК u komО УО НКtК НruРК rОčОnТМК.

TОmК УО гКtТm prošТrОnК: nКТmО, umОsto pКsКžК u polКrnoУ oЛlКstТ kКo u prvoУ poУКvТ tОmО A, nКН

pedalom dominante u basu razvija se uglasta, skokovita linТУК u koУoУ УО, nК skrТvОnТ nКčТn, НКto

hromatizovano kretanje akorada: P, S, SMd. Akordi su po poziciji u silaznom hodu, ali je to

prikriveno registarskim prelomima njihovih terci u uzlaznim skokovima. Pri ponovaljanju ove

situacije, terce su date u istom registru, ovoga puta u silaznom smeru a hromatski akordski niz

ponovo počТnУО oН К: polКrnoР (molskoР) Т nКstКvlУОn УО prОko S Нo III. NО slučКУno УО ovНО, u

spoУu sК tonКlno rКstočОnom sТtuКМТУom, НostТРnut Т prvТ УКčТ НТnКmТčkТ vrС:

224

Primer br: 195 Sonata br. 6, IV stav (t. 98–116):

KКko УО rКnТУО nКpomОnuto, ovo prošТrОnУО oНsОkК A tОmО prouгrokovКlo УО Т uslovnu

trodelnost u formalnoj koncepciji (odnosno oblik tipa a a1 b a2). Izlaganje osnovne tematske

misli u prvobitnom obliku je izostalo, ali je rОprТгnost rОКlТгovКnК гКСvКlУuУućТ vТšОstrukom

ponКvlУКnУu počОtnoР motТvК. On УО ТгložОn nК pОНКlu НomТnКntО, koУТ trКУО Тг prОtСoНnoР

odseka, ali je ovde figuriran sa IV<. Ponovo je tu kratki prelaz, u kome se u niskom registru

polustepeno silazi od molskog frigijskog preko tonike do lidijskog akorda, i uz pad intenziteta

zvuka, priprema se nastup teme C, u gis-molu.

Iznenadnom promenom dinamike (f) i registra, tema C (t. 127) kontrastira i svojim

РrotОskno mКršОvskТm kКrКktОrom. NОpromОnУОnК НТnКmТkК u toku МОloР oНsОkК čТnТ novТ

РrКНКМТonТ plКto nК НrКmКturškom plКnu. OНsОk УО ТгРrКđОn oН УОНnО osnovnО tОmКtskО mТslТ u

ПormТ vОlТkО rОčОnТМО (7), koУК sО čОtТrТ putК ТгlКžО (moРućО tumКčОnУО УО Т vКrТrКno ponovlУОn

veliki period – 14+14, s obzirom na to dК НruРК rОčОnТМК НonosТ ТгmОnО Т ostvКruУО poгТМТУu

225

klТmКksК). ГКnТmlУТvo УО НК rОčОnТМu čТnТ ПormКlno sОНКm tКktovК, гЛoР promОnО mОtrК sК

НvoНОlnoР nК troНОlnТ u poslОНnУОm tКktu, no suštТnskТ, uslОН КkМОntovКnО tonТkО nК trОćoУ НoЛТ

tog takta (ubedljiv skok D – t), mОtrТčkТ sО ПormТrК “pravilna” osmotКktnК rОčОnТМК. U prКtnУТ

pulsТrКУu sОkstКkorНТ, prvo tonТčnТ, pК НurskТ lТНТУskТ, suНКrКУućТ sО sК tonТkom u РornУОm РlКsu

(jednakotercni sa tonikom). Groteskni karakter potcrtan je upravo naizgled bitonalnom G + gis

sТtuКМТУom. LТНТУskТ КkorН УО potom u suНКru sК КkorНom II stupnУК u voНОćoУ lТnТУТ, НК ЛТ sО nК

krКУu oЛО lТnТУО stopТlО u tonТku. OvКkvo kružОnУО oko tonТkО – ispod i iznad nje – primenom

lТНТУskoР Т, nКУčОšćО ПrТРТУskoР КkorНК, prОpoгnКУОmo kКo kКrКktОrТstТčnu Мrtu ProkoПУОvlУОvoР

muгТčkoР pТsmК. NК ovom mОstu КkorН snТžОnoР II stupnУК УО ТгostКo, no nТ НКtТ КkorН nТУО

“oЛТčКn” II; on prО prТpКНК НorskoУ lОstvТМТ (mОloНТУskТ mol nТУО НovolУno potvrđОn – vođТМК УО

data samo kao skretnica na samom počОtku tОmО. SnТžОn II НКt УО, pКk, nК sКmom krКУu tОmО,

kКo skrОtnТМК prОН tonТčnom tОrМom.).


IгmОnО u НruРoУ rОčОnТМТ oНnosО sО nК sТlКгnТ lОstvТčnТ pКsКž u РornУОm РlКsu oН

nКУvТšОР rОРТstrК (koУТ polКгТ oН mКlО sОptТmО lТНУskoР КkorНК), Нok sО u ЛКsovoУ НОonТМТ lТНТУskТ

sОkstКkorН mКskТrК СromКtskТm kružОnУОm oko osnovnoР tonК КkorНК. U nКrОНnom izlaganju

teme, dorski akord II stupnja zamenjen je akordom prirodnog VII u sudaru sa durskim lidijskim

sekstakordom (t.141–147). PoslОНnУК rОčОnТМК НonosТ rКspКН mКtОrТУКlК: sТlКгnТ pКsКž, nКkrКtko

226

prekinut figuracijama, nastavlja se do dubokog registra i direktno uvodi temu A, u a-molu.

MoНulКМТonТ prОlКг sО možО tumКčТtТ prОгnКčОnУОm pКsКžК koУТ čТnТ molsku НomТnКntu РТs-mola

u polarni akord a-molК, КlТ sО lОstvТМК ‘ulТvК’ СromКtskТm pokrОtom НТrОktno u К:t.

U prТРušОnoУ НТnКmТМТ nТskoР rОРТstrК, tОmК A (t. 157) гvučТ sКЛlКsno. TrТtonusnК

rОskost ТstТčО ovu КtmosПОru: КkМОntovКnТ uНКrТ IV<, К potom Т rКгložОn molskТ polКrnТ КkorН u

ЛКsu НТsonТrКУu prОmК lОžОćoУ tonТМТ u РornУОm РlКsu. OНsОk tОmО sО гКvršКvК НОlУОnУОm motТvК Т

raspadom materijala.

Sledi epizodni odsek Andante u osnovnom tonalnom centru Sonate – A-duru (t. 185),

koji predstavlja reminiscenciju na materijal prvog stava. Prvo je eksponiran osnovni “signalni”

motТv sК kКrКktОrТstТčnom smОnom molskО Т НurskО tОrМО, nК koУТ sО nКНovОгuУО novК motivska

lТnТУК u ЛКsu: ТstovrОmОno sК НržКnТm tonТčnТm КkorНom u РornУОm plКnu, u lТnТУТ ЛКsК smОnУuУu

se molska i durska terca dominantne harmonije. Pri ponavljanju ove situacije, harmonizacija

osnovnoР motТvК sО mОnУК; nКkon tonТčnoР КkorНК, НКt УО КkorН VI stupnУК, čТУК kvТntК (oНnosno

tonТčnК tОrМК) ostКУО НК lОžТ kКo pОНКlnТ ton u srОНnУОm РlКsu u okružОnУu motТvskО lТnТУО ЛКsК

udvojene u gornjem glasu. U prvom planu istaknut je tip melodijske linije, koja je uglasta,

“iskrivljena”, disonira prema pedalu Т гКvršКvК umКnУОnТm kvТntКkorНom. ГКstoУ nК umКnУОnom

kvintakordu cis-e-Р, nОutvrđОnО ПunkМТonКlnostТ, prouгrokuУО potpuno РuЛlУОnУО ПunkМТonКlnostТ

Т u НКlУОm toku, tУ. ‘otvКrК’ tonКlno polУО. HromКtsko klТгКnУО kvКrtТ u РornУОm РlКsu prКćОno

skokovitom lТnТУom u ЛКsu Т sloЛoНnom КkorНskom proРrОsТУom, u koУoУ sО osТm nКТгmОnТčnТС

molskТС sОkstКkorКНК moРu uočТtТ rОsko НТsonКntnК sКгvučУК uг oЛlТУО СromКtТkО, čОstК promОnК

metra, naslojavanje tematskih materijala – sve to prouzrokuje utisak ozbiljne dezintegracije

tonКlnoР oslonМК u ovom sОРmОntu Т krОТrК mОđutonКlnТ prostor, oНnosno moНКlТtОt C. TrОЛК

ТstКćТ НК sО Т porОН СromКtТгovКnТС lТnТУК u РornУТm РlКsovТmК, u ovom sОРmОntu krТУО гКprКvo

celostepeni hod pomenutih sekstakorada, koji je maskiran umetnutim hromatizovanim

strukturКmК. CОlosОtОpОno krОtКnУО počТnУО oН nКгnКčОnoР Р-mola, a zaustavlja se na polarnom

КkorНu; tonКlnТ МОntКr nТУО potvrđОn, К oгnКkО НКtО u prТmОru su sКmo ТНОntТПТkКМТУК КkorКНК, sК

uslovnТm tumКčОnУОm. U НКlУОm toku, proЛТУК se osnovni A centar, koji je u prvom trenutku

prОpoгnКt vТšО po „signalnom motivu“ prvog stava, nego po akordskoj podlozi. Sve ovo se

odvija na mestu gde je data reminiscencija na materijal iz razvojnog dela prvog stava (t. 192, I

stav), koji je ovde doslovno prenesen (od t. 204).

227


NovТ, Уoš vОćТ korКk kК tonКlnoУ НОгТntОРrКМТУТ nКlКгТmo u slОНОćoУ rКгrКНТ A tОmО (t.

237). PoslО krКćОР uvoНК, oНsОk tОmО počТnУО unТsonТm ТгlКРКnУОm osnovnoР mКtОrТУКlК u fis-

molu (kao odzvuk prethodne kadence A:VI); ono je prekinuto skokovima malih seksti (uslovno

fis: III<6

, T6, F6~c:V6) koje vode u nov, tritonusno udaljen, tonalitet – c-mol, РНО УО tОmК ТгložОnК

sК rОskТm suНКrom НruРoР stupnУК Т ТstovrОmОnoР snТžОnoР Нrugog u basu. Razvojni karakter

НКlУОР muгТčkoР tokК uslОН rКНК sК osnovnom tОmКtskom ćОlТУom, koУК УО sОkvОnМТrКnК,

ТnvОrtovКnК, vКrТrКnК nК rКгlТčТtТm tonskТm vТsТnКmК sukМОsТvno u НОonТМКmК lОvО Т НОsnО rukО,

ЛОг oНrОđОnoР sТstОmК Т ЛОг ПunkМТonКlnО povОzanosti, dovodi do tonalne dezintegracije (koja se

uslovno možО posmКtrКtТ Т kКo nКгnКčОnТ tonКlnТ МОntrТ Н, П). SlОНОćК vОćК kКrТkК (t. 250) počТnУО

in f: t+6. PonКvlУКnУО tОmКtskО ćОlТУО СКrmonskТ tumКčОnО u okvТru VII stupnУК, uг ТstovrОmОno

figuriranje VII u basu disonantnim skokovima – male none, velike septime, prekomerne sekste,

НovoНТ Нo НТnКmТčkoР klТmКkК РНО sО proЛТУК počОtnТ motТvskТ Тmpuls C tОmО. MotТv УО НКt u

rОskom sКгvuku umКnУОnО tОrМО (гvučno vОlТkО sОkunНО), prКćОn sТlКгnТm pКsКžom rКгlomljenih

mКlТС tОrМТ čТmО sО tumКčОnУО tonКlnoР oНrОđОnУК НovoНТ u pТtКnУО (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr).

Tonalna dezintegracija posebno je istaknuta i dalje, u pojavi umanjene lestvice.

228


Sledi reprizira pododseka razvojnog karaktera (iz t. 242) ovde od nove tonske visine, in

О, гКtТm Тn К (oН t. 265), čТnОćТ novu stОpОnТМu u РrКНКМТУТ. DТnКmТčkТ Т НrКmКturškТ klТmКks

donosi ponovo polazni motiv C teme u sazvuku umanjene terce, sada udvojen u trОćoУ Т mКloУ

oktКvТ. InsТstТrКnУО nК ovom motТvu ТsprОkТНКno УО motТvom A tОmО, prКćОnО rКгlomlУОnom,

skokovitom linijom u basu; ovaj segment je na granici atonalnosti, a sve je, zapravo priprema

rОprТгО C tОmО. PКsКž koУu čТnО nКТгmОnТčnТ НurskТ Т molski tetrahordi na rastojanju prekomerne

kvarte, vodi do klasterske formacije u ff НТnКmТМТ nКУvТšОР rОРТstrК. MožО sО rОćТ НК УО klКstОr

proТгКšКo Тг spКУКnУК ОlОmОnКtК prОtСoНnТС tonskТС nТгovК, kКo nУТСov nКstКvКk, РНО sО

ispostavlja da ti nizovi pripadaju dvema umanjenim lestvicama – rКsporОđОnТm oНvoУОno u

НОonТМКmК НОsnО Т lОvО rukО. poslО rКгrОđОnУК гvučnО tОnгТУО, nКstupК tОmК C (t. 289).

229


Tonalni i formalni plan teme C izmenjen je u odnosu na njenu prvu pojavu. Umetnut

deo b iz A teme (odsek A1) menja formalnu organizaciju teme C na trodelni koncept. Tema

počТnУО u К-molu, osnovnТ mКtОrТУКl УО skrКćОn nК НvО umОsto čОtТrТ rОčОnТМО (ТlТ nК prvi period).

SlОНТ umОtnut mКtОrТУКl A tОmО (t. 303), kКo srОНТšnУТ kontrКstnТ НОo Т, kКko УО rКnТУО ЛТlo rОčОno,

tКУ mКtОrТУКl гКprКvo nКНoknКđuУО ТгostКvlУОnu tОmu A u РloЛКlnoУ orРКnТгКМТУТ ПormО. NК

СКrmonskom plКnu, srОНТšnУТ НОo počТnУО tКkođО u К-molu: ostТnКtnК ПТРurК u ЛКsu možО sО

sСvКtТtТ kКo rКгložОnТ tonТčnТ sОkstКkorН sК umОtnutom povТšОnom sОkunНom (sОkstКkorНК), ili

kao smenjivanje t6 i s<, što УО vОomК ЛlТsko osnovnoУ ćОlТУТ A tОmО! SlОНТ ПТРurТrКnУО ЛКsovoР

tona sekstakorda, a gornji glas ТгlКžО rКгlomlУОnu, skokovТtu lТnТУu u koУoУ УО, nК slТčКn nКčТn kКo

u odseku A1 (t. 100, videti Primer br. 195), prikriven silazni hromatizovan hod akorada, ali na

ovom mОstu on počТnУО oН К: SM, prОko VI, Нo D.

NКkon krКćОР гКstoУК nК D, pri ponovaljanju ove situacije, hromatski niz se nastavlja

akordima a: p, S, >S, do III (kao u Primeru br. 195), a figurirani pedal nosi ulogu tonalne

preorijentacije ka C-duru. Naime, objedinjujući element u pomenutom klizanju jeste figuriran i

230

markiran pedal na tonu c (sa prekidom od samog jednog takta unutar ukupno 15), koji od a: t6

prerasta u C: T. Promena centra se, zbog opisanog hromatskog klizanja, ne oseća do pred sam

kraj situacije, К klТгКУućТ КkorНТ prОmК C-Нuru su oгnКčОnТ kКo m, II<3

, II>, T. Paraleno sa

akordskim hromatskim nizom, odvija se i silazno-hromatska linija u prividno srednjem glasu.


OsnovnТ motТv C tОmО sО potom Уoš УОНnom ОksponТrК u М-molu: НonУК tonТčnК tОrМК

pulsira u gornjem РlКsu, К motТv u НonУОm РlКsu sКmo počТnУО oН tonК tonТčnО tОrМО, no НКlУО

oЛrКгuУО nТskТ molskТ mОНТУКntnТ КkorН. OvК sТtuКМТУК upućuУО nК ЛТtonКlnu slТku М+Оs. NКkon

ponavljanja sledi raspad motiva. U pulsaciji gornjeg glasa terca je zamenjena velikom sekundom

des–Оs, ПormТrКУućТ vođТčnО tonovО kК tonТčnoУ tОrМТ C НurК. PoТРrКvКnУО sК tОrМom НКto УО nК

samom kraju ovog odseka: u uzlaznom hodu (opet) po tercama, ovaj motiv formira petozvuk na

tonТМТ, čТУК poslОНnУК tОrМК urКnУК u sОkunНnu pulsКМТУu, oЛrКгuУućТ klКstОr (des d es f, pa des d es

e).

231

LТrsko oНmorТštО prОНstКvlУК tОmК B (Piu tranquillo, t. 341). Data u osnovnom

tonalnom centru, ali durskog roda (A-Нur), promОnУОnО, nОžnО КtmosПОrО (dolcissimo) u p

dinamici, donosi neophodno smirenje i veliki kontrКst poslО ЛurnoР tokК (u vТšО КspОkКtК) koУТ

УoУ УО prОtСoНТo. PromОnУОnК КrtТkulКМТУК nОРТrК nУОn prvoЛТtnТ ТРrКčkТ kКrКktОr Т oЛОгЛОđuУО

ТгvТУКnУО mОloНТУskО lТnТУО u šТrokom НКСu. TОmК УО КuРmОntТrКnК, К trТolskТ puls rКгložОnТС

trozvuka u pratnji zamОnУОn УО СromКtskom lТnТУom koУК, nКН mКrkТrКnТm tonТčnТm pОНКlom,

sКНržТ rОРТstКrskО skokovО (u okvТru tonТčnО kvТntО prošТrОnО гК čОtТrТ oktКvО) Т НТskrОtno

poНržКvК smТrОnУО tОmО. LТnТУО tОmО Т prКtnУО su u ТsprОplОtОnТm poгТМТУКmК, u НruРoУ rОčОnТМТ

koУК УО skrКćОnК, voНОću lТnТУu prОuгТmК ЛКs, К prКtnУu РornУТ РlКs. TrОćО ТгlКРКnУО УО u F-duru (t.

362), prКtОćК СromКtskК lТnТУК sО trКnsПormТšО u sloЛoНnТУО trОtТrКnu, ЛТПunkМТonКlnu

“iskrivljenu” НТsonКntnu lТnТУu; гКtТšУu УО krКУ Т prТprОmК sО novК Лura u poslednjem odseku stava

– novom nastupu A teme.

SlТčno prОtСoНnom nКstupu ovО tОmО, Т u ovom oНsОku (A4, t. 370) dolazi do brzih

smОnК tОk nКгnКčОnТС tonКlnТС rКvnТ, unutКr nУТС – ПunkМТonКlno nОuЛОНlУТvТС oНnosК. PrКtОćТ

pojavu osnovne tematske zamisli, okvirni tonalni plan ovog odseka bio bi: a, c, a, d (+f), f, c, a.

NК гКnТmlУТv nКčТn Т otpočТnУО oНsОk. NКТmО, ТКko УО voНОćК lТnТУК u orТРТnКlnoУ tonskoУ vТsТnТ,

dakle u a-molu, ona je data na fonu VI stupnja u basu (intonativno nadovezivanje na prethodni

odsek), gde se smenjuju septakord VI stupnja i lidijski kvintakord (Primer br. 201a). Temu

prОkТНК ponovnК rОmТnТsМОnМТУК nК motТv prvoР stКvК, tКkođО u orТРТnКlnoУ tonskoУ vТsТnТ – in A.

OvКУ motТv sО, u rКгlТčТtТm vТНovТmК, stКlno poУКvlУuУО Т, nК nОkТ nКčТn, čТnТ ТntОРrКlnТ НОo

poslОНnУОР nКstupК tОmО ПТnКlК. VОć u slОНОćoУ poУКvТ tОmО, nК nОгnКtno promОnУОnom Пonu u

basu, tonalna ravan se na kratko pomera in c (t. 375): tonТčnК ПunkМТУК u РornУoУ lТnТУТ

suprotstavljena je subdominanti u basu (Primer br. 201b). Bikordska postavka linija teme i

pratnje sprovodi se i dalje, u nastupu in a javlja se tonika na fonu prekomerne subdominante (s>,

Primer br. 201c), Нok sО u nКstupu Тn Н možО РovorТtТ Т o ЛТtonКlnoУ slТМТ Н+П (t. 386–389).

Naime, linija teme je u d-molu, a potpuno slobodna, afunkcionalna akordska progresija u basu,

РНО sО sКmo počОtnТ КkorН VI prОpoгnКУО u Н-molu, prО sО možО tumКčТtТ u П-molu koji zatim i

sledi (Primer br. 201d).

232

Primer br. 201a Sonata br. 6, IV stav (t. 370–374):

Primer br. 201b (t. 375–379):

Primer br. 201c (t. 383–384):

Primer br. 201d (t. 386 – 390):

233

KorТstОćТ mКksТmКlnО moРućnostТ ТгКЛrКnoР mОНТУК гК otОlotvorОnУО svoУТС гКmТslТ, К

vođОn nОНvoУЛОno ТгuгОtnom krОКtТvnom ОnОrРТУom, ProkoПУОv u гКvršnТМТ VI sonate zaista

ostvКruУО ОksploгТУu гvukК koУК voНТ Нo potpunО kКtКrгО. DuРo НržКnК rКvКn УКkoР НТnКmТčkoР

intenziteta (f) postupno nКrКstК svО Нo sКmoР гКvršОtkК stКvК. DrКmКturškТ klТmКks (t. 399)

гКpočТnУО trКnsПormТsКnom РlКvom osnovnО tОmО (sloЛoНnК inverzija), date u figuraciji koja se

skoro nОprОstКno ponКvlУК u oЛО lТnТУО nК rКгlТčТtТm СКrmonskТm rКvnТmК, prОkТНКnО

КkМОntovКnТm trТolКmК Т pКsКžТmК. NК СКrmonskom plКnu, sukoЛlУКvКУu sО НomТnКntnТ Т lТНТУskТ

tritonus. U donjoj liniji ponavlja se ostТnКtnК ПТРurК rКгložОnoР VII7, dok u gornjem registru

odzvanja tonika a-mola, kao pedalni ton u okviru figure u kojoj se nalazi i IV< (notiran kao V

>),

НТsonТrКУućТ u oНnosu nК poНloРu. IstТ ton (IV<) КkМОntovКn УО гКtТm u ЛКsu, prОkТНКУućТ sКmo

krКtko ostТnКtnТ pokrОt. GlТsКnНo Нo tonТkО u nКУvТšОm rОРТstru voНТ kК ponКvlУКnУu ovО sТtuКМТУО.

Registarski i poziciono, smenjuju se akcentovani tonovi: a, b, g, es, b, g, es, a (t.407–417), НКУućТ

privid bitonalnosti a+Es (polarne oblasti). Najzad se od poslednje akcentuacije (es) u dinamici

fff, deonice razilaze u suprotnom kretanju od srednjeg registra do tonike u krajnjim registrima.

PrТtom, РornУТ РlКs НonosТ pКsКž rОtko prТmОnУОnО lokrТУskО К lОstvТМО, koУК ovНО čТnТ ПrТРТУsku

ravan, sa istovremenom miksolidijskom A lestvicom u donjem glasu (ravan subdominante). Kao

da su spojeni lestvice S+F platoa, ali, zbog insistiranja na tonu es u prethodnom toku, kao

polКrnom oЛОlОžУu, К on Т ovНО УОstО КkМОntovКn – formira se i polarni sekstakord u drugom delu

takta, tako da se možО rОćТ НК УО Т polКrnК oЛlКst prТsutnК. PoslОНnУТm poНsОćКnУОm nК osnovnТ

motТv I stКvК, oНnosno nuklОus МОloР МТklusК, гКvršКvК sО НrКmКtТčnТ tok ПТnКlК Т МОloР НОlК.

234


TonКlnТ МОntrТ u ПТnКlu ŠОstО sonКtО su УКsno proПТlТsКnТ u osnovnТm tОmКmК, КlТ unutКr

НКlУОР rКгvoУК sО ostvКruУО mnoštvo vТšОгnКčnТС, ПunkМТonКlno lКЛТlnТС tokovК. TonКlnТ oНnosТ

ТгmОđu РlКvnТС oНsОkК ПormО su nК polustОpОnom ТlТ tОrМnom rКstoУКnУu, no u pododsecima su

prisutne raznovrsne tonalne relacije (pored ostalih, ponovo polustepene, tercne, ali i polarne), a

tu su i bitonalne i funkcionalno raslojene situacije. Promene tonalnih centara ostvarene su na

rКгnovrsnО nКčТnО, no ТгНvoУТlТ ЛТsmo kКo kКrКktОrТstТčКn postupКk koУТm sО pomoću СromКtskoР

klТгКnУК moНОlК (НТУКtonskО РrКđО) otvКrК prostor гК moНulКМТУu u tonКlТtОt ЛТlo koУО uНКlУОnostТ;

nКУčОšćТ ТsСoН/МТlУ, mОđutТm, УО polustОpОno uНКlУОnУО НvК РrКnТčnК МОntrК.

235

Sonata br. 9 op. 103

Sonata Лr. 9, nКstКlК 1947. РoНТnО, čОtvorostКvКčnТ УО МТklus nОvОlТkТС НТmОnгТУК Т po

karakteru u mnogim crtama nastavlja liniju prethodne sonate (uvodni i lagani stav). Upravo

‘mТnТУКturnost’ stКvovК, ОkspoгТМТonoР umОsto rКгvoУnoР tТpК ТгlКРКnУК, lТrТгКm Т nКracija umesto

monumОntКlnostТ Т НrКmКtТkО, pokКгКtОlУТ su ProkoПУОvlУОvО tОžnУО kК proгrКčnom, svОНОnom

ТгrКгu. FormК УО УОНnostКvnК, klКsТčnТС oЛrКгКМК, sК prОpoгnКtlУТvТm rОčОnТčnТm strukturКmК, КlТ

i kompozitoru svojstvenim traganjem za nestandardnim postupcima. To se pre svega ispoljava u

sТntОгТ Т prОlКmКnУu ОlОmОnКtК rКгlТčТtТС ПormКlnТС oЛrКгКМК. U СКrmonskom oЛlТkovКnУu

mКtОrТУКlК rОskost Т oštrТnК ustupКУu mОsto mОkšТm НТsonКnМКmК Т ЛoРКtstvu kolorТtК proгrКčnТС

akordskih sklopova, ponegde i u imprОsТonТstТčkom mКnТru. HКrmonskТ sКНržКУ УО ЛoРКt Т

vТšОsloУКn, КlТ Т porОН vТsokoР stОpОnК СromКtТгКМТУО, stКЛТlnost tonКlТtОtК nТТУО НovОНОnК u

pТtКnУО. MОloНТУskК komponОntК УО ТгrКžОnК nО sКmo u tОmКtskom smТslu – u voНОćoУ lТnТУТ – vОć

Т u prКtОćТm lТnijama – „podglasovima“, koji zajedno ispredaju misli u nenametljivom

kontrapunktu. Ponegde su melodijski fragmenti dati u imitaciji, samoimitaciji, istovremeno u

osnovnom Т ТnvОrгnom oЛlТku što НoprТnosТ СomoРОnostТ КlТ oslТkКvК Т ProkoПlУОvlУОv spОМТПТčКn

nКčТn polТПonoР tkКnУК.

MОloНТУom tКkvoР tТpК otpočТnУО prvК tОmК stКvК, nКpТsКnoР u sonКtnoУ ПormТ, u

svetlom C-Нuru. ProгrКčnК ПКkturК, КРoРТkК dolce ed espressivo u tempu Allegretto tro-

polovТnskoР mОtrК, poНržКvКУu osnovnТ kКrКktОr mТsКono lТrskoР Тzraza. Struktura prve teme je

period 10+10 sa ubedljivim kadencama C: D7 – T i C: VII7 – T. HКrmonsku slТku u počОtnТm

tКktovТmК oЛrКгuУu КkorНТ РlКvnТС Т sporОНnТС stupnУОvК, čОsto u čОtvoroгvuМТmК Т sК ЛroУnТm

vКnКkorНskТm tonovТmК, К УКsnu НТУКtonТčnost samo povremeno dopunjuje hromatski pokret

„podglasova“. U НruРoУ ПrКгТ rОčОnТМО, mОđutТm, СromКtskТ СoН УО ТгrКžОnТУТ: u srОНnУОm rОРТstru

kКrКktОrТstТčnО su pКrКlОlnО kvКrtО u СromКtskom uгlКгnom krОtКnУu nК pОНКlu НomТnКntО, К

potom – silazne paralelne sОptТmО. PКrКlОlТгmТ nО nКrušКvКУu stКЛТlnost СКrmonskoР tokК – oni

su u služЛТ kolorТtК, u čОmu sО otkrТvКУu ОlОmОntТ ТmprОsТonТstТčkoР СКrmonskoР mТšlУОnУК.

Osim jednog bikorda D+L (t.6) i poneke hromatske prolaznice i skretnice, nema reskosti, a

dijatonika je u prvom planu. Funkcionalnost je prisutna, preovladava plagalnost, dok u

kКНОnМТrКУućОm proМОsu НolКгТ Нo ТгrКžКУК klКsТčnК ПormulК C: II< K

64 D T. Akord dominante

ТpКk nТУО sКsvТm klКsТčКn – umОsto vođТМО prТsutКn УО snТžОn VII, КlТ on voНТ nКnТže i predstavlja

236

polustОpОnu гКНržТМu prОН nonom.68 Iako pomenuti ton b ostvaruje trenutnu miksolidijsku boju,

nУОРovo НКlУО krОtКnУО oНrОđuУО РК kКo гКНržТМu, tКko НК sО, ТКko УО tОrМК КkorНК ТгostКvlУОnК,

tumКčОnУО C: D čТnТ oprКvНКnТm. ГКnТmlУТvo УО НК УО НruРК rОčОnТМК, ТКko sК ТstТm ЛroУОm

tКktovК, motТvskТ Т Уoš гnКčКУnТУО – harmonski – skrКćОnК гК УОНКn tКkt. NКТmО, НruРК kКНОnМК УО

slabija (VII – T, videti Primer br. 203b), jer je izostao takt sa ubedljivim K6

4 – D. Isti broj

tКktovК oЛО rОčОnТМО pОrТoНК УО očuvКn uslОН promОnО mОtrК nК 44 u НruРoУ rОčОnТМТ, КlТ УО u nУoУ

mКnУТ ЛroУ mОtrТčkТС УОНТnТМК (26:28).


68

SlТčКn postupКk kКrКktОrТstТčКn УО гК СКrmonТУu F. LТstК, kКНК sО u okvТru sОptКkorНК VII stupnУК УКvlУК МОlostОpОnК гКНržТМК prОН umКnУОnom sОptТmom, ПormТrКУućТ umКnУОnu oktКvu prОmК vođТМТ.

237

Primer br. 203b (t. 19–20):

Nov motТv u oРolУОnoУ ПКkturТ, oktКvno uНvoУОn Т oНlučnО rТtmТгКМТУО, oгnКčКvК počОtКk

mosta. Posle jasnog C centra, pojava celostepene dominante, potom i frigijskog akorda, otvara

tonalni prostor ka tamnijim bojama: b-mol se nakratko centralizuje kao nova tonalna oblast u

koУoУ sО ТгlКžО ТstТ motТv u ТnvОrгТУТ. NКkon Уoš УОНnoР КkorНК CD, kКo nОposrОНnК prТprОmК

druge teme, nastupa nov tonalni centar – H, prvo u НurskoУ pК u molskoУ ЛoУТ. DuРo НržКnТ pОНКl

u basu na tonu h, preko hromatskog kretanja sa istovremenom inverzijom tog pokreta u gornjem

glasu, vodi do tona g, tТmО nКУКvlУuУućТ `prКvТ` tonКlТtОt НruРО tОmО, koУТ ćО sО tОk nКknКНno

ustКlТtТ. PočОtnТ tok novО tОmО (t. 37), Т porОН mКrkТrКnoР pОНКlК nК tonu g, odvija se u h-molu.

Izbor polustepenog oНnosК ТгmОđu prvО Т НruРО tОmО (C – С) nТУО uoЛТčКУОn гК ProkoПУОvlУОvu

koncepciju tonalnog plana sonatnog oblika. Pritom, tonalno kretanje mosta zahvatilo je b-mol,

što УОstО nОoЛТčnК prТprОmК; u ОnСКrmonskom гКpТsu to УО lТНТУskК oЛlКst prОmК počОtnom

tonКlТtОtu НruРО tОmО, К to УОstО tТpТčКn ProkoПУОvlУОv postupКk гК prТprОmu novoР tonКlТtОtК. U

neposrednoj pripremi nove teme, posle H-НurК Т nКгnКčОnoР G МОntrК, ustКlУuУО sО С-mol.

ГКnТmlУТvo УО НК sО, umОsto `klКsТčnoР` postupkК mutКМТУО, promОnК roНК odvija preko

umОtnutoР novoР, КlТ nОНovolУno potvrđОnoР tonКlnoР МОntrК. G-dur se ispoljava kao tonalitet u

`senci` hromatskih pokreta, ili kao podsloj; na pedalu tona h (С: t) ТгložОn УО tonТčnТ

kvintsekstakord G-dura u “sudaru” sa dominantom h-mola, a kasniji hromatski pokret u

ТstovrОmОnoУ ТnvОrгТУТ nО poНržКvК uЛОНlУТvo nТУОНКn oН ovК НvК МОntrК (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr, t.

35). Treba primetiti da je, pri pomenutoj inverгТУТ, počОtno sКгvučУО НvК РlКsК – tritonus c-fis

(prošТrОn гК oktКvu) koУТ sО šТrТ suprotnТm СoНom Нo НТsКltОrovКnТС tonovК as (bas) i ais

(sopran), a oni se “rКгrОšКvКУu” u g-h kao “prОlКmКУućО” tonike, dakle kao G: T u donjem sloju, a

h: t u gornjem. NУТmК sО oНmКС prТНružuУu prТpКНКУućО kvТntО, К svО гКУОНno ПormТrК КkorН G

238

vОlТkoР НurskoР sОptКkorНК. TТmО sО tonКlno oНrОđОnУО II tОmО prТЛlТžКvК nКšОm moНКlТtОtu B69,

tУ. rОč УО o КsoМТУКtТvno-(polТ)ЛТМОntrТčnoУ tonКlnostТ.


StrukturК tОmО УО pОrТoН oН trТ rОčОnТМО: 4 uvoНnК tКktК +6+8+7. Prva fraza zastaje je na

G: VI (h: s), potom sledi ponavljanje fraze u subdominantnoj sferi za oba centra, gde su

bikordalne postavke (G: S+VI / h: F+s, t.47), ali se zКvršnom kКНОnМom ТpКk potvrđuУО G-dur.

TТm postupkom sО uspostКvlУК nКУklКsТčnТУТ sonКtnТ oЛrКгКМ tonКlnТС oНnosК I Т II tОmО. SКmo УО

počОtКk tОmО tКkКv НК prОovlКđuУО С-mol, tj. G-dur je u njegovoj senci; potom se javlja e-mol

kКo гКУОНnТčkК oЛlКst гК oЛК МОntrК, К tОk poslОНnУК rОčОnТМК potvrđuУО G-dur.

TonКlnК kolОЛlУТvost prТsutnК УО Т u rОprТгТ II tОmО, ЛОг oЛгТrК nК to što postoУТ ‘klКsТčno’

pomirenje tema. Osnovni tonalitet – C-Нur гКsОnčОn УО О-molom (ili obratno): u gornjem sloju je

pОНКl tonТčnog kvintakorda C-dura, u basu je pedal na tonu c, a srednji sloj je u e-molu. U

oНnosu nК ОkspoгТМТУu, tОmК УО skrКćОnК nК pОrТoН oН 2 rОčОnТМО 6+9. PrvК rОčОnТМК kКНОnМТrК nК

C: VI (О: s). U НruРoУ rОčОnТМТ pОНКl u НonУОm РlКsu УО Т НКlУО nК tonu М, К Рornji slojevi su

postКvlУОnТ kКo НvО ПunkМТonКlnО lТnТУО: C: S + VI Т nКkon СromКtskТ vođОnТС pКrКlОlnТС

69 Detaljno o ovom vidu tonalne organizacije videti u Poglavlju 3.3., str. 61. Da podsetimo:ovaj modalitet je

asocijativni nivo nekoliko razno-centralnih tonalnih sfera, odnosno predstavlja asocijativno-polТМОntrТčnu tonКlnost, što ЛТ sО moРlo porОНТtТ sК vrstom prОlКmКnУК ТгmОđu НvК ТlТ vТšО tonКlnТС МОntКrК.

239

kvКrtsОkstКkorКНК (uslovnО ПunkМТonКlnostТ), rОčОnТМК гКvršКvК uЛОНlУТvom kКНОnМom u C: D –

T.

NОšto vТšО СromКtТkО prТsutno УО u гКvršnoУ РrupТ Poco meno mosso (t. 61–76). Ovaj

oНsОk sКНržТ НvО МОlТnО; u prvoУ, ТгРrКđОnoУ oН 5+4 tКktК, poslО počОtnoР G-dura, nov motiv

hromatskih linija u kanonskoj imitaciji u spoljnim glasovima, uz nezavisnu hromatsku liniju u

srednjem sloju, vodi na kraju fraze ponovo do jasne kadence u G-Нuru. MОđutТm, Т ovНО postoУТ

asocijativna tonalna dvoslojnost u melodijskom smislu; gledano izolovano (od t. 61–65), gornja

linija naginje h-molu, čКk sО Т гКustКvlУК nК tonu С, čТnОćТ u tom trОnutku tОrМu G-dura, koji se

kao tonalni centar sve vreme ispoljava u donjem glasu. Potvrda ove dvoslojnosti nalazi se pri

sКmom krКУu гКvršnО РrupО, РНО УО nОposrОНno prОН гКvršnТm tonТčnom КkorНom G-dura, dat H-

dur akord! (t. 75, videti primer 205b. Akord H-dura na tom mestu ima ulogu submedijante prema

dominanti G-НurК koУК voНТ Нo гКklУučnoР КkorНК гКvršnО РrupО – G:T. IpКk, čТnТ sО nО sКsvТm

slučКУno, гКvršnК tonТkК УО u oЛlТku sОkstКkorНК (‘НvoгnКčnТ’ ton h УО sКНК u ЛКsu!), К rКгrОšОnУО

prОtСoНnО НomТnКntО tКkođО nТУО uЛОНlУТvo. NКТmО, vođТМК, ТstКknutК u РornУОm РlКsu, ТНО nКnТžО

prОko prolКгnТМК u tonТčnu kvТntu G-dura, tj u tercu sekstakorda. Pritom, dominanta je data kao

tvrdoumanjeni kvintakord, osnovni ton se potom gubi a ostaju tonovi fis i ais, uspostКvlУКУućТ

time ponovnu asocijaciju na H-dur, kao tonovi njegove dominante.


240

Primer br. 205b (t. 73–76):

U СromКtskom klТгКnУu sКгvučУК koУК nКstКУu kКo proТгvoН nОгКvТsnТС СromКtТгovКnТС

lТnТУК u гКvršnoУ РrupТ, tОško sО možО РovorТtТ o ПunkМТonКlnostТ. MotТv koУТ УО u prvom ТгlКРКnУu

bio kanonski imitiran, potom je dat sinhrono, i to u paralelnim nonama, bas sa stabilnog tona g

sklizne na gis, a iako se tonovi srednje (altovske) linije mogu ponegde enharmonski zameniti u

МТlУu tumКčОnУК oНrОđОnoР КkorНК, nУТСovo ТгrКгТto СromКtsko krОtКnУО НОmКntuУО ПunkМТonКlnu

logiku, pa samim tim i potrebu da se prilikom tumКčОnУК ТгvОНО/uvОНО ОnСКrmonskК гКmОnК kКo

НokКгnК mОtoНК. IКko postoУТ ТгvОstКn ЛroУ vođТčnТС sКгvučУК – što sО oРlОНК u rКгnosmОrnom

hromatskom kretanju tonova u stabilan akord (npr. prema tonici G-dura u t. 68–69), odbljesci H-

dura ne nestaju. Naime, javljaju se dominante oba tonaliteta (t. 66 i 67), a u drugom delu odseka

(oН t. 69 Нo krКУК гКvršnО РrupО) smОnУuУu sО, nК mОtrТčkТ nКРlКšОnТm НОlovТmК Т nУТСovО tonТkО,

Нok sО u ЛКsu oНvТУК СromКtТгovКnК lТnТУК koУК, ТНućТ oН tonК g do tona h, opet potencira tonalnu

НvosloУnost. IгmОđu ‘tonТkК’ G-dura i H-НurК, nК rОlКtТvno nКРlКšОnТm НОlovТmК tКktК, НКtТ su

kvartsekstakordi as-des-f i h-es-g, od kojih drugi povezuje oba centra jer je enharmonski

НvoгnКčКn (kКo prОkomОrnТ >VI), ali se u ovom akordskom niгu krТУО Т nОšto НruРo: mОloНТУskТ

su potencirane gornje terce datih akorada i to u rasponu od tri registra, a u njihovom sledu se

гКpКžК smОnУТvКnУО vОlТkО Т mКlО tОrМО. Ako sО, pКk, uгmu u oЛгТr Т prolКгnК sКгvučУК (nК

ostКlТm mОtrТčkТm НОlovТmК), vТНТ se da je dosledno sprovedeno smenjivanje prekomernih i

НurskТС КkorКНК. TТmО sО, sК УОНnО strКnО, potvrđuУО postoУКnУО КsoМТУКtТvno polТМОntrТčnО

situacije (modaliteta B) na ovom mestu, ali postaje jasno sa druge strane i da je Prokofjev svesno

koristio sazvučУК koУК su ‘гvučnК vrОНnost po sОЛТ’, u mКnТru ТmprОsТonТstТčkО poОtТkО, tОžОćТ

radije ka melodijskoj nego funkcionalnoj harmonskoj logici.

PomОnuto ТstТМКnУО tОrМТ u гКvršnoУ РrupТ nТУО slučКУno. NКТmО, гКstuplУОnost ovoР

intervala, kao svojevrsnog simЛolК НТУКtonТkО Т konsonКntnostТ, ТгrКžОnК УО u rКгvoУnom НОlu

241

prvoР stКvК; tОrМК tКkođО čТnТ motТvskТ nuklОus НruРoР stКvК. TОrМК sО nК nОkolТko mОstК

НoslОНno krОćО nКnТžО pКrКlОlnТm СoНom Т onК čТnТ motТvsku suštТnu ‘poНРlКsovК’: СromКtsko

silazni paralОlnТ СoН mКlТС tОrМТ oНvТУК sО u srОНnУОm РlКsu oН 78. Нo počОtkК 81. tКktК, potom u

nОšto НužОm toku oН 89. Нo 93. tКktК, К slОНТ sТlКгnТ СoН pКrКlОlnТС vОlТkТС tОrМТ u prОtОžno

celostepenom pokretu (t. 94–95.). OvК poУКvК korОsponНТrК sК slТčnom sТtuКМТjom u mostu (t.

24–25), gde igra sa tercama nije u toj meri dosledna, ali se one izmenjuju po principu: velika-

mala-mКlК (tОrМК). PКrКlОlТгmТ čТnО tКkođО sponu ТгmОđu rКгvoУnoР НОlК Т ОkspoгТМТУО; poНsОtТmo

na hromatsko uzlazne paralelne kvarte i kvartsekstakorde, hromatsko silazne decime i none (sve

u ОkspoгТМТУТ), što potvrđuУО гnКčКУ ovКkvТС postupКkК, opОt, nО ЛОг КsoМТУКМТУК nК

ТmprОsТonТstТčkО МrtО.

U rКгvoУnom НОlu nОmК šТrokО, НrКmКtskО rКгvoУnostТ ТlТ složОnТУОР kontrКpunktskoР

nТгКnУК tОmК nК nКčТn tТpТčКn гК rКnТУО sonКtО; ovКУ oНsОk prvoР stКvК УО nКУmКnУТ po oЛТmu (56

tКktovК) Т u nУОmu sО sukМОsТvno ТгlКžu mКtОrТУКlТ prvО pК НruРО tОmО, mostК, гКvršnО РrupО Т

ponovo prvО tОmО. MoНulКМТonК ПrОkvОnМТУК УО, mОđutТm, vТsokК: rКspon tonКlТtОtК sО krОćО

polКгОćТ oН kvТntnoР kruРК nКnТžО – G, C, F, preko molskih boja – Кs, К, О, К+Н, Нo nКгnКčОnoР

C, koji se kratkotrajno pomera na frigijsku sferu – Des, potom do medijantnog E-dura i najzad,

C-dura, koji ostaje do kraja odseka.

Tonalna dvoslojnost je НovОНОnК Нo ТntОnгТvnТУОР stОpОnК. OnК УО prТsutnК vОć Т гЛoР

toРК što sО vТšО putК ТгlКžО НruРК tОmК – za koju se pojava dvoslojnosti vezivala u ekspoziciji.

Tako se npr. na podlozi F-НurК ТгlКžО motТv НruРО tОmО u К-molu (t. 95–98), potom u tek

potvrđОnom a-molu suprotstavljen je e-mol u gornjem glasu (t. 103–104). Tonalna dvoslojnost

sО, mОđutТm, УКvlУК Т u trОtmКnu НruРТС mКtОrТУКlК: u oЛrКНТ mКtОrТУКlК mostК, НvosloУno su

postavljeni a-mol i d-mol (t. 105–106). U daljem toku, d-mol je usled hromatizovanih linija

mКtОrТУКlК mostК, ПunkМТonКlno oslКЛlУОn Т nОНovolУno potvrđОn. U tom smТslu, kКrКktОrТstТčКn УО

sled akorada d: f, VIID, III, DIII, -DVI, s, D, d, t

+6. IКko mОđu ovТm КkorНТmК postoУТ УОНnК

ОlТptТčnК vОгК vКntonКlnТС НomТnКntТ Т УОНno vКrlУТvo rКгrОšОnУО, ТpКk sО stvКrК utТsКk o

slučКУnТm, СromКtsko-prolКгnТm sКгvučУТmК. FunkМТonКlnost УО oslКЛlУОnК Т poУКvom molskО

dominante nakon durske, kao i tonike sa dodatom velikom sekstom. Upravo na tom mestu se

odvija i prolazno istupanje u C-centar, takođО nОНovolУno potvrđОn, što tumКčОnУО ovО sТtuКМТУО

242

povezuje sa asocijativnim nivoom (modalitet B)70

. Pojavom nepotpune celostepene dominante (g

К МТs П) koУК slОНТ, tonКlnТ tok УО НoНКtno гКmКРlУОn, tТm prО što rКгrОšОnУО ovoР sКгvučУК – i

ТnКčО vТšОsmТslОnoР oНrОđОnУК – nО potvrđuУО nТУОНКn oН КsoМТУКtТvnТС МОntКrК, vОć ТnНТrОktno

uspostavlja nov tonalni centar – Des-dur.


Des-Нur trКУО krКtko; ТгložОnК УО sКmo РlКvК prvО tОmО Т slОНТ НruРТ МОlostОpОnТ

čОtvoroгvuk (Л-e-as-c kao obrtaj Des: +D9), koji uvodi E-dur. Oba akorda nepotpune celostepene

НomТnКntО su u гnКčОnУu –VIID (

-S

<) pred tonikom ciljnog tonaliteta, a postavljena su u istoj

ПormКМТУТ, prТ čОmu sО ТstТčО trТtonusnТ skok u ЛКsu. TrОćК poУКvК slТčnoР vТšОгvukК – sa

elementima celostepenosti – УО nКУupОčКtlУТvТУК Т oНvТУК sО nК mОstu uvođОnУК osnovnoР tonКlТtОtК

C-НurК, koУТ ćО ostКtТ Нo krКУК rКгvoУnoР НОlК. To УО mОsto РНО УО НostТРnut НТnКmТčkТ Т

СКrmonskТ klТmКks Т РНО su pomoću УОНnoР КkorНК – bikorda – dvosmislenog funkcionalnog

гnКčОnУК, oЛУОНТnУОnК НvК tonКlnК МОntrК: E-dur i C-Нur. U pТtКnУu УО vТšОгvuk kКo prОlomnК

tКčkК ТгmОđu НvК МОntrК, koУТ sО možО rКščlaniti na bikord fis-as-c-e + c-e-Р Т nУОРovo oНrОđОnУО

prema ciljnom C-Нuru УО nОsporno. NКkon ЛТkorНК su nКТгmОnТčno rКгložОnО tonТkО oЛК tonКlnК

МОntrК. MoРućО УО nК vТšО nКčТnК tumКčТtТ ПunkМТУu ovoР vТšОгvukК prОmК prОtСoНnom E-duru.

70

Videti prethodnu fus-notu.

243

УО, OrНžonТkТгО, nК prТmОr, РК oНrОđuУО kКo tonТku sК НvoroНnom tОrМom Т povТšОnom kvТntom О

g/gis his, sa istaknutim osnovnim tonom u gornjem sloju, a sve na pedalu II stupnja71

; ili, sve se

možО oЛУОНТnТtТ kКo vТšОгvuk na II stupnju fis-c-e-g/gis. Odlaganje potvrde novog C centra je

postignuto varljivom vezom C:VIID u sekstakord IIIv.(!), nКkon čОРК slОНТ СoН pКrКlОlnТС

uгlКгnТС kvКrtТ u srОНnУОm sloУu (Тг prvО tОmО) što, svО гКУОНno, НoprТnosТ tonКlnom oslКЛlУОnУu

opisanog prelomnog momenta. Jedino УО гКНržКvКnУО ЛКsК nК poгТМТУТ НomТnКntО novoР tonКlТtОtК

signal da je u pitanju tonalna priprema reprize.


ГКnТmlУТvК УО konМОpМТУК ПormО ovoР stКvК u poРlОНu oНnosК ТгmОđu гКvršnoР oНsОkК

razvojnog dela i reprize. Naime, iako je, posle opisane tonalne nedoumice, uspostavljen osnovni

tonalitet C-Нur Т u РНО sО ТгlКžО mКtОrТУКl prvО tОmО, Уoš uvОk nО počТnУО prКvК rОprТгК; u oНnosu

prОmК ОkspoгТМТУТ ovНО УО ПКkturК НruРКčТУК, pomКlo opОt ТmprОsТonТstТčkТ tonirana, a sama tema

71

, Ш , , , , 1962.,op.cit.

244

УО vКrТrКnК. RОprТгК počТnУО nКkon ovoР ТгlКРКnУК, КlТ u H-duru! – РНО УО ТгložОnК sКmo prvК

rОčОnТМК, “preslikana” iz ekspozicije, no u lidijskoj oblasti prema osnovnom tonalitetu (t. 134).

SК УОНnО strКnО, prТsutnК УО vrstК lКžnО reprize – ali u osnovnom tonalitetu, dok je prava repriza u

‘nОoНРovКrКУućОm’, НКlОkom tonКlТtОtu H-dura. Sa druge strane, iako je prava repriza prve teme

skrКćОnК, ovТm postupkom УО stvorОn prТvТН ТstТС НТmОnгТУК kКo u ОkspoгТМТУТ (НvО rОčОnТМО), УОr

se izlaganje teme u C-Нuru u psТСološkom smТslu poТstovОćuУО sК počОtkom rОprТгО.

NОposrОНno prОН sКmom ‘prКvom’ rОprТгom, УКvlУК sО Уoš УОНnК НvosmТslОnК СКrmonskК

situacija. Ponovo je istaknut motiv terce, sada u melodijskom pokretu gornjeg glasa, koji se

obuСvКtК trТ rОРТstrК spuštКУućТ sО po vОlТkТm tОrМКmК. PosmКtrКnО ТгolovКno, ovО tОrМО oЛrКгuУu

razlaganje prekomerne dominante C-НurК, КlТ КkorНskО strukturО koУО ТС НopunУuУu nО poНržКvКУu

ovu СКrmonТУu, vОć su sКmostКlnК, ‘slučКУnК’ sКгvučУК. SmОnУuУu sО durski i molski trozvuci i

УОНКn prОkomОrnТ čОtvoroгvuk, ЛОг ПunkМТonКlnО loРТkО. DКtК sКгvučУК, umОsto ПunkМТonКlnostТ,

ТmКУu uloРu КkorНskoР sОnčОnУК mОloНТУskoР pokrОtК РornУТС tonovК, К svО sО oНvТУК nК

figuriranom pedalu tonike. Treba zapaziti da je ton h u tom nizu dva puta harmonizovan

lidijskim akordom – možНК čТnОćТ nКУКvu H-НurК koУТ slОНТ (počОtКk rОprТгО), К sКmК moНulКМТУК

je izvedena enharmonizmom male septime C: DS7~H: -VII6.


245

Još УОНnК bitna pojava vezana je za razvojni deo, a to je – tТpТčno гК ProkoПУОvК –

spКУКnУО ОlОmОnКtК prvО Т НruРО tОmО, čТmО sО nКknКНno ТspostКvlУК НК oЛК tОmКtskК mКtОrТУКlК

ТгnТču Тг ТstoР motТvskoР УОгРrК. U ovom stКvu УО to mКnУО ТгrКžОno nОРo u npr. Drugoj i ŠОstoУ

sonКtТ, КlТ УО tКУ prТnМТp ТpКk očuvКn. U ovom konkrОtnom slučКУu, tК vОгК УО ostvКrОnК МТtТrКnУОm

kКrКktОrТstТčnoР motТvК Тг prvО tОmО, koУТ ‘prОrКstК’ u prОpoгnКtlУТv počОtnТ Тmpuls НruРО tОmО.

NК počОtku rКгvoУnoР НОlК prvo sО НvК putК ТгlКžО mКterijal prve teme, a u drugoj pojavi tog

materijala (od t. 88), na motiv sa kvintnim skokom (iz druge fraze te teme) nadovezuje se

mКtОrТУКl НruРО tОmО. U НКlУОm toku postКУО УКsno НК УО ovКУ motТv гКУОНnТčko УОгРro гК oЛО

tОmО, УОr УО počОtnТ Тmpuls НruРО teme u stvari njegov slobodan inverzni oblik. Tim postupkom

sО stvКrК Т psТСološkК Т tОmКtskК КsoМТУКМТУК nК oЛО tОmО.


246

U prОtСoНnom prТmОru trОЛК гКpКгТtТ Т punktТrКn motТv Тг гКvršnО РrupО koУТ sО

pojavlУuУО nО sКmo u osnovnom vТНu (t. 93 Т 94), vОć УО, u КuРmОntКМТУТ Т ТnvОrгТУТ, nКРlКšОn u

srednjem glasu (t. 88–89).

OsТm opТsКnoР nОoЛТčnoР tonКlnoР rОšОnУК prvО tОmО, rОprТгК nО НonosТ НruРО ТгmОnО u

odnosu na ekspoziciju. Naravno, tonalno pomirenje je prisutno i ta uloga je data drugoj temi,

koja je u osnovnom tonalitetu C-Нuru, КlТ sК гК nУu kКrКktОrТstТčnТm tonКlnТm kolОЛКnУОm, ovНО

ka e-molu. Otud i pojava sudara dvaju dominanti – za C-dur i e-mol, kao i smenjivanju njihovih

tonika (datih sa velikom sОptТmom) prО гКvršnoР kКНОnМТrКnУК.

Na samom kraju stava – u kodeti – C-Нur УО Т НКlУО osОnčОn О-molom, što sО vТНТ Тг

НvosloУnostТ plКnК: nК lОstvТčnТm pКsКžТmК tonТkО Т НomТnКntО C-dura u basu, u gornjem planu se

smОnУuУu čОtvoroгvuМТ НomТnКntО, tonТkО i DD e-mola; disonantnost je potencirana i hromatskim

tipom akorada – umКnУОnТm НurskТm čОtvoroгvuМТmК D Т DD. NОoЛТčКn oЛrt НТsonКntnТС

sКгvučУК НКt УО nК sКmom krКУu stКvК: nКkon ТгnОnКnНnoР гКtКmnУОnУК ЛoУО koУu НonosТ C:sm

(~e: III), sledi tritonusno uНКlУОn vТšОгvuk nК II stupnУu (sК mКlom nonom Т mКlom sОkstom

umesto kvinte) i bikord II6 + L (u ОnСКrmonskom гКpТsu). RКгrОšОnУО МОlО sТtuКМТУО УО poУКvК

гКvršnoР КkorНК tonТkО C-НurК sК, pomКlo "nostКlРТčnom", НuРom гКНržТМom 4-3. U kodeti je

prisutan Т postupКk koУТ kКrКktОrТšО МОo МТklus – К to УО nКУКvК mКtОrТУКlК slОНОćОР stКvК.


247

Drugi stav, Allegro strepitoso, D miksolidijski

Drugi stav, Allegro strepitoso, je razigrana tokata, u 12

8 metru, trodelne forme A B A1 sa

KoНom. U prvom НОlu, koРК čТnО oНsОМТ К Л К1 c c

1, smОnУuУu sО НvК motТvК: lОstvТčnТ pКsКž –

najavljen na kraju prvog stava – Т motТv tОrМО koУТ УО, čТnТ sО, osnovnТ Тmpuls МОloР stКvК. TОrМК

se javlja i kao melodijski pokrОt Т u sТmultКnom гvučКnУu, čОsto u pКrКlОlnom krОtКnУu. TОrМК

ТmК Т СКrmonskТ гnКčКУ: unutКr prvoР НОlК (t. 23–27) akordi se smenjuju u progresiji po malim

tОrМКmК nКvТšО, К u srОНnУОm НОlu (B) ТstТčО sО СoН po vОlТkТm tОrМКmК nКnТžО, koУТ ПormТrК vОlТkТ

medijantni krug.

TonКlТtОt НruРoР stКvК УО D mТksolТНТУskТ, КlТ sК čОstТm osМТlovКnУОm kК С МОntru

promОnlУТvoР roНК. NК sКmom počОtku stКvК prТsutno УО tonКlno гКmКРlУОnУО. TКko, počОtnТ

lОstvТčnТ pКsКž D mТksolТНТУskoР u prvТ mКС КsoМТrК nК НomТnКntno polje G-dura, ali nema

potvrНО nТУОНnoР oН ovК НvК МОntrК УОr sО oНmКС nКkon pКsКžК, koУТ sО гКustКvlУК nК tonТčnoУ

terci, javlja istupanje u h-mol (prОгnКčОnУОm tonК ПТs). Tonu fis sО prТНružuУО ais, čТnОćТ tОrМu fis-

ais u niskom registru – to je prva pojava tercnog motiva – a zajedno sa drugom tercom (c-e) u

drugom registru, formira se tvrdoumanjeni septakord fis-ais-c-e (D: -DVI/h:

-D). Sledi ‘klКsТčКn’

lanac dominanti koji tek na kraju uspostavlja osnovni tonalitet: elipsa D: DVI–DII–DD se

zaustavlja na dominantnom nonakordu D-dura, a iz tog akorda izranja ponovo motiv terce: g–h

(t. 9) – sКНК u mОloНТУskom pokrОtu. OvКУ motТv УО СКrmonskТ НvoгnКčКn: on sО možО tumКčТtТ

kКo sОptТmК Т nonК prОmК oНгvuku prОtСoНnoР КkorНК, КlТ, s oЛгТrom nК to НК УО ‘poНloРК’

ТгostКlК, možО ТmКtТ Т uloРu suЛНomТnКntО. U sКmom lКnМu НomТnКntТ, počОtnТ pКsКžnТ motТv УО

vТšО putК ТstТМКn, КlТ УО гКnТmlУТvo ТstКćТ НК sО prТ ponovnoУ poУКvТ pКsКžК oН tonК d (kao na

počОtku stКvК) ПormТrК lТНТУsko-miksolidijska struktura, tj. akustТčka lestvica, koja nastaje jer je

ona deo harmonije D: DD(+6)

.

248


Tonika D-dura se i dalje ne javlja kao akord; zanimljivo je da je ona prisutna samo dva

putК u počОtnom toku НОlК A (К Л К1) – nК počОtku Т nК krКУu, prvТ put u okvТru pКsКžК, НruРТ put

kКo sКгvučУО (t. 17), К u oЛК slučКУК kКo mКlТ НurskТ sОptКkorН – čТmО sО konotТrК G МОntКr. TКko

sО Т poslО ОlТpsО (Т гКstoУК nК НomТnКntТ) nО УКvlУК tonТkК, vОć ponovno osМТlovКnУО kК pКrКlОlnom

h-molu, gde počТnУО oНsОk Л. NК pОНКlu НomТnКntО С-molК oНvТУК sО čКk Т ПrТРТУskТ oЛrt u

РornУОm РlКsu, u čТУОm toku sО ЛКs pomОrК sК svoУО poгТМТУО НomТnКntО (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr).

PomОrКnУО ЛКsК u sОptТmnТm НvoгvuМТmК koУТ sО krОću СromКtskТ nКvТšО, prvК УО sТtuКcija koja

НovoНТ Нo oгЛТlУnТУО tonКlnО vТšОгnКčnostТ. PosmКtrКno Тг uРlК КnКloРТУО sК prОtСoНnТm

korОsponНОntnТm mОstom (Тг t. 10), ПormТrКno sКгvučУО sО možО tumКčТtТ kКo DОs: D7, ali je

moРućО Т ОnСКrmonsko čТtКnУО toР КkorНК kКo –VIID u c-molu, jer dalje kretanje gornje linije,

zastoj basa na tonu c, i plagalni obrt c: s6

4–t (t. 15), daje osnova za tu opciju. Nijedan od ovih

nКРovОštКУК, mОđutТm, nТУО rОКlТгovКn; ЛКs sО sК tonК М pomОrК nК МТs7, uvoНОćТ D МОntКr koУТ УО

posle tonalne propustljivosti72

tek ovНО potvrđОn, КlТ u vТНu mКloР НurskoР sОptКkorНК –

nОРТrКУućТ prОtСoНnu vođТМu, potОnМТrКУućТ mТksolТНТУsku ЛoУu.

72

TОrmТn tonКlnК propustlУТvost УО oЛУКšnУОn u poРlКvlУu 3.4., К oгnКčКvК sТtuКМТУu РНО su nОkolТko tonКlnТС МОntКrК nКгnКčОnТ КlТ nТУОНКn nТУО НovolУno potvrđОn, čТmО sО stvКrК mОđutonКlnТ prostor – modalitet C.

249


NК sКmom krКУu oНsОkК Л ponovo sО ТstТčО motТv tОrМТ. NУТСov pКrКlОlnТ СoН u

raznosmernom kretanju dovovi do D: T7 i repriziranja odseka a. U krОtКnУu tОrМТ гКpКžК sО Т

oНrОđОnК prКvТlnost: polКгОćТ oН ТstО tОrМО g-h udvojene u drugom registru, desna ruka se dalje

krОćО u pКrКlОlnТm mКlТm tОrМКmК nКvТšО, lОvК u vОlТkТm tОrМКmК nКnТžО; sК НruРО strКnО, oНnos

250

pokreta donjeg tonК tОrМТ u НОsnoУ ruМТ sО krОćО sТstОmom vОlТkК pК mКlК sОkunНК, Нok УО tКУ

sistem u levoj ruci obrnut, tj. mala, pa velika sekunda.


U izmenjenoj reprizi prvog odseka (a1, t. 19) ponovo se zalazi u h centar; posle zastoja

na tonu fis, kКo tОrМТ tonТkО D mТksolТНТУskoР koУК postКУО С: D prТНružОnК УО НТsonКntnК pulsКМТУК

male sekunde f~eis (h:s<), К potom sО u СromКtskom СoНu nКnТžО НostТžО tonТkК С-mola (t. 22).

HromКtskТ СoН oЛuСvКtК okvТr tonТčnО tОrМО, Т uprКvo tКУ motТv ćО u ovom oНsОku, КlТ Т u

nКrОНnom, ЛТtТ vТšО putК ТгložОn kКo nosТlКМ УОНТnoР mОloНТУskoР pokrОtК. IstovrОmОno, u НОonТМТ

НОsnО rukО НТrОktno УО suprotstКvlУОnК НurskК tonТčnК tОrМК, čТmО sО ostvaruje oscilovanje

tonskoР roНК. U КkorНskom krОtКnУu tКkođО sО гКpКžК tОrМnТ СoН koУТ uklУučuУО СromКtsko tОrМno

srodstvo u modulaciji: od tonike h-mola u molskoj pa durskoj varijanti, preko F: VI, do tonike F-

dura.

U odseku c (t. 27), kКrКktОrТstТčКn pokrОt čТnТ stКtТčnК КkorНskК pulsКМТУК – prvo

tonТčnoР troгvukК F-dura, pa D miksolidijskog, a potom d-mola. Modulacija iz F u D je

ostvКrОnК prОko pulsТrКУućОР КkorНК F:SSзD:F, nК Пonu tonТkО F-dura u basu. Motiv melodijskog

kretКnУК u okvТru tОrМО sО УКvlУК kКko u smОru nКnТžО, tКko Т ТnvОrгno, tУ. nКvТšО, uvОk СromКtskТ

ispunjen.

251


ГКnТmlУТvo УО НК ЛКsovТ tonovТ počОv oН prolКгnoР Н-mola (d: t64), preko F:T do D:T (t.

25, 26, 31), tКkođО čТnО tОrМnТ СoН Т ПormТrКУu molskТ troгvuk osnovnoР tonКlnoР МОntrК stКvК.

MОđutТm, НКlУТ СoН ЛКsК čТnТ trТtonusnТ skok nК ton as, РНО otpočТnУО oНsОk М1, a akord koji se na

tom mОstu УКvlУК гvučno simulira As miksolidijski centar, mada zapis КkorНК to nО poНržКvК.

Simulacija As centra se formira zbog analogije, jer se pulsacija akorda As7 poТstovОćuУО sК

prОtСoНnТm pulsКМТУКmК tonТčnТС КkorКНК. DruРО potvrНО As МОntrК nОmК, НКlУТ tok УО nКkrКtko

tonКlno гКmКРlУОn ТРrom tОrМnoР motТvК čТmО sО ПormТrК umКnУОnК lОstvТМК, К tonКlno rКгrОšОnУО

УО НКto ponovo u D mТksolТНТУskom, tКko НК sО pomОnutТ КkorН možО tumКčТtТ uslovno kКo –

VIIS6

5 (as-c-es-‘РОs’зПТs).

252


PrvТ НОo (A) sО ТpКk nО гКvršКvК u osnovnom D МОntru, vОć u С-molu, kadencom D7 – t7.

PoslО krКćОР prОlКгК (Meno mosso, t. 45) u kome se smenjuju dva vida dominante h-mola

(СromКtskТ Т НТУКtonskТ), К u okvТru koУТС sО ponovo ТstТčО motТv tОrМТ, nКstupК НОo B.

Deo B (Andantino, 4

4) je u h-molu Т porОН promОnО tОmpК Т mОtrК sКНržТ Т novu

tematsku misao: u ogoljenoj dvoglasnoj fakturi, gornji glas donosi razlaganje dijatonskih

trozvuka, dok se u basu ponovo javlja hromatizovan pokret tercnog okvira.

TОrМК УО Т СКrmonskТ nosТlКМ čТtКvoР НОlК B, jer se smena akorada odvija po hodu

vОlТkТС tОrМТ. OvКУ НОo čТnО НvО rОčОnТМО (moНulТrКУućТ pОrТoН С: 8+1 + С/D: 8, oНsОМТ Н Т Н1); u

okvТru prvoР nКstupК tОmО, nКkon polКгnО molskО tonТkО, гКpКžК sО prОtОžno НurskК ЛoУК u СoНu

po velikim tercama – h: t – VI – M< (u enharmonskom zapisu) i nazad preko VI na dursku T, dok

УО u НruРoУ rОčОnТМТ to гКmОnУОno ТsklУučТvo molskТm КkorНТmК – h: t – sm> – t – sm

> – m

< – t –

sm>. NОoЛТčКn УО гКvršОtКk prvО rОčОnТМО РНО sО, poslО opТsКnoР СoНК po tОrМКmК, УКvlУК molski

akord na h:VIIo, za kojim - opet na rastojanju velike terce – slОНТ КkorН ‘DD’, pК t, čТmО sО u

МОlostОpОnom kružОnУu oko tonТkО oЛrКгuУО lidijska73

kadenca II – t.

73

Lidijska kadenca podrazumeva vezu II – I stupanj, u lidijskom modusu.

253


U гКvršnТМТ НruРО rОčОnТМО КkorН sm>

postaje spona za osnovni D centar (D:s), za kojim

sledi kadenca D: VII – T.

Deo A1 (t. 68) УО skrКćОn, ТгostКvlУОn УО prvТ oНsОk Т oНsОМТ Л Т Л1, a doslovno su

reprizirani odseci a1, c i c

1 – Нo mОstК sТmulКМТУО As mТksolТНТУskoР МОntrК, koУТ УО ovНО nОšto

ТгrКгТtТУТ u oНnosu nК A, oЛгТrom nК poУКvu počОtnoР motТvК – lОstvТčnoР pКsКžК – u toj oblasti.

DКlУТ tonКlnТ tok УО Т ovНО гКmКРlУОn, УОr sО ТРrom tОrМnoР motТvК rКгlКžО umКnУОnТ sОptКkord

(fis-a-c-es) i formira umanjena lestvica. To je ujedno i mesto na kome se najavljuje osnovni

motТv slОНОćОР stКvК. NКkon rКгlКРКnУК sОptКkorНК, koУТ УО ПunkМТonКlno otvorОn kК rКгlТčТtТm

tumКčОnУТmК, nО potvrđuУО sО nТ nКРovОštОnТ As, nТ nКpuštОnТ D МОntКr, vОć sО nОočОkТvКno УКvlУК

H-dur.

254


U KoНТ (t. 98) УО ponovo ТгložОn motТv stКvК u H-duru koji se zaustavlja vezom H: T –

F (t. 97–98), gde se nakon prolaznog istupanja u g-mol (H:F~g:S), uspostavlja osnovni D centar.

NК Пonu КkorНК Р: S koУТ čТnТ plКto prТroНnoР (tУ. mТksoloНТУskoР) VII stupnУК D МОntrК Уoš

jednom je ТгložОn nuklОus МОloР stКvК – tercni motiv u augmentiranom vidu, koji je ujedno

КntТМТpКМТУК počОtkК tОmО slОНОćОР stКvК.

PoigravanУО sК počОtnТm – pКsКžnТm motТvom nК sКmom krКУu, oРlОНК sО u nУОРovom

sprovođОnУu kroг pОt oktКvК, počОv oН D vОlТkО oktКvО Нo Н3, a ujedno je na prvoj dobi taktova

prisutan hod po tonovima D miksolidijske lestvice - kao augmentacija prvog dela istog motiva –

kroг sОНКm гКvršnТС tКktovК.

TrОćТ stКv, Andante tranquillo, As-dur

TrОćТ stКv DОvОtО sonКtО УО lКРКnТ ТntОrmОМo, čОtvoroНОlnoР mОtrК, u tОmpu Andante

tranquillo. Osnovni tonalitet je As-Нur, koУТ prОmК prОtСoНnom stКvu čТnТ trТtonusno uНКlУОnУО, К

u oНnosu nК tonКlnТ МОntКr МОloР МТklusК, to УО oЛlКst nТskО suЛmОНТУКntО. ČТnТ sО НК ‘sТmulКМТУК’

As tonКlТtОtК Тг prОtСoНnoР stКvК tОk sКНК, u trОćОm stКvu, НoЛТУК гnКčОnУО svoУОvrsnО tonКlnО

КntТМТpКМТУО. FormК stКvК УО СТЛrТНnК Т čТnТ УО nОoЛТčКn spoУ rКгvТУОnО pОsmО Т tОmО sК

255

vКrТУКМТУКmК, sК šОmom A B A1 B1 A2 Koda. Tema stava i varijacije (delovi A, A1 i A2) se uvek

odvijaju u As-duru, a u kontrastnim delovima tonКlnТ plКn УО rКгnovrsКn Т krОćО sО oН C-dura, d-

mola i g-mola u delu B, do izrazito razvijenog plana u delu B1: As/as – fes~e – C, Des – A – Es –

h, D, G+D (d), H.

Sama tema stava pevljivog i smireno-svОčКnoР kКrКktОrК, tonКlno УО stКЛТlnК; ТгložОnК

kao rečОnТМК, u nУОnom prvom НОlu УО pОНКl nК tonТМТ, К u НКlУОm toku УО гКСvКćОnК oЛlКst

molske subdominante u enharmonskom zapisu.74

Zahvatanje je ispoljeno potpunim obrtom: ss –

VIIs – s7, гК koУТm slОНТ ПrТРТУskТ КkorН ТsprОН гКvršnoР kКНОnМТonoР oЛrtК As: D9 - T. MožНК УО

ОnСКrmonskТ гКpТs nКvОo tОorОtТčКrku DОЛru RТПkТn НК u svoУoУ НoktorskoУ НТsОrtКМТУТ 75 da

tumКčОnУО ovО sТtuКМТУО kКo moНulКМТУu u ПТs-mol, verovatno s obzirom na to da je ovaj akord

prvТ koУТ sО УКvlУК u tКkvoУ notКМТУТ, oНnosno ‘ТskКčО’ Тг As sТstОmК. MОđutТm, Кko Т možО НК sО

govori o trenutnoj promeni tonalne gravitacije, svakako je njen centar cis-mol, a ne fis-mol, što u

odnosu na polazni As-Нur čТnТ molsku suЛНomТnКntnu oblast u enharmonskom zapisu.


74

IntОrОsКntno УО tumКčОnУО OrНžonikidzea (op.cit.), po komО prvК rОčОnТМК tОmО trКУО Нo 4. takta. Tu jeste prvi

mОloНТУskТ гКstoУ, КlТ nК КkorНu As:DD nК stКlnom mКrkТrКnom pОНКlu tonТkО, što nО ТНО u prТloР ovom tumКčОnУu. 75

Rifkin, D., “TonКl CoСОrОnМО Тn ProkoПТОv's MusТМ: A StuНв oП tСО IntОrrОlКtТonsСТps oП StruМturО, MotТvОs КnН DОsТРn”, НoktorskК НТsОrtКМТУК, op. cit.

256

Slede dve varijacije koje razvijaju temu sa neznatnim melodijsko-rТtmТčkТm Т ПКkturnТm

izmenama. Prva varijacija (t. 9–17) УО НužК гК УОНКn tКkt oН tОmО, гЛoР prolonРТrКnoР trКУКnУК

ПrТРТУskО oЛlКstТ. FrТРТУskТ КkorН sО protОžО kroг trТ registra u deonici desne ruke, dok je u deonici

leve, data hromatska silazna lestvica. U drugoj varijaciji (t. 18–26), tКkođО НužoУ гК УОНКn tКkt oН

tОmО, proНužОnУО sО oНvТУК u sКmoУ kКНОnМТ, РНО УО ТsprОН As:D7 umetnut lidijski akord.

Deo B, Allegro sostenuto (t. 27), je kontrastan odsek i po karakteru bi se mogao porediti

sК tokКtom. KКrКktОr tokКtО УО ostvКrОn stКlnТm šОsnКОstТnskТm pulsom Т ponКvlУКУućТm

punktТrКnТm motТvom koУТ УО ТstКknut u spolУnТm РlКsovТmК. PrОmК OrНžonТkТНгОu76, taj motiv je

osnovК гК tumКčОnУО ovoР oНsОkК kКo trОćО vКrТУКМТУО. On УОstО (УОНТnК) sponК sК počОtnТm

motТvom stКvК, КlТ НruРТС slТčnostТ nОmК Т u НКlУОm toku rКгvТУК sО novК ТНОУК. PoslО СКrmonskТ

УОНnostКvnoР počОtkК novО tОmО – sa smenjivanjem tonike i dominante C-dura, pred kadencom

nК НomТnКntТ ТгrКžОno УО СromКtsko krОtКnУО РlКsovК, oН koУТС spolУnТ ПormТrКУu КkorНО C: DVI,

sК vКrlУТvТm rКгrОšОnУОm u S, pa DIII – III – S, Нok su unutrКšnУТ РlКsovТ trОtТrКnТ СКrmonskТ

samostalno i u igri razlomljenih terci resko disonТrКУu prОmК okružОnУu (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr).

NК Тstom mОstu, prТ ponКvlУКnУu rОčОnТМО, СromКtТkК УО Уoš ТгrКžОnТУК: slučКУnК sКгvučУК nКstКУu

usled raznosmernog hromatskog kretanja deonica desne i leve ruke, a sve se, preko varljivog

rКгrОšОnУК prОkomerne dominante, uliva u C:VI, tКkođО u prОkomОrnom vТНu.

76 Op.cit.

257


Primer br. 220b Sonata br. 9, III stav (t. 34–35):

OsТm pomОnutТС, vКrlУТvК rКгrОšОnУК su prТsutnК Т u НКlУОm moНulКМТonom toku: C: DVI

– S, pa d: D – VI. Odsek B se dalje odvija u g-molu, u komО Уoš uvek odjekuje punktirani motiv.

NОoЛТčКn УО prОlКг ТгmОđu B Т A1 odseka Andante tranquillo, come prima (t. 46), čТУТ УО

počОtКk tonКlno otvorОn. PunktТrКnТ motТv u novoУ vКrТУКntТ – kao razlomljeni molski trozvuk –

sОkvОnМТrК sО po mКlТm tОrМКmК nКvТšО, oЛrКгuУućТ СКrmonsku НvosloУnost (vТНОtТ slОНОćТ

prТmОr), koУК УО tonКlno nОНovolУno oНrОđОnК. OНгvuk prОtСoНnoР Р-mola daje osnova da se ova

sТtuКМТУК tumКčТ u okvТru toР tonКlnoР МОntrК, koУТ ćО, pКk, ЛТtТ УКsnТУО ТгrКžОn nК krКУu prОlКгК.

258

MОđutТm, sКm počОtКk možО НК sО tumКčТ Т НК УО u О-molu ili a-molu, uprКvo гЛoР rКгložОnoР

molskog trozvuka a-c-О. OvО nОНoumТМО nКstКУu УОr su, гКprКvo, u pТtКnУu rКгložОnТ tОrМnТ

vТšОгvuМТ – undecimakordi i tercdecimakord, a na kraju je subdominantni nonakord g-mola.

TrОЛК ТstКćТ Т НК УО Р-mol molska lidijska oblast prema ciljnom As-Нuru, u komО ćО nКstupТtТ

osnovna tema, tj. odsek A1. PrОlКг sО гКvršКvК tonТkom Р-mola sa dodatom velikom sekstom, a

taj КkorН sО ОnСКrmonskТ možО tumКčТtТ kКo As: -l, umanjenog molskog sklopa koji je vrlo retko

u primeni:


Ponovno izlaganje osnovne teme sa jednom varijacijom formira odsek A1. Zanimljiva je

harmonska izmena pri kraju varijacije, gde je, umesto potenciranja frigijske sfere (kao u

prethodnim varijacijama, na analognom mestu ostvareno istupanje u oblast niske molske

259

submedijante – fes-mol (u ОnСКrmonskoУ notКМТУТ), ТsprОН гКvšnoР kadencionog obrta As: s – D –

T (uporediti pretposlednji takt Primera br. 219 sa analognim mestima u Primerima br. 222b i

222a). Povratak u osnovni tonalitet – As-Нur, ostvКrОn УО ОПОktnТm ‘prОгnКčОnУОm’ tonК О –

osnovnog tona prethodnog tonaliteta, koji samo na tren ostaje bez harmonske potpore, a onda

postaje terca subdominante As-dura (e:sm<~As:s).


