Uglješa Šajtinac

Hadersfild Veliki Bečkerek - Beograd 2001. – 02.

Vreme : 24 časa Mesto : Trpezarija JEBO SAM TI MATER! /Trpezarija. Raša sedi za stolom, puši. Pije kafu. Iz pozadine čuje se kako neko tutnji po kući. Glas Oca čuje se iz pozadine./ OTAC Jebo sam ti mater! / Raša mirno sedi i srče kafu. Otac,''upaljen'', crven i pijan, razularen, uleti u trpezariju./ OTAC Šta sam ja tebi rek`o?! Da ideš u pičku mate- rinu!... Trideset godina ti mene zajebavaš!... RAŠA `Oćeš kafu? OTAC Koju kafu?! Ti mene, u mojoj kući, nudiš kafom ?! Pa, koga ti zajebavaš?! Ti mene nudiš

mojom kafom ?! Ovde je sve moje, razumeš ?! Koji si ti kurac stvorio?! RAŠA Ništa. OTAC Molim?! RAŠA Kažem, ništa nisam stvorio. OTAC Nisi, jebi se... Neću više da te vidim ovde, jasno?! Kad se vratim, da te nema, jel` jasno?! Idi, vuci se, snalazi se... Boli me kurac gde ćeš i šta ćeš! Gde su ključevi od auta? / Raša ustane, doda Ocu ključeve./ OTAC Idem da prodam auto! A, u kurac! Šta je bi- lo ?! Moj je ! Šta te boli kurac ?! RAŠA Ne boli me. OTAC Molim?! RAŠA Ništa. OTAC Ništa ?! Ti si ništa ! Gde ćeš? RAŠA Idem da serem. OTAC Ne može! To je moj klozet ! Idi napolje pa seri! /Otac odlazi do vrata koja vode u toalet-kupatilo. Skine vrata. Drži ih u rukam. S naporom ali ne pušta ih/ OTAC Šta me gledaš?! Jel` su ovo moja vrata?! Jesu ! Mogu da radim s` njima šta `oću... / Otac odlazi do izlaznih vrata. Raša gleda za njim./

RAŠA Nosiš vrata... OTAC Nosim ! Šta te boli kurac?! Pakuj se i odlazi! Seli se u Englesku! U Kanadu! Ako ste već svi odjebali ovu zemlju šta onda više tražite ovde, koj' moj kurac... Neću više da te vidim ovde, jasno ?! Jebo sam ti mater!... /Otac izlazi sa vratima u rukama. Raša ode do klozetske šolje i sedne. Gleda u trpezariju, gleda u ragastov iz kojeg je Otac izvadio vrata.Neko kuca na ulazna vrata./ RAŠA Da! / Ulazi Ivan, sa knjižicom u ruci. Gleda unaokolo. Zatvara vrata za sobom./ IVAN Rašo? RAŠA Tu sam. Sedi. Serem. / Ivan priñe stolu i sedne. Raša ustaje sa klozetske šolje, izañe iz toaleta./ RAŠA Ne mogu da serem. IVAN Čuo sam galamu, mislim se, budan si... Doneo sam ti ''Predanje o duhovnom životu'', od Oca Nila Sorskog. Sećaš se ? To sam ti obećao. RAŠA Da. `Oćeš kafu? IVAN Može. Znaš, to je ona knjiga o kojoj sam ti pričao. Osam grešnih pomisli. RAŠA Jel` osam ? IVAN Osam. Ugañanje stomaku, blud, srebroljublje, gnev, tuga, unilnost ili čamotinja, sujeta i gordost. RAŠA

Poslednja linija odbrane dostojanstva. Odneo vrata. Kako sad da serem? IVAN Svañao si se sa ocem ? RAŠA Ne. On je poludeo. Tu više nema svañe. Golo trpljenje. IVAN Što su ga vratili kad se nije izlečio? RAŠA Tu nema leka. IVAN Mora da ostavi alkohol. Daj i njemu da pročita knjigu. Neka se moli Bogu i nek priziva NJegovo Sveto Ime. Neka se seća na smrt i na Strašni sud. To su samo dva stepena, ima još četiri... RAŠA Pusti sad to. U redu, pročitaću... Pročitaću. IVAN Svaki čovečji pad u greh, odvija se postepeno. Prvo ide PREDLOG – to je, kad, kroz maštu, ili, prosto, u misli, zaluta demonski predlog,nagovor. I veliki su se sa time borili. PRISTAJANJE je drugi stepen. U SAGLASJU vodiš razgovor sa grešnim mislima, onda doñe ZAROBLJENJE, to je treći stepen. Tu je potreban veliki napor da se uz Božju pomoć odagnaju zle pomisli. A, onda dolazi najstrašniji, četvrti stepen... / Neko kuca na ulazna vrata./ RAŠA Napred ! / Ulazi Milica./ RAŠA Uñi... I ključ je poneo... MILICA Ćao. Nisi zaboravio? RAŠA Nisam. Ivane, ovo je Milica, moja učenica.

