SHIIGUMAN HARITON VALAAMSKI UMNO DELANJE. O MOLITVI ISUSOVOJ.

ITIJE SHIIGUMANA HARITONA

* * * OD SASTAVLJAA

PREDGOVOR O OVEKOVOJ DVOJSTVENOSTI, O OBUAVANJU, O MOLITVI I KLETI

O MOLITVI KOJA ZAGREVA OVEKA I SJEDINJUJE GA SA BOGOM U LJUBAVI MOLITVA KOJA SE IZGOVARA USTIMA,

A NA KOJU UM NE OBRAA PANJU JESTE NITA MOLITVA KOJA JE KRATKA, ALI SE ESTO TVORI

KORISNIJA JE OD DUGE MOLITVE I

MOLITVA TA JE MOLITVA?

I KAKO SE PREMA OVOME ODNOSI ISUSOVA MOLITVA? STEPENI MOLITVE

II ISUSOVA MOLITVA PLODOVI MOLITVE

TAJNO POUAVANJE O SEANJU NA BOGA

III SUTINA HRIANSKOG IVOTA

GORENJE DUHA IV

TA ZNAI USREDSREDITI UM U SRCU? V

KAKO PANJOM STATI U SRCE? VI

BORBA SA STRASTIMA KAKO SPOZNATI SEBE?

SPOLJANJE I UNUTRANJE DELANJE OSAMLJIVANJE

GOSPOD ODLAZI - DUA BIVA OPUSTOENA TREZVENJE I STRAENJE

VII O PRELESTI

UENJE STARCA PAJSIJA O ISUSOVOJ MOLITVI KOJA SE TVORI UMOM U SRCU

TAJNA SPASENJA KOJA SE OTKRIVA NEPRESTANOM MOLITVOM UENJE VALAAMSKIH STARACA O MOLITVI

Shiiguman HARITON Valaamski

UMNO DELANJE. O MOLITVI ISUSOVOJ.

itije Shiigumana Haritona

sadraj

Iguman Hariton - u svetu Hrisant Dunjajev, rodio se 15. marta 1872 godine u kostromskoj

guberniji, u mnogodetnoj seljakoj porodici. Njegov detinjstvo je bilo sa malo radosti. Deak je iskusio glad i hladnou, teke batine od ujaka alkoholiara, kod koga je morao da pree iz rodnog sela. Ali u dui njegovoj je postojano goreo oganj vere u Boga, u Njegovo nebesko zastupnitvo.

I Gospod je sauvao mladu duu usred sablazni prestonog Peterburga. U maju 1894. godine, nakon mnogih iskuenja, stupio je u Valaamski manastir.

Ovde je proao sve stepene monatva - od prostog poslunika, do igumana. Ispunjavajui u poetku razliita posluanja, Hrisant je u lonarskoj radionici koja je proizvodila boje. 5 marta 1905. godine postrien je u monatvo sa imenom Hariton, a 18 februara 1908. godine u in jeroakona. 1909. godine su ga postavili za ekonoma manastira.

1912 godine, za trud na korist Valaamske obitelji otac Hariton je nagraen nadbedrenikom i zlatnim krstom, koji se daje od strane Svetog Sinoda. Od 1918 do 1920 godine mladi radno-

sposobni poslunici su bili uzeti za rat. Sva teina ogromnog manastirskog imanja pala je na preostalih 500 monaha, od kojih su mnogi ve bili prestareli. Mnogobrojna pitanja, povezana sa ekonomskim voenjem manastira, njegovim preivljavanjem, tekim bremenom, pali su na plea oca Haritona. 1927. godine jeromonah Hariton je bio izabran od bratije za namesnika manatira, a

1933. utvren u dunosti nastojatelja sa pravom noenja ezla i mitre.

Sav monaki ivot igumana Haritona bio je ivot delatni. Tome su pomogla i teka posluanja, povezana sa neizbenim optenjem sa svetom, svetskom sujetom, ali je njegova dua postojano stremila ka usamljenosti. Ponekada bi se zimi otac Hariton udaljavao na nekoliko meseci u

Pretein skit. Ovde se on svecelo predavao molitvi, itanju svetootakih dela. Jo 1896. godine, kao poslunik, otac Hariton je proitao knjigu episkopa Teofana Zatvornika "Put ka spasenju". U mladom monahu se razgorela elja za voenjem podvinikog ivota, neraskidivo povezanog sa neprestanim moljenjem Isusovom molitvom. "Nakon mog stupanja u obitelj", pisao je u svom

dnevniku otac Hariton, "revnovao sam u poukama za monahe i bio rukovoen od strane svog starca Agapija, koji je reavao sve moje nedoumice, koje sam sretao pri molitvi. Nakon smrti starca za reenje nedoumica bio sam prinuen da pribegavam delima bogomudrih Otaca. Izvlaei iz njihovih dela postojee o molitvi Isusovoj, ja sam sve to zapisivao u svesku, i na taj nain tokom vremena sastavio sam zbornik o molitvi".

1936. godine iguman Hariton zajedno sa protojerejem Sergijem etverikovim izdao je knjigu "Umno delanje. O molitvi Isusovoj".

Miran monaki ivot pod krovom prepodobnih Sergija i Germana produio se do decembra 1939 godine - poetka sovjetskog-finskog rata. Nakon dogovora potpisanog 12. marta 1940 godine Sovjetskom Savezu je bila oduzeta teritorija Karelskog prelaza, severnog Priladoja i Valaamski arhipelag. Tada se u martu, za veoma kratko vreme, po ledu Ladokog jezera koji se ve topio,

bratija na elu sa igumanom Haritonom, na kolima i konjima evakuisala u dubinu Finske, gde je u mestu Papinijem, na obali jezera bio osnovan manastir, kasnije nazvan Novi Valaam.

Blizu smrti, iguman Hariton je bio postrien u veliku shimu sa imenom prepodobnog Haritona Ispovednika. U toku dve nedelje shiiguman Hariton se svakodnevno prieivao Svetim Hristovim Tajnama. 14/27 oktobra, nakon itanja kanona o ishodu due, mirno se upokojio u Gospodu, Kome je sluio sav svoj ivot. Poslednji iguman Valaamskog manastira, Hariton, bio je pogreben u Finskoj, na grobu manastira Novi Valaam.

Od sastavljaa

sadraj

"ta je molitva? U emu je njena sutina? Kako ovek da se naui molitvi? ta osea duh hrianina koji se moli u smirenju srca?

Svim ovim pitanjima bi stalno trebalo da se bave i um i srce verujueg, jer u molitvi ovek besedi s Bogom, ulazi u blagodatno optenje s Njim i ivi u Bogu. I sveti oci i uitelji Crkve daju odgovore na sva ova pitanja, odgovore, zasnovane na blagodatnom ozarenju u iskustvu

molitvenog delanja, iskustvu, koje je podjednako dostupno i neukom oveku i mudracu" (ep. Nikon).

"Svaki hrianin uvek mora imati na umu da treba da se sjedinjuje sa Gospodom Spasiteljem svim svojim biem, da treba da Mu dozvoli da se useli u njegov um i srce, a najbolje i najpouzdanije sredstvo za ovakvo sjedinjenje sa Gospodom, posle prieivanja Telom i Krvlju Njegovom, jeste umna Isusova molitva.

Da li je Isusova molitva obavezna i za mirjane? Sigurno da je obavezna, zato to je za svakog hrianina, kao to je ve reeno, neophodno da se sjedini sa Gospodom u srcu, a kao najbolji nain za ovo sjedinjenje slui Isusova molitva" (ep. Justin).

Monahu se na monakom postrigu daju brojanice koje se nazivaju duhovnim maem i zavetava mu se neprestano, danonono moljenje Isusovom molitvom.

Kada sam stupio u obitelj, osetio sam revnost prema ovom monakom zavetu i u tome me je rukovodio moj starac A., koji je razreavao sve moje nedoumice na koje sam nailazio u toku molitve. Nakon stareve smrti bio sam prinuen da onda kada je trebalo da mi se razrei neka nedoumica pribegavam delima bogomudrih otaca. Izvlaei iz njih ono to je bitno za Isusovu molitvu sve sam to zapisivao u svoju svesku i tako je tokom vremena nastao zbornik o molitvi.

Materijal zbornika je rastao iz godine u godinu, i zbog toga predmeti nisu dati po strogom

sistematskom poretku i redosledu; on je sluio meni lino kao pomagalo.

Sada mi je palo na pamet da ovaj svoj zbornik ili pomagalo izdam u nadi da e moda biti od pomoi onima koji trae rukovodstvo radi usavravanja svog unutranjeg duhovnog ivota i da

e im mudri saveti svetih otaca i nama savremenih podvinika koji su navedeni u zborniku pomoi u njihovoj dobroj nameri.

U zborniku ima ponavljanja, do toga je dolo zbog iskrene elje da se u um jae uree ono o emu je tu napisano. Sve to se predaje od srdanog ubeenja treba da izazove najivlje interesovanje, i to je tim pre potrebno u dananje vreme kada se svuda uoava krajnja oskudica u pogledu bilo kakvih stremljenja u oblasti duhovnog ivota.

Dakle, cilj izdavanja naeg zbornika jeste da na sve mogue i najraznovrsnije naine i uz mnogobrojna ponavljanja upravo objasni nain tvorenja Isusove molitve, da pokae koliko je ona nuna i neophodna u delu naeg duhovnog sluenja Bogu. Jednom reju, da podseti, kako savremeno monatvo tako i sve one koji revnuju za svoje duevno spasenje, na drevno otako uenje o umnom delanju i na borbu sa strastima, tim pre to danas o Isusovoj molitvi, po reima episkopa Ignjatija, "ljudi uglavnom imaju veoma maglovitu, nejasnu predstavu. Neki, koji sebe

smatraju obdarenima duhovnim rasuivanjem i koje mnogi takvima i smatraju "plae se" ove molitve kao neke zaraze navodei kao razlog "prelest" koja je navodno obavezna saputnica upranjavanja Isusove molitve, sami se od nje udaljavaju i druge ue da je se klone." Dalje episkop Ignjatije kae: "Ovakvo uenje je po mom miljenju izmislio avo, koji toliko mrzi ime Gospoda Isusa Hrista poto ono unitava svu njegovu silu; on drhti od ovog svemonog imena i zato Ga je oklevetao pred mnogim hrianima, kako bi oni odbacili plameno oruje, strano za neprijatelja, a spasonosne za njih same."

Zbog toga se kod sastavljaa i pojavila nasuna potreba da skupi sve to je neophodno radi razjanjavanja ovog duhovnog delanja i nedoumica koje se prilikom tog delanja sreu. Sam pak sastavlja, ne smejui ni da pomisli da nazove sebe "umnim molitvenikom" usudio se samo da izvue iz riznice svetih otaca njihove bogomudre savete o neprestanoj molitvi, savete koji su neophodni kao vazduh naem disanju, svima onima koji revnuju za svoje spasenje.

U ovaj zbornik o umnom delanju koji se bavi molitvom ulazi oko etiri stotine izreka svetih otaca i nama savremenih podvinika, i osim toga, itave pouke podvinika pobonosti, iskusnih u molitvenom podvigu kao to su: svetitelj Dimitrije Rostovski, arhimandrit Pajisije Velikovski, starac shimonah Vasilije i drugi delatelji svetene Isusove molitve.

Na kraju ove knjige panji italaca nudi se indeks u kojem su pobrojane ovde navedene izreke otaca uz navoenje autora i knjiga iz kojih su ove izreke preuzete sa pozivanjem na stranice ovog zbornika na kojima su iste odtampane.

Predgovor

sadraj

Meu vama ima mnogo onih koji ne znaju u emu se sastoji unutranje delo bogomisaonog oveka, koji takoe ne shvataju ta je to bogomislije, i koji nita ne znaju o molitvi koja se tvori umom, ve misle da se treba moliti samo onim molitvama koje su napisane u crkvenim

knjigama. to se tie tajne besede s Bogom u srcu i koristi koja otuda proistie, oni o tome nita ne znaju i nikada nisu okusili tu duhovnu sladost. Kao to onaj ko je slep od roenja samo uje za sunevu svetlost, a ne zna ta je to svetlost, tako i ovi samo uju za bogomisaono pouavanje i molitvu, a da shvataju - ne shvataju. Oni se zbog svog neznanja liavaju mnogih duhovnih blaga i ne napreduju u vrlinama, koje dovode do savrenog ugaanja Bogu. Zbog toga se u cilju pouavanja prostih ljudi, ovde nudi neto radi unutranjeg obuavanja i radi bogomislene molitve, kako bi onaj ko eli uz Boiju pomo poeo makar malo da se poduava.

Duhovno obuavanje unutranjeg oveka poinje od sledeih Hristovih rei: "Jegda moliisja, vnidi v klijet tvoju, i zatvoriv dveri tvoja, pomolisja Ocu tvojemu, Ie v tajnje" (Mt. 6, 6).

O OVEKOVOJ DVOJSTVENOSTI, O OBUAVANJU, O MOLITVI I KLETI

sadraj

ovek je dvojak: spoljanji i unutranji, telesan i duhovan. Spoljanji je vidljiv, telesan, a unutranji je nevidljiv, duhovan, ili po reima apostola Petra, "potajenij serdca elovjek v neistljeniji krotkago i molalivago duha" (1 Petr. 3, 4). I sveti Pavle objanjava dvojstvenost oveka govorei: "Ae i vnjenij na elovjek tljejet, obae vnutrenjij obnovljajetsja" (2 kor. 4, 16). Ovde apostol jasno govori o spoljanjem i unutranjem oveku. Dakle, spoljanji ovek se gradi od mnogih udova, a unutranji postaje savren umom, paenjem na sebe, strahom Gospodnjim i blagodau Boijom. Dela spoljanjeg oveka su vidljiva, a unutranjeg nevidljiva, kao to kae Psalmopojac: "Pristupit elovjek, i serdce gluboko" (Ps. 63, 7). I apostol takoe govori: "Kto bo vjest ot elovjek, jae v elovjecje, toiju duh elovjeka ivuij v nem?" (1 Kor. 2, 11). Samo Onaj Koji ispituje srca i utrobe zna sve tajne unutranjeg oveka.

Ovo obuavanje biva dvojako - spoljanje i unutranje: spoljanje je u knjigama, unutranje u bogomisliju; spoljanje je u ljubavi prema mudrosti, unutranje je u ljubavi prema Bogu; spoljanje je u govornitvu, unutranje je u molitvama; spoljanje je u otroumnosti, unutranje je u toplini duha; spoljanje je u umetnostima, unutranje u toplini duha; spoljanji "razum kiit" (1 Kor. 8, 1), unutranji se pak smirava; spoljanji je radoznao elei da zna sve, unutranji pazi na sebe i ne eli nita drugo osim da poznaje Boga govorei Mu s Davidom: "Tebje ree serdce moje, Gospoda vziu" (Ps. 26, 8). I jo "Ime obrazom elajet jelen na istoniki vodnija: sice elajet dua moja k Tebje, Boe" (Ps. 41, 2).

Molitva takoe biva dvojaka - spoljanja i unutranja: ona koja se tvori javno i ona koja se tvori tajno; saborna i ona u osamljenosti; obavezna i slobodna. Obavezna, saborna molitva koja se

tvori javno po crkvenom ustavu, ima svoje vreme: polunonicu, jutrenje, asove, liturgiju, veernju i poveerje, i na takva moljenja se ljudi pozivaju zvonom, jer ih, kao danak koji pripada Caru Nebeskom, moraju davati svakoga dana. Molitva koja se tvori tajno jeste slobodna i nema

odreeno vreme, tvori je kad ko poeli, bez ikakvog pozivanja, samo po nadahnuu samog duha. Prva, to jest crkvena molitva ima odreeni broj psalama, tropara, kanona i drugih pesama i

dejstava jerejskih, a druga (tajna, slobodna), poto nema odreeno vreme nije odreena ni brojem molitava, jer se svako moli koliko hoe, ponekad kratko, ponekad dugo. Prva se izgovara glasno ustima i glasom, a druga - samo umom. Prva se izgovara stojei, a druga ne samo kada ovek stoji ili kada hoda, ve i kada poiva na postelji, reju, uvek kada se dogodi da svoj um uperi ka Bogu. Prva, saborna, tvori se u hramu Gospodnjem, u crkvi ili zbog nekog razloga u nekoj kui u kojoj se okupi nekoliko ljudi, druga je osamljena, tvori se u zatvorenoj kleti, po reima Gospoda: "Jegda moliisja, vnidi v klijet tvoju, i zatvoriv dveri tvoja, pomolisja Ocu tvojemu, Ie v tajne" (Mt. 6, 6).

Opet, i klet biva dvojaka - spoljanja i unutranja, materijalna i duhovna: materijalna je od drveta ili kamena, duhovna je pak srce ili um ili (po reima svetog Teofilakta) tajna misao. To je isto (Tuma. na Mt. glava 6). Zato materijalna klet uvek stoji na istom mestu, a duhovnu ovek svagda nosi sa sobom: ma gde da se nae, uvek je sa njim njegovo srce u kojem moe, svojim umom, sabravi misli svoje, da se zatvori i da se moli Bogu tajno, bez obzira da li je meu ljudima ili besedi sa mnogima. Unutranja molitva (ako nekome bude dato da nalazei se meu ljudima bude na nju podstaknut duhom) ne zahteva ni usta, ni knjigu, ne koristi pokrete jezika, ni

glas iz grla (iako se i ovo i deava kad je ovek sam), ve samo uzvoenje uma prema Bogu i udubljivanje u sebe, to se moe initi na svakom mestu.

Materijalna klet oveka koji tihuje u njoj ostavlja oveka samog sa sobom, a unutranja, duhovna, smeta u sebe i Boga i svo Nebesko Carstvo, u skladu sa jevaneljskim reima Samog Hrista: "Carstvo Boije vnutr vas jest" (Lk. 17, 21). Ovo Makarije Egipatski objanjava sledeim reima: srce je mali sasud, ali ono smeta u sebe sve stvari, tamo je i Bog, tamo su Aneli, tamo je ivot i Carstvo, tamo su nebeski gradovi, tamo je riznica blagodati.

ovek treba ee da se zatvara u unutranju, srdanu klet, nego meu zidove i da tamo sabravi sve svoje pomisli, prepusti svoj um Bogu i da Mu se moli tajno sa svom toplinom duha i ivom verom, a ujedno i da se pouava u bogomisliju, kako bi bilo mogue da izraste u mua savrenog.

O MOLITVI KOJA ZAGREVA OVEKA I SJEDINJUJE GA SA BOGOM U LJUBAVI

sadraj

Pre svega treba znati da hrianin (naroito duhovno lice po svojoj dunosti) treba na svaki nain i uvek da se stara o tome da se sjedini sa Bogom Sazdateljem, Onim Koji voli, Dobroiniteljem i najviim dobrom svojim, Koji ga je stvorio i zbog Kojeg je stvoren, jer dua, koju je Bog stvorio mora imati za centar, to jest konani cilj, nita drugo osim Samog Boga, od Kojeg je i ivot i prirodu svoju dobila i radi Kojeg treba veno da ivi. Jer sve to je vidljivo na zemlji, to je prijatno i poeljno: bogatstvo, slava, ena, deca, jednom reju, sve lepo, slatko i prijatno iz sveta ovog, nije svojstveno dui, ve samo telu, i poto je prolazno, ono e brzo proi, kao senka, a dua, kao vena po prirodi, moe veno da nae mir samo u venom Bogu kao svom najviem dobru, lepem od svih lepota, sladosti i omiljenih stvari, najslaem i najprijatnijem, i prirodnom svom mestu iz kojeg je potekla i gde treba ponovo da se vrati: jer kao to se telo, koje potie od

zemlje, u zemlju vraa, tako se i dua, potekavi od Boga, Bogu vraa i kod Njega prebiva. Zbog toga ju je Bog i stvorio, kako bi veno boravila u Bogu. Zato u ovom prolaznom ivotu treba priljeno traiti sjedinjenje sa Bogom, kako bi se ovek udostojio da sa Njim i u Njemu bude veno i u buduem ivotu.

Niko sa Njim ne moe da se sjedini drugaije osim najveom srdanom ljubavlju. Jer je jevaneljska grenica od Njega dobila veliku milost koja oprata grehove i vrsto jedinstvo s Njim "jako vozljubi mnogo" (Lk. 7, 47). On voli one koji Njega vole, prilepljuje se uz one koji

se uz Njega prilepljuju, daje Sebe onima koji Ga trae i bogato e dati sladost onima koji ele da se naslade Njegovom ljubavlju.

Da bi ovek u svom srcu mogao da podstakne takvu boanstvenu ljubav, da bi se sjedinio sa Njim u neraskidivom savezu ljubavi, neophodno je da se esto moli, usmeravajui svoj um prema Bogu. Jer kao to drva koja se esto bacaju u vatru podstiu plamen, tako i molitva koja se tvori esto i sa udubljivanjem uma u Bogu podstie boanstvenu ljubav u srcu, koja e kada se razgori zagrejati itavog unutranjeg oveka, koja e ga prosvetiti i nauiti, koja e mu pokazati sve nepoznato i tajno svoje premudrosti i uinie da bude poput plameno-ognjenog serafima, koji uvek stoji pred Bogom svojim duhom, koji gleda na Njega umom i crpi iz toga duhovnu sladost.

MOLITVA KOJA SE IZGOVARA USTIMA, A NA KOJU UM NE OBRAA PANJU JESTE NITA

sadraj

Ovde nee biti neumesno da se podsetimo nekih teko razumljivih rei apostola o molitvi koja se tvori duhom i umom, i da na taj nain zaponemo rasuivanje.

U poslanici Efescima sveti apostol Pavle savetuje da se molimo duhom. "Vsjakoju (rekao je)

molitvoju i molenijem moljaesja na vsjako vremja duhom" (Ef. 6, 18). Isti ovaj apostol u poslanici Korinanima kae: "Duh moj molitsja, a um moj bez ploda jest"(1 Kor. 14, 14).

Kako se to deava da se ovek moli duhom, a da njegov um ostaje bez ploda?

Re "duh" u Svetom Pismu ima razliita znaenja. Ponekad se koristi umesto disanja, ponekad umesto same due, ponekad umesto neke elje i namere, kako dobre, tako i zle, kao i umesto neke vrline ili mane, kao to su: duh smirenja, duh ljubavi, duh milosra, i njima suprotni: duh gordosti, duh mrnje, duh srebroljublja i drugo. Ponekad se re "duh" koristi umesto nekog dara Svetog Duha, kao na primer, duh premudrosti, duh razuma, duh prozorljiovsti i drugo, a ponekad

i umesto samog uma, kao to pie isti ovaj apostol: "Obnovljajtesja," kae on, "duhom uma vaego" (Ef. 4, 23).

Kada apostol savetuje Efescima da se mole duhom, on ovde umesto duha podrazumeva sam um

koji ovek koji se moli treba da uperi ka Bogu. Kada, pak, piui Korinanima govori o duhu koji se moli i o umu, koji ostaje bez ploda, na ovom mestu umesto duha podrazumeva glas i

ljudski dah, kao da im govori: kakve koristi imate, Korinani, od toga ako se molite samo glasom vaeg daha, a va um ne obraa panju na molitvu, ve sanjari o neemu drugom? Kakva je

korist govoriti mnogo jezikom, a umom ne obraati panju na ono to se govori, ako ak i na hiljade rei izgovori jezikom, o ovee! Kakva je korist od toga ako iz sveg grla, koliko god ti dah dozvoljava, peva, a um tvoj ne stoji pred Bogom i ne vidi Ga, ve skree u pomislima na drugo mesto? Ovakva molitva ti nee doneti nikakvu korist, nee je Bog usliiti, i ostae jalova. Dobro je rasudio i sveti Kiprijan govorei: "Kako hoe da te uje Bog, kada ni sam sebe ne uje? eli da te se Bog seti kada se moli, a sam na sebe zaboravlja?" Apostol na ovom mestu Korinanima, a ujedno i nama, daje sebe kao primer govorei: "Pomoljusja duhom, pomoljusja e i umom; vospoju duhom, vospoju e i umom" (1 Kor. 14, 15). Kada se, - kae on tako, - molim jezikom i glasom, koji izaziva moj dah, moram da se molim i umom.

MOLITVA KOJA JE KRATKA, ALI SE ESTO TVORI KORISNIJA JE OD DUGE MOLITVE

sadraj

Od ljudi iskusnih u bogomisliju saznao sam da je, kad je u pitanju molitva koja se tvori umom od

srca, toplija i korisnija ona koja se tvori kratko, ali esto, nego duga. U principu, i duga molitva je veoma korisna, ali samo za savrene, a ne za poetnike. U dugakoj molitvi um oveka koji na nju nije navikao ne moe dugo da stoji pred Bogom, ve obino, pobeen nemoju nestalnosti, biva odvuen neim spoljanjim, i njegova toplina duha se zato brzo hladi. Ovakva molitva vie nije molitva, ve samo smuenje uma zbog odstupanja misli, koje lutaju tamo i ovamo, to se dogaa, kako na sabornim crkvenim pojanjima, tako i prilikom itanja dugakih kelejnih pravila. Kratka, ali ista molitva je postojanija, jer um, koji se udubio u Boga za kratko vreme moe da je tvori sa veom toplinom. Zbog toga i Gospod kae: "Moljaesja e ne lie glagolite" (Mt. 6, 7), jer neete biti uslieni zbog mnotva rei. I Jovan Lestvinik pouava: "Ne trudi se da mnogoslovi, da se um ne bi rasejao u traganju za reima. Samo jedna re mitara je umilostivila Boga i samo jedna re vere je spasila razbojnika. Krajnje mnogoslovlje u molitvi rasejava um u matanju, a jednoslovlje pomae da se um sabere".

Ali, neko e rei: zbog ega nam apostol u poslanici Solunjanima kae: "Neprestano molitesja" (1 Sol. 5, 17)?

