umetnost mahagonija (opus n° 1 - 1968 - 2004) · 2013-06-24 · se kao ~ist iracionalizam i...

UMETNOST MAHAGONIJA(Opus N° 1 - 1968 - 2004)

DELA Miroslava Luki}a, u 45kwiga

Kwiga je sli~na vodi, uvek prrobije put (Ruska izreka)Umetnost mahagonija je, prema re~ima Borisa Piqwaka,

umetnost stvari koje su preìvele svoje majstore i sopstvenike.Umetnost mahagonija je nadìvela sve, gospodo, kulturu i

literaturu! Laì, mnogo laì. Pokolewa i vekove. Zablude, poàre imr`wu...Ratove i tragedije.

Umetnost mahagonija je nadmo}na, nadmo}nija od kulture icivilizacije, i bez re~i ume da saop{ti mnoge istine, gorke i bolne...

UMETNOST MAHAGONIJA - taj, pozajmqeni, op{ti, naslov,na najboqi i najsaètiji mogu}i na~in ozna~ava su{tinu svega onoga{to je u{lo u spomenuti Opus, u sve ono {to je, tokom prvih pedesetakgodina ìvota, napisao tvorac toga Opusa.

Kultura i civilizacija gutaju jedna drugu.Treba li taksativno dokazivati sve to?

*...Prvi sam u Srbiji u veoma mu~na vremena shvatio zna~aj

objavqivawa sabranih radova M. Luki}a : shvatio sam dubokikwièvni, kulturnoistorijski, religiozno poetski zna~aj i zna~eweLuki}evog stvarawa u celini. Zahvaquju}i toj okolnosti bilo je imogu}e usuditi se i krenuti u izdava~ki podvig ove vrste. ...svaki ~ovek,pismen, svaki kwièvnik koji ume da misli, koji je svojim delomdokazao ne{to vi{e nego {to je pri~awe pri~a ili opevawedu{evnih {timunga, svaki stvaralac respektivnog formata,osobito ako mu je delo, kao Luki}evo, zama{no i ukvantitativnom i kvalitativnom smislu, svaki }e po{ten ~oveki po{ten kwièvnik (nisu primerci te retke vrste sviizumrli), uroniti u bogatu kwièvnoumetni~ku riznicu M.Luki}a, u gotovo nepoznatu i neobi~nu zonu starobalkanskoganasle|a, u unutra{wu geografiju, duhovni i simboli~ni,subjektivni zemqopis severoistoka Srbije, Dunava i Crnog mora, ikolevke staroevropske kulture, mita, iz ~ije se ogromnosti ovaj, presvega pesnik, i pisac, ve} decenijama uporno, strpqivo i majstorskiprobija ka vrhovnom i najvi{em, ka ne~em univerzalnom - zadatkuumetnosti budu}nosti : pomirewu Stare i Nove Evrope...

II (NE)SEBI^AN MUZEJ(Eseji. Kritike. Antologije)

4. NESEBI^AN MUZEJ Plus ultra5. Kanal FILTRA

6. Antologija FENIKS7. Religija poezije

8. Duhovi, 19. Metafizika u belom odelu

10. In continuo, 1

urednik celog opusaAleksandar Luki}

urednik ovog izdawaDimitrije Luki}

Miroslav Luki}

NESEBI^ANMUZEJ Plus ultra

Antologija poezije 1900. - 2001. Peto srpsko izdawe.

Pregledano, ne{to izmeweno,sa`eto. KONA^NO

mobarov institut

ZAVETINE

NESEBIÂN MUZEJ Antologija poezije 1938 - 1998

Zavetine, Beograd, 1999, 504 str. vel. formata, tira : 250.

Na koricama reprodukcija An|ela sa lampom

Milene Pavlovi} Barili. * Recenzenti preliminarnog rukopisa

(1996)

+ Dr @ivan @ivkovi}, mr Jovan Pej~i} * Recenzenti prvog

izdawa, 1999 :

Savatije Ig. Mitrovi}, Aleksandar Luki}

NESEBIÂN MUZEJ Antologija poezije 1938 - 2000.

drugo dopuweno izdawe. Mobarov institut / Zavetine, Beograd,

2000.

850 str. Tira : 500. * Recenzent drugog izdawa Aleksandar Luki}

NESEBIÂN MUZEJ Plus ultra. Antologija poezije 1900 -

2001. tre}e dopuweno izdawe. Mobarov institut / Zavetine,

Beograd, 2002.

944 str. Tira : 100. * Recenzent Aleksandar Luki}

NESEBIÂN MUZEJ Plus ultra. Antologija poezije 1900 -

2001. - ~etvrto, elektronsko izdawe ({tampano na osnovu

tre}eg). Mobarov institut / Zavetine, Beograd, 2003.

944 str. Tira : 250. * Recenzent Aleksandar Luki}

Copuright ©© 2003. by Miroslav Luki}Copuright ©© za Jugoslaviju ZAVETINE Plus ultra

Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnoàvati, pre{tampavati ili

prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili

izdava~a, niti moè biti na bilo koji drugi na~in ili bilo kojim drugim

sredstvom distribuirana ili umnoàvana bez odobrewa izdava~a. Sva prava za

objavqivawe ove kwige zadràvaju autor i izdava~, prema odredbama Zakona o

autorskim pravima.

W E B - S I T EW.W.W. ZAVETINE. COM

E - M A i LZAVETINE@VERAT. NET

AMBLEM TAJNOG PISMA SVETA

Tri pune godine pre ro|ewa Vinavera, Nu{i} pi{e u poàreva~kom zatvoru(1888) re~i, kojih se malo ko setio sto godina docnije - 1988. godine. Iako subile proro~ke - lepa i ta~na anticipacija.

Bile su mi na pameti te re~i, dok sam radio i na prvom, i na drugom,i na tre}em izdawu antologije srpske poezije 20. veka NM.

U drugoj polovini 20. veka, pobedom bogobora~kog pokreta, osnivajuse mnogo tzv. kwièvni }epenci, koje je ve} pregazilo vreme, kada je po~elada se ocrtava prva verzija antologije srpske poezije NM (1998). Wen sastavqa~je prepoznavao - palana~ko ose}awe sveta, parohijalno, konfesionalno,sekta{ko, uobraèno, nepreobraèno, osvetni~ko, hristoborsko, nameta~ko -volujsko, jednom re~i. Disharmoni~ni stvarala~ki razvoj. Izbegavaweprodubqivawa duhovnog iskustva...Relativno, prividno. Nihilisti~ko,anarhisti~ko, redukcionisti~ko... Evo {ta je smetalo, {ta su èleli dapobiju u svojim analiti~kim kompilacijama i pozitivisti~kim kupusarama,najistaknutiji vika~i dominantnih }epenaka>

"...'Kad nema ni ve~nog Boga, ni besmrtne du{e, onda nema ni~egaapsolutnog, onda - sve je relativno. I zbiqa, relativizam je du{ahumanizma. Ajn{tajnova teorija relativiteta je zavr{na, sabirnaposledica humanizma i svih wegovih filosofskih, nau`nih, tehni~kihi politi~kih ogranaka. No ne samo to, u posledwoj liniji svojoj, ,humanizam je - nihilizam. Zar moè ~ovek ne biti nihilist ako nepoznaje nikakvu apsolutnu ve~nu vrednost?' Zbog toga je 'relativizam...otac anarhizma', a 'nihilizam i anarhizam logi~ni zavr{etak evropskekulture'. - Ideje Dostojevskog, u tuma~ewu N. Ber|ajeva, ovde se stavqaju uslu`bu veli~awa svetosavske kulture i apsolutnog poricawahumanisti~ke kulture Evrope. Problem slobode, koji je otkrio Dostojevski(kao slobode za dobro i slobode za zlo, pa tako i slobode za anarhizam inihilizam), progla{en je tu za evropski problem koji za nas ne vaì...."itd.

To je vrh - nihilisti~ke, socijalisti~ke metafizike!Jedan od srpskih bogonosaca, koji je u to vreme kao starac prognan i

zato~en u manastiru, predstavqa se kao mra~na figura. Predstavqa se, neka im Bog oprosti, kao zato~enik palanke,

svetosavska kultura, tj. pravoslavni bogo~ove~anski realizam, etiketirase kao ~ist iracionalizam i primitivizam!

Da li bi to napisao i pacijent neke psihijatrijske klinike, utrenucima kada mu skinu luda~ku ko{uqu? Sumwam.

To je napisao - ~ovek, koji je stekao, kaù, solidno evropskofilozofsko obrazovawe, jedan od predstavnika evropske faustovske kulture,autor niza romana koje je popala pra{ina biblioteka, proma{eni pesnik,vr{wak Vaska Pope i Miodraga Pavlovi}a. Navodim ovaj primer, ne jedini,sabla`wiv, klevetni~ki, kao potvrdu postojawa - volujske i oficijelneredukcionisti~ke, kwièvne kritike, koji na jedan zavodni~ki na~inukriva stvar. Kao primer velikog diverzantskog iìvqavawa, primerkrajnosti, primer plitkosti tzv. marksisti~ke kwièvne kritike...

[ta je sve po~inio, onemogu}io, zaustavio, omalovaìo - deo tzv.oficijelne srpske kwièvne kritike, deluju}i iz mo}nih bunkerasocijalisti~ke metafizike? Kakva je kukavi~ja jaja podmetnuo opusima S.Stefanovi}a, N. Velimirovi}a, J. Popovi}a, i drugima, traè}i i nalaze}i uonome {to nije hteo ili nije mogao da pojmi - poetiku srpskog nacizma! Dali su S. Stefanovi}, ili N. Velimirovi}, ili J. Popovi}, ili M. Raki}, iliDu~i}, i drugi bili fanatici, duhovno slepi qudi, zanesewaci, ilividoviti pesnici i mislioci, poklonici istine, okati u bogu,bogonadahnuti, qudi {iroko otvorenog duhovnog oka ? Pitawe je retorsko.Ukrivene su izvesne stvarala~ke li~nosti, ukrili su ih veliki izme}arisocijalisti~ke metafizike, bogoborci. Ova antologija otkriva mnogo togaukrivenog, ne sve. I svodi na nekakvu meru nametane kwièvne veli~ine - odBoji}a do M. Risti}a, D. Mati}a, V. Pope, i mnogih drugih, itd.

19. vek je pozitivisti~ki. Nauka je pozitivisti~ka. Volovimaodgovara, posebno dràvnim volovima, koji su pismeni i uz to pi{uqubavne stihove, to pozitivisti~ko, nau~no potiskivawe mistike, Boga,religioznosti. U stvari, 20. vek je pruìo izvanrednu priliku, ne samo kod nas,ali posebno kod nas, u kulturi i poeziji, }iftama, za koje su najve}e inajbesmrtnije stvari - kako se Vinaveru na jednom mestu ote - biti}ifta, doìvqavati to. Mnogo je ugodnije biti }ifta i neobi~nidràvni vo, nego istinski umetnik i pesnik. Takvih je u srpskoj kulturi ipoeziji 20. veka bilo tako malo, najblaè re~eno, da se jedva mogu pobrojatiprstima obe ruke!

Vinaver je slutio i naslutio da }e ga izigrati prilike ikwièvnost volujska nastala prema prilikama.

" ... U meni vi{e nema iznena|ewa za mene. Moje se poluprirode netrude vi{e toliko, ne mu~e se da iznalaze na~ine kako da pridobiju moje

odobravawe < svaki zna da }e na wega, po tajnom dogovoru, do}i red < i umojoj se du{i doga|a minimum gestova. Li{avaju je prizora. I onda, hteobih i ja wih dvoje da iznenadim. Ja, preko koga prelaze, kome vi{e nelaskaju, ja, koji sam wih postavio da budu sarevwivi nadmeta~i, a kog suoni, dogovorom, izigrali. Da mi je ne{to da u~inim da obadvoje zaurlajuod nezadovoqstva. / Kad bih mogao da na|em to novo stawe du{e, da gaosetim za duè, i da ga ureèm u sebe onako kao {to mali |ak u koru drvetazapisuje svoju prvu qubav. / Ose}am tu daleku pomo} - sa strane, a ipakpomo}< ta pomaè i bleda svetiqka pri ~ijem se drhtavom sjaju spu{ta,po nedoglednim stepenicama u neznanu no}.... / @ivim u nejasnoj nadi.... /Svete, spoqa{nosti, okolino, dajte mi to {to traìm... "

Na pogre{nom je mestu, u pogre{no vreme i od pogre{nih, Vinavertraìo. Tako se moè u~initi na prvi pogled, ali, molim vas, pro~itajte i ovajfragment (na istoj stranici wegovih sakrivenih, zaboravqenih MISLI,1913) :

" 144. Osnovna je odlika na{eg doba da ne baziramo sve naiskustvu predaka. Malo po{tujemo predke. Tradicija se, ~esto, kodmislenih qudi, smatra kao oteàvaju}a okolnost. .. " Tradicija se, mo`da,kod mislenih volova, smatra kao oteàvaju}a okolnost. Ona je nu`na, alitreba dobro znati - {ta je prava tradicija, istinska, pogotovu u istinskojkulturi i kwièvnosti... Vinavera je, ipak, izbacila bogobora~ka tendencijau srpskoj kulturi i kwièvnosti, ali on joj, tvrdim nije sasvim podlegao,zahvaquju}i, pre svega, i prvenstveno, svojim najdubqim umetni~kiminstiktima... Ako tradicija ne postoji, treba je stvarati...

Teolozi koriste re~ BLAGODAT, upore|uju}i je sa qudskomslobodom. Va`no je da poezija stremi slobodi, da stremi apsolutnom, da ~ezneza Bogom, jer, kako Ber|ajev veli, postojawe Boga je "poveqa ~ovekove slobode,wegovo unutra{we opravdawe u borbi s prirodom i dru{tvom za slobodu.Dostojanstvo ~oveka je da se ne pot~iwava onome {to je niè od wega... "(Ber|ajev, Carstvo Duha i carstvo }esara, str. 24).

Za{to je toliko va`na Sloboda ? Za{to je va`niji Sve~ovek odNad~oveka ?

Volujski tuma~i, robovi humanizma i progresa pogre{no shva}enog,nametnuti du{ebri`nici i velike {teto~ine srpske kwièvnosti, RoboviRobojevi}i (od Skerli}a do R. Konstantinovi}a, od Popovi}a do S.Petrovi}a, od M. Risti}a, od Gligori}a i D. Mati}a do N. Petkovi}a iJerkova), pobornici relativizma, razne kantarxije, telali i ini,graditeqi komunisti~kih i postkomunisti~kih i volujskihpotemkinovih sela, neka se zamisle nad tim : moè li ~ovek bitisamodovoqan ? Neka se zamisle nad tajnom ~ovekovog postojawa. [ta jekvalitativna vrednost ? Da li je ba{ to ono {to su nametali u srpskojkulturi i poeziji 20. veka ? ôvek nije Bog, ali ~ovek stremi Bogu, stremiIstini i Smislu, i najvi{oj Pravdi, koju oli~ava Bog. Evropski humanizam je

7

doveo do stra{nih stvari. Ber|ajev je definisao "pogre{ku humanizma",{to je potvrdilo i nekoliko srpskih bogonosaca. Ponovimo jo{ jednom {ta jepogre{ka humanizma: "u tome {to se priklonio samodovoqnosti ~oveka izatim suvi{e r|avo mislio o wemu, smatraju}i ga iskqu~ivo prirodnimbi}em, nije video u wemu duhovno bi}e. Hristos je u~io o ~oveku kao o slicii prilici Bo joj, i time se utvr|ivalo dostojanstvo ~oveka kao slobodnogduhovnog bi}a, ~ovek nije rob prirodne nu`nosti. Sloboda je mogu}a tek utom slu~aju ako iznad carstva ]esara postoji jo{ carstvo duha, tj. carstvoBo je. Ponavqam - Bog nije objektivno bi}e na koje su primenqiviracionalni pojmovi, Bog je Duh. Osnovno, pak, svojstvo Duha jeste sloboda.Duh nije priroda. Sloboda ne moè biti ukorewena u prirodi, ona jeukorewena u Duhu. Veza ~oveka s Bogom nije prirodno - bivstvena, ve}duhovno - egzistencijalna, dubinska. Ako nema boga, nema Tajne. Ako nemaTajne, svet je povr{inski i ~ovek je dvodimenzionalno bi}e, nesposobno zauzlet. Ako nema Boga, nema pobede nad smr}u, nema ve~nog ìvota, sve jeli{eno smisla i apsurdno. Bog je celosnost kojoj ~ovek ne moè da neteì..." (Ber|ajev, isto, str. 25)...

Volujska kwièvna kritika, oficijelna, marksisti~ka - takva jedominantna tokom druge polovine 20. veka (zar ne deluje prikriveno jo{uvek?) - je totalitarna, smrtonosna, otrovna, ona ne afirmi{e istinske pesnikei ~oveka, ve} ih porobqava, i ubija. (Najtragi~niji kwièvni istraìva~ drugepolovine 20. veka u srpskoj kulturi i kwièvnosti nije M. Risti}, ve}faustovski humanista R. Konstantinovi}. Wegov totalitarizam je vi{ereligiozna tragedija i on i ne krije sve svoje religiozne i politi~ke instikte,i vlastitu potrebu za celovitim odnosom prema ìvotu...Konstantinovi}evereacionalizacije su druga strana iracionalnog. Pravo je ~udo da ~ovek tolikihznawa bude zarobqen besmisleno{}u i apsurdno{}u ìvota i jednogpoliti~kog modela, koji pori~e smisao svemu onome {to bi barem u wegovojstarosti moglo opravdati besmislenost...)

Antologi~arima i oficijelnim kwièvnim kriti~arima,istori~arima i kwièvnim istraìva~ima, da ne spomiwem tolike nametanepesnike i fariseje, ne pada na pamet - {ta je u stvari prava nezavisnost odprirodne nu`nosti i svake vlasti, pa i vlasti tehnike? Kako ~ovek iumetnik stupa u vezu s Bogom? Podcewuju se duhovna na~ela; omalovaàvaju kaoapstraktna... Prononsirani kwièvni tuma~i etiketiraju Velimirovi}a i J.Popovi}a kao naciste, a odnose ~oveka u dru{tvu, u socijalizmu, falsifikuju.Ve{to. Obe metafizike su la`ne, i metafizika kolektivizma, i metafizikafa{izma. Ber|ajev je kristalno jasno pokazao la`nost univerzalizma Hegela,Marksa i drugih, koji su bili zagovornici ideje primata dràve nad qudskomli~no{}u!...

Ova antologija, verujem, {iri granice Slobode. To je jo{ uvekNAJVE]A DUHOVNA VREDNOST, VE]A OD VITALNE.

" Duhovnu i intelektualnu slobodu {tite tek mali kulturni

8

slojevi " (Ber|ajev, isto, str. 77).Rad na ovoj antologiji, podstakao me je, da o svom ruvu i kruvu, izdajem

nekoliko kwièvnih ~asopisa. Dobar deo {tampe i elektronskih medijaignorisao je wihovo postojawe, danas je jasno i za{to. Ne dopada im se tragaweza istinom. [ta da se radi ? Tu nema pomo}i...Srpska kultura je jo{ uvek dalekood uzleta, na àlost.

Znate li za{to ? îtajte Nu{i}a! îtajte Ber|ajeva ! On je znao." ...Velika duhovna kultura pro{losti, veliki stvarala~ki uzleti,

veliki stvarala~ki geniji - sve o }e biti oceweno kao proizvodeksploatacije u korist privilegovanog kulturnog sloja, zasnovanog nanepravi~nosti. Posle junaka Dostojevskog upozoravaju i kaù: " Mi }emosvakog genija smrviti u ranom detiwstvu " . Najve}i uzleti duhovnogstvarala{tva bili su povezani sa priznawem postojawa drugog sveta,nezavisno od toga u kakvom obliku se to priznavalo. Iskqu~ivaonostranost ~ini ìvot povr{inskim. Zatvorenot u imanentnom kruguovoga sveta je u~vr{}ivawe kona~nosti, zatvarawe beskona~nosti. Alistvarala~ki akt qudskog duha usmeren je ka beskona~nosti , katranscedentnom, koje paradoksalno treba da bude priznato zaimanentno... U mom kona~nom i ograni~enom saznawu, data je usmerenostka neograni~enom i bezgrani~nom... " (isto, str. 102)

Ova antologija, kona~no, otvara proces duhovnog produbqivawa usrpskoj kulturi i poeziji 21. veka, koji je zapo~eo. Ona nema volujskupredrasudu prema mistici : a {to je u woj najmawe tre}eg stupwa poezije, imistike nadistorijske i eshatolo{ke, mistike krajwe granice, to je, verujemzato, pored ostaloga, {to su pesnici - kako je ve} Vinaver uo~io - izbegli dase suo~e sa svojim osnovnim zadacima i {to nisu ispunili svojedu`nosti. U novijoj mistici, u savremenoj srpskoj poeziji, koju oli~ava poetskiopus Aleksandra Luki}a, nije nov element epska {irina wegovih poema ilipesama, ve} profetsko - mesijanski element... Ta poezija je istovremenookrenuta svetu i slobodnija od wega. Ona ne izbegava suo~ewa sa mu~nimprotivure~jima i razdvojenostima, ona stremi ka razre{ewu u novoj misticikoja je (~ini mi se) dubqa od religije i koja mnogo toga objediwuje...

Svojom kwigom EVROPA ovaj pesnik je pokazao apsurdnostnacionalizma malih naroda, ali i apsurdnost tzv. Bele Evrope. Pokazao je dase individualne vrednosti izraàvaju pre svega u wenoj kulturi, a ne udràvi. U tom smislu, ovaj pesnik je daleko izpredwa~io i od svojihneposrednih hvaqenih prethodnika. Izmakav{i fatumu srpske kulture ipoezije 20. veka. Ovaj pesnik, a on nije usamqen u tome, zna, da su " literaturai muzika nekog naroda daleko vi{e individualni i originalni negovojska i policija, koji su povezani sa internacionalnom tehnikom... "(Ber|ajev, isto, str. 107).

Ima zato nade za srpsku kulturu i poeziju u veku koji nastupa, ba{zbog toga : {to se prave pobede, trijumfi i uspesi istinski, mogu posti}i

9

jedino u umetnosti i kulturi...Znaju}i za to, veruju}i u to, ustanovio sam pri kraju 2003. godine

kwièvnu nagradu, koja bi se dodeqivala kwièvnicima i umetnicima trajnihi pravih pobeda, stvarala~kih trijumfa, uspeha istinskih....

VELIKA MAGAZA ustanovquje kwièvnoumetni~ku nagraduAMBLEM TAJNOG PISMA SVETA, koja se dodequje (...) savremenimumetnicima i wihovim delima, koja pripadaju visokoj srpskoj umetnosti ikulturi. Ova nagrada ima svoje simboli~no znamewe : krugove. Oko je prvikrug, a Horizont, kome ono daje oblik, drugi. Tako se ponavqa svuda uprirodi, ta prvobitna figura, bez prestanka. Ona je najvi{i amblemtajnog pisma sveta...Sveti Avgustin je predstavqao Boìju prirodu kaokrug, ~ije je sredi{te svuda, a periferija nigde. To su re~i jednog velikogmislioca, Emersona. Qudi se ~itavog ~itavog ìvota bave time, da odgonetnuzagonetku mnogostrukog zna~ewa toga pra - lika. Me|utim, ova nagrada se nedodequje samo za taj ustanovqeni, cirkularni smisao karaktera stvarala~kograda. Nagrada se dodequje onom umetniku kome se dalo da svoj rad nadvisi.Na{ je ìvot vreme ili rok, za koji treba da upoznamo istinu : da se okosvakog kruga moè povu}i drugi; da , u prirodi nema kraja nego, da je svakikraj ujedno i po~etak; da iza svakog dana koji prolazi, nova zora svi}e; dase ispod svake dubine, otvara nova, jo{ ve}a dubina, kako kaè Emerson. Tadubina je - dubina bezdane umetnosti; takvoj se umetnosti dodequje ovanagrada. Bez obzira da li je re~ o poemi, kwizi pesama, romanu, esejima, iliopusu jednog umetnika. Drugim re~ima, simbol ove nagrade moè biti i prstenili karika, karike koje povezuju Staru i Novu Evropu, Srbiju i svet, vasionui srce ~ove~ije, du{u i telo. Brani~evo i metropole sveta. Jer sve je u stvaripovezano vezom dubokom i neraskidivom. Du{a ne}e da zna ni za {taru`no ili bolno. Vasiona ostaje neo{te}ena u srcu ~ove~jem. Postojeumetnici i dela koji poku{avaju da odrè inteletualni ìvot ~ist izdrav, pridràvaju}i se duhovnih zakona, ìve}i ìvotom prirode i neunose}i u svoj duh te{ko}e i nezgode koje nisu wegove. Ova nagrada sedodequje onima koji su preleàli veliki ka{aq du{e. Ova nagrada sedodequje umetnicima koji su prineli barem nekoliko `rtvi onome ~emu ih jevredelo prineti.

Nikome jo{ nije dodeqena, ali mo`da }e biti kroz koju godinu?Koji su to umetnici, i kakva je to umetnost, ve} je nagove{teno. To su

oni umetnici i ona umetnost koja je ve} odmakla OD ALAJBEGOVE SLAMEPREMA TRE]EM STUPWU POEZIJE I JEDNOM BESKRAJNOM MORUSA OSTRVIMA ]UTAWA . Pesnik Aleksandar Luki} je, na kraju svoje kwigeBROD LUDAKA, dodao i jednu izvanrednu zabele{ku*, koja upu}uje na

* Brod budala (oko 1490) . Drvena tabla.5, 78 h 3, 25 m

Hijeronim Bo{ , 1450 (?) - 1516. Motiv gluposti predstavqen je ovde brodom

punim veseqaka - temom vrlo uobi~ajenom, naro~ito u kwièvnosti petnaestog veka - a

10

povezan je sa savremenom satirom o pokvarenosti sve{tenstva." Kompozicija spada me|u prili~no rana umetnikova dela ; to se moè videti

ne samo po stilu, ve} i po relativno jednostavnom alegori~kom zna~ewu, koje uBo{ovim delima tokom vremena postaje sve sloènije i prepuno li~nosti.Iznena|uju}e je do koje je mere on oslobo|en ikonografske tradicije. U ovomupadqivo uzanom, vertikalnom okviru, zbijena grupa qudi u dowem delu punomko{marnih slika, zastra{uju}ih oblika i ekscentri~nih simbola, pokazujekarakteristi~ni horror vacui mnogih umetnikovih najpoznatijih dela, kao {totako|e pokazuje wegovo tipi~no svesno iskqu~ivawe iz fizi~kog prostora tre}edimenzije i vizuelne perspektive. @bun koji pucketa od svetlih varnica izdvajascenu i zatvara je, dok se ona pewe ka prostranoj gorwoj zoni (gde su pripoveda~kii simboli~ki elementi tako re}i nepostoje}i) i ponovo ustupa mestoveli~anstvenom prizoru vazdu{astog, dubokog i prostranog mora. Prazan, miranzalazak sunca, obliven zlatnom svetlo{}u, pobu|uje misao na ve~itu lepotu svetaoslobo|enog prisustva qudske gluposti i haosa " (v. u kw. LUVR, Beograd, VukKaraxi}, 1970, str. 148 - 150) .

U detiwstvu sam, na obalama zlatnog Peka u vreme kad zalazi sunce, ne jednom osetiove~itu lepotu sveta oslobo|enu prisustva qudske gluposti i haosa.Kasnije, kaomladi}, kao ~ovek, a naro~ito onda kada sam po~iwao kao pesnik,suo~io sam se sa svetom,zarobqenim od pamtiveka, okeanom qudske gluposti i haosa.Kao student, u Concordu,shvatio sam (~itaju}i Emersonove OGLEDE) (daleko od rodnog kraja), da u prirodipostoji "neka podrugqivost, opsena, {to nas zavodi sve daqe i daqe, a ni do ~eganas ne dovodi - ne drì re~i. Sva obe}awa prelaze izvr{ivawa. Mi ìvimo usistemu aproksimacija. Svaki ciq ukazuje na neki drugi, koji je tako|e privremen.Nigde nema krajweg ciqa ili uspeha. Mi smo u prirodi, ali nismo u wenom stawu.Glad i è| gone nas da jedemo i pijemo. Iza vina i hleba ostajemo , i ako seèludac napuni, gladni i èdni, ma sve to priredili. To vredi i za sve na{eve{tine i sva izvr{avawa. Na{a muzika, poezija, pa i sami jezici nisupotpunosti nego samo poticaji..." Da bismo saznali mnogo, ili {to vi{e, potrebnanam je perspektiva. Kao {to je zna~ewe vise}ih vrtova, ostrva, letwikovaca ikitwastih ograda, da podupiru nesavr{enu li~nost wihovih vlasnika svojim sna`nimu~e{}em, ili prisustvom, tako i slika, ili simbol BROD LUDAKA, ima svojezna~ewe, doslovno i prenosno. U povesti ovog okruglog sveta, obavijenogtajanstveno{}u, pojavquju se povremeno BRODOVI LUDAKA, iako gledalac ne moèprozreti tajnu - tajnu tih brodova i sveta.Svet ima svoje epohe i istoriju, ~ak postoji i"svetiwa istorije", ali treba jo{ jednom podsetiti da je "ro|ewe pesnika najva`nijidoga|aj u hronologiji. ôve~anstvo i ako, tako ~esto prevareno, jo{ ~eka da mustigne brat, koji }e ga sigurno povesti k istini, dok ta istina ne postane wegovasvojina". Ova kwiga se mora i moè meriti merilima ve{tine s kojom je pisana.Pesnik ju je pisao stav{i uz najsilnije uticaje sveta, èle}i da bude prakti~na imoralna, da stupi u dodir sa save{}u, da u siroma{nim i uspavanim masama pobudiose}aj, da se ona i wima obra}a glasom uzvi{ene radosti. A eventualni ~italac }e seuveriti, ~itaju}i je, da li je ve{tina dostigla stepen svoje zrelosti. Kad pesnikmoè da pi{e sve, o svemu, za{to da pi{e koje{ta?Postoji progres du{e,i u wega se moramo pouzdati do kraja. Ono {to je u srpskoj ili balkanskojpoeziji bilo lepo i primamqivo, treba i mora da se zameni i istisne samone~im lep{im i tako daqe sve lep{im od lep{ega do u ve~nost! (A. L.)

11

- bezdanu umetnost.Podvu~ene su ove re~i pesnika, koje, izraàvaju, su{tinu umetnosti

budu}nosti, najjasnije mogu}e : < Kad pesnik moè da pi{e sve, o svemu, za{to da

pi{e koje{ta? Postoji progres du{e, i u wega se moramo pouzdati do kraja. Ono

{to je u srpskoj ili balkanskoj poeziji bilo lepo i primamqivo, treba i mora da

se zameni i istisne samo ne~im lep{im i tako daqe sve lep{im od lep{ega do u

ve~nost! >

U drugoj polovini 20. veka caruje volujsko shvatawe kulture,kwièvnosti, izdava{tva. Nu{i} je bliè iskonskom shvatawu kulture ipoezije, Ber|ajevu, od ve}ine na{ih posleratnih filosofa i skoro svihuobraènih kwièvnih fu{era. Leonid [ejka je originalniji pesnik i odPope i od M. Pavlovi}a, ali ovaj umni i daroviti stvaralac odlazi prerano;wegova se poezija objavquje okasnelo i posthumno. Danilo Ki{ je ubedqiviji,iako ne i plodotvorniji pesnik, od Ivana V. Lali}a i Branka Miqkovi}a. Nebavimo se onim {ta bi Miqkovi} postao, da je poìveo duè. Posvetimodu`nu pa`wu Milovanu Danojli}u, kao pesniku. Pogledajmo, ali zaistarealno, kakve stihove do svoje tridesete godine objavquje pesnik AleksandarLuki}, koji ima najvi{e pesama u ovoj antologiji ! A. Luki} je primer pesnikapoèqnoga stvarala~koga razvoja. Preskupom je cenom pla}en wegov ulazak usavremenu srpsku poeziju... Drugi pesnici su ulazili lak{e i na mala vrata (daim ne nabrajam imena ( ali za{to i ne ? Za{to bih se drào predrasuda kaopijan plota i negovao sujete - kada su ba{ one sahranile mnoge srpske pesnike?) . Luki} je do svoje ~etrdeset i pete godine napisao izuzetne kwige : BRODLUDAKA, EVROPA, LEGENDE O RAMONDAMA I RU@IÂSTOMPESKU MESEÊVOG SMAKNU]A, koje po snazi i dubini doìvqaja,nadilaze ono {to se u najsre}nijim trenucima dalo Disu. Pa ipak, volujskakwièvna kritika, volujski antologi~ari i tolike univerzitetskepri{ipetqe, nameta}e druge pesnike mawega zausta, dara i opusa... Volujskakwièvna kritika, dresirana u bunkerima i boksovima pakla socijalisti~kemetafizike, specijalizirala se da od mi{eva pravi slonove, i obrnuto !Volujske redakcija monopolskih komunisti~kih izdava~a, i volujske redakcijetolikih polumrtvih tzv. kwièvnih ~asopisa, i tolike volujske institucije,specijalizovale su se za n a m e t a w e birokratske kwièvnosti iveli~ina iste.

Volujski koncept je ìlav: naj ilavije se name}e preko pseudo -institucija kwièvnih nagrada. Zna se kome se dodequju ... [to je jo{àlosnije : ovde se unapred zna ko je i na kakve sve nagrade pretpla}en... Kao {tosu Vinavera decenijama dràli u zaptu {tampaju}i ga na par~e, tako i danasnajboqe pesnike Srbije drè daleko od velikih izdava~a (ako takvih uop{teovde ima ; jer ovo je zemqa izuzetnih privida !).

Nemogu}e je vi{e - sakrivati. Stvarati dimne zavese. U tom smisluovo kona~no izdawe antologije srpske poezije 20. veka, nije samo ovidqavawe

12

ve} i - no}na mora mnogih volova. Ko su oni ? Javi}e se sami. Prepozna}ete ihpo mukawu, i po tome kako }e mirno smazati onaj buket cve}a, koji simbolizujeVERU, QUBAV i NADE@DU.

Praoca i Prete~u im je opisao Nu{i}.Odlu~io sam pripremaju}i ovo (prakti~no 4. {tampano, ali u

su{tini) peto izdawe, da izostavim REGISTAR I i REGISTAR III : i odtoga sam spremio novu kwigu Kanal FILTRA (koja }e iza}i istovremenokada i antologija). Kao i da od pesama koje su otpale iz drugog ili tre}egizdawa, sa~inim korpus "opalog li{}a", tako se "iskqu~ene pesme" ilipesnici, ipak ukqu~uju u korpus srpske poezije 20. veka.

Kroz ~itav 20. vek, a pogotovu u drugoj polovini veka, profesoriuniverziteta, istraìva~i, tuma~i i izdava~i, zaobilaze, kao ki{a okoKragujevca, bitna, najbitnija pitawa srpske kulture i poezije, i, naro~ito,Vinaverov esej ODBRANA PESNI[TVA. Za{to ?

Koliko je srpska kwièvna kritika kroz 20. vek bila realna,stvarala~ka, otkrivala~ka ? Hipoteti~no pitawe. Na koje }e ponuditiozbiqnije odgovore spomenuti volovi i profesori - istori~ari kwi .

Kako bi, dakle, trebalo zapo~eti neku makar i skromniju kratkuistoriju srpske kulture i poezije 20. veka ? Mo`da ba{ ovako ?

"Nov ìvot diè se na ru{evinama na{ih krovova. Na ogwi{tima se

ugasila vatra, koju je revnosno deda svojim àra~em podsticao; u ikoni je utrnulo

kandilo, koje je svakodnevno goruckalo pri molitvi na{e majke. Pro{irili su se

zidovi na{ih domova i ono {to ih je nekada krasilo - mir, vera i qubav - prodato

je na licitaciji kao stari name{taj.

Mi smo na prelazu, na granici jedne i druge epohe, na sukobu dvaju

raznolikih ìvota, patrijarhalnosti i civilizacije.

Iz na{eg pepela ni}i }e drugi qudi, sa drugim navikama, drugim

ose}ajima i drugim mislima. Mi ih ve} ose}amo u sebi, ali mi nismo {to }e oni

biti. Na{e je doba rodilo nas - polutane, a mi }em roditi Hamlete!...

Svet smatra za sre}ne one koji prespavquju ovo doba, a ja smatram za

glupe one koji oplakuju ovo doba.

Pred nama je bilo pokolewe odlu~no u idejama, istrajno u radu; za nama

dolazi pokolewe koje }e sumwi~iti. Ne nalazite li da smo mi pokolewe koje treba

da se smeje?

Smejmo se, to je jedino zadovoqstvo! Smejmo se, ta i onako je malo

zadovoqnih! Pitate li ; kome? - Ta prvo sebi, pa onda onom do sebe, pa onome vi{e

sebe, onome {to je pred nama i onome {to ide za nama..."

Da, smejmo se - Posleratnim pesni~kim 'bardovima' (Popi,Pavlovi}u i Rai~kovi}u, i nizu drugih), kritici ( i ne samo oficijelnoj) kojaih je vi{e hvalila i teto{ila, nego {to je poku{avala da ih razume skroz ivrednuje realnije. Ovi pesnici su dugi niz godina urednici u najuticajnijim

13

komunisti~kim, nameta~kim izdava~kim preduze}ima. Proizvo|a~i - kaoizdava~i - mutanata pesnika. Kao izdava~i, urednici, spomenuti uop{tenisu podvrgavani ozbiqnijem kriti~kom sagledavawu - niko ih jo{ nijepropustio kroz finije kriti~ke filtre. Grupni portret ovih urednika je,verujem, anticipirao Nu{i}, saslu{avaju}i, se}ate se ve} koga, upoàreva~kom zatvoru 1888. godine. Ja to kaèm duboko svestan da ìvimo uvremenu " u kojem se istina ne voli i ne traì. Ona sve vi{e ustupa mestokorisnosti i interesu, voqi za mo}. Neprijateqstvo prema istini utvr|ujese ne samo nihilisti~kim ili skepti~kim odnosom prema woj, nego iwenom zamenom ovom ili onom verom i dogmatskim u~ewem u ime kojeg sedopu{ta la , koja se smatra dobrom, a ne zlom. Ravnodu{nost premaistini ve} se i ranije odre|ivala dogmatskom verom, koja ne dopu{taslobodno tragawe za wom. (...) Na{a epoha se odlikuje izuzetnomla`no{}u, i to posebne vrste. U~vr{}uje se la kao sveta du`nost u imevi{ih ciqeva. zlo se opravdava u ime dobra. To, naravno, nije novost.Istorija je uvek volela da opravdava zlo vi{im ciqevima (lukavsttvomuma kod Hegela). Ali u na{e vreme, to je poprimilo ogromne razmere... "(Nikolaj A. Ber|ajev, CARSTVO DUHA I CARSTVO ]ESARA, NoviSad, Svetovi, 1992, 136 str. - str. 5 ; Gnoseolo{ki uvod > BORBA ZAISTINU)

Spomenuti izdava~i - urednici deluju dugi niz godina, u " zbrci " , ukojoj vode}u ulogu ima politika, jedna sasvim odre|ena i pogubna, u zbrci ukojoj su ba~ene slovenske zemqe, od Rusije do Srbije (naro~ito posle Drugogsvetskog rata)...

Hvala Bogu, napisao sam RELIGIJU POEZIJE, 1 - 2, u kojoj sam ,u okvirima studija o kwièvnoj istini i o srpskoj kulturi i poeziji 20.veka, izneo dosta detaqa, dosta argumenata o - pogubnosti dejstva volujskogkoncepta. Ta kwiga je objavqena 2002. godine, u okviru mojih DELA, a zatim jepublikovana i na Veb sajtu ZAVETINA (www. zavetine.com./ religija poezije).Dostupna je (intelektualno radoznalima) ovde, ali i ~itaocima {iromzemaqske kugle ! Ta kwiga je objavqena i na kompakt disku UMETNOSTMAHAGONIJA ( DELA Miroslava Luki}a u 40 kwiga, plus 3 studije <decembar 2003. )

Da se ne ponavqam : U spomenutoj studiji izneo sam dosta toga {torasvetquje ovu i ovakvu antologiju...

" ovek je bi}e koje vrednuje, koje odre|uje kvalitet. Odre|enevrednosti i ure|ewe wihove hijerarhije je trancendentalna funkcijasaznawa. âk i divqak vrednuje. Ali u na{em svetu hijerarhija vrednostije izvrnuta, niè je postal;o vi{e i vi{e je ugu{eno..." (Ber|ajev, isto, str.57).

To se ponavqa u srpskoj kulturi i poeziji tokom ~itavog 20. veka, anaro~ito u drugoj polovini wegovoj.

U srpskoj kulturi i poeziji toga vremena vlada carstvo laì, u koje

14

je zagwuren ~ovek. Teror je primewivan i u kulturi. Teror je primewivan idrugim perfidnijim sredstvima u kulturnom i javnom ìvotu. Posleratnukwièvnu kritiku, marksisti~ku, treba odbaciti, {kartirati. Pre }e nasrazumeti volovi, ako progovorimo o hijerarhiji vrednosti, negomarksisti, "jer oni ne prihvataju samo postavqawe pitawa o vrednosti, zawih postoje samo nu`nost, korist, bogatstvo" (Ber|ajev, str. 59).

Kriti~ari su postajali - posle Drugog svetskog rata - oni koji supro{li temeqnu dresuru marksisti~kih prethodnika.[kart je proizvodio[kart.

Koliko u srpskoj kulturi i poeziji, uop{te u stvarala{tvu duhovnekulture, religioznih, spoznajnih, moralnih i esteti~kih vrednosti imaduhovne aristokratije?

Ako priznaju L. Kosti}u maestralnost, zbog wegove Labudove pesme,napisane na po~etku 20. veka, za{to kroz ~itav vek zatim laù sami sebe idovode u pitawe pesni~ku i ~ovekovu te`wu prema apsolutnom? Zar nisuznali {ta zna~i i{~ezavawe duhovne aristokratije?

Uvek je sa najvi{ih mesta vlasti aminovano - sve - pa i u umetnosti.Veliki pesnici, koji ne behu blizu vlasti, u drugoj polovini veka, zavr{avalisu u paklu (poput Vinavera, recimo). Jedino se Crwanski pod starost vratioiz emigracije u Titoslaviju, ali - koju je to novu kwigu poezije napisao posletoga ? Ne moè se i{~ezavawe kvaliteta nadomestiti nametawem stvarala~kihporaza! Jugoslovenska revolucija nije bila integralna , celovita izmena ~oveka,qudskog dru{tva, ve} promena ode}e. I na tome je izgubqeno toliko godina...Ona nije dala i izbacila velike stvaraoce - individualne, nikome i ni~emunepod~iwene..Kulturna elita u Srbiji je smr}u Vinavera preìvqavala te{kukrizu, i{~ezavala je, dok nije skoro sasvim i{~ezla. Tzv. posleratnimodernisti i wihovi kriti~ari i tuma~i nikada nisu bili kulturna elita !

Formira}e je stvaraoci koji pre svega i iznad svega znaju svojudu`nost : zna~i, znaju da ~uvaju svoju stvarala~ku slobodu Treba li da navedemwihova imena? Bilo bi kontraproduktivno po te autore. ... Ve} sam naveo imenaonih pesnika koji su prihvatili ~iwenicu da stvarala{tvo duhovne kultureuvek ozna~ava po{tovawe hijerarhije vrednosti, jedinstvene hijerarhijevrednosti koja moè biti opravdana !...

Antologija Nesebi~ni muzej Plus ultra (tj. ovo kona~no izdawe), netraì od sveta, spoqa{nosti, okoline, tj. ne traì od neobi~nih " dràvnihvolova " , ono, {to joj oni ne mogu dati. Pesme pesnika, ili stvaralacapoligrafa, nisu birane prema jednom ar{inu, ve} prema onome {to stoji unaslovu izbora, nazivu ove antologije. Izvesne pesme odre|enih pesnika 20.veka ukazuju na put od Alajbegove slame, koju jo{ uvek `va}u ili na kojoj leè,neobi~ni dràvni volovi, prema Istini, i prema tragizmu ivota, koji, zar ne,postoji, od trenutka kada je onaj poàreva~ki vo smazao Nu{i}ev buket dotrenutka kada sve ovo zapisujem. Siguran sam da ovo ne}e razumeti ni

15

najmisleniji i najhvaqeniji dràvni neobi~ni volovi! Ja ovo ne pi{em zbogwih. Ni zbog kriti~ara i pesnika mutanata, kojih ima, vi{e nego pleve, usrpskoj kulturi i poeziji. Ni zbog pseudo - istori~ara srpske kwièvnosti !Ja se radujem {to ovo pi{em, nema nijedan razlog da budem tuàn, ni da budeiko tuàn, jer je svaka tuga, kako je podvla~io Vinaver, izgovor za novu tugu.Srpskom kulturom i kwièvno{}u dominira kroz ~itav 20. vek izvestanfatalizam i tuga : ~ini se da su mnogi bili ro|eni da budu tu`ni, a tolikime|u pesnicima nisu umeli da to budu kako treba, i mnogi su, mnogi,traìli ma kakvu sitnicu za izgovor. Tuga je u mnogim pesnicima a ne uonome {to joj sluì...

Pesni{tvo je put ka pravdi... Poezija je vi{a vrsta pravde...Pisa}e Vinaver 1913. godine. Da li u poeziji najhvaqenijih srpskih pesnika20. veka ima toga? Za kakvu su to oni uobraènu celinu u svemu i sva~emu bilisvoj boj? Jesu li ispunili svoje zadatke i du`nosti ? Nisu... Nisu pobedilisudbinu. Nisu je pobedili ni ona posleratna dva pesnika, koje su predlagali zaNobelovu nagradu (Popa, Pavlovi}...)

Je li unapred zapisana sudbina svakoga ~oveka, ptice, psa i vola?Ako jeste, ako je unapred zadata, moè li se pobediti?I ko ju je pobedio?Da li je ovo jedno od onih hipoteti~kih pitawa, na koje ne treba

odgovoriti? Da li je ovo jedno od onih pogre{nih pitawa? Ako jeste, koje jepravo pitawe?

U periodu 1988. - 1998, poku{avao sam da odgovorim na pravo pitawe(naravno, ono {to sam ja smatrao da je pravo pitawe jednog pesnika!), u ambijentucrvenom, fatalnom, apsurdnom... Zapisivao sam svoja razmi{qawa belim,tajnim mastilom. Naj~e{}e re~i u tim zabele{kama behu : QUBAV, VERA iNADE@DA. Te re~i ispisuju na lecederskim srcima, koja se prodaju nava{arima. Da li su lecederska srca na{ simbol neprekidnogkontinuiteta, tradicija koja traje?

Prodavali su se na va{arima dok je robijao Nu{i}, zna se gde ;prodaju se i sto godina docnije, danas. Vi{e i boqe se prodaju nego kwige ikwièvni ~asopisi... Nemam ja ni{ta protiv lecederskih srca i va{ara, inaroda u naj{irem smislu re~i; ~ak bih mogao da potvrdim kako ga volim; ali- na daqinu! U stvari, gde je narod? Ne vidi se narod, ve} crvena boja "kojajedino ne godi bikovima, kalu|erima i }uranima... boja od koje se gradirepublikanska zastava i àndarmska uniforma" (Nu{i}). Ne godi nimeni, iako nemam nikakvih srodnosti sa bikovima, kalu|erima, }uranima,republikancima i àndarmima...

U poàreva~kom kaznenom zavodu Nu{i} je zapitao stoku, pouputstvu starozavetnog Jova, da bi ga stoka nau~ila - o pro{losti,sada{wosti i budu}nosti. Neverne Tome, a ve}ina Srba je takva, pogotovuusmeni tipovi ili ne~itaoci, neka potraè Nu{i}eve Listi}e pisane u

16

}eliji br. 11. Pisca je, navodno, posetila izvesna gospo|ica i poklonila mu"buketi} kao uspomenu na na{u qubav". Evo {ta se zbilo posle sa timbuketi}om:

"Ja sam buketi} metnuo na prozor, me|u re{etke. Hteo sam daspojim qubav i ~e`wu, to je u ovom momentu raspoloèwe moje du{e! Izaista, ako je krst izraz vere, lenger nade, a srce qubavi, to ni{ta lep{ene moè da bude izraz ~e`we do apsanske re{etke. I zamislite, - jutros jepri{ao mome prozoru jedan vo. To nije bio obi~an vo, jer je, verujte, svojomozbiqno{}u stekao od prve moje poverewe, no koje je on proigrao. Kad se ve}pribliìo mome prozoru, do~epao je sa najve}om halapqivo{}u onajbuketi} koji je izraàvao uspomenu na na{u ve~itu qubav. I ja sam moraosvojim ro|enim o~ima da gledam kako on preìva moju veru, qubav inade`du. Ono istina, to se troje ~esto preìva, ali ipak - proklet bio ceovolujski rod!..."

Nu{i} je prvi pisac koji je saslu{avao - vola! Pitao ga je ko je i kako se zove, ali vo je }utao i bacao ga u o~ajawe. Na

kraju ga je ipak naterao da progovori - ko je po opredeqewu? " Dràvni vo " .Pitao ga je i da li je pismen. " Jesam, i pi{em qubavne pesme! " Dràvni voje priznao piscu da mu je savest pritislo salo, i da ga uop{te ne mu~i~iwenica {to hiqade hiqada wegove rogate bra}e jo{ uvek nose jaram i jednuogrizinu. Nu{i} se i{~u|avao, a neobi~ni srpski ili dràvni vo, koji je uzto jo{ i pismen i pi{e qubavne pesme, izneo je svoju argumentaciju...

" - Nemojte se i{~u|avati, poslu{ajte me! Budite mirangra|anin, skidajte kapu svakom ko je ma i malo vi{i od vas, pa makar vasi rogovima prestizao u visini ; nau~ite se da se dubqe poklonite; nau~itese da pomalo i kolena savijete, pa kad vas grba~a zaboli, nemojte setuìti, ve} ka 'te svakom da je to od nazeba. Velikim qudima nemojteistinu u o~i govoriti, a najmawe smete tu pogre{ku u~initi premavladaocima i ènama. Vlast i punicu nemojte vre|ati; nemojtezaboraviti da ~esto darujete ènu i one koji su stariji od vas u slu`bi.Kad vas ko udari pesnicom, vi se nasme{ite i ~e{ite se tek kad odete ku}i.Ako se s va{om ènom zabavqa kakav veliki ~inovnik, vi se pravite kaoda ne vidite. Nau~ite se da ba{ onda }utite kad vas savest godni dagovorite, pa }ete se ubrzo uveriti da je }utawe - zlato. Kad vam ho}e daskinu kaput za kakvu da`binu, vi recite da imate jo{ jedan kod ku}e. Kadvas ko pohvali recite da niste zasluìli, a kad vas izgrdi, nasme{ite se.Budite uvek spremni da kaète vladaocu da je plemenit, èni da je lepa,panduru da je mudar, spisatequ da je genijalan. U novinama ~itajte samooglase, a da bi vam se malo razgalio duh, moète ~itati i op{tinskeobjave {to se po uglovima lepe. Eto, to vam je moj savet, radite tako i vi sene}ete kajati; ima}ete mira i na nebu i na zemqi, i goji}ete se!

- A ne bi li se ogre{io prema samom sebi?- To je mawi greh no ogre{iti se prema prilikama. ovek sam sebi

17

moè i da oprosti, a prilike kad se o wih ogre{ite, ne pra{taju!- Hm!...- U tom nam neko prekide re~. Do|e jedan ~uvar i munu nogom mog

savetodavca u trbuh. On se okrete pogleda ga mirno, pa zatim mignu menilevim okom.

- Ali, to vas boli? - pro{aptah ja.- Ta da, boli me, - ot{aputa mi on - ali ovaj me tera da idem u

{talu, jer mi je poloìo lepo i ~isto seno a ne ogrizinu.... " Dakle, dràvni vo, koji je pismen i pi{e qubavne pesme,

stanovnik {tale i tamaniteq sena a ne ogrizina, ima svoju volujskufilozofiju ìvota i sudbine. Ona se, udubite li se dubqe, poklapa sasu{tinom birokratske i moderne kwièvnosti, jedine kwièvnosti, ilivladaju}e ovde, nastale prema prilikama. Najpoznatiji weni predstavnicipredstavqeni su u svim istorijama srpske kwièvnosti objavqene na srpskomposledwih sto i kusur godina. Te istorije su napisane za obrazovawe iedukaciju potomaka dràvnih volova, to je zajedni~ka crta svih tih istorijakwièvnosti, od Skerli}a i Dereti}a do Novice Petkovi}a...

U drugom, dopuwenom i zasla|enom izdawu NAJNOVIJEPANTOLOGIJE srpske i jugoslovenske pelengirike (Beograd, 1938) -zanimqivoj gra|i za jednu studiju o nevolujskom pristupu srpskoj kulturi ikwièvnosti 20. veka, Vinaver daje u dodatku, u Li~nim podacima, iparodije : medaqone - portrete glasovitih ... pisaca birokratske kwièvnosti,pa i - Dr - a Branislava Nu{i}a (str. 187). Vinaver je, donekle, nepravedanprema Nu{i}u! Ako i postoji, u Srba, nekakav bledi trag modernizovawakwièvnog izraza, u posledwih sto dvadeset i koju godinu unazad, onda su toListi}i Nu{i}a, pisani u kaznenom zavodu. Nu{i}ev vo, elem, nijeobi~an vo, to je neobi~an vo - to je simbol i metafora, istovremeno, kojina najta~niji na~in izraàva, su{tinu kwièvnosti nastale premaprilikama. Ako bi se, napokon, neko prihvatio da napi{e istoriju srpskekulture i poezije posledwih stotinak godina, morao bi da se pozabavineobi~nim dràvnim volom, koji je u stvari zaklonio na{u kwièvnost, kojaje, samo na{a, koja jo{ uvek, ni na kraju 20. veka, nije - kwièvnost u jednomsvetskom smislu. Mo`da je Nu{i} posledwi srpski pisac, predstavnikprimitivnih qudi, koji je imao jasnu svest o tome ? Imao je, uvi|aju}i razlikuizme|u dràvnog vola i sebe, dakako.

Nije, ~ini mi se, va`no odgovoriti na pitawe : Ko je moderniji ?Nu{i}, ili Andri} i Crwanski? Vinaver ili Vasko Popa, MiodragPavlovi}, Stevan Rai~kovi}, Ivan V. Lali}? Nu{i} ili Marko Risti},Du{an Mati}?... Vinaver je, kao izdava~, objavqivao Nastasijevi}a, RastkaPetrovi}a, Crwanskog, - svi su oni dobili Sabrana ili izabrana dela, aVinaver ni ogrizine! Vinaver, dakle, kao ni Nu{i}, nije bio dràvni vo!Vinaver je, ponavqam, nepravedan prema Nu{i}u!...

18

Tradicija " dràvnih volova " , neobi~nih, u srpskoj kulturi ikwièvnosti apsolutno je nepodsticajna. To je tradicija sala, sena iliogrizina... To je tradicija PRTQAGA.

Moè li se pobediti sudbina? Vinaver se nadao 1913.godine da }e ~ovek pobediti sudbinu.

“ 163. Ima dvojakog fatalizma: najpre, onaj glupi, lenostmozga, o~ajawe posle svr{enog fakta. A ima i jedan drugi.aktivni.

Ako je ~oveku dosu|ena, bar u najop{tijim potezima, nekasudbina, on ne treba nikad da klone, nikad da o~ajava. On morasebi re}i :Ja ne znam svoju sudbinu, ko zna koliko prijatnoga iodbroga ona jo{ krije, treba samo ~ekati.

Mislim da je sudbina odre|ena u toliko {to nam je izborograni~en, t. j. nemamo da biramo izme|u mnogo ìvota i na~ina,nego izme|u jednog dosta malog broja.

Zato i mislim, da treba {to vi{e raditi i stvarati,kako bi nam i izbor mogao da se pro{iri, kako bi brojmogu}nosti koje nam stoje na raspoloèwu, postao {to ve}i.

Mislim, da je to ose}awe kada se ima puno mogu}nosti zaizbor, da je to ponosno ose}awe duhovnog, sudbinskog bogatstva,ono, {to najvi{e ohrabruje ~oveka da ìvi i radi.

Svi mi ìvimo za to, da dostignemo {to ve}ebogastvo mogu}nosti za stvarawe na{eg ìvota; tako, da sejednoga dana skala ta toliko popne, da nam se u~ini da mistvaramo na{ ìvot. I zaista, mi }emo ga stvarati...

Nadam se, da }e ~ovek pobediti sudbinu...(Vinaver, MISLI, Beograd, 1913, 160 str. ; str. 82 - 83.

Pi{~evo izdawe.)Tako Vinaver pi{e sa nepune 23 godine!Uporedite Misli

sa Andri}evim Ex Pontom i Nemirima (1918, 1920), pore|ewe ne}ei}i na {tetu Vinavera, naprotiv! Pogledajte u MISLIMA o ~emuje i kako pisao 22 - dvogodi{wi Vinaver, i pogledajte, proverite,uporedite - {ta je sa dvadeset i tri godine pisao Andri}, Crwanski,Nastasijevi}, Rastko Petrovi}, ili Vasko Popa, Miodrag Pavlovi},Stevan Rai~kovi}...Provera ne ko{ta mnogo; par meseci ~itawa...

Vinaver se ve} sa 23 godine disciplinovao, kako sam veli,pa su se wegove misli i èqe znale... skromnoga dràti skrovi{ta.Ponovi}u, po ko zna koji put, Vinaver je bio umetnik poèqnogastvarala~koga razvoja. Ose}ao je i poznavao muziku, umetnostuop{te, ostavio nesumwive tragove i dokaze o tome. Sve ga jeupu}ivalo na to da postane - poligraf, {to je i postao. Sakrili su

19

ga i jo{ uvek ga skrivaju i iskqu~uju iz srpske kulture i kwièvnosti- sebi~ni i mawe darovitiji i mawe plodonosniji. Nije Vinaver savi najja~i u humoru, Sa 23 godine on je nalik na reku {to jo{ nijekorito izdubila, {to ne zna granice svome toku; sa 48 godina (1938),ve} su se u Vinaveru kristalisali kristali bi}a. Svojom ve{tomrukom i pronicawem, Vinaver je pred Drugi svetski rat postao ono{to treba da bude. Zadihana lokomotiva budu}nosti. Tu ~udesnuspravu stvorio je samopregor, na po~etku i na kraju. Ne znam ni jednogdrugog srpskog kwièvnika koji tako priqe`no svoje riznicepriprema popuwava kao Vinaver. înio je to ve} kao autor MISLI,izvanredne kwiìce, kao {to je i Ber|ajevqeva Religijastvarala{tva, a obe te kwige je zatrpala lavina stra{nih doga|aja:Balkanski, Prvi svetski rat, Oktobarska revolucija... Razmi{qao jeVinaver o budu}nosti, roditeqski joj ostavqaju}i slobodu da seopredeli. Pri ulasku u ìvot ne postavqam joj uslove. / Tu svesnui drsku budu}nost ne samo ~e`wivo volim,ja je i mrzim duboko. /Kako je poniàvaju}e biti rob, ma i sebi samom (Misli, str. 87).

Sme{no je traìti rehabilitaciju Vinavera kao pesnika!Tomoè samo pasti na um budalastim birokratama. Treba {tampatikriti~ko izdawe Vinaverovih Sabranih dela, {to pre, prvo,zarad ukqu~ivawa ovog velikog pisca i intelektualca u kulturu ikwièvnost koju je veoma zaduìo; drugo, zbog nara{taja kojinadolazi, i koji nije otrovan neznawem i svim predrasudama svojihdedova (onih ro|enih posle 1925!). Vinaver je, ponavqam, pobediosudbinu, onog trenutka, kad je ovo zapisao: Nek se razvijam i nekapropadam, ta to i jeste ìvot. I samo to jeste pravi ìvot. / Isvaki razvitak i svako propadawe, svako ra{tewe i opadaj,veli~ina i dekadenca, svako pupqewe i svaki sparu{aj postoje,di{u, ìve svojom egzistencijom (Misli, str. 89)

Centralna figura moderne kwièvnosti srpske, Vinaver, evo{ta veli o modernom umetniku: Modernom umetniku daju ponekad isuvi{e pomo}nih sredstava i on se navikava, pored svojihzdravih nogu, na {take. Prirodne nauke, matematika,psihologija (Misli, str. 90 - 91, 1913. godine!)

Moderna srpska kwièvnost, vu~e sa sobom svoj mu~niprtqag. O tome je u srpskoj kwièvnosti Vinaver jedini ostaviorazboritije nagove{taje, diskretno ukazuju}i na zlo~ince i }ifte:

“Zlo~inci i }ifte ( a pod ovim imenom podrazumevamsve zlo~ince protiv lepote) i ako zgaze pod noge izvesneprincipe, kaju se. Oni su uspeli da promene svoj ìvot ali imnije po{lo za rukom da promene svoj moral prostih qudi. Po~elisu da se pewu na bele, na studene Alpe samoqubqa i

20

samoiskqu~ivosti ali su pretovareni prtqagom kog ne mogo{eostaviti na dnu. Mnoge tako mu~i prtqag (Misli, str. 91).

Pi{u}i o celinama, Vinaver dolazi na misao :198. Poezija je vi{a vrsta pravde. @alimo ono {to

izgleda nepravedno sa gledi{ta jedne vi{e celishodnosti... (isto95)

U posleratnoj srpskoj kulturi, kwièvnosti, kwièvnojkritici, caruje jedan poguban i kratkovid nemoral. Kad ho}e dapredstave nekog tobo` velikog pisca, kriti~ari potegnu argumente ifusnote koje ni don Kihot ne bi razumeo, ili se predstavqaju jasnimstilom, koji je jedino dobar, kako je Vinaver zapazio, za matematiku iminerale! Samo pre nekoliko nedeqe zaprepastio me je slu~aj jednogkwièvnog kriti~ara (objavqen u Borbi), sro~en u hvalidbenomkli{eu, koji na sva zvona hvali Sabrana dela MiodragaPavlovi}a! Da ironija bude ve}a, taj je kriti~ar doktorirao naVinaveru, i pristao na la`. Jer nije uop{te re~ o Sabranim delimaM.P. , ve} o delima po izboru pisca, a to je ne{to sasvim drugo! Istikriti~ar je sastavio, ne tako davno, i jednu kupusaru tzv. religioznepoezije, iako je ne tako davno bivao ~est gost na tribinama tzv.marksisti~kog centra beogradskog gradskog komiteta...

Opet Vinaver: Onaj ~ija iskrenost nije lepa, trebao bi dalaè za qubav lepote. Ali ni{ta stra{nije no ru`na la`(Misli, str. 97)

Vinavera je, kao mladog ~oveka, bolelo {to imam u sebine{to nepoznato, {to }e da nadvlada. To nepoznato bi}e daqiìvot moj jer je ovde sve poznato, sve dosada{we - smrt (isto, str.99).

Vinaver je dao i jednu -svetlu i preciznu impresiju selewadu{a (str. 109. Misli) (Moèmo da zamislimo da ima u ~ovekuvi{e razlomqenih du{a i da svaka razlomqenost gradi svoj mosti da se svaka posle javqa u novom obliku ( u dru{tvu drugih, novihdelova) da most nastavi. Svaki deo nastavqa za sebe...)

Vinavera su posle rata predstavqali i nastavqaliparcijalno, daju}i na ka{i~icu samo neku od wegovih razlomqenihdu{a - i to je najvi{e {to su dali. Celovitog Vinavera nisu videli.

Birokratski pisci - pesnici, prire|iva~i, kriti~ari,nazovimo ih vinaverovski -drumski qudi, nisu pomagali Vinaveruda pobedi sudbinu, oni su stvarali ne{to drugo. Ono {to jedinomogu - drumski qudi. (Drumski qudi, koji su se bojali opasnostiprelaza izme|u dve poznate i primqene misli, ru{e}i stalno,na~inili su u sebi prazninu. Sve je blizu, jer ni~ega nema, str.108 Misli)

Vinaver nije najdubqi u humoru, ve} u misti~nom. Misti~no

21

ga je upu}ivalo na bogo~ove~anski realizam. Kao 23. di{wak Vinaverzapisuje:

247. s. Poneki put, po{to smo nastavili pro{loga sebe.....(Dobijate li vrtoglavicu: zamislite, splet mostova raznekonstrukcije i izgleda, kroz beskrajnost prostora!.... susre}emo sesa samim sobom, na sopstvenoj liniji koja se ukr{tava. Tadaimamo misti~no ose}awe sebe. Tada nam se u~ini zaludan svakinovi povratak - jer smo se vratili u sebe. U stvari ima samoukr{tawa. Idealan slu~aj : vratiti se istom zatvorenomkrivuqom. Ali na{a linija bi}a nikada se ne zatvara. Mi se sasamim sobom doti~emo, sudaramo, sukobqavamo, ali se nikadsami u sebi ne gubimo, sami u sebe ne uti~emo. Mi nismo more nassamih... (isto, str. 109 - 110).

To je sve zapisano posle razmi{qawa o seobi du{a, tj. ukontekstu razmi{qawa o besmrtnosti.

Ne postoji jednostavan i kratak put prema umetni~kom opusuVinavera i uop{te prema srpskoj poeziji 20. veka, a posebno onoj, kojapripada visokoj poeziji, onoj koja izvire iz kulta i koja lebdi iznadmora sa ostrvima }utawa (muzike).

Koliko je posleratna kultura i kwièvnost podlostiu~inila prema qudima i pokojnicima bez odbrane, na primer - premaSv. Stefanovi}u i Vinaveru!

Antologija NM, ovo izdawe, dopuweno i kona~no,pristalo je na obalu, pospremiv{i 20. vek srpske poezije. Ona jeprikupila ono {to ponajmawe pripada birokratskoj kwièvnojcelini toga veka. Sva tri prethodna izdawa, u Prvom Registru,imala su predgovore, u kojima je, pored svih obja{wewa, dato i nizbitnosti, i svaka je od wih na prvi pogled vezana - za nebitnost,nekarakteristi~nost, koja nas privla~i po izvesnim zakonima.Najpre imako dejstvo na nebitno. Ono nam je tajni pomo}nik ujuri{u na bitno (Vinaver). Na~elno gledano, u kona~nom izdawuNM, nisu na{li mesta oni pesnici koji samo konstantuju i koji samoobja{wavaju, koji se igraju sa ose}awima bez wihove podloge.Pogotovu nisu na{li mesta oni pesnici, koje stvarala~ki razvojnije ni poveo put bogo~ove~anskog realizma.Su{tinu togaose}awa izrazio je dvema re~enicama Vinaver: U svakoj stvari, kaduplovimo u misti~ni ~as, boli nas pretwa obratnog (koga i neznamo). Tada, time, boli nas sve neznano (Misli, str. 105).

Tradicija bezdane kwièvnosti je nemoderna. Ona nikada nijeimala upori{ta u birokratskoj kwièvnosti, me|u preìvarima izavodnicima. Tu kwièvnost ne mu~i prtqag, i ona uvek i otvoreno pri~a}ifti o smrti kao faraonu wegove sluge.. Neka se pla{i sam sebe. Boga jesmeo lagati jer je bog velik, plemenit i dobar. Sebe ne}e smeti, jer sepoznaje. Te{ko }ifti : pre mu je gospodar bio bog a sad je on sam...

Decembar, 2003 - januar 2004.U Beogradu

22

REGISTAR II

AZBU^NIK

TRAGEDIJE QUDSKOG

POSTOJAWA

I UTOPIJA. SFERA

MISTIKE

Transfer iz Skladi{ta

Sektor 1 ( poezija, 1900 - 2001. )

23

Ovo nije uvod u Katalog ma|ija,ove redove diktiraju fatamorganeJEDNE NEMOGU]E KWIGE - one [ejkinefatamorgane - IAKO TAJ OBLIK RITUALA, IGRA KOJA U HAOSUOTVARA PUT KA SVETLOSTI, VODI DO ÂSA KADA ]E PROSTOR\ubri{ta, RAZMAKNUT SNAGOM TRUQEWA I OZDRAVQEWA, POSTATICARSTVO SLOBODNIH POKRETA, ON OSTAJE SAMO MRE@ABROJNIH MOGU]NOSTI,LAVIRINT SAÎWEN OD BEZBROJ PUTEVA. I ZATO, KO NE MO@EDA SE ISKUPI, NEKA SE NE UPU[TA U OVE JERESI.SVA TA ODILA@EWA NIKUDA NE VODE, A SVA SU MOGU]A,MADA PONEKAD, IZNAD TRESETI[TA I MALIH BARA, TAKO DAPULSIRA KORA @ABOKREÎNE, IZNAD ZAR\ALIH ÊKRKA IZELENIH STAKLI]A, IZNAD GOMILE [QAKE, VIDI SE Zamak.I KAD TO NE BI BILA OBMANA PUNOG ÂSA, KA OVOM CENTRUUKAZAO BI SE PUT, PREMA KOME BI SVI OSTALI POSTALIVELIKA LEPEZA, XINOVSKI LEVAK, RAZGRANATO DRVO. - Leonid[ejka je znao, zaista znao , kako se to radi -PRWE SE NAKUPE OKO ISTINEme{a se ìvo i mrtvokuva se dok ne zagori

Objavqivawe ove sveske zahteva nekoginvestitora - ne dràvu, pomo} koju ona~ini samo moè da oslabi, stvaraju}ipoltrone i meku{ce, a ne da oja~ava...

Aleksandar Luki}, EvropaBeograd, Vreme kwige, 1995, str. 11-12

25

Na{i dani

Razavilo se crno vreme opadawa,Nabujao {qam i razvrat i poroci,Umrli su svi heroji i proroci.Razvilo se crno vreme opadawa.

Progledale sve jazbine i kanali,na visoko podigli se sutereni,Svi podmukli, svi prokleti i svi maliPostali su danas na{i suvereni.Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i }ivoti,Ismejane sve vrline i po{tewa,Poni`eni svi grobovi i `ivoti,Uprqano i opelo i kr{tewe.Pokradeni svi hramovi i }ivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,Pobegao duh jedinstva i Bog rata;Obesismo sve praznike i tribune,Gojimo se od grehova i od blata.Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velika{e,Dostojanstva podeli{e idioti,Lopovi nam izra|uju bogata{e,Mra~ne du{e nazva{e se patrioti.Od pandura stvorili smo velika{e.

Svoju mudrost rasto~imo na izbore,Svoju hrabrost na podvale i obede,Budu}nosti zatrovasmo sve izvore,A poraze proglasismo za pobede.Svoju mudrost rasto~ismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;Od nesre}ne bra}e na{e, od robovaZatvorismo o~i svoje i xepove.

Mesto svetle istorije i grobova,Ostala je jo{ pra{ina na hartiji,Ko jedina uspomena na xinove;Sad svu slavu prona|osmo u partiji,

26

Pir poruge dohvatio sve sinove.Ostala nam jo{ pra{ina na hartiji.

Pod sramotom ìvi na{e pokolewe,Ne ~uju se ni protesti ni jauci;Pod sramotom ìvi na{e javno mnewe,Nara{taji koji si{u ko pauci.Pod sramotom ìvi na{e pokolewe.

Pomra~ina pritisnula na{e dane,Ne vidi se jadna zemqa na{a huda;Al kad poàr poduhvati na sve straneKud }emo od svetlosti i od suda!Pomra~ina pritisnula na{e dane.

Vladislav Petkovi} DIS

*

(...) Ponekad vas ~ujem gde govorite o velikim mislima, {to se kodvas iznenadno i bez va{eg truda rode. Ko ih rodi, mnogopametni? Kako serodi{e bez oca, kad priznajete, da im vi niste roditeq?

Zaista vam kaèm : otac im je Duh Svesveti, a majka preostalidevi~anski kuti} du{e va{e, u koji Duh Svesveti jo{ sme da u|e.

Tako se ra|a svaka mudrost i na nebu i na zemqi : od Devojke iDuha Svesvetog. Nad devi~anstvom prve ispostasi zalebdeo je DuhSvesveti, te se ordio Sve~ovek, Mudrost Bo ja.

[to je devi~anstvo Oca na nebu, to je devi~anstvo Majke na zemqi.[to je dejstvo Duha Svetog u nebu, to je dejstvo Wegovo i u zemqi. [to jera|awe mudrosti u nebu, to je ra|awe mudrosti i u zemqi.

O du{o moja, ve~ito iznena|ewe moje! Gle, ono {to se zbilojednom na nebu i jednom na zemqi, ima da se zbude i u tebi. Mora{ postatidevojkom, da bi mogla za~eti Mudrost Bo ju. Devojkom biti mora{, da bite duh Bo ji zamilovao. Sva ~uda na nebu i na zemqi proiza{la su odDevojke i Duha.

Devojka ra|a stvarala~ku mudrost. Raspusna èna stvara jalovoznawe. Samo Devojka moè da vidi istinu, a raspusna ena moè samo dapozna stvari...

Nikolaj Velimirovi} : Iz Molitava na jezeru...

27

(...)ôvek je najrentabilnije Bo je otkri}e.Poezija nije u Ocu, niti u Sinu,ve} u Duhu, i stoga izlazi iz okovaStarog i Novog Zaveta.U poeziji se ni{ta ne pokazuje Odozgo.Duh nema svoje spise i ne poznaje pouke.I nema svoje tutore, oli~ene u sve{tenicima,ideolozima ili nazovi kriti~arima estetama.Poezija je bogolika sloboda.Otkrivawe lika Tvorca u Pesniku.

"...Bog nije odozgo otkrio da On ho}e slobodnusmelost u stvarala{tvu. Ako bi Bog ovo otkrioi uobli~io u svetim spisima, onda bi slobodna smelostve} bila nepotrebna i nemogu}a.. Istinu o slobodnojsmelosti u stvarala{tvu moè da otkrije samo ~oveksam, samo slobodnim ~inom qudske smelosti..."

"... Bog je premudro sakrio od ~oveka svoju voquo tome da je ~ovek pozvan da bude slobodni ismeli stvaralac i od sebe je sakrio ono {to }e~ovek stvoriti u svojoj slobodnoj smelosti..."

Poezija se ne odobrava i ne opravdava religijom;sama poezija je - religija...

Poezija je - posledwe oktrovewe Sv. Trojice,weno antropolo{ko otkrovewe...

Poezija se saznaje samo poezijom.

Poezija je u dubinama samog bi}ai ona je delovawe u bi}u.Poezija je sun~eva svetlost,od koje se bi}e razvija.Poezija je stvarala~ki razvoj,sun~ani napredak ìvota.

Aleksandar Luki} , LEGENDE O RAMONDAMA I RU@IÂSTOMPESKU MESEÊVOG SMAKNU]A

Beograd, Prosveta, 1999, str. 110 - 111

28

A

IVO ANDRI]

"RI\A" SVESKA

STEPENICE

îni mi se da me|u na{a prva detiwa ~uda i ~u|ewa spadaju i stepenice.Prizemne ku}e izgledale su mi uvek kao prvi i niì stepen qudskog gra|ewai stanovawa, ve{tijeg gra|ewa i boqeg stanovawa koje treba tek da do|e. Kao dami je oduvek bilo jasno da i najmawe izdizawe ravni na kojoj se kre}emo zna~i{irewe , boga}ewe na{eg ìvota i otvarawe novih izgleda u wemu, da sustepenice neka vrsta jo{ nerazvijenih i nesavr{enih krila koja daju novudimenziju na{em qudskom prostoru i ostvaruju udvostru~avawe na{ihmogu}nosti. Izgledalo mi je da se sve to postizava na prividno lak itajanstven na~in, da je sve to samo prvi stepen na{eg uspona, a da se daqi toktog smelog i pustolovnog putovawa uvis ne moè ni naslutiti, jer se moèpretvoriti u prosto i slobodno letewe sa nedoglednim ciqem.

*De{ava se da ~ovek sniva stepenice, same, bez veze sa gra|evinama,

mostovima i ulicama, ili ma kojom drugom gradskom gradwom. Stepenice kao~isti let, kao visina koja je ciq samoj sebi. A sve to nije, ipak, bez veze sa ovimna{im prizemnim gradskim ìvotom i wegovom oskudicom, teskobom ali iwegovim snom o spasewu.

*Ko }e znati kad je u ~oveku prvi put nikla misao da se u savla|ivawu

prirode i wenih zakona posluì stepenicama? Ko zna kako se polaganorazvijala, rasla, lutala, zastajala, pa se opet dizala i letela dok ~ovek nije jednogdana ostvario svoju èqu da se vine i, savla|uju}i prostor oko sebe, da sepewe, kad ve} ne moè da leti.

Vaqda prvi pomen o nekoj vrsti stepenica nalazimo u mitologiji.. Kadsu se - prema legendi - titani pobunili protiv bogova i wihove svemo}i,hteli su da juri{aju na Olimp; da bi ostvarili tu namisao, oni su u Gr~kojpodigli planinu Pelion, bacili je na drugu planinu po imenu Osa, i takopoku{ali da naprave neku vrstu stepenica kojima bi se ispeli na Olimp inapali bogove.

29

*Stepenice. Prvi koraci u posrednom savla|ivawu Zemqine teè.

Poku{aj da se prostor nadmudri time {to se ra{~lani, usitni i takosavlada.

[ta sve mogu da budu i zna~e ( i {ta ponekad zaista jesu i zna~e) za~oveka stepenice.

JOVICA A]IN

ÎTAOCU OD AN\ELA

Da bismo hodili svetom, da bismo ~uli glas koji surovo }uti u onome{to ~itamo, neophodno je Ne~astivom platiti stanarinu. Paklu kwiga, naime,pripada polovina tog nemog sveta ~iji govor zahteva da bude oìvqen u na{emjeziku i na{em ìvotu.

Tokom istorije cepidla~ki i uàsno progawana, ne~itqivost - tapaganska |avolijada kojoj dugujemo opstanak dela i ustoli~ewe i kr{ewe svihmetafizi~kih na~ela u wemu - budu}e je jamstvo za smislove koje stvaramo irazaramo u nekoj pri~i, nadomak o~iju, i ne mare}i za sve nu`nosti islu~ajnosti koje su je rodile. I pri~in o wenoj samorodnosti izvesna je igrakojoj smrt , romiwaju}i, bezobzirno propisuje prosta pravila o zavisnosti.

Uzornom ~itaocu, kadrom da ~ita ne~itqivo, poverio je nekadanema~ki mistik Johanes Sefler, pesnik nazvan An|eo od [lezije, svojnemu{ti i raspiwu}i zavet:

Volim samo jednu stvar a ne znam koju;I ne znaju}i je, ja sam je izabrao.S tim re~ima se An|eo uputio u bezimenu nauku koja nam u ludilu

kazuje da razmi{qawa mogu biti tek pri~e, da je i pri~a ona koja razmi{qa osvome ~itaocu, da i senke mogu imati svoje senke...

BRANKO ALEKSI]

KANCONA PROTIVKULTURNOG KANONA

[ Kritika pesni~kog iskustva Zorana Mi{i}a (1921 - 1976) - "Srpskakwièvna zadruga". LXIX, 464 - Beograd, 1976 ]

îsto nedeqno popodne : naetrurskim stazama pod sun~anim prozorom,tiha i znana bajka na{ih intimnih dana :

30

istorijski "Luwa i Maza" u de~jem bioskopui fudbalski stadion za vulkane rodne.Prozirni vazduh na kwizii taj mir zaustavqene kodne ma{ineprevazilaze}i svakodnevnicuzakrivaju vreme.Spokoj po~iva tek kao jedna stranaiza koje je okrenut vaàn list,a misao osovqena na ono {to se zbivazaboravila bi prazninukoja prividnim ~ini proticawe jednog dana.

Su{i se opet rubqe trenutkai {eta~a je puna riva.Da bi zategao dizginu pro{losti,Jejtsovom kowanikuuklesanom u nadgrobnu plo~u,ova hronika mora da biva otvorena ranana buncaju}em raweniku.[to ve}i broj nogu imawegov kow }e boqe stajati.

[to starija, to su vi{e izvan opasnostida bi se danas mogla ~initi buncawe,objavqena davna pisma kojima je jedna staricaiz svog izdvojenog kutkabogom kumila da je ne pomiwu"a poklonila je sebe nesebi~no i smerno jeziku

i kulturi svoga naroda, odazivaju}i se, doposledweg ~asa, poruxbinama dana, sa vi{esavesti, i poleta od sviju nas" (221 ; 1958) -

kao {to bi se buncawa ~iniladanas nekakva dnevna zapovest kao nekad (MR:)"kada na radiju slu{amo duboki, zvonki i potresni glas"sfinge sa podvezom za brkove (26 ; 1951), kao"kada jo{ uvek ìvo pamtimo wene re~i i susrete

sa wom (nedavno smo je ~uli na radiju : pozivala jeomladinu na radnu mobilizaciju glasom besprizivne

lepote i odlu~nosti, kao da je ~itala dnevnuzapovest" (223) ;

ta svakodnevnica je pro{la,i zanos je vreme promenilo kao oznojenu ko{uqu.Mi ìvimo u drugom dobu:

31

pamtimo li i ovu isposni~ku mobusa starih plakata kwièvnog bofla,lu~e}i od dnevne urote svoju povest?Mi bar slu{amo nove glasove?i poslasti~arske sintakse wihove laìjer " i onda kada govore o masovnim umorstvima,na{i spikeri tako saharinski zasla|uju svaku svoju re~enicu." - U svom dnevniku, 27. 9. 1967, Krleà pita ruquza{to {e}erna bolest sredstava masovne komunikacijesabija u redeniku otu|uju}e kuraì svoje municije reklame jedne raspevane superstrukture parazita{tampane u jeftinoj pozlati,najavqene |uture za onoga ko platikao i za onoga ko okre}e wihov telefon -kao toga treba li da te slu{am?treba li da im se javi{ sada? treba li da im po{aqe{nekoliko stihovanih komada za nedeqni konkurs,treba li da postavi{ svoj glas glupog navijawauz plau-back aplauz name{tene igreop{tinskih takmi~ewa? treba li da te i tu slu{am?treba li da i tebe brojim u pristiglim glasovimaodlu~nim po redosled za "top listu" hit parada,

i to la`no na isfabrikovanom jezikunajve}eg pedagoga - disk xokeja,onoga koji jo{ bri{e mleko sa brkova ~igre -jeziku nalik na sfingom prese~enu glistu?wegovi ideali su u osetilnoj stvarnostiprozvani po imenu, ali wegovo slovo razlikejo{ je i tek sada pogotovo objekattehnolo{kih i publicisti~kih okova :taj spetqani jezik àrgonane moè da iskaè ni jednu ~vornu misaoosim psovkom. Taj instikt klikene moè da se prilepi vimenu ovog dobalizawem pogane porcije obredne muzikei la`ne razbibrige, ne samo zato {to kusa tablete{e}erne bolesti svoje bivstvuju}e prakseglista prese~ena nadvoje, kad trebalepi nagradne kupone ali i slu`bene takse na"Paniku u parku droga" umesto panike predsnovima stvarawa (26); nema te panike predpoezijom kad se pani~i da se stigne na vreme

32

za rastegnutu kao creva i istim {ablonimabulevarskih ugaraka naloènu te-ve seriju.Evo nekoga ko nije ravnodu{an za stvar vremena,evo ne~ega {to je sasvim blizunajnovijeg imperativa trenutka kad se umesto lova~kog roga zaBU\EWA VENUS ANADYOMENE(& Pikaso u Voklizu;ma{ta ima iste uspomene?)u soliteru razleè rika malezijskog tigra "Sandokana" : - nakon te- ve serije, pojavquje se ki~ Sandokan kao hit,naveden da obuje opanke i u "{umadija stilu" zapevasvojoj (pokojnoj) dragoj uspavanku; sledipilula SANdokan za spavawepa poster Sandokana na izlozima kwiàra Prosvetena Terazijama i u Knez Mihailovoj ulici,na izlogu zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti(blagovremeno u slikarskoj {koli firma Anima persa) -kupovinom kwige (200,00 din) dobija se i besplatanposter; uz dva kompleta, dva postera.& "To su tako razne 'prosvete' "

Isidora Sekuli} u pismu, 17. 5. 1974;

to su tako razne preprènicezbog kojih domorodac bez struje uzima u trampu toster : -kola~i od blata i balkanska plata,kola~i od zlata i mezimcu su otvorena vrata.Obezbe|ena deca, ne mu~Äte se xabe,sve poslove za vas obavi}e babe -samo nau~ite da ~itate provincijalnu balkansku lekcijukad u|ete na mala vrata u rodovsku kwièvnu sekcijujer u stvari metafora o 'balkanskim seqacima'neobi~no nam odzvawa u kilavim srcima!Od 1911, u modernoj groznici, Marineti vas izaziva :"Vide}emo kako lupa slovenska du{a!" -ali uz Vu~ovu partiju narodna du{a francuski krompir,

dodaj : narodna du{a, malogra|anski vampir,kao : gu{~ija koà, masonska loàkao: malo lu{e, malo noà = ciganski ampir

i beri koù na {iqak kad novo vreme moè donetisamo neki vetropir koji idene veruju}i u banalni pogre{ni citato svetu koji se zavr{ava jednom kwigom

33

u kwizi koju osaka}eno vreme prebrojanih prstiju nosi. -Mora{ promeniti svoj dirqivi citat.Mora{ promeniti svoje slu{aoce, Pierot lunaire;nikada vi{e ne}e slu{ati kao {to su slu{ali." Mai non vo' piu cantar comi' o soleva",nije isto kao re}i"Nemogu}e je interpretirati svijet ne mijewaju}i ga:"Nemogu}e je ~itati ovo od Gaje Petrovi}a a ne preziratiiluziju da je "svaka nova interpretacija svijeta"i sama "jedan novostvoreni svijet,"nemogu}e je ne prezreti jedno "dakle" koje stvarave{ta~ku vezu - "Dakle, ne{to ~ime je izvr{eno mijewawe"ve} postoje}eg svijeta" : jer je nemogu}e ne preziratiiluziju da "qudi koju su stoqe}ima ìvjeli s Aristotelom"ili Tomom Akvinskim" (kakvih je istina bilo,kao {to moè biti i onih koji danas tako ìve sa Marksom),zamo zato i ve} tako mewaju svet : nemogu}e jene prezreti iluziju da su Aristotel ili Toma Akvinski -jedan svet, ma koliko wihova interpretacijasveta ne bila izvan ovoga sveta : ona ga ne mewasamim tim {to postoji, niti ga mewa samim tim{to se cizelira pro~itavawem iskustva da postoji.Miomir na uskoj gumenoj traci u rudarskoj jamiopruènog tela koje ne sme pomeriti,ne sme da uspravi ni glavu ni nogu ni rukuako su mu mile : kao ni Danteov Pakaona koji pri svom silasku misli,nijedna kwiga ne sadrì ceo svet ispod svog velanijedan redak od stvarnosti od we ne pravi odrazovog nestalnog spomenikakoji projektuje upaqena no}na lampana Mi{i}evom stolu, godine 1952.Oko jedne kwige i wenog naslova (49) :spomenik podignut tek tom {amaru op{teg neukusakome svako novo vreme okre}e i drugi obraz,trajni udarac zadràn na tom postoqu dnevne nesanicemasovnog subjekta umesto u revolucijuzagwurenog do gu{e u laìjugo - eksportovskog ku}nog luksuza...Taj pogre{ni citat o svetu koji je tuda bi se okon~ao kwigom,da se zavr{i jednom, to bi bilo dovoqno;u dve kwige da bude pomenut, to je ve} previ{e,

34

ali banalni citat parazitski svojim zavr{etkom ìvikao iz broja u broj ponavqan foklorni oglasna posledwim stranama novog NIN-a u boji,reklamiraju}i "garnituru na razvla~ewe" LORD({to na engleskom zna~i plemi}, gospodar ili Bog) -ali na{eg Lorda ne proizvodi neka baba roganego bawalu~ki "Vrbas"toliko svojim materwim jezikom malo gordda ne zna da li potro{a~u zapu{a~uu tubama soba, da ponudi "fikciju bivawa britanskim plemi}em u procesu 'potro{we' (dakle, sjedewu), ili mo`da gospodarski osje}aj, ili pak ono tre}e- boànski osje}aj? Koja psihi~ka struktura trebazatitrati u ~ovjeku u ~asu odluke na kupovinu?Koji red vrednota 'potro{a~a' pretpostavqatvorac (dakle ' kreator') ili distributer te robe?..." -na to bi bilo daleko lak{e odgovoritinego na pitawe, koje bi ogla{iva~ od svih onihkoje je u tekstu EPP KAO IDEOLOGIJSKA PROPAGANDASlobodan Drakuli} u zajedni~kom broju zagreba~kog Studentskog lista ibeogradskog Studenta, 9. 6. 1976, na ovaj na~in (o)pomenuo,bio spreman da povu~e svoju svemo}nu reklamersku re~? koji?koji jo{ ~ovek osim pesnika biva spremanna ìgosawe vesti o ìvotu koji isti~e iz PE[ÂNOG SATA :"O civilizacijo potro{we tro{nija od pro{we i od {evara"[to drhti{ od straha od prevara i"Od zlih jezika i"tera{ nas da bez tebe u tebi na|emo"Sumrak uteha na trgu robova"bez ikakve ve{tine"i romanti~arskog zanesewa{tva" , kako se moè pronetiu produètku Marka Risti}a (1969), govor devoj~iceJasmine \or|evi} koja u Studentu za sredwo{kolce,1972. govori da " bez utehe je"ne~iji odlutali san"o trgu bez trgovine "o trgovini bez robova" - da bez utehe jei iluzoran svet bez doma}ih psudocivilizovanih snobovailuzoran bez torpedovanih brodova "Xozef Konrad"u luci Hajfong, i bez nestalog "Sergeja Jesewina",nemo}nih sablasti pesnikove opomene i bezdanih grobovau koje je qudska svest prognana, sakriv{i se u orahovu quskudvorska lu{a & francuski krompirnarodna du{a & malogra|anski ampir brodolomnika

35

na pqusku kosmi~ke nepogode se ne}ka da li da bacikocke ili ne, da li da porekne slu~aj ili ne}e mo}i"jer ono {to je slu~ajno jeste nerazborito i ~udno - u HegelovojFenomenologiji duha, 411, -"te se i obi~ajna svest moè, dakle, kao bacawem kocke, opredeliti po tome najedan nerazborit i ~udan na~in"{to je jo{ uvek ne sigura da }e u punoj kaci apsolutataj trgova~ki na~in predstavqati wegov pravi za~inumotan u listove na{ih Nedeqnih informativnih novinakoje se obi~no ne pitaju da li garnitura "Rim II" dolaziiz Rome ili iz Kovina, "Skala" - iz Milana ili iz Dobova,"Nansi" - iz Amerike ili je od slina i gumerabike,niti bar da li je "Ku}ni bar" tvoja "Fortuna"vi{e nego klupa kraj Straduna, vi{e od robe pro{wei potro{we na svim trgovima sa trgovinomi potro{a~kim robotima slikeprogramirane parolama na stranom jezikui nesre}no programirane ideologijomkoja je odavno vi|ena u zapadwa~kom vesnikua sada joj ne staje na informisani put nijedna kwiganijedan svet nepromewenih filozofa koji se interpretirajuispre~eni mrtva~kom sandukuovoga ~oveka koji doveka jo{ krvavo pita:"otkuda, ove no}i, duva levant dekadencije?"Mu~e}i se oko jedne kwige i wenog naslovaZoran Mi{i} 1952. dodaje u jednoj bele{ci ovoumesto o burevesniku :

(52) " Dok u ùrbi ispisujem ove redove, kasno u no}, najmawe pedesetgromoglasnih kafanskih kapela (od kojih su mi tri pod prozorom i prepli}use u sazvu~ja lu|a od Habe i Honegera zajedno), pod vedrim nebom, snabdevenezvu~nicima, izvijaju svoju kolektivnu, histerijom bremenitu, uspavankuBeogradu i pretvaraju ovu no} u ne{to {to ovoga puta nije samo isto~ni vetar,neka mi 'Levantinac' oprosti za ovo svetogr|e. ' Takav je udes....' A 'Ja posadih....'Ja znam da je takav udes, da su i to nagoni koje treba pustiti da se iìve, da sui te kolektivne uspavanke nu`ne, makar i po cenu na{ih kolektivnih nesanica.A kauzalna veza ove ina~e slu~ajne napomene sa prethodnim pasusom je jednozajedni~ko pitawe : otkuda, ove no}i, duva levant dekadencije?" -

Danas se sigurno zna - ne od onih u ~ije ime 1951. Mi{i} kaè : "Imamo trideset godina, i jo{ nas uvek zovu mladima.Jo{ uvek pitamo na{e starije : kako se to pi{u pesme?" ;ni{ta mawe duva od nas ro|enih te iste 1951,

36

koji te starije danas ne pitamo ni za juna~ko zdravqe -nema vi{e teorije odraza, pa ni birokratskih mazau tom obliku agitpropa novogodi{weg Deda Mraza;ali zar s wim da ~ovek danas luta po tom pustomprolaznom poqu Kosovu i priziva wihove seni? (304 ; 1969) ;kad su neposredno nakon stabilnog kasana pitawe o svom nebuloznom "kosovskom opredeqewu"otklonili glave od bivstvuju}eg uàsada bi se privoleli nebeskom carstvu zajedno saknezom Lazarom i klasi~nom Vizantijom, veruju}i kao Mi{i}da se time privoqavaju onoj Bretonovoj vrhovnoj ta~kina kojoj se razre{avaju sve protivure~nosti (246);glumqeni krik varvarina ili pod maskom izgubqenog zavi~aja,jezik onih u kome je ìva uspomenana homerovska i kosovska vremena (243) nije ono {to moè rastvoriti napadni jezik saharina.Mi{i} je predvideo da }e po wihovom kosovskom opredeqewu"Za wima po}i i na{a nova poezija" (249), -ali oti{li su pod pokvarenom slavinom jezika u bestragadok se nisu kao Pavlovi} umorili Pindarovim {etwamadok nisu do{li do cara Laze gude}i {to je nekad bilo -Popa do Kara|or|a sa crnom ruòm u ruciLali} "O delima qubavi ili Vizantija" u kojoj J. Hristi}vidi "zalogu autenti~nosti", "put obnove klasi~nih vrednosti"kroz staze i bogaze hododarja i zemqom kojom hode vucikod trampe sa istorijom kulturesole}i nigdinu savremenosti doti~u}i pepeo re~igde su bili, {ta su radili kod vragadosadne li istorije! sa pra|edima tikve sadilidosadnog li razo~arewa! kosture iz zemqe vadilidosadnog li pitawa! ima jo{ onih koji za wimaotkrivaju kao R. Livada svoje vaskrsle Atlantideili kao S. Rakiti} napastvuju Jefimiju u SK zadruzi: -a ne kao qudsku osetilnu delatnost, praksu, ne subjektivno;nije li to zna~ilo da su samu veru ~oveka u sebe poquqanu,da su umesto razvijawa svoje produktivne delatne straneza koju je neposredno vezan i Jezik,vizantijski aleksandrinci i anti dedini na krilu klincirastrubili samo razvoj tehnolo{kog i publicisti~kog fantoma hrane}i gabesprizivnom preispoqeno{}u,brkaju}i simptom sa posledicama svog otu|ewa,do gu{e se dave}i u dnevnoj politici razbijenih atomai ostaju}i u ideolo{kom {ablonu opela i pepela

37

u gumenim cipelama na ugla~anoj poledici?Kosta Angeli- Radovani je striktan: Epoha frazira.U nave{tenom smo sukobu sa "svetom"? -Ju~e "frula{i" a danas "jeksera{i" -ju~e sentimentalizam, danas se bira neoprimitivizam -ju~e bezvredna socijala, a danas aqkava komercijala - ,re~ ide o jednoj te istoj bedi?posle svog obroka {pageti vesternaizgu`vana lica u glacijalnom dobu preko celog danasvaka dva ~asa izlaze iz bioskopskih sala "20 OKTOBAR"ostavqaju}i popquvan i ispi{anprolaz u Balkanskoj ulici. Traì se samo sebe sito mestood Plemi}kog do Zmajevog gnezda -od pe}inske bakqe i @ila Vernado nebeskih i estradnih zvezda -taj put najezda je dovoqno prisan?Prvo juna~ko ropstvo pa savremena ekolo{ka cisternasolitera; prvo "Gle, sipam krv, zvezde i salo u ovaj pehar;"Pustolov u kavezu Ju~e i danas"Sva je mitologija umrla bila zauvek."Ali aleksandrinci do|o{e da to~e ustajali nektar;turisti~ki razne{e kamewe samodovoqnih pesni~kih hramovaupregnuti u kli{e kvazi klasi~arskih amovanesposobni da obrade makar jedan istinski hektar[ - " Anti~ki hram, kao i ~ovek, mesto je u kojem se bitne stvari doga|aju (prema

tome, on je sam mesto, i ne mora da traì neko drugo mesto)" . - M . Pavlovi}, 12.6. 1976 : - "I evo nam, dakle, Miodraga Pavlovi}a vi{e nego ikad u modernomsvetu, ali koji ne izlazi ni iz anti~kog hrama" razja{wava uPoliticis wimjedna dama razgovor"Pesma kao let strele" -dodaj : Zenonove strelekao : etimolo{ku varku u kojoj i{~ezava pesni~ka regresija ] .Ako ne znamo {ta qudi ~ine , da li bi nam i da li moè taj put duhovnih najezda biti dovoqno prisan?u najezdi prisnosti sa proìvqenim je sva razlika?taj put ìvota je dovoqno jasno shva}enda nam na sam pogled reklama lu~i pquva~na zvezda?Shvatawu toga puta izve{}uju}ih izrekani{ta ne moè pomo}ireklamni prepad u po bela dananiti mauzolej ipak popet na Lov}en...Let - let - bubamaro - donesi mi - gostei evo ide baba quta pazi kako di{e na ~elu karavana

38

vode}i nardone muève obamrle od soli Akropolakoju zaliva {qivovica tvrda u utvrdama kafana :bez an|ela i ako nisi na toj pruzi,ne moè{ kod wih objaviti nikada kwiguali bez tog jela jo{ uvek moè{ pokazati figu,jo{ uvek braniti puève i{etale posle ki{e.Skloni mi se s puta! Ovde Koxak, onde xet-set,ba{ je lep ovaj svet! Onde marihuana novog signalisteovde u tetrapaku mana zabludelog Odiseja spiritiste :istorija predrasuda ne podvija rep, ispod Kaliopinog skuta.

Protiv Kulturnog Kanona, i ti moja"Kancono, mini Kosovo {to spava"s jednog do drugog ruba,"i jekni kao vaskresenska truba!" -ako si prava Korolijina Osvetna kancona,

prodrma}e{ i Janine siseu onom letu 1966. kad sam kod wena televiziji gledao Baladu o trubi i oblakuda bih 1976. doznao kako je Kosma~ taj roman

doneo iz - kartuzijanskog manastira;na istoj strani sveè potleu{nice Kwièvnih novina0 km od kostura koji su gurnuli u orman, razdrma}e{vaskrsnula trupla iz praznine koja su na{la dlaku u jajetupoju}i ovakvo svjatoslavqe Kolumbu Udruènog kluba : - "...Rai~kovi}ev pesni~ki svet je svet ti{ine, mira i ravnoteè, a neuzburkanosti, uznemirenosti i neravnoteè. Za wegov osetqiv sluh i wegovusuptilnu ose}ajnost ~ak i glasni zvuci zna~e pravo nasiqe" -(sa vrha svoje gromobran Kwièvne Tribine {kripe}i izi|eiz kalupa za Torzo Apolonovog soneta Dragan M. Jeremi},banalni duh s nebeske visine, da ra{~e{qa vlasuqei okadi aveti od dimqenog smiqa) :"Truba je simbol takvog zvuka i tog nasiqa,"U pesmi 'O vrati se', on (- S. Rai~kovi} -) kaè :

Neka se i tvoja krvPovu~e u muk. A trubuMladosti nek zatrubeDrugi za druge i grube." -

O, mladosti, mladosti, lo{e interpretirana!Ka~amak i Kajmak~alan, po~etak i kulin- banovde lete nad papirnatim tigrovimaDok ne`ni protivnici razglabaju na trgovimao poquqanom romanti~arskom poverewu

39

u svemo} poezije, u wenu magiju, u neprikosnovenostwenih iracionalnih osnova, (52) a gadno im u ustima ve}od velikih Rastkovih DVADESET NEPRIKOSNOVENIH STIHOVA!...

Pesni~ka re~ potonula je u trgova~ku graju :nije li to zna~ilo da su svi oni redommuzejski predmet, stvarnost, osetilnost,uzimali samo u obliku objekta ili u obliku kontemplacije (pu{taju}i,umesto Malezijskog, Borhesovog tigra iz enciklopedije na kraju),kao opqa~kana banka i na hrabrom bakalinu rana,ostalo je kentaurskom dobu da se opet golim rukamasuprostavi robotima i demonima, razabiraju}isvojeru~no na~iwene grobnice no}i.Ko hiromantiju gleda, kultura mu je bela vrana.

Vreme je ostavqeno na stranu, ispisana sveska.Da li se vi{e divimo stvorenomili ga u jo{ ve}oj meri ne razumemo - vi{e nego {to stvaramoda li `va}emo bajatu hranu?Istorija tvoja nije istorija svetska.Kavafiju bez Kavafija svarenom u Veliku skitijuu trag mo`emo u}i i tamo. -Ono za {ta se staramo,otkriva nezaraslu ranu.Ono {to bi stvarno da znamo, zatvoreno jeu Malaj~evu kutiju Buwuelove Lepotice dana.Ponovi}u i ove re~i, zagubqenena pragu: ostavqene kaqa~e pred vratima,po~ivaju nesaznate ~iwenice zbog pre}utkivawasvoga bivawa bez skrivawa& brijawa bez umivawa.

Vrhovna ta~ka ve} odavnone pripada poeziji;nema pomirqivog duha i slabije sublimacijenego u vremenu u kome je poezijabela ma~ka pred o~imaravno uperenim u pe}inskom te-ve opredeqewu;u takvoj nuit pour la nuit,poezija danas vi{e nije tu da samo opomiwe,niti je ona Trnova ru`ica svetog grala

40

poslata da pravi dru{tvo smelom stvorewu.Poezija }e ostati nemu{ti izazovmakar izgledala biserjem pokrivene pomije;pesma }e jo{ uvek sadràti onaj revoltkoji u wegovoj borbi protiv samoga sebe ~oveka~ini onim {to qudsko bi}e jeste i {to ga se ti~e.Ne na ravnom poqu Kosovu, nego iza tog ugladotle beznade`na, pesma neka ga najteè ~ekada tu bunu u wemu protiv wega podsti~e.

ENVOI

Pesmo, na tvom po~etku stoji jedna kwigaali za dirqive citate koji su u woji za svetove koje ona kaè (136)da se okon~avaju totalitarnom kwigom,vi{e te nije briga : - ko te o tome pita,u zdravqu i u dugom ìvotu neka znada suparni~ki ra~una{ i na onaj svetkoji u stvarnom svako za sebe ~ita - tek naslovomokon~an tamo gde odraz sna primi za lepotuono {to objektivnom stvarno{}u kao Kolrixov duhneuspokojeno, nesaznato, na dohvat ruke skita.

20. 2 - 6. 3. 1977.

41

B

MILUTIN BOJI]

Vrane

Gledao sam dugo kako lete vrane,Crna kao mladost kad u nevrat tone.U daqini zapad katkad bleskom plane,A nad wime sivi oblaci se gone,

Bez krika, bez ciqa letele su vrane.

Crne, istovetne, stra{nu pri~u zbore,Kako je uàsno s drugim jednak biti.Ti{ina : prolaznost i ve~nost se bore.Sve kraj mene pada u wihove niti.

Ala je uàsno s drugim jednak biti!

Krik jedan pun strasti, za~u se u no}i.To vran jedan kriknu. Jato za wim grnu.A on je kliktao, svestan svoje mo}i,I vodio ciqu bra}u svoju crnu.

]ute}i su vrane letele u no}i.

Ja sam zadrhtao. îni mi se tadaDa sam bio sli~an kakvoj ~ednoj èni[to, po{av{i stazom na kojoj se pada,Trza se, a stid joj obraze crveni.

Te ve~eri Voqa rodi se u meni.

1910.

Plava grobnica

Stojte, galije carske! Sputajte krme mo}ne!Gazite tihim hodom!

Opelo gordo drìm u doba jeze no}neNad ovom svetom vodom.

Tu na dnu, gde {koqke san umoran hvataI na mrtve alge tresetnica pada,Leì grobqe hrabrih, leì brat do brata,Prometeji nade, apostoli jada.

42

Zar ne ose}ate kako more mili,Da ne ru{i ve~ni pokoj palih ~eta?Iz dubokog jaza mirni dreme ~ili,A umornim letom zrak meseca {eta.

To je hram tajanstva i grobnica tu`naZa ogromnog mrca, k'o na{ um beskrajna,Tiha kao pono} vrh ostrvqa ju`na,Mra~na kao savest hladna i o~ajna.

Zar ne ose}ate iz modrih dubinaDa pobo`nost raste vrh voda prosutaI vazduhom igra ~udna pantomina?To velika du{a pokojnika luta.

Stojte, galije carske! Na grobqu bra}e mojeZavite crnim trube.

Straàri u sve~anom opelo nek otpojeTu, gde se vali qube!

Jer pro}i }e mnoga stole}a, k'o pena[to prolazi morem i umre bez znaka,I do}i }e nova i velika smena,Da dom sjaja stvara na gomili raka.

Ali ovo grobqe, gde je pogrebenaOgromna i stra{na tajna epopeje,Kolevka }e biti bajke za vremena,Gde }e duh da traì svoje korifeje,

Sahraweni tu su nekada{wi venciI prolazna radost celog jednog roda,Zato grob taj leì u talasa senciIzme| nedra zemqe i nebeskog svoda.

Stojte, galije carske! Buktiwe nek utrnu,Veslawe umre hujno,

A kad opelo svr{im, klizite u no} crnuPobo`no i ne~ujno.

Jer ho}u da vlada beskrajna ti{inaI da mrtvi ~uju huk borbene lave,Kako vru}im kqu~em krv penu{a winaU deci {to klik}u pod okriqem slave.

43

Jer tamo, daleko, popri{te se zariOvom istom krvqu {to ovde po~iva:Ovde iznad oca pokoj gospodari,Tamo iznad sina povesnica biva.

Zato ho}u mira, da opelo sluìmBez re~i, bez suza i uzdaha mekih,Da miris tamjana i dah praha zdruìmUz tutwavu muklu dobo{a dalekih.

Stojte, galije carske! U ime svesne po{teKlizite tihim hodom.

Opelo drìm kakvo ne vide nebo jo{teNad ovom svetom vodom!

1917.

Religija

Ne! Ne dajte umu da gospodar bude!On se svemu smeje satanski i stravnoI raspar~an bludi poput gole ludeI razdrqiv mrce ceri se ogavno.

Sa detiwskim smehom slu{a tmulu lupuIstrulih lobawa i pust cvokot zuba;Dok mu vise grudi i mre snaga gruba,Sa pohlepom steè zar|alu kupu.

I gust otrov pije pun truleì smradne,I to zove pivom {to istinom poji.A kad ledna slana iznenada padne,Nem, smu}en, le{ine po pepelu broji.

O, pusti da zvezde idu svojim tokom.Neka mru nebesa i sunca se gase!Ne be{~asti nebo pogani~kim okom:Ti ne zna{ re~ Ve~nost, ne pojmi{ mu glase.

Usamqen na àlu sprènom i golom,Gde govori talas i gde oluj ri~e,Ili ju`ni vetar igra se topolom,Ili gladan galeb iznad stena kri~e,

44

O, tu slu~aj Boga, a umu se ceri[to jau~e bolno glasom crnog Jude:Tad se srce klawa jednoj novoj veri,A qubav i mr`wa svoj mu venac nude.

Ne, ne dajte umu da gospodar bude!

1911.

MILENA PAVLOVI] - BARILI

SLIKA

Pod mojim kapcimati si mesec u ba{ti,ti si magla na reci,ti si jedini uvijen u san,u Odjek detiwstvai u pla~.Ti si val {to se propiwe visokotraè}i zvezde u visini neba.

Wujork, marta 1940.

SABLAST

Oh, mlade ène u belo odevene,ovaplo}ewe ~ini i potajnog milovawa,da li ste ikad qubav videle?Daleko na horizontu,pre nego {to svane dan, wen bledi lik,skriven pod zlatnom kosom,s grudima natopqenim krvqu,kre}e se sporo, saware}i u skitwi.ûvajte se, ne recite mu ni{ta,on je stariji nego svet.Skupite svoje skute, sklopite crne rukavicei vratite se neopaène, sa ugaslim mesecom.

Wujork, juna 1941.

45

MIODRAG BULATOVI]

FRAGMENTI

( POSVETA )

Milo{u Markovi}u, Sinajitu, koji mi je, bez stida i mr`weprema bilo kom, sve priznao, posve}ujem ovu avanturisti~kuhroniku, pisanu celom, desnom {akom.

"Domovino, ne treba mi vi{e tvoje ime. Domovino, hajde da svedemora~une, ti i ja : uzmi sve {to si mi dala, na prvom mestu ime, koje tivra}am, pa me oslobodi svoje sudbine i svog mraka! Jer, domovino, protivtebe sam, stoga {to si , ti, ogromna i bez srca, a ja bezna~ajan i porocimana~et, {tetan u tebi, koja si velika, rumena jabuka! Domovino, prokletstvomoje, jabuko, pusti crva, da iza|e iz tebe, a ti rasti i krupwaj, budi najve}ai najlep{a me|u jabukama..."

"Sudbina, kaè{. Jeste, sudbina, ali sviwska! Prvo voli{ domovinu,bori{ se za wu, krvari{ i ponosi{ se tim. Domovina te, voqena, odbaci,i ti se na|e{, sav u ranama i suzama, na ne~ijem buwi{tu. 'Domovino,jedina, ne daj da ti pquju sina!' zacvili{. Niotkud pomo}i. Mrak i sove!Onda te i s tog smetli{ta, ru`nim re~ima i psima, oteraju, kao {to sumene, pre dvadeset i kusur godina. Sve vi{e tuguje{ za rodnim krajem, zacrkvama i grobqima, za pesmama na svom jeziku. Ne zna{ nikad, u tu|ini,gde je istok a gde zapad, pa tumara{, ide{ za qudima koje ni po ~emu nemoè{ voleti, posebno ne zato {to znaju strane sveta, {to imaju svojpravac, dom i krst negde u wemu. Poku{ava{ domovini, iznemogao i ukrpama, da pomogne{. ' Ne tako, sirotice! ' poru~uje{ joj : ' Ne tako, ve}ovako, osramo}ena moja sestro!' Domovina, budu}i velika i bez srca,svaka, pa i na{a, to i ne ~uje, ne vidi. Briga, wu, {to ti se bore pletu okoo~iju, {to te pokrivaju plesan i r|a, {to se savija{ i smawuje{, kao ovoja. ' Domovino, bezdu{na i nezasita kurvo!' krikne{ jedne no}i, pa stane{kovati osvetu. Probudi{ se, promrzao, gladan i èdan, ubica, krvopija,emigrantski satrap! Spaliti, dakle, ono jedino {to ti je, posle svihbrodoloma ostalo, o~evu zemqu! [akom ugu{iti sopstveno, namu~enosrce! Nasrnuti na tu|e ìvote, na svoju bednu, od napu{tenosti i ~e`weizludelu glavu!"

46

MILO BO[KOVI]

[ Iz zaostav{tine ]

Kad ~ula drijemaju

Iza pono}i vi{e ni vu~jeg sna nema,uzalud lelujave slike kroz isparewa,kroz fosforno plamiwawe gole no}i.Tada svako ~ulo budno ~udno drijema,progazi prostorom qudskih kretawa,oglasi spokojnim mirom bliskim spokojnoj zlo}i.