IVAN Ivan. Drago mi je. RAŠA Ivan je kul. Sedi da čuješ. Upravo smo stigli do četvrtog stepena... MILICA Čega? RAŠA Greha. IVAN Da. To je s t r a s t . Dugotrajno uživanje, pretvoreno u naviku. To je ropstvo grehu. Tu je već potrebna velika moć i naporna borba da bi se vratio na pravi put. Izvinite,... / Ivan ustaje i polazi./ RAŠA Nisi popio kafu. IVAN Rekao sam majci da neću dugo... Rašo,... Izvini, ako mogu, sad, samo da ti donesem – jednu pesmu. Ne moraš odmah da pročitaš... Mogu? RAŠA Možeš. /Ivan odlazi. Zatvara vrata za sobom. Milica se zaleti i poljubi Rašu, u usta, dugo, strasno. Stavi njegovu šaku izmeñu svojih nogu./ RAŠA Sva si mokra, kurvo mala... MILICA Jesam... RAŠA Uzmi ga. / Raša otkopčava pantalone. Milica se odmakne./ MILICA Ko ti je ovaj? Šta sere? Kakva je to knjiga?

/ Milica lista knjigu koju je Ivan ostavio./ MILICA /čita/ '' čuvaj sebe od razgovora sa ženama i gledanja na njih ; izbegavaj, takoñe, i stanovanje sa mladim, ženolikim i lepim licima, i od pogleda na njih se uzdržavaj... ''...Kakva je ovo, pederska knjiga ?! RAŠA Pusti to... / Raša poñe da je pomiluje po licu, ali, Milica se odmakne, pogleda unaokolo. / MILICA Kakav haos? `Oćemo prvo da se tucamo ili da mi ispričaš ''Hamleta'', u ponedeljak imam pismeni... RAŠA Ja bi`, najpre, srao... MILICA Seri. RAŠA Ne mogu. Ćale skin`o vrata s` klozeta. / Začuje se kucanje na vratima./ RAŠA O kej, Ivane! Ulazi! / Ulazi Ivan sa listom hartije u ruci./ IVAN Evo, to je. Zove se '' Puž ''... MILICA Rašo... RAŠA Molim? MILICA Sigurno postoji neko mesto... Gde bi mogao da pošalješ matorog, da mu pomognu... RAŠA

Misliš? ''Neko mesto''? Kakvo bi to mesto moglo da bude, Mico? MILICA Nemam pojma. Neki tip... Ustanove? RAŠA Ustanove? MILICA Recimo,... RAŠA O! Ti bi mog matorog spakovala u ludaru... Ivane, Milicu zanima kako je u ludari... MILICA Ne zanima me... RAŠA Ne seri, zanima te! A, tu je i stručnjak da ti objasni. Ivane, kako izgleda, recimo, jedan dan u ludari? / Ivan se nećka, nije siguran. Raša uzme papir koji je Ivan doneo, pogledava, ovlaš, bodri Ivana. / IVAN Mogu da sednem? RAŠA Sedi. IVAN Prst medicinske sestre pritiska prekidač i svetlo se u spavaoni pali – svakoga jutra u 5:45... / Raša uoči Milicinu nezainteresovanost i nareñuje joj./ RAŠA Oprosti, Ivane... Milice, sedi i slušaj. / Milica s negodovanjem sedne. sluša Ivana, smorena – zatim, s malo više pažnje./ RAŠA Ivane, nastavi. IVAN Svi pacijenti, kao po komandi, skaču iz kreveta. Pošto ima puno ljudi na malom prostoru,

stvara se gužva oko toaleta. Srećnik je onaj koji uspe da prvi odtrči do tamo... / Milica se smeje, nasmeje se i Ivan./ RAŠA Šta je smešno? U ludari se iskenjaš k'o čovek, makar morao da stojiš u redu! Jel' bilo vrata na klonji ? IVAN Da. RAŠA Eto. I u ludari imaju vrata, a ja ih nemam u roñenoj kući... IVAN Da nastavim ? MILICA Ne moraš... RAŠA Ne seri, nego 'vataj beleške! Ivane, nastavi. IVAN Sve se, u tim jutarnjim satima, odvija strahovito brzo, jer, treba namestiti krevet, obući se i spremiti za jutarnju fiskulturu. Nakon toga, u maloj, čañavoj prostoriji, zvanoj ''pušiona'', sledi 20 minuta relaksacije – pijenje kafe i pušenje. Sledi doručak. RAŠA Šta ima za doručak? IVAN '' Dečija radost ''. MILICA Šta je to? IVAN Marmelada i margarin, parče hleba. Nekad smo dobijali i masniju kajganu ili salamu, ali, onda je zakrizilo... Počeli ratovi... Onda se raziñemo, po radnim paviljonima – stolarska radionica, bravarska radionica, likovni atelje. RAŠA Gde si ti radio? IVAN

Bio sam u likovnom ateljeu, nekoliko meseci. RAŠA Slikao si? IVAN Ne. Radio sam skulputuru. U drvetu. RAŠA I, kako je uspela ? IVAN Loše. Vaspitaču se dopala, ali, nije bogznakakva... RAŠA 'Oćeš nam je pokazati ? IVAN Ako je nañem. Negde je u podrumu... Izvinite, moram da idem. Rašo, ti pročitaj pesmu pa mi kaži da li je dobra. / Ivan ustaje i odlazi. Raša dohvati papir koji mu je Ivan ostavio./ RAŠA Eto, čula si. Šta je poenta? I u ludari postoje vrata na klozetima. MILICA Jebala te vrata ! / Milica uzima zavesu, kida je i postavlja na ulaz u toalet-kupatilo./ MILICA Evo ti zavesa. Kul je, a? RAŠA Kul je. MILICA Mogao si to i sam da uradiš. RAŠA Mogao sam, ali, moj moto je ne činiti ništa. Na taj način se odužujem društvu. MILICA Učiniti to zbog mene, zajebi društvo. Iseri se!

/ Raša prolazi iza zavese, u toalet. Sa sobom ponese i list hartije koji je Ivan doneo./ RAŠA Ovo je već bolje. Nisam navikao da kenjam na otvorenom. Ne mogu da se koncentrišem.../čita/... '' Puž ''!... MILICA Kenjaš ?! U kupatilu ?! RAŠA Ne, čitam Ivanovu pesmu, a, to je naslov!... Dakle, '' Puž ''.../čita/ '' Ti čudni stvore sa kućicom na leñima sa domom na sopstvenoj kičmi Puziš i tražiš hranu čekaš da kiša padne pa da prošetaš vlažnim pločnikom Sijaš u travi mokar od rose kliziš niz kap PROKLET SI ! SAM ! U tvojoj kući ima mesta samo za tebe i nikoga više A ti si možda čitav svoj život tragao za nekim koga bi u svom domu ugostio i sa njim pod krovom svoje kuće podelio šoljicu čaja ili kafe" ... Ovo je fenomenalno ! MILICA Sranje. Taj tip je ludak. / Milica lista knjigu na stolu, onu iz koje je već čitala i koju je tu zatekla./ RAŠA O`kej je on. Nije lud.

MILICA Šta se tripuje ? RAŠA On je inteligentan. Malo sjeban, ali, sistematičan. Ima sjajno pamćenje. Keva mu je luda. On je neurotičar. MILICA Pazi ovo ! / ponovo čita iz iste knjige/... '' I, ako je moguće, ne ostaj s` njima nasamo, kaže Vasilije Veliki, ni u nužnoj potrebi : jer ništa nije važnije za tebe, osim tvoje duše, za koju je Hristos umro i vaskrsao... ''... RAŠA S` kim da ne ostaješ nasamo? MILICA S` ribama, valjda... RAŠA Jasno, ribe su satanska bića. MILICA Ne seri! RAŠA Jebi ga, upravo jesam ! /Čuje se zvuk vode iz vodokotlića, Raša izlazi ispod zavese koju zagleda, narednu repliku za sebe/ RAŠA Jebem ti, puk'o je skroz... Muka mi je kad pomislim kako tetura ulicom s tim usranim vratima u rukama. MILICA Rašo,... Operi se. RAŠA Kako to misliš ? MILICA Operi se, dole... RAŠA Što ?

MILICA Hoću da probam ono. RAŠA Hoćeš? MILICA Da. RAŠA Da ga ljubiš?... Da ga staviš u usta? MILICA Da! MONOLOGIJA /U trpezariji, na dušeku, leže Milica i Raša. Raša puši i sneno gleda. Milica se vrpolji./ MILICA Super je. Kako se čudno osećaš kad počne da raste u ustima. Jel` tebi bilo super? RAŠA Aha... MILICA A, jel` su ti i druge ribe to radile ? RAŠA Aha... MILICA Znaš da je jedan tip ucenjivao Anitu, kao, ''ne mogu da te tucam ako mi ne budeš pušila, meni neće drugačije da se digne''... RAŠA Aha... MILICA Jel` ti radi video? RAŠA Aha... MILICA

Sa` ću da ti pustim nešto... / Milica odlazi do stola, uzima video kasetu iz svog ranca, stavlja u video rikorder. Čuju se dahtanja, muško i žensko, zvuci koji upućuju na koitus. Raša gleda. Ozbiljan je./ RAŠA Šta je ovo ? MILICA Gledaj. RAŠA Odakle ti ovo ? MILICA Ćuti. Pričaj mi o ''Hamletu''. Ja ću da se diram. RAŠA Kurvo mala, ti si skroz poludela... MILICA Hamlet! Hamlet! Hamlet ! RAŠA Da ti pričam o Hamletu?... O`kej,... Super su te tvoje tatarske jagodice. Seksi su... Ti si Mongolka MILICA Nisam. RAŠA Ne vredi ti da lažeš... Ko zna kad, neki Tatarin ti je saleteo neku od baba i napravio joj malog Tatara. Onda je taj mali Tatarin napravio dedu tvog dede i malo-pomalo eto nama i male popaljene Mongolke koja vlaži svud unaokolo... Šta fali... Mongoli su ponosan narod. Mongoli će se ponovo dići, znaš?... Svima će nam jebati keve, a tebi neće... Reći će, kad te ugledaju, o, evo je ! Evo princeze ! A, ti ćeš komandovati odmazdom nad hrišćanima... Princezo, koga da razapnemo konjima na repove?!... Kome živo olovo u grlo da saspemo?!... A, ti ćeš ih prezrivo gledati sa prestola, svog u svili... Bićeš surova... Nikome nećeš oprostiti... I niko neće znati, odakle tako grozan a topao izraz na tvom licu... I nikad neće ni saznati, jer, neće biti jedinog koji odgovor na to pitanje zna... MILICA Ko je taj ?... RAŠA Šta misliš?

MILICA Ti... RAŠA Tako je, princezo... MILICA A, zašto tebe neće biti ?... Misliš da će te Tatari ubiti?... Ja im neću dozvoliti... Ja sam njihova princeza i oni će me slušati... RAŠA Neću ja dočekati Tatare. Meni će presuditi do tada. Nisam ja te sreće... MILICA A kakvu ti to tajnu znaš? RAŠA O princezi ? MILICA Da,... Zašto je njen izraz onakav, kako si rekao... Grozan i... RAŠA Topao a grozan?... Zato što princeza, ispod svile... Tamo gde je toplo... Izmeñu nogu... U svojoj vlažnoj rupici... Krije svoje prstiće... MILICA Jel` me voliš ?... RAŠA Ne... Vodiću te jednom u visoku travu, na ledinu. Tamo da se tucamo, k`o Mongoli. Važi ? MILICA Aha,... / Raša se nezainteresovano zagleda u snimak sa video trake, hladno gleda u ekran./ RAŠA Vidi matorog... Rastače kurvu... Ko su ovi? MILICA Nije važno... Pričaj o Hamletu!

RAŠA Jebi ga, Hamlet... NJega je sjebao roñeni otac. Hamlet je bio pun govana. Nije jebao. Odao se nekim usranim drogama, i kadgod bi se uradio, njemu je leš matorog dolazio u halucinacije. U tim haludžama, ćale ga je trovao. Zvao ga na osvetu. MILICA Hamlet je drkadžija? RAŠA Jeste. Skenjao ga je njegov matori. Hamlet se toliko primao na haludže s matorim, toliko ga je dobro radilo, da je za drogu prodao i državu. Edipovac. Palio se na kevu. Impotentno puvalo. Izdajnik. MILICA Stavi mi prst unutra... / Zazvoni telefon./ RAŠA Staviću ti nešto drugo... / Uporno zvoni telefon.Raša skoči i javi se./ RAŠA Da!... Da, ko vam treba?... Ja sam,... Ne... Igor ?!... Hej, Igi, čoveče ?!... Ja sam tu, jebi se, gde si ti ?!... Tu si!... Čoveče, ne očekujem... Deset godina te nema, jebi se... Jedanaest!... / Raša poklopi slušalicu rukom, okrene se ka Milici./ RAŠA Jebo te, utišaj to !... / Nastavi da govori u slušalicu dok Milica stišava ton sa zvučnika te-vea, preko daljinskog./ RAŠA ... Znači, tu si ?!... Ja sam tu, gde sam i bio... Matori i ja... Sami smo... Jebi ga, pričaću ti ! Dolaziš ? I Dule !... Da, pa, doñite zajedno !... Popodne, odlično... Zna on,... Super... Čoveče, vidimo se ! /spusti slušalicu./... Igor,... MILICA Sranje, moram u školu,... RAŠA Ma, jebeš školu.

MILICA Da ne idem ? RAŠA Koj` ćeš kurac ? Ja ću ti ispričati još par stvari o Hamletu... Doći će Igor. Zezanje. Nