umrezavanje racunala - damir baronica

7/23/2019 Umrezavanje Racunala - DAMIR BARONICA

1/182

DAMIR BARONICA

Umre`avanjeUmre`avanjera~unalara~unala


2/182

DAMIR BARONICA

Umreàvanje ra~unala

Izdava~:STRIJELAC Zagreb

Urednik:Goran Jedna~ak

Lektura i korektura:Rada Fedor

Grafi~ki dizajn i priprema za tisak:

MI[ d.o.o., Zagreb

CIP Katalogizacija u publikacijiNacionalna i sveu~ili{na knji`nica, Zagreb

UDK 004.7(035)

BARONICA, Damir

Umreàvanje ra~unala / Damir Baronica. Zagreb : Strijelac, 2000. 164 str. :ilustr.; 24 cm.

Kazalo

ISBN 953 210 009 1

400221032

Copyright STRIJELAC, Zagreb, 2000.

Sva prava pridràna. Niti jedan dio knjige nije dozvoljeno upotrebljavati ili reproducirati u bilo kojemobliku ili na bilo koji na~in, niti pohranjivati u bazu podataka bilo kojeg oblika ili namjene bez prethodnepismene dozvole izdava~a, osim u slu~ajevima kratkih navoda u stru~nim ~lancima. Izrada kopija bilokojeg dijela knjige u bilo kojem obliku predstavlja povredu Zakona.

Izdava~ i autor uloìli su najve}i mogu}i napor u kvalitetnom pripremanju ove knjige. Izdava~ i autorobjavom ove knjige ne pruàju nikakve garancije, izravne ili posredne, za bilo koji dio sadràja knjige,proceduru, postupak, radnju ili navod koje se nalaze u ovoj knjizi. Izdava~ i autor ne snose nikakveposljedice koje bi mogle nastati uporabom ove knjige, niti se smatraju odgovornim za bilo kakvu {tetu iligubitak uzrokovan izravno ili posredno ovom knjigom.


3/182

O autoruDamir Baronicainènjer je elektrotehnike i ra~unalni stru~njak ~iji su in-teresi posebno vezani uz hardver, ra~unalne mreè i primjenu aplikacijau poslovanju. Projektirao je i sudjelovao u realizaciji ve}eg broja informa-cijskih sustava. Damir je stalni suradnik ~asopisa Mreà. Autor je odli~noprihva}ene knjige Microsoft Excel 97 tako lako.


4/182


5/182

Sadràj v

SADR@AJ

O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . III

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XINamjena knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIIOrganizacija knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIIOkviri tako-lako . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XII

Slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIII

I. DIO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

1. poglavlje: Op}enito o ra~unalnim mreàma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1

[to je ra~unalna mreà? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3Podjela ra~unalnih mreà . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

II. DIO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

2. poglavlje: Ethernet tehnologija principi i standardi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

Ethernet sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7Razvoj Ethernet standarda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7Elementi Ethernet sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8Princip rada Ethernet sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

CSMA/CD protokol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9Sukob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10Slanje u najboljoj namjeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

Ethernet paket i Ethernet adresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12Grupne i zajedni~ke adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12

Vi{i mre`ni protokoli i Ethernet adresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13Princip rada ARP protokola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

Topologija signala i sustavsko vrijeme medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14Vrijeme kru`nog putovanja signala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

Pro{irenje Ethernet sustava pomo}u koncentratora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

3. poglavlje: Mre`ni sustavi s brzinom prijenosa od 10 Mbps . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

Mediji s brzinom rada od 10 Mbps . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21Komponete za izgradnju 10 Mbps sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22

Fizi~ki medij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23


6/182

Sadr`aj vi

Su~elje ovisno o mediju MDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23Jedinica za priklju~ak medija MAU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

Su~elje jedinice za priklju~ak AUI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24Izvor podataka ili ra~unalo DTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24Spojimo komponente u cjelinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25Unutarnji i vanjski MAU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

4. poglavlje: Ethernet mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27

Ethernet segmenti s debelim koaksijalnim kabelom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29

Komponente 10BASE5 segmenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30Mre`ni medij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30Zaklju~ni ~lanovi s uzemljenjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31Jedinica za priklju~ak medija primopredajnik (MAU) . . . . . . . . . . . . . . . . . .31AUI (transceiver) kabel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32Ethernet su~elje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

Upute za izgradnju 10BASE5 segmenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32Ethernet segmenti s tankim koaksijalnim kabelom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33

Komponente 10BASE2 segmenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34Mre`ni medij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34Zaklju~ni ~lanovi i uzemljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35Su~elje i jedinica za priklju~ak medija (MAU) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

Upute za izgradnju 10BASE2 segmenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36Fizi~ka topologija Ethernet segmenta s tankim koaksijalnim kabelom . . . . . . .36

Ethernet segmenti s uvijenim paricama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38Komponente 10BASE-T segmenata s uvijenim paricama . . . . . . . . . . . . . . . . .39Mre`ni medij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3910BASE-T kabel s izmijenjenim priklju~cima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40Test valjane povezanosti (link integrity test) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41Spojni kabeli (patch cables) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42

Upute za izgradnju 10BASE-T segmenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42Fizi~ka topologija Ethernet segmenta s uvijenim paricama . . . . . . . . . . . . . . .43

Ethernet segmenti s opti~kim kabelom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44Stari i novi vezni segmenti s opti~kim vlaknom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4510BASE-FL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4610BASE-FB . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4610BASE-FP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46Komponente 10BASE-FL segmenata s opti~kim vlaknom . . . . . . . . . . . . . . . .47Mre`ni medij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47Test valjane povezanosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

Upute za izgradnju 10BASE-FL i FOIRL sustava s opti~kim kabelima . . . . . . . . . . . .49


7/182

Fizi~ka topologija veznog segmenta s opti~kim kabelom . . . . . . . . . . . . . . . . .50Pravila za izgradnju vi{esegmentnih lokalnih mreà . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50

Uvjeti za primjenu pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50Domena sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51Pravila za projektiranje prema Modelu 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52Pravila za projektiranje prema Modelu 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55

5. poglavlje: Mre`ni sustavi s brzinom prijenosa od 100 Mbps . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

Koji mre`ni sustav na 100 Mbps izabrati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59

Mediji s brzinom rada od 100 Mbps . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59Komponete za izgradnju 100 Mbps sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61Fizi~ki medij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61Su~elje ovisno o mediju MDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62Ure|aj fizi~ke razine (PHY) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62Su~elje neovisno o mediju MII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62Izvor podataka ili ra~unalo DTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63

Komponente kao cjelina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63

100BASE-TX prespojnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64Automatsko pregovaranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64Brzi impulsi provjere veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65Potpuno dvosmjerne Ethernet veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66Prioriteti automatskog pregovaranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

Jedna strana veze bez podr{ke Auto-Negotiation protokola . . . . . . . . . . . . . . .67Rad s najboljim performansama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68Auto-Negotiation protokol i kvaliteta kabela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69

Primjeri Ethernet sustava s brzinama od 100 Mbps . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70Dokumentacija o mreì . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71

6. poglavlje: Aktivna mre na oprema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73

Ethernet su~elje mre`na kartica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75Primopredajnik transceiver . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77Prespojnik repeater . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79

Za{to brinuti o prespojnicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81Maksimalno dopu{teni broj prespojnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81Savjeti kod prebrojavanja prespojnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82

Paketni preklopnik switch . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83[to je preklapanje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83Kako koristiti paketne preklopnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86Projektiranje preklopnih Ethernet mreà . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89

vii Sadràj


8/182

Premosnik i usmjernik (bridge i router) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89Premosnik bridge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90

Usmjernik router . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92[to odabrati premosnik ili usmjernik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94

7. poglavlje: Presjek kroz mre`ne tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97

Mre`ni medij pogled unatrag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99Metode pristupa mre`nom mediju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102Fizi~ki raspored . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103

Planiranje lokalnih mreà . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103Postavljanje ciljeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103Planiranje prije izgradnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104

Strukturirano oì~avanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104Planiranje strukturiranog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107Ozna~avanje kabela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109Ure|aji za dijagnostiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109

8. poglavlje: Mre`ni operativni sustavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113Razvoj mre`nih operativnih sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114Trì{te i kupci kako dobro izabrati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117Ra~unala u mreì . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118

Posluìtelji u mreì . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118Klijenti u mreì . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119Mre`ni protokoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120

Povezivanje mreà razli~itih protokola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121

9. poglavlje: Windows 9X univerzalni klijent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125

Mre`ni operativni sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127Prednosti rada u mreì . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .128

Dijeljenje resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .128Povezivanje Windows 9X ra~unala u LAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129

Mre`na kartica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129Ugradnja mre`ne kartice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130Pode{avanje parametara mre`ne kartice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131Instalacija upravlja~kih programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134Ru~no prijavljivanje kartice operativnom sustavu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135Odabir mre`nog protokola i klijenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137

Sadràj viii


9/182

Prijava za rad na mre`nom ra~unalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138Dijeljenje diskova i {tampa~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141

Mre`ni medij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .144Dodatna oprema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145

Rje~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147

Kazalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .161

Sadr`aj ix


10/182

x Sadr`aj


11/182

UVODUmreàvanje ra~unala poprima sve vi{e maha u cijelom svijetu. Brzinekomunikacija dana{nje mre`ne opreme namijenjene lokalnim ra~unalnimmreàma penju se sa standardnih 10 Mbps (milijuna bitova u sekundi) nabrzih 100 Mbps, a ve} su pripremljeni standardi i na raspolaganju su iprvi ure|aji koji rade na brzinama od fantasti~nih 1 Gbps (milijardu bito-va u sekundi).

Nove mre`ne tehnologije (ATM) podiù brzinu komunikacije u mreàma{irokih podru~ja (WAN) na 600 Mbps i time, putem ra~unalnih mreà,

otvaraju mogu}nosti prijenosa video i audio zapisa u realnom vremenu.

Novi mre`ni ure|aji koji se pojavljuju na trì{tu u najve}em broju podr-àvaju tehnologiju umetni-i radi (plug-and-play) tako da se uz minimumtehni~kog znanja mogu izgraditi i osposobiti za rad manje lokalne ra~u-nalne mreè.

Vrtoglava popularnost Interneta i koli~ina informacija dostupna na tajna~in uzrok je da se i tvrtke koje nisu koristile ra~unala u svom radu (ako

takvih uop}e ima) odlu~uju za nabavku barem jednog ra~unala s mogu}-no{}u pristupa Internetu.

Stalni pad cijena i porast ra~unalne snage uzrokuju sve ve}e nabavke ra-~unalne opreme, a da bi se {to bolje iskoristile mogu}nosti nove opreme,potrebno ju je povezati i dati na raspolaganje svim korisnicima.

Po~etkom 90-ih godina rije~ povezanost dobila je novo zna~enje. Elek-tronska po{ta unutar tvrtke omogu}ila je gotovo trenutnu komunikaciju

izme|u svih razina organizacije. Upotreba Interneta omogu}uje kontaktekako za samostalne korisnike, tako i komunikaciju izme|u udaljenih dijelo-va tvrtke. Uz pomo} prijenosnog ra~unala i telefonske linije ili mobilnogtelefonskog aparata (GSM, satelitska veza) omogu}ena je stalna veza dje-latnika s centralom, kao i razmjena informacija i podataka.

Sve je to uzrokovalo nagli razvoj mre`ne opreme u ra~unalnoj industriji,kao i odgovaraju}ih komunkacijskih programa u industriji softvera.

Povezivanje ra~unala unutar organizacije postalo je svakodnevnica i u na-{im prilikama.

xi Uvod


12/182

Namjena knjigeOva je knjiga namijenjena onima koji se prvi put susre}u s ra~unalnimmreàma kako bi stekli osnovna znanja, ali i onima koji su ve} umreìlinekoliko ra~unala. U knjizi }ete na}i osnovne informacije o standardimakoji se primjenjuju pri projektiranju mreà i pravila kojih se pri tome tre-ba pridràvati. Bit }e prikazano i obja{njeno {to je potrebno u~initi da bi-ste me|usobno povezali ra~unala i koje vrste medija se pri tome mogukoristiti.

Nau~it }ete kako jedan pisa~ koristiti kao izlazni ure|aj za vi{e povezanih

ra~unalaZa naprednije korisnike ra~unala knjiga bi trebala posluìti kao koristanpriru~nik u instalaciji mre`ne opreme i pomo}i pri spajanju osobnog ra-~unala na organizacijski mre`ni posluìtelj.

Organizacija knjige

Knjiga je podijeljena u dva dijela. U prvom dijelu rije~ je o mre`noj opre-mi, a u drugom o mre`nim operativnim sustavima.

Kako se mre`na oprema dijeli na pasivnu i aktivnu, bit }e opisano {to pri-pada u pojedinu vrstu opreme i kako izabrati odgovaraju}u vrstu medi-ja, te kako postaviti instalacije u zgradi ili uredu.

Od aktivne su opreme opisani glavni mre`ni ure|aji i obja{njeni principinjihovog rada i namjena.

U drugom su dijelu knjige opisani glavni mre`ni operacijski sustavi zaposluìtelje i klijente s posebnim osvrtom na operativni sustav Windows9X i pode{enja koja je potrebno postaviti da bi ra~unalo ispravno radilou ra~unalnoj mreì.

Okviri

Na stranicama ove knjige ~esto }ete nai}i na dijelove teksta koji su po-sebno istaknuti i uokvireni crtkanim rubom. Okviri sadràvaju savjete,napomene, upozorenja i ostale informacije za koje je autor smatrao da ihtreba posebno nazna~iti.

Uvod xii


13/182

Sadr`aj xiii

SlikePosebnu pa`nju pri ~itanju obratite na slike koje su uvijek vezane uz teksti daju jasnu, vizualnu informaciju. Slike koje prikazuju zaslon va{eg mo-nitora, odnosno kako bi on trebao izgledati u nekom trenutku, vjerojatno}e se pone{to razlikovati u odnosu na slike u ovoj knjizi. Razlike su mo-gu}e s obzirom na razli~ita pode{enja razlu~ivosti zaslona, broja boja, pri-mijenjenog uzorka, pisma i sli~no. Slike u ovoj knjizi temelje se na stan-dardnim postavkama Windowsa 95 ili 98.


14/182


15/182

infoinfo

Uovomp

oglavlju:

Zahuktala elektroni~ka industrija svakodnevo nas zasipa reklamama o novim proizvedenimure|ajima. Stalno se razvijaju novi ure|aji i nove tehnologije, a velik dio ove opreme odnosise na mre`nu tehnologiju. Ve} sada moèmo re}i, sa stanovi{ta me|usobne povezanosti, daje cijeli svijet veliko informati~ko selo. Vrijeme je da saznate {to su to ra~unalne mreè i kakoih koristiti.

I. DIO1. poglavlje

Op}enito o ra~unalnimmreàma

l [to je ra~unalna mreà?

l Podjela ra~unalnih mreà


16/182

O } it ~ l i ` 1 POGLAVLJE 3


17/182

[to je ra~unalna mreà?Ra~unalna je mreà sustav koji povezuje razli~ite ili sli~ne ure|aje u jed-nu cjelinu. U telekomunikacijskom i podatkovnom smislu, mreà povezu-

je ure|aje za obradu podataka i komunikacijske ure|aje, bilo na me|udr-

àvnom planu, unutar pojedine zemlje, grada, u industrijskom postroje-

nju, poslovnim zgradama ili u malom uredu.

Potreba za umreàvanjem posljedica je stalnog porasta razmjene podata-

ka (pisama, poruka, memoranduma, poslovne statistike, izvje{taja, baza

podataka i sl.) me|u zaposlenima.

Izra~unato je da se oko 60 % radnog vremena koristi za komunikaciju ili

razmjenu podataka; u dana{nje vrijeme koli~ina tako razmijenjenih infor-

macija dosiè i do 35 otipkanih stranica po osobi dnevno.

Za u{tedu su vremena napravljeni razni ure|aji namijenjeni komunikaci-

ji i razmjeni podataka (teleks, telefaks, osobna ra~unala, pisa~i, vi{efunk-

cijski terminali), a sada ih sve treba povezati u ra~unalnu mreù da bismo

svi zajedno dijelili mogu}nosti koje nam ti ure|aji pruàju.

Podjela ra~unalnih mreàOvisno o udaljenostima koje prilikom umreàvanja treba premostiti, na

raspolaganju su razli~ite tehnologije umreàvanja i vrste medija za prije-

nos podataka. Tako i mreè dijelimo u dvije osnovne kategorije: mreè {i-

rokih podru~ja (Wide Area Networks - WAN) i mreè lokalnih podru~ja

(Local Area Networks - LAN).

Visoko razvijena satelitska tehnologija omogu}uje danas povezivanje bilo

koje dvije to~ke na Zemlji, a postoje i instalacije na kopnu i u moru koje

omogu}uju me|usobno povezivanje klasi~nim medijima - obi~nim ili

opti~kim kabelima.

U razvijenim zemljama postoji niz telekomunikacijskih tvrtki koje pruàju

usluge povezivanja raznim drugim tvrtkama i organizacijama unutar ze-

mlje pa i preko granica.

Internet - specifi~na tvorevina ra~unalne industrije - omogu}uje komuni-

kaciju i razmjenu podataka pojedincima i organizacijama iz cijelog svijeta.

Danas na trì{tu postoje satelitski ure|aji koji omogu}uju pojedincu ili

tvrtci pristup Internetu putem satelita, bez obzira na to postoji li u zemlji

korisnika netko tko pruà usluge pristupa Internetu.

Op}enito o ra~unalnim mreàma 1. POGLAVLJE 3

4 I DIO


18/182

Na lokalnom planu zanimljive su mreè ra~unala u uredima, u poslovnim

zgradama ili industrijskim postrojenjima, odnosno na malim udaljenosti-

ma. Takve mreè spadaju u lokalne ra~unalne mreè.

Svaka od ove dvije kategorije dijeli se na podgrupe koje se razlikuju po

vrsti medija za prijenos signala, brzinama rada, mre`nim tehnologijama

i protokolima koje koriste, kao i vrsti mre`nih operativnih sustava.

U ovoj se knjizi govori o lokalnim ra~unalnim mreàma koje se temelje na

Ethernet tehnologiji.

SaètakU ovom poglavlju saznali ste {to je to ra~unalna mreà i kakve mreè

postoje u svijetu ra~unala. Izabrali smo kategoriju lokalnih mreà za

detaljnije upoznavanje. Budu}i da je u lokalnim mreàma Ethernet

najzastupljenija od svih mre`nih tehnologija, o njoj }e dalje biti najvi{erije~i.

4 I. DIO


19/182

infoinfo

Uovomp

oglavlju:

Jo{ od davnih vremena in`enjeri razmi{ljaju o uredu budu}nosti - sjedite kod ku}e u svo-joj sobi, a na raspolaganju su vam sva sredstva za rad kao da ste u uredu. Sve radnje kojetrebate obaviti izvr{avaju se pritskom na tipku daljinskog upravlja~a ili ~ak nakon {to ih glas-

no izgovorite.Vo|eni ovom idejom, in`enjeri {irom svijeta stalno rade na unapre|enju komunikacijskihtehnologija, a najve}i je napredak postignut u ra~unalnoj industriji.

2. poglavlje

Ethernet tehnologija principii standardi

l Ethernet sustav

l Razvoj Ethernet standarda

l Elementi Ethernet sustava

l Princip rada Ethernet sustava

l Ethernet paket i Ethernet adresa

l Vi{i mre`ni protokoli i Ethernet adresa

l Topologija signala i sustavsko vrijeme medija

l Pro{irenje Ethernet sustava pomo}u koncentratora


20/182

Ethernet tehnologija principi i standardi 2. POGLAVLJE 7


21/182

Ethernet sustav

Budu}i da je danas naj~e{}e kori{tena tehnologija za lokalne mreè Ether-net, o njoj }e biti i najvi{e rije~i. Procjenjuje se da je od 1994. godine in-stalirano preko 40 milijuna Ethernet ~vorova u svijetu. Velika popular-nost Etherneta osigurava veliko trì{te za Ethernet ure|aje, a velika kon-kurencija uzrok je prihvatljivim cijenama za opremu. Od prvih danaEthernet standarda, specifikacije i prava na tehnologiju bila su dostupnasvakome. Ova otvorenost, kombinirana s jednostavno{}u uporabe i ro-busno{}u Ethernet sustava, rezultirali su velikim Ethernet trì{tem i to je

dodatni razlog za{to je ova tehnologija tako ra{irena u ra~unalnoj indu-striji.

Razvoj Ethernet standardaEthernet je zami{ljen i stvoren u Xerox Palo Alto Research Center u 70-im

godinama ovog stolje}a. Osmislio ga je dr. Robert M. Metcalfe s ciljem dapodrì rad ureda budu}nosti, a to je uklju~ivalo i izradu jedne od prvihosobnih radnih stanica Xerox Alto. Prvi Ethernet sustav radio je na ot-prilike 3 Mbps i bio je poznat kao pokusni Ethernet.

g j p p

Slika 2.1

Crte` koji je jo{ davne1976. godine napravio

dr. Robert M. Metcalfeda bi predstavio novina~in komunikacijera~unala na NationalComputer Conferenceodrànoj u lipnju tegodine. Na crteù suoriginalni pojmoviupotrijebljeni za opis

Etherneta. Od tada jeova terminologija pri-hva}ena u {irokomkrugu Ethernet entu-zijasta.

(Izvor: The Ethernet Sourcebook, ed. Robyn E. Shotwell / New York: North-Holland, 1985, title page)

8 I. DIO


22/182

Formalne specifikacije za Ethernet objavljene su 80-ih godina od stranekonzorcija DEC-Intel-Xerox DIX). Ovaj poku{aj uklju~io je pokusni Ether-net u otvoreni, produktivni i kvalitetni sustav koji radi na brzini od 10Mbps.

Ethernet tehnologija usvojena je za standardizaciju od strane komiteta zalokalne mreè pri Institutu elektrotehni~kih i elektroni~kih inènjera (In-stitute of Electrical and Electronics Engineer) i poznata je kao IEEE 802standard.

Standard je prvi put objavljen 1985. s formalnim nazivom IEEE 802.3Carrier Sense Mutiple Access with Collision Detection (CSMA/CD) Access

Method and Physical Layer Specifications, {to bi otprilike zna~ilo vi{e-struki pristup provjerom nositelja signala s detekcijom sukoba.

U mediju za prijenos podataka (kabel, opti~ko vlakno ili elektromagnetskival kod beì~nog prijenosa) postoji signal nositelj podataka. Sva ra~u-nala spojena u mreù imaju pristup istom signalu nositelju, jer su pove-zana medijem kroz koji signal putuje, a samo jedno od njih u odre|enomtrenutku moè emitirati podatke.

Stoga svako ra~unalo prije slanja podataka provjerava stanje nositelja iako nema sukoba (nitko drugi ne {alje podatke) po{alje svoj paket infor-macija. Za vrijeme dok paket putuje do svog odredi{ta (ciljnog ra~unala)nijedno drugo ra~unalo ne moè slati podatke jer bi do{lo do sukoba. Kadpaket stigne na svoje odredi{te, nositelj ponovno postaje slobodan i nekodrugo ra~unalo moè poslati svoj paket s podacima.

Ovaj standard prihva}en je i od strane Me|unarodne organizacije zastandardizaciju (International Organization for Standardization ISO),{to ga je u~inilo svjetski prihva}enim mre`nim standardom. Od 1985.standard je pro{irivan da bi podrào nove medije za prijenos podataka(npr. kabel s uvijenim paricama), kao i novi skup specifikacija koje podr-àvaju brì prijenos 100 Mbps Fast Ethernet.

Elementi Ethernet sustavaEthernet sustav sastoji se od tri osnovna elementa:w fizi~kog medija kori{tenog za prijenos signala izme|u ra~unala

w skupa pravila za kontrolu pristupa mediju ugra|enih u svakoEthernet su~elje, a koja dopu{taju skupini ra~unala pravilnuraspodjelu pristupa dijeljenom Ethernet kanalu



23/182

w Ethernet paketa koji se sastoji od standardiziranog skupa bitovaiskori{tenih za prijenos podataka u Ethernet sustavu.

U sljede}im odjeljcima bit }e opisana pravila za prvi element, segmentefizi~kog medija, a u nastavku }emo pogledati i objasniti drugi i tre}i ele-ment.

Princip rada Ethernet sustava

Svako ra~unalo opremljeno Ethernetom, znano i pod imenom stanica,radi neovisno od svih drugih stanica u mreì: ne postoji centralni nadzor-nik sustava. Sve stanice priklju~ene na Ethernet spojene su pomo}u za-jedni~kog signalnog sustava koji nazivamo medij. Ethernet signali {aljuse serijski, bit po bit, putem medija do svake priklju~ene stanice. Da bi po-slala podatke, svaka stanica najprije provjerava medij, a kad ustanovi daje medij slobodan, {alje svoje podatke u obliku Ethernet okvira ili paketa.

Nakon svakog slanja paketa, sve stanice u mreì ravnopravno se natje~u

za mogu}nost slanja sljede}eg paketa. Time se osigurava pravilna raspo-djela pristupa mediju, a nijedna stanica ne moè zauzeti medij samo zasebe. Pristup mediju za slanje podataka odre|en je mehanizmom kontrolepristupa mediju (Medium Access Control MAC) ugra|enom u svakoEthernet su~elje u svakoj stanici. Kontrola pristupa mediju temelji se nasustavu nazvanom Carrier Sense Mutiple Access with Collision Detection(CSMA/CD), odnosno vi{estruki pristup provjerom nositelja signala s de-tekcijom sukoba.

CSMA/CD protokolOvaj bismo protokol mogli zorno predo~iti kao ve~eru u zatamnjenoj sobi.Svi koji sjede oko stola moraju {utjeti odre|eno vrijeme prije nego {topo~nu govoriti (provjera nositelja Carrier Sense). Kad nastupi ti{ina, sviimaju jednake {anse da zapo~nu govoriti (vi{estruki pristup Multiple

Access). Ako dvije osobe zapo~nu govoriti u istom trenutku, obje }e de-tektirati tu ~injenicu i prestati govoriti (detekcija sukoba Collision De-tection).

U Ethernet terminologiji, svaka stanica mora ~ekati dok ne nestane sig-nal na nositelju i tek tada smije zapo~eti emitiranje. Kada neka od stani-ca emitira, u mediju postoji signal koji se naziva nositelj carrier. Sve

10 I. DIO


24/182

ostale stanice moraju ~ekati da nestane signal prije nego poku{aju zapo-~eti emitiranje. Ovaj se proces naziva provjerom nositelja carrier sense.

Sve su stanice jednake u pogledu mogu}nosti slanja paketa u mreì. Ni-tko ne dobiva vi{i prioritet od drugih. Mogli bismo re}i da vlada demo-kracija. Otud i zna~enje pojma vi{estrukog pristupa multiple access. Sobzirom da signalu treba kona~no vrijeme da doputuje s jednog krajaEthernet sustava na drugi, prvi bit emitiranog paketa ne}e sti}i istovre-meno do svih stanica. Zbog toga je mogu}a situacija da dvije stanice pro-vjerom ustanove da je medij slobodan i zapo~nu istovremeno emitiranje.Kada se to dogodi, Ethernet sustav ima na~ina da utvrdi sukob i zaustavi

slanje paketa i pripremi se za njegovo ponovno slanje. Ovakav se slu~ajnaziva detekcijom sukoba collision detect.

CSMA/CD protokol napravljen je tako da omogu}i ravnopravno sudjelo-vanje u dijeljenju medija tako da svaki element sustava dobije priliku dakoristi mreù. Nakon svakog slanja paketa, sve stanice koriste CSMA/CDprotokol da bi utvrdile koja stanica }e sljede}a dobiti pravo za kori{tenjeEthernet medija.

SukobKao {to je ranije opisano, ako vi{e od jedne stanice zapo~ne emitiranje uistom trenutku, nastupa sukob. Sve stanice se obavje{tavaju o tom do-ga|aju i trenutno odga|aju emitiranje koriste}i specijalno razvijeni algo-ritam. Dio tog algoritma je da svaka od stanica uklju~enih u sukob izabirevremenski interval slu~ajno odabranog trajanja (dakle, svaka razli~ito) za

odgodu slanja paketa {to spre~ava stanice da blokiraju mreù istovreme-nim poku{ajima slanja.

Mnogi kaù kako je {teta da je u originalnom projektu Etherneta za ovuvrstu doga|aja izabrana rije~ sukob. Da je kojim slu~ajem nazvana dru-ga~ije (npr. doga|aj stohasti~ke arbitracije DSA), tada nitko ne bi bri-nuo zbog doga|aja DSA na Ethernetu. Ovako, sukob zvu~i kao da se ne-{to lo{e dogodilo, upu}uju}i mnoge na razmi{ljanje da su sukobi pokaza-telj gre{ke u mreì.



25/182

înjenica je da je sukob sasvim normalna i o~ekivana pojavau mreì, a samo je dokaz da CSMA/CD protokol radi onakodobro kako je i zami{ljen. [to je vi{e ra~unala (stanica) spoje-no u mreù i {to je ve}i promet podataka mreòm, za o~eki-vati je da }e se pojaviti i vi{e sukoba, kao dio normalnog radamreè. Izvedba sustava osigurava da se sukobi rje{avaju umikrosekundama (milijuntim dijelovima sekunde). Normalnisukobi ne uzrokuju gubitak podataka.

Ponavljani sukobi za isti paket pokazuju da je mreà preoptere}ena. Al-goritam za odre|ivanje vremena odgode slanja paketa automatski se pri-lago|ava optere}enju na mreì, a nakon 16 neuspjelih poku{aja slanja pa-keta, paket se odbacuje kao neposlan. Ovo se doga|a samo u vrlo te{kimoptere}enjima mreè ili ako u mreì do|e do prekida.

Slanje u najboljoj namjeriZanimljiva je ~injenica da Ethernet sustav, zajedno s drugim LAN tehno-logijama, radi kao sustav za isporuku podataka u najboljoj namjeri. Dabi se smanjila sloènost sustava i tro{kovi izrade, nema jamstava da suisporu~eni to~ni podaci. Iako je sam sustav projektiran uz upotrebu bito-va za provjeru gre{ke, do gre{ke u prijenosu ipak moè do}i.

Smetnja u obliku elektri~nog {uma moè, primjerice, negdje u kabelskomsustavu uzrokovati promjenu podataka u paketu koji putuje medijem. Akoje mreà privremeno preoptere}ena moè do}i do 16 uzastopnih doga-|anja sukoba, pri ~emu se paket koji je namijenjen slanju odbacuje. Bezobzira na upotrijebljenu tehnologiju, nijedan mre`ni ra~unalni sustav nijeidealan. Vi{i mre`ni protokoli moraju biti projektirani tako da provjerava-ju pogre{ke pri slanju i primanju paketa.

Vi{i mre`ni protokoli provjeravaju to~nost podataka uspostavljanjempouzdanog prijenosa podataka kori{tenjem brojevnih sekvenci i mehani-zmima provjere u paketima koji se {alju mreòm.

12 I. DIO


26/182

Ethernet paket i Ethernet adresa

Srce Ethernet sustava je Ethernet paket koji se koristi za slanje podatakaizme|u ra~unala. Paket se sastoji od skupine bitova organiziranih u neko-liko polja. U ova polja spadaju adresno polje, polje podataka promjenjiveduljine (od 46 do 1500 bajtova podataka) i polje za provjeru gre{ke u ko-jem se provjerava integritet bitova u paketu da bi se utvrdilo je li paketstigao netaknut.

Prva dva polja u paketu sastoje se od 48-bitne adrese, nazvane izvori{-nom i odredi{nom adresom. Institute of Electrical and Electronics Engi-

neer (IEEE) je organizacija koja nadzire dodjelu ovih adresa tako {to odre-|uje jedan njezin dio. IEEE to ~ini tako da dodjeljuje 24-bitnu oznakunazvanu OUI (Organizationally Unique Identifiers) svakoj organizaciji od-nosno tvrtci koja èli proizvoditi Ethernet opremu. Organizacije daljestvaraju 48-bitnu adresu tako da dodijeljeni OUI koriste kao prva 24 bitaadrese. Ova adresa poznata je kao fizi~ka adresa, hardverska adresa iliMAC adresa Ethernet ure|aja.

Gore opisana adresa jedinstvena je za svaki proizvedeni Ethernet ure|aji upisuje se u sam ure|aj prilikom proizvodnje {to znatno pojednosta-vljuje pode{avanje i rad u mreì. S jedne strane, jednozna~no dodijeljeneadrese po{tedjet }e vas administracije adresa za razli~ite grupe korisnikakoje koriste mreù. Ako ste ikad poku{ali razli~ite radne grupe privoljetida dobrovoljno prihvate isti skup pravila za rad, shvatit }ete kakva je toprednost.

Kako se koji Ethernet paket {alje po mediju, sve Ethernet stanice gleda-

ju u prvo 48-bitno polje paketa koje sadrì odredi{nu ili ciljnu adresu pa-keta. Stanice uspore|uju ovu adresu s vlastitom adresom. Stanica s istomadresom koja je sadràna u odredi{noj adresi paketa pro~itat }e cijeli pa-ket i isporu~iti ga mre`nom softveru koji radi na tom ra~unalu. Sve ostalestanice prestat }e ~itati paket kad otkriju da se njihova adresa razlikujeod odredi{ne adrese paketa.

Grupne i zajedni~ke adreseGrupna adresa (multicast)dozvoljava da grupa stanica primi isti paket.Mre`ni softver moè postaviti Ethernet stanicu da o~ekuje posebnu vrstugrupne adrese. Na taj na~in mogu}e je podesiti grupu stanica kao poseb-nu grupu i dodijeliti joj zajedni~ku grupnu adresu. Jedan paket poslan natakvu grupnu adresu primit }e sve stanice u toj grupi.



27/182

Specijalni slu~aj grupne adrese je broadcast adresa, koja je 48-bitnaadresa sastavljena od jedinica. Sve Ethernet stanice koje prime paket sovakvom adresom pro~itat }e cijeli paket i isporu~iti ga mre`nom soft-

veru u ra~unalu.

Vi{i mre`ni protokoli i Ethernet adresaRa~unala priklju~ena na Ethernet mogu slati podatke za aplikacije jednodrugome koriste}i vi{e softverske protokole kao {to je TCP/IP protokol kojise koristi u Internetu. Paketi vi{ih protokola {alju se u podatkovnom po-lju Ethernet paketa. Sustav vi{ih protokola i Ethernet sustav dva su neo-visna entiteta koji kooperiraju prilikom razmjene podataka izme|u ra~u-nala.

Vi{i protokoli imaju svoj sustav adresiranja kao {to je 32-bitna adresa ko-ri{tena u trenutnoj ina~ici IP protokola. IP temeljeni mre`ni softver vi{erazine u nekom ra~unalu brine samo o svojoj IP adresi i moè ~itati 48-

bitnu Ethernet adresu svojeg mre`nog su~elja, te pritom ne zna koje suEthernet adrese drugih mre`nih stanica.

Da bi sve to moglo raditi, mora postojati na~in da se otkrije Ethernetadresa druge IP-temeljene stanice u mreì. Za nekoliko vi{ih mre`nihprotokola, uklju~uju}i i TCP/IP, ovo se obavlja koriste}i drugi vi{i protokolkoji se zove Adress Resolution Protocol protokol za odre|ivanje adresa.Kao ilustraciju suradnje Etherneta i nekih od vi{ih protokola, pogledajmosljede}i primjer.

Princip rada ARP protokolaRad ARP protokola je jednostavan. Pretpostavimo da IP-temeljena stanica(stanica A) s IP adresom 192.0.2.1. èli poslati podatke putem Ethernetsustava drugoj IP-temeljenoj stanici (stanica B) s IP adresom 192.0.2.2.Stanica A {alje paket s broadcastadresom koji sadrì ARP upit. ARP upit

u osnovi pita: Ho}e li mi, molim, stanica u ovom Ethernet sustavu kojaima IP adresu 192.0.2.2., poslati adresu svog Ethernet su~elja?

Budu}i da se ARP upiti {alju u broadcastpaketu, sve stanice u tom Ether-net sustavu primit }e taj paket i proslijediti ga vi{em protokolu. Samo sta-nica B, s IP adresom 192.0.2.2 }e odgovoriti, {alju}i stanici koja je upu-tila zahtjev paket sa svojom Ethernet adresom. Sada stanica A ima Ether-net adresu stanice B i komunikacija na vi{em protokolu moè po~eti.

14 I. DIO


28/182

Ethernet sustav moè prenositi razli~ite vrste podataka razli~itih vi{ihmre`nih protokola. Jedan Ethernet sustav moè prenositi podatke izme-|u ra~unala u obliku TCP/IP protokola, kao i Novell ili AppleTalk protoko-

la. Ethernet je jednostavno prijenosni mehanizam koji prenosi podatkeizme|u ra~unala; nije ga briga {to je u paketima.

Topologija signala i sustavsko vrijeme medijaDa bismo razumjeli kako signali putuju u skupini segmenata koji ~ineEthernet sustav, potrebno je razumjeti topologiju sustava. Topologija si-gnala u Ethernet sustavu naziva se logi~kom topologijom, za razliku odaktualnog fiz~kog rasporeda kabela koji ~ine medij za prijenos signala.Logi~ka topologija Ethernet sustava je jedan kanal (ili sabirnica) koji pre-nosi signal do svih stanica.

Vi{estruki Ethernet segmenti mogu biti povezani zajedno i tako ~initive}u Ethernet lokalnu mreù pomo}u jednostavnog ure|aja koji poja~ava

i vremenski uskla|uje signale na segmentima koje povezuje. Takav ure-|aj nazivamo prespojnik repeater. Kori{tenjem prespojnika Ethernetsustav sastavljen od vi{e segmenata moè rasti kao granaju}e stablo bezkorijena (non-rooted branching tree). To zna~i da svaki segment medi-ja ~ini individualnu granu kompletnog signalnog sustava. Iako segmentimedija fizi~ki mogu biti spojeni u obliku zvijezde, s vi{e segmenata spo-jenih na jedan prespojnik, logi~ka topologija jo{ je uvijek jedan Ethernetkanal koji prenosi signal do svih stanica.

Kod medija koji podràvaju vi{estruko priklju~ivanje (kao {to je koaksijal-ni Ethernet), prespojnik se moè postaviti bilo gdje na segmentu. Drugitipovi segmenata, poznati kao vezni segmenti (link segment) mogu imatisamo po jedan priklju~ak na svakom kraju medija.

Bez korijena zna~i da rezultiraju}i sustav povezanih segmenata moèrasti u bilo kojem pravcu i da nema specifi~nog, korijenskog segmenta.Najva`nija ~injenica je da segmenti nikad ne smiju biti povezani u petlju.

Svaki segment mora imati dva kraja, zato {to Ethernet sustav ne funk-cionira u zatvorenim petljama.



29/182

Slika 2.2 prikazuje nekoliko segmenata medija povezanih s prespojnicimai spojenih na stanice. Signal poslan s bilo koje stanice putuje preko se-gmenta na kojem je ta stanica i ponavlja se na svim preostalim segmen-tima. Tako postaje dostupan svim stanicama u Ethernet sustavu.

Kao {to je prikazano na slici, fizi~ka topologija moè biti u obliku linije ilisabirnice (bus) ili u obliku zvijezde (star). Tri segmenta povezana na je-dan prespojnik fizi~ki su spojeni topologijom u obliku zvijezde.

Bez obzira na koji na~in su fizi~ki spojeni segmenti medija, oni uvijek lo-gi~ki ~ine jedan Ethernet kanal po kojem se {alju paketi svim stanicamau tom Ethernet sustavu.

Vrijeme kru`nog putovanja signalaDa bi kontrola pristupa mediju radila ispravno, sva Ethernet su~elja mo-raju biti u mogu}nosti odgovoriti na signale jednih drugima unutar odre-|enog vremenskog perioda. Vremensko uskla|ivanje signala zasniva sena ukupnom vremenu koje je potrebno signalu da stigne s jednog krajakompletnog sustava medija na drugi i natrag. Ovo vrijeme naziva se vri-jeme kru`nog putovanja (round trip time). Maksimalno vrijeme kru`nogputovanja signala na Ethernet kanalu je strogo odre|eno da bi se osigu-ralo da do svake stanice mogu sti}i svi signali generirani u mreì.

[to su dulji segmenti mreè, to je ve}e ukupno vrijeme putovanja signa-la. Namjera pravila za projektiranje mre`nih sustava je da osigura zadr-àvanje vremena kru`nog putovanja signala u za to predvi|enim grani-cama. Ako se prekora~e dozvoljene granice, ra~unala povezana u mreù

Slika 2.2

Topologija Ethernetsignala.

R R

R

16 I. DIO


30/182

ne}e biti u mogu}nosti primiti sve signale i dolazi do interferencije (me-|udjelovanja) signala.

Za svaku vrstu medija koja se koristi za prijenos Ethernet signala posto-je strogo utvr|ena pravila kojih se treba pridràvati prilikom izgradnjemre`nih sustava. Poseban skup pravila definira povezivanje segmenatarazli~itih medija i vi{esegmentne mre`ne sustave. Propisan je maksimal-ni broj segmenata i prespojnika za odre|eni Ethernet sustav, sve da bi sevremena kru`nog putovanja signala odràla u propisanim granicama.

Pro{irenje Ethernet sustava pomo}u koncentratoraEthernet tehnologija projektirana je da bude lako pro{iriva kako bi udo-voljila svim mre`nim zahtjevima odre|ene lokacije. Da bi olak{ali pro{i-renja sustava, proizvo|a~i opreme razvili su ure|aje s vi{estrukim Ether-net priklju~cima. Ovi ure|aji poznati su kao koncentratori (hub), budu}ida oni predstavljaju koncentrirano mjesto gdje zavr{avaju svi Ethernet

segmenti.Dvije su vrste koncentratora: prespojni (repeater) koncentrator i preklop-ni (switch) koncentrator. Kao {to smo vidjeli, svaki priklju~ak prespojnogkoncentratora povezuje samostalne Ethernet segmente zajedno i time~ini pro{irenu lokalnu ra~unalnu mreù koja djeluje kao jedan Ethernetkanal. Ukupni broj segmenata i prespojnika u sustavu mora zadovoljitikriterije vremena kru`nog putovanja signala. Druga vrsta koncentratoraje preklopni koncentrator ~iji rad se zasniva na premo{}ivanju priklju~aka

o ~emu }e biti rije~i kasnije.

Najva`nija ~injenica koju treba zapamtiti u ovom trenutku jest da svakipriklju~ak preklopnog koncentratora predstavlja spoj na Ethernet medijkoji radi kao samostalni Ethernet sustav. Za razliku od prespojnog kon-centratora, ~iji priklju~ci spajaju segmente u jedinstveni Ethernet sustav,preklopni koncentrator omogu}uje podjelu grupe Ethernet medija na vi-{estruke Ethernet sustave povezane zajedno pomo}u elektronike za pre-klapanje paketa unutar samog ure|aja. Vremena kru`nog putovanja zasvaki pojedini LAN zavr{avaju na priklju~ku preklopnog koncentratora.

Na ovaj na~in mogu}e je povezati veliki broj zasebnih lokalnih ra~unal-nih mreà u jedinstvenu cjelinu.



31/182

Saètak

U ovom poglavlju susreli ste se s mnogo pojmova. Po~ev{i time kako jeotkriven Ethernet i kako je nastao Ethernet standard, obja{njeni suosnovni principi rada Etherneta, uklju~uju}i i mehanizam kontrole pri-stupa mediju. Opisana je detekcija sukoba i principi njihova otklanjanja,{to je osnova normalnog funkcioniranja Etherneta.

Nadalje je obja{njen pojam Ethernet paketa i adrese koja je dodijeljenasvakom Ethernet su~elju. Primjerom je opisan na~in na koji vi{i proto-

koli pomo}u ARP protokola pronalaze adresu Ethernet su~elja.Kona~no je opisana topologija Ethernet sustava i obja{njeno je za{toEthernet segmenti kori{teni za izgradnju lokalne ra~unalne mreè mo-raju po{tivati ograni~enje vremena kru`nog putovanja signala. Pravilakonfiguracije u IEEE 802.3 standardu definiraju kako kombinirati razli-~ite segmente pomo}u prespojnika da bismo osigurali da kompletni su-stav zadovoljava vremenska ograni~enja za Ethernet mreù. Spomenu-

to je tako|er da vi{e Ethernet mreà mogu biti povezane s paketnimpreklopnicima preklopnim koncentratorima.


32/182


33/182

infoinfo

Uovomp

oglavlju:

Iako su brzine prijenosa napredovale na danas standardnih i sve vi{e prisutnih 100 Mbps(100 megabita u sekundi) s najavom opreme i prvim modelima ure|aja koji rade na brzina-

ma od 1 Gbps, da bismo razumjeli principe rada u mre ama treba krenuti od poznatih i prov-jerenih tehnologija.

3. poglavlje

Mre`ni sustavi s brzinomprijenosa od 10 Mbps

l Mediji s brzinom rada od 10 Mbps

l Komponente za izgradnju 10 Mbps sustava

l Spojimo komponente u cjelinu

l Unutarnji i vanjski MAU


34/182

Mre`ni sustavi s brzinom prijenosa od 10 Mbps 3. POGLAVLJE 21


35/182

Mediji s brzinom rada od 10 MbpsPokusni Ethernet zami{ljen je da radi na brzini od 10 Mbps, odnosno toodgovara prijenosu 10 milijuna bitova u sekundi. Jedan bit predstavljanajmanji podatak u svijetu ra~unala i moè biti jednak jedinici (1) ilinuli (0), a ustanovljena oznaka za ovu informaciju je malo slovo b.

Osam bitova naziva se byte (bajt) ili oktet i ozna~ava velikimslovom B, ne{to vi{e od tisu}u bajtova (1024) ~ini kilobyte(kB), a ne{to vi{e od tisu}u kilobajta naziva se megabajt (MB).Slijede jedinice gigabajt i terabajt, svaka ne{to vi{e od tisu}uputa ve}a od prethodne.

CSMA/CD protokol za pristup mediju i format Ethernet paketa identi~ni

su za sve vrste Ethernet medija, bez obzira na brzine na kojima rade.Ipak, 10 Mbps i 100 Mbps mediji razlikuju se u komponentama koje ko-riste i razli~ita su im pravila za konfiguriranje.

Originalni Ethernet sustav radi na 10 Mbps i postoje ~etiri vrste medijaza prijenos signala definiranih Ethernet standardom.

Slika 3.1

êtiri vrste medija zaprijenos Ethernetsignala.

Ethernet kontrola pristupa medijuEthernet Medium Access Control (MAC)

10BASE5Debeli koaksijalni

kabel

10BASE2Tanki koaksijalni

kabel

10BASE-TUvijene parice

10BASE-FOpti~ko vlakno

êtiri vrste medija prikazane su na slici 3.1 i ozna~ene pomo}u svojihoznaka u IEEE standardu. Ove kratice pruàju tri vrste informacije. Prvidio, 10, ozna~ava brzinu medija od 10 Mbps. Rije~ BASE zna~i base-band oznaka vrste signala u mediju. Basebandsignaliranje zna~i samoto da je Ethernet signal jedini signal koji se prenosi sustavom medija.

22 I. DIO


36/182

Tre}i dio oznake upu}uje na vrstu segmenta ili njegovu maksimalnudozvoljenu duljinu. Za debeli koaksijalni kabel, broj 5 ozna~ava duljinu od500 m, maksimalnu dozvoljenu duljinu segmenta na~injenog pomo}u de-

belog koaksijalnog kabela. Za tanki koaksijalni kabel, broj 2 je zaokruènavirjednost za 185 m, maksimalnu duljinu segmenta na~injenog pomo}utankog koaksijalnog kabela. Oznake T i F jednostavno ozna~avaju vr-stu medija twisted-pair (uvijene parice) i fiber optic (opti~ko vla-kno).

Segment s debelim koaksijalnim kabelom bio je prvi definiran u najrani-jim Ethernet specifikacijama. Kasnije je do{ao u uporabu tanki koaksijal-ni kabel, nakon ~ega su slijedile uvijene parice i na kraju opti~ko vlakno.Uvijene parice su danas naj~e{}e kori{teni tip medija pri izgradnji ra-~unalnih mreà.

Komponete za izgradnju 10 Mbps sustava

Na slici 3.2 prikazan je blok-dijagram komponenata koje se mogu iskori-stiti za priklju~ak na 10 Mbps sustav.

Slika 3.2

Blok-dijagram priklju-~ka na 10 Mbpsmreù.

Ure|aj s vanjskomjedinicom zapriklju~ak medija(MAU)

Izvor podataka ilira~unalo - DTE

(priklju~ak)

15-pinski konektor

Jedinica za priklju~aksu~elja (AUI)

Jedinica zapriklju~ak

medija(MAU)

Su~eljeovisno omediju(MDI)

Fizi~kimedij

Ure|aj s unutarnjom jedinicomza priklju~ak medija (MAU)

Jedinica za priklju~ak su~elja (AUI)nije dostupna



37/182

Slika prikazuje komponente definirane IEEE standardom ~ija je svrhaomogu}ivanje priklju~ka na 10 Mbps medij za prijenos signala. Iako ovaskupina kratica od tri slova (naravno, iz engleskog jezika) sli~i na zbrku

slova zanimljivu samo inènjerima projektantima mre`nih sustava, sva-ka od njih opisuje stvarno postoje}i i realni ure|aj o kojima trebate pone-{to znati.

Ove kratice koristit }emo u izvornom obliku, kao {to su navedene u IEEEstandardu, zato jer }ete ih ~esto susretati u uputama za rukovanje mre`-nom opremom, kao i otisnute na Ethernet ure|ajima.

Fizi~ki medijNa desnoj strani blok-dijagrama na slici 3.2 nalazi se fizi~ki medij koji sekoristi za prijenos Ethernet signala izme|u ra~unala. Kao {to smo ve} vi-djeli, to moè biti bilo koji od ~etiri ve} spomenute vrste: debeli koaksijal-ni kabel, tanki koaksijalni kabel, uvijene parice ili opti~ko vlakno.

Su~elje ovisno o mediju MDISu~elje ovisno o mediju (Media Dependent Interface, MDI) namijenjenoje za priklju~ak na fizi~ki medij. U stvarnom je svijetu to sklop namije-njen za direktni fizi~ki i elektri~ni spoj na mre`ni kabel. U slu~aju debe-log koaksijalnog kabela, naj~e{}e kori{teni MDI je tip priklju~ka u oblikuspone ili hvataljke koja se pri~vr{}uje oko kabela. Za uvijene parice kaoMDI se koristi osampolni konektor oznake RJ-45, a vrlo je sli~an novimtelefonskim mikroutika~ima. Osmopolni utika~ omogu}uje spajanje sve~etiri uvijene parice (8 ìca) koje su namijenjene za prijenos mre`nih si-gnala u 10 Mbps Ethernet sustavu s uvijenim paricama. Kod Ethernet su-stava s tankim koaksijalnim kabelom kao su~elje (MDI) sluì BNC T-ko-nektor, a kod opti~kog kabela naj~e{}e ST ili SC konektor.

Jedinica za priklju~ak medija MAU

Sljede}i ure|aj u blok-dijagramu naziva se jedinica za priklju~ak medijaili MAU Medium Attachment Unit. Ovaj ure|aj je nazvan primopredaj-nik (transceiver) u originalnom DIX Ethernet standardu, zato {to on i (zapoja{njenje naziva koristit }u engleske izraze) TRANSmit predaje ireCEIVE prima signale emitirane kroz fizi~ki medij. U prethodnom od-jeljku spomenuto su~elje ovisno o mediju MDI je zapravo dio jedinice

24 I. DIO


38/182

za priklju~ak medija MAU i omogu}uje direktni fizi~ki i elektri~ni pri-klju~ak MAU na fizi~ki medij.

Su~elje jedinice za priklju~ak AUILijevo od MAU u blok-dijagramu nalazi se su~elje jedinice za priklju~akili AUI Attachment Unit Interface. Ovaj ure|aj u DIX standardu nazivase kabel primopredajnika transceiver cable. AUI omogu}uje prijenos si-gnala i napajanje energijom izme|u Ethernet su~elja u ra~unalu i jediniceza priklju~ak medija MAU. AUI se na Ethernet su~elje u ra~unalu spaja

pomo}u 15-pinskog konektora D-tipa.

Izvor podataka ili ra~unalo DTEOrginalni naziv na engleskom glasi Data Terminal Equipment DTE, aopisno bih to preveo kao zavr{ni ure|aj za snabdijevanje podacima ilikratko izvor podataka. Tako je u stvari nazvana umreèna stanica uIEEE standardu. Svaki DTE priklju~en na Ethernet opremljen je Ethernet

su~eljem Ethernet interface. Ethernet su~elje omogu}uje priklju~ak namedij Ethernet sustava i sadrì elektroniku i softver potrebne za izvo-|enje funkcija kontrole pristupa mediju, koje su potrebne za slanje pake-ta putem Ethernet kanala.

Za razliku od DTE, Ethernet priklju~ci na prespojniku nemaju Ethernetsu~elje. Spajanje prespojnika na Ethernet sustav izvodi se tako|er putemAUI, MAU i MDI ure|aja. Priklju~ci prespojnika rade samo na bit-raziniEthernet signala, prenose}i signal direktno iz segmenta u segment, a nena razini paketa. Stoga sasvim ispravno funkcioniraju i bez Ethernet su-~elja koje radi na razini paketa.

S druge strane, prespojni koncentrator moè biti opremljen Ethernet su-~eljem da se omogu}i komunikacija s koncentratorom putem mreè. Ovosu iskoristili proizvo|a~i opreme da ugrade su~elje za kontrolu mana-gement interfaceu svoju opremu. Putem tog su~elja stanica za udaljenoupravljanje (Remote Management Station) moè nadgledati i upravljati

radom mre`nih ure|aja. Komunikacija izme|u stanice za daljinsko upra-vljanje i mre`nih ure|aja obavlja se kori{tenjem SNMP (Simple NetworkManagement Protocol) protokola. Ure|aji s mogu}no{}u upravljanja omo-gu}uju osobi za kontrolu mreè network manageru da daljinski nadgle-da promet na mreì i uo~i eventualne gre{ke pri radu, a moè i isklju~itipojedine priklju~ke nadgledanog ure|aja.



39/182

Spojimo komponente u cjelinuNa kraju, kad spojimo sve komponente u cjelinu dobivamo Ethernet sta-

nicu. Ra~unalo (DTE) opremljeno Ethernet su~eljem (mre`na kartica)stvara i {alje Ethernet pakete koji nose podatke izme|u ra~unala spojenihu mreù. Ethernet su~elje spojeno je na fizi~ki medij uporabom niza sklo-pova koji mogu biti AUI (kabel primopredajnika), MAU (primopredajnik) snjemu dodijeljenim MDI (priklju~ak za koaksijalni kabel, RJ-45 konektorza uvijene parice i sl.).

Ure|aji MAU i MDI su specifi~ni za svaku vrstu medija koji se koristi za

fizi~ki prijenos signala. Tako se koaksijalni MAU razlikuje, primjerice, odMAU za uvijene parice i po na~inu prijenosa signala i po na~inu detekci-je sukoba, iako se oba koriste u istoj Ethernet tehnologiji.

Unutarnji i vanjski MAU

Na slici 3.2 crtkano su prikazane granice koje ozna~avaju dvije izvedbe:jednu s unutarnjim MAU i izvedba s vanjskim MAU. U izvedbi s vanjskimMAU izvor podataka ra~unalo je opremljeno s 15-pinskim AUI konek-torom. AUI kabel i MAU su locirani izvan ra~unala. Tako izgleda ra~unalokoje je na mreù spojeno pomo}u vanjskog kabela za primopredajnik ivanjskog primopredajnika.

Mogu}a je i izvedba u kojoj su MAU i AUI integrirani kao dio elektronikeunutar ra~unala. U tom slu~aju jedini vidljivi ure|aj je MDI koji je spojen

direktno na medij za fizi~ki prijenos signala. Ova izvedba koristi se kodmreà s tankim koaksijalnim kabelom ili mreà izvedenih s kabelom s uvi-jenim paricama.

26 I. DIO


40/182

Sa`etak

U ovom poglavlju opisane su ~etiri vrste medija koje se koriste za spa-janje ra~unala u mre`u. Opisana je svaka komponenta sustava, od jedi-nice za spoj na fizi~ki medij, preko primopredajnika signala, njegovogspajanja na Ethernet su~elje u ra~unalu i samo ra~unalo kao izvor Ether-net paketa, odnosno signala koji }e putovati Ethernet medijem. Obja-{njeno je kako se jedinice me|usobno povezuju i opisane su dvije izved-be povezivanja na fizi~ki medij vanjska i unutarnja.

Slijedi detaljniji pregled svake od spomenutih vrsta medija.


41/182

infoinfo

Uovomp

oglavlju:

U ovom poglavlju slijedi detaljniji prikaz pojedine vrste medija za prijenos Ethernet signalaod ra~unala do ra~unala. Iako se danas sve vi{e upotrebljavaju kabeli s uvijenim paricama iopti~ki kabeli (kao vezni segmenti), barem iz povijesnih razloga potrebno ih je opisati sve.

4. poglavlje

Ethernet medijiza prijenos signala

l Ethernet segmenti s debelim koaksijalnim kabelom

l Upute za izgradnju 10BASE5 segmenata

l Ethernet segmenti s tankim koaksijalnim kabelom

l Upute za izgradnju 10BASE2 segmenata

l Ethernet segmenti s uvijenim paricama

l Upute za izgradnju 10BASE-T segmenata

l Ethernet segmenti s opti~kim kabelom

l Upute za izgradnju segmenata s opti~kim kabelom

l Pravila za izgradnju vi{esegmentnih lokalnih mre`a


42/182

Ethernet mediji za prijenos signala 4. POGLAVLJE 29


43/182

Ethernet segmenti s debelim koaksijalnim kabelomDebeli koaksijalni kabel (promjera oko 12 mm) je prvi medij koji je upotri-

jebljen za prijenos Ethernet signala od ra~unala do ra~unala i opisan je uoriginalnom standardu iz 1980. godine. Danas je njegova primjena svemanja i koristi se samo u specijalnim slu~ajevima, kad udaljenosti kojetreba povezati prema{uju 200 m, a preskupa je izvedba s opti~kim kabe-lom. Druga naj~e{}a primjena je kad se koristi kao mre`na okosnica (back-bone) koja povezuje Ethernet segmente izme|u katova ili izme|u zgrada.Na slici 4.1 prikazan je princip spajanja ra~unala na ovu vrstu medija.

Iako im je primjena danas sve manja, ~esto susre}emo ovu vrstu medijaprilikom me|usobnog spajanja Ethernet koncentratora i preklopnika,gdje sluè kao vezni segmenti (link segments). Ovaj kabel nije preskup,omogu}uje dobru za{titu od elektri~nih smetnji, a udaljenosti od 500 m

koje se mogu premostiti ovim medijem rijetko ne zadovoljavaju potrebeunutar poslovnih objekata. Osim toga, gotovo svi dana{nji mre`ni ure|a-ji opremljeni su (ili je ta mogu}nost dana kao opcija) Ethernet priklju-~kom (AUI) koji se vrlo lako, pomo}u odgovaraju}eg primopredajnika(transceivera) moè prilagoditi spajanju ure|aja na ovu vrstu medija.

Slika 4.1

Priklju~ak ra~unalana Ethernet segment sdebelim koaksijalnimkabelom kao medijem

za prijenos signala.

DTE Ethernet su~elje

15-pinski AUI konektor(mu{ki) (ènski)

AUI kabel (najve}adopu{tena duljina 50 m)

Mu{ki konektor N tipaZaklju~ni ~lan 50 ohma

MAU

AMP tippriklju~kaza debeli

koaksijalnikabel (MDI)

Ethernet segment s debelimkoaksijalnim kabelom

(najve}a dopu{tena duljina 500 m)

30 I. DIO


44/182

S druge strane, debeli koaksijalni kabel ograni~en je prijenosom signalasamo na 10 Mbps, {to zna~i da morate zamijeniti kabel ako èlite kon-centratore spojiti zajedno na vi{im brzinama prijenosa.

Budu}i da visoko kvalitetni kabeli s uvijenim paricama ili opti~ki kabelimogu prenosti signale na brzini bilo 10 ili 100 Mbps, mnogi korisnici ra-dije se odlu~uju na te (danas sve popularnije) vrste medija u svojimmre`nim instalacijama.

Komponente 10BASE5 segmenata

Segment izgra|en od debelog koaksijalnog kabela sastoji se od pet os-novnih komponenti: mre`nog kabela, zaklju~nih ~lanova s uzemljenjem,jedinice za priklju~ak medija primopredajnika (transceiver), AUI kabela(kabel primopredajnika) te Ethernet su~elja s odgovaraju}om jedinicomza priklju~ak medija.

Mre`ni medijEthernet segmenti izvode se kori{tenjem debelog (promjera oko 10 mmili 1/4 palca), relativno krutog koaksijalnog kabela. Vanjski izolacijskipla{t kabela moè biti PVC (ùte boje) ili teflon (naran~asto-sme|e boje).Kabel mora imati karakteristi~nu impedanciju od 50 ohma i izolirani cen-tralni vodi~. Oko izolacije sredi{njeg vodi~a, odmah ispod izolacijskogpla{ta, je oplet od tanke ìce.

Na svakom kraju Ethernet segmenta na~injenog od ove vrste kabela na-

lazi se mu{ki konektor N tipa. Ugradnja ovog konektora mogu}a je samopomo}u posebnih klije{ta za upre{avanje i mora biti napravljena vrlopa`ljivo, tako da se problemi sa signalima koji putuju ovim kabelom sve-du na najmanju mogu}u mjeru. Ispravan rad ovakvog Ethernet segmen-ta ovisi u velikoj mjeri o ispravnoj ugradnji koaksijalnih N konektora.

Ethernet specifikacije navode da Ethernet segment na~injen pomo}u de-belog koaksijalnog kabela u idealnom slu~aju treba biti na~injen iz jednogkomada kabela. Ako se moraju koristiti kabeli na~injeni iz vi{e dijelova,

pojedini segmenti kabela trebaju biti duga~ki 23,4 metra, 70,2 metra ili117 metara (sve duljine mogu biti +/- 0,5 m). Razlog za kori{tenje ovihduljina kablova je da se minimiziraju vjerojatnosti pojave refleksije si-gnala koje mogu uslijediti zbog sitnih razlika elektri~nih karakteristikakabela razli~itih proizvo|a~a ili razli~itog vremena proizvodnje.

Z kl ~ ~l l



45/182

Zaklju~ni ~lanovi s uzemljenjemNa oba kraja kompletnog Ethernet segmenta s debelim koaksijalnim ka-

belom mora se nalaziti zaklju~ni ~lan (terminator) N tipa sa zaklju~nimotporom od 50 ohma. Standard napominje da jedan kraj segmenta na~i-njenog od debelog koaksijalnog kabela mora biti uzemljen zbog elektri~-nih sigurnosnih razloga. Samo jedna to~ka smije biti uzemljena, jer biina~e moglo do}i do smetnji na Ethernet signalu koji putuje kabelom.

Jedinica za priklju~ak medija primopredajnik (MAU)

Ethernet su~elje se na segment s debelim koaksijalnim kabelom priklju-~uje pomo}u vanjske jedinice za priklju~ak medija (MAU). Ova jedinicaostvaruje elektri~ni kontakt s kabelom i prenosi signale izme|u Ethernetsu~elja i kabela.

Standard navodi da se na jedan segment moè priklju~iti maksimalno 100jedinica za priklju~ak medija (MAU) i da se svaki priklju~ak mora izvestina mjestu kabela ozna~enog crnom trakom. Ove oznake nalaze se na raz-

macima od 2,5 metra i ozna~ene su na cijeloj duìni kabela. Ovo ogra-ni~enje navedeno je zbog toga da se smanje na najmanju mogu}u mjerusmetnje i slabljenje signala koje mogu nastati na takvom segmentu.

Najpopularnija vrsta priklju~ka koja se koristi je proizvod AMP korporaci-je, a sastoji se od plasti~nih obujmica i metalnog trna koji ostvaruje elek-tri~ni kontakt sa sredi{njim vodi~em kabela.

Ova vrsta priklju~ka naziva se i transceiver tap, budu}i se za ugradnjumora u kabelu izbu{iti rupa (engl. tap). Priklju~ak je mogu}e ugraditi i naaktivnoj mreì, bez prekida rada.

Drugi, manje popularan tip priklju~ka, sastoji se od dva ènska konekto-ra N tipa. Za njegovu ugradnju kabel se mora presje}i, na svaki presje~enikraj mora se ugraditi mu{ki konektor N tipa, a tad se dijelovi spoje pomo-}u samog priklju~ka opet u cjelinu. Ova vrsta priklju~ka ne moè se izve-sti na aktivnoj mreì.

Vanjska jedinica za priklju~ak s druge je strane opremljena 15-pinskimAUI konektorom koji ima mogu}nost u~vr{}enja priklju~nog kabela. Jedi-nica se napaja iz Ethernet su~elja i dozvoljena je potro{nja od 0,5 A kod12 V istosmjernog napona.

AUI (t i ) k b l

32 I. DIO


46/182

AUI (transceiver) kabelOvaj kabel koristi se za spoj jedinice za priklju~ak i Ethernet su~elja. Ka-

bel je opremljen 15-pinskim konektorima s mogu}no{}u u~vr{}enja, i tona jednoj strani mu{kim, a na drugoj ènskim konektorom. Na Ethernetsu~elju je izveden 15-pinski ènski konektor, a na jedinici za priklju~ak(MAU) mu{ki konektor.

Ovaj kabel na~injen je sli~no kao elektri~ni produ`ni kabel: na jednojstrani je utika~, a na drugoj uti~nica. Ako je potrebno, vi{e kabela se mo-gu priklju~iti jedan na drugi tako da se mogu priklju~iti i udaljene Ether-net stanice.

AUI kabel prenosi tri podatkovna signala izme|u Ethernet stanice i jedi-nice za priklju~ak (MAU): poslane podatke (od stanice u mreù), primlje-ne podatke (iz mreè u stanicu) i signal prisutnosti sukoba (iz mreè u su-~elje). Svaki signal {alje se putem para ìca (parice), a dodatno se koristijo{ jedna parica za napajanje jedinice za priklju~ak.

Standardni AUI kabel je promjera oko 1 cm i moè biti dug do 50 metara.Postoje i specijalne uredske vrste ovih kabela koje su mnogo savitljivi-

je i tanje u presjeku, ali je slabljenje signala u njima toliko jako da je nji-hova najve}a dozvoljena duljina samo 12,5 metara.

Ethernet su~eljeEthernet su~elje moè biti mre`na kartica umetnuta u jedno od mjesta zapriklju~ke ra~unala ili moè biti ugra|eno u ra~unalo ve} u tvornici. Zapriklju~ak na mre`ni segment s debelim koaksijalnim kabelom opremlje-no je s 15-pinskim konektorom.

Upute za izgradnju 10BASE5 segmenataPet komponenata opisanih u prethodnim odjeljcima ovog poglavlja do-

voljno je da se izgradi jedan Ethernet segment s maksimalnom duljinomod 500 m, a koji moè podràvati priklju~ak do 100 mre`nih stanica.

Ako se èli kombinirati vi{estruke segmente u jednu mreù, spoj segme-nata se obavlja pomo}u prespojnika repeatera. Prespojnik je ure|aj kojipoja~ava i ponavlja signal omogu}uju}i da sustav radi ispravno budu}i dase signal pro~i{}ava pri prijelazu iz jednog segmenta u drugi. Ure|aj je

opremljen elektroni~kim elementima koji omogu}uju da signal sukoba



47/182

opremljen elektroni~kim elementima koji omogu}uju da signal sukobakoji se pojavi na jednom segmentu nesmetano prelazi na sve segmentemreè na koje je ure|aj spojen. Na ovaj na~in svi segementi spojeni na

ovaj ure|aj djeluju kao jedan veliki segment, odnosno, u Ethernet àrgo-nu oni ~ine jednu domenu sukoba (collision domain).

Segment s debelim koaksijalnim kabelom naziva se i mije{ani segment.To je segement koji moè sadràvati vi{e od dva MDI (su~elje ovisno omediju) priklju~ka. Kao {to smo vidjeli, ova vrsta kabela podràva do 100MDI priklju~aka na jednom segmentu i po tome se razlikuje od veznogsegmenta koji ima priklju~ak samo na krajevima segmenta.

Ethernet segmenti s tankim koaksijalnim kabelomEthernet sustavi s tankim koaksijalnim kabelom (promjera oko 5 mm) ko-riste mnogo tanji i savitljiviji kabel koji omogu}ava spajanje kabela di-rektno na Ethernet su~elje u ra~unalu. Ova je osobina dovela do smanje-nja cijene instalacije i lak{e upotrebe, tako da je ovaj sustav bio vrlo po-pularan do pojave sustava s uvijenim paricama.

Slika 4.2

Spoj ra~unala naEthernet segment stankim koaksijalnimkabelom kao medijemza prijenos signala.

DTE MAU

Mu{ki konektor BNC tipa

BNC T-konektor

Mu{ki BNC zaklju~ni

~lan 50 ohma

@enski BNC tipsu~elja ovisnogo mediju (MDI)

Ethernet segments tankim koaksijal-

nim kabelom

(najve}a dopu{tenaduljina 185 m, najmanjadopu{tena duljina 0.5 m)

Ethernet su~elje sunutarnjom jedinicomza priklju~ak medija

U sustavima s tankim koaksijalnim kabelom AUI MAU i MDI komponente

34 I. DIO


48/182

U sustavima s tankim koaksijalnim kabelom AUI, MAU i MDI komponentesu dio Ethernet su~elja ugra|enog u ra~unalo. Ovo smanjuje broj dodat-nih komponenti koje treba kupiti i ugraditi da bi se ra~unalo spojilo na me-

dij, a time se smanjuje ukupna cijena izgradnje lokalne ra~unalne mreè.Savitljivost i niska cijena i dalje ga ~ini vrlo popularnim za mre`ne seg-mente koncentriranih mre`nih stanica.

Velika je mana ove vrste medija, kao i kod debelog koaksijalnog kabela,ograni~enje rada na brzinama od samo 10 Mbps.

Komponente 10BASE2 segmenataSegment izgra|en od tankog koaksijalnog kabela sastoji se od tri osnovnekomponente: mre`nog kabela, zaklju~nih ~lanova s uzemljenjem i Ether-net su~elja s odgovaraju}om jedinicom za priklju~ak medija.

Mre`ni medij

Kao mre`ni kabel u ovom slu~aju sluì koaksijalni kabel promjera oko 5mm ili 3/16 palca. Kabel mora imati karakteristi~nu impedanciju od 50ohma i izolirani centralni vodi~. Oko izolacije srednjeg vodi~a je oplet odtanke ìce, a sve zajedno je izolirano tankim PVC omota~em. Ovi kabelimoraju zadovoljavati specifikacije RG 58 A/U ili RG 58 C/U i obi~no je navanjskom PVC omota~u otisnuta ova oznaka. Zna se dogoditi da proizvo-|a~i ovom oznakom ozna~e i kabele koji imaju drugu karakteristi~nu im-pedanciju. Stoga nije lo{e prilikom kupnje ve}e koli~ine napraviti provje-

ru odgovara li kabel navedenim specifikacijama ili kupiti kabel poznatogproizvo|a~a koji je ozna~en kao kabel za uporabu u Ethernet mreàma.

Kabel se za spajanje Ethernet stanica priprema tako da se na oba krajakabela postavi mu{ki BNC konektor. U nas su naj~e{}e dvije izvedbe ko-nektora: konektor koji se postavlja upre{avanjem i konektor koji se posta-vlja lemljenjem. Za prvu vrstu nu`na su specijalna klije{ta s dva {estero-kutna ìga za upre{avanje.

Postavljanje konektora izvodi se tako da se na kabel najprije navu~e cjev-~ica za upre{avanje. Zatim se sredi{nji kontakt (mali pozla}eni pin) upre-{a na sredi{nji vodi~ kabela (pomo}u manjeg ìga na klije{tima) i gurnekroz rupu u konektoru. Pri tome treba obratiti pa`nju da se oplet od fineìce prevu~e preko metalnog zavr{etka konektora. Na tako pripremljenkonektor navu~e se cjev~ica za upre{avanje (koju smo prvu navukli nakabel) i pritisne klije{tima pomo}u ve}eg ìga.

Tako pripremljen kabel ima odgovaraju}u mehani~ku ~vrsto}u i dobar



49/182

p p j g jelektri~ni kontakt.

Druga vrsta konektora postavlja se tako da se najprije na kabel navuku

matica za pritezanje, gumena brtvica, metalni prsten i konus za spajanjeopleta, a zatim se sredi{nji pin zalemi za centralni vodi~ kabela. Zalem-ljeni pin se gurne u rupu na tijelu konektora, a oplet se preklopi preko ko-nusnog prstena prema van. Sve zajedno se ugura u tijelo konektora iu~vrsti maticom.

Zaklju~ni ~lanovi i uzemljenjeNa oba kraja kompletnog Ethernet segmenta s tankim koaksijalnim kabe-lom mora se nalaziti zaklju~ni ~lan (terminator) sa zaklju~nim otporomod 50 ohma. Vi{eportni prespojnici namijenjeni povezivanju Ethernet se-gmenata ~esto imaju interno zaklju~en svaki priklju~ak s 50 ohma, {toolak{ava zaklju~ivanje Ethernet segmenta na strani prespojnika. Neki odnjih imaju zaklju~ne ~lanove koje moète uklju~iti ili isklju~iti pomo}umale DIP sklopke.

Va`no je da budu postavljena ili uklju~ena samo dva zaklju~na ~lana najednom segmentu, jer ina~e mehanizam za detekciju sukoba ugra|en ujedinicu za priklju~ak medija (MAU) ne}e raditi ispravno.

Standard napominje da za za{titu segmenta od elektri~nih smetnji trebajedan kraj koaksijalnog segmenta uzemljiti. Da bi se izbjeglo ometanje si-gnala, samo jedna to~ka smije biti uzemljena. Svi ostali metalni spojevimoraju biti pa`ljivo izolirani i u~vr{}eni, da ne mogu dotaknuti elektri~no

uzemljenje.

Su~elje i jedinica za priklju~ak medija (MAU)U Ethernet sustavu s tankim koaksijalnim kabelom, jedinica za priklju~akmedija (primopredajnik) je ugra|ena u samo Ethernet su~elje te stoganije potreban AUI kabel za spoj jedinice i su~elja. Ovaj kabel dovoljno jesavitljiv tako da se moè spojiti direktno na ènski BNC konektor Ether-

net su~elja. Priklju~ak su~elja na Ethernet segment izvodi se pomo}uBNC T konektora (nazvanog tako zbog izgleda u obliku slova T). Mu{ki(srednji) priklju~ak T konektora spaja se na ènski konektor Ethernet su-~elja, a na preostala dva (ènska) priklju~ka T konektora spajaju se kra-jevi koaksijalnog kabela s ugra|enim mu{kim BNC konektorima. Da bi sepojasnile pojedine komponente ove vrste priklju~ka, na slici 4.2 ovi ele-

menti su prikazani odvojeno, odnosno nisu priklju~eni jedan na drugoga.

36 I. DIO


50/182

p j p j j g gPrikazan je jedan od krajnjih priklju~aka Ethernet segmenta, tako da sevidi zaklju~ni ~lan.

Upute za izgradnju 10BASE2 segmenataJedan Ethernet segment na~injen od tankog koaksijalnog kabela moèbiti maksimalne duljine od 185 m, a ne 200 kako bi se dalo naslutiti izzaokruène vrijednosti u oznaci 10BASE2.

Tablica 4-1. Pravila za izgradnju Ethernet segmenata s tankim koaksijalnim kabelom

Najve}a dopu{tena Najve}i dopu{teni broj jedinica

duljina segmenta za priklju~ak medija (MAU)

Tanki koaksijalni kabel 10BASE2 185 m po 10BASE2 segmentu 30

Ovaj segment definiran je kao mije{ani segment zato {to moè sadràvati

vi{e od dva MDI (su~elje ovisno o mediju) priklju~ka. Dozvoljeno je spo-jiti do 30 MAU priklju~aka na jednom segmentu.

Standard zahtijeva da se spoj segmenata izvodi pomo}u prespojnika re-peatera. Svaki spoj prespojnika pribraja se u ukupno dozvoljeni broj od30 priklju~aka na jednom segmentu.

Iako nema strogog pravila o razmaku izme|u jedinica za priklju~ak, pre-poruka je da komadi kabela koji tvore Ethernet segment ne bi trebali biti

kra}i od 0,5 m. Ova preporuka odre|uje efektivni razmak izme|u Ether-net stanica od pola metra.

Fizi~ka topologija Ethernet segmentas tankim koaksijalnim kabelomOvakav Ethernet segment moè povezivati odre|eni broj ra~unala u to-

pologiji znanoj kao ulan~ani niz (daisy chaining). Prvo ra~unalo u nizuima na svom Ethernet su~elju priklju~en BNC T konektor na ~ijem jejednom kraju zaklju~ni ~lan (terminator), a na drugi se spaja kabel premasljede}em ra~unalu. Drugi kraj kabela se spaja na jedan kraj T konek-tora sljede}eg ra~unala i tako redom do zadnjeg ra~unala u segmentu. Na

zadnjem ra~unalu se na jednom kraju T konektora nalazi dolazni kabel



51/182

od prethodnog ra~unala u nizu, a na drugom kraju zaklju~ni ~lan, termi-nator. Na slici 4.3 prikazane su dvije topologije koje su podràne ovom

vrstom kabela.

Prikazan je prespojnik (repeater) s dva priklju~ka koji povezuje dvaEthernet segmenta na~injena pomo}u tankog koaksijalnog kabela. Jedansegment prikazan je kao ulan~ani niz koji povezuje stanice DTE 1, 2 i 3,a drugi se sastoji samo od jedne stanice i priklju~ka na prespojnik.

Ako bilo koji korisnik u ovakvom na~inu spajanja isklju~i jedan od kraje-va kabela s T konektora na svom ra~unalu, cijeli segment mreè pre-staje raditi za sve korisnike na tom segmentu. Ako se isklju~i cijeli T konektor sa stra`nje strane ra~unala (a krajevi kabela ostanu priklju~enina T konektor) ne}e do}i do prekida rada mreè.

Nije dozvoljeno spajanje T konektora na Ethernet su~elje stanice po-mo}u komada kabela, kako je prikazano na slici 4.4 Iako se kod manjihduljina takvog kabela moè dogoditi i da sustav funkcionira, gotovo je si-

gurno da dolazi do refleksije signala unutar kabela.

Slika 4.3

Fizi~ka topologijaEthernet segmenta s

tankim koaksijalnimkabelom

DTE 1

DTE 2

DTE 3

R

DTE 4

38 I. DIO


52/182

Takve refleksije generiraju gre{ku u poslanim paketima i uzrokuju ponovnoslanje paketa od strane mre`nog softvera, a rezultat je spori rad mre`nog

sustava. Pove}anjem prometa na mreì gre{ke se umnoàvaju i rad prak-ti~ki postaje nemogu}. Ove gre{ke se mogu izbje}i ako ste sigurni da su sviT konektori spojeni direktno na Ethernet su~elja umreènih stanica.

Ethernet segmenti s uvijenim paricama

Oznaka T u kratici 10BASE-T zamjenjuje rije~ twisted, odnosno uvije-no, usukano ili upleteno, a predstavlja uvijeni par ica koje sluè za prije-nos signala. Na slici 4.5 prikazano je kako se povezuje ra~unalo na Ether-net segment na~injen pomo}u uvijenih parica.

Slika 4.4

Nepravilno spajanjekoaksijalnog tankogkabela na Ethernetsu~elje.

Neispravna uporabadodatnog kabela

DTE

R

Slika 4.5

Spoj ra~unala naEthernet segmentizgra|en pomo}uuvijenih parica

DTEMAU

R

MAU

MAU

MAU

MAU

MAU

Osam-pinski(RJ-45) utika~i

Koncentrator prespojniks pet priklju~aka

BNC priklju~ak(MDI)

Ethernet segment suvijenim paricama (naj-

ve}a dopu{tena duljina 100 mza uobi~ajenukvalitetukabela)

15-pinskiAUI

priklju~ak

Ethernet su~elje sunutarnjom jedinicomza priklju~ak medija Osam-pinska

(RJ-45) uti~nica

Specifikacije za ovu vrstu medija prvi put su objavljene 1990. godine, ad d j j{i i j ji dij i j E h



53/182

od onda je postao naj{ire primjenjivan medij za povezivanje Ethernet su-stava.

10BASE-T sustav za svoj rad koristi dva para ìca, jedan za primanje si-gnala s podacima, a drugi za slanje signala s podacima. Dvije ìce u jed-nom paru moraju biti me|usobno uvijene na cijeloj duljini segmenta, {toje poznati na~in za pobolj{anje karakteristika prijenosa signala parom ica.

Segmenti s uvijenim paricama komuniciraju me|usobno uz pomo} sre-di{njeg ure|aja s vi{e priklju~aka koncentratora (hub). Na slici 4.5 pri-kazan je takav koncentrator s pet priklju~aka ({to zna~i da se moè pri-

klju~iti 5 Ethernet stanica).

Komponente 10BASE-T segmenata s uvijenim paricamaU pojednostavljenom prikazu 10BASE-T segmenta moè se re}i da su zanjegovu izgradnju i priklju~ak na njega potrebne sljede}e komponente:mre`ni kabel, kabel s izmijenjenim priklju~cima (crossover cable), testvaljane povezanosti (link integrity test) i spojni kabeli (patch cables).

Mre`ni medijEthernet sustavi s uvijenim paricama i brzinom rada od 10 Mbps projek-tiraju se tako da duljina pojedinog segmenta ne bude ve}a od 100 m. Iako}e mreà raditi i s kabelima kategorije 3 (prema EIA/TIA standardu za ka-bele), danas se gotovo uvijek primjenjuju kabeli kategorije 5, koji su znat-

no bolje kvalitete.Izbor ove vrste medija za izgradnju lokalne mreè predstavlja donekle iulaganje u budu}nost, jer ovi visokokvalitetni kabeli i ostali pripadaju}ispojni materijal (utika~i, uti~nice i razvodne plo~e) omogu}uju i rad nabrzinama od 100 Mbps.

Zamjenom aktivnih mre`nih komponenti (koncentratori, mre`ne kartice,prespojnici) mogu}e je vrlo jednostavno pove}ati propusnost mreè naistom mediju.

Za provjeru ispravnosti spojeva, kao i ispitivanje zadovoljava li izvedenainstalacija zahtijevane elektri~ne karakteristike, koriste se razli~iti mjer-ni ure|aji. Mjeri se preslu{avanje signala, odnosno razina signala koja sepreslikava u susjednu paricu i slabljenje signala na mjerenom segmentu.

U Ethernet 10BASE-T sustavu koriste se dvije parice zaklju~ene s 8-pol-nim konektorima RJ 45 Samo se ~etiri pola konektora koriste za rad

40 I. DIO


54/182

nim konektorima RJ-45. Samo se ~etiri pola konektora koriste za rad.

Slika 4.6

Signali u 10BASE-T8-polnomkonektoru.

Signali za primanje i slanje podataka su polarizirani, tako da jedna ìcaprenosi pozitivni signal (+), a druga negativni (-).

Jo{ je jedna velika prednost upotrebe 10BASE-T medija za izgradnjulokalne mreè. U slu~aju prekida veze neke od stanica s medijem (preki-nuti kabel ili lo{ spoj konektora u mre`noj kartici), samo ta stanica ne}eimati pristup mreì ({to se odmah i vidi na ure|ajima jer ne svijetli Linksvjetlo), dok }e ostale stanice i dalje nesmetano raditi. Kod mreà izve-denih s koaksijalnim kabelima to nije slu~aj. Prekid u kabelu na samojednoj stanici uzrokuje zastoj u radu ~itavog Ethernet segmenta.

10BASE-T kabel s izmijenjenim priklju~cimaKad se povezuju dvije jedinice za priklju~ak medija (MAU) na nekomEthernet segmentu s uvijenim paricama moraju se spojiti tako da se vo-dovi predvi|eni za slanje podataka jedne stanice spajaju na vodove za

prijem signala druge stanice i obrnuto. Izmjena priklju~aka izvodi se ilis posebnim kabelom (crossover cable) ili unutar samog koncentratora(hub).

Za jednostruki segment koji povezuje samo dvije stanice u mreù mo-gu}e je napraviti takav kabel u kojem se parice za slanje (TD) na jednoj

1 TD+

2 TD-

3 RD+

4 Neupotrijebljen5 Neupotrijebljen

6 RD-

7 Neupotrijebljen

8 Neupotrijebljen

Pin broj Signal

strani kabela spajaju na parice za primanje podataka (RD) na drugomkraju kabela i obrnuto kako je prikazano na slici 4 7 U tom slu~aju nije



55/182

kraju kabela i obrnuto, kako je prikazano na slici 4.7. U tom slu~aju nijepotreban koncentrator.

Ako se mreà sastoji od tri ili vi{e stanica, nu`no je nabaviti i koncentra-

tor, a kabeli se tad spajaju izravno, odnosno kontakt br. 1 na jednoj stranikabela se spaja s kontaktom br. 1 na drugoj strani kabela, i tako redomsvih 8 kontakata.

Izmjena priklju~aka za slanje i primanje tad je napravljena unutar samogkoncentratora.

Test valjane povezanosti (link integrity test)Jednice za priklju~ak medija (MAU) trajno nadgledaju linije za prijempodataka i na taj na~in provjeravaju valjanost veze izme|u koncentrato-ra i stanice. Kad na mreì nema prometa, jedinice i same {alju signal zaprovjeru veze da bi provjerile je li veza u redu. Neki proizvo|a~i opre-maju svoje jednice za priklju~ak medija svijetle}im diodama (LED) kojepokazuju valjanost veze (obi~no su ozna~ene oznakom Link).

Ako ove diode svijetle na oba kraja segmenta (i na kartici i na koncen-tratoru), to je dobar znak da je segment dobro elektri~ki povezan. Budu}ida signal za provjeru veze radi na mnogo niìm brzinama od onih na koji-ma se obavlja stvarni prijenos podataka medijem, prisutnost svjetla naoba kraja segmenta ne mora zna~iti i 100 % sigurnost da }e mreà radi-ti. Ako je preslu{avanje signala izme|u parica veliko, moè do}i do

Slika 4.7

Spoj u 10BASE-Tkabelu sizmijenjenimpriklju~cima.

Oznaka signala

PIN # 1 TD +

2 TD

3 RD +6 RD

TD + 1

TD 2

RD + 3RD 6

takvih smetnji koje }e prakti~ki onemogu}iti rad mreè. Stoga je nu`noprovesti potrebna mjerenja na izvedenim segmentima mreè.

42 I. DIO


56/182

provesti potrebna mjerenja na izvedenim segmentima mreè.

Spojni kabeli (patch cables)Ovi kabeli namijenjeni su spajanju samih stanica (ra~unala) s uti~nicomna zidu ili u podu, na isti na~in kao {to se telefonski aparat spaja s uti~-nicom u zidu. No, za spajanje ra~unala mora se obavezno koristiti kabels uvijenim paricama i to finoì~ani kabel. Dok se za polaganje u zidove iinstalacijske kanale koristi kabel s paricama na~injenim od jedne ìce, zaspojne kabele koristi se kabel u kojem je parica na~injena od mnogo sit-

nih, upletenih ì~ica. Takav je kabel puno savitljiviji i ne}

umrezavanje racunala - damir baronica

Documents