Pono} masku skine kao boju zrelosti,u zraku se mrtvac klati al se ne vidi.Niko svoje ro|ewe ne zna da predvidi,ni da spozna pravu su{tinu svjetlosti.

Potom pra{ina proleti kroz vrijeme,grk pepeo sipi kroz slike du{ena svije}e, na grobqa i korotne ku}e,@albenici se jave pa bolom onijeme,pa ~udaci svoje krhke snove poru{e,prognaju prazninu `ivota u nemogu}e.

MATIJA BE]KOVI]

POBUNA JEZIKA

DOSTA JE BILO

Dosta je bilo rimovanih pesama!Uprqajmo se re~ima kao deca tre{wama.Razgovarajmo o svemu, a o svemu jedino i umem govoriti.Upotrebimo sve re~i jer je san svake re~i da bude upotrebqenaI izbavqena iz re~nika i pisa}ih ma{inaJedno drvo raste uz moj glas, ali ne pristajem da pevamKao {to i ono tvrdoglavo ne prestaje da rasteZemqo zasejana ~udesima, izlazim u prirodu sa crvenom olovkom,Precrtavam drve}e, ispravqam vazduh, stavqam primedbe,Dodajem i ostavqam nedirnuto samo ono {to je nalik meni.

47

Jedino se ispod ~istog vazduha potpisujem.Ne uzimam okean kao re~ ve} ga iz prirode preme{tam u pesmuDa bi imalo smisla wegovo postojawe.Celokupna dela prirode - sve {to je ìvo uzi|ujem u poezijuPa posle iz we nek me olajava!Niko me nije stvorio, stvorio sam se sam.Tvrdim da je svako drvo usamqenoMakar raslo u najgu{}im {umama.Ako se zemqa okre}e oko zami{qene osovineOnda se okre}e oko mene jer sam najzami{qeniji.[ta je Homer znao o kwièvnostiKada nikada nije ~uo za [ekspira i Dostojevskog.Kada bi Sokrata pitali za Hegela ili za MarksaOn bi vi{e znao o baca~ima diska.Danas neznalice znaju vi{e o meni nego lukavi Ovidije.Moj kom{ija zna makar da sam ìv, a Dante ne zna ni to!Ne nalazim za ovo nikakvog opravdawa u pri~ama o vremenu.Ako ima budu}nosti, o, {ta ja sve ne}u znati!Ali ~ujem genija koji }e se roditi i pozdravqam ga@iveti nekoliko vekova ipak je nekakvo iskustvo.Danas bi svi rekli da Sokrat zna vi{e od meneMada nema pojma ~ak ni o drugom svetskom ratu,Da daqe ne insistiram na wegovom neznawu!Jednogodi{wa biqka dolazi pred moja vrata i moli da je pomenem.Stiù intervencije da upotrebim jednu re~,Ali odbijam dok ne poraste i oja~a za te{ke zadatke,Ovako bi uginula na prvom suncu!Mewaju se odnosi me|u re~ima i ja ih danas poznajem kao niko pre mene.Jedini ja spu{tam re~i u epruvetu i mu}kam ih.êmu sluè predeli koje nikada nisam video, a hteo sam?- Sluè èqi da ih ne vidim i jedino woj odolevaju.Gvozdeni ~ove~e kleknuo pred qubi~icom,Vojskovo|o - zlo~in~e, poraèn na op{tim mestimaNe{to svoje volim u tebi i pomiwem te.Ptica prole}e pored moje glave da bi me podsetila na bilo {ta,To je bio wen ciq i ona zadovoqna umire.Sunce posledwim snagama dopire do naroda.O, nepokretno sunce prepu{teno sebi i svom trulom nali~ju,O, {umo krstova nad mojom glavom, moje grobqe u nebesima,Sve {to je postojalo osetio sam jedino po sebi.Stojim kraj mora jer mi se slaè sa ko{uqom.Pose}uju me gradovi koji znaju da nemam vremena.

48

ZAVIST

Oni koji su gledali iz daqineZavideli su onima koji su mu bili blièOni koji su mu bili blizuOnima koji su ga dodirivaliOni koji su ga dodirivaliOnima koji su ga nosiliOni koji su ga nosili na ramenimaOnima koje je jahaoOni koje je jahaoOnome kome je sedeo na glavi

Jo{ tad je i }orav mogao videtiDa ne}e pro}i dugoA ti }e isti qudiIstim redom i redosledomU istim gradovima i na istim trgovimaIstim ìlama nabreklim na istom vratuIstom èstinom i istim rukamaOtimati kameweZavide}i jedan drugomeKo je ugrabio ve}iI bacio mu na grob.

POBUNA JEZIKA

Srpski jezik se otresa od srama,Vra}a se ku}i iz dugog izgnanstva,Sit dovijawa, gmizawa, podanstva,Ledenu grbu sa sebe odlama.

Ispreè {iju govor zajarmqeniDaje stara prava novim mahovima,Pobuweni jezik punim dahovimaPodiè svoj narod i duh zazemqeni.

Uspravqa du{u glagol pogrbqeni,Dolazi sebi krupnim krokovima,Odaziva se rodnim srokovima,Setio se sebe pridev rasrbqeni.

49

Pod rukom koja je ìle istrsilaSlovu {to je u dan postawa vrcnulo,Nepokoreno se slovce kovrcnulo,Pravda jezika se sili isprsila.

1990.

OÎNSTVO

Mogao bih biti otac svome ocua, evo, jo{ sam dete i siro~e,mla|i si bio od mene, moj o~e,kad me ostavi tvome ubiocu.

I sad mi oca on ne da za ocai ne opra{ta mi svoja nepo~instva,i drì me èdna bez kapi o~instva,i ne uklawa s mene motrioca.

Ali ja silazim na dno prao~instvada traìm svome sopstvu nosioca,i sr svoju grejem kod svog stvorioca,i primim sramotu zbog toga zlo~instva.

Ako duh nema groba, ni pepela,o, daj mene meni, tvor~e i prao~e,jer, evo, svako sa svoga raspelavapi : {to si me ostavio, o~e?

I huli kao Vlah sa nabikocazato da bi ga mogli doubiti,i za smrt moli iskorenioca,a sve re~i su samo jedna : biti.

BODE@

Po ~uvenoj pri~iSa dalekog severaLovci na vukoveBode sa dve o{triceUmo~e u sveù krvBal~ak pobodu u ledI ostave u sne`noj pustiwi.

50

Gladan vukOseti krv nadalekoPogotovu na ~istom o{trom vazduhuPod visokim mraznim zvezdamaI brzo prona|e krvavu udicu.

Oblizuju}i smrznutu sukrvicuPoreè jezi~inuI svoju toplu krvLap}e s hladnog se~iva.

I ne ume da staneDok se ne skqokaNadut od sopstvene krvi.

Kad su takvi vukoviKoji se najteè loveKakvi li su tek qudiPa i ~itavi narodiA pogotovu na{Koji se vlastite krviNe moè nadostatiI pre }e nestatiNego se opsetitiDa }e krvav bodeÒstatiJediniSpomenikI krstIznad nas.

1989.

RADOJICA BO[KOVI]

Prazna ku}aIPrazno i pusto, quto kao gladan i zao pas,kidi{e na nenadna i tu`nog gostakome je ìvot do{ao do grkqana i preko glave...Kidi{e na opustjelog ~ovjeka

51

kao na ~istu bijelu tavanicu,kao na tvrdi zid ili stamen kolac,kao na ~a|avu gredu koja se od laveà raspuklai iz zaga|enog vazduha odletjelau ~isto plavo nebo...

IISad, zid vi{e ne miri{eni na ~a| ni na mladost...Supret se stisnuo u gwilu i gwije,kao prastari kvasac u trulim na}vama iz kog }e,kao iz magle azgin vranac sa junakom pod oklopom,tvrdim kopitama udarit po mekoj rodnoj zemqi,po tek niklom ìtu,koje u mom gladnom uhu ve} di{ekao vrela, rumena poga~a ispod sa~a..

IIIDivqom lozom vezani: - noge, ruke i jezik,mucaju u mrtvom ~voru uspomena,traè}i svoj lik kroz gustu pau~inu,u slomqenom prozoru,na kom jo{ jedino kasna lastavicaostavqa ~itko pismo...

IVOgwi{te, ve} davno je u rano jutroodlutalo u zao kom{iluk - u pusti sumrakgde jo{ o~ajava,a zdenac, kao guja kojoj su odsjekli rep,sad ispod glasa ùbori- u dowem svijetu...

VSve je otvoreno i zatvoreno onim {to je bilo,a {to je bilo zvoni kao smrzlo staklo u prozoru,kao muklo zvono obje{eno o uspravnog mrtvacakojem potomstvo, jednom godi{we,makar za Zadu{nice,obavezno pqune na grob,zalivaju}i ga suzama i cvije}em,po{to se vijenci slavene prilaù po èqi rodbine koja drhtiod straha,kao usred zime ruà neubrana koja zna

52

da proqe}e do~ekati ne}e...

Izme|u dvije no}i

Dogodi se da svanei da ne znam koji je dan...Pa onda za{to si svitao danei kad }e mi na o~i san?

U bijelo blaènstvoizme|u dvije no}i,Boè, koliko moè da stanequbavi, koliko nemo}i?

A èstokih muka tekkoliko moè da se naslaèna jedan tu`ni,obi~ni qudski vijek?- - - - - - - - - - - - - - - - - -

ZORAN BUNDALO

Izve{taj o iluziji

RATA smo se igrali,Kao i sva deca; drvenim pu{kama zaki}eni krili se

Za pro{}e po dvori{tima, besomu~no sjurivaliVrletima stepeni{ta i bazali

Podrumskim hodnicima zapahwivaniVowem }umura i kupusa kiselog

U kacama. Jer, rat je bio pri~a, i rat je bioSlava, netom iskapqena

Uo~i na{ih ro|ewa, i jer su, na filmskom platnu,Kauboji i indijanci stvarnije se satirali

Od partizana i ~etnika sa straniceUxbenika {kolskih. Onda,

Neka smutnija dostrujala su vremena,Ispraznijih re~i i umivenija od bleska

Razdawa iz kog su o~evi nam izgwuriliUzdignutih glava,

I kad su, na nekim prekomorskim meridijanima,Neki nestvarniji stranci nemilice se ubijali,

53

Zarad preglasnih istina i bahata samoqubqaOgrezlih u na~ela.Tupo smo zurili

U magi~nu omaglicu te- ve ekrana Gde tepisi bombi,

Napalm i nakazne gomile le{evaImali su izgled

Koji nas se malo ticalo, i nije mogaoZadesiti nas ikada. Zaqubqivali smo se,

Kloakama gwurali dekanata i skriptarnica,Zdu{no se ushi}uju}i

Trepqivim ti{inama lewog moraI svetlucavim usovima {umskih olujina,

I stihove pisali, kusaste i ùstre,Miro|ijama za~iwene

Osvedo~enih avangardista. I nismo sumwaliU svet oko sebe, nit u prostranstva,

Bajkovita i neslu|ewem ome|ena,Iza neba i mora, u budu}nost zure}i

Kao u kopno na vidiku do koga se stiè,Bezbri`no, ne`no i lako,

Na komotnim sve~arskim palubamaPatrijskog jedriqa.

Kad s obzora i{~ezle su re~i ,I brodska uàd iskidala se i strula,

Banuo je Rat, kao gutqaj kowaka, kao dimIz pepeqare. Najpre

[krte vesti o divqim vojskama, onda,I obesni Arej u pratwi raspusne svite

Zgari{ta, klawa i wiske. I malo {ta zbilo se ustvari,Sem, u nerazgovetnim

I rawivim dubinama srca, iluzija {to strnula jeO nara{taju koji nikada ne}e morati

Krvqu da se iskupquje, nit s ove, ili one,Strane da se svrstava

Beskraja. Bar ne zaludu, i ne u ime rasku}ivawaVlastitih kolevki, kojih, da l, posle svega,

I bilo je na na~in na koji smo, tako bespo{tedno,Bili omajani?

54

V

NIKOLAJ VELIMIROVI]

MOLITVE NA JEZERU

IKo me to gleda netremice kroza sve zvezde na nebu i sve stvari na

zemqi?Zakrite o~i svoje, zvezde i stvari ; ne gledajte nagotu moju. Dovoqno me

stid pe~e kroz moje.[ta imate da vidite? Drvo ìvota, koje se smawilo u trn na drumu,

te ubada i sebe i druge. [ta drugo - nego plamen nebesni zarowen u blato, teniti svetli niti se gasi?

Ora~i, nije glavno va{e orawe no Gospod {to posmatra.Peva~i, nije glavno va{a pesma no Gospod {to slu{a.Spava~i, nije glavno va{e spavawe no Gospod {to bdi.Nije glavno ne{to vode u {kaqama oko jezera no jezero je glavno.[ta je sve vreme qudsko do jedan talas {to okvasi vreo pesak na

obali, pa se pokaja {to ostavi jezero, jer presahnu?O zvezde i stvari, ne gledajte u mene no u Gospoda sa o~ima. On jedini

vidi. U wega gledajte i vide}ete sebe u domovini svojoj.Na{to vam gledawe u mene : u sliku izgnanstva svoga? U ogledalo

svoje ùrne prolaznosti?Gospode, lepi ubruse moj, opto~eni zlatnim serafimima, spusti se

na mene kao veo na udovicu, i pokupi suze moje, u kojima vri alost svih Tvojihstvorewa.

Gospode, lepoto moja, do|i mi u goste. Da se ne bi stideo nagote svoje.Da se mnogi èdni pogledi, {to padaju na mene ne bi vra}ali doma èdni.

IIKo me zavali u pra{inu, da budem sused zmijama i ru~ak jastrebima?Ko me surva sa gore visoke, da budem saputnik krvnicima i

bezbo~nicima?Moj greh i Tvoja pravda, Gospode. Od postawa sveta proteè se greh

moj, i brì je nego pravda Tvoja.Brojim grehe svoje kroz ceo ìvot svoj, i kroz ìvot oca mojega tja do

po~etka sveta, i kaèm : zaista, pravdi Gospodwoj ime je milost.Rane svojih otaca nosim na sebi, rane koje i sam pripremah dok u wima

bejah, pa su se sada sve objavile na du{i mojoj, kao {arena koà

55

na ìrafi, kao pla{t od zlih skorpija {to me koqu.Aman, Gospode, otvori brane nebesnoj reci Tvoje blagodati, i o~isti

me od gube. Da bi bez gube smeo izgovoriti ime Tvoje pred ostalim gubavcima, ada mi se ovi ne narugaju.

podigni me bar za jednu glavu iznad trule`nog mirisa ovog crviwaka.Da udahnem nebesnog tamjana i da o~ivim.

Podigni me bar za jednu palmu visoko, da se i ja mogu nasmejatizmijama, {to jure za mojim petama.

Gospode, ako ima i jedno dobro delo na zemaqskom putu mome, radiwega jednog izbavi me od saputni{tva krvnika i bezbo`nika.

Gospode, nado moja u o~ajawu.Gospode, snago moja u nemo}i.Gospode, videlo moje u tami.Metni samo jedan prst na ~elo moje i podi}i}u se. Ili, ako sam i

suvi{e prqav za prste Tvoje, veì me jednim zrakom iz Tvoga carstva i dignime, - digni me, milo{to moja iz ovog crviwaka.

X]utqivom jeziku i zami{qenom umu Ti se pribliùje{, èni~e

du{e moje, Du{e Svesveti. Od govorqivog jezika se krije{ kao labud od burnajezera. Kao labud pliva{ po ti{ini srca moga, i ~ini{ ga plodnim.

Susedi moji, prestanite sa va{om zemaqskom mudro{}u. Mudrost sera|a a ne stvara. Kao {to se Mudrost ra|a u Bogu, tako se ona ra|a i u zmeqi.Ro|ena mudrost stvara, no ne stvara se.

Pame}u li se hvalite, hvalisavci! [ta je va{a pamet domnogopam}ewe? Pa kad mnogo pamtite, kako ne zapamtiste trenutke ~udesnogra|awa mudrosti u vama? Ponekad vas ~ujem gde govorite o velikim mislima,{to se kod vas iznenadno i bez va{eg truda rode. Ko ih rodi, mnogopametni?Kako se rodi{e bez oca, kad priznajete, da im vi niste roditeq?

Zaista vam kaèm : otac im je Duh Svesveti, a majka preostalidevi~anski kuti} du{e va{e, u koji Duh Svesveti jo{ sme da u|e.

Tako se ra|a svaka mudrost i na nebu i na zemqi : od Devojke u DuhaSvesvetog. Nad devi~anstvom prve isposatsi zalebdeo je Duh Svesveti, te seordio Sve~ovek, Mudrost Bo ja.

[to je devi~anstvo Oca na nebu, to je devi~anstvo Majke na zemqi.[to je dejstvo Duha Svetog u nebu, to je dejstvo Wegovo i u zemqi. [to jera|awe mudrosti u nebu, to je ra|awe mudrosti i u zemqi.

O du{o moja, ve~ito iznena|ewe moje! Gle, ono {to se zbilo jednomna nebu i jednom na zmeqi, ima da se zbude i u tebi. Mora{ postati devojkom,da bi mogla za~eti Mudrost Bo ju. Devojkom biti

56

mora{, da bi te duh Bo ji zamilovao. Sva ~uda na nebu i na zmeqi proiza{lasu od Devojke i Duha.

Devojka ra|a stvarala~ku mudrost. Raspusna èna stvara jalovo znawe.Samo Devojka moè da vidi istinu, a raspusna ena moè samo da pozna stvari.

Gospode tripostasni, o~isti ogledalo du{e moje, i nadnesi liceTvoje nada w. Da bi du{a moja zasjala slavom Gospodara svoga. Da bi sepre~udna istorija neba i zemqe otpe~atila u woj. Da bi se ispunila bleskomkao jezero moje, kad sunce visi nad wim u podne.

XVIIPokajte se od svojih puteva, stanovnici zemqe. Gle, oko Doma}ina

sveta bdi duboko u vama. Ne verujte zavodqivim o~ima svojim, pustite Oko davam osvetli put. Va{e o~i su zavesa na Oku Boìjem.

Pokajawe je priznawe pogre{nog puta. Pokajawe proseca novi put.Pokajniku se otvaraju o~i za dva puta : za onaj, kojim ide, i za onaj, kojim treba daide.

Vi{e je onih, koji se kaju, no onih, koji skre}u svoje kolesnice na novput. Kaèm vam : dve hrabrosti potrebne su pokajniku - jednom hrabro{}u dase zapla~e nad starim putem, i drugom da se obraduje novom.

[ta vam vredi kajati se a stalno tapkati po starom putu? Kakonazivate ~oveka, koji se davi i vi~e za pomo}, a kad mu se pomo} ukaè ne hvatase za konop spasewa? Tako i ja nazivam vas.

Pokajte se od eqe za ovim svetom i svim {to je u ovom svetu. Jer svetje ovaj grobqe va{ih predaka, koje stoji otvoreno i ~eka vas. Jo{ malo i vi }etebiti preci i èle}e ~uti re~ pokajawe, no ne}ete je ~uti.

Kao {to vetar duhne i odnese maglu ispred sunca, tako }e smrtodenti vas ispred lica Bo ja.

Pokajawe podmla|uje srce i produ~uje vek. Suze pokajnika peru tamusa o~iju i daju detiwi sjaj o~ima. U moga jezera oko je kao u srne, vazda vla`noi dijamantski sjajno. Zaista, vlaga u o~ima isu{uje gnev u srcu.

Kao nov mesec takva je du{a pokajnika. Pun mesec mora da opada, novmesec mora da raste.

Pokajnik kr~i wivu svoje du{e od korova, i seme dobra po~iwe daraste.

Zaista, nije pokajnik onaj koji tuguje zbog jednog u~iwenog zla no onaj,ko tuguje zbog svih zala, koje je u stawu u~initi. Mudar doma}in ne se~e samoonaj trn {to ga je ubo no i svaki trn na wivi {to ~eka da ubode.

Gospode moj, pohitaj i pokaì nov put pokajniku, kada prezre svoj stariput.

57

Majko nebesna, Nevesto Svesvetog Duha, prigni se k srcu na{em, kadse kajemo. Tvori isto~nik suza u nama, da se operemo od te{ke ilova~e, {to namo~i pomuti.

Du{e Svesveti, duhni i razagnaj ne~isti zadah iz du{e pokajnika,{to ga je gu{io i pokajawu priveo.

Molimo Ti se i poklonimo, @ivotvorni i Mo}ni Du{e!

XXIMajko nebesna, primi me u slavu Tvoju. Jer slava svetska gde omrkne ne

osvane. I kruna, koju qudi daju, uvek je trnov venac za razumne i luda~ka kapa zabezumne. Dok je zlato pod zemqom svak ga voli i traì. Kad se popne na glavujednoga ~oveka, mrak zavisti i mr`we oslepi mu sjaj.

U~ini me skrivenim zlatom u najskrivenijoj riznici Tvojoj : da nikone zna za mene osim Tebe. Jer dokle me Ti zna{ ja sam znan; dokle me samo qudiznaju, moje je ime - sumwa.

Sakri me od zlih o~iju sveta, jer zelenim od wih. ûvaj me kao tajnu,koju zavist ne moè naslutiti. Budi mudrija od mene, i ne olbjavquj me nikome.Gle, ja imadoh Tebe kao najmiliju tajnu, i objavih Te svetu, i svet mi se naruga.Jer zavist se ruga, kad ne moè da otme.

Prijateqi moji, {ta imate od slave qudske do pijanstva, koje sepo~iwe pesmom a zavr{ava leàwem u blatu?

Prijateqi moji, sva usta {to vam pevaju hvalu, znaju jo{ za jednusuprotnu pesmu, koju }ete vi ~uti docnije.

Beìte od slave {to li~i na kulu sazidanu na le|ima kita, da vam sene nasmeju sa obale i neprijateqi i prijateqi.

A jednodu{na slava {to od qudi dolazi najbeslavnija je, jer jeravnodu{na.

Ako li je va{a slava nagrada od naroda, onda ste vi ispla}eninadni~ar, i sutra{wi dan moè da vas izbaci iz svoje wive.

Zaista, nijedan novi dan ne priznaje va{ ugovor s pro{lim danom.Svaki otvara novu wivu i ~ini novu pogodbu.

Ako je va{a slava deo va{e mi{ice, va{i dani bi}e gnev, a va{e no}istrah.

Ako je va{a slava delo va{e mudrosti, ova }e biti ujalovqena od slaveva{e i ne}e se mo}i kretati.

Ako li slavu svoju zovete slavom svojom, Nebo }e vas kazniti za la iotmicu.

Pro{etajte sa svojom slavom po grobqu i vidite, da li }e vas mrtvislaviti.

Zaista, vi ve} neprestano {etate po grobqu, i od pokretnih grobovaprimate slavu. Ko }e vas slaviti, kad pokretni grobovi postanu nepokretni?

58

Oàlosti}ete se veoma drugom svetu, kad budete ~uli iskrenomi{qewe o sebi od onih, koji su vas u ovom svetu slavili.

Majko nebesna, sakri me duboko od o~iju qudskih i od jezika qudskogtamo, kuda samo Tvoje oko prozire i gde se samo Tvoja re~ ~uje.

Molim Ti se, Ve~na Lepoto moja!

XLIIQubav moja bdi, i bdewem se ne zamara. Onaj, koga volim i koga

i{~ekujem, dolazi mi okruèn svitom nebesnom. Kako da spavam, i kako bdeweda me zamara?

Bdim nad pri~ama qudi i nad pri~ama stvari, ne bih li doku~io nekutajnu poruku Qubavi moje. Ni~ija me pri~a ne zanima pri~e radi ni pri~alaradi, no Tebe radi.

Kao ~ovek, koji izgubi svoj glas, ne bi li svoj poznao. I svuda nalazineku notu sli~nu svome glasu, no nigde puno}u svoga glasa.

Kao ~ovek, koji razbije stakleno ogledalo, pa po|e da ogleda svoje licena licima qudskim, i licima ìvotiwskim, i licima svih stvari. I svugdenalazi neku crtu sli~nu svome licu, no nigde celinu lica svoga.

Tako i ja bdim nad bezbrojnim glasovima cele vasione, ne bi li poznaoglas svoje Qubavi. I bdim nad bezbrojnim licima u vasioni, od lica belog{qunka na jezeru do lica sun~anih kola, ne bi li poznao lice svoje Qubavi. Iniko me ne obmawuje, no svako kazuje o Tebi ono malo {to zna i moè.

Kad qudima stavqam pitawa, od Tebe o~ekujem odgovore. Kad stvarigovore, ja Tebe prislu{kujem. Kad prirodu gledam, ja Tebe traìm.

Kad me qudi vide zami{qena, oni drè, da ja o wima mislim, dok jamislim o Tebi. Kad me vide trudoqubiva, oni misle, da se za qude trudim, a jase trudim za Tebe.

Kad priroda ~uje svoje ime na usnama mojim, ona misli, da o woj pevam,a ja pevam o Tebi. Kad goluba hranim, ja Tebi nudim. Kad jagwe milujem, ja Tebemilujem. Kad se na sunce osmehnem, moj osmejak prodire kroz sva sunca dok se nesretne s Tvojim osmejkom. Kad spustim svoj poqubac na beli krin, ja ga krozsedam svetova spu{tam na podno je nogu Tvojih.

Bdewe qubavi moje ide uporedo sa molitvom vere moje i postom nademoje. I nijedno bez drugog dvoga ne ustaje i ne leè.

Sva delatnost uma moga sluì veri mojoj.Sva delatnost srca moga sluì nadi mojoj.Sva delatnost du{e moje sluì qubavi mojoj.Kad goluba hranim, ja Tebi nudim, Qubavi moja.

59

KROZ TAMNI^KI PROZOR

34

Gosti smo i putnici u ovom svetu. To je osnovna stvarnost na{eg ìvota; toje biblijska opomena qudima od po~etka do kraja.

Gosti smo za trpezom Doma}ina Boga. Putnici smo na stazama preko imawaBo jega. Nikad Doma}in Bog od po~etka vremena nije imao tako bezobraznegoste za svojom trpezom od Zapadwaka. Niti je ikad preko Wegovog imawaprolazio pusto{niji karavan.

(.....)37

Danas drìmo pomen umrlima. O Boè, koliko je ìvih me|u umrlima, ikoliko mrtvih me|u ìvima! Ti jedini zna{, Ti broji{, Ti ceni{. Oprostisve i spasi sve. Neka milost Tvoja Gospode prevazi|e sve grehe i sramote na{e.

O, {ta je ~ovek? Vrhovi od klasja, kako Jov re~e ( Jov. 24, 24) koje ruka Bo jase~e. [ta ostaje? Slama . [ta se odnosi nevidqivom rukom? Klas. Tvoja jedu{a Gospode, telo je zemqino. Svak uzima svoje pri deobi : telo zemqa, du{uGospod.

Znawe je na{e ravno neznawu u oba slu~aja:- I kad gledamo ìva,- i kad gledamo mrtva.Ni{ta ne znamo podjednako : niti {ta je ìv, niti {ta je mrtav.@iv sprema slavu za mrtvog. To je trud ìvota. Kad umre, slava propada.

@iv sprema miraz za mrtvog. To je briga ivota. Kad umre, miraz primanepoznata udovica.

@iv sprema dvore i ~ardake. Kad umre, svi se vide u dvorima i ~ardacima,osim wega i wegovih.

@iv sprema ~iflike i timare. Kad umre, tapije od ~iflika i timaranose zlotvori wegovi.

@iv sprema sinovima nasle|e i uìvawe.Kad umre, nasle|e nasle|ujunesrodni i uìvawe uìvaju nesrodni.

Gde su krune? U smetli{tu.Gde su biseri? U pepelu.

Gde su ~asti i po~asti? U iskidanim icama i provaqenim timpanima.Gde sjaj lica i o~iju? U nadulosti obraza, i u tamnini dveju praznih

rup~aga.Gde je ~ar okruglina i oblina tela? U smradnom |ubri{tu

60

izvan kasapnice, gde se gladni psi sabiraju, a qudi nos steù i la ju zavaravaju.Gde su usta sla|a od meda i {e}era? U crviwaku i vitopernom gadu

neiskazanom.Gde su mile grudi, koje su se nadimale od qubavi? U krti~waku pod

kopitama magarca.Gde su ruke skupqe od zlata {to su usliìvale goste? To su sad suvi

{tapovi pod to~kovima kola.Gde su hitre noge, {to su hitale da odbrane pravdu? Eno ih pod

mraviwakom, gde se }uti o pravdi i o nepravdi.Gde su veseqa veselih, gde pesma raspevanih, gde huka silnih, gde

buka naduvenih? Gde rika i vika pla}enih i podpla}enih? To }e znati boqe odtvoje glave tvoji tabani kada nagaze na suhe kosture wihove, jer }e ih ubosti izajaukati.

Gde su carevi, Gospode? Pitaj wihove sluge.Gde su bogata{i, Gospode? Pitaj prosjake.Gde su lepotice? Pitaj crve i gliste.

(1945)

MILO[ VIDAKOVI]

Kula zaborava

Uvek se suton na zapad razlivaKÄ ùta reka u svetlu rumenu,KÄo zlatne kose i nagovest ìvaNa zemqu jednu nikad nevi|enu.

Tu, zatvorena pre hiqadu leta,Ukleta jedna knegiwica spava,Zaboravqena od celoga sveta,U staroj, staroj kuli zaborava.

U blistavome sanduku od stakla,Ve~ito mirna i spokojna sniva;Lepe joj o~i nikad nije taklaNi~ija usna, nitÄ je du{a ìva

Videla ikad bela nedra wenaPod velovima od tankoga tkiva,I neosetnim kao tanka pena,Pod velovima u kojim se skriva

61

Disawe weno . - Tek kada zarudiVe~erwe nebo u topqenu zlatu,U qudima se odnekuda budiSe}awe na tu zemqu nepoznatu.

I bezbroj staza u taj svet {to vode- Tako se ~ini - vidi se i pruà,I tamo vetri pred ve~erom hode,Puni mirisa i latica ruà.

I du{e {to su dovek sre}e hude,Sve du{e {to su vrisak bola ~ule,Ve~ito setne ~ekaju i ùdeTi{inu mrtvu te daleke kule.

Musi} Stevan

Dve tamne senke, dva viteza ùreKroz goru koja umire u tami.Dve tamne senke, dva viteza, sami,Poloìv kopqa, na kowima jure.

Kroz goru lete kowi viloviti,Pokatkad koji zavri{ti i rè.Vitezi {ap}u : Brè, brè, brè,Do zore vaqa na Kosovu biti.

Pono}ni vetar, kroz no} bez meseca,Pono}ni vetar uvija i jeca,Na no}nu igru sabira kosture.

Strava. A drumom koji se belasaKÄo do dva greha, do dva crna glasa,Dve tamne senke, dva viteza ùre.

62

STANISLAV VINAVER

U SUSRET DREVNOME

Pa {ta ste {ta neizbe`no odgodiliU koju luku van smisla dobrodiliKojega mrtva sna kop~u oslobodiliKojega poraza luk presvodili?

Da l' jedna slutwa nadumili znakDa l' jedne smutwe nadglumili mrak.

Iz tmurnih opstanaka dopire ko valIz burnih obdanaka, epskih i zlih

Vidovita re~, svepretskazani stih.Da lÄ zlatnih oholija zablu|eni àlDa lÄ jatnih ~arolija doù|eni `dral?

Vrtlozi budniji, skladom upornijiStrave za~udnije, jave napornije,Snovniji prolomi, mra~niji prolaz reka,Preboleli ste vrela podzemnog pamtivekaGordo smo i borje i nedoumica hum :Sa wega Predvodni da se bori UmU razbludi i u bezdana sveozarni {um.

Vele da su u predistoriji, u osvitu nagona, jata mudrih slonova iopreznih jelena, bez ikakva premi{qawa srqala za predvodnikom, uprovaliju gorsku. Bacaju}i se u zagrqaj hu~noga potoka koji ih jesunovratno mamio. Sveprisustvo ambisa zabeleèno je i u Bahu i uDebisiju, ono se nazire u svakom iole obnaènom trenutku na{eg se}awa,i na{e umetnosti.

SVE SU BIQKE

Sve su biqke u ba{tamaU kavezu sve su pticeSvi su snovi u ma{tamaNemilice, jatomice.

Svak je na{o svoje javeSvoga bi}a drevni korenMudrom mi{qu te{ke straveNajzad spregnut, i pokoren.

63

(Nit se dalo, nit se hteloU vekova nedogra|uDa se stvori deloI nebesne slutwe na|u.)

Misli na{a , zemqom kratkaIdu blaga razre{ewaGmiù gusta znawa, ostvarewaSva zanosom praznim slatkaZa ta umna pokoqewa.

PRO[LOST

Sa te{kim trepetom zreloga dobaVra}am se u detiwstva blagosloven krajDa l da se odmorimDa l da se najzad izborim!

Boè moj, {ta ste u~inili od moga detiwstvaOd one slatke muzikeOd onoga svetlog ùbora

Da l smem da dosawam sanDa l smem da doslutim slutDa l smem da doigram igruDa l smem da dosko~im skok?

Gle : pa to je moj sada{wi sanSada{wa slutSada{wa igra, i vazda{wa,

Pro{lost je prazna varka,Vreme je svirepi zov -[to ve~ito nekuda mami

A ne otvara nijednu kapijuKroz koju ve} nismo pro{li.

BEZIZLAZNOST

Ostvaren je trepet iznad svetovaOstvaren je planinskog lancaZmijski drhtavi obuhvatKoji bezbrojne vidike vu~e

64

U }udqivu kob sklopa i rasklopa.

Ostvaren je ìvot uzrujane strastiDa bi se u neki iskonski ~asSa ovakvih orlovskih vrhovaKroz prodor stena blagoslovenU dalekom odsevu gorjaNaslutio na{ih prohujalih zanosaIzgubqen starinski trag -Na{a se pro{lost u wima prenulaOna se kao zver sprema na posledwi skokI wena o~ajna svest opstankaPostaje besmrtnaI ovekove~uje predeo

ISKONSKI ZAKONI

Vidici praznih divovamukli su ko de~ja ma{ta:Beskrajnih trepetnih slivovamora su prazna i ta{ta.

Nisu se sna{li u ~arawuRado{}u zvonka ~elika,Jasno{}u zanosa velika :Bili su mali u stvarawu.

U pijanstvima stidqivimNikli su sitni, pe~alniZakoni : tro{ni, nestalniSa zapletima kidqivim.

SVAKO VEÊ

Svako ve~e u zaba~enoj kafaniNekoliko peva~ica naizmencePevalo je o qubavi i smrti.

Re~i su se jedva raspoznavaleKroz dim, àgor i jeloI teàk vazduh.

Poneka htela je

65

Da objasni po svaku cenuDa se zaista radi o qubavi i smrtiO istinskoj sudbiniKoja zahteva razgovetan stihI o{tar melodije mahNemogu} u ovoj gu`vi.

Poneka je izgubila svaku naduDa se u strahovitom kikotuIkada i{ta mo`e razumetiI nije davala zna~aj re~imaI one bi se re|ale, te jadne re~iNesre}no na|ene, r|avo nagla{eneIzgubqene i klonuleI slu~ajne.

U bunovnoj kafaniIpak, poneko bi se prenuoI nenadnim treznim smislomShvatio pravu vezu pojma i sloga

I wihov raskorak,I pojmio da ovde@ivot dovija kroz pesmuOnaj poreme}eni tokOno turobno obasjaweZbog koga i li~iNa grdno i mutno sunceZaustavqeno oblacima

SVAKO PI[E

Nije pi}e silovitoNije znawe lekovitoNije bi}e plahovitoNije stawe slikovitoNije `i}e vekovitoNije tkawe likovito

Nije umqe jezovitoSvako zrewe strelovitoSvako mnewe maglovito -Ni bezumqe svuda skrovito

66

Svako htewe zgranovitoOstvarewe vrhovito.

Dosta va{eg nebolniNeprebolni, nedomolniTvrdokorni, mu~no skolniNepreborni, neodolni.

Slutwe su vam nedose`neU trepete premete`neU poraze nedose`ne

Svud pred nama bruje, huje@e|i, èdne sni, ìvotaGorke strasti, i oluje,Neuhvata, neukrotaSvud vrtlozi mutni struje...

Izvan broja, traji, smene :Svih promena prepromene,Svih odnosa opomene -

Gde ste sa mnom, gde, bez mene?Skovitlane, opijene,Sma|ijane, pomamqeneVi brzine, ostrvqene...

KAP

Sva je prazna stvarnost nagaSamo trule {to je blagaîja mazna tamna snaga

Zri u drevnom bolnom zovuSva u gr~a blagoslovuIski}enom rodoslovu.

Vas sam pevo, vas spasavoZa vas izvor krvi davoUàsno se, uàsavo.

Rod za rodom, brat za bratomPovorkama, ~elnim jatom

67

Obuhvatom, obuhvatom.

U pijanstvu perspektivaîja nam je savest ìvaîja nam je svetlost kriva?

U kobnome sna sastankuNa zaranku, na urankuO postanku, u nestanku...

TAMNI IDOLI

Zbog vas smo tolikePo~inili zlo~inePomutili zanoseKristalnih tokovaBesovski idoli.

Glas nam se ne ~ujeTamniji od {apataPozle|en strepwamaPoquqan slutwamaZaglu{en kobima.

Mrakom i ustukomSvet nam je obuzetKao u drevni pamtivekI vidoviti smisaoTone u zlosluteIskonske talase.

SAZNAWE SAMOTNO

U toku ~uvstvaPreboleti bi}aGorkog iskustvaBesputno otkri}e

Cvetati cvetomPramenom pramitiSvakim pokretomSebe odmamiti.

68

Deo po deoDubinu dubineI zanos ceoI du{u celine.

Beskrajnih brojevaPosti}i kasnoRaspletom rojevaRazdobqe strasno.Iverje besplotnoNi{tavne truni -(Bezmerje ìvotno!)Beznadno buniSaznawe samotno

Buni se buni.

ÊKAWE GLUHIH

êkawe gluhih prastara silaKada u mutnom sklopi se radU zna~aj tamni s kojima se slilaPoretkom te{kim zreloga slogaIde u srebra zvezdani plodU zanos mutni ~elika stroga.

Preboqen ìvot starog izgnanstvaPrekaqen poraz u nedogledZvukom i sjajem je~e prostranstva.

Zracima {iba molitva jasnaMuwama se~e prokletstvoMetalne slave skovan je red.

Violina kru`nih neumitne svileKad drevnih melema raspevaju sojVasionski puti krvavo zacvileI vezuju bi}a u bunovni spoj.

Violine strasne natpevaju vile,Vidqivih sunaca dok ne zamre roj,I pepelom zvezda vidike prekrileI neskladnih znawa otrgne se stroj.

69

êdnih violina lad utrne pramenûvstava iskonskih opkoli nas ~oporOd slatkoga mraka, na granici zla -Proro~kih pijanstva bukne crni plamenVidovitih snova stegne zanos opor- Za dalekih jeza tajnu slutwu tla.

KEPLEROV PRIZOR

Nekad u ponosuZemqine stalnostiMi smo u SvemiruBili ko najdraàVe~nosti igra~kaBu~na i zaglu{na.

Na nas su gledaliSunca i sazve`|aMagline daleke.Sve {to smo ~iniliBili su prizoriDostojni likova.

Bili smo proètiSopstvenim zna~ajemI rasko{ ratovaI pusto{ trebqewaVodismo ushitom[arenih glumaca.

Za zvezde patismoZa mle~ne puteveZa ùdne bogoveDa bi se blaènoGalili - sladiliU na{em stradawu.

Vihori su poneliZemqu bez otporaU oblik zvezdani -Niko nas ne pitaNiko nas ne gledaSitni smo postali!

70

Niotkud ne stièKletva ni pleskawe -Za prizor ostvaren -Al tupim uàsomPo staroj naviciPrizor se nastavqa.

U SUSRET HOMERU

Slomqeni hramoviLikovi svladaniRitmovi sti{aniZna~aji skra}eni.

Mi snage nemamoDa bi sve sladostiPrimili opojnoStrujawa prepuni.

Zato su lomiliZato su kobiliZato vas raniliZato vas zledili.

Mramori ve~itiBoànski skladoviTekstovi trepetniBlaèna svetlosti.

Svi su vas moriliSvi su vas mra~iliTrepetno sporiliSvi obezna~ili.

Kadili tamwanomGu{ili ~e`wamaGluìli pravilomStegli tuma~ewem.

Zvona su je~alaOrguqe vri{taleMolitve àlobneê`wivo blaìle.

71

Da bi se sokoviVi{ega zanosaVedrine zvezdaneU na{im glavamaU na{im srcima :

Bar lomio pretankoBar tiho presmernoKidqivo prekidnoSa na{im pretamnimVezali srìma...

BEZDANA UMETNOST > DRVOREZA >VINAVERIANA PLUS ULTRA

Svet izvire

Re~i su p~elane - preslatke, preslatke,Al slika ~istija - istija - budnija,Slutwe su premamne - nestalne - preslatkeAl zanos pesama - tkiva presudnija.

Zvonkije, jasnije, {ire prostranije;likovi, zvukovi, spletovi slogovi!Dubqe i strasnije, teè - bezdanije:Ogwevi, mrakovi, zverovi, bogovi.

29. april 1952.

Istraj

Ve~nost kada pruà ruke:Srebro ~e`we, zvezda znaweKroz bezmerne slavolukeSmer proni~e sveto tkawe.

Vasionom Ugo{}eniAlemima Osve{}eniStrelom smisla UsmereniSkladom slutwe Upereni.

Zore ne daj, javu pogni,

72

âri drì, svet {to cvili,Sve pregori, sve nadmogniZavr{ni san - natkrili.

6. maj 1952.

Tkaqa(Matisov goblen na izlo`bi francuske savremene umetnosti)

Ruà krv ogwenuZvezda sr maglenustapam.

Miqa krik razgaqen,Biqa lik zapaqen -Sklapam.

Zora tok premoren,Gora skok preborenZnam.

Svetu - san ostvaren,Bi}u - sklad ozaren -tkam.

20. maj 1952.

Ma|ije

Prekinu se strasti rankePrekuè se ludovanke,Pre~ude se ~udovanke:No} preboli bele danke.

Svih bunila nedozvankeSvih ma|ija neosvankeSvih gor~ina neodbranke:Preslatke su uspavanke.

27. maj 1952.

73

Jesi li

Jesi li znao u prve daneVrhovne ~ase zabune gorke -Krilima zra~nim snovne povorkeKoje nas ~e`we od sloma brane?

Jes lÄ se vino u slike trajneJesi lÄ pustio koren lepoteJesi li bi}u kreÄo `ivoteJesi li du{a vezao tajne?

Kad se iskonski bli`io trenutJesi li bleskom bezmernim cvaoSlute}i sre}u u suton svenutJesi li boja razvrate brao?

Milostom mamqen strasne vedrineU zvonka jutra zlatima {tedraJesi lÄ nebesa milovÄo nedraZanesen slutwom ve~ne obline?

10. juna 1952.

( Izlo`ba Lazara Vozarovi}a -) Potop

Preogromne su te vode, taj wihov let:Poraz il pobeda kad pomole likNad slu~ajni se nadnesu svet.

Katarke lebde u dubinama,Kotve - oblacima bacaju krikU prevrnutim svest je maglinama.

Zvezda je srebro osvojilo,Vode je utvarno obojilo:Nebesa sa zemqom je spojilo.

1. jul 1952.

74

Osvajawe sna

Sve krin do krina, bezdan ti{ina,Vrtlog vrlina, sumor su{tina -Sve se raskraja u sto beskraja,U sto o~aja, sto odno{ajaU sto divqina, sto davnina.

Sva mora bruje bezmerjem struje,Mirisi ruje nesvest milina,Potoci huje bestrv planina -Sve guje zuje jezom olujeBezno} je dana - bezvlast daqina.

Tim srcem vrelim, svenadno smernim,Tim smelim trudom, svim uzaludom,Svim nedosudom, svim nerasudom,Tom sla{}u hudom, prevla{}u ludomTim bi}em zrelim, gorko ~emernim:Buknite budno, beskraje skrojte,Skladite razvoj, oblike spojteZglobite vreme, bezbroje zbrojte -[to ne}e svetom - sjajem osvojte.

30. decembar 1952.

Tropar (za Branu Petronijevi}a)

Kroz znake, simbole, integrale vitke,Iskonske si snage sprezao, sputavo.Okrajcima re~i, u obrasce ~itkeSvet se usmeravo.Najzad, u atome razvejo se, sbovne,U zanos pradrevni, sred vrte`a krivih,U slutwe kovitla, u svesti vrhovnePrasu{tina `ivih.

23. mart 1954.

75

(Japanski drvorez)

Jesmo li i~iji?Kud nose poleti?O. samo voleti

Trske i drumoveLelujne humove.

Ne biti ni~iji!Ne biti ni~iji:

Odsjaje voleti,Zamr{aj ti~iji;

Samotne goletiLak uspor lukova,

I penu zvukova.

20. april 1954.

Leonardu

Odgodi, odbrodi, sve je uzaman!Prebrodi, presvodi, o stvore ispr{en,Tkan si i istkivan, tu`no nedotkanZvan si i dozvan, a ipak si skr{en.

Preumi, nadglumi, zbran saznawa znan,Kidqive je pre|e gust zastoj zamr{enPlan nazire{ dana - al ne svi}e dan:Sklop i snop navire - al nikad dovr{en.

Odrodi, odsvodi ne dokraj~i krajNi~iji! Kroz slika vapaj veleglasniUgo|ene o~i daqinama daj!

Zagonetnih vala slomi ustrem jasni:U svetu zglobqenom, nezglobqeni, znaj,Samo gorki osmeh spasava nas kasni.

7. decembar 1954.

76

Igra~ka

Igra~ka smo misli, ~ula,Sve sa nama ~ipku zbija:

Strka, zbrka molekulaU nama se stravno svija.

Igra~ka smo od iskoniSvih bezbroja, {to ~as svisnuâs zaprete vasioniDa odgode i wu, prisnu.

Igra~ka smo, uvir jazan,Uput, nikom neupu}en,Zbir dokaza nedokazanBeut jeza nedoslu|en.

Izgra~ka smo sred bezmerja,Brod vrtloga. Bar da stremiTragom slatkih sujeverja:U uteha osvit nemi.

1. maj 1955.

ALEKSANDAR VUÔ

Nemeniku}e

4Ovo su Nemeniku}e u magli prqavog dana prokleto mesto ro|ewaVaro{ kao svako |ubreOna me na prozoru ~eka i ma{e mi rukom da pri|emOna mi klima glavom i tako mi divno {ap}e tako me divno moliOna me zove da do|emJa polazim kao da sawam i ne znam za bezbrojna vrataNe znam za kqu~eve od krvi i te{ke svirepe {ipkeNe znam da stepeni vode do nekih ~udnih kvakaNa kojima se ruke smrznu kao grkqani malih rekaOna me zove da do|em a nikako ne}u da shvatimda se ba{ tu gde stojim ivicom trotoaraUzdiè zid od voska od meke providne gume i bujne klizave traveNikako ne}u da ~ujem da se ba{ tu gde pada

77

Ogromna staklena stena po kojoj se gu{teri liùDa se ba{ tu gde se lome rumene ve{ta~ke algeI la`no grumewe soliSpu{ta gvozdena plo~a pred kojom stojim senkaPred kojom leìm blato pred kojom ski~im psetoGde je nestala ona?

Ona me ~eka u sobi gde su sve slike na ziduDuge grabuqe od kre~aGde su sve stvari na podu tro{ne pe{~ane la|eBeli sun|eri od krede i mrtve smrznute ma~keOna mi klima glavom i tako mi divno {ap}e tako me divno moliOna me zove da do|emJa polazim kao da padam u duboki ponor od li{}aI ~udim se za{to mi ruke ne gore haqinu wenu

Za{to na ovom telu ni~u te rogate magleMreè od smrvqene ki{e i nasipi gwile zemqeOna me zove da do|em a nikako ne}u da shvatimda se ba{ tu gde plamte krvavi plastovi mesaProgawaju vetrovi puste i crne bezdu{ne vodeProstiru muqave zamke i mokri ~ar{avi poqaPred kojima leìm slama pred kojima gazim penaGde je nestala ona?

Ona me na ulici ~eka gde prolaze koprive no}iGde se po ~etkama od pru}a otvaraju alke bunaraGde leè kraj ku}a od laka tamni papmpuri koseSru{eni jarboli {uma i mrtvi kreveti vulkanaOna mi klima glavom ona me zove da do|emJa polazim kao da padam kroz redove od mekog staklaKroz pamu~ne izloge od iwa i ~udne zidove od makaA nikako ne}u da shvatim nikako ne}u da ~ujemDa se ba{ tu gde se tope plameni ma~evi {inaPe~ati paraznih stopa i besni zaleti hajkeSustiù divovska stada i trula kosmata jataPred kojima visim kao lika pred kojima stojim kao sve}aPred kojima pijem sve kadeGde je nestala ona?

(....)

78

DU[AN VASIQEV

Prolog

Svejedno sa ili bez rime,nema va`nosti oprema i sjajako du{a bolnabolnim osmehom nad pro{lo{}u bdi.

Nema praznika ni nedeqai sva je sre}a u suncu{to nas pokatkad u stari `ivot vratii razbudi u nama ponovo drvodeqesa livanskih i balkanskih gora.A trag je dubok i stra{ani ne}e ga niko nikad zatrpati.

Pomislimo i sami da smo pozerikad vinogradi i `ita zru,pa pono} do|e i rane se raskrvave,i svejedno : Isusi ili Ahasveri!Drugi bi nas samo oblici spasli.

I do|emo do kraja puta,a te oblike jo{ ne}emo na}i :o mi to znamo.

Osnovna je na{a boja siva,kao nebo jesewe,kao duh ubice druga.

Smrt pokolewa

79

Mi sre}ni nismo bili.

Nismo oprali na vrelu bratstva o~i,nego smo u grobqu na hladnoj kamenoj plo~islu{ali kako Majka za Sinom cvili.

I iz grobqa do{li smo ~isti,kroz oblake dimanazirao se svetlosti nove lu~, -

i vi nas do~ekastepletenim, trostrukim bi~evima.I va{e ruke ko `elezni obru~koji gu{i... gu{i...obvi{e se oko na{ih grudi.

Mi smo tada u du{iprokleli i vas i sebe;i od bolapromenili smo sto idola,i na sto staza htedosmo stati.

Ali na svakoj po jedna Matire~e nam da ni mi nismo qudi.I tad smo se odrekli svega!

No} svugde, kao i pre. I tama...Mi izgibosmo nad crnim zastavama,a vi slavite pompezan pir...

No} svugde.

I tama.I mir...

80

RADOSLAV VOJVODI]

DRAGI DEMON

O, miruj, miruj, dok ga|a{ strelicom mraka,dragim opojem naravno, nemirom, nepoznatim,i na po~etku je zlo : strah i krik,i bol se, tavni, u zlatnoj krvi otvara,i {ap}e : svi}e li to, svi}e li, moj du{e?

Ima li svetlosti, ima li tajne,iz no}i ove plamsaju, iz zore ti{ine,crven, evo, zeleni evo, mo`da valovi,izrasta trava crvena, iz zubqe tame izrasta,ponosit uzdiè se, gle, nejasan breg!

Pogledaj u svoje lice, nerazgovetni,ima li puta ako nema ciqa?U ìvotu odràva samo kolebawe!Slobodna voqa, zatim, `rtva u iskupqewu,ta qubav iluzija u trenutnom preobraàju,van te svesti vodiqe oblikuju la .

Prihvatawe carstva nebeskog stawe je nemo}i,idiot toga ~asa vidi sebe kao boga,apsurdan odmah tok je istorije :besmrtna du{a ozna~ava be{~a{}e i pad.Hri{}anska podlost slobodnih ispovesti!O, tvora~ki je ~in ipak blagosloven :samo dok traje - osvetqena je ve~nost,sve drugo je podvala u~iteqa i sve{tenika,boànska bolest qudska : ah, smrad, taj smrad!

12. 12. 1983.

NEKA SE ISPUNI

Je li misao ~ista samo u vremenuu kome jeste, gde se za~ela?Kako je istrgnuti, kao i sebe,~oveka svakojega, iz istorije, iz danau kome trajemo? Govore, tako, koji poznajuput na{ navi{e i put ~ovekov u sebi,kad nedostaje hrabrosti. ûj, {ta }e bitikad malak{e i glas, kada se upla{i bi}e?

81

Kako moè ono stvoreno, mu~io se apostol,rugati se i tvorcu : {to jesam takvo,kad vaseqena gospodari, kad prouzrokujei sve u svemu, i ovo ~ime se opstaje!Kada ne vidi{ {ta ti je pod nogama,{ta nosi{ u sebi, ustremqen, odavno po{ao samonapred; moè{ li se vratiti sebiako ne razume{ silu nepojamnog, {to uznosi?

Ono {to ìvi i {to pokret je, snaga velika,onaj duh kojim jesi : {ta predskazuje onamogde se i misao dvoji pred prazninom, gde imasamo taj let ukleti; i kao ptica uhva}ena, evo,evo prepoznaje se qudski glas {to ne poznajes kim je, odakle je, gde je to za{ao!Kako beja{e predrag taj put navi{e,i u opasnostima nastao : kud bilo da se ode!

Misao povela je nemir, a odatle, gle : zavedenkrenuo se ~ovek - blesak zla}ani video je![to sada, brate moj, stoji{, {to kle~i{ rasparen;zapao si, miruje{ u dosadi, aha, prevaren, aha,nisi mogao onamo da se uspewe{, pao si!Ali {to qudsko bi}e zaseje mora i èti, i {to se u duhu za~ne ima}e taj ve~ni ìgusrasta i bune, i nespokoja; pre nego shvati!

Samo u sebi vazda, ako se nije umilo krvquHristovom - bilo je sve uzalud; glava prsnula jejo{ i u vodi mutnoj, dok plovila je, usamqena.Muwe bejahu nestale - daleko, iza goraa ti jo{ kle~i{, brate, u simbolima {to bejahu,sad mrtva slova su, i uz stubove dru{tva, tu|e ti.Kako }e{, dok kle~i{, izdràti taj bol nesnosni;hej, opet si na istom : vizija se, lepota, izmakla.

Ali gde je krv ova pre~ista, okupao si sei drhtao jesi, mo}an, mo}an, o, "Neka se ispuni!"I ja nisam do{ao da razre{im nego da ispunim!Jer sve se mora platiti; i traje koji svedo~i,i duh ovaj i krv ova rasuta, i ovaj blagoslov!Koliko su znaci jo{ sile Boìje, jo{ jednom,i u slabosti uzdigle te, koliko pomogle, an|ele!pre nego se uspravi{ i u vis podigne{ ruke!

82

MARKO VE[OVI]

ESEKS, UOÎ 25. FEBRUARA 1601. GODINE

Da.Sve je ispquvak nekog boga.Sve je - zategnut luk u rucislijepog lovca.I zbogom.

Da.Sve }e biti grobom oprano.I ono {to samI ono {to u~inio nisam.Sve bi}e otrto kao sa gro`|amagla.

I shvatih da odli~no jesve ~ega ima. I ~ega nemashvatih da odli~no je.

I zato budi mrtavi svijet bi}e tvoj.

Ali kap ski~avog u meni svjetlapodsticanog sad ovimsad onim uàsomkamo }e da se djene?

Znami paqewe lule~ine je s tisu}u odjeka.

A oko planinskih vrhunacauvijek ima magle.

Znamrije~i su Rimqanileè}ki {to jedu i piju.

A kwige i sa loma~e

83

bacaju pregr{t svjetlana svijet.

I udarac svakinovu nam plohu dodaje.Novi brid nam izo{trava.Iz rane svake po golubica nambijela izlije}e.

Ali ta divqa~ iz mene({to se na svaki zvuk rogalova~kog prene)

kamo }e da se |ene?

O {to se te{ko gutaotaj hqebac {arenimije{en od neba i zemqe!

Ali sve spu`vom grobabi}e izbrisano.Zalud je od dima viju}ega se ponadloma~etraìti da u igri opet nacrtalice spaqenog.

Sve bi}e otrto kao sa gvo`|a magle.I {to sam. I {to u~inionisam.

I nakon svegaleà}u nauznak i bez glave.Samo stopala bi}e mi uspravna.Samo stopala.

1976.

IZGNAJ IZ HRAMA KWI@EVNIKE

ûvena je Spasiteqeva nesklonost spisateqima.

I zbiqa, ove trske lako postaju drske.Kwiga im àlbi nikada nije prazna.Ne trpe du{e wine ni studi ni vru}ine,Ba{ kao p~elice.

84

Ma lako mi je za te, Boè nad vojskama:Jedna jedina riba, pa ve} ~itava gozba.A na{e du{e nisu èluci koko{iji[to vare i kremewe. Nije li dovoqna kazna[to su nam, ko p~elama, ìvoti kratki, negoHo}e{ i da su krotki!

S razlogom Spasiteq je na spisateqe kivan.

Jer wihova je vjera - na dlanu pahuqica.To bi za vatren katren i majku prodalo!Gledaju - od pquva~ke da Potop naprave.[to starija ikona, to sla|e ishraknu se.

Ma lako mi je za te, Gospode stoimeni:Testija vode pa ve} pijanka prava.A na{u è|cu treba da gasi ustajalaVoda u vaznama?

S debelih razloga ne voli Spasiteq spisateqe.

Ko prosjaci su koji ìve od raskrivawaGadqivih rana pred pogledima bli`wih.Vino ih stranputice opije za tren okaA ovamo bi da sude, svemu, od truna do trona!

A mo`da, Hriste, treba da na{a ga|ewaStoje spram winih ka|ewa?Spasiti i gram uma sad je teè no do}iDo grama radijuma!I zar je onda ~udno {to ove himne tebiKa{qem su pro{arane?I kako grijati se na vatri u zrcalu?O zar smo krivci {to su matice bez ko{nice?[to slike iz sna te{ka izjutra gledaju unasS novinskih stranica?

85

DU[AN VUKAJLOVI]

46. MI JE GODINA

46. mi je godina, pita{ me, lukavo, {ta jesam,kako je proteklo, u mali izve{taj da sa`memPrecizno, ~itko, ogoqeno,i, znao si to, dobija{ tekst o onome {to nisam,kratak, nesre}an, kona~an.

A nisam :nikuda nikad otputovao,nisam video velike gradove,istoriju miliona spojenih nesre}a,ni sela na obroncima, tako ugodna navodno,ni pustiwe, naseqa pod morem,niti manastire na vrhu sveta.

Na svetim mestima nisam upoznao Boga,a davao mi je znake, prikradao se,nisam, dakle, video ni{ta,ni sebe, ni brata, ni tebe.

Sawao sam, a ni{ta nisam zapamtio,ostao u ve~itom snu, ve~itom poku{aju.

Ni u kap vode se nisam smawio(mogu}e je, kaè vudu -mag),obi{ao potoke, reke, okean,iz ~esme kapnuo, pod ve~itim ledom odahnuo.

Ne znam jesam li i pesmu napisao,samo sam jednu kwigu i jednu sliku video,premalo za tvoje prijateqe.

U politiku, u ve~nom komunizmu, sam zavirio,vratio se ponièn i gori.

Stao sam u red, ne rop}em, bezbedan sam,nema pitawa, ne traìm odgovore,to je ono {to mogu.

86

Nisam ~ak, to }e mi biti najvi{e zamereno,ni ìlet oprao, pustio mlaku vodu u kadu,i ~vrsto, za po~etak, stegao levu {aku.

O SVETLOSTI,O NE@NOSTI, O MRAKU

Sa velikim odobravawem, sa veseqem, sa stra{}u bez èqa,~ekam taj mir, tu nepomi~nost i nedodirqivost,tu opomenu drugima, tu slast u meni.

U tom ne`nom dodiru ne}e biti ne`nosti,nijedno nadawe ne}e biti ispuwenoi nikakav strah ne}e ta}i moje srcei ono }e se odmarati i skupqati snagu

ne za pokret i ne za mirovawe

i moji udovi }e biti u poloàju u kome su se zatekli,u najboqem poloàju, dakle,i one dve- tri suze ne}e me skvasitii ja ne}u biti ja i ti ne}e{ biti ti,ali ja }u to znati,i ti }e{ uìvati u zalasku sunca, i u ki{i,u mraku i u svetlosti,ali sve }e se odvijati jedno za drugim,i ti }e{ praviti razlike kojih nema,i dota}i }e{ me i misli}e{ da smo se oprostili,a ne}e{ dota}i ni{ta,jer na ovome svetu ne moèmo se rastati,nismo se na wemu sastali, ni na nekom drugom,jer bi to samo ovo mesto bilo.

I ne}e mi ova posteqa biti grob, kako }e{ ti pomisliti,samo }emo leàti na velikoj vodi oboje,i udaqavati se i sastajati sei samo mali ose}aj krivice }e nas spajati u budu}nosti,kako }e{ ti nazivati ono {to preostaje, ono {to nas deli.

NEBOJ[A VASOVI]

INICIJACIJA

MOGU]NOST SAZNAWA

Nikada ne ~itaj istorije,nau~ne rasprave, studije osudbinama pojedinih naroda,ili takozvanog ~ove~anstva.Kwige sasvim sigurno laù.

Ako èli{ da sazna{ istinu,prona|i nekako stare novine,od pre deset, pedeset ili sto godina.Vide}e{ da ni{ta nije bilo slu~ajno,da su svi ratovi bili zakazanita~no u sekund, da su bolestii epidemije bile {irene po planu,da ~ak ni padawe li{}a u jesennije bilo tek onako.Shvati}e{ da je i tvoje ~itawestarih novina tako|e ukalkulisanou nemogu}nost saznavawa istinaosim onda kad je ve} sve kasno,i ùta boja novina se preliva u braon.

VREME

Toliko put sam to ~uo:"Vreme }e sve postavitina svoje mesto."To zvu~i kao uteha,kao obe}awe pravde.Ali, vreme ne}e ni{tapostaviti na svoje mestojer vreme se stalnopretvara u prostoru kome, na àlost,ima dovoqno mesta za sve.

MO]

Ne upu{taj se ni u {tasa bilo kojim ~ovekom ili `enom,ako ne ume{ da proceni{koliko su prethodno patili.

Jer ako su patili vi{e od tebezgazi}ete kao smokvu naputeqku, kao pikavac,zalutalu du{icu.

Zgazi}e te tako da }e{ znatiza{to su te zgazili,tako da }e{ `aliti{to nisi patio vi{e od wih -

da bi ti wih mogao zgaziti.

INICIJACIJA

Bio sam uspaqeni mladi}od nekih 18 godina.Jednog dana,

upoznali su me sa devojkomza koju su mi reklida "daje svima".

Bilo je leto, ~itavo popodneprovedoh s wom na Savi,a uve~e saznah

da je ne zanimam.Bio sam mo`da prvi koga je odbilajer je bila vidovita.

Deset godina pre no {to sam po~eoda pi{em stihove,ona je naslutila da nema posla sa mnom

nego sa pesnikom.A pesniku se ni{ta ne daje.Od wega se uzima - da bi se dalo drugima.

89

DRAGAN VELIKI]

PRIZORI IZ @IVOTA PREDAKA

1.

Ponekad , ujutro, jasno ~ujem lupkawebambusovog {tapa o mesinganu ivicu mermernog sto~i}a.Znam : tu je po~elo odbrojavawe!Maelova ìla davno je iscedila kap,i sada samo podrhtava.Pogled bludi novinskim stupcima.U Rusiji se ne{to sprema, kaè Mael,razbijaju}i jutarwu ti{inu praznog kafea "Pasa ".Wegov sagovornik, slu`benik po{te u Grenoblu,zna~ajno klima glavom.U tom ~asu, Maelova kappribliàva se apoteci.Onaj koji }e pred podnepokrenuti elasti~no perce zvonana vratima apotekejo{ uvek spava blaènim snom.Ali, bu|ewa su mu~na :poneki prizor strahota rata.Mladi srpski oficir ve} nekoliko danaose}a pulsirawe ìle.Vreme je ratno, i on bi da seza{titi.Najmla|a Maelova k}ersa druge strane paravana od mle~nog staklapruà malenu kutiju.Srpski oficir kupuje pra{akprotiv glavoboqe.Kako savladati stid pred licemdevojke u apoteci?U tom ~asu, stari Maelrastaje se sa prijateqem iz po{te.Za wega vi{e ne}e bitineodre|enih kontura Rusije,bezbri`nog pogleda na geografsku kartu.Ali, tek je juli, godine 1916.i Mael je jo{ uvek za{ti}en

90

razapetim novinama na drà~u od bambusa.I veruje da je siguranu svojoj starosti.Ponekad se seti starijeg brata,ludog @aka, koji je davno, davno,oti{ao da u muqu reke Jukonprona|e zlatna zrna.Nikad se nije vratio.Dok su bili deca,@ak je najdaqe u {umu zalazio,na najvi{e se grane peo,jedini preplivavao re~icu,u selu, blizu Grenobla.Aqaska i Rusijasamo su imena dalekih zemaqa,u ~ijoj neodre|enosti Mael uìva~itaju}i novine u kafeu "Pasa ".Postoji i Srbija, Albanija,~uje i za Galiciju, Besarabiju i Manxuriju.Ali, on nije @ak,wegov svet ome|uju drvene intarzijenajstarije apoteke u Grenoblu.U mirisu lekova i travapohrawene su slikezbog kojih je @ak oti{ao tako daleko,a zlatnu pra{inu nije na{ao.Negde u parku, u blizini apoteke,mimoi{ao se Mael sa mladim srpskim oficirem.Ni slutio nije da se sreoko bi zauvek oti{ao,samo da je on, mu{karac, bio u apoteci,i umesto pra{ka, diskretno mu pruìopakovawe kondoma.

2.Parket {kripi u susret {arkamaulaznih vrata apoteke,nekoliko koraka deli staklenu pregraduod beline prvog snega,a tek je oktobar.Paperjasta postava zimske cipeledoziva rano ujutroporcelansko stopalo

91

Maelove }erke.Mladi srpski oficir jo{ uvek no}uobliven znojemvidi tragove smrti u snegu Albanije,tamo gde je pro{le zime~itav jedan narod pre{ao upostojawe.Pra{ak qubavi iz Maelove apoteke,èstinu pokazuje svakoga dana sve vi{ei vi{e...Mladi srpski oficir èli da i{~ezneiz istorije, iz svog naroda,da u ti{ini intarzijanajstarije apoteke u Grenobluudi{e miris trava i pra{kova,da oslu{kuje harfu pau~ine.Pro{lost dolazi sama:studentski dani u Latinskom kvartulebde stanom iznad apoteke.Zar je mawe snova ako je redosled druga~iji?Negde se mora statii mreà iz dubine povu}i.Mokri ~vorovirazveza}e se na suncu mo`da sami?Kroz gust dim alìrskih cigaretavidim mr{avo lice moga dede,koji je kao onaj ludi @akizmenio porodi~ni redosled.

3.On lebdi kao ptica,jedva dodiruju}i puno klasje :Odesa, Vr{ac, Subotica, Trieste...Ili jo{ daqe, u pesak Afrike,u masliwake Feni~ana.On, Vlad, porodi~ni dvojnik,pulsira u nama ritmom bambusovog {tapa,odjekom koraka u praznim dvoranamatr{}anskih palata na Kanalu Grande.Mi smo samo senkeu zamu}enom pogledu wegovog oka.Prvi put sam video Vlada

92

u ìtnim poqima banatajednog jutra sa prozora vagona.Rasplinut u duguqastoj mrqilebdeo je izme|u ìca dalekovodai odjednom nestao, kao iskra u kamenu.Sre{}u ga opet na stazi pored mora,u dru{tvu predaka i usamqene palme.Privi|a}e se i mome sinukao blesak stakla,otvorenog prozora ku}eu Primorju,kao produèna senkagrma {im{iranekog parka Habsbur{ke podvodne carevine,kao {um vlasuqarau zelenim pli}acima Jadrana,kao prhut ptice u sumraki pad {i{arke sa bora.

4.Otac moga ocado{ao je iz zemqe lekovitih trava,tamo gde qudi ginu zbog zaborava,i omek{an mirisima jedne apotekeu Grenoblu,zaustavio se na obali svoga Jukona.Nekoliko godina kasnije,sa naslednikom i najmla|om }erkom apotekara Maela,napustio je Pariz,razumev{i poruku porodi~nog dvojnikada je obala Jukona tamogde smo odrasli,ali, ponekad se boqe vidi sa Aqaske,u jutarwoj ti{ini prazne kafanenekog nepoznatog grada,ili iz voza {to mewa redosledporodi~nog kretawa.Otac moga ocaponeo je pra{inu : beli prah aspirinajedne apoteke u Grenoblu,i nosio je taj prah kao zlato,prosejano zlato iz muqa Jukona,

93

svuda gde je sve re|e putovao.A otac moje bakeapotekar Maellupkao je bambusovim {tapomo mesingani ram mermernog stola kafea "Pasa ".U tom svetu stvari dugo traju,i vlasnici se ne mewaju ~esto.Dva dana uo~i atentata u Marsequ,govorio je svome prijatequ, slu`beniku po{te,da se u Evropi ne{to sprema.Sporo se kretao po mapi,jer ni{ta vi{e nije bilo kao pre,pre nego {to je mladi srpski oficirpokrenuo perce zvona na vratima apoteke.

5.Ukopan u sigurnom hodnikupodzemnog sveta,obi~an glodar u tami piramidesawa arabeske na bru{enom staklu{to odvaja mu{terijeod najmla|e Maelove }erke.Ponovo bi da o`ivi @aka,jedan wegov dan na obali Jukona,nekoliko sati pijan~ewau zagu{qivom salunu.A mo`da je @ak dugo `iveo,i potomke ostavio,ako je zlatna pra{inanovi redosled odredila?Zlato nije lekovita travasa padina Rudnika.Povu}i se u ti{inu intarzija,biti ba{tovan, slu`benik po{te,pomo}nik u apoteci,prepustiti se toplini i sigurnostipoznatog puta.Udisati isparewa laboratorije,pra{kove i trave pakovatiu kutijice i papirnate kese.Zauvek ostati u vlasti umilnog zvona,a nedeqom ujutro

94

u razapetim novinama na drà~u od bambusaviriti u dalek svet.Dunuti beli pra{ak sa dlana,raspr{iti ga kao glavicu masla~ka.Ali, slutim i mnogo drugih stvari...

6.Miris apoteke i{~eznuo jekao i obrisi name{tajastudentske sobe u Latinskom kvartu.Otac moga oca,gaze}i sneg Albanije u zimu 1915. godine,pribliàvao se pomoranxama,alìrskom duvanu,ta~nim linijama dlana koje su otkrilevidovite srpske ène.Razvla~im gazu na tremu,a ku}u ne prepoznajem.Vidim Vladovu senku,i palatu na tr{}anskom kanalu.Potomci stiù drugim putemu drugi grad,ali u istu ku}u.

7.Porcelansko stopalo prona{lo jepaperjasto krzno cipele,student iz Latinskog kvartapre{ao je Albaniju,i u jednoj apoteci u Grenoblukupio pra{ak protiv glavoboqe.Onaj koji }e se roditizbog stidqivosti mladog srpskog oficirabi}e dete - faraon.I ostavi}e u nasledstvo meni,svome detetu,samo re~i i ~vorove- palimpseste,rojeve nevidqivih insekata.Sasta}emo se u porodi~nom dnevniku,i otkriti ùdwu za lancem senki {to di{u u nama.Uramqene,u ko`nom pravougaoniku pisa}eg stola,

95

moje ruke ostavi}e trag nekomekome sam predak.

8.Postoje i druge pri~e,nimalo jasnije od sudbine avanturistesa obala Jukona.Martovska no}, u okupiranom Beogradu,godina je 1944.Spasonosno svetlo u jednoj ku}i na Sewaku,i strepwa najmla|e Maelove }erke,ali i nada wenog mu`a,oca mog oca :ta devojka je mo`da mostwihovom neratobornom sinu?Ona, koja }e postati moja majka,i ~ije jedro telo nosi otiskesu{i~avih beogradskih ilegalaca,bi}e nede{ifrovani hijeroglif, belinana zidu sewa~ke ku}e.

9.Vidim jasno posledwe dane avanturistesa obala Jukonai putawu moga oca.Jedan pognutih le|a stru`e sitommuq Jukona,a drugi mrvi granitGolog otoka.No}u zami{qam svoje rukeu ko`nom pravougaoniku pisa}eg stola :ispisuju posledwe prizorekoje je na onaj svet poneo otac.Obave{ten me{avinom svih ~ula,u samrtnom ropcu video jeplitak {e{ir gondolijerasa crvenom trakomkako dodiruje kameni svod mosta.A onda je topli dlan gondolijerazaklopio wegove kapke,i samo je kanapmalo ja~e cimnuo Vlad,

96

prepu{taju}i senku novome predvodniku.

10.Da li je Vlad nacrtaointermeco porodi~ne simfonije?I pokazao kako se podiè poklopac sarkofaga,teàk kameni svod?A onaj koji je po ceo dan tucao kameni pra{inom zatrpavao Jadranda li je beli prah na dlanuprepoznao kao aspirin?Putawe se ne mogu predvideti,i ko zna {ta bi bilo da je otac moga ocasmirio ìlu u utrobi neke ène na sat,makar i bez kondoma?Da li bi oti{ao na obale Jukona,u masliwake Feni~ana,ili samo u bolnicu neku alìrsku?Znam, groznica je bila melem na wegovu napa}enu faraonsku du{u.U groznici je razvezao ~vorovei oprostio zbegu Balkana{to svakih pola veka poveruje da je narod,i zlato svoje prospe kao iwe masla~kapo daqinama koje ih pla{e.Da li je lupawe ~eki}a na Ostrvupodse}alo na lupkawe bambusovog {tapao mesingani ram mermernog sto~i}a kafea "Pasa "u Grenoblu?Da li je ùdeo za onim kona~nim kamenomkoji pokrenut mlazom peskaulazi u kona~i{te,i piramida postaje grob?Slutim da je u posledwem ~asu,vo|en {apatom porodi~nog dvojnika,video senovite palatena tr{}anskom kanalu,tamo gde zlatna pra{ina ostavqa trag.Pao je iscrpqen,cijuknuo kao mi{,mo`da od udarca nadzornika, kr{nog Hercegovca,ili ponosnog Crnogorca, hrabrog Korduna{a?

97

I dugo je leàoneuznemiravan novim udarcima.Bio je izvan gomile,sam pod nastre{nicom gondole.Glas nadzornika,koji je udarcima budio polumrtvo telo,u snu se pretvarao u zvuke orkestrakafea "Florijan".

POST SCRIPTUM

Prizori su spremni:na lelujavim draperijama, u kamenu,na lakovanim intarzijama, i u pesku.Senke putuju.Ve~e }e sa~ekati u oazi,spustiti se stepenik, dva niè.Da li }e jednom onaj koji ostaje na vrhupiramidere}i za mene da sam ìveo u Panoniji,posmatrao {iroku reku,i brodove utonule pod teretom?Ho}e li poznavati minerale,senku porodi~nog dvojnika?Kako }e sakupqati ~vorovesa porodi~nog kanapa,i u sluhu nositi ritam bambusovog {tapaiz kafea "Pasa "?Da li }e snivati snove predakakoji su mene presko~ili?Sve po~iwe udarcem {tapa,neza{ti}enom ìlom {to ubrizgava kapu tamu piramide.A kasnije, mnogo godina kasnije,ukazuju se dvorane palata na kanalu,jedrewaci i kikot èna negde iz {im{ira.Da li se moè sti}i do obale Jukonabez oìqaka na ~elu?Kriju li pli}ine zlato?Vodeni biser kanu iz ìle,posledwi u nizu.Da li ìveti,

98

ili pisati?Mladi} ima crni flor na reveru,ah, ne, isuvi{e je rano,dete je, i sako ne nosi.Molim vas, gospodine Vlad,obratite pa`wu na wegov izgled,kada poraste bi}e "dendu",nosi}e {tap od bambusai polako lupkati po kamenu pristani{ta.A more u Kanalu pquska,dodiruju se fasade srpskih trgovaca,jer ni{ta ne mo`e kona~no da otplovi,da odleti i i{~ezne.Sudbina nam je svima : palimpsest.Mlaz peska sve je tawi,jo{ samo tren, ili dva,i posledwi kamen hermeti~ki zatvarapiramidu.

U Beogradu, 27. avgusta 1991.

99

G

MIRO GLAVURTI]

ZVEKIR

Kad sam slikao portret jedne princeze

Slikam pri osvetqewu muweportret jedne princeze koja zaboravqa pro{lost.Stare haqine, kristal, drago kamewe, tro{nostjednog sveta, boje stare i trule duwe.

Olovni meridijani sijaju mi nad glavom.To vojnici iz automatskog oru ja pucaju prema severu.Provu}i }u se makar mrtav kroz neveru.Otplovi}u po oceanu jednom tamnom.

Otplovi}u po oceanu crnom da na|em veru,preko trideset pete, kroz detiwstvo, kroz majku,kroz devetnaesti vek, otplovi}u na Jamajkusa vetrom koji duva u pogre{nom smeru.

Istorija je bauk za malu decu.Ona ih davi no}u. Deca urli~u kao vuci.Podmitio sam je zlatom jednog de~akai sada se umiqava i pokorava mojoj ruci.

1962.

SABAT

Ja i Isak odlazimo u poqe. ^ujemo frulekako se suo~avaju s postojawemi posmatramo prolaznost svih stvari, a trulevelike ergele. Mi onda odstojawem

od velikog stabla baobaba merimoveli~inu na{u u zvezdanom poretkui poqe lagano pada. Zatim se pomerimoprema okeanu i ~ekamo priliku retku,

100

re|u od najre|e zverke, da vidimo Boga,i svetlost pada, a sasvim slevagde se ugiba trava, spu{ta se Wegova noga.

Ko kaè da ga nema? Vide ga kamen, rosa i {eva,ja i moj dobar drug Isak. Isak se oglasi :Danas je sabat! Da, kaèm ja, ~uje{ likako Jeruzalem peva!

1958.

AZIJA

Azija se preda mnom otvarala kao biqkaTibet je svetleo kao petrolejkaI li~io na lobawu Vilijama BlejkaKoja je isto tako bila svetiqka

Krvarila je Azija kao ruàGubila se Azija u siviluObla~ila se u najlep{u sviluVideo sam kako Azija svoje ruke pruà

Azija je biqka koja truneKoja se raspada i opet ni~eAzija mi se u~ini kao lobawaKoju je ostavio Ni~e.

1964.

IVAN GA\ANSKI

REMONT NEBESA

Dva brata Ba~vanina, povratnik iz Amerike i povratnik iz Rusije, mrtvi,sede na Dobrom poqu kraj kamenogguslara : - Gudi ti to, prijatequ,onima {to jo{ nisu do{li ovamo.

Po V. Petrovi}u

aliodjednom iako se znalojedna dve celo jato te{kih ~apqi dosta lako

101

jedna za drugom kao po programukao vidqivi ~in osloba|awa energijeuzle}e u ve} spu{teno nebopodse}aju}i na prevarene dobrovoqceupla{ene od velikog broja ve} u prvom okr{ajugrupisane u slepqene gomilemalterom od sopstvene krvipeska ùtog straha bele kostitihog gun|awa i te{kih psovki

dostiù ~apqe zenite ovako pode{enih nebesa

flu the friendlu skies of the unitedthe friendlu oilspoiled skiesflu the mirrors where the moonlightplaus the game of the dau

a na maloj stanici kraj ukrajinena{li smo neke nove re~iiznikle iz zemqeoven~ane travomzelenom na beskrajnoj toploj crnoj septembarskoj zemqi

velika bela slova

bud ostoroèn tebja `dut doma

na na{anovanom jutarwem nebu s kapqicama krvi na dalekim rubovima

vi{e zvezda rubinamawe praskozornih maglina

vi{e lepih bosih devojaka nebeskih k}eri sa zvezdom na ~elumed storukim xinovima u dugim neizbrojivim redovimakoji znaju ne znaju svoje graniceod tihog tihog donado }o{kova urnebesnih povr{ina i`qebqenih nebesagde tik uz crtu horizonta buja debeli belij gribuzdiù}i svod svojom hidrauli~nom memorabilnom snagomalhezionih podzemnih voda nad magnetofonskim slojevimazasi}enih istorijommasnom teku}inom uspavanih pokreta s diskretnim pojavamane`nih ko{uqica nevinih radiolarija

102

umirenih kao zvuk u zvonu pred prvi udarxinovskih molekula programiranog pam}ewapod tvrdim granitom s ugrebenim zvezdanim ~asovimasvetlih bezvremenih trenutaka raskala{ne majke zemqegolicane napuklim zvucima suzdaqskih ve~erwih zvonai kopawima onih skita skitnica {to ~asom podvuku se pod zemqupla{e}i milione u praznim hladnim evropskim magacinimazbuwuju}i samosvesnog persijancaiz kumarbijeve rupe zalutalog levantincasle|ewem tragova mirisnih ruà

bud ostoroèn teba `dut doma

po na{em tautolo{kom terminalu vremenaskuvanih natrulih zgu`vanih ìvih zagonetnih zanesenih skakavacahpodmazivanih posle svakodnevnog kupawa podgrevanim derivatimalewe kao smola istorija naftes mirisom meda~iji beli kqu~ med ne dopiredo zategnutih povr{ina kao bedra u ruskiwado glatkih klizavih zidova dubokog grlalost ejnxeloskih tamnoputih lepoticageneralno popravqanih nebesagube}i se u pukotinama vizantijskih podovakremaqskih crkava sa zna~ajnim srpskim beo~ugomvode}i do prvog i drugog rimakraj melena~ke vetrewa~e koja pod kratkim naletima novoga vetrarazvejava paranoi~ne pramenove mese~evih i sun~evih trakashematizovanih u kabalisti~ki veo na licu stare gospo|es pticom u kosi mirnom na jajimaispod {e{ira sa sedam detli}a

dva bela zaostala kamena pod kopitama azijskih kowa

kistajdi tubu~okdijakin kilar jirokdi

ostida mingan otiku{daj u~ar pirokdi

pod evropskim ki{nim nebomna uzdrhtalom napuwenom beskrajnom trbuhuizgaène pokisle matore podvoda~icepo ~ijem nebu zevaju butine sa po jednom uzbudqivom ruòm

103

po ~ijem moru ropo}e nafta umiruju}i talase penu{avih uspomenapo ~ijoj zemqi masni skakavci zahva}eni strahom traè}i izlazgamiù izgubqene orijentacije od deterxentne peneod potmule opomene podzemnog nebagde vulgarni rovac vitalni sinovaculazi u nebesku ro|aku divnu afroditusuvu od nedostatka koribantskih zvukovau praznoj dubokoj pe}ini ispod sawivog banatarezonuju}i u wegovom milenijumskom ritmupodràvanom ~obanskom sviralom

sve same sekunde sinkopirane urnebesnim vetrompod svetom {ubarom toplom za pentesilejom

dok nebom sveci zubati vijajuu kolu persona tiwavih varnicau o~ima o{trih pulinovih zubazelenih i crnih i belihoko usnule afrodite u ja{i u banatu na persijskoj ruì~iji otac s rukama punim frekventnih fulovaslabih kraqeva lo{ijih pubova i neuhvatqivih divnih damapotavnelog toqe detroniranog ilije hladnog severcazaboravqenog matije i{~ekivane pentesileje do izgubqenog snapoganog paganina ukletog lovca}opavog atile ku`ne devetke i mile sestriceelene elene elenegubi partiju za partijomsede}i na zemqi odse~enog uda

uz vetar niz vetaruz vetar niz vetar

u hladovini lakog mese~evog odjekivawas glavom u osvojenim nebeskim prostorima

dok mlado li{}e staroga hrastakupe}i tiho razlivene slikeinterferentnih talasi}a ogledala izvorautaène è|i beskorisno {umikao senka pred dugi sun~ev zalazak

zahva}en stara~kom rezignacijomneve{to skrivaju}i tragovebezbrojne oro{ene ka{i~ice kapqicama meda

sam jede plodove svoje letinevelike so~ne il osu{ene

104

istinonosnezelene crne bele kozje sise

na okeanu daleko penaiz tvoga iz moga oka

MANOJLE GAVRILOVI]

GAVRILOVI]I

13 Gavrilovi}a13 srpskih vojnikaiz Seli{ta ispod Klikaiz dve ku}e u svanu}e

poneli su svetlost zoremalu dugu iznad gore

i krenuli prema Ceruprve zvezde da naberu

S kolubare nose rosuda im svetli u otkosu

Srbija je sva u pla~uu koloni prema Dra~u

oko ku}e grak}u pticevetar cepa umrlice

DRAGAN GRBI]

MUSEUM

ZDAWE

Lonac. Detiwstvo : Sr : Sabqe. Preko mokrog roga. Poklopac.U crkvenom zvoniku : Klatno. Ma~ka. Izviri. Nado. Proturi svojucev kroz usta moja spremna da odahnu. Ruku sa sablasnim kutijama.Oko uko~ena stabla. ^ini. Muzejski mir. Mjaukni. Kao krov podote`alim senkama pakla. U ~vrstom xepu. Malobrojna usta. Oh,namero dostojna pauna. Na vratima skapava sluz. Ukori~ene

105

naplavine Let dvorski. Puni su ambari. êmu tuga okruga. êmuizvrnuta ba~va? Sa alkama, sa domarom i ptice, sa ko~ijama od~estog kliktawa, sa perorezima sveta, sa ìvotarewem èluca;olako spakovani, ne klinovima, ne obru~ima ; krotka a mosttromi a hitnuti rob ; sasvim blizu, od puta bes u rodi, odtrske leluj svirala : kustos - vidi prostoru ku}u, iz dimwakakorov ; Velikim korakom. Gde? Krst obuzima ~equsti. U ovom mom.Lelujawu. Sve one biv{e kratere, led sa kqunovima, podmetnutoah, upakovane, porodi~ne, figure, mermer, porod, nabrajawesasvim nalik poqu... Tobogan. Jezik pruèn u maslinu. Kos.Stra{ilo. Kro{wa sahla. Kosac. Britki. Zalaz. Krtog. Ju~e -

Spremqeni u ode`de, sa teàma mora ; posetiocu pqunuta uruke : lavina. Izobli~eni . Komadi. Leè na policama. @ive. Sulice.Puwene ìvotiwe. Instrumenti. Recnuti to~ki}i. Za~ini.Zavoji. Rane : Mojom sestrom zavite. Sa karte. Pred zdawem.

Pu~ina.

KUSTOS

Upregao sam svoj jezik kao svod lukove od li{}a,dupqom krilatom, po gnezdu, neopreznim usnama,poput bi~a poleglog nevi|enim, rè, zastaje,i peni, malena utaja, kao korwa~ina usta, izizmeta violinski kqu~, opet oprez, opet stanka,niti kome posteqica sa zupcima, niti kome gnezdouvijeno u karabin, sam sebi uhoda, paket u svicu,porod obara~e, i drugima ovaj svitak, ispisanmrqama, grudvama, pokretnog i nepokretnog tereta,sto~nih vagona, kolonica iz spremi{ta, gde san odvajaqusku od vrata, gde zvezde doru~kuju mreè, ipauk, i pauk, i ostale smilovane, i kartoteka sanaznakama : za pregib, za lub; i duh ponovqen uto~ku, mom, mom grobu upu}enom u qubqewe,mom svetom mirovawu, svi}e, gomila ukori~enog,pergament, pokazujem, pakujem, i tro{im, jer zabodkopqa krvari, jer strelica poga|a utoku, deltu,jer potiqa~ni odugovla~i sneg, da padne kao teg,da prekrije zvon, pleh, ka~ice, da padne prekomoje glave kao zavojni mi{i}, pr{qen sinovqev,ponovo ju~e vi{e nego danas, ja! kustos, ube|enu postojawe vidre kroz zemqu kojom se zatrpavam,

106

kojom se prelivam i celivam ; Uè i [tap!Porcelanski broj~anici! Trgovina atlasima!Am! Paoci! Jesen. Britvom, kao pti~e zrakom,polagano : Sunce dugog srca, drugog sunca,~uva? i otkucava?

MUZEJSKA KULA

Kao izrasla u kopqu ko~ija lekovitog biqa, kula.U ranu utisnuta stra{nija od mora seoba, neprestanovazduh suv, stabqika ukori~ena zlatom, sveli prezirgrn~arski, zveriwe rasuto pa dozivano ; svim ru`nimruì dodvorava.

Ko{nica. Br{qan. O lek. Oknom. Stres. [apama, stvorrazumni. Bezumno. Pe~alba stra{nog sata. O sa zaklonimaboli. Hleb brodski. Zatvoren. Spoqa; è|; nakit od soli;mumija. Batrgam, noìcama uti{an teg. Smrti svrgnuta!Oplovqava mera oko wenih vijaka, sumwiv sluh. Pristaje.Sporost. Svikla na bi~. ûj! Vrisnem li ures vitla;krilom tlapwa, krilom ta{t, gore olujan u svirali svet,gore; unose}i starini zlatni mrv, u tu|im ~inijama, snebqivosunce; ona }e otploviti paraju}i prudom {av,iz koga unutra{wa krv, topla mamuza, vadi vedra, mir,da ode dah moj, wom, budu}i kov~eg. Plovilo. Steg kud.

Pod to~kovima kowa salomqenih nogu polegla maglina.Od mesa. Odlazi kost. Kao {tap od vu~ijeg smeha. Dim je?Kotva? [ta li? Je~i? Pu~inom? Miris? Urlik? Opet Stvor?Nalik patwi kojoj se izrugujem.

CENTRALNA ARHIVA

Ona igra vetar zamukao u {upqem vedru. Ona pokazujekazaqci zemqe kuda da urlikne. Ona oti~e senama ucvatu. Ona pokre}e srebro u zamkama. Nami~e om~eobi~ajima mojih re~i. Spa{ava. Pokret zakopanog. Nanizaneplo~ice. Postoje}e qubqewe. Koren o sina. O budiprimorano na dubinu! Pla{qiv je rukopis osvetqen sasvih strana. Mreàma. kanalima. Visokim zidinama : pokojima mahovina; puèvi; glinene posteqice - raznose svoj mirni pelud, svoj vek. Da. Uobi~ajeno drvo spava.Sa wegovih grana slika vode koja preteè. Museum

107

Kula. Odba~en alat. Muq. Blatno klizi{te.ZnamIsprao sam usta. Ruku po ruku. Krv po krv. Gnezdo mojeotplovilo je. Nagnuto u sebi. Mrtvo. Ne? Rasutimkanalima ga dozivam? Dvogled? Kao nadolaze}a no}. Kaosumanuta zverad sa svojim o~ima otetim od li{}aotpalog pod nenadanom mi{qu jednog osvetoqubivogkratera. Ja! posebno crn. Iznosim ve} pe~ene medaqone.Livene merdevine. Krilate stolove. Zakuske. Predjela.Goleme pehare. Otrovne {are. Kitare od snega. Vazdu{nesnage hleba.

Svojom ribom, `ivotiwom, pticom, snom : Zauzdavam.Mesim. Glasove. Kolevci spremnoj na skok. Pe}inskepoga~e...

ZAVR[NA POVEQA

Za{io. Glavu. Zakqu~ao u p~elu, vosak, Ponizan i sit.Kanxicama, udicama, vu~en kud melem, katancu svet, rez.Legao u sarkofag. Obvit lekovitim biqem oko struka : pla~.Pustiwom - za zubqama, kerami~kim hvataqkama, pregradama,olujnim majkama : ~opor. To javu sapli}em. Jo{ uvek. Kopa~.Poplo~an ra{qama. Vodenim talogom. Osedeo. Medaqon.Amfora. Prekrivena mahovinom : nastamba. Zavr{na poveqa.Nekom davnom bogu odlutali razlomi i bqesci. Snohvatica.Ulomqenost sveta. Zatitrala krv.

108

D

JOVAN DUÎ]

LIRIKA

PESME BOGU

I

S koje se obale ukrcah, o Silni,U to jutro kao u po~etak speva?I {ta doprinosi tvojoj veli~iniTaj moj atom ba~en u sjaj jednog dneva?

îm }e da osnaì hor kojim te slave,Moj slabi glas sumwe; i ~im da poja~aSjaj sunaca {to te neprekidno plave,@iàk onog koji u tmini kora~a?

Gospode, koji me poseja i zali,Za{to bejah nuàn u svetu i puku?Pro|oh put i videh sve sem tebe. AliKad god moj brod nagne, na|em tvoju ruku.

IITi koji ni po ~em nisi nama sli~an,Ni svojim obrazom, ni mi{qu, ni delom,Koji u pokretu stoji{ nepomi~an,I stra{an i mra~an pod sun~anim velom!

Da si mi o~i da ti vidim deloI sluh sav tvog glasa da napojen bude;No da celog veka odri~em te smelo,Primih duh mudraca, deteta i lude.

I da nikad stra{ni ne vidim ti presto,Ti mi dade sumwe mutno oko ovo ;No da ve~no pitam za tvoj prag i mesto,Usadi mi bedno srce ~ovekovo.

109

III

Kada te ne na|oh u sumra~nom dolu,Traìh te na bregu; i ne nalaze}iTvoj uzrok i razlog u qudskome bolu,Traìh tvoje blago prisustvo u sre}i.

Jesi li u stra{noj katastrofi zvezda,ili harmoniji svetlosti? O Boè,Zar si sav u dobru, u miru svih gnezda,Dok negde zlo~inac o{tri svoje noè?

Znam iz tvoje vene da teku sva mora,Znam od tvoga daha da prolista {uma -A osta nedozvan na vapaj svog stvora :Sre}a na{eg srca i kob na{eg uma.

POVRATAK

Kad moj prah, Tvor~e, mirno pre|eU grumen gline uèène,Tad ne}e vi{e biti me|eIzme|u tebe i izme| mene.

Kad svr{i ropstvo dva na~elaDuha i tela, zla i dobra,Pa{}e tad uza svih po~elaU zadwoj berbi koju obrah.

I postaju}i bezobli~an,Na povratku svom starom putu -Tebi }u biti opet sli~an,I prvom danu i minutu.

Nose} u {aci pregr{t sunca,U zenicama neba komad,Si}i }e najzad sa vrhuncaTaj astralni i ve~ni nomad!

Kao u sjaju novog dana,Dirnuta krilom vetra blaga,Gran~ica mirte zawihanaNe ostaviv{i nigde traga.

110

PESMA TI[INE

Zborim ti nestaloj, dok àlosno plaviMrtvi sjaj mese~ev na planinskoj rti.Ti si jo{ uza me; vrata su qubaviUvek otvorena, kao vrata smrti.

Re~i neslu{ane, vi lepote ~iste,Istine u zra~nom neporo~nom ruhu!Re~i u samo}i o~ajawa, vi steSetni govor s bogom, wegov glas u duhu.

Iz smrti u ìvot neprekidno hodi{;Za moj san umrla, ìvi{ u mom bolu ;Mre{ u mojoj veri, u sumwi se rodi{;Bednu, a kroz suzu ja te vidim holu!

Iz mog blagoslova pre{la si u kletvu,I bol odricawa; tvoj vek svagda traje...Ve~no seme sprema svoju ve~nu ètvu,Qubav se zari~e i kada se kaje.

Tako se obnavqa{ ve~na, nesavladana,I novora|ana u mojoj samo}i...Dok zvu~ni sutoni padaju i hladnaSvetlost prvih zvezda, ti se tka{ od no}i.

]UTAWE

Ostale su stra{ne re~i nere~ene,Samo tvoje o~i, mirne kao tmina,One su gledale i slu{ale mene;Moj bol na tvom uhu peva{e ti{ina.

Kakva himna srca, ta re~ nere~ena!Ta re~ {to ne pozna bespu}a ni bludwe!Kad ti{ina zbori mesto nas, re~ wenaIma svu ~istotu sna i bolne ùdwe.

Ta blaga muzika qubavi {to }uti,Ima mir molitve u dubini duha :Nikada se re~ju laì ne pomuti,Bit se glas poro~ni dirne na{eg sluha.

111

Ideja u nemi kamen uvajana;Vera sva u suzi {to ne}e da kapi;Ta zakletva {to je u neznan ~as dana;I najvi{i zakon bola koji vapi.

NEPRIJATEQ

Moj neprijatequ sa dva oka àrka,S noìma u otrov zamo~enim, gde si?Ti pred ~ijim duhom padne svaka varka,I o {tit ~iji se razbijaju svi besi!

Lepi, silni, grozni! èqan sam te i ja,Da bane{ pod maskom druga ili gosta;Da takav, polu-bog, polovinu zmija,Vreba{ me kroz li{}e i ~eka{ kraj mosta.

Da mi misli znate jedini bog i ti;Da te za le|ima ose}am, na miru;Da ni re~ ni pogled ne mogu ti skriti;Da zna{ gde je otvor na mome panciru.

I moja no}i{ta, i pratwu na drumu;I moj trag na pesku, i moj sen na zidu;I kao {to qubav zra~i jednom umu,Da svirepa mr`wa svetli tvome vidu.

Osvaja~, zlo~inac, i heroj me| nama,Da te slave qudi i nude se ène;Tvoj brod da s velikim zlatnim katarkamaPun sjajnih horova prolazi kroz pene.

Da mog boga mrzi{ jednom mr`wom holom,Da se gnu{a{ moje mudrosti; i blaèn,Da moju o{tricu hvata{ rukom golom;Da zna{ da }u biti ismejan i gaèn.

Nek se samo jedan s raskr{}a {irokaVrati sa krvavom rukavicom ; hodi!Moj neprijatequ s dva velika oka,Svi su puti prazni i mrak je na vodi.

Da te vidim, stra{ni! Gluhe su mi no}iBez tvojih koraka : ve~no, neprekidno,Bez tebe }u biti bedan i bez mo}i,Mali, i unièn, i pobe|en stidno.

112

PESMA UMIRAWA

Qubavi umiru bez zbogom, sred wineAgonije duge, neme, nepristupne...Ni~u i mru u svoj lepoti ti{ine,I kri{om zatvore svoje o~i krupne.

Zar ve~ita nije qubav, kao du{a?Zar najlep{i deo du{e nije ve~an?Na morima smrti val koji penu{a,U no}ima smrti mlaz sun~ani te~an?...

Kada cvet uvene, nova zvezda blisne.No pogled umrlih qubavi kud gleda?Moru idu reke, zemqi gore lisne,A qubav }utawu s usnama od leda.

Mru u jednoj re~i {to se nije rekla,A u kojoj be{e sto vrela `ivota...Tako jata zvezda {to su prostor sekla,Mru u kapi rose na listi}u plota.

Od qubavi na{ih ve}e su ti{ine...Ti{ina je mati qubavi ; i takaKao golubice od sebe ih vine,I opet u ruke vra}a joj se svaka.

ZABORAV

Zaborav je mirno umirawe srca,Bezdu{no i bolno odricawe }utke;Prezrivi dah smrti u du{i {to grca;Zaborav to zna~i mreti na trenutke.

Ko zna suze stvari koje ostavi{e?Dvostruku smrt grobqa gde suza ne kapi?Bol imena koja ne pomiwu vi{e?Krik zaboravqenih qubavi {to vapi?

I stra{no }utawe natpisa sa stene,[to posta ne~itqiv? I prokletstvo nemoRe~i, {to sad ~ame, neprotuma~ene?Tugu trave putem kud sad ne idemo?

113

Ko zna pla~ idola pod zemqom? Ko znadeKletvu molitvama zamuklih? I raneNepam}ene sre}e i prestale nade?I gor~inu jedne suze ubrisane?

PESME SMRTI

IJedino si koje nismo izmislili!Nad svom igrom duha sama stoji{ smelo!Stvarnija od same stvarnosti; u siliSvoje negacije, bi}e i na~elo.

Op{ta, sveobimna; i suton i zora,Ti si u svemiru jedino ~eg ima!Ti si i Da i Ne ; a u tajni moraNa vrhu si svetlost, mrak u ponorima.

I kao po vetru lako perje pti~je,U tebi se kre}u svetovi i bi}a;@ivot nije drugo do tvoje nali~je,Tvoja druga bitnost sav triumf razvi}a.

IIDo posledweg od svih tvojih obru~evaSvi pla{qivi znaci bivawa i smera,Sve je tvoja igra! Svud o~ajno pevaPuk sirena tvojih u praznini sfera.

Ti si u dnu mo}ne klice koja klija,Pojam i re{ewe; ti dr`i{ u ruci,Kao {to ponor dr`i brodove u luci,Sav svet bezgrani~nih sunaca {to sija.

Ti si povod i ciq; i stravi~na majkaSvih mra~nih kontrasta i svih privi|ewa ;Jedina istina i jedina bajka;Zbir sviju simvola, igra sviju htewa.

114

III

Ti si odricawe Boga koji imaSvoj izvor u pravdi; i boànstva ~ijaSu{tina je milost; svojim zakonimaPori~e{ da ima ciq i harmonija.

Jer pravda i milost, sav su pojam Boga;Gde je ciq van dobra? Gde je harmonija,Osim u qubavi? I znak ve~itoga,Ako ne u sre}i svemira? - Svud zija

Tvoj ponor i zlo~in; svud su tvoji putiBesmisla i straha ; samu, uzvi{enuNad sva~im, duh qudski samo tebe sluti;Majku koja ra|a i svetlost i senu.

IV

No pred ravnodu{ni svemir {to ga ko~iMir tvojih na~ela, stane bol ~ovekaUsamqen pred sva~im!....I zbuwene o~iNa tamnoj matici tvojih nemih reka.

Stoji qudsko srce, ta o~ajna meraStvari u kosmosu. Kraj je svih dilema,Konac svih pitawa i sudba svih vera;Jesi li ti samo ili tebe nema.

I dok je sve mra~ne bezuvetnost stegla,Ima jedno mesto gde je prsla uza;To je gorki prostor u koji je leglaTa na{a samotna i iskonska suza.

BESKRAJNA PESMA

Vi {to se jo{ niste javili iz gnezda,îja srca trepte jo{ u kapqi rose,îju strasnu du{u jo{ vetrovi nose,I ~iji dah topli struji s mirnih zvezda -

Kad nebrojne o~i otvorite, kadaPruìte spram sunca bezbroj svojih ruka,Sve {ume bez konca i mora bez lukaVa{ svetli dolazak pozdravi}e tada.

115

I svi poplavqeni u sun~anoj ki{i,Tamo, gde malo~as, u trenuti stra{ne,Zbacismo ode}u i sandale pra{ne,Staja}ete boqi, silniji i vi{i.

Tako opijeni ve} od prve ~a{e,U ekstazi zvuka i sjaja {to pline -Pru`i}ete brazdu da svirepo mineWivom, gde jo{ ~ami zimsko zrno na{e.

Ali ko }e tada biti me|u vamaU taj dan bez sumwe, bez bola, bez sene,Nevidqivom niti privezan za mene,Da odvojen stane me|u hiqadama?

I kao ja nekad u danima ovim,U ve~erwoj nemoj agoniji mora,Da donese, mra~nu, kao pesmu bora,Staru pesmu tuge me| qudima novim?

Da ispuwen dugim sutonom i strahom,Potomak mog bola, strasno kao i ja,Digne svoj glas, sjajan, kao {to se sijaMle~ni Put pokriven usijanim prahom...

No tom ve~nom bolu i toj tamnoj sre}iI re~ jednu novu ako budem dao -Ko }e znati da sam nekad i{~ezaoJer tu re~ ~udesnu ne umedoh re}i!

PESMA

Nikad ne znam kud }e nova pesma hteti,Novoj sre}i ili bolu stare rane;Da kao molitva u nebo poleti,Ili kao kapqa otrova da kane.

Samo ~ujem pokli~ u dnu duha svoga,Kao vest proro~ku, kroz no}, s brega pusta;I ja ~ujem blage re~i ve~itogaKako mi prolaze kroz srce i usta.

116

Tad sve kanda znadem pojmiti i re}i,I poga|am tajnu skrivenu od sviju :Da pretvorim u stih bol od svega ve}i,I jad u molitvu i u harmoniju.

I qubav {to ~ezne, i jed {to se gnu{a,Sve je samo pesma : dok mre u dubiniSva u ~udnu svetlost obu~ena du{a -Kao zvezda {to se raspada u tmini.

I dok se u miru tka ve~ito tkivo,Huji glas stvarawa i ritam rasula,I dok u te sate jo{ strasno i ìvoSve saznaju moja opijena ~ula -

Ja znam da nestajem u {umu {to bludi,Sa svakim korakom kojim noga kro~i;Stran za pravu sre}u i pravi bol qudi -Upiru}i k nebu za~u|ene o~i.

RADE DRAINAC( RADOJKO JOVANOVI])

DAH ZEMQE

Jednom,U mladosti,I{ao sam nekim pejzaòm ~ednim,U kom su jabukove grane cvilele kao violine,A ukraj puta raàne stabqikeZvi`dale kao okarine.

Ta muzika mi je pod jezikom zaspala se}awem,Te ~esto zaneto slu{am {um u travi,I pred svakim orawem,îm oktobar nebo zagaravi,Dah rodne zemqe u srcu mi se javi.

117

REÎ ÔVEKA

- - - - - - - - - - - - - - -- - -- - - - - - - - - - -- - - - - - - - - -

Mrzim estetsku i hladnu u~tivost,I ve{ta~ke ruè u vazi od zelena stakla ;Mrtvoj lepoti pretpostavqam grubu ìvost,A povr{noj mudrosti dubok greh pakla.

Mo`da }e neko re}i da nemam sluha,Mada nekad bejah virtuoz na violini;Odavno je poezija postala san evnuha,Koji se gu{e u sopstvenoj tmini.

Zaista, nikad ne}u dosti}i evolucijuPesnika koji kao ~apqe lete iznad krovova.Gorko preziru}i du{evnu prostituciju,Ja nisam {eta~ u vrtovima la`nih snova.

Re~i, re~i ~oveka,Traìo sam {irom sveta,Da se na wima zaquqam kao osveta!

VELIKA VIZIJA

Znam da su ovo posledwi plamenovi ogweva krviKoji razlomqenim melodijama ka ù|enim visinama streme,I da }u na kraju ovog daha, kao smrvqena dobrota,U}i u Veliki Mir kao {to crv ulazi u le{ koji razjeda vreme.

Izvr{io sam zadatak! U raku mogu da spuste sarkofag...To }e biti jedan pobedonosni log!Mada u crnim pe~atima i odvratno nag,Ja }u biti kao neki zao bog.

No preziru}i svaku smrt, peva}e kosti moje,Onda kad zaista jesen bude spremna stablo da obori,I sve moje vizije i vidovitosti posta}e misteriozne kao bojeHladnog meseca u mrtvoj gori.

Sva moja rasipawa u ìvotu blesnu}e kao zvezdane flotile

118

Nad nekim vodama jezivo sawivim,I bi}e mi jasno da su se u beskona~ne drumove preobrazile moje ìle,I da jo{ negde, na nekom zemqinom kutu, kao ~udo ìvim.

Mo`da }e to biti kakav ~ita~, pod ~iju su koù u{le moje groznice,Hrast koji sam zaqubqen gledao, dobrota koju sam voleo,Ili neko odroweno ~udovi{te ~ije avetno liceGleda izgubqeno u zeleno li{}e trava, u sneg beo?...

Najzad, i ako ne budem to ja, bi}e ve~nost koju sam nosioU svakom dahu i deli}u znanom,Bezumno kao jedra koja je vetar opioNad nekim nepoznatim i crnim okeanom.

MESTO TESTAMENTA

(...)Kakav testament pesnik da napi{e?Zar o~ajawe zave{tati za hranu?Suze svete za budu}e kristale?(....)

Budu}i, zave{tavam ti svoj topli dah koji }e temilovati na putovawima,Svoje malo srce ~oveka koji se raspiwao za tebe,Nemir nerazumqenoga u eposi kada su dominirale huqe!Ostavqam ti sve gr~eve u svome trbuhuI sav poàr u ~etiri zida moje lubawe!Zave{tavam ti pepeo svoga tela,Briqantne snove za tvoja plodna tkawa,Nesagledane vizije,Ko{mareI samo jednu molbu :Ne okreni se za nama!

119

VLADAN DESNICA

PROQE]A IVANA GALEBA

LXIV

Jest, svijet je prepun uspomena, svijet je preoptere}en pro{lo{}u.ûdo kako pod tim teretom jo{ di{e. ûdo kako dana{wica jo{ uspijeva daproklija kroz te naslage umrloga. Mlade klice mu~no prorastaju pokrovsagwilih otkosa {to na wima ti{te, probijaju se na svjetlost, jo{ blijede,treptave u suncu. Biva mi jasna neodoqiva eqa da se sve to zbri{e, da se ivotsvega toga oslobodi, da se zapo~ne ìvjeti sasvim iznova, na ~istoj, bijelojstranici. I radosno, zazivqem tog novog ~ovjeka, slobodnog kao kopile, bezju~era{wice, bez naslije|enih tereta.

Jer previ{e se naumovalo, previ{e se na~uvstvovalo u tom staromsvijetu. Nakupilo se previ{e iskustava, umorne mudrosti, pepelnih saznawa.Previ{e se oko sunca namotalo qudske patwe i bola. I previ{e se pamti,previ{e je prisutno u svakom na{em ~inu sve to. Kadre su da obeskrabre tegrdne naslage pro{losti te nekropole duha. U dnu na{ih }elija leì umordrugih, u na{oj istan~aloj krvi nosimo talog tu|ih iskustava. Du{a nam jepuna mrtvih ~ahura tu|ih saznawa i tu|ih razo~arawa.

Ponekad mi se ~ini da u svijet gledam o~ima na ~ijim vje|ama ti{tisawivi umor ~itavog jednog geolo{kog doba. Leìm spu{tenih kapaka i jedva~ujna bila u ilama zape{}a, i ~ini mi se da to u wima otkucava bilo starogasvijeta. Privi|am se sam sebi kao stari Kronos na umoru.

A gdje je izlaz? - Treba se otresti povijesti, treba pokopatipro{lost. Smrt se za~iwe i gnijezdi u ustajalim klimama ju~era{wice. Golemapro{lost zna katkada da pro`dre i sutra{wicu, kao gladna kuja mladun~ad.Budu}nost pripada onima koji nemaju pro{lost.

I dok se zibqem tako izme|u sna i jave na mojoj bolesni~koj posteqi,katkad se sav ozarim : vedro se smije{im viziji tog novog proqe}a na pomolu.

120

OSKAR DAVIÔ

SAN Ν° 2

Sa probe svoga pogreba vra}am se umoran i lomanal dobre voqe : mnogi su, pla~u}i za mnom,pomi{qali i na svoje siroma{tvo. A to sam hteo.Sad - inscenacija i ostalo - moè i ~isti realizam.Dabome, to traì li{avawa.

Na da}i, drè}i spisak gostiju u ruci, ni{ta nisam jeo.Oni jesu. Mnogo. Bilo ih je previ{e.Ali dok sam najgladnijima brisao lica iz spiska na licu mesta,

ìvi su se ru{ili pod sto. Mrtvi.A oni smetaju. Ne mawe od gladi.

Ostajem najzad sam kako sam vaqda i èleo.To je najjevtinije. Ali i smrt treba platitive~no{}u {to zvi`di kroz poderane xepove ìvotaobojenog bojom {to se opire razlagawu na suprotne sastojke.Pod sto s wima. Bri{em ih iz spiska nezvanih.

A i to ko{ta. Plati}u kad zakuca zvi`dukom na moja vrata.Opet prisutna. Odozdo - zvi`di ve~nost,taj ~as koji nije ni na jednom spisku ìvih. Ja jesam.

121

MILOVAN DANOJLI]

MI[JA RUPAroman

Glava I

Odozdo ùqa, a odozgo duva.

Tu sam petstotina devedeset godina,Pod daskom, izme|u temeqnice i praga.U neke odaje jo{ nisam povirio.

U moju utrobu povremenoKuqnu sokovi iz odle|ene crnice:Prole}ne vode razmi~u kosti zemqe.

Uznemirim se, {to samo pogor{avaMoj ionako neudoban poloàj.

Glava II

Prvo bejah ~ovek, pa ovca, pa zec.A sad sam uistinu postao mi{.Kud god nogu pomerim, napipam ni{ta,Blago ni{ta unapred potrtih ìvota.

Postojim u gramatici istorije,U obrascima op{te sudbine,

I nemam razumevawa za one koji drèDa se mora po{to-poto ìveti.

Povremeno, proturim nos:Umesto mene, jedna suza

Otkotrqa se, nizbrdo, u svet.

Glava III

To te~e kao smewivaweNezavr{ivih nizova, nemerqivih veli~ina

Svepo~iwu}e, a kad zamreU svom se klonu}u preporodi.

122

Kadikad urliknem;Talas koji se iz no}i u no} vaqaUdari me malo ja~e u ~elo.

Za nadu, kao i za istinski o~ajNedostaje presudni uslov.

Glava IV

Trenuci kad piqim : jedini trenuciU kojima sklop postaje prihvatqiv.

O~i su uvi|avne prema gluposti.Na {ta god se usmere, s tim se srode.

Kroz gole grane bri{e ko{avaI ubrzano pada no}.

Ta~no utvr|en redosled vetrovaZa posledwih osamdeset stole}a

Ispuwava se : uz prag treperi loza.

Na |ubri{tu istorije uzroci i poslediceOtimaju se oko otpadaka.

Glava V

Ni sam ne znam {ta me to drì,Ali priznajem da mi je ponekad dobro.Upoznao sam blaènstvo nepripadawa.

Volim da zaspim nedeqom u podne,Da se predam slu`bi izvan datuma.Kad se ispavam, sebi do|em ~istI ~a{a vode sa ~esme mi prija.

Vaqda je to ono {to me drì.

Glava VI

Ve~eri u ~ijem se zapu{enom sluhu Survava pra{ina posle zemqotresa.

Zaseo sam za bedem pomr~ineKao za sto~i}.

123

Predamnom pola Evrope, gotovo cela AzijaI delovi Afrike.Poloàj mi je sada mnogo jasniji.(Geografije nam odre|uju sudbinu.)

Izme|u redova ucrtam pokoju zvezduDa bi igra dobila kosmi~ku dimenziju.

Zadao sam sebe no}i i ni{tavilu.Uko~en, povremeno utawam u blaènstvoOnih koji iz dosade osvoji{e svetost.

Moète me pojesti, ne}ete me svariti.

Glava VII

S vremena na vreme, u toj prolominiU kojoj je plava prozirnost ukr{tenaSa hormonima nepostoje}e pticeNe{to se desi.

Nepredvi|eno, zastra{uju}eNe{to pukne.

Oni tada za~epe u{i,Sakriju o~i,

Sa~ekaju da pro|e.

Posle ra{~iste kr{ i nastave po starom.

Glava VIII

Mogao bih ja i wino da razumem.Mogao, ali ne}u.

Nije im lako, znam,Ali ne}u da znam.

Nek samo za ~asak posustanem,Odmah me spopadne i savlada,

Ko da me nikad napu{talo nije.

Dolazim odozdo, a to zna~i :Nisko smeram, siroma{ki sawam,

124

I oduvek na jedno oko `murim.

Oni samo to i traè, da im popusti{.I toliko bi im od pomo}i bilo.Od svakog prema mogu}nostima,A posle, svima, po zasluzi : isto.

Glava IX

Zavla~e se, i ovamo ~ak,Proturaju ~as prste, ~as nos,

Pse}ih osmeha, izmu~enih du{a.Srcolovci! Sad za sisu ujedu,Sad ape za nogu, za uvo, za rep.

Zauvek su mi dodeqeni.Guzati, neispavani govornici,Rodbina, zagledqiva i neizbe`na.

Da zaurlam, bilo bi preteranoDa se nasme{im, kukavi~ki i nisko.Dugo sam beào, vi{e nemam kud.

Glava X

Moja la`na bra}a : moja prava bra}a.Da sam ja boqi, bili bi i oni.Mrzimo se tupo i strasnoKako se samo najbliì mrze.

Po~elo je na nos da im izbija :Od gluposti crvene se u licu.

Sve je u~vr{}eno i povezano,A po~etne pobude zaboravqene.Tek kad se dovr{i preobraàjMo}i }e se re}i pokoja ta~na re~.Ali koga }e to onda zanimati?

Jesam strah skupqen u ta~kuKoja u pomr~ini repom mrda.Jedno ne mogu, drugo ne smem :Uzaludno je razdvajati razloge.

125

Sve se dogodilo, ni{ta nije va`no :Ni zna~ewe smrti ko da nam nije jasno.

Glava XI

Ovoliko ~ekawe, a nagradaOno {to mrav, uz put, prona|e i prisvoji.

Pa bar da nije te nesnosne drekePijanih zapovednika Istorije!âs ubijaju, ~as na grobu igraju.

Verovao sam, vi{e nego {to su traìli.Veruju}i, sve sam dubqe sumwao.Bliè}i se, nepovratno se udaqih.

Na kraju, izbih na suprotnu stranu :Vratih se k sebi, kao iz bolesti.

Glava XII

Postoji jutarwa sigurnost, koja nijeOd ovog sveta, al ga opkoqava.

Ona naraste kad doma}ini napuste ku}uI koko{ke se razmile po dvori{tu.

Vino u buradima, sjaj u sklopqenim o~ima,Hleb na stolu, kow pod punom opremom,Novac u kasi i deca u {koliJesu ~uvari jutarwe sigurnosti.

Od zore, sunce me u ~elo bocka.Svetlost me na besplatnu gozbu zove.

Jedan zrak pao je u moju rupuI stoji, uspravqen : pleta}a iglaKoju je oturila sawiva starica.

Do podne sawam, posle podne spavam.

Bukti sunce iznad svetog sviwca.Ovde sam se rodio, ovde mi je lo{e.Gde mi je lo{e, tu mi je domovina.

126

Glava XIII

Drugo mi be{e obe}ano :Imawe kraj vode, radosna ku}a vatraU kojoj {im{ir i kedar kolo igraju.

Nestajalo me je dugo i polako.U~esta{e godine, uìveh se u mawak,Kao re~no ostrvo, unazad se osipam.

U redu, ako je to jedini na~in.Slaèm se, iako me niko ni{ta ne pita.

Slaèm se kao li{}e koje pada.

Slaèm se, kao no}Koja dolazi, ne kucaju}i na vrata.A mislio si, o kraqevi}u,Da se to tebi ne moè dogoditi.

Sad {ta je, tu je : odavno se vrti{Oko la`nog, nametnutog sredi{ta.Nekim delovima sebe ve} si mrtav,Kao prazninu, rupa te je pojela.

Glava XIV

Beskrajna podlost mnoì se i {iriNa svim mestima sa kojih pobegoh.U rodnoj ku}i, u selu, u dràviSvud }utao sam smerno, posti|enoDok me vlastiti ne izdade krik.

Od nekog vremena, nikog se ne stidim.Ali da govorim, jo{ nisam nau~io.Pone{to procedim, tek tolikoDa samog sebe jednom godi{we ~ujem.Jedan deo daha u vrisak preobra}am,Drugi gutam, mlak i neiskori{}en.

A vera u boqitak samo je jo{ jedna,Najve}a gadost u na{oj nevoqi.

127

Glava XV

Potr~i ovamo, drì onamoZagrej se za ovo, ruku u vatru za ono,Ako jedni laù, drugi govore istinu,Ako su ovi u krivu, vaqda su oni u pravu :A na kraju, sve same gole zablude.

ôveku nije dano da vidi,Ni ìvotiwi da izra~una.

Po navici, jo{ uvek povirujem u nebo :Iz ove rupe jedino se ono i vidi.

([to se obmana ti~e, one su svuda.Jednom ih ho}emo, drugi put nam nisu potrebne).

Glava XVI

Ne zale}i se, du{o moja!Na koju god stranu u zanosu da krene{Ulete}e{ u ono od ~ega si utekla.

Umiri se, za}uti.Ne o~kuj od mene da pri~am kako ti je :

Tvoj poloàj kwièvnosti je dobro poznat.

Da si nesre}na, to se podrazumeva.Tvoja nesre}a je, me|utim, prevrtqiva.

Ima ~asova, pa i ~itavih danaKad se zaboravi{, i onda ti je gotovo dobro.

Vreme ti je da odvrati{ pogled od svetaI da po~ne{ u sebi uìvati.

Glava XVII

Sva se moja boànstva nalazeU jednom presahlom potoku

Gde trunu rimski plugovi i keltski srpovi.

Godina, uzev obli~je komarca

128

Ogleda se na kamenitom dnu vira.

Moja su boànstva bezimena,Ne traè divqewe, ve} ne`nu odanost.Svaki put, kad se u wih zagledamPo~nu mi pristizati ohrabrewa.

Ako sam ja usamqen,Ni ona nemaju nikog osim mene.

Glava XVIII

Jutros je otoplilo od isto~nog zida.Izbio sam upoqe zapu{a~ maltera,Provukao nos, i motrim.

Na niskoj grani cvetovi tre{we:Zuj sne`nih p~ela pred poletawe.Grana huji i podrhatavaKo telefonska ìca nad livadom.Mirisima nakrcan brod putujeKroz oblake i kroz prazna dvori{ta.

Od ~asa do ~asa, dan zatamni,Nebo nanese mrgodnu toplinu.Ne znam je li zima zaista pro{la,Ili se hladno}a slabije vidi.

@ivot : ovo {to sada gledam.Sve, {to se smr}u gubi.

Glava XIX

I{lo je kako ve} obi~no ide,Iz {upqeg u prazno, od lo{eg na gore,I ko bi, sada, uhvatio gre{ku?Sve je ovo jedna duga pogre{ka.

Poskupquje ìvot, pada vrednost novca,Siti jedu gladne, inflacijaJedne i druge, i sebe samu, guta.Negde, al ne znam gde,Jednom, al ne znam kad

129

Sve sam ovo odìveo i preboleo.Ko da sam na svet po drugi put do{ao,Ali mrtav, ili vrlo umoran.

Kad bi se moglo jo{ jedanput,Isto bih ~inio, al na drugi na~in.Pre svega, {tedeo bih odu{evqewe.Obuzet ludilom ta~nog govorewaSvodio bih se iz ~asa u ~asNa najmawi mogu}i zbir.

Glava XX

U sumrak, daleki i neznaniPrijateq da mi do|e :U uglu ~eka ga leàj,Na stolu hleb i pi}e.

Pun re~i, od rane zore se nadam.Nema ga, i ja, rastuèn, samoga sebe hvalim.

Glava XXI

Do|e i pro|e leto, razmeni{e se zvezde.Jesen, po stoti put, oliza malo brda.

U svakom trenu, svr{ava se po jedan vek.@iv stvor se ne ra|a uvek kad treba

I gde treba.Ima nara{taja koji odstoje pred kapijom.

[ta imam od toga {to utvrdihDa su gospodari vremena nitkovi i ubice?

S wihovim dobom i moje doba prolazi.

Nama, sa ove strane sun~evoga zalaza,Ostavqeni su mawe va`ni poslovi.

Ako ih se danas ne prihvatimoSutra ni na wih ne}emo imati pravo.

Glava XXII

Korak tamo, il ovamo, to je istoSad kad mi samo prisilne ludosti ostado{e.Ludosti ~inim, ne veruju}i u wih.

130

Pesak guta vodu, zemqa ti{inu.Hidra popodneva u svetlom pli}aku trune,Sunce joj u pipcima mikrobe razmnoàva.Natrula svetlost po zemqi je popala,Da se pokrene ne moè, da i{~ezne ne ume.Gledam je, satima, i vek mi tako prolazi.

Glava XXIII

[to moè{ danas, to ostavi za sutra.[to ne moè{ sad, ne}e{ mo}i nikad.Moj ushit je èstok, kao i moje o~ajawe,A oboje su svakako besmisleni.

Ako je suditi po mirisu novinaKoje grickam kad se ku}a umiri,Oni mo`da i misle to u {ta veruju.

(Sad znam za{to ono be{e dobroAli jo{ ne znam za{to je ovo r|avo.)

U iznenadnim nadolascima tuge,U gr~u slepog otimawa,U ni~ijem bolu koji preseca dahSva je preostala teìna mojega postojawa.

Glava XXIV

Zgr~en u praznoj tubi zubne paste,Izme|u Boì}a i Jovawdana,Ponavqam lako pamtqive re~enice,Mumlam kao me{ina do vrha puna sme}a.Jedan deo mog tela neprestano trne,Drugi se topi, tre}i, oduzet, ledi.

Mrak je mleko no}i, razlivena reka[to proti~e svukud, ne doti~u} ni{ta.Svejedno mi je je l jutro il ve~e :Prvo izgubih nadu, onda jasno}u suda.Go i bezimen, stojim na svom po~etku,Ako ne slobodan, bar spreman na slobodu.Putni~e, poùri, ko zna {ta te ~eka :Hitaj napred, na}i }e{ sve {to si izgubio.

131

\URO DAMJANOVI]

SLIÎCA IZ RATA

Tukli su ga.

Tukli su ga, tukli su ga.(Joj! Ajoj! Ojoj!)

Tukli su ga,tukli, tukli.(Joooj! Ajoooj! Ojoooj!)

Tukli, tukli, tukli, tukli.(Joooooj!Ojoooooj!)

Tukli su ga, tukli su ga,tukli , tukli, tukli, tukli.Ko?"Ko?" Vojska.

Tukli su ga, tukli su ga,tukli su ga, tukli, tukli."Koja vojska?"Koja vojska nije tukla?

Tukli su ga, tukli su ga,tukli {akom, za po~etak.

Tukli su ga, tukli su ga,tukli {akom, tukli {akom.Tukli su ga, tukli, tukli,tukli {akom, tukli nogom.

Tukli su ga, tukli su ga,tukli, tukli, tukli su gas morÄnom {akom, svjeòm nogom.Tukli su ga, tukli, tukli,umoreni tukli nogom,nastavqaju svjeòm {akom.

Tukli su ga, tukli su ga,tukli, tukli, tukli."Za{to?"

132

Zato {to on nije tuko.

Tukli su ga, tukli, tukli,tukli, tukli, tukli su ga.Gurali mu cijev pi{toqau krvava jojna usta,{to moli{e : "Nemojte me!"

Tukli su ga, tukli, tukli,pa kad su ih ruke, nogeod tog posla zaboqeletukli su ga kundacima.

Tukli su ga, tukli su ga,tukli, tukli, tukli, tukli,tukli, tukli, kundacima.

Tukli su ga, tukli, tuklii gurali cijev pu{akau krvava jojna usta.U krvava jojna usta,{to moli{e : "Ubijte me!"

Tukli su ga, tukli su ga.Tukli, tukli, tukli, tuklidok je stajo, dok je pado.Tukli tukli dok je stajo,tukli tukli dok je pado.

Tukli su ga, tukli, tukli,tukli su ga kad je pado.Tukli tukli kad je pao.Tukli su ga dok je leò.

Tukli, tukli, tukli su ga,dizali ga i tukli gadok on opet nije pao.Oni opet dizali ga,oni onda dràli ga,dràli ga da ne padne,dràli ga i tukli gadok on opet nije pao.

133

Tukli su ga {akom, nogom,{akom, nogom, kundacima,kundacima, nogom, {akom,{akom, nogom, kundacima.Tukli su ga, tukli, tukli,tukli su ga, tukli mr`womi bezdu{nom svojom du{om.

Tukli, tukli, tukli su gaa on vi{e jaukre~i,a on vi{e glas krvavine ponovi, ne izre~i.Tukli, tukli, tukli su ga,a on vi{e ne moli{eni "Nemojte", ni "Ubijte".

Oni onda wega vodompoliva{e kao rasad.Poliva{e wega vodomne da bol mu olak{aju,ne da mrku krv mu speruno da ga iz smrti vrate,ubijenog da oìve,da oìve ne da ìvinego da ga tuku ìva,tuku jo{te.

Kad u tome poslu Hristane uspje{e,onda su ga tukli mrtvog.

134

VOJISLAV DESPOTOV

NI[TA SE ZBIVA, NIGDE POSEBNO

1Ako je astronomija, glupa astronomija,sasvim je bezbolno {to sam i jaotkrio sve da klizi po planu i da zastoj,isklizak, da uzmem ne smemkao dar - mar manu.Na primer : voda, vazduh i vatra, pa ~ak i zemqa,}ute i rade,predmeti sitni, predmeti krupni,svrstani u krajwe filozofske brigade,mirno sprovode kraj i po~etak.Viqu{ke. Zvezde. Politi~ki letak.Gospo|o! Dokaz po~iva i na va{oj sisi!Sve od bo je ru~erdezavisi!

2U Zenonovom hladnom, znam ,ratuobra}a harmonija jeziva pa`wuna male mu{karce i na male `ene,sve u wima te~e po redovnom satu,svaka stvar nam stoji, krene, stoji, krene,negde se ne{to posebno ne zbiva,ni{ta se zbiva,nigde posebno.

3Pipam osetqiv senzor koristim, wu{kam,iz reda op{teg najmawi mir bih da izvadim,melodiju harmonike da slistim,bar deli} ma{ine da sru{im - ali, na red timesvemir `e{}e hu{kam?Prevr}em leje, nova naseqa, ritmi~ke ideje,zamke kopam, besno busen ~upam,sisam boju cvetu, vadim o~i p~ela, za bolest ovujedini lek su crne pilule i nabijawe na kolac,mirovawe, ah, ciq svih kretnih je na~ela!

135

Hranim, podsti~em, guram,motor ugra|ujem benzinski u spokoj su{tinski,cik - cak staze betoniramda po wima divqe gazestawa mirovawa, eksploziv stavqam u trajne orbite,hitam, ja, automobil, da ih u sudaru ruiniram,ska~em, se~em, sik}em,uzalud se nerviram,uzalud sti{avam,svedoke za diskontinuitet tra`im,saslu{avam.Ahilova korwa~a model svetski kroji,o, za{to sam jedinikoji tu tumaraa na jednom mestunikada ne stoji?

136

\

@ARKO \UROVI]

RODITEQSKI VO]WAK

Loza

U svome pewawu ne zna se obuzdatiNe bira ni kamen ni drvoBira visBira vis i svisnu}e!

Tamo je mesto za oblake i gromoveNe za wu gospodaricu suncaWoj su potrebni {iroki krevetiS nagibom ka svetlosti

Tu su i makaze za rezidbu(Navike predaka vaqa razumeti)

Lozi ne treba urlikTreba zreweSli~no snu!

GOJKO \OGO

VUNENA VREMENA

JUNAK NA[IH DANA

[ta bi mogao da ka`eJunak na{ih danakad bi mu me{inu rasporilii izvadili Kwigu iz trbuha :

@iveo sam od pesamaposve}enih proroku,

besmrtnom me|u smrtnima,i od qubavi jedne vile-ovce

137

pravio zlatne lestve za vrte nebeske.Imao sam tovar vuneza kapu i pod - kapui kapqu mleka od crvenog mle~ara.Sve {to sam znao, nisam znaoili sam se pretvarao da ne znam,na jedno sam oko gledaoa na drugo `murio :

pod nosom mi jepola sveta }utalo u mraku,pola istine i pola `ivotas lista - dlana izbrisano.

Lizao sam sahani nosio sedlo i samar,pritezao trostruk kai{da se ne prevrne jaha~.Verovao sam u {ta verovao nisami podupirao krivo drvonakrivo da ne raste :

kad je sekiru di}i trebalo,koristio sam unutarwi monolog,}utao i kad sam re}i mogao.

Vazda sam se divio drugu pu`u{to ima ro{~i}e,a svoje sam nokte kidao,prao rukei na vreme skra}ivao zube :

trideset posto bio mawikad ustanemnego kad dvorim kle~e}i.

Po ceo dan sam vatru gutaoa pepelom se uve~e posipao :

bio zec i lisicaa ponekad i vuk- mewao dlaku, ~uvao glavu.

Muza moja vodolijavodila me na igranku,igrao sam na konopuprepetom izme|u dve slepoo~nice,izme|u leve i desne pevnice- ni na istoku, ni na zapadu,ni u svojoj ku}i.

138

STARI HRASTOVI

Borcima iz trojanskog rata

Zeleni monasi na bregu raspetiu kro{wama gaje slepi}e i otrovne gqive,nedra im glodari srebrom okovali,gusenice obesile u ra~vama grozd.

Kad im bura i{~a{i ~lanke i zglobove,otvaraju zelene dolameda zlodejima malim poka`uratne medaqe i suva rebratamo gde su gromovi meso glodali.

[take zarili u zemqu,u{i u vazduh- na mrtvoj stra`iodolevaju smrti i nepogodi.

Na{i ku}ni idoli,slepi kraqevi i samozvane vo|e,nabijeni na obredno koqe,~itaju zvezdana slova i mese~eve menea brade im smude drvodeqe{to izgubi{e veru i praznoverje.

Stari pastiri u svoja drvena krila duvajusamo da se muk no}i ne ~uje,da ne li~e na vetrewa~ebez vetra stale,nepouzdan oslonac vremena pro{logu vremenu ovom.

- No}obdije, govor va{o budu}em ni{ta ne kazuje.

139

QIQANA \UR\I]

VREME OP[TEG KLAWA

Nosim svoju zabludelu ov~icu u weno stadoDa je oliù napoje i nadoje maj~ice ov~iceDa skinu s we blato i ~kaq plesan i memluPustiwsku pra{inu i gar s wenih ov~ijih zenaDa ponovo blene u zlato zelenilaU maj~inske o~ice svoje roditeqke ov~ice

Nosim svoju zabludelu ov~icu u weno stadoDa opet bude bela i ~ista i beskrajno istaS vratom spremnim za obredno klaweNad nezaja`qivom zemaqskom posudomPunom krvave boànske hrane

Nosim svoju zabludelu ov~icu u weno stadoDa gledam kako joj leti glavaWena starozavetna glava s pognutog ov~ijeg vrataDa slu{am weno izda{no ov~ije srceKako otkucava vreme ko zna kogVreme mog i tvog vreme op{teg klawa

RAJKO \URI]

PROMENE I OBMANE

{ta se mewaovde be{e ontamo staja{e slon

po tovar laìza sve strane svetasestre no}i polomi{e kolalabudovi osta{e bez perjaod komarca stvori{e magarcasmrtna èqa obavila zemqu

ovde ontamo slon

u vencu od smehasurla i {takaùti golub gu~egolubica ne vidi od mrakano} sestrice pita

ko }e kola da promenilabud kqun pod krilo stavqa

{ta }e perje da zameni

140

@

VELIMIR @IVOJINOVI] - MASSUKA

Re~i

Re~i? - Kad ta~e list moj sluhi zaquqa se na wemuvoda se krenu, talas pqusnu, - ~uhprami~ak slova iz bajaka o Svemu...

Re~i? - To be{e Slova duh :leptirak jedan na talasu golemu.

Re~i? - Gde ima wih tu? I ~emu?

Pod hrastom

Do{ao sam; seo. Znali smo se davno,nije se ni{ta za~udio hrast.Okriqe mu je sa~uvano tavno,i ponudio mi tako jednostavnomir svoga krila i }utawa slast.

I }utali smo dugo. On je blagopogledom nekud lutao kroz dan:`alio nebo pobledelo nago,te{io cve}e precvetalo drago,skupqao grawem umor sveta ran.

Onda je rek'o - utehe je bilobezmerno dobre u karawu tom -Nijedno srce i nijedno krilonije ti meko i udobno bilokao mahovina na podno ju mom.

- Jednu sam du{u tra`io u svetu,rekoh, da vidik svoj podelim s wom.- A iskidao sopstvenu u letu,i na{'o opet na ishodu metu :}utawe svoje na podno ju mom.

141

- Da, da... - Ne zbori! Slu{aj kako kqu~ara|awe misli, ponirawa hodkroz ìle moje; kako se klobu~a,navire, buja dok se zaobru~a,sokova ~e`wa u radosni plod.

Ovako sam, u ~vrste zemqe koriuduben, vidim svih tokova put;sve {to se ra|a, raste, di{e , bori,sve to kroz moje li{}e zaùbori,po du{u svaki dotakne mi prut.

Ne traì jednu! Dah, ona proleti,nit konac misli zaveza}e wu.Sviju se, sviju dotakni i seti,u svaku od wih svoje grane spleti,da s tvojim cve}em cvetaju i mru.

êtiri razdobqa

Prole}e

Prasne i cikne i prnenasmejanog vetra blesniz wive crne.

Rascveta se, svrneu neba plavi vres.

Odjek sa torwa kane,razlije se, bujne,poplavi put i poqane.

I prsne negde, i svaneu konac molitve rujne.

Leto

Podne na podne legnezagasitim }utawem.Nebo se slegne.

Leto polegne

142

u senke svetlosnim lutawem.

Zabruji, rastete{koga zvona brujawe.Polete laste.

Srce sa bronzom srasteu tu~ne molitve hujawe.

Jesen

Sivi su : pod nebom `drali,mrak koji sipi, put,bregovi mali.

Svije se jesen, i svalina svaki kut.

Jedva se spu{ta i ~ujeve~erwe crkve zvon.Pro{umi, kquje.

Pepelom zagrobnim trujedu{e udavqen ton.

Zima

Prene se dan, primisrca mog kao bu|ewe,na putu zimi.

Ceo se vidik snimikÄo zvona posledweg su|ewe.

Za{kripi podne, pro|e.Brava zastru`e ~elikom.Tamni~ar do|e.

Du{a po pokrovu po|etiho molepstviju velikom.

143

BRANIMIR @IVOJINOVI]

[ IZME\U MRAKA I MRAKA... ]

* * *Izme|u mraka i mraka mnogipredmeti, neprestano, jedan za drugim,u mre`u oka padaju, da tupostanu kratko nastawene slike.

Ali sad, posle tebe, svi suizmeweni po boji i obliku.Sokom prolaska, odricawa, nade,preodolevawa natopqen svet?

Jasno je da boje kona~no prelazeu kestewasto, ko stara mrqa krvina sipkoj hartiji. I miri{ustvari na lesku, orah i jod.

I izvesno je da s predmeta otpadajuneravnine, bodqe, ~vorovi.Stena `ivota, posle tebe, u meneulazi drobqena u obao {qunak.

* * *Pred vratnicama rodnog dvori{ta,posle celog dana u {umi,kap po kap sam tek saznavao{ta je ostalo i {ta dolazi.

Dolazi mi redom u susretkiseli miris slu~ajnih otpadaka,kru`no kretawe mesa, dolazedrowci re~i, bi~evi graje.

Dolazi graja. Pas-~uvar laje na menenepoverqivo, tupo i lewo.Pa vidim da nisam vi{e od wihovih,da me ne}e u dom druk~ijeg.

Tako skrenuh sa staze u ba{tu,sred leja stadoh kao stra{ilo,ogrnuv{i se novim pokrovcem

144

~ekam da me zapqusne vreme,

da me skovitla gradom i graktawem,slanom i pquskom i mutnim snegom,sve dok sun~evo srebrno svrdloopet ne razmagli vidik do {ume.

* * *An|ele blagovesni, kada pro|e{ravnicu i goru i ravnicui dospe{ u Prestonicu Severada tu na zidu zapla{eno kraquje{ -

ti ne|e{, an|ele, dugo strepetiispod oklopa puste ve~nosti :U veliki popodnevni ~as,kada ti o~i onaj pogled oègne,

ti, od postawa nepomi~an,zacepta}e{ od prigrqenog bola.Prvi put }e{ zamahati krilima,promeni}e se tvoje lice.

Samo vas dvoje to }ete videtii ja tre}i zna}u iz daleka :gle u|e an|eo u novi ìvotneosen~en stidom ni smirajem.

A kad se vrati{ u postojbinui u|e{ kroz rascep mojih rebara,kakvim }e novim pogledom sijatina{e lice, an|ele blagovesni!

* * *Po|o{e re~i, miri{u}i na karbol,na qubi~asto jastu~e, na ugaq,na znoj dvaestak ruku, i na mraku kom }e sada boraviti danima.

A ja }u, za to vreme, ìveti ;to jest, spava}u, kako umem, hrani}u sepodno{qivo, raditi {to mi kaù,razgovarati, razgovarati,

145

gledati prethodne slike, slu{atiklopke za misli, a uve~e }usklopiv{i novine brisati o~imalepqive senke na televizoru.

Me|utim, kada pusti{ moje re~ina svetlost, sinu}u kao mrtva zvezda.To nisam ja. Ne dana{wi. Ali ti }e{jedino tako mo}i da me vidi{.

I onda kada na obratan put,ka meni, krenu re~i, isto }e biti :oìve}u, za kratko, od svetlostikad me pogodi i natera da zasjam,

mada to ne}e{ vi{e biti ti.Pokojna, za to vreme, ìve}e{.Tako }emo naizmence postojatiod ì{ke {to se ugasi pre ro|ewa.

146

Z

RADOVAN ZOGOVI]

LI^NO, SASVIM LI^NO

Jednoj galeriji

Ta vodenica bez vitla, vjetrewa~a bez krila i stegauobraàva da meqe atome, kreiraju}i sun~ev spektar;da meqe na bujnoj rijeci - uobraàva da je rijeka,na plimi zapadnog vjetra - uobraàva da je vjetar.

Uobraàva da brek}e, na devet }o{kova, da raste od svog vitla.A kamen wen, mlinski, zamije{en od tutkala i od trine,uobraàva da je saturn. Da trase zvijezda zapli}e u kovitlac,da vu~e za sobom kosmi~ke rojeve i magline.

I zraci sunca, kroz staklo krova, zagoja}enog sitnim sme}em,tu su gama- zraci - za wih kosmi~ki prah prione!I nered vodeni~ki : trska u neredu, slama, konzerve, prazne vre}e,vjetar koko{iwi - mlinarima su : ko{mari vasione.

Ta kofa za boju; prevrnuta, razgaèna prazna kofa ;vihor repova i peradi; a mo`da i drugo, mo`da ni{ta -mlini su, i druge uvjerava da su : svemirska katastrofa;bezuman, otu|en, svemir je izi{ao iz leì{ta.

Vrtloì} pra{ine na limu?! Prozor poprskan ki{nim blatom?Li{aji opuzlih zidova? - Dubinsko vi|ewe i otkri}e!Da, wemu se vidi : dekomponovan, dematerijalizovan zadwi atom;bi}e postoji tek kad ga mlinar priredi kao bi}e!

I àbe to po no}i znaju, u mrtvaji. i àbe slavu slavauznesu s bare - vodenicu spiralna vrtoglavica slave hvata.Vodenica raste i brek}e. Uobraàva : ona jedina, ona prava;razbija, deformi{e ; iznovice stvara pratvar.

Uobraàva...A mo`da ~ak uobraàva da uobraàva.

147

JOVAN ZIVLAK

PAPAGAJ

on ponavqa istorijuuzima hranu : zrnevqeiz ble{tave zdeletamno meso iz kog se podi`e po{astvodu koja otica{e iz razobru~enogtela{ca. siroti stvor {to kri~a{enerazgovetno{ta li je hteo izre}ikoga li je `eleo opomenuti.otvarao je ustapodizao krilcajezik koji nisam mogao razumeti.ali dok je izvaqen na bok dahtaokrune}i suvi vazduhtreperio pod udarima izdajni~ke du{eznao sam da pevamo istu pesmuon i ja.

148

I

VOJISLAV ILI] MLA\I

IZ BOLNI^KIH ÂSOVA

2Ve~e u bolni~kom dvori{tu

U dvori{tu pustom, sred trave zelene,Ja se|ah ko suàw. No} je bila sjajna.Zrikavaca silnih bruija{e kraj menePesma jednolika, sre}na i beskrajna.

Ko vatrene iskre treptahu zvezdice,A bled mesec, snisko, nad samotnim dolom,Pomaqa{e blago svetiteqsko liceOpto~eno ne`nim, zlatnim oreolom.

Glas naivne pesme bezbri`nih pastiraNegde iza brega zamira{e tio;Usamqen , ja ne znam, u tom ~asu mira,Da l sam vi{e sre}an il nesre}an bio.

Moja pro{lost? Crna, prepuknuta vazna,Vi{e u woj cve}a nikad ne}e biti...A budu}nost? Kwiga tajna, ali prazna,I wu }e mi ìvot ve} jednom otkriti.

Sada{wost je moja : sjaj snivan u mraku,Ma{tawa {to ìvot iluzijom slade;Zamkovi i kule u ruì~nom zraku[to ih suàw zida na kon~i}u nade.

Do|e katkad sumwa, trenut o~ajawa,Kad patnik u du{i samog sebe krivi;Vidi neposti`nost snova koje sawa,Pa uzdahne gorko, - al' ipak se ìvi.

Sad posmatra ve~e, puno ~arolija,Sutra opet jutro, pa podne, pa ve~e...I klup~e ìvota tako se odvijaNe~ujno i sporo, ko {to vreme te~e.

Boqevac

149

ALEKSANDAR ILI]

Lutawe griè

U sanu smrti kako li se sawa?I da li -O! da li se sawa?...Bezvernost biv{a goni l se il voli?Eto, to jo{ galiI - boli...

Zbaciti maske! uni{titi smenesvih sanka,zalaska i svanka?Il ne! jo{ crwe bacimo koprenena klicesvih postanka,

na same sebe!... pa àokom zlostii pako{}u mirauzmimo bostidu{u i o~i trwem besanicepodbulih vampirai maske no}i gde san zbori teèno griè moje,pod niskom maskom crne vasionei ~ela zlatnih {to se po woj roje...

O, uzmimo bostidu{u i o~i trwem besanicepodbulih vampiraludarski polet mese~arskog Globa!...Nek buknu ogwem sva krvava doba,i strmeknu u haos s utapkanog puta!...

I nek svaki luta i nek svaki bluditraè}i svog puta...

Gle! i mesec stari, mesec ùt i zelen{to se ve~no ceri i zacenut bludiuhva}en u svoje razapete mreèpo~eo da ludi...S lutawem mojim svud te{ko posr}uko{taci Boga s usamqenom smr}u...

Kosmosom celim le{evi mi leè!...

150

OQA IVAWICKI

[ [KART JE IZAZOV ]

* * *[kart je izazov. Ne mogu da po~nem ni{ta novo dok ga ne savladam[kart je...hm...{karti}! Na wemu je uvek ne{o nejasno. Lake, uspele

stvari (slike) brzo prolaze kroz ìvot (...) ali {kartovi traju godinama....

* * *U uglu gorela je boì}na jelka... i jedne no}i buknula od moje (....)

potrebe da izgorim sve ~ega se dotaknem. Vatra je sna`no obuhvatila drvcepro`diru}i zajedno sve predmete i pewu}i se spiralno navi{e. Takva istavatra uni{tila je moju dvojnicu ispred Galerije grafi~kog kolektiva, a da neostavi ni{ta za sobom do ru{evine jednog hira (.....)

* * *U Kwizi postawa dani su jednaki godinama, vekovima, milenijumima.

* * *Strah od ~iste sveske, strah od svoje nemo}i.Strah od svega {to me okruùje.Uklonimo ga iz mraka no}i i svetlosti zore.Kad }u osetiti mo}, ~istu èqu, otrov isparewa, no o{tar, a onda

ovde zakopan, kao glava `rtve u petak izjutra, za napredak ~ove~anstva. Kao dami napredujemo, napredak je smrt, a mi je èlimo iznad ìvota.

Predajem se. Umirem sa svakim bu|ewem, a strah je mo}niji od èqekoju nemam.

Gde, kuda i kako? Propast uzaludnosti. Uzalud se otimam, a on dolazi.On, neumoqiv i o{tar. @rtva i no . No} i ubica.

Samo {to daqe od ovog mesta. Crveno, crno i o{tro. A onda mlako idlakavo. Svirepo i ru`no.

Beì, beì {to brè moè{!(.......)

151

POJEDINA^NE TAJNE :Kaliotisov dnevnik

[ fragmenti ]

* * *

Du{e umrlih proti~u izme|u kretawa ivih. Susreti su nevidqivi.@ele}i da verujem u to no}u se pla{im mra~nih odaja u kojima podrhtavajukristalne svetiqke. Du{e mrtvih se ne~ujno viju lebde}i u prostoru iznad.Ubacio sam otrovne igle u ~a{u sa vinom. Mrtvi ne pose}uju nepoznate. Upravcu severa nebo je tamno crveno.

55. dan

Kolone mrtvih senki naselile su suprotnu obalu reke. Sad ih je naonoj strani vi{e. Na{a se}awa ~ine ih ivim. Magla nad rekom spaja suprotneobale i prsti dugih ruku blago dodiruju povr{inu vode i ne~ujni zvuk dodiramo`da je uznemirio nekoga blizu. U barci plove mudraci. ûvajmo svoje tajne ine poveravajmo ih cve}u dugih latica. Ono izgleda razdoznalo. Saslu{ajteispovesti o~evidca koji je video smrt. "Les ondes sont magnifiques comme toi".Nebo je sivo, gusto, duva jak vetar sa mora. Nekakve uspomene rasute su obalomali ja otplovih daqe i obale ostado{e iza mene i ja ih ne upoznah onolikokoliko sam to èleo. U svetu ~udesnih re~i i retkih zvukova ose}ampotpunost postojawa. Samo me ra{}ewe noktiju opomiwe da vreme prolazi.ûdesni smisao ra|awa otkrio se pred o~ima za~u|enog posmatra~a. To bibila jedina razlika izme|u ìvog i noktiju koji rastu.

DRAGOQUB S. IGWATOVI]

SVETKOVINE

VI

Smrti, blaèna vatro, isprvatvoj udarac je bolan, a posleumilan i blag, i nije udaracnego skidawe qu{ture da se sile bi}araspu. Tako qubavnica miomirisnasvla~i qubavnika, ustreptalo,

152

da u wu poloì seme svoje mo}ii bude, potom, nemo}an i sre}an,oplodiv zagonetku tajnom,ne`no i zauvek.

VII

Smrti, mene je strah. Al ne onoga{to }e{ u~initi sa mnom :drag je i grumen minerala, topao jo{od mnogovekovnog leàwa, i trnpo kojem klize zvezdana padawa,i jutarwa magla nad vodom.Mene je strah bola koji }e{, uni{tivgra|u mojih o~iju, naneti qudimakoje volim. Oni ne}e poverovatida je prirodnije biti tvoj prijateqno neprijateq, i da, umiru}i,ostvarujemo znani zagonetni sklad. Ipoumira}e zava|eni sa sobom,a kivni na mene : {to pogibohdalek na putu dalekom.

VIII

Smrti, moje obiqe je saètoi strogo. Nije li u plodu jabukinom,malenom za {aku, sav Svemiri sve wegove sile, zra~ne i te~ne?Veliki }e ogaw da plane, Smrti,kad se sudarimo na mom putu,na tvojoj stranputici. Veliki }e ogawda zgasne, jer u pepelu vaqada po~ine grumen ~ovekove muke,teàk kao mlado brdo. Patwosaètosti, u sandali zmijolovca,u papku divokoze, sutra, kadizmirewe dva neprijateqaotutwi da`dem niz poqap{eni~na. Moje obiqe je strogo, albi}e samo jad za lutaju}u ìvotiwu.

153

KRSTIVOJE ILI]

OPET ME ISPUWAVATVOJ DUH BO@E JESENI

1.

Opet me ispuwava tvoj duh, Boèjeseni, i jo{ sam u po~etku.Preda mnom, kao ogromna posteqaispod sveta, leì Brodarica, zemqaOca i Majke. Ose}am, sve {to nasokruùje, silazi nam u ~ula.. Iznad predela,koji se odaziva na pokret tvojeruke, razdvajaju se plodovi : @ivoti Smrt, u deobi, posledwi pututoquje svoju glad. Jer, uskoro}e snegovi : bi}e no} dubqa odvremena koje te ozna~ava. Ko znada li }e posle da nas iznova budeme|u stvarima i biqem. Pa ipak,u senci vetra i zmije, jednostablo otvara nam krikom san nebesa!Ja stojim sam pred tobom, davnoizveden iz tela, u osudi koju mizveri vla`ne od ki{a :uokolo pada no}, umire li{}e svelo.

2.Jesen je ovde jednostavna, nalikdobima koja pamti jedino zemqa.U oktobru, kad sunce zasnujesvoje pijanstvo, spu{taju se sanebesa me|u nas starost izavetrina. U spremi{tima, ìtoi vino, tajnim previrawemdoseù klicu za~e}a : to izazivaène da pokazuju u no}i svoja naga tela Mesecu. Qudi susami, i qubavnici wiva : usvakoj brazdi wihova misaosvla~i budu}e vlati. Na grobqima

154

ispred spomenika, sede mrtvaci,provetravaju svoj prazni predeo.Danima, nigde vuka ni ptice.Sve stoji zaustavqeno u snuzlata i vetra, kao da nikadne}e i{~eznuti taj mir u kojemdozreva krv u svakoj stabqicirane. Uve~e, pri zalasku sjajnogtvorca za breg, tamo prema Vla{i}ui Medvedniku, pri svakom pokretuzavese od zapaqenog srebra, napozornici vekova, jo{ se moguvideti krupna lica ratnika saVelbu`da i Suvobora. Ja tadnapu{tam dom, a moj veliki pas,svoju vernost prinosi na nebesa,dugim i stra{nim urlikom, kojiposle ìvi u meni, kao besmrtnare~, dok se smawujem po velikimgradovima, odvojen od tebe Boèjeseni, kao od jela i pi}a,presvu~en u ~udovi{nu ode`du, bezradosti i vere, ustreqen nekomboqkom bez porekla.

3.Slu{am : na wivama pune se zaprege;u pokretu se odmaraju ìvotiwe imladi}i. U wima, kao iskradena izjata, rumena ptica peva blagost isan. Gle, jo{ jednom, tvoja jesen.La|e nebesa otisnute u svetlost,govore kako je nad ovim krajem tvojaruka seja~a ve} otvorila zrnevqeza svaki poqubac raonika. Kolikosamo vekova taj pokret kao muwaprenosi gra|u bi}a u san materije!Kao da se iz nas oktida cvet ìle{to onako neobja{wivo prima usvoju du{u vetar : to se mo`da takojedino i moè zawihati odjek nemihstvari nad povr{inom tvoje Zemqe,nad korom koja nas toliko priziva

155

na pokretawe usta. O, zar moèjedna tamna ~vrstina biti tolikosli~na hlebu! Ali ja vidim : ve}po~iwe vatra na vrhovima jasenova.[ume mojih stri~eva : Novaka iDragutina, i Milana, i Luke, i moje,sve vi{e prerastaju u senku mogaOca Milovana. Izgleda, mrtvima ovajesen samo je ~udni proplanak nadkojim ponekad mogu spaziti oblikedece i planina, u nestvarnom hodu.

IKako }e{ ispod zemqe rasporeditimale svetove, zrikavce i mrave!Jer, nije to samo puki brojni ~asiz kojeg izviru glasovi : iz wih,visokom linijom ~ela, izdvajao sei Bog nebesa. Mnogi se starci, upredve~erje svoga doba, jedinotako i pra{taju sa ìvotom : tihimsricawem jeseni pod senkom pustihwiva, u kukuruznoj svili. Mnogise ra|aju tako : sred vla`nihkolenaca, gde larve grade svetlouho blaènstva, crpe um za drugoneko putovawe kroz ~oveka. Svakoje iskustvo greh : jer sve {to jeponovqeno, a bilo jednom nestvarno,gubi pravednost i du{u, kroz kojese i mogla razjasniti vezanost saranijim postankom stvari i wihovihgospodara. Da li je u Bi}u sve,ako je samo ono li{eno tro{nostipromene iz jednog u drugo, linijomoblika, kao {to ~ini materija!A ti, s kojim sam u neraskidivojvezi : zemqe, vode, vatre i vazduha,ovde, pred ku}om u kojoj se ra|aloi umiralo, naj~e{}e neoprezno,skriv{i odgovor na sve to, iprepu{ta{ me praznini!

156

IIJedino {to mogu tvor~e : da preuzmem usvoja ~ula sav taj uàs neznawa, itako zaustavim i ovo telo, i razum,da se ne odvajaju od pesme koja je,ipak, ~udo, i ropstvo kakvog nema nidole, ispod svih mra~nih vidika, akoju, izgleda, jedino mogu posedovati,ovako poni{ten pred tobom, Boè jeseni.

5.Svetlost koju ste jednom napustili,zar vas ne odvaja od svakog dodirasamrtne materije! Nikad vi{e uva{im o~ima toliko plave daqinene}e se ponoviti. Vi ste za{li ujesen, i u vama se, po prvi put,snuje vreme uàsa, da tamo, krozonaj jedini gejzir spazite zverikako se kupaju u svom nemerqivomstrahu. Nekad su ove livade bileva{a svojina,, i sve je bilo svedenona prostu meru patwe. Ali ìvotgde vam je!Toliko slavqe zvezdanad nama jo{ ru{i presti tmine.Oni koji su gore, prisvajaju sev :postequ i dom od zagonetnihelemenata ; telo ène svijeno u luk od srebra; radosti govora isnage. Svi znamo, na izlasku izdosu|enog nam veka, sve }e bitimrtvo. Drugog nema. Ali ìvot, rekoh!Kao dve qute sabqe nad vratomtvojim kad se sudare, tako se onukr{ta sa smr}u, od tvog i mog po~etka.

6.Opet se sve {ume vra}aju u svojkoren : i grab, i bukva, i zova, kaomuwe prosecaju duge vrhove prostoraispod zemqe. Ovde su nekad bilagrobqa mojih predaka.Qudi subivali mrtvi samo dotle dok ihìlama ne dotakne duh tvoj na dnu

157

ponora, Boè jeseni.Posle su iz

tebe sticali mo} da svakim ~ulomulegnu u ukus prostora i ploda :svaka kupina i diwa sa ivica iome|enih ba{ta, tvoja je ìvaposveta ~oveku za kojim izgleda nemare udaqenija boànstva! A i tisi ka`wen uvenu}em na bregovima,kao onaj {to nam kradom doturi vatru.Koliko je potrebno snage, sad, i gdeje crpsti, da ti se oduìmo zaprihva}eno suàwstvo u ime Zemqe!Jer i to {to kroz wu slu{amo dahtvoje du{e, kao dremawe obiqa nagranama vo}aka {to oslu{kujuìvotiwe i ptice, dovoqan je darda nam se ostvari zemaqski ìvot.

7.Tvoje hridi od vetra, kad navla`nu postequ obori{ ple}adobu, za nas su posedi kaozvezde prese~eni senkama golihstrela, od kojih dolazi smrt.Zemqa je jedina na{a pravednamelodija kojom se razlaèmona oba sveta u sti{anim satimave~eri, kad sve oteàlo od snai u dubinama oèdne izvori i`drela.

Ja jo{ ~uvam uuspomeni livadu na kojoj samprvi put zate~en pred tobomsaznao da me i u budu}em vremenuima. Jedino {to su u uglovimarana ostali jauci za izgubqenomplaninom koju sam nosio u oku.Ali, i to je promena, i uslov.

U Vila Lesci :12 - 14. oktobra 1979.

158

SRBA IGWATOVI]

POSLODAVAC KEOPS

Zaduèn sam za sre|ivawe lavirinata.Moj poslodavac, Keops, ~ak se i u snu sme{i.ûvam ga od nasrtqivih zoqa svetlostiI ruku ne`nih koje bi da nas te{e.

Prostranu tamu svojih hodnika volimVi{e nego ijedan va{ dan, prqav i zelen.U meni nema bolesti osim mene.Kao stonoga, sebi sam trem.

UGODI RAZNE@ENOM QUDSTVU

Majstore {to opravqao si tamniceProzore, vrata, ki{obrane, slavineNa~eto gvo`|e kupovao i prodavaoTe{ku vunu, perje za jastuke

Ikone, name{taj, trule kwigeKrpio {erpe i lonce -Pusti iz boce stare demone,Ugodi razneènom qudstvu.

PLEN KOJI SE OPIRE

Nagnuli su se nad ponor i zamislili da je on du{a.Predstavqali su je kao prelepu golubicu.

Plen koji se ne opire ve} di~i pitomom }udi.Dobro je blisko - mi{qahu nesvesni zablude.Jedna kap, ~ak i najmaju{nija, doìvqavala se kao neprema{ivo obiqe.

*Duh se odevao, umetnost je ko{tala, wen miris se spravqao u bo~icama

ve{tih.Tako glasi opis jednog minulog vremena.

*Svet su predstavqali kao tvorevinu savr{enih ma{ina. Goweni vlastitim

àrom nisu primetili kako wihove pri~e postaju sve neuverqivije.To se, s vremenom, r|a nahvatala po polugama i zavrtwima nekad blistavih

mehanizama.

159

KONA^NI KRUG

îtam s dlanova :vek }e biti predug.Qudi se rastaju,miruju stvari.Po trgovima se ve} pri~ako }e izgubiti, ko li dobiti.Arhimede, ostavqaj Sirakuzu!Jedared zaista budi mudar.Isti~e pesak i vojnik pristiè.Ma~em }e nacrtatitvoj kona~ni krug.

GAÛ]I U NOVI VEK

Stra{an krikizustio je Kavafi.

Ni Au{vicni let kosmonautane pridavi{e poeziju.

Krikom spasenabesciqno postoji.Kao guska sa zidina rimskihga~e u novi vek:

Idu varvari!Dolaze barbari!Odozgo, odozdo,spoqa, iznutra.

Juri{ na slaba vrata!

160

J

MILETA JAK[I]

Moj zavi~aj

Pripeka. Beskrajna ravan...

Daleko na jugu pewu se,Rastu oblaci kao planine.Kadikad samo blesne muwaPra}ena dubokim zvukomPotmule grmqavineKo gluha topovska paqba,Tutaw daleke bitke.

A ovde gde ja stojim -Ti{ina...}utaweZelenih poqaNa grdnoj omari.

Nigde ìva stvora...Puca od su{eBela zemqina kora.Miri{e sparena trava,Vru} zadah poko{ena sena.

Daleko negde u hladuMr{avog drve}aPolegla dak}u stada:Sve zaklona traìOd ubistvene ège.

Ni daha.

Treperi usijan vazduhKao blistava pu~inaProletwih voda...

Neza{ti}ena od samrtna àraBelasaju se okolna sela

161

S krilatim vetrewa~ama.

Ti{ina.

Tromo prole}e jedan leptirKraj moga uha -ûjem mu udar krila...

Potmulo grmi u daqini.

Mart

Vreme kad vrba lista i macaKraj mutnih bara i jendeka.Po selu svud se petli raspevali,ûje se negde àlostiva blekaMalih jagwadiKao pla~ detiwi.

Sunce na zemqu tople zrake baca,Udarila je trava, lista zova,Vrapci galame oko ìvog plota.Ja slu{am vrevu tih glasovaProbu|enog ìvota,Svakog prole}a tako.

Ali }e i to pro}i,Jednom }e do}iSmrt mojih ~ula,Kidawe plotskih veza, ~as rasula,Kad }e za mene sve to i{~eznutiI ni{ta ne}u ni videti ni ~uti.

Od sveg obiqa tih lepota,Kad blagi dani oslave,Ja }u primiti povrh moga humaUdeo mrtvih : zelen busen trave.

162

Privi|ewa

K'o mutan prizrak gigantskoga zidaJesewa magla vidik mi zaklawa,Pogled mi prekida :Jedva nazirem senke crna grawa,Tamna obli~ja xbuwa, golog pru}a -A gde je selo? Ni crkve, ni ku}a!Sve grezne, tone u magli, ti{ini.Qudi se kre}u, kÄo bezglasne seniU tom povodwu; - tako mi se ~iniDa se u carstvu tajanstvenog dimaTi qudi samo privi|aju meni -Da, oni meni, a ja opet wima.

Samo}a

Jesewe ve~e; jo{ se ne paliSve}a, al' sumrak meni ne smeta -Imam i dru{tva : gle, popac maliU zidu cvr~i : gle, ìva sveta!Raspevao se kraj topla banka -AlÄ àlostivo glas mu se trese,Pesmica mu je dodu{e tanka,Oh, sve se bojim, prekinu}e se...Napoqu huji vetar...Iza zidaPopac u}uta, }uti sve ìvo -Tako!...Posledwi kon~i} se kida[to me je s ìvim svetom vezivÄo.

PozivNik. Nikolajevi}u

U zakutak tihi lisnog vinograda,Kad jo{ sever hladni burama ne grozi,Kad prigrevak tu`ni jesewega sunca,Kad list pocrveni kao krv na lozi, -

Me| krvavim li{}em grozdovi mirisniDozrevaju mirno u ti{ini bonoj,A boja`qiv glas ni ptice niti zverkeNe remeti pokoj du{i misaonoj, -

163

Do|i tada, hodi, da se nasladimoMirisom vewewa, sunca poznim sjajem,]utawem prirode, velikog joj srcaPosledwim pred zimu, tajnim otkucajem.

(......)

Velika ti{ina

Prohujali su davno letwi dani.@alost nekakva tiha i potmulaU poqu ùti. Sunce. Ali jesenMrtvim je li{}em putawe zasula.Pa`qivo gazim da ga ne povredim,Zastajkuju}i na putu poznatom:Kako je lepo sunce, kako sijaKlonulim àrom k'o studenim zlatom!ûje se katkad rapav glas gavranaIz poqa negde sa crnog orawaKao pitawe ba~eno u prostorNad zagonetkom mu~noga }utawa -Al' odgovora nema... Spi priroda,Mir nad wom veje ozgo sa visine -I gavran }uti nemo opomenutDubokom zbiqom ogromne ti{ine.

Bog tihi

Stubovi bukve i jele viti,Ti{ine gluhe za~aran krug,Nevidqiv bedem kao da {titiBoànstvu tihom posve}en lug.

Mesto }utawa, dubokih snova,Nebeskog mira usamqen kut,Neskladom burnim qudskih glasovaNeoskrvwen, jo{ netaknut.

Kamen i drvo s lisnatim xbunomNema je straà okolo we,Ponekad detli} ~eli~nim kqunomNa vrati kucne ti{ine te.

Kao da sveto }utawe ku{a,A zatim opet jo{ dubqi muk.Mir je, sve }uti - Bog tihi slu{aTi{ine ve~ne jedini zvuk.

9. jul 1924. god.

164

@IVKO JEVTI]

Uzgredna pesma

Svega {to je dobro nekada se opomenem:bi}e pesnika se prenosiiscrpqeno na hartijepre no {to bol zavije,- bol: vuk u snu`denimsmetnim dolovima.

Slova su crne suze pesnika,spomen umrlim bolovima;pesme bele tuge ushi}ewa,zaludna, zamorna i{~ekivawanekog koga nema.

Ali bih voleo sav `ivot svojda poklopim dlanomkad mi je drag tolikomrtvaca udes.Pranik je ; tamwani oblacimadim od duvana kafanom.

Bile su nekada laste mladeu gnezdu ispod trema; -zavoleh im zlatne kqunove:klice sa bobova zrna;i livade, livadei mirisni otkosi sena.Svega sad nema.

Posledwa suza moja crnana put se inokosan sprema.Mo`da su ve} uginulatelesa mladih lasta?Nebom putuju dva oblaka, biqasvelog `alosnogvodom ponesenadva plastasena. Mo`da je suza moja crnave} ve~nost samu minula?

165

Tuga basamaka

U svesti grane prisutnost svaka:~as te{ka boja odelaza du{u se prilepi,~as je oslepituga basamakaprqavih kao da su rudarski.A kad je nebo pusto,grlo mi davi neka sipwasa namrgo|enih oblaka.

Ali je ipak naja~ai bolnija od maj~inog pla~a,kao refren svakog mog koraka,tuga kamenih, prqavih basamaka.

U o~ima oni mi o`ivquju ostatke.- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Mladost devoja~ka

(......................................................)U ogromnu gledam blizinu:kao da mi ju je darovaoopijum.

Strese malo ~as devojka belismeh svoj sa zuba nem.Tako sa {qive cvet pada,tako je samo bagrem beo.

Grane kao da ~ujem kr{ewepod rodom, u zraku vi~esvetlom vrana.I ~as ovaj blizine sam,za mene ne znamsre}a da li jeili samo jo{ jednaprole}na rana.

166

Drvo

Zvuk me razbija zelenog li{}a,toliko na granama novca.Drvo je du{a lovca.Drvo je puno tajne,smrt pticii nebo krije.

Drvo je muzi~ka sala :~ovek no}u sa wegamoè arijeda ~uje neslu}ene.I kad je u sobi starinskojnoga od astala,drvo peva,pri mese~ini puca.

Drvo je skrovito srcene~ije.I kad je ìvoi mrtvo kad je,ono kuca.

Oglu{ewe

I diè mlad àmorli{}a me, u nebo spu{ta.Ja sklopim o~i, }utim:sve mi je pro{lo ni u {ta!

Jo{ suze ~uvam da ne teku.Slep sam, a po sveèm zvekuprepoznajem drveta nov {um.Otvorim o~i:tu i tamo bokorkre}e se,kao ìv i zelen hum!

167

PESME KRAJ POTOKA

II

Ja sam tako dugo goreo u plamenu nepojamnompod mojim kojicvetao je stopalimasvuda.

[ibao me svojim jezikom on.Ni otkudane be{e vetrada ga raznesenikada.

Trpeo sam sami gasioga svojim suzama.

Da mi je ìvotstradawenikome nisam kazivao.I rukom plamenne moè se svu}i.

A mo`da sve }e se svr{itina tome{to }u najzadumretiplamenom idu}i!

VProstranstvo se rascvetalo u meni.Dah mi je blag a zvu~an mekotopot wegov neànu obimu.Sestra mi je ~a{a na stolu,prijateqi ~asovniki orah ogolelina vidiku.

168

Jednom smo ne`no{}u oboleli.Prole}na svetlostruke nam sastavii druìmo se zdruèni,kao zaqubqeni.

Lavor je prevr{en blistawemi smehom unutarwimbele boje.Nemomi se razumemo.

Mi se neosetno dièmo skupa.Nastupave~e.

Trajnost

Samo jedna ~arobna uzdrànostprivela me je mestima,mestima svetimdo kojih svet u skokudolazi!

Putovao sam po lestvama od zraka,na visokudo{ao goru.Otada moja smirenostraste i nastaje.

Duva, vetar zapo~iwe.Privezan za granukao povesmo za preslicu,prestao sam u nihawuda saznajemda je ~ine,da je ~inesav na{ ìvot.

I da ìvimo! Jer :{ta nas to staje!

169

Li{}e ove jeseni

To {to sam ~uvao,u meni {to je neiscrpnobilo : u mra~noj{umi korak svetlosti :hartije, spomenite.

I davni dah qubavi,bele o~i moje}ute.

Ako devojka pro|e kroz misli,zatalasa se sre}om du{a,potra`i}u usnom tvojeruke, Hriste!

Do novog dana nema jo{ mnogo.Sneg na putu, }utaweveje. (.........)

Ni{ta

Otkotrqalo se ogromnove~erwe jedno ni{tai bezna~ajnonekuda.

Jo{ prisustvo wegovo,ono traje.I mra~ne sjajemrtve odnekudao~i wegove duboke.

Poquqalo sobomstvari sa puta,treslo put sam.Porekla nema,niti mu uzrokeznam.(....)

170

Mistika

Oborim ponekad u zarankubolkao stablo drvose~a.Radost jeod trpqewa pre~a.

I{~a{imspokojnosvako ~ekawe nepouzdano,jer sva su za menespomiwawa mrtvaa daleka `alostve~erwaod trenutnostiisceqene.

Ali, sre}an kad padne bol,ja imam uvek ne`nostiza sre}ekoje mi ne}enikad dodeqenebiti.

Povu~enost

Da li da mrtvu svoju budim `alost? ]utawapostali su mi tesnitihi }epenci.Da lida je budim?

I odvratni su mi uz todima stalna kolutawasa wih. Studenciwegovi moja su usta;ja : tlo, pusto,na kome se dim izvija.

Da li da mrtvu

171

svoju budim àlost?\utawe mi se u srce zabolo:grozno...te{ko.I umor zimskog jena mene neba klonuosav.

]utawa lepi }epenci!Jesam li zbiqa potonuo?- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Puste su i mrtve ove zabitigde ni popaca nemaniti se, kao deca, igraju po wima nitimese~eve!

RISTO St. JARAMAZ

@ivot u manastiru

Ostavqen od sviju jo{ za mlado doba -U dru{tvu opata snevam ìvot hudi;Prezren i od cve}a, od ptica i qudi -Danono}no kle~im pored svoga groba!

I ve} sobom nikog razradovat ne}u, -Molitve se moje ne diù visoko.Sve mi je uvelo : du{a, srce, oko -Sve li~i na mirno dogorelu sve}u.

@ivote, o, sre}o i mu~awe slatko,Moj umilni bole, do neba mi rasti!Jednom }u od tvoje i{~ileti slasti,Jer iz tebe bog je vasionu satk'o.

(....)

Mra~ni pejsa moje du{e

[ta u meni tako jezovito tutwi?Raspiwe se, vri{ti i urli~e besno!Otvara l' se grobqe te{kih greha svesno -Il je avet gladna u demonskoj slutwi?

ûdovi{te neko lele~e i ùdi!Sudba li je gruba ili xelat quti?

172

[ta me tako mu~i? Ko me ~vrsto putiU no}ima kasnim, dokle mesec rudi?

O, osorni dani, o, svitawa crna!Urvina mi du{a posta mesto zvezde:Grabqivice gadne sad se po woj gnezde,I izniknu jutrom dva - tri nova trna.

Bi}e u nebi}u

Poderano srce k'o {e{ir na plotu;Ko dva mlaza du{e tu`no o~i str{e -I svest mi uzimqu snovi o `ivotu,A sudbine ruke lome me i kr{e.

Urli~u}i jezik s nepcem mi se srast'o -I niko mi lelek ne ~u du{e trule;U nebi}u mome otkud bi}e kqasto,O razume mra~ni - klupko bogohule?!

QUBI[A JOCI]

SA OTPADA

Dimqivi talozi |ubri{ta sirotiwskog tavanakroz pukotinu pomaknutog crepa na tankojqusci krova probija zrak sunca blagovestina nekoliko mesta oko glava svetacaskupqa~a krpa i drugog otpada

na jednoj po{tovanoj foteqi izvalio se zar|aliizbu{eni progoreli auspuh

a foteqa izbacila iz stomaka opruge isun|ere od plastike celu iznutricu

raspojasila bi se kad bi je videla ~ista~icapreduze}a koja je svakog jutra brisalavla`nom krpom preko wenog sjajnog licaod skaja i taj skaj razba{kareni ~a|avi auspuh

veliko gradsko |ubri{te na periferiji kraj Dunavadimi se na nekoliko mesta sun~ane trakeprobijaju se blagovesti nad an|elimaprosjaka

173

RANKO JOVOVI]

[ CRWANSKI ]

KRV

U praznu, praznu,U porazno praznu prazninuPrepoznah svoju Otaxbinu.

A prazna nijeDok krv na{a lije,Dok krv na{a -Na{ Bog nas grije.Na{a je krvSrce kosmi~ke provalije.

Ali na{u krv ne moèNi{ta da ubije.

Na{a je sudbina bila i ostala -Pro}i kroz Pakao golih stopala

SPAVAJ, SAWAJ, SAVJESTI

Spavaj, Savjesti, odmori -Neka je smak svijeta,Neka su krvavi razdori.

Sawaj usnule qepotice,Bajko, cvijete u kosi -Kroz mra~ne tumaraj litice,Narode àlosni.

Grije te ni~ija zvijezda,A tvoja lu~a sve nas -Neka je pas ~ovjek,A ~ovjek neka je pas.

I neka narodi ludeI neka se tamane,Ti spavaj, Boè Savjesti,Sawaj jorgovane...20. dec. 1992.

174

OBRA]AWE BRATU

Amfilohiju Radovi}u

Neka me kamen ubije,Na{a nebesa su kamewe -Kad zborit vi{e ne umijem,Kad sloboda je mu~ewe.

Mali je moj ìvot da platiSav raskol, mr`wu i uàs -Da Crnu Goru shvatimJa ne znam u ovaj ~as.

Ja nijesam jagwe `rtvenoNit bolni, krvavi usklik -U Crnoj Gori jednakoZri svetac i nevjernik.

Ti jesi Bo ji poslanikI Jagwe i @ivi Brat -Dozovi - Okupi narod, Vladiko,Ko Sveti Petar nekad.

24. dec. 1990.

17. FEBRUAR 1991.

Nijesam znao. A morao sam znatiDa }e sjenka ukletog uvijek da me prati.

Na ulici, u dru{tvu, u parlamentuJednako trpim oreolu kletu.

Zar me zabrawuju - Ko ludaka kroteOni i Oni koji su preìvjeli sli~ne strahote.

Nijesam znao. A morao sam znatiDa }e oni za koje sam paoMoje krvave rije~i popquvati.

Majko moja. îsti, ìvi moj grobe, vje~ni,Ni slutio nijesam da }u ostati bez rije~i.

175

Bez rije~i, Majko na{a - utjeho moja[ta je ~ovjek, do o~ajno leglo -Hrpa krvavih zavoja.

Prolaze tako na{i dani, tu`ni, prqavi dani.Ja ne ìvim vi{e. Il ìvim da se branim.

Nit volim, nit ùdim. Nit se Bogu molim,Sam sam usred Ni{ta,Majko, ne postojim.

U OVAKVOJ OLUJI ÔVJEKAMO@E SVA[TA SNA]I

Hamlet, a ìv.

Kao da je iluzija a ne Duh,A ne borac, sin, otac, majka,Dràva, Ofelija, drug i duh.

Ne{to se kre}e me|u namaI snagu nam truje,Ne{to neprirodno.

Hamlet, a oronuo.Pri~a ti je oronula, velim.Putni~e,Mani se ~arawa, blebetawa -Takvo lice ne nosi posqedwa huqa.

Ti si obi~an {eta~,Kakav mje{tanin pobrkani,Ali On nisi,Istina, malo si zadihanOd kakve poteè misliIli noà u srcu...

Idi i ispavaj seI ~a{u vina, pu~kog, prije snaIskapi, sjenko.

- - - - -

176

VLADIMIR JAGLIÎ]

NEPOVRATNO

OSAMQENI [ETA^

*Kap, ki{obranom, opet pucka,oretka, ovde-onde pala.Orahova, kraj puta, quska.Jesen grad sivim kistom mala.U autima - mrtve seni,trenuci-ptice, odve} neme,overen pe~at te jesenida trijumfuje, najzad vreme.@urim, sti{an, u malu sobugde mislim o tome {to ve} minu,ja, zrak ve~erwi, {to na grobuslavi propalu carevinu.I kre}em snima : sre}na èna{to na put kre}e s milosnikomda probudi se van vremenau gradu gde je ne zna niko.

*

Kad dan se mra~i, grad potawau maglu {to se trgom prostrekucavica mi do prskawa bije, i bode koà -kostret.Iz sebe bih da uvis odem,jer sve nastoji da me spre~i."Boè moj", {apnem, put slobodeda prhnu barem te dve re~i.Sav sam u {aci tog {to saznah,mada jo{ ne znam da l postojim,il dah je svaki smrtna kaznanekog ko vlada ì}em mojim.Ja sam u tami ì{ka bela{to ne zna ìvi li, il sawa.Nek bode ja~e kostret tela,zakucaj, veno, do prskawa!

177

*

îtati, ~itati, bez odmaka,bez odstupa, bez snage natrag,malo je zora {to proplaka,{to drugog dana buknu vatra,malo je mesec, i godina,i ceo ìvot, sto ìvota,ako te nije oplodilalepota, ako iz priploda{iknuo nije mlaz, ko s pretwom"Prona{ao sam!", ako potomne sale}u te misli, {etwom,ne vrcaju li sjaj ìvotom,malo je nisi l sve pqusnuou tu`nu ve~nost neìvoga,i, najzad, mudar, sam, usnuouznev{i se, u krilu Boga.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

PREOBRA@AJ

Ja po gadu moje vreme slutim,ìva trava po svom ugodiju

Koder

Prestao sam da se nadam,jo{ verujem, al badava,da to {to ne svr{i Adam,u~ini}e za nas trava.

Prestao sam da verujem, {etam jo{ niz Bo ju wivu,stopqen s vrela toplim rujem,misle}i na travu ìvu.

Prestao sam i da mislimal jo{ kri{om {ap}em umuna kom stablu bih da visimkad prona|em dobru {umu.

Prestao sam i da volimtek parove pratim neme,nezemaqskom soqu solimostra{}eno moje vreme.

178

Po~eo sam da se gasimda ne àlim {to se mora,nego hitam, ~as ne ~asim,posta moja svaka hora.

Po~eo sam da ne vidimkud svet srqa, svet bez mene,da se nikad ne zastidim,kad se kolo preokrene.

Po~eo sam u se}awubiserove da izrawam,da verujem ose}awuprevarnome, i da sawam.

Po~eo sam da se mirim,sa senkama da se druìm,da s lahorom leti pirims prole}a sa snegom juìm.

Otad ma{em odanije,svom ìvotu, za sav trud.Putuj, kaèm, {to ranije,i spokojno ~ekaj sud.

MRTVI

Oni ~ekaju, predugo, na zakazanim mestima,ali an|ela nema : zabasao u snegu.Promrzli na sugrebu, neradi zemaqskim vestima,najpre bi tamo gde se pilad, pod kvo~kom, legu.Al su|eno im nije. Samo ~ekawe, ~ekawe.Uzgredna prise}awa. Izbledele stranice.Nema vi{e heroja, sem zorom, ispred pekare,i u cvoktavim desnima sa autobuske stanice.Wine su crkve spaqene, gradovi su im sru{eni,neja~ im umorena, dobro dovr{en posao.Mrtva je Stara Srbija, ko mrve na mu{emi,po slavqeni~kom ru~ku niko ìv nije ostao.Posvuda oni, mrtvaci. îm za|e{, nekud, duboko.Sa kostiju im visi meso natrulo, golo.Onoga u potiqak, drugog u slepo, u oko,

179

da zgreju rebra bela, igraju do zore kolo.Nebo je prazna posuda, pod zemqom koren oìli,a sve izme|u wih : @ivoisprazno, ta{to.Ra{ta se ~udi{, ludo? @ivot su uloìli,da, pre no smrt ih sna|e, i ne pomisle za{to.

I niko da ih razume, niko svet da im objasni.An|eo predvodnik, samo. Ali on, dugo, kasni.

TESTAMENT

Srpska kwièvnost ve} mi se smu~ila,i rodni grad, i zavidne kolege,mladi pesnici, {kole i u~ila,poluvekovne alfe i omege.

Kada odlu~ih re}i kud }u, {ta }u,(korakom cara, strogo, samodr`wom),mada ve} sviknut, nisam znao da }usuo~en biti ba{ s tolikom mr`wom.

Boqe, kad stigoh, ve}, na svet, ovamo,da sam pismene pisao svom klincuili, s traktotom, me|io leniju.

[to u~inismo, mi zave{tavamoradoznalome kakavom pojedincui usamqenom prezrenom geniju.

ÎTAJU]I GETEA

Na sudwoj smo, uvek, crti,trajawe da ojavimo,sve {to hita prema smrtipozvani da proslavimo.

A i smrt je - staza samo,ka spajawu, svetu vi{emu koji se utapamoste}i log u hladnom Ni~em.

Meso truli, a duh ja~a,za susret sa pravom sferom :

180

krila su nam zavet pla~anezbrinutog ~vrstom verom.

êstica atoma biti,planeta u malom bi}u...Da, umre}u, kao i ti,al trajawe obnovi}u.

Shvati, svet je prenaseqen,izgovor nam smrti treba :svaki dom je du{i èqen,ko ustima kora hleba.

I ne drhti, pero moje!Na|i ciq u trpkom radu!Na zgari{tu nove Trojespevaj svoju Ilijadu.

M. LUKI]U

Nikad do kraja pro~itati,nikad do kraja dopisatiistoriju de~a~kih satikoja te, jo{, u stopu, prati.

Fantom pro{losti kad krv na~ne,venu su|aje kad progrizu,zna~i, pesni~e misli ta~ne,da je smrt blizu, blizu, blizu!

I bliè nego {to slutismo,(svoje smo rake prerovali).Prepoznah, davno, tvoje pismo :isti smo virus bolovali!

Ko muva koju sklepta pauk,ko mravi koje {tikle ni{te :progutan su nam pesme jauk,iz lepog sna ne probudi{ se.

I staje vreme. Da l po na{ki?Ili je druga, ve}, sudija?Samo pesni~ki i mona{kiopsta}e misli starudija.

Krene{ - a lestve vazdu{aste,

181

a ruke - niti, noge - trine.Pod stopalima lete laste,posvuda - slike ikonine.

A gore - jasno ~ita{ ime :taj i taj. Jezik : srpski. Pesnik.I glas iz tame nevidime:"Pri|i!" Zove te sam Nebesnik.

I an|eo te gurka, dok sene}kav, uz oblak pewe{, }utke."Stupi, slobodno. Znaj da Bog sesa`alio na tvoje muke".

"Ima{ li su{to opravdawe?[ta je tvoj razlog : Hristos? Zmija?"Stihovi, reci. I, ne mawe,krst, porodica. I Srbija.

I do~eka}e svojtu preci :(za taj je susret srce tuklo!) ,dok na{e pesme poju sveci,a svud oko nas - nebo puklo.

Pa sa~ekajmo samosvojniposve}enima trenut znan,kad }e ustati svi dostojni :na zakazani Onaj dan!

RANE PESME (1980 - 1989)

Pqusak

Iz daqine line kao `ubor,pa utihne, ko i sve {to nasta,nije kriva smrt, nije ni qubav,sve su staze putevi odlaska.1980.

[uma

Zbog raskola - da l u umu -s poqa, otkud, sam, dolutah,izbih pravo pred tu {umu{to pra{wavu stazu guta?Zjapi tmina, tmurno zija,

182

s grane list se zakoluta.A u tmini tajna sija -mo`da tajna ovog puta.Svet, ko uvek, zimi: ledan.Ako drugi svet je tamo,koracima tmini predan,ja se ovo vra}am samo.Povratak je, biv{a svetlost,i jedina na{a ve~nost.1980.

Raskovnik

Tamo je negde, na tajnome mestu,pored pe~urke, ili udno graba,gde ènik traì umrlu nevestu,gde srce de~je kida stra{na baba,on sve otvara prividu nesklono,i draì puste snove sirotiwe.O, odrobimo sa planine ono{to drè bele vile nagorkiwe,da bismo lak{e otkqu~ali snoverastuma~ili lice zemne kore,prona{li put u dowi svet, gde na{imrtvi ~ekaju ìvot da ponove,da nam se vrate i uzdignu goregde mit prispe}em wihovim nas pla{i.

1981.

Oslu{kivawe

ûjem li ja to nebeske talase{to tiho ple{u po mozgu, iznutra,ili glasove sve sna`nijeg jutra,kako udara u sve talambase?Ne{to se rodi u plavoj daqinineznane pute mostom da premeri,nekud i{~eznu u plavoj haqini,sad, jedva ~ujno, u zraku treperi.Neko prelazi sve ove bezdane,korakom jednim, ne od sedam miqa -u skoku iste sudbine i ciqa.Sa Jerihona trube neprestane.Rahila pla~e. Ubice se cere.

183

[um vode. Ruke prqave {to pere.

1981.[umadija

Uplelo mi se oko u sunce: trepti, blista:Ojavila se ptica nad otkosima cvetnim.Sre}an ti ovaj govor, dolino moja ~ista,{to spaja{ na{e no}i sa danima razmetnim.To ludi majka voda, ne te~e samo reka...I prima mir u sebe, i o~aranost cveta.Na obalama wenim, kao da radost ~eka,i u negvama sawa zanesena planeta.U toj dolini sunce obiknu da no}iva,da san nevi|en skrije u utrobama wiva.Pred snom tim ja sam jadan i omalen ko kapqavelike mirne ki{e nebesa {to rastapqai samo ho}u da me nema kad sve to stane,kad pro|e ~arobni~ki san koji stvara dane.

24. 10. 1981.

Nemu{ti jezik

Vri{ti zmija u procepu kamenom,tra`i milost od zapaqenog suncaza greh, koji i ne u~ini snenomdrve}u koje za~arano bunca najlep{e re~i {to se mogu sniti.Od tog govora priroda se mewai tra`i nove, beskona~ne niti,da, za budu}nost, spoji pokolewa.Pro{le su tajne i stare i nove{to su se ~ule samo u ti{inida bi retkima nadahnule snoveza govor druk~i, osvetqen u tmini.Traje najlep{a, {to se ni ne sluti:Nemu{ti Jezik - stra{na mo} {to }uti...

3-4. 10. 1981.

184

Umetnost

No} se prepunila zvukovima novim,sve se mi~e, sve su senke u pokretu,a ja, ko pijanac, te pokrete lovim,opijen potowom muzikom na svetu.Traj u nejasnosti! Tajanstvenim zvukom,neshva}eni plove tonovi ka nebu,tako, Amfione, svojom divnom rukomsviraju} kamenu gradio si Tebu.

20. 04. 1985.Izvor

[aka se gr~em zgu~i,zemaqski svet je mrtav.Godi mi, al me mu~ina vodi lik ocrtan.No} od pleswivog hlebazatrova}e i pesmu,al pi}u s vrela nebabogojavqensku zvezdu.Usudih se da za|emkroz tamu op{teg mrewatebi, sebe da na|emna odru od kamewa.Zatim da odem daqe,ka izvoru bez dna,kuda me zvezda {aqesa one strane sna.

1982.Svetli put

Kreni, uperiv k nebu zene,ma oslepeo, u disk `ut!Idi, i bilo kud da krene{,nosi u sebi svetli put.Pukne videlo iznenada,zakuca bilo venom `ivqe.Izgubiv pravo da se svlada{,daj se nevinom, svetlom, divqem.Ne sme korak da se koleba.Za odlazak si druk~i ro|en.I svetlim putem ispod neba,

pronesi krst svoj, oslobo|en.

1982.

185

DRAGAN JOVANOVI] DANILOV

PRIRODA [KORPIJE,PRIRODA PISAWA

Violon~elo se davi sred mrtvih ruà.Dani su mirna noga ~apqe u azuru -brzo prolaze i ne ostavqaju za sobom potpis.

Samo}a istetovirana na dnu bunarane`no me podiè. Nema Ona ime, nemai wene ruke svetlije su od senki.

Poezija je p~elica, zlatna i lepa.Kada me ubode, na otok metnem hladnose~ivo noà i bude mi dobro. Preìvimsvoju smrt i podelim je sa vlastelombelih rada i lala.

A tekstovi bujaju poput vespi na ulicamaRima. Pesnici su meni potrebnikao izumrle ~eze, kao palme, uostalom.

To je tako.Ako to dovoqno ~vrsto èli{,svet najednom moè postati ikona,kavez za ptice, dabome i poqe bulki,krv sama za sebe.

SKASKA O SAMOUBICAMA

Sve je pro~itanoi pre nego {to je napisano :pre Bogova, samoubice su ve} bile tu!

Kako su samo smerni ti preci beskraja,ni{ta na silu ne ~ine,kao kad se ru{e mostoviu neskrivenu svetlost padaju,te{ko da }e to razumeti mudraci.

Poput orgazma i samoubijawe

186

najprora~unatiji je ~in u vasioni.Razumem samoubice, iako su, mogu}e,krivo postavili stvar :kao biv{e, besne qubavnice, oni odlaze,ostavqaju}i nas me|u sablasnimglasovima.

ÛVARI SKRIVENIH VRTOVA

Izabrao sam da ìvim urazbirqivomlavirintu moje biblioteke,u neumoqivom pam}ewu.Stvorio sam sebi dom u laganomodricawu od sveta.( Prolaznici koje vidim kroz prozorza mene su tek slu~ajnostina praznim trgovima)

Ali, ja sam onaj koji i za nepoznatimaàli. Kisnem sa gavranima,starim, prevrtqivim skepticimaumornim od iskustva.Moje ruke, kao i talasi, nikadaone ne miruju. Prelaze duga~ak putkako bi do{le do onog {to jenevidqivo.

Ipak, postoji neko putovawe.To su tihe hajke. Skerlet. Kao galopmustangu, to je meni skerlet.Ili ovaj mir. I{~ekivawe glasnika koji }e,pre nego {to izdahne u jutarwem sjaju,javiti da su varvari ve} predvratima.

187

K

LAZA KOSTI]

SANTA MARIADELLASALUTE

Oprosti, majko sveta, oprosti,{to na{ih gora poàlih bor,

na kom se, ustuk svakoje zlosti,blaènoj tebi podiè dvor;

prezri, nebesnice, vrelo milosti,{to ti zemaqski sagre{i stvor:

kajan ti qubim pre~iste skute,Santa Maria della Salute!

Zar nije lep{e nosit lepotu,svodova tvojih postati stub,

nego greju}i svtetsku grehotuu pepo spalit srce i lub;

tonut o brodu, trunut u plotu,|avolu jelu a vragu dub?

Zar nije lep{e vekovat u te,Santa Maria della Salute!

Oprosti, majko, mnogo sam strado,mnoge sam grehe pokajo ja;

sve {to je srce snivalo mlado,sve je to jave slomio ma' ,

za ~im sam ~ezno ~emu se nado,sve je to davno pepo i pra' ,

na ugod ìvu pakosti ùte,Santa Maria della Salute!

Trovalo me je podmuklo, gwilo,alÄ ipak ne}u nikoga klet' ;

{togod je muke na mene bilo,da nikog za to ne krivi svet:

Jer, {to je du{i lomilo krilo,te joj u jeku du{ilo let,

sve je to s ove glave sa lude,Santa Maria della Salute!

188

Tad moja vila preda me granu,lep{e je ovaj ne vide vid;

iz crnog mraka divna mi svanu,kÄo pesma slavqa u zorin svit,

svaku mi mahom zale~i ranu,al' teòj rani nastade brid:

[to }u od miqa, od muke qute,Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U du{u svesnunikad jo{ takav ne sinu gled;

tim bi, {to iz tog pogleda kresnu,svih vasiona stopila led,

sve mi to nudi za ~im god ~eznu',jade pa slade, ~emer pa med,

svu svoju du{u, sve svoje ùde,- svu ve~nost za te, divni trenute! -Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?Zar meni blago toliko sve?

Zar meni starom, na dnu ìvota,ta zlatna vo}ka {to sad tek zre?

Oh, slatka vo}ko tantalska roda,{to nisi meni sazrela pre?

Oprosti moje gre{ne zalute,Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobi{e sile,mozak i srce, pamet i slast.

Dugo su bojak strahovit bile,k'o besni oluj i stari hrast :

Napokon sile susta{e mile,vijugav mozak odrà vlast,

razlog i zapon pameti hude,Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',utekoh mudro od sre}e, lud,

utekoh od we - a ona svisnu.Pomr~a sunce, ve~ita stud,

gasnu{e zvezde, raj u pla~ briznu,smak sveta nasta i stra{ni sud. -

189

O, svetski slome, o stra{ni sude,Santa Maria della Salute!

U srcu slomqen, zbuwen u glavi,spomen je wezin sveti mi hram.

Tad mi se ona od onud javik'o da se Bog mi pojavi sam :

U du{i bola led mi se kravi,kroz wu sad vidim, od we sve znam,

za {to se mudra~ki mozgovi mute,Santa Maria della Salute.

Do|e mi u snu. Ne kad je zovesilnih mi èqa navreli roj,

ona mi do|e kad wojzi gove,tajne su sile slu{kiwe woj.

Navek su za wom pojave nove,zemnih milina nebeski kroj.

Tako mi do we prostire pute,Santa Maria della Salute.

U nas je sve k'o u muà i ène,samo {to nije briga i rad,

sve su miline, al' neèène,strast nam se blaì u rajski hlad;

starija ona sad je od mene,tamo }u biti dosta joj mlad,

gde svih vremena razlike }ute,Santa Maria della Salute.

A na{a deca pesme su moje,tih sastanaka ve~iti trag;

to se ne pi{e, to se ne poje,samo {to du{om probije zrak.

To razumemo samo nas dvoje,to je i raju prinovak drag,

to tek u zanosu proroci slute,Santa Maria della Salute.

A kad mi do|e da prsne glavao tog ìvota hridovit kraj,

najlep{i san mi posta}e java,moj ropac weno : "Evo me, naj!"

190

Iz ni{tavila u slavu slava,iz bezwenice u raj, u raj!

U raj, u raj, u wezin zagrqaj!Sve }e se `eqe tu da probude,du{ine `ice sve da progude,zadivi}emo svetske kolute,bogove silne, kamoli qude,zvezdama }emo pomeritÄ pute,suncima zasut' seqenske stude,da u sve kute zore zarude,da od miline dusi polude,Santa Maria della Salute.

(1909)

SKENDER KULENOVI]

BARUH - BENEDIKTUS DE SPINOZA BRUSA^

I

"Kad bih bio svjestan, kamen koji padamislio bi padam slobodom svoje voqe."Te pijemo mlijeko iz nebeske {oqemisle} da je vino na{ih vinograda.

Pih ga tako i ja, ali jedno ve~ekroz pra{inski svemir moje brusionedraguq {to ga brusim u brus meni re~e :"Ti si kao i ja, slijep~e vasione!"

"Dok bijah pod zemqom, bjeh crn bez svjedoka.Sad iskrim pod suncem u tvoja dva oka.Mraku ili svjetlu, ja sam samo {kriwa.

Tek, kopa~u misli; kad ispod svog ~elakresne{ draguq-miso, priroda bez velasko~i}e ti na dlan, sverotkiwa siwa."

191

II

Te za|oh za ~elo, u pra{umu uma :on, mezgra pojiqa iz bezdanskih ruda,vr{ike joj tjera put zvjezdanog spruda,tu da cvate mirna, bez zmija i puma.

Al, oko ~ela obru~ : svemir, beslovesna,gluhonijema, slijepa pra{uma pra{uma.Nevina a samo razbojstvo i ~uma,sama i beskrajna, a sama sebi tijesna.

Avet - proguta mi sve molitve plave,brojanice srca pozoba ko mrave.Nema drugog boga osim we sve - boga!

Nema drugog boga ni iza mog ~elaosim we sve- boga {to kroza me djela.La je raj i pako, la je sinagoga.

III

Al, zna i da bude suncu iz|ik lala.Zvonki draguq `udwe pod brusom slavuja.I p~ela ~ednica nektara i bruja.I duga, spojnica nebesa i tala.

La|a puna sveg, u glad i prwe luke.Kroz nebrode smrtne prebrodnica skela.Za grbe nepravdi pravedna libela.Pokli~ bune ~asne {to uzvitla puke.

I olovka o{tra {to u pono} umasra~una brzine galaksija svijui kolika im je te`ina i suma.

I od zlata pero {to pi{e poeziju.Dobrota {to kane na rane nam mana.O slava joj, slava! Hosana! Hosana!

192

IV

U svom strahu da mu ne o{ugam ovce,rabin zlatousti zovnu me i kaza :"Zar ne vidi{ gre{nost la`nog svog topuza?Takav um, pa zar }e{ me|u crnoslovce?"

"Ve} talet prigrni i Talmud poqubi!"Okrenuh mu le|a i odoh bez zbogom.A sutradan jeknu kletva sinagogom,sijevnu kao ma~ ogwen da mi glavu srubi.

"Proklet nek je dawu, no}u proklet da je,proklet kada lijeè, proklet kad se diè,proklet kada nogom na ku}ni prag staje!

Proklet ko s wim i rije~, ko mu pri|e bliè,ko boravi daqe s wim pod istim krovom,i ko se povede za ku`nim mu slovom!"

V

Poslu{a{e, postah ja {ugava ovca.Djecu mi {aqu po svoje okulare.Niko da mi kupi ma i nao~are.Ni od koga rije~i, od nikog ni slovca.

Katedru mi daju jednu sa dalekaako budem trezven ko svi {to se kaju.

Ne}u, volim slu{at no}ne pse {to lajui hqeb tvrdi drobit u {erpicu mlijeka.

I ispquvke krvi kupiti pe{kirom.Uzmem pregr{t neba, vagam, dah me pita :je li ti rukopis stigo do zenita?

Ve} glaviwa plamen svije}e nad papirom.Neka. Ja sam kamen {to svom mjestu pada,bez straha, bez àla, bez tlapwe, bez jada.

193

DANILO KI[

[ \UBRI[TE ]

ZLATNA KI[A

To {to se zbilovrlo je blisko poba~ajugde su izme|u sno{aja i poro|ajazbrisane granice vremenapa se sve stvari zbivajunemogu}e istovremeno

stawe neke ~udne slabostii mo}ii ose}am ga kaobogojavqewe i kaobogohuqewe i kaoblagovesti kaoulazak ne~eg nepoznatogkao sama neizvesnostkao sveop{ta klonulosti kao sveop{ta napetostkao ìàu kojoj se presecajuprotivure~nostikao zlatna ki{abremenita od spermeboànske

taj ~as cene~ak i moji prijateqikoji tada ose}aju (vaqda)moju snaguskoro boànskua sa strahom ga zapaàjumoja sestra i mojaènajer ih podse}a vaqdana wihove poba~ajei na wihove poro|ajnemuke

194

pa me ostavqaju samamoja se `ena povla~iu neko bremenitodvosmisleno }utawea sestra moja hoda naprstima i nesvesnomi prinosi lavormlake vodepomalo zbuwena iupla{enapravdaju}i seuostalom vrlo naivno iprovidnoda bi mi taj lavor s vodommogao biti od koristiako od vrtoglavice po~nempovra}atiili barem da skvasim ~eloili noge da operem

i mo`da se iz svega togarodilo to ~udovi{te(ta pesma)zato {to wegov dolazaknije bio popra}en nimuwom ni obligatnimkrikom materinstva ilio~instva nizvezdom repaticom

mada je }utawe bilo dostojnopo{tovawa

al do|e na svet nekakva~udna nakazicasin moj il otac ilibrat blizanac |avo}e ga znatiqigava neka `aba-krasta~aklupko zmijeslepi} gu{ter ribakrvava neka gomilica

195

bez o~iju bez licapunoglavacbeskrila pticaptica-samoubicaispquvak polanedono{~e krvinakaza uma nimalosli~na meni a takoblizak mojojkrviza~et u mojojplu}noj maramicifenomen o kome pi{umedicinski ~asopisi~udovi{te {to ga~uvaju na polici uformalinu plod gre{nequbavi rodoskrvnu}aseme edipovo in status nascendikobna gre{ka nepogre{ivogboga ~udovi{tesamoqubqa meduzaameba neslani izmu}aksamoplod onanijeembrion agonije hibridcrne krvi izelenog biqa

(a to je mogla bitisude}i po predznacimapesma nad pesmama krilatanike desna ruka miloskevenere osmeh |okondehristos mojsijebogo~ovek)

a {to sam ja kriv{to ne mogu da nosimplod makar bo`anski184 dana u krvi svojoj uutrobi i{to sam mogao drugonego da tu nakazu

196

bacim u W C i dapovu~em vodukao da ni{ta nijeni bilonisam vaqda lud da jesamoqubivo ~uvam utegli u{piritusu

(dovoqan je greh iova pesmasvaka pesma)

sestra moja sklawa lavorskamewena lica kaoda je neki mrtvacu ku}i èna mi bezre~i sprema beluko{uqu

22. VIII 1961.

ANATOMIJA MIRISA

Odoratus impedit cogitationemSv. Bernar

evood ~ega je na~iwena

samo jedna unca parfemasa zvu~nim imenom

od 9500 jasminovihcvetova iz francuske

od 4800 ruàtako|e iz francuske

od osamdeset ruà svirepo umorenihè|u

u pustiwama maroka

od cveta jedne vrste perunikekoja uspeva iskqu~ivo

197

na plantaàma blizu firencegde su podignuti ~udovi{nikrematorijumi i gde sekoriste sun~ane pe}ida se iz cvetova iscedi

priznawe

najzad od trideset i pet fabri~kiproizvedenih aromati~nih

hemikalijakoje se radi ravnoteè razme{taju

~as na jednu ~as na drugu stranui drè na okupu du{e

svih cvetovapristrasnih

i me|usobno netrpeqivih

1962.

\UBRI[TE

Qudski i ìvotiwski otpaci : nokti, kose@enske kose koje su pucketale pod elektri~nim dodirom ~e{qaLiskuni ùqeva zasecanih ìletomMrki li{ajevi ranaDlake s nogu iz nosa iz uvaMiri{qava mahovina ènskih pazuhaLobawe ribaRa{irene lepeze repa,Dvosekli ~e{qevi ribqih ki~mi,O{urene koko{ije glave,Crno vla`no perje,Zgr~ene koko{iwe noge od vo{tanih krqu{ti,@ivotiwske kosti iz kojih je isisana sr ,Zelena creva ìvine vezana u ~vorTube ribqih kostiju sli~ne uzorcima za igle,Dvostruki baloni ribqih mehuraOgrizine jabukaKo{tice od {qiva bresaka lubenicaKo{tice od vi{we kao vitaminiZgu`vani indigo sa {iframaTrulo vo}e ~ije meso jedu crvi kao meso qudskoIzgriène mu{tikle od vi{wevog drveta od kau~uka od }ilibara

198

Mu{tikle poùtelih prstijuPlavi ìleti plave koverte za ìlete, tramvajske karte, etiketePapirne ~ipke teleprinterskih trakaOtpaci u{tirkane ~ipkeZlatne ~aure praznih karmina kao pu{~ane ~aureQuske od jajeta iz kojih su se izlegla kqunata ~udovi{ta bez krila i repaPoklopci pivskih fla{aCrepovi slomqenih saksijaRogozina, trula slama,Crni barjak ki{obranaPti~ji skelet suncobranaSalvete na kojima je utisnuta posmrtna maska usanaPrazne kese od hartije koje ~uvaju u svojim naborima zrna kristala kao u mekommesu {koqkiPrese~ena {argarepa sa svojim godovima u sredini zelenim pa sve rujnijimKore od gra{ka kao odse~ene usnePregorele sijalice kao jaja àr- ptice ( ìce)^lanske karte sa svojih deset zapovesti u koje vi{e niko ne verujePoùtele manètneSvilene kravate kao i{~upani strukovi vodenih cvetovaIsce|ene tube paste za zubeêpovi,Fotografije snimqene pri mese~iniKaramfili koji grozno trunuLale narcisi gladioleKrinovi koji daju |ubri{tu sve~an izgled grobqaEkseri spajalice rajsnegle igle {rafovi ukosniceRi|i uvojci bakarne ìceIspra`wene hemijske olovkePau~ina najlon ~arapa

Rasparene rukaviceVezice ringle plo~iceStare cipele koje polako postaju zelene kao travaDe~ji crteì sunca i neba na koje ki{a stavqa svoje potpise pretvaraju}i ih uremek-delaDre~e}i omoti kwiga kao krvava materica muza poezije@enske ukosnice ~iji su se kqunovi mimoi{li kao kqun papagajaPokisle trake krep - papiraZar|ale ìceîpkasti otpaci o{traqkom o{trenih olovkiKore oraha kao rastvorene pti~je lobawe

199

Trule mo`dine oraha poput qudskog mozgaCev~ice od slamke i wine srozane ~arape od cigaret - papiraêtke za zube u kojima je ostalo samo korewe u desnima od staklaKutije od lima, od kartonaStaklene epruvete u kojima su leàli aspirini kao zreo gra{akBoce od mleka piva koka-koleboce sa malecnim ustima kao u pijaviceboce zurle frule okarineboce sa razvaqenim trbuhom kao u ribaboce sa zelenim poseklinamaboce {to zaudaraju na xibru i na povra}aweboce sa jabukom - pampurom u gubici kao u zaklanog prasetaboce sa ustima mastiqavim kao usta osnovcakore od naranxe kao koà èna izme|u lopaticakore od naranxe sa postavom kao postava ko`nih rukavicakore hleba raskiseqene u prqavoj vodi kao u krezubim ustima staracaisce|ene polulopte limunovaspiralne opruge kora od jabukekore od lubenica kao sveè kowsko meso na koje su napadale velike crne muvekore banana kao odrani mu{ki udkore krompira se~ene ne{tedimice prosto kao {to se se~e hlebSme|e pramewe pra{inePepeo cigaretaIsce|eni opu{ci poput velikih belih crva koje je izleglo |ubri{tePrezervativi u ~ijoj qigavoj kesi trunu homonkulusiTalasasti porcelan slomqenih tawiraZgu`vane novine koje kasne i po mesec danaPlastika, pleksiglasGrumenovi vate na kojima se gru{a krv i znojdugmad od roga pleha i sedefaKomadi gaze kao skinuti s |er|evaBinte na kojima cveta cvet ènskostiFlasteri na kojima su ostale zlatne dlake s belim korewemPesme (pa i ova)Koverte sa i{~upanom qubi~astom utrobomMarke crvene ùte plave zelenemarke na kojima se prse dràvnici pesnici i osvaja~i vasionemarke zarobqene dodirom jezika kao {to se zarobqavaju qubavnicimarke za kojima luduju filatelisti spremni da ih balsamujumarke ìgosane kao stokamarke opervaène ~ipkommarke na kojima cveta cve}e i reè lavovi

200

marke sa pe~atima gradovamarke sa datumima kao na bocama s pasterizovanim mlekom kako bi |ubri{teuvek bilo sveèPisma pisana na kolenima u vozupisma pisana na velikim pisa}im ma{inama vitkim prstimadaftilografkiwa prstima sa kojih je upravo olizala puterpisma pisana de~jom rukompisma pisana drhtavom rukom staracarazglednice pisane hemijskom olovkom na terasama kafanapisma sa mandatima ~uvenih hotelaqubavna pisma od kojih ki{a napravi tragediju\a~ke sveske koje treba ~uvati za starostPosmrtni plakati o kojima se nema {ta re}iSalata zelen kupus zeqe zimzelenKopar papar karamfil karfiolOgrizine jabuka (opet)Grozdovi jorgovana {to se raspada veli~anstveno kao izva|ena plu}a pu{a~aKrpe lastike kragneMu{eme muslinske marame svilaRuèruè koje divno pristaju |ubri{tu kao {to pristaju i pesmiruè koje po~iwu da zaudaraju kao qudiruè na koje sle}u muveruè koje su zavijale u tanke {u{tave papire vla`ne ruke prodava~icaruè koje su dràne u kristalnim vazama kao zlatne riberuè kojima su mewali vodu kao obloge na ~elu bolesnikaruè vezane ìcom kao zlo~inciruè sa zglobovima sli~nim zglobovima papkararuè sa li{}em tako nalik na ve{ta~koruè zbog kojih sam se probudio u 3,30 no}u kako ih ne bi do sutra zaboravio

Budimpe{ta, 1966.

201

PESNIK REVOLUCIJENA PREDSEDNI^KOM BRODU

1 Protokol

Trista bijelih ko{uqa(po tri komada za svaki dan)Ne da biste bili golneg tak vam nalaè protokol.

O ga}ama i da ne govorimo.(Od igle, za kravatu, do ga}aProtokol pla}a.Vama je za to odve} mala pla}a.)

A {to se ti~e kravate(uzgred - kaù - vi ne qubite odve} Hrvate)Kravata treba da se sa kompletom slaè,Tako Protokol nalaè.

Imadete li dovoqno kupa}ih,za plaù?Desetak recimo.(I da ne budukako bi se reklo mini.)

Kod vas je,tak mi se bar ~ini,obi~aj takov da sequdi kupaju u ga}ama -onim istim kojena wima povazdan stoje.

I ( o ga}ama jo{ samo ovo) :mijewati ih sve ~e{}enaro~ito ak uzimate u~e{}ena kakvom prijemu(vi to kaète vaqda na - premu,tamo kod vas u [umadiji, u Sremu?)

I nemojte Mu odve} stezati rukuI izbjegavajte krupne rije~i

202

One po Vuku.

Evo jo{ nekoliko savjeta( to drìte poput zavjeta ) :ne smije se pquvatne samo po palubi(to je i vama samome jasno)neg niti u moreniti u vode oceana~ak i kad je vrijeme krasno,

jer treba ovdje, izvan uqudnosti,ra~unat na snagu vjetra(od nekoliko stotina metarau sekundi).

Imat }ete lakaja i tajnika,i poseban (odjelni) toalet i tu{.Tu{irawe bar triput dnevno.

[to se ti~e konverzacije,treba da je (uglavnom) laka.[to vi{e anegdota iz nobe(moè poneka i saseoske mobe)kao i sa Drvara i Visa.

Ne zalazit u mutne vodenacionalizma.( uvati jedinstvo i bratstvoto je na{e najve}e bogatstvo.)

Ne pomiwati nikako\ilasa, Dedijera, Hebranga.Dràti se naprosto svoga ranga.

O Staqinu - oprezno.Trockog pomiwati uz smije{akprezrewa.O ìvima se ne izlijetati.(Sve se u politici iz dana u dan mijewa.)

[to se ti~e javnoga mnijewato je va{a domena.

203

Novine, radio i cijela {tampa.

Tekstove }ete davati meni.Ne rad kontrole, neg rad pravopisa.Bar {to se ti~e verzije ijekavske, latini~ke.

Sve ~uvatikao najvi{u (dràvnu) tajnu,kao zjenicu oka.Daklem : nikakova privatna tra~aod na{eg cijewenog,uglednogitd.izvje{ta~a.

Nikakove privatne biqe{kenikakova li~na vi|ewanikakova indiskrecija

Sve {to je odve} li~noovdje je neprili~no

Sve {to je iz posebnog uglauglavnomizbjegavati

Opisati s mnogo epitetajedino stavdràweglasi o~idok se palubom {eta.

Moè i ruke.Talase oceanakroz koje la|a nam plovi.Tropske no}i.Galebovi.Zvijezde na nebu no}nom.Brodske ma{ine u zamahu mo}nom.

204

A On na palubi, na pramcu.Trobojku - s petokrakom -kako se vije.I val koji po boku la|u bije.

[to se ti~e pi}a,mo`e da se umjereno pije.No uvijek sjesti nakon Wega.I ustati nakon Wega.

Jesti u~tivno, po protokolu,Uz poneku anekdotuIl basnu, o psu, vuku ili sokolu.

Zbog tropske vru}ine trebat }e vamunosit mnogo teku}ine.A zbog glasa{to vi{e sokova : naran~e, ananasa.I dosta limuna.

Pjesni~ka du{a nije imunapred strojem fla{a.Ta svi smo qudi,pa i pjesnici!

Ne pi{ete pjesmice?Pi}e ne tro{ite? -Morat }ete malko uiskijasa ledom.To ne}e, vjerujte,na nos da vam iskija.

O tome (treba li re}i?)u izvje{tajimaniti rije~i(O pi}u i drugim nakanama)

S osobqem i mornarimasamo zvani~noi ni{ta li~no.

Nikakova pitawa :"Odakle si, ba}o?"

205

(I tome sli~no)"Koliko do kraja roka?"Il ponudit mornaru pi}a il soka.

[to se ti~e lijepe kwièvnosti,Tu ne treba s primjerimai}i daleko.Prosto : pri~at svjeè i lako.

Klasike marksizmacitirat bez paroksizma.I, naravno, pisce iz nobe.]opi}a sad ve} moè.Al bez pretjerane hvale.

"Majku - Kne{poqku" svakako znadetenaizust. Lijepo.Recitirajte.Gorkoga ~im vi{e citirajte.

[to se ti~e va{e osobne lektire,nek vas nije briga,na la|i postoji kwi`nicasa mnogo kwiga

iz svih mogu}ih oblasti :ljepa kwièvnost, slikarstvo,geografija, istorije revolucija,pjesnarice, marksisti~ke stvarinastanak narodne vlastikuvari.

Tu su, naravno, i va{e kwigepodvu~ene raznim bojamacrvenom, plavom, zelenom(ve} premautvr|enom kodu)

Tako da kad ih uzme u rukemoè ste}i o wima objektivnu slikubez po muke,onako u mimohodu.

206

Mi{qewa sam da Mu va{e kwigenisu zadavale odve} velike brigeprimite moja ~estitawa

Imate li jo{ kakovih pitawa?

Ah da. [to se ti~e krabova,rakova, o{triga(On voli to da tro{i)morate bit na oprezi,to je ~itava nauka.Stvar morate kod ku}e vje`batipod stru~nim nadzorom jednog odna{ih momaka.

Te su stvari uvijek svje`ene morate se dakle bojatitrovawa il kvarewa stomaka.

S dru{tvenim igrama kako stojite?[ah, poker, biqar, dame, kanasta? -

Na`alost mali se fudbalne igra na la|i(mada je upra`wavao i taj sports uspjehomkada jebio mla|ii kad mu je dopu{talo dragocjeno vrijeme) .

U redu za {ah, zapisano je ve}.Imadete li kakove kategorije?Nemate?Al niste ni neki pacer?I, ponavqam, bez velikih kombinacija.Otvarawa klasi~na.G - 4, F - 4 i tome sli~no.Ne navaqujte odve} na kraqicu,ne stavqajte kraqau bezizlaznu situacijuni odve} zamarati lovcani stavqati kule

207

na neprili~no mjesto;dràti se {to vi{e piona

- ali ne igrati ni poput osnovca.

Pauze izme| potezane treba da odve} traju.Wegovo je vrijeme dragocjeno!

Konverzacija pri {ahutreba da bude prije svegaiz oblasti sporta i {aha.

Moète pomenuti pri tomNasera, Negusa, [ahairanskog i t. sl.

Pazite prilikom kartawa -s kartama nema {ale!Gubitak pla}ate iz svoga xepa!(Osim pri velikom gubitku, koji prelazi mjeru.)

Tu se dakako vodièstoka bitkanerava.

Odnos je neravan :s jedne strane On,~ije se misli bave krupnim stvarima(samo mu ruke u~estvuju u igri)wegove su misliu Indiji u Iranu u Rusiji,u Africi, u swe`nim tatrama.

A vi ste cijelim bi}em i mislimakao u busijiu - kartama.

Dame se qube u rukeako su damegospoda se zovu mister i sertu nema nikakove misterije

208

Komrad i tovari{samo drugovi iz Isto~nog bloka.Na stranicama ovog blokasve vam je ispisanoto izu~ite dobro,tu ne smije nikako da se omane,

Dobro...Plesati morate znati...Dobit }ete u~iteqa plesa.Ingli{, valcer, tango,To vam uvijek zatrebat moè,u velikom svijetu.

Ruke dràti u blagom stiskuoko strukau plesu je vaàn rad nogual igra i - te - ka - koulogu i ruka.

Zube morate popraviti,imamo vremena dosta,i najboqeg dentistu (zubara).Ako vam i poslije togazaudara iz ustaupotrijebitevodicuto treba samo da se u{trca,pri ustajawu,na{te srca.

To vaì isto i za noge.Mijewati sokne dva-tri putana dani prskati sprejom.

Otkloniti perut.(Malo da se skrati kosa.)Morat }ete se odvi}i tako|er~a~kawa uhai ~a~kawa nosa.Od svoga }ete ordonansa

209

dobit dva-tri dezodoransaza upotrijebit pod pazuho.

U jednu rije~ : voditi~im vi{e brigeo higijeni.

Do|ite sutrau isto doba.A sad vam evo spiskatu je i trebovawe

idite kod na{eg kroja~ada vam uzme mjeru.

Drìm vam pesnicuvama i va{em peru!

* * *

Nema na sve to razloga tro{iti rije...Prosto, ~ovje~e, nijered u otmjenom dru{tvuda se po nosu rijeilikako se to kaè tamo kod vasu okolini â~kane smijenos da se ~a~ka.

I jo{ pone{to iz bontona :ne smije se...(a, to san ve} reko,ne mari) :pquvati {tono kaù "po podu",niti po brodu.

Ili, primjerice,~e{qati si kosua stolom.Zamislite si samo :Vlas - u sosu!

210

Da, za danas, jo{ samo ovo :ho}e kadikad od vru}inei znojada se zalijepe ga}eizme|u guzovaa to~ovjeku zna da zasmeta.

Ho}u rijet :ne smijetetaj problem rje{evat niukomslu~aju rukom!I, naravski, ne smijeteda se odve} glasno smijete.To jestda se razumijemosmijeteda se slatko nasmijeteako je u pitawu nekakova {alacijewenog...i tako dale,al to ne zna~ida treba da vam poteku baleili {tono se u narodu ka`eda van se razvalu `vale.

Treba On da zametne temu,ondak }etena temequ togavidjet da l je stvar strogail je sve to {alana{eg cijewenog...i tako dale.

Visoki si gostivolu da se {ale.Pogotovu oniiz Isto~nog bloka.

A proposto :sve je to zapravo prosto,al vaqa neke stvari znati :Isto~ni drugovi

211

qubu se u usta,to ko da je upisatou win Ustav.Nesvrstani se grlui jedni drugom u susret hrlu.Zapadni su vanvrlo u{tirkanika da su progutali kolanc.([to re~e , u {ali, drug Dolanc)Oni se ne primi~u odve} blizu puku,pa ni rukovodstvu,no samo pruàju ruku(svi su oni isti)pak je odmah povukuka da }e{ im je izisti.

No sve se ovo na vas ne odnosi,to su wihovi, interni, odnosi,no u diplomatijipogotovu kad je ona jo{ mladatako reku} od ju~emora ~ovjek vazdan u~it(znate kako je ono rekao Lewin)...eto vidite.

Mora se ~ovjek malko pomu~itda bi bio dostojanpredstavnik svoje zemqei nacije.Postoje tun razne mogu}nemahinacije.Eto, neki van na primjer Ruskrkne jezi~inu u us-ta (kako to narod vulgarno kaè).[ta van je, dakle, ~init? -I vi ga wemu na isti na~in!Stisne li van ruku da se kosti lome?Na isti na~in - dabome![tono kaù : oko za okozub za zub!duboko za duboko,~vrst stisak

212

za stisak grub!

Ili, primjerice,neki vas Englez (uzmimo) pita :hau du ju du?{ta mu vi na to kaète?E pa, vidite, nije!U tome grmu leì zec!vi mu kaète to isto :hau du ju du?A ne ko neki na{i qudi kad se sretnupa stanu da se psuju"di si, jebem li ti mater?"

[to se paka vjetrova ti~e(tu ne mislim na pasate),treba naprosto suspregnuti crijeva.(To je ka {to do|e ~ovjeku spontanoda zijeva,kraj logorske vatrekad mu se zadrijema)

daklem :ni naglas nitiprofuwaritineki prde ,{to je, gledano iz aspekta okusau fokusu pa`we ;jo{ gore : sve to ostaje u zraku?Najboqe je, ako drugog rje{ewa nema,izi}i diskretnoi zadràti se tamo {to duqe,a ne ko {to rade neke huqe :prnu vanipa odmah uni|u(umjesto da puste ovdje golubapa da ondak izi|u na palubu).

We`nije we`nije we`nije.

(Ne, nije to Lewinto je parafraza)

213

Ova vas stazavodi pravo na puta tamo vas ~eka limuzina.

(Za sebe, idu}i po{qun~anom stazom prema ku}i, melanholi~no) :Opalo je li{}eUskoro }e zima.A On voli tople predjele.

1986.

MIRKO KOVA^

EVROPSKA TRULE@

BIOGRAFIJA BEZ VESEQA

$ 7.

( detiwstvo)

êsto zati~em sebe poti{tenog na toj relaciji detiwstva,jer uvek se pitam je li se to stvarno zbilo,jesam li to bio ja, onaj bosonogi pastir,onaj nemirko toliko puta {ibanod momka u uniformi {to nam be{e dodeqenda na ~asovima budno motri na nas i na u~iteqakoji nije podnosio komuniste,da pazi da ne zapevamo uskliknimo s qubavqu,jer sat veronauke beja{e brisan iz programa,a beja{e ka`wivo tada qubiti Boga!

Jesam li to bio ja, onaj mali{an ostrièn nularicomkoji je ma{tao da bude podvornik u manastiru,da spremi crkvu pre jutrewa, da bude negde blizu pevnicei ponekad odgovara, a posle bogosluèwa da sve opet dovede u red,i da kqu~eve crkve drì u svojim rukama.

Kad god nastojim sagledati svoj ìvot u celini,onda uvek mislim da se to sve nije dogodilo

214

i da to nije bio moj ìvot!Meni se to sada sve privi|a kao gr~, kao no}na mora,i ja nastojim da pomaknem vrata od utrobe i si|em u nutrinu.Sada sve vi{e mislim da sam onaj biblijski vratar nad Kov~egom,vratar koji je danono}no na du`nosti,koji pored slu`be u hramu vr{i jo{ i peva~ku slu`bu,koji svoja stawa ogla{ava i glazbenim sredstvimaharfama, citrama i cimbalima,kako se to u Prvoj kwizi Letopisa kaè za hramske vratare!

$ 11.( {ta je pisac )

Ne kaèm da je pisac tmurni gwavator i ozbiqni predava~,

ne kaèm da je pisac samo onaj koji ima {ta re}i,jer on je, dakako, i onaj koji ume da pre{uti i umre razo~aran.

Voleo bih da napi{em kwigu koja }e se povremeno otvarati kao re~nik,voleo bih da napi{em kwigu za onog ~itaoca koji uìva u nepredvidivom,voleo bih da mu moja kwiga bude ohrabrewe za wegovu strast.

Pisac bi morao razvijati doga|aje do ~udesnog,pred wegovim du{evnim okom moralo bi sve da narasta do nevidqivog.

$ 12.( majstori )

O majstorima se oduvek pripovedalo razli~ito i tajanstveno,taj ima zlatne ruke bilo da {kropi krma~u, ili dlaì slomqenu kost,taj s lako}om rukuje letkolbenom, ili

{aberom struè povr{inu za lemqewe.

O majstorima nije lako pisati, jer su zagonetni i znaju da se drè,i da izbegavaju odgovor kako im to i to polazi za rukom.êsto su tajanstveni pa i nedostupni, ne vole kad im se dira alat,jer oni se drè velikog reda bez kojeg nema posla,qubomorno ~uvaju tajnu svoga ume}a, putuju i poga|aju se,uvek su na ceni, jer uvek nedostaju i potrebni su kao kruh;oni i za vreme uìne misle o svom zanatu.Samo su traqavi majstori {teto~ine, jer otaqavaju posao.

Ve} sam doneo u jednoj kwizi misao starog kova~a,

215

o~evog prijateqa i majstora nadaleko ~uvenog,a ovde }u je ponoviti da se u~vrsti kao definicija majstorstva :" Svak zna klepati sjekiru ili kosijer i bacit usijan komadu {kip vode, ali svak ne zna oslu{kivati cvr~awe.A po tome se razabira dobar majstor od slabog!"O zanatima i zanatlijama majstorski je pisao B. ]osi},udariv{i svoj ìg na tajnu zanata pripoveda~kog.Pri~a o majstoru i u~eniku, D. Ki{a, najlep{a je pri~a,i bez we se ne moè u}i u raspravu o majstorstvu pisawa.

Kao de~ak bio sam obdaren zidar, a u mom kraju barem je kamena bilo.Nisam zidao odoka, ve} sam se sluìo viskom i libelom,a jedan mi je ~uveni zidar rekao da se kamen morapromatrati s nevidqive strane.Danas to deluje kao metafora, a ja sam kamen zaista okretaou rukama i zagledao ga da mu prona|em nevidqivu stranu,a onda bih ga poloìo na zid, i gle, ~uda, savr{eno bi se u`qebio.Jesam li kasnije ne{to usvojio od togau mom pripoveda~kom znatu, prosudite sami!

Voleo sam otpad, stare magazine, skladi{ta i buvqe pijace,pronalazio sam crvoto~ne komade name{taja, lira - noge,kutije od starih satova, raspadnute tonet - stolice,ampir - plo~e s propalim furnirom, s flekama od mastila,toaletne sto~i}e s fiokama, a jednom i neki ~udan komadintarziran zlatnim indijskim atlasnim drvetom.

Usavr{io sam zanat restaurirawa stilskog name{taja.Moram veli~ati svoj zanat i moram ista}i qubav prema drvetu,poznavawe furnira, divqewe fantasti~noj strukturi godova i ~vorova;furnir orahove ìle je taman, a nakon politure dobija ~udesne arabeske.Svaki furnir poseduje neku svoju likovnu dimenziju,raznolikost i bogatstvo, strukture pti~ijeg javora grani~i se s ma{tom.Tre{wevi furnir je pomalo morbidan, a kedrov kao svila.Furnir mahagonija, palisandera, javora, jasena, {im{ira,lipe, limuna, tuje - predstavqa lepotu i sudbinu vlastitog stabla.A tek kako puno kru{kovo drvo name{taju daje postojanost.

Restauracija po~iwe dugim, dugim promatrawem.Najpre mojim vraxbinama izle~im crvoto~no drvo,razume se da formulu tajim, a onda se skida stara politura,omek{a se {piritusom i struè ciklingom,propali furnir skida se obi~no peglom, ili potapawem,

216

mada sam i tu okrio svoju metodu, i tajim je!Tamnije furnire nikad ne bajcujem, samo ih pre|em lanenim uqem.Furnir se bajcuje tako {to se kuva u rastvoru stipse,ostavi se i su{i dva dana, a onda se premaè ekstraktomspravqenim od fernambuk drveta i {piritusa.Politiram na stari na~in, s lopticom (tamponom)s idealnom razmerom {elaka i {piritusa,a politiram sve dotle dok se u glatkoj plo~i, kao u ogledalu,ne odrazi moj lik.

Ako sam ne{to i od ovog zanata usvojiou mom pripoveda~kom zanatu, zadovoqstvo bi bilo veliko.

A zbiqa sam jedan komad fantasti~no uradio.To je komoda s karketerijom mahagonija i palisandra na hrastovini,s plo~om od {panskog brokatela.Sada se u woj moè ogledati moj prijateq Frawo Posavec.A bila je kr{.

$ 13.

( re}i sve iznova )

Dugo sam ma{tao da neke svoje kwige preuredim, ili ih zaboravim,ili iznova napi{em, ili barem ne{to iz wih odstranim,kad nai|oh jedared na Borhesov odgovor da se ne bi usudioispravqati svoje ranije "raznorodne i neure|ene" tekstove,po{to ih be{e napisao "imaju}i u vidu drugo shvatawe kwièvnosti".To mi be{e podr{ka da se prethodnim kwigama ne vra}am,a savetodavaca sam imao mnogo, dobronamernih i zlo~estih,koji mi pridikovahu da se ne upu{tam u to,jer sve {to je jednom ura|eno ne ispravqa seukoliko ne èli{ dati za pravo onima koji su te napadali.Ali ja bejah uveren da sve {to je jednom re~eno moè sere}i druga~ije, jer pesnik lepo kaèda je svaki dan ceremonija ponovnog ra|awa!

Osmelih se i odlu~ih da se u rizik preure|ewa upustim.Kriti~ara }e uvek mu~iti {ta sam mewao,dok }u se sam i nadaqe pitati za{to sam mewao!Kriti~aru ne}u olak{ati, a sebi jo{ mawe,ali razloga za ispravak uvek ima, ili se uvek mogu prona}i!

217

Ako se osvrnem na razdobqe sedamdesetih, uvek se pitamzbog ~ega se javnost tih godina be{e okomila na moju zbirku"infernalnih slika" iz detiwstva, Rane Luke Me{trevi}a?Ta kwiga je bila kandidat za spaqivawe,be{e joj i jedna nagrada dodeqena, ali i oduzeta.Ta je kwiga bila upisana u ona malobrojna ostvarewaza koje je radni{tvo glasalo da se poni{te;bila je predloèna da se iz biblioteka iznese vani, na smetli{te,a wen autor da se krivi~no goni.Jedna je pripovetka iz te zbirke u{la u luksuznui lepo ure|enu antologiju Nova srpska pripovetka,dodeqivanu na dar za odli~no vladawe u {kolama i drugde,ali je vra}ana darodavcima kao okuèna zbog te pripovetke.

Nemojte misliti da sebi nisam toliko puta prebacio;bez ose}awa krivwe te{ko da se moè izvesti dostojna gesta.Onda sam, desetak godina kasnije, neke pasuse iz te zbirkejednostavno odrezao kao tumor, ali ne da ponudim izmirewe,niti da se dodvorim nekome za wen ponovni izlazak,ve} sam imao u vidu "drugo shvatawe kwièvnosti".Diletanti mi prigovaraju da sam to u~inio iz nekih drugih obzira;ne marim za to, ta oni su uvek srodnici sa onimakoji su me i sedamdesetih godina grdili.

Preure|ewe kwige stvar je estetske prirodei ne podleè ukusu onih koji zameraju.Mogu li vam re}i da ja ve} danas nisam onaj ju~era{wi ~ovek!moè li se to re}i?ôvek radi na preure|ewu sveta u kojem ìvi,a kamoli da ne radi na uskla|ewu sa sobom.Verujte mi na re~ : svaka je ispravka stvar vlastitog o~i{}ewa!

Ranije nisam prihvatao oprez s dozirawem,nije mi bilo dovoqno raspadawe le{ine,ve} sam i smrad unosio u kwigu.Ranije sam ostavqao prostora za sporedno, sada su mi va`nestvari usputne.Ranije sam bio izda{an, sada sam stegnut,ranije sam se mogao odati, ali sad sam strog prema sebi,ranije sam mislio da sam uhvatio boga za muda,sad sam u tom pogledu oprezniji.Sada usvajam neko vladawe, samo ne stoga {to }ena{ ~istunac zatisnuti nos pred okuènom stvarno{}u,

218

ve} iz esteti~ke brige da prekomerno ne sme da obezvredi dovoqno!

- - - - - - - - - - - - - - - $ 15( o sebi )

Voleo bih da se kraqevski ose}am na poqu svoje delatnosti,da mogu suditi o sebi, o svojoj kwièvnoj pojavi,a da ne ispadnem skroman, licemer ili hvalisavac![ta bi pristajalo uz moju prirodu?Gor~ina, i na~in na koji se gor~ina ispija!

Jesam li katkad, u ~asovima svojim, o~ekivao neko ~udo?Dabome da jesam! O~ekivati ~udo nije ni{ta drugodo potreba za uskrsnu}em, a uskrsnu}e je temeq vere.Apostol Pavle kaè : "Ako Hrist nije uskrsnuo uzaludna je na{a vera".Mi o~ekujemo doga|aj, sawarimo o naglom razvoju stvari,ili u rukopisima svojim izokre}emo postoje}u stvarnost.

[ta je podstaklo pisca u meni i kad se formirala "tamna psiha",uvek spremna da svaki uàs prima s lako}om kao radosnu vest?Kad bi to bilo sve razlu~ivo ~ovek bi mogao objasniti sebe.Svaki je silazak u tajanstveno neuspeh.Svaki je ìvot nepoznat, u prvom redu sebi samom.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Zaista, zaista, jesam li ja ono {to tajim?Kako to da nismo u stawu ono skriveno u nama obelodaniti?Jer umetnost je izvestan red, ili barem du{evna skladnost,odbir ~iwenica i na~in na koji se promatraju.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Sada mogu sretno da ìvim u svom neveselom svetu.[to sretno? Jer mogu da sledim onu U~iteqevu briguda me u budu}nosti ~eka jo{ mnogo te{ko}a.Sve ono {to nastojim da zaboravim po~iwe me progoniti.Tamo gde èlim staviti ta~ku nastaje provalija.Svaku navalu na moju slabo}u i nespremnost lako podnosim,jer sam u dobroj meri prijem~iv za trpwu.Blagonaklon sam prema grdwi i prema hvali,prema kuditeqima i prema podràvateqima.

219

Ali uvek bri`no mislim o sebi i svom poloàju u svetu,nekad samo setno, koji put i ravnodu{no, ili ogor~eno,a ponaj~e{}e sa razo~arawem i poti{teno.

Imam li {togod pridodati svojim podvojenostima? Mogu li re}isa po glasa i podvostru~enim neda}ama da je sve{to sam postigao (ako sam {ta postigao)do{lo s mukom, bogme sporo i dockan.A od tisu}u sitni~avih stvari sa~iwena je i mojabiografija bez veseqa!

[estov kaè da je "talent privilegium odiosium i da retko kadonome ko ga ima daruje zemaqske radosti".

EVROPSKA TRULE@- summa poetica -

$ 1.( uvodni deo )

Evropska trule je bolest otvorenog p~eliweg legla.Ako si re{en napisati poemu na taj ponu|eni podatak,onda }e{ najpre doneti o toj bolesti,pore|ati i druge nazive : kisela trule legla,dobro}udna trule , blaga gwilo}a,i done}e{ tako|e da je uzro~nik te bolesti Bacillus elvei.Ispisa}e{ znake bolesti : smrad legla podse}a na vinsku kvasinu,ili jo{ na smrad znojnih nogu da bi nakon toga pro~itaokwigu dr Sime Grozdani}a P~eliwa pa{a,i da bi se uputio p~elaru makar sve vreme bio ka|en dimilicom,i izneo mu da ima{ puno razloga za poemu Evropska trule .

Koristi svaku p~elarevu re~ a posle je unosi kao svoju.Ne boj se toga, zadovoqstvo }e biti obostranojer vi s razli~itih pozicija radite za dobro kwièvnosti.On }e izlagati da je bolest zarazna,da se le~i zamewivawem stare matice mladom,ili barem prskawem mlakim sirupom s dodatkom streptomicina,a ti paralelno upoznavaj p~elarski pribor,ne libi se uneti u svoju bele`nicu :ameri~ki no , p~elarska kapa, dimilica,tako|e donesi najboqe materijale za stvarawe dima, itd.

220

Kada si sve te opise obavio, onda }e{ videtida se evropska trule pro{iruje kao metafora,a podesna upotreba metafore, po Aristotelu, pravi je ìg genija,pogotovu kad nakon toga uvede{ i jednu bezazlenu re~enicu""Evropska trule i ove godine napada legla matice,mnoge joj stvari pogoduju, sporo se suzbija,otporna je na oprobana sredstva."Na kraju samo dodaj ne{to kona~no i ne{to u prilog poemikao npr. "Opasnost od evropske truleì",ti si ve} izneo ~vrste dokaze, a to zna~i da setvoja poema zasniva na istinskim podacimakoji odvra}aju od "stvarnog a uvode u ozbiqno".

Jer da bi napisao poemu ili roman, zbirku novela ili esej,nije dovoqno biti obdaren, ni samo re|ati niz opaàwa.Mora{ se pobrinuti da sve {to iznese{ opravda{ nekim dokazom,mora{ unositi bele{ke, pro~itane stvari,raspolagati priru~nicima i enciklopedijama,prelistavati re~nike, i po hiqadu stoti put Bibliju,jer pisawe iz malog mozga na odre|enu temu ili fabulicustvar je diletanata u na{oj sredini uvek cewenih,dok se romanu ili poemi i drugom kwièvnom rodumora pri}i nau~no, dodu{e i oprezno,sasvim pripremqen duhovno i telesno zdrav,u domu ili u izgnanstvu.U svakom slu~aju negde blizu drage osobe.

$ 2.( uzimaj sve jer i ti daje{ )

Budi kao Ezra Paund i odmah se proglasi velikim,prenosi ~itave pasuse tebi potrebne,jer ti ima{ pravo preuzimati po voqisve ono {to je re~eno boqe no bi sam rekao,i sve ono {to }e{ sam boqe re}i nego {to je re~eno,jer sve {to ti uzme{ je kao glina pod prstima kipara.Ne libi se da svrsta{ sve {to moè{ u svoju kwigu.Pisci s malim mo}ima pla{qivi su,boje se i svoje re~enice a kamoli tu|e.

Samo veliki duh moè biti slobodan,ostali su ograni~eni, sputani pla{qivci.

221

Samo veliki duh ~ini odbir i dodaje svoj udeo,jer kad si smislio {ta da uzme{, tome je prethodila ma{tai potpuna intelektualna voqada je ono {to najvi{e vredi zapravo tvoje,jer ti si tu da od svega na~ini{ doga|aj,kako od doìvqenog tako i od pro~itanog.Taj odbir postaje tvoj jezik i tvoj stili tvoj pogled na stvarnost.Toliko se ibori da moè{ biti odgovoran jedino umetnosti,to kaè i Fokner, i jo{ dodaje : " Sve je tome `rtvovano :~ast, ponos,pristojnost, sigurnost, zadovoqstvo, sve,samo da se napi{e kwiga. Ako pisac ima da opqa~karo|enu majku, ne}e ni ~asa oklijevati", tako govori Fokner, a Borhes drugo dodaje :"Nema ni~ega na svijetu {to ne slu~i kao poticaj mi{qewu".

Proglasi duh svojinom, uzimaj jer i ti daje{,hrabar si, to je tvoja vrlina i stoga }e ~estoupirati na tebe, ali se ne obziri i istraj,priseti se kada je Xonatan Svift davno pisao :"Kada se ~ovek istinskog genija pojavi u svetu,moète ga prepoznati po nepogre{ivom znakuda su sve budale u zaveri protiv wega."

$ 6.( kwièvnost je potpun doga|aj )

Ako ne shvati{ da je tvoja istinska sudbina - kwièvnost,brzo }e{ zaostati i lako potonuti u drugim zaduèwima.Dakle, tvoje mesto nije na tribini,tvoja te`wa nije da iza|e{ na govornicu,ve} te`wa ka savr{enstvu.U ime toga zanemaruj i ~itaoca, jer tvoj je ciq lepo,lepo pre svega, a potom i ostalo.Sve {to ti dopadne ruku, prepevaj i uredi,jer kwièvnost je sve~an ~in i potpun doga|aj.

Tvoj je izbor : duga i uporna duhovna ve`baa ne tvorni~ke hale, ne uvo|ewe u mase,ne kolektivna paranoja, ve} istinska osama.Gledaj da ìvi{ u stalnom naponu stvarawa.Suzdràvaj se i na|i meru, posebno u zadovoqstvu,

222

dobro se priseti Tinovog naslova : spremajmo kov~ege!Zadrhti pomalo nad svim i sva~imi upitaj se gde ti je mesto i {ta je tvoja istinska sudbina.Ako dobije{ odgovor da je kwièvnosttvoja istinska sudbina, onda te ni{ta ne moè promeniti.

"Dobri pisci nemaju vremena da razbijaju sebi glavukako }e uspjeti ili kako }e se obogatiti;uspjeh je ènstven i on je hirovit poput ène",tako govori Fokner.Gledaj, svakako, da dobije{ nutarwi odgovor :kwièvnost je tvoja istinska sudbina.

MILAN KOMNENI]

[ NO] PISANA NO]U ]

*Poezija je tragawe za prvim govorom, oslonac prve re~i koja se otrgla mucawu.

( Za wu ne postoji nikakav pre - govor. ) U neponovqivosti bu|ewa, ona se vra}ana sam prag gde su bi}a i stvari neimenovani.

(Raskrilati}emo te, iluzijo,Onespokojiti. )

ÊTIRI NEPESME

ISeza{e li do pojasa, do vranog oka ono vidno ~emu uspomena ne remeti poredak,

koje logika po{te|uje ; iznutra nazubqeno poput grla cvetnice gde se p~elakupa, ono vidno kroz koje nas, mimo razuma vodi zujavi ìàk zenice, uvrnutaigla prostora?

Na tesanom pragu, do kolena {to se {ire izme|u vratnica seza{e li no}navlaga? êsticu po ~esticu, zbirala se svaka prostota u brlogu, u pli}aku, u{ikari odakle se, podvijenog repa, poezija vra}a?

223

IIParabola o hrastu

Sekira je sustala u grudima hrasta. Zasecala je, grizla. U jednom trenutku, odli{}a pa niz grane, slio se u stablo ~udan otpor i - sekira je bila uhva}ena.Na metalnim u{icama talo`ila se te~nost iz endoderma kao ocedina tolikihjeseni, tolikih prole}a kada se li{}e prihvatalo uloge jezika a stablo, togranato vitlo prirode, ~uvalo smisao svoje uspravqenosti. Ta spora voqaprasnula je neo~ekivano ; kao grom bez tutwa, bez vatru{tine, golem i stasit uzavi~aju kore.

Hrast je ~esto dolazio u snove i na izvor gde stoka pije za letwih vru}ina.Zimi je izbo~ina vetra.

IIIPodno na{ih tabana izbijaju podzemnice. Mi se pribijamo uz posnu mladicu

i na{ zavet pustahija zasewuje svaki drugi. A put nam kratak u dubinu.

IVA put nam kratak u dubinu. Pred vratima svi putevi i onako postaju izli{ni.

Preostaje jo{ da se u|e. Sve pustolovine zavr{avaju se {kripom {arki iga{ewem svetiqke.

( Pesnica je nemogu}nost slobode. Slobode u nestajawu, bez izbora, bezmere, u sate kad gundeq pada uhva}en u de~je zamke, u sate bez pozlate... )

U domu koji trava obrasta, `ivoti goli i neza{ti}eni osnovica suprepora|awa. Nada po~iwe rosom na grebenima kolevke.

*

Lice je |ubri{te vremena.

I vi{e to nisu bore, ti jesewi rovovi u znoju, puni vojnika, strunulihuniformi, blata, pacova, ve} su to eskarpe i protiveskarpe lica {to nekadalepo be{e

- poqupci ga obarali, a u slasti trnule usne, trpka jagodica imodrilo povi{e trepavica blago naneto -

a sad te~nost vene u mrtvaji usta, u mo~vari do ~ela i ru`ni list lepi se zazenice kao kobac za sa~mu u krtom vazduhu januara.

224

II

Poezija }e nadletati venac ne dodirnuv{i krilom tu zgr~enost koja seven~i ponad vrata, taj ne~itki rukopis kojeg je vreme jo{ mra~nijim u~inilo, neotkriv{i znamen {to svetlo i svetkovinu navesti, ne proniknuv{i u mukupome{anu sa stra{}u graditeqa. @enstvena joj ruka blago }e opipatineravnine, zatim odmahnuti. Umesto da {akom, zubima, da maqem razbije tajkameni orah. Makar na svoju {tetu. Nau{trb oblika. Ovako, ona je lepore~ivapoezija - koja gladi, a ne zariva nokte, koketa.

I mali ven~i} od maltera i {kriqca osta}e za takvu poeziju neukrotiv,neobradiv, jer wenim re~ima data je uloga oznake a ne jestosti, pa oblik vencapostaje za wu banalan.

Ali, za poeziju kao traèwe su{tina venca kao predmeta, kao ogrubelostima{te - ostaje vaè}a. Od trenutka kada je nauka iznemogla, stala, poezija je palau stvar, traè}i obli~je iza obli~ja. Iznutra riju}i kroz predmet, onaiskrsava kao postojawe samo.

NO], SVIM BI]EM

*No} je zaklon i no} je uto~i{te. Ne samo ~arawe, ugqevqe golo. Re{eto dana.

*Du{a pesku{e, merena vagom za stoku, gubi vrednost mogu}ih klica,

mogu}ih kosidbi, mogu}ih strwika. Eto ìvota koji ostaje nem na pomerawetasova.

*Korewe plamena i dani sase~enivrati}e se ovoj du{i ovoj steni{to u glasu lista i mrvi se kasno.

*Stvarnost ne sku~ava, ona zavarava. Svim bi}em eto nas tebi, sestro,

potajnice.

*Zastor je pao. Gola pozornica. Tek na~as poùri ritam i logaritam vode.

225

TAPIJA

Tako smo se, u slepoj igri, uplitali u svetI svet u sebe, kako seqak obi~aj imaS jeseni da upli}e grane u plot. I sebeTada upli}emo makar slepilo dlanaPrizivalo iz prutovaBiqnu tapiju i sok koji ne}e olistati.

Udaqiti se iz sebe, izvu}i seA da ni presvlaka ne zadrhtiKo{uqica zmije da uzvrati jetrvinom besu,Jer ko }e da omete ono {to predstoji,Do nokata kad se prinesu plamovi,Ako je na{e da rastemo na goleti i mrazu.

Rastemo - mo`da - ali upleteni kako ni pretpostavke istorijeNisu uplele pam}ewe. A neki nam puti behuDragi. Jer zavodi pam}eweO junaku {to se naslawaNa rame devoja~ko i kondir. Poqe se isukalo- Pogledajte krugove na preslicama - pa wi{tiVranac i trese oprema. A docnije,Da bi to uneli u se}awe i upleli u svet,Saseko{e javor : i to drvo pogubqenoKlik}e lekovitim jezikom u raspuklinama du{e.

Neki to zovu blagom i predawem.

SE]AJU]I SE IVANA KONDRAKINA

I

U kowu{nici, na slami, u ko{tacu buktiwa,Trebili su boga iz va{qivih glava,Nikakav krov da zakrili budu}e milosti.I gde su one? [ta bi s wima? Na pustariDra~ je razapeo svoj nered i ple}a se orodi{eOrodi{e s qutom ranom. Ki{nica oti~e u cisternu.Prazno je na nizbrdici gde je nikao zavet.

226

IIBoè, mada privid, ako vele da si tvorac,Onog vidqivog {to upravqa, ako jesiPrvi i posledwi nad stewem i dolinom,Kopnom i vodama, tanu{an i stra{an,Pod okriqem planinskih oblikovalaca {to osve{}uju drvoI zmiju, hirovito zvere i grubo posu|e,Na liticama bistre}i orlovsku ùstrinu,Boè iznevereni,

i izneverio~e,u~ini,

U~ini kada se vreme tome prikloni,U~ini od nas, tada nestalih,Bilo {ta sa~ini, iznova satvori,

Oblik ma koji, beleg, tupu motiku, cilik,Uzdrhtalog hrta nad plenom, àbu krasta~u,Brdsko gove~e, }uka, jasiku bez vetra,Satvori obli~je, ne qudsko, ali postoje}eI to postoje}e,

u kome bi nas produìo,Neka bude dokaz tebi, a nama uto~i{te.

Ali da spaseni budemo, mimo oblika ovogKoji gubimo od ro|ewa hrane}i smrtSvekoliku i netvora~ku - to nama nijeSu|eno, ni re~i kazane ne}e izmahnutiSpasila~kim uzdawem na rubovima dela.

IIIûjte, nebesa, kazuj ,zemqo -@ivot treba spaliti pitawima!Kazivati to pod slamnim krovom,Ili kao bog {to gubi na lutriji,To re}i i jo{ govoriti,

tu pitkost,Kada se vreme rasto~i i odahneUz jeftino pivo,

dok me{tani o~ekuju pqusak,A ki{a rezbari trg u Nik{i}u,Ho}emo li znati to da sa~uvamo ako mu oblik damo?Otprilike : lobawa i kocka,

227

Koleno i kupa, limunaste grudi, {um decimala,Stra{ilo ~iste ideje, stvari po sebi,Uvala ple}a ;

ili mo`da : gojaznost u mundiru,Rumeno po plavom, vazduh bez insekata,Gr~ jabu~ice, vi{wast predeo,

tri crte brega,Kow, pas, èna, dete na terasi,U perspektivi modrog, zelenog, tromo i ~vrsto...

U tom obliku govoriti kako bi nero|eni govorili...Jer oblik posvaja dok se utvr|uje,Bunar ~uva vodu, ali sebe ispijaPevaju}i memlu kojom je nadojen,Da prazno bude oko koje }e dubqe gledati.

IVPa ako duhu nije dato da uzemquje,Da hvata i zbira, daj, ti,

u srcu sveukupan,u~ini da se

Pribliìmo ìlama {to jek}u kroz stvari,Taj krvotok sa svojim da usaglasimo.

Mi u wima ne}emo biti, ni razgra|ivati,Ali da prisutni budemo, toNeka nam se ne oduzima.

Dan, da li je on stvaralac, iliTo biva no}? Stvari kad se rasplodeU zjape}im mitovima. I pri kakvomSvetlu, po ~ijem nalogu se razdvaja?

Od jednog tela, iste èqe, od ciqeva,Najzad, od toga ~emu smo povereni,Da li zasvagda,

da li potpuno?Pesma ne prohodi snagu, ne para bitumensku tminu,Ali taj breg {to se Betovenu me|u obrveSurvava,Govori drugim jezikom,I kaèmo li da je dvopolno ro|en

228

U {ta }e se izmetnuti pod perjem nedoumice?

VIPostoji{ li ti, vi{wi, da gine{ za svoje mo}i,Ili te na{e tlapwe do te iviceNa ukr{tenom klenu digo{e,Da u nadawu, {to bje kvas dneva i no}i,Lice bez znaka ukloni tvoje liceIz ove sajmi{ne vreve, pod elektri~nim raspe}ima?

A kad smo ponizili ogwono{e,Iskotismo i metafiziku, gadqivu tolikoDa joj ne odoleva ni najboqe jelo.U {umskoj kolibi, po ple}uSvoje golotiwe, seqanka pred tvojim likomDlakavu pi{e povest : {ta nas je doveloNa ovo vatri{te, pod ovu nebesku sve}u?

^uj, povadi te ~avle, kakav si to tip,Po|i s nama u stan, a posle na la|uMe|u konzerve, novine, muziku i pi}a,Zna{, slepi smo jo{, ne vrede ti znaci,Ali nismo mi slepi De~anski i Edip,Ve} slepi puze}i, poput slepi}aPo travi, posle ki{e, u predgra|uGde se roje kurve i kuwaju dimwaci.

VIIDa li to biva jednom, ili zauvek,Za{to nepromi{qenosti u onom {to zna~iOse}a{ teret, da li tako mora?Ako ve} mora, uklonimo zastor i zver }eRiknuti iz pitomosti, svenu}e mlaz[to se od semena do ploda kroz stabqiku pewaoKao krv u glavu; navestiteqka }e zoraOstaviti poslove srca koje qubi.

Qubqa{e onoGradwu, da stvari ne ozlede zbivawa,Ne znaju}i da kroz wih putujemoNa krilima protivnosti.

Da li to biva jednom, da li ikada

229

Mrtvi kad banu kroz nas u ovaj svet,Wima prenaseqen, da se...Ali, dosta!Ovo nije za tebe, izbora zacelo nema{,U bezdomqu }e{ poprimiti crte istrajnog grn~ara,Sapni tetive,Pogni se i kro~iKako trka~ Fidijin ho}e da kro~i iz kamena,Prestupi krajwu crtu i silinom `drepcaUbijenog u trkuPqusni na dno.

VIIINepostoje}e da ispuni{, boè, mo`da nemogu}e,Kako deca veruju da ~ini{ u svete dane,Ili starci traè}i potvrdu za sede vlasi.

To nepostoje}e na izlasku i opet na zalasku,U qudskom obliku na obru~ima vatre,Kada su vetrovitu plot svetile dvoseklice usne,

I to da govori{ hladno na prilazima gradskim,U sudnici, pored reke, po mogu}stvu na na~inNov~anog poslovawa, kao seoski u~a ili prorok,Graktavi diplomata ili zatvorski kqu~ar,

Ali ne ute{iteqsko, ve} ono ùrno,Ne ono nedoku~ivo, ve} ono sazdaju}e,Nad zemqom neukom kad se dvoume `dralovi,

I da iz nas izrasta{ troslojan,U nama da blaguje{ pomamu i stud,Gde se ne usteè ispolinka,

Najzad da nisi klobu~awe voskaPod raspe}ima koje {kropi ne~ist golubova,Ili smiqe da se zloduh sa nama ne igra,

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

[epuri se Istorija, na{a izmi{qotina.U odsutno

Kro~io je neko stvaran kao bog. U wega,Potraje li vera, zari}emo noèveIznova da po~ne sveto poslepodne sa ta~nom patwom

230

Razvratnom da je, naslikanu, zidovi izdrè.

Viri kroz prozor kozoliko devoj~e;Grad, postavqen prema korwa~inom oklopu, bunca,Sused se vra}a sa ~asa anatomije, ~estit svet,Priqeàn na zlo~in, op{tina i po{ta na uzbrdiciGde bi zgodno bilo raspeti nekoga...Tkaj, pau~e, tkaj u ovoj zabiti,Gramati~ki beskraj }e mo`da postati nekakvo spasewe!

- Ali, ako vera be{e to {to odbacismo tada i odbacujemo,Reci, Kondrakine, zar vera biva vidqiva,Telesna? Vidqivo, zar je ono stvarno, zarOno doti~e? Zar nas vera ne diza{e vidqiveOstaju}i u prisenku? I kako jednaki?Da li su klanci jednaki, usovi, da li stabla, ku}e,Rukopis planine u snu?

Gleda{ taj mete ,\ara se i trune, mewa prividno;Ali to se ne sleè u tebi,Ne sudeluje{ u tome, zaista ne sudeluje{,Jer u ro|ewu tvome, i smrti, niko udela nema.Nisi li tako mogu} jedino u sebi,I jednak zato nisi li jedino sebi,Bez mere, na goleti kada ~iwenice mrznu,A hod logike povodi se sa dva i dva jesu ~etiriI gde {aru me}e samoru{ni }avo?

Gde je tu po~etak? Ne}e{ zastatiPred pitawem dok ti jelo iznose na sto,A koleno prijateqice opomiwe da bude{ umeren?

Re}i : ìvim u Beogradu, vremenski pri tomObeleìti svoje mesto - to malo odre|uje.Tu gde doista jesmo, najednom i neopaèno,Druk~iji cvet brojeva kora~a u ogwuDa bi nas svrstao, nemarno, u nedoku~ive rase.Za utehu, to nije neznawe , ve} neumitnostDa se pod dva neba razbra|uje lice iste sudbine.Jer ìvi se unazad koliko unapred, ako to dvojeVe}ma nije isto.

231

ZVONIMIR KOSTI] PALANSKI

U SENCI AN\ELA

An|eo pod hrastom

An|eo pod hrastom - prigu{enasvetlost u sencizanemele kro{wei vazduhazate~enog u nepokretu.

Dozvan molitvamausahlih o~ijudonosi nadu kao blesak muwei re~ima daje strogost obe}awa.

Pre odlaskana steni spaquje sumwuopreznog sagovornikazajedno sa `rtvomi presnim hlebovima.

A kad oltar bude sru{eni popadaju la`ni bogovisa pose~enih stabala,prista}e pre}utnona blagoslov runa i rose.

Sve je ipak samo predigrasa zape~a}enim smislom.

Vreme ~uda po~iwenakon odbrojavawa do trista,nad vodom, koja je, svakako,mawe va`na od krvi {to ~eka.

Opsednuti grad

Samo pepeo i kostretmogu sa~uvati ovaj bolesni grad.On ne sluti da ga an|eliopsedaju sa zapetim lukovima,

232

~ije strele zakrvavqenim okomodmeravaju put do crnog ciqa.

Na wegovu sre}u,odbrojavawe jo{ ne po~iwe.êka se strpqivo na dalekog glasnika, koji traì zaborav u snuna dnu la|e i tako mu danimaodga|a smrt.

More gubi strpqewe i budi spava~a,{to u promeni pravca otkrivapotajnu nameru da na|e obalunemilosrdne ti{ine.

Rasplet se zavr{ava neslu}enogustim spokojstvom la|ara,dok glasnik opto~en vodomu ogromnoj ribi tek tre}i danuzima sve vazduh na obalii odlazi u grad, koji nalazidovoqno pepela da pokrijegreh i zaceli rane.

An|eli vra}aju strele u toboce,sklapaju mape i odlazena novi zadatak.

Zapis sa kwige

Dok stoji{ slepu senci an|ela,kao ugasla glavwaiz ogwa,

kamen pred tobomima sedam o~iju.

Tuma~i pokretne svetlosti

No}as an|eli na istokuzdruùju svoju belinuu sjajnu zvezdu.

233

Ona ubrzava se}awe mudraca,neusnulih tuma~a pokretne svetlosti.

Drugog znaka na nebu nema.Ovaj je dovoqno pouzdanza one koji drè prst na proro~anstvui polaze na put kroz tamukao kroz sneg posut pepelom.

Nad toplu slamu,nad kojom se diè duhkao nad vodom,poloì}e zlato i tamjanpred cara i sve{tenika.

Smirna }e smerno najaviti smrttek ro|enog sina.

A ma{e ne}e otvoritini kad ja~e stegnu uzdeza povratak,pre potere i pokoqa.

ZDRAVKO KRSTANOVI]

RUKOPIS IZ ROSE

Tajna

Svjetlost umrlih galaksijaU teleskopPada

Niko jeNikadaNe}e izre}i

NikoOdgonetnuti

Zagreb, 1969.

234

Li -tai - po ili sudbina poezije

evo ih!dvanaest stoqe}a pokojniu vodi se odrazuju.prijateqi.ribqa bra}a.oni su tajlist na listu{to sveudiq otpadakada se kwiga otvori.od netopqivog su snijega.od ùdwe koja zida dom.~eda nebeske materice.smje{taju se u meni.~isti. novoro|eni.smrtno sjajni.nestanu li - zinu}e ma{ina.i sklopit se.zauvijek.

eros tanatos

sve su odaje u mahovini.ve} ih nema. utrobe crkava,sove, morske ruè, vla{i}i,kraq, aeroplan, qubovce,kwige elze koh, karamele,krematorij, toraw u trogiru :sve se rasu, sve u ni{ta.zato sja, àri àrki rum.a u rukopisu - jelenovi.srh, slast. plov bedrima.blistavi ponori, sjeme svega.ùdwa zida, razi|uje dojke.radi se o sekundama. o dahu.ovdje, a ve} tamo! igram!

put

od tolikih, zajednodvoje rodilo se ni umrlo nije.ni dva uzdaha ista - a duh jedan!srete li iko ikoga, na zemqi,u vrevi, u potnoj posteqi,

235

sebe sama nad vodama?

sem obasjanih. Isusa Hrista.

ko{utica

- otkud stiè ko{utica?- iz daleka,gdje se tijelo ne umara.- za{to stiè ko{utica?- da svjetiqkaovdje budne - kandioce.- sem jelena, sina rose,vidi l iko ko{uticu?- sve su rje|i vidioci.al ko gledataj i vidi ko{uticu!

kazivawe zaharija stefanovi}a orfelina

vidio sam orione u ruì

polen jutarweg zelencakoji posluje s p~elom,ko{nicom,medom,u ustima djevojke na vodi,kakvu ne vidjeh nikad.

ko{nica je drvo - kru`ni god.vrve crvi, biv{e planete, kukciu mom herbarijumukoga zaboravi{e u patrijar{iji.

probao sam bakar u bakrorezu,olovo {tamparije,slovo u slovu,{arkao geografsku kartu, lovio cara u istoriji.

pred jaha~ima u brzom kasuku{ao samHristovo vino

236

du{a

u mnogim poslovimane u~estvujedu{a.su{ta,samai daleka.ko radi,onda,ovo{to ~inimo?

~itao sam sveznadare

~itao sam sveznadareod mladosti ~ita~ lo{,zlatne kwige gdje se pojepraskozornim glasom rose,jorgovan miri{e jo{

duboko je ne~itano

gledao sam slike staremajstore nad majstorimakakvu svjetlost bojenose!gorwu ku}u ovog domaruka, ipak, ne dosti`e(Bog je sazda!)zeleni se slabo oko

budne - u snu {to nas di`eda pijemo svoje pi}evazdabi}e neslikano

22. 2. 2000.

zapis na iverku

~uje se vuga,oko manastira,u slovu.ovdje : huk vampira.mahnitaju, ru{e.utuqene, u okovudu{e.rosa rosi u me iz zlatnoga luga 28. 3. / 8. 6. 2000.

237

BRANKO KUKI]

ONAJ

ONAJ

Glavurti}u

Pod zemqom mu okoU kom, gle; glog gori -Pod senkom, dubokom,Snivo progovori:

- Ispod oka kotimZveri, ale, zmije,Wima nojcu krotim,Iz wih danak lijem.

I ~udi se no}obdija(U`aren od puta) :- Kad vas suncem rodim,[to vas nojcom gutam?

RIBA

Onaj nam sunce vodi,Za suncem riba sija -Okolo Wegove glaveRibqe se grlo svija.

Danak i nojcu popi!U nojcu danak sklopi!Sunce {to snom joj kolutaSamom sobom proguta.

Ponekad zlatna ribaiz same sebe izlazi :Pa niko nikog ne vidiKad Onaj jezik isplazi.

238

ARHAN\EL GAVRILO

Dvoglav ga kamen rodioI sa suncem ispod dnaZmijurinu vodioDa upamti put iz sna.

Na tom putu dalekom^ekao ih Rogati,Sa nojcom u o~imaZmiju za rep uhvati.

Prestravqeni gavriloU kamen se vratio,Nad wim nojcu sklopio,Zmiju, Onog i sunceU snivo zaklopio.

Iz dna mora guravog,Iz kamena okatog,Eno! trista godinaZmijurina izvla~iGavrila i Rogatog!

239

LSTEVAN LUKOVI]

Lov

Pono}. U stravi pustih obala@ivota strno, izumro dah.Bez kraja samo tajanstveni {umKorita {umna huji potmuloU tmini {to se gubi dalekojKroz nepomi~ne crne obale.Po tamno sivom glatkom povr{juNa suhoj kladi plovi spokojnoMra~an, tajanstven ribar pono}ni.S o~nih mu dupqa leden splaza mrak,A grdni skelet, jeziv, poguren,KÄo grdna sen se u mrak preliva.Kroz crnu tminu mirno prolazi,Tiho, bez {uma, vozi no}ni lov.

I klada plovi, tajanstveni ~un,Daleko sivi ostavqaju} trag.Olovno nebo pokoj povilo,Obale puste, mra~ne promi~u,Beskrajne, ravne, gluhe obaleU pono}nome gluhu mrtva~kom.I plovi tiho, mirno, ne~ujno,Na suhoj kladi, miran, mra~an, crn,I plovi tiho, vozi no}ni lov.

Ti{ina mrtva... ìvot zamro...Pusto u beskraj, pusto mrtva~kiKud nepomi~an ribar prolazi.I vaj! u mreì krilom pruènaS tavnine tupe pred wim belasaHladna i ~ista devoja~ka put.

Jesewa ki{na pesma

Tu`no...Jednolik, dug, i vlaànJesewi dan se tmuri;

Pla~e bez kraja, bolno pla~eSumoran beskraj suri;

U mrtvi suton {to se hvata

240

Jedna~i, jeca vesma- Po trulom li{}u, preko blata -Stara, bolna, i polagana,Ubogih, mutnih, {turih dana

Jesewa ki{ana pesma...

Spomeni davni ti{te, ti{te,I s wima vek se ~ami.

...Jeca i pla~e davnih danaPospana, bolna, i lagana,

Jeca i pla~e u toj tami,K o gluhi ùbor suza sami ,

Daleke sre}e pesma...

Oh jadno drago!... Ve~no tako,Kaj se, i kaj, i àli!

I dok se senim nada paliPogrebna bruji pesma,

Spomene blede sre}e hrani,Posledwe svoje varke brani,

I veni, veni vesma!...

Tu`no...Jednolik, dug, i vlaànJesewi dan se tmuri;

Pla~e bez kraja, bolno pla~eSumorni beskraj suri;

I tuàn, tuàn ropac tajniDalekih slu{am dana;

Ugu{en jeca {um beskrajni,Ti{i i ti{i vesma -

Ko stara, bolna, polagana,Ubogih, mutnih, {turih dana

Jesewa ki{na pesma.

241

IVAN V. LALI]

SAVR[ENA JESEN

More bez pene, savr{ena jesenNagnuta lepa nad ponor vedrine,Kristal od guste vatre, vo}nog mesaI lake zemqe {to upije ki{u;I smrt {to bi}e opet samo dokazLepote {to je slabija od sebe.

Proveri svaki metak ove svesti[to }e da puca u svoje postawe :Ubija onaj la`ni. VrtovimaNe treba razlog, a smrt im ga na|e.No smrt }e opet biti samo dokazLepote {to je slabija od sebe.

Taj sat u zreloj smoli }ilibaraDo dna zaliven gustom ravnote`omKo grozd je pijan od svoje slatko}e,A ne podnese oblik svoga sjaja;I smrt }e opet biti samo dokazLepote {to je slabija od sebe.

Zvezde su uvek sporije od no}iKada se vazduh ozveri u vetar,I qubavnici sporiji od krviKoja ih puni budu}im pepelom,I svaka smrt je uvek samo dokazLepote {to je slabija od sebe.

Proveri svaki metak te ti{ineKoja te streqa iz se}awa. Na|iUkus te muwe, gusto}u tog zvuka,Da sazna{ : jeste, to je bilo lepo.Jer svaka smrt je uvek bila dokazLepote {to je slabija od sebe.

Ko pamti, lep{e nestaje. Ta jesenVe} rastura se jer je savr{ena;No izvan sluha ve} nastaje pticaI iza vida ve} po~iwu zvezde,I svaka smrt je uvek samo dokazLepote {to je slabija od sebe.

242

INVENTAR MESEÎNE

Jedan istarski mesecRo{av od soli i zapadnog vetra.,Nad padinama posnim i tamnozelenimKoje napada ozvereni vazduh ravnodnevnice,

Mesec koji bi mogao da bude {ibicaZapaqena na stepeni{tu jedne beogradske ku}eSru{ene pre {esnaest godina,

Jedna ku}a sru{ena pre {esnaest godina,Ku}a naseqena ne~istom vatrom i decomKoja su, po predawu, postala an|eli,

Jedan an|eo, osmeh koji izlazi iz pepelaKao list iz drveta : rawiv; an|eo[to na svom zidu ve} nekoliko vekovaUve`bava jedan pokret, u nepoznatom ciqu,

Jedan pokret kojim se u snu branim od ptica[to |ubre mokri karbit a pevaju kao ma{inke,Kad znojavo èlim da se probudim u vrtu,

Jedan vrt okrenut samilosno prema moru,Natopqen plavim anestetikom popodnevnih senki,Ispucala poùtela stara ~ipka svetlostiI vatra mora izme|u stabala,

Jedno stablo na vetru, ve} pola od vetra,Stablo koje je, ose}am, sli~no imenu[to ga dugo i uzalud izmi{qam za tebe, qubavi, -

U sru{enoj ku}i, u pra{ini, u vetru,U godinama, u vatri, u vrtovima,Ju~e i danas i ove no}i,Zapaqen kao {ibica;

U napada~kom vazduhu ravnodnevniceNad padinama posnim i tamnozelenimRo{av od soli i zapadnog vetraJedan istarski mesec.

243

PREPOZNAVAWA

Legendo, zvu~na ruò u gustom vetru ku`nom;[umo u plamen besmrtnog li{}a uzidana,Naseqava{ me crvenim bolom jer si ranaU kojoj zuje p~ele i grade sa}e ~udesno

Krvqu cvetova {to rastu u tvome vrtu ju`nomI soqu va|enom iz suznih o~iju vremena;To sa}e je udes i mene rana pe~e,A ose}ati ranu zna~i ìveti udesno,

O vatro puna zvukova, o vatro puna semena,Prepoznajem te u zvezdi {to prva progori ve~e,Prepoznajem te no}as mo`da u ovoj sobi

U kojoj nema prozora, u kojoj nema vrata,Samo ti{ina, vatro, i nemu{to kucawe sata,I tvoje o~i, vatro, o o~i guste kobi.

PESMA O SATOVIMA

Qudi zemqe, sagradili ste legiju satova,Malih ~uda sa o{tro rascvetanim zup~anicima[to pevaju iza zidova, za staklom, pod smrekama.@ivotiwice bez krvi, {to naoko bezazlenoMere nesamerqivo, raspore|ene ko straèU {upqim zidovima sna, i na svim mostovima[to svakako nekuda vode. O qudi zemqeNau~ili ste bistri nemu{ti jezik satovaDa budete poslu{ni. I sada vi~u torweviVreme od bronze i uprqanog plavetnilaPticama u lice, no ptice ih ne slu{aju.I psi, prime}ujete li, ne mare za satove;Mo`da zato {to vole qude, ili se pla{eKucawa sata, no}u, u praznoj velikoj ku}i.A satovi ìve i qupko vas preìvquju,Stari atovi, sa emajlom, ogledalima, i krhkimPromuklim melodijama i naslikanim pticama(Divni satovi), ìve sitni telali vremenaZajedno sa cve}em i mahovinom, samo duè,Samo punije. Qudi zemqe, pa ipak broj~anici

244

Nisu sli~ni va{im neupla{enim licima[to brzo stare, {to se smeùraju ko plodoviVra}eni sitoj zemqi, dok nequdska srca satovaKucaju bez krvi, pquju sipki pesak vremenaU vetar, u o~i ~ekawa, u va{e kqu~aonice.

Gledajte, ja pevam, do kolena u ìvoj travi,A svuda oko mene tvrdo kucaju satovi.ùdi zemqe, sagradili ste legiju satova,A mo`da bi bilo boqe da ste sadili ruè,Mekane i slojevite, {to lep{e mere prolaznostKojom su napuwene, ko vinom stari pehari.Zemqa je puna satova. I svi slu{aju satoveI umiru puni usitwenog vremena,Puni sitni{a, kao kase u subotu uve~e,I odlaze, pa`qivo, u predeo bez satova.Qudi zemqe, a satovi su mrtvi, mrtvi od nemo}i,Mrtvi od straha {to }e jednom morati da stanuI zar|aju redom na obalama ti{ine,Udavqeni u mrtvom sluhu svojih tvoraca,Sa nesvarenim vremenom u zlatnoj zup~astoj utrobi.

GLASOVI MRTVIH

IGlasovi mrtvih. To nisu mrtvi glasovi. Ko ~ujeGlasove mrtvih? Ki{a na bakarnim vratimaJutra. Sveìna divqeg vrta {to ~uva slavujeU pau~ini ruà . Bio sam praznina izme|u redaka,

Bio sam na obali reke, izgubqen danima, satima,Svejedno, jer to je vreme izvan ovog vremena,A reka je {iroka. Reka od krvi predaka.Kako da plivam uz tok? Ko je stigao do u{}a?

O mrtvi, na obali na|oh ku}u. Bez slemena,Napu{tenu u ùrbi. I tanak pramen dimaUpreden u sivu maglu {to postaja{e gu{}a.

Ku}a nedovr{ena. Onda je po~ela zima,Probudio me je prozor upla{en snagom oluje.Glasovi mrtvih, to nisu mrtvi glasovi. Ko ih ~uje?

245

IIIGlasovi mrtvih osta}e nemi za ovaj sluh,I to je deo igre, Melisa, i to je zakonNato~en u moje vino, ume{en u moj kruh,Urezan crvenim noèm u zakovana vrata

U koja uvek gledam, jer ona vode u nakon.Glasovi mrtvih nisu u zujawu tvojih p~ela[to se rastope u mirisnom li{}u ko kapqe zlataKada ih sledim ; nisu u svilenom {umu jela

Izraslim na raskrvavqenim bokovima planina.Oni su izvan igre. Izvan mog ~ina.Postoji put do tvog vrta, Melisa. Moè se pro}i,

Naoruàn onim {to nemam. Ali bez noà, bez krika.I niko, ìv ni mrtav, ne moè mi pomo}i.O stra{na lepoto igre bez mogu}eg posrednika!

IVOstaju glasovi mrtvih. Daleko. Ko ih ~uje?Glasovi mrtvih. Mo`da obojeni starim zlatomI penom tamnog mora. Mo`da ko zrelost olujeIspuweni teskobom, mo`da tihi od boqke

Nepoznate. Svejedno. Mo`da obojeni ratom,Pra{inom, plavim zveketom, ili blago {umni ko {koqkeNaslowene na uvo u svetlo letwe popodne.Svejedno. Glasovi izvan igre. Re~i srodne

Zujawu vretena iz bajke za uspavqivawe,Iz ~istog doba sna preru{enog u zbivawe.Glasovi mrtvih. Ipak, to nisu mrtvi glasovi.

Leìm u no}i. Budan. Ja sam tih, oni su ti{i.Zaspim i sawam bubweve. Prastari to su bubwevi,Veliki tamni provaqeni bubwevi, na ki{i.

246

Svedoci

Bi}e ih dvojica, prema kwiziPisanoj na Patmosu. I prorica}eObu~eni u vre}e. Kwiga ih porediSa dve masline ili dva sve}waka -Bi}e zacelo blizanci, pokreta uskla|enihU ~asu dok prori~u; takva koreografijaIsti~e preciznost wihovih ovla{tewaKoja su stra{na i ozbiqna: da umesto re~iIzgovaraju vatru, da zatvarajuUstave nebeske, od vode prave krv -Sve to u ciqu strogog svedo~ewaDa vreme prska po {avovima. KadaObave posao, bi}e `rtvovani,Pa ponièni u smrti. Mawe je va`no[to na kraju iz kwige izlaze opet ìvi,Premda verovatno u {oku. IzubijaniIskustvom : autor se ne {ali ni ondaKada do besmisla zamrsi zaplet.

Svedoci pre sedme trube, u sargiji,Blizanci, stroge lutke u Gospoda,Ne vidim va{a lica, ali ~ujemUàs u va{em udvojenom glasuU tutwu jednog groma, udvojenogU razrovanom vazduhu, u sumwi...

SVETA LUKI]

[ IZVE[TAVAM ]

PEJZA@

âs tre}ih petlova otprilike, na granici videla.Na taj glas senke po~nu da se odlepquju,dvojnici ve} postaju samostalna bi}a.Iskradaju se.Seoski putevi ih smesta odaju - {kripom nasutog {qunka.U susret iznenada crvena varnica i :dobrojutro - bogdobrodao".

247

ôvek! Ranilac neki? `bir? {ta li?Da li lampe u prozorima zna~e bliè poruke jataka?Vaqda su samo ohrabrewe?

U sobama gu{e isparavawa sna`na a mlaka- kao da du{e ostavqaju svoje grobnice.Zato se oni kojima vaqa putovati te{ko bude(iscrpqeni, prevareni, mrzovoqni).Kuda }e? kako se usu|uju u ovaj sat?

Svejedno, hajd u kola!Mada i kola imaju izdajni~ka zvonca i klepetu{e.

Brzina ako ne spase, niko ne}e.O~ajni, drhte kowi i qudi.Jeza golih jeseni (posle li{}a) i golih prole}a (pre).Ute{no, tek neki dub zali~i na straàra, na qudsko.

Onda se razdani sasvim. Bez milosti.Uvek kod istih starih branika, u blatu.Sustali, pohvatani begunci.

Izdaleka, sve bliè voz, voz pi{ti i dimi unapred kaznu.Prvo voz, vozni red, zatvor, red i tamo, redom..

JEDNO

Tako dakle : sve odstupnice prese~ene.Nema vi{e nikakvih mu~nih terazija.Jo{ jedina strelica vatre u krugu.

SudbinskiSilazak najpre bude beskrajnim platnom.Te su stepenice predodre|eneOdjednom, zar bez tla?To pad je, al finom hipnagogom kroz prazninu.Dole ga ~eka riba - glatkost!Zna riba kud }e.Pa lezi : srebrasta quqa{ka odmah krenePred wenom glavom ~ak i voda rastvara se u put.Precizno, kao kod zvezda.

248

Iz sna u san vodi {tafeta put bespo{tednog u{}a.Poklon joj do zemqe.Poqubiti tog vasdu{astog stvora i tiho ispariti.

Sve stope su jednom davno izmerene.Na o~i mrene navu~ene.

Ni{ta drugo nije ostalo od mene.

MILAN LALI]

MRTVI PESNICI

PRED STIKSOM

S druge strane Reke bezna|e ih ~ekaNadaju se lovoru kada ih prevozeVara}e ih ve~no brda predalekaPi}e bela vina sa otrovne loze

Pitomine nema za wihova grlaêmerika te{ka usne im je taklaReka }e ih quqati re~ joj je utrlaKorito da do|e do zenice pakla

Bezna|e ih ~eka i prostor skrovitiProterani bi}e negde u beskrajuNemaju za sebe suza vidovitiOd ìvota svoga mirno odustaju

GAVANOVI DVORI

Napuste li insekti vi{wu, proklijako{tica vi{we i nebu se nudi.Ako se osa u jesen vrati, tad svijaosiwake i more ~eka. Bumbar je kudi.Dolaze kletve i ko{tica gori.êdo se obali varqivoj ostavqa.U jezero tonu Gavanovi dvori.

ZLATNI BOROVI

249

Zlatni borovi u jezero silaze,gori im li{}e i grawe. Korewe ostajesamo : po wemu raweni ~agqi plazei laju rase~enih jezika. Sjajezlatni borovi u muqu. Jezero gde }ekad borovi s ~agqima dno zauzmu?Jezero se bolno u more odme}e.

CRNI PAS KRAJ JEZERA

Crni pas ~edo u zubima nosi,obali ostavqeno. An|eli su i{lis bumbarom, da bumbar osi prkosi.U jezero mirno za osom su si{li.An|eli s bumbarom dno jezera slave :vide ga samo prepu{teno su{i.Odra{}e ~edo i dovesti poplave.

RADMILA LAZI]

[ ANATOMIJA KRIKA ]

1Isekla sam nokte. Izvesne kanxice.Pomirila se sa ìvima. KaoSa mrtvima i nero|enima.Pustila da postoje. Mimo.Mimo mene negda{we.

Kadra za opro{taj.Kadra za oporuke.Ne isturam pipke.Ne o{trim noève.

Po`weveno sve jeU prethodnom ìvotu.

2Sve se ve} dogodilo il odgodilo.Ni~eg se vi{e ne pla{im.Nau~ila sam sve o smrti

250

Kao o qubavi.Ne moram sebi no zariti u grudiDa bih bila mrtva.Da bih videla lice one Druge.

6Telo te{ko uspevaDa prati duh.Tamo gde rawiva samNe progovaram Ovozemaqski.Kao ne`no zaklan zecNa sne`nom sagu Leìm.Nièm crne bisere Od re~i.Ni{ta smrtonosno.

Ni{ta svakida{we.

Metafizika sumraka

Prekasno je da i~emu u~im srce.Naizust znam azbuku patwe.Proveravam uìvo.@ivot zna vi{e od Sibile.

Vreme je stalo. Kakvo blaènstvo je u proticawu?Stvarnost podse}a na umoq~an xemper -Ovo su stihovi.@ivot ipak {epa, poput kakve uboge devojkeKoja bi da se dobro udaIako u srcu nosi oìqske uspomena -@ivotopis vatre i vode.To su te zaludne i bolne zaliheSa kojima se polazi na dug i neizvestan putKoji je na{a li~na otaxbina,Na koju sva~ija noga stupa kao ~izma.

Od Kaina starija je svaka patwa,Pa i ova koja je kao ro|aka iz dalekaDo{la na tri dana, a ostala,Raskomotila se, zauzela svaki kutak.O odlasku ni da bekne!

Vreme ~uda je za nama.Vreme gra|ewa kula,Rajskih i ovozemaqskih vrtova

251

Iz ~itanki i stihova.Tzv. gr~ka sre}a ~eka nasTamo gde nikada ne}emo sti}i.Zato napoj cve}e i srceIz istog kr~aga, ako ikako moè{.Vreme ne presahwuje,Niti ubrzava korak, kako vele.Vreme guta sopstvene slike kao sopstvenu decu.

Znaj, ne}e ti pomo}iNikakvo navla~ewe jorgana na glavu,Makar te pod wim ~ekalo drago telo,Nikakvo stavqawe voska u u{i -Sirenina pesma bi}e deo tvoga urlika.

Ro|eni sre|ni i mawe sre}niUmiru pre smrti svojih tela,Vlastito lice nose}i kao tu|u ode}u,poput likova sa slika Hijeronimusa Bo{a.

Onaj ko je napisao nebo, zemqu, more,A naro~ito ko je napisao sneg i snove,Mese~eve mene, boje li{}a, na{a licaDalek se ~ini i hladan kao severni pol.

Ne zovi to nihilizmom ni bogohuqewem.Pogre{na sintaksa, lo{a dikcijaBe{e stvarawe sveta.Toliko je jabuka razdora ba~eno me|u nas,Da }e se jedna dokotrqati i do tvojih nogu,Mo`da ba{ onda kad bude{ skupio letinu,Sveo ra~une,Kada bude{ zabacio ruke iznad glave,Teraju}i uvis kolutove dima i sawe.

Mrtvoro|ene bi}e tvoje èqe,Udovi~ka svaka nada.A qubavi ni koliko da namaè{ na kri{ku hleba.

252

MIROSLAV LUKI]

ARHIV U OSNIVAWU

RAZGOVOR UMORNOGA OD ISTORIJEI @IVOTA SA SVOJOM DU[OM

Jesam li ja skupqa~ onoga {to oteh?Jesam li ja onaj ~ijem }e imenu iza groba po{tovawei po~asti ukazivati?Jesam li ja Bog u liku krokodila, preobraèwe u wegovom uàsu? Jesam li ja zmija u hodu?Riba u snovima, u letu, riba koja prele}e reku?

Jesam li ja sin zemqe , dubokih godina, koji spava i koji }e se ponovoprobuditi? Roditi? Jesam li sin zemqe do wenih granica? Prepora|am li se i podmla|ujem umiru}i svakoga dana?

Zar nisam pao sa planete Mars?Zar mi glava nije odrubqena?

Jesam li uzdignut?Jesam li preporo|en?Jesam li podmla|en?

(@ive}i sa ènom koja mi po godinama }erka moè biti?)

Ja sam ja, ja sam onaj koji jesam, ja sam Sve.

Ne bojim se vi{e vatre, ni~ega se ne bojim.Vatra me ponovo ra|a, patwa me prekaquje.

Ja sam naj~istija ba{tina onih ~ije je umorno srce. Krenuo sam putem koji vodi prema ra|awu novog dana, ra|awu Sunca.Krenuo sam prema Gore, prema svetlosti.

Tim putem putuju jata vrana i Veliki medved ,i to je put umrlog i wegove du{e do zagrobnog.

Odvajam li se od svakog po~iwenog na zemqi greha? Ja qudima ni{ta r|avo ne u~inih.Nikoga nisam ubio.

253

Izbegavao sam neistinu. Izbegavao sirote da ucvelim. Izbegavao da u~inim {tetu.Izbegavao da lovim ribu u ribwacima tu|im. @eleo sam da mi ogwi{te bude na tvrdoj i sigurnoj osnovi, gde obi~no diù hramove. @ao mi je {to sam mnoge dane stra}io na pogre{nestvari i {to se ~e{}e ne susretah sa bogovima.

Izabrao sam ogweno more u kome istinski bogovi ìve od istine svakogtrenutka...

MOARAPARASITA( Pusta vodenica )

*

OVI REDOVI SU POSVE]ENI KATARINI FRONTENSON,ADAMU PUSLOJI]U I NEKOLICINI ^LANOVA Akademije alhemije,koji su èleli da se wihova imena i besede ne spomiwu

( Predavawe odràno 7. marta 1997.Autorizovano 14. marta 1998 )

Pro}i }e mo`da pedeset i vi{e godina,re~e neko, dok se ne sakupi ovoliki broj pozvanih, kao sada!

Na skupu je bilo kao na slavi,svi su bili tu, i sve je bilo tuosim "svetih monstruma".

Sedeli smo na obali êtvrte rajske rekei bacali kamen~i}e u duboku vodu.

Tap! pqus! I - krugKoncentri~ni krugovi su se {irilido druge obale,

254

a oni {to su otplovili niz reku,stigli su do Crnog Mora, Sredozemqa,Atlantika i Tihog okeana,i jo{ se {ire...

DOK SMO BACALI KAMENÎ]E U DUBOKU VODU BE[E DOBRO!Be{e divno.Be{e nezaboravno.

A onda je nestalo kamen~i}a!

[to je malo verovatno(pre }e biti ne{to drugo :sakrili su kamen~i}e u duboke xepove) .

Pojavio se |avo u blizinii podigao nekoliko }epenaka

Ve}ina se pope na }epenke,sedeli su tamo -tamo je bilo kamen~i}a.

Tamo su ih izloìli.

Mo`da }e ih neko videti,mo`da }e ih nekom prodati,mo`da }e ih trampitiza koko{ija jaja, tvrd sira,kri{ku hleba?

Ima sveta koji voli da kupuje sva{tai crnog ma~ora u xaku!

Tako je mislio Onaj {to nijevideo na vreme |avola i }epenke,{to nije imao svoj }epenak.On je i daqe sedeo na obali êtvrte rajske reke i bacao kamen~i}e u duboku vodu,i baca}e ih do posledweg,jer voli krugove,{irewe krugovavi{e od svega drugog na svetu.

255

\avoli su oti{li sa }epenaka,ali su ostavili svoje zamenike -one koji sede tamo.

\avoli odlaze,majmuni dolaze!

Mnogi su zaboravili na svoju nevinu igru bacawa kamen~i}a u duboku reku i nakrugove. Du{a je zaptivena balastom, ormanima i teìnom tela, bukagijamasudbine, ìvota celog. ( Du{a je odmakla za onoliko za koliko je zaostalau mukloj zaptivenosti dugog niza godina , kaè neko posut belim bra{nomVremena, mo`da duh Vodeni~ara MOARE PARASITE? Du{a se izvija iztrule`nog tela kao duga nad planinama, sa livada koje }e biti prah, ipije rosu sa izvora preda~kih, jer je tamo najbliè nebeskim telima izvezdama...Pusta vodenica je samlela sve, svu p{enicu, sva zrna kukuruza,jarmu, sav zaborav, hiqadu godina samo}e, sad meqe one kamen~i}e sa}epenaka : od toga }e bra{na biti ume{eni kola~i za sve mrtve i ive, zaneukr{tena vremena... Granice ve~ne meqave nisu granice }epenaka,srezova...Dubina i smisao ivota ne meri se dubinskom skalom kao mora ,ili visinskom kao planinski vrhovi. Od ubu|alog se pravi lek -penicilin, tako i od propalih i odba~enih oblika i materijala, bi}estvoreno ne{to drugo... )

(....)*

Postoje razli~iti na~ini i{~ezavawaNeki ~ak veli~anstveni.I svaki ima neponovqivi tajni pe~at.

Smrt ni{ta ne otima, jer nema svojstvo bandita i razbojnika. Sin, umiru}i saOcem, ponovo se ra|a (zauvek). Mu , umiru}i sa ènom, pobe|uje sudbinu(sudbina je zaorala duboku brazdu - brazdu nesanice)...

*

Prate}i polumisli, misli,ra{trkanost wihovu,stiè se do svake stope zemqei do wene milenijumske preistorije.

Stiè se do puta spiralnog

256

{to vodi u nebo...

Neko zna tajnu toga puta...

Neko zna tajnu svake stope zemqei milenijumsku hroniku neizrecivu...

*Znao je i Zazidani despot.

Smislio je kako da sakrije svoje teloda ga Turci mrtva ne skrnave.

Pozvao je slugei svakom u ~etiri okaizdao zapovest izri~itu.

Jedne no}i pozove prvog slugui zapovedi mu da ga ubijeu kuli manastira Manasijai zazida ga u jedan zid.I kada to ovaj u~ini i po|e iz bogomoqe,sa~eka ga drugi straàr i pogubi,po naredbi gospodarevoj.Ovoga straàra ubije tre}i straàr,opet po naredbi gospodarevoj.Tre}ega straàra ubije ~etvrti kod mostai on je jedini ostao ìv,ali nije znao ra{ta ubi druga.

*Blejk je verovao da svoje blago ne moèmo na}i nigde drugde do u vrelu iz koga izviremo,i s nama sav na{ svet, ma koliko nas to vrelosvojom silinom iz sebe rasipalo...

Ta èna, ~ije prezime pr{ti pod zubimakao kristali {e}era, doplovila je na ~uni}u od vrbovog listi}a, gowena onim krugovima{to su plovili niz êtvrtu rajsku rekuNi{ta nije predodre|enoni duìna ìvota, ako se krugovi neprestano razleù, ako neko baca kamen~i}e u duboku vodu.

257

Svako saplitawe i svaka zaptivenost,i svaka popu{ena cigareta,

svaka uvreda, stres i razo~arawe,dolazi od onih zamenika ne~astivogna }epencima. Granice ve~nosti ne postoje ...

SAOBRAZNOSTILI KORESPODENCIJA

(Tre}a verzija)

Iza tebe : pustiwa,ispred tebe : kwièvnici i fariseji,a mora se napred :

po cenu posrtawa, po cenu groba,po cenu vaskrsewa -po svaku cenu!

Krst na ~elo nacrtaj.Odrekni se ne`nih snova :An|ela iz srca proteraj.

Kamen pod glavu.êmer pod srce.@ivot pod sramotu.

Dopuni meru predaka .@enama biv{im daj kwigu raspusnu.Udubquj se u svetlost u zaranke.

Ne boj se usred morau nevoqi od valova :Neka duva protivan vetar!Samo se ~uvaj kvasca sadukejskog i farisejskog.Licemerima reci : "A vi {ta mislite ko sam ja?"

Voli i one koji te mrze.Ali se ~uvaj onih koji volesamo sebe i svet!

Jer sve je bliì dan

258

kada }e prvi biti posledwi,a posledwi prvi.

Vera }e ti pomo}i , sinko,bi}e ti ovaj jaram blagu taj dan kad do|e.

Popni se na gajtan-goru,pa padni :ali nam kaìkoliko vidi{ netaknutih devica?I {ta one rade u zorukad divqi veprovi vruskajuu bu~ini ìr?I na {ta li~i ta zlatna {umana pepeqastim bregovima :na dukate u lepim nedrimaili na san zanesewaka?

Popni se na Prvo nebo,pa padni :ali nam kaì {ta si video? {ta ~uo?Je li to An|eo do{ao po svoje -slep i gluv?

[ta se to beli tamo : u unutarwoj dubini,u tebi -jabuke rascvetane? ili sneg lawski?

Popni se na Drugo nebo,pa padni :ali nam kaì kakve su rukekoje su te milovale?

Kakva su jezerakoja si video?I kakva Dru{tva An|elai Duhova iznad oblaka?

I na {ta li~i Nevrat - poqe :na nebo varqivo, nebo varvarsko,ili na sjaj qubavi neugasiv?

259

Popni se na Tre}e nebo,pa padni :ali nam kaìBoànsku i svemogu}u Re~.

I : {to vidi{ - napi{i u kwigui po{qi crkvama {irom zemaqskog {ara.Evo, Ona bruji iznutra : otvori!

Otvori! Otvori nebesa u sebi!An|eo ve} kucai ima kadionicu zlatnu

I dano mu je mnogo tamjanada da molitvu pred zlatnim Prestolom.Otvori! Otvori sebe Iznutra.

Tvoje je da otvori{ Neotvoreno.

Iza tebe : pustiwa,starci sa sekirama u zasedi,ispred tebe : kwièvnici i fariseji,

a mora se n a p r e d :po cenu posrtawa,po cenu groba,po cenu vaskrsewa -po svaku cenu!

Na Tre}em nebu n e k ote ~eka, ali o t o m e }e{ nam posle pri~ati...

(Krajem 1971. godine)

260

[UMSKA ]ERKA SA Ê[QUGAROM

Kamen je najstariji na ovoj planeti,zato wime grade hramove,prestole, stolovei lukove kapija.

Zemqi{te pripada onom ko ga je ogradioi orawem mu dao smisao.

Drve}e je na slikamauhva}eno u mirovawu.

@ena je zatvorena svojim polomdok iznad wene glave lepr{ajucrne pti~urine (osetiv{i vow krvi koja se odliva) .

Mu~i je nesanica i rog mese~ev.

Ona izlazi iz pe}inei hoda po mese~inido kamena presvu~enog purpuromna koji seda, u providnom velu.

Okrenuta je bregovima preko rekeiza kojih se ra|a sunce.

ê{qugar na weno krilo sle}ei kquca gra{ke znoja{to joj se niz grudi kotrqaju.

Povetarac navire u naletima,kao plima morskih talasa.

No} je duboka i senovitakao wena ~e`wa.

ê{qugar zadrhti pred tom dubinom,dubinom no}i, ~e`we, ti{ine gajevai zacvrku}e.

261

Cvrkut je prevod drhtawa...

Majstori Male magaze

Zna se da su zidali pravoslavne hramove i poznato je da su Malumagazu gradili na kraju.

Gradili su je na tvrdoj osnoviiznad pe}ine,slasno, kao {to gusenice svilenih buba jedus apetitom xakove dudovog li{}a.

Me{ali su malter sa vodomponornice i jajima dvoù~i}ima.

Zazi|ivali su prethodna vremena.Zazidali su i sebe na kraju.

Za{to?

Kako do majstora Male magazedospeti?

(7. maj 1992)

Zmija bela kao sneg

Sve moè{.Da otkrije{ pravi predeo,mesto u zaklonu pod brdomkoje preska~e ko{ava,ìvi izvor i dobru podlogu.Da dozove{ Majstore Male magaze.

Da otpo~ne{ zidawe Prave ku}ena pravom mestu -u kojoj su sadràne sve ku}ena toj strani sveta,u kojoj je svemisao pravi doma}in,a gazdarica - svezana vremena.I da podigne{ potok iznad toka

262

i da ga skrene{ u vrt izvan godi{wihdoba,u ribnik,gde su zova i labudoviuvek kod svoje ku}e.

Sve mo`e{,osim,da podigne{ taj prag staripod kojim je skoturenazmija bela kao sneg.

Himere

Govorio sam ve} o himeramana vrlo upro{}en na~in (~ini mi se).One su opet tu,dok razmi{qamo jednom vo}waku na ~ijem krajube{e {upqe bagremovo stablopuno sa}a i meda odbeglih p~ela.I o jednom komadu wive pokraj puta.O tom putu nasutom {qunkom.(To su sve himere,ali mogle bi postati java,ne{to ostvarivo, mogu}e,trajno i bitno.)

Himere su me vodilei jo{ uvek me vode.Ti{ina letwa ritova, livadaSlapovi hmeqa.Predawa majke.Ve~nost.Himere su weni susedi.

Dok me budu vodile,ma koliko to izgledalo apsurdno,ne}u zalutati u ovoj zagubici.

Ponovo govorim o himerama,shvativ{i da su me ~etrdeseti pet godina odvla~ile od prazninei nesumwivih znakova propadawa.

Himere vode tim makadamskim putem -slepim crevom za hiqade i hiqade -{to se uspiwe na bre`uqak .

263

To mesto je uzvi{eno i kao stvorenoza svetski levak, koji samo ja vidim,koji sam video silaze}i niz blagi breg,udi{u}i wihov miris.

Himere su me vodile uz breg,niz breg,i prema nepreglednim {umama,ostrvima mle~nih pe~uraka, detiwstva i jelenaka.

Himere su me dovele dovde.

Urednici

ONDA be{e 1989. godina, a sada je 1995. On je pro~itao moj Rukopis,ne odobriv{i ga za {tampu.On je pro~itao rukopis,onako kako ~vorci zobaju pucad grozda, zobao je najkrupnija i najso~nija zrna.Onda je wegov u~enikzobao isti grozd -jesen 1993 - jesen 1994.

RUKOPIS je u razna vremenaprehrawivao ta uredni~ka piskarala,te "pisce" koje su ugurali, ~ak,i u obaveznu {kolsku lektiru!

25. mart 1995. godine, ~etiri popodne.^itam ponovo Rukopis koji je imaonaj~udnovatiju sudbinu me|u svim mojim rukopisima.Stigao sam do potresnih slika okupacije isto~ne Srbijeu Prvom svetskom ratu.

Urednici su , kao ptice grabqivice, ukrali {to su mogli.Ne i glavnu ideju kojoj nisu dorasli. Mo`da su se zato i osvetili : onemogu}avawem {tampawa Rukopisa, mada posredi mo`e biti i najobi~niji kukavi~luk?

Vidim kroz prozor (dole u Rakovici)promi~u automobili kao buba{vabe.Markes je napisao divne stranice o sto,

264

a ja o hiqadu godina samo}e.

Voleo bih da su taj Rukopis napisalioni koji su onemogu}ili wegovo objavqivawe.Veliki veziri i pa{e, kwièvni i ideolo{ki jawi~aridrè me u zaptu, vi{e od trista godina!

UZALUD, UZALUD!

Ja podièm ustanak,okupio sam dovoqno ustanika :~etiri stotine i dvadeset stranica,napisanih skoro pre deset, pre pedeset godina...

(1995)

NOBELOVA NAGRADA

Brodski ju je dobio pre pedesete,[ejmes Hini sa pedeset i nekoliko,a Sajfertu je dodeli{e u dubokoj starosti.Mnoge su zaobi{li.Spisak je poduga~ak.Za siroma{nog pesnika visina nov~anog dobitka je skoro basnoslovna, nera~unaju}i ono {to uz Nagradu ide pride. Ta nagrada ima smisla ako se piscudodeli pre pedesete.Nobelova nagrada nije dovoqna za ono {to ho}u.

Samo je sujetnim budalama Nobelova nagrada ciq a ne sredstvo.

Veliki pisci klijaju iz jednog zrna.

Ne brinem {to }e mnoge pesme ostati nedovr{ene i {to }e mnogi fragmentizameniti slamu na vatri.

Ima ne{to {to je stra{nije - tragedije genija, nesre}e mojih prijateqa,ludilo, {izofrenija, Ve~ni nered.

U beogradskom potkrovqu je nered,ali zar nije i ovde, na ovom sala{u?

Se}am se prvog vlasnika, kao kroz maglu, vi{e bih mogao da ispri~am owegovim unukama i raspadawu familije nego o wegovoj fizionomiji.

265

âk bih vi{e mogao re}i i o ovom predelu, o ovom putu {to vijuga uzbrdo, uzkoji se on uspiwao godinama strpqivo i s verom.

Stara prijateqstva ne vaè ako se rasture na prvim teìm probama!@ena moè stati izme|u prijateqai na~initi od obojice ìvotiwe.

Ovu sam pesmu zapo~eo u jesen, u prestonici, a zavr{avam je, evo, po~etkomprole}a, kraj bunara napu{tenog sala{a u Homoqu.Retki borovi deluju divno usred listopadne {ume {to tek olistava.

Sto od dasaka na kojem pi{em,pod {qivom, pocrneo je, ve} polutruo.@ene treba birati prema zubima, kao krave. Kad subotom na pijaci u Ku~evukupuju krave, uhvate iz za nozdrve i dowu usnu, i pa`qivo zagledaju zube.Grubo i naporno, ali sa razlogom.Zubi su ogledalo du{e - kod ~oveka,ogledalo snage i zdravqa - kod krava i kowa.

Vrlo je malo prijateqstava iz mladosti koja nisu delo nu`de,i tako je malo prijateqstava za ~itav ìvot!

Brodski je u me|uvremenu umro, a pi}e koje je trebalo da popijemoutroje ili u~etvoro, u Parizu, Budimpe{ti ili Be~u, popi}e neka druga trojka ili ~etvorka.

Nije stra{no prerano nestajawe :divnije je nastajawe ,ove racvetane grane tre{awau kojima zuje bezbrojne p~ele,ova divna zelena padina,ukus vode iz bunara {to miri{e na ìle bukava ispod kojih izvire,pogled moga starijeg sina koji jepo{ao sa mnom uzbrdo, stazama mogdetiwstva, gnezda kosova na dohvat ruku kraj puta i pokraj biv{e plantaèmalina.

Ovaj bunar ~asti umesto Brodskog bistrinom ili spiralom :ve`bam se da hodam po praznini i budu}nosti.Sve {to mogu da u~inim jeste

266

da traìm opro{taj za sve svoje pogre{ke i o~ekivawa,za grehove svojih prijateqa,da genijalnost ludila i dubinu {izofrenije usmerim prema lepoti prizora,trenutka, ìvota.Kruèwa orla u visini.I gnezda kosova kraj {umskog puta, korewa maliwaka, masla~aka i qubi~ica,korewa belih breza, {to u sebi ~uvaju i zra~e svetlost.Nema boqeg puta od toga : po~ni odatle gde si...od toga {to te mu~i.Od ludila i {izofrenije, od apsurda.Od veli~ine Malih razlika...

(Beograd, jesen 1994 - 1995.Mi{qenovac - îpavice, subota 27. april 1996)

POSLEDWA ODBRANA

@ivot je kratak, ~ak i kad potraje predugo, ako je ~ovek osu|en na jedno mesto,jednu zemqu, jedan jezik, jezik koji odumire.Koliko je potkontinenata i kontinenata, mora, okeana, zaliva, kawona,planinskih vrhova i zemaqa koje,verovatno, ne}emo videti svojim o~ima?Koliko je devojaka ili èna koje ne}emo voleti iako su one to ne jednompoèlele i ~ekale nas od prvih razreda sredwe {kole, skoro do ~etrdesete, iposle - posle svega?

Koliko }e svetog znawa, duhovne ba{tine drevnog ~ove~anstva, ostati izvanstrujawa na{eg nemirnog duha?

Koliko }u, rastvoren kao so u vodi,u Bogu, i Bog u meni , dospeti do li~nosti Univerzalnog ~oveka iuspostavqawa izvornog poretka stvari?

Pre povratka Bogu, prethodio je moj povratak samome sebi, svemu -APSOLUTNOM, poeziji - askezi samopregora i herojstva.Poezija je alhemija, grad }ilibara, grad sagra|en od zlata, od pro~i{}ene du{e: posledwa odbrana.

Ja samog sebe negujem i gorimna sopstvenoj vatri, sudelujem u kultu askeze, pretvaram se u Dionisa da bihbio ra{~ere~en, da bih budan stupio preko praga smrti kako bih se po~istioi dobio svoje ve~no obli~je.

267

Ako sawam o Muzeju Nemogu}eg Ratara, nije li to san o peruanskom Zlatnom Vrtu?O Svetom vrtu stawa i slike sveta,kakav je svet izvorno bioi kakav }e kona~no biti?

MUZEJ NEMOGU]EG RATARA i Posledwa odbrana prilika su da seispravi greh i ra{~iste ru{evine QUDI i ISTORIJE.I da se svet vrati na ono mestoodakle je survan. Svet opet mo`e biti pretvoren u Zlatan Vrt.Za{to bih se bojao smrti ako se ~isto zlato moje du{e istopi u vatrisamopregora, herojske du{e?Za{to bih se bojao nestajawa, ako su upaqene Rajske sve}e, i ako je ve}zapo~elo stvarawe Zlatnog Vrta - praslike sveta koja neprolazno `ivi u svetu?... (1993 -1996)

FATALNI ORTODOKSNI USKRS

1999. Otvarawe drugog, tre}eg, ~etvrtog, petog i {estog pe~ata.

Fantasti~na istorija

Do|i i vidi. Kowa belog.

I kowa ri|eg, onome {to sedi na wemu

dalo se da uzme mir sa zemqe, da ubija,

ma~em i ogwem.

Do|i i vidi.

Kowa bledog, i onoga {to ja{e na wemu

iznad oblaka : On se zove smrt,

pakao ide za wim; data mu je oblast

na ~etvrtom delu zemqe da ubija ma~em i gla|u

i smr}u, dimom i pepelom.

Do|i i vidi.

268

Otvarawe {estog pe~ata, gle, zatresla se zemqa vrlo, sunce je postalo crno, mesec je postao kao krv.

I zvezde ispod zvezda {ire uàs i pepeo, kao {to smokva pupke svoje odbacuje kad je vetar zaquqa.

Do|i i vidi veliki dan i stra{nu no} gneva,

ko moè ostati?

Idem kroz pepeo kao kroz sneg, kroz ru{evine

kao kroz moru.

Pesme koje sam pisao pre dve godine. Mrtve su.

Idem kroz uàs koji nije vi{e onaj grad.

Do pojasa. Do grudi. Do grla.

Tonem u pepeo. Nestajem.

269

Zavijaju sirene. Vi~u da se sklonim.

Gde? U pepeo?

(êtvrtak, 25. - nedeqa, 28. mart 1999. godine, Beograd. Mi{qenovac)

* îtam stihove koje sam nekada pisao

i koje ne uni{tih.

Ki{ica sipi. Magla je beli~asta na horizontu kao dim zapaqenih otpadaka.

Tiwaju te{ke re~i, i trule, kao li{}e.

Sedeo sam, koliko ju~e, na stepeni{tu i slu{ao monolog propadawa - iz biblioteke.

Iz onoga {to smo nekada tako zvali.

Stvarna istorija familije preplitala se sa hronikom magaza,

sa kojih se krunio malter.

Odse~eni smo od budu}nosti, zar?

Vra}a nam se kao bumerang sve ono {to mi{qasmo da je prevladano.

Udarci dolaze iz neo~ekivanog pravca. Iz qigavog prole}nog sutona. Iz blata godina.

Iz nerazumevawa.

Iz straha sasvim opravdanog.

* Ujeda kraj milenijuma kao zima za kolena,

za srce, za glavu, za svaki mi{i}.

Kroz ìve re{etke koje sa~iwava soba u kojoj spavam ( i ona dnevna u kojoj obedujem,

270

ili ponekad odslu{am Vesti televizije), ili ova biblioteka, pa i dvori{te u kome ve} cvetaju zumbuli, niksice, kukurek - video sam kako ide neprestano u krug

misao pesnika, korakom vu~ice.

Radio Beograd javqa Radio Moskva veli Glas Rusije tvrdi Doj~e vele smatra Glas Amerike kaè

Slobodna Evropa izve{tava Glas Gr~ke misli

Svetski servis BBC prenosi Dràvni radio Hrvatske ponavqa

Studio B citira

[etwa uz potok seoski do druge betonske brane, ili do vo}waka na Glavi~ici, ili do sala{a na Peku

Propast isplazila jezi~inu Magla nadolazi sa zapada. Sa bregova

I ti{ina.

Laje ~opor pasa Brek}e traktor

Pre toga su gukale gugutke ûli su se i vrapci. Xiv, xiv!

Doneli su mi pisa}u ma{inu. Ris papira. Koverte.

Kome da pi{em? [ta da pi{em? Umukle su i muze

i krave muzare; samo ovce bleje, bleje : ovce u stadu...

Ili ~e{qugar ogla{ava trilere, senica, koko{ke

271

raskokodakane...

Dok bombarduju Rakovicu, nemam voqe da pi{em, samo tupo blenem u kajsije, u pupove koji se jo{ nisu raspukli.

(Ponedeqak, 29 mart 1999. Oko pet popodne, Mi{qenovac.)

* Ko se to tamo smeje sada?

Ko to tamo peva?

Ko izgovara ru`ne re~i?

Iz koga sik}e mr`wa?

Ko to tamo blebe}e?

Astrolozi i proroci nekoliko nedeqa ranije videli su mra~ni tunel u koji su pali, kao {impanza u depresiju, crno prole}e, i privi|ewa koja lede krv u `ilama.

Evo me o v d e , gde zaplakah prvi put pre ~etrdeset i osam godina, u gnezdu,

u gnezdu od pepela : u gnezdu golubijem,

u ostavi koja bazdi na truli krompir, u kartonskoj kutiji.

U polupraznom gnezdu.

Na grobqu koje preoravajusekire sa neba, xilitaju}i u nebo kao nevidqivi divovi tek ukopane smrtnike.

Pisma koja sam napisao, ili koja je tek trebalo da napi{em, ne}e biti upu}ena u svet.

272

Ovde sam, za ~amovim stolom, naspram stare duge klupe koja pamti prvi pla~. @ban i zasturg,

bakarne pafte, portreti pesnika, gitara, balalajka, gajde ifrula, bele`nice mrtvih profesora kwi`evnosti, i mno{tvo

drugih drangulija - dru{tvo su moje.

I poneki lave` u daqini, graktawe vrana u suton, kliktaj sove.

I dvogled za gledawe u nebo, u budu}nost.

Ku}ni duhovi su se povukli, kao oseka.

* Pepeo sumraka

Astrolozi i proroci su bili u pravu Izlaze iz kwiga, iz ~asopisa kao buba{vabe, pesnici, i duhovi ni`ega reda, na koje zaboravih, i ti{ina - ogromna i sablasna.

Do{lo je vreme posledwe, vreme pepela, vreme kada se feniks

odlu~uje da sebe spali.

Galame qudi o{trih jezika, kratke pameti. Ti{ina ih guta.

Ti{ina

Ti{ina

Ti{ina

I{ao sam do VRATA ZVI@DA kroz pepeo i ti{inu

Bila su otvorena Prhnu{e tri fazana kroz wih i nesta{e u `buwu iza poluzatrpanog bunkera i ugqenisanih stabala.

Mrak je gust kao pekmez Ko se smeje u toj pomr~ini?

273

[ta spremaju gospodari neba i zemqe Gospodari rata i mira?

Ti{ina

Ti{ina

Ti{ina Sablasnija od pomr~ine! Laju psi

274

* Ti{ina izme|u lave`a

Ku}a se brani ti{inom

zebwom i molitvom.

Moglo je i druk~ije

da je istorija bila druk~ija.

Istorija se pobquvala

i iz pomr~ine bazdi

wena bquvotina.

Ti{ina

Ti{ina

Ti{ina Svak se zavukao u sebe, u ko{mar no}i

Ni mi{a u duvaru, ni buba{vabe, ni sove, ni lave`a pasa vi{e nema

Ti{ina

Ti{ina

Ti{ina

Jeziva

275

Samo pupovi kajsija prskaju u vrtu ne~ujno

Ne ~uje se vi{e ni jedan qudski glas Pomr~ina besedi na svom nemu{tom jeziku

Pred zalazak sunca, ~uo sam ~e{qugara, video zelenu travu, vazduh kobaltni, senicu koja traì skloni{te za no}ewe.

ûo sam vesti radio Moskve, Dràvnog radija Makedonije, Ratni raport i izve{taj o unapre|ewu hrabrih pilota...

*

Buba{vaba se prevrnula na le|a mrda noìcama i tako okon~ava

Tako i oni pogo|eni, neznani, usnuli...

Gugu~u gugutke. Vrapci uporno ponavqaju neku senzacionalnu vest.

Kajsija je procvetala Razvijaju se i listi}i jabuka.

Koko{ke i petlovi kokoda~u i kukuri~u i upozoravaju.

Gospodari neba i zemqe, mira i rata ih ne ~uju. Ne ~uju cvrkut ptica.

Nema bra{na. Nema hleba. Jedemo ponos i koprive.

Jedemo mlado li{}e bukava i ~orbu od prvog kiseqaka.

Jedemo sebe i snove. Jedemo usalamurenu pro{lost.

Kad sve budemo pojeli, probudi}emo se kao perunika

276

iz zimskog sna.

Gu, gu, gu, gu, gu gu.

Xiv.

îtavog prole}a i leta, putova}emo od sela do sela, od mesta do mesta - ako ih bude!

Posledwi rat }e se zavr{iti na Dunavu, u \erdapu - ponavqa starac jurodivi.

Xiv, xiv.

* Cap - carap!

Zgrabi ma~ka vrapca i {mugnu iza plota.

Pisak !

Zoologija ima svoj zakon, svoje ar{ine i proporcije.

Hej ti, ~e{qugaru, koji klik}e{ tamo u vo}wacima na horizontu, pazi da te ne zanese cvrkut, kao onog vrapca malo pre na dvori{tu, pod stablima duwa!

Ne volim ma~ke, ni |avole, ni galamxije, ni laòve.

Qudi govore pogre{ne stvari Uvek ne{to drugo, ne ono {to misle Nere~eno kao da ~uvaju za neku drugu priliku.

ê{qugaru, niko drugi nije video kraj jednog vrapca malopre osim mene.

I{ao sam da proverim Iza plota je ostala gomilica perja i nekoliko krvavih mrqa od ìvota, od leta.

277

Suza moja nema gde da kane Uvire tamo gde izvire

Pupi oskoru{a, mo`da }e ove godine prvi put roditi?

Ti{ina

Ti{ina

Ti{ina

za~iwena perjem i krvqu jednog vrapca...

* Raskokodakale se koko{ke

Razistorija

Krv vrapca }uti

Laje pas - {ta ka`e na svom jeziku?

Kukuri~e petao.

Samo petlovi kukuri~u

Video sam kako je u trenu nestala jedna ptica, vrabac koji je preletetao na{ vrt, vrabac koji je skakutao na granama kajsija, kru{aka, duwa, na granama oskoru{e i {qive ispred biblioteke, i ponekad sletao da pokquca ne{to sa dvori{ta.

Vrabac, pti~ica neoprezna, kratkog pam}ewa. Vrabac {to je optimisti~ki xivxukao posledwih dana.

* Svako naseqeno mesto,

dvori{te ili ku}a predstavqa reku koja ima maticu - levak koji usisava nepovratno.

278

Ovaj levak koji usisava mene, od jutra, od bu|ewa - ogroman je, ali nevidqiv.

Propast je mra~ni podrum istorijski u kome G - |a sjajnokoà kao kobra,

orgija sa sli~nim.

Pribranija od guje sa ro{~i}em na glavi : ona je opet presvukla svoju koù...

Ovaj levak je nemilosrdan i usisava sve {to zahvati : truwe {to plovi, balvane

i nesmirene duhove, bele kowe i wihove jaha~e,

podmuklost i stravu, la` mladu i la` staru,

buka~e i zduha~e, uholaè i jedan ùti breg u daqini

suncem obasjan i pust.

Bele plovke i jednog padavi~ara

koji nadgleda

svoju obeleènu teritoriju...

Heeej, eeejeej, eeeeeejeej, eeeeeej, ejj, ej, stani, stani, Ibar vodo,

hej, stani, stani, Ibar vodo, ej, stani, stani, Ibar vodo,

hej, kuda ùri{ taaako,hej, i ja imam jade svoje,

hej , i ja imam jade svoje ,hej, i ja imam jade svoje,

i meni nije laaako, eeejej, eeeeeeej...

* Sve je isko~ilo iz zgloba.

Poneki mu` i èna iz koè.

Poneki mrtvac iz groba.

Sve buba{vabe izmilele su privu~ene mrvicama bajatog hleba.

279

Tako treba!

@ena se prepla{ila na smrt kad je ugledala muà kao da }e joj bomba eksplodirati iznad glave.

Vra}aju se uspomene i laju kao ~opori pasa.

Madame |ipa, op, op, op, udaju sise,

vino, muzika i pesme.

Tresiguz u crvenoj majici ; svadba pod vrbama.

Nejasne uspomene ; {evar kraj Dunava ;

se}awa raspojasanih slu`benika ; slep~ovo|a vodi kolo,

op, op, op, u mutan Dunav, brale!

* Uspomene }e nas dokraj~iti

Ili ili Sve se moè oprati, osim vijuga u mozgovima.

Kokoda~e uporno Svela`.

Svako ima svoj razlog i opravdawe.

Najubedqivije laù oni {to od Boga ukrado{e metlu da po~iste ispred svoje ku}e, ali nisu nevini ni oni {to oko tu|ih ku}a ~iste.

Svi koji preìve ima}e {ta da kaù.

Kurve vavilonske, {to {apu}u u pra{umskoj tami, gr~evima udava

280

ho}e da usisaju svu prazninu i o~ajawe iz srca.

Greh zaustavqa ili skre}e Sad svako moè da prodaje rog za sve}u!

Bi}e kako je pisano U le{tarima se sjaje {tapovi leskovi

Ve} pupe jorgovani Procvetale su kajsije

Na ulicama se pare xukci i ku~ke

P~ela leti od cveta do cveta Noìce su joj umazane prahom polenovim ùtim, crvenim i belim

O grehu, ~istom kao prah polenov, o prokletstvu, o sodomiji - jo{ ni{ta nije re~eno!

Od izre~enog, ~ovek ne moè biti miran nigde!

* Treba po}i od najgoreg

Najgore je do{lo

Umetnik je vukao zaklanu sviwu trotoarom, s Pismom u zubima Umetnika su uvukli u u tamu Novine su objavile zrnce istine Novina vi{e nema Svako sad pri~a svoju pri~u

Svako ima svoju verziju doga|aja

- [ta te briga? Gledaj svoja posla! - kaè mi prijateq. - Nikad ne be{e ovako, nikad veselije!

Ugledaj se na pekare, poslasti~are, {vercere, crnoberzijance - dovitqivima cveta posao!

281

Boqe su pro{li kroz sve licemeri, neznalice i kalfe.

Od u~iteqa i znalaca. - Kako je mra~no ovde! kaè mladi} po povratku sa putovawa.

- Ovde, u stanu? - U gradu, u skloni{tu, u qudima - svuda!

* Obistiwuje se najgora mogu}nost!

Palim cigaretu, suvu travu, ko{nice zaraène ameri~kom gubom, kukavi~je jaje Satanino podmetnuto.

Rat je lepojkama brat.

Ne ~uje se glas ~oveka. Ne ~uje. Samo p~ele u kro{wama kajsija zuje.

Zujite, p~ele, zujite! Letite, fazani, letite!

Preletite ovu pusto{, ovu bedu, ovo neznawe, ovo propadawe, ovo srqawe u ìvo blato.

* Upravo sam video slivnik najcrweg taloga!

Varvari su se ujedinili, novi varavari! Svi varvari. Kamare li{}a kraj zapu{tenog malog ribwaka

Kru{ke na asuri Lepet krila na onoj nejasnoj granici gde se sve zaboravqa, a jo{ se pamti.

Bleje ovce. Bleje.

282

Bleje.

Strah i o~aj i od jakih karaktera stvaraju ~udovi{ta.

Dimna zavesa se spu{ta preko svega

Probijaju se neverovatne vesti, ali najstra{nije tek treba da stignu.

Bleje ovce. Bleje.






* Sve }e ih uskoro poklati

I jagwad.

Zelenom travom }e pote}i krv i ogaw, i smola.

Mnoge }e obuzeti bunilo, mnogi }e nestati u ko{marima.

Deca, ène, mladi}i i devojke; narika}e starci nemo}ni, i ve} nari~u.

* Najduè traje strah ; strava je plodonosna kultura.

Moè li ~ovek makar sam pred sobom biti potpuno iskren i da sene upla{i istine? - pitao se Dostojevski.

Zaklano je jagwe, ne jedno, zaklana su deca, pobijeni starci, pobijeni mnogi i naslagani kao cepanice.

283

To nije krv sunca koje zalazi, to su potoci krvi svih zaklanih

Sad ìvi zavide mrtvima Kad otac pla~e nad pobijenom porodicom, nad sinovima, }erkama, unucima; kad dete ne vidi od suza oca i majku, i ro|ake, raznesene bombama, ili nestale u plamenu, nije vi{e va`no je li Srbin, Albanac, ili pripadnik nekog drugog evropskog naroda.

Umesto potoka te~e krv i sumpor.

Mravi u mraviwake dovla~e vlasi ènske kose.

Vi{e se ne ~uju vrapci Ni gugutke Ni koko{ke Ni petlovi Ni jedan ~e{qugar!

Spaqeno je svako drvo i ono {to je po~elo da se su{i i u kome je poslovao crv.

Zaklano je jagwe, umiqato kao dete,

i mnogo dece, i samo se ~uje kako iz nevinih oti~e krv.

Iz ku}a kuqa dim i {iri se strv.

êmu pesme, kad nema vi{e ko da ih ~uje? Vi{e ni p~ele u kro{wama

kajsija ne zuje...

* Zlokobni akordi Sudbine, kao fragment

iz simfonije âjskovskog, okupqaju nerazvijene filmove, kao magnet

284

gvozdene opiqke, ru{evine jedne civilizacije. Uzalud.

Sve guta ogaw, ogaw

I senku koja se dobro slagala sa svojim telom sa svim svojim udovima, sa svim o`iqcima...

Sve nestaje u plamenu, pozori{ta, crkve, fabrike, kvartovi, trgovi, stare {ume, dla~ice na prezrelim breskvama, na nausnicama, na vulvi : vozovi, mostovi...

Sve nestaje, tamnica i kqu~evi

I vrata, ona {to ih je otvarala strpqivo i delimi~no, ona {to ponovo, po drugi put umire.

Iza tih vrata je sfinga di{e ti{e od ti{ine. Pobe|eni su dobili svoju odsutnu nebesku bitku.

Po mrtve je do{la druga smrt.

Sada je tu, ve} tu, kao gnezda{ce cari}a u `bunu ukrasne jele, kao ma~ka na vrhu plota, nakon {to je rastrgla par belih golubova.

Video sam kroz prozor kupatila Napunio sam preloma~u

i pogledao je kroz ni{an

Odsko~ila je kao krpena lopta istovremeno kada je odjeknuo pucaw

Tako su odskakali gradovi, crkve, pozori{ta, vozovi, deca, trudnice i starci.

*

285

Jorgovan je procvetao ispod ru{evina ku}a.

Jedva mogu da ga vidim od suza.

Bulevari gradova su pusti Nema qudi. Nisam sreo ni jednog ~oveka.

Ni jednu `enu. Samo psi psi ski~e u gr~u parewa, okrenuti jedni drugima le|ima, poku{avaju}i da se rastave...

Jorgovan je procvetao i miri{e na pepeo, na pepeo, na pepeo, na u`as i divotu u koju tonem, u kojoj nestajem.

Ti{ina Ti{ina Ti{ina

Ave Serbia!






286

ALEKSANDAR LUKI]

U VAGONU ROZANOVA

PRIZIVAO sam vodu mutnu, penu{avu i ~uo lelek u magli na onojdrugoj strani gde se uzdiè breg i grobqe. Duvala je kroz mene promaja, jersam otvorio sve prozore. înilo mi se da sam najusamqeniji. Umo~io sampero u mastilo i zastao samo trenutak. Grudima mi pro|e drhtaj.Obeleìti papir predstavqalo je odlu~uju}i ~in. Krupnim, nezgrapnimslovima ja napisah :

U VAGONU ROZANOVA

Zatim sam se zavalio u stolicu. Obuzelo me je ose}awe potpunebespomo}nosti. ZA KOGA, odjednom me obuze pitawe, ZA KOGA JA SVEOVO POÎWEM? ZA BUDU]NOST, ZA NERO\ENE? Prvi put sampostao svestan veli~ine onoga {to sam otpo~eo. Znao sam da je nemogu}esaobra}ati sa budu}no{}u. ak ako budu}nost bude li~ila na sada{wost,niko me ne}e ~uti. A ako se bude razlikovala od we, moja }e muka ostatineshva}ena. I tako sam dugo i tupo gledao u papir. Be{e ~udno {to samizgubio ne samo mo} da se izrazim nego {to sam zaboravqao i ono {tosam nedavno video. ROSNU PAPRAT. BUJNU. Pisati je lako, verovah, kao{to paprat proguta {umu. Za ovo sam se pripremao godinama, ni u jednomtrenutku nije mi padalo na pamet da bi mi bilo potrebno i{ta drugoosim hrabrosti. A vreme je prolazilo i moja je glava bila prazna kaokoverat. Ja nisam prime}ivao ni{ta do belinu stranice ispred nosa,poplavu ti{ine. Nisam postavqao sebi pitawa koliko je sati; ~ulo sezvi`dawe vozova koje je odjekivalo ~as bliè, ~as daqe, no} je isticalarazmake, razmaci se}awa, pomislio sam na sve ono {to sam pre}utao isakrio ~ak i od sebe, i ugledao VAGON ROZANOVA. I po{to sam donedavno putovao uglavnom u brzim vozovima koji su to samo po cenipodvoza, odlu~ih da pre|em u VAGON ROZANOVA...

U{ao sam, dakle, u VAGON ROZANOVA, kao u kakvu podmornicu iu~inilo mi se da nikad vi{e ne}u da izi|em. A VAGON be{e skoropoluprazan. Ako ne ra~unamo Rozanova - to crveno lice, skoro ru`no. Ikosu - boje vatre i nakostre{enu, ALI NE KAO PLEMENITI "JE@"(MU[KA NARAV) , VE] KAO NEKI USKOVITLANI TALAS,POTPUNO BESMISLENO... Lepota tog lica zra~ila je iz pogleda iosmeha. Rozanov se osmehivao nekome (ili ne~emu) u daqini...Sasvimneo~ekivano i kao za sebe, po~eo je da pri~a o vernosti Bogu, od svega samrazabrao nekoliko re~i ( " I samo }u plakati nad sobom". I ja zaplakah.

287

Gu{io sam se misle}i na sve ono {to nas je sna{lo i {to tek predstoji.SUDBINA ÛVA ONE KOJE LI[AVA SLAVE! re~e Rozanov. I po~ehda pi{em, preplavqen pro{lo{}u. Ja nisam ~uvao pro{lost, drugi su jesa~uvali za mene, a kad ne bude bilo onih koje ponekad susre}em, osoba saneizle~ivom ~e`wom koja se preobraàva u bolest jednog novog po~etka,vrati}u se pro{losti...

Moji sinovi su oni koji }e pisati posle mene o onim stvarima za kojeja nisam imao dovoqno smelosti...

37. Washington st.ConcordNEW HAMPSHIRE 03301U. S. A.

POQSKA MU[TIKLA

To je samo jedna obi~na crna mu{tikla,preturam je po zubimatakvom spretno{}ukao ko{ticu tre{we.Ona je od javorovine,brat mi je doneo iz Var{ave.Kad je van ustiju,drìm je blizu srca.

Ova mu{tikla je moj koautor.Pi{emo zajedno slede}e :

Vla`na septembarska no}bez komaracarevolucija pod prozoromkao oranica, kao zumbuli

seme je zasejano duboko(ne mogu ga otkopati vrane, mislim)

Jezik je ovaj UTVARAkao vila od tri stotine soba,vampir je prisutan,wegova èna - {erpapora|a se na dr{ku

ili mi se pak sve to samoprivi|a

288

U senovitom delu pozadinetamo gde obasjawe dopire slu~ajno na kratkomotaju se naoruàne senke.

No} i besmisao o~eve pri~e,no} i stvoteq svega udruùju se.

Gorki i opori mirs, pro{log,no}, pro{lost je jedva vidqiva nitunutra{weg stawa duha,

preìvqavawe nepostoje}eg.

Otac re~e : ne diraj tu|e zlo.

Ja vidim oca kakvim on sebe nikad video nije.Otac re~e : nikad po vetru ugqen èènvani ne iznosi,jer vatra se ne loì u vreme jakih vetrovana raskrsnicama.

Du{a mi se previjala u gr~evimadok je otac govorio i govorio,otac je izgledao kao sablast,moj otac je najve}a mora koju sam upoznao!

Kakvi su drugi o~evikoji su deset, sto puta gori!

Otac re~e : vreme je da se krene,zna li iko kuda?Protiv kroja~a sudbine?Stojim u mestu,kao ve}ina uostalom,muke nikada nisam voleo da gledam izbliza.Prizor klawa koko{ke ili sviweizazivao je u meni povra}awe,kako bih reagovao da moram da gledamkako nekom testeri{u glavu, udove?

Ponekad se pogledam u ogledalu,kao da to davno nisam u~inio,u meni bojazan da }u zaboravitivlastiti lik,

289

vra}am se unatrag.

Ponovo san.Dan, bez voqe za bilo ~im,ose}am blagu pospanost,

neiscrpnost snova,duboku i neizdrìvu,kao ènsko podavawe poslevi{ednevnog kolebawa.

Verujem jo{ uvek u toda }e biti boqih vremena

( preìvam kao i svidvopapkari)

( nau~ili su nas kao i svako krdoda galopiramo jednim ustaqenim tempom)

(|avo bi znao kuda)

Ne, ne postoje pravi orijentiri,napred ili nazad, ili pak rasplinuti se u {irinu.

Blenem Gore, traìm ne~iju ruku {to skrivenadiriguje, {to stvara od qudi ti~icenaviknute na krletke (istorije)

Ho}u da ve} jednom odgovorim sebi :za{to moje srce tako lupa,ho}u li preboleti toliko toga,za{to u meni tuliono {to je u mojoj du{i najdragocenije ne{to?za{to ne ispliva iz dubinekao utopqenica kojoj je pukao ù~?Neki me pojas pritegao, neka zagonetka,tr~im u krug kao vezani pas,urli~em, ni{ta ne pomaè.

Nebo je vres, oro{en znojem an|ela,jedna se zeba na puzavici gnezdi,kidam vlastite uàse i uspomene,tako po~iwe mre{}ewe moga bi}a.

290

Politika je kurva sa pizdom {irokom kao torba,pizdetinomxaketinom,ili mo`da stvari vidim naopako,onakvim kakve one nisu?

Vidim vampira koji je nekada vladao,a sada se povla~i natra{kepod zemqom.O vampir~ino!Kako si crven. Kako si pun krvi.Opsesijo.Divno je biti diktator i matoracjer u starosti nema vi{e bojazni nikakvih.

Nalik si na bizonana psa koga kqukaju mesomnevinih trinaestogodi{wih devoj~ica,{ta misli{ zna li se to?

Jednom }e i tebe neko uhvatiti za muda,jednom i ti mora{ izvisiti!Mlado krdo bizona jurnu}e na tvojamuda, na tvoj ìlav trbuh,kad se niko ne nada,ìvim za taj trenutak,ìvim za boqa vremena

(kad ne}e biti samostra{qivih ènave} i robusnih mu jaka)

kada }e nemogu}e postati mogu}e,naravno, pu{e}i na poqskoj mu{tikli,pu}kaju}i dim,naizgled nevidqivo...

291

VANREDNO STAWE

Mojoj pokojnoj snaji - MIQANI LUKI] - VI]ENTIJEVI](1956 - 1986), profesoru ruskog jezika i kwièvnosti

Pokipelo je mleko!Kap se otkinula i qosnula.@ena je sko~ila sa ~etvrtog sprata na beton.Trudnice na svoj zahtev idu na poba~aj (zbog ~ernobilske havarije).Mnogi ìve samo zato {to nisu umrli,a nisu umrli jer nije do{ao na wih red.Grobari lopatama rutinski dovr{avaju mnoge biografije.Smrt se ostrvila suvi{e svuda.Najuzbudqiviji delovi savremene istorijezabeleèni su u podo~wacima.Spasa nema : bakqa uzalud svetli,to jest : svetli za crve i za {upqe lobaweu grobnici kapuletovih.Nastavak istorije }e biti poznat nekom drugom (pacovima?)I nero|eni su otrovani budu}im doga|ajima.Na vetrometini je postalo zaista vru}e.Satara na podu, ubice su blizu.Xelati glasno razgovaraju, ~ekaju da dovedu `rtve.Broj samoubistava raste.Saznao sam i neke pojedinostiiz zaostav{tine pokojnika.Naslednika nema mnogo, me|u wima sam i ja,nasledio sam zna~ajan deo : sumwu u biografiju.Teret moga dela nasle|a, boè,postao je kamen spoticawa.Zavejao me je ìvot u vu~ijem ~oporukao gust sneg.

Si}u{ni slepi mi{evi postali su buqine,buqine su postale sablasti.Re~e mi jedan ~ovek :Zagledajmo stvari izbliza :Zaturena su odlikovawa,u bra~nim sobama {kripe du{e,svakog dana umre neko zna~ajan,uskoro }e preostati samo obi~ni smrtnici...

Gu`ve, haos, ali ne samo u autobusima.Mnogi su primqeni u majmunsku

292

zaveru, poprili~no ih je regrutovano u majmunsku vojsku,uglavnom re~ je o onima kojima je ìvot qudski postaostra{an, besmislen, u~mao, neelasti~an *...

Dim me bodri i vu~e na èlezni~ku stanicui tamo gde se okupqaju slobodni majmuni.Koliki sam teret sebi i zemqi, Boè,teì od stena i gromada, i kad poku{avam da do~arammoje du{evno stawe onakvim kakvim je zaista,nedostaju mi re~i.

* a) " Majmunski rod je izmislio Remizov po uzoru na rusko masonstvo.U wemu je bio Blok, sada je Kuzmin, muzikant Velikog i slobodnogmajmunskog dvorca, a Gèbin - on je majmunski kum i u tom redu je u ~inui zvawu vr{ioca du`nosti u gladno i ratno vreme.