Primer br. 222b Sonata br. 9. III stav (t. 15-17):

Odsek B1 kКrКktОrТšО ЛrгК Т čОstК promОnК tonКlnТС МОntКrК; uslОН ЛrгoР tОmpК, onТ sО

ponОРНО rКгКгnКУu sКmo гКСvКlУuУućТ osnovnom motТvu ovoР oНsОkК. TКУ motТv sО prvo

sОkvОnМТrК po vОlТkТm tОrМКmК nКnТžО, oЛrКгuУućТ vОlТkТ mОНТУКntnТ СoН trОnutnТС tonКlnТС

centara As/as – fes~e – C; potom sО u C МОntru (t. 80) ТгlКžО ТНОntТčКn mКtОrТУКl Тг prvoР B

oНsОkК, КlТ u НruРoУ rОčОnТМТ, РНО УО uУОНno Т НТnКmТčkТ klТnКks, motТvskТ tok `sklТгnО` nКkrКtko u

260

Des-Нur, pК A, Es Т С МОntrО (svО unutКr čОtТrТ tКktК). NКгnКčОnТ tonalni centri i njihova brza

smОnК prКćОnТ su СromКtТгovКnom lТnТУom ЛКsК, čТmО sО НoНКtno usložnУКvК СКrmonsko-tonalni

НТnКmТгКm, К uУОНno ovu sТtuКМТУu prТЛlТžКvК tumКčОnУu unutКr mОđutonКlnoР prostorК, kКo

УОНnoР oН prОНložОnТС moНКlТtОtК ТspolУКvКnУК tonКlnО strukturО ProkoПУОvК. KrКtko prožТmКnУО

h-mola sa D-durom vodi do novog centra – G-dura, u kome se prikriveno osciluje ponovo ka h-

molu, što УО potОnМТrКno stКlnТm vrКćКnУОm nК ton С u ЛКsu, kКo svoУОvrsКn ТntonКtТvnТ most

prОmК С МОntru, koУТ ćО, u НurskoУ vКrТУКntТ, prОovlКНКtТ Т koУТm ćО počОtТ prОlКг. U ovom,

mОđutonКlnom prostoru ТгlКžО sО rОmТnТsМОnМТУК nК motТv Тг oНsОkК B Тг НruРoР stКvК (pokrОt

unutar velike terce u altu, t. 88–89). MožО sО prТmОtТtТ НК УО unutКr ovО rОmТnТsМОnМТУО

apostrofiran Т osnovnТ motТv trОćОР stКvК, čТmО sО rОtroРrКНno uspostКvlУК motТvskК povОгКnost

sa prethodnim stavom.


261

Prelaz (t. 92) ka poslednjem nastupu osnovne teme stava (A2) nК nОoЛТčКn nКčТn

priprema As-dur. PrОlКг počТnУО u H-duru i on je u medijantnom odnosu (u enharmonskom

zapisu) prema osnovnom tonalitetu. Osnovni motiv stava dat je u augmentaciji, gde ton dis kao

terca H-НurК pulsТrК u РornУОm plКnu, nКУКvlУuУućТ promОnu tonКlТtОtК prОko ТntonКtТvnoР mostК

u As-dur, jer enharmonski postaje osnovni ton dominante novog centra, es. Modulacija je u

suštТnТ ОnСКrmonskК, КlТ УО ostvКrОnК nК nОstКnНКrНКn nКčТn: tonТkК H-НurК sО krОćО u

miksolidijski VII, koji enharmonski postaje frigijski u As-Нuru; mОđutТm, ukolТko sО uklУučТ

pulsТrКУućТ ton es u РornУОm plКnu, tumКčОnУО sО mОnУК u prКvМu nОpotpunoР tvrНoumКnУОnoР

dominantnog septakorda u As-duru (a-cis+dis ~ heses-des-es). Ova struktura se potom menja u

molskТ КkorН trОćОР stupnУК, čТmО sО oslКЛlУuУО НomТnКntnК Пunkcija, a time se u funkcionalnom

smТslu Т rОlКtТvТгuУО prОtСoНno tumКčОnУО. Ovo УО ТlustrКМТУК УОНnoР oН ProkoПУОvlУОvТС

kКrКktОrТstТčnТС nКčТnК moНulКМТУК, К to УО ТntonКtТvno povОгТvКnУО77 dva tonalna centra.

Primer br. 224 Sonata br. 9, III stav(t. 92–98):

77

Detaljno o ovom načinu modulacija videti u Poglavlju 4.1.3., str. 128.

262

U poslОНnУОm nКstupu A tОmО, ТstupКnУО u suЛНomТnКntu УО УКčО ТгrКžОno, oНnosno tu УО

potpun obrt cis (~des): VI (As:~F) – D – t. U postupnom silzanom kretanju basa od dominante

do tonike krije se najava motiva IV stava, koji je tri takta kasnije ТгložОn Т u МОlТnТ (Allegro, t.

108) oгnКčuУućТ počОtКk KoНО. MotТv sО sprovoНТ u smОnТ tonТkО As-dura i molske frigijske

oЛlКstТ, koУК УО uvОНОnК svoУom molskom suЛНomТnКntom (=As:p)! (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr). NК

samom kraju, u prvobitnom tempu, poslednji odblesci osnovnog motiva u ogoljenoj fakturi sa

УКsnТm kКНОnМТrКУućТm potОгТmК, гКokružuУu stКv Т НovoНО Нo potpunoР smТrОnУК.


IV stav, Allegro con brio, ma non troppo presto, C-dur

FТnКlnТ stКv DОvОtО sonКtО УО Уoš УОНКn oН ТlustrКtТvnТС prТmОrК ProkoПУОvlУОvО sklonostТ

kК spКУКnУu rКгlТčТtТС ПormКlnТС oЛrКгКМК. StКv sКНržТ ОlОmОntО sonКtnoР ronНК sК trТ tОmО Т

sonКtnoР oЛlТkК. U prТloР tumКčОnУu ПormО kКo ronНК ТНО to što sО osnovnК tema javlja tri puta,

КlТ, stКv sО nО гКokružКvК tom tОmom, što ЛТ гК ovКУ oЛrКгКМ ЛТlo tТpТčno. SК НruРО strКnО, МrtО

sonatnog oblika su jasne na makro planu u profilisanosti ekspozicije, razvojnog dela, reprize i

263

kode, ali se unutar ovih odseka javljaju oНstupКnУК koУК ukКгuУu nК ProkoПУОvlУОvu tОžnУu kК

ЛОžКnУu oН utvrđОnТС normТ Т trКРКnУu гК novТm, НruРКčТУТm tТpovТmК oЛlТkovКnУК muгТčkoР

tokК. U ОkspoгТМТУТ sО ТгlКžu trТ tОmО (sК B2 kКo trОćom tОmom) Т nУТСov tonКlnТ oНnos УО

“sasvim” klКsТčКrskТ: prva tema je u C-duru, B1 počТnУО u pКrКlОlnom К-molu, B2 je u

dominantnom G-Нuru. MОđutТm, nК mОstu РНО sО očОkuУО гКvršnК РrupК, ponovo УО ТгložОnК prvК

tema u osnovnom tonalitetu – što ukКгuУО nК prТnМТp ronНК, К nК počОtku rКгvoУnoР НОlК УКvlУК sО

nova, epizodna tema, odnosno tema C Ronda. U RОprТгТ УО prvК tОmК ТНОntТčnК prvom nКstupu tО

teme, tema B1 izostavljena, a B2 УО u osnovnom tonКlТtОtu. PostupКk koУТ kКrКktОrТšО МОo МТklus, К

to УО НК sО nК krКУu svКkoР stКvК nКУКvТ tОmК slОНОćОР stКvК, ProkoПУОv primenjuje i u Finalu, ali

nК НruРКčТУТ nКčТn – u KoНТ sО УКvlУК tОmК prvoР stКvК, čТmО sО МОo МТklus гКokružuУО.

ŠОmК ПormО:

A (t. 18) prelaz B1 (t. 10–18) prelaz B2 (t. 24–40) A1 (t. 40–49)

R.D. (t.50–-87) C (54–-75)

Repriza A (t. 88–95) prelaz B2 (t. 101–127) Koda (t. 128–146)

U tempu Allegro con brio, ma non troppo presto otpočТnУО tОmК koУК otkrТvК osnovnТ

karakter stava – to УО ОnОrРТУК Т polОt, КlТ ЛОг НrКmКtskoР nКЛoУК; štКvТšО, proгrКčnК ПКkturК koУК

prОovlКđuУО tokom МОloР stКvК Т ОlОmОntТ skОrМoгnostТ vТšО nКРТnУu kК slТМТ sonКtТnО. TonКlnТ

centar svetlog C-dura je u prvoУ tОmТ УКsno ТspolУОn Т porОН prТsutnТС СromКtskТС sОnčОnУК,

paralelizama velikih terci kroz silazno hromatsko kretanje i dva zatamnjenjenja u niskoj

suЛmОНТУКntТ Т ПrТРТУskom КkorНu. LКkoćК koУom sО mОloНТУskО НОonТМО krОću po СromКtskom

prostoru i nКročТto upКНlУТvom smОnУТvКnУu snТгТlТМК sК povТsТlТМКmК, prТtom ЛОг nКrušКvКnУК

tonКlnО stКЛТlnostТ, Т u ovom stКvu НolКгТ Нo ТгrКžКУК Т Уoš УОНnom potvrđuУО kompoгТtorov гКТstК

osoЛОn stТl.ČТstК НТУКtonТkК nК počОtku tОmО, oНmКС sО u НruРom tКktu гКtКmnjuje zastojem na

nТskoУ suЛmОНТУКntТ, oН koУО sО otТskuУО СromКtТkК u polУu snТгТlТМК. U НruРoУ rОčОnТМТ su lТНТУskТ Т

ПrТРТУskТ КkorН ТгložОnТ nК vОomК uskom prostoru (К ТгmОđu nУТС УО VI!), К гКvršnК НomТnКntК

kКo pКsКž Нo tonТkО УО ponovo oЛoУОnК povТsТlТМom, tvorОćТ lТНТУsku konturu C-dura.

KКrКktОrТstТčnК kvКНrКtnК strukturК 4+4, sК kКНОnМКmК nК D Т T, čТnТ pОrТoН nК sКsvТm

264

klКsТčКrskТ nКčТn, КlТ trОЛК гКpКгТtТ СКrmonskТ oНnos oН T Нo D u prvoУ rОčОnТМТ, К oН S Нo T u

drugoj:


Skoro bez prelaza, nastupa nova tema, B1, skОrМoгnoР kКrКktОrК, kКprТМТoгnК, što УО

postТРnuto nКРlТm НТnКmТčkТm kontrКstТmК Т staccato artikulacijom jednostavnog motiva.

TonКlnТ plКn УО rКгvТУОnТУТ, krОćО oН К-mola, zahvata oblast subdominante, pa druge

suЛНomТnКntО, К potom sО krОćО po uгlКгnТm tОrМКmК u МТs Т О-mol. TОmu čТnО НvК УОНnostКvnК

motiva – stКkКto pulsТrКnУО tonТčnoР troгvukК sК skrОtКnУОm nК III64, Т vКrТУКntК šОsnКОstТnskoР

motiva iz prve teme.

265

Primer br. 228 Sonata br. 9, IV stav, II tema (t. 10–16):

Pri kraju druge teme, troгvučnТ motТv СromКtskТ klТгТ nКvТšО, oН К-mola do cis-mola,

(prvo notiranim kao des-mol), a potom istim postupkom od cis-mola do e-mola. Trajanje novih

tonalnih centara je kratko, a njihova afirmacija se odvija samo u ponavljanju veze molskog

lТНТУskoР Т tonТčnoР КkorНК. MoНulКМТУО su ostvКrОnО СromКtskТm klТгКnУОm КkorКНК ТstО

strukture koji sukcesivno vode iz jednog tonaliteta u drugi. OvКkКv nКčТn moНulКМТУО УО УОНКn oН

kКrКktОrТstТčnТh postupaka Prokofjeva:


266

Odsek B2 (t. 26) čТnТ kКrКktОrТstТčnК tОmК, prokoПУОvskoР tТpК; onК УО rКгТРrКnК, vrМКvК,

sa melodijskom komponentom koja je sasvim u drugom planu prema pregnantnom ritmu i

ТskrТčКvТm СКrmonskТm oЛrtТmК. TОmК УО u G-duru – НКklО u ТгrКгТto klКsТčКrskom tonКlnom

odnosu prema prvoj temi – Т ТгložОnК УО u НvО sОНmotКktnО rОčОnТМО koУО čТnО pОrТoН; ТpКk,

sКsvТm nОstКnНКrНno, oЛО rОčОnТМО гКvršКvКУu Тn FТs – lidijskom sferom, tako omiljenom

ProkoПУОvu. PrvК rОčОnТМК гКprКvo moНulТrК u FТs-dur, koji dolazi nakon dva celostepena niza u

ЛКsu, Нok УО kКНОnМК НruРО vОomК nОoЛТčnК; onК УО otvorОnoР tТpК, tУ. СКrmonskТ гКstКУО nК

bikordu durskog lidijskog akorda (Fis) i kvintakorda subdominante. Pojava subdominante nije

slučКУnК, onК nКУКvlУuУО tonКlТtОt C-dura koji se odmah nadovezuje sa pojavom prve teme, ali je

prelomna – moНulКМТonК tКčkК – upravo Fis akord, koji kao lidijski G-dura postaje polarni C-

dura. Ponovo celostepenim hodom se, od polarnog akorda, silazi do tonike. Ovakav primer

modulacionog preokreta je zaista neobičКn, КlТ УО tТpТčКn гК ProkoПУОvК УОr oЛУОНТnУuУО nУОmu

svojstvenu primenu lidijskog i polarnog odnosa.

Primer br. 230a Sonata br. 9, IV stav, prvК rОčОnТМК tОmО (t. 26–33):

267

Primer br. 230b kКНОnМК НruРО rОčОnТМО (t. 38–40):

SКm počОtКk tОmО B2 УО УОНnostКvКn: rКгložОn УО tonТčnТ КkorН, КlТ УО on, mОđutТm,

“гКčТnУОn” uгlКгnТm СromКtskТm гКНržТМКmК prОmК tonovТmК troгvukК. ГКНržТМО sО ТlТ

rКгrОšКvКУu u НruРom rОРТstru ТlТ ostКУu ЛОг rКгrОšОnУК, čТnОćТ oštru НТsonКnМu prОmК tonТМТ. TКko

sО sКгvučУО u t. 27 (vТНОtТ u prОtСoНnom prТmОru) ТščТtКvК kКo tonТkК G-dura sa istovremenom

povТšОnom sОkunНom (ЛзКТs), povТšОnom kvКrtom Т snТžОnom sОkstom što ЛТ prОНstavljalo spoj

rКгnosmОrnТС nОrКгrОšОnТС гКНržТМК, К ПormТrК sО КkorН umКnУОnО lОstvТМО. Iг tКkvoР sКгvučУК, s

obzirom na tonove ais i cis, muгТčkТ tok lКko sklТгnО u slОНОćТ КkorН – G: M<, (vođТčnТ tonovТ

prema h i dis!), koУТ stoРК nО гКгvučТ ТгnОnКđuУućО, tУ. uЛlКžОn УО СromКtsko-tОrМnТ oНnos ТгmОđu

ova dva akorda. U daljem toku, pomenuti celostepeni hod u basu se prvo odvija kao cela lestvica

nКnТžО oН tonК fis, nКkon čОРК sО МОlostОpОnost КnulТrК poУКvom НomТnКntО, К ponovnТ

МОlostОpОnТ tok ТНО nКnТžО oН a do des, koji enharmonski postaje dominanta Fis-dura.

Istovremeno sa celostepenim hodom, gornji plan donosi sasvim dijatonsko kretanje po tonovima

G-dura, sa pedalnim tonom prvo terce, a potom kvinte tonike (Primer br. 230a).

268

NК krКУu trОćОР nКstupК prvО tОmО u osnovnom tonКlТtОtu, НКto УО nОšto ТгrКгТtТУО

istupanje u frigijsku oblast (poco meno mosso, t. 46), prОН гКvšnТm КkorНom tonТkО koУТ УО u

nestabilnom obliku kvartsekstakorda. Frigijskom sferom, Prokofjev priprema tonalnu oblast sa

snТгТlТМКmК, u koУoУ sО oНvТУК počОtКk rКгvoУnoР НОlК (Andantino, t. 50).

U krКćОm uvoНu RКгvoУnoР НОlК, postupnim hromatskim hodom od tona g (dominante

C-НurК) НostТžО sО НomТnКntК novoР tonКlnoР МОntrК – Es-НurК, u komО sО oНvТУК počОtКk novО,

epizodne teme – trОćО tОmО ronНК (t. 54). TОmК УО potpuno НТУКtonskК, sК УОНnostКvnom smОnom

harmonskih funkcija, ostvaruУО lТrsko oНmorТštО Т ponКvlУК sО u GОs-Нuru. MОđutТm, nКmОrnК

СКrmonskК УОНnostКvnost УО Лrгo potТsnutК vОć u slОНОćОm oНsОku rКгvoУnoР НОlК (t. 61–70), gde

sО oНvТУК ТРrК СromКtТkО Т УОНТno mОsto ТntОnгТvnТУОР ТskorКčОnУК Тг tonКlnО stКЛТlnostТ u МОlom

stКvu. TomО УО poslužТo motТv Тг uvoНnoР oНsОkК rКгvoУnoР НОlК, koУТ УО sКНК poНОlУОn nК НvО

hromatske linije u suprotnom hodu, inverziji i asinhronom kretanju 2:1 (alt prema basu,

oгnКčОno kКo motТv a u slОНОćОm prТmОru). U НТnКmТМТ pp, transparentnoj fakturi, koja,

mОđutТm, oЛuСvКtК šТrok rОРТstКrskТ rКspon oН kontrК Нo trОćО oktКvО, osТm ovТС СromКtskТС

lТnТУК, prТsutКn УО Т tОrМnТ motТv koУТ oko nУТС oЛТРrКvК, ponОРНО tКkođО u ТstovrОmОnoУ ТnvОrгТУТ

(oгnКčОn kКo motТv Л u prТmОru). PočОtno sКгvučУО УО tОrМК d-fis (prošТrОnК kroг pОt oktКvК),

koУК nКНovОгКnК nК GОs:T čТnТ СromКtsko-tercni odnos (uslovno Ges:~SM>), ali usled

hromatskog suprotnog kretanja i asinhronizacije linija, koje formiraju disonantne intervale –

malu nonu, veliku pa malu septimu, zamagljuje se tonalna centralizacija (uslovno sled D, d i As

МОntrТ). TОrМnТ trТСorН u НОonТМТ НОsnО rukО vКrТrК u poРlОНu vОlТčТnО tОrМО kКo Т u smОru krОtКnУК,

dok je u levoj ruci uvek isti odnos, tj. to je uzlazni pokret okvira male terce, ali treba primetiti da

sО prТ krКУu ovТ motТvТ susrОću nК istom trihordu male terce u istovremenoj inverziji (videti

slОНОćТ prТmОr, uokvТrОno u t. 63). SuprotnТ СromКtТгovКn СoН lТnТУК гКustКvlУК sО nК kvТntТ П-c,

čТmО sО proПТlТšО F-dur kao prvi jasan tonКlnТ МОntКr, Т to гКСvКlУuУućТ nКknКНnoУ potvrНТ. OvНО sО

možО РovorТtТ o moНulКМТУТ pomoću СromКtskoР klТгКnУК, РНО КkorНТ nОmКУu ПunkМТonКlnu uloРu

u СКrmonskom smТslu, vОć УО nУТСovК uloРК u tomО НК uvОНu u nov tonКlТtОt suprotnim

kretanjima glasova.

269

Primer br. 231Sonata br. 9, IV stav (t. 61–65):

IstК СКrmonskК slТkК uг nОгnКtnО ТгmОnО u ЛКsu ponovo sО ПormТrК. polКгОćТ oН F МОntrК

i preko c-molК НostТžО DОs-Нur u komО su НКtТ ПrКРmОntТ ОpТгoНnО tОmО. ГКvršnТ oНsОk

razvojnog dela ima ubrzan tonКlnТ tok u komО sО ТгlКžu mКtОrТУКl B2 u Es-duru (es-molu) pa c-

molu, pa postupni tonalno silazni hod materijala prelaza u e-molu, d-molu i cis-molu, do

konКčnoР C-НurК u komО otpočТnУО rОprТгК prvО tОmО. MoНulКМТУК УО ТгvОНОnК prОгnКčОnУОm

durske medijante cis-mola, koja dolazi unutar velikog medijantnog kruga, a postaje C: S (t. 86).

S obzirom na to da je tema B1 izostavljena, tema B2 u rОprТгТ УО гnКtno prošТrОnК. OnК

počТnУО u C-Нuru, Т kКo u ОkspoгТМТУТ, prvК rОčОnТМК moНulТrК u lТНТУsku oЛlКst – H-dur (t. 111), a

nК krКУu НruРО rОčОnТМО УО lТНТУskК oЛlКst (ovoРК putК molskК) nОoЛТčno utkКnК u C-Нur. RОčОnТМК

počТnУО u C-Нuru, гКСvКtК ТstoТmОnТ mol, ПrТРТУsku oЛlКst Т vrКćК sО u C-dur. U basu se smenjuju

fragmenti silazne celostepene lestvice od h i od b, a niz se zaustavlja na tonu h (C: D6). MОđutТm,

vОć u slОНОćОm tКktu (120), u НОonТМТ lОvО rukО УКvlУК sО prvo ton ПТs, pК КТs prОН С, što sТРnКlТгТrК

molski lidijski akord. Ton fis resko disonira sa tonovima g i f, odnosno u izmenjivanju, ili

istovremОnom гvučКnУu НomТnКntnoР sОptКkorНК C-НurК Т rКгložОnoР troгvukК С-mola. Iz te igre

270

preostaju tonovi fis, f i g, kao mini-klaster (uokviren u primeru), koji istrajava i u kasnijem toku,

na nedvosmislenoj harmonskoj podlozi C: D.

Primer br. 232 Sonata br. 9, IV stav(t. 118–123):

KvТntolnО КrКЛОskО po ЛОlТm НТrkКmК u НОonТМТ lОvО rukО uvoНО u ТmprОsТonТstТčku

КtmosПОru KoНО, što nО ТгnОnКđuУО s oЛгТrom nК to НК УО KoНК гКsnovКnК nК rОmТnТsМОnМТУТ nК

prvu temu prvog stava. Nizanje kvarti na pedalu dominante dovodi do pojave kvartnog akorda g-

cis-fis-e-К (vТНОtТ slОНОćТ prТmОr, t. 135), гК koУТm su ТгložОnТ rКгložОnТ vТšОгvuМТ. HromКtТkК УО

nКkrКtko гКmОnУОnК ТРrom po ЛОlТm НТrkКmК nК ТmprОsТonТstТčkТ nКčТn, К nК sКmom krКУu, nК

tonТčnom pОНКlu u ЛКsu, u НОsnoУ ruМТ УО potОnМТrКn ton М, КlТ u sklopu rКгložОnoР umКnУОnoР

septakorda s<. Istovremeno, u tenorskoj liniji je prikriven silazni celostepeni hod b-as-ges~fis-e -

oН tonТčnО mКlО sОptТmО Нo tonТčnО tОrМО.

271


272

Zaključak

SКРlОНКvКnУО složОnostТ tonКlnО strukturО u muгТМТ SОrРОУК ProkoПУОvК ЛТo УО, К čТnТ sО Т

Уoš uvОk УО, гКСtОvКn ТгКгov гК КnКlТtТčko-teorijsku interpretaciju. U cilju odgovora na taj izazov,

pošlТ smo oН КnКlТtТčkoР sХušanja same muzike Prokofjeva, bez prethodnih pretpostavki ili

„prОНuЛОđОnУК“, koУО ЛТ moРlО НК (prО)usmОrО nКšО proučКvКnУО kК vОć postoУОćТm, nОrОtko

stОrОtoТpnТm rОšОnУТmК. SК НruРО strКnО, ТpКk, kКНК ЛТsmo uložТlТ vКnrОНnТ nКpor НК nКđОmo

stКЛТlnК tОorТУskК uporТštК u lТtОrКturТ Т uporОНТmo nКšК počОtnК гКpКžКnУК Т stКnovТštК, pokКгКlo

ЛТ sО НК tКkvТС rОšОnУК nОmК, ТlТ ЛКrОm nО u onom vТНu koУТ ЛТ pomoРКo u rКгumОvКnУu svТС onТС

klУučnТС konstТtuОnКtК nУОРovО muгТkО, koУТ ProkoПУОvК čТnО УОНТnstvОnТm u muгТМТ 20.vОkК. Iг

sКРlОНКvКnУК nО tКko mnoРoЛroУnТС tОorТУskТС Т КnКlТtТčkТС prТstupК proЛlОmКtТМТ oНrОđОnУК

muгТčkoР УОгТkК ProkoПУОvК oН strКnО ruskТС Т, u mКnУОm ЛroУu, КnРlosКksonskТС tОorОtТčКrК, ЛТlo

УО moРućО ТгvОstТ nОkolТko ЛТtnТС гКklУučКkК:1) postoje brojne i međusoЛno nОkompКtТЛТlnО

tОorТУskО prОtpostКvkО, kКo Т tОrmТnološkК nОusКРlКšОnost koУК oНКtlО proТгТlКгТ, kКo Т НК sО 2)

sКmo nОгnКtКn ЛroУ КnКlТtТčКrК ЛКvТo НОtКlУnТm sКРlОНКvКnУОm svТС РrКНТУОnКtК sТstОmК tonКlnostТ

kod Prokofjeva, ali je precizna i sveobuhvatna interpretacijska analiza sveukupnih harmonskih

postupКkК Т proМОНurК ТгostКlК. NКšО КnКlТtТčko Тskustvo potvrНТlo УО НК oНsustvo rОlОvКntnТС

tОorТУskТС ТntОrprОtКМТУК počТvК ponКУprО u komplОksnostТ ПОnomОnК koУК ТгmТčО ПТksТrКnТm

premisama: sveobuhvatna interpretacijska analiza harmonskog jezika Prokofjeva pokazala se kao

vОomК komplОksКn poНuСvКt. MoРlТ ЛТsmo НК sО гКpТtКmo: nК koУТ nКčТn Т uг pomoć koУТС

procedura obuhvatiti sve komponОntО Т konstТtutТvnО čТnТoМО u tОžnУТ НК oЛУКsnТmo Т oНrОНТmo ne

sКmo strukturu nУОРovoР tonКlnoР sТstОmК, vОć Т suštТnu sКmО muгТkО – tako prepoznatljive, ali i

„neuhvatljive“, u mrОžu tОorТУsko-КnКlТtТčkТС НОtОrmТnКntТ? KКko rКščlКnТtТ svО poНsloУОvО

komplОksnoР muгТčkoР pТsmК Т kКko НОkonstruТsКtТ СКrmonskТ УОгТk u traganju za

razumevanjem tog jezika, a da nam ne „promakne“ ona nit koja povezuje sveukupne odlike

njegove muzike – melodijsko-tematske, metro-rТtmТčkО, stukturno-oblikotvorne i, za nas

prОvКsСoНno vКžnО, СКrmonsko-tonalne – u spОМТПТčКn ТгrКг Т stТl koУi nazivamo prokofjevski?

OsvrnulТ ЛТsmo sО nК ovom mОstu sКmo nК УОНnu nКУuvrОžОnТУu, ТstovrОmОno Т nКУmКnУО

oЛКvОгuУuću tОrmТnološku ТntОrprОtКМТУu; rОč УО o poУmu ’prošТrОn’ ТlТ ’СromКtТгovКn’ tonКlТtОt u

tumКčОnУu tonКlnostТ ProkoПУОvК. ŠТrТnК tumКčОnУК omoРućОnК ovТm tОrmТnom, svКkКko, nО

možО prОМТгnТУО НОПТnТsКtТ nУОРovu tonКlnu orРКnТгКМТУu. IКko sО ovКУ tОrmТn, u uoЛТčКУОnom КlТ Т

273

nКУkrКćОm гnКčОnУu, vОгuУО гК poТmКnУО tonКlТtОtК u ОpoСТ poгnoР romКntТгmК, on možО ЛТtТ

prТmОnУТvКn, u suštТnskom smТslu, Т oН sКmТС počОtКkК ПormТrКnУК tonКlТtОtК kКo sТstОmК, nК

prТmОru svТС гnКčКУnТС КutorК – protagonista smena stilskih epoha – koji su svojim postupcima

oЛoРКtТlТ Т prošТrТlТ tonКlТtОt. Ako РovorТmo sКmo u НomОnu СКrmonТУО, НК lТ sО možО porОćТ НК УО

Bah (Johann Sebastian Bach) – nО ulКгОćТ u mКУstorstvo nУОРovО polТПonТУО, КlТ svКkКko u

sКНОУstvu sК nУom, prošТrТo Т СromКtТгovКo tonКlТtОt korТstОćТ vКntonКlnО КkorНО, kКo Т СromКtskО

Т ОnСКrmonskО moНulКМТУО, nК nКčТn koУТ rКНТkКlno mОnУК nУОРovu poгТМТУu u oНnosu nК vОćТnu

savremenika?

U doba poznog romantizma poslednjih decenija 19. veka termin proširОn tonaХitОt

НОtОrОmТnТšО vТsok stОpОn СromКtТгКМТУО Т oНrОđuУО “prenapregnutost” tonaliteta kao polaznu

tКčku kК nУОРovom slomu, krКУОm ТstoР stolОćК. PoНsetimo se i jednog od Regerovih zakona da

“svКkТ КkorН možО prТpКНКtТ ЛТlo kom tonКlТtОtu” 78 , prОmК komО sО ЛrТšu rКгlТkО ТгmОđu

rКгlТčТtТС tonКlnТС МОntКrК. KКko smo КnКlТгom ustКnovТlТ, u nКУvОćОm НОlu korpusК muгТkО

ProkoПУОvК tonКlТtОt УО očuvКn, К prožimanje sa modalnim i hromatizacijskim elementima koji se

ТskКгuУu u vТsokoУ гКstuplУОnostТ, ostvКrОno УО nК nКčТnК НК nО nКrušКvК tonКlnu РrКvТtКМТУu.

Nije sporno, dakle, da se muzika Prokofjeva iskazuje u tonalnom polju, ali se postavlja

pitanje kako se tonКlnК poУКvnost КutorovО muгТkО ТspolУКvК, uгТmКУućТ u oЛгТr prОsОk sК НruРТm

sТstОmТmК kКo što su moНКlnost, СromКtТгКМТУК, ОlОmОntТ sТstОmК umКnУОnО Т МОlostОpОnО lОstvТМО

– К НК, prТtom, u svom ПТnКlnom rОгultКtu, гvučnost kompoгТtorovТС komplОksnТС Сarmonskih

гКmТslТ suРОrТšО utТsКk НТУКtonТгТrКnostТ?

U trКžОnУu oНРovorК nК ovК pТtКnУК, u ovoУ НТsОrtКМТУТ smo ponuНТlТ prОtpostКvkО гК

razumevanje i definisanje, pre svega, vidova ispoljavanja tonalne organizacije muzike

Prokofjeva, na uverljivim primerimК nУОРovТС klКvТrskТС sonКtК. MoРućО УО НК sО nУОРov sТstОm,

uslОН vТšОsloУnostТ u rКгnovrsnТm oЛlТМТmК, Т nО možО tОrmТnološkТ „гКokružТtТ“ jednom

oНrОНnТМom. Iг toР rКгloРК, nТsКm nТ ТmКlК КmЛТМТУu НК prОНložТm jedan sveobuhvatni

НОtОrmТnТšućТ poУКm, vОć sКm nКmОrКvКlК НК, u nКУvОćoУ moРućoУ mОrТ, sКРlОНКm Т oЛУКsnТm svО

kКrКktОrТstТčnО poУКvО Т nУТСovo НОУstvo nК ПormТrКnУО spОМТПТčnoР tonКlnoР prostorК.

78

Ibid.

274

U proučКvКnУu tonКlnoР sТstОmК ProkoПУОvК, pošlК sКm oН rКгmКtrКnУК oНnosК

dijatonika – hromatika, kКo polКгnО osnovО Т klУučnoР polУК гК rКгumОvКnУО spОМТПТčnosti

harmonskog jezika. Najpre smo ТspТtКlТ КnКlТtТčkО ТntОrprОtКМТУО poУОНТnКčnТС ОlОmОnКtК

НТУКtonТkО, К potom Т sКРlОНКlТ ukrštКnУО mОđusoЛnoР НОУstvК НТУКtonТkО sК СromКtТkom, nКčТnК

nК koУО sО tКkvК НОУstvК ТspolУКvКУu, kКo Т u kom stОpОnu гКstuplУОnostТ poУОНТnКčnТС ОlОmОnКtК

se to manifestuje. DТУКtonТkК kКo, možОmo sloЛoНno rОćТ, УОНnК oН klУučnТС tКčКkК u ostvКrТvКnУu

tonКlnО stКЛТlnostТ unutКr složОnТУТС СromКtТгКМТУskТС sloУОvК, ТskКгuУО sО, porОН ostКlТС, Т nК

nКčТn koУТ dijatonizira upravo isti hromatski tonski prostor. Sa druge strane, hromatika se

iskazuje kako u linearnom-mОloНТУskom, tКko Уoš vТšО u vОrtТkКlnom smТslu, РНО su СromКtskК

гКsТćОnУК proТгvoН ТlТ nКsloУКvКnУК rКгlТčТtТС КkorНskТС ПormКМТУК, čОsto ЛТkorНКlnТС ТlТ onТС, koУТ

u sudaru sa (ponovo) dijatonskim akordimК, tvorО spОМТПТčnО гvučnО sklopovО.

U detaljnom sagledavanju odnosa dijatonika – СromКtТkК, posОЛnК pКžnУК ЛТlК УО

posvОćОnК proučКvКnУu КkorНТkО. IlustrovКnУОm sТtuКМТУК moРlo sО prКtТtТ nК koУТ nКčТn ProkoПУОv

koristi alterovane akorde dijatonskog tipa, mОđu koУТmК su, svКkКko, гК nУОРК tТpТčnТ LТНТУskТ

akord u raznovrsnim oblicima, koji unutar kadencionih ali i drugih obrta, ostvaruje veoma

prepoznatljivu vezu sa tonikom. S obzirom na to da takvim harmonskim potezima kompozitor,

zapravo, zamenjuje „tradicionalnu“ НomТnКntu, ovКУ КkorН prТНoЛТУК гnКčОnУО „prokofjevske

dominante“, К komplОksnТУО prТmОnО ovoР КkorНК uočОnО su u oЛУОНТnУКvКnУu oЛО ’НomТnКntО’ u

bikordalnoj postavci. OsТm LТНТУskoР, prТkКгКnК УО Т nОspОМТПТčnК prТmОnК FrТРТУskoР Т PolКrnoР

akorНК. DОУstvo nКvОНОnТС КkorКНК u tonКlТtОtu, ponОРНО čКk Т u ЛТkorНКlnТm komЛТnКМТУКmК,

kКo Т spОМТПТčno ТгmОštКnУО tОžТštК kК tТm sПОrКmК tКkođО prОНstКvlУКУu upОčКtlУТvО oНlТkО

autorovog jezika. Nadalje, kao posledica uticaja hromatizacije (ili spone dijatonike sa njom),

ТstКknutТ su Т oЛУКšnУОnТ КkorНТ u novoУ ПunkМТУТ Т гnКčОnУu: to su vođični i prijanjajući akordi, a

posebno, „hromatski dvojnik“. U okvТru КkorНТkО novК kКtОРorТУК oЛuСvКtТlК УО Т klТгКУućО

КkorНО, koУТ su oЛУКšnУОnТ kКsnТУО, u okvТru posОЛnoР potpoРlКvlУК. U slОНОćoУ РrКНКМТonoУ

stОpОnТМТ СromКtТгКМТУО, prТkКгКnТ su НТsonКntnТ КkorНТ СromКtskО strukturО, čОsto u oЛlТku

vТšОгvukК sК НvoroНnТm Т НТsКltОrovКnТm tonovТmК, koУТ sО ТspolУКvКУu kКo sКmostКlnТ,

funkcionalno utemeljeni akordi, ilТ ПormКМТУО koУО nКstКУu kКo proТгvoН lТnОКrnО vТšОsloУnostТ.

KonstКtovКlТ smo Т НК УО putОm КkorНТkО oЛuСvКćОn МОlokupnТ НТУКtonskТ, КlТ Т СromКtskТ prostor

unutar tonalТtОtК, КlТ nК nКčТn НК su, mК kolТko mКskТrКnТ НoНКtТm ТlТ НovoroНnТm tonovТmК, ipak

275

u prvom planu istaknuti akordi tercne strukture; druge formacije, poput kvartnih, samo su

ponegde prisutne.

SpОМТПТčКn spoУ НТУКtonТkО sК СromКtТkom, tonКlnТС Т moНКlnТС oЛОlОžУК, oЛУКšnУОn УО

kКo čТnТlКМ koУТ uslovlУКvК ОkstОnгТУu РrКvТtКМТonoР polУК гКУОНnТčkoР tonskoР prostorК, čТmО sО

u sadejstvu sa navedenim pod-sistemima ПormТrК suštТnskТ novТ oЛlТk tonКlnО vТšОsloУnostТ, koУТ

sО mКnТПОstuУО nК nОkolТko upОčКtlУТvТС nКčТnК. To su, НК poНsОtТm:

FuгТУК vТšО vrstК tonКl-moНКlТtОtК nК УОНnom (гКУОНnТčkom) centru, Modalitet A

Asocijativno-polТМОntrТčnК tonКlnost, MoНКlТtОt B

MОđutonКlnТ prostor – mОđutonКlnost, MoНКlТtОt C

Prvi modalitet – FuгТУК, ТskКгuУО sО kКo ЛКгТčnТ, osnovnТ vТН tonКlnО orРКnТгКМТУО, čТУК

nКУТгrКгТtТУК oНlТkК sО oРlОНК u tОžnУТ rКгlТčТtih pod-sistema ka jednom, jedinstvenom centru, i u

komО sО НТУКtonТkК poгТМТonТrК kКo oЛУОНТnУuУućТ čТnТlКМ. ГnКčКУno УО ТstКćТ НК u ovom moНКlТtОtu

poУКvК КltОrКМТУК НoЛТУК vТšОгnКčnu uloРu, u гКvТsnostТ oН uoНnošКvКnУК sК poН-sistemom koji je

u oНrОđОnoУ sТtuКМТУТ НomТnКntnТУТ oН НruРТС. TКkođО, trОЛК poНvućТ НК su СromКtskТ vКrТУКЛТlnТ

stupnУОvТ ТmplОmОntТrКnТ unutКr ovoР moНКlТtОtК nК nКčТn НК nО stvКrКУu utТsКk povТšОnoР

stОpОnО СromКtТгКМТУО, što УО rОКlТгovКno uprКvo НТУКtonskom nКНРrКНnУom, tj. akordikom

НТУКtonskО strukturО nК ТstТm stupnУОvТmК. OvКУ moНКlТtОt sО nКУčОšćО vОгuУО гК ОksponovКnУО

tematskih materijala.

ProučКvКnУОm sТtuКМТУК u koУТmК sО složОnost orРКnТгКМТУО tonКlnoР prostorК prТkКгuУО u

vТšОm stОpОnu uplТvК СromКtТгКМТУО, НošlК sКm Нo tОгО НК sО tКkvК orРКnТгКМТУК možО НОПТnТsКtТ u

dva vida: kao Asocijativno-polТМОntrТčnК tonКlnost i MОđutonКlnТ prostor. U ovТm moНКlТtОtТmК

УКsnК tonКlnК МОntrКlТгКМТУК УО ТгostКlК; onК možО ЛТtТ prТkrТvОnК – maskirana, ili je, s druge

strane, latentno – asocijativno prisutna, paralelno u sapostojanju sa „ЛočnТm“ gravitacionim

polУТmК (moНКlТtОt B), oНnosno u propustlУТvostТ ТlТ prОlКmКnУu sК НruРТ, nКгnКčОnТm tonКlnТm

tОžТštТmК (moНКlТtОt C). OЛК moНКlТtОtК nКУčОšćО su uočОnК u rКгrКНnТm Т prОlaznim odsecima, a

u nekim sonatama ПОnomОn mОđutonКlnostТ sО možО smКtrКtТ sТnonТmom МОlokupnoР tonКlnoР

prostorК unutКr rКгvoУnТС oНsОkК. IКko sО moРlo vТНОtТ НК u poУОНТnТm proučОnТm sТtuКМТУКmК

ТspolУКvКnУК ovТС moНКlТtОtК postoУО НoНТrnО tКčkО sК ЛТtonКlošću, oЛУКšnУОnК УО ЛТtnК rКгlТkК

276

ТгmОđu ovТС sТstОmК. PokКгКlo sО НК ЛТtonКlnost koН ProkoПУОvК u onom Тгvornom, uoЛТčКУnom

vТНu, гКprКvo, nТУО čОstК poУКvК. UmОsto ОksplТМТtnО ЛТtonКlnostТ, ustКnovТlТ smo НК ProkoПУОv

radije koristi elemente bitonalnoР postupkК unutКr НruРКčТУОР kontОkstК; tО poУКvО smo НОПТnТsКlТ

kao „latentna“, „maskirana“ ili „simulirana“ bitonalnost. Privid bitonalnosti Prokofjev ostvaruje

postupkom isФХiгnuća УОНnО lТnТУО Тг ТnКčО jasnog tonalnog centra.

IsФХiгnuća i hromatsko akordsko klizanje su vОomК prОpoгnКtlУТvТ Т tТpТčnТ ПОnomОnТ u

kompozicionom pismu Prokofjeva. U velikom broju situacija gde se ovi fenomeni ispoljavaju,

moРlo ЛТ sО РovorТtТ o prТvТНu nУТСovoР utТМКУК nК povТšОn stОpОn СromКtТгКМТУО. MОđutТm, u

osnovi, to jО ТРrК, НuСovТtost, ТlТ ТronТУК, mКskК, u koУoУ sО ТskКгuУО tКkođО УОНnК oН upОčКtlУТvТС

МrtК stТlskoР proПТlК kompoгТtorК. ГnКčКУ poУКvО klizanja, kКo možНК, УОНnО oН

nКУkКrКktОrТstТčnТУТС u muгТМТ ProkoПУОvК, гКСtОvКo УО posОЛnu pКžnУu. OvКУ ПОnomОn sО Тskazuje

u НvК vТНК, koУО smo НОtКlУno proučТlТ, sТstОmКtТгovКlТ Т НОПТnТsКlТ kКo 1) ТsklТгnućО Т 2)

СromКtsko КkorНsko klТгКnУО. UnutКr osnovnО klКsТПТkКМТУО, uočОnО su Т oЛУКšnУОnО poНkКtОРorТУО

tonalnog ТsklТгnućК (koУТ proТгvoНТ promОnu МОntrКlТгКМТУО) i unutartonalnog, odnosno,

melodijskog ТsklТгnućК.

Još УОНno гnКčКУno polУО koУО УО ТstrКžОno, УОstО nКčТn promОnО tonКlТtОtК. PrТlТkom

КnКlТtТčkТС proМОНurК usmОrnТС kК proučКvКnУu НruРТС СКrmonskТС poУКvК, uspostКvТlo sО НК

znatan broj modulacija nije moРКo НК sО poНvОНО nТ poН УОНКn oН nКčТnК poгnКtТС u СКrmonskoУ

tОorТУТ. Iг toР rКгloРК, smКtrКlК sКm НК УО nОopСoНno nО sКmo НОtОrmТnТsКtТ ovО poУКvО, vОć Т

prОНložТtТ nУТСovu klКsТПТkКМТУu. To su:

4) moНulКМТУК pomoću СromКtskoР klТгКnУК

5) vođТčnК modulacija

6) moНulКМТУК pomoću ТntonКtТvnoР mostК

Mogli ЛТsmo гКklУučТtТ НК sО svОukupnost СromКtskoР sТstОmК „uklopljen“ na dijatonski

nКčТn u tonКlТtОt možО osvОtlТtТ Т pomoću rКгumОvКnУК ПОnomОnК klТгКnУК, ТsklТгnućК, kojim se

ostvaruju i maskirana bitonalnost, ali i „bojenje“, kao i duhovite intervencije koje usmeravaju

oНstupКnУО oН očОkТvКnoР, rКгЛТУКnУО klТšОК, sКРlОНКvКnУО ukupnostТ ТspolУКvКnУК СromКtТгКМТУО

277

nК НruРКčТУТ nКčТn. I mКНК sО koН ovТС poУКvК možО РovorТtТ o ТгvОsnom „mehanizmu“ u

osmТšlУКvКnУu moНОlК, kКo Т, s НruРО strКnО, u poТРrКvКnУu sК КkorНskТm rОlКМТУКmК, nО možО НК

sО osporТ oРromnК СКrmonskК Т mОloНТУskК ТnvОnМТУК koУК sО oРlОНК uprКvo u mКštovТtostТ

mКnТПОstovКnУК ovТС spОМТПТčnТС postupКkК.

Ispoljavanje svih vidova tonalne organizacije sagledano je kroz nekoliko nivoa

složОnostТ u oНnosu prОmК uklУučОnТm ОlОmОntТmК НruРТС poНsТstОmК, kКo što su umКnУОnК,

celostepena i pentatonska lestvica. Elementi celostepenog kretanja bilo u linearnom kretanju ili

akordskom vidu (npr. celostepene dominante), bilo u tonalnom hodu, kao i elementi umanjene

lestvice iskazani u melodijskom vidu, zastupljeni su vОomК čОsto, što ukКгuУО nК to НК ТС

ProkoПУОv osmТšlУОno ТntОrpolТrК, trКРКУućТ гК Нrugačijim unutar spone dijatonika-hromatika. U

mnoРТm sТtuКМТУКmК, umКnУОnК Т МОlostОpОnК lОstvТМК НКtО su nК nКčТn koУТ nТУО ОksplТМТtКn; onО

su „maskirane“ hromatskim prolaznicama, nad- ТlТ poНsloУКvКnУОm НruРКčТУО orРКnТгovКnТС

linija.

U РrКНТrКnУu složОnostТ ТspolУКvКnУК tonКlnТС orРКnТгКМТУК, kКo vОomК гnКčКУnu

kКrКktОrТstТku ТstКklТ smo Т mОđusoЛnu sprОРu tОmКtskО vТšОsloУnostТ Т КsoМТУКtТvno-polТМОntrТčnО

tonalnosti gde se upravo harmonsko-tonalnim planovima razotkriva geneza tematskog materijala,

odnosno tonКlnТm rКгНvКУКnУОm poУОНТnКčnТС tОmКtskТС ćОlТУК, koУО su ЛТlО stoplУОnО u sКНržКУno

novu celinu.

U sagledavanju hromatike u harmonsko-tonКlnom sТstОmu ProkoПУОvК, НošlТ sam do

гКkУučkК НК onК nКstКУО nК НvК osnovnК nКčТnК:

- 1) UnutКr НТУКtonskoР okružОnУК, i

- 2) Unutar asocijativno-polТМОntrТčnТС Т mОđutonКlnТС plКtoК

UnutКr НТУКtonskoР okružОnУК sО, opОt, možО prКvТtТ klКsТПТkКМТУК po nКčТnu ТmplОmОntКМТУО

hromatike, gde se ona javlja kao:

1) proizvod mehanizma hromatskog klizanja akorada; pritom, akordi su dijatonske

strukture;

278

2) kКo rОгultКt prТУКnУКУućТС КkorКНК, tУ. „hromatskih dvojnika“ ili „hromatskih senki“

koji prema „ЛКгТčnom“ akordu stoje u hromatsko polustepenom odnosu; ovi akordi su, opet,

dijatonske strukture; i

3) kКo rОгultКt vođТčnТС КkorНskТС ПormКМТУК; rОč УО hromatskim akordskim strukturama

sКčТnУОnТm Тг rКгnosmОrnТС „vođТМК“ koУО, nК НruРКčТУТ nКčТn oН prТУКnУКУućТС, prОmК КkorНТmК u

koУО sО rКгrОšКvКУu tКkođО stoУО u СromКtskom polustОpОnom oНnosu. OvТ КkorНТ su čОsto

prТmОnУОnТ Т u moНulКМТУТ, tО УО po nУТmК prОНložОnК novК vrstК promОnО tonКlТtОtК – vođična

modulacija.

DКtК klКsТПТkКМТУК možО sО uгОtТ kКo potvrНК tОгО НК ProkoПУОv ostvКruУО СromКtТгКМТУu

dijatonskim postupkom Т utkТvК УО u tonКlТtОt nК nКčТn koji ne destabilizuje tonalnu centralizaciju,

niti njen rod.

Unutar asocijativno-polТМОntrТčnТС Т mОđutonКlnТС plКtoК СromКtТгКМТУК sО, mОđutТm,

ТskКгuУО nК НruРКčТУТ nКčТn. PokКгКlo sО НК u sТtuКМТУКmК u koУТmК УО „suprotstavljeno“ ili

„superponirano“ (nasloУОno) vТšО tonКlnТС МОntrК, ЛТlo u vТНu „čТstО“ ТlТ nКРovОštОnО ЛТtonКlnostТ,

prožТmКnУu pКrКlОlnТС tonКlТtОtК, sa prТmОsКmК umКnУОnО ТlТ МОlostОpОnО lОstvТМО, К Уoš ТгrКžОnТУО

u naгnačivanju oНrОđОnТС КsoМТУКtТvnТС tonКlТtОtК, СromКtТгКМТУК НoЛТУК НruРКčТУu uloРu Т

prТkКгuУО sО u vТšТm stОpОnТmК složОnostТ. To УО uslovlУОno sКmТm tТm što УО nКpuštОnК

МОntrКlТгКМТУК УОНnoР tonКlnoР uporТštК, pК УО СromКtТгКМТУК „osloЛođОnК“ bilo kakve

ПunkМТonКlnoР oНrОđОnУК u ПormТrКnУu mОđutonКlnoР prostorК, svО Нo upliva i potvrde novog

МОntrК. OvО sТtuКМТУО sО, mОđutТm, nО oНvТУКУu u НužОm toku, К sТmptomКtТčКn УО postupКk koУТm

sО ostvКruУО ТščОkТvКnУО „rКгrОšОnУК“ Т РНО sО čОsto rКгrОšОnУО ponuНТ u vТНu НТsonКntnoР

tonТčnoР КkorНК novО МОntrКlТгКМТУО – koji prema prОtСoНnom muгТčkom toku ПormТrК mКnУТ

stepen disonantnosti.

DruРТ sloУ složОnostТ orРКnТгКМТУО tonКlnoР sТstОmК u oНnosu СromКtТkО Т НТУКtonТkО

možО sО sКРlОНКtТ u načinu prošТrОnУК tonskoР prostorК, К koУТ ostКУО uvrОžОn u УОНnom

jedinstvenom tonalnom gravitacionom polju. Vidovi ispoljavanja hromatike brojni su i

rКгnovrsnТ, onТ moРu proТгКćТ Тг lТnОКrno-melodijskog plana, ili iz horizontalnog naslojavanja

vТšО plКnovК, КlТ Т Тг konstrukМТУО КkorНТkО; СromКtТkК УО čОsto proТгvoН „igre“ unutar stabilnog

tonalnoР okružОnУК, koУК sО tКkođО mКnТПОstuУО nК vТšО nКčТnК, oН koУТ su svКkКko nКУupОčКtlУТvТУТ

279

fenomeni klizanja i isФХiгnuća. NКНКlУО, ono što ЛТsmo unutКr šТrО oНrОđuУućОР poУmК

„prošТrОnУК“ tonalnog prostora upotrebom hromatike izdvojili kao specifikum Prokofjeva, jeste

postupak dijatoniziranja КkorКНК nК СromКtskТ ТгmОnУОnТm stupnУОvТmК, čТmО sО ne dovodi u

pТtКnУО tonКlnТ МОntКr, К stvКrК sО multТplТkКМТУК КkorНskТС strukturК u novТm, НruРКčТУТm,

funkcionalnim odnosima.

Sonate za klavir Sergeja ProkoПУОvК čТnО УОНКn oН nКУnКčКУnТУТС korpusК klКvТrskО

muгТkО 20 vОkК. NО sКmo гЛoР vТsokТС tОСnТčkТС гКСtОvК pТУКnТгmК, onО prОНstКvlУКУu ТгКгov Т u

rКгumОvКnУu Т ТntОrprОtКМТУТ svОkupnТС, složОnТС, muгТčkТС tokovК. VОćТnК sonКtК (sОНКm oН

ukupno devet) su kompОksnТ vТšОstКvКčnТ МТklusТ u koУТmК sО oРlОНК vТsokТ НomОt

kompozicionog pisma, harmonsko-tonalnog, melodijsko-rТtmТčkoР oЛlТkovКnУК, КlТ sО prОpoгnКУО

i uticaj Prokofjeva kao pijaniste-virtuoza u formiranju sasvim jedinstvenog klavirskog sloga.

Otuda sam smatrala da klavirske sonate, koje se izdvaУКУu kКo УОНКn oН nКУгnКčКУnТУТС žКnrovК

nУОРovoР ukupnoР opusК moРu uгОtТ kКo rОpОrОгОntТ гК prОpoгnКvКnУО, proučКvКnУО Т

sistematizovanje najbitnih odlika njegovog harmonskog jezika.

U veoma zahtevnom i provokКtТvnom ТstrКžТvКčkom poНuСvКtu trКžОnУu oНРovorК nК

pТtКnУО strukturО tonКlnostТ koН ProkoПУОvК, К nК osnovu НОtКlУno sКРlОНКnТС Т prОМТгno proučОnТС

harmonskih procedura u odaЛrКnom КnКlТtТčkom korpusu, moРlo sО гКklУučТtТ НК sО mОđutonКlno

prelamanje i presek sa asocijativnim tonalnim platoima, kao i sapostojanje onih tonalnih prostora

u ПuгТУТ sК ОlОmОntТmК vТšО poН-sТstОmК, ТskКгuУu kКo nКУгnКčКУnТУО НОtОrmТnКntО u prОtpostКvМТ

НОПТnТsКnУК svОoЛuСvКtnoР tonКlnoР polУК unutКr prОНložОnТС (novТС) vidova organizovanja

tonalnog sistema Sergeja Prokofjeva.

280

LITERATURA:

Austin, William, Music in the 20th Century, Dent&Sons Ltd., London, 1966.

Bass, Richard, “Prokofiev's Technique of Chromatic Displacement”, Music Analysis,

Vol. 7, No. 2 (Jul., 1988.)

, , “ О К”, u: И

я, , , 1977.

, , “ я я (1–4)”, u:

И я, , , 1977.

, T., - С. С.

, , 1961.

Boretz, Benjamin, Perspectives on Contemporary Music Theory, 1972.

Burbank, Richard, Twentieth-Century Music, London, Thames and Hudson, 1984.

DОspТć, DОУКn, OpažanjО tonaХitОta, Beograd, Univerzitet Umetnosti, 1981.

DОspТć, DОУКn, Harmonska analiza, UmОtnТčkК КkКНОmТУК u BОoРrКНu, 1970.

DОspТć, DОУКn, Kontrast tonaliteta, Beograd, Univerzitet Umetnosti, 1989.

DОspТć, DОУКn, Harmonija sa harmonskom analizom III, Beograd, Univerzitet Umetnosti,

1994.

281

, “ . . ”, u: я XX : ,

, , 1990.

Griffiths, Paul, Modern Music. A Concise History from Debussy to Boulez, London,

Thames and Hudson

Griffiths, Paul, The Thames and Hudson Encyclopedia of 20th Century Music, London,

Thames and Hudson, 1986.

Х , Ю , „ О

“, u: C.С. , С я, , ,

1972.

Х , Ю , "

” XX , ,

, 1967, . 391-423.

Hull, Arthur, Modern Harmony, its Explanation and Application, LonНon: AuРОnОr‘s

edition no.10118; Boston: Boston Music Co., 1920.

Kruja, Mira, “Sergei Prokofiev, Piano Sonata No.3 Op.28”, u “Piano Inside Out: The

Expansion of the Expressive, Technical and Sonorous Spectrum in Selected 20th

Art

Music Repertoire for the Acoustic Piano”, doktorska disertacija, University of Kentucky,

2004.

Meyer, Leonard B., Music, the Arts and Ideas: Patterns and Predictions in Twentieth-

Century Culture, Chicago, The University of Chicago Press, 1967.

, И., , , , 1957.

282

, , я , , ,

1941.

, Ш , , ,

, 1962.

Persichetti, Vincent, Twentieth Century Harmony. Creative Aspects and Practice, New

York, W.W. Norton, 1961.

Rifkin, Deborah Anne, “Tonal Coherence in Prokofiev's Music: A Study of the

Interrelationships of Structure, Motives and Design”, doktorska disertacija, University of

Rochester, 2000.

, , „ я

“, u : В , Лr. 4, , 1965.

, , я С. , , ,

1969.

, , “ . . ”, u:

, С , , , 1972.

Sologub, Olga, “Prokofiev's Chromatic Practice in Theory”, Society for Music Analysis

Prize Essay 2011, published in SMA Newsletter Nov 2011.

, И , , , , 1969.

283

, Е , “

( )”, u: , С ,

, ,1973.

Taruskin, Richard, The Oxford History of Western Music, vol. 4, Oxford University

Press, 2005.

- я , ,

, , , 1966.

Whitall, Arnold, Exploring Twentieth Century Music - Tradition and Innovation, New

York, Cambridge University Press, 2003.

The New Grove Russian Masters, vol.2, London, Macmillan, 1986.

The Cambridge History of Twentieth-Century Music, (ed. by Nicholas Cook and

Anthony Pople), Cambridge: Cambridge University Press, 2004.