Obino se u Svetom Pismu za delo koje se esto ini, kae da se ini uvek, na primer: "V pervuju skiniju vinu vhodahu svjaenici, slubi soverajue", to jest, u svako vreme koje je za to bilo ustanovljeno, a ne neprestano, danju i nou; esto, a ne tako da nisu uopte izlazili (Jevr. 9, 6). Ako su svetenici i bili stalno u crkvi uvajui oganj koji je siao s neba da se ne ugasi, stalno mu dodajui gorivo, nisu ovo inili svi zajedno, ve se njihova reda menjala, kao to se pie i za svetog Zahariju: "Bist e sluau jemu v inu redi svojeja pred Bogom" (Lk. 1, 8). Slino treba razmiljati i kada je u pitanju molitva, za koju apostol zapoveda da se tvori neprestano, jer nije mogue da ovek prebiva u molitvi tako da je ne prekida ni danju ni nou. Jer vreme je potrebno i za druge poslove, za neophodnu brigu o upravljanju svojom kuom kao to je: vreme za rad, vreme za razgovor, vreme za hranu i pie, vreme odmaranja i sna. Kako ovek moe da se moli drugaije nego esto? A molitva koja se esto tvori rauna se kao molitva koja se neprestano tvori. Dakle, neka tvoja esta, ali kratka molitva nema mnotvo rei, suvinih rei, kako o tome ue i sveti oci. Sveti Teofan je u tumaenju Jevanelja po Mateju napisao sledee: "Ne treba produavati molitvu, ve je bolje moliti se malo, ali esto" (gl. 6). Kod Zlatousta, pak, u

besedama na poslanice apostola Pavla pie sledee: "Ko u molitvi govori suvino ne moli se, ve praznoslovi" (Zlatoust na Efes. 6, beseda 24). Osim toga, Teofilakt u tumaenju na isto ovo gore navedeno jevaneljsko mesto govori: "Govorenje suvinog jeste praznoslovlje". Dobro je rekao apostol: "Hou pjat sloves umom mojim glagolati, neeli tmi sloves jazikom" (1 Kor. 14, 19), odnosno, bolje mi je da tvorim kratku molitvu Bogu, ali sa panjom, nego da izgovaram bezbrojne rei bez panje i da uzaludno ispunjavam vazduh svojim reima i glasom.

Osim toga, gore navedene rei apostola: "Neprestano molitesja" (1 Sol. 5, 17) treba poimati u smislu molitve koja se tvori umom, jer um uvek moe biti uperen ka Bogu i moe da Mu se moli neprestano.

Dakle, poni sada, o duo, pomalo da se bavi uenjem koje je pred tobom, poni u ime Gospoda, po savetu apostola koji kae: "Vse, jee ae to tvorite slovom ili djelom, vsja vo imja Gospoda Iisusa Hrista tvorite" (Kol. 3, 17), t.j. tvorite sve, kao da kae, sa dobrom namerom, i ne toliko radi svoje koristi, makar i duhovne, koliko radi slave Boije, kako bi se u svim vaim reima, delima i pomislima proslavljalo ime Gospoda Isusa Hirsta, Spasitelja naeg.

Pre svega uz pomo kratkog tumaenja uini da ti postane jasno ta je molitva?

Molitva je obraanje uma i misli prema Bogu; moliti se znai stajati svojim umom pred Bogom, neprestano mislima gledati u Njega i besediti sa Njim u svetenom strahu i nadi.

Dakle, saberi sve svoje misli i ostavivi sve svoje spoljanje svakodnevne vrige ustremi um svoj ka Bogu, ka Njemu.

MOLITVA

sadraj

1. Postoje razliiti stepeni molitve. Prvi stepen je telesna molitva, koja se vie sastoji od itanja, stajanja, poklona. Panja bei, srce je bezoseajno, nema elje za molitvom: tu je prisutno trpljenje, trud, znoj. Ipak, bez obzira na to odredi granice, i tvori molitvu. To je delatna molitva.

Drugi stepen je molitva s panjom: um se navikava da se sabira za vreme molitve i da je u celini izgovori sa sveu, bez rasejavanja. Panja se sarastvara (spaja) sa napisanom reju i izgovara je kao svoju. Trei stepen je molitva oseanja: od panje se zagreva srce, i ono to je tamo u mislima, ovde postaje oseanje. Tamo je re skruenosti, a ovde je skruenost; tamo je molba, a ovde oseanje nude i potreba. Onaj ko je preao na oseanja moli se bez rei, jer je Bog Bog srca. Zato je to maksimum molitvenog vaspitanja - da se kada ovek stane na molitvu prelazi sa oseanja na oseanje. Pritom ovek moe da prestane da ita, isto kao i da razmilja, ve neka ostane samo u oseanju, sa izvesnim molitvenim znacima... Kada molitveno oseanje postane neprekidno poinje duhovna molitva koja je dar Duha Boijeg, Koji se moli umesto nas, - poslednji stepen molitve koja moe da se pojmi. Meutim, kau da postoji jo i umu nepojamna molitva, to jest molitva koja prevazilazi granice svesti (tako je kod svetog Isaka Sirina).

Najlake sredstvo za postizanje neprekidnosti molitve jeste da se ovek navikava na Isusovu molitvu i da je ukoreni u sebi. Iskusni muevi u duhovnom ivotu, koje je Bog nauio, pronali

su ovo jednostavno i ujedno svedejstveno sredstvo za utvrivanje duha u svim duhovnim delanjima, kao i u svom duhovnom podvinikom ivotu, te su u svojim poukama ostavili podrobna pravila o njoj.

Trudei se i podvizavajui se mi traimo oienje srca i preporod duha. Prema ovome vode dva puta: delatni, to jest upranjavanje onih podviga koji su prethodno navedeni, i umozriteljni - obraenje uma ka Bogu. Tamo se dua oiuje i prima Boga; ovde Bog Kojeg gledamo spaljuje svaku neistotu i dolazi da se useli u oienu duu. Dolazei do tog zakljuka o Isusovoj molitvi Grigorije Sinait kae: "Boga stiemo ili delanjem i trudom ili umenim prizivanjem Isusovog imena," zatim dodaje da je prvi put dui od drugog - drugi je bri i delotvorniji. Zbog toga su neki prvo mesto meu podvizima davali Isusovoj molitvi. Ona prosveuje, ukrepljuje, oivljava; sve neprijatelje, vidljive i nevidljive, pobeuje i uzvodi ka Bogu. Ona je svemona i svedejstvena! Ime Gospoda Isusa je riznica dobara, sila ivota u duhu.

Stoga samo po sebi sledi da je svakome ko se pokajao ili ko je poeo da trai Gospoda mogue i da treba dati potpuno pouavanje o delanju Isusove molitve, a sa njom onda uvoditi i sve druge, zato to se tim putem ovek bre moe uvrstiti, bre moe duhovno da progleda i da doe do unutranjeg mira. Ne znajui za ovo drugi, ili veina, se zaustavljaju na telesnim i duevnim delima i gotovo da uzalud troe trud i vreme.

Ovo delanje je nazvano "umetnou" i veoma je jednostavno. Stojei sveu i panjom u srcu izgovaraj neprestano: "Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja", bez ikakve slike i lika, sa verom da te Gospod vidi i da te slua.

Svest obavezno treba drati kod srca i za vreme delanja malo usporiti disanje kako bi se pokazala napetost sa kojom se molitva tvori. Meutim, prvi uslov je vera da je Bog blizu i da nas uje. Molitvu izgovaraj na uho sluha Boijeg.

Prvo je ova molitva dugo samo delatna, kao i svako delanje, zatim prelazi u umnost (um) i na

kraju se ukorenjuje u srcu.

Ima skretanja sa pravog puta ove molitve. Zato se njoj treba uiti od onoga ko je zna. Zablude uglavnom proistiu od toga ko gde dri panju - u glavi ili u grudima.

Ko je u srcu on je bezbedan. Jo je bezbedniji onaj ko s bolom pada niice pred Bogom u svakom trenu u skruenosti, sa molitvom da ga Gospod izbavi od prelesti.

2. Onaj ko nema unutranju umnu molitvu nema nikakvu molitvu, jer je samo umna molitva prava molitva koja je Bogu ugodna i prijatna. Ona mora predstavljati duu molitvoslovlja i kod kue, i u crkvi tako da im nje nema, ova molitvoslovlja samo izgledaju kao molitve, ali molitve nisu.

Jer, ta je molitva? Molitva je uznoenje uma i srca prema Bogu, na slavoslovlje i blagodarenje Bogu i radi moljenja i dobijanja od NJega potrebnih duevnih i telesnih dobara. Sutina molitve jeste, sigurno umno ushoenje ka Bogu iz srca. Um staje u srce svesno pred lice Boga, i ispunjavajui se dunim svetenim strahom poinje pred NJim da izliva svoje srce. Eto umne

molitve! Meutim, takva treba da bude i svaka molitva. Spoljanje molitvoslovlje, domae ili u crkvi daje joj samo re ili formu; duu pak, ili sutinu molitve svako nosi u sebi, u svom umu i srcu. Sav na crkveni molitveni in, sve molitve, koje su sastavljene radi upotrebe kod kue pune su umnog obraanja Bogu. Onaj ko ih tvori, ako je iole paljiv, ne moe da izbegne ovo umno obraanje Bogu, jedino ako je potpuno nemaran prema onome to ini.

3. Bez umne molitve niko ne moe. Mi ne moemo da se ne uznosimo molitveno ka Bogu, jer to zahteva naa duhovna priroda. A da se uznesemo ka Bogu ne moemo drugaije osim umnim dejstvom: jer je Bog uman. Istina, postoji umna molitva uz slovesnu ili spoljanju - domau ili crkvenu, - i postoji umna molitva sama po sebi, bez ikakve spoljanje forme ili poloaja tela, meutim, sutina dela je i ovde i tamo ista. U oba ova oblika ona je obavezna i za mirjane. Spasitelj je zapovedio da uemo u svoju klet i da se tamo u tajnosti molimo Bogu, svom Ocu. Klet ova, po tumaenju svetitelja Dimitrija Rostovskog oznaava srce. Dakle, Gospodnja zapovest nas obavezuje da se tajno u srcu umom molimo Bogu. Ova zapovest se odnosi na sve

hriane. Evo, ta zapoveda apostol Pavle kada kae da se treba "vsjakoju molitvoju i molenijem molitisja na vsjako vremja duhom" (Ef. 6, 18)? Zapoveda umnu molitvu - duhovnu, - i zapoveda

svim hrianima bez razlike. On svim hrianima zapoveda da se neprestano mole (1 Sol. 5, 17). A ovek ne moe da se moli neprestano drugaije osim umnom molitvom u srcu...

Kad ujutru ustane, stani to jae pred Bogom u svom srcu, u svojoj unutranjoj molitvi i zatim izai na delo svoje, koje ti je Bog odredio ne odvajajui od NJega svoja oseanja i svest. I dogodie se da e snagom due i tela raditi svoj posao, a umom i srcem biti sa Bogom.

4. "Vo psalmjeh i pjenijih i pjesneh duhovnih, vo blagodati pojue v serdcah vaih Gospodevi" (Kol. 3, 16)... rei: "Vo psalmjeh i pjenijih i pjesneh duhovnih" odnose se na slovesnu molitvu, molitvoslovlje, a rei: "vo blagodati pojue v serdcah vaih Gospodevi" - molitvu unutranju, umno-srdanu.

Psalmi, pjenija, pesme-psalmi, himne, ode - jesu razni nazivi duhovnih pesama. Veoma je teko navesti po emu se razlikuju, zato to su i po sadraju i po formi veoma slini. Svi oni predstavljaju izraavanje molitvenog duha. Kada krene na molitvu duh slavoslovi Boga, blagodari i uznosi Mu svoje molbe. Sva ova ispoljavanja molitvenog duha u duhu su nerazdvojna

i jedna bez drugih ne bivaju. Kada molitva pone da se kree, ona prelazi iz jednog u drugo i to esto ne jednom. Ako se to izrazi reju bie slovesna molitva; nazovi je psalmom, himnom ili odom - to je svejedno. Zato se neemo truditi da odredimo razlike meu ovim navedenim pesmama. Apostol je njima eleo da obuhvati molitvu svake vrste koja je izraena reju. U njih spadaju sve molitve koje danas koristimo. Osim Psaltira koristimo i crkvene pesme - stihire,

tropare, kanone, akatiste i molitve koje se nalaze u molitvenicima. Nee pogreiti ako itajui rei apostola o slovesnoj molitvi pod njima bude podrazumevao ove slovesne molitve koje su kod nas u upotrebi. Sila nije u ovakvim ili onakvim slovesnim molitvama, ve u tome kako se one tvore.

Kako tvoriti slovesne molitve apostol ukazuje reju: duhovnih... Duhovne molitve su zbog toga to se pre svega u duhu zainju i sazrevaju i iz duha izlivaju. Pre svega su duhovne zato to se zainju i sazrevaju blagodau Duha Svetog. I Psaltir i sve druge slovesne molitve nisu od samog poetka bile slovesne. Prvo su bile isto duhovne, zatim su zaodevene u rei i postale slovesne.

Meutim, re koja je dola nije udaljila njihovu duhovnost. One su i sada slovesne samo naizgled, a u sili su duhovne...

Iz ovakvih objanjenja proistie da emo, ako elimo da rei apostola o slovesnoj molitvi primenimo na sebe, dobiti sledee: ui u duh molitava koje slua i ita i kada ih izgovori u srcu uznosi ih odatle ka Bogu kao da su one porod tvog srca pod dejstvom blagodati Svetog

Duha. To je zakon koji odreuje sutinu Bogu ugodne molitve. Kako doi do toga? Razmiljaj, oseaj, ak naui napamet molitve koje treba da ita u svom molitvoslovlju. Tada, kad staje na molitvu, nee izgovarati tue, ve ono to lei u tvom srcu kao neto to je ono osetilo.

5. "Glagoljue sebe vo psalmjeh i pjenijih i pjesneh duhovnih, vospjevajue i pojue v serdcah vaih Gospodevi" (Ef. 5, 19).

Da li ove rei, shvatiti u smislu: kada vas ispuni Duh tada i pojte ustima i srcem? Ili u ovakvom: ako elite da se ispunite Duhom - pevajte? Da li se na pojanje ustima i srcem ukazuje kao na posledicu ispunjavanja Duhom ili se na njih ukazuje kao na sredstvo da se to dostigne?

Osenjivanje Duhom nije u naoj vlasti, ono dolazi kada Sam Duh to poeli. I kada dolazi jako pokree sile naeg duha. Pesma Bogu se tada splie sama od sebe. Sloboda je mogua samo u tome da ovek izabere hoe li ostaviti ovu pesmu da peva u njegovom srcu ili e je izraziti i jezikom tako da svi uju...

Ove rei treba razumeti u drugom, a ne u prvom smislu. Ispunjavajte se Duhom i radi toga pevajte. Pojanje e podstaknuti Duh ili e dovesti u stanje osenjivanja Duhom, ili do toga da se oseti NJegovo dejstvo. Blaeni Teodorit pie da apostol uvodi duhovnu opijenost kada kae: "ispolnjajtesja Duhom" i pokazuje kako da se ovo dostigne, upravo: "neprestano u pesmama

slavei Boga, udubljujte se u same sebe i podstiite uvek pomisao." To je isto to i rei: posredstvom pojanja jezikom i srcem.

Nije teko shvatiti da pritom nije glavna milozvunost pojanja, ve sadraj onoga to se poje. On deluje isto kao to re koja je napisana u nadahnuu nadahnjuje onoga ko je ita. Oseanje koje je utkano u re kroz re prelazi u duu onoga ko ga slua ili ita. Tako je i kada su crkvene pesme u pitanju. Psalmi, himne-pojanja i ode - crkvene pesme jesu izlivanja oseanja svetenog straha prema Bogu podsticanih kretanjem duha. Duh Boiji je ispunjavao Svoje izabranike, i oni su punou svojih oseanja izraavali u pesmama. Onaj ko ih poje onako kako treba, opet, moe da se unese u oseanja koja su izraena u njima, i da se, ispunjavajui se njima, priblii stanju kada e biti sposoban da primi dejstvo blagodati Duha ili da se tome prilagodi. Upravo ovakvu namenu i imaju crkvene pesme, kako bi se uz pomo njih zagrevala i rasplamsavala iskra blagodati koja se u nama krije. Ovu iskru daju tajne. Da bi se ona rasplamsala i pretvorila u

plamen uvedeni su psalmi, pojanja-himne i pesme-ode duhovne. One deluju na iskru blagodati

isto kao to vetar deluje na iskru koja je pala u zapaljivu materiju.

Meutim, podsetiemo na to da im takvo dejstvo pripada pod uslovom da zajedno sa njihovom upetrobom ide i oienje srca, kao to je rekao sveti Zlatoust rukovodei se reima samog svetog apostola Pavla. Drugi uslovi koji se navode na istom mestu jesu: prvo, da budu duhovni, i

drugo, da se poju ne samo jezikom, ve i srcem...

Dakle, da bi pojanje crkvenih pesama vodilo ka tome da se ovek ispuni Duhom, apostol zahteva da ove pesme budu duhovne, pod ime ne treba podrazumevati da treba da budu duhovne po sadraju, ve i da budu pokretane duhom, da same budu plod Duha ili da se izliju iz srdaca ispunjenih Duhom. Inae nee voditi ka ispunjenju Duhom. Ovo sledi po zakonu da e pesma i dati onome ko je poje ono to je utkano u nju...

Drugi zahtev apostola jeste da se pesme ne pevaju samo jezikom, ve i srcem. Nije dovoljno samo shvatati pesmu, ve oseati isto ono o emu ona govori, ili primiti njen sadraj u srce i pevati je, sada ve tako da ona kao da ishodi iz naeg srca. Iz poreenja ovog mesta sa drugima vidi se da su u apostolsko vreme pevali samo oni koji su bili u takvom raspoloenju, a drugi su poinjali da oseaju isto to i oni - i svecelo crkveno sabranje je pevalo i pojalo Gospodu nikako drugaije do u srcu. ta je udno ako je posledica toga bila da se ono i ispunjavalo Duhom? Kakva je riznica dobara skrivena u crkvenim pesmama ako se one izgovaraju onako kako treba!

Sveti Zlatoust kae: "ta znae rei: "pojue v serdcah vaih Gospodevi"? - To znai: sa panjom pristupaj ovom poslu, jer nepaljivi poju bez koristi samo izgovarajui rei dok im srce luta na drugom mestu." Blaeni Teodorit ovome dodaje: "Poje srcem onaj ko ne pokree samo jezik, ve i um podstie na razumevanje onoga to se izgovara". Drugi sveti oci piui o molitvenom obraanju Bogu smatraju da se ono vri na najbolji nain kada se vri umom, koji je utvren u srcu.

Ono to apostol ovde govori o crkvenom sabranju odnosi se i na pojedinano pojanje psalama, koje svako moe posebno da vri kod kue. I ovo moe da urodi plodom samo kada se vri onako kako treba, t.j. sa panjom, sa razumevanjem, sa saoseanjem, iz srca.

Primetiemo takoe da, iako se u reima apostola govori o pojanju, njegova misao ukazuje na molitveno obraanje Bogu. I upravo ono podstie Duh.

6. Drugi oblik molitve jeste umno-srdana molitva. I prva treba da bude ista takva. meutim, ona se zainje pod dejstvom slovesne - gotove molitve; a ova se zainje neposredno u srcu i odatle ushodi ka Bogu. Ovakva je bila molitva Mojsija pred Crvenim morem. Apostol o tome ui reima: "vo blagodati pojue v serdcah vaih Gospodevi." - "Od blagodati Duha pojte," kae, "ne prosto ustima ve sa panjom, stojei misleno pred Bogom, u srcu. Jer to znai pojati Bogu, a ono drugo je na vetar, jer se glas razliva po vazduhu. Ne pevaj da se pokae, kae. Makar da si na pijaci, moe u sebi, iznutra, da se obrati Bogu i da peva iako te niko ne uje... Nita ti ne smeta da se na putu moli i da srcem bude gore" (sveti Zlatoust). Samo ovakva molitva i jeste molitva. I slovesna molitva je molitva onoliko koliko se u njoj moli um i srce.

Ona se u srcu sazdaje blagodau Svetog Duha. Poto se obraa Gospodu i osveuje tajnama, ona prima u sebe oseanje prema Bogu koje od tada poinje da polae u srcu njegovo ushoenje ka gore. U onome ko ne zaglui ovo oseanje neim loim, postojanost i trud ga pretvaraju u plamen. Ali za onoga ko ga zaglui onim ime ne treba iako nije zatvoren put pribliavanja Bogu i pomirenja s NJim, - njemu se ovo oseanje vie ne daje odjednom i na dar. Predstoji mu znoj i trud traenja i moljenja za njega... Meutim, niko ne biva odbijen unapred kad moli za ovaj dar. Jer svi imaju blagodat, treba samo ostaviti prostor za njeno delovanje. Blagodat dobija prostor

srazmerno sa tim koliko neko unitava svoju sebinost i koliko iskorenjuje strasti. Mera

oienja srca jeste mera oivljavanja oseanja prema Bogu. Kada srce postane isto oseanje prema Bogu postaje plameno. Oseanje prema Bogu i u njima oivljava mnogo pre potpunog oienja od strasti, ali biva jo kao seme ili iskra.

Kada se preporodi ono raste i razgoreva se, ali nije postojano, ve oivljava i zamire; i oivljavajui nema istu silu. Meutim, ma u kojoj meri da oivi, uvek ushodi ka Gospodu i poje Mu pesmu. Sve sazidava blagodat: jer je blagodat uvek prisutna u verujuima. Onima koji su joj se nepovratno prepustili ona rukovodi i pouava ih onako kako sama zna.

7. Oseanje prema Bogu i bez rei jeste molitva. Re podrava i ponekad produbljava oseanje.

8. uvajte ovaj dar - dar milosti Boije koja vas je posetila. Kako? - Pre svega smirenjem, sve pripisujui blagodati, a sebi nita. im vaa misao pone da razmilja o sebi samoj, blagodat e se smanjiti i ako se ne osvestite, potpuno e prestati da deluje, tada biva pla i ridanje mnogo. Drugo - oseajui da ste zemlja i pepeo budite tako kao to ste sada, odnosno ne obraajui se ni emu bez potrebe, ni milju ni srcem. Sve sa Gospodom. Malo po malo e se smanjiti unutranje gorenje, odmah urite da ga ponovo vaspostavite u sebi. Gospod je blizu. Kada mu se obraate sa bolnom enjom i strahom odmah ete dobiti...

9. Molitva je pokazatelj svega; molitva je i izvor svega; molitva je i pokreta svega; molitva je i usmeriva svega. im je molitva ispravna sve je ispravno, jer ona nee dozvoliti da bilo ta bude neispravno.

10. Molitva je prva stvar u moralno-religioznom ivotu. Koren ovog ivota predstavlja svesno-slobodan odnos prema Bogu koji kasnije upravlja svime. Poprite na kojem se to otkriva i pokazuje u dejstvu. Ovo dejstvo jeste molitva kao uzajamno optenje. Postoji poprite na kojem se otkrivaju nai moralni odnosi prema nama slinima, i podvinitvo - poprite na kojem se otkriva moralni odnos prema samima sebi. Kakav je na odnos prema Bogu takva je i molitva; i kakva je molitva takav je i na odnos prema Bogu. A poto ovi odnosi nisu isti, nije isti ni nain molitve. Drugaije se prema Bogu odnosi onaj ko ne mari za spasenje, a drugaije onaj ko se odvratio od greha i ko revnuje za dobrodetelj, ali jo nije uao u sebe i radi Gospodu spolja; drugaije, na kraju, onaj ko je uao unutra i nosi u sebi Gospoda i stoji pred NJim. Prvi, kao to se ne stara za ivot, ne stara se ni za molitvu i vri je u crkvi i kod kue samo zato to je takav obiaj, bez panje i oseanja. Drugi ita mnogo molitava i esto ide u crkvu, trudi se da ujedno odri i panju i da oseanja uskladi sa molitvama koje ita, iako mu to veoma retko polazi za rukom. Trei, poto se sav usredsredi unutra, u sebi, umno stoji pred Gospodom i bez rasejavanja Mu se moli u srcu, bez dugih molitvoslovlja, iako na molitvi stoji i dugo vremena, kod kue i u crkvi. Ako drugom oduzmete molitvoslovlje oduzeete mu svu molitvu; ako treem nametnete molitvoslovlje ugasiete u njemu molitvu vetrom mnogoslovlja. Svaki in ljudi, ili svaki stepen pribliavanja Bogu ima svoju molitvu i svoja pravila za nju. Kako je dragoceno pritom iskusno rukovoenje i kako mnogo oveku moe da nakodi delanje po svojoj volji!

TA JE MOLITVA? I KAKO SE PREMA OVOME ODNOSI ISUSOVA MOLITVA?

sadraj

11. Molitva je umno stajanje pred Bogom u srcu sa slavoslovljem, blagodarenjem, molbom i

skruenim pokajanjem. Sve je tu duhovno. Koren svega je sveteni strah Boji, iz kojeg potiu poverenje i vera u Boga, predavanje sebe Bogu, uzdanje, prilepljivanje za Boga u oseanju ljubavi sa zaboravljanjem svega tvarnog... Kada je molitva jaka sva ova oseanja i duhovni pokreti su prisutni u srcu u odgovarajuoj meri.

Kako se prema ovome odnosi Isusova molitva?

Kao i ona toplina koja se razvija u srcu i unaokolo od dejstva ove molitve... Navikavanje na

molitvu se ne stvara odjednom, ve zahteva dugotrajan trud i prisiljavanje sebe.

Upravo u ovom trudu stvaranja molitvene navike najbolje pomae Isusova molitva i toplina koja je prati.

Obrati panju na to, oe, da su to samo sredstva, a ne samo delo.

Mogue je da postoji i Isusova molitva i toplina, a da nema prave molitve. Ma kako udno da zvui i tako biva!..

Kada se molimo umom treba da stanemo pred Boga i da samo o NJemu razmiljamo. Meutim, u glavi se neprestano roje razne misli i odvlae um od Boga. Kako bi se um nauio da se dri jednoga sveti oci su koristili kratke molitve i navikavali se da ih neprestano izgovaraju... Ovo

neprekidno ponavljanje kratke molitve je dralo i um u razmiljanju o Bogu i rasterivalo je sve misli sa strane. Ove kratke molitve su bile razliite... Kod nas je prihvaena i uobiajila se molitva Isusova: "Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja grjenago!"

Dakle, ta je Isusova molitva? Ona je jedna od onih kratkih slovesnih molitava, kao i sve druge kratke molitve. NJena namena je da um dri samo na misli o Bogu.

Kada se ovek navikne na ovu molitvu i kada njome deluje onako kako treba zaista se neprekidno sea Boga.

Poto je seanje na Boga u srcu koje iskreno veruje, prirodno, praeno religioznim oseanjima svetenog straha, uzdanja, blagodarenja, predanosti volji Boijoj i drugim duhovnim oseanjima Isusovu molitvu koja proizvodi i podrava seanje na Boga nazivamo duhovnom molitvom. I to je tano kada je okruena ovim duhovnim oseanjima. Meutim, kada nije praena ovakvim dejstvima ona ostaje slovesna kao i svaka druga slina molitva.

Tako treba razmiljati o Isusovoj molitvi. Sada, ta znai toplina koja prati upotrebu ove molitve?

Da bi se um drao samo na kratkoj molitvi treba ga sa panjom uvesti u srce, jer ostajui u glavi gde se misli roje, on nee moi da se usredsredi na jedno... Kada panja sie u srce ona tamo u jednu taku privlai sve sile due i tela. Ovo usredsreivanje itavog ovekovog ivota na jedno mesto odmah se pokazuje naroitim oseanjem; ovo oseanje i jeste poetak budue topline... Ovo oseanje, prvo lako, postaje sve jae, snanije, produbljuje se i od hladnog, kakvo je na

poetku, prelazi u toplo oseanje i dri panju na sebi. I na taj nain se deava da se panja prvo dri u srcu napetou volje, a svojom silom panja raa toplinu u srcu. Ova toplina zatim dri panju bez neke njene naroite napetosti. One zatim jedna drugu podravaju i moraju stalno biti zajedno, jer rasejavanje panje hladi toplinu, a umanjivanje topline slabi panju.

Odavde proistie zakon duhovnog ivota: dri srce u oseanju prema Bogu i uvek e se seati Boga. NJega je negde formulisao sveti Jovan Lestvinik.

Sada se postavlja pitanje - da li je ova toplina duhovna? Ne, nije duhovna! Ve je obina, krvna. Meutim, poto dri panju uma u srcu i na taj nain pomae da se tamo razviju duhovni, ranije navedeni pokreti, ona se naziva duhovnom, ali, samo u sluaju da je ne prati pohotna slast, makar i laka, ve da dri duu i telo u trezvenom raspoloenju. Otuda sledi: im toplina koja prati Isusovu molitvu nije praena duhovnim oseanjima ne treba je nazivati duhovnom, ve prosto krvnom toplinom, i poto je takva ona nije loa ako nije u vezi sa pohotnom slau, makar i lakom; a ako je u vezi sa njom onda je loa i treba je isterati.

Do ove greke dolazi kada toplina ide ispod srca. Druga greka je kada neko zavoli ovu toplinu i njome se ograniava, ne brinui se za duhovna oseanja, kao ni za seanje na Boga, ve samo za to da u njemu postoji ova toplina; ova greka je mogua, iako se ne javlja kod svih i uvek, ali povremeno do nje dolazi. Ovo treba uoiti i ispraviti, jer e u tom sluaju to ostati samo krvna toplina, ivotinjska... Ovu toplinu ne treba smatrati duhovnom ili blagodatnom... Duhovnom se moe nazvati ova toplina samo onda kada je praena duhovnim, molitvenim pokretima... Ko je bez njih naziva duhovnom pada u greku. Ko je naziva blagodatnom jo je manje u pravu...

Blagodatna toplina je naroita i ona je zapravo duhovna... Ona je odreena od tela i ne proizvodi primetne promene u telu, a posvedoava je tanano slatko oseanje.

Po ovim oseanjima svako lako moe da odredi i da razlikuje toplinu... To svako treba da uini; niko sa strane tu nema ta da trai.

12. Postoji molitva koju ovek tvori sam, i postoji molitva koju Bog daje onome ko se moli (1 Car. 2, 9). Ko ne zna za prvu? I druga svima treba da bude poznata, makar u zaetku. Prva stvar kada neko pristupa Gospodu jeste molitva. On poinje da ide u crkvu i da se moli kod kue po molitvenicima i bez njih. Meutim, misli se stalno rasejavaju. ovek s njima nikako ne moe da izae na kraj. Ali, to se ovek vie trudi na molitvi tim se misli sve vie i vie umiruju, i molitva postaje istija. Ipak, atmosfera due se ne oiuje dok se u dui na upali duhovni plamiak. Ovaj plamiak je stvar blagodati Boije, ali ne naroite, ve svima zajednike. On se pojavljuje kao posledica izvesne mere istote u svom moralnom ustrojstvu oveka koji trai. Kada se zapali ovaj plamiak ili kada se stvori stalna toplina u srcu prestaje kovitlanje pomisli. Sa duom se deava isto to i sa krvotoivom enom: "sta tok krove jeja" (Lk. 8, 44). U ovom stanju molitva vie ili manje lii na neprestanu. Kao posrednica za ovo slui Isusova molitva. I to je granica do koje moe da dopre molitva koju tvori sam ovek. Mislim da vam je ovo veoma jasno.

Dalje se u ovom stanju daje molitva koja sama dolazi, koju ne tvori sam ovek. Osenjuje ga molitveni duh i uvlai u srce - isto kao da neko nekoga uzme za ruku i na silu ga odvue iz jedne sobe u drugu. Dua je ovde vezana silom sa strane i rado ostaje unutra dok nad njom stoji Duh

koji ju je osenio. Znam za dva stepena ovog osenjivanja. U prvom - dua sve vidi, svesna je sebe i svog spoljanjeg poloaja, i moe da rasuuje, i da upravlja sobom, moe ak i da razori ovo svoje stanje ako poeli. I ovo treba da vam je jasno.

Kod svetih otaca, i posebno kod svetog Isaka Sirina ukazuje se i na drugi stepen molitve koja se

daje ili koja osenjuje. Tako on navodi molitvu koju je nazvao ekstazom ili nadahnuem. I ovde takoe dolazi molitveni duh, ali dua koju on odvlai ide u takva sozercanja da zaboravlja na svoj spoljanji poloaj, ne rasuuje, ve samo sozercava, i nije u stanju da upravlja sobom ili da razori svoje stanje. Seate se da u otanicima pie da je neko stao na molitvu pre svoje veernje trpeze, a osvestio se tek ujutru. Upravo to je molitva u nadahnuu ili sozercateljna. Kod nekih je ona bila praena ozarivanjem lica, svetlou koja se izlivala oko njih, a kod drugih podizanjem sa zemlje. Sveti apostol Pavle je u ovom stanju bio uznet i odveden u raj. I sveti proroci su bili u

njemu kada ih je Duh obuzimao.

Zamislite samo kako je velika milost Boija prema nama grenima. Neko se malo potrudi i ega bude udostojen? Onima koji se trude smelo se moe rei: trudite se, imate se rata truditi!

13. Najlake sredstvo za ushoenje u neprekidnu molitvu jeste navikavanje na Isusovu molitvu i njeno ukorenjivanje u sebi. najiskusniji ljudi u duhovnom ivotu, koje je Bog urazumio, pronali su da je ovo jednostavno i ujedno svedejstveno sredstvo za utvrivanje duha u svim duhovnim delanjima, isto kao i u itavom duhovnom podvinikom ivotu i u svojim poukama su ostavili podrobna pravila o njoj.

STEPENI MOLITVE

sadraj

14. a) Navikavanje na uobiajena molitvoslovlja u crkvi i kod kue.

b) Srodnjavanje molitvenih misli i oseanja sa umom i srcem.

v) Neprestana molitva.

Isusova molitva moe se odnositi na sve ovo, ali njeno pravo mesto je u neprestanoj molitvi. Glavni uspeh u molitvi jeste oienje srca od strasti i svake pristrasnosti prema bilo emu ulnom. Bez toga e molitva uvek ostati na prvom stepenu ili itanju. U srazmeri sa oienjem srca molitva itanja e prelaziti u umno-srdanu, a kada se ono potpuno oisti zavladae i neprestana molitva. Kako da delujete? U crkvi pratite slubu i drite se onih misli i oseanja koja vam nudi bogosluenje. Kod kue probudite u sebi molitvene misli i oseanja i drite ih u dui uz pomo Isusove molitve.

15. Molitva ima razliite stepene. Ona je prvo samo molitvoslovna molitva, meutim, zajedno sa njom mora da ide, njome da se razgoreva i podrava molitva uma i srca. Umno-srdana molitva zatim dobija samostalnost i postaje as delatna, napeta u svojim naporima, as se kree sama od sebe, dolazi sama od sebe. U poslednjem obliku ona je isto ono to i pokazano uvlaenje unutra, pred Boga: ona je istovremena sa njima i iz njih se razvija. Kada zatim stanje u kojem se dua

nalazi za vreme ovih tenji postane stalno, tada umno-srdana molitva poinje neprestano da deluje. Pritom se prethodne prolazne tenje pretvaraju u stanje sozercanja, u kojima se, i iz kojih se tada otkriva i sozercateljna moltiva. Sozercanje je zarobljenost uma i sveg sozercanja nekim

duhovnim predmetom koje je toliko jako da se sve spoljanje zaboravlja, izlazi iz svesti: um i svest odlaze u predmet koji se sozercava tako da nas vie kao da nema.

16. "Vsjakoju molitvoju i molenijem moljaesja na vsjako vremja duhom..." (Ef. 6, 18).

Ukazujui na neophodnost molitve apostol odmah ukazuje i na to kakva molitva treba da bude da bi bila usliena. Prvo je - molite se, kae, svakom molitvom i moljenjem, odnosno sveusrdno, sa bolom srca, sa vatrenom ustremljenou ka Bogu... Drugo - molite se, kae, u svako vreme. Ovim on zapoveda stalnost i budnost molitve. Molitva ne treba da bude zanimanje, koje je

predvieno za odreeno vreme, ve svagdanje stanje duha. "Vidi," kae sveti Zlatoust, "ne ograniavaj se samo izvesnim vremenom dana. uje ta kae! - U svako vreme pristupaj molitvi, kao to je i na drugom mestu kazao: neprestano se molite" (1 Sol. 5, 17). Tree - molite se, kae, duhom, odnosno, molitva ne sme biti samo spoljanja, ve i unutranja, koja se tvori umom u srcu. U ovome je sutina molitva koja predstavlja uznoenje uma i srca prema Bogu. Sveti oci umno-srdanu molitvu razlikuju od duhovne. Prva se tvori svesno delatnou samog oveka koji se moli, a druga dolazi, i iako je ovek svestan, ona se kree sama bez napora onoga ko se moli. Ova molitva je pokretana duhom. NJu ne smemo propisivati sebi, jer ona nije u naoj vlasti. Moemo je prieljkivati, traiti i sa zahvalnou primati, ali je ne moemo tvoriti kad god poelimo. Uostalom, kod oienih ljudi molitva je uglavnom pokretana duhom. Zato treba smatrati da apostol propisuje umno-srdanu molitvu kada kae: molite se duhom. Moe se dodati: molite se umno-srdano, sa eljom da dostignete duhom pokretanu molitvu. Ovakva molitva dri duu svesnom pred licem Boga Koji je svuda prisutan. Privlaei i odraavajui Boanski zrak ona tera neprijatelje. Sa verovatnou se moe smatrati da je dua u takvom stanju nepristupana demonima. - Tako je mogue moliti se u svako vreme i na svakom mestu.

17. "Kao to je apostol rekao: vie volim pet rei da kaem svojim umom negoli hiljadu jezikom. Pre svega uz pomo ovih pet rei treba istiti um i srce govorei neprestano u dubini srdanoj: Gospodi Iisuse Hriste, pomiluj mja, i na taj nain ushoditi u razumno pojanje. Zato to svaki poetnik i svako ko je strastan ovu molitvu moe uz paenje na srce da tvori, a da poje ne moe nikako pre nego to se prethodno oisti umnom molitvom."

18. Pitanje o molitvi: "Kako je bolje moliti se - ustima ili umom?" reeno je prvim reima: "Molite se nekada reima, nekada umom." Samo to treba objasniti da ovek ni umom ne moe da se moli bez rei, samo to se ove rei ne uju, ve se tamo unutra, u srcu misleno izgovaraju. Ovo je bolje rei ovako: moli se ponekad reima zvunim, a ponekad bezvunim, koje se ne uju. Staraj se samo za to da i zvuna i bezvuna molitva ishode iz srca.

19. Stvar ove molitve je prosta: stani umom u srce, pred lice Gospoda i vapij: Iisuse Hriste, Sine

Boij, pomiluj mja, ili samo: Gospodi, pomiluj... Milostivij Gospodi, pomiluj mja, grjenago... ili nekim dugim reima. Sila nije u reima, ve u mislima i oseanjima.

20. Molitva: Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja! jeste slovesna molitva, kao i svaka druga. Sama u sebi nema nita naroito, ve svu silu preuzima od toga s kakvim raspoloenjem je neko tvori.

Sve metode o kojima se pie (sesti, nagnuti se)... ili umetniko tvorenje ove molitve ne odgovaraju svima, i bez linog nastavnika je opasno. Bolje je ne laati se toga. Jedna metoda je obavezna za sve: "panjom stajati u srcu". Sve drugo je dodatak koji ne vodi u dobrom pravcu.

O plodovima ove molitve se pria sve i svata. Bez razloga. Ba su nali talisman! Nikakvi plodovi ne pripadaju slovesnom sastavu ove molitve i izgovaranju rei. Svi plodovi mogu biti dobijeni i bez ove molitve, ak i bez ikakve slovesne molitve, samo kroz uperenost uma i srca prema Bogu.

Sutina stvari je u tome da se "ovek utvrdi u seanju na Boga ili da hodi u prisustvu Boijem". Svakome se moe rei: "Kako god zna, samo ostvari ovo... Da li e tvoriti Isusovu molitvu... ili e initi metanije, ili e ii u crkvu... radi ta god hoe, samo ostvari to da se uvek sea Boga." Seam se kako sam u Kijevu sreo oveka koji je govorio: nikakve metode nisam koristio, i nisam znao za Isusovu molitvu, a sve to je ovde napisano bilo je u meni i jeste. A kako, ni sam ne znam. Bog je dao!..

To da je Bog dao ili e dati ne treba smetnuti sa uma kako se svoje izmiljotine ne bi pomeale sa darom blagodati.

Kau: steci Isusovu molitvu, to jest, unutranju molitvu. Isusova molitva je dobro sredstvo za unutranju molitvu, ali sama po sebi nije unutranja, ve spoljanja molitva. Veoma dobro rade oni koji se na nju navikavaju. Ali, ako se zadravaju samo na njoj, a ne idu dalje, oni staju samo na pola puta...

Razmiljanje o Bogu je ipak potrebno i prilikom upranjavanja Isusove molitve: inae je to suva hrana. Dobro je ako se nekome ime Isusovo prilepilo za jezik. Ali ovek pritom moe da se uopte ne sea Boga i moe ak da dri misli koje su Mu protivne. Dakle, sve zavisi od svesnog i slobodnog obraanja Bogu i napora da se ovek u tom stanju dri sa rasuivanjem.

21. Mogue je razmiljanje o Bogu zameniti Isusovom molitvom, ali kakva je potreba za tim? Oni su jedno isto. Bogomislije je dranje neke istine u mislima: ovaploenja, smrti na krstu, vaskrsenja, sveprisutnosti i dr., bez ikakvog usmeravanja misli.

22. Delanje Isusove molitve je jednostavno: stati sa panjom u svoje srce pred lice Gospoda i vapiti Mu: Gospodi Iisuse Hirste, Sine Boij, pomiluj mja! Stvar nije u reima, ve u veri,, skruenosti i predavanju sebe Gospodu. Sa ovim oseanjima ovek pred Gospodom moe da stoji i bez rei... i to e biti molitva.

23. Trudite se nad Isusovom molitvom. Padate? Ali kada naviknete da ustima izgovarate ovu

molitvu sjedinite seanje na Gospoda sa strahom i pobonou. Jer, glavno je hoditi pred Bogom, ili pod okom Bojim sa sveu da vas Bog gleda, vau duu - vae srce, i da tamo sve vidi. Svest o tome je najjai pokreta u kretanju unutranjeg duhovnog ivota.

24. Isusova molitva se moe spajati sa disanjem kao to vi to inite. To je rekao neko od drevnih... Disanje umesto brojanica.

25. U Isusovu molitvu se udubljujte koliko god imate snage. Ona e vas sabrati, dae vam da osetite silu u Gospodu i uinie da neprekidno budete sa NJim, - i kada ste sami, i kada ste sa ljudima, i kad poslujete po kui, i kada itate ili se molite. Samo nemojte smatrati da je sila ove molitve u ponavljanju izvesnih rei, ve u obraenosti uma i srca prema Gospodu prilikom izgovaranja ovih rei. I jedno i drugo zajedno.

26. Isusova molitva je kao i svaka druga. Ona je jaa od svih ostalih samo zbog svesilnog imena Isusa Gospoda, Spasitelja, kada se ono priziva sa potpunom, toplom verom, koja se ne koleba -

da je On blizu, da sve vidi i uje, i da ono za ta Ga ovek moli paljivo slua i da je spreman da ispuni i daruje oveku ono to trai. Ovakva nada nee biti posramljena. Ako ponekad nije odmah ispunjena to zavisi od toga to onaj ko moli jo nije spreman da primi ono za ta moli.

27. Moliti se sa razmiljanjem o onome o emu govore rei molitve - to je ipak molitva, iako je hroma na jednu nogu. Molitva prestaje da bude molitva kada panja naputa rei molitve... Kada postoji svest u molitvi ... to je molitva iako nije dovoljna. Oseanje e doi... ne treba se primoravati na njega.

28. Isusova molitva nije neki talisman. NJena sila potie od vere u Gospoda i dubokog spajanja srca i uma sa NJim. Uz takva raspoloenja ime Gospoda koje se priziva pokazuje se da je ona mnogodelatna. Samo ponavljanje rei nita ne znai.

29. Stalno umirotvorenje misli jeste dar Boji; meutim, ovaj dar se ne daje bez velikog linog truda. I samo svojim trudom nita neete ostvariti, - i Bog vam nita nee dati ako se ne potrudite iz sve snage. Ovakav je nepromenjiv zakon.

30. A kakav upravo trud ovde treba upotrebiti ponavljao sam vie puta: ne dozvoliti mislima da lutaju, a kada nehotice pobegnu istog trenutka ih vraati nazad, prekorevajui sebe, alei i bolujui zbog ovog rastrojstva. Sveti Lestvinik na to kae da "treba sa naporom zatvarati svoj um u rei molitve".

31. ovek nikada ne treba da smatra da se neko duhovno delanje utvrdilo, a najmanje molitva, ve uvek treba da smatra da prvi put poinje da je tvori. U ono to se radi prvi put ulae se i prva usrdnost. Ako budete tako inili, pristupajui molitvi, kao da se nikada ranije niste molili onako kako treba i kao da sada prvi put elite to da uinite uvek ete svoju molitvu tvoriti sa prvom usrdnou. I ona e dobro ii.

Ako ne budete imali uspeha u molitvi, ne oekujte uspeh u bilo emu drugom. Ona je koren svega.

32. Kada je bogomislije u pitanju neki predmet je blii ovekovom srcu od drugih. U tom sluaju se na njemu treba zaustaviti po zavretku ovog dela i due se njime hraniti. Tako se kri put ka neprestanoj molitvi.

33. Uzneti se umom ka Gospodu i skrueno rei: "Gospode, smiluj se! Gospode, blagoslovi! Gospode, pomozi!" - jeste molitveni vapaj. A ako se u srcu i rodi oseanje prema Bogu, to e biti neprestana molitva bez rei i bez stajanja na molitvi.

34. 1 Solunjanima 5, 17. Neprestano molitesja. I u drugim poslanicima sveti Pavle zapoveda da

se "prebiva" (Rim. 12, 12) i "trpi u molitvi, bdijui u njoj" (Kol. 4, 2), "vsjakoju molitvoju i molenijem molitesja na vsjako vremja duhom" (Ef. 6, 18). Stalnosti i nepopustljivosti u molitvi

ui i Sam Spasitelj priom o udovici, koja je nepopustljivou moljenja umolila nepravednog sudiju (Lk. 18, 1 i dalje). Vidi se da neprestana molitva nije neto to je sluajno propisano, ve da je neodvojiva crta hrianskog duha. ivot hrianina, po apostolu je "skrivena sa Hristom u Bogu" (Kol. 3, 3). Prebivanje u Bogu uvek treba da bude sa panjom i oseanjima, to i jeste neprestana molitva. Sa druge strane, svaki hrianin je "hram Boji" u kojem "ivi Duh Boji" (1 Kor. 3, 16; 6, 19; Rim. 8, 9). Upravo ovaj "Duh" Koji uvek u njemu prebiva i Koji se zastupa -

moli se "o nem vsegda vozdihanijami neizglagolanimi" (Rim. 8, 26), uei ga neprestanoj molitvi. Prvo dejstvo blagodati Boije koja obraa grenika ka Bogu ispoljava se u ustremljenosti njegovog uma i srca ka Bogu. Kada zatim, nakon pokajanja i posveivanja svog ivota Bogu blagodat Boija, koja je dejstvovala spolja, kroz tajne, sie na njega i bude u njemu, tada postaje u njemu nepromenjivo, svagdanje, i ono ustremljenje uma i srca ka Bogu, u kojima je sutina molitve. Ono se otkriva u raznim stepenima, i kao i svaki drugi dar, mora biti podgrevano (2

Tim. 1, 6). Ono se podgreva u skladu sa svojom prirodom: molitvenim trudom i posebnim

strpljivim i celishodnim sluanjem crkvenih molitava. Neprestano se moli - trudi se u moltivi - i stei e neprestanu molitvu koja e onda sama poeti da se tvori u srcu bez naroitih napora. Svakome je oigledno da se zapovest svetih apostola ne ispunjava samo tvorenjem odreenih molitava u izvesno vreme, ve da zahteva svagdanje hoenje pred Bogom, posveivanje svih dela Bogu, Koji sve vidi u svuda je prisutan, razgorevanjem toplog obraanja ka nebu umom u srcu. Sav ivot, u svim svojim manifestacijama mora biti proet moltivom. Tajna je u njenoj ljubavi prema Gospodu. Kao to se nevesta koja je zavolela enika ne odvaja od njega u seanju i oseanjima, tako i dua, koja se sa Gospodom spojila ljubavlju, neprekidno sa NJim prebiva, upuujui Mu tople besede iz srca. "Prilepljajsja Gospodevi, jedin duh jest s Gospodem" (1 Kor. 6, 17).

35. Seam se kako Vasilije Veliki pitanja o tome kako su apostoli mogli neprestano mole reava na sledei nain: oni su u svim svojim delima razmiljali o Bogu i iveli u neprestanoj predanosti Bogu. Ovo raspoloenje duha je bila njihova neprestana molitva.

36. alite zbog toga to Isusova molitva nije neprekidna, - to je ne izgovarate neprestano, - to se i ne zahteva... zahteva se stalno oseanje prema Bogu, koje moe da postoji i prilikom razgovora, i prilikom itanja, i prilikom posmatranja i razmatranja neega... Ali poto je Isusova molitva, kada se njome molite ispravna, nastavite tako da inite, i ova molitva e... se proiriti.

37. Ponekad se sve vreme koje je predvieno za pravilo moe provesti u izgovaranju jednog psalma na pamet, ovek od svakog stiha moe da sastavi svoju molitvu. Jo - ponekad celo pravilo moe da provede u Isusovoj molitvi sa metanijama.. A moe i od jednog i od drugog, i od treeg da uzme po malo. Bogu je potrebno srce (Pri. 23, 26), i im ono sa strahopotovanjem stoji pred NJim, to je dovoljno. Neprestana molitva se sastoji u tome da ovek sa svetenim

strahom uvek stoji pred Bogom. A pravilo je pritom samo cepanica koja se u pe baca da se vatra razgori.

38. Usled neprestane molitve podvinik stie duhovno siromatvo: uei se da neprekidno trai Boiju pomo on postepeno gubi uzdanje u sebe; ako neto uini uspeno, on u tome ne vidi svoj uspeh, ve milost Boiju, za koju neprestano preklinje Boga.

Neprekidna molitva rukovodi ka sticanju vere, zato to onaj ko se neprestano moli postepeno poinje da osea Boije prisustvo. Ovo oseanje malo po malo moe do te mere da uzraste i da ojaa da e oko uma jasnije videti Boga u NJegovom Promislu nego to ulno oko vidi materijalne predmete sveta; srce e osetiti Boije prisustvo. Onaj ko na taj nain vidi Boga i ko oseti NJegovo prisustvo ne moe da ne poveruje u NJega ivom verom, koja se pokazuje u delima.

Neprestana molitva unitava lukavstvo nadom u Boga, uvodi u svetu prostotu oduavajui um od raznovrsnih pomisli, od kovanja planova u vezi sa sobom i blinjima uvek ga drei u smernosti i smirenju misli, koje ine njegovu pouku.

Onaj ko se neprestano moli postepeno gubi naviku matanja, rasejanosti, isprazne brige i mnogobrinitva, gubi tim vie to se sveto i smireno pouavanje bude udubljivalo u njegovu duu i u njoj ukorenjivalo. Na kraju, on moe da doe u stanje deteta, koje je zapoveeno u Jevanelju, da postane lud radi Hrista, to jest da izgubi lani razum sveta i da od Boga dobije duhovni razum.

Neprestanom molitvom se unitava radoznalost, sumnjiavost, podozrivost. Zato svi ljudi oveku poinju da izgledaju dobri, a od takvog zaloga u srcu prema ljudima raa se i ljubav prema njima.

Onaj ko se neprestano moli prebiva neprestano u Gospodu, poznaje Gospoda kao Gospoda, stie strah Gospodnji, strahom ulazi u istotu, istotom u Boanstvenu ljubav. LJubav Boija ispunjava Svoj hram darovima Duha.

39. Umna molitva se sastoji u tome da ovek umom u srcu stoji pred Bogom, ili prosto, ili izgovarajui molbe, blagodarenja i slavoslovlja... Stalno se navikava na to da se nalazi u optenju sa Bogom, bez ikakvih slika, bez ikakvog razmiljanja, bez ikakvog uoljivog kretanja misli. Eto pravog izraza! Upravo u tome se sastoji sutina umne molitve, ili stajanje pred Bogom umom u srcu. Umna molitva biva u dva stanja, ona je ili radna, kada se ovek primorava na nju, i samopokretna, kada sama po sebi postoji i deluje. Poslednje se deava za vreme pomenutog uvlaenja u sebe, a prvo treba da predstavlja na stalni trud. Iako on sam po sebi nije uspean, jer sve misli bivaju razgrabljene, ipak svedoi o naoj elji i naporu da imamo stalnu molitvu i privlai milost Gospodnju, - i Bog e za ovaj trud dati, u svoje vreme, ono uvlaeenje u sebe prilikom kojeg se umna molitva pokazuje u svom pravom obliku.

40. Mogue je umom izgovarati Isusovu molitvu bez pokreta jezika. To je bolje od molitve jezikom. Molitva jezikom neka bude kao pomo umnoj... Ponekad se molitva jezikom zahteva radi postojanosti umne.

41. U delovanju Isusove molitve ne sme da postoji nikakva slika koja predstavlja posrednika

izmeu uma i Gospoda, i rei nisu ono glavno ve ono to posreduje. Glavno je umno stajanje pred Gospodom u srcu. To je umna molitva, a ne rei. Rei su ovde isto to i rei svake druge molitve. Sutina umne molitve je u hoenju pred Bogom, a hoenje pred Bogom jeste stalna svesna ubeenost da je Bog kako svuda tako i u vama, i da vidi sve to je u vama, da vidi ak i vie nego vi sami. Ova svest o oku Boijem, koje gleda u vama, takoe ne treba da bude u vidu slike, ve u potpunosti treba da se sastoji od prostog ubeenja ili oseanja. Onaj ko je u toploj sobi osea kako ga toplota obuzima i proima. Isto to treba da se deava i u naem duhovnom oveku od sveprisutnog i sveobuhvatnog Boga, Koji je oganj. Iako su rei: "Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja," orue, a ne sutina stvari, ipak su orue veoma jako i mnogodelatno, jer je ime Gospoda Isusa strano neprijateljima naeg spasenja i daje blagoslov onima koji Ga trae. Ne zaboravite da je ovo jednostavna stvar i da nema nikakvih neobinosti i da ne treba da ima. Molite se za sve Gospodu, Preistoj Vladiici i Anelu-uvaru i oni e vas svemu nauiti, ili sami, ili kroz druge.

42. Verovatno si uo ovakve rei: slovesna molitva, mislena molitva, srdana molitva; pritom si moda uo i rasuivnja o svakoj od njih ponaosob. Od ega potie ovakvo deljenje molitve na njene delove? Zbog toga to zbog naeg nemara biva da ponekad jezik izgovara svete rei molitve, a um luta ko zna gde, ili um i shvata rei molitve, a srce se na njih ne odaziva oseanjem. U prvom sluaju molitva biva samo slovesna, i uopte nije molitva, u drugom se sa slovesnom sjedinjuje i mislena molitva, i to je nesavrena, nepotpuna molitva. Potpuna i prava molitva jeste kada se sa molitvenom reju i molitvenom milju sjedinjuje i molitveno oseanje.

43. Umna ili unutranja molitva jeste kada onaj ko se moli sabravi um u srce odatle bez glasa, bezglasnom reju uznosi Bogu svoju molitvu slavoslovei Ga i blagodarei Mu, skrueno ispovedajui pred NJim svoje grehove i moliei Ga za duevna i telesna dobra koja su mu potrebna. Ne treba se moliti samo reju, ve i umom, i ne samo umom, ve i srcem, da um jasno vidi i shvati ta se izgovara reju i da srce osea ono to um pritom razmilja. Sve ovo zajedno jeste prava molitva, i ako u tvojoj molitvi nema neega od ovoga, ona je ili nesavrena molitva ili uopte nije molitva.

44. Onaj ko se pokajao ide ka Gospodu. Put do NJega je zapravo unutranji put, koji se odvija u umu i srcu. Ovako treba nastrojiti pomisli uma i raspoloenje srca da ovekov duh uvek bude sa Gospodom, da Mu uvek tako pristupa. Ovakav ovek se neprestano prosveuje unutranjim prosveenjem, prima na sebe zrake umne svetlosti (Teodorit), poput Mojsija ije se lice proslavilo na gori od prebivanja sa Bogom. O ovome na drugom mestu govori sveti David:

"Znamenasja na nas svjet lica Tvojego, Gospodi" (Ps. 4, 7). Sredstvo koje je ovome prilagoeno jeste umna molitva koja se tvori u srcu. Tek kada ona nastane postaje jasan pogled uma, i duh,

koji jasno vidi Boga dobija od NJega silu i da vidi i da odagnjava sve zbog ega moe da se zastidi pred Bogom. Meutim, ima dosta onih koji se nadaju da e doi do Boga samo spoljanjim delima i podvizima. Nadaju se i ne dolaze, jer ne idu pravim putem. I evo im poziva: pristupite Bogu umom i srcem i prosvetiete se i prestae neprijatelj da vas posramljuje, neprijatelj koji vas uz svu vau spoljanju ispravnost neprestano nadvladava i posramljuje u pomislima i oseanjima srca. Umno i srdano pristupanje Bogu dae vam silu da pobedite sve druge pokrete due i da posramite tako neprijatelja kada pokua da vas posrami.

45. Vau brigu za umno stajanje pred Bogom neka Gospod blagoslovi. Traite i nai ete. To je nepromenjivi zakon za svakoga ko eli uspeh na duhovnom putu. Sluajno nita ne dolazi. Pomo Boija je uvek spremna i uvek je blizu, ali se daje samo onima koji trae i koji se trude i to onda kada oni koji koraaju preispituju sva svoja sredstva... i punog srca ponu da vapiju: Gospode, pomozi! A dok ostaje makar mala nada u neto svoje Gospod se tu ne mea, kao da kae: hoe sam da dostigne! Pa, ekaj... Ma koliko da eka nita nee biti. Neka vam Gospod daruje duh skruen, srce srkueno i smireno!

46. Deava se po blagodati Boijoj da postoji samo srdana molitva, i to i jeste duhovna molitva, koju Duh Sveti pokree u srcu; onaj ko se moli svestan je nje, ali je ne tvori, ve se ona sama u njemu tvori. Ovakva molitva je udeo savrenih. Svima pristupana molitva koja se od svih zahteva jeste da se sa molitvenom reju uvek spajaju i misao i oseanje.

Biva jo i molitva koja se naziva stajanjem pred Bogom, kada onaj ko se moli sav se usredsredivi unutar srca misleno sozercava Boga kao prisutnog u sebi sa odgovarajuim oseanjima: as straha Boijeg i izumljenja punog svetenog straha zbog NJegove velianstvenosti, as vere i uzdanja, as ljubavi i predanosti volji NJegovoj, as skruenosti i spremnosti na svaku rtvu. Ovakvo stanje dolazi kada se neko udubi u obinu molitvu reju, umom i srcem. Kod onoga ko se dugo i kako treba moli, ovakva stanja e se sve ee ponavljati i na kraju ovakvo stanje moe da postane stalno i tada se ono naziva hoenjem pred Bogom i to je neprestana molitva. U takvom stanju je prebivao sveti David koji je za sebe svedoio: "Predzrjeh Gospoda predo mnoju vinu, jako odesnuju mene jest, da ne podviusja" (Ps. 15, 8).

47. Dejstvo ove molitve u srcu biva na dva naina: ponekad um prethodi prilepljujui se za Gospoda u srcu neprestanim seanjem; ponekad dejstvo molitve, pokrenuto prethodno ognjem veselja privlai um u srce i privezuje ga za prizivanje Gospoda Isusa i na stajanje pred NJim puno svetenog straha (prva molitva je radna, druga je samopokretna). U prvom sluaju dejstvo molitve poinje da se otkriva nakon stiavanja strasti, ispunjavanjem zapovesti, toplinom srdanom, zbog pojaanog prizivanja Gospoda Isusa; u drugom - Duh privlai um ka srcu i nasauje ga tamo u dubini, ne dajui mu da se upusti u uobiajeno lutanje. I tada on vie ne biva kao zarobljenik kojeg iz Jerusalima vode Asircima, ve se naprotiv, seli iz Vavilona u Sion kliui s prorokom: "Tebje podobajet pjesan, Boe, v Sionje, i Tebje vozdajetsja molitva vo Ijerusalimje." Od ova dva oblika molitve i um biva as delatan, as sozercateljan, delovanjem on uz pomo Boiju, pobeuje strasti, a sozercanjem vidi Boga onoliko koliko je to dostupno oveku.

48. Kada unutranja molitva postane jaka ona poinje da upravlja molitvoslovljem, ona preovladava nad spoljanjim molitvoslovljem, ak ga guta. Od toga e se molitvena revnost razgorevati, jer e tada u dui biti raj. Ostajui pak samo na spoljanjem molitvoslovlju moete da se ohladite prema molitvenom trudu, - ak i ako biste ga tvorili sa panjom i razumevanjem; glavno su molitvena oseanja srca.

49. Razliiti oblici molitve se ne daju po vaem izboru. To su razni izdanci jedne iste blagodati.

Ovakve su samo samopokretane molitve kada dolazi molitveni duh. Ali i njih ima dve vrste: u

jednoj ovek ima mo da joj se povinuje ili ne, da joj sadejstvuje ili da je razori, a u drugom

nema mo nita da uradi, ve ga u molitvenoj ekstazi dri druga sila i on nema slobodu da deluje bilo kako drugaije. Dakle, izraena misao u potpunosti moe da se odnosi samo naposlednje. U odnosu na sve druge oblike izbor molitve je umestan.

50. "No Sam Duh hodatajstvujet o nas vozdihanijami neizglagolanimi" (Rim. 8, 26).

Ovo e biti jasnije ako ga primenimo na neto to se deava u nae vreme. U nae vreme isto se deava u molitvi koja dolazi sama. Obino se molimo po molitvenicima ili svojom reju. Ima pritom i molitvenih oseanja i uzdaha, ali ih mi svojom voljom podstiemo u sebi. I to je molitva. Ali deava se da elja za molitvom sama dolazi i primorava nas da se molimo i ne daje nam mira dok se molitva ne izlije u potpunosti. Ovo je isto ono o emu govori apostol ili neto to na to lii. Sadraj ovakvih molitava se retko odreuje nekim predmetom, ve gotovo uvek ona die predavanjem sebe volji Boijoj, poveravanjem sebe rukovodstvu Boga Koji bolje od nas zna ta nam je neophodno, i radi unutranjeg i radi spoljanjeg, i jae od nas to eli za nas, Bogu Koji je spreman da nam sve to da i uredi, samo da se ne opiremo nogama. Sve molitve koje su

nam predali sveti oci su takvog istog porekla, one su pokretane duhom i zato su do danas tako

delatne.

ISUSOVA MOLITVA

sadraj

51. Ova Boanstvena molitva, koja se sastoji u prizivanju Spasitelja, jeste: Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja! Ona je i molitva, i zavet, i ispovedanje vere, davateljka Duha Svetog i Boanskih darova, oienje srca, isterivanje demona, useljenje Isusa Hrista, izvor duhovnog razumevanja i Boanstvenih pomisli, otputenje grehova, lekarka dua i tela, davateljka Boanstvenog prosveenja, kladenac Boije milosti, zastupnica otkrovenja Tajni Bojih, jedina spasiteljka, jer ime Spasitelja naeg Boga u sebi nosi, ime Isusa Hrista Sina Boijeg na nas priziva. "Nest bo inogo imene pod nebesem, o neme podobajet spastisja nam" (Dap. 4, 12), kao to kae apostol... Zbog toga svi verujui treba neprestano ovo ime da ispovedaju, i radi propovedanja vere i radi svedoenja nae ljubavi prema Gospodu naem Isusu Hristu, od Kojeg nita nikada ne sme da nas razdvaja, i radi blagodati koja se dobija od ovog imena, radi otputenja grehova, leenja due, osveenja, prosveenja, i pre svega radi spasenja. Boanstveni Jevanelista govori: "Sija e pisana bia da vjerujete, jako Iisus jest Hristos, Sin Boij.!" To je vera! - I "da vjerujue ivot imate vo imja Jego." Ovo je spasenje i ivot! (Jn. 20, 31).

52. Neka niko ne misli, brao moja hriani, da navodno samo lica svetenog zvanja i monasi imaju dunost da se neprestano i uvek mole, a da je mirjani nemaju. Ne, ne: svi mi hriani smo duni da uvek prebivamo u molitvi... I Grigorije Bogoslov ui sve hriane i govori im da ime Boije treba da pominju u molitvi ee nego to udiu vazduh... Osim toga, obratite panju i na nain tvorenja molitve, kako je mogue neprestano se moliti, - upravo, moliti se umom. A to uvek moemo da inimo ako poelimo. Jer i kada sedimo za rukodeljem, i kada hodamo i kada jedemo, i kada pijemo, - uvek umom moemo da se molimo i da tvorimo umnu molitvu, blagougodnu Bogu, istinsku molitvu. Telom emo raditi, a duom emo se moliti. Neka na spoljanji ovek obavlja svoje telesne poslove, a unutranji neka u potpunosti bude posveen sluenju Bogu i neka nikada ne odstupa od ovog duhovnog dela umne molitve, kao to nam

zapoveda i Bogoovek Isus govorei u Svetom Jevanelju: "Ti e, jegda moliisja, vnidi v klijet tvoju, i zatvoriv dveri tvoja, pomolisja Ocu tvojemu Ie v tajnje" (Mt. 6, 6). Klet due je telo, vrata su naih pet telesnih ula. Dua ulazi u svoju klet kada um ne luta ovamo-onamo po mirskim delima i stvarima, ve se nalazi u naem srcu. Naa oseanja se zatvaraju i ostaju takva kada im ne dozvoljavamo da se prilepljuju uz spoljanje ulne stvari, i kada na um na taj nain ostaje slobodan od svake svetovne pristrasnosti i skrivenom umnom molitvom se sjedinjuje s

Bogom Ocem svojim.

53. Ui se umnoj, srdanoj molitvi, jer je Isusova molitva svetilnik stazama naim i zvezda-vodilja ka nebu, kao to ue sveti oci (u Dobrotoljublju). Isusova molitva (koja neprestano gori u umu i srcu) jeste bi protiv tela i njegovih zlih pohoti (naroito bludne i pohoti revobesija). Uobiajenoj molitvi - Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, dodaji: Bogorodiceju pomiluj mja grjenago. Samo spoljanja molitva nije dovoljna: Bog slua um, i zbog toga oni monasi koji ne sjedinjuju spoljanju molitvu sa unutranjom nisu monasi, ve crne cepanice. Monah koji ne zna (ili je zaboravio) na delanje Isusove molitve nema peat Hristov. Knjiga nee nauiti molitvi (ona samo ukazuje na pravi put i kako se njome treba baviti); njome (molitvom) se treba mnogo

baviti.

54. Gospodu se treba obraati silazei panjom uma u srce i tamo vapijui Bogu. Kada bismo obavezno ispunjavali ovo malo pravilo: da utvrdivi se umom u srcu stojimo pred Gospodom sa strahom, pobonou i predanou, nikada u nama ne bi nastale ne samo strasne elje i oseanja, ve ni gole pomisli.

55. itali ste o molitvi Isusovoj?.. I znate je iz iskustva. Samo ona i moe uiniti da u oveku postoji valjani poredak, i ona nee dozvoliti brigama oko spoljanjeg poslovanja da rastrojavaju ovaj poredak. Ona e samo omoguiti da se ispuni zapovest otaca: ruke su u poslu, a um i srce sa Bogom. Kada se ona usadi u srce, onda unutra nema prekida, ve je sve jedno isto... Gotovo da je nemogue neto sistematski uspostaviti unutra, ali isto ili slino se uz svu raznovrsnost poslova moe zadrati - i to e dati Isusova molitva kada se ukoreni u srcu. Kako e se ukoreniti?! Ko zna kako? A ukorenjuje se. Onaj ko se trudi toga postaje svestan ne znajui kako se to dogodilo. Trud... hoenje u prisustvu Boijem sa to god je mogue eim ponavljanjem ove molitve. im je ovek slobodan, odmah neka je se prihvati... I dae mu se.

itanje spada u jedan od naina obnavljanja i oivljavanja Isusove molitve. Ali savetuje se da se vie ita o molitvi.

56. Kada seanje na Boga postoji i podrava strah Boji u srcu, sve ide na dobro, ali kada ono slabi ili se dri samo u glavi, tada je sve nakrivo nasaeno.

57. Paenje na ono to se deava u srcu i iz njega ishodi jeste glavni posao hrianskog ispravnog ivota. Ovim se i unutranje i spoljanje dovodi u odgovarajui red. Meutim, panji uvek treba dodavati rasuivanje, kako bi se valjano ispitalo ono to se unutra deava i to spoljanjost zahteva. Bez rasuivanja ni panja niemu ne slui.

58. Mogue je da prilikom ispunjavanja spoljanjih posluanja ne bude unutranjeg, i da tvoj ivot ostane bezduan. Kako to izbei? U svaki posao treba unositi bogobojaljivo srce. Da bi

srce uvek bilo u stanju bogobojaljivosti treba da ga neprestano osenjuje razmiljanje o Bogu. Razmiljanje o Bogu e biti vrata kroz koja e dua ulaziti u delatni ivot. Sav trud sada treba da bude usmeren na to da se neprestano razmilja o Bogu ili o prisustvu Boijem. "Vziite Boga... Vziite lice Jego vinu..."). Evo gde se nalaze trezvenje i umna molitva. Bog se svuda nalazi; radi, i neka i tvoja misao uvek bude s Bogom. Kako to uiniti? Misli se roje kao komarci u svojim rojevima, a nad mislima i oseanja srca. Da bi se misao prilepila uz Jedinog, starci su imali obiaj da se navikavaju na neprekidno izgovaranje kratke molitvice i zbog navike estog ponavljanja jezik se toliko navikavao na nju da ju je ponavljao sam od sebe. Tako se i misao

prilepljivala za molitvu, a kroz nju i za neprekidno razmiljanje o Bogu. Nakon navikavanja molitva je vezivala seanje na Boga, a seanje na Boga molitvu; i oni su jedno drugo podravali. Eto hoenja pred Bogom.

Umna molitva jeste kada neko, utvrdivi se panjom u srcu odatle molitvu uznosi Bogu. Umno delanje je kada neko stojei panjom u srcu sa seanjem na Gospoda otkriva svaku drugu misao, koja napada da pronikne u srce.

59. Prepodobni Nil Sorski kae: "A da prilikom delanja umne molitve ne bi pao u prelest - ne dozvoljavaj sebi nikakve predstave, nikakve slike i vienja, jer sanjarenja, jaka matanja i kretanja ne prestaju da postoje i onda kada um stoji u srcu i tvori molitvu i niko nije u stanju da

njima vlada osim onih koji su blagodau Svetog Duha dostigli savrenstvo i osim onih koji su Isusom Hristom stekli nepokolebljivost uma."

60. Neki brat, po imenu Jovan, doao je iz zemlje primorske kod ovog svetog i velikog oca Filimona i obgrlivi njegove noge rekao: "ta da radim, oe moj, da bih se spasio? Vidim da mi se um rasejava i da luta po predmetima tamo-amo gde ne treba." On mu, malo poutavi, ree: "To je nedug spoljanjih, i ostaje u tebi zbog toga to jo nema savrenu ljubav prema Bogu, poto se u tebi nije rodila toplina ljubavi i poznanja Boga." Brat ga upita: "ta onda da radim?" "Idi," odgovori on, "imaj za sada u srcu skriveno vebanje; ono moe da oisti tvoj um od ovoga." Brat ne shvatajui ta mu je reeno kae starcu: "ta je to skriveno vebanje?" "Idi," odgovori on, "odravaj trezvenost u svom srcu i umu, i trezveno sa strahom i trepetom govori: Gospodi Iisuse Hriste, pomiluj mja! Tako je i blaeni Dijadoh zapovedao da postupaju poetnici." Brat je otiao od njega i uz pomo Boiju i molitve oca poeo je da tihuje i okusio je sladost ovog zanimanja, samo to je to kratko trajalo. im je skrenuo sa ovoga puta i nije mogao trezveno da ide njime i da se moli, ponovo je doao kod starca i ispriao mu ta se dogodilo. On mu ree: "Eto, ve si upoznao stazu tihovanja i unutranjeg zanimanja, i okusio njihovu sladost. Dakle, imaj u svom srcu sledee: bez obzira da li jede i pije, da li s nekim besedi, da li si u keliji ili na putu, ne zaboravljaj da trezvenom milju i paljivim umom prinosi ovu molitvu i da poje i da se bavi molitvama i psalmima. ak i prilikom ispunjavanja neke neophodne obaveze um tvoj neka ne bude prazan, ve neka se tajno veba i moli... Uvek: i kad odlazi na poinak, i kada se budi, i kada jede ili pije, ili kada s nekim razgovara, - uvaj srce svoje u skrivenom umnom bavljenju psalmima ili molitvom: Gospodi Iisuse Hriste, pomiluj mja!"

61. U isto sozercateljnoj molitvi rei, kao i same misli nestaju, ali ne zbog toga to ti to eli, ve zato to se to deava samo po sebi.

Umna molitva prelazi u srdanu ili umno-srdanu molitvu. Ona se pojavljuje u isto vreme kada nastaje srdana toplina. Druge molitve vie nema u obinom toku duhovnog ivota. Umno-srdana molitva moe duboko da se ugnezdi u srce i da bude u tom sluaju bez rei i misli, sastojei se samo u stajanju pred Bogom i padanju niice pred njim sa svetenim strahom i ljubavlju. Tu je ona isto ono to i uvlaenje oveka u sebe pred Boga na molitvu, ili nalaenje molitvenog duha. Ali, sve ovo jo nije sozercateljna molitva, koja je najvie molitveno stanje, koje se s vremena na vreme pokazuje u izabranicima Bojim.

62. "Monah je duan da bez obzira da li jede ili pije, da li sedi ili slui, da li ide putem ili neto drugo radi - neprestano vapije: Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja! da ime Gospoda Isusa silazei u dubinu srca smiri zmiju koja vlada tamonjim livadama, da duu spasi i oivotvori. Neprestano budi s imenom Gospoda Isusa, neka srce proguta Gospoda i Gospod srce, i ovo dvoje e biti jedno. Ne odvajajte svoje srce od Boga, ve prebivajte s NJim i uvek uvajte svoje srce seajui se Gospoda naeg Isusa Hrista dok se ime Gospoda ne ukoreni u srcu i dok ono ne prestane da razmilja o bilo emu drugom - da vozveliitsja Hristos v vas."

63. Zbog toga veoma premudro slavni rukovodioci nai i nastavnici, s Duhom Svetim Koji ivi u njima i u svima nama, najvie, pak, u onima koji su poeleli da stupe na poprite bogotvornog tihovanja, da se posvete Bogu i koji su se odrekli sveta da bi razumno tihovali, ue da se pre svakog drugog delanja i posla Gospodu molimo i da Ga molimo za milost s nesumnjivom

nadom, bavei se i zanimajui se neprestano prizivanjem svesvetog i najslaeg imena NJegovog, uvek Ga nosei u umu, u srcu i u ustima i na svaki nain podstiui sebe da u NJemu i s NJim i diemo, i ivimo, i spavamo i budni budemo, i idemo, i jedemo i pijemo - i da sve to uopte inimo tako inimo. Jer, kao to se kada NJega nema u nama stie sve tetno ne ostavljajui mesta za bilo ta korisno za duu, tako se i u NJegovom prisustvu sve protivno odagnava, nita dobro ne nedostaje, i sve je mogue ispuniti, kao to i Sam Gospod na objavljuje: "Ie budet vo Mne i Az v nem, toj sotvorit plod mnog: jako bez Mene ne moete tvoriti niesoe" (Jn. 15, 5).

64. "Ukoliko zaista eli da stidom pokrije pomisli, da blagoduno tihuje i bez napora ima trezvenost u srcu, - neka se prilepi za tvoj dah molitva Isusova i nakon malog broja dana videe to na delu."

65. ta se trai Isusovom molitvom? - Da kane u srce blagodatni oganj i da pone neprestana molitva, ime se i odreuje blagodatno stanje. Treba znati da Isusova molitva kao iskra Boija pada u srce, - pali ga i pretvara u plamen, a sama ne daje ovu iskru, ve samo pomae da se ona primi. Na koji nain pomae? Tako to sabira misli i omoguava dui da stoji pred Gospodom i hodi u NJegovom prisustvu. Glavno je stajanje i hoenje pred Bogom uz vapijanje Bogu iz srca. Tako je inio Maksim Kapsokalivit... Tako neka ine i svi oni koji trae blagodatni oganj, a neka se ne brinu za rei i poloaje tela. Bog gleda na srce.

Govorim zbog toga to neki potpuno zaboravljaju na vapijanje iz srca... Svu brigu posveuju reima i poloaju tela, i izgovorivi u ovom poloaju izvestan broj Isusovih molitava sa poklonima ovim se zadovoljavaju sa izvesnom umiljenou i osuivanjem onih koji idu u crkvu na zajedniku ustavnu molitvu. Neki tako proive itav vek i nemaju blagodati.

Kada bi me neko pitao kako da tvori molitveno delo rekao bih mu: navikavaj se da hodi u prisustvu Boijem ili uvaj seanje na Boga i imaj sveteni strah; radi podravanja ovog seanja izaberi nekoliko kratkih molitava ili uzmi one 24 kratke molitve Zlatousta i esto ih ponavljaj sa odgovarajuim mislima i oseanjima. Kako se bude navikavao glava e ti se prosveivati seanjem na Boga i srce e se zagrevati. U ovom poloaju kanue na kraju iskra Boija - zrak blagodati. NJega ni na koji nain ne moe da stvori, on ishodi direktno od Boga... Tada moe da ostane samo sa Isusovom molitvom i njome da razgoreva molitvenu iskru u plamen. Takav je direktan put.

66. Zatim, kada primetite da neko poinje da se udubljuje u molitvu moete da mu ponudite da tvori Isusovu molitvu neprestano i da pritom uva seanje na Boga sa strahom i pobonou. - Molitva je prva stvar. Glavna stvar koja se trai u molitvi jeste dobijanje one vatrice koja je bila data Maksimu Kapsokalivitu... Ova vatrica se ne privlai nikakvom umenou, ve se daje slobodno blagodau Boijom. Zbog toga se zahteva molitveni trud kako pie sveti Makarije... Ako eli da stekne molitvu, kae on, trudi se u molitvi... Bog e ti, videi kako usrdno trai molitvu, dati molitvu (Beseda 1, glava 13).

67. U uobiajenim iskustvima pobonog ivota se to oigledno opravdava kad je u pitanju Isusova molitva. Malo je u njoj rei, ali one sadre sve. Od davnina je poznato da kada navikne da se moli ovom molitvom njome moe da zameni sva molitvoslovlja. I da li ima nekoga od onih koji revnuju za spasenje ko ne bi bio upoznat sa ovim delanjem? Velika je sila ove molitve,