I ja sam primqen u tu MAJMUNSKU ZAVERU (podvukao A. L.). -- - - -- - - - - - -- - - - treba da ti kaèm jo{ i to, da majmunski narod, naroddezertera iz ìvota, ima pravog cara. Zaslu`nog."

b) " Kao {to krava jede travu, tako se izjedaju kwièvne teme,izliù se i istro{e metode.

Pisac ne moè da bude ratar : on je nomad i sa svojim stadom i enomprelazi na novu travu. Na{a velika majmunska vojska ìvi kaokiplingovska ma~ka, na krovovima - "nezavisno".

Vi idete u ode}i i dan vam prolazi za danom, u ubistvu i u qubavi,vi ste tradicionalisti. Majmunska vojska ne no}iva tamo gde je ru~ala ine pije jutarwi ~aj tamo gde je spavala. Ona je uvek bez stana.

Wen posao je stvarawe novih stvari" (podvukao A. L. )( Vidi u kwizi V. [klovskog ZOO ILI PISMA NE O QUBAVI, SKZ,

Beograd, 1966, str. 42 -44)

293

DNEVNIK NALI^JA ( 5 )( javna ispovest posledweg ~oveka )

Kad bi ste znali gde i pod kojim uslovima ovo pi{em.(Lelujaju se mrtve svrake na vrhu oraha).Ako postoji d r u g i s v e t ,verovatno je ogavan kao i ovaj koji podsti~e mre{}ewe mojih uàsa , jer prima samo polovinu : moj poraz, moj kraj,ne i moj poku{aj bekstva i pro{lost.(Uvek sam mogao o tome dugo da razmi{qam.)@iveo kraj! @ivela nesre}a! Tek tada neki oseteda imaju srce ve}e od bivola. Beàti!Spokojstvo je izno{eno kao staro odelo,napali su ga u ormanima moqci.Upla{eno stado ne vredi smirivative} u wemu pove}ati haos i pometwu,beàti zajedno sa wim na drugi pa{wakgde zver zvana propast otvorenih ~equsti i{~ekuje...

Svi su umrli, ja nemam sa kim da se druìm,do{ao je red i na mene da umrem.Jedan dobropoznati lik iz sna me progawa,obratih se bogovima, dajte mi jednu pisaqku inekoliko ~asova potpunog mira,i vide}ete {ta }u stvoriti, jo{ nije sve pro{lo,jer pro{lost neprestano u meni meqe, kao vodeni~ni kamenovi.

Razumem ponovih sebi, oluja u mojim o~imane{to prolazno nagove{tava ; od mene do tebe, boè moj,kako je kratko rastojawe!

I ti me ciqa{ metkom iz napoleonove pu{kekao u snu, a ja bih najradije nastavio da ìvim.

Posmatram zalazak sunca, sebe,na noktima mi krv,zadrhtim jer kasno je za sve,i shvatim da sam ostao samo ja,jo{ samo ja...

Rumen me mami uzbrdo,pogotovu kad u zaranke

294

~u~i na {umskom puteqku kao zec.

Maj~ine o~i zasen~eneuvla~e se u dupqe kao bube,kao {arene bube na prvoj suvomrazici...

Ja nemam svoju setu, qubavni jad,iskorenio sam sve {to bi me moglo u~initimekim i podlim, veselim i tu`nim...

Mo`da }e ti ustrebati {koqke,puèvi, morski pesak {to je zaostaou mojoj putnoj torbi pred odlazak?Jer tu gde se nalazi{ nema zalivau koji moè{ bez muke uploviti...

Tu je neprohodna {uma i Zverkoja pro`dire tvrdo ~ekawe onoga ~emu se nadamoi dokazivawe onoga {to ne vidimo.Tu ne postoji Bog, ne postojim ja, ni svet oko meneve} tigar ~ije krzno spazih u izlogu pre neko ve~ei mrtvog ga se pla{imo, dobro se se}amfazan prele}e brisani prostor, uskome{ano grmqe,Cigani posta{e sajxije, pronalaza~i.

Led. Nad ledom skelet vrba,{uwa se kroz vrbicu decembarski mraki tigar nevidqivi, brì od svetlosti, prodorniji od muwe.Utvara koje niko nije dovoqno svestan.Donosi moru, jer jazbinu je zver prokopala du polutara.Poveruje{ li da moè{ da zatrpa{ jazbinu,eto zveri nemilosrdne,nesta}e{ u podrumima nastawenim kolonijama bakterija.

Slutim da je putovawu, i svemu, ovde, kraj.U mra~nom kupeu vagona Rozanova,dok s pogledom uprtim u haos kretawa,unesen u beskraj i klize}i ka Ve~nostiizazivam i ~ekam skok pravog tigra.

Da li }e preostati bar nekoliko grobarakad gnevno Jagwe otvori Sedmi pe~at?

295

Videh pravog tigra i shvatihda vremena vi{e ne}e biti,da se svr{ava tajna Bo ja.Zape~atih ono {to otpo~e,{to se doga|a, {to se dogodilo(jer niko ne shvata),jer su smrt i skok pravog tigraneopisivi i ne mogu se prepri~ati.Umiru}i, uzeh kwiìcu otvorenu u rucian|ela koji stoji na moru i na zemqi,uzeh i pojedoh je, znaju}i da }e mizagor~ati utrobu, ali u ustima mojimbe{e slatka kao med.I pomislih rastrgnut : treba da prorokujempred pravim tigrom i plemenima i jezicimai carevima mnogima.

[to i ~inim:Ispovedam jedno kr{tewe za opro{tewe grehova.

êkam vaskrsewe mrtvihi ìvot budu}eg veka. AMIN!

VAMPIROVI]I

SUDBINA

Eno na ìci deùrni svra~ak,koji vidi gde god se {ta makne,s noìcama duìm od ~ibuka,u upornosti je uporniji od komarca!

@marci podilaze si}u i neke, krupnije ribe,i svadbarske skupove, pod dobrim ku}epaziteqom.

U CRKVI ORTODOKSA

Osipa se kre~ sa zidova i ribqe o~iSvetaca. Ova bogomoqa ima svoju istoriju,kojoj se kraj ne naslu|uje.Se}am se detiwstva. Mala seoska crkva koju je zatrpalastihija doga|aja.Majke su nosile zelene boce pune vode,u ~iji je grli} bio udenut struk bosioka.

296

Moj drug dve godine mla|i od mene,pevao je Ve~naja pamjat.

Se}awa su kao bode . Nakon toliko godinase}am se melodije wegovog glasa.Pre no {to smo se uputili ku}ama,seoski fotograf je na okrwenom stepeni{tu,ovekove~io taj trenutak,sa~inio je grupni portret.

Stariji su nas zaklonili i jedva da se danasmoèmo prepoznati. Tako }e ostati zauvek.

U crkvi Ortodoksa molitve imaju istu teìnu,kao i se}awa koja sam poneo iz na{e bogomoqe.

I da li sam tu ili u svom detiwstvu,molim i tu i tamo isto.

MOLITVA

Boè, sa~uvaj i spasi rumunski narod!Ne budi nemilosrdan jer je dara prevr{ila meru.Namakli su ular~itavom narodu.

Preterane ambicije i apetitpodmuklih jednoumnika i kukavicaurodile su ~udovi{nom letinom : korovom,nesre}om i zbirom koji zastra{uje.

Spasi ovaj narod koji je izdalo strpqewe!

Spasi, ili isteraj svoje do kraja, Boè!

BU\EWE MRTVIH

Ako sam ikad i{ta sebi obe}ao,to je bila pomisao da }u sa~uvati uspomenuna doìvqaj kada su me bolesnog vodiliu gluvo doba no}i na vrh Starog Grobqa,taj obred je bio ne{to najva`nije

297

{to sam doìveo.Na grobovima neznanih pokojnikababe su nas lancima vezivale.Prole}ne su{e izazvali su uvre|eni pokojnici,zato smo i{li po mese~ini na Staro Grobqei ~itali molitve da padne ki{a,neznane grobove polivali vodom.Kada sam bolovao nisu me vodili kod lekara,nego bih u gluvo doba no}i legaona nepoznat grob ( u poloàju mrtvaca),baba bi noèm zaokruìla grob i mene,zaklala crnog petla,krv je oticala u rupu iskopanu ispod moje glave.- Odstupi, Ne~astivi!

Srbija je puna neznanih grobova,pomno skrivanih, u jeku oslobo|ewa.

U povratku sa Starog Grobqa tek Preko Pekaobukao bih novu preobukui progovorio na drugoj obali.

Kada mi je pretila ìvotna opasnostnalazio sam pribeì{te na Starom Grobqui za{titu pokojnika. ( Iz grobova je ko zna kadaizniklo bodqikavo biqe, da ih stoka,psi i drugi zverovi ne skrnave. )

Neznani grobovi posle pono}i govore:Srbi su Srbe ubijali, zato {to su druga~ije mislili.Najgori Srbi prihvatili su zaborav kao stil ìvota.Nemam naro~ito po{tovawe za u~esnike gra|anskog rata,jer su ubijali, uvereni da ~ine dobru stvar.Mrtvi se bude ispod fudbalskih igrali{ta,ustaju iz urvina, ispod fabrikai pri~aju kako su umoreni,ta svedo~anstva su stra{nija od najru`nijih snova.

âk ni posledice prirodnih stihijane mogu se porediti sa nedelima bezumnih qudi.Ubijali su najboqe bez istrage, su|ewa,ubice ni{ta ne moè opravdatii prokletstvo je najmawe {to ih moè sna}i.

298

Stidim se o~eva, ~ak i onih koji behu zavedeniili zapla{eni terorom : jedino {to su znalibe{e stvarawe dimnih zavesa, skrivawe istine.

Najvi{e se stidim onih koji su daleko dogurali,seja~a mr`we, imitatora lo{ih uzora,klime ulizica i kukavica.

Mrtvi se bude dok slu{am popce u predve~erje,dok leìm u travi na suncui dok mi reverom bubamare mile.

Ko misli druga~ije neka sedne naspram menei da o najbitnijim stvarima porazgovaramo.Pre svega o pomirewu mrtvih. Jer ako nema mirame|u mrtvima ne}e ga biti ni me|u ìvima.

Stavimo na dnevni red prvo strah ogromniu kome smo ìveli decenijama.

Beton zaborava.

A odmah zatim kosti,istoriju koja je po~ela lo{e(da se ne bi zavr{ila na sli~an na~in,kao {to ~ini {korpion, opkoqen {umskim poàrom ).

Mrtvi se bude. Ne oni u faraonskim grobnicama,u koje ìvi trpaju ne samo vi{ak svoga rada,ve} i svoj ìvot, smiruju}i svoj bezgrani~ni strah.

Mrtvi se bude u grobovima o kojima se nikone stara.

Istina o wima izduìla se kao fitiq,krajevi su wegovi po sobama sa uveli~anim slikama,u fiokama i du{ama.

Mrtvi se bude s tutkalom istorije u zubima.

Ustaje Staro Grobqe, i sva druga neznana grobqa.Diù se kao letwa magla.

299

Mrtvi se bude i prilaze lejama sa {ebojemi pepeqivom ma~etu. Govore, govore, ali wihove re~iizmi~u i me{aju se sa maglama svitawa i mirisom {eboja.

Pred svetom su odgovorni oni koji su pre}utali,pred Bogom naredbodavci.

Mrtvi se bude da bi oprostili sinovimakoji su bili primorani da ve}i deo svoga `ivotaprotavore u pomr~ini kao slepi mi{evi.

Mrtvi se bude da bi pomogli `ivimai da im zapale sve}e.Oslobo|eni mr`we, pristrasnosti, jednoumqa.

Mrtvi se bude i ja{u na oblacima.

Getsimanija , vrt

Bila je to ledina koju sam razorao i zasejao seme. Oni su i{li za mnom i gazilibrazdu. I{li su polako i ~eprkali kao vrane. Dok sam ja na krajubrazde kle~e}i ~ekao da nikne, oni su dolazili i dovikivali : "Ua! Ovaj nositu|i krst!"

@alosna je moja du{a do smrti?Zar spavate? Zar ne mogoste jedan ~as probdeti?Kome to govorim? Koga molim da bdi i moli se da ne padne u napast?

Oni do kojih mi je stalo, spavaju. I ne znaju {ta bi mi odgovorili.Spavaju i daqe i po~ivaju.

Dosta je. Do{ao je odsudni ~as,ustanite, hajdemo!

Kasno ste se probudili, prerano ste me se odrekli, tri puta, tri puta!

Ne te{im se {to }ete plakatikad shvatite {ta se dogodilo...

300

EVROPA

* * * ( Miodragu Pavlovi}u)

Razmi{qaju}i o tom slu~aju, o devojci Evropi, koju je neka druga ena, ne - Azija,obuhvatila kao plen svojim sna`nim rukama i povukla zasobom - ~ini mi se da je malo onih koji su se pozabavili tim snom, koji je mo`danagove{tavao budu}nost. U svakom slu~aju, ti ~udni snovi koji su upla{iliEvropu, dok je u roditeqskoj ku}i spavala slatko i bezbri`no, bili su ne{tosasvim prirodno, jer neobi~na ~e`wa u devojkama buja kao sok u naranxama.

Vrhovnim bogovima, naravno i Zevsu, nije dato da mogu da zalude nevinodevoja~ko srce, zato smi{qaju prepredena lukavstva. Zevs se pretvorio u bika,divnog, sa nabreklim mi{i}ima na vratu, rogova skladnih i malih, bojezlatnoùte. Na ~elu je imao srebrnobelu pegu nalik na povijene rogove mladogmeseca, a modrikaste o~i, blistave od poùde, kolutale su mu u glavi.Zavo|ewe i otmica Evrope, uverqiva je pri~a koja se ponavqa u slu~aju ve}ine{iparica.

Veoma stara pri~a kao da se dogodila ju~e, jer i danas {iparice po~iwu tako,vinu se na ìvotiwu s èqom da se provesele. Kad bik sko~i u ambis, i kadosete prostranstvo mora, desnom se rukom pripijaju za rog bika, a levom sedrè za wegov mi{i}av vrat. Pri tom prepla{eno skupe noge. Ta beznade`nausamqenost, to je ono {to tera Evropu na skupqawe nogu, na pristanak, i takopreru{eni bog postiè {to je èleo...

Evropa je izabrala tu nu sudbinu. Nije imala dovoqno hrabrosti da umre,da sko~i u burne talase. Dakle, prihvatila je trku nasilnog odrastawa ipostala zemaqska nalo`nica vrhovnog boga. Razmrskala je rogovemorskog bika, ali protiv pro{losti i rastrzanosti nije mogla mnogo.Poku{ala je da se ute{i, da zaboravi ali ni zaborav, nije {tedeo.Bile su potrebne gore stvarikoje }e potisnuti ono bolno. Prodor islama,pokoqi, verski ratovi, inkvizicija, pronalazak topova i baruta,otkri}e drugih kontinenata i kolonija,jedrewaka i parobroda, lokomotive i fabrika,bune i podmetawe poàra, nabijawe na kolac,masakri i pretvarawe miliona qudi u pepeo,rasap, |avo i privi|ewe, la i idoli,katastrofe i materijal koji je debqi odzavesa i dobro skriva od grla do tla

301

osetqivo telo. Sve je bilo dobro {to postiskujeistinu, ~ak i delo koje je osu|eno da leìu mraku, zabraweno, u pra{ini arhiva, na neodre|eno vreme.

Ne pose}ujem vi{e biblioteke i arhive, tamoje oduvek protivpoàrna za{tita neadekvatna,lica bibliotekara i arhivara su kao bradavica,kwige i izve{taji do kojih mi je stalo jo{uvek se ne izdaju, ili su zatureni. Iz kwigakoje mogu da listam ne mogu da prepoznam pro{lost.Rusaqe iz Duboke, isto~na Srbija, i drugi paganskiobredi, misterije, vr{waci devoja~ke ~e`we Evrope,kao poseban oblik pam}ewa, vi{e meni govoreo materinskom osmehu one druge ène koja jepo{la u susret Evropi i silom je povela...

* * *QUBAV TRA@I BLIZINU. A ja temeqe, temeqeStare Evrope, ili kopawe novih temeqa, Svezna~ewa.Jer, ja ne volim razgra|ivawe. Ja sam za korenitijeodstrawivawe bolesnog tkiva.Ne prikazuje se va`nost pojedinih doga|ajapodjednako jasno svima. No} je bila svetlijaod kozje dlake. Svi su spavali u ku}i ispodplanine Rtaw ~vrstim snom.

Mo`da to be{e odmah iza pono}i?Spavao sam u jednoj od soba sam i samo {to samzaspao za~uh kucawe o prozor.Video sam dve senke.Po kog su do{li? No} nema svedoka.Psi su zalajali, a zatim po~eli da cvile.

Verujem da sve ovo moè posluìtikao gra|a za roman, koji }e napisatineko drugi. Meni je dobrodo{lo kao uvodu pri~u o kr~mi ~ija su ulazna vrata,sveè ofarbana, nalik na kredenac.Moji prozori su na spratu : odatle sepruà pogled na isto i savez razvu~enijiod magle. Administracija budu}nostibi}e stvorena po ugledu na Bo ju,a Bo je Kwigovosdtvo je teè odzemaqskog, jer je duplo.

302

Ne pri~am pri~u o Srbima kao odemontiranim granatama - ja sam nasle|ete pri~e.

Osmotrio sam okolo da nekoga nemau blizini i tad sam spazio zemqucrvenu i neke rupe obrasle travuqinom.Video sam ènu u crnini sa licembeqim od alabastera. Sa detetom u naru~ju.I{la je prema meni opasana kai{em o komeje visio veliki katanac sa kqu~evimakoji su zveckali. Pri|e mi i re~e :"Video si, sad zna{!" Znam, rekoh."Ako otkrije{ tajnu, ode glava!"Ono dete u naru~ju re~e : "Laè te, ~ove~e!"@ena u crnini se naquti i tresnu deteo zemqu. Ono se pretvori u àbu i po~eda ska~e. Zatim se èna pribra i re~e mi :"Vidi{ ove rupe?" Vidim."I drugi su tu kopali, jer su verovali da }eda na|u. Tu je o n o . Tvoja sudbina jeda zna{ gde je t o , ali ne kopaj!"

Posle ovih re~i zaseni me svetlost,na mestu gde je stajala èna u crninititralo je Sunce...

10. jun 1989. - 27. decembar 1993.

303

BROD LUDAKA

*

BROD BEJA[E od ~elika i duga~ak.Wegovu ~vrstinu suu svoje vreme upoznali mnogi narodi i galebovidok je plovio okeanom, albatrosi i kraqevi qudo`dera.Duh mnogo ~ega bio je zatvoren u bocama, kao vino staro,staro stotinama godina. Jer, zapovednik toga broda,od milo{te prozvan eli~ni kapetan, od milo{te i od nau~nika akademija nauka i umetnosti,voleo je duhove u bocamaVoleo je alke, rasko{ harema i carskih protokola,ta~nost i servilnost u{kopqenih evnuha i kwièvnika,sjaj zlatnog nakita i bqesak dijamanata, riku bengalskihtigrova i slonova i cirkus sa milionima gledalaca.Alke je imao taj brod na bokovima da podse}ajuna srpove i morske mehure. I pozama{ne pacove u utrobi, {to su ci~ali i orgijali ispod ostavakrcatih dimqenim mesom, slaninom i teglama sa crvenim umakom. (Pacovi su orgijali,samo je kapetan êli~ni mlatarao rukama po slanomvazduhu, ubedqivo iskazuju}i svoje nezadovoqstvo.)

Pacovi su pojeli grdne mesne i druge rezerve,~im se brod navezao na okean, i zatim su progrizli~epove od plute kojima behu zatvorene bezbrojnei lepo naslagane boce sa zatvorenim duhovima.

O duhu iz boce koji je pokuqao osta}e svedo~anstvo,ispri~a}e ga, verovatno, jednom jedan svedok.Ne}e to biti pisac ozbiqan, ozbiqni odlaze na |ubri{te.Done}e nam svedo~anstvo jedan neznatan ~ovek,kad ne bude vi{e imalo zna~aja.Do}i }e era banketakoji sadrè tiraniju. Sa ukusom nametnutim u sterilnoj stvarnosti, u nasle|u {to {tr~ikao prevrnute grabuqe.[pekulacije }e kruìti zemqomkao jata kukuvija i gavranova. Duh iz boce }e prire|ivatipir za pirom, bankete i nepo~instva.

Ko misli da su prvi i drugi oficiri, i kapetan, izdahnuli,neka se seti èna koje su uzgajivale krupne sorte

304

krastavaca i preparirale mamutsko stopalo.Iz mora naviru jeguqe. Zlatno prstewe i narukvice i sitne ribe peska iz vodenih pe}inai jedrewaka, lete u jatima iznad poluostrva i ule}upo mraku u ku}e, u ostave, u palate,u rezidencije Tre}e Evrope. U sulundare,iznutra, kroz koje se ne moè pro}i nenagaravqen.U sulundare ~ija mo} nije u pam}ewu, ni u vrlinamaduha - ve} u vatri i sagorevawu.Oni svoj smisaopostojawa izvla~e iz vatre i dima u slovoslaga~nicamagde je svako piskaralo i trabant mogao da raspalipo wu{ci, kao osvaja~i kumbarama po kulama gradova.

Okupili smo se besni i nezadovoqni u pristani{tu.Gledali smo ukrcavawe tovara blaga galame}i.Ukrcavala su se lica koja smo u magnovewu prepoznavali.Veliki je broj ubica i neprijateqa na{ih {etao me|u nama,mi smo na{ strah prepoznali u talasima i na licimabudu}ih majstora krivotvorewa.Taj strah od toga brodane}e progutati morske dubine - on je ostao u nama,kao i napor majstora koji su stvarali ki}eni dekor palube.

PROLOG(Oplakivawe usred Mrtvog doma)

Nisam se mogao uzdràtii postavih pitawe:êmu sluè ova ve{ala?

Usred {ume, gde su se izvori prelivalii ùborili pesmu p~elama obuzetimpodizawu savr{ene arhitekture,neki qudi sa mi{i}ima boje maslinate{u gra|u za ve{ala!

Homer se opruìo - ne varaju me o~i - po poqima i uvalama,pqosnata mu glava pod kozjim vimenom, sisa mleko.Homer bi da opet opeva razarawa,jer on zna da su pevawa, besmrtnija od ratova...Homer sisa kozje mleko, kao {umska zmija..

305

U ratovima ve{ala nezgrapna nisu,u zavi~aju Homera, neki qudi, sa bradamaod srebrnog iverja podiù ve{ala, iznova.

Za Jana Ricosa.

I Pesnik prilazi om~i, po ko zna koji put,ina~e~ovek hrabar, jednostavan i nepotkupqiv,koji je preìveo mnoga smaknu}a, i svoje,video je mnoge smrti,i pusto{ Egeja. Jer ubistvom i ve{awemmu ne mogu oduzeti zavi~aj, po{to je wegov zavi~aj Literatura i Mit.Pesnik stojiizme|u Homera, koji jo{ sisa, i mene~ijem pogledu ni{ta ne promi~e,i sme{i se pogledom ve~ne `rtvepriprostim drvodeqama i drugim unajmqenimpomaga~ima, kako bi se osvrnuli na nevidqivesvedoke smaknu}a, na nas, i na nebo azurno.Kao {to je obu}ara previ{e,tako se namnoìlo i pesnika,ali oni su zabavqeni nekim drugim stvarima,i ve}ina ne}e ni sti}i da se susretnesa ratom, razorewima, Homerom i ve{alima.Oni vi{e vole iluzije, konzerviranu hranui savr{eno lepe imitacije - ne znaju}i da su onesestre smrti.U Sodomi i Gomori ne cveta poezija,ve} ne~iste svetkovine, slatko obiqe barskebiocenoze, àba i punoglavaca, jer je voda toplija od mokra}e. U toj toploj bari vladajedna carica - [tuka, a ve}ina pesnika,ako ih nije progutala ve} {tuka, bori se za priznawa u mra~nim salonima gde se jeftino kupuju qudi sa talentom, podupira~i svih sorti...

Dovoqno je za jednu zemquda ima samo jednog Homera i Jana!

Jer {ta bi bila Gr~ka bez Jana Ricosa?Arena arlekina i publike - carstvo opusto{ewai trihinele! Stihovi su veza sa bogovima

306

i vremenima, sa Padom i dvotaktnim motorima,sa govorom maslina i parobroda,sa cijukom tek oko}enih mi{i}a.

Homer je zapo~eo jedno pismo,Jan Ricos je utisnuo na wega pe~at.

7Dr`e}i se qubavi, i staraju}i se za duhovne darove,prorokuju}i, govore}i jezikom ne qudima no Bogu (jer niko ne slu{a, a on duhom govori tajne),,govore}i razgovetnim glasom i jezikom,pazimo na vetar i wegov pravac, jer su dani zli.Poznajmo {ta je voqa Bo ja i koga nadgledalisi~ji rep one zvezde od sino}.Jer vetrova ima mnogo, kao i jezika.(Jezici su znaci za one koji ne veruju.)Vetrova ima mnogo, i oni smu}ujumolitve i svedo~anstvo savesti na{e da smou prostoti i ~istoti Bo joj a ne u mudrosti telesnojnego po blagodati Bo joj `iveli na svetu, a osobitome|u rasejanim ~itaocima i salaukovinom...

Dati su nam duhovni darovi razli~ni,ali Duh je jedan. I razli~ne su duhovne sile, ali jejedan Bog koji ~ini sve u svemu.U svakome se pojavquje Duh na korist...Jednome je data Duhom re~ premudrosti,drugome re~ razuma, po istome Duhu.Tre}emu vera, tim istim Duhom, a ~etvrtom dar isceqivawa,po tome istome Duhu. Petome da ~ini ~udesa,a {estom proro{tvo,a sedmom da razlikuje duhove,a osmome razli~ni jezici, a devetom da kazuje jezike...Koji se staraju za ve}e darove, wima }e jo{ boqi putbiti pokazan...

Izme|u letweg podneva i usamqenih stabalana proplanku na bregu,izme|u zenita sunca i belih truba tatule,titra carstvo ]esara - ne stihovi Oktavija Paza,

307

ni najboqi stihovi Ungaretija.Osobito miri{e vrbov list, cvet paviti.Video sam mnogo toga, u pravo vreme( izvor Rajne, Nevu i Petrograd, nali~je Amerike).Upoznao sam ~ekawe, i nokte koji su grebali ~ar{avu traèwu pravog izraza, zgu`vanost pred Istinom,sklup~anost mr`we, let leptira, p~ele koje milepo qubi~astim cvetovima boce, korova krajputa{kog, patke koje plove kristalnim jezerom i skrivajuispod masnih krila samilost prema pesniku , koga je prva qubav "{utnula", kao de~aci loptu...

Deca ne razumeju, ne znaju i ne mogu shvatitiveliku podvalu. Kad budu shvatila bi}e prekasno!Ne pridavqujmo savest (sva sredstva nisu dozvoqena!),ne pretvarajmo neustra{ive mladi}e u ovce.Odsecimo svako veliko drvo razgranate kro{we,ako pod wim planduje budu}nost.

Usamqena stabla na proplanku na bregunisu sama onog trenutka kada smo ih obuhvatilipogledom i udubili se u wih.Na drugom nevidqivombrdu neko te ~eka, an|eo ili pastir zami{qeni.Zapevaj na sav glas, ohrabri ga, dovikuj, dozivaj -mo`da ~itavog ìvota samo na to ~eka. Iako je sve do ovog ~asa, kao vrgaw qigav od ki{e,trunuo - zapevaj!Poqe ima u{i, {uma ima o~i.I one vole pesmu, qudski glas, i krik. [uma je drhtala slu{aju}i je~awe rawenog.Ili onog koji je pu{io posledwu cigaretupred streqawe. [ume su se nagledale i naslu{ale uàsa. I okrenule se sebi.Postale neprohodne. [ume su zapamtile sva{ta,pre nego {to su postale tako usamqene i odbojnemr~ave. Nasuprot pravih {uma, postoje one la`ne- pra{ume falsifikata! Ako nikog drugog nema,osim Potemkinovih sela, pevaj na sav glas,jer su provincije zaboravile pesmu,a sela jednostavnost, pobo`nost i Boga.Razveseli podozrewe i sujeverje one ju`ne zvezdesa lisi~jim repom. (Ne vaqa da gleda{ u wu, kaù.)

308

9JAVNA BOLEST VEKA zahvatila je sve,ne samo one gomile u gradovima i pristani{tima,ve} ~itavu pu~inu, i one koji su podlegli neizbe`nom uticajuo~aja vremena i groznih hronika, i one koji podvla~e crtu, zaista,shvataju}i sebe, Hamleta : " Opasno je kad se slabi} utakneU gnevan dvoboj mo}nih protivnikaIzme|u zamaha, me|Ä vrhove ma~a".To {to poneki jo{ mogu videti jesu le{ine qubavi,le{ine epohe. Lepa vi{e nije, od kolektivnogpoleta je usahla... Bolest o~aja je vrsta bunilamladih qudi i èna i jedan od na~ina da se izruguju slavi,religiji, qubavi, svemu na svetu. Mnogi nalaze uteheu tome, ne znaju}i {ta da rade. Veliki je komfor bitijo{ uvek mlad i naivan, i smatrati sebe nesretnim( nesretni su prazni i mu~i ih ~amotiwa, i na hiqadepodleù stra{nom `rvwu koji ih mu~i i du{evnoiscrpquje - razbludnosti, jednoj od posledica na~ela smrti).Nije istina u bogatstvu, ni nije sve ostalo san.Nije istina u zaboravu, i nije sve ostalo san.Na o~aj se nadovezuje ravnodu{nost.Revolucije su uzdigle tirane i upropastile narod.Svaki vek ima svoju bolest, a Dvadeseti rak neizle~iv.O tome i najve}i pesnici podmuklo }ute, ili cvrku}u.Da bi se napravila uspe{na karijera i stiglo doakademije - {vedske ili neke druge, treba platitiveliki ceh!

Najve}i pisci jedne epohe }e biti zaboravqeni,jer su kao i politika, kurve{tija, kona~no uhva}eniin flagranti . Tako se kurve brane na Sudu , kao od qubaznika :"[ta ho}e{ od mene?" I posle male pauze : "Pusti me da otplovim, na BRODU LUDAKA u Nedo|iju, ili me ubij!...Izdala sam te, izdala sam i druge, milione! Lagala sam te, varala,ali ja te volim i ne mogu bez tebe!"Pogledah je. Kako je bila lepa!Celo joj je telo treperilo.Iz wenih o~iju, zamagqenih od qubavi,izbijala je silna razbluda!Su{tina ove lepotice je - LA@!La voli Evropa i ~itav svet.Nicale su nove laì, odurnije od starih.

309

@ena koja ne voli je nemilosrdna!Re~i, ~ak i kad su nerazumqive, ponekad moguda pomognu, da upute...

Brod na moru, misterija na planini!Zaplovio je brod, i mo`da neki ~ovek,svedok, prislu{kuje kako se u wegovom opustelom srcu razleè jeka biv{e kolektivne romanse.

Na ovom svetu ima barem nekoliko svedoka koji imaju mnogo prijateqa,ali wihova patwa nema prijateqa.

Zar je to brod, zar nije olupina?Zar nije istorija misterije koju sam upoznao,proìveo? (Wezine su tajne prili~no stra{ne,wezine sile vrlo velike, jo{ vi{e zgu{wavaju pomr~inu koja nas okruùje)

Znamo li sasvim pouzdano sve?Moèmo li potvrditi?

*

ÎJI je taj brod {to se otisnuo ispred na{eg nosa?

Zar sve nije bilo samo varka?Zar je brod zaista otplovio?Taj brod nalik na suvo hrastovo stablo, {upqe i nastawenozmijama jednako spremnim na ujed i na parewe.Brod nikud ne odmi~e, usidrio se u na{im srcima.[to je daqe odmicao, wegov tovar je postajao sve teì,a misterija sve ve}a...

A Hijeronimus Bo{ video je, da onaj Brod ludaka *koji smo ispratili ne moè daleko i on sevra}a - i na javi i u snovima - kao fatamorgane.U takvom smo brodu silovali jedni drugegovore}i silne fraze, upotrebqavaju}i jakeizraze i nikog nismo ispratili...

* Brod budala (oko 1490) . Drvena tabla.5, 78 h 3, 25 mHijeronim Bo{ , 1450 (?) - 1516.

Motiv gluposti predstavqen je ovde brodom punim veseqaka - temom vrlouobi~ajenom, naro~ito u kwièvnosti petnaestog veka - a povezan je sa savremenomsatirom o pokvarenosti sve{tenstva.

" Kompozicija spada me|u prili~no rana umetnikova dela ; to se moè videti

310

ne samo po stilu, ve} i po relativno jednostavnom alegori~kom zna~ewu, koje uBo{ovim delima tokom vremena postaje sve sloènije i prepuno li~nosti.Iznena|uju}e je do koje je mere on oslobo|en ikonografske tradicije. U ovomupadqivo uzanom, vertikalnom okviru, zbijena grupa qudi u dowem delu punomko{marnih slika, zastra{uju}ih oblika i ekscentri~nih simbola, pokazujekarakteristi~ni horror vacui mnogih umetnikovih najpoznatijih dela, kao {totako|e pokazuje wegovo tipi~no svesno iskqu~ivawe iz fizi~kog prostora tre}edimenzije i vizuelne perspektive. @bun koji pucketa od svetlih varnica izdvajascenu i zatvara je, dok se ona pewe ka prostranoj gorwoj zoni (gde su pripoveda~kii simboli~ki elementi tako re}i nepostoje}i) i ponovo ustupa mestoveli~anstvenom prizoru vazdu{astog, dubokog i prostranog mora. Prazan, miranzalazak sunca, obliven zlatnom svetlo{}u, pobu|uje misao na ve~itu lepotu svetaoslobo|enog prisustva qudske gluposti i haosa " (v. u kw. LUVR, Beograd, VukKaraxi}, 1970, str. 148 - 150) .

U detiwstvu sam, na obalama zlatnog Peka u vreme kad zalazi sunce, ne jednom osetiove~itu lepotu sveta oslobo|enu prisustva qudske gluposti i haosa.Kasnije, kaomladi}, kao ~ovek, a naro~ito onda kada sam po~iwao kao pesnik,suo~io sam se sa svetom,zarobqenim od pamtiveka, okeanom qudske gluposti i haosa.Kao student, u Concordu,shvatio sam (~itaju}i Emersonove OGLEDE) (daleko od rodnog kraja), da u prirodipostoji "neka podrugqivost, opsena, {to nas zavodi sve daqe i daqe, a ni do ~eganas ne dovodi - ne drì re~i. Sva obe}awa prelaze izvr{ivawa. Mi ìvimo usistemu aproksimacija. Svaki ciq ukazuje na neki drugi, koji je tako|e privremen.Nigde nema krajweg ciqa ili uspeha. Mi smo u prirodi, ali nismo u wenom stawu.Glad i è| gone nas da jedemo i pijemo. Iza vina i hleba ostajemo , i ako seèludac napuni, gladni i èdni, ma sve to priredili. To vredi i za sve na{eve{tine i sva izvr{avawa. Na{a muzika, poezija, pa i sami jezici nisupotpunosti nego samo poticaji..." Da bismo saznali mnogo, ili {to vi{e, potrebnanam je perspektiva. Kao {to je zna~ewe vise}ih vrtova, ostrva, letwikovaca ikitwastih ograda, da podupiru nesavr{enu li~nost wihovih vlasnika svojim sna`nimu~e{}em, ili prisustvom, tako i slika, ili simbol BROD LUDAKA, ima svojezna~ewe, doslovno i prenosno. U povesti ovog okruglog sveta, obavijenogtajanstveno{}u, pojavquju se povremeno BRODOVI LUDAKA, iako gledalac ne moèprozreti tajnu - tajnu tih brodova i sveta.Svet ima svoje epohe i istoriju, ~ak postoji i"svetiwa istorije", ali treba jo{ jednom podsetiti da je "ro|ewe pesnika najva`nijidoga|aj u hronologiji. ôve~anstvo i ako, tako ~esto prevareno, jo{ ~eka da mustigne brat, koji }e ga sigurno povesti k istini, dok ta istina ne postane wegovasvojina".

Ova kwiga se mora i moè meriti merilima ve{tine s kojom je pisana. Pesnikju je pisao stav{i uz najsilnije uticaje sveta, èle}i da bude prakti~na i moralna, dastupi u dodir sa save{}u, da u siroma{nim i uspavanim masama pobudi ose}aj, da seona i wima obra}a glasom uzvi{ene radosti. A eventualni ~italac }e se uveriti,~itaju}i je, da li je ve{tina dostigla stepen svoje zrelosti. Kad pesnik moè da pi{esve, o svemu, za{to da pi{e koje{ta?Postoji progres du{e, i u wega se moramo pouzdatido kraja. Ono {to je u srpskoj ili balkanskoj poeziji bilo lepo i primamqivo, treba imora da se zameni i istisne samo ne~im lep{im i tako daqe sve lep{im odlep{ega do u ve~nost!

311

LEGENDE O RAMONDAMA I RU@IÂSTOM PESKU MESEÊVOG SMAKNU]A

*Zavese vremene se dobro drè, ta plu}nakrila poro~nog sveta, iako su dodu{ecrwe od marama oàlo{}enih seqanki : kogaàle? koga skrivaju? Sad, kad se Vi|ewestvrdwava u dijamant, i sijaprema Budu}em, usred sivila proteklog vremena?Skrivaju zlatnu ìcu, jezera i ku}ice naobalama, dimwake i sede glave.Sudove sa te{kim poklopcima u kojimavatra podgreva temperaturu vode ime{a jediwewa soli, zlatnog peska .

Iz {upqina Meseca koje me posmatrajunetremice, ukazao se ~ovek sa jare}im telom.Zaigrao je pred na{om ku}om, tresu}i seu suzama. Nisu ga sasvim potro{ilezavrzlame iz pomr~ine, iza zavesa.Orgije na peskovitim dinama pustiwaovalnijih od jezika. Sme{io se vragda smo mu videli penu iz usta kako curi.Hranio se zavesama vremena; otkrivaju}iu pozadini lica koja zaboravismo. Tutkao nas je na wih. Boqe bi bilo da i ovaj vragumre jer }e i istinu pojesti na kraju.Otvorio je pukotine u planinama i ugqenokope, ukrstio vetrove sa ~etiri strane sveta, da bi promaja stiglalagano i sigurnije od mrakau najskrovitije odaje : dugo }e da nas izjeda u wima, ima vremena napretek!Do{ao je ne~isti vrag , sa nama zbija{alu; sa samog vrha onog {to smomogli videti, i skotrqao na naskao lavina. Ali vraìje kotrqawe nije bilobolno, ve} na{ strah - bezrazloàn.Pravi neprijateq je ~u~ao u na{im glavama.I on je krpio zavese vremena, kao paukmreù : zavese su bili najja~e tamo gde su bile postriène kao livade, nakostre{ene

312

i ukru}ene... Zavese vremena su za na{e ukuse bile mrtve stvari, i naduvale binam stomake da smo ih oprobali.

Video sam kako rukama povla~imkrajeve zavesa, kao u kakvom provincijskompozori{tu ; iza ne be{e vrag, ni pozornicakoju mi{qah da poznajem, ve} {upqinaribqih usta : opipah jojuzdrhtale mesnate vilice... Vrag je osetio gor~inupojedenog kad sam ga poveo na sune}ewe.Ostao je bez trepavica, i bez obrva , tuàn.

Zavese vremena, gvozdene zaveseiza kojih junaci neimenovanih pripovetki provode ~itav vek, nalik na obi~ne tifusare,mu~eni najko{marnijim privi|ewima, ne mareza zavesu, pred kojom {ene i kle~e gre{nigodinama, op~iweni ~udima masovnehipnoze, uìvaju}i u ~udima umetnosti podlosti.U vangli wihovih bezbrojnih srdaca, odanihsamostanskoj tiraniji, u{tavqene su koèzavesa, ovaca i stada koja su uzgajali umi{qenihorovi carinika i svetle daske prefekture.Uobraènost i katarakt pozdrava, izgovora.Bol }e mi ìvot baciti u naru~je - kazao jevrag - zadatak mi je da izdrìm poravnawaza sve za {ta sam sumwi~en. Za{to ba{ ja?Zato {to nisam umeo da gazim biografijei {to sam se zaustavqao ispred lokvi krvitraè}i odgovore .

*Ako poezija nema za ciq prakti~nu istinu,onda ne izraàva odnos koji postoji izme|uosnovnih na~ela i drugostepenih ìvotnihistina." Poezija ima teàk zadatak.Ona se ne me{a u politi~ke pokrete,u dru{tvena ure|ewa, ne pravi aluzijena istorijska razdobqa, na svrgavawe vlasti,na ubistvo kraqeva, na dvorske spletke.Ona ne govori o borbama koje ~ovek ponekadvodi sa samim sobom, sa svojim strastima.

313

Ona samo otkriva zakone na kojimapo~ivaju teorijska politika, svetski mir,Makijavelijevi napadi, papiri}i od kojihse sastoje Prudonova dela, psihologija~ove~anstva." Kada se ~inilo da su menapustila vi|ewa na kojima sam se razvijao, to je bila samo prolazna malodu{nost.

U odanosti Istini jedino su moje kostiopstale. One su se pokoravale visuqcimamesa. Mera za kojom tragah u kostima je,u kwigama pisanih rukom drhtavom, ~ije su stranice kao upaqena kesa srca.Istorija postoji u razja{wewima,u meri onih koji dolazepripravni na sve {to se moraizdr`ati. U bezbrojnim kwigamaispre~ile se carine vremena, izvrdavawa :ju~era{wa tuma~ewa, koja nisu zbrisana,iako su temeqno osporena vaqanim argumentima.

Poezija ne robuje ugovorima,ni qubavi ni ironiji, ako se ~eli~e u nemo}i.

Savremene pesnike koji suzloupotrebili svoj razum zaboravi}e prvaPoezija! Moja su{tina je radosno razapetau kostima, koje }e posle pola milenijumadobiti boju zlata. Jer kosti su dugove~nijeod kwiga uredno slo`enih na policamaporodi~nih biblioteka.

Kosti su na{i spomenici, a ne kwige stihovi koje ispisivasmo po diktatu vraga i zavesa vremena. Na mogili, gde su revali kaomagarci, bageri, otkrile se bele kosti~uvene imperije, za koju sucarevi i podanici, vojskovo|e i dvorskipesnici verovali da }e potrajati dokraja sveta. Video sam crno masnomeso zemqe, kako se uglavilo u svaki zglob.U ~vori{ta modrija od muhora : poezijakostiju i beline je svuda. Upoznao sam

314

uhrawenost savremene poezije : uhrawenostugojenih ptica pred zimu, kojima }e samojedan zamah se~iva prerezati vratne ìle,video sam da ne}e izdràti udarac i nastranost drobilica, ma{inizacije...

Pio sam iz lobawa starih nekoliko milenijapozla}enih zlatno vino mraka iprepreka duhove osamdesetak i{~ezlihnaroda - boqe mi se nije moglo pokazatiglupo i samouvereno samopouzdawesavremenog, zasi}enog ~oveka i èstinabogomoqke koja guta mu jaka.Epoha je samo uzdah istorije, vaskolike,sredi{te lobawe zna. Ovde moè mirnijeda se razmi{qa o nebu, i popu{tawuobi~nom, i o maloj specifi~noj teìninajuzvi{enijih ambicija epohe!

Drìm lobawu u ruci i upijam seu wenu belinu, kao arhelog nad predmetimaizva|enim iz grobnicatribalskih kneèva ; po~eli suda mi se pribliàvaju stihovi kao senke.

U kostima trepere magneti, u kostima~uh praoca, galami kao anti~ki ratnik,tribalski trgovac, iz wega kri~elabudovi upregnuti u lake dvokolicei sedam bogova. Prepirao se èstinompraveli~ine sa nepravdom i{~ezlih svetovai neredom istorije...dok slu{ah govorvekova i kostiju, nepoznatih lobawa, i rupakoje su u zemqi na~inili pali meteoriti, ~ini mi se da izlazimiz ropstva vremena i tela, da doseèmjasno}u zvezda vedrih jesewih no}i!...

Poezija ne ~eka vragove , ni da neko povu~ezavese vremena! Ni da goli{avi pti}iu gnezdu dobiju perje. Ni velikog~ista~a pra{ine i ustajalosti. Ona je ~ista~!

315

A poneki dobar pesnik, ~eka sve to skupaodjednom. Najboqe prilike odjekuju svudakao hu~awe {ume ~itavog ìvota ; zvukoviprirode, vatra na kojoj sagoreva otpad ...

Spomenici potvr|uju ni{tavilo i korakebiv{ih qudi; oni kriju prevare kojimaPoezija i kosti nisu skloni.

Poezija ni{ta ne ~eka, znaju}i od po~etkada se ~ove~anstvo na~ekalo : sramota ~ekawaje uneredila svet, kao i sujeta razmetqivih!

êkawe nigde nije stiglo niti }e ikadaupoznati najmra~nije kutove, alhemi~arskaume}a, ne govori ni{ta. Porobilo je lewequde i narode sklone kultovima smrti.êkawe je magacin pun upropa{tenihre~i. Oglasio se iz wega ~oveksa kosom ùtom i krutom kao zrela ra .Stra{an ~ovek, naslu}ujempo glasu, deklamuje muke da ih ~ujemo,da {uma ~uje zadatak ìvog hri{}anina.Pawevi {umski crveni i crni, i [ekspirga ~uju. U ~ekawu naviknut kao kakva tetkakoja se upla{ila Dela i suza. ôvek uo~qiv,zapeo je iz glasa da ga svet ~uje, vidqivii nevidqivi, pokopavaju}i bedu i besnilou pam}ewu nara{taja. Oni koji su ga~uli : beè niz drum,stranputicama i pozivaju u pomo}~uvare reda, dosadnije od koza.Niko i ne pomi{qa da za|e u zavi~ajcrnih labudova, ~uvari reda se~uvaju ìvog blata i peska!

Svetska poezija nije kao svi drugikoji ~ekaju, evo, dve hiqade godina ve}!

Ne}e zaustaviti stra{nog ~oveka ~uvarikoji iz oru ja pucaju u vis!

ôvek iz mo~vare se ne ~eka u zasedi,

316

jer on je duh nastradalih.I on dolazi neprimetno, kao sumrak,u sumrak, ne kao sluge tiranina.Wegova ù~ ima snage za stolom obe{~a{}eneprirode, kao mirisi prènih riba na stolovima pod hrastovimana neobuzdanim seoskim svetkovinama,i kao mutno vino, koje je napraviood zamu}ene barske vode, po kojoj plovemrtvi insekti sa tvrdim krilcima,bele rade, i masni preliv nafte.

Tako i poezija, kao barski ~udotvorac,od ni~ega stvara pitko pi}e.Ne pretvara vino u vodu, ve} od voderadost za one koji vas vek provedo{e u ~ekawu.

*Koliko ih je razumelo krik, koji se oteo,pre devetnaest vekova, pre devetnaestdecenija, pre devetnaest godina,{to upozoravao je na opasnosti i napukline,sru~io se iznenada na nara{taje i pojedince,kao vetar koji je doneo papirusa gomile ?

Jeste li ~uli bolan pla~ {ume?Ili umirete u zanosima krvi i topliniparewa? Koliko ih ~uje taj krik?[to se razleè devetnaest dana?Devetnaest ~asova? Krik preìvqenog?Krik izvora iz koga oti~e molitvauskr{wih pesama? Iz utrobeposledwe re~enice. Krik praìvotiwe{to neprekidno propada u dubinu bezdanai uzrujava jata vodenih mehuri}a, u crnom trupuokeana. Ko ~uje krikove istorijeunutra{weg taloèwa, nesavr{enog egoizmaudvoje, himne opasnih litica, cepawe belihi slanih stranica svezaka, sru{enih bogomoqa,pobijenih i nedotu~enih pasa rata, muqa{to se sme{ta na divne padine planina,preko kostura, taj je blizuobnove blaga Boìjeg, naroda. Jer krik

317

prostog ~oveka {to poraz najboqe umeda izrazi , bez cifrawa i ukrasai pleonazama najboqihpesnika, dovodi u ravnoteù prvotno materinstvo i zanat drvodeqe koji je obrao kajmak u svom zanatu pre nego {to jeosedeo... Krik jednog prostog ~ovekalomio je ledene bregove i sante iuzvisio nepoverewe ; u po{tewu goriistrgnuto... O oru ja, i ~aure besmislasvuda razbacane! Va{ krik se najdaqe~uo, u te{kom dekoru poslanstava iobraza tvr|ih od |onova. [kolovanida izvr}u ~iwenice, opsednutikristalnim peharima i mrtvim stvarima- ulaznicama za va`na mesta, gde sesu{tina krika ni{ti, i sirovinedonete sa planina preko dalekih morapustim putevima skladi{te i ~isteod porekla, od izvora : Krik to ostrvosvetlosti i isku{ewa, ne moè bitisasvim ugu{en, poni{ten kristalomi apetitom {to udara u zube, o samu gle|.Izvor krika povra}a plavetni talogfresaka i neprekidne poqupce mrtveVenecije, prodorniji od vojnikapu{tenih na odsustvo. U ve~eridok se dave kostima prènih pili}ai riba, buradima vina i piva, u prilozimatrava i za~ina, i onaj {to je ubitci ostao bez ruke, koja ja ulazilau meso tu|inaca, u meso moje, vojnicijedu i napijaju se da zaborave pe~ate prekokojih pretr~ava svetska i regionalnaistorija, na vetrometini, zemqu sapotocima u kojima se jasno ocrtavajudimenzije stvari, gde su linijeposred trbuha rakova i riba, bile ta~navaser-vaga. Zemqu gde obitavajudve ptice sa istrgnutim sabqama,kqucaju ikru i dobro se ose}aju mrtve,beqe od Alpa... Jedan jasan potok ùboripreko kamenova da se ulije u reku,

318

a ova daqe u jo{ ve}u, koja je u sebi sabralana hiqade potoka i stotine reka : ona seuliva u more : u dubinu hri{}anskihpretpostavki. U manastir velelepnio kome smo mogli da slu{amo predawene da ga i vidimo, mi ugra|eniu harmoniku vremena, na kojoj su uglavnom svirali netalentovani ,stvaraju}i neharmoni~nu kakofoniju~iji je smisao, izgleda, da krikove nadja~a...

*U nebu,gde se preme}u oblaci -glomaznijem od budisti~kogstomaka - opazio sam stepenice, {to vodeuvis - prema Platnu budu}nosti, na kome suislikani pome{ani motivi civilizacija,vera, krikova i karikature Zavodnika...Platno nije dovr{eno; istorija i tragedijasu u oblacima kruìli kao te{ka dropqa,nenaslikane, neuhva}ene : i u tom smisluono {to se iz ~asa u ~as moè videtina te-ve ekranima od Wujorka do Tokija,od Sidneja do [tokholma, imalo je ve}uspecifi~nu teìnu : ekrani su pokazivalizajedni~ka grobqa, i stravi~ne slike sugovorile uverqivijim jezikom odpropagandista sa Zapada, Istoka, Severa i Juga! (...)

319

MMILORAD J. MITROVI]

Isto~na pri~a

O, ti ~udna pri~o iz prastara doba,Ti varqiva pri~o, ja te dobro znam :U tebi je svetlost kojoj ravne nije,I san, mrak i tama, {to }e sve da krije,U plamenu srce, a u srcu kam.Jo{ nekada davno, u detiwstvu mome,Ja sam tebe pozno ko u nekom snu :I gradina rajska preda mnom se stvori,I vilinska pesma po~e da se ori,I biserni potok zaùbori tu.I ko mladi} posle ja sam tebe ~ito,I slika se smeni : I prorokov sinO carevoj k}eri preda mnom je snivo,I za o{tru sabqu ma{ao se ìvo,Il sam opet slu{o slatki gugut win.Sad te opet ~itam : AlÄ {to ~itam daqe,Ja sve mawe pojmim : {to je smiso tvoj;I nejasna tuga u srcu se budi,I umorna glava pada mi na grudi, -Pri~o, ~udna pri~o, ti si ìvot moj!

* * *Vojislavu

Daleko, daleko da mi je da beìmU predeo neki, i sam ne znam kuda,I pod jasnim nebom i zracima sveìmDa se tiho gubim ko ledena grudaPod prole}nim dahom... Ja zami{qam sada:Ko jelova {uma nada mnom se ni{e,[umi pesma gorska, a kroz li{}e padaZrak rumen i zlatan od sun~ane ki{eI nad travom lebdi... I po kraju celomCve}e ne{to {ap}e sa suzom na licu;A i ona tu je, u odelu belom,

320

Pored mene kle~i i posledwu ìcuSa uzdahom kida. A ja mrk i ledan.Moj se pogled diè gore, nebu, vi{e,I pod nebom gledam na dah plavi jkedanI umirem tako tiho, tiho, ti{e.

DANICA MARKOVI]

Letwe ve~e

Kad zrikavac u ve} zreloj i visokojTravi svoju pesmu zapo~iwe davnu,Bude}i vidika uspavani pokojMelodijom drevnom po potesu ravnu;

I s dalekih poqa po~ne da se dièMirisava vlaga u magli~ast veo :No} prozirna, plava izdaleka stièPuna tajne ~e`we, tamni oko ceo.

Nedozreli je~am svitwaci oble}u.Prepelica negde u ìtu , daleko,Za~uje se kad{to. Po livadskom cve}uMese~eva svetlost preliva se meko.

Pod misti~nim snakom srpastog mesecaTajanstvenom snagom kao da oìveMoje ma{te bude pokopana deca,Me| zvezdama gore, nebom od kadive.

Pa kad na seoskom usamqenom putuDivqi lave pasa iz misli me prene,Moji snovi davni u tome trenutuS eternih visina sme{e se na mene.

Doìvqaj

Vasiona je postojbina du{e moje,Sunca daleka meni farovi su,I svetovi svi, {to se nedogled roje,Duhu i umu mojem doma{ni su.

I simfonija ~arna, kosmosa beskrajnaPesma je srca mojeg {to preliva;

321

I svih vekova svetla u meni je tajna,[to maglom smiso ve~na Boga skriva.

Tamo, gde nikad vreme postojalo nije,Bi}a je moga kolevka ~udesna.I refren ~e`we, kojim svakÄ moj damar bije,Odjek je zvu~na prostora nebesna.

I tamo ma{te moje àrko je ogwi{teI misli moje zavi~aj blistavi,I gostoprimno, drago, dobro uto~i{tei sve utehe i svi zaboravi.(....)

TODOR MANOJLOVI]

Iz dnevnika

Zabeleì}u jo{ i smirenu jesewu no}izgubqenog i lagodnog lutawaDu glomaznih skorojevi}kih palataI sumornih zaboravqenih starih uskih plotova,Po {irokim bezbojnim novim ulicamaI pokuwalim pustim soka~i}ima,U ~ijem se tada mestimi~no pro{aranomIsprekidanom mraku titralo, kriloMnogo neobuzdane ~udne poezije.Na afi{ama i firmama bile su ispisaneFantasti~ne pesme i kabalisti~ke re~iKoje smo domi{qanski vezivali me|u sobomI sa zvezdama iznad nas.

Jer zvezde su nam bile sasvim bliske,Visile su u grawu jo{ zelenog drve}aI padale su ~esto kao vatrene {i{arke,Negde, niz horizont od crne kadife.

Duìnu ulica i zaspalih poznih ~asovaKratili su na{i razgovori i }utawa,Iz kojih su iskrsavale trenutne nove zvezdeI no}ni leptiri sjajniji, lep{i od onih[to su lepr{ali oko sijalica.

322

tako smo i{li dugo, dugo za vremenom[to izmi~e - i hvatali smo za krilaI{~ezavaju}e trenutke; naposletkuU setnom svetlu sivog praskozorja,Dràla je jo{ samo ruka ruku,U znak zavr{etka igre i opro{taja.

(...)

Brazda

Svaki od nas povla~i, urezuje(O, sa koliko gr~a i bola ~esto!)Po jednu brazdu u duhovni prostor,Jedan nevidqivi zrak -Koji }e vaqda imati da zasija,da zaplamti jednom kada se rujne i ùte ruèSmiraja survavaju slavno u sutonI na modrom purpuru neba zasvetle jasnoVasionske ta~ke bezbrojnih zvezdanih jataI o{tro usplamtele mislene niti;Ceo jedan ~udno izukr{tan,Ispresecan zaslepqiv geometrizam[to ne moè da zra~iU tupom svakida{wem svetlu.

Na tamnom purpuru no}i ogwene brazdePostaju jasne, odaju svoju tajnu i smisao :Blistava alemska mreà, u kojoj se hvataju,Kojom hvatamo i raspore|ujemo neumornoZvezde, sazve`|a i onaj deo beskrajnostiîjim se dahom i plamenomNapaja i rasvetquje ~arobnoOvaj na{ sku~eni turobni ìvot krvi i zemqe.

(....)

323

SIBE MILIÎ]

KWIGA SA SEDAM PEÂTA(îtaju}i Apokalipsu)

SAN SVEMIRA

Legoh na no}no poqe, usred mirisnog cve}aI sna rukama ne`nim zatvorih svesti vrata :Saznati {ta je tajna, zagrobna, ve~na sre}aPomo}u sna dobroga, najblièg smrti brata.

Al za{to san da nije najverna smrti slika?O, koliko nemira sa one strane svesti!U snu, iz svega biju hu~ni potoci krika,Svemu okolo mene san nosi bolne vesti!

Nit trave sawa srpa mese~evog se~ivo,Deblo zmajevski plamen {to ga ni{ti do praha,Ptica krvavu strelu neodoqnog zamaha,Ruà slomqeno srce, bolno, neizle~ivo.

Leptir sni da ga juri bezbroj mirisnog cve}a,A krin da ne}e nikad dosti}i ruho cara,More da je poqana s bezbrojem ~etinara,êmpres da je ogromna, zga{ena, crna sve}a,

Jagwe zaludnu `rtvu vrh la`noga oltara,Galeb da ga ubije strela plamenog sunca,Oblak da zalud ~ezne da se jednom odmara,Dolina da joj preti teret gordog vrhunca.

Zrno peska sni da je svr{etak jednog sveta,Koren da je nesti`no srce hraniqe zemqe,Izvor da nije konac svake plamene èqe,Otok da nikad ne}e pu~inom da se {eta.

Ribar sawa strahotne ~equsti gladnih riba,Teàk da biva grozdom biblijskog Hanaana,Devojka sawa cvetak, u kolevci ga ziba,Mladi} gine od zmaja sred pe{terskog mu stana.

Suludo, u snu, kruè sazve`|a mnogobrojna :Plameni monogrami bogiwa i bogova,I sniju da su stra{na, vatrena kola bojnaS kojih prele}u strele snagom svetlih lukova.

A ja, leè} bez svesti usred no}noga poqa,

324

Snivam da se pretvaram u ovaj nemir sveta,I dok se, prut tanani, prelama moja voqa@ivim ìvot pun straha svih bi}a, svakog cveta.

Beskona~nost

Na brdo peo se ~ovek.

Najvi{i vr{akbe{e stra{no visoko;izgleda{e mi:ovaj }e peti se dovek!

Na brdo peo se ~ovek.

Ali, {to je vrhuncusve bliè i bliè bio,on be{e sve mawi i mawi.Najednom nesta......i tek kad stignu do vrha,ja videh:jo{ jednu ta~kicu vi{evrh onog visokog mesta...

...A onaj?

Svu stra{nu beskona~nost neba!

RANKO MLADENOVI]

Zvu~ne elipse

XVI

Svu du{u no}as u bezdan sam pono,i sve me zvezdehvataju za ruke.Pretvorili me duhovi u zvuke.I dok u menipiruje zvuk bono -Ja qubim tvoje o~i , vasiono!

I svaku zvezdu sa poqupcem sru{im,u beskona~nu

325

lokvu mojih snova,i na posledwem zvuku se ugu{im,na kom se za~nuose}awa nova,

a s wim i pesma razni}ena ova:jer sam je tebi,samo tebi pono,o, moja kobna, sveta vasiono:

Al sto vekovakada za mnom minu,ti tada ìva jedina od svih,negde u visinu:

dovr{i moj stih!

NENAD MITROV

ODA SILNOME NI[TA

(.....)Zablude sam pio iz otrovnog studenca

ume{nih mudrolija Lametrija, Hekla,dok se apsurda bqutavog nisam quto zgnu{ao;tek posle svega toga, tebi sam u trag u{ao,poznao da si ti ovoga sveta kvitesenca,iz utrobe da je tvoje kozmi~ka lakrdija potekla!

Celi cirkus stvarnosti podru~je je tvoje vlasti.Sve {to se u wem preme}e, ludi, pla~e, ska~e,sve se migu tvojemu nesvesno pokorava.Sva dela nam i te`we, strasti, patwe, slasti,tvoj tajni pe~at nose i samo tebe zna~e,gorda, pusta silo, savr{eno - slepa!

Ko tvrdi da te nema, o kako li se vara!Ta, gde god ima vremena i prostora, relacija,jedinki i tela, mozgova i ~ula,gde god ìvih lutaka kovitla se gungula,sve se to iz bezdanoga tvog rezervoaradiè kao puka tvoja emanacija.

326

Pa evo, i ja ti se klawam i metani{em,ti svrho svih pregnu}a, na~ela svih na~elo,ti jezgro svakoga zla i smisle svake sre}e!Al' i tvom veli~anstvu moram donekle da mani{em:i od tebe, mo}no Ni{ta, ima jedne mo}i ve}e,{to te ne pripoznaje, ve} ti odoleva smelo.

Du{a!Cvet {to je nik'o sred zvezdanih, azurnih leja,u ru`i~nim se kupao, blagotvornim zorama,i sabrao u krunici svih iskonskih lepota kad -cvetna sinteza ve~nih, devi~anskih forama,osve{tana na ogwi{tu ~arobnih, ~istih ideja -svih simvola ~udesnih kqu~ i ritama najtananijih sklad!

Du{a! Ona se izmakla tvome doma{aju.Samo za wu, ti zaista irealno jesi ni{ta,potmule negacije napireni meh.Pa, slitqivo dok se sun~a na prekaqenom sjajuizvansvetske jave, iz svog uto~i{tastamenog, ona ti {aqe i prezriv i podrugqiv smeh!

I, dok ja k'o prirodno stvorewesagiwem smerno svoju {iju,i robujem i `rtvujem plahim tvojim }udima{to me grdnim nevoqama biju;i, dok mi srce u samrtnim ovim grudima,vampirima tvojim bezbrojnim mereno, bolno stewe -

du{a moja ve} se sprema da te rine belom metlomzaborava u nepelo, onamo na buni{tela`i istrunulih! - O silno Ni{ta, gospode ovog crnog globa,du{ine }e vrednosti uskoro da uni{tesva znamewa tvoje vlasti! I tada, s one strane groba,one }e sinuti punim i pobedonosnim svetlom!

327

DESANKA MAKSIMOVI]

Za Pepequgu

Tra`im pomilovaweza lepotu koja pod koritom spavadok se ma}ehina k}i u zlatnom ruhudvorom {epuri,za pepequgu,za pepeo surikoji po woj padadok kraqevi} k}eri ma}ehinojsase~enih petacipelu navla~i;za pastorku koja u zape}ku stojidok su oholih ma}ehinih k}eripune tvoje dvorane i perivoji;za lepotu koja pod koritom spavau lancima nehaja i prezira,za wene u vrtu zametnute stope,za pastorku koju ne izvodepred kraqevskog prosca da je bira.

DU[AN MATI]

DA IMENUJE[SENKE ZVEZDA

IIIKo kora~a?

Ko je gospodar u svojoj no}i?

Ko gospodar nad svojim danima?

Sam. Sami. U svojoj no}i. Me| rasejanim danima.

Sam. Ni xina ni grdnog nemaNi druma ni pustog nemaNi koraka tvojih po drumu pustom nema.

328

Sam da re{i{ zadatakNeizbe`niTi ostaje

Tro{nom kredom ispisan preko vida preko li{}aTvoje prolaznostiTi ostaje.

A samo bi xin grdan znao da razmrsi konceTe zagonetke da ~ekaju}iNije na pragu tvome zaspao.

Zaspao?

Ko se to ceri?

Tama je, i no`evi pro{losti zavitlani kroz opake krvotokeDah vetra dah vatreGreben vremenaPoqe unedogled. Poqe bez lika. Krik pukog mesaCepa no} na dvoje.

Tama nema ni vida ni toplote niRukuDa mesi to testo uspomena i vizija iTrajawa.I zna{ da mora{ znati {to ne zna{I saznati putem koji ne zna{.

Visoravan gde gore samo zvezde.

VI

Jo{Ima{

Samo

SamoLomno i smrtno meso

@ivot sav da brani{

329

Od orawa smrti

I le{ kad tvoj U pesak pustiwe zatrpajuU pesak pustiwe zatrpajuOsvaja~i sutra sa o~ima ~ednim i vedrimI svirepim. Bez senke.

Da zvezde sa visoravni gore iU ìvom pesku smrti.

U nasilnim i prozuklim ogledalima smrti.

1949 - 1951.

SVETISLAV MANDI]

AN\EO IZ MILE[EVE

Gledao sam barokne fasade na Bulevaru svetog Mihailalondonske mostove, i Rialto, najveli~anstveniji,i svuda {aputah samom sebida si mi ti jedina istinai da ja, zaista, po jednom velikom krugu,

dohodim tvojoj lepoti.Pronosio sam tvoj mir i tvoju qubav od Morave

do Temze,i kad sam se radovao,i kad sam na daleke ulice ko rawena ptica pao,nikad te, nikad, mili moj, nisam zaboravqao.

Vodile su me tvoje krupne i mirne ra{ke o~i,i ~ega god se dotakoh dobilo je tvoju bojuuti{anu kao limski pejzaòd ùte oranice, svele trave, kamewa, i belog

oktobarskog neba.

Sad, naslowen na jedan beli prozoroivi~en crnim ramom gradskih krovova,slutim ne~iju ruku ohrabrewa na svom uzanom

ramenu.

330

To mi se ti, preko stotinu daqina, sme{i{siroti moj An|ele iz Mile{eve.

SLOBODAN MARKOVI]

Srebrna ti{inaDu{anu Kosti}u

Sve {to smo rekli ve} nekuda letii na{e no}i sad su mo`da ptice,i na{i dani mali, ali svetii na prozoru nepoznatog licai grawe kasno i zeleno {to biprovelo s nama do smrti u sobi.

Mi smo ni{ta, ali suze na{ei na{e ruke vezane su takoda i mrtve razbijaju ~a{ei na dnu stola bude se polako,pa ako nema nikog da ga zgrabe,one su same i pred sobom slabe.

Nas nema vi{e i svesni smo svega{to posle vatre jo{ do vetra traje,pa zato mo`da kadikad sa bregamesto nas zvezde sa tre{wama sjajei negde tamo pod tr{~anim krovomìve dvoje u grqewu novom.

I stid ih nije {to starost kora~apored prozora i jedva pronosidve suze sre}e i dve suze pla~ai ne{to blaga srebrnog u kosi, a wih se dvoje stislo i bez dahaìvi od krvi i sun~anog praha.

Dvoje po dvoje dolaze i idu...Sto se ìvota jednim putem kre}e,a zemqa traje i ruè na zidui kraj ograda pobuweno cve}ei sve ostalo besmrtno u boji

331

staja}e ìvo i pred nama stoji.

Polako samo, sad su ruke duè...Nad vatrrom zimskom jo{ su bile ve}e,ali one }e tek tad da se pruèkad ih na grobqu potseti drve}ena {apat dana vedrih u ti{ini,na zvezdu u visini, na oblak u daqini.

Slikarstvo ne}e mo}i da nas spase!Na{e usne u tamu jo{ rujei neki osmeh i neke terase,ali govor vi{e se ne ~ujei sve je tiho i sve tako ti{eodlazi da se ne povrati vi{e.

Sve {to smo rekli ve} nekuda letii na{e no}i sad su mo`da ptice,zato je boqe nasme{en umretii bez o~aja svesti trepavice...

I bez o~aja svesti trepavice.

Vedri utopqenik

XQiqani znaju {ta devojke sniju.Velike vode {ta devojke gre{e...I sad se neke iz dubine sme{ei svojim mukom slatke grehe kriju.

Ne treba niko vi{e da se davi,jer nema mesta u vodama svetakad plove bra}a do zadweg banketana Volgi, Odri, Dunavu i Savi...

Ja ne znam reci ime, ali slutimda ne}e biti tako vedra slava,jer davqenici i wihova java

sli~ni su katkad onima {to trajupod brestom {umnim, tu , u zavi~ajukr~mi, veseqa, qubavi i trava.

332

XVIIZa davqenike nema re~i blage.Wihove sate znaju samo tame.Ja sam sto puta ostao bez dragei nikog ne}u da mi takne rame.

Umirim no} pa po|em da se davim,al na po puta stanem pa se kajemzbog ne~ega {to je ostalo u travidetiwstva divnog kome se sav dajem.

A onda opet po~ne no} zloslutna...Na dnu bokala kiko}e se, grozi,mada je qubim ko i svi matrozi...

Ona u meni traje tako mutnai sve mi daje i ne da mi ni{tau stra{noj kr~mi usred razboji{ta!

XXVINekuda moram! Kuda? Mo`da bogu?Onome bogu {to ìvi na glogu,na biku crnom, na jelewem rogu,nekuda moram sve nogu pred nogu.

Sve {to sam bio snilo je u slogu.Kad qutwu rekoh, ne ìveh u stroguglasu sebe ve} kriknuh : ne moguni zvezdi, ni vodi, ni mraku, ni bogu.

Mo`da tek nekom svemogu}em Gogu{to moè sve te patwe da naslikai da da boju vedrih davqenika

na nekom platnu {to jo{ nije ~udo,na nekom platnu {to jo{ nije ludo,na nekom platnu {to zvi`di na rogu!

333

SRBA MITROVI]

OPIS I TRUWE

OVDE, na obalnoj strmini, iza sasu{enog muqaI retkog korova, iza doplavina, u niskom hodnikuU lesu, kraj ulaza {to nadgleda reku,U polumraku, iza o~iju sveta, u zemnoj topliniI hladno}i {to iz we izbija,Tu, na okerastom tlu, u pra{iniGde mnogi su qubavi vodili, }ute}i zatimNa leàju od dotrajalog izobli~enog kartona, -

Popodneva, - kada samo slu~ajno oko zvera,Do{li su u mla~noj ti{ini, u plutawu,U nepodobnoj strasti, tu gde se kopaloKad vi{e ~istinom nikud se ne smeraVe} slazi za resom povelog korena :Po{to su prethodno sporednim putem izbiliNadomak zatvorenog hotela i parkirali,Pa u tren zagrqeni zastali da krenu :

Preko |ubri{ta {to lagano se rastura,Putawom okoli{nom il pre~icom, kraj ukopanih ku}aI razgra|enog sviwca, uz ogradu od trwa,Preko raskopanog busewa i ponovo izbujalih proseklinaKoje ne~iji projekt behu, napu{ten jo{ pre dovr{ewa,Pa strmim puteqkom {to nogu i oko vu~e niza stranuDo u potkop svojih htewa. Slu~ajni qubavnici,Dohvatnih èqa i mrznih razre{ewa.

Leno doti~e reka iz nepomi~ne daqineI vaqa se do ispod gradskih zidinaKoje su jednom videli, druk{e i ve~ajne, -Me|utim, u hitrom pogledu i bliskom slu{kawuNe ogla{ava se ni ukrasni top ni sahat-kula,Dok vreme posprdno romiwa kao ki{a pre bu|ewa[to potom su je u travi zatekliKao dobar razlog pro{loga osuje}ewa.

Sada, na sumra~nom putu, u povratku, gvaqe re~iîne se suvi{nim da bi ih izrekli. Doga|aj

334

Be{e razvaqen, glagol bez subjekta {to ukori~en seva[irinom praznoga neba, ili, na pustom poqu kraj magistraleZgru{ani krik unesre}enog. Umesto dnevne svetlostiWima se bliè farovi, u ~ijem ledenom bleskuSadràn je mrak - i u wemu svi pravi i krajwi razlozi,Da vi{e nikada ne}e mo}i da ih poreknu.

Pokrivene wih }e ubrzo odvesti, tamo gde nisu hteli,Svakog do iza svog zida. Ostaje pejzaÌzmewen u preranoj ti{ini, vedar donekleU svojoj nehajnoj uverqivosti i skoro dovoqanDa se wime moèmo privremeno baviti, mii oni {to su pre nas stigli, profesionalni sakupqa~iOlupina, obeleèni obrtnim svetlima i upu}eniU ùrbi, ciqevima, zrakasto rasutim od grada.

Pre se}awa i pre stida, postoji izvor-vodaKoju smo pili, lak gutqaj kao zaborav,Izjedna~ewe u onome {to se desilo i u onom[to tek treba da bude, radi celineSti~u}ih vremena. Mrtvim qubavnicima odbrana jeU }utawu, ali èqa kao re~ izbija, posvuda,I nanovo moè da otpo~ne preklapawe talasaI praznine u qubavnom {aputawu.

* * *

Mnogo posle, ono ~ega se ne moèmo setitiDo nas dopire, istina, opet ìvo, aliNeprepoznato : neka nam je ào, neka pla~emoKako }emo plakati, zasigurno ; suze lijuI vla`no je blato gde leìmo opet preobraèni,Preobra}aju}i se sve nadaqe, sada to znamo,U nepredvi|enu su{tinu, u ne{to trajnije a sli~noOnome {to mo`da jednom ve} smo bili.

NASLEDNICI VATRE

Mi smo naslednici vatre.

Na tiranski oltarDonosimo {to imamo :Telo i dom, decu,

335

kuso se}awe.

Posekli [umadiju,Rtaw podzidali,Banatom torweve digli,Plamen nam ledenIz Sibira piri.

Mi smo naslednici vatre.Loma~a je na{a Istorija :Ugqen od kwiga na Varo{-kapiji,Na Vra~aru dimSpaqenih mo{tiju,Begunci u plamenu na Bawici,Ogaw i zgari{taSela, crkava, qudi.

Mi smo naslednici vatre,Mi, `ar zemqe,Mi, dah jare,Mi, prah iz nedara pustiwskih.

Naslednici smo vatre,Slu`imo joj, gorimo.

Mi smo naslednici vatre.

336

SRBOQUB MITI]

[ STUB ]

TRE]I PETLI

Dan mi za vratom a smrt su~eliceDan mi za vratom a smrt su~eliceKuda god nogom grobqe me presretaTo je ono drugo najtu`nije liceNa smrt prastaru osu|enog svetaNa smrt prastaru osu|enog sveta

Dan mi za vratom a smrt su~elice

To od nigdine do nigdine beìmTo od nigdine do nigdine beìmO~ima trulim dok preci me prateMrtvi mrtvima èle da me vrateKao da davno ve} u zemqi leìmKao da davno ve} u zmeqi leìm

To od nigdine do nigdine beìm

Mrtvaci ìvi drè me za skuteMrtvaci ìvi drè me za skuteKidaju meso moje krv mi pijuO zar ne znaju ludi zar ne sluteU crnoj zemqi crnu pogibijuU crnoj zemqi crnu pogibiju

Mrtvaci ìvi drè me za skute

Od istoka mi do zapada tminaOd istoka mi do zapada tminaVe~ito zemqa voda zemqa vodaIl krik samrtni il grobna ti{inaOd izgreva mi tuga do zaodaOd izgreva mi tuga do zaoda

Od istoka mi do zapada tmina

337

Smejem se pla~ se razleè u meniSmejem se pla~ se razleè u meniDan mi kradqivo podlo protrajavaA sutra }e me stra{ni teret zemniPrekriti ùtog i prorasti travaPrekriti ùtog i prorasti trava

Smejem se pla~ se razleè u meni

Ni kosti tvrde da istraju ne}eni kosti tvrde da istraju ne}ePojedu ih voda zemqa memla crviIl razdrobi ih korewem drve}eIl podzemno ih kamewe razmrvi

Ni kosti tvrde da istraju ne}e

To ìvim ìvot a smrt tik uz kostiTo ìvim ìvot a smrt tik uz kostiI meso mi je grob mrtvoga biqaTelo je moje usud bez milostiUsta su moja ma{ina nasiqaUsta su moja ma{ina nasiqa

To ìvim ìvot a smrt tik uz kosti

Sunce smejnog me zalud obasjavaSunce smejnog me zalud obasjavaNi ono u glavi tminu da ublaìNi lukavstvo me staro ne spasavaDan da prespavam u prezreloj raìDan da prespavam u prezreloj raì

Sunce smejnog me zalud obasjava

Svud oko mene vreme tka zlu zbiquSvud oko mene vreme tka zlu zbiquMilo{}u smrti se samo ìvot javqaI sve se ponavqa u stra{nom nasiquKo ja {to gorku pra~e`wu ponavqamko ja {to gorku pra~e`wu ponavqam

338

Svud oko mene vreme tka zlu zbiqu

Na krovovima grawe plavet ticeNa krovovima grawe plavet ticeNad ku}ama nebo zvezde ponor crniU ku}ama ìvot i smrt su~eliceZapupi ìvot a ve} smrt se zrniZapupi ìvot a ve} smrt se zrni

Na krovovima grawe plavet tice

To li nas neki lud bog ludo sawaTo li nas neki lud bog ludo sawaIli nas neki opak bog opako sazdaKad tolika je svirepa odmazdaKad tolika je svirepa odmazda

To li nas neki lud bog ludo sawa

I da je greha gre{nija je kaznaI da je greha gre{nija je kaznaPravi~na li je pravda zverje strogaSramotna li je molitva poraznaBoànstvenija buna je od bogaBoànstvenija buna je od boga

I da je greha gre{nija je kazna

I da je boga ne bilo ga zlogaI da je boga ne bilo ga zlogaDa isku{ava niko nema pravaPo cenu srama raj je preubogaOgavna milost koja poniàvaOgavna milost koja poniàva

I da je boga ne bilo ga zloga

Iza pam}ewa u dubini sivojIza pam}ewa u dubini sivoj[ta ubi o~i pratajne pa slepiBolimo u sebi ko u rani ìvojA beskrajno smo svemo}ni i lepi

339

A beskrajno smo svemo}ni i lepi

Iza pam}ewa u dubini sivoj

[ta zavede nas u svet smrtnog kruga[ta zavede nas u svet smrtnog krugaKo nas to stra{no udari il ukleKoja li bolest kakva li nam kugaUm uze i baci u laì podmukleUm uze i baci u laì podmukle

[ta zavede nas u svet smrtnog kruga

A toliko smo svemo}ni i lepiA toliko smo svemo}ni i lepiIza neumqa iza la`ne javeO da smo samo malo mawe slepiO da je samo malo mawe straveO da je samo malo mawe strave

A toliko smo svemo}ni i lepi

Mo`da }e neko u snu da se setiMo`da }e neko u snu da se setiIl ponovni udar il ukun na ukunVreme u~asno al nadno ve} letiProri~em qude ~udomo}nih rukuProri~em qude ~udomo}nih ruku

Mo`da }e neko u snu da se seti.

STILITI

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - --

Pav nenadnoU krilo zemqinoôvek neukûdesima zemnim

Uboja se

340

Od trna i grmaI sve mu seU~ini straobno

Zube zverjeOsetiv i gujskeTice videvI dubje visoko

Biqe ~udnoI nemani stra{ne[to zgibo{eOd oka wegovog

Opstanu{e^oveku u du{iDa ga kiweU krvi potowoj

Da u straviZaboravi svojePravo imeI dom i po~elo.

Kad jo{ ne bjeOd ovoga svetaDok sila seNadumna ne odbi

Gde l skri ~ovekZnamewa prvineU pijanstvuniz sebe padaju}

Kad jo{ ne bjeOd ovoga sveta[ta l ~ovekaU du{u udari

Onaj {to jeOtac prostorimaDa skvr`i seU dva hvata zemqe

341

Da okujedevet desetinaUmne glaveU san stovekovni

Opruì seDa nikud iz krugaDa ni svojuNe preno~i senku

Sve do vriskaBesa odrobnogaKad bezdan senad svetom uzdigne.

Ako s bunaOd bunila otmeOd jadilaSila odsko~i}e

Sila srcaRuà svenebesnaU lepoti prvojZlatna ruà

Ruà srcaU ne`nosti jakaKao tajnoOko u svevisju

Vide}e seRuka u visiniNad qudimaOgromna i umna

CvetolikaRuka ~ovekovaRuka kaoU rascvatu ruà

Ako l bunaBunilu se podaI ~oveka

342

Zavedu ma{ine

^udovi{taIz vremena drevnihIzi}i }eDa smrt smr}u plate.

Nije lakoOnome na stupuSve dok mu senoge ne ustupe

Da ni u snuKlecaj ga ne sru{iSa onogaStupa ispod stupa

Sve dok mu seO~i ne nau~eDa u suncuCvet nevena vidi

Da u te{kom Olovu nebeskomVidi siviDuvar izbe rodne

Da u ju`nomVetru paqevitomMaterineKose pramen na|e

Nije lakoOnome na stupuSve dok mu seo~i ne nau~e

Da kroz magluPe{~anu dovidiTajnu igruZvezde u dnu neba.

Kad obmisli

343

I zasluti glavaU dubinidavno odbeì{te

Eda }e seOtvoriti mo}iU zaumquDavno zapretane

Eda bi seOtvorile sileSilom oneOd iskoni ìce

Po kojoj seU visinu ideI u tajnuDubinu propetu

Po kojoj seU snovima hodiNebesimakao na krilima

Tminom jezde}Poput jasne zvezdeNigdinamaSvetove seju}i

Biju}i seSun~an sa crnilomSrcem ~istimni{tan razgone}i.

Nelako jeOnome na stupuMoren è|uI gla|u a peva

Sve dok mu seDu{a ne nau~iDa poji se Nemirom visokom

344

Da hrani seInatom opstojnimJecajimaPesmi preplet ~ine}

Kako bi se U svetu uznaloDa od pla~aVeseqe polazi

Nelako jeOnome na stupuDa sme{i seSve dok se ne skr{i

Kao onajQudi} sebequbniU kojem jeDo{ao do stupa

Ostaviv gaU nemo}i mravqojNa svom mravqemDa se mu~i stupu.

Brat pod stupomU mrave umno`enNa stolpnikaKiselinu baca

Da u mravqojSramnoj sigurniniVas vek nijeNi{ta osim mrava

Tavore}ii robuju} ve~noSvrsi pukojKruga okovanog

U kom ~amaSve gla|u se rveNepobedno

345

Vas vek smrti vode}

Ig nose}iDnima istomornimSve od zubaDo trbuha ìve}

I sve misle}E je ne~asnijeU~uvatisakate zakone

Davno mrtveAli vazda jakeDa preko wihNi miso ne moè.

Nije lako Onome na stupuDa govori ûdesno al silno

O svem onom[to ga nepojamnoNa stup dognaDa nikad ne dozna

Tajne oneSile {to ga goneZnaju} samoDa od weg polaze

I da jesuJedino wegovoPravo da seNa sebe usudi

Da ni sebiPridvorica nijeNit ikomeMa ga pozlatili

I eno gaNa svojemu stupuNa videlu

346

Istinit uàsno

Ne pla{e} seRu`we i kamewaNe haju}iVe} je nadja~ao.

Ko ne i{teKo da mu je danoI{tu} svojeKao da si prodat

Hudnik nejakI sa sobom samimDa se pa{ti{oko svoje voqe

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

BRANKO MIQKOVI]

TAMNI VILAJET

Tu|om su pesmom o~arani. Te{kaNeverstva kriju u srcu {to strepi :Slavuje stranputica. Sunce je gre{kaPla}ena vi|enim uàsima slepim.No} umesto oka lukava vatra nudi,Al stoje ku`ni u istro{enom vazduhuI slede vidqivost razli~ito qudi,Biqke i zvezde podmi}ene u sluhu.Ponor sumwa u wih jer ih ispuwava ;Samo su slabi izvan opasnosti.U zlo~in je ume{an i onaj koji spava.Nikoga nema da jakima oprosti[to si|o{e u tamni vilajet i zlatoKoje se ne moè uzeti otkri{e.[to god da ~ini{ zlo ~ini{ jer blatoIz tog podzemqa slavno je sve vi{e.

347

RASKOVNIK

To je nekakva ( moè biti izmi{qena)trava za koju se misli da se od we ( kadse wome dohvati ) svaka brava i svakidrugi zaklop otvori sam od sebe.

Vuk. St. Karaxi}

Otvori kam u kom iskra malaksava,Da lep{i od praznika obi~an dan bude.Iznesi blago iz la`nih ostava,Iz izmi{qenog pakla lekovit jed rude.Pokloni svoju biqnu mudrost danu.Otvori put u re~i, u riznicu goqe.Oko zahodi za suncem, ne srce. OsvanuVarka, rekav{i : hajdemo u poqe!Biqni sezame otvori obzorjeZa sve koji su se rodili prerano ;Nek u|u u tu|e srce ako su otvorili svoje,Putnici vrlim li morem , gorom li sanom.Otvori semenku u kojoj ne`no ~amiZaboravqeno prole}e. OtvoriKamen {to pre}uta zvezde svojoj tami.Otvori put ptici, ~oveku i zori.

OÂJNA PESMA

Polet je nasiqe, nedou~eni dane ;Nebo je dato pod napolicu laì.Kuda }u? {ta }u? svuda me no} traì ;Psi me recituju i gluve poqane ;Cvet i ptica uhva}eni su u laì!

Mi znamo okrutnosti prerane slobodeI san po meri no}i kad nas takao,Krivotvornu zoru kojoj pi{u odeI silazak u srce ko silazak u pakaoPo qubavno |ubre uz sjaj nepogode.

Du{o, ìvotiwo koju prati seta,Upoznaj nas s mrazom koji pi{e pesme;[umo te{ka rimo na kraj bela sveta,Zar zlo pobe|eno ni zapevati ne sme

348

Pred novim zlom koje po~iwe da cveta?!

Misao koja ne ume da misliZavlada svetom. I sada je kasnoBilo {ta re}i {to bi bilo jasnoI ~oveku i ptici pod kojom smo kisliI mrtvima koji istrunu{e ~asno.

O AN\ELU NA ZIDU

IZauzme svoje mesto izme|u sedam zvezda kada prestaje vatra i po~iwe

~ista kristalizacija podarena u smirivawu. An|eo usamqen na zidu, mo`da onstvarno postoji u zidu, ali kada nije na zidu, on je sen. U svojoj prvobitnojozbiqnosti smawuje vidqivost nekim stvarima. Tada po~iwe lutawe, osetimda se mewa struktura mojih ~ula i da umesto ~ela imam jednu jedinu misao. Nepostoji trijumf izvan nesre}e. Dok smo to saznali neprimetno smo zamenilisebe. Tako smo stvarno pretvorili u mit, da docnije posumwamo u wega. Alijedan pesnik koji je dugo stajao ispod zida u koji je bilo nemogu}e posumwati,vaqda zbog wegovog gorkog ukusa i tvrdo}e, prepoznao je svoje lice bezbroj putaseqeno na jednom srpskom sredwovekovnom an|elu. Onda on stvarno postojiizme|u elemenata i odnosa koji poravnavaju svet, postoji u ~istoj mogu}nostikao ~udo i vernost silama koje su iza zida.

IITo mogu da objasne samo vode koje ne teku, taj mirni lik kada prestaje vatra

i zbivawe i po~iwe kristalizacija. I mada je supstancija tih zvezda oko glavenematerijalna, one pripadaju ~ovekovom prostoru. Ali to lice ostaje najboqidokaz zelenoga sunca i vi|enih {korpija. Iza toga lica ne~ija krv ~eka da budero|ena i ona }e prepoznati to lice. U srcu se pali svetlost koja obe}ava da }esve biti vi|eno i sagledano u se}awu i budu}nosti i u sebi samom. Dotletreba sa~uvati svoje o~i koje gledaju sa nekoga zida i ~uvati se oslepqewa izaslepqewa. Nisam prvi koji se pla{im da ne oslepim zabrinut za dubinusvoga oka kad gledam jezero ili u prostor. A ni{ta nije te`e nego gledati~itavu ve~nost sa nekog zida. I najvi{e nam pri tom nedostaje praznina gde nestruji krv i gde bismo smestili svoje predstave o eventualnom bo`anstvu. Ipakni{ta nije izgubqeno, jer praznina je to ~ega nema. Ali ima ne{to oko wegoveglave {to je ~ista lepota i neprevazi|ena vrlina, a sli~no je praznini.

349

IIIOvaj konkretni An|eo, osvetqen sam sobom iznutra, da je u pustiwi rekao

bi : {ta }e mi nada ako ne da sa~uvam ovu pustiwu. Da si|e sa zida, rekao bi :ovo je predeo koji produùje qubav.

1957

FENIKS ( I )

Da l varkom ~ara{ po mom ~eluO ti u meni odsutnost meneMogu}nost krila u mome teluI neke svetlosti zale|eneI neke svetlosti zale|ene

Jesi li mo`da java poznaKada se kasno ostvarujeObe}awe cvetova za poroznaVremena kojim sjaj putujeVremena kojim sjaj putuje

Cvet si {to ìvi u mrtvom teluA ne zna ime doga|ajuKoji rascveta ruù beluZa potonuli plamen u majuZa potonuli plamen u maju

Sjaj koji sebe ne upoznaGorkim stvarima blagost vratiI prole}e godini. Ali ko znaDa l }e ta svetlost ikad sjatiDa l }e ta svetlost ikad sjati

Da l varkom ~ara{ po mom ~eluIli si mo`da java poznaCvet {to ìvi u mrtvom teluSjaj koji sebe ne upoznaSjaj koji sebe ne upozna

350

VITO MARKOVI]

Suza moja

Suza mojaNagoni me kazatDobro nije[to se oku ~iniIspod srcaKriju se ~oveciJedno jesteA drugo se kaèSvet se svetuPruà po duqiniDug se ~ovekMeri po ~uvewuKratak bogmePo preranoj smrtiKom se nosiIzneti se ho}eKom se ìvi@iveti se moèSan je sladakKo od jave ìviMnogi ho}e\ikat u visinuRuà jednaNe razgali cve}aZubqa jednaNe zapali danaMnogi lu~iU vatre se ~inePlamen trneJabuku od zlataMoj je uzdahKomad vaseqene(.....)

351

NIKOLA MILENKOVI]

[ VE^NO PRED VE^NIM ]

Drvo gromom spaqeno

Nepomi~an stoji{ kraj puta,prolazim, pitam :- ~eka{ nekoga?

Ne ~ekam,ovo drvo je moj dom.

Ali, pobogu,drvo je spalio grom!

Zar jo{ veruje{ da mene nije?

(...)

Jaz

Stojim naspram smrti,ìvotu crvi} u nozdrvi,ne fali vi{e- ki{ ! - i smrkne se...

Dok za tobom krvarim,pitam se:pobogu, dokle, za{to,zar nema na~inada te smrti ukradem?

Uzalud milion puta dnevnosetim te se :du{mansko neko busewe,{uma od noèvabrani nam da se druìmo!

Zalud zvah

No} je kqu~ od svog srcabacila u more;nije more dubqe od qubavi...

U potaji otkqu~ah srce travi,

352

prodreh u dvori prozra~negde se zame}e ìvot,do izvorne kolevke cveta.

Po|oh jo{ i daqe, dubqe,ispod klice ìvotanai|oh na odaje smrti;zalud zvah :odjek me zaglu{i.

Ve~no pred ve~nim

Ispruìh ruku -sklopqenih o~ijuu sliku na ziduzakora~ih po tragu.

Slika na zidu : fla{a i ~a{a.U zgaslom plamu prostoranad svetom lebdevarqiva poimawa.

(...)

BO@IDAR MILIDRAGOVI]

CRVENA VODENICA

Selo na Kosovu

Jalova muwa dvaput je obasjalai dvaput u crno zavilaovu zemqu.

Ne vidi se voda za kojom idem.

Samo jo{ re~ }uti u utvr|enoj granici.I ona u korovu.

1969.

353

HAD

Daqe! Jo{ Daqe!...G. Caproni : I campi

Poqanepreglednas one straneTiìvotom svojim zaustavqenna ko~ija{a vi~e{Daqe! Jo{ daqe!...

8. januara 1984.

IZAPONO]NA, STRAHU I TREPETU

Za{ao je Mesec,neka je,i morao je za}i.U tri pregr{ti stajesve {to mogu da ubijemi oìvimsred vode tesa dnane diraju}i muqgde se sleù ìvotii nali~je nije grdnije od licaza nas izgubqenogu samo za nas ne~em nepoznatom.

1. januar 1991.

*U paklunema promenaosim jednekojusnose}i jene izraàvamo.

1. januar 1991.

354

.O NE T.!

Stupica dvostruka i o~aj izme|u,Gone me brè kona~nome stisku,Da, izme| kqusa, izbijem na me|u,Gde je izbrisan i trag mome vrisku.

Tome se nadam : oprostite svi ;Sebi~an je ~ovek, a nije ni snaànDa tamo gde sve tone i ni{ta ne zriTegoban ìvot izdrì, odvaàn.

O kakav jad od ovog soneta!Izrodi wega beda moga sveta,Moji truli nervi; krst je svaki

Me|u wima, i ja eto takoBio sam vam taki.Pa mi ~ak ni to nije bilo lako.

9. januara 1991.

MALI PRILOG ISTORIJI POKRETA

U vreme odràvawa prvog samitanesvrstanih zemaqau Beogradu 1961.mlad pesniklepu{kast momak od 22 godines dotad najuo~qivijim uspehomkod devojakabio je uzet da skupqa maserkeza ~uvenog satrapa i satira Bum Karna- svake no}i po ~etiri nove ènske... -Posle je pisao asketske stihovepesme nepristupa~ne zbog svoje ~istoteo zvezdama i svemu {to je nedosti`nopa otud i nepoèqnoza ~oveka.Sve to u èqi da se oslobodibluda svodni{tva i podvo|ewa.Svoj hermetizam i danas bri`no neguje.

13. april 1991.

355

TITO

IIPreru{en u vla{ku primadonuAdam mu je pevao.I bi nagra|en dvoiposobnim Rajem.Posle, kad sru{i diktatorski paru Rumuniji, {to se lepo videlo na ti vi,najzad ste~e ono za ~im je javno `udeo :Zemqu, u kojoj mo`e da pla~esuzama Akademika.

I

Plo~a leda.Nikad je ne razbismosa ove strane.Dagero tip je zaustavio moje pisawe.

1995.

MILAN MILI[I]

POVRATAK DOMA]IM UZORIMA

@udwa masohista je ~ista -U krvi opranaI slatkim suzama pri~e{}ena.

Isus je bio prviU na{oj ku}i, dobrostoje}oj -Molio je oca da ga pusti da seIgra sa malim zlim nosatimU~enicima trgova~ke {kole, i saDjecom iz popravnog doma

Dolazio je ku}i i prekliwao za batineNude}i svoju mirisnu guzicu.

356

U qubaviToliko je perverzan bioOd we se uzdràvao posve -Izmislio je izvjesnu op}u qubavKao grupni seksDuha.

Ali, bio je drugarPrimao je na sebe grijehe tu|eJedu} batine wihove poùdnoI vrijedan ; sam je nosio drvoZa neudobnu postequ uspravnuU no}i.

Sa dva divna razbojnika - drugaKako je bilo slatko patitiPogledaju}, kri{om, pogledom

\aka kaznom uzvi{enogMariju MagdalenuIspod vijenca tr{avog.

A ~avli, opori, tvrdiQubili su koù, i meso, i opet koù - iznutraVatrenoGvozdenim glavi~ima!

Eto, takav primjer, tako blizu -Nisi ga mogao prenebregnut ;Nisi morao da ide{ na istokGdje mudrost u patwi uzgajajuI odimquju lisjem zadovoqstva.

O dragi, samo dvije godine starijiMili brate(Tvoja mi slika uvijek nad uzglavqem visi!)Kako si lijep u svojoj zrelostiKoje se starost jo{ takla nijeI ne}e - nikad!

Kako boànstven u svom sladostra{}u!Da l ikad }u toliki sladostrasnik bitNa golgoti, me|u slovima sitnimLo{e slove}i me|u trgovcimaProme~u}i vodu rije~i u vinoopojno?1972.

357

MIRKO MAGARA[EVI]

OKU SVEVIDE]EM

ISvi znaju : video si

u olujni dan besno morekad opusto{ena zemqa i nebo okrenutih le|aa`daji~no gutaju hrabre i pravednekrvavi zalogaji mrve i ~edne i nevine -

smu{ena istorijadrhti kao slamka i ne zna da krenekad cela Zemqa kanxom kontinentana svoj - svojcati rep stane!

Video si sle|en strahi neizreciv bol u razvihorenom ìtui poko{eno to isto ìto ba~eno u jarakgde nauznak mrtve su majkesa golu`dravim ~edima onemeleispreturano ve} leàleiako klonile su se svakog zlai bosonoge nemo}no beàle!

Svi znaju : video siznan i neznan zastakqeni pogled

iznebuha posuvra}ense~ivom srozan u ~equst jameba~en u provaliju i {kriqacme|u ubila~ke gudure i blato

video siah! video si ko ga je tamo poslaoi za{to tako da skon~a nije morao!

Tolike usamqene zavedene i jadnevideo si

tolike poniène skr{ene i gladnekoji posta{e utabano tle,

drum,plo~nik

po kome se {epuri i vozika mo}nik.

358

II

U kolebqiv dan padajumrvice mudrosti opiru sevremenu ludosti koje sepregawa s jekom vlastitom!

Svi to znaju : video sikad odjek je na hitac padaokad umiru}i nije ni znaoko ga je podlo svladaokad ustravqena voda

sle|ena {umatmina planina

kad svaka je travka i bubica }utalapred onima koji smrt su zborilii koje smrt je gutala.

Znaj da znaju : video sida sve {to je zalud i zapeto uprtosve {to je u la`i skovanoi besramno kaqanoda sve {to je silom uzetoili smi{qenim zakonom otetopre ili kasnije biva prokleto!

Zna se da zna{ : qudsku krvi sva wena htewa i delauvek ometa uporni crvsve do prekriva~a od pra{ineu kojoj se zatvara jedan isti krugod okeanske i pustiwske daqinepa do jada nekogsasvim iz blizine.

Video si toliko putai bio si tamo

kad sramota jedive}i se

samu sebe izbliza gledalagromko misle}i da jedino jeslobodu svakom donela!Toliko puta toliko se hteloa tako malo umelo.

359

RATKO MARKOVI] RI\ANIN

NIT KOJA SAV SVET ZAODEVA

Pod manastirom pola ba{teu poretku pobedne falangebiqem u obiqe izrastadruga polovina sawa dugu zimu

prema moru proplanak setom di{emiri{e na nedra neka dalekalastavice s prozora Savinoga pirgavreteno vremenave`bama uvezuje ~vor

mona{ka molitvau Milutinovoj crkvira{~e{qava ~vorove svezane sudbine

nejaka nit molebniodeva ceo svetaliluja aliluja aliluja

Besmrtni jezici

Klijaju jezici zvezdajezici gladi {to urlajupre po~etka Stra{nog sudau bo ja usta odgurnem sveni{ta mi ni{ta nema uzetizadivqala du{a davnih svetovazabavqa se bogovima ko igra~kamapreko jezika preko menekotrqa se kugla Zemqe

Odzvon

Din don dononi on oni onzvoni zvono zvons gori s dolivola vola vogola gola gougor uvor mor

360

gori gori gorprazno peva tordin don dononi on oni onzvoni zvono zvon

* * *

Kako }u sam?

O boè stra{na èqovisoko visoko visokokako }u sam si}i?

dno duboko duboko dubokodubqe od nebeske nadstre{nice

Vrata

Jedna vratau dva svetauvode

teì od topovakorak kanu

ne mari slikar stariza zvek koraka kojispiraju za sobom svet

slikar sudbini na podsmehstade na vrata izme|u dva sveta

uzidan u sliku klikomHristu na priliku:posve}ujem onoga ko me sawa

(umetnicima nestalim u snegu uzaludnih bogova)

361

ZORAN M. MANDI]

POKRET OTPORA

Vra}aju sedaleko boqe organizovanizli dusiduga kolona ispisuje veliki trag izawihdevojke odevene u svilu nose na glavamavino u glinenim testijamaa mu{karci u srebro oru ja zakovanimilionima re~i zvuk dolaska rasejalipo zemqi i po nebuRepati |avoli i an|eli sa univerzitetskimdiplomama pome{ali se me|u qudeNigde cara, promi~e prva pomisao na do~ekuNema ni carice, ni dvorjana, ni pisara nikone vidiSamo su srbi tako i{li na nova ogwi{tazlokobno prime}uje starac kome za ime ne znajustalno zgledaju}i u pribeqe{ke u kojimaverovatno o seobama ~uva svoja znawai svoju mr`wu kada tako govori

ODLAZAK PRAVIH PESNIKA

Nema vi{e lako}e u pesni~komgovoruNi sporazumevawa sa te{kim re~imakoje pesnici uzimaju iz drugih kwigakoje sve vi{e smawuju vidqivost idejepotrebu slikeU zakr~enim ulicama novih licajedan na drugog nale}u Hajdeger i Herderlindok sasvim mirno tonem u jednoj odslu{aonicaNi~e recituje svoje ditirambeKo sve nije u pokretukada su pravi pesnici napustili ulice

362

MALI (P)OGLEDI

2.Kao i mnogi wegovi likovipesnik je ekstremno zpoznajni putnikod neuspelog samoubistva do odu{evqewaìvotomi zaqubqenosti u {izofreni~are(idealnu ènu)

3.Li~na luda energija pomaè da seneke stvari stave na nogeBitan je na~in na koji se ogla{ava{bitniji od stvarawa iluzije za sve kojiprilaze da te gledajuIdealno je kada ima{ probleme i sa jednimai sa drugimaNe stati ni na ~iju stranuMalo qudi sme da se danas oglasiostali to ne znaju ili }ute kao {izofreni~ari

POEZIJA

...Nije stan za podstanareni mesto na koje }e{ sa kupqenom ulaznicomOna ~ak i ne postojikao predmet slikenijedan neposredan prizor ne viri iz weNemu{ta jeNeogra|enaRasuta u vazduhu kao nevezivi elemenat Udahne{ li je izdahnu}e{ jenema ni jedne okolnosti za one kojima nepripada

PESME IZ DNEVNIKA (1)

Pismo majci (II)

Evo metaman kada si pomislila da samprevi{e zauzetNad tvojom humkom stojimgledaju}i za danima koji ...

363

odlazeNijedan da zastanena putu u povratku ku}iSpremio sam ti sve najnovije vestio onome {to si i preko qubavi volelao namao SrbijiTe{ka su vremena a jo{ te`a kada seura~unau ono malo {to se dobijeNeka mizerija zavladala je planetomi ne odvaja se u kru`ewu oko weTvoj najstariji D. ne{to se razboleomu~e ga pro{la vremena s Tobom bolnomon jo{ uvek veruje da si u wegovoj sobikao nanadma{na ~uvarka kwigakao Ona Jedina i Jedna za wegov modelidealnog...M. te najvi{e pose}ujeon je junak u jednoj maloj pri~io neshva}enom junakumnogo zna ali i mnogo }utiPod jednim malim ki{obranom odlazili smozajedno Tvom D. u bolnicupreskakali smo ogradu bolni~kog karantina...Kada razmi{qam o Tebi ne mogu da ne mislimna fabriku u kojoj si proizvodila sjaji godinama nas bojila wimeJednom si me u~inila nevidqivimpa sam tako mogao da posmatramkako qudi pripremaju prevareNad Tvojom humkom stojimdok vetar nestrpqivo ~eka da izvadimpapireda sa wih podigne moje re~i visoko...Ali vetar nije znao da }u ti sve re~inaizust prenetikao onda kada smo prenosili te{ke ormaneiz jednog u drugi ugao sobe do uliceMnogo qudi je oti{lo sa ovog svetaNekih iz Apatina se se}am kao kroz magluili se uop{te ne se}am vremenskih periodau kojima sam morao da ih poznajem

364

Ne pamtim idealni vi{e ni svoje pesmeni tekstove koje sam odvojio na stranuni na desetine latinskih sentenci...Dobro smo sva trojicau podno{qivoj intelektualnoj kondicijiîtamo i ne propu{tamo nepro~itanoOnaj najstariji ima konkretne primedbei na savremenu svetsku kwièvnost...Onaj najmla|i sve zna o krvnim grupamai metabolizmu pa`weStrpqiv je i ne srqa samo u jednom pravcuverujem da mu ne}e izma}i zami{qenoi da }e sti}i tamo gde je naumioVetar je majko moj prijateqpokriva put duge od o~iju onih koji ho}eda je razbojni~ki saviju u obru~ oko meneOko mojih pesamakoje lete namazane sjajem iz Tvoje fabrikesjaja i jezikaverovawa da treba putovati u svim pravcimabez zadràvawa u gra|evinskim objektima...A sad kada me podigne vetar mahnu}u ti isjajem poqubiti Tvoju ve~nostMirno spavaj ne boj se mi smo dobroD. M. i Z.

ÎJI LI JE SVET

Prokletstvo slova upozorava danezapisano nema ko da za{titimale smrti postaju tako veliki doga|ajiUmiru ~itava poglavqanepreseqenih svetova na hartijuIzdi{u i hartije od prekomernihzamora belineoslepe usred belog ludilaGde onda sa du{om pisca koji ne}e da pi{eu {ta umotati wegovo neposlu{no tro{no teloPri~iwavaju li nam se to pitawa Sokratovaili odmetnuti zvuk ne~ijeg glasa remetimentalni muk nepismenihNe zna sekoliko bezobzirna prokletstva potraùju

365

iracionalne dugoveâk se i o pozajmicama }uti me|u bogovimaîji li je onda svet

MIRA[ MARTINOVI]

VERGILIJEVA VEÊRWA [ETWA RIMOM

IKao da vi{e nisam Publije Vergilije Maron.[etam kroz sumrak doba.Volim sumrake, ali ovaj podse}aNa kraj vremena, kraj Rima.Kraj rimske lirike.Sve miri{e na Kraj.

Boqe, idi, u sabinska brda Horacije!

IIKoliko }u jo{ raditi na Georgikama?Kraj je veka.Nema vremena.29 godina je stare ere.Prijale su ve~erwe {etwe rimom.Sad kao da sam u drugom gradu, drugom dobu.

Horacije? Koje je ovo vreme?

IIISve mawe raspoznajem stvari.Izmi~e mi grad.

Hramovi. Amfiteatri. Palate.Ne{to se de{ava u Rimu.Me|u wegovim ìteqima.I wegovim bogovima.Sumrak bogova.Lirike.Filozofije.

Odjednom previ{e mraka.

IV

366

Mora da je mra~na bilaOvidijeva posledwa no} u Rimu.Ose}a{ li vreme.Koje svemu kraj objavquje.ono vreme iz IV ekloge.

Be`i u sabinska brda Horacije.

V

^ini seNikadNi gu{}eg ni dubqeg mraka.Nad Rimom i oko Rima.Prst pred okom se ne vidi.Nasumce kora~amo.Ni bakqe, ni svetiqke.La`nih je bogova vreme.- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

VREME FARISEJA

Gospod }e poslati druge poslenikeU vinograd svoj!

Re~e Isus u ti{ini jerusalimske no}i.

IITad uznemireni fariseji.Razmile{e ulicama Jerusalima.

IIIA on prozbori i re~e :Grobovi okre~eni.Te{ko vama.

Sluge Velzevuva. Porode zmijski.Pismoznanci {to iz Pisma

Duh izgnaste.

IVLicemeri! za Bo ju re~ gluhi.

Hramove va{e razru{i}uU jednom danu.

367

VUznemireni farisejiZamku mu pripremi{e.

Gizdavi behu.U skupocene haqine odeveni.

Nalik grobovima.koji hodaju.Jerusalimom.

Uzdu i popreko.

VIPremnogo je grobova! Re~e Isus.Vaqa nam se ponovo roditi.

(Jerusalim li~i na mrtvaca).

Nikodime! Nikodime!

368

NMOMÎLO NASTASIJEVI]

[ MAGNOVEWA. ODJECI ]

[ [esti i sedmi lirski krug? ]

NAGRADA

1Pe~e ta rana.Wome, i samo wome,sve dubqe ìv.

O, {ta je ujed,otrov tvoj, zmijo, {tasamome sebikad izlu~im se u si~an.

2

Pazite,~udno sam vi~an :jed, pelen li mi od vas,ili mana ;mrtav od va{e ruke,ili ìv, -ne zaceli se,ne ozledi ova rana.

3

Zagor~a va{ med,~emer zasladi ;potvora pravo moje srcetim dubqe nagrdi ; -udrite,nisam kriv.

369

VEST

1zaplavi na krila àr.Nebo to zemqi tobomsilovito ustremi,

Silo, Nero|eni,Ti.

2

Otvorite se, utrobe.Seme je ovo,plamena plamen - oplo|ewe.

Sagoreti, -pre~istoj dar.

3

Oèdnela je zemqa,ogladnela Agnec- Sina,krvi krv, tela telo.

@rtveni preklati no`silu krina.

4

Otvorite se, utrobe,Seme je ovo, blaèni nosi kvar,nevesti zemqi nebo u oplo|ewe.

Sagoreti, -pre~istoj dar.

370

HRAM

1

Potowe, znam,rasto~i}e zemqa ove kosti,dubinama da zapoje hram.

Pecite, `ege, -plamena ne spekoste plam;ledite, ci~e, -leda ne slediste led.

2

I neka shore se sve zlosti, -sme{ak im odoli bled.

Bolnog tek bol me,korenom u potaji kadproklija nemo i ni~e,rodna kad za{titi zled.

3

Tajna to tajni,za daqu nekud menuotvori vid.

I obnevidi oko,gde progledala du{aneproboja kroz tvrdiprostreli zid.

4

To zadwu prema{ti je metuu bezdan sebe ko krenu ;to sile je u cvetumrklu razbuditi stenu.

Potowe, znam,

371

rasto~i}e zemqa ove kosti,dubinama da zapoje hram.

STRUNA

1

Mukli to ne~uj nekiu meni slu~i.

Prsnuv zanemelasmr}u da glasa struna.

2

I meda ili `u~i~a{a li ovo puna,bol me, -

do dna iskapim,mrem neizre~jemu re~.

3

Ne mene, ne menebrata tou neznawu mogmuklije timpotaja ova mu~i.

4

I znam, i znam,srce gde kuca,od zlata ili tu~i,nemo u wemu raspiwe se Bog.

Plakalo ilÄ pevalo,trnova za uzdarjeplete mu se u potaji kruna.

372

5

Muklo to ne~uj nekiu meni slu~i.

Prsnuv zanemelasmr}u da glasa struna.

RADOSNO OPELO

1^emera ~emer mi grlusa}em {to med, -zagor~aj, zagor~aj sve dubqe.

Iz gorke ranedubini provrem u vrelo.

Potowe u pogreb sebiupalim zubqe,radosno zapojem opelo.

2

Dubqe, sve dubqe, -ploda se ne za~e ovdeda utoli ovu glad.

Ti{inom sebezatrubiti u trubqe ;plavetnilu ko Ikarvinuti `arko u pad.

3

Zagor~aj, zagor~aj, zacrni, -u nevid-ruhopretvaram se belo.

Poklecni , nogo, posrni, -uzlet je u nedosti`no{to zovu ovde pad.

373

4

Parkama hodom ovimrazoravam prelo.

Radosno, u pogreb sebi,zapojem opelo.

Mrewem sve ìvqi,staro{}u sve dubqe mlad.

ON

1Triput ko prutomprasnulo o vrata.

Na smrtni rodi se znak,da ìvi mrewem.

2

Sin, a koprivom,kao k}er je,

triput, za al~icu od zlata,naàri mu baba uvo,

i ìvotom kao smr}uda je jak.

3

I od kamen mu sudbine,i od ~elik - veka,

mekano da paperje,da zlatali vek.

4

I da sila mu je data,bodar iz neprebol-dubine,

374

izroni li,svima da je za lek.

MOLITVA

1

Da utopim se u plavetnilo tvoje,Gospode, `edan ja.

I radost moja tebi, darodav~e,rumenilom da okadi prostore.

2

I molim ti se,urvina tvojih kroz prozorbistra me provedi,u meni da se nebesa tvoja oglednu.

3

I vetri tvojida kr{e me zemqi, pregibqu,snezi na meni prezime.

I uza stamen-stablovita uz mene lozada prepuzi svoj vek.

I tice, krilati stvori,hitro da mi sa granadaqini tvojoj pole}u.

4

Bla`en u tebi da zanemim.I od nema menestena da prozbori gori,gora cve}u.

I radost na{a tebi, darodav~e,rumenilom da okadi prostore.

375

RAJKO PETROV NOGO

NA KAPIJAMA RAJA

Iz {ume ulazimo pravo u komunizamNa vratima magacina ko na kapije rajaZa gole i gladne Za ba{ibozuk i nizamEngleski hubertusi i trumanova jaja

Sirotiwa se slila u javna kupatilaSpiramo trulu pro{lost I novogovor blistaNepismena se ruqa po{teno napatilaDa me| apostolima prepozna svoga hrista

Jesmo li tad ka~kete od padobrana bluzePitomci nove vere nosili klasno svesnoIli mlekom u prahu ve} {minkala nas sudba

Za ovu operetu A krokodilske suzeJesmo li uve`bavali u ono vreme tesnoKad hranila nas unra a branila nas udba

A MOME KRSNOME IMENU

Nahranili smo gospodu u }o{ak mrve bacismoRazmiqe{e se po podu du{e predaka Raci smo

Novi @idovi Hazari Svu li nas bo`e rasijaZa suncem da nas ozari Rascija - Nova Serbija

I svuda li smo nicali tu|i sebi i drugimaI kome li smo klicali kad nas u nama ne ima

A ovo {to je ostalo na ono pleme ne li~iU jednu crkvu bi stalo za crkvu da smo prili~ni

Na pragu dugo stojimo s glavam ispod pazuvaI Lazara se bojimo u grobu dok se nazuva

Po ~emu }e{ me poznati ~ime li }e{ me prokletiIkonu mjesec pozlati Dijete mrve pometi

376

KRAJ NAMETNE GROMILE

Gdje nam je bila ku}a za no} je nikla {umaNe {uma nego crkva zvjezdano kube nebaOd najvi{e planine do agarjanskog drumaOd svatovskoga grobqa do peksinova grebaNiz klance i jaruge niz ponore i dra~eGdje crnorizac gavran jo{ poje i kad ga~eU toj prostranoj porti humke su golubwa~eSjajkaju u zreniku ~im se nebesa smra~eU vilovome dolu prisluìvao sam i jaNa kruni od kitine srebri se krst od iwaNe reci vjetar pu{e to huji liturgijaBorova kalu|era i jela monahiwa

Kraj nametne gromile ~itaj kad ozgo sineZdje leì gre{ni dijak ra{ovi} od starine

TA ÂRNA BEZAKOWA

U gustim slapovima vidim oti~e vremePrastara supstanca i{~eze poput dimaU {upqoj odori svete re~i su najzad nemeI na{ je govor sablasna pantomima

]orsokak istorije Ta gluva ma{karadaU crnoj magiji likuju trbuhozborciKarneval besmisla Senama opet vladaôvekoliki haos i zeleni zamorci

Raduj se du{o moja to je {to si htelaMrtav demijurg krotak je poput slonaA agresivno drhturi svaka tvarca

Mr`wom je nadojena napukla vasionaI svaki tren je stvoren za ~arna bezakowaPod kaìprstom iskonskog kriminalca

TAJNA VEÊRA

An|elima su podrezali krilaA Arhan|ela strpali u ìcuA jo{ se sve}a nije ugasilaNi prvo slovo spalo na iìcu

377

Posustali su timorni pejzaìI usahnulo vrelo u OstroguKad la`na zvezda u nebeskoj kaìProkaza jagwe iza le|a Bogu

U prokazawu krivokleci pi{uDa }e jo{ jednog za sve da razapnuI sve za jednog A kad se upi{uDo Jude neka sebi om~u zapnu

Jer od pono}i Beli Vuk nas dvoriI ne da da nas ~a{e mimoi}uVij vuka nije molitva na GoriNe ~eka svece s ikone da si|u

Ni an|elima da uzrastu krilaNi Aran|ela da povadi ma~aNad vekom mu se senka izduìlaI odvojena od tela kora~a

DU[KO NOVAKOVI]

NEKE PESME

povodom

Mogle su one, iznenada, da se izgube,Zalutaju,U gomili zajedni~ke apatije, -

Ali pesme su lica onih {to nisu skrojeni po kalupu.Mada, krug nepozvanih koji petqaju sa mastilom do iznemoglostiNeoprostivo se {iri. Preti da nam uzdrma gra|evinu.

Ne{to sli~no o tome govori i drug kasapin, dok steè sataruI dok me potkrada, ~ak i na koskama, uz osmeh.Stru~no, nego {ta, o istom, razglabaju i eksperti po dvoranamaS ~a{om vode u pro~equ, i na{i nervozni lideri na ekranima,I ku}ni savet. I uprava pijace. I udruèwe penzionisanih kasa~a.Toliko brige, svakako, mora da {kodi, bilo kojoj mladoj osobi.

378

A pesme, pesmuqci, pesmi~ice, pesmuqanke,Depersonizirane od gutawa tek prispele ka{e bez vitaminaPretraùju svoje fijoke, bdiju na vrhovima svojih ìvacaTraè razlog za gre{ku, traè razlog za sau~esni{tvo,Traè onu minijaturnu ka{i~icu za lek koji apstrahuje besnilo.

I tako, pesme, danas. I tako, neke pesme, sutra.Nikad dovoqno ohrabrene, danas. Nikad dovoqnoUpla{ene, sutra.

STOJI MUVA

Lep ured, u jednoj maloj zemqi,Diè se iz no}i.

Bude se debeli sve`wevi akata i fascikliPrekr{aji od ju~e, zve~e poklopci mastionica.

Stoji, oìvqena, sfinga. Malo daqe,Stoji muva, tr~i noìcama na obodu stakla, besmrtna.

NAÎN

Te{ko je to razumetiStihovi su lo{iLo{i, a govore o ne~em istinskom.Lo{i, a govore o ne~em istinskom.

Perunike Roberta Grejvza

Ko u slikama mediteranskim ne gleda,Ne}e se odu{eviti prekomernoDijalozima ovog slanog grotla,Gde se kuvaju odbrane i savezi, savezi bogovaSa kepecima, buva i dece sa kozama,I dodajmo, smirenim tonom:Sirenama {to ~ere~e muève, kao od {aleJer pro{lost jedna~e sa sprdwom,I tkawem koje hvata svaki deli} vernosti,U sve~ekawu stvari : razboja, klupka, sve}e...Ovo je tebi upu}eno, maestru sigurnog wuha,Dobro vo|enog pera, tebi sedokosomStarcu {to umiven ostrvskom rosomTrgnut iz posteqe, u rasvit, reàwem eumenida,Sa perunikama zbori{, gr~ki!

379

STANI[A NE[I]

TAVORSKA SVETLOST

*o ~ista svetlostio ~ista svetlosti prosuta kroz materijuo ~ista svetlosti {to proìma{ tela od mramoranadgrobne plo~e uspravqene prema suncuo ~ista svetlosti pome{ana sa elementimaprosejana kroz zemqu vodu vatrukroz vazduh prosejana no{ena vetrovimao ~ista svetlosti okruèna zidovima od mrakaprolazi{ kroz wih brzinom muwao ~ista svetlosti ba~ena u protokti oìvqava{ mrtveti peva{ na virusnaì{ slabe i slabi{ sna`neti proìma{ kosmosmoju lobawu proìma{ti osvetqava{ materijuti si protok

SVAROGOV HRAM

1

(....)Danima hodam u krug,iza zida,sve idem napred,sve sam bliì ro|ewu

2

ovo je doba jednorogavreme crnih gqivacrnih petlova -ono {to nastane nesta}e

ovo je vreme dimavreme jajeta -

380

hramovi su hoteli,oltari kolevke -Moloh otvara o~i,Soma vlada svetom.

Bog spava,budan je Buda -

kakva mala razlikakakav ponor

TAVOR

Niko ne osporavaPotvr|ujuU~iteq na Goru iza|eS Petrom i JovanomI bratom JovanovimMatej je tome svedokLuka potvrdu dajeJovan veliRadi molitve je to bilo[ta bilo da biloIz oblaka svetlostiMojsej izroniI s wim Ilija tesvi}aninNiko od u~enika ne ~uO ~emu s U~iteqem zboriNetvarna belinaAli nazre{eDogovor sklopqen biU molitviSve jasnije bivaOdluka je palaSvetlost silazi u srceU woj bestelesan je ~ovek

VRANA U VRTU

Vrana u vrtuKraguj u razorenom toruTrga rasutu jetru jagwetaKraj razvaqenog plotaKrin dogoreva

381

Mnogo leta minuA pe{teri u pustiwiAli nikadTako krvav mesecKroz smiraj danaNa putu u Srbiju

ûvaj svaki dah.Dugo da te nosiDa lebdi{Nad peskomU senci krsta{aDa zbira{ sjajU srcuDa tekuRajske rekeNe otvaraj pe~ate,Ne ~itaj porukeSive masline pamteDolazak Hananaca,Wihovo uni{tewe,Zver {to ri~e nad pustiwomOd gorja do mora, od vrataDo vrata, Molohov je ovdeBio dom, pre boìje mane,Pre vode iz stene

Koliba od pru}a okruènaLejama pasuqa, zvon klepalaNa vratu ovna predvodnika

JOVAN KANTAKUZIN

U jesen 1352

varvare je iz Vitine

U Evropu pozvao

Jovan Kantakuzin,

Sa ènama i decom

Naselio ih u tvr|avu Cimpe

382

Da ih ako zatreba

U borbi protiv Srba i Bugara

Upotrebi

BALKAN, OPET

Na pragu Novog vekaBat maqeva, poluga,Lupa olovnih zvonaOdjekuje nad glavamaBalkanske bra}e

Ne~astivi ne gledaSve narode, istim okomJednima deli qiqaneDrugima krstove

Oni su najbli`i@rtvenom oltaru

Na Korwa~inom ostrvu,Rumen,Satana sedi,[egrti Tevtonci,Krsta{i, Jani~ari,Jovanovci

Samo, nekoImena na{ePogubqene bra}eU Kwigu @ivihRukom An|elaUpisuje

383

P

VLADISLAV PETKOVI] DIS

UTOPQENE DU[E

Jo{ samo jednom o da mi je di}iIspod ìvota svet umrlih nada;Jo{ jednom samo o da mi je i}iProstorom snova pod vidikom jada.

Potajna slabost i ùdwa ka sre}i,Skrivene misli u boji qubavi,Wen pogled nekad sve {to znade re}i,Jo{ jednom samo da je da se javi.

U harmoniji svetlosti i tame,Lik du{e gde se od nas trajno krije,Gde svesti nema ve} ideje same,,Otkuda bol sle}e da ose}aj svije.

U meni o woj, o lepoti, cve}u,I o mladosti - o jo{ jednom samo,Da mi je da se moje misli kre}u,Da mi je da sam jo{ jedanput tamo.

Da mi je da sam u predelima onim,Gde su mi mladost, san i uspomene,Kod negda svojih da je da se sklonimS lepotom wenom {to ko miris vene.

Il da je grobqa, senki, vetra, zvukaI igre mrtvih, avetiwa kolo,Da je bolova, se}awa, jauka -Znamewa, da sam nekad i ja volo.

Al nije. Ja znam svi ti dani stari,I èqe, wena tuga i lepota,I ne`ne veze osmeha i ~ariNemaju vi{e za mene ìvota.

384

Nemaju vi{e ìvota ni za wuSva wena qubav i moja stradawa:Dreme i suton i no}u i dawu.Nama se spava. Nama se ne sawa.

Gube se redom, trunu pod ìvotomAleje bola i podnebqa plava,I moja lira sa wenom lepotom,Tugom i sre}om...Da je da se spava.

I samo katkad, al to retko biva,Wu kada vidim posred ovih zala,Prilazi meni neka magla siva,Nagovest bleda dalekih obala.

Glede}i dugo taj magleni veo,Kamo se dani moji razasu{e,[iri se pokrov velik, prostran, beo,Pod kojim leè utopqene du{e.

Mo`da spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,Pesmu jednu u snu {to sam svu no{ slu{ao:Da je ~ujem uzalud sam danas ku{ao,Kao da je pesma bila sre}a moja sva.Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za bu|ewa mo},I da zemqi treba sunca, jutra i zore;Da u danu gube zvezde bele odore;Bledi mesec da se kre}e u umrlu no}.U snu svome nisam znao za bu|ewa mo}.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,I u wemu o~i neke, nebo ne~ije,Neko lice, ne znam kakvo, mo`da de~ije,Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne se}am se ni~eg vi{e, ni o~iju tih:Kao da je san mi ceo bio od peneIl te o~i da su moja du{a van mene,Ni arije, ni sveg drugog, {to ja no}as snih;Ne se}am se ni~eg vi{e, ni o~iju tih.

385

Ali slutim, a slutiti jo{ jedino znam.Ja sad slutim za te o~i, da su ba{ one,[to me ~udno po ìvotu vode i gone :U snu do|u , da me vide, {ta li radim sam.Ali slutim, a slutiti jo{ jedino znam.

Da me vide, do|u o~i, i ja vidim tadI te o~i, i tu qubav, i taj put sre}e;Wene o~i, weno lice, weno prole}eU snu vidim, ali ne znam, {to ne vidim sad.Da me vide, do|u o~i, i ja vidim tad :

Wenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,I wen pogled {to me gleda kao iz cve}a,[to me gleda, {to mi kaè, da me ose}a,[to mi bri`no pruà odmor i ne`nosti svet,Wenu glavu s krunom kose i kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i wen ne znam glas;Ne znam mesto na kom ìvi ili po~iva;Ne znam za{to wu i san mi java pokriva;Mo`da spava, i grob tu`no neguje joj stas.Ja sad nemam svoju dragu, i wen ne znam glas.

Mo`da spava sa o~ima iznad svakog zla.Izvan stvari, iluzija, izvan ìvota,I s wom spava, nevi|ena, wena lepota;Mo`da ìvi i do}i}e posle ovog sna.Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla.

Tamnica

To je onaj ìvot gde sam pao i jaS nevinih daqina, sa o~ima zvezdaI sa suzom mojom, {to nesvesno sijaI àli, ko tica oborena gnezda.To je onaj ìvot gde sam pao i ja.

Sa nimalo znawa i bez moje voqe,Nepoznat govoru i nevoqi ru`noj.I ja plakah tada. Ne be{e mi boqe.I ostadoh tako u kolevci tu`nojSa nimalo znawa i bez moje voqe.

386

I ne znadoh da mi krv struji i te~e,I da nosim oblik {to se mirno mewa;I da nosim oblik, san lepote, ve~eI ti{inu blagu ko dah otkrovewa.I ne znadoh da mi krv struji i te~e.

I da beè zvezde iz mojih o~iju,Da se stvara nebo i svoj ovaj sadaI prostor, trajawe za red stvari sviju,I da moja glava ra|a sav svet jada,I da beè zvezde iz mojih o~iju.

AlÄ begaju zvezde; ostavqaju bojeMesta i daqine i viziju jave:I sad tako ìve kao bi}e moje,Nevino vezane za san za san moje glave.AlÄ begaju zvezde, ostavqaju boje.

Pri beàwu zvezda zemqa je ostalaZa hod mojih nogu i za ìvot re~i :I tako je snaga u meni postala,Snaga koja boli, snaga koja le~i.Pri beàwu zvezda zmeqa je ostala.

I tu zemqu danas poznao sam i jaSa nevinim srcem, al bez mojih zvezda,I sa suzom mojom, {to mi i sad sijaI àli, ko tica oborena gnezda.I tu zmequ danas poznao sam i ja.

Kao stara tajna ja po~eh da ìvim.Zakovan za zemqu {to ìvotu sluì,Da okre}em o~i daqinama sivim.Dok mi venac snova moju glavu kruì,Kao stara tajna ja po~eh da ìvim.

Da ose}am sebe u pogledu travaI no}i, i voda; i da slu{am bi}eI duh moj u svemu kako mo}no spavaKo jedina pesma, jedino otkri}e;Da ose}am sebe u pogledu trava.

I o~iju, {to ih vidi moja snaga,O~iju, {to zovu kao glas ti{ina,Kao govor {uma, kao divna dragaIzgubqenih snova, zaspalih visina,I o~iju, {to ih vidi moja snaga.

387

Kob

To re}i danas ja ne umem vi{e,To {to me boli i bolove gu{i,To {to mi pogled kao oblak bri{e,To {to me trune, {to mi snagu su{i,To za{to san moj na san ne miri{e.

Jedva se se}am da sam boqi bio,Jedva ose}am zlo kako me steè;Izgleda da se put ìvota skrio,I neka ruka da zlokobno veèMoj duh za zemqu i za svet nemio.

Sad bih sawao, san od mene bega;Sad bih ìveo i kraj ovog sveta;Sad bih voleo, i to vi{e svega;AlÄ sve to meni ~udnovato smeta:San, ìvot, qubav, sad su moja stega.

Sve mi se ~ini nemam voqe svoje;Stvari i qudi sad postoje za me.Izgleda da su misli, èqe moje,Postale senke, neka vrsta tame.Moji su dani danas jedne boje.

Vidim da danas vi{e nema neba,Da moje o~i za wim i ne mare;Vidim da meni jo{ jedino treba,Da gubim mirno sve navike stareU vetru trulom {to mi duh koleba.

Tako je do{lo sad i ovo doba,Gde katkad ~ujem graktawe gavrana:I tada gledam iznad svoga groba,ÄLadan ostatak snage mojih dana.I kako di{e ravnodu{na zloba.

I tad preìvim u dnu moje no}iPrvi san stvari, kad im sunce za|e;I tu osetim da nema pomo}i,Da ìvot i smrt jesu iste gra|e,da tone snaga {to mi daje mo}i.

388

Veliki ponos, moja vera trune -Trunu}e zato dok imaju snage;Crni oblaci vidik rada pune,Moja pregnu}a i ~asove blage.Pust ìvot gledam ko vladar bez krune.

Do{lo se dovde, ali ne znam kako;Ne znam zbog ~ega dan slobode spava;Ne znam da lÄ ìvi zora i moj pako,Ta stara zora i podnebqa plava,Gde sam voleo, a gde sam i plako.

Je li to starost i voqe i vere,IlÄ umor dubok, miran i bez leka,Kom ne znam uzrok, prostora i mere?IlÄ sam ja izraz truleì mog veka,Koja tka zadah i svud nemar stere?

Il to kora~a duh propale sre}e,Propalih misli, napora i snova,Kao opelo za mrtvo prole}e,Kao zalazak sunca i bregova,Kao kob moja da zaborav sple}e?

IlÄ je kob moja, {to u dane oveOse}am ruku kako mirno pi{eNa moju qubav, misli i na snoveIme, koje mi na krst crni di{e,Na krst {to nosi sve radosti nove?

Raspadawe

Sada nemam vi{e one stare plimeZa bol i qubav, niti danas rasteCve}e slobode i ose}aj zime,Kao ni èqa za jesen i laste.Sada nemam vi{e one stare plime.

Sad nemam vi{e o~iju za druge,Za vedre boje oblaka i snova;Sad nemam vi{e sutona i tuge,Ni senku sre}e, ni {apat brestova.Sad nemam vi{e o~iju za druge.

389

Sad nemam vi{e visokih obmana,Nevinih misli i krinova beli;Radosti rada, ni velikih dana,Kao ni vere, {to utehu deli.Sad nemam vi{e visokih obmana.

Putem stvarawa ne kre}e se snaga,Duh ne}e vi{e da vidi i sawa:Ostala sa mnom samo ~ula nagaI zdah truo sporog raspadawa.Putem stvarawa ne kre}e se snaga.

Moj svet me gleda pogledom trupina,Kao ostatak od stra{nog poàra:Ja ga se klonim ko crnih kupina,Kao i trwa, {to grebe i para.Moj svet me gleda pogledom trupina.

Ja danas ne znam za no}i umorne,Ko ni za dane pokrivene splinom;Ja danas ne znam za misli sumorne,Kao ni potrebu za trajnom ti{inom.Ja danas ne znam za no}i umorne.

Ja danas imam jedno trulo vreme,Maskiran porok, razvrat i neznawe:S visine bluda dopiru mi temeZa suvereno jedno raspadawe.Ja danas imam jedno trulo vreme.

Sa prestola tajni i snova i zvukaJa sam se na{o pored niskih strasti;Pod nebom crnim od ropca i mukaJa sam se na{o u zmeqi propasti.Sa prestola tajni i snova i zvuka,

Ja sam do{ao bez bola i ùdiTu, gde za nebo niko nema vida,Tu, gde i mrtve ubijaju qudi,Tu, gde je èna pojava bez stida,Ja sam do{ao bez bola i ùdi.

390

Kroz svet, pokrete, kroz {um preko grwa,Kroz dokon vetar {to uzalud cvili,Ja ~ujem korak mo}nog raspadawa;I raspadawe, raspadawe miliKroz svet, pokrete, kroz {um preko grawa.

SIMA PANDUROVI]

Trag vremena

Saranio sam svoju dobru draguU dane {to su i{~ezli ko para,U mrkom, muklom, crnom sarkofagu,Bez qubavi i prole}a {to vara;Saranio sam svoju dobru dragu.

A nije znalo prole}e qubavno,êstice spomena u kome trepere,Ponos i mladost zakopani davnoBez seni sre}e i bez blage vere.A nije znalo prole}e qubavno.

Za sne bez no}i i no}i bez snova,Za sne u kojim sijala je ona,Ve~erwa zvezda nesre}nih duhova;I nije znala mirna vasionaZa sne bez no}i i no}i bez snova.

Duboko, mra~no, nesre}no, i dubqeNo smiÄo tajni ìvota i bi}a,Ja je saranih, uz crvene zubqe,U dru{tvu èqa, snova i vetri}a. -Duboko, mra~no, nesre}no, i dubqe,

Saranio sam dvoju dobru dragu:U dane {to su i{~ezli ko para,U mrkom, muklom, crnom sarkofagu,Bez qubavi i prole}a {to vara.saranio sam svoju dobru dragu.

391

Tako je Bog rekao

Bedna du{o moja, sudbu svoju vuciSve do u sumrak svog posledweg ~asa.Redom tvoji zlatni pro{li su trenuci;Se}awe na wih jedva zatalasaTiho i skromno grudi, kuda padaMora ìvota. Pevaj zato sada

Samo mrak svog jada,Samo mrak svog jada.

@ivot nam nade mladosti ne pra{ta;Budu}nost na{a s pro{lo{}u se slivaU taman dekor sna {to se ispa{taStvarno{}u koja bole nam preliva.Pod oblakom {to se iznad nas razvijataman vetar dahom mutnih elegija

Na{e èqe nija,Na{e èqe nija.

Kad nemamo suza za ~asove mrtve,[to zna~ahu sre}u kad nada ne trne;Kad snosimo prazne i neplodne `rtve,Pevaj, du{o moja, svoje dane crneI s prole}a, kad potoci se peneI tope, i ruè kad se zacrvene,

I kad cve}e vene,I kad cve}e vene.

Potres

Pro{ao me strah od boga davno,Dah mirisni qubavi i ~e`we,Bol s prole}a; pospale su te`we;Pro{ao me strah od boga davno.

Mutne o~i iznemogle gledeU horizont prazan i orono.Duh sa telom materije klonÄo.Mutne o~i iznemogle glede.

Moju staru ranu od ìvota,Vidim, nemar suvereni le~i, -Moju ne`nost, nemir, jad bez re~i,

392

Moju staru ranu od ìvota.

Higijena nese}awa vidaMoj bunovni san i savest {to miDuh i telo nemilosno lomi.Higijena nese}awa vida.

Gledam da se svega mawe se}am,Da ne àlim ni pro{lost, ni sebe,Da se tiho {to be{e pogrebe;Gledam da se svega mawe se}am.

Jo{ savesti vetar neki, uzdahMrtvih - {ta li? - kroz moj ìvot prostiPro|e, katkad, kÄo jeza kroz kosti.Jo{ savesti vetar neki, uzdah,

Znak posledwi groznice ìvota,Potrese me, pa i{~ezne blizuSrca. Vidim malu paralizu, -Znak posledwi groznice ìvota.

VEQKO PETROVI]

NA[I TRAGOVI

Svud, svud se bri{u na{i tragovi{to pra{ina, {to bu|, {to pepeo,Vremena r|a, zlih, pro`drqiva,{to agresora, silexije bes,ve{ala, pqa~ka, pod krov ugarak,prokleta kama brata izroda ;{to naslednika bludnih nerazum,divqa~ki ples nad sveìm rakamagde unuk pretka ìva zakopa,{to grube grabqe nezahvalnosti,otrovna pera, la`ni jezici,zbegova gladnih uzveren zaborav,{to izobiqa pjana nebriga ;... usalu suzu, sasu{enu krv,ravnodu{nosti vetar razveje...- Svud, svud se bri{u na{i tragovi

393

Kud nas odmami i raspudi sevvelmoà tu~en, izbezumqen soj?Umukla na{a pesma, kukwava,oru ja zvek i nakovwa bat,u Janoku, Budimu, Sibiwu.

Drugima sada bujaju, ra|ajukalemi, setve drevnih saraora.

Gde su vam kosti, uskoci, martolozimorlaci gre{ni, pusti grani~ari?Kojem sve niste neprijatequdizali kule, bedeme, palisade,isturali, od svih zidina tvr|e,o~ajno hrabre, gole svoje grudi?

A istim , o{trim, ubojnim èlezomkr~iste grmqe, krotiste virove,pusto{i divqe upitomiste ;prisojno gorje nezahvalnog svetaoplemeniste blagorodnom lozomLazove ùpe, resavske motike.

Al svud, svud bri{u na{e tragove!

Budim, 1961. g.

JUSTIN POPOVI]

[ NEPOGRE[IVO MERILO ISTINE I LA@I ]

- - - - - - - - Crkvom i samo u Crkvi qudi postiù ciq, smisao isvesmisao qudskog bi}a u svima svetovima.

Rastu}i rastom Hristovim " u ~oveka savr{ena", ~ovek slabi}stva, ja~a,sazreva du{om, sazreva umom, sazreva srcem. @ive}i Hristom, on sav uraste uHrista, u Istinu Hristovu, srodi se sa wom, i ona postane ve~nom Istinomi uma wegovog, i srca wegovog, i du{e wegove. Za takvog se ~oveka sasigurno{}u moè re}i : on zna Istinu, jer ima istinu. Ta ìva boànskaistina u wemu, sluì mu kao nepogre{ivo boànsko merilo za razlikovaweistine i laì, dobra i zla u ~ove~anskom svetu. Zato wega nikakva nauka qudskane moè ni zaneti ni

394

zavesti. On odmah oseti kakvoga je duha ma koja qudska nauka koja mu se predlaè.Jer on zna ~oveka, zna {ta je u ~oveku, zna kakvu nauku on moè stvarati i davati.Svaka qudska nauka koja ne vodi boànskoj istini , zar nije sakovana od laì?Koja to qudska nauka kazuje pravi smisao ivota i obja{wava tajnu smrti. Istotako, nema qudske nauke koja nam obja{wava tajnu sveta i ~oveka , tajnu du{e isavesti, tajnu dobra i zla, tajnu Boga i |avola. A kad nam to ne kazuju, zar nezavaravaju svojim sitnim, blistavim {qokicama i zavode u lavirintenekorisnih umovawa i ubita~nih sitni~arewa? U ~ove~anskom svetu samo jeBogo~ovek hristos re{io sva glavna pitawa sveta i ìvota, od ~ijeg re{ewazavisi sudbina qudskog bi}a u svima svetovima. Ko Hrista ima, ima sve {tobi}u qudskom treba ne samo u ovom privremenom ìvotu, ve} i u beskrajnom,ve~nom ìvotu. - - - - - - - - - - - -

10. Ima li izlaza iz tih bezbrojnih paklova humanisti~kih? ima livaskrsewa iz tih bezbrojnih grobova evropskih? ima li leka od tih bezbrojnihbolesti smrtonosnih.

Ima, ima, ima : pokajawe. Takva je besmrtna blagovest Ve~nog Eva|eqaBogo~ovekovog : : "pokajawe - za poznawe Istine (...) Druk~ije se i ne moèpoverovati u svespasonosno Evan|eqe Bogo~ovekovo : " Pokajte se i verujteEvan|eqe" ( Mk. 1, 15) . Pokajawe pred Bogo~ovekovom je jedini lek za svaki greh,jedini svelek za svaki greh, pa ~ak i za svegreh. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

FILOSOFSKE URVINE

Zenica tragizma

Svaki je ~ovek zarobqenik tajni , jer je svaki opsednut tajnama. Sa svihstrana one se zgr}u oko wega i navaquju na wega. Iz svake pojave lu~i se po tajna,a iz svake tajne po bezbroj tajni. Nema tvari koja nije bremenita tajnom. Tajna dotajne, tajna na tajni i - dobio se svet. ôvek ima u sebi neku praiskonskucentripetalnu silu za sve {to je tajanstveno. I privla~i sve tajne; i one hrlewemu, opsedaju}i ga sa svih strana.

Svako ~ovekovo ~ulo opsednuto je bezbrojnim fizi~kim tajanstvima. Usvaki atom ~ovekov gledaju ~udesne tajne iz svake tvari. I najmawa tajna razvijase u tajnu vasionsku, tajnu beskona~nu. Otisne li se niz jednu od wih, ~ovek seotiskuje putem koji nema kraja. Posledwa tajna svake pojave i svake tvariobavijena je beskona~no{}u. Tajna jedne maju{ne vodene kapqe tako je ogromnada se u woj udavi sav ~ovek : i ~ula wegova, i um, i misao. (........)

395

Nevidqivo u vidqivom

Nevidqivo je srce vidqivog, jezgro vidqivog. Vidqivo nije ni{tadrugo do quska oko nevidqivog. Bezbrojni su oblici u koje se uvla~inevidqivo. Obla~i i presvla~i. Vidqivo je sunce, ali je nevidqiva sila kojaga zagreva. Vidqiva su mnogobrojna sazve`|a, ali je nevidqiva sila koja ihmudro kre}e i vodi kroz beskrajna prostranstva te se ne sudaraju. Vidqiv jemagnet, ali je sila wegova nevidqiva. Vidqiv je slavuj, ali je nevidqivaìvotna sila koja ga drì u postojawu. Vidqiva su mnoga bi}a na zemqi, ali jenevidqiva sila koja ih uvodi u ìvot i drì u granicama ìvota. Vidqiva jetrava, vidqivo je biqe, vidqivo je cve}e, ali je nevidqiva sila koja iz jedne istezemqe proizvodi raznovrsne trave, raznoliko cve}e, razli~ite plodove.

Zemqa! - Najinteresantnija i nazagonetnija radionica, i u isto vremenajgenijalniji stvaralac. Ona neprestano proizvodi iz sebe i ìvotiwe, ibiqe, i minerale. U woj se istovremeno izra|uju i ruè i trwe, i p{enica ikukoq, i bosiqak i pelen, i tamjan i smrdqevak. To je tako o~igledno. Ali, taba{ o~iglednost podsti~e na pitawe : ko to iz we radi, ko to kroz wu stvara,ko to wome dela? (.......)

Tu`no je i za heruvimska srca

Ni{ta stra{nije od ~oveka u svima svetovima. Jer ni{ta beskrajnije.Vrtoglavica spopada sva stvorewa koja imaju mo}i da misle o ~oveku.Filosofija o ~oveku te{ka je i za an|elske umove, tu`na i za heruvimska srca.Nigde kraja ~ovekovom bi}u. Ako pak ima kraja, onda je taj kraj - beskrajnost.Granice ~ovekovog bi}a? Oh, sve same beskrajnosti...

[ta je ~ovek? - Vre}a krvavog blata, i u woj kvasac svih beskrajnosti.Povede li sebe u visinu, ~ovek i{~ezava u boànske beskrajnosti; nagne li udubinu, tone u demonske beskrajnosti. ôvek? Mali bog u blatu, pokatkad -demon u rasko{nom ornatu. Nema prirodnijeg na~ela od ovog : Budite savr{enikao Bog! Jer nema stra{nije stvarnosti od ~ovekove zaqubqenosti u zlo iwegove bezdane.

* * *Gorke su beskrajnosti ~ovekove. Ko se nije otrovao od wih ~im ih je

osetio, i ose}awem saznao? (......)

396

SRNA U IZGUBQENOM RAJU- Ispovest -

(....) srna ne moè da mrzi; ona moè da àli i saàqeva. Sve uvrede,sve grubosti ona odvija tugom i saàqewem. Tuga, to je wena osveta. Tuga,pove}ana saàqewem... O, qudi, kako ste surovi i grubi! ûla sam da postojedemoni. Zar je mogu}e da su gori od qudi? Samo jedno molim, samo jedno elim: da ne budem du{a u ~oveku, ose}awe u ~oveku, misao u ~oveku...

Svaku grubost qudsku ja doìvqujem kao teàk udarac po srcu. Od togase javio tumor na srcu. O, koliko modrica imam na srcu! O koliko udaraca! ...Ah,da! ta ja sam u izgubqenom raju : srna u izgubqenom raju! Oh, smiluj se na mene,Svedobri i Svene`ni! Gomile modrica, jedna do druge, jedna na drugoj, i takose napravio tumor na srcu! Oh, spasi me od qudi, od grubih i zlih qudi! time}e{ moj svet pretvoriti u raj i moju tugu u radost...

* * *

Vi{e svega {to se voli, volim slobodu. Ona se sastoji u dobroti, une`nosti, u qubavi. A zlo, a grubost, a mr`wa, - to je ropstvo najgore vrste.Robuju}i wima, robuje se smrti. A ima li od smrti stra{nijeg ropstva? U takvoropstvo odvode qudi, ti izmi{qa~i i tvorci zla, grubosti i mr`we. A meneposlali u svet, rekli i prorekli, odredili i predodredili i : budi tuga iqubav. I ja svim bi}em ispuwujem svoje nazna~ewe : tugujem i volim, qubim kroztugu. I zar mogu druga~ije u svetu koji je naseqen qudima? Moj ìvot je u tomeokviru, u tome ramu. Sva sam - srce, sva - oko, sva - tuga, sva - qubav, zato mepotresa strah, onaj mili strah, za koji zna samo - tu`na srna...

U oholosti svojoj qudi i ne slute kakva rasko{na i ~udesan ose}awanosimo u sebi mi, srne. Izme|u nas i vas, qudi, zjapi provalija, te mi ne moèmok vama ni vi k nama. Vi nemate ~ulo za na{e svetove. Kad bismo mi srne srcempre{le u vas, pre{le bismo u pakao. Nekada, mi smo bile u raju. Vi nam ga qudipretvorite su pakao. [to su |avoli za vas, to ste vi qudi za nas. Pri~ale nambreze : videsmo satanu gde pade s neba na zemqu, pade me|u qude i - ostade. On,otpadnik neba, objavio je : najprijatnije mi je me|u qudima; i ja imam svoj raj, tosu oni : qudi...

397

RASTKO PETROVI]

[ GDE PADE BURMA ZLATNA ]

MOLITVA VUKA

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Bacih se na kolena, ispruènih ruku, u o~ajawu,Od strasti, muke, obnevideo ;Bez re~i, nem u svom urlawu...Ja sam se ve~no dakle stideo :[ta sam u~inio od svoje mladosti, ~istote? Kako

upropastih {ume, reke, ìvotiwe! [ta je samojim qubopitstvom, ùdwom! Toliko no}i : imam jo{

uvek prava, objavu prava, ali ukus, ukus ìvota. Pqujem!

On, od koga beìm, Sunce!A Vuk? ja : Vuk!Vrelina mi svi}e iz krvi,Iz krvi zora za vrhunce;Iz krvi ovaj stra{ni huk,I zavist ova koja se strvi;Iz krvi.

A prijateq : " Gospode, on ti veli : Ti zna{ da lice tvoje {tujem!No re~ima pogrdnim koje jedino sada zna,Re~ima koje ~upa iz muke svoje i sna!"Vikah, vikah :Za ove re~i jedino ti sme{ da zna{!

"Gospode, Gospode, on veli : u savest svoju pqujem,Al koliki uàs i koliki strah!Ti zna{, jedini zna{, da lice tvoje {tujem."

Zatim bejah iz ro|ene svesti izbrisan,Koja jo{ uvek budna osvrnuta staja{e nebu,Pod wome leàh, telom, odavno iskrhan ;Ne~ije ruke mi na ~elu, bri`ne su, ko na hlebu.Molim se Gospodu, svom glasu, ovoj ~a{i,Za prijateqa, mrava, magarca, kutiju, petla,Molim se udaqenome onom vojniku koji ja{e ;Iz ove skru{enosti, svem, {to je dlana svetla,

398

Molim se, ne izgovaraju}i to ~udno ime wino,Da ne sputam im podlo i malo svetle snage ;Tolike su mi ve~eri, i jutra, bojile hleb i vino,I ono {to svakog meseca primah ja od te drage.

U za~e}u, usnih samom, da granam ìvot sa Bogom,Zbog nerazdvojnosti, u sramu, da leì sa mnom on,Da ja sam wegov zao duh, on meni duh svetao,Da nema neba nit greha gde ne moè nam biti domDa pra{tati mi verno nije on nikad, nikad prestao,U ~asovima patwe ove da pati sa mnom i on.

Al da me vu~e stalno sobom, u te`wi svojoj za savr{enstvoO bol, o bol! Dati mu ruke i biti ve~no Beskorenstvo!No pogledaj moje o~i bola pune pune su suza,Sve {to ti pruàm sve je To i ~isti bol;Moje ruke! ~isti, o ~isti bol.

Pa, evo me, ja sam, druè, Gospode, ko negda, u detiwstva dane,Premda bqujem svaki ~as, i ruke su mi izbquvane ;Ti vi{e bi mo`da voleo da je na wima krv,Ja odbacujem svaku savest, rad tebe da sam crv ;

Ulicom tvojom rawenog èluca, ne snosim vi{e hrane,U ovoj mra~noj sobi, u akvarijumu samo}e,Gde leìm na dnu u o~ajawu.

Molitva, da ne bi bilo stida ni psovke,Za puteve na suncu, za sun~anice, za plovke,Za lisice, za vukove, za jazavce,

I za bol, i za bol!

Molitva za Wega, Sunce! Molitva, tim, za mene!

Wegov, Gospodwi, glas, i svi glasovi;Oholosti, nije li demon to tvoj i tvoji grehovi.

"Do{ao si najzad, najzad mrcvareni pesni~e,Protrqao o~i rukom, video da zora svi}e,Pogledao u mutnu ovu zemqu, gde zlato nam se sti~e,

399

Do{ao si najzad sam krvav i zadihan pesni~e.

"I oslobodi}e{, pusti}e{ preko kwiga, na{e zvuke ;Ko je izme| vetrova dosad razazno na{e jauke :Jedini ti si kroz judokope re~i svirao ove zahuke,Jedini ti si sviralu probio za na{e zvuke.

"Bio si pijan od mladosti, il sumoran od brige,Po ~elu mra~no oìqci, tu neba trag i kacige,Ruke ti pune ùqeva od naslawawa na kwige,Al sko~io si eto mladi}ski i otresao se opet sve brige.

"Dosta godina trebalo je da do|e{ do ovih re~i,Dosta ogwevi re|ahu da dim ti pogled spre~i,I udubio se kamen kolenom koje kle~i,I pod teretom mr`we povijao si ple}i.

"Mora da si skrio u sebe i porok i besno}u,Kada onako podmuklo probijao si se no}u;Mora da si se stresao zorom i traìo u vo}uSitosti, mora da si spregao gvo`|em besno}u.

"I uputi}e{, uputi}e{ srcima na{im zvuke,Ko je iz olujina dosad izdvojio na{e jauke :Jedini ti si kroz rudokope re~i svirao ove zahuke ;Ti, kroz planinu, sviralu dubio za na{e zvuke."

Ah! Boè!!!

"Ko je uzdahnuo?"

Ne se}am se vi{e. Patim. Ah, patim stra{no ;Gospode, Gospode, za{to si mi vrelinu ovu udahnuo,Ja wome qubim, ja wome mrzim, i zavidim izda{no ;Ja bih hteo, stra{no, kroz ogaw svoj iza}i.O, Boè, Boè, ja ne qubim vi{e tvoj svet,I rasturam se svuda gde nadam se se jo{, da }e{ me na}i.

"]uti, }uti, gre{ni~e. Pogledaj ovaj cvet.

"Se}a{ se one zvezde {to sija{e kroz usta seqaku?To be{e sveà kap vode u wegovom stomaku.

400

On je psovao, tih hiqadu svetlih Sunaca, kad odlazi da kopa,I pretio prigu{eno da svetu ne}e da je rob ;Svakim udarom motike u zemqu zida{e u nebesima grob.

"Ja }u nameniti tebi taj grob!

Nek si svetlostPrvih zvezdaprva zoraovog gnezdabudi vredanhladnih gorabudi jelenbudi zvezdaSamo jedanjedan dannek je sanovaj grad

Budi zvezdabudi danbudi jedanbudi ~edankao sankao dankao lugkao drugdragi drug

Samo tajsamo tusamo znajda smo tuda si gradda si mladsiwi jadbe{e toko je toglasni rogdrevni bog

401

Be{e otacbe{e bratbe{e kumbe{e svatbe{e `ito koje zrebe{e qubav be{e svebe{e rekabe{e poqeko te ~eka{ta je boqeko ti re~e ba{ da znapravi smiso ovog sna

Hajde o~e, hajde sineprominu{e kroz planinesa muwama sa visinei oblakom od pra{ineve~er be{e tako plavahladna be{e tako SavaA taj brat be{e savtako plav tako plavtako blatav i krvav

Wegov obraz rumen mladvreo kao obla dojkau dragane koje rada on be{e tako plahda kroz wegov nagli dahzatreperi zvezda prahTamno modro drvo goriPlamen to je one zenekoja ode da se boriborba drvo koje goribe{e gde god nogom krene

Prvo jutro onog danaMajka ispod cvetnih grananadvijena kao granaSa we po|e topla hranausni tvojoj koja be{ejo{ pohlepna a ve} sanaSe}a{ li se drugog danaispod onih cvetnih grana

402

gde je trava utabanakako leì ta draganaruke ti je obavilausnu usni pripojila~as pohlepna a ~as sanaSe}a{ li se drugog danaSe}a{ li se tre}eg danaplavih kosa onih stranakao dojki te{kih granaplavog ploda pusta hranaNigde nema takvih strana

niti majki ni draganaDrugo draga na{ih strana

Moja no} je pokopana.

Wegov le{ gle ~ist i svetzra~i rumen kao cvetiznad wenog toplog grobaZbogom majko qubo zbogomgde god kro~ih svojom nogomo {irino rodna zbogom~arna qubav pokopanasveà trava utabanagde je grana rascvetanazbogom druè zbogom brateostavqamo ovaj svetsveà trava prvog dobaWegov le{ sad je cvetniko iznad wenog groba

Nek si svetlostnek si zvezdakao dankao sankao lugkao drugve~ni drug

[ta ti kaù wine o~i,Ove o~i?Usred no}i kad su pali

403

Kad su paliU planineU sparineU divqine i ti{ine, u ti{ineU ti{ine i sparine, tebe nije,Moj delijo, moja diko, ti neznani,Du{o draga u divqini...Kad su pali, kad su paliNisu znali[ta su dali kroz ti{ine i divqinePod blati{ta i urvineZa krv tvoju.

[ta ti kaù wine rukeOve rukeUsred jutra, u prizvuke,Wini prsti, wini nokti, wine ruke?Uz krik mukli, uz uzvike i jaukeKroz slapove vodenicaPred topotom muklih lica,Moj delijo, moj sokole,Siv sokole,Kako tupo tebe boleTe zgaène krvi graneMoje jutro i moj daneGrdna goro Jahorino, Jahorino!

[ta ti kaù wine usneRujne usneNequbqene, nedirnute, netaknute, puste usne,U dragana?Du{a mu je tako sanaPuna ~e`we i ti{ineKao {uma Jahorine.Ko plavila u visine, i ti{ine.Ti qubqeni gorski sine,Da l su znali {ta su daliKad su pali pod utrinepod urvineDa l su zvali Kroz no} onuKroz divqine da l su zvaliKroz ti{ine, u beskrajne te daqine

404

Bra}u svoju?

Dok ~uvahu ove straneRuke behu ogrejaneSad su ruke kao granePrepletene, izme{ane,Ko da jedan drugog brane,Moj sokole, moj jarane,Du{e drage ogrejane...Pogubqeni, satrveni,Oni leè priqubqeni,Usred ove tamne goreKo da jedan drugog dvoreOd smiraja pa do zore.

Mrtvi brane ove straneIspod zvezda svetle vreèKo dva brataKo dva verna druga leèUsred no}na razboji{ta.

Ko bi rekoDa jo{ sino}Mr`wom behu opijeniDa kad su se nameriliStra{no su se sukobiliU gnevu se raskidaliJedan drugom krv su piliKo bi rekoDa su bili ko dve zveriU plamenu i ve~eri!Ta dva drugaTa dva brata.Lep{ih nije bilo svataDok se nisu raskidali.

Ko bi rekoPali da suZa zemqu istuU istom ~asu!Zvali da l suBra}u svoju kroz da~ine?

405

Sada leè priqubqeniUmireni, nasme{eni,Usred ove ~arne goreko da jedan drugog dvoreMoja zoro i moj dane,Ko da jedan drugog brane,Od tu|ina i du{manaDo sudwega onog dana.

IZIS

1

To be{e tamni ~as an|elskog kupawaPlove po dugom plavilu s krilima ko labudiPri susretu se celivaju usred zvezdanog }utawaOnaj {to uzleti u snu od qubavi se probudi.

2

Spava, spava.Tiho se svija glavaTamna nad rumenu dojku.Senka na srce joj leè.

Kao u {koqci sna koji ploviLagano je odnosi java Najdraù - tek iz talasa - spava -Venus. Nestvarnija no snovi.

3

Devojko sna, reci, pre nego zora svane :Izi|e{ li iz sna, ne}e{ qubiti moje dane,Izi|em li, od tebe {ta ima da ostane?

I vi jablani {to idete sve daqe u visine,U kakvim oblacima di{u rasko{ne va{e grudi ;I vi jablani {to idete sve daqe u visine,Kako prozra~ne i ~iste mora da su vam grudi?

Pri susretu se celivate puni zvezdanog }utawa,Onaj {to se dotakne zvezde od qubavi se probudi.

406

NA NEBU I NA ZEMQI IZIDA

Devojka draga ogleda lik u vodi,Daleke zvezde zrak po wenoj slici brodi.Da zvezda znade za qubav i slobodu,Spustila bi se sama na ovu tihu vodu.

5

Volim ora~a te{kih rukukada postavqa mesec u wivu,ima sina koji u pukusvetlu zraku upletedragom kowu u grivu.

AN\EO

Jutro : pu{iti, pu{iti...Podne : ru{iti...Ve~e : qubiti...Pono} : ubiti.

Nigde zar, ni qubavi, ni mo}i.An|eo sam u no}i.

7

Kroz prozor sjajna ona tu stupa,Wen grozni~avi pogled sa ivice ìvotaZa dragog brata koji se u samom ogwu kupa.Skoro se sa lepotom wene smrti izme{a wegova lepota...Bleda Izis, qubi i grli wegovu mladost koja prolazi.

8

Bezbrojna sunca u more :Pada ùto li{}e u grudi.Ve~e svoje zastoreSpu{ta me| planine i }udi.

Nikad ne na|e{ lik taj {to beì,Du{o, {ta zove{ ti borbom sa telom koje leì?

407

Da ne jeca, krv zalaska, koju gleda satima,S bolom krije u svojim ustima.

Divna boja krvi na nebesima,Slani ukus krvi u ustima...

9

No}. Boè, ne spremaj meni vi{e kruhVe} spusti mi ruku na grudiDa kao tiha ptica pre|e na wu moj duhTaj beskrili moj duhPre nego zora zarudi.

10

Triput je ovaj oblak pre{ao preko mene,Kao prijateq davni traè}i da me pozna ;Ako i sutra opet po mome svodu kreneDa l }e{ me na}i jo{ na zemqi li{}a, bogzna!

*

Gde pade burma zlatnaI nevestinska rumenI sne`nost deverskog platnaSve pro|e kroz no} i plamenA sve to be{e tamoRo|eno na{e seloJo{ odsev koji samoRasvetli mrtvo ~elo

Gde pored plavih vodaKo staza do samog svodaDarovsko platno belo

Sad senke preubaveOtaca na{ih vencaNe skriju àr dubraveJer zlatna burma straveZablista s dna studenca

Svatovska ruka veneU krilu puste èneKroz celo jarko ve~eKraj nogu vrelo te~ePod glavom studen kamen,Amen, Amen.

408

RADOMIR PRODANOVI]

Snop

- Snop sam.U pojasu me struka zaseklo.ûdo sam -od dve pole sam bi}e ja.Na ramenu miboùri i bulke cvetaju,u kosu mi se upleo zvezda roj.Ja sam neprebivena tajna ìvota,gle od pojasa navi{e,za mene, iako moja,nije vi{e krv,iako medeni venacpletu mi ~ele nebesne.I srp i ètve u mojoj su ruci,seja~a samo da me obremi treba,i wiva, i bezbroj zrna sam roj. -

Zemqa

O davno, davnodok u klici ra|ala se èqaja u snu nadah se tebii gr~ odvajawa od utrobe ti majkere~e: da }e{ skop~ana biti sa utrobom mojomda u prah ronimo.

O davno, davno -dok jo{ svetlucawe zvezdakroz no}i kukavne kada plaka{ekroz mra~ne te no}i re~eno mi bi :da moja i samo mojaproliva{e krv uz pesmu spajawa.

409

I zbilo se tako.Nadawu hteli smo da damo po~etakprvim korakom i pogledom u svet.Znao sam odmahda moje pri~awe kroz uho tvojebe{e samo odjek ve~ne pri~e{to nikad ne staje.

I sumrak bi.Ni ti, ni ja ne rekosmo gave} samo obojima kanu suzaniz blesak obraza.Ni ti, ni ja ne zaplakasmo pla~emve} samo sjaj u oku da ubijemojer on bi ubio nas.

Ah, kakav to be{e sumrak.Ne znam da li ga tibelastom rukom dozva sebiili mene preplanulog usnamaza grqewe vikala si.te ne videh ni{ta -do qubi~asto prelivawe kose tvojei ne videh ni{ta -do utapawa `ivota mogapurpurom u wu.

To bi, kad smo se sreli, draga.A tad -tada ti blistawe sa zubapritiskalo u meni misaoi ja zaboravih sve -do samo da sam ptica koja ti na grudi sle}e,a ti si {irila ruke.Ja ne znadoh ni{ta -do samo da sam bi}e uzdaha tvojihi ti me udisa{e kÄo plavo}u jutra.Vukla si me `eqom i bacala od sebejer ti dah bi isprekidan"A za{to?" - molile su moje o~i.

Zato, jer re~e:da qubav daje i ne daje sve.

410

I da onagovorom i negovorom kazuje o nekazanomei samo satirawemu kam pesmom tera.

U taj sumrak -srca nam behu plamenaplamena sa crnim prelivawem `udwe.

I ti tvoje izdi`e nad glavomu tom qubi~astom sumrakulik ti se preli zlatnom vatroma noge tvoje pri~ale su o srcu tvom:"Vidi kako je svetlovidi kako gori, to nikad {to ne dogarato {to kroz qude prolazi.

Vidi kako prelivom pri~a o menii detiwstvu mome.Vidi kako svetluca i zamrlo bi radojer se boji od ruke tvoje".Da. Tvoje su noge pri~alei ja ~uh pri~ukoja je zvonila kroz zemqu.Ali ja sam }utaojer sve to be{e na kapiji zemqine utrobe~iji je zov krikom vikaokao da nas mami tamo dole.

Kapija be{e zelenaa kroz sumrak crnim je sjala.Opazih da be{e gorko zelenajer i tvoje drhtawe be{e kao jed.Jer i tvoje usne ~emerom se kupileda najsla|u okuse slast.

Da. Svu te videh dragajer ti je lice svetlelo u sumraku.

Da, i kapiju videhona be{e prepletena od tuja i {im{irakoji se zmijoliko grli{e kroz mrak.

411

No jo{ te ne dodirnuh draga.Ne htedoh da sve~anost tvoga bu|ewaprekinem u ra|awu.Ne htedoh jo{da kroz dodir u satirawe odemo.Ali ruka tvoja {to mle~nom mirisa{e èqomjer majkom spremala si se da bude{ -na ùdne mi usne padeda jo{ dubqem }utawu srca mogdade gromkiji glas nekad.I ta ruka {to htede da zamuknemnajve}u i{~upa mi re~i re~ sva krvava otkide se iz mojih grudiskotrqa se nanièi pade kroz utrnulo mi telo.Pade na zemquuvaqa se u prah od koga je i postalai stade pred noge tvoje.Qubim te - ne rekohalÄ re~eno bi svei satirawu po~etak na|osmo -jer mle~na ti ruka mlekom zvalajo{ jedan ìvot iz nasda i on nekad u satirawe ode.Mala nam sre}a be{e {to dvoje besmomala - i tre}e dozivasmo.

Seli smo -da kroz ve~er prepli}emo krvi kroz wu vidimo stvari{to ìve okolo nas.Seli smo u podno ju te kapije{to ulazak i izlazak kroz wunajednom zna~io je.

Tamno}a puckara{e svojim krilimakoja ne behu razvijena sva -a ja gledao sam te dugo.

Ti be{e zamirawe qubi~astog sumrakana ~ijem vrhu blista{e ~elo.Jer glavu spustila si na wih dok ti kosa {ara{e po zemqi.

412

Tvoja kolena ~udno se presijavahui dojke tvojei behu jednoi mle~no oboje~ekaju}i da ìvot primei ìvot dadnu.

Gledao sam ih dugo -i misao moja be{e beli krugoviskotrqani sa kolena tvojih.A kroz te bele krugoveja smotrih ìvot gde se prelamaprelama kroz delove i kroz snovealÄ videh i to :da on be{e samo jedno, samo celojer ve~no pojavqivawe krugovacrta samo jedno : krug.

I te{ka mi posta glava mojaod svega {to videh kroz mrak.A mrak ne be{e onimkojim se ranije javqao.Nekad one be{e svetlucawe i iskrewe tamnogdok sada ja ne nazreh to :ve} na{e svetlucawe u wemu.

I ti podiè opet rukui jo{ jednom promile novi ìvot kroz wu.Jo{ jednom ona zamirisa mi mle~noi belinom pokri mi o~i.Sve belo bi.Sve belo u mraku.I tvoja èqa i èqa tre}egi to sve belodade mi snage da ra|am i ja.

I re~ ti bi bela.Ona zazve~a i prosu se po mojoj kosizazve~a kao biseri osetih da se kroz usne tvojeslivala neka slastjer ra|awe novog i kroz re~i po~e.

413

"Hajde, hajde sa mnom u dubokou dubqe da izvor prona|emo svoj.Ja ga ose}am u sebi jer sam ènaali i zemqu ho}u da primim u sebe dubqejer me luda èqa nagoni i wu da rodimda budem mati svega".Da. tako si govorila tinajdubqom èqom {to je èna ima.I u tom trenutku ja ti bejah sina. Ti kao èna, mati moja.Oca ne videsmo ni ti ni jaali on be{e sa namajer je duh wegov strujao kroz nasi najavqivao jo{ jedno ro|ewe sina.

I ustali smo.Kroz protrnulo telo mojerazlivao se bqesaka kroz tvoje -ja videh opet sebe.I po{li smo kroz kapijui malo dubqe za{li smo u zemqui dubqe razgrnu ona nedra svojaa niko nas vodio nijea niko nas gurao nije.

Ali sve dubqe ja ose}ah prah zemnida lepqivo na usne nam pada :i bi nam tako gorkoi bi nam najsla|e ìvotomjer besmo na granici toga dvoga.

I jo{ dubqe po|osmokapija osta kao ~uvar onoga {to je govorenoa delom mi odosmo doleda zavr{imo skladnost razgovora.

I tada te{ka mi bila tvoja rukateà nego smrtni pokrova ja iako bih prejakipak je ne mogah slomiti.

I korak po koraki{li smo dubqe do na izvor.

414

I bi nam toplo, krvavo toplozemqa se {irilai tonuli smo duboko;na ~elu blista{e ti biser ìvota od bola skovitlani pe~atom osta za navekjer tek po~e da ìvi{kada tre}em osigura ìvot.

I{li smo stole}ima dubinomi zeleno na{e spajawevri{talo je kroz zemqu sve dubqea trewa na{a ostavqahu re~idok zvuci od wihpevahu zelenu liturgiju u dole.

"O èno" - pevali su glasovi,a usne micahu nam se bono."O èno" - mi ruke ne ose}asmo svoje"O èno" - kucala nam veli~anstvenost u grudima{to tre}eg kroz zemqu dobivasmo.

I sve se slivalo u jedno.Bila si mirna kao majkabila si bogjer je otac to hteo.

I slivawe svega po~e da bqe{tikroz iznena|ewa na{ih du{a :jer nad zmeqom traìsmo svetlostia ono dubina dade nam je sjajnui sve pote~e kroz crvenu rekuu dubinu dole.

Ti nisi pri~ala ni{tajer be{e hram zbivawa lomnoga ja peva~ -iskonski pevah pesmu ve~nog ìvotapo utrobi tvojoj.

Drhtalo je svejer potresom plamteo je ìvottreslo se svei ronilo u duboko.A hor onih {to ranije pre|o{e putzvu~ao je kroz krvave plamove.

415

Sve ja~e i ja~e bivala si majkomsve ja~e i ja~e praskale ti grudi :od vatre da zasiti{ i gladna umre{a ja ispivah sebei zamirah polako.

Jo{ pesme i zvuci nisu prestalijo{ ne presahli sasvima na{a tela u zemqi se rastapahui satirawe na{e videlo ro|ewe svoje.Zemqu i duboko lepotom otkrismoi u woj duboko na|osmo sebea wena pesma tad po~e da slavi.

Mi joj rukama zagrlismo rukei bedrima poprskasmo obraza tada uti{a se i on zapevai mnogo hiqada glasova zapevai mnogo hiqada glasova bi jedanbi samo weni ~u se on kroz veliku slast.

"Do{li ste, do{li.Znam otkuda i kako.I svi dolaze ovako.I svi kroz gorko najsla|em se vra}ajui svi se lomno slomeal samo meni celi dolaze."

"Do{li ste, do{li meni.Ne meni, nego sebi.Do{li krvavi s po~etkom u mislial nama po~etka nema."

Ah, draga,ovo te{ko udarawe re~i kroz uhovideh da udove ti sve uzdrhta.Ah draga,ove te{ke re~i kroz nasspoji{e nam vrele rukei bolno zagrlismo sebe -zagrlismo zemqu.

416

VASKO POPA

MALA KUTIJA

Maloj kutiji rastu prvi zubiI raste joj mala duìnaMala {irina mala prazninaI uop{te sve {to ima

Mala kutija raste daqeI sad je u woj ormanU kome je ona bila

I raste daqe i daqe i daqeI sad je u woj sobaI ku}a i grad i zemqaI svet u kome je ona bila

Mala kutija se}a se svog detiwstvaI od prevelike ~e`wePostaje opet mala kutija

Sada je u maloj kutijiCeo svet mali malecanLako ga moète u xep stavitiLako ukrasti lako izgubiti

ûvajte malu kutiju

OBO@AVAOCI MALE KUTIJE

Pevaj mala kutijo

Ne daj da te savlada sanCeo svet bdi u tebi

U tvojoj ~etvrtastoj prazniniPretvaramo daqinu u blizinuZaborav u se}awe

Ne daj da ti popuste ekseri

417

Kroz tvoju kqu~aonicuPrvi put gledamoPredele izvan sveta

Tvoj kqu~ okre}emo u ustimaI gutamo slova i brojkeIz tvoje pesme

Ne daj da ti odleti poklopacDa ti otpadne dno

Pevaj mala kutijo

MAJSTORI MALE KUTIJE

Ne otvarajte malu kutijuIspa{}e iz we kapa nebeska

Ne zatvarajte je nikakoPrereza}e nogavicu ve~nosti

Ne bacajte je na zemquRazbi}e se u woj sun~eva jaja

Ne hitajte je u vazduhPolomi}e se u woj zemqine kosti

Ne drìte je u rukamaUkiseli}e se u woj zvezdano testo

[ta to radite ako boga znateNe ispu{tajte je iz o~iju

VLASNICI MALE KUTIJE

Obloìte iznutra malu kutijuSopstvenom cewenom koòmI ose}ajte se u wojKao kod svoje ku}e

Ja{ite u woj prostorI berite zvezde i muzite vreme

418

I spavajte na oblacima

Jedino se nemojte pravitiVa`niji od wene du`ineI pametniji od wene {irine

Proda}emo ina~e budza{toI vas i wu i sve u wojPrvom vetru strvoderu

Zvi`dimo mi na zaraduNe dr`imo pokvarenu robu

I nemojte vi{e pri~atiDa vam mi govorimoIznutra iz male kutije

ZAKUPCI MALE KUTIJE

Ubacite u malu kutijuKamenIzvu}i }ete pticu

Ubacite svoju senkuIzvu}i }ete ko{uqu sre}e

Ubacite svoj o~inski korenIzvu}i }ete osovinu sveta

Mala kutija radi za vas

Ubacite u malu kutijuMi{aIzvu}i }ete zlatnu tresigoru

Ubacite svoju materwu {koqkuIzvu}i }ete pehar besmrtnosti

Ubacite svoju glavuIzvu}i }ete dve

Mala kutija radi za vas

419

NEPRIJATEQI MALE KUTIJE

Ne klawajte se maloj kutijiU kojoj je toboè sveI va{a zvezda i sve ostale zvezde

Ispraznite seU wenoj praznini

Izvadite iz we sve eksereI dajte ih wenim vlasnicimaDa ih pojedu

Na~inite joj rupu na srediniI nataknite je na svoje klatno

Napunite je nacrtimaI koòm wenih majstoraI nogama je gazite

Veìte je ma~ki o repI poterajte ma~ku

Ne klawajte se maloj kutijiJer ne}ete vi{e mo}iDa se uspravite

@RTVE MALE KUTIJE

Postarajte se da ni u snuNemate poslasa malom kutijom

Ako ste je videli punu zvezdaProbudi}ete sePraznih grudi bez srca i bez du{e

Ako ste uvukli jezikU wenu kqu~aonicuProbudi}ete se sa rupama na ~elu

Ako ste je smrvili

420

Me|u zubimaProbudi}ete se sa ~etvrtastom glavom

Ako ste je videli praznuProbudi}ete seS trbuhom punim eksera i mi{eva

Ako ste u snu imali poslaSa malom kutijomBoqe je da se uop{te ne probudite

OCEWIVAÎ MALE KUTIJE

Karlu Maksu Ostoji}u

[ta ste zinuli pred malom kutijomkoja u svojoj praznini drìCeo celcati svet

Ako mala kutija drìSvet u svojoj prazniniOnda nesvet drìMalu kutiju u svojoj neruci

Ko }e nesvetu pregristi nerukuI na neruciPet stotina neprstiju

Verujete li Da }ete ih pregristi viSa svoja trideset i dva zuba

Ili ~ekateDa vam mala kutijaSama uleti u usta

Jeste li zato zinuli

421

DOBROTVORI MALE KUTIJE

Vrati}emo malu kutijuU zagrqajWenih malih ~asnih osobina

Ne}emo joj ni{taNa`ao u~initiJednostavno }emo je rasklopiti

Razape}emo jeNa wen sopstveni krst

Probo{}emo joj nadutu prazninuPusti}emo da joj iscuriSva nakupqena plava svemirska krv

O~isti}emo jeOd zvezda od prtivzvezdaOd svega {to u woj truli

Ne}emo je mu~itiJednostavno }emo je ponovo sklopiti

Vrati}emo maloj kutijiWenu ~istu malenkost

ZATO^ENICI MALE KUTIJE

Otvori se mala kutijo

Qubimo ti dno i poklopacI kqu~aonicu i kqu~

Sav se svet zgu`vao u tebiI sada na sve li~iSamo ne na sebe

Ni majka vedrinaNe bi ga vi{e prepoznala

R|a }e pojesti tvoj kqu~

422

Na{ svet i nas u tebiI najzad i tebe samu

Qubimo ti sve ~etiri straneI sva ~etiri uglaI sva dvadeset i ~etiri ekseraI uop{te sve {to ima{

Otvori se mala kutijo

POSLEDWA VEST O MALOJ KUTIJI

Mala kutija u kojoj je ceo svetZaqubila se u sebeI za~ela je u sebiJo{ jednu malu kutiju

Mala kutija male kutijeZaqubila se i ona u sebeI za~ela je u sebiJo{ jednu malu kutiju

I tako je to u beskraj i{lo

Ceo svet iz male kutijeTrebalo bi da budeU posledwoj kutiji male kutije

Ni jedna od malih kutijaU maloj kutiji zaqubqenoj u sebeNije posledwa

Na|ite sada svet

423

MIODRAG PAVLOVI]

[ ZAVR[NA SLIKA ]

OBLACI

Oblaci se skupqaju sa raznih strana, bi}e oluje. Vru}ina je i zapara. Ali }emo`da umesto oluje, biti komedije ; Aristofan uvek dolazi da nam kaè kako suna{e predstave o bogovima isto tako slu~ajne asocijacije na vi|ene oblike, kojei oblaci izazivaju. Ja se se}am da su meni oblaci, kad su bili posebno bliskiili nabijeni energijom, jednom prizivali se}awe na Ni~ea sa jakim brkovima,obrvama i napadnim pogledom, drugi put na Tolstoja sa poznatom prosedombradom i spremno{}u da deli lekcije o moralu. Oblaci dolaze ; to zna~i da }enastati slika jednog Boningtona ili Konstejbla, koji su bili u stawu da~itave serije svojih platana posvete oblacima, ili }e se ponovo pojavitioblaci jednog \anbatiste Tjepola sa mitolo{kim li~nostima, zanesenimmonasima i ne`no razodevenim devojkama {to oli~avaju vrline. Niski oblaci}e doneti oluju i baciti na zemqu ki{ne vode, oni visoki }e se zadovoqiti dase ogledaju u vodama koje ve} postoje na zemqi i da pokupe vla`na isparewajezera i potoka, reka i mo~vara.

Uvek je bilo i bi}e komediografa koji }e tvrditi da su nebeski bogovi samoprivi|ewa poput oblaka, malobrojni }e biti, osim u Indiji, oni koji }e beztruni sumwe u o~ima gledati u oblake kao u bogove koji jezde nebom, ~as tamni,~as svetli, puni darova i skloni pretwama. Kinez u oblacima vidi zmajeve iprenosi ih na svoje tepihe, {to ne zna~i da je prestao da ih se pla{i. Na{~ovek u jutarwem oblaku obasjanom ruì~astom svetlo{}u vidi priliku crkvekoju treba da podigne, i tako, prema predawu, nastane Gra~anica. Helen je videou oblacima bogove, i u crvenim odsjajima zalaze}eg sunca na morskoj povr{iniprolivenu krv emaskuliranih nebesa. Tu gde se boànski falus stropo{tao umore, usta}e iz morske pene bela Afrodita i stati naspram kamena crnog isjajnog kao smola u svetili{tu ènske bogiwe na pafosu. Tek kada jeustoli~ena zabrana rodoskrvnu}a mogla je prava lepota da se rodi.

Oblak zastaje nad planinom i zastire wen vrh, mesto gde su prino{ene`rtve, primane tablice Zakona, kao na Sinajskoj Gori, gde je podizana kapela dapesnik vladika odsniva svoj posledwi san. Da li }e vetrovi {to oblacimautiru put polomiti stabla i od {ume na~initi grobqe, da li }e gromovi izoblaka zapaliti nove i nepotrebne vatre, da li }e iz oblaka pasti hranqiviplodovi, mana, podignuta negde iz

424

nekog plodonosnog vrta bez ba{tovana, ili }e se stu{titi otrovne ki{e, kojetreba ìvu prirodu polako i stepenasto da zatru? Oblak dolazi i staje iznadna{e glave, zastaje da nas posmatra, mo`da }e baciti ~eli~nu mreù da uhvatizajedno boga rata i bogiwu ènstvene lepote, ili }e u wemu biti okosvevide}e, sudija i spasilac Staroga zaveta? Eto oblaka nad nama, po~iwe danam se spava, i u polusnu }e oblaci da se razmnoàvaju u oblike koji mogu samoda se sawaju. Iza wih i posle wih, sunce, kao na izlasku iz pe}ine. Rusaqe sediù sa potoka, sa jezerskih povr{ina, za~aravaju, zatravquju, prori~u. Na vrhudrveta ukazuju se lestvice koje vode daqe u visinu, one lestve koje je Josifsawao kad su wegova bra}a htela da ga umore i po kojima }e se uspeti pre svihona deca koja su se popela da pozdrave ulazak u Jerusalim ma{u}i palminimgranama u ruci.

RTAWPrvo vi|ewe

Nisu u planini stanovali boziplanina je za wih bila stotrpeza ne{to ve}aod sofre smrtnih{iroki prostor vrharavan za jezero

da se div napijeda mu se doda i sjajan }up medana pladwu ga ~eka mesoskinuto sa sazve`|a

ne zna se koga

nauk planina :bogovi jedu sa wih u prolazuponekad se nalakteodrè savetpojedu neki bataki odu u prostore nama potpuno stranepa ih mi traìmo

kao prepolovqeni patuqciu snu

Nisu u planini stanovali bozial i danas nad obronkom seokrepe i oslu{nu :da li se javqa boànski jatak

425

DUNAVSKA KLISURA

1.

Zima je vreme da se mudraci povukuu krug zatamwewa , u disciplinu tajne,svako za svojim stolom da slu{a iz daqinemuziku azbuke pomo}u koje je stvorenna dnu tame da ve`ba razgoli}ewa.Opet po~iwe da veje, faust obilazi jarugei traì mesto za valpurgijske hajke.

Posredi grotla leì prastara zmija.Sunce je uspelo litice da poravna ;gore je divqi kamen i nekoliko pe}inaudeveno u kre~waka okomite strane.Nekad je ovde gospodarila pretila èna,kasnije : prema istoku okrenuto klecalo anahoreta.U dolini se zaustavi{e monah i poeta.

Gleda isku{enik kako se od urvine odrowavabledoplavi~asto telo iz prvih snovapokuqalih sa dna lavirintazatim nas u divqem neznawu orne za qubav zatekli.Tu }e jedne no}i sa |avolom da se pregovarao trajawu strasti, potom o neverstvukoje svako duguje svom demonu, dok je on na vlasti.

2.

Na ulazu pe}ine voda je slana,cedi se tek oce|ena pena,izdanak ki{e ulazak u dubinu oivi~ava.Isposnik gleda u mrak koji mamii nije tako taman, koliko je tajanda napreè misao da ispred svog telaistr~ava : u pe}inu ulazi prvo glava.

Jezik onda presretne drugijezik {to palaca, jezik one zmijekoja ostaje s wim iako se po dnuukazuje svetla prilika deve.

426

Molitva je bila na po~etkuposle se i ona u korewe zapetqava.

Je li to povla~ewe, povratak i padili prodor u visinu gde se peva?Telo je odbilo da ga slediiako ga nosi : wemu je u duhu tesno.No uzajamnog poricawa nema ,zmija u podno ju od tela je ja~a.

Ta vatra {to odozdo goristvara iskustvo slasti on morazajedno s duhom na onu stranuda se premesti, makar skrenuo s umasvaki isposnik koji se tu desi.

UM

Um je Sagleda~neopredeqen

^ime da sebavi?

Nestvorenimodakle jeporeklom

Ili istorijomu kojoj svi dobijupo jedan dim

U prvom slu~ajune zna kako

U drugom slu~ajune znas kim

427

STRELAC

Kad odapne svoj lukstrelac dugo gledakako wegova strelapo tami leti

Strelacprepu{tenna milost i nemilostsvojoj meti

HRAM

Hram izgleda da je suprotan oblicima prirode, on se oslawa naprauzore mislenosti, na matematiku i geometriju, sklapa celinu da otkrijesu{tastva sveta, ina~e nevidqiva. On je svetili{te i pribira sve {to jetajnovito, neobelodaweno. Dok ~itav svet izlazi iz spirale u kojoj se razvijazapravo bez pravilnosti, hram ukazuje na mogu}nost da se po spirali ide usuprotnom smeru, da se kre}e ka sredi{tu, i da svetski pu umesto da izlaziiz svoje ku}ice teì u wu da se vra}a, pewu}i se iznutra po woj, u vis, kanajvi{oj ta~ki, gde je mir. Hram je mesto mira, u wemu je amor sveta pohrawen,sa~uvan, ali u tom miru je i najve}a snaga : hram je prizma u kojoj se susti~uenergije, zvezdane i vasionske, svetlosne i sun~ane, vodene i vetrovite. U wemuna simboli~an na~in klija biqe, iz wegovih stubova izrasta drve}e, ba{ zato{to je ve{ta~ki oblik hrama bio sposoban da sakupi zra~ewe prirode u jednuìù. Ta ià je rtvenik, mesto na kojem ~ovek magijski prinosi svoje darove,a daruje ono {to mu je najdraè, da bi dodao ne{to od svoje snage op{toj silipreobraèwa u prirodi.

Na podu hrama je ogwi{te gde energije sveta jedna drugu ukre{u. Tuse otvaraju vrata lavirinta, vir {to se neprekidno okre}e u tvrdoj zemqi. Potragu krvi, stiè se u podzemni svet i pomo}u krvi koja ostavqa trag kaoArijadnin konac nalazi se put natrag do rtvenika koji je uspeo da otvori vratapodzemqa, da uznemiri steci{te mrtvih. Smrt je pobe|ena ! Dokaz : to jenicawe biqa, povratak onog {to je `rtvovano, uspostavqawe oblika kojem je~itav ciklus umirawa i ra|awa - posve}en. Taj oblik je zavr{ni oblik, uveknalik na ~oveka, krstast kao vizija koja }e svakog od nas da sa`me i upije.

428

Hram je iznikao iz vodene stihije poput prvog ostrva zemqe dobrozatvorenog u svoj oblik, on je jaje {to pliva po uskovitlanoj materiji kojaprethodi prvom stvarawu, ali ima svoju }ud, gustinu i dubinu. Haos nijehaoti~an, ~im moè da ra|a iz sebe sklad, budu}u lepotu i da pripremi onuuzvi{enost koja se zove : nestanak. A na tom nestanku, hram se ponovo zasniva :svaki hram ima jedan grob u svom temequ, kao {to je svaka biqka spomenikpodignut sopstvenom semenu.

Hram je zamisao zaumna, oblik uvek druk~iji, mada iznikao u prirodi :svaki kamen moè da bude `rtvenik, svako drvo - kip kojem se `rtvuje, svakaplanina jedna piramida nad izvorom ìvotodavne vode, sto za gozbu bogova,stoèr sve{tenog plesa. U planini se krije plamen poput re~i kojapreobraàva i koja trajawe vra}a u materijalni oblik , zaokruàvaju}i jednudimenziju drugom. Hod od jednog hrama do drugog, kruèwe oko hramovnog tela,zalaèwe u vrata hramova, sve su to na~ini uvo|ewa u mudrost, posve}ewa utajne sveta.

ZAVR[NI OBLIK

1.

ôvek teì obliku zavr{nom i svetomide mu u susret kad se pewe na planinuonda se pojavi on sam iz daqinei radost ga uveli~ava divqewe pravi od wegauzor svih pojava koje su mogu}eu podno ju neba i u ogledaluispup~enom tako da nadima wegovu sliku.

Zna da }e opet morati da ga deleod stopala do pupka od glave do ~vora utrobegde su creva, jetra, ~ove~ija ribicakoja pe}inom trbu{nom luta slepa.Ina~e }e posledwa predstava bitizapletenost androgina.

U se}awu se uspostavqa veliki staja~,on se koleba dok crtaju po wemu odeqkebudu}eg sveta stvorenog od èqekoja je ~esto obesve}ewe,ali u obliku koji nikome ne smeta,najmawe nekom bogu koji se bez mukeprepoznaje u sopstvenoj `rtvi.

429

2.

Ko je na{a zavr{na slika?^ove~iji lik {to iznad planine visi,deo autoportreta, ili pripitomqen Satan?@ena {to se oslawa na po~etkei uvek iznova pokazuje ~arobno dete?Ili nas boqe predstavqa veliko drvokoje li~i na cvetawe i na raspe}e?

Zagledani u oblake kao voajeri~ekamo da se pojavi trupac zlatan :spasonosni brod ili pri~esna ~a{a,ostrvo svadbe oko braka svetogjer se uvek iznova sklapa.Pijanstvo plovidbe ili povratakna ostrvo, na Zapad uvek zra~an?

Razgr}e se s vidika neprovidan nanosi vidi se linija potowa i zadwa :usklik {to zna~i po~etak milineSunce sre|uje utrobu zemqei peva~ pro~ita naslov : Soledades{to zna~i da se svakome senka vra}a u licei odmetnute stvari idu put planine.

Tako su nali~ja do{la do prvobitne slikei nama su se vratile na{e dvojnine.

NA KRAJU BDENIJA

1.

Ko }e da napi{e letopis pokajawa? Tek {to smo proterali stranca i majordoma, po~ela je doma}a i strasna sva|a. Za sutra je zakazan sabor glavoloman.Pope~ateqima se udequju slezina i rebro. U kola od podvale deca se upregla.Guraj, izvla~i, u blato se zaglibio to~ak. Umorili smo kowa gojna. Jo{ sviratruba s kojom smo zajedno ukraj puta pali. Zavada stara postaje sve mla|a.

430

2.

Svetlost ne propusti. Ustani iz kreveta, jutro je il ve~e? Stani na obalu kaovrba, i odeven u rogoz osmatra kako svetlost te~e. Onda se prepusti ne~em {toje nalik padu. Pada{ na le|a kroz svetlosno sito. Zatim te prihvati senkinore{eto. I tu je dno nekog hrama koji nisi predvi|o. Hteo bi da se ume{a{ urazgovor ~etiri jevan|elista u kupoli. I da se obu~e{ u ~istu presvlaku kojubi s freske skido.

3.

Slika u kwizi mona{koj zasa|ena, raste u vis kao drvo. I kada se oblakadomogne, ukazuju se privi|ewa : lik jedan mo}an kao s prve strane. Zaseo naprestoqe i drì sunce u desnici ruci. U levoj - loptu koja jo{ progledla nije.A gore, nebo se obliva jednom pa drugom duginom bojom. Nad svime, glava oca,od svetlosti jedva vidna. Skutovima doti~e more zeleno, ili sivo. An|ele pojiko kwigu Otkrovewa pi{e. Svedokiwe krilate lebde oko wega i pokazuju grudikoje nikog ne doje. Odlomak sveta svom pristani{tu se bliì. Samo da seobeleè posledwa slova na ostrvu qubi~aste boje.

4.

Na vi{e mesta za mene je kasni boravak spreman. Pod okriqem Stavronikte,Ksiropotama, ili Filoteja. I na Rtwu ima jedna kapela, kao i tamo na Sinaju, anada mi se, verujem, i Tibet. K wima }e me odvesti put moga praha. U dru{tvuili u samo}i glava }e u nebesa da upre. Na glavi }e stajati ne{to poput pticekoja svetli a ne zna za plamen. Telo sti~e providnost kao {to se i glava me|ukrilima obrete. Svest je nekada bila stvar znawa, sada je svetlost bez daha.

1995 - 1997.

431

BORISLAV PEKI]

[ TAMO GDE LOZE PLAÛ ]( IZBOR IZ DNEVNIKA 1948 - 1982)

"Dnevnik je beskona~an monolog u liftuìvota koji se spu{ta prema svom dnu...Postupci o kojima on sawa, i re~i {to

ih on nalazi, ne mogu koristiti tamogde odlazimo..."

( DNEVNIK, 1982)

*- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Kakva je to no} koja mi dolazi kao lopov?No} slobode koja nam je izre~ena kao presuda na smrt?No} zavere protivu pravca vlastitog krvotoka?No} ustanka senki koje }e nam se otkinuti s peta da na nali~ju ovog sveta

stvore svoj?No} u kojoj }e me, izme|u dva noà, nadìveti samo stid?No} prostitucije sa uzaludnostima?Smaknu}a koje se ne ose}a?No} posle koje se savest nalazi tamo gde smo ostavili papu~e?No} u kojoj se trune na rukama uspomena?No} Leonida Wegovana, koji }e, ako bude stvoren, pucati ne da se brani, nego

da diè buku, u nadi da }e je neka budu}nost ~uti?No} La Gena, koji je ~ekaju}i zoru i giqotinu u~io pravopis?No} straèwa pred Onim {to }e do}i, a ja ne}u znati ni dan ni ~as u koji

}e do}i?...Osam je sati. Vreme je da se spremim za do~ek Nove godine. Sutra je 1955. Pa

{ta?...

TIGROVI U ÎZMAMA OD SEDAM MIQA

Umesto da ideje privuku sebi, vizionari dopu{taju da ih ideje odvuku tamo gdeih ni ~ovek, ni istorija ne mogu pratiti. Umesto da ciq pribliè vremenu, onivreme guraju ciqu. Utopisti~ke ma~ke u ~izmama od sedam miqa postajupovremeno tigrovi. Tada su osetqivi i na najsitnije nijanse u ciqevima, ali nei na najgrubqe u sredstvima...

Ostvarivawe velikih ideala po~iva na zadovoqewu malih. Nije dràvnikonaj koji zamisli najboqu mogu}u zajednicu, nego onaj koji u postoje}oj otkrijei odneguje najboqa sredstva da se ona uspostavi...

432

3. MAJ 1959.

Danas, u 14 ~asova posle podne, rodila mi se }erka.Sre}an sam, ali se i bojim.Ukoliko vi{e stvaramo, sve mawe smo slobodni.

RAT, QUBAV, ISTORIJA, MO] I DOSLEDNOST

Qudi su nakloweni i Redu i Haosu podjednako. Rat je jedini organizovaniHaos, jedini haos u kome vlada kakav takav Red.

Qubav pruà izvesno obnavqawe minulih zadovoqstava, ~ija je dra vi{e umemoriji nego u aktueliji.

Danas sam vodio jedan rat i jednu qubav. Sve se zavr{ilo u sasvim aktuelnomhaosu bez reda, kome memorija nije pomagala.

Ne treba pisati misli. Sve su misli la`ne.Najboqe je narodu koji nema svoju istoriju, kao {to je najboqa istorija koja

nema svoj narod.Ako ho}e da ostane mo}na, mo} ne sme imati razloga. Ni Bog ga nema...

PONEDEQAK...

Pre podne. Tre`wewe.Posle podne. Lebdewe kroz ku}u u potrazi za izgovorima i gledawe u sat.Uve~e. Opijawe.

PRE I POSLE RATA

Pre rata su qude prislu{kivali. Danas ih ne slu{aju.Pre rata sam posedovao mnoge vrednosti. Danas mi je jedina vrednost ~ovek

koji mi je uzeo sve ostale.Pre rata sam rad smatrao ponièwem, danas je on povlastica.Pre rata nije bilo ni~eg, ~ak ni rata...

AUTOBIOGRAFIJE U QU[TURI BIOGRAFIJA

Kako autobiografiju pretvoriti u biografiju, a ne li{iti se ispovednogtona. (Prvog lica jednine), koji obezbe|uje, (ili fingira?) iskrenost? Romanise mogu podeliti i prema stepenu u kome je ovaj preobraàj izvr{en, premaneprovidnosti biografske qu{ture u kojoj se ispovedamo...

433

S MRTVIM PLEMENOMMOJIH STVARI

[ta smo to u~inili sa materijom da nas toliko mrzi?Stvari leè ispred mene, u auri stone lampe, najeène od zime, s licem

izlizanim od mog dodira, s ranama koje sam im naneo... Ne mire se sa formom ukoju su poloène kao u grob. Iza tih prinudnih oblika, otisaka proizvoqnequdske imaginacije, sprema se revolt u kome }e propasti na{a civilizacija,civilizacija slepih rukotvorina...

Leào sam dugo budan, ugasio lampu i mirovao u tmini, uvu~en u wu kao utesnu rukavicu. Razmi{qao sam o tome {ta smo sve povredili svojom istorijom,{ta sve uni{tili svojim progresom, {ta sve oskrnavili svojomantropocentri~nom samoìvo{}u. I kad }e i kakva kazna do}i da sa nama svedera~un...

Ho}emo li potonuti kao {to je potonula Platonova Atlantida, zemqa okojoj su Solonu sve{tenici Saisa pri~ali ~udesa, zabeleèna je na sferi~nimstubovima svojih hramova, da iza sebe jednom drugom ~ove~anstvu, ili drugojbiolo{koj vrsti, ostavimo samo - ru`nu uspomenu na Veliki potop...

SAD SAM PRVI PUT U REDU ZA SMRT.

Danas, 12. aprila 1976, umro je moj otac...

VLADIMIR V. PREDI]

POVRATAK U VITLEJEM

Radetu Predi}u

* * *

ûjem jek ma~eva, ~ekaju u tmini,èdni tvojih rana i pod zemqom crnom.Ne silazi wima, qudskom nogom mini,~elo }e ti snova orositi trnom.

I

Jo{ kolevci nisu ni stigli Mudraci,a hladno je nebo {aptalo o Gori,sa proro~ke zvezde srebrili su zraci :"Mora}e{ da kle~i{ u predsmrtnoj mori."

434

Spavala je zemqa, jo{ je bilo nadeza skrovite snove, za smernu visinu.Mudrac, na bol sviko, uz Mariju stadei slutwu izusti : " Pri|i svome sinu."

Marija mu diè iz sna blagog glavui ugleda jasno u oku detetatorweve prozra~ne i posmrtnu slavu :nemi jaz vekova; jadnu smrtnost sveta.

Nad jaslama svetlost, glas boì}nih struna,klonulu Mariju molitva predaje ;pastirski darovi ; mleko, sir i vuna,na kamenom podu te sumra~ne Staje.

II

Simeon pomisli : "Sad napu{tam muke;obistinilo se, videh i lik Boga."Al spustiv{i dete Mariji na ruke,~uo je, sred hrama, zvuk lova~kog roga.

Beè}i sa sinom u Misir daleki,nije se bojala Irodovog ma~a ;Josif im je svima tesao krst prekiza budu}e rane, za kob kad nadja~a.

I kraj Nila svinut, kao sjaj u oku,izgnanik na zemqi, isto~nik u svemu,slutio je patwu zagrobno duboku,Mariju pod krstom u suzama nemu.

III

Trideseta Pasha tiho se odziva :pod udarom dleta - mir je klikto prvo,i bivao tamo gde ruka doziva,Nazaretu ~ednom tesao je drvo.

"U maslini krivoj vidim mrak svog stola :uzmite od krvi i od tela moga,ne pla{im se Vrta, naslu}enog bola,ve} poqupca prisnog kad zaluta noga."

435

IV

"U mislima, O~e, tvoj glas mirno sledim :vreme je da krenem, pruì svetlost ranu,daj mi rumen snage nad ìvotom bledim,i masline sede posve}enu granu."

Kro~iv{i u Jordan, krstom je probioi nebesku plavet i spokoj Jovanov.Zbilo se u trenu, to val nije skrio,na zemaqsku tro{nost spustio je pokrov.

V

Plamsao je krugom hir pustiwske vatrekad molitva ta~e usne u samo}i :"O~e, zar tu kle~im, zar }e da me satresa tih pustih zvezda milost tvoje mo}i?

Snaga zla me pla{i okrutne slabosti,i besputnog doma u samotnom ~asu,kad zanemi zemqa i sledi nam kosti."Tad je, sa dna no}i, ~uo gnev u glasu :

" etrdeset dana priprema za laì!Neimari mira zemqu ne}e spasti!Onaj ko ma~ digne, koji se odvaì,nasledi}e svet va{ bez vere i ~asti!"

* * *

ûjem jek ma~eva, ~ekaju u tmini,èdni tvojih rana i pod zmeqom crnom.Ne silazi wima, qudskom nogom mini,~elo }e ti snova orositi trnom.

Mostar, januara 1990.

436

BRANISLAV PETROVI]

[ O SME]U ]

NAPAST

Evo ti jabuka napasti samo idi.Evo ti {aka tre{awa ranozrelica.Evo ti p{eni~nog bra{na ponesi koliko moè{samo idi.

Zemqe sa groba ponesi sa zavetnog samo idi.Hleba i vina uzmi pamuka mirisnog uqa bosioka.Lova~ku pu{ku ponesi kalemarski no kalemsamo idi.

Beì gubo od gube.Idi crve od crva.Od o~iweg vida uzmi i od bilasamo idi.

Jagwe iz naru~ja uzmi ovna iz tora.I krava sa teletom halal nek ti je.Kobilu `drebnu povedi pastuva osedlanogi meda u sa}u ponesi i jaje od grlice.

Ni svete spise ne branim odbraniti ih ne moguNi kwigu temeqnicu u damarima u loziNi kwigu temeqnicu odbraniti ne mogu.Ni{ta odbraniti ne mogu.

Ni belog an|ela odbraniti ne mogu.Ni rani je~am od tvojih pti~urina.Ni maticu u ko{nici ne mogu za{titiod tvog otrovnog daha.

Idi napasti torwaj se s ku}nog praga.Ponesi prag povedi zmiju samo idi.Bakra~ i verige pepeo s ogwi{tai àr iz pepela samo idi.

Pokupi sve sa sofre ka{ike viqu{ke }ase,

437

ponesi solir kutla~u i lonac sa varivom,uprti ~abrove sa sirom burad kacekrompir iz trapa me{ine s rakijom.

Volove u jarmu pokoqi i jaram s medenicomza svoja svetili{ta ponesi bestraga ti.Paoce s to~kova poskidaj i zavoraw uzmida bogomoqe svoje podupre{, samo idi.

Idi gubo od gubeIdi crve od crva.Meni tesna tvoja ko{uqatebi grko moje slavsko vino.

STIHOVI O SME]U

1.

Dugo se verovalo da je prvaSnaga na svetu snaga Crva.

Al kad prevlada silno sme}eNi Crva na svetu biti ne}e.

Ni crva ni strva ni qute guje,Ni uva koje slu{a slavuje.

Ni ma~ke ni psa, nikojeg zvera,Ni oka koje gleda jezera.

Ni oktopoda, ni krabe ni ra`e,Ni jezika da sve to ka`e.

Evropska umetnost, afri~ko cve}e,Sve }e da bude jedno sme}e.

Svemu }e, svemu da doakaVe} na skok spremna svetska kloaka.

438

2.

U kwigama je seme sme}a. Bazdi.Al to divno miri{e kwigoqupcu, gazdi.

Lirska pesma truli. Ne vredi da drami.Jefimija }erka gospodara Drame.

Tragedija smrdi. Bojim se ni sme}eOd tolikog smrada primiti je ne}e.

Roman, staro |ubre, wega briga nijeHo}e li u gomna ili u pomije.

Zbornici, re~nici, istorijski spisi -Sve to nad |ubri{tem o kon~i}u visi.

Nau~ne rasprave, politi~ki ~lanci -Sve to za sme}e veù ~vrsti lanci.

Sme}a stra{ne ale s gustom }e da svareIntimne dnevnike, pisma, memoare.

Kwigoqubac? Pa i on }eKud tolike kwige, tegle, ga}e, vo}e.

4.

[ta }e{ ti priloìti op{tem sme}u?ârape, ga}e, du{u pse}u?

Niko ti zameriti ne}e ( i ne sme)Da op{tem sme}u priloì{ pesme.

Gomilama sme}a koja se pu{eDodaj bquvotine srca, du{e.

Ho}e li te fla{e, te plastike, krpe,Sme}e tvog duha mo}i da otrpe?

Duhovi |ubreta da li }e da primeTvoja uznesewa, metafore, rime?

439

Sa velikim sme}em nekaI tvoje pesme kre}u protiv reka.

Neka kidi{u na granu, na list -Ko ti daje pravo da ostane{ ~ist?

Neka nasrnu na p~ele, na bube -ko im daje pravo da mimo svih, qube?

U vremenu sme}a, sve {to ne}eDa postane sme}e ve} je sme}e.

Pa i ti sam, izmiren sa svetom,Kreni za sme}em, zdru`en sa |ubretom.

440

RMILAN RAKI]

PESNIKU

Gospod ti je dao svetu iskru. Kresni,I obasjaj tamu gde pesnici ìve,Maju{nosti svoje neka budu svesni.

Sru{i, ko od {ale, wihove oltareI idole mnoge kojima se dive!Razbi predrasude i kalupe stare!

O razmahni rukom krepkom, nek se krhaStara tro{na zgrada od dna pa do vrha!Goni bednu bra}u ko bura matroze!

Nek zastrepe, bedni! Nek u smrtnom strahu,Krste}i se, ~uju tvoju pesmu plahuGde grmi kraj wine slikovane proze!

POMRÎNA

ILeìm u tami kao klada,Ne vidim ni{ta, ne znam ni{ta;Od svekolikog svetskog jadaNe dopire do mene ni{ta.

Napoqu mo`da sunce greje,A mo`da ki{a sipa kapiNa mirna poqa i na streje,Il' pomr~ina ko grob zjapi,

Ja ne znam. - Ne znam {ta je sada,Ne pitam {ta }e sutra biti,Leìm u tami kao klada,I ìvci su mi svega siti.

Udar u meni ne}e na}iIskru {to tamu obasjava;Kao po tu`noj gluhoj da}i,U mojoj du{i sve sad spava.

441

I nigde jedna uspomenaDa se ko prizrak u woj javi,Nijedna nekad draga èna,Nijedna rana {to krvavi, -

A pomr~ina mirno padaNa razvejana pepeli{ta.Leìm u tami kao klada,Ne vidim ni{ta, ne znam ni{ta...

IIPokatkad moja mis'o planeKao nekada starih dana,Setim se moje ve~ne rane,Negda{wih te`wa i megdana.

Kako mi mis'o be{e sveàI prkosnoga puna vrewa,[to sve zahvata kao mreàI skamewene norme mewa!

Kako sam mnogo obe}av'o,A koliko sam malo dao,I, ~ekaju}i svoje pravo,Do~ekÄo op{ti udes zao!

Ah, krepki prkos gde je sadaDa prezirawem ìvot {ine,Gde mlada snaga borbe rada,I buntovni{tvo spram sudbine?

I oni strasni dugi ~asi,S neznane boqke kad se strada,Kad ~ista suza oko kvasiZbog nepoznatih tu|ih jada?

Taj plemeniti bol sad }uti,A ìvot sve obvija tminom,Name}e svud svoj zakon krutiI pomirewe sa sudbinom.

442

Ni{ta me vi{e sad ne bode,Sve gledam tu|im, mrtvim okom,I spavam, kao tihe vodeU miru tamnom i dubokom...

II

I danas, da meni Gospod re~e : "Evo,Ja ti sada dajem silu i mo}, stvoriSvet novi i boqi o kome si pev'oI otvori {irom vrata novoj zori.

Neka, ùdno sre}e, ~ove~anstvo preneU ~ekawu starsnom. Budi prava mati,Diì, stvaraj, ru{i, ko da nema mene,I daj sre}u koju ja ne mogoh dati", -

Ja bih tu`na srca i pognuta ~elaRek'o bolnu tajnu {to me davno koqe ;"Ja znam dobro, Boè, mane tvoga dela,No ni{ta ne mogu zamisliti boqe".

Sipi pomr~ina kao sitna ki{aI zasipa stvari pred nemarnim okom,I, dok no} postaje mrtvija i ti{a,Sve spava u miru tamnom i dubokom...

VELIMIR RAJI]

Na dan wenog ven~awa

I sru{i{e se lepi snovi moji,Jer glavu tvoju venac sad pokriva,Kraj tebe drugi pred oltarom stoji -Prosta ti bila moja qubav ìva!

êstit'o sam ti. I ti re~e "Vala!"...A da li znade{ da se u tom ~asuGranitna zgrada mojih idealaSru{i i smrvi i u pepÄo rasu?

443

Al' ne! Ne vidim od toga ni sena;Po tvome licu radost se razliva...I svr{eno je! Ti si sada èna -Prosta ti bila moja qubav ìva!

Ja ne}u kleti ni wega ni tebe,Ni gorku sudbu {to sam tebe sreo;Ja ne}u kleti ~ak ni samog sebe,Jer ja bih time svoju qubav kleo.

I na{to kletve! Na{to ru`ne re~i?O sre}i svojoj ~ovek vazda sniva;Bol, jad i patwu smrt jedino le~i.Prosta ti bila moja qubav ìva!

Pa po|i s Bogom! Jo{ ti mogu re}i:Da bog da sunce sre}e da ti sija!Sve {to god po~ne{ svr{ila u sre}i!!Sa tvoje sre}e bi}u sre}an i ja.

I svakog dana ja }u da se molimKad zvono verne u crkvu poziva...Ja nisam znao da te tako volim.Prosta ti bila moja qubav ìva!

ûj, Boè, molbu moje du{e jadne:Sva patwa {to si pis'o woj, k'o èni,Nek' mimoi|e wu, i neka padneNa onaj deo {to je pisan meni.

Usli{i ovu molitviu, o Boè!I du{a }e mi mirno da po~iva;I {aputa}e ve~no, dok god moè :Prosta ti bila moja qubav ìva!

I onda kada do|e ono dobaU kom }e zemqa telo da mi skriva,û}e{ i opet sa dna moga groba:"Prosta ti bila moja qubav ìva!"

444

Zavet

Kad umrem - smrt }e skoro do}i,Jo{ tren koji, pa }e zakucatiI na moga ìvota tamnicu,Te rasto~it' èlezne okove[to mi du{u od ostanka steù,I spasti je ropstva ve~itoga -Nemojte mi ruke prekrstiti,Jer mi ìvom behu zavezane.

Nemojte me u crkvu nositi -Jer kad god sam u Boga molioDa me spase nevoqe o~ajne,On se svagda molbi oglu{io.Ve} me pravo grobqu ponesite,Kopajte mi raku preduboku,Da me mrtva ne ogrije sunce;Jer moj ìvot studena je zima;Nek' mi bude od zemqice toplo.

êlo glave mrst mi ne stavqajte,Jer sam bio raspet za ìvota;Ve} naval'te gomilu kamewa,Nek' se diè do neba visoko!Pa kad do|e ~as Stra{noga Suda,I kad mrtvi po~nu ustajati,Neka tada sve grobqe oìvi -Kamen nek mi pritisne grobnicu,Samo da se ja di}i ne mogu.

Ne sjete mi iznad groba cve}e,Rumen - ruù, mirisni bosiqak;Ve} po grobu pelen zasadite,Gorki pelen, i o{tru ostrugu :Kad je ceo ìvot pelen bio,Na{to }e mi mrtvome bosiqak?Kad je ìvot prepun trwa bio,Na{to }e mi posle smrti ruà?

Ne sejte mi iznad groba cve}e,Rumen - ruù, mirisni bosiqak;

445

Jer kad grane pravo premale}e,Iz ruè }e poniknut' ostruga,Iz bosiqka pelen procvetati :Pelen }e vam gorke suze mamitÄ,A ostruga srce razdirati,[to mi niste zavet ispunili!

MARKO RISTI]

Elegija

O jednoj rastuènoj senciO jednom preklawskom liku[to zaboravqa moj sanO jednom drugom danuNezvanom u moj krajGovori ki{a na oknuI vla`na senka zebwePada polako na zidDok leptir oble}e lampuOn je moj no}ni strahDetiwskom rukom ~uvanDetiwskom rukom hrawenZajedno sa pticom u vrtuZajedno sa psom na lancu

1928 (?)

Prenu}e

Drvo, drvo vetra, bez korewa i bez li{}aKroz ~ije grane te~e moja krv, zar sam to ja sam?Na poqu nerazumqivog sna, u dowem svetu misliI me|u tamnom travom vi{om od wegovog vrha

Na putu svoje smrti ja ~ujem glas ti{ineNe~ujan vapaj sebe, u oticawu reke, u boji svoga nebaSvog neba koga nema, jer dana mnom su vodeI odblesak bez sjaja i ve~nost proticawa

Pro{ao sam tom rekom, muq svoje sopstvene è|iI ostao sam na dnu : skamewen krvotok trajni

446

Razgranat maticom, izjedna~en sa vodamaPro{ao ili }u pro}i, pro{li i budu}i, sada ve} bio sutra

Uzalud vezuje dan svoju uàd od magleZa bele obale no}i, ve~e je u mom jutruSveo je trinaestozvezdani cvet KasiopejeRazlistan mle~nim putem, dugom bez prestanka

I ne budi se vi{e ta gora na dnu vodaNi mahovina talasa ne plamsa zelenom nadomU svakoj hladnoj senci leì nedirnut usudKojim se nebo rasprslo, kojim se vetar skrhao

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- -Tad kri{om prenu se krila u nevidqivom gnezduTad tajnom vinu se krila preko krvavog nebaTad plane jo{ jedan krilati dan sa re~nog dnaTeàk, mirisan, pti~ji, i vidqiv drugome svetu

18. decembar 1928.

Memento

Nijedan dan bez krviNijedan dan bez snaPosledwi kao i prviNijedan dan bez dna

Na dnu dana je no}Nijedna bez jutraNijedna bez javeDanas kao i sutra

Ne pada sneg da pomori svetAli ga pomor pomoriAli ga pokor pokoriNe pada svet da promeni snegNi ki{u ni vetar ni gradNekad kao i sad

Ne pada smrt da te bude strahOd tamnice i od kameOd zle vesti - nesanice

447

I od jutra - kotaricePune gro`|a pune gvo`|aPune sunca pune tame

Ne pada mrak da te seti na padNa sve {to bije na sve {to moriNe pada strah da te seti na jadNa sve {to boli na sve {to gori

Nego da svaka zverkaU strahu u smrti u sneguPoka`e nam svoj tragDa li je |avo ili je vragU dolini kao na bregu

Svet i svest i dan i sanKrv na sneguSneg i pad i smrt i hlebKrv na hlebuRat i mir i brat i pirKrv u vinu

Nijedna no} a da te ne se}a na danNijedan san bez javeNijedan dan bez straveNijedna sestra bez brata u krviNijedna koja sme da ne mrzi do kraja

Do posledweg krvavog zalogaja hlebaDo posledweg krvavog zalogaja rataDo posledweg gutqaja osveteDo prve no}i bez pomoraDo prvog jutra bez pokoraI prvog dana bez dna

22. novembar 1943.

448

RISTO RATKOVI]

Biv{i an|eli

Bogojavqenski su hujala nebesa, ogromna,Zvezdana, hladna.

Silazili ste na reku smrznutu,Visoki, vitki, lepi.

An|eli biv{i, znam:Krotili ste mrak u vodama.

U moje srce - zvono zvonili steKrinom,da ne svisnem od ìvota.

Ko vas to otera sa izvoraOka moga...Ne vidim vas.

Jo{ samo u sne`nom cve}u prozorskomTraìm krila i kolena va{a predivna.

Uzalud.

(1930)

BRANKO V. RADIÊVI]

DRVO

Imam jedno drvo,divqe drvo pred ku}om.

Ujutro kalemim belo.U podne kalemim crno.Uve~e kalemim ùto.

Belo kad rodi nema.I crno kad rodi nema.

449

@uto kad rodi nema.

Imam ja jedno drvo,divqe drvo pred ku}om.

Na belo kalemim rujo.Na crno kalemim plavo.Na `uto kalemim sivo.

Rujo kad rodi ima.Plavo kad rodi ima.I sivo kad rodi ima.

Imam jedno drvo,divqe drvo pred ku}om.

Od ruja sam rujobolan.Od plavog sam plavobolan.Od sivog sam sivobolan.

Rujobolan pijem plavo.Plavobolan gledam `uto.Sivobolan ~ujem rujo.

1987.

STEVAN RAI^KOVI]

TVR\AVA

Tvr|avo moja, glavo, gde raj dotrajava,Kruni se tvoj kamen i u prah pretvara :Svaki dan ga sunce pomalo obaraSvaku no} ga crni vetar razvejava.

Stoji{ tako, glavo, po malo u nebu :Tek poneki niski dim ti o~i takne,Svaka vedra ptica kraj tebe zamakne,Svaki gavran sleti na tvoj krov svom hlebu.

Izvan tebe : sunce, miris, smeh i voda,Neki bistri korak, laki potok, lahor,U tvojoj odaji : samo mrak i {takor..

450

Iza sna, ponekad : {tr~i{ ko sloboda.Oblaci ti kulu obla~e u belo.Sneg visinski : ~eka{ . Tvoj steg je tvoje ~elo.

U ZIMSKI SUMRAK

Kuda pobe}i u ovaj dan?U gusti sneg? U pusti vrt?Pasti u meki bolesni sanKao na smet, pod let, u smrt?

Kuda pobe}i sa ovog dna?Visoko negde? Jo{ dubqe? Gde?Evo ve} te{ke ruke snaPribijaju te kocem za tle.

Kuda pobe}i u ovaj ~asKristalno prazan, slep i ~ist?O gde su vrata? Gde je spas?

To tone{ ve} u tupi san.Srce tek {u{ka ko suvi list.Zar nikud pobe}i u ovaj dan?

USNULI KAVEZ

Dolazi no} koja budiU tebi usnuli kavezU kome zveri i qudiSklapaju bratstvo, savez.

Ti samo zna{ {ta brujiu toj xungli od tela :Koqu se lav i slavujiI kri~e jata bela.

Niz tebe sav krvariMedved sa vencem od iwaI slepe slonovi stari.

Prepun si zmija, majmuna.Dok negde u dnu tiwaU setnom snu zlatna kuna.

451

UMORNA PESMA

Gde nesta strah pred svetom tu i pesma presta.I gle : stojim sada - drvo, sa obranim plodom.Mre u zglobu voqa da se maknem s mesta.[ta da radim s rukom i u woj sa slobodom?

Zato~eni : ora je - prhnite iz tela!Ne le~e pesme nikog (tvorce svoje truju) :Gle pesnika u mraku usred dana belaGde mu gavranovi kri{om mozak kquju.

Pesme - iskazane iz grla da ih ~ujeVeliko uvo sveta - evo natrag huje.Zar je tu ju`ni kraj i jedino im àlo?

Blizu je praznina i rub se pribliùje :Re~i ove pesme izdrìte jo{ malo Dok vas smrt il }utwa skora ne rimuje.

ENGLESKE TEMEU NAPU[TENOJ KU]I

Vra}aju}i se u pet satiPo podne

VijugavomI osen~enomAsfaltnom uzbrdicom

Sa avgustovske plaè na Topli

(Kao rawenik

I gotovoPonièn

Velikom neo- nomadskom i zakasnelompaganskom svetkovinom prokqu~alogsunca i zaslepquju}e vode uraspomamqenim {qokicama zapaqenih

452

golih telesa u skoku ili izvaqenih kaotrupla na usijanim betonskim plo~amai okruènih cikom i smehom idozivima kao u sveop{tem nekompoludelom i radosnom brodolomu

iz kojeg sam se kri{om i sre}no kaojedini mo`da preìveli do sada tekjedva izvukao)

Za~uo sam tihuI usporenu

I pomaloNeve{tu

Ali duboku muziku.

Iz odavno napu{tene i zakqu~ane Andri}eveku}e na Topli

(Koja sa svojim uvenulim vrtom zaklapa ugaoWego{eve i u{u{kane i strme uli~iceMirka Komnenovi}a

kojom sam odlazio) :

Na nevidqivomNekom

Ali zasigurno Starom klaviru

(Ko zna kad i od koga li naknadno sme{tenimu utrobu ve} oronule ku}e)

Kao iz bahovog crnog i nadzemnog nekogumnoènog srca

Ili iz Andri}eve jo{ nesmirene du{e

Neko je s naporom (jo{ {kolskim) ali odanoi ta~no izvla~io zvuke iz jedne

453

od "Engleskih svita"

Kao da je sa crnim i belim svojim nesigurnimdirkama - pipcima neki prerano probu|eniku}ni duh jo{ za videla naizmeni~nododirivao prohujalo jedno vreme ipipao po maglinama u kojima jo{ niko(pa ni on sam ) nije bio...

POSLEDWI LIRI^ARI

Indijanci plemena Ke~uaNegde u Boliviji

I dan - danas

U kruguSvojih porodica

Upotrebqavaju kao pismo ili kaosvojevrsnu porodi~nu azbuku

Male

Drvene ili glineneLutkice

Razli~itog oblika.

Posebnim raspore|ivawem odre|enihlutkica oni mogu da saop{te sve{to `ele

ukqu~uju}i i svoja ose}awa

I izjave qubavi.

454

ALEKSANDAR RISTOVI]

[ DUH DVOLI^NOSTI ]

Vreme je u~inilo svojes predmetima za svakodnevnu upotrebu,sad je bezvremeno,ali wegova personifikacijamogu biti (opet)dleto,ova ustaili stene du morske obale.Malo {ta mogu u~initi samsa svojom kwigomili s neprekidno `ivim se}awemna budu}e drugove,tamnicei zato~eni{tvo.

PREPOZNAVAWE

Po{ao sam da vidim Hrista.bio je prislowenle|imauz belo drvo.Nagdo pojasa,u vunenim ga}ama.Re~e mi`mire}i zbog jake svetlosti :"Okreni seiidi."Tako sam i u~inio.Promicao je crn prole}ni sneg.

455

GOSPODARI I SLUGE(nova verzija)

Gospodari govore o jednakostidrveta i drveta,jednog pauka i drugog pauka,senice i senice,gospodari govore o jednakosti~oveka i ~ovekau imovini i nemawu,dok govore o jednakosti, gospodari sekriju u ku}ama specijalne izrade i namene,sa naro~itom poslugom,sa besplatnim zadovoqstvima,iza ruì~waka koji su ve{ta~ki koliko i nisu,sa privatnim atomskim skloni{tima,nema stvari za koju ne bi rekli da im ne pripada,i doista, ona im pripada po iskqu~ivom pravu gospodarewa,gospodari su odeveni u crvene haqineda bi se mogli imenovati jedni me|u drugimasvakoga ~asa,bili pod zemqom, na zemqi ili u vazduhu,gospodari govore o jednakosti gospodara i slugu.Za to vremesluge u potaji o{tre noève,gledaju iskosau one ~ije uglancane ~izme {kripu}u mermernim stepenicamai ~ije urlike i naredbe ve} ~uju kao da dolaze iz ogromne udaqenosti,~uju ih kao molitve i cviqewe.

PREDMET ZA METAFIZIÂRE

Pao je sneg.U i{aranoj prostorijisad su devojke s licima od zlata,dugih stopala.Izmi~u namvoda,vazduhi senke.Ono {to nam je bilo umawenoumawuje se i daqe.

456

Pao je snegna drvce i tvoje ogledalo.Stalne su promenenevidqivog u nevidqivo.

1001 BUBICA : SMRT

1001 bubicapole}e iz tamne trave,nosimo svetiqkeprolaze}i jedni pored drugih,duh svega {to je ìvootvara nam usta,stavqa {aku u {aku,dodiruje licanekim nevidqivim predmetima.Mrtvi smoima vi{e godina,vi{e hiqada godina, zar ne?

AN\ELI

An|elima niko nije potreban, a nisu impotrebni ni drugi an|eli,

dok sede na ruì~atim stolicama i pero popo pero ~iste krila,

uskoro }e uzleteti sa onog mesta {to jeodre|eno za uzletawe an|ela,

i vide}emo ih visoko u vazduhu ako smo doistakadri da vidimo an|ele, unapred senasla|uju}i wihovim slikama.

Oni koji ih gledaju sa svojih vi{espratnica,ose}aju kako se uokolo {iri mirislipovog ~aja,

kadikad oslepe, a kad progledaju, vide da suim lica zamewena,

tako sam i ja svoje lice video na nekomdrugom, a ovaj svoje na meni,

dok je lice moje ène imala neka druga èna,tanu{nih prstiju i gotovo providna.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

457

A jednom, vra}aju}i se iz biblioteke, ugledahPalog an|ela,

bio je u staromodnoj ode}i i s kapqicom krvina obrazu,

sedeo sam sa wim neko vreme u gostionici ion ne odbi ni ~a{u piva ni ragovor oan|elima,

dok je su{io krilo uz pe}, ne gube}i ni ~asasvest o tome da je odista an|eo.

An|elima rade o glavi an|eli koji su tek na{ese}awe na an|ele,

stavqaju im vosak u usta, reù perjeplamenim makazama,

ne pomaù im ni na{a promu}urnost niodlagawe izvesnih zahteva,

ni |a~ke sveske u koje beleìmo olovkama uboji pro{logodi{we utiske isawarewa.

BORISLAV RADOVI]

SE]AWE NA UMETNIKA

Svi {to su umeli da hodaju po ìcii da se petama po~e{u za potiqkom,skaka~i uvis, pliva~i nizvodno,zadriglih, uvek preplanulih licas bleskom novih zuba u starim dosetkama,pa krivolovci i lovo~uvari :sve sam cvet na skorup se zgomilao tamo ;i oni koji svakad do|us onima koji re|e navra}aju,i oni koji ne bi do{lizbog onih koji }e iz obaveze do}i,i oni koji tek dolazeza onima koji }e prerano oti}i,i oni koji stiù prviuz one koji se kupe posledwi...A on je stajao kraj vrata ; i pu{io,iskosa uhvatqiv u jednom ogledalu...

458

Tek {to je bacio opu{ak,ve} ga nije bilo u prepunom salonu.

MITSKA PRIÂ

U ono doba kad su tka~imitova vukli mitske niti,osnov behu oblik i na~inglagola imati i biti.

Onda bi vukli mitske nitii na sva usta i sva zvonaslavili pohod u zabitiraznih zmajeva i grifona.

Na sva su usta i sva zvonanaro~ito hvalili pretke,tek potom borbe oko trona,otmice, preqube i spletke.

Posebno su hvalili pretke,unose}i u mitske sveskepodvige opasne i retke,odgovore jasne i reske.

uneli bi u mitske sveskene{to prqavog mitskog rubqa ;nikad, me|utim, bez nebeskepodr{ke ni bez rodoqubqa.

S ne{to prqavog mitskog rubqa,znali su u to doba tka~imitova, pri~a nije dubqaali daleko duè zna~i.

BLESAK USPOMENA

Ve} su se uveliko ratneposledice blaìle, madatetka ipak prodade zlatnenau{nice iz Carigrada.

459

Odahnulo se {to je po~evod gladi pro{lo ono stra{no,a ba{ tih dana bi dat o~evprsten za sviwsku mast i bra{no.

Sve se spokojnije sred zimezapadalo u san uz jaukvetra, kad s ogrevom, naime,ode maj~in safirni pauk.

Ubrzo, pri zameni stana,morade planuti u svakomslu~aju dijamantska grana,dok se jo{ `alilo za bakom.

I najzad, kako ne bi daqeuzalud svetlucalo ni{ta,dedine zvezde i medaqena|o{e put do pozori{ta.

To doba, kad su pred priveskomza kqu~eve se}awa samaplavila tamni pli{ svim bleskomzaostalim u kutijama!

RANKO RISOJEVI]

Sveop{ta muzika( Malerov svijet)

Je~i i bruji do,jezero huji,sasvim sam i go~ovjek u oluji.

Lomi se grab i hrast,bje`e ve} igra~i,tek u prasku se strastpreda mnom svla~i.

Nije ona samo jeka,spoj gr~a i slasti,ve} dugi niz leleka

460

u ~vrstoj vlastiistinskoga grijehatu }e se razrasti.

Sveta Tereza Avilska( stari zaboravqeni sonet)

Ni{te}i me, tijelo mi izvija{ u luk,hitni me, ponesi u ambis, bol i vaj,tu drì, tu bije bilo, obgrli struki kreni. Dugo da idemo. Taj put je raj.

Iz svega se ra|am, nikome se ne damosim tebi koji me ve} zna{ cijelu.Ambisa je pemnogo, nebesa sedamu svakom sam naga na opijelu.

Gdje je Rije~ kojom kroti{ strasti?Gdje razgovor {to razvezuje du{u?Pla{im se da jednom moram pasti

i izgubiti te. Pronesi me kroz tmu{uda znam i ne znam i da sve slastine zgasnu u trpku zimsku oskoru{u.

Sini{a RISTI]

(PREPARIRAWE TRADICIJE)

(...)Istina nije ukro}enaNi uhva}enaNi taknutaNi otvorena

Goropadno nadireDa na|e lik svojU kristalu tamnog vilajetaU srì boànskog spasewa

Pravdu meriliOdozgo i odozdoSpoqa i iznutra

461

Odasvuda

Ni do mastilani do gu{~jeg perani do broja desetNe dojezdi{e

ISKU[AVAWE IKSA I IPSILONA

Doma}i zidari uvezeni neimariSkupoceni tesari ~udomo}ni rezbariNa veliki posao se dali

Pena na usnamaZnoj ispod mi{ica

Slu`bene prostorijegradeZa |avola za wegove verne {egrteZa vidovite sledbenike

Ovo }e biti prestonicaZa okupqawe vampira na gozbi vekaI oltar za otkup du{aKoje su bezbroj glava posekle

Skupi}e se i senke predakaNa drevno poselo podaqe od wihVide}e Sveto pismo krvqu pisanoU vino i molitvu potopqeno...

VANVREMENO MASTILO

Ako sloboda ne stane u re~Sta}e u du{u

I bi}e beskrajni blagoslovVanvremeno mastilo

462

SBORISAV BORA - STANKOVI]

("Moja pesma" ; "Ko{tana" )

(...)Grkqan ( za~u|eno) : Kakvu tvoju pesmu, gazdo?Mitka : Moju pesmu!Grkqan ( u ~udu, pitaju}i i ostale pogledom) : Ama kakvu tvoju pesmo,

gazdo? Mi nikakvu tvoju pesmu ne znamo?Mitka: I ja gu ne znajem. Samo gu u no} ~ujem i u s'n s'nujem. A pesma

je moja golema : Kako majka sina imala, ~uvala, 'ranila. Dan i no} samowega gledala. [to na sina du{a zaiskala, sve majka davala, a sin - bolan!Porasnaja sin. Do{la snaga, mladost... Do{le ba{~e, cve}e. mese~ina. -Zamirisale devojke!... Sin poleteja. Sve {to iskaja, sve imaja. Hatovi,pu{ke, sabqe, ène...Koju devojku nije pogledaja, samo wojne kose nejezamrsija i usta celivaja. Nijedna mu ne odre~e, nijedna ga ne prevari, a onsve gi celivaja, sve varaja i - bolan, bolan bija. Bolan otkako se rodija. -To sam ja!... Pa od t'j bol, jad, - dert li je, prokletija li neka - eve na noguginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s'n da me uvati. As'n me ne va}a. Zemqa me pije...No} me pije...Ni{ta mi nije, zdrav sam, a -bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan {to sam ìv. Otkako sam na svetprogledaja, od t'g sam jo{ bolan. (Seda. Gleda u Ko{tanu, ~o~eke, devoj~ice.Izvaquje se da ih boqe vidi. ) Eh, deca, deca slatka! Pojte! pu{tite glas. Ali~ist glas. Iskam da slu{am va{ mlad, sladak, ~ist glas. Za{to, moje se jesrce iskubalo, snaga raskomatala, ostarela...@alo, te{ko da mi pojete!

Ko{tana ( sa saàqewem) : Koju, gazda - Mitke?Mitka : Koju? Eh, Ko{tan, zar jedna je pesma alna? Zna{ li {ta

je karasevdah! Tuj bolest ja bolujem (...) Eve ostare, a jo{ se ne naìve, jo{ne napoja' i ne naceliva'...Jo{ mi za lepotiwu i ubaviwu srce gine i vene!Aha!...Poj, Ko{tan, kako k'd se od Karakule na Bila~u, Pre{evo i Skopqeudari. No} letwa. [ar planina u nebo {tr~i, a ispod wuma leglo pustoi mrtvo Kosovo. Drum {irok, prav, carski. Po wega se rasipali hanovi,seraji, ba{~e, ~esme. Mese~ina greje... Martinka mi u krilo, kow, Dor~a moj,ide nogu pred nogu, a ~algixije, {to gi jo{ od bila~ki han povede{em,pe{ke idev iza mene. Sviriv mi oni i pojev. T'nko i visoko kroz no} i namese~ini sviriv. A iz seraji i ba{~e, kude mlade ène i devojke oko{edrvan i na mese~ini oro igrav, grneta sviri, dajre se ~uje i pesma... I tojne pesma, ve} glas samo. Mek, pun glas. Sladak glas kao prvo devoja~komilovawe i celivawe. Pa taj glas ide, s's mese~inu se lepi, treperi i namenÄ kao melem na srce mi pada. (...) i Ko{tan, tuj pesmu, toj vreme da mipoje{...A toj vreme vi{e ne do|e. Ete za toj }u vreme ja àlan da umrem, s's

463

otvoreni o~i u grob }u da legnem. Poj " al za mladost"... Za moju slatkumladost, {to mi tako u ni{to otide, i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli guneka mi se samo jo{ jedanput vrne, do|e, da ga samo jo{ jedanput osetim,pomiri{em...Ah! (Peva) :

Da znaje{, mome, mori, da znaje{,kakva je `alba za mladost,na porta bi me ~ekala,od kowa bi me skinulau sobu bi me unela,u usta bi me qubila -of, aman, zaman, mlado devoj~e,izgore mi srce za tebe! (...)

SVETISLAV STEFANOVI]

]utawe

Jezero mirno stakli se i blista,Ni voden kowic talasi} ne kre}e,Ni dah vetarca nesta{no ne le}eDa posukne ta povr{ina ~ista.

Po woj se {ire kao preko platnaSlikara nekog bo`anskog, neznanaVisoka stabla lisnatih jablanaI s nebom plavim kugla sunca zlatna.

Vidno u skladno Jedno sve se slilo.U lakom ~unu mi smo tu stojali,]ute}i, nemi nasred vode sjajne.

I ipak mi se tada u~iniloKo da smo ~ak u beskraj putovali.I da smo ~uli svioju stvari tajne.

464

Mese~ina

Nebo je mirno, metalno i glatko.Po wemu kugla mese~eva kliziLako al sporo, i u miloj niziVe~e je tiho, srebrno i slatko.

Ko magla laka, po jezeru palaI razlila se mese~ina siva.A mesec - nije, nego avet ìvaPo o~aranoj vodi plivat stala.

@uborkaju}i skaku}u talasiNa bela bedra joj, ko da je gone,A ona ~as na val, ~as bega, tone.

I srebrne joj zamr{uju vlasiNesta{ni vali, a ona se ne da,Otima se, brani i od slasti preda.

Povratak

Plove tame duboke s nemim {umom;Du{a no}i lepr{a kao sovaMekim krilom; mese~ev krvav lik se

Zlokobno javqa.

Ukraj puta sablasti ~udne jure,Ni~u kao iz zemqe, u tren okaNo} ih guta, ko da se wima hrani

Ve~ita nesit.

Neba nema. Samo gde mesec ni~e,Leì oblak sve~ano mrk i teàk,Ko sarkofag izgleda; nebu samom

Uzdignut gore.

Dusi no}ni nemo taj kov~eg noseMoru jednom, ko grob duboki mrtvom;Mesec kao buktiwa smrti svetli

Pogrebu nemom.

465

Moju qubav umrlu nose dusi,Mra~ni dusi nose je moru mra~nom.Sve i svud je tama, tek san wen ve~ni

Beo je ko sneg.(.....)

Kroz Vardarsku klisuru

Kida se Vardar kroz suro kamewe;~asom se propne ko {inuta guja,~as opet spline, smalak{e mu strujai samo drh}e ko tajno grqewe.

Obamre najzad, sav sti{an i mali;duboke vode zami{qeno }ute;stoje jablani i vrbe pognuteod misli : kuda to prolaze vali?

Pun iza klanca mesec se pomaqa,srebrn, s oblakom dugim preko srede,ko zmaj sa krilima ra{irenim su{ti.

I ~im se javi, sjuri se i svaqana vale strasno - i ko bajke sedebqeskaju, tonu srebrne krqu{ti.

Pred uni{tewe

Celog smo dana klizali po putuod @ura do Qum - Kule; sporo, te{ko;pro{lo je sve ve} {to be{e vite{ko,jo{ samo osta u skrivenom kutu

srca ko neka tajna ùd stradawa,voqa za ispuwavawem sudbe. Kolatma skrhanih, ko tolko na{ih bola,leè, ko le{evi sred raspadawa.

Dovr{ena je wina zadwa trka;i win se ìvot dokon~a u smrti;i sve je samo kostur pust i krti.

No} se ko grob otvara mrazna, mrka -dok ~udno stoje, pala s Mle~nih puta,Velika kola neba izvrnuta.

466

Smeh

Albanske gore u suncu se oreod belog smeha. Ko niz sne`nih zubablista se o{tra pruga gorskih ruba;kikot se {iri od gore do gore,

i ko rasuto srebro prska more.Visim na rubu ponora beskrajnog,plamte} od jednog ose}awa tajnogko poàr kojim sunce tonu} gore.

Dra me opija smrti tako blize :ko oblak onaj {to nad morem gine,pusto, bez groba i bez otaxbine,

postati ni{ta! Same misli klize.Dok u suncu gore brda nasmejana,i {umi u beskraj siwi bol Jadrana.

Utehe

Sudba je na{a stradati,Sva sre}a nam je se nadatai,Sva ~ast nam sebe svladati(Al tu`no je ~ovekom vladati).

Slatko je na kob se tuìti,Divno se s bogovi druìti,Jo{ sla|e je crvu sluìtiI zemqu srcem okruìti.

Lepo je na zlo se bunitiI sebe ko ìto iskruniti,Jo{ lep{e je krst svoj nositi

I ìvot i dane prositi.Najlep{e je ve~no snivatiI sve lepotom darivati.

467

ISIDORA SEKULI]

SA USKR[WOM PO[TOM

Dobri Boè, Tebi ovo pisamce,Vaskrs je danas.Mir i tiha radost qudi,Male dece i mladih ìvotiwa,I svake zeleni.

Grobni kamen prepu~e jutros, gospode.Ispuni{e se proro{tva i obe}awa.Istina se pokaza.Istina se danas sme re}i:Vaistinu je istina!

No ne samo grob zape~a}eni:Pu~e istina novog prole}a.pu~e i istina ìvih oslobo|enih voda.Pu~e istina snegom zametenih staza.Vaskrs je dan pucawa svihIstina {to u tami }ute.

A sve ima svoju istinu, Boè!I ta istina mu je ìvot i jedino pravo.A ~esto, Bo~e, kamen je navaqenNa istinu malih, sirotih ìvota.[ta }e tu grobni kamen, Boè?

Vaskrs je danas.A meni ne dadu re}iIstinu pravu o malom narodu.I meni ko da nije Vakrs.Htedoh pri~ati se}awa stara:O smernosti prostih severnih Lapa[to u studenoj pustiwi ìveOd najmawih istina i prava.raduju se ko deca {arenim kapamaI toplu mleku i brzu sankawuI ~uvaju irvase tamo oko Kirune,Na mostu izme|u [vedske i Norve{ke,Mostu malenih zemaqa i naroda.

468

Ne dado{e mi kazati se}awa!Uzeh da pri~am o malom narodu[to tamo daleko ima i ~uvaVilinski posed, ~arobna blaga,I stoga mu male ku}ice u maloj zemqiPune su finih, skupih igra~aka.

Ne dado{e mi zboriti, Boè!Po~eh tad grcati, o Boè, o naroduKoji je maleni narod moj.Istine na{e nisu mnogobrojne,I sve do jedne peku i bole,A one su nam sve blago i sve pravo na{e!

Preseko{e mi re~, Gospode!Vaskrs je danas.A ja pod plo~om }utim,I àlim Ti se , Bo~e, gorko, gorko.I molim Te:Pusti me preda Se,@ivu ili pokojnu,Da tebi bar kaèm {ta je danasIstina stra{na o malom narodu.

(1940).

MOJA POSLEDWA VOQA

Umirawe i smrt, posledwa borba koju svako mora sam izdràti.Posle izdisaja {to ostane, to vi{e nije niko, i zato nad najprostijimpogrebom treba da vlada najpotpunija ti{ina. Molim, stoga, da se mojle{ zavije u ~ar{av iz mog domazluka, da se polo~i u najprostiji ~amovsanduk, i spusti u sirotiwsku raku, po redu na grobqu. Bez ikakvearan~irane sahrane, bez govora i venca, bez novinskih ~lanaka.Sve{tenik }e me ispratiti i o~itati nad grobom dragu mi prostu molitvuGospodwu. Sem sve{tenika, moji najbli~i prijateqi koliko mognu ihtednu.

469

DU[AN SREZOJEVI]

Senke

Mirno bih da spavam dokle poqa hujeI talasi trave umorne me hlade;Uspavane slatko ko posle oluje,Ve} spavaju ùdwe s mirom nove nade.Dokle blede misli izdi{u i ~ula,Ose}am {um strasni so~na mlada biqa;U uhu mom svira jo{ ~arobna frulaPonovo na|ene melodije miqa.

Prelaze lagano nebom neke seni;Sveà ki{a hladna tiho veje dole.Kao sarkofag sam, bez daha u meni.I s velom ba~enim na sve moje boleMene opija jedan refren svega.Radostan? ilÄ tuàn? Ne znadem. Ali daZapevam glasno, s one strane brega,ûo bih kÄo da neko tiho rida.

Bu|ewe iluzija

[umi mlado li{}e pesmu zaborava;Uznemiren vetar bludi povrh wiva.Pod poqupcima vetra, mlada travaZelenu glavu zaqubqeno skriva.

Du{a prole}a, {to se rascvetava,Useqava se u ~aure snova.Proìma du{u iluzija plavaDok i{~ezava bledi trag bolova.

Ja slu{am nemo, udi{u}i ùdno,Jak ritam moga nabujalog bi}a.Sve je u meni svetlo i sve budno,KÄo pred ~as kakvog neznanog otkri}a.

470

Plavi sonet

S uporno{}u, ja sawam tihe straneGde se cvet snova u maglama skriva;Gde su pod bledim svodom tamnih wivaSve moje ùdwe i sve ~e`we dane;

Gde, sa àmorom uspavane graneI sa ~eznu}em uspavanih iva,Vodopad plavih tonova prelivaSkrovi{ta tajna gde se è`we hrane.

Te strane da li uop{te postoje?Ja ne znam. Ali kada se zaroje,KÄo plavi haos, bole{qive ùdi

I du{a ustreperi kÄo vlat suva, -Odnekud jedan neàn }uv zaduvaI tihom morom pritisne mi grudi.

JELA SPIRIDONOVI] - SAVI]

PERGAMENTI(Na{ao i preveo brat u Hristu Stratonik)

U manastiru VatopeduGodine 1194 u Gospoduna{em Isusu Hristu.

GOSPODE,sedam godina je pro{lo,sedam godina dugi,a ja ne pro|oh kao drugiu svoj Tvojoj Slavijo{ mi se ne javi TiGospode... (...)

I onda jedne no}iu svetoj samo}i~uh tihi Glas,

471

ko golub beo,mekani ceoko paperje bele ptice:"Pokri tvoje licei zaboravi sebe.Ako bude{ uvek~ekao Spas za tebe,i kru`io uvekoko tvoga Jako soko oko kule,a ti zbaci crnu rizu,eno,gradovi su blizua ti zna{ put...

Ne misli, Mili, da sam krut,no treba da vidi{u tmini svetli prst,i sazna{ :

da nositi Krstzna~i veliku Slavu.

(.........)

Zaboravi na sebei spas sopstvene du{e,i dok narodi se u neznawui crnoj mr`wi gu{e,i jedan drugog goni,i jedan drugog ru{i.

Ti u tvojoj }eliji uskojpi{i prosteve~ne re~i,{to od du{e idu du{i...

Vekovi }e pro}ii qudi }e novi do}ii re}i:

"Koliko vremena ve} prohuja"a vole}e uvek ko i stari

472

samo proste, iskrene stvari:miris cve}a,poj slavuja,

Ti budita iskrena prosta Re~,pa u mesto brigeza du{u svojui ve~na neba,ti ~ini{to drugome treba:le~i gde boli,i voli.

To ti je mojecelo zave{tawe.

U qubavi je najdubqe Znawe.

I ja sedim u }eliji uskoji pi{em s dana na dandok mi Lepotaprozore pquska,ja sam kao malena zlatna quskaa `ivot je sav ko San.

I pisa}u tako dan po dan,slaga}u atom na atom,da li }u ikad posti}ida sagradim Ti veliki dom,ogromnu katedralu?

Ti vidi{ Bo`esposobnost mi malua veliku Qubav moju.

(.....)

Ali u samo}ija ~ujem pesmu drugu:

"Od ciglo jedne linijei od ciglo jedne boje"

473

a za wimao~i Tvojestojei gledaju me blago.

"Nije u bojama varqivimno u Jezgru moja slava,boje su San, sine,a Ja Java..."

Ja u ti{ini ìvim u }eliji uskoja na poqu prolazi Veksa suzama,bolom i pla~em...i jure bra}a moja mladasa kopqima i ma~em.

A ja za drugi {um ne znamdo kad prevrnem tiho listi ko neispisan kad je on,nek bi mi ìvot bio ~ist...

Okrom slova u Slavu Tvojuda ne poznam nikad drugu boju{arenog duginog kruga.

(...)

Jutros dok pisahu Slavu Tvojubrat Roman u|eu }eliju mojui re~e:"U Hristu brate,za tebe ìvot ko reka te~e,mirno ti jutro,mirno ti ve~e.

A mene saìè plotta da sam posledwi skot,ne bi mi teè bilo;ko ogromno èèno krilosve plameni me pale,

474

gde su te Milostisad da me `ale.

Evo ti ovih nekoliko re~i:O kad bi to samomoglo da izle~ito mu~eweto kidawe ploti:

Fatalna

TI si Bi~kojim ve~ni {ibapolovinu ~ove~nstva...

ti kula si na brdu gore,kojoj pristupaju samoo~i u Ekstazi,ti Ambis dbok jeziu koji se slazis osmehom na usnama.

Ti si Svetlost,Boli Tama.

Ali ti nisi samo Bi~,no i Slu`ba,

kako je toplai slatka dru`bas tobom...

Ko sagleda samotvoje meke o~izna da se i tvoja krv to~iu pehar tako rado,i nosi u ruciko vino mladoi moli pru`a:

"Pij,pij do dna iz ove ~a{e..."

475

O nije tragedijato {to si Bi~no ba{ ta predana Slu`bada je dru`bas tobomtako slatka i meka (....)

Ti zlatni si kqu~Kapije zatvorene;ti srebrna strunana harfi {to jeca;belokosni ~ardaku dubokoj gorikome kolenima se hodi.

A tvoja ruka vodii ubijau isti mah.

Ti si gubqewe,stapawe,posledwi dah...

Kolenima se tebi hodii prilazis o~ima u Ekstazi...

I tad postaje{abonosni ~vrstte{ki i crniKrst.

A du{e pod Tvojom vla{}umole, prekliwu sve:"O raspni,raspni me...!"

(......)

Sino} nau~nik iz Aleksandrijepro|e kroz na{ mir,i kao gosta primi gana{ skromni manastir.

476

Nemasmo jestiva mnogani mirisnih vina gr~kih,da gosta pojim,te ga po~astih Gospodeja gre{nim duhom svojim.

Stidim se toga ~ina.

Celu no} provedosmopretresaju}Plotina i Avgustina.

Ti zna{ Gospodemoje znawe,i siroma{no sve imawe.

O kako sam samo smeoambiciji dati se ceoda izgledam u~en pred wime.

A Skru{enost moje je ime.

DA, Skru{enost moje je ime,a no}as ja sam smeoda se poka`em ceou svojoj nadutosti.

[ta vrediSamo}a moja,molitve,bdewa,posti,kad izgubim prostotu du{e svoje.O Gospode,a o~i su duhovne mojeBlagoslov Tvoga Vida.

Obraz mi rujan sav od stidazbog nadmenosti moje (.......)

No Apostol lepo veli:"I napiwe i nadima znawe

477

i gura du{u takou ponor, o~ajawe..."

Ono uliva kult sebei zatvara srce u kulubele slonove kosticewewe sebe,sluèwe sebi,slu`ba je bez Milosti.Sotonska re~ jeJa znam,i znawe sve imam...

U no}i dok ì~akna stolu mi tiwa,i ja slaèm re~ po re~,i ki~icu kvasim u zlato novo,i krasim prvo slovo,iz dubine moje opetko da ~ujem Ve~nog Glas:

"Ko Mili Spasa ho}ene jede slatko vo}edivqewa i priznawa,bli`wih svojih...

No nag on stojina breguko zimski jablan na snegusam...i ~eka.

Ostavi svei na}i }e{ sve.

Zaboravi ~ula, sujete pir,i u du{usa} }e ti mir..."

Moj ìàk se polako gasi,al iznutraSvetlost se pali.

478

O Gospode,kako si milostiv, velik,a ja mali...

(....)

Pitam se uvek, gde sam.

da li sam jedro na brodu{to plovi uz voduTebi...Ni moliti Ti sesmeo ne bikad ne bih znao,da imam Krilo,srebrno Krilo ^e`we,{to ponekad doprei sagleda beskrajno ne`nei predobre Tvoje o~i.

Noga mi ne bismela ni da kro~ida nemam tih srebrnih krila.

A ja sam odavna znaoti si mi ih na poklon dao,kad sam kao de~ko paosa kowa jedne no}i...

Jo{ pa sam tada bioi slomqen ne mogoh po}i,tad dade mi srebrna krilai re~e:"Sad domu tvome,hajde leti,...a kasnije,drugoj meti!"

A kada do|e novi danmati mi re~e:to bio je san.

Al ja sam u dnu du{e znao

479

da si mi zato krila dao{to si me izabrao.

Zbuwuje me milost Tvojakad padne na ple}a mojaodve} slaba.

O Gospode,spasi za Ve~nostpredanog Tvoga raba.

(........)

Jutros sam selu slazioi nosio Sveto Miro,s qudma istim putem gazio,i wihov duh me diroko ne{to sasvim tu|e...

Gospode,kud }u od stida,kad se vratih }eliji samotnoj,ja padoh i htedoh qubitimoja ~etiri gola zida...

I u meni taj te{ki sukob,bojim se, osta}e dovek,ja qubim qude, gospode,al sam kad sam,boqi sam ~ovek...

Pa da o~uvam plamenQubavi taji ne predam se studi,ja u samo}u be`ati moramdaleko, daleko od qudi...

Tu u }utawu nemomeTi govori{ srcu mome,a Re~ ti je slatka i meka,ko melem samo ~ekada padne na du{u mojutopla ko grudi belih ptica

480

meka ko grlo u grlica.

U }utawu i samo}iko tice prole}u no}i.

Ti si sve {to mi treba,Ti, jedina Milosti neba.

Kroz mali prozor }elije mojeulazi grana naranxe u cvetu,kroz mali prozor }elije mojeja ~ujem udar krila ptica u letu,i zamah nemirnog vetra u pokretu.Mali prozor je oko moje,prema {arenom spoqnem svetu.

Ali ja tra`imono drugo Oko{to unutragleda duboko.

(....)

Ja jo{ sam samo quskakoju more s poqa pquska,a sunce obasjava.

Jo{ Jezgro u meni spava.

Moje najlep{e himne, Gospode,u dnu du{e tiho }ute;moje najlep{e himne, Gospode,reke su jo{ zamrznute...

Al na obali vidim Tebei Tvog Velikog Sina,sa sedam buktiwa...

Probudi}e{ Ti te vode,pohuja}e one moru;No} sam,ali slutim Zoru.

481

Ve} pribliùje se no}ni sat~ujem mu metalni zvuk,u vrtu vi{e nijedan brat,svugde je mir i muk...

(...)

Iza|oh u vrt,uz kiparis visok nazrehda crna senka stoji,ah, to je brat Sergije,{to no}u zvezde broji.

Brat Sergije je Milostna{ega Manastira,on je srebrna ìcana kojoj Gospod asvirasvoje najlep{e Pesme.On ne spava skoro nikad,najteè postove posti,ko pergament mu je lice,ispale jabu~ne kosti,al sav je u Milosti.

Blaèni brat Sergije.

I ja mu pri|oh:"Bog nek je s Tobom,u zvezdanoj no}i, brate!"

"Bog s Tobom, u Hristu brate,Neka te Milosti prateNajvi{eg vazda..."

Ti uvek zvezde gleda{,pa zar se ne boji{ brateda ne izgubi{ o~wega vida?

Ne, vi{e se ne bojim.

Gospod je sru{io zidaizme|u Wega i mene,

482

ni mrke sve kopreneslepila spoqa{weg vida,sad kad vi{e nema zida,ne bi mi sakriti mogleSvetlost veliku moju.

A za tu Svetlostja nemam re~i,ki~ica nema bojuzato udubqujem du{u svojugore u zvezde.

Izme|u wih i menepostoji ~udna veza:one su ko zlatan vetar,a ja ko tanka brezakoja se povija.

One su svira~a rukena nevidqivoj harfia ja melodija...

I svaka od wih sijai gleda u srce moje,tamo gde sve}e stoje...

Bezbroj, bezbroj sve}a,a svaka se od wih se}ada je nekad gore bila,a sad je svaka od wihsklopila zlatna krila,i ~eka...

êka âs,veliki âs,za sve nas :Kad se du{a tela osloba|ai u Ve~no ra|a.

(.................)

483

ANICA SAVI] - REBAC

Jutro

Tamo gde se spaja dah zvezde i dah ledenikaPale se tajanstvene pruge vazdu{na zlata -Vrhunci rasvetquju no}, iz maglenih velova roneBlistave glave i kreste visova srebrna pena,Sne`nici lebde, zeleni i plavi,Kao xinovska krila nad ponorom snenih dolina, -Ve} drhtaji bude rumeniI kose, uvale gde leì devi~anskiSneg, zrakom netaknut, pod senkama jutarwim:

Srebrno sve{teno sunce u mra~ne se spu{ta jelike.

MAGIA NATURALIS

Solstitium

Tiho u zlatnome miru suàvahu se prstenovi dana,U purpurna towahu mora ve~erwa:Opalni blagi àr jesewih zalazaka,Drhtaji bleda purpura u li{}u i u poznom gro`|u,Najne`niji plam razliven po nebesnoj pu~ini mle~noj:Talasi i vetri i buktiwe boja,Polako je leglo sve u najdaqi najti{i sun~ani zaton

- da najzad iz tameBlesne u dnu nebesa obrtnika tajanstveni luk.

Ti{ina neba se pewe kao strmeni zid.To negde daleko kroz krajeve straneI ravni beskrajske razleè se srebrna jeka oru ja,A {titovi zvu~e u plesu ma|ijsku:To svetlosni dusi {to ~uvaju ìvot me|uzvezdaniOdgone ~ini, i {tite sun~ev san.

I sve je ve} zasjalo s nova : u nebesnom krugu se prole}e ra|a, -Obnaèna loza se vije uz sun~ani zid ti{ine,KÄo slutwe mora preko surih stenaPadaju ogromni modri odsevi, i qubi~ast se pewe dim,Toplota ne`na zra~i sa osun~ana snega;

484

Visoko nad strujama hladnim

Proletwe senke cvetaju azurom,A dole na zemqiDrveta u iwu, k'o {ume beloga korala, bujne,Dignute iz podmorska duga sumrakaI snova sumornih med vedrije struje gde neba sjajuU modrome miru halkionskih dana.

Dante u Apeninu

U crne mase {ume su se zbilePri izlasku jesewega meseca.KÄo dela mog ìvota kad se javiTvoj spomen; ali uvelo se li{}ePolako sad u mese~ini budiU varqiv ìvot purpura i zlata,U re~i neizgovorenih {u{aw.

O no}i velika! No}i prizra~na!Jedina ti si veza na{ih du{a.KÄo srebrn most se mese~ina spu{taNad ponorom vremena; k'o pas biseranObuhvata vremena pro{lih no}i;Da, ista mese~ina sja nad davnimNo}ima tvog ìvota. Sad mi du{aVe} nije sama; dah iz strana svetaSusre}e me, i re~i i uzdasiPo srebrnu beskrajnu mostu zvu~e.

No trenut kratka raja }e da pro|e,raspr{ta}e se srebrn most, i pa{}e,I prazno }e da zvoni no} {iroka.Pa onda, reci, gde }u da te traìm?Jer pro{lost kojom hodi{ sve se vi{eBez povratka od mene udaqavaPri svakom mom koraku u budu}nost,I ni{ta ne}e spojiti ìvoteU dve {to se razilaze ve~nosti.

No miso neute{na dok me sen~i,Nov jedan san u du{i mi se ra|a,Vi{i neg mesec i sve no}i sveta:

485

Platonskih seni bledi raj, ta zoraBez dana ali ve~ita, {to sja nadPro{lo{}u i budu}no{}u, i spajaU jednom znaku svom ve~nosti obe;Pod wima {u{te kao svelo li{}eNebesa koja prostorima kruè;Svi akordi se sre}u raskinuti :O, kao ve~na ode}a svetlosnaObuhvati}e onda moje bi}eOna {to be{e du{a mojih misli.

ME[A SELIMOVI]

TVR\AVA

JUNAK KOJI SE BOJI USAMQENOSTI

Kad bi me umorilo uzaludno o~ekivawe da se, nekim ~udom, poru{e zidovioko mene, kad bi mi dosadilo besciqno hodawe po gradu, kad bi mi razgovoris qudima postali nezanimqivi, jer se ne razumijem u poslove, ili mu~ni, jer mehvatao strah da }u postati ru{evina, kao i ve}ina onih koje sam susretao,odlazio sam u staru biblioteku {to je mirisala na hartiju, pra{inu i mastilo,i satima ostajao s kwigama i sa bibliotekarom Seid Mehmedom.

Naj~e{}e smo bili sami. Ponekad bi do{ao neki stariji |ak medrese, ilirijetki qubiteq kwiga, pa bi se opet sve uti{alo, i stari rukopisi su napolicama }utali kao i prije, mirni, mudri, mladi ve} stotinama godina.

Ovdje sam tih, ti{i nego obi~no. Osje}ao sam da vrijeme nije samoproticawe, ve} i prisustvo. Vidqivi trag ne~ije ruke {to je davno zapisalaneravne redove, prkosi smrti, a rije~i i wihov smisao ìve neprekidno, kaoizvor koji ne presu{uje, kao svjetlo koje se ne gasi.

Sve qudsko ipak ne umire.Na Seid Mehmeda sam se toliko navikao, da sam pored wega mogao }utati

satima. On je }utao i sam, i s drugima. U po~etku mi je bilo neobi~no da }utimsa ivim ~ovjekom u praznom prostoru biblioteke, i poku{avao sam da povedemma kakav razgovor, o ma ~emu, o sva~emu, traè}i ga, ispipavaju}i ono {to ga seti~e. Ispipao sam da ga se ama ba{ ni{ta ne ti~e, ni ~ovjek, ni bog, ni ìvot,ni smrt ali je wegovo znawe o mnogim stvarima bilo veliko.

Ponekad bi me gotovo zaprepastio poznavawem ìvota, filozofije,kwièvnosti, ili nekom umnom primjedbom koju sam samo od wega mogao

486

~uti. Ali, avaj, sve {to bi rekao, bilo je kratko, kao da je muwa bqesnula u dugojno}i. Jer, prije toga i poslije toga, Mehmed Seid je bio potpuno odsutan, unekom svom dalekom svijetu koji s na{im nije imao spone ni mosta.

Dok ga nisam upoznao, èlio sam da ga rije~ima, ma kakvim, probudim ioìvim. Poslije sam odustao.

Sjedio je nepomi~an, zagledan u zid, u pod, u sun~anu zraku i, ne vide}ini{ta, plovio tihom strujom svojih nesaznatqivih ma{tawa, iz kojih ga mojgovor nije mogao vratiti na ovaj svijet.

Kad bi se wegov odsutni ali sre}ni, sti{ani osmijeh po~eo gubiti, a licese stvrdwavalo i stezalo, postaju}i uznemireno, kao u strahu, on bi se s mukomdizao i nesigurno odlazio u drugu prostoriju. Zadràvao se kratko, samokoliko mu je bilo potrebno da se omami afijunom, pa se vra}ao oìvqen, da biuskoro uplovio u svoje sawarije.

Tako je najobrazovaniji ~ovjek u gradu bio i najjadniji. Ogromno blago jeleàlo u wemu naslagano a neiskori{}eno, i gore je bilo nego da ni{ta nezna. Ili je bio najsre}niji, jer mu ni{ta nije trebalo, ni{ta ga se nije ticalo,a svejedno mu je da li {ta zna ili ne zna. Mada mi nije jasno da li bi slikema{te u wemu bile ìvqe da je znao mawe. Ili ih je wegovo znawe u~iniloplemenitijim. Pitao sam se samo onako, bez razloga i bez potrebe, jer odgovor,i kad bi ga bilo, nema zna~aja. Sigurno niko ne bi u~io ni sticao znawe, da bimu opijumska ma{tawa bila bogatija.

Sve wegovo je tajna. Potpuno je zazidan u sebi, kao mogila. Ni{ta u woj nevidi{, ni{ta o sebi ne govori.

Jednom, dok jo{ nisam otkrio {arenu nirvanu u wemu, desilo se da sam muizgovorio jednu svoju pjesmu, zbog ne~eg siguran da }e je razumijeti. Odlu~iosam se iznenada, kad mi je izgledao izuzetno blag, spreman da bude blizak, kakomi se ~inilo.

Povjerio sam se pjesmom o izgubqenosti nakon rata :U ìvqewu, u trpqewusrce blijedi,srce vene,sena slijedibiv{eg mene,u trpqewu, u ìvqewu.

Izgubih se u traèwu.Ja sam bio,ja sam i sad.Nisam bio,nisam ni sad.Izgubih se u traèwu.

487

U lutawu, u snovimano} me rubi,dan me vra}a.Dan se gubi,ìvot kra}a,u snovima, u lutawu.

u nadawu, u ~ekawuìvot snijem,a snom ìvim.Srce krijem,srce krivim{to ne ìvim,{to jo{ snijem,u ~ekawu, u nadawu.

Pa`qivo je saslu{ao stihove do kraja, u~inilo mi se da je iznena|en, ~ak kaoda mu je zbog ne~eg neprijatno, protuma~io sam to kao nezadovoqstvo pjesmom,i meni se u~inila veoma lo{a. A onda se na wegovom blijedom mr{avom licupojavio osmijeh :

- A! Pjesnik, dakle! Zalutali i obijesni.- Za{to "zalutali i obijesni"? Zar tako misli{ o pjesnicima?- Ne mislim ja, ve} Kur'an.- Ne sje}am se.

- Podsjeti}u te. Kako bog kaè o Muhamedu? "Mi Poslanika nismopjesni{tvu u~ili. Wemu pjesni{tvo ne dolikuje". A sje}a{ li se poglavqa"[uara", o pjesnicima : " Pjesnike slijede zalutali i obijesni". Zar ne vidi{da pjesnici lutaju dolinama i govore ludosti. "Ciq im je da se rugaju i darazvra}aju. Sti}i }e ih kazna koja }e ih uni{titi i uniziti ." Otkad luta{dolinama i govori{ ludosti?

- Otkako sam se vratio iz rata.- Pa da, "sjena slijedi biv{eg mene", sjena rata, naravno. E pa, prijatequ, mogu

ti re}i da od tog vremena nisi uzeo KurÄan u ruke. Jer bi vidio da je grijeh to{to ~ini{.

Nasmijao sam se :- Primam taj grijeh na du{u. Pa dobro, kad si me ve} osudio, moè{ li mi

objasniti za{to je tako? Kome smeta pjesnikova rije~?- Nisam te ja osudio. Kur'an kaè : " U odbranu vjere nastupajte u safovima!

Alah voli one koji se bore u zbijenim redovima, ~vrstim kao zid". A tebe Alahne voli, jer ti nastupa{ sam, razbija{ saf, podriva{ ~vrsti zid. I ne samo dane brani{ vjeru, ti si protiv we.

- Jo{ i to!

488

- "Vjera je zakon koji ure|uje cio ivot". Poezija je izvan tog zakona, ona ga nepriznaje, traì slobodu za rije~ i misao, i odri~e savr{enstvo svijeta koji jebog uredio. Snom ìvjeti, u nadawu, u ~ekawu, zna~i ne pristajati na ovo {tojest. To je pobuna.

- Neka me bog sa~uva da mi ti bude{ tuìlac! [ta onda nije pobuna?- îtawe molitava.- îta{ li molitve? Jesi li branilac vjere u redu ~vrstom kao zid?Osmjehnuo se tu`no, ili blago podsmje{qivo. I nije odgovorio.Nai{lo je vrijeme wegova }utawa, povukao se u svoje snove. Pogled mu se

ugasio, okrenut nekud unutra, u sebe, ne~em va`nijem i qep{em nego {to susmu{eni stihovi i nekakav Ahmet [abo.

Rugao se, o~ito. Samo, kome? Meni ili sebi? Ili svakome? Govorio jebudan, ali u svome vje{ta~kom snu i van wega, on je daleko od ovog na{eg svijeta,i od qudi, i ne ti~e ga se kako ure|uju stvari me|u sobom. On se odri~e svega{to nije koloplet wegovih nestvarnih slika, koje nikakav qudski poredak nemoè poremetiti.

Gledao sam ga zbuweno, gotovo sa strahom, kao da je umro.Mene se ti~e ba{ to {to se wega nikako ne ti~e.Tada sam ~uo kako se neko pokrenuo iza mene.

Okrenuo sam se : u vratima je stajao mlad ~ovjek, prepoznao sam ga pomr{avom licu i vrelim o~ima. Student Ramiz!

Izbjegavao sam da se susretnem s wim, a eto, nisam izbjegao.Ve} mjesec dana drì uve~e propovijedi u Alipa{inoj xamiji, govore}i

sirotiwi s Crnog vrha, Berku{e, Bjelava, Ko{eva, ono {to pametan ~ovjeknikad ne govori javno. Slu{ao sam ga jednom, po{to sam ~uo kako qudi {apatomprepri~avaju wegove rije~i, jedva sam na{ao mjesto kraj vrata, a iza{ao samprije nego {to je zavr{io govor. Pobjegao sam, upla{en!

Pamtim {ta je govorio one mra~ne no}i u ho}inskim {umama, ponovio samto u nevrijeme i na svoju nesre}u, i znao sam da moè sva{ta re}i, ali ne ovo,ne ovako!

Nikad ni od koga nisam ~uo toliko o{trih rije~i, toliko prezira premaqudima na vlasti, toliko ludog slobodoumqa, kao te ve~eri, slu{aju}ivatrenog al - hazarskog studenta, koji nije znao {ta je strah, ili nije znao {taje vlast. Rekao je, sje}am se i sad svog zaprepa{tewa, da postoje tri velikestrasti, alkohol, kocka i vlast. Od prve dvije qudi se mogu nekako izlije~iti,od tre}e nikako. Vlast je i najteì porok. Zbog we se ubija, zbog we se gine,zbog we se gubi qudski lik. Neodoqiva je, kao ~arobni kamen, jer pribavqa mo}.Ona je duh iz Aladinove lampe, koji sluì svakoj budali koja ga drì. Odvojeni,ne predstavqaju ni{ta ; zajedno, kob su ovog svijeta. Po{tene i mudre vlastinema, jer je èqa za mo}i bezgrani~na. ôvjeka na vlasti podsti~u kukavice,bodre laskavci, podràvaju lupeì, i wegova predstava o sebi uvijek je qep{anego istina. Sve qude smatra glupim, jer kriju pred wim svoje pravo mi{qewe,a sebi prisvaja pravo da sve zna, i qudi to prihvataju. Niko na vlasti nije

489

pametan, jer i pametni ubrzo izgube razbor, i niko trpeqiv, jer mrze promjenu.Odmah stvaraju vje~ne zakone, vje~na na~ela, vje~no ustrojstvo, i veù}i vlast uzboga, u~vr{}uju svoju mo}. I niko ih ne bi oborio, da ne postaju smetwa iprijetwa drugim mo}nicima. Ru{e ih uvijek na isti na~in, obja{wavaju}i tonasiqem prema narodu, a svi su nasilnici, i izdajom prema vladaru, a nikometo ni na um ne pada. I nikoga to nije urazumilo, svi srqaju na vlast, kao no}nileptiri na plamen svije}e. Jesu li sve bosanske valije zatvorene, proterane ilipobijene? I ~itava wihova svita. A uvijek dolaze novi, i dovode svoju svitu, iponavqaju gluposti svojih prethodnika, jer druk~ije ne mogu. I tako, ukrug,neprestano. Bez hqeba narod moè ostati, bez vlasti ne}e. Oni su bolest nanarodnom tijelu, kao guke. Kad jedna guka otpadne, izraste druga, mo`da gr|a. Nemoète bez nas, kaù nam, razbojnici bi se namnoìli, neprijateq bi nas napao,nered bi u zemqi nastao. A ko drì ovu zemqu, ko je hrani, ko brani? Narod. Aoni nas globe, ka`wavaju, zatvaraju, ubijaju. I jo{ natjeruju na{e sinove da to~ine. Oni bez vas ne mogu, vi bez wih morate. Wih je malo, nas je mnogo. Samo daprstom maknemo, koliko nas ima, te gadije ne bi bilo. I u~ini}emo to, bra}omoja satrvena, ~im odrastu pravi qudi koji ne}e dopustiti da im vampiri sjedeza vratom

Tada sam iza{ao iz xamije, zbuweno gaze}i po nogama zablenutih mahaqanau poderanim ~arapama, koji su, zaustavqaju}i dah, slu{ali ove plamene rije~ipobune.

Odakle mu tolika hrabrost?- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

I eto, sad je mladi} o kome sam dugo na javi mislio i u snu sawao , stajaopreda mnom, s kwigom u ruci, i gledao me pa`qivo.

- Znamo li se odnekle? Jesmo li se gdje susretali?- Slu{ao sam te jednom u xamiji.- A ranije?- Ne bih rekao.

Odricao sam se slu~ajnog susreta, bojao sam se mogu}e opasnosti.- Pjeva{ pjesme? - upitao je, odustav{i. - Kome? I za{to?- Sebi. Niza{to.- Kao slavuj?- Zar treba druk~ije?- Ali ti si ~ovjek.Wemu nisam mogao odgovoriti {ta bilo, sva wegova misao je usmjerena

prema pobuni, i sve treba woj da sluì. Dobro se sje}am svega {to je govoriou xamiji, i najradije bih o tome poveo razgovor. Mislio sam kako je zavodqivijiwegov zanos i qep{a wegova hrabrost od svega {to je rekao. Htio sam da gapitam, zar do slobode da se do|e nasiqem? Zar se protiv zla mora upotrijebitizlo? I ko }e to drugo zlo iskorijeniti? I kako ga zaboraviti?

Ali ako to kaèm, zamrzi}e me, prezre}e me.Zadrà}u se na poeziji. Ali {ta da kaèm?

I ovdje sam sam, i ovdje sam kriv, i ovdje razbijam zbijeni red, ~vrst kao zid.- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

490

QUBOMIR SIMOVI]

UÊWE U MRAKU

SUDWI DAN

Izdajice nam sude za izdajstva,ubice za ubistva.Oni koji su pobegli pred jednoglavimsude nam {to beìmo pred troglavim.

Vezani nas vezuju, pretu~eni tuku,kuvaju nas oni koje peku,na ve{ala nas osu|uju sudije sa om~ama o vratu.

Glave nam bacaju u torbe,nati~u na kolac, polaù na paw,i dok nam pod nebom koje eksplodirazemqa pod nogama nestajebrè nego maslo u tigawu,

glava u torbismeje se glavi na kocu,

glava s kocaruga se glavi na pawu.

PRAH I PEPEO

Hram spali{e,i kwige i ìtnice zajedno s hramom saègo{ea ja,gre{ni dijak,rawen ko isceqen,u pepelu hramau~im, ko u hramu,sa {akom kukuruznih zrna{to mi sluèza ~etiri ra~unske radwei za hranu.

491

O DUHOVIMA DRVE]A

1.Ove duboke nepregledne {ume,{ume do Drine, i {ume preko Drine,{ume koje se prostiru sve do oblaka,ove jasike,devi~anske breze,hrastovi kao bogovi i muèvi,stoletne bukve, borovi, lipe i jele,pretvori}e se u maqeve, u kundake,u stupe, mrtva~ke sanduke i {take!

2.Odvedi me, Gospode, odavde u neko malokinesko selo na ruskoj granici!

I ako ikad do mene ikakoo mojoj zemqi dopre ikakva vest,da je ne prepoznam, da je ne razumem,

pokriven do uveta, okrenut drvenom zidu,da zaspim, u moru pelenovog mraka,s mirom ruskih i kineskih seqaka!

Avgust 1992.

HRAST

Gospodar voda, vodenica i stada,magacina, otkupnih stanica,skela, mostova, ìtnica i qudi,gledam ga kako vlada,kako seva i grmi, kako sudi,sede}i za trpezom pod hrastomkoji }e ga nadìveti.

I gledam kako taj hrast,otac oluje, {umni bog,bog kome sunce izgreva iz krune,osvi}e u nekom zimskom jutrukao naramak drva kraj furune.

492

I ~ujem kako na furuni zuji ~ajnikmiris lipe se u snegu ose}a,i vidim kako sko~awene rukelon~etom ~aja greje drvose~a,

~iji sin izlazi u proletwi dan,vedar, plavi~ast,kapu i kaput baca na hrastov paw,kopa jamu, i sadi novi hrast.

BLAGOVESTI

Mrak je u {poretu,mrak u oknu.

Mrak je u planini i u oblacima.

Mrak je na tavanu,mrak je u podrumu.

Mrak je u pegli.

Mrak je na celom svetu.

U mraku,na stolu,stoji petrolejka :ko plamenog an|ela~ekapalidrvce!

^ASOVI RA^UNA

2.Napi{i :osam stotina hiqada miliona!Jesi napiso?I dodaj dvesta devedeset milijardi!Pa napi{i petnaest biliona!I devet biliona triliona!I dvadeset jedan trilion kvatriliona!Jesi li sve napiso?Sad sve saberi!

493

Pa tu ne da nema za dva ~anka,nego nema ni za jednu `licu!

3.

Do}i }e nam, bra}o, takvi danida se celo Pomoravqecele zime jednim pawem greje,cele zime jednim zrnom hrani!

4.

Grom ne ~ujem, sevawe ne vidim,ni{ta ne znam , nikog ne poznajem,niti kog zovem, nit se odazivam kome.

Prazno mi oko u prazno preda se,niz prazan put, u prazno poqe zuri.

Od one zvezdane pre|e i osnove,od svekolikih mi prediva i tkawa,od onih mese~ina, od onih sun~evina,od vilinskih kosa, od onih muwa i duga,

samo mi ovaj vodeni kon~i} osta,{to mi s krova u cimentu curi.

NULTA PESMA

1.Kad smo shvatili da nema izlaza,kad vi{e nigde ni{ta, nigde nikog,nismo u mraku ni videli, ni ~uli,spazismo kako mi{ nestaje u nuli!

Kad nismo znali kud }emo, {ta }emo,spazismo kako kraq, slede}i mi{a,svoje ~izme , kraqevinu, lulu,sve {to ima, odnese u nulu!

I poverovasmo : kad se sve ugasi,kad sve zanemi i nestane - i bogovi,

494

i oni koji bogove slave i hvale,i oni koji na bogove hule -~u}e se na{e pevawe iz nule!

U^EWE U MRAKU

One koje krvavi majstori mu~e,i koji ne znaju da se brane i bore,jo{ krvaviji protomajstori u~eda od zla spasava samo gore :

da te od sekire sabqa oslobodi,da te iz poplave izvla~e ~akqe i kuke,da te u mutnoj vodi, polumrtvog,iz usta ke~ige otimaju {tuke ;

- -

da se, kad sja{i, dizgini i uzdeoduzmu od plehanog hajdukazato da ih, uzjahav{i, uzmegvozdena rukavica i ruka ;

da se ruke, vezane naopako,dre{e da bi vezale brata jedinoga ;da se od |avola osloba|a tako{to se crwi |avo proglasi za boga.

495

^ARLS SIMI]

METLE

1.Samo metleZnaju da |avoJo{ postoji,

Da sneg postane beqiKad ga gavran preleti,Da je mra~an, pra{wav kutakMesto sawalica i dece,

Da je metla stabloU vo}waku siroma{nih,Da je obe{ena buba{vaba tamoZanemeli slavuj.

2.Metle se pojavquju u sanovnicimaKao predznaci skore smrti.To je wihov tajan `ivot.Me|u svetom pona{aju se kao osu{ene usedeliceKoje propovedaju umerenost u pi}u.

Napu{tene iza vrataOronulih stambenih zgrada,One mrmqaju sebi u bradu,Re~i kao devica vetar zamra~ewe mesecaI to najsvetije od svih imena :Hijeronimus Bo{.

3.Na ovaj i ni na jedan drugi na~inBila je prva pradedovska metla stvorena :Dakle, o~erupali su sve streleIz pognutih le|a svetog Sebastijana,Vezali su je konopcemKojim se Juda obesio.Ugurali joj {takuNa kojoj je Kopernik

496

Dodirnuo zvezdu Danicu.

Onda je metla bila spremnaDa napusti manastir.Pra{ina ju je do~ekala -Taj veliki pornografOdmah je hteoDa joj zaviri pod sukwu.

4.Tajno u~ewe metliIskqu~uje optimizam, uteheLewosti, neverovatna ~udaâ{e krijum~arene rakije.

Kaè : koske svr{avaju pod stolom.Mrvice imaju svoju }ud.Mleko ve} znate ~ije je seme.Na mi{evima ostaje posledwi cijuk.

[to se ti~e ~uvenogLetewa ve{tica, predlaèm slede}e :Jedan je bogI prorok je wegov Muhamed.

5.Na kraju krajeva ostaje va{a babaKoja ~isti pra{inu devetnaestog vekaU dvadeseti, i va{ dedaKoji ~upa slamke iz metle da ~a~ka zube.

Duga~ke zimske no}i.Zore hiqadu godina duboke.Kuhiwski prozori kao glaveZavijene zbog zuboboqe.

Iza wih metla daqe ~isti,Gura svetlucava zrna pra{ineU pravilne piramideKoje u sebi imaju grobnice,

Ve} opqa~kane,Jednom mnogo davno.

497

AN\EO ÛVAR

Baka mi je ~esto pri~ala o wemuI kako pa`qivoO nama se brineU ove tamne , paklu nagnute dane.

Bila je sigurna da }e me ~uvatiVan dohvata zla.Osim toga mi je poverilaDa }u ga jednom sresti.

Zaboravio sam da je pitamHo}u li ga odmah prepoznatiIli }e on da mi se otkrijeLi~no, u pravo vreme.

Do dana dana{weg pa`qivoPosmatram svoje susede.âk zavirujem kratkovidoU ogledalo dok se brijem.

LEKCIJA

îni mi se sadada sam sve te godinebio tupaviu~eniknekog neslanog {aqivxije.

Marqivoi sa sme{nim uvaàvawemzapisivao samono za {ta sam mislioda su wegove mudreizreke koje se ti~umog ìvota na tom svetu.Kao papagajblebetao sam datumeratova i revolucija.Veselio sam sesmrti mojih mu~iteqa

498

~ak sam stekao ube|eweda ih je sve mawei mawe.

înilo mi seda mi moj u~iteqpostepeno otkrivaneki sistemda je ono {to mi kazujezamr{ena radwapustolovnog romanau nastavcima,~ije }e posledwe straneu potpunostibiti posve}enelirskim evokacijamaprirode.

Na àlost,malo - pomalo,po~eo sam u sebi otkrivatiizvesnu nesposobnostda zaboravim~ak i najbezna~ajnije pojedinosti.Sve vi{e sam se zadràvao na po~etku :kako je bio o{i{an vojnikkoji je mokriouz na{u ogradu ;senke drve}a na tavanici,onaj dankad moja majka i janismo imali {ta da jedemo...

Nekako,nisam mogao da pre|empreko tog logora{kog vozakoji me je uporno budiosvake no}i.Nisam mogao da tu zvi`daqku,tu tutwavuizbijem iz glave...

U ovoj u~ionici

499

koju je strogo opremilamoja nesanicaza klupom koju su ~inilamoja dva gola kolenapo prvi putu tom dugom zastra{uju}em{kolovawuprsnuo sam u smeh.Oprostite mi!Setiv{i se ujakakako juri{a na barikadusa bombom ru~ne izrade,prsnuo sam u smeh.

MIODRAG STANISAVQEVI]

PISMA JEDNOG PRISTALICEDUHU PREORA^U I ODGOVORI

Tvoj ~as je, Preora~u. Ve} nadglednici nastrojewarazroko buqe u vrv glasova, a intelektualci~ilo raspravqaju o "pragu trpwe".Znam, prvima je tolika po{ast naprosto bezukusnaa drugima je , pre svega, do spektakla.Ipak, i najve}a dura{nost ( wihova re~)mora imati granica. Redaratore.

Kako se uzme, {tovani sledovatequ.Oligarsi su i sami iznena|eni izda{no{}u puka,a bezopasno{}u puteva i naravihvale se jo{ od vremena akermanskog traktata.Doista, u te{kim vremenima, kao da dolazido jo{ te{weg priawawa za ono {to je. I trpke ne`nosti prema tom priawawu, Redaratore.Oni to znaju. Samoo~uv je celo wihovo znawe,a probita~nost i sila sav wihov re~nik.Oni su (oslu{ni ugu{}avawe otrova u ovoj zamenici)oni su potpuno izblamirali lepi pojam vlastii mnim da je varakawe podstreka i ustuka pogibeqno.

500

Ne znam, nestrpqivi sledovatequ.âs nastaju}eg u nestaju}em zametno je odrediti.A mo`da su oni u tajnoj sulo`ni~koj vezi?Niko izvesno ne zna kud sve to vodi.Naposletku, kroz stanovnike Mezije, kao i kroz druge narode,prolazi tetiva luka~iji su krajevi poguba i po~elo.

@IVOT U PROVINCIJI MEZIJI

OKTOPOD

jednom znancu koji je sebe uporedios Nikolajem Ivanovi}em

oktopod. gr~ewe i opruàwe, krakova, grana krakova, koje,koje pokre}e, koje neka, koje unutarwa, koje skliskost,koje ~estica ; koji raspore|uju, koji qude, koji ìvotiwe,koji listaju, koji kwige, koji kriju, koji svoje, koji sredi{te, koji se rascvetavaju, koji u put, koji u raspu}e, kojiispisuju prizore izobiqa.

oktopod. sav lice i sav telo i sav glava i sav splet udova.odjednom. u pore|ewu s wim na{a su lica beli, beli lubovi.

oktopod. oktopod je ostario. izgubio gipkost krakova.izgubio je opsenarsku mo}. poku{ava. poku{ava elektronskimra~unarima da prora~una. krivuqe potrebnih pokreta. jo{preti. jo{ otkriva objektivno zna~ewe. na{ih postupaka. alista logika, posle pet desetle}a, ne daje iste posledice.glave. glave vi{e ne lete. oktopod je. ostario je oktopod.

oktopod. po~iwe komadawe. oktopoda. i oni koji su ga ju~eproslavqali. koji su pravili oktopodalno pozori{te. nehajnose izlaù. obuhvatu wegovih pipaka. dejstvu praznihlogi~kih shema. a onda. onda se u jagmi. sjure na w. kojiotkine dlaku. koji krqu{t. koji i ceo krak. krak kojizapali i. wime. osvetqava. nastanak. svog lica.

* * *ìvot u provinciji Meziji,tekstura drveta. da ode{. bubrewe semenki. to da do~eka{.a potom, bo~no od svog daha,

501

da igra{. da usnuti bar moè{.

siga. po protivqewu nahvatana.maglena putenost crne berze.voskovi. smole. sve{tenici propadawadrè svoju ve~erwu slu`bu.

putawe jednog nesledbenika. kojine shvata kolektivnu logiku.koji skupqa plavu boju s plamena.crno ume}e iz Majnca takvima ne treba da sluì.nepostojawe, ali za{to tako naporno?blistavo nepostojawe!

grozdovi. qudi. slepqena zrnca. qudi.svakog dana dobijaju obrok naukovawa.{to se ti~e onog potrebnijeg - kako kome bude.sve ide nagore, al politi~ka situacija je dobra.

me|utim, u nekom od brodova javnog saobra}aja,u sadri podneva - nepoznata koà.druk~iji prihvat svetlosti.druk~iji sjaj quspi epiderma.prevrat koji si i{~ekivao - nepoznata koà.

nalog za oporo~avawe politi~kog protivnikatvrdi se, nije dat.u me|uvremenu, on je nestaou fantomskom ratu Skordiska i Tauriska.

popre~ni presek vlakana. da ode{. mrtve alveole. opisao.ve~erwa slu`ba propadawa.qubi~asto sunce u izmaglici SO2ìvot u provinciji Meziji.

* * *

Hajde ( a da je to mogu}e ponoviti govori okretaj kazaqke)da pogledom onim, iz sredweevropskog karavana Jugoslavjana,ugledamo raspad jednog duèg zna~aja.Povorke àba prelaze preko autoputa.Besmislenost opasnosti.

502

Besmislena vitalnost do|o{a s juga.Put Svile. Put ]ilibara. Put Elektronike.2000 km. 5000 km. Izdr`qivost duga 2000 godina.Snovi pored puteva spiralni su.

I ne treba ( a da je to izvesno svedo~i ravnodu{nost pred {umom)da bude{ odjek osim u Levku sebe.I, jer je i imaginarna snaga dejstvena.,ne daj da se u tebi misao o novom pohodu za~ne.Ostani pod kamiqim pokriva~emI{~ekuju}i dolazak groznice.

Jednom. Zvuk onog {to je bilo ili }e se dogoditi.U Hamburgu kad su trgovina plotskim zadovoqstvimai preprodaja kradene robe slabo i{li.U zagrani~nom sedi{tu frakcije bez sledbenika.U pogledu gu{tera.Jednom.

"A razlo`no otkrivawe onog {to ih razdvajavodilo ih je - u prvi topli brlog".Protivre~nost neke davne omame.Sad ve} neprozirna.Neprijatni vi{ak svetlosti na mestu pose~enog drveta.Besmislenost opa`awa.

* * *Pomama dolaska re~i. Magla obra}awa. Zelene mu{ice.Pono}, julska.

Misli na oblost sumorne qubavnice.ko`u zra~nu. Weno oblivawe tobom.Tvoje oblivawe wome.U poroznoj no}i. U torwu.

Opozvano poslanstvo ruke.Opozvana svetlost jetka.Jer kako ( tvoja uskisla putovawa

moja nepokretna lakomost)kako da ( tvoja trgovina s dolaze}im,

moje ce|ewe nedosegnutog)kako da ispi{em preokretpreko sklopqenih kapaka o~nih

503

preko pokreta bu~ne plesa~ice.

Kome se obra}am - poku{avam da doznam iz ritma re~enica,iz na~ina prisustva stvari,iz boje nesanice.

A u neimenovanom (moje oblivawe tobom)sija tmolo ( koò divqa, sumorna)ono {to je samo ( oblosti u raspu}u)pohota neodre|enosti.

Pomama toka re~i.Kome se obra}am - poku{avam da doznam iz ponavqawa nekih glasova,iz strukture kristala,iz sila elasti~nostiuvek pogre{no prora~unatih.

Pomama dolaska re~i. Zelene mu{icebombarduju moju bele`nicu pod lampom.Sasvim blizu, izme|u lampe i zida,pauk je postavio svoju mreù.Moji no}ni zapisi wemu najvi{e koriste.

Pomama dolaska re~i. Zelene mu{ice. Magla obra}awa.

PESMA J. . ZOMERA U MOSKVI 1937.

Srbohrvatima mog padasvekoliki na~ini du{inog poravnawau no}ima cvetawa lipa.Rasojawe zame}e razaznawe,izum `rtve - umonastoj ;a na nepcu struè suza.

Nekoliko zrakastih napomenaonog s voskastim kozi~avim licemrube mi glavu. Seme je ipak do{lo s Poluostrva.Jedan brod koji nije otplovio.Opast da sam od Be~a do Praga posejao li{aj.

Istriju gu{terovih omraza,sadràj voqke golubije - ko bi znao?Otvoren je Crni Poslovnik,

504

u {umama skaku}u samuri i lemuri,a u prstenu od opala sija poslawe.

Izuzima~i dolaze iza pono}i.Prozukli glas stepeni{ta osta}e glas doba.A |avo : ako si bio saglasan sa mestom koje ti je poreda~ daoima{ li prava protivqewa wegovim izuzima~ima?Ko uostalom zna gde mu je mesto?

Srbohvatima mog smaknu}alasno osnovawe svetlograda.Lice razme|eno, ku`no - skramno,nek preobrati osahlu uzajamnost.U op{avu belilo otrovno i sve }e brzo biti gotovo.U zaboravu, ipak, na nepcu vremenarastu druze gorske, druze gorke.

PESMA @. PAVLOVI]A NA ZLATIBORU 1941.

Osim u malim- ne mogu druk~ije -gutqajimaprimati svet.

U prostoru, u prodolu...U toplo ugnu}e ne dopire svanu}e.

U brvnarizidni sat.

Ne brojnego pramenotkucaja wegovihunosim u sebe.

Prisenke strahaoko klatnavi~nim otklawa disawem.

Ne zrakast brojnego runo otkucajaprimam u sebe

505

U prodolu, u podbelu!U toplo ulegnu}e kapqe smaknu}e!

* * *

U skitwi sveta~koj pro|osmo pored mogile wihovog vrhovnika. Pusta su sadwegova obitavali{ta, ostrva i jezera.Svoje velike izume u na{im glavama domi{qa.Pesnici ozbiqno sumwaju u napore budu}ih majki.A kraj wegove mogile ne prestajepo~asni hod provincije.

Pomama oktopoda. Novi poredak wegovih krakova.A mogila u ruì~waku. R|av ukus i u posledwoj èqi.Odustajawe od napora ma{te. oporuka bezdarja.Nadmo}na istrajnost banalnosti.I otu`no i ku`no.

Wihovi oblici izvesnosti nisu na{i.Ali, zar nijedan drugi?pogledi ovde nemaju upora u sebi, lome sepre razgora. I u wima te gubim.Obaziru}i se krijem u ba{ti tovar no}i.Sablasno ume}e. Senovit napor.

Poklowewe mrtvom vo|i svakako je me|u~in. Zaslon.Iza vreve zavtnog pojawa krakovi oktopodaistraùju nove figure... No o drugom je re~.O gospodarskoj mo}i jedne mere. Koja se, podatna,brzo razmnoàva. koja istrajava po nekim tajnimzakonima opstanka. U kojoj se sve izjedna~ava,lasno zamewuje. U woj te gubim. Nepovratnijenego tri vode, devet svetlosti.

Po~asni hod provincije. Trube bez sjaja i pevawe uli~noo zemqi, kaù, tvojoj. Baci, ipak, {aku sitnine. I za mene.Zver onu s dlakom na stomaku izlizanom neguj.Izjedna~i me s odsutnim i dolaze}im. Odskora.Podredi wenim na~inima. Privremenom, misli{, pristanku.Lagano otamweweod onog {to je bilo do nebilog.

506

NOVI RITMOVI

* * *

U letwim ba{tama kurve i pesnici - vika~i.Opto~iteqi sigastih dana.Ubogi pesnici zalaze}e despotije.Revnosni opeva~i torbari jezika.Zaust im veliki, ume}e malo.

Istraìva~i praznine koja se okre}e.Grleni, samoqubni i {to je jo{ goreunisoni udari slogovau o~ekuju}im razmacima. Probu{en oluk. Podnevna zrika.Dosadan prebroj. Ne po|i mu u susret.

Doista, te{ko je govoriti sebe a tu|im dahom.Zajedni~ke ritmove izbegavaj. êtvorosti{ija ni~ija.Al i beznade`no nabrajawe okolnosti. Nadlukavi}e te.Zajedni~ki ritmovi podmetnu}e ti wihov ìvotni sled.

Ne prepevavaj zbornike za ìvot i obi~aje. Ne putuj.Nekoliko zapam}enih re~enica. Pogled niz stepeni{te.Dva ili tri broja. Jedna no}. Nekoliko pokreta.Dodir u krugu. Slabo pam}ewe koè. Oblik neke kro{we.Lu~ni prozori. Krovni {umovi.Oskudna li~na mitologija.To ti je dovoqno.

Rani stihovi - {umni talog. Ta{ta preosetqivostspremna uvek da samu sebe sablazni. A ume}a,kadrog da samom sebi bude vodi~, malo. Malo.Trenutak prepoznavawa u zvuku nadolaze}em, odloì {to vi{e sme{.Nikad ga ne traì. Ili ostavi ovaj zanat.

Govoriti sebe svojim dahom. Ne u podatnomodzvonu tu|em. ili ni~ijem. Mani katrene glatke.Bezvu~na izricawa. Strast konstantovawa. Beli stihnedaha. Senovito obra}awe. Nejaki zapovedni na~in.Naloge, jemstva.Ovu pesmu.

507

VIDOSAV STEVANOVI]

TRUBQE

I

Slu{aj odgovore nikle iz praznineSlu{aj glasove ptica u nedolet - poquSlu{aj ni{tavilo sa dna razbu|enih dana

Smorene {ume ni~u iz potiqkaVilewaci igraju okupani javom i suzamaPraoci prolaze kroz {upqine u kostima

Nikad izme|u sebe i sebeNikad izme|u sebe i drugihNikad izme|u drugih i drugih

*

Gledaju}i poqe rekoh : vodeni gost, livadski br{qanreku dodiruju}i : gnezdo jarebice, bronzane ribe

Idu}i pra{nim putem sretoh : krilo p~ele, ptice na utrenikuqubi~asto sunce u li{}u, zmije u pukotini

U kapi ki{e video sam : ruì~aste device maène kolutimatamjana, slepu providnu devoj~icu

I zato razaraju}i se, ~arobwak, viknuh : ìto naseqenoslavujima, `bun u kom s mravima spavamu vetru srce gube}i : jasen pred ku}om, leto koje mima{e s krova, laste

I zato spaquju}i se, pepeo, vapih : ùt krug u staklu, grad

508

od izmaglice na mom stoluI zato op~iwavaju}i se, mudrac, rekoh : grobovi posejani

pod rebrom, `ene s cvetovima na trbuhu, smrt podotvorenim prozorom, vla{i}i na mom dlanu

pod drve}em govore}i : kro{we u kojima se wi{umrtvaci, deca bez kose, qubavnici

VII

Molim ti se da vidim samo SVOJU VLASTITU SMRTMolim ti se da ne stignem do re~i i do pesmeMolim ti se da me zaboravi{

509

TGVIDO TARTAQA

Isku{ewe

Mo`da mi se sve to samo tako ~ini,mo`da je sve tlapwa u mrtvome duhu![to ako je laàn sjaj u mese~inii zvuk pozdravqewa tek obmana sluhu?

[to ako je la u oku i u uhu?Mo`da sam ve} davno nestao u tminijedne mrane no}i u lo{em vazduhuili, ko zna, negde u morskoj dubini?

[ta ako me nema ovde vi{e ìva;ako nikad ìvot ne be{e u meni?[to ako je la`na krv i la`na ma{ta?

[to ako sam tu`ni sin mrtvoro|enipokojnice gre{ne {to pobo`no snivajedan boqi ìvot u cvetawu ba{ta?

RISTO TO[OVI]

DVA PITAWA

1Kad bih sve to[to se postojanoNataloìlo u meniKao muq u koritu re~nomKad bih sve toKao vetar plevuZao{ijaoJo{ jednom[ta bi ostalo?

Galebov krik nad rekom?Ili senka wegova

510

Na licu koje tamni?

2

Ko li to govoriKroz moje re~i?Ja

Koji odlazim?Ili onaj drugi u meniKoji ostajeI otiskuje ~amacKa drugoj obali?

LETWE POPODNE

Ni koraka ni glasa.Samo nepomi~ne senke zidova i drve}a U golubiwem odsjaju slepog neba.

Ta dalekaSnomOkrznuta slika.

Trg

U`arenAvgustovskiDime}i se kao nargila.

I sve ~e{}i glasniji jarosni uzvikKao da se pokojnici vra}aju ku}amapo{to su ubili kraqa.

SAN LETWE NO]I

Letwa no}i toplaNe`na stravoMese~ino tako `iva

Me|u ribizlama

511

Punim vampiraO~iju za`arenih.

Weno malo srceNa vrelim usnama.

Zlatno se presijava rekaA s brda ne`nomodrog@alosni krici }uka

ALEKSANDAR TI[MA

ZABRAWENE IGRE

Nema osmi{qenijeni u obrtima istan~anijeigrenego {to je posmatrati na sebirazvoj one bolestikoja }e za nasbiti smrtna:

po~ev od trenutkakada po notornim simptomimana osnovu slutweili nasle|a {to ga ~itamoiz smrtovnica predakave} ustanovimo wenu vrstulokaciju i inteziteti uverimo se da je u stadijukad lekovi i ograni~avawamogu samo da odla`u- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

MIR PE]INI

Ne skupqaj kulise,ne gomilaj :ormane s rezbarijamaptica i grozdovai s }utqivim kwigama i porcelanom u utrobi,

512

niti slikebleskove ne~ijih dopadqivih èqa,

ni prijateqekoji ti za utirawe dosadeuzvra}aju utirawem dosade obnaùju}i zube :

treba da je pustakad te iz we iznesupe}ina

pe}ina bez nalazaza arheolo{ke o~itvojih poslednika.

INKARNACIJA

Sve to -sve te ène {to minu i ginusa svojim luftbalonskim mesimaispod lakokretnih sukawapo {etali{tima i igrankamapo znojnocrpnim moma~kim sobamai kona~nocepte}i izduvaneu niklovanim ra{qama ginekolo{kih stolova -jednom }e ipak biti majke :

u predstavi nekogkao Buda kameno posa|enidistributeri kazne i pra{tawaza kojima ne}e prestati da ùdisne`na ~istota se}awa.

PALANA^KI PESNICI

Osetqivost za lepe re~iista jei u wimakao u velikihslovoklesa~a ;

513

samo ih neka lenostili slabost prema starimroditeqimai neudatim sestramazadr`i- privremeno,tako bar oni misle -u nedoli~nom dru{tvu}ata i nakupaca,na ~iji me|utim zahtev,docnijekad oguglaju i o}elave,pijanipijanimauve~e u menzisuznih o~ijurecituju{estostopne sonete.

PRECVETALE DEVOJKE

Poslu{no zabavqeneslagawemspreme,one nisu ni primetileonaj jedantrenutakkada su bilelepe.Sada,napu{taju}i bu~neskupoves mnogo mla|ih oko sebe,uzalud prselicana~eta bledilomne shvataju}ikuda su i{~ezlinekada{wi pohlepnimu{ki pogledi.

514

PODLACI

Sami,iza neispijene ~a{evina,sede u kafanamazavide}iispod okabu~nim pijancimana ispr{enom pevawu,na stotkama {to ih lepeo ~ela svira~ai na snishodqivomtapkawuèna,koje onda oni,sami,koriste}i mete i op{tuposustalost,izvode u nu`nikeili komorei svete}i seunièwu unièwemnasilno uzimaju.

BO@IDAR TIMOTIJEVI]

A@DAJKIWE

A@DAJINO ÊDO ZVANO ALÊ

A kad se dete rodilo, onako slepo, qigavo,tek {to se ispod maj~ice o`dajkilo,namah je htelo da `dere i, mada jo{ balavo,hitro je sisu na{lo i oko we se pripilo.

Halapqivo ~edo grizlo je maj~icu zmajskidok se hranqivi otrov slivao niz sekuti}e ;mala usrana ala uìvala je rajski,zabiv{i u telo majke svoje o{tre nokti}e.

515

Jao radosti wene! Joj lednog materinstva!Ko sam A`dajkin da se stara o wenom ~edu :nadimalo se al~e i raslo od detiwstvau izobiqu kalskom, u blatu, muqu i ledu.

GROKOTANKA

Spavaj moje ~edo drago, o spavaj mi nemo,`ivo, klano, nedoklano, ugoj mi se majci,moj ro{avko, otrovanko, mi sad gremo, putujemoda na|emo qudsku decu, slatku ko okrajci.

Tebi, ~edo, kr~e creva, a`daja~ka ladna creva,ona |ubrad, oni qudi, ostavi{e tebe gadno,spavaj moja mala alo, uhvati}e tebi kevanekoliko slatkih qudi, ne}e{ biti majci gladno.

Pa }e{ rasti i porasti, moj ponosu, moja hrano,a`dajatu do stremena, A`dajkinu do ramena.Zalogaju moj smrdqivi, meso moje neoprano,kad ogladni tvoja majka poje{}e te pre vremena!

POST SCRIPTUM : DA@DEVWAVKA

Du{a koja u bogatom neredu spava,u kojoj se odmara |avo sa decom,du{a u kalu Zemqe, u kqunu vasiliska,ona koja je nekad pevala pod mesecom ;

wu je na{ao jedan stari da`devwaki ~uvao je ispod hladnog `utog stomaka,nije se micao od we iz pe}ine i memle,qubio je qigavim jezikom kao jedinca majka.

Pazio je da joj se {ta ne desi,da je ne ukradu neki bezdu{ni qudi,da ne do|u hijene i odnesu je decii pevao joj je da`devwavke da se ne probudi.

516

MIROQUB TODOROVI]

DEVIÂNSKA VIZANTIJA

GNEZDO ZEBE ZELENE

Plami~ak koji probija tamu. @ednaèravica. Svet se na elementerasprsne. Zemqa. Voda. Vazduh. Upo~etku bejahu re~i. Mo`da basme.Sumra~ni sunovrati. Gde je tvoja mo}?U gladi? U ogrizini? Ni iz ~ega sestvara. Narod. Zvezdana potvora.Obnaèni vizantizam. Krivombeskrajnog kruga. Skrovi{te i pqusak.Glas mrtvozvornika. Negde provirigrotlo. Oltar. Qubi~ica. Postaje{vaseqena. [aka pepela. U Rosanskomjevan|equ. Gnezdo zebe zelene.

PREOKRET I MAGNOVEWE

[ta je pesma? Crna ra|evina.Stid i gnev. Zvezdana Patagonijo.U smonici belasa raonik. Bru{enijezik. Oko premreèno. Dolazivoda. Plaho. Nenadano. Wenolice se mewa. U jaje. U ribu.U nama je kqu~. Preokret imagnovewe. Strasni rasip.

ZVEZDANA MISTRIJA

Kako se otvara plod? Demoneraskolni. Primrzne leme{ uzzemqu. Izroni sunce iz grobi{ta.Pogleda krotko u listove. Sve jeizvor. I plamen. I led. Tvojbeli~asti dah. U ve~noj nevidelicisjaji. Pripitomquje nas. Zelenilobukne. Iz malog zlatnog kov~ega.

517

Zvezdana mistrija.

Zlatibor

3.Iwe na smr~iiwe u kosi -koliko godova u stablu?

4.Ledenice visesa krova. Smrznut je dahna usnama.

5.Kow u saonicama,kraj zavejanih automobila,prkosno galopira.

6.Ni vetar ne mo`ezaspalu planinuda probudi.

7.Xinovski vrgawna sne`noj padini?Ne - svetiqka!

14.Sablasna mese~ina.Krik krejes krajputa{a.

27.Oslobo|en ledakao radosno `dreber`e Rzav.

(...)

518

Glasna gatalinka

(...)

ispod crnog pragasablasni predelijezik o{amu}en

osmesi muwanad mrtvim gradovimaan|eli posva|ani

kapqica vode na kori oskoru{eizvor skriven

listovi perunikeu str{qenovim o~imazelen svemir

zrnevqe gro`|apod lozom prosutoozvezdano nebo

na morskoj kosinilavanda u nozdrvamausamqeni grobovi

molitva morakristali galaksijeu zrncima soli

pretpono}ni vezzemqa bquje semeweo~i mrtvih

mesec nad {umomu travi kraj kolibeglasna gatalinka

519

SESTRIN GROBNade`da (Nadica) Todorovi} 1942 - 1961

(...)

Prah tela

u zemqi èdan

za izvorom ùdi

U srcu nemu{te

tame moè li svetlost

da zatreperi?

(...)

Prestala je pesma.

Rumeni krin

nikao je iz grla.

I travka i cvetimaju ne{to od wenekrvi i du{e.

I cvr~ak podgrumenom i mrav {togrobnu plo~u pretr~ava

Bar{unast sestringlas dozivaiz tamnila . (...)

Uzalud je budim!Uzalud uzaluduzalud!

U hladan mermerpretvorene sudevoja~ke tajne.

Gospode koji jesiza mene vi{e nikadbiti ne}e{..

520

MIROSLAV TODOROVI]

U SPOMEN NA PALMU U OAZI TERER *

PIJEM SUVU VODUOp~iwen mirom pustiweNebo je ogromno zvono ti{ineNad palmom u oazi TererSlu{am kako }utiUsamqena kwiga sveta dok gledaNe broji godineNe zapisuje vi|enoDok sunce gori nad womUvi|a celinu svegaU prazninu vidika zagledana

Pro|e pustiwom kost simbol zapevaVetar ostavi znak dimaMiruje ve~nost siva

êkam jutro pod palmom u oazi TererSe}am se ìvota koga vi{e nemaKona~no ovde otkrivam zna~ewe ovozemaqskogDok gu{teri moj kostur nastawuju

Ne o~ajavaj {apu}e mi palma :"Sada smo boqiJer smo napu{teni" **

* Palma koja raste u oazi Terer je najusamqenije drvo na svetu. Najbliè drvo

se nalazi na rastojawu od hiqadu kilometara.

** Stihovi iz tuàqke Bu{mana da se izmoli ki{a.

521

EPILOG

PUTNI^E,Zalud ti kwigaPeru se duh ve~nosti ruga

TAMNO I DUBOKO(Dnevnik, 11. 03. '96)

@ESTOKA TI[INA je ispuwavala maglene dolineNad rodnom ku}om jutros ne vijori pri~a dimUpitno i nemoDogleda se sa napu{tenim i opustelim ku}ama

Moja majka Jelena je humka na Svelovini

Prazna je avlija Crne sle|ene prtine Senke jutraU neveseloj ti{ini se preobra`avaju u videlo

Pod tremom kao na pozornici

cvili pas

Iz sivila vrane o poslawu : kra - kraPo sne`noj belini kapalo pismo bolno

Oblaci moje du{e nebom tajanstveno

@ESTOKA TI[INA je ispuwavala maglene dolineGde sve nesta

U ~iji u|e krst

Zakqu~ao sam vrata rodne ku}eNigde nije ko u pri~i {kripnuloSamo je u meni {kqocnuloTamno i duboko i ko zna koliko daleko

Kqu~ od ku}e je u podrumu Na astaluIzme|u rpe su|a gajbi i svega {to jo{ danas kazujeO sahrani O ostalom u apstrakciji postojawa

522

Korak po korak sam i gorakPonovo sam krenuo preko sle|enih brdaU svetU avaj u nikuda

POVRATAK U ZAVIÂJ

Ledena zimana dr{ki sekireotisak {ake

B. Valentin

"U mladosti sam oti{ao od ku}e, u starosti se vra}am,nare~je iz zavi~aja nije se promenilo, a kosa na slepoo~nicama opada.Deca me susre}u i ne prepoznaju,Nasmejana pitaju odakle dolaze gost?"

Ovako je pesnik X. Xixang (659 - 744)opisuju}i svoj Povratak u zavi~aj opevaoI moj pozni povratak u rodnu Tre{wevicuTrinaest vekova docnije...

Minulo je u trenu po veka Evo meKamena samca Stojim na brdu ponad ku}eOtac i majka u grobu Sve daqe su pri~eLica se u se}awu magle a tek re~iZasvetluca kadikad slika davna ugasi opomiwu}aîtam okolna brda U~im iz oblaka]utim potom danima iz vekovaIz travke u travku hujim kroz vetar planinaSa pam}ewem prole}nih oblaka i umornih se}awa

Zelena boja ìvota razliva se poTamnim obroncima moje samo}eFreneti~no budila se {uma Ispod snegaZemqa ìvo crnila Kano u zaboravqenim pri~amaZima je uzmicala u brda Vidici mojih stihovaSjali me| strofama gde susre}u se vetroviVrh brda mladi brezik

Sja ruho zapisu drugom

Evo me ìvahnog star~i}a od pedeset godinica

523

Stojim na brdu Dovikujem se sa oblacimaBejah tekst ispisan po snegu {to kopniSada zagledan u ~uda aprilska svetlucam (...)

Svetlucaju i re~i ehe - hej u bajkolikom zelenilu {uma

Koje se drvo po drvo vra}a u svoj domDijalektika listawa Sve jasniji romor bojaKovitla brda Sjalo je u prostoruNad tekstom vijala moja du{a ozarenaMe| re~ima {aputale sene zaboravqeneA pejza be{e oko koje se {irilo blagorodno (...)

*

OVDE je bila ku}aZna trava Se}a se vetarHuji u gorskom videluKopriva se popela na krov pobedonosno

Se}a se travom prekriven putSe}am se se}a senka u kamenuKap suza u ti{ini spisaSenke videla stranica tameO tome re~ i zrno Moj dah...

Ep i l o g

PONOVO sam na rodnom pragual avajkad mi je zemqa na tragu

1999.

*Sa kom{ijama koje nisam video trideset qetaBe{e nas `ivot razvejao Pribra{e godine i nevoqaSedim Pijemo rakiju U hladu jabuke se}amo se(........) Iz magle izrawajuSenke lica koja su bila kojih vi{e nema

To {to je iza nas jo{t ostalo

524

Svetluca u varqivoj svetlosti oblaka(...)Nazire se smisao ìvota izvan na{ih stihovaIzbistrile su se pri~e u re~iIzo{trila ti{ina u stih U vreme U kamen

Kazujem o mojim tumarawima po svetuIlinka u se}awu devoj~urak pri~a o unucimaJulsko je popodne 1997. u ti{ini punoj mirisaKrili se toplina zemqe i neba Zuje slike zrewa

Sve {to nam je ostalo za slovo o ìvotuNekoliko ubogih re~enica satkanih iz mutnih slikaAl pri~a je znana za pri~u ostalo ni{ta nijeZemqa kazuje da ni~ega nije ni bilo

Idu}i razmi{qam o ovom pejzaù od pre iqadu godinaI filozofiji brda koja su unaokolo plandovalaO slici koja }e biti posle isto toliko godinaA mi

gola iskrica u svemu nevidna

Stara je pri~a ve~na i bez re~iSve {to vetar mraka povezujeU tri znaka ìvota {araKwiga po~etka u kwizi svr{etkaIzme|u ti{ina videla taloìla se u kamenVetra poslanica ponad

Huj milenijuma

ROZMERI

RADIO sam grube teà~ke poslovePopravqao ogradu cepao drva kopaoUve~e ~itao sudbinu iz nebeskih sazve`|aLeào pun umora na zemqi i slu{aoKako se dah wen preliva u moje telojer si prah , i u prah }e{ se vratiti

Iznenada jedne ve~eri setih se RozmeriU trenu kada spazih ma~je o~i u mrakuTako je i ona u vreloj no}i moje sobeU kampu Rupisi veselo zasvetlucala

525

A bila je crna kao sve no}i koje su pro{le

Gde li je sada Rozi? Gde ja? Jesmo li ìvi?

Ma~ka je {mugnula u grmqe i ~u|ewe wenih o~ijuImalo je oblik mraka u koji su klisnule sve na{e godineA se}awe je krwilo sliku po re~ po glasMo`da je ovaj mrak Rozmeri mislio samUmela je i onda (1984) da se preobraàva u sve[to bih poèleo. Jednom sam je nosioKao ~udesnu ruù u xepu moje pustiwske ko{uqeDok su je pred barakom hospitala strpqivo ~ekaliCrnci oboleli od kolere sa obli`wih farmi pamuka

Se}ao sam se, se}a{ li se, u toploj no}iiI tonuo u san dok se tama ponad razlivalaA kwiga ve~nog u davno doìvqenoj pesmiSklapala sa pri~ama koje ne}u nikad zapisati

1993.SVESKA SE]AWA SA STIHOVIMA...

U HLADU zrele {qive verosavkeIspisivao sam re~i Nizali se ovi redoviSenke su plandovale pod kro{wama Zreli mirisiTihovahu Tek pokoja ptica glasne seA sitosti zuj izme|u grana tijo zabrujiPospani {umovi letwe zreline svuda unaokolo

Detli} je gradio stani{te u stablu starog orahaU travi se belasala gomilica drvenog bra{naVezana za ogradu krava Bulka je dahtala brane}i se od muvaU mirisnom maliwaku su veselo ci~ali prasi}iOvce brektale stisle se jedna uz drugu okolo smrekeOzgora jara sipila u vidiku bez daha treperilo...Zgusnulo se zelenilo {ume Iz daleka crniTik do mojih nogu promi~e {arka Nesta u traviMlaki vali snene izmaglice U daqini Ov~ar i KablarIzme|u ispisanih redova taloìla se zrela ti{ina

(...)

526

MILOSAV TE[I]

PONEDEQAK

IGomila mrak se, raste kola~ tmine.

O staklo srca gruni, sveta harfo,uz blesak duha, s vode, i visine,u oblik sklopi bezobli~ja carstvo.Po haos-poqu kvasac goni testo,{to buk}e, kipi, kuqa urnebesno.

Gomila mrak se, raste kola~ tmine.A svetlost gde je? Pupi li joj lozadok vreme stvara tvorbena nervoza?Svetvorac ru{i - ku}o od vedrine! -poligon zala - gde bi da zablista,kad propast klone, beli labud smisla,

Gomila mrak se, raste kola~ tmine.

IITumara tmu{om nagon bogotvorni,kroz pusto{ lista tamine {umarke.Trenuci to su neslovni i slovni.Ni{tina {kripi, krcaju joj {arke -a gare veje, ugarci se drobe,dok vidik puca s razlomka deobe.

Tumara tmu{om nagon bogotvornii dejstvom duha tamnu mre`u para,prazninu puni - imenice stvarada iz wih grune jedan glagol ~vorni,pred ~ijom silom nauka se ledi,a re~ se smrzne mesto da zalebdi.

Tumara tmu{om nagon bogotvorni.

IIIIznutra beo, qubi~ast po rubu,

tek Prvi danak obo`en treperi -celinu lepu zavija u trubu,a s pono} - jutra podne mu se ceri.Pod palim nebom, s crnilom u zdeli,siromah {ta bi - ~emu da se beli?

Iznutra beo, qubi~ast po rubu,

527

obeju boja on je zatvoreniki ~uvar wihov, winih senki senik,o ~ije klasje kre{e zumbul-rududa s vrlog brega, kud su tekle ovce,u vidik skupi kosce, èteoce -

iznutra beo, qubi~ast po rubu.

PETAKI

Idejo mudra letewa i mresta!U nebu mora pune se dubine,okean neba, povr{ koja bleska,valovit {u{ne : Pevaj, pti~ji krine,ugnezdi qubav ; ikri ribqa pastvo ;umnoì , svete, mnoèwa bogatstvo.

Idejo mudra letewa i mresta,i vinograde, {to treperi{ smislen,da grozd ti shvate nepismen i pismen,u toploj struji o~uvajte mestaiz kojih to~i blagost Bo je klime,{to bi}u ~uva zavi~aj i ime -

idejo mudra letewa i mresta!

II

Ne prestaj, teci diktaturo s gaja :o vrat mi grlen laste bri{u krila,u sunovratu. Tre{te gnezda, jajapo zraku zvone ; gluvog doba svilau }uku gudi. ( Doti~u mi ~ulakadencu kosa, rukovet kraguja.)

Ne prestaj, teci diktaturo gaja :jer mogu, u~as, {ume da oneme,da bude zbrisan jezik ~avke, kreje,da vidik zastru krqu{t i peraja ;u {krgut moè da se zgr~i àmor"I protka juni kao ìla mramor".

Ne prestaj, teci diktaturo gaja.

528

IIIU svakom danu dah je gre{nog petka,

grehote ìve s crnim atributom,iz koje {u{ti s trnovoga cvetka,kroz ruù Krsta, tro~asovni suton,a drhtaj tela, lisku od ìvota,u Sveto stablo uzdiè golgota.

U svakom danu dah je gre{nog petka.Krasoti sveta ismejan je purpur,te ona sluì da se uzme u{urza re~cu kakvu, sumwiv red do retka,a drugo slovo kazati se kani :O "Eli, Eli, lima savahtani?!"

U svakom danu dah je gre{nog petka.

IVPo puklom sluhu jo{ mi cvile ~avli.

[upqinom zjapi rana mi pod rebrom.O Pelen - zvezdo, gorku krv mi spali :s krvnikom ja sam kao majka s ~edom,a Slu`bu ~eka moje zvono gluhoda makar jednom bruj mi takne uho!

Po puklom sluhu jo{ mi cvile ~avli"I svuda suze kapaju bez mere"u muk mi zelen, koji bi da smeqekamewar greha, da ga smrvi, svalipod teàk to~ak, "sedam ~a{a gneva"sa ~ijeg zlata zvekara mi zeva -

po puklom sluhu dok mi cvile ~avli.

VJezera suva - nebo izmaknuto.

Za tugin breg mi crno sunce sedne.(Zbog svake Re~i pokajem se quto.)U prvoj trubi ~ujem frulu sedmei u me ima da se zbije, zgraca,a`dajin tutaw, nalet skakavaca.

Jezera suva - nebo izmaknuto.Nutrinu krpim - gu{im se od qudi :u mutqag -telu ona dr{}e, ludi,a pra{nik wen se ùti izasuto.Da savest smirim, guknulo bi ve~e -

529

a radost bila i mrtvoro|en~e.Jezera suva - nebo izmaknuto.

SUBOTA

I[arena, ìva, subota je kristal :uz zverku zver je, ènica uz muà,uz krda stada. - Qubavi, ne izdaj,podgaji ~in mi, plamen umnih ruà,da radost tvorbe, kru`nu i duboku,razgranam, pquskom, suboti po boku.[arena, ìva, subota je kristal,u kojem krepko kolevka se ziba,a pla~ joj mnoì "gospodar od riba",umnoèn sin mi. - Subotice, listaju savr{enstvu! Kamen ne ogrebi,u hleb narasti. - Dok se molim Sebi{arena , ìva, subota je kristal.

IIU zagrqaj mi, Kosio~e, kreni.Kroz grmqe, paprat i sa rogom brusa,pohrli stubu, isto~niku - @eni,da mlekom bquzne `bunast ~estar busa.Ne trezni krik mi, ustave razglobi,u rumen trbuh pun mi Mesec zdrobi.U zagrqaj mi, Kosio~e, kreni..Za plavu nesvest zalaze mi ~uladok slu{am ciku kosovog slavuja.U zlatnu stogu ra mi tela zdenida budem poqe oro{eno, zbrano,sa zrnom êda - {to je Bogom dano.U zagrqaj mi, Kosio~e, kreni.

IIITi oblik moj si dalek sadràj mi.O Tkaqo lepa s razbojem u stasu,u {umno tkawe sva vremena stkaj mi.Otvori bulku, livado u rastu,nad "prsa krugla" , lica "~erte fine"da prospem iwe s mo`dane mutnine.Ti oblik moj si dalek sadràj mi,

530

vreteno laste, koje u me sprede,s planine bedra, miris je~ma, krede.Rasto~i, Tkaqo, uzbu|ewa nar mi -da s Tvojih spojki pijem bosiokei slanog uqa kapqice i lokve.Ti oblik moj si dalek sadràj mi.

IVKaloper du{om odi{u mi ~uvstvasvequbav ja sam, istih ùdwi, ku}a,od jedne frule stvorim ùbor frulstva -a snaga moja ~inodejstvuju}a ;"U plodnom kraju staroga neznawa".Kaloper du{om odi{u mi ~uvstva.Zvonici srca {to bi da zaneme -jer nigde nema da iste~e vremekad istok - ~a{i porumeni usta.(Da ne desi se da mi krvna svila"Procvili stra{nom pesmom bez motiva"?)Kaloper du{om odi{u mi ~uvstva.

VU svetoj tuzi hlape ù~ i ocat,a plima hvata aloj, smirnu, miro :u susret Sinu krenuo je Otacda Dva se ritma sjedine u bilo,da dignu kamen Golub kad zatutwi,da zgase o~i pogrebu i smutwi.U svetoj tuzi hlape ù~ i ocat.Dok grabe - ruqi zloba ~orbu brqa,zlo~inac peva, lihvar ruke trqa,farisej }uti - raduje se podlac.Pod sovom Sunca caruje teskoba,a istok ìì lampom s praznog groba.U svetoj tuzi hlape ù~ i ocat.

VIU slepih p~ela mra~no ko{ni~i{tepoveden svet je, li{en milosr|a,a la`ne bleske, {to u besu vri{te,do nokta zglo|u pauk, gubar, r|a.U pe~at bola dok se grb uplete,jo{ jednom grani, biv{i suncokrete!

531

U slepih p~ela mra~no ko{ni~i{tegluhota sukne, obru{i se muklo.O prozor vida razapne se sukno,te s du{e vivci kao da zapi{te :"U jedno sve je vukla neka ùdba",a to je bila katastrofe ùrba -U slepih p~ela mra~no ko{ni~i{te.

STEVAN TONTI]

NO]

Jagwe se uvla~i u vukasmrt u ~ovekau tamne ìvotiwe i plavu decuno} tamnoplava

No}i ima u plamenuplamen stanuje i ìvi u hlebukruh qudski tako se pe~eu àlosnim prilikamana protivre~nostima

I u podrumima Sunca ima no}iu polnim organimazenicama i matericama

Koma|e no}i luta svemirompi{ti zarobqeno u an|elimaali u ba{tama i bajkamano} je gospodarica

Mrvice no}i! Evo ihu {kolskim torbama pionirau pismu od majke i dragesrda~nom poqupcu i pozdravu

Plamen sve}e i tvoju ~emu bi treperioda sjaj wegov ne uìvamra~ne povlasticeda nema uqa i zlata no}igoriva - tebe koji gori{

532

ADAPTACIJA

Ukrotio sam i adaptirao svoj bezdanu topli porodi~ni domod danas ne robuje uàsu i strahufilozof sladostra{}a

Vi{e mi smrt ne visinad ìlom bi}a su{tinskom osomiz podruma i tavana prognao samwene majstore i poslanike

Na praogwi{tu u prazemqiuzgaju}i dim besmrtnivijuga}u i sam da ne umremu raj se prokrijum~ariti

Ne}u biti obi~na smrtna budalau svetoj vodi }u ribaritina tajnoj ve~eri sve~anojesti i pitiobasjavati mra~ne goste i prijateqei bi}a lampu ugasiti

NOVICA TADI]

[ MODEL ]

(....)Ti si im model za |avolovo unu~ei trozubu|avolovu prababu.

KWI[KA PRA[INA

U odeqewu za ~asopise neki bibliotekar tvrdi da je kwi{ka pra{inanajfinija pra{ina. Jednom je wegova poznanica oti{la u Dom za ulep{avawe,na tretman. Pogledali su je i odmah joj rekli da radi u arhivi. Odista, nastavqaon, tako je ta pra{ina sitna da ulazi u sve pore lica, u koù, u kosu, u kosti.

533

DOSTOJEVSKI

O~ekujem je. Do}i }e. Aranìram : name{tam stolice, sklawam odelo,bri{em sto. Postavqam pisa}u ma{inu i uvla~im papir. Spravio sam sebikafu i zapalio cigaretu. Do}i }e. Ona. Pri~a}emo, diskutovati. Jednom mi jerekla da je Dostojevski prevazi|en. Volim ja, u stvari, te razgovore okwièvnosti. I danas }u pokrenuti stare teme. Imam neodoqivu èqu da jojusred razgovora spustim prst u usta.

TRU], TRU]

Svuda te, bre, ima, svuda, oti|em dole na jug, u primorski gradi}, a ono tamotvoja kwiga izloèna, otvorim novine a u novinama tvoja pesma, vozim kola,ukqu~im radio a oni te pomenu, oti|em na kwièvno ve~e da slu{am o tebi,~ini se kao da se nigde ne pojavquje{ a pojavquje{ se.

GLODAR SVETIH SPISA

Svete spise, molitvenike, brevijare, ìtija i poslanice on besomu~nogrize i uznosi se na krilima tog praha, te meqave.

LICA NAMERNIKA

Dobro kaè{ to o mojim pesmama koje si nekada uzgred pro~itavao. Opaskaje umesna. Ali, kako godine pro|o{e, ne pi{em vi{e stihove otka~ene.Jednostavno, u mojim re~ima ( kao na povr{ini vode koja neumoqivo proti~e)ogledaju se lica namernika. Sad jedan si od wih. Vi{e ni{ta ne zna{ ni omeni ni o mojim pesmama. Zagubi mi se svaki trag.

LATICE1.Bi}e koje izmi{qamsamo sebe pro`dire

udovi trup kosa zlatnau wegovim ustima nestaju

svi wegovi predmetistvari pepeo krila vazduh

ta ogromna izba~ena matericapodiè se rosa ta iwe to

grobna ruà latice sklapakopni sneg planinski

534

najzad usta gutaju ustai ni~eg vi{e nema

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

TAMNA MO]

Sve te nepoznate i prvi put vi|ene OsobeUobli~uju se u mom snuPribliùju me ushi}ewu i svakoj za~udnostiJer ja sam wihov stvoriteqPodièm ih i odbacujem u Ni{taviloIz koga su od koga suO moju sre}u niko mi ne moè uskratitiI moju neuporedivu Tamnu Mo}O woj govorim kad o sebi govorim U svim prilikamaVelikim i Malim

TAVAN

Odavde su tek odvla~iliOdnosili na sve mogu}e strane

Svako je imao laso ili torbuSvako je imao xep ili zaslepqeno oko

Sedali su na stare sandukeI kradom podizali poklopce

Sedali su na stare stoliceI vrebali okolo {ta im treba

Svaku su stvar staru ili novuOkrenuli oko ve{tog prsta

Opusto{ili su sve ugloveIsprevrtali {kriwe i police

I nisu dolazili kako Bog pomaève} da kr~kaju ispquvke u gu{ama

Samo je pri~a o kriminalcu[to se skrivao ovde beè}i od hajka~aOstala meni da sa wom dugo ìvim

535

]MILAN ]UR^IN

Karneval u {umi

Pru`ile mrke grane gole rukeDa maglu bezbojnu skinu,Pa od strasti drk}u}Ä ~ekaju zvukeVetra, i pomr~inu.

A vetar po {umi zimske instrumente kupiI kr~i staze i pute,Pa }e tad silno prvi akord da rupi,I svi }e da za}ute;Zagrli}e se grane,I na sve straneU razbludnoj igri }e da se kre}eDrve}e.

[um - {um - {um, jedan - dva : -No}ne orgije slavi}e {uma sva.

Pod jelama {to se su{e

Mirno k'o u hramu, sve~ano bez kreta,[umica od jela u vrtu, van sveta,U plavo na nebu svoje grane spleta,I zatvara }utqiv i osamqen kut.Isu{eno bodqe tu mek }ilim stere.To sam mesto uvek voleo bez mere,I poznajem dobro skoro svaki prut. -

Sred jela i mraka, s pola sna u oku,Le`Äo sam tu ju~e. K'o u snu duboku]utale su jele; u jednakom tokuSpirala je voda, blizu, kamen, go.Tad pro|e tud {umar na neke utrine,I re~e mi nuzgred da polako gineTa {umica jela. Ose}'o sam to.

Pustara \ur|evac

536

UVLADA URO[EVI]

KADA OSTAVQENA U DVORI[TU

Majstori su oti{li posle popravke kupatila(jo{ uvek ima mrqa od maltera po zemqi,komad savijenog lima, konzerva u kojoj je zagrevan katran)i sada trava, uporna kao i uvek u svojoj qubopitqivosti,zaviruje unutra kroz otvor za otok ;muve i leptiri za ~asak slete na belinu,neko je unutra ubacio ogrizak jabuke. No}upod svetlom mese~inom ovde se kupajudo kraja prozirne devojkekoje ciju~u kao qiqcia bludni bog vodenih obredas glavom tuqanas wima zobqe zelene kajsije.A ja s Nojevim i Utnapi{timovom bradomobdan sedim unutra i odmeravam mogu}nostispasewa od potopa koji }e jednom vaistinu do}i.

SRE\IVAWE BIBLIOTEKE

Stojim usred gomile kwiga o~ajan kaoprvi ~ovek koji treba da po~nesre|ivawe sveta. Soba gde stoje kwige jesteobnovqena : promewene su tapete,tavanica je okre~ena ( to je zbog pu{a~a,ali i od grejawa preko zime) . Dugo se dvoumim : gde sadtreba da stoji ko, gde da se postavi osa,{ta gore, {ta dole, kako da se popuni praznina?Napokon po~iwem : Homer, pa Hesiod, pa Herodot : dovde jeu redu. Ali {ta potom? Gde s Koranom, a gdesa @ ^ingom, Leo Ceom, Talmudom? Redovi sepolako pune. Borhes dobro stojis Hiqadu i jednom no}i, Mir~e Elijade pored Panta|alija. Svedolazi na svoje mesto. Tu i tamo dvoumicaoko neke kwige koja se nigde ne uklapa,no to je privremeno. Kwige su pore|ane. Period haosa smosre}no pro{li, ponovo vlada kosmos.

537

Isplivavamo iz Potopame|u poravnane redove kwigakao na prvi jezi~ak suve zemqe.

KOSMOGONIJA

Planina rodila morskog pu`a.Morski pu - vulkansko ostrvo.Vulkansko ostrvo - gu{tericu s krestom.Gu{terica s krestom - Muza~a Oblaka.Muza~ Oblaka - Kradqivca Meda.Kradqivac Meda - Graditeqa Gradova.Graditeq Gradova - Skupqa~a Poreza.Skupqa~ Poreza - Ru{iteqa Tvr|ave.Ru{iteq Tvr|ave - dvadeset hiqada tenkova.Dvadeset hiqada tenkova bili jalovii nisu mogli ni{ta da rode.U wih se ponovo naselila prazninapremi{qaju}i se vredi li sve po~eti od po~etka.

GERONTOKRATIJA

Va{qivi, mlitavi, qigavi,starci se teturajupo zadwim dvori{tima palate,{a{ore}i sa sobom. Sino} su~itali zvezde i sveznaju unapred. @mirkaju jer ih prole}ezaslepquje sjajem ; brane seuspomenama, starudijom, detiwarijama.Bare koprivu i -u{av{i s bradvom u koko{arnik -trapavo gazepo jajimaiz kojih bi sutra mogao da se izle`eratoborni mladi petao.

538

HJOVAN HRISTI]

BOGOVI

"[to smo tu, neki bog dopuni}eMo`da skladom, ve~nom nagradom i mirom".Tako davni pesnik.

Samo {to ti bogovi, u koje se on uzda, nisu negde "tamo".Oni su ovde, sede sa nama za istim stolom,Pri~aju pri~e koje se pri~aju uz ru~ak i ~a{u vina,Tap{u nas po ramenu, dopu{taju nam da ih tap{emo po ramenu,Ali sve vreme misle neku opasnu misao.

A kad se na|u sami, oni otvore svoje kwigeI u wih zapisuju sve {to se dogodilo i sve {to se reklo.

U tim kwigama qubav se pretvara u mr`wu, smeh u pritvorstvo,U wima se otkrivaju skrovite namere o kojima ni mi sawali nismo,I putevi na{eg `ivota odjednom mewaju smer.

Nikada ne}emo uma}i tajnim ra~unima bogova.Jer oni nam u snove ulaze, da tamo otkrijuJo{ neki razlog za svoju osvetu.

TRAGEDIJA JE ZAVR[ENA

Tragedija je zavr{ena. Oslepqeni Edip odlaziu svoj mrak, u na{ mrak.Na trgu ostaje hor da promrqa jo{ nekoliko stihovai razi|e se ku}ama gde ve} miri{e ve~era.

To je na{ ~as.Zavesa jo{ nije spu{tena, i mi izlazimo :stubovi palate odjednom se pretvaraju u karton,krv {to je budila sa`aqewe i strah proliva seiz boca sa obojenom vodom,i s ma~evima od drveta mi zapo~iwemo svoju igru.

Sve {to se zbilo, prikaza}emo jo{ jednom :

539

Edip }e odgovoriti na pitawe i iskopati sebi o~i,Jokasta }e kriknuti iza scene,do}i }e Glasnik da saop{ti posledwe uàse ,i krv }e pote}i.

A u nekoj pauzi, izme|u dva stiha,ili dok se u mraku i ti{ini mewaju kostimi i dekor,mo`da na kraju, dok se kulise odnose i svetlo gasi,odjeknu}e opet krik oslepelog Edipa~ija je duga senka ve} zamakla za posve}eni breg.

Ali samo za ~as. Mi }emo nastaviti svoju igru,sre}ni {to su nas ipak pozvali da iza|emo na pozornicu,i prikaèmo svoju ve{tinu pre nego {to svetla utrnu.

TRI PESME O POKORENOM GRADU

1Do{li smo da ~ujemo gosta

Do{li smo da ~ujemo gostakoji }e nam ~itav ~as, a mo`da i vi{ePri~ati o svetlostima, o àmorima, o treperewimaGrada iz koga je do{ao : Pariza, Londona, Wujorka, Berlina,Svejedno. Za trenutak, sve }e nam se u~initiNa dohvat ruke, kao da nas je na{ gost uzeo za ruku i poveoU neki od tih gradova koji podrhtava od ìvota...

êkamo da {to pre iza|emoIz zagrejane dvorane za predavawaI na|emo, se i mi, me| nekim svetlostima, me| nekim àmorima,me| nekim treptajima.

Do~eka}e nas mra~ne i neme uliceKojima se vra}amo ku}amaKao u pokorenom gradu.

2Seni i aveti, idemo oborene glave

Seni i aveti, idemo oborene glaveNe usu|ujemo se da pogledamo u o~iDrugim senima i avetima sa kojima se mimoilazimo

540

Hodaju}i nestvarnim ulicama sa jutarwim hlebom u rukama,Zaglu{eni laìma,Zaslepqeni prividnim ìvotom iza stakla u osvetqenim izlozimaKoji se odmi~e od nas ~im pruìmo ruku za wim.

Sa jutarwim hlebom u rukama, hodamo nestvarnim ulicamaIzme|u ku}a ~iji su prozori bez svetlosti i bez ìvota,Kao slepe o~i koje ne vide ni{taI u kojima se ne vidi ni{ta,Osim zavesa istrulelih od pra{ineKoje niko vi{e ne}e ni razmaknuti, ni navu}i.

Izme|u laì i privida vu~emo se nestvarnim ulicamaSa jutarwim hlebom u rukama,Posledwim {to nam je ostalo stvarno i {to niko ne moè da nam oduzme,Kao {to nijedna la ne moè da nam oduzmeTrag istine u o~ima onoga koga volimo.

3Kroz prqave prozorejo{ moèmo da vidimo

Kroz prqave prozore jo{ moèmo da vidimoVesela svetla nekih gradova, moèmo da ~ujemoBrujawe ulica punih prolaznika i automobila, moèmo da naslutimoKako ima jo{ ku}a koje odi{u spokojstvom, mirom, vedrinom i toplotom.

Jo{ moèmo da ~ujemo avione koji sle}u i uzle}u,Vozove koji dolaze i odlaze, moèmo da zamislimoPutnike koji se uùrbano upu}ujuNekim dalekim krajevima do kojih vi{e nikada ne}emo mo}i da stignemo.

Sada je sve to daqe i daqe od nas i nesta}e zauvek.Pisma nam vi{e ne dolaze, telefoni su zamukliU na{im ohladnelim ku}ama ~iji se memqivi zidoviQu{te kao otvorene rane,Okruène gomilama sme}a i krhotinaU kojima na{ ìvot truliSa zadahom bezna|a.

541

IBRAHIM HAXI]

NA STAKLU ZAPISANO

Napisao sam, za hladnih dana, na prozorskom staklu nekoliko re~i i parnervoznih znakova.

Kad otopli, moj rukopis i{~ezava sa stakla i sve postaje providno ; sasvimlepo vidim qude, drve}e, ptice. I nebo. Ali kad sunce za|e i kad zahladni, svenestaje, a samo moja slova na staklu ponovo postaju ~itqiva.

[AKA ZEMQE

Za Danila Ki{a

No}as sam u svom svemiru,Okru`en jamom koja sija :Opojni miris. Jednu zvezduGasi amanita muscaria.

Vidim sebe van sebe.I Wega : zovu ga gazija.Go do pojasa, bujne kose,U rukama mu vrela mazija.

Idemo tiho. Ja ga ~ujem.Ali ne ~ujem se ni ja :Pred wim su ba{te, zuje

P~ele, miri{e timijan.Sme{i mu se Eutanazija,A i on je nasmijan.

542

C

MILO[ CRWANSKI

Tradicije

Zaèli}e{ da bude{ majka,i o~ima suznim punim bajkai glasom punim uspavankasme{i}e{ se bez prestanka,i kle~a}e{ predamnom:

Ali sa moga licapada}e na Tebe mr`wom tamnomradost zuluma, zgari{ta i {uma,i gordi bezbri`ni osmeh ubica.

Pod gorom visokom u ve~eri jasne,{apta}e{ mi re~i plahe strasne,i nuditi nedra najeèna bela.Al }e iz moja oba oka neveselajurnuti da grle pogledi ùdniplaninski jedan strm,ili bor, ili jelu, ili {umu racvetanu,ili koji mra~an grm.

I kad Ti na licu plane plam,bludan i stidan od daraskrivenog pod srcem sred nedara:ja otac bi}u tuàn, {to ne ubih,ja otac bi}u tuàn, jer qubqah,{to nisam vi{e krvav i sam.

543

Sumatra

Sad smo bezbri`ni, laki i ne`ni.Pomislimo : kako su tihi sne`nivrhovi Urala.

Rastuì li nas kakav bledi lik,{to ga izgubismo jedno ve~e,znamo, da, negde, neki poto~i},mesto wega, rumeno te~e.

Po jedna qubav, jutro, u tu|ini,du{u nam uvija, sve te{we,beskrajnim mirom plavih mora;iz kojih crvene zrna korala,kao iz zavi~aja tre{we.

Probudimo se no}u i sme{imo dragona Mesec za zapetim lukom.I milujemo daleka brdai ledene gore, blago, rukom.

Privi|ewa

Zaista, zrak sam samo i to je sjaj u meni{to se sad, nestaju}i, rasipa u prazninu,osvetliv{i mi put i bezdan mra~an, u isti mah?Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni,na koje sam, kroz blagost i àlost i ti{inu,stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zra~ni, ~isti prah?

Odlazim, dakle, sa tela toplih i mladih srna,ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitawu?A pla~ mi samo vra}a se porfiru jednog zrna,{to visi, o drh}u}em, àrkom koncu, u svitawu?

Tu, tu bih, u ovom ìvotu, da me oblije slapsvih divota ~ulnih, kao pad mirisnog mleka,a, ~ini mi se, jedna jedina takva blista kap,nad peskom pustiwa i tla, nad zemqom, daleka?

544

Zaista, zrak sam samo i to je sjaj u meni{to se sad, nestaju}i, rasipa u prazninu,osvetliv{i mi put i bezdan mra~an, u isti mah?Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni,na koje sam, kroz blagost i àlost i ti{inu,stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zra~ni, ~isti prah?

[ KOD HIPERBOREJACA. Za{to je Kjerkegor prekinuo veridbu ]

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Lako je prekid veridbe Kjerkegorove tuma~iti idealnim razlozima, ipatolo{kim uzrocima. Toboè, èli da se sav posveti literaturi. @ivotu iradu u samo}i. Izbegavawem braka. Ja ipak mislim da psihoanaliti~ari imajupravo, kad smatraju, da se Kjerkegor zgadio polnog nagona kod ~oveka. Kod oca.Teologa, uglednog ~oveka, bogomoqca, koji silom uzima qubav, kod jednogmladog, sirotog, poslu{nog, upla{enog, stvorewa, sa sela. Jedne sluàvke.Imago oca, kod Kjerkegora, mora da je bio samo jedan ud. Veliki ud. Velikiphallus.

Kod Albanke, ta moja teza izaziva i smeh i srxbu.Ona, danske seqanke, smatra , kao neke, zdrave, sna`ne, krave. A to silovawe,

kao prijatan doìvqaj jedne sluàvke, koja se diè u stale popadija. U odnosusa majkom, i sestrom - koja mu je rano umrla - ona Kjerkegora ne vidi, nikad,melanholi~nog, nego ne`nog i zadovoqnog. Pravi razlog prekida veridbe vidiu intelektualnim ambicijama Kjerkegora. Regina mu se, jednog dana, prosto,u~inila glupu{a. Burùjka. A to je i bila.

To onda izaziva smejuriju ostalih, u dru{tvu, i tako su, posle, ne samoKjerkegor, nego i svi drugi moji Hiperborejci, postali, u mom dru{tvu u Rimu,smejurija.. Za{to je Kjerkegor prekinuo veridbu nije se u Rimu, u mom krugu,saznalo, nikada.

Ja sam u takvim trenucima - da bih prekinuo prepirku - obi~no , ponavqao,kako su svi pisci o polarnim predelima primetili da morì, foke, morskekrave, u tim predelima, svi, imaju za~u|en pogled kad ugledaju ~oveka. Wihovese, velike, crne, o~i , ~ude. To se primetilo i kod belog, ogromnog, polarnogmedveda. Kad se sa ~ovekom susretne, on ga za~u|eno gleda.

Ja kaèm da je mene, tamo, najvi{e za~udilo, to obiqe sitnog cve}a.Kaèm da je dovoqno, da mi se u se}awu javi moj film, koji sam snimio u

jednom od najlep{ih, {picber{kih, zaliva - u takozvanom Kraqevom zalivu -pa da se za~udim lepoti flore, u tim zalivima.

U~ini mi se, da bih i u Rimu mogao da zakora~im, preko puta gle~era,

545

iz tog zaliva, na ostrvce, u more, u koje se, skoro nepomi~no, sliva, {iroka,ledena reka gle~era, koja se beli, a silazi u more, koje ima boju, isprva, kaomastilo, a posle, kao ametist. Tundra, tu, pod nogama, li~i na }ilim divnih,crvenih i ùtih, detelina.

Gde god se javi polarna mahovina puna je sitnih cvetova.Svi pisci pomiwu, u polarnim predelima, boànsku lepotu prirode,

brda, gle~era, leda, a ja bih da ponavqam, vanrednu boju i ~istotu neba, iznadsvih tih zaliva [picbergena.

Kaù da je nebo, tako, plavo, samo u pustiwama. U Sahari.Ja bih tome dodao samo to, {to lepotu tih brda, gle~era, leda, vrhova,

~ini jo{ ~udnijom, a to je strmoglavqenost lepote prirode u tim zalivima.Sve se, kao u srebrnom ogledalu, o{tro, ogleda, tumbe, u vodi tih zaliva.

Ni to, me|utim, tamo, meni se nije ~inilo, najve}a lepota.Nego ona ti{ina, koja nastaje, posle svakog survavawa ogromnih, smrznutih,

gle~era, kad stignu u more i sru{e se u wega.Za trenut, stra{ni vodoskoci ska~u u visinu iz mora. Zatim se ~itav oblak

ledene pra{ine vitla, nad dubinom obala. Zatim sve to pada i sti{ava se uvodi, kao potonula, ledena brda.

Nastaje potpuna ti{ina. Velika ti{ina.Ta ti{ina je, onda, boànski doìvqaj, u tim i ina~e velikim ti{inama.

Sve postaje nepomi~no, ceo svet se sti{ava.

LAMENT NAD BEOGRADOM

JAN MAJEN i moj Srem,Paris, moji mrtvi drugovi, tre{we u Kini,privi|aju mi se jo{, dok ovde }utim, bdim, i

mrem,i leìm, hladan, kao na pepelu klada.Samo, to vi{e i nismo mi, ìvot, a ni zvezde,nego neka ~udovi{ta, polipi, delfini,{to se tumbaju preko nas i plove, i jezde,i urli~u : "Prah, pepeo, smrt je to."A vi~u i rusko "ni~evo" -i {pansko "nada".

Ti , me|utim, raste{, uz zorwa~u jasnu,sa Avalom plavom, u daqini, kao breg.Ti treperi{, i kad ovde zvezde gasnu,i topi{, ko Sunce, i led suza, i lawski sneg.U Tebi nema besmisla, ni smrti.Ti sjaji{ kao iskopan stari ma~.U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,i ponavqa, kao dan i detiwi pla~.

546

A kad mi glas, i o~i, i dah, upokoje,Ti }e{ me, znam, uzeti na krilo svoje.

ESPAWA i na{ Hvar,Dobrovi} mrtvi, {ejk {to se u Sahari beli,privi|aju mi se jo{, kao utvare, vatre, var.Moj Sibe poludeli, zinuo kao pe{.Samo, to vi{e nismo mi, u mladosti i mo}i,ve} neki papagaji, ~impanzi, neveseli,{to mi se smeju i vri{te u mojoj samo}i.Jedan se " Leiche! Leiche! Leiche!" dere.Drugi mi {ap}e : "Cadavere!"Tre}i : "Le{, le{, le{."

Ti, me|utim {iri{, kao labud krila,zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.Ti budi{ veselost, {to je nekad bila,kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.U Tebi nema crva, ni sa groba.Ti blista{, kao kroz suze qudski smeh.U Tebi jedan ora~ peva, i u zimsko doba,preliv{i krv, kao vino, u novi meh.A kad mi klone glava i budu stali sati,Ti }e{ me, znam, poqubiti kao mati.

TI, PRO[LOST, i moj svet,mladost, qubavi, gondole,i, na nebu, Mqeci,privi|ate mi se jo{, kao san, talas, lepi cvet,u dru{tvu maski, koje je po mene do{lo.Samo, to nisam ja, ni Venecija {to se plavi,nego neke ru{evine, aveti, i ste}ci,{to ostaju za nama na zemqi, i, u travi.Pa ka`u : "Tu le`i pa{a! - Prosjak! - Pas!"A vi~u i francusko " tout passe".I na{e "pro{lo".

Ti, me|utim, stoji{ nad {irokom rekom,nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao {tit.Ti peva{ vedro, sa grmqavom dalekom,i tka{ u stole}a, sa muwama, i svoju nit.U Tebi nema moje qudske tuge.Ti ima{ streqa~a pogled prav i nem.Ti i pla~ pretvara{ kao da`d u {arene duge,a hladi{, ko dalek bor, kad te udahnem.A kad do|e ~as, da mi se srce staro sti{a,

547

Tvoj }e bagrem pasti na me kao ki{a.

LI@BUA i moj put,u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,privi|aju mi se jo{, dok mi ìàk drh}e ko pruti prenosim i zemqu, u sne, u sne, u sne.Samo, to vi{e nisu, ni ène, ni qudi ìvi,nego neke nemo}ne, slabe, , i setne, seni,{to mi kaù , da nisu zveri, da nisu krivi,da im ìvot ba{ ni{ta nije dao,pa {ap}u "nao, nao, nao"o na{e "ne, ne".

Ti, me|utim, di{e{, u no}noj ti{ini,do zvezda, {to kazuju put suncu u tvoj san.Ti slu{a{ svog srca lupu, u dubini,{to udara, ko stenom, u mra~ni Kalemegdan.Tebi su na{i boli sitni mravi.Ti biser na{ih suza baca{ u prah.Ali se nad wima, posle, Tvoja zora zaplavi,u koju se mlad i veseo zagledah.A kad umorno srce moje u}uti, da spi,uzglavqe meko }e{ mi, u snu, biti, Ti.

FINISTERE i wen stas,brak, poqupci, bura {to je tako silna bila,privi|aju mi se jo{, po neki leptir, bulke, klas,dok, iz pro{losti, slu{am, wen korak, tako lak.Samo, to vi{e nije ona, ni wen glas nasmejan,nego neki kormoran, divqih i crnih krila,{to vi~e ; zrak svake sre}e tone u Okean.Pa mi mrmqa re~i "tombe" i "sombre".Pa kre{ti wino "Ombre, ombre!" -i na{ "grob" i "mrak"

Ti, me|utim, kre}e{, ko na{ labud ve~ni,iz smrti, i krvi, prema suncu, na svoj put.Dok meni dan tone u tvoj ponor re~ni,Ti se diè{, iz jutra, sav zracima obasut.Ja }u negde, sam, u Sahari, stati,u onoj gde su karavana seni,ali, kao {to iz mrtvog Tuarega ~u~i mati,Ti }e{, do smrti, biti uteha meni.A kad mi slome du{u, kopqe, ruku i nogu,Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu.

548

@IVOT qudski, i hrt,sveo list, galeb, srna, i Mesec na pu~ini,privi|aju mi se, na kraju, ko san, kao i smrtjednog po jednog glumca na{eg pozori{ta.Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili vi{e,nego neka pena, trenuci, {apat u Kini,{to {ap}e, kao i srce, sve hladnije i ti{e :da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni in yin,ni Tao, tre{we, ni mandarin.Niko i ni{ta.

Ti, me|utim, sja{, i sad, kroz san moj tavni,kroz bezbroj suza na{ih, ve~an, u mrak, i prah.Krv tvoja ko rosa pala je na ravni,ko nekad, da hladi tolikih samrtni~ki dah.Grlim jo{ jednom na Tvoj kamen strmi,i Tebe, i Savu, i Tvoj Dunav trom.Sunce se ra|a u mom snu! Sini! Sevni! Zagrmi!Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom.A kad i meni odbije ~as stari sahat Tvoj,to ime }e biti posledwi {apat moj.

Cooden Beach 1956.

PETAR CVETKOVI]

OPUS INCERTUM

Od heksametra bismo, kaè{, moglii daqe u~iti. Odmarati se na wegovomstepeni{tu, gledati talase i slu{ati more.Ali na ovoj okuci iza reke,kao na desnoj strani epskog stiha,gde je bager otkinuo neki prastari zid,umesto veli~anstvene slikeklopka : jedna od rimskih provincijai , kako kaè{, neva`na iskopina.Koliko ih ima na ovim terenima?Dràva vi{e nema para za wih,za bogove i za wihova stani{ta sevi{e ne zanima i sada se okre}e"zlatnoj grani" ekonomije -turizmu. Moglo je verovatno

549

biti boqe, ali i ovako : ma{ine zuje.Najmili su nove radnike : Albancei Rumune izbeglice koji ~ekaju paso{e.Moglo je, dakle, biti i druga~ije,ali kad ve} nema pozori{ta,trebalo bi malo se odma}i odavdei na}i bar tu plo~una kojoj, nadamo se, jo{ pi{e,kako su protuma~ena slova :"Ako ho}e{ da razgovara{ s Gospodom, zidaj!"No, kako to uvek biva, kad se proma{ilokacija ili ozid uru{i, kao u onojpesmi, ~uje{ : "R|avo radi{, de~a~e,boqe nasloni uvo na zemqu,ina~e ne}e{ daleko sti}i!"A {to se ti~e umetnosti prevo|ewasa kamena, kojoj qudi u ~ar{ijiprevi{e zna~aja daju, wene posledicetek treba videti.Jer sa juga najavquju nova iseqewa.

"Nisam ja budala, kaè stari zidar,zida}emo opet".To srce, mirnije nego ènsko,ume da kaè kao pravi mu{karackada se starom jeziku vratida ogwi{te ne gori, nego tiwa.Pa ti vidi, jer daqe je : sama ilova~a!Tek toliko, da se zna. Kamen... sa ciglomiznutra. Ve{tina Rimqana i Vizantinaca.Vulva i stari malter.Nekada ìvi kre~.Opus incertum, {to bi se reklo.Justinijana Prima. Poneko par~ekerami~ke cevi. Za razgovor , to {to sesurvalo, {to od zemqotresa... {to od rukebo je.

"Varvari su u~ili od Romeja",kaè Prokopije (navodi sredwevekovni pisac),a od tog kowani~kog naroda, drugi.Na kraju, kaè{, ispostavi}e se

550

kao ono s poezijom, da je vrednasamo za bolesne du{e.

Pred ovim pragom nesta Patrijarh,u znaku {korpije ro|en.Levo iza kapije su gubavci,gde su pale vojskepobratimqene kraj Crvene reke.Terakote, koje sad {akom i kapompoklawaju arheolozi... samo suza~aravawa. A opet, preko tog praga,moè se nekud u Aziju, Anadoliju, Smirnu.Hronika zla i dobra.Tajni ugovor o prodaji.I jedan {iqati kamen : kopqe,kad je lovina vredela, i bilanaravno boqa.Poneka opeka iste boje od pe~ene ilova~e,kaù, ~uva tajnu molitvu narodakoja ih je dugo odràvala. Sad su jekrhotine u hiqade glasova umnoìle.A da li si se zapitaokome treba onaj tesanik?Vidi najpre {ta kaè Teodosijesa uzglavqa, pa Domentijan, pre crkve,kome je no}u Tacit dugo {aptao stihove,pre no {to mu se samo zape~ati uvo :Samo Bogu moè{ dobro sluìti.Svaki kamen i senku osvetli.A gde crkvu ne stvori, krst postavi.

551

^

BOGDAN ÎPLI]

Varo{ bregunica

Sa dna stare barkenad vodom iskrsnu varo{ ptica -u visokoj obali panonske pustareugra|ene palate - pti~ija gnezdastotinu hiqada bregunica,potiskih ptica divqihmuwevita leta.I ba{ je ve~e,i tiho je u prestonici pticaizme|u neba i ravnicei dremqive reke.Sto hiqada bregunica na Tisiuz orguqe svojih cvrkutalovi mu{ice za ve~eru.Te{ki oblak wihov fiju~e kao olujai ~amac se zariva kqunomu winu gustu no}.

MARIJA ÛDINA

UNUTRA[WI BESTIJARIJUM

ISadràji unutra{weg Bestijarijuma nisu opisivi.îni mi se, znak jedan precizan, grafizamstvoren Tvojom brzom rukom, Vladimire, mo`da }esve objasniti to~nije nego ove pusto{ne rije~i.

Previ{e ih je, i poput ìvotiwa bore se me|usobno.To uni{tava viziju koju nastojim uobli~iti,oteàva poga|awe sudbine {to spremna ~eka

da se kristalizira na vrhu zmijskog jezikaili na vrhu roga nosoroga plahovitogi zami{qenog u mo~varnom kona~i{tu.

552

To nejasno obja{wava budu}u snije`nu no}i wezin smisao. Pomi{qao sam na ìvotiwe,a u toj snije`noj no}i kao da se igraju ~udovi{ta.Tko moè tako prikazati mra~an qudski jad?

Mo`da je duboko, u besvijesti Zemqe wegov ishod.

A lik nevidqiv, nedodirqiva tvar ona{to se ponekad odvaja od qudskog tijelamisle}i da je vlastita budnost ~udnovata vrlina.

Ni s tom tvari osobnom jo{ se sporazumio nisama ve} izgra|ujem u sebi jedan zoolo{ki vrt.

I zavaravam se da }u sam izabrati onekoji }e tamo boraviti.

II@ivotiwsku ruqu ipak ne}u mo}i savladati.Kada nasrnu ulaziti }e bez reda,ne pitaju}i me o svojoj dopadqivosti,ne zanimaju}i se za moj izopa~eni ukus.

I najmawe }e biti onih blagih, bezopasnihtigrova koje sam u jednom drugom ìvotuve} upoznao. Sada }e se razne zvijeri ispreplestikako }u jednu od druge razlikovati?

U takvome vrtu {to pripada samo divqem duhurazlikovawe verovatno ne}e ni biti potrebno.

IIIMo`da je od po~etka trebalo misliti samoo sjenkama - one su jasnijih obrisa od mesnatihtijela. I razna se zna~ewa kroz wih provide,vi{e ustumaranih snova juri

aortama wihovim ~istim. Ti su snovimali, hitri mi{evi. Wihovi tanki repovismotreno su postavqene antenepomo}u kojih otkrivaju bijela zrna krvi

553

onih bjesomu~nih {to se skitaju ililebde samo u zraku mese~evom.

Golim okom oni se vide kao amebes dobrim namjerama ba~ene ovamo iz svemira.

A jedno drugo oko {to je usa|enou okomito postavqenu spiralu ~ovjekovuvidjet }e likove prijete}eg bivstvovawa{to razbludnim tornadima

i vulkanskim erupcijama ovu neravnu povr{inuuznemirava. Vladimire, topografija strahotne Zemqemora biti Tvoje djelo . Arhitektura,bude li wenih obrisa u samotnoj du{i izumiteqa

unutra{weg Bestijarijuma, neka se gradi sama

uz pomo} Tvoje ruke hitre, vidraste.

Ruku crta~a zami{qamo sada kao sredi{teideje tanko}utnije od pobo`nosti.

IVPro|e li duh crta~a - umjetnika zamr{eneputawe vrtom zoolo{kog ostvarenogu mojem divqem bi}u, mo`da }u slast osjetiti.Ali, to je ono {to se samo jednom doga|a.

Crta~u }e odista biti dato da ruku svojupokre}e kako sam èli. U crta~a su pokretisrca uskla|eni s pokretom ruke

koja ostvaruje naloge sila stvarala~kih.

A onaj koji se nadao da ni{taboqe posti}i ne moè, o~ekuje da barbude udavqen u we`nom zagrqaju.Ili moè slutiti koliko god ho}e

da }e mu smrtni neprijateq bitizvjerka jedna tajnovita {to luwapredjelima zime koja je vje~na,

554

ali paradoksa radi, ta zima jo{ nije po~ela.

Taj vremenski paradoks mijewa konturemojeg tijela i raspored wegovih organa.Na kraju i sam }u biti sloènprema osnovnom planu i geometriji

mojeg uzbu|enog zoolo{kog vrta.

Crta~kim snovi|ewima Vladimirovim to}e predstavqati ~astan hirdviju naravi odlu~nih da se objaveu labirintu ispuwenom ìvotiwskim tragovima.

VRa~unam na to da }e mnogi promatra~ineba zvjezdanog odjednom imati dojamda na wih padaju gusta krzna zvjeriwa.A i poneki djeli} srca, roga, repa i kopita.

Vladimire, pouzdajem se u srodnost Tvojihprivi|ewa s mojim fantazijama i vjerujem -oblikovati }e se ~aroban prizor strave.

Jedino nedostojan ne}e povjerovatiu zbiqu toga prikazawa koje }e{ Ti,sluè}i se dvostrukim ogledalimai o{trom iglom,

predo~iti svijetu kao ~istu grafiku.

VI@ivotiwe {to napu{taju {umsko - svemirskeputawe, da bi se uselile u jedanimaginarni zoolo{ki vrt,izlu|uju ve} od strasti da se okupe

u veli~anstvenom krateru ~ovje~jeg meteà.I pomi{qaju na umnoàvawe svojih odraza.

To je zavodqivo ~ak i za ~ovjekakojemu je sada najvi{e ciq ~udovi{no

555

nestajawe u ìvotiwskim dusima.

Zbog toga i traè jedinstvenu to~ku{to je ozna~ena na dnu ~istog lista papira.Ta to~ka u svojoj unutra{wostispiralna i piramidalna blago se odaziva

na misao koja ~ezne za mi{qu Ilije Savi}a,savr{enim blizancem jedne TA^KEizlu~ene iz spisa Leibnitza.

VIIZatvorena narav Bestijarijuma je takvada svi opiti vr{eni uz pomo} silne imaginacijeprikazuju nam ne{to vatreno, kuglasta oblika{to se odjednom kre}e u vi{e paralele - to je

ta jednostavna crta u geomeriji postojawa.Ali - ìv je i ONAJ {to se malo pouzdajeu jednostavnost paralelizma.Wegov imaginarni Bestijarijum

u sredi{tu kojega se koncentrirajukrvoèdne opsesije, crteìma asimetri~nimbogato zakrivqenim je obiqeèn.I zelena krv {to }e te}i iz tjemena poete,

tako|er }e icrtavati razli~ite crte,vijuge, spirale, strjelice i to~kicekao oaze zamornih putawa te lijene teku}ine.

A jedan Stub soli, mitska pojava,mora nam objasniti su{tinu uàsne,neprivla~ne ùdwe.To je ona ùdwa, Vladimire, {to se vidi

kao svjetlucava to~ka na vrhu nesavladivihstepenica. A na najvi{oj to~ci koju }emo dosti}io~ekujemo urlik bola svijesti ìvotiwske.

XJo{ jedan prizor koji ne smije ostati

nezabiqeèn :

556

Lutka u prozoru Planetarijuma, o~iju staklenih,a iza we stoji sakriven Bazilisk bqedoliki,hladne krvi, pokreta tek zapo~etih. I moja slikau jednoj le}i teleskopa drhti od hladno}e.

I taj prizor treba u ~vrstoj grafici pokazati -vidjeti }e{ kako se ukr{taju linije Lutkinogi mojeg ìvota. Zatim,dugo se vi{e ne}e ni{ta u Planetarijumu doga|ati -

na nekom drugom mjestu pripremati }e sebqe{tava svjetlost postawa Bestijarijumakoji }e tada postati ogledalonovog rasporeda raznih bi}a

potrebnih qudskoj sebi~nosti.

XIIDoga|aji u mojem Bestijarijumu sve su nejasniji,ali onaj koji ve} odavno vlada sutonskimpredjelima mreà paukovih, stvarno inedvosmisleno utje~e na brzonogo kretawe

@ivotiwske svjetine. Onaj koji misli da jeJA, upla{en je, jer nenadno stvorenisistem bestijalnosti prevazilazi u tamirazra|ivanu simboliku

najbestijalnijih metafora.

Wemu - tako upornom JA ~ini se da jepobije|en jednom ravnom crtom koju na vrijemenije povukao izme|u sebe i àlosnokristaliziranog svjeta u krvotoku Planeta

ìvotiwskog.

XIIIA mo`da jo{ ne{to {to nismo otkrili stvaraovu netrpeqivost izme|u ìvotiwstvai poetike razmetqivog qudskog srca. Sadaznam da sam uvijek bio u zabludi.

557

Ali, moja qubav prema zabludamajo{ }e vi{e naru{iti odnos razmjernoskladno sastavqenih elemenata.Mislio sam upotrijebiti ih za strasti ujedaju}e.Ali - to se ne}e ostvariti ako se i te{ka strast ma{te upla{i svojeglavog ludila

imaginarnih koji,

s uàsom primje}ujem,nastoje postati stvarni.

XIVTek je na kraju otvoreno Tre}e okokoje smo u tami zadràvali. Ono sada zuriu dubinu vira {to se sumanuto kovitlame|u stanovnicima Bestijarijuma.

Ako se ti, Vladimire, zagleda{ u zjenicutog ponornog oka, vidjet }e{ samo slikubrze kowske trke i strijelu{to slijedi pravac kowskog kretawa.

Tvoja je ruka nategla strijelin luk.Ti misli{ da nisi bio naoruàn tog ~asa.A ipak je u Tvojoj ruci jo{ uvijeksa~uvana energija skokovitog odapiwawa strijele

u mirnu mre`nicu tek probu|enog oka.

Nastoj zato da mu dade{ oblik dostojanimaginarnih o~iju praìvotiwa koje sevremenskim hodom unazadpribliàvaju nama.

Jedna spirala {to imitira zami{qenupiramidu dosta jasno prikazujetaj ne~ujan hod. A piramida }e se samoizgradititek onda kada budemo mogli

objasniti |udqivost vremena.Ili je dovoqno ako zamislimoda je to neophodno kruèwe ~estica

558

koje nisu stvorene za mirovawe.

âk je i Tre}e oko kruè}e i vrte}eu svojoj blijedoj tvari.Ta tvar je nevidqiva i neobja{wiva.

Sluti jedino na budu}nost i zmijekoja lako savitqiva i puze}au pijesku ispisuje jednu grafiku za nas.

(Iz poetike o bestijarijumu)

PUSTIWSKA LISICA

(Za Danila Ki{a)

ôvjek jedan }udi posebnih, tanak, struka uskoga,kose razbaru{ene poput pra{umskog rasliwa kaè da jevidio Lisicu pustiwsku na pari{kim ulicama. Boè,uzvra}a poeta, {to radi to stvorewe iz pustiwe

me|u qudima koji su nedostojni wezine qepotei o~aravaju}ih o~iju u kojima se prikriva melankolija koja kaozec u grmu, kao zmija u tajanstvenom leglu opala iperja sitnih ptica koje borave na Svetoj gori,me|u posve}enim kalu|erima. Ona, Lisica pustiwska~ak ni u snu tih svetaca ne moè biti sretna.

Poeta, mahnito zaqubqen u wezin uko~en pogled,smatra, ali i to je sumwivo, da }e ona

u Vrtu Bestiariuma ipak na}i razloge za svojeugroèno postojawe, razlog za odràvawe svoje sjetei melankolije pustiwske.O takvoj melankoliji ìv ~ovjek zna premalo.

A poeta je pripravan i na to da ~eka Pustiwsku lisicu,pa trajalo to i do kraja wegova ìvotakoji nije ni{ta drugo do iluzija, a i Lisica }eza to vrijeme, kao i svi {to ìve u Bestiariumu,

u iluziji samo ìvjeti.Bog je odlu~an u tomeda wihov ìvot produì do krajwih granica.

559

Iluzija je vje~nost wihova i najtrajnijiìvotni vijek {to ga slute oni koji su seza~arani ili zabrinuti zbog okrutnosti vremenabavili molitvama, metafizikom i umjetno{}u.

ZMIJA

Samo bo ja Promisao i savjesni poeta znajutko }e Zmiju, rasko{nu otrovnicu - qepoticuu vrt Bestiariuma uvesti. Bit }e to onaj pjesnikPusloji} ~ije jedno rebro jo{ u zemqi klija

i ta klica zami{qa cvijet {to }e neo~ekivanoobasjati lice svojega Tvorca i budu}nost cjelokupnepoetike o kojoj sawa onaj beznade`no raskala{ni poeta.Adam }e Zmiju oko svoje ruke saviti.

Adam }e Zmiju, rije~ima gorkim i umilnim, privolitina pokornost ôvjeku - Bogu, iznenadnoj oluji,svemirskom zrnu {to se samo baca na planetopusto{en i zatim u vrt preobraèn uz pomo}

ameba jednostavnih, dvomisle}ih.Adame Pusloji}u, sine prostora i vje~nosti vi|enes vrha piramide koja nije ni{ta drugo do pje{~ana pra{inau pustiwi Tvoje i moje omamqenosti,

poslu{aj Zapovijest i{~ezloga :Zmiju, Zmiju koja ne poznaje stradawa, mirnouvedi, kao da pitomoga psa uvodi{, u sferu zakrivqenogaogledala - to je vrt onoga vrta u kojemu se

ostvaruje shema, tlocrt rijetkog i bogatogvrta ìvotiwskog. Adame - zamisli da postoji{samo zbog toga da bi ispunio jednu ~e`wukoju boànstvo inspirira a ~ovjek u nadahnu}u ostvaruje.

Adame Pusloji}u, promisli o prijateqstvu 11. 3. 1986.

560

INOROG

(Za Mirjanu)

Tko je povjerovao da je vidio Inoroga, èstoko seprevario. Jer, Inorog je mitolo{ka ìvotiwa kostijusastavqenih od tame i svjetlosti vremena pro{lih fantazija.Samo onaj koji je lutao tim vremenom,

moè tvrditi da je gledao Inoroga kako ponosito {eta{umskim stazama koje jo{ nisu postojale. Kasnije sustvorene. Ali onaj {to ga poetom zovu, {to je istokao da ga Kojotom smatraju, a u stalnom je dosluhu sa Zemqotvorcem,

smije se nadati, on to turobno ~ini, da }e opetmo`da odmah, u bezumqu svoje sumornosti i prostodu{neimaginacije, imati sudbonosni sastanak sa Inorogom.Bit }e to, ova ùdwa je ostvariva u snu,

zagonetka koju bi pjesnici s ~a{}u postavili sebi,metafora za poetiku koju simbol nebeskog sluge stvaraa uvijek izgleda da je ona opre~na onome {to sei u najbesmislenijoj poetici ~ini jasnim

i od same smrti sna`nijim simbolom, iluzijom o simbolukoji se bezo~no raspada u du{i bo jeg, |avolovog pjesnika.On se zbog toga smije{i ironi~no.Vidi Inoroga, jer je sposoban za fantazirawe,

kako se vedro, an|eoski smu}en i pohotqiv za svojompro{lo{}u koja ne prolazi, pridruùje stvorewima koja su ve}obilato napu~ila VRT Bestiariuma. Odmara se me|u wima,sretan {to postoji ili tek po~iwe postojati ;

to je san koji ga ne napu{ta. San koji jest neprekidnoi nije ostvariv : Iluzija o snu koju Inorog stalno ponavqa.

LEONIDOVA CIBETKA

On je Cibetkinu we`nu, zagonetnu utvarulovio u pau~ini jednog sna, jedne neusavr{ene biblioteke,

561

jedne neosvojive pustiwe, za vru}ih danakada tijelo poput biqke sahne,

za hladnih no}i kad se srce u led pretvara.Pa se sada ~ini, onome tko gleda, da cibetka ima izrazizmu~enih. A zaista, On je morao dosta muka podnijetida bi stigao u zamrznuto sredi{te wezine sudbine.

I moè li se uop}e zamisliti koliko je oja|en biootkriv{i da se udes te male ìvotiwepretjerano zamr{enim u~inio za duh wezin nejak.Pa je ~ak i prona{ao, iako nitko ne zna kako,

da je za Cibetku vrijeme prolazilo druga~ijenego za ostala stvorewa. A u kostima se wezinimipak nije moglo na}i ni{ta {to bi ukazivalona posebnost te ìvotiwe. Zna~i, samo je On mogao,

pa`qivo oblikuju}i sjenku wezinu blijedunaslutiti ~estice tajanstvenih elemenatakoji pripadahu nekada ìvotu tog bi}a.Pa se dosjetio, a i kako ne bi, da }e ti isti

elementi jo{ slobodnije se i zagonetnijepona{ati kad po~nu utjecati na wegovu sudbinu.

Da li se On odmah dosjetio oblika tijela Cibetkinog?Ili se u wegovoj du{i najprije, uz velike napore,po~ela pomaqati skica wezine du{e? Pa je tek zatimmogao On, s nevidqivim se bore}i, izdvajati polako

oblike potrebne za izgradwu wezinog lika? Tkouop}e moè znati kako je stvarano to kratkotrajno tijelou te{kom krznu osutom tamnim pjegama!Sigurno je jedno : morao je On jako izmu~iti svoje

qudsko srce dok je premi{qao o tajnama unutra{wegplana Cibetkinog srca. I razne je vizije, nepodno{qiveponekad, morao gledati u svojem duhu, samo da bi povjerovaokako je cibetka, izme|u svih bi}a i{~ezlih iz svijeta,

ba{ bi}e onakvih svojstava kakva se wemu dopadahu.Pa je ~ak odlu~io zamisliti da u woj bija{e nekada

562

i stanovitih osobina vulkana. Ipak, jo{ je puno togamorao provjeriti prije nego {to je u osnovu te prirode

postavio stoàc zami{qene vulkanske erupcije.Jer Cibetka, ma koliko bezazlena bija{e, nekako jei odve} lukavo postavqena u idealno sredi{te pustiwe.S toga mjesta mogla je nesmetano pratiti tragove

koji vas mogu odvesti u jednu dobro zaklowenu sferu,u kojoj }e tek pravilnost kaosa posvjedo~iti owezinoj namjeri da se jasno prikaè u zagonetnom qudskom snu.

Tko se pa`qivije u sliku Leonidove Cibetke zagleda,taj }e opaziti da se u wezinom, na izgled malomi tromom tijelu , ~udnovato i uznemireno srce nalazi.A On je to tako zamislio samo zato {to se pobojao

da ina~e ne}e mo}i osjetiti ~e`wu za onim {to jeu Cibetki bitno. Pri tome je i èlio da se poslijewega jo{ netko oja|enim osjeti zbog onog nepoznatog{to je do savr{ene smrti izmu~ilo tu malu ìvotiwu.

Zato i jest poloàj wezine glave smjeran, aliizazivaju}i. îni nam se, On je ne{to o~ekivao.Ili se samo jako uznemirio, saware}i i nehoticeono {to je bilo i {to bi zatim moglo opet biti.

Sjetio se On i prizora iz neke stare kwige.Tamo je Cibetka satavqena na osnovu plananerasvijetqenog karaktera snova. I od tada se vi{enije mogao oduprijeti qupkoj i mra~noj zavodqivosti

toga stvorewa. Pa je, prirodno, osjetio ~e`wuza preslikavawem. Zato je s toliko we`nosti, a isa èstinom nekom bolnom, razra|ivao krvotokCibetkin, i izri~ito nastojao na tome da splet

ìla wezinih tankih bude {to pribli`niji nacrtujednog osamqenog, zaboravqenog labirinta.

Po na~inu kako nas Cibetka u snovima na{im gleda,moglo bi se pomisliti da je On, mo`da i ne èle}i,naslutio pone{to od onoga {to se dogodilo izme|u

563

we i wezinog ~udnovatog stvoriteqa. Pa ga je i to

uznemirilo. Zato se malko i upla{io onoga ~emu seba{ nadao. Ta tko se ne boji naravi vulkanauga{enoga, ili eksplozije koja bi u povoqnoj priliciizazvati mogla uspomene na ìvot ove jedinstvene ìvotiwe?

Jer, Cibetka nikada nikome nije sasvim obja{wena.A Slikareva naga|awa o fantomskoj snazi {to seu spirali prema nama {iri iz tame Cibetkine smrti,mogu jo{ samo pridonijeti da nam se snovi po~nu ponavqati.

Iako se po na~inu kako nas ona gleda ne moè re}ida je htijela pomije{ati qudske snove sa sudbinama ìvotiwskim,ipak se moè opaziti da je ona dugo i s uzbu|ewemo ne~emu na{em i u nama nedovoqno jasnom razmi{qala.

Mogu}e je, a On to ni na koji na~in porekao nije,da je, prije nego {to je On op}e sawariti po~eo,Cibetka odavno ve}, u agoniji svojoj slatkoj,sawarila jedino o Wemu. Mo`da ga je ba{ to i zaprepastilo.

Iako je on znao da se kobni snovi odavno ve} obistiwuju,u plemenitosti svojoj ipak je morao predvidjetida }e se àlosne posqedice toga doga|aja jo{ dugo odraàvtiu jednoj du{i o kojoj je dosta, ~ak i previ{e znao.

Istina, Cibetka na slici izgleda veoma mirna,ali varati se ne treba, jer }e ona tko zna jo{ koliko putapomutiti svijest onoga koji u wu svojevoqno gleda i takoìvot provodi. Jedva da se vi{e i zna tko je zbog ~ega

stalno nespokojan. A ba{ zbog toga je i stvaraoovu opasnu qupku sliku. Namjera mu je bila da tim likomzavede onoga koji to èli. Zato je s toliko pa`we slikao{ape wezine zaobqene a pritajeno ipak o{tre.

I veoma zagasite boje sjene pridodao je tijelu tamnome.Nije Wemu bilo te{ko dosjetiti se da }u ba{ jabiti prvi kojega }e zauvijek potrestitaj sablasni, od ~estica razli~itih sastavqen lik.

Jer, on je upoznao , iako mi to nismo èleli,

564

mnoga svojstva svoje ma{te. A razumio bi uvijek, kad god jepoèlio, osnove zamr{enih jezika kojima se ~ovjek poput meneu svojim fantazijama sluì. Stoga je i izbrisao znakove

jezika cibetkinog. Nije èlio da itko osim Wega,s bolom za koji nema usporedbe, bude u stawurazumijeti ono {to se od pamtivjekajedino jezikom sablasti moglo izraziti jasno.

I zbog ne~ega {to ~ak ni ja ne razumijem,nastojao je {to ne~itkijom prikazati mapujednostavno isplaniranog prokletstva ìvotiwskog.

Nitko nije, ali Ti jesi, Ledonidovu Cibetku u bolnomezaprepa{tewu promatraju}i, ponadao se otvorenoda je sve vrijeme, dok se lik wezin uobli~ava{e,Leonid potajno i jasno mislio na tebe. A naravno,

pretpostavio je da se i onaj Tigar izmu~en jo{ ukazivaosrcu Wegovome. Jer si vjerovao da svi moraju imatine~eg zajedni~kog i uznemiravaju}eg. Pa kada si ve}morao opisati blistave konture ove pjegave ìvotiwe,

i na Tigrov si ìvot {to ga u du{i nosi{, svakakosa ~uvstvima ne bez zna~ewa, pomislio. I, ma koliko onstvarno krvolo~an bija{e, taj tigrasti imao je tako|ersposobnost da se tajanstvenim prikaè onima koji ga èle.

Da si mawe budan nego {to jesi, mo`da bi ~ak opazioi to kako je ìvi Tigar tek samo fantazijama dostupan.Pa bi wegov smisao mogao po~eti tek poslije wegove smrti.Zar Ti i misli{ da je Leonid cibetku namjerno postavio

u sredi{te Tvojih velikih o~iju. A samo stoga da biCibetkina sudbina bila odlu~nija od Tvoje.âk i onaj we`ni uàs {to ga wezina slika u Tebi stvarakao da je samo blago podsje}awe na muke{to se zbog Tebe dogodi{e divqoj Tigrovoj du{i.Ne}e{, a i ne bi trebalo da zna{ koliko }e{ se Tipred Cibetkom, mu~iti zbog drugoga.

Nije mi jo{ uvijek sasvim jasno za{to sam se, dok Cibetkugledam, morao prisje}ati i Tigrove sudbine. Vaqda zato

565

{to ne mogu ravnodu{an biti pred tim ~udnovatimbi}em. Jer zapazio sam ve} da wezine utrnute o~i

u mene prodornije gledaju nego {to su gledale tigrove o~i.Zato odmah mislim da je i Cibetkina snaga ve}a,wezina du{a op{irnija, iako to izgleda nemogu}e.A ipak sve ~e{}e doìvqavam da me iz sna budi wezin

sitan, jedva ~ujan krik, a sasvim blago trepnem kada ~ujemgrozan Tigrov urlik. I shva}am odmah : On je s odre|enomnamjerom stvorio taj tako privla~an lik Cibetkin.I sigurno je o~ekivao da }e se u mojoj smu{enoj du{i

to dvoje razli~itih stalno boriti.Samo jo{ ne znamda On o pobjedi uop}e nije razmi{qao. Iako je qubioCibetku, a mo`da ~ak i mene, mogao je poèliti daTigar bude ja~i, jer mu se ponekad pri~iwavalo

da bih uslijed neke svoje ohole osjetqivosti mogaopo~initi ne{to strahovito, ~ak i neprikladno.Zato je i nastojao da me drì u neizvjesnosti.Po Wegovu je nalogu Cibetka boqa od ostalih ìvotiwa.

Ali, ako dobro promotrim, On nije Cibetki dao strpqeweTigra. Samo je nejasno nagovijestio da onamoè uvijek pratiti tragove svih mojih sumornih ~uvstava.

A Ti kao i da ne zna{ {to se zapravo doga|alo s onimTvojim dosta nervoznim Tigrom u vrijeme dok je Leonidsmi{qao Cibetku. Skoro si siguran bio da je Tigar tadave} mrtav leào, iako dobro zna{ da takvi stvorovi dosta

te{ko umiru. Mo`da si èlio da se zavr{i ìvot wegov,jer, ugledav{i Cibetku, pomislio si da je za Tebe najboqeda bude{ s wom. Ona jedva primjetna dvojbenost tvorcatoga stvora kao da ima{e neke sli~nosti s onim {to sam sawa{.

Pa se zato naravnim ~ini èliti Tigru te{ku smrt,samo, ni to Te ne}e odvratiti od toga da u potajimisli{ ba{ na wega. I tako - ne moè{ razlu~iti,tko koga ustrajnije voli u ovome meteù, iako je svaka

566

qubav àlostivo smrtna. Ali Ti ne moè{ nikada, ineoprostivo je {to to jo{ spoznao nisi, ostati sam,bez tigra. A to {to si se nadao da je Cibetka Tvojojdu{i bliè bi}e, zabluda je zaqubqenih. Zna se ve} da ne bi

mogao podnijeti samrtni hropac voqene, tigraste ìvotiwe.Pa kada ne{to sli~no tome ~uje{ odmah se ponada{da to ipak nije onaj pravi Tigar. Mo`da neki lutaju}i.

Ali, za{to se onda nada{ da }e{ se odre}i Tigrove vizije?

Cibetka Teni ne moè pruìti cjelovitu iluziju. Jer akove} poznaje{ trag {apa velikih u pijesku pustiwskom, mora{zamijetiti da je cibetka ostavila otiske malog mi{a.

Jo{ }e{ se puno puta Ti ponadati da }e snovibiti savr{eniji ako wima vlada Cibetkina voqa.A iz neprozirne tame opet ~uje{ kako na tebe stra{noreì onaj sada veomave} nesretan Tigar. A volio si ga

nekad. Izgleda da on vi{e ne èli da Ti misli{ o wemu.Samo, jo{ ga uvijek boli Tvoj zami{qen, mutan pogled,{to ga Ti s rado{}u potajnom upravqa{ na Cibetku. Ta mora{ shvatiti da se jednome, nikada dobro shva}enome

Tigru ne moè svidjeti izgled Tvojeg srca u novoj qubavi.Jer, i Tigar je sawario ponekad o du{i koja bi sesasvim i bez straha prepustila wegovoj strasnoj divqini.Eto, zato je bol wegova ìvota tako razumqiv drugima.

Ono {to Ti sada osje}a{ tome je bolu sli~no.Odistinski ~asovito èli{ da On i nije nikada pred Tobomstvarao onu nevjerojatnu i uàsnu Cibetku. Bez we bi Tilak{e podnosio svoj jarosni o~aj, a i neizdrìvi pritisak

postojawa Tigrova. I ne bi se bojao toliko koliko sezaista boji{. I mawe bi èlio da od pojave Cibetkinestvori{ sebi neku sasvim neprikladnu iluziju,koja Te ni tako ne moè ni od ~ega za{titi.

Ta i bez Tebe, i bez onoga ozlogla{enoga tigra,Cibetka je u najve}oj tajnosti proìvjela ìvot

567

koji Ti ne}e{ nikada dobro razumjeti.

Ja sam se suludo ponadao da se u tkivuTvoje slabo rasprostrawene poezije moè na}i ne{tood onoga {to je bilo potrebno za Cibetkinu pojavu u svijetu.Sada i sam uvi|am da si pretjerao u zami{qawu,

i da mnogi izrazi snova bijahu uzaludni. A ionaj od kojega si pone{to u strepwi o~ekivao,pokazao se prili~no nedostojnim snova sna`nih{to ih treba imati svatko tko ~ezne za Leonidovom

Cibetkom. Za{to li si samo toliko nemogu}ega o~ekivaood jednog obi~nog, divqeg tigra. Pa si prekasno,kada je Leonid ve} precizno razradio sve komore srcaonog malog ali zamr{enog bi}a lukave ìvotiwe,

brzo i nedovoqno obazrivo poku{ao rije{iti seutjecaja {to ga na Tebe ima{e ba{ Tigrovo srce.Zato sada nama izgleda da si dosta brzopleto htiosti}i tamo kamo je Leonid polako i s jadom velikim

jedva stizao. Previ{e si se izmorio pored Tigra,pa si èlio odmah biti tamo gde }e Cibetkaneprekidno samo predstavqati radost za Tvojupretjerano melankoli~nu du{u. A to nitko nije

o~ekivao od Tebe. Ta meni je odavno ve} razumqivoda Leonidova Cibetka u takvom srcu kakvo Ti jo{uvijek ima{ ne moè u~initi nijedno dobro djelo.

Mo`da bih ja mogao, ako bih ba{ morao, re}i Tebi jo{pone{to o onome {to je neminovno izme|u Cibetke i Tebe.Ali, zar bih Te ohrabrio ako Ti kaèm kako je Onaj{to polako izmi{qa{e Cibetkino tijelo s duhom, i o Tebi

u nepouzdanoj sawivosti razmi{qao. Zato Te i nije nikada vidio sasvim jasno. Mo`da te je ~ak zamijenios nekim tko ne postoji vi{e. A i onaj tigrasti likza kratko je samo privukao pa`wu wegovu.

Odmah je On zaboravio, ili nikada ni misliti nijehtio na jezovite posqedice Tvojih snova stvarnih.

568

Naslutio je, a ~ak sam i ja zamijetio, da si pretjeraou uvjerqivosti snovi|ewa, iako si ih se bojao.

Zato mi je i bilo te{ko da Te stalno pratim. Ipak sam,koliko god sam mogao, nastojao na tome da blizu Teme budem.Tako sam i mogao vidjeti sve {to si skrivao u sebi :nedovoqno jasna ~uvstva, neke svirepe iluzije

od kojih si ponekad bivao sawiv i bolestan.A ipak, sve {to si Ti sam zami{qao bilo je boqeod Tebe. Zato i vjeruje{ da je stoga do{lo dostvarawa Cibetke. Ta uistinu se ~ini da si Ti

u svojoj nesmotrenoj àlosti mislio samo na ono{to bi On mogao stvoriti, nadaju}i se radosnom ishodu.

I ma koliko god se sada pretvara{ da me ne razumije{,~ini mi se, ja Tebe razumjeti moram. Vjerujem, to jestoga {to sam uprkos gruboj dobroti srca, i sam èliobiti shva}en. A i zato {to su na{e unutra{wosti

odvi{e sli~ne, te se podjednako zanosimo ne~im{to se ~e{}e skriva nego nalazi. Ali jo{ uvijekuvi|ali nismo kakve bi qupkosti ili kakve opakostiiz toga proiste}i mogle. I - za koga od nas dvoje?

Osobito nam je nejasno, iako to ne pokazujemo nikad,u kakvoj bi vezi s time mogla biti Cibetka.Pitam Tebe. Vi{e si od mene zalu|en stvorom ovim,kojega je ~ak i On dosta dugo traìo u memoriji svemira,

pa ga je, izgubiv{i ve} nadu, dosta nespokojan,jednostavno sawao. A ja sam jednom pomi{qao i na to,da si mo`da Ti, a poslije Tebe tek netko druginamjerno sawao isto obli~je -

a zar znamo za{to se ono iskristaliziralo do krajaba{ u Wegovu duhu. Mo`da je razumio da samo Onmoè udovoqiti Tvojoj ~e`wi za nedosti`nim.I ponadao se da bi Cibetka mogla imati

stanovitog utjecaja na Tebe.Na mene vi{e

569

nije mislio. Fantasti~no stvorewe kao da bija{epredodre|eno da postane samo Tvoj nepotrebni prijateq.

Odjednom o onome {to se sa Cibetkom doga|alo, ja ni{tane smjedoh znati. Vaqda zamr{ene pojave u prirodi samo prividnojednostavnoj, na poseban na~in ispred nas i{~ezavaju.A ~ovjek, tako izgleda, i ne zna {to se time ho}e posti}i.

Ipak je istina da je postojala Cibetka i neko je vrijemetu i tamo vi|ana. Toliko je svoj utjecaj na sve prostirala,da joj ni snovi sasvim zalu|enih osoba ne bijahu va`ni.I tek, mo`da odjednom, u trenu neuhvatqivom,

sve je napustila. Svijet, tako bar mi{qa{e On,ostade bez cibetke pust. Kasnije su i drugi razmi{qalio tome, ali nitko nije bio dovoqno uporan. Samo je Wegadu{a bolela i poduzeo je sve da povrati Cibetkin sjaj.

On }e, a o tome je mnogo ve} besmislenih rije~i re~eno,uz pomo} jedne kwige, jednog nedosqednog nacrtaoblikovati tu nama nepoznatu ìvotiwu. Ali, ba{ tadapo~iwe moja strepwa, iako se sada vi{e i ne zna

to~no zbog ~ega bi strepiti trebalo.Ta zar Cibetka nije Wegovim posredstvom i na jasan na~inzauvijek u svijet useqena i u ko{maru svijeta smirena!Morao bih i ja ve} povjerovati da su sjene i{~ezlih

u sredi{tu tame i svjetla sasvim umirene. A ipak sam jo{uvijek bolesno uzbu|en. Zar Leonidova Cibetka morau du{i qudskoj teàk nemir izazivati?

Kona~no bi trebalo, iako to sada ve} izgleda nemogu}e,rije~ima jednostavnim iskazati {to se zbiva kadnekoga mu~i tu|i san, tu|a vizija koju jedvada razumije i tvorac wezin savr{eni. Nesretniku

umire li du{a, a on se i ne dosje}a togada su tu|i zavr{eni snovi veoma opasni.I tako }e se jo{ neko vrijeme slika strane slikeu wegovom umu odràvati neprirodno jasno.

I tek kada se wegovi vlastiti snovi po~nu raspadati

570

on }e shvatiti, iako }e to tada prekasno biti,da su sve iluzije o tu|im iluzijama bile naopake.Ali natrag vi{e ne}e mo}i,

jer zauvijek se neoprezno izgubio u meteù druge du{e.A tko u tu|oj du{i zaluta,moè biti siguran da se nikada vi{e izbaviti ne}e.Pa je za takvoga mo`da i boqe da se skita

labirintima {to ih ~ini mno{tvo nepoznatih bi}a.I da, ako mu to zatreba, silom povjerujeda se tu nalazi po vlastitoj voqii da je dobro do{ao . I - moè ostati dovijeka.

Samo, taj stvor neka nikoga ni{ta izravno ne pita.Mora biti miran i àrom vatre stalno obasjan.Qupka bi Cibetka, koja po svemu sude}igospodari takvim ~udnim krajevima, mogla postati

opasna, jer se jo{ uvijek vjerujeda je vi{e nigdje nema.

EPILOG

I tada, jo{ daleko do kraja zanosa, ~ujem da je uAlzasu dana nekih skora{wih vi|ena ìva Cibetka.Sre}om, Leonid o tome nije ni{ta saznao.Da ga je netko mogao surovom nepa`wom

na tu alza{ku Cibetku upozoriti, duh bi mu se smutio.I tko zna da li bi ikada stvorio svoju fantasti~nu sliku Cibetke. I da li bi uop}e bio sretan sa stvorewemkoje se u mnogostrukoj svjetlosti laì i istine iskazuje?

Ta ba{ nestajawe bija{e wegova stvarala~ka ideja.Mi ostali ne znamo da li za stvorove {to i{~ezavajuima nade. Trebalo je Wega poznavati, misliti onakokako je On mislio, pa bi nam mo`da sve bilo jasnije.

Ja znam da to ne mogu. Samo u rijetkim ~asovimaplemenitog ludila pomislim kako je dobro {to Onnije saznao ni{ta o toj navodnoj alza{koj Cibetki.Sre}om, prije Smrti, nije se nigdje pojavqivala.

571

Pa, ako sada ba{ i luta taj stvor poqima Alzasa,ja sam onaj koji u to ne}e povjerovati.Postao sam skloniji tegobnom izmi{qawunego {to bih se mogao osvrtati

na neke nedoli~ne ~iwenice.

PREDRAG ÛDI]

VEKOVI - HARMONIJA

Sa stalnim mestom boravkaNa doìvotnoj robijiNek ìvi ve~na varkaDa smo ve}i, slobodniji.

@ivimo dok se legijeMudraca kite dobrotomDa se obuzda, ubijeQubav, strast za lepotom.

Kroz novo Jevan|eqe,Imenik telefonskiVape ve~ite èqeNiz sistem elektronski.

U ropcu samrtnikaîta}e osu|enikKrvavu novinsku hronikuNa{ crni molitvenik.

Ko mig iz vasioneNad beskrajnim ìvotomPro{le su lirske sezoneSusreta sa lepotom.

572

Malokrvne i jadne@ive istine, {ture -Ko provalije gladneZjape usta cezure.

Kao |ubri{ta punaPomija, otpadakaDu{e nam smrde, trunuOd masnih utisaka.

Na ve~noj buvqoj pijaciIzlo`bi svetske bede,Primaju dobri pajaciNagrade, poraze, uvrede.

A pravda istorijskaNek uvek laje svetom,Nek svaka du{a lirskaBude ne~ije pseto.

U sjaju rajske panikeU harmoniji rajaNek du{a od la`nog sjajaUmesi lirske slike.

Kroz svakodnevnicu paklaKroz vatru paklenih hronikaNek du{u na{u razvukuVekovi - harmonika.

Kao u sre}i ratnojMuzika razarawa -U inspiraciji zlatnojU`as je du{a stvarawa.

[KOLA ZA GWIDE

( 8. lekcija)

Posve}eno DRAPU

[to va{ ne ide na bogatog,Pitao u~iteq |aka,Za{to je uvek {aqe BogNa pukog siromaha?

573

Kada je koà siromahaSparu{ena i suva,I kada bogat krvi imaZa tma va{i i buva?

I jo{ je koà siromahaTvrda ko borova kora,A vena plitka, slaba, mlaka,Krv opora i spora?

Podiè glavu mala gwida,Sa puno pouzdawa,Pametna mada kratkovida,Od zrna makovog mawa.

[kola za gwide ve~no nas pla{iU~itequ ìvota,Tamo po~iwe ìvot za va{iGde prestaje lepota!

Istina da su bogata{kaOdela meka i skupa,Kako da u wih dospe va{kaKad su sasvim bez rupa?!

Mnoge su lo{e u~enicePoda na{eg podlegle,Niz {avove, niz nogavice,Od bogata{ke pegle.

Bogata{ke su pune veneTo i najglupqa znade,Ali su vene dobro skriveneSalom, smradom pomade!

I mnoge va{je prethodniceSkapale su bez jela,Jer ta gospoda nemilicePresvla~i ve{, odela!

Tamo gde bazdi, tamo gde smrdiNa stra{nu suvoparnostBiblija va{ja ve~no tvrdi :Za va{ miri{e stvarnost!

574

Siroma{ni su na{a blagaI zemqa obe}anaU bedi leì va{ja snagaNasu{na na{a hrana!

Ko kroz pustiwu kroz ~isto}uPut nikuda ne ideVe} samo u glad i samo}u,Sestrice moje gwide!

Dobro je za nas kraqice zala!Za nas je smrt - ~istota!Li{ena bede va{ka je mala,Nedostojna ìvota!

Zatim zakqu~i budu}a va{kaIskustvo na{eg je rodaDa je krv svakog siroma{kaZdrava ko izvor- voda!

I ko god bar malo zaviriU istorijsku gra|uVidi na{e se carstvo {iriPod ruku s groznom gla|u!

Pa male gwide zapeva{e,Ponavqaju}i slepo _- Tamo je pravi ìvot za va{keGde prestaje sve lepo!

BRANKO ÛÂK

POEZIJA S KRAJA STOLE]A

U redu,da to razvalimo, djevojko,tako da se vide iznutrice,i da se na dlanu pu{i vru}e srce,drhtavi damari, modri epiderm, napeti ìvci,sve u {esnaest, djevojko.

U redu,da te razvalimo, be{tijo :jedno kraqevstvo u r|avoj vladavini,

575

jednu lutku na pragu zrelosti,jedan plod u galopu, jedno sporo napredovawe.Hajde da zaziremo, djevojko.

Ali da to bude tako o~igledno,tako zbrèno,tako spetqano,tako èstoko.Da svi vide na{u naglu zabavu,na{ veliki trud u ùrbi.Tvoji da se vide umije{ani prsti.I da se moji vide.Hajde da to ve~eras uradimo, djevojko.

Ulica Golgotska b. b

U sirotom kvartu Jerusalima stanujem,gde od dolaska Rima vlada, red, rad i mir.Rano se ide na spavawe.Rano na poslove ustaje.

Jednog sam dana ~uo neku graju,u tesnoj mojoj ulici, {to vodi Golgoti.Tukli su, pquvali, i ismevalinekog ~oveka, koji je krst na le|ima nosio.

Video sam svetinu i bes,i zatvorio sam oknada izbegnem prizor.

Kad sve se uti{alo, i kad je no} pala,otvorio sam prozor, i video na Goritri raspeta ~oveka, i Magdalenu povijenu,u tra~ku mese~ine.

Kada sam silazio niz basamake,sused mi re~e : Gore je raspetgospodin na{ Isus Hristos, iz Nazareta.Od ju~e vi{e ni{ta ne}e biti isto".rekao je sused, kad sam silazio niz basamake.

Oti{ao sam docnije na pijacu, da kupujem za ku}u.Nisam primetio znakove promene u Jerusalimu.Samo su qudi bili druga~iji.Skoro da ne smem da vam kaèm,kako druga~iji.Ne smem jo{ da kaèm.

576

[ALEKSA [ANTI]

Srce

Iz doline reke, iz kopaqa trska,Putawa me vodi u goletne strane.No}. Poju slavuji, i na brsne graneKao sedef bela mese~ina prska.

Ve} me evo vrhu. Svuda kr{ i sameDve - tri smreke {ume na hrapavoj plo~i.K'o blage i tople materine o~i,Lepe greju zvezde i gledaju na me.

Uz Neretvu, dole, behar se razgrozd'oPun fewera stari Mostar trepti ozdo,Spava. Mese~ine pokrilo ga platno.

Moje srce leti, i kli~e, i gori,Prostorima kru`i i, k'o meteori,Po rodnome kraju rasipa se zlatno...

1912.Neretva

Nada mnom, u ba{ti, ma{u breskve puneZelenih lepeza i prvog zarutka;Pripilo se sunce i u lisne kruneKao da bi htjelo sve zlato da utka.

Ja, naslowen na zid, prekr{tenih ruka,Gledam kako doli, o hridinu {upqu,Neretva se lomi, a s visokih kukaNaga djeca ska~u i s vikom se kupqu,

Dok najmawe jedno po prudu se vaqa.Galebovi kru`e. Nekoliko praqaPratqa~ama mlate i o greben greda

Razbija se eho, mre. Rijeka ~ita,Prepuna smaragda, putuje i blista,I red bliskih ku}a u woj se ogleda.1912.

577

Pahuqe

Pjevala je zima svoju pjesmu staru;Pramiw'o je snijeg i veselo pleoOd srebrnih niti svoj {iroki veo,I rasprostir'o ga svuda po Mostaru.

U zasedi cure ~ekale su momke;Nanula se klepet ~uo po sokaku,Padale su grude po svakom junaku,Uz drhtavi smijeh i radosti gromke.

I ti nekud pro|e, u mahalu, sama;Pokrila te zima ~istim pahuqama,Pa po tebi trepte kÄo sjajni leptiti...

Samo tvoje lice skriti nije htjela,I ja vidjeh kako, ispod swe`nog vela,Radosno i zlatno proqe}e me viri...1913.

Senke

Vi, senke, {to sada po putima mojimUrli~ete kobno, k'o s razboja hrti,Ma vi bile kanxe svih beda i smrti,Svejedno, ja vama na belezi stojim!

Ne tresu me vi{e o{trohrte osti,Ni jed zelen s va{ih gubica {to prska,S vama }u u ko{tac , pa ma poput trskaU pritegu va{em prsnule mi kosti.

Ne, va{ pomam nema snage da me satre!Ja sam gora gde se carske rude kriju,I na svaki udar raspu se i bijuIz mojijeh stena iskre zlatne vatre.

O grmewe moje zube kr{i vreme,I u wemu svaka hajka lava na|e.Jo{ su moje snage gorda jedra la|e,Gde prosipa zora svoje dijademe.

Mi~ite se s puta! Iz kaqu`e ove,Gde se oreola ~ove~nosti cepa,Ja na timor idem, kuda srca lepaKupe se i hrle na polete nove.

578

Onamo, na vrhu, k'o dan jedan beo,Ja }u s kopqem stati, ti, maglena hordo,I k'o poàr zlatan, radosno i gordo,Na bregu lepote izgoreti ceo.

1923.

LEONID [EJKA

PRVA SVETLOST

To je bila svetlostbez izvora, bez pravcasvetlost potpunani od koga vi|enasama sobom obasjanajer ni~eg ne be{eda bude od we osvetqenonije bilo mestaodakle bi se pomerilai dokle bi do{lanije bilo ni~eg{to bi je odbilo ili upiloi ni~eg {to bi je rasipalobila je to svetlostsa mrakom pome{anajedno od drugog jo{ neodvojenoto je bilo sveu potpunosti ni~egsve koje sadràva{e bilo {taali ne i sastavqeno od svegato je bilo ne{to Jednojo{ nikad nepodeqenojo{ nikad nesastavqeno

i svaka du{a upu}ena Boguose}a se kao deo od Celine otkinuti zato ponovo ka tome celom teì.

579

PRIRU^NIK VE[TICE

Kwiga - objekt

( Po~eto 29. VIII 57 )

Buvqe radosti

Isko~i{e svi iz koèdrpaju}i se po jednoj nozia onda po drugoj nozicrko{e neuhva}enine moè nam ni{tani{ta ni onni ona nikoi èdni krviska~emo nevidqiviska~emo neuhvatqivipuni smo ìvotabeì evo kaìprstruka noga stopalo ispod pazuha ujedaj umre}e{sutra crko{e najzad

Pred krugom

Po Geteu

Shvati to razumnodeset od jednogostavi dvatri dodajizgubi}e{ ~etirii pet i {estdobi}e{ vest

od ve{ticeokreni naopa~kenapravi sedam i osamdevet je jednodeset nijednodvanaest raspolutiali {est ne dobija{

580

udri ispo~etkamladi} na grobunauka pravavisoka snagaali niko ne mislina poklon primajuna brige sedajuceo svet u loncuraskuvava sepege na glavi {ire sekraste na nozi otpadaju~u~e i dre~elaju i kev}uskloni globusotmi mleko od siserasporedite seprwe nakupi oko istineme{a se ìvo i mrtvokuva se dok ne zagoriglava psai rilo sviwe preseca crevoveliki Solomon duh ìvog paukamoli grguravu mladumladoèwa oslepeodovedi ga pred oltarvraxbina ti{ti sanokre}e se kolo vrzino kolookre}e se lopta globus

lopta je kuglarazbije se lakoodska~e ipreska~e smrtpresijava ah! radosti!suvo crevo nije suv konopacisto {to i mokro drì obe{enogkapqe na zemqu a ona primablagoslov gavranaoce|en mlako

gmiènalevo obrniondatriput hukni poprskajvodom

581

krvqumokra}omsokomvinom kuvaj

i kad prokqu~apreme{taj koske dok ne zazve~e.Crv u hrastugovori, sova u tegliblebe}e, zmija u kupatiluse ne ~ujevetar kad dune(tri jasno izgovorene re~i)1. mrtav2. palac3. odse~en

a onda neprekidno celu no}:

gladan spasovdan ro|endanblagdan svaki dan grdanprazan umoqen smrznutkur{um zamoqen prevarenradan odvratan pregledandan dan dan danguba zlogubarugoba zloba otvoren zagrobniizvu~en mu~en prekaqenzve~i je~i bquje kre{tisomot lisica fijuk jaukpraznik kr~marica grobqemudrost ludilo skakavacdlake na obrazudlake na butinidlake na prozorudlake na jezikudlake na drvetudlake na dlanudlake na krma~idlake na metlidlake svrake ~uperak krkqadonesi mu nesre}u on je

bistrinasvuci mu ko`uon je ponovo kr{tenblago nama

582

smrdi svuda naokoloposipawe pepelau krug preko glavecuri na jednom mestucuri na drugom mestuproti~e na jednom mestuproti~e na svakom mestubrojim odjednombrojim postepenoska~em niskoska~em ispod zemqesve se okre}ejedanput se podignedvaput se umretriput se vikne~etvrti put opra{ta{udri pod rebromasno klizavo i vla`nosmrskaj okrajakopanak besmislenoqudi prolazequdi umiruqudi drhtequdi sede na graniqudi pla~uqudi otvaraju ustaqudi sklapaju o~i

cin cin cijubol kre~

crv muk stokbuquna mi{

zmija sluz kostkonopac kolac

lonac pau~inaàba gu{ter

gamiè gamiè gamiè gamièlep crv lep lonac lep gu{terlep kolac lep konopacveliki bol buqina spavamali bol zmija gamièmladi bol konopac visiveliki bol kost {kripi

583

mali bol kolac bodesluz cedi se mi{ ciju~ebol upija se crv gu{ter ipau~ina plete se zmija gamièsvako ko moè daje {to trebamajmunima na uìvawemajmuni se mnoè komadawemcrvi se mnoè presecawemzmije se mnoè ubijawemu ponedeqak ubi ocau utorak ubi majkuu sredu ubi ènuu ~etvrtak ubi bratau petak ubi sestruu subotu pomoli seu nedequ ubi sebe

kad se smeje{pazi da zubi ne ispadnu

kad pla~e{pazi da o~i ne ispadnu

kad ska~e{pazi da noge ne otpadnu

kad sedi{pazi da se ne zasedi{

kad stoji{pazi da ne odleti{

kad ubija{da se ne ~uje krik

kad vra~a{da ne ostaje trag

kad leti{da se ne vidi{

kad smrdi{da sebe ne usmrdi{

kad pquje{gledaj na koju stranu vetar duva

kad prori~e{gledaj u mrqegledaj u kafugledaj u blatogledaj u pasuq

584

gledaj u dlangledaj u karte

ne gledaj u zvezdene gledaj u licene gledaj u vodune gledaj u krst

No} pauka

Je~im i naslu}ujemovo je no} paukavraxbino oteta vrati sesedim i prizivamhodam u krugi dozivamsedim i ~ekamovo je no} paukaon }e do}isedim i hodam~ekam ga~ekaju}i prizivamvraxbinom pu{tamu no} pauka ovaj glas.

Uticaj na zbivawe

Kako bqeska tako treskazamagqene o~i suvi{ne nisuza povratak svi suodvratni pacoveprogrizi mi pragdok nije stigao vrag~askom paperjem oblepida slepi mi{ odletimnogo treba ~ekatiuzalud se trudi{snage je dostakamen padne za kamenomsru{i se stenaprvi kamen samo da padnesvi ostali idu za wim.Sru{i se stena i planinasru{i se na voz

585

kamewe zemqa i stewezatrpa voz koji prolazikamewe zemqa i stewemostovi se ru{e lakotreba samo poèletizamesite poga~u od zemqesokom gu{tera poprskatistubove potkopati zlokobnim mislimazapaliti vatru na ispuklini zemqevazduh izduvatima{inu zagu{itivoda kapqe al najzad podavi sveu|e u pukotinu pacovi plivaju{tipaqka se zaka~i za ~ar{avvoda je u podrumuniko da isplivako moè da leti okvasi krilako moè da puzi prvi se udaviko moè da pliva voda ga poneseko moè da zaustavi vodu?voda nadiresvi dole nek se podave!Kako da se sru{i kula?krckaj crvoto~inonagrizaj, pukotino zevajburgija od vatre stvorenaplamenu podaj sena severu odjekujegrohot prska|ubrivo pod temeqetrulo drvo na patosuu zidu meso uzidanokad istrune sru{i se zid{to vi{e zida{ vi{e ru{i{zemqa vu~e k sebinagrizaj dok ne istrunea ondabeì ka severu, pukotinate primi sakrij se i doksve se poru{i ostani budnaO ve{tice!Fla{u razbije{kalendar pocepa{

586

~asovnik se raspuknemokre krpe koci dugizabode{ mu u vrateno izlete leptirakmqacka trbu{inatamo se zagreva, oj ve{ticezovu nas u dru{tvoletimo na gozbu ima krvira~unaj postepenoda se sa~uva{ treba ti ìvo telo evo kako da se oìvi mrtvac :

Kad se mrtvac iz zemqe izvadiod crva nena~et i pospe klicomizva|ene srì iz kostiju pregladnelogvola i sa~eka ono kqu~awea dotle svoje telo treba od sebeodvojiti, za trenutak pre}iu wega mrtvog a ipak svojim o~imavideti kako mu se podiù kapcikako mu se drvo - telo pridièi ~uti svojim u{ima kako mukrv ùbori u nabreklim ìlama.A onda se ponovo vratiti sebio dati mu ~asak po~inak ko {to traèpradavni Ali onog~asa kad se strefi u jedan mahkqu~awe Petrove krvi, krikptice koju neko tog ~asa zadavii izgovorene re~i - oìvqen, zamewen

onda oìvqeno telo moè dabude bilo ko :neko ko se mrzineko ko se volineko koga treba ubitineko ko ide u crkvuneko ko priziva \avolaneko ko se smeje grohotomneko ko pla~e

ili {apu}eili {krgu}e zubima

587

ili urli~eili gleda uko~eno sve}u

gleda dok mu zubi ispadaju{krgu}e a zubi mu istrulelismeje se krezubo{apu}e i {i{tipla~e i zavijaurli~e kao da pevapriziva \avola ne znaju}i ide u crkvu lete}ii kad se vrati zakopa ga ugrob. Za du{u mu uzmoliotvoren grob ga sa~ekujepusti ga da spava, to mu jejedina sre}a. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Otpu{im slavinu opetpocuri zaglavi seotpu{im curi zastanesastruèm skrame te~e stane opetviqu{ke progutana glavu da metne{ bizonanezgodno je jer ùqitu sukraqevi na loma~amajedri se sa kapcimau kapqi oka zasedaweu utrobi kowa banketra|amo se noève zabadamozabodi se u plafon.Glas navodi... poqe poplo~ano...

Mezozoik

Izme|u dve epohe, plave i crvene, postoji bela mrqa : 2000 godina istorijeGrada, o kojoj se ni{ta ne zna.

PREDVEÊRJE

Po tome {to su senke izduène moè se pretpostaviti da je dan na izmaku.Iza tog vela blagosti i mira no} juri trkom.

588

[ Od februara do aprila 1957 ]

... Jednoga dana sam dobio poruku. Poruku-nare|ewe, molbu, predlog? Nido danas nisam saznao...Ukratko, morao sam da otputujem.

Ali kuda? Izgleda da je to bilo svejedno. Mogao sam da idem u ma kompravcu i da ne pogre{im, da to bude pravi. Oni koji su poslali porukumo`da su sve ve} predvideli. I}i napred, samo je privid, kasnije se vidipre|eni put - kao da je bio unapred utvr|en u vidu nekog nacrta, zatvorenogu koverti, koja se moè otvoriti da bi se sve to videlo, proverilo. U stvari,onda kad je ve} nepotrebno, dakle, na kraju, kad se putovawe zavr{i.

I sada, posle dugog lutawa, ~ini mi se da sam stigao, ukoliko to nijeprevara. Mogu samo da rekonstrui{em , {ematski, moj put. Evo ga :

(Sledi skica puta od Grada, preko Zone prelivawa i Provalije, do Zamka ;skica nosi naslov Nacrt op{te dispozicije. Napom. prire|iva~a.)

Kao {to se vidi Grad ima istu povr{inu kao i \ubri{te ; izme|uGrada i \ubri{ta postoji Zona prelivawa .Ne zna se gde prestaje Grad , agde po~iwe \ubri{te.

Ako je ciq bio Zamak, preko \ubri{ta je bilo najkra}e do wega. Alisve to nije bilo tako jednostavno. Mi ìvimo u svetu privida,iluzornosti, i nikad se ne zna ni po~etak, ni da li je dostignut vrhunac,ni to da je ose}aj kretawa jedna zabluda, da se mo`da stoji u mestu iliokre}e u krug ili se ide po zemqi{tu toliko poznatom, da je ve} postalodosadno. I tako, desilo se, na primer, umesto da po|em najkra}im putem,po|oh zaobilaznim ili, ~ak, dugo poku{avah da pro|em sa one strane gdeprolaza uop{te nije bilo. A sad mi je jasan razlog da iz Grada doprem doZamka. Jer, prvo, sve je to zahtevalo korenite metamorfoze i `rtve ; drugo,Grad je bio od Zamka odvojen Provalijom, tako da niko u Gradu nije znaoza Zamak, pa i ja sam mogao samo da naslu|ujem wegovo postojawe.

Ulaze}i, dakle, u \ubri{te, mogao sam bez zadràvawa da po|em upravcu Zamka, ali, kao {to rekoh, ja sam jedva znao za wegovo postojawe i,s druge strane, hteo sam da ispitam sve mogu}nosti, sve prolaze, a jo{vi{e, sve }orsokake oko velikog prostranstva, koje zovem \ubri{te. Ono jepreda mnom u celoj neprekidnosti i u dimenziji koja ne moè da se sagleda,da se premeri, tako da od cele povr{ine ispitujem jedan mali deo, moj deo.

[to se ti~e Grada, wega sam mogao da rekonstrui{em na osnovu svegaovoga razbacanog po \ubri{tu, {to je, u stvari, bila odba~enaneupotrebqivost, a za mene mnogo vi{e od toga - jedan kosmos, nezavisanod Grada, iako se \ubri{te prelivalo u Grad ili ~ak poklapalo sa wim,{to je verovatno i uslovilo da sam, lutaju}i po \ubri{tu, za{ao u Zonuprelivawa i s te{kim naporom svesti uspeo da shvatim da je to {to imampred sobom u stvari Grad.

589

GRAD

(Istraìvawe pakla)

DAN

1. Da li je mogu}e da sam prevaren, napu{ten ovde, opkoqen debelimzidom?

2. Ovaj haos potrebno je nekako savladati, srediti, po~eti sistematskopremeravawe, a , zatim, izvr{iti podele sa potrebnom precizno{}u, takoda se ne pre|e granica dozvoqenog odstupawa.

3. Dakle, iskidanost ne moè da ostane nekontrolisana; potrebno jesavladati haos privida i ugledati red stvarnog stawa.

4. Kakvo {arenilo! Sve treba izjedna~iti, sve poravnati.

Na glavu sam stavio oklop i ovde sam pod drugim imenom.5. Zaustavio sam sve pokrete, sve tokove i pristupio klasifikaciji.

--------------------------------------------------------------------------------------

Moj poloàj

Na mojoj glavi nagomilani paraziti. U svemu tome ne vidimrazlog za popu{tawe.

Jedino {to mogu da u~inim to je da, uprkos svemu...Za sada je va`no ne pokazivati se. Evo kako sam to udesio : Imam

jednu qusku, oklop ili koù , koju obla~im kad me traè. Stanem na nekomesto, kao da sam tu ukopan, i kad me prona|u, ja im ostavim svoju qusku,dakle, ono {to li~i na mene i {to je izgledalo kao ja, i odem na drugomesto ili u drugu qusku, i tako sve dok, najzad, ne shvate da me ba{ taosobina odre|uje, i poku{avaju da me tu uhvate. Ali, tada }u i ja daprona|em neko ~vr{}e i trajnije skloni{te. A, za sada, va`no je nepokazati se, va`no je odràti tajnost.

Ali, kakva je to opna koja steè i zatvara vidik?Ah, to je sutra ; moram da idem tamo , pozvali su me...

POSLEDWI ZAPIS

\ubri{te je za mene imalozna~aj prelaznog isku{ewamoderne umetnosti ; s time jemoderna umetnost za menezavr{ena.Kada bih se vratio ìvotu

590

( ivotnoj snazi ) slikao bihonako kako slikawe pruànajvi{e radostipo uzoru na stare majstorepo cenu toga da ne budemoriginalanmislim na slike sa zna~ewemsada odlaze}i poru~ujem svimakoji ovo slede da nastave neboje}i se rizika.Slikawe je oblik molitve.

\URO [U[WI]

O MOJA TIHA MOLITVO

Ja sam kao struna, napeta i razapeta, koja zadrhti na najti{ijecaj du{e : zato moram da se priberem i saberem u sebi. Povukao sam se usamo}u, ali ne da bih }utao : ove re~i upu}ene Tebi, svedo~e da su nada iqubav u meni na{le svoje skloni{te.

Ho}u da govorim s Tobom, jer bih bez toga bio uàsno usamqen :moja du{a otvara se na svaku Tvoju re~. Ti boqe razume{ mene nego ja sebe.Sre}an sam {to postoji{, posebno u trenucima kada mi se stuì sve okomene, a to nije tako retko. Pomalo stradam od svakoga, pa ne èlim dasretnem nikoga, osim Tebe jedinoga.

Kada se Ti pojavi{ u mome budnom oku, svane u meni neki novidan, i ja se opet danam : ne dam da sumwa krade moje nade. Kad u sebimislim o Tebi, onda mi naviru suze i ~ista pitawa. Najve}u slavu odajemTi time {to mislim na Tebe kada sve gubim. Sve {to je nada u mom ivotu,vezano je za trenutke kada razgovaram s Tobom : toga ~asa zaboravqam sve{to nisi Ti. Kao da skidam breme s tela i okove s du{e, pa postajem ve}iod sebe : o~i{}en za molitvu.

Ni{ta ne treba da mi kaè{, meni je dovoqno da Ti postoji{, pada osetim da nisam sam u ovoj pustiwi, gde duvaju vetrovi zla. Kako su dugimoji dani kada Tebe nema blizu. Ju~e kao da je bilo lani, svi obla~ni ujednom nizu. Dovoqno je da se mal~ice udaqi{, pa da osetim svu prazninuoko sebe i u sebi : u mom srcu tad izbije pono}. uje{ li moje re~i kako je~e?Nijedna nije usput ulovqena, svaka govori moju ti{inu, pamti mojusamo}u, svedo~i moju nadu.

Ima stvari koje ~ovek moè da prizna samo pred Tobom i predsobom : ispovest i molitva jesu priznawe grehova i osloba|awe od wih. Ko}e, ako ne ja sam, znati koliko sam gre{an. O~e, molim za milost, oprosti

591

mi moje grehe, kao {to sam ja oprostio svome sinu. Milost Tvoju molim,kao {to bli`wi mole hleb na{ nasu{ni. Umem da ~itam svaku kwigu,osim kwige ìvota i smrti : tu sam mo`da potpuno nepismen. Jer meni sibio tu|a pri~a, dok nisi postao moja jedina pesma.

Iskusio sam sva{ta pre no {to si postao moja molitva : vi{e sambio sklon misli nego molitvi. A onda si mi se otkrio, ali ne toliko da biprestao da bude{ tajna : kada sam u blizini tajne, kod ku}e sam. (...)

îni mi se da sam vi{e gre{io kada sam slu{ao svoj razum, negokada sam slu{ao svoju krv. Telo je iskrenije od du{e : ne ume da laè. Nisambio gospodar svojih ~ula : no}u sam sve divqe zveri pu{tao na slobodu, doksu dawu bile na uzdi. Bezglavo sam jurio kroz ovo zahuktalo vreme, kao dami je smrt bila za petama, pa sam vi{e mislio nogama nego glavom. Nijebilo igre za koju moje telo i moj duh nisu bili sposobni. Stekao sam navikuda sve potisnem i da me ni{ta ne mu~i duè od jednog trena. Ovo samtuma~io kao olak{awe : mawe me pritiskaju uspomene. Uzalud sam seborio da zadobijem vlast nad svojim jezikom i zadrìm nebo u svome oku.Ti se, Istino moja, nisi me{ao u moju malu nezavisnost : dopustio si dasam pone{to odlu~im iz svoje slobode, makar i gre{io u izboru, {to samuglavnom i ~inio. Sada se kajem i molim Te da mi oprosti{. Sadoplakujem svoj ìvot poput ~oveka koji ga je izneverio.

(...)Ako mi i ne oprosti{, hvala Ti na svakoj kapi vode i vina, zrnu

kafe i grumenu soli, korici hleba, zraku svetla, blesku misli, i vatrici{to je zapali u mom srcu. Sve {to ima neku vrednost za ìvot na zemqi,dato mi je kao poklon, od Tebe darodav~e. U svemu sam uìvao svaki put kaoda mi je zadwi put. Sada znam da bez Tebe ne bih mogao da preìvim uovom balkanskom zveriwaku.

(...)Nikad nije kasno da budem ono {to bih mogao biti, makar na

samrtnoj posteqi : sli~an Tebi, bogolik. Kad drìm upaqenu sve}u urukama, kao da drìm svu radost i ~istotu sveta : sada ho}u ìvot kaosvetlo i svetkovinu. Iz teskobe moje izvedi me da i daqe slavim ime Tvoje.Primi u u{i Svoje molitvu moju, senkom krila Svojih zakloni me.

Moj ìvot bio je kao jedan dugi dan u~ewa, a sve {to sam rekao inapisao samo je jedna velika ispovest i molitva. Mo`da }e neki brzonogida ih raznese na sve strane sveta. U veku koji je umoran od nauke, ja sam sepeo po nebeskim lestvama do najvi{eg smisla - do Tebe sveznaju}i. Sve sam~inio da Tvoje re~i postanu obi~aj. Ispravi re~i moje ako su me udaqileod istine Tvoje. Osim re~i, ni{ta nema da Ti prinesem kao dar : a re~ jemoj ìvot. Darujem Ti, mudri savetni~e, samo ono {to je od Tvoje re~ispaseno u mojoj; tako mi se ona ne}e vratiti prazna. Tako }u da saznam dase molitva moja uzdigla do Tvoga uva i otvorila vrata nebeska.

592

(...)Prosed, u meni se sve beli. Svaki ìvac mi boluje, u meni smrt

stoluje. U~ini, nado moja, da vedro bude moje duhovno nebo, i da na starojgrani, jo{ koji dan, ne uvene posledwi zeleni listi}, kao jedini tragìvota. Ti, {to vedri{ i obla~i{, podari mi jo{ neki tren radosti,umesto dugih godina bola. Jedva da naslu|ujem {ta }u i kako }u sapreostalim danima. Ve~ito iznena|ewe moje, izbavi i osvetli du{u moju,pomozi mi da se ponovo rodi za svetlost : ne daj da mi mrak ispuni o~i.Skloni me od zlog jezika i ma~a qutoga : da mi jezik ne pozna otrovne re~ii da istinita re~ bude jedini ma~.

Posle velike borbe dolazi dugi mir : negde u Bo jem nasequna|i(te) i za mene mesto, a grob moj neka se ne obeleàva, jer nisam bioni~iji, osim Tvoj i svoj. Ponekad mi je du{a {iroka i duboka kao okean.Kad uplovim u wega, ~ini mi se da sam se spojio sa svim bi}ima u jednomjedinom poqupcu i da nas sve skupa {titi oklop Tvoje qubavi. Videlomoje, ovoga trena ose}am jasno da se sva stvorewa okre}u Tebi i zazivajuTe svojim jezikom : sva se me|usobno razumeju preko Tvoje re~i.

(...)Plod je zreo kada pada. Ve} istawen plami~ak ìvota tiho

urawa u ve~nu, hladnu no}.Ponekad Te ne razumem, ~esto Te molim, uvek Te volim.Primi, O~e, ovu re~ {to izdahnu na mojim usnama.

593

NAPOMENE uz ovo (nadam se) kona~no izdawe

U kriti~kom ogledalu Vinavera ocrtava se mnogo toga. Verovao je, dakle, Vinaver da }e literatura ipak biti dozvana

u budu}nosti. Pa je li kona~no dozvana i ko je doista oli~ava?Jesu li posleratni srpski pesnici ispunili zadatke koji su

stojali pred wihovim precima, i wima? Jesu li? Je li to ispuniobarem po neki od pesnika, koji su se na{li, u kona~nom 5. {tampanomizdawu antologije srpske poezije 20. veka NM?

Mnogo ih je, koji su otpali. Kao jesewe li{}e. Ostavio sam dokument o tome. Naime, krajem 2003. godine

postavqen je ne Veb sajtu ZAVETINA slede}i fajl : Kanta zasme}e. Internet adresa www.zavetine.com./ kanta za smece ...Obimanje - preko 387 strana!

PRODAVNICA VAZDUHA?KOD DAMSKE PATKE?

*Umetnost je oduvek pripadala religiji, kultu i aristokratiji. A ne od

vremena podizawa hramova i katedrala, hri{}anskih. Jer velika kultura iumetnost, istinska kultura i umetnost, izviru iz kulta, ili kako je Nu{i}zapisao, iz onog buketi}a, koji halapqivo pojede vo. Religioznost se ne moè "eksploatisati " ; ona izvire iz pesnika i umetnika, ili ne izvire... Vinaver,~ini mi se brka 'nauku' i 'Boga', moderni izraz i bogo~ove~anski realizam. Onpi{e: " Nauka je svugde i na svakom mestu, na svima jezicima, u svimaoblicima, na sve na~ine izraèno iznalaèwe relativnih istina.Nauka je dakle ono {to se ina~e zove Bog ; svuda je, na svakom mestu i u istovreme, a za razne inteligencije razli~no pojmqiva... " (isto, str. 61)

Da li "primitivizam" treba omalovaàvati na na~in kako to kod nas~ine umi{qeni i istaknuti akteri u kulturi i kwièvnosti 20. veka? Vinaverje o tome razmi{qao kao mlad ~ovek, sa nepune 23 godine, ostaviv{i trag o tomeu MISLIMA (1913. godine, str. 60 - 61).

" 131. 'Primitivan ~ovek je instiktivan', vele. I mi smo to, i mnogo vi{eno primitivni qudi. Mi imamo vi{e instikata no oni; svaki dan zadobijamonove, o kojima ne znamo, ali koji postoje; za to {to se isprepli}u u finijimarabeskama - ne prime}uju se toliko kod ' prirodnih naroda '. Mi smo mnogo vi{eprirodni no prosti qudi, jer prostaci imaju mawe skrivene prirode u sebi -instikata, no mi..."

Mladi, 23 - godi{wi Vinaver pi{e: " 132. Ima qudi koji se samo tu|im

595

uticajem mogu 'osloboditi tu|eg uticaja'.133. Pre je umetnost pripadala religiji. Katedrale, slike za hramove,

muzika za slu`bu, misterije sredwevekovne. Danas je i religijoznost jedna od grupaose}awa koja se mogu umetni~ki eksploatisati... " ( - isto, str. 61)

Pi{u}i ovako, mladi Vinaver pomalo upro{}uje stvar. Pomaloska~e sebi u usta...

*Centralne kwièvne figure moderne srpske kwièvnosti

su, pre svega, s k r i v e n i p e s n i c i. Vinaver je jedan od wih.Bacimo pogled, na dva Vinaverova teksta, od kojih je jedanpre{tampavan i posle wegove smrti.

(Izbor misli iz eseja Stanislava Vinavera JEZI^NEMOGU]NOSTI)

...Pod jezikom ne treba razumeti prinovu u re~ima i po{tovaweove ili one sinteti~ke fino}e. Pod jezikom vaqa, {ire, shvatiti: ùborjezika, matice u wemu, ubrzawe, uskorewa, tok, {um, tempo, ubedqivost,talasawe, dinamiku jezika...(5)

...Qudi bi, donekle, bili samo mogu}i material umetnosti,kolonija umetnosti. Umetnost bi od gradiva, odabirawem iuobli~avawem, stvarala pravo i ìvo; a gradivo bi (to smo mi) sa svojestrane bilo pod magnetskim uticajem onoga {to je na nas, iz gradiva,ve} dobilo pravu jednu, trepetnu, izrazitost, kona~nost, du{u... (1)

...Rat, ovde donekle zna~i, kolektivni napor celoga naroda dane{to preìvi i izrazi. [ta su balkanski ratovi i{ta je Svetski ratdoneo iz naroda, za razvoj na{ega sada{wega jezika? Ni{ta. A za{to?Jezik koji danas imamo nije vi{e u dosegu kolektivnoga narodnogastvarawa. Ono se uputilo drugim pravcem...( 2)

[ta je u stvari najboqa narodna pesma? Ona nije {ibnulaspontano pomamnim bi~em iz narodne stene. Ona je, u stvari, ekstrakt,esencija, saìm i sinteza onoga {to se na izvesan, poseban na~inuop{te dati moè. Omogu}ena je ~itavim naporom nagonskogodabirawa, plod je jedne instiktivne ne samo talentovanosti ve}discipline, zapta. Esencija.êlik (7)

Je li se srpski narod kona~no izrazio u desetercu? Je li doìveosvoje kona~no oli~ewe u desetercu? U tom slu~aju jezik bi, vo}wak, bez ijedne zadocnele grane i drveta, bio sav potpuno zreo. A {ta se moèu~initi sa zrelinom 17- oga veka, u 20 - om? (....) Da bi se oli~io udesetercu, srpski narod morao je izbaciti, iz korena i{~upati, sve ono{to bi smetalo tu preranu a sveop{tu mogu}nost. @ivot je postaoizrazitiji i dubqi, ali uì i ubogiji. Narod se, gotovo sav, uborao ujednu jedinu brazdu: prkos, oslobo|ewe, juna~ki podvig... (8;9)

...Narodna pesma ako je i materijal - ona je to opet i samo : zanarodnu pesmu. - Narodna pesma nadja~avala je svakoga pojedinca. Ko se

596

hteo posluìti wom, ona se posluìla wim. On je vr{io wenu, a ne svojumisiju u svetu (9)

Narodna pesma jeste vrhunac jednog sirovog ìvota. Na{ izraz( mi smo danas u nizinama jednog druga~ijega ìvota) ne moè jo{imati one klasi~ne kona~nosti vrhunca. Ho}emo li se ikada ispeti nana{e ro|ene vrhove? (8)

...Biti ~ovek nije ideal juna~ke pesme - ve} biti Srbin. A ta~noje re~eno i odre|eno {ta to zna~i. U stvari, biti Srbin jeste domet, krajpesminoga humanizma, u stvari to pesma identifikuje sa : biti ~ovek.Ona vidi ideal ~oveka u idealnome Srbinu; hrabrome i otpornome borcuprotiv polumeseca, bole}ivom naspram neja~i, osvetniku plemena.Nedovoqno? [ta da se ~ini sa intimnim ìvotom? On pesmi izgledamal te ne bezna~ajan... (18)

...Ne treba da nam sazreva svaka re~: treba samo re~enica da namje zrela. Jedan minimum muzike dovoqan je da uskladi poretke, da ukaèmesta,da nazna~i trajawa: re~i su proste oznake, proste belege, prosteetikete (kako bi rekao Bergson), muzika nemapotrebe da kroz wih skroz,struji, muzika vezuje vi{e wih u rukovet, te se sad samo to vezivawe,na~in i smisao vezivawa izraàva muzi~ki. Muzika, i to diskretna, -organizator re~eni~ne pobede. - Polako, u moru govora ustavqaju se takvakoralska ostrva. Wihova melodija, povezanost, daje se uhvatiti izapisati, matemati~ki ojedna~initi... (33)

...Svaka re~, u na{em jeziku, traì da joj odate punu po{tu, dazavirite u svaki skriven kut wene du{e, da je glasom celu celcatudoìvite, kao da ste vi po{li u razgovetnu misao i u jezi~no - duhovnidoìvqaj samo i iskqu~ivo we radi...( 40)

Deseterac je dogmati~an. Dogme na na{em jeziku trebalo bipisati desetercem. Svakako, ve}ina krepkih poslovica jeste deseterac.Istina jedra, bez trun~ica, bez sen~ica sumwe, kotrqa se, iz svetlosti,sa vrhova uma koji pita. U bezdan predubokog instikta. I to i ~istomuzi~ki... (46)

...Pisati pokrajinske stvari, pokrajinskim jezikom, mesto da seobogati izrazna prelivnost kwièvnog govora, zna~i besno i besciqnorasipati snage u lude igrarije. To mogu sretniji narodi : ma da i oni tone ~ine. Sve su nam ruke potrebne za izgradwu velikog savremenog hramajezka. To bi imala da bude zadu`bina dana{wih umetnika... (55)

(Objavqeno u kwizi Stanislav VINAVER: ÂRDAK NINA NEBU NI NAS ZEMQI, Francusko - srpska kwiàra A. M.Popovi}, Beograd , 1938, 326 str. )

Ili, zadubimo se u ove redove:DOZIVAWE LITERATURE (Fragmenti)Na{ narod izradio je sebi za svoje potrebe i svoju sre}u usmenu

kwièvnost velikog poleta i visokog stila. Mi smo, u dubini i u srì,visoko kwièvan narod.Srbi su, naro~ito, priznavani za narod pesnikana osnovu srpske narodne pesme koja ima veli~anstveno poetskonadahnu}e.

597

Posle usmene kwièvnosti pojavili su se weni podraàva~i, izadocneli epigoni.Oni su ne samo slabi, nego su imitiraju}i ono {to jeopipqivo i {to se najlak{e imituje uneli neku vrstu truleì u samokwièvno telo.

De{avalo se ~esto kod nas da smo i strane kwièvnostiimitovali na slu~ajan i povr{an na~in. I takve imitacije bile sukobne jer su zadràvale pravi razvoj. I one nisu dobacile dokwièvnosti.

Kwièvnost mora biti stvarala~ka. Ona zahteva velikiduhovni i izrazni napor. Ona zahteva duboko misti~ko iskustvo celogbi}a.

Kwièvnost je oblast duhovna. Bez duha koji bi je svetlo istvarala~ki proìmao, ona je puko nabrajawe krtih i gluhih re~i.

U toku na{e nedavne kulturne istorije isticale su se kod nasteze ruskog nihioliste Pisareva. On je direktni inspirator SvetozaraMarkovi}a u pogledu kwièvnosti, i Jovana Skerli}a. Ovi su odliterature traìli neposrednu socijalnu korsit i to u duhu svojihsocijalnih teorija. Kwièvnost je imala da ih ilustruje... (....)

(BIROKRATSKI PISCI >>>) ... Oni imaju mrtvi {ablon ini{ta im preko toga ne treba. Takozvani socijalni teoreti~ari bilisu tako|e protiv we (slede}e plejade pisaca, kwièvnika - artista: Andri},Krleà, Crwanski, Ujevi}, R. Petrovi}, Nastasijevi}... - napomenaprire|iva~a). To su qudi koji smrtno mrze kwièvnost i ho}e da je unize,da od we stvore slu{kiwu o~ajnog duhovnog shematizma, kome nemaimena.

I feqtonisti su protiv we. To su qhudi koji ne}e doìvqaj iprelaze olako preko du{e i ìvota.

I najzad dolazi i slom kritike i merila, jer se vrednost ne vidiu velikom, misti~nom naporu celog bi}a, nego se proklamuju povr{inci,slu~ajne pristalice slu~ajnih pokreta, - za kwièvnost istinsku.

Epigonstvo, birokratija, didaktika svake vrste, feqton svakogneukusa, literarna trule` i ~emerna birokratska pisanija, osvojili su.Oni idu na nas u smaknutom stroju.

Jedino {to ostaje za odbranu i utehu, to je prava literatura. Akoje ne ostvarimo u dovoqnoj meri mi, na{e delo dovr{i}e generacije kojetek imaju da do|u.

Utonuli smo do grla u bezdani brlog nepismenosti, didaktike,feqtona i sterilnog shematizma. A umiremo ne od tog otrovnog brloga,nego od bola za literaturom. Kao ~inima, na{im misti~nim naporom,na{om ~e`wom, na{im bolom :

- Mi }emo je ipak dozvati!Beograd, februara 1938. Stanislav VINAVER

Pre{tampavam ove odlomke, jer se ti~u najvitalnijih i najbitnijihokolnosti i konteksta srpske poezije 20. veka, a izri~e ih kompetentan svedoki sudionik. Nelaàn svedok...

Nisu me, verujem, kastrirali prethodni srpskiantologi~ari. âk i oni najboqi, platili su danak, kako vremenu iprilikama, tako i svojim sujetama, ili separatnim kwièvnim}eifima. Budu}im antologi~arima, onima koji }e tek do}i, kao iprevodiocima srpske poezije 20. veka po svetu, ne mogu preporu~itini jednu antologiju srpske poezije ( a pregledao sam ih mnoge!)...

598

Kada sam nedavno pro~itao slede}e redove: Pro{lo je ravno18 godina od prve pantologije. Za to vreme mnogo se {ta promenilo.Samo se na{e kwièvne prilike nisu promenile.

Nara{taj na{ih sinova kojima smo ostavili da se bore savatrogascima radi pobede kwièvnih na~ela i umetni~kog izraza,odbacio je tu obavezu, kao neizdr`qivu za sebe i - udruìo sevatrogascima!Mesto staroga feqtona do{ao je novi feqton, mestostare didaktike - nova didaktika, a mesto stare plitkosti - novaplitkost.

Na{a su deca protivu nas, kao i na{i o~evi!Mi ~ekamo unuke!1938. Stanislav Vinaver

Slatko sam se nasmejao. Gorko.

Citirani Vinaverovi redovi navode se prema drugom,

dopuwenom i zasla|enom izdawu wegove NAJNOVIJE

PANTOLOGIJE srpske i jugoslovenske pelengirike

(francusko - srpska kwiàra A. M. Popovi}a, Beograd, 1938).

Smatram, ipak, da je vi{e nego poèqno, da, eventualni qubiteqi

srpske poezije, pa`qivo pro~itaju Vinaverovu PANTOLOGIJU... Do

toga primerka sam do{ao posle dugog tragawa (prepovezan je u

kwigoveza~ko - kartona`noj radwi VELIMIRA J. JOVANOVI]A,

Beograd, Kraqa Milana 28; godine - ?) Bilo bi zanimqivo ispri~ati

kako sam dolazio i do drugih kwiga ovog pisca, onih objavqenih pre

rata. Nije bilo lako generaciji Vinaverovih kwièvnih unuka da

do|u do wegovih kwiga - normalnim putem. Najnormalniji put bi bio

- da su ve} objavqena SABRANA DELA ovog pisca, pre Nastasijevi}a,

Crwanskog, i da ne nabrajam na desetine drugih. Lo{e kwièvne

prilike, tj. gomila [qake zaklonila je delo ovog pisca, ne samo

od unuka, ve} i od praunuka . To nije ni normalno, ni po{teno. [to

do ovog trenutka nema SABRANIH DELA Vinavera, {to wegovih

dela ima na par~e, to nije stvar pukog nehaja, sticaja okolnosti, ve} -

to ima svoje dubqe korene...

Bio je vizionar, ne}u re}i prorok. Bio je vi{e od toga -

zato~nik zone umetni~kog neoficijalizma.Buntovnik sa

razlogom. I pri tom, kompetentan, pozvan, darovan, nesebi~an,

najistinoqubiviji tip svestrane kwièvne li~nosti srpske

kwièvnosti od pamtiveka do dana{wih dana. Bio je najvrsniji

izdava~ pisaca kakvog je srpska kultura ikada imala. A doìveo

da bude iskqu~en iz srpskog izdava{tva, kulture i kwièvnosti, kao

ni jedan drugi pisac. Zbog ~ega? ...

Trudio sam se da to razumem, jer je to bio na~in da razumem i

599

vlastitu sudbinu...

Srpska kwièvna parohija je - autisti~na. Nije pro~itala ni

moju studiju o KWI@EVNOJ ISTINI. To me nije sputavalo - ta

nemilosrdna ignorancija, kako {tampe, tako i elektronskih medija. Uz

pomo} svojih sinova i retkih prijateqa, krajem jeseni, uspeo sam da

publikujem drugo, elektronsko izdawe mojih DELA - UMETNOST

MAHAGONIJA, u 43 kwige (posledwe 3 kwige su studije i ogledi o

mom stvarala{tvu). Taj kompakt disk UMETNOST MAHAGONIJA, to

drugo izdawe mojih DELA publikovano je prema prvom, {tampanom.

Pridodato mu je i 6 novih mojih kwiga, me|u kojima i Studija o

nametnom veku...

To je - istina : kwièvna parohija. Pokojni Danilo Ki{

pi{e na kraju svoga ÂSA ANATOMIJE (u Beogradu, maja 1977)

(imam u vidu 3. Nolitovo izdawe, {tampano 1979, str. 341 - 342) o ki~

- sceni, ki~ - razglednicama jeremi}evske kritike,ali nije bujala

kao korov samo ta jeremi}evska kritika; i nije to po~elo sa

jeremi}evskom kritikom... Pisce, darovite, plodotvorne, ubijao je -

volujski koncept, birokratski mehanizam... Navodim svoj slu~aj,

slu~aj vlastitoga opusa, pre svega poetskoga, koji je volujski

kulturni koncept sasvim ukrio i ukriva, uprkos ~iwenici da se

pojavilo i drugo, elektronsko izdawe mojih Dela koje sadrì vi{e od

40 naslova. Kwièvna parohija ima svoje obrede, popove i grobqe i

uglavnom - ukopava. Srpska kwièvnost se jo{ uvek nije otela

parohiji... Pa ni srpska kultura.

[ta }e biti sutra, kroz dve godine, kroz {est? Mogu}e je

zamisliti, na kraju > tri izlaza iz krize kulture i poezije srpske 20.

veka > fatalni < despotizaciju i nasilni nametnuti kulturni

poredak< unutra{we savladavawe haosa u kulturi i poeziji

srpskoj 20. veka - tj. duhovno ustanovqavawe hijerarahije

vrednosti...

[ta }e biti, vide}e se kroz koju godinu i deceniju !

Ova antologija srpske poezije, u ovom svom kona~nom izdawu,

predlaè da se krene ovim posledwim putem...

Duboko sam uveren u to, da sve one godine koje su `rtvovane

da bi se stiglo do ovog trenutka - do kona~nog izdawa

NESEBI^NOG MUZEJA Plus ultra i onog kwièvnog dodatka koji

je prati pod skromnim imenom Kanala FILTRA, nisu bile

uzaludne, tj. da }e izvr{iti uticaj koji svojom pojavom zra~e....

600

SADR@AJ

AMBLEM TAJNOG PISMA SVETA 5Registar II.

AZBU^NIK tragedije qudskog postojawa i utopija.Sfera mistike. - Transfer iz Skladi{ta. Sektor 1 (poezija,1900. - 2001) 23

A Ivo Andri} 29Jovica A}in 30Branko Aleksi} 30

BMilutin Boji} 42Milena Pavlovi} - Barili 45Miodrag Bulatovi} 46Milo Bo{kovi} 47Matija Be}kovi} 47Radojica Bo{kovi} 51Zoran Bundalo 53V Nikolaj Velimirovi} 55Milo{ Vidakovi} 61Stanislav Vinaver 63Aleksandar Vu~o 77Du{an Vasiqev 79Radoslav Vojvodi} 81Marko Ve{ovi} 83Du{an Vukajlovi} 86Neboj{a Vasovi} 88Dragan Veliki} 90GMiro Glavurti} 100Ivan Ga|anski 101Manojle Gavrilovi} 105

601

Dragan Grbi} 105

D Jovan Du~i} 109Rade Drainac 117Vladan Desnica 120Oskar Davi~o 121Milovan Danojli} 122\uro Damjanovi} 132Vojislav Despotov 135\@arko \urovi} 137Gojko \ogo 137Qiqana \ur|i} 140Rajko \uri} 140

@Velimir @ivojinovi} Massuka 141Branimir @ivojinovi} 144

Z Radovan Zogovi} 147Jovan Zivlak 148

IVojislav Ili} Mla|i 149Aleksandar Ili} 150Oqa Ivawicki 151Dragoqub S. Igwatovi} 152Krstivoje Ili} 154Srba Igwatovi} 159J Mileta Jak{i} 161@ivko Jevti} 165Risto St. Jaramaz 172Qubi{a Joci} 173Ranko Jovovi} 173Vladimir Jagli~i} 178Dragan Jovanovi} Danilov 187

KLaza Kosti} 189Skender Kulenovi} 192Danilo Ki{ 195

602

Mirko Kova~ 215Milan Komneni} 223Zvonimir Kosti} Palanski 233Zdravko Krstanovi} 235Branko Kuki} 239

LStevan Lukovi} 241Ivan V Lali} 243Sveta Luki} 248Milan Lali} 250Radmila Lazi} 251Miroslav Luki} 254Aleksandar Luki} 288

M Milorad J. Mitrovi} 321Danica Markovi} 322Todor Manojlovi} 323Sibe Mili~i} 325Ranko Mladenovi} 326Nenad Mitrov 327Desanka Maksimovi} 329Du{an Mati} 329Svetislav Mandi} 331Slobodan Markovi} 332Srba Mitrovi} 335Srboqub Miti} 338Branko Miqkovi} 348Vita Markovi} 352Nikola Milenkovi} 353Bo`idar Milidragovi} 354Milan Mili{i} 357Mirko Magara{evi} 359Ratko Markovi} Ri|anin 361Zoran M. Mandi} 363Mira{ Martinovi} 367

N Mom~ilo Nastasijevi} 370Rajko Petrov Nogo 377Du{ko Novakovi} 379Stani{a Ne{i} 381

603

PVlad. Petkovi} Dis 385S. Pandurovi} 392Veqko Petrovi} 394Justin Popovi} 395Rastko Petrovi} 399Radomir Prodanovi} 410Vasko Popa 418Miodrag Pavlovi} 428Borislav Peki} 433Vladimir V. Predi} 435Branislav Petrovi} 438

RMilan Raki} 442Velimir Raji} 444Marko Risti} 447Risto Ratkovi} 450Branko V. Radi~evi} 450Stevan Rai~kovi} 451Aleksandar Ristovi} 456Borislav Radovi} 459Ranko Risojevi} 461Sini{a Risti} 462

S Bora Stankovi} 464Svetislav Stefanovi} 465Isidora Sekuli} 469Du{an Srezojevi} 471Jela Spiridonovi} - Savi} 472Anica Savi} Rebac 485Me{a Selimovi} 487Qubomir Simovi} 492^arls Simi} 497Miodrag Stanisavqevi} 501Vidosav Stevanovi} 509

T : Gvido Tartaqa 511Risto To{ovi} 511Aleksandar Ti{ma 513

604

Boìdar Timotijevi} 516Miroqub Todorovi} 518Miroslav Todorovi} 522Milosav Te{i} 528Stevan Tonti} 533Novica Tadi} 534

]M. ]ur~in 537

U Vlada Uro{evi} 538

H : Jovan Hristi} 540Ibrahim Haxi} 543

C Milo{ Crwanski 544Petar Cvetkovi} 550

^Bogdan îpli} 553Marija ûdina 553Predrag udi} 573Branko u~ak 576

[ Aleksa [anti} 578Leonid [ejka 580\uro [u{wi} 591

NAPOMENE UZ OVO IZDAWE 595

605

Miroslav Luki}NESEBI^AN MUZEJ

Plus ultraAntologija poezije 1900. - 2001.

Peto srpsko izdawe. Pregledano, ne{to izmeweno, sa`eto. KONA^NO4. kwiga Opusa N°° 1 : Umetnost mahagonija

2003. - 2004

Mobarov institutBeograd, Serdar Janka Vukoti}a 1

Zavetine

Priprema i {tampaStudio srpskih bibliofila

Bela manufaktura Press, Mi{qenovac (Ku}a Luki}a)

Urednik Celokupnoga Opusa

Aleksandar Luki}

Urednik ovog izdawa

Dimitrije Luki}

Tira` : 1000

© Miroslav Luki}

ZAVETINE Plus ultra : Mobarov institut :

Miroslav Luki}, 11000 Beograd, Serdar

Janka Vukoti}a 1 / 13.

606

umetnost mahagonija (opus n° 1 - 1968 - 2004) · 2013-06-24 · se kao ~ist iracionalizam i...

Documents