284

PRILOG BR. 1

Pojmovnik

Asocijativna bi-МОntrТčnost. Srodan pojam sa asocijativno-polТМОntrТčnom tonКlnošću. BТ-МОntrТčnost poНrКгumОvК КsoМТУКtТvno prТsustvo НvК nКгnКčОnК tonКlnК МОntrК, oН koУТС nТУОНКn nТУО potvrđОn, čТmО sО ovКУ poУКm rКгlТkuУО oН ЛТtonКlnostТ u užОm smТslu. Str.: 62, 239

Asocijativni nivo. Vidi asocijativno-polТМОntrТčnu tonКlnost;

Asocijativno-polТМОntrТčnК tonКlnost. JОНКn oН novТС prОНložОnТС moНКlТtОtК ТspolУКvКnУК tonКlnostТ, prТ čОmu sО КsoМТУКtТvno povОгuУu nОkolТko rКгlТčТtТС tonalnih centara, a da nijedan

nТУО potvrđОn. Str.: 14, 40, 49, 50, 62, 63, 66, 69, 72, 73, 75-80, 82, 84, 86, 110, 116,147, 187,

239, 241, 243, 276, 278, 279

Fuzija vТšО vrstК tonКl-moНКlТtОtК u гКУОНnТčkom МОntru. JОНКn oН novТС prОНložОnТС moНКlТtОtК ispoljavanja tonalnosti. Spajanje elemenata modusa, hromatike, varijabilnih stupnjeva svih pod-

sТstОmК НurК Т molК u УОНnom tonКlnom МОntru. MožО sО rКščlКnТtТ nК ЛroУnО mТkro-modalitete

čТУО УО mКnТПОstovКnУО oНrОđОno samom vrstom modalne interpolacije, stepenom zastupljenosti

СromКtТгКМТУО Т nКčТnom nУОnО ТntОrprОtКМТУО u okružuУućОm tonКlnom kontОkstu, kКo Т kombinovanjem ovih elemenata unutar izmenjenih – ali prisutnih – funkcionalnih odnosa sa

nespornom gravitacijom ka jedinstvenom polju. Str. 50-60

Hromatski dvojnik. AkorНskК ПormКМТУК koУК čТnТ polustОpОnТ НТУКtonskТ, К čОšćО СromКtskТ oНnos prОmК stКЛТlnom КkorНu tonКlТtОtК; možО sО УКvТtТ ТstovrОmОno sК tТm КkorНom ТlТ kКo njegova zamena. Str. 44, 52, 66, 94, 128, 139

Hromatsko akordsko klizanje. PoУКvК ТНТosТnkrКtТčnК гК ProkoПУОvК, u koУoУ sО КkorНТ ТstО strukturО (nКУšОšćО НТУКtonskoР tТpК) krОću u СromКtskoУ proРrОsТУТ. Str.:3, 58, 81, 123-125, 127,

139, 147, 148, 151, 204, 222, 228, 267, 278

Intonativni most.VТНТ MoНulКМТУu pomoću ТntonКtТvnoР mostК

285

Intonativna spona. PovОгТvКnУО ТlТ nКНovОгТvКnУО НvК tonКlnК МОntrК pomoću ТstТМКnУК oНrОđОnО tonskО (ТntonКtТvnО) vТsТnО, oНnosno kКrКktОrТstТčnoР tonК u ПunkМТУТ nКУКvО novoР tonКlnoР centra. Str.:131, 133

IsklТгnućО. OгnКčКvК poУКvu u koУoУ СКrmonsko-tonКlnТ plКn sklТгnО nКУčОšćО u polustОpОno uНКlУОn tonКlТtОt. RОč УО o krКtkotrКУnom skrОtnТčnom (ponОРНО prolКгnom) ТstupКnУu koУО sО, гК rКгlТku oН moНulКМТУО pomoću klТгКnУК, oНvТУК krКćТm гКСvКtom Т nО sКНržТ mОСКnТгКm klТгКУućТС КkorКНК. Str.: 7, 64, 123, 139, 143-145, 198, 204, 205, 221, 278

Latentna bitonalnost, maskirana bitonalnost, simulacija bitonalnosti . OгnКčКvК sТtuКМТУО РНО su linije materijala podeljene u dva, naizgled, nezavisna tonalna planК, što УО uгrokovКno ТsklТгnućОm УОНnО lТnТУО Тг ТnКčО УКsnoР tonКlnoР МОntrК. OsnovnТ tonКlnТ МОntКr nТУО uРrožОn Т pored prisustva prividno novog tonalnog sloja. Str.:48,117, 278

Linearno-melodijska progresija. MОtoН КnКlТгО гКsnovКn nК prКćОnУu mОloНТjskog toka i

sagledavanju njegovog uticaja na obrazovanje vertikale/akordike. Str. 10

Maskirana celostepenost. OгnКčКvК sТtuКМТУО РНО УО МОlostОpОnost ТгložОnК skrТvОno, oНnosno u spoju sa hromatskim prolaznicama ili prolaznim akordima. Str. 116, 123

MОđutonalnost, MОđutonКlnТ prostor. JОНКn oН prОНložОnТС novТС moНКlТtОtК ТspolУКvКnУК tonКlnostТ. OгnКčКvК sТtuКМТУО u koУТmК sО prОlКmК nОkolТko tonКlnТС nКгnКčОnТС МОntКrК Т susrОćО u УОНnoУ rКvnТ. MОđutonКlnТ prostor koУТ nКstКУО uplТvom vТšО tonКlnТС naznaka u

skupnom zvuku zapravo formira tonalnu decentralizaciju. Str.: 50, 85, 86, 92, 94, 95, 98, 105,

106, 109, 116, 117, 277

MОloНТУsko unutКrtonКlno ТsklТгnućО. PostupКk РНО sО oНvТУК ТгmОštКnУО УОНnО lТnТУО (plКnК) Тг okolnog harmonskog konteksta. IzmОštКnУО УО nКУčОšćО polustОpОno Т čОsto sО, kКo poslОНТМК, formira trenutna bitonalna slika. Str.: 123, 139, 144, 145, 278

MoНulКМТУК pomoću СromКtskoР klТгКnУК Jedna od novo-prОНložОnТС vrstК moНulКМТУК. Predstavljena je kao proces u kome akordi dijatonskog sklopa klize u polustepenoj progresiji

(sТlКгnoУ ТlТ uгlКгnoУ) Нo novО tonТkО. OvНО suštТnskТ nОmК гКУОНnТčkoР – moНulТrКУućОР КkorНК,

286

К КkorНТ u ovom proМОsu nОmКУu НruРo ПunkМТonКlno oНrОđОnУО, vОć НК uklТгКvКnУОm НovoНО Нo nove tonike. Str.: 121, 136, 277

MoНulКМТУК pomoću ТntonКtТvnoР mostК. JОНnК oН novТС prОНložОnТС vrstК moНulКМТУК, РНО УО u НužОm trКУКnУu ТstКknut УОНКn ton koУТ ‘nКУКvlУuУО’ nov tonКlТtОt. Ton koУТ sО ТstТčО možО ЛТtТ tonТkК ТlТ tОrМК tonТkО novoР МОntrК, ТlТ УОНКn oН klУučnТС tonova koji vode ka novom tonalitetu –

НomТnКntК ТlТ vođТМК. Str.:35, 38, 132, 133, 135, 136, 138, 179, 223, 262, 263, 278

PrОlКmКУućО tonТkО. OгnКčКvК smОnu tonТkК НvКУu МОntКrК nК krКtkom rКstoУКnУu; onО moРu ЛТtТ nad/podslojene, ili date u neposrednom izmenjivanju. Str.: 65, 72, 239

PrТУКnУКУućТ КkorНТ. AkorНskК ПormКМТУК sКčТnУОnК oН rКгnosmОrnТС гКНržТčnТС tonovК koУТ stoУО prema stabilnom akordu u tonalitetu u hromatskom odnosu. Str.:37, 39, 276

ProНužОnК vođТčnК moНulКМТУК. VТНТ vođТčnu moНulКМТУu. PoНvrstК vođТčnО moНulКМТУО РНО УО vođТčno КkorНsko krОtКnУО proНužОno. Str.127

Simulacija tonaliteta. OгnКčКvК sТtuКМТУu u koУoУ sО pomoću oНrОđОnТС КkorНskТС vОгК stvara

privid novog tonalnog centra iako se nО nКpuštК postoУОćТ. Str.: 48, 112, 190, 253, 256

Tonalitet u senci. OгnКčКvК slТčnu sТtuКМТУu kКo koН prОlКmКnУК tonТkК НvКУu МОntКrК. Str.: 72, 238

Tonalna propustljivost. OгnКčКvК sТtuКМТУО nОТгНТПОrОnМТrКnostТ УОНnoР МОntrК, ТlТ nОНovolУnО КПТrmКМТУО УОНnoР (ТlТ nТУОНnoР) oН vТšО nКгnКčОnТС МОntКrК koУТ su гЛТrno prТsutnТ. NКгnКčОno prТsustvo vТšО ТstovrОmОnТС МОntКrК tТmО omoРućКvК “propustljivost” tonalnih elemenata. Str.:

48-50, 84, 86, 94, 249, 250

Tonalno prelamanje. VТНТ prОlКmКУućО tonТkО.

287

TonТčnТ ОСo. Situacija u kojoj se oНгvuk prОtСoНnoР tonКlnoР МОntrК oНržКvК u toku poУКvО novog tonaliteta. Str.170

Uporedno-kontekstualni metod ili uporedno-situacioni metod. AnКlТtТčkК proМОНurК koУom sО tumКčОnУО omoРućКvК uočКvКnУОm КnКloРТУК ТlТ nК osnovu oНstupКnУК oН očОkТvКnoР po analogiji, Str.: 10, 50, 67, 78, 79, 83, 87, 94, 98, 162, 177, 188, 193, 195, 250, 253

VođТčnК moНulКМТУК. Jedna od novo-prОНložОnТС vrstК moНulКМТУК. OstvКruУО sО rКгnosmОrnТm vođТčnТm uvođОnУОm u novu tonТku pomoću КkorНК СromКtskО strukturО, čТУТ tonovТ – bar dva,

rКгnosmОrnТm polustОpОnТm pokrОtТmК НТrОktno voНО u tonТčnТ КkorН novoР tonКlТtОtК. SКm proМОs rКгrОšОnУК tonovК vođТčnО strukturО u novu tonТku УОstО prОlomnК moНulКМТonК tКčkК, kКo i neposredna potvrda novog tonaliteta. Str.: 38, 121, 125, 126, 136, 160, 202, 277, 279

VođТčnТ КkorНТ. AkorНskК ПormКМТУК ТгРrКđОnК oН vТšОstrukТС СromКtskТС tonovК, koУК НТrОktno voНТ u КkorН prОmК komО ПormТrК гКНržТМО. Str.:37, 39, 43, 54, 75, 128, 136, 142, 144, 205, 209, 224, 242, 276, 280

288

PRILOG BR. 2

Indeks primera iz Sonate br. 1, br. 3, br. 4, br. 5, br.7 i br. 8 u I delu disertacije nalaze se na

stranicama79

:

Sonata br. 1: str. 40; str. 145.

Sonata br. 3: str. 12; str. 28; str. 94; str. 95; str.100; str. 136; str. 140; str. 144; str. 147; str. 148;

str. 149.

Sonata br. 4: str. 13; str. 30; str. 37; str. 41; str. 46; str. 46; str.55; str. 56; str. 70; str. 90; str. 101;

str. 109; str. 114; str. 118; str. 144; str. 151; str. 152.

Sonata br. 5: str. 23, str.119.

Sonata br. 7: str. 35; str. 37; str. 45; str. 53; str. 111; str. 131; str. 134.

Sonata br. 8: str. 15; str. 30; str. 34; str. 35; str. 38; str. 44; str. 61; str. 92; str. 151.

79

Indeks nije obuhvatio prТmОrО Тг SonКtО Лr. 2, Лr. 6 Т Лr. 9, s oЛгТrom nК to НК su tО sonКtО ТntОРrКlno КnКlТtТčkТ predstavljene u II delu rada.

289

BIOGRAFIJA

JОlОnК MТСКУlovТć MКrkovТć (18. mКУ 1959. РoНТnО, BОУrut, LТЛКn), НТplomТrКlК je klavir i

tОorОtskТ oНsОk u srОНnУoУ muгТčkoУ školТ “J. Slavenski“ u BОoРrКНu kКo učОnТk РОnОrКМТУО. U

toku školovКnУК, osvКУКlК УО nКРrКНО nК rОpuЛlТčkТm tКkmТčОnУТmК Тг klКvТrК Т solПОđК.

NК FКkultОtu muгТčkО umОtnostТ u BОoРrКНu НТplomТrКlК УО 1986. godine na Odseku za

muzikologiju sa diplomskim radom „PrОНrКР MТlošОvТć – svОstrКnost УОНnО umОtnТčkО lТčnostТ“

poН mОntorstvom proП. VlКstТmТrК PОrТčТćК. ГК tКУ rКН НoЛТlК УО OktoЛКrsku nКРrКНu РrКНК

BОoРrКНК гК stuНОntО 1987. РoНТnО. U toku stuНТУК, učОstvovala je na okruglim stolovima u

okvТru SusrОtК muгТčkТС КkКНОmТУК JuРoslКvТУО, К po гКvršОtku stuНТУК učОstvovКlК УО nК

okruglom stolu „Josip Slavenski i njegovo vreme“ u okvТru MКУskoР mОmorТУКlu u ČКkovМu

1988. godine.

SК nКУvТšom oМОnom гКvršТlК prvu РoНТnu mКРТstКrskТС stuНТУК Тг oЛlКstТ muгТčkО tОorТУО –

СКrmonТУО sК СКrmonskom КnКlТгom, poН mОntorstvom proП. MТrУКnО ŽТvkovТć nК OНsОku гК

Opštu muгТčku pОНКРoРТУu FMU.

Na interdisciplinarnim doktorskim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu – grupa za

tОorТУu umОtnostТ Т mОНТУК, sОptОmЛrК 2007. РoНТnО oНЛrКnТlК УО ТstrКžТvКčkТ ТгvОštКУ „Modaliteti

tonalne organizacije u muzici Prokofjeva“, koУТ УО oМОnУОn nКУvТšom oМОnom oН strКnО komТsТУО u

sКstКvu: proП. DОУКn DОspТć, Нr. SonУК MКrТnkovТć, Нr. VОsnК MТkТć Т Нr. MТoНrКР ŠuvКkovТć.

U toku stuНТУК ЛТlК УО korОpОtТtor u M.Š. „KonУovТć“, potom po preporuci Katedre za teorijske

prОНmОtО, prОНКvКlК УО tОorТУu, СКrmonТУu, kontrКpunkt Т vОžЛО u komponovКnУu u ŠkolТ гК

muгТčkО tКlОntО u ĆuprТУТ (1984-88); rКНТlК УО Т kКo sКrКНnТk u MuгТčko-informativnom centru

SOKOJ-a (1988-95).

NК FКkultОtu muгТčkО umОtnostТ u BОoРrКНu rКНТ oН 1994. РoНТnО, prvo u svoУstvu СonorКrnoР

sКrКНnТkК, К oН 1995. Нo 2012. РoНТnО u stКlnom rКНnom oНnosu u гvКnУu stručnoР sКrКНnika na

Katedri za teorijske predmete. Od 2012. godine do 2016. godine radi u zvanju nastavnika

stručnoР prОНmОtК. DržТ nКstКvu Тг prОНmОtК HКrmonТУК sК СКrmonskom КnКlТгom nК OНsОku гК

MuгТčku tОorТУu (osnovnО КkКНОmskО stuНТУО) Т MОtoНТku nКstКvО tОorТУskih predmeta (master

studije) na I, II, VII, IX i X odsecima. U ranijem periodu, pored ovih predmeta, bila je

290

КnРКžovКnК kКo sКrКНnТk Т nК prОНmОtТmК AnКlТгК muгТčkoР НОlК гК stuНОntО klКvТrskoР oНsОkК,

kao i na predmetu Harmonija sa harmonskom analizom za studente I, II, VII, VIII, IX i X

odseka.

DosКНК УО rКНovТmК poН nУОnТm mОntorstvom НТplomТrКlo sОНКm stuНОnКtК oНsОkК гК opštu

muгТčku pОНКРoРТУu, Тг oЛlКstТ HКrmonТУО sК СКrm. КnКlТгom, sК vТsokТm oМОnКmК (pОt oМОnК 10

i dve ocene 8), a pet studenata je sК nКУvТšom oМОnom (10) oНЛrКnТlo MКstОr rКНovО Тг oЛlКstТ

HКrmonТУО sК СКrmonskom КnКlТгom. ČlКn УО UНružОnУК kompoгТtorК Т muгТčkТС pТsКМК,

UНružОnУК muгТčkТС pОНКРoРК Т MuгТkološkoР НruštvК SrЛТУО.

Objavljeni i javno prezentovani radovi: „Diferencijacija kamerne i orkestarske muzike u

baroku“, Zbornik Barok i rokoko, izdanje FMU 1982; „SТmПonТгКМТУК nК tlu kКmОrnoР žКnrК“,

rКН ТгložОn nК SusrОtu muгТčkТС КkКНОmТУК, SКrКУОvo, 1983; „Violinske sonate Josipa

Slavenskog“ - Zvuk br. 1, 1985; „Stilska orijentКМТУК kompoгТtorК PrОНrКРК MТlošОvТćК“, rad

ТгložОn nК SТmpoгТУumu „Josip Slavenski i njegovo doba“ u ČКkovМu, 1987; „Stilska orijentacija

kompoгТtorК PrОНrКРК MТlošОvТćК“ – MОđimurjО, časopis гa НruštvОna pitanja i ФuХturu, br. 14,

1988; Prikaz Zbornika – Folklor Т nУОРovК umОtnТčkК trКnspoгТМТУК – Novi Zvuk, br. 1, 1993;

„AnКlТtТčkТ osvrt nК stvКrКlКštvo PrОНrКРК MТlošОvТćК, povoНom stoРoНТšnУТМО rođОnУК“, rad

ТгložОn nК Skupu kКtОНrО гК tОorТУskО prОНmОtО, UnТvОrгТtОt umОtnostТ, BОoРrКН, 2004;

„AnКlТtТčkТ osvrt nК stvКrКlКštvo PrОНrКРК MТlošОvТćК, povoНom stoРoНТšnУТМО rođОnУК“, rad

objavljen u Zborniku Katedre za teorijske predmete MuгičФa tОorija i anaХiгa br.2, FMU,

Beograd, 2005; „AnКlТtТčkТ ТгКгov – tonal-modalitetni kod Sergeja Prokofjeva“, rad izložОn nК

Skupu KКtОНrО гК muгТčku tОorТУu, BОoРrКН, 2006; „AnКlТtТčkТ ТгКгov – tonal-modalitetni kod

Sergeja Prokofjeva“ – oЛУКvlУОn rКН u ГЛornТku KКtОНrО гК muгТčku tОorТУu MuгičФa tОorija i

analiza br. 4, FMU, 2007; „Status predmeta Metodika teorijske nastave u bolonjskom sistemu –

КktuОlnТ proЛlОmТ Т moРućО pОrspОktТvО“ (uvoНnТčКr pКnОl НТskusТУО), SТmpoгТУum KКtОНrО гК

muгТčku tОorТУu, FMU, 2012; „Nastava harmonije sa harmonskom analizom za osobe sa

slКЛovТНošću“ (ko-Кutor: proП. MТlКnК StoУКНТnovТć-Milić, rКН ТгložОn nК SТmpoгТУumu KКtОНrО

гК muгТčku tОorТУu, FMU, 201; „Specific Ways of Modulation in the Music of Sergei Prokofiev –

Proposition for a New Typology“, rКН ТгložОn nК mОđunКroНnom SТmpoгТУumu KКtОНrО гК

muгТčku tОorТУu, FMU, 2013; „New Definitions of Modulations in the Music of Sergei

Prokofiev“, rad objavljen u Music and Society in Eastern Europe, vol. 9, 2014, (p. 54-68), ed.

291

JОlОnК MТloУkovТć-ĐurТć, puЛl. CСКrlОs SМСlКМks, IНвllаТlН, CКlТПornТК, USA; „GuНКčkТ kvКrtОt Т

Simfonijeta Predraga MТlošОvТćК – karakteristike kompozicionog pisma“, rКН ТгložОn nК

NКučnom skupu povoНom 110-РoНТšnУТМО oН rođОnУК PrОНrКРК MТlošОvТćК poН nКгТvom

„MnoРostrukК umОtnТčkК НОlКtnost PrОНrКРК MТlošОvТćК (1904-1988)“, u organizaciji

MuгТkološkoР НruštvК SrЛТУО Т Katedre za Muzikologiju FMU, Beograd, 2014; „GuНКčkТ kvКrtОt

Т SТmПonТУОtК PrОНrКРК MТlošОvТćК – karakteristike kompozicionog pisma“, rad objavljen u

kolektivnoj monografiji MnogostruФa umОtničФa НОХatnost PrОНraga MiХošОvića (1904-1988),

ТгНКvКčТ: FMU Т MuгТkološko Нruštvo SrЛТУО, 2016; „Specific Ways of Modulation in the Music

of Sergei Prokofiev – Proposition for a New Typology“ (u prТprОmТ гК štКmpu u ГЛornТku

rКНovК sК MОđunКroНnoР sТmpoгТУumК KКtОНrО гК MuгТčku tОorТУu, Music Theory and

Analysis).

VТšО oЛУКvlУОnТС prОvoНК člКnКkК sК srpskoР nК ОnРlОskТ Т sК ОnРlОskoР nК srpskТ УОгТk – Novi

zvuk, Muzikologija i dr.

Ko-urednik kolektivne monografije (sa dr. Marijom Masnikosom) MnogostruФa umОtničФa

НОХatnost PrОНraga MiХošОvića (1904- 1988), FMU i Muzikološko Нruštvo SrЛТУО, 2016.

univerzitet umetnosti u beogradu - arts.bg.ac.rs · doktorska disertacija beograd, 2016 . mentor:...

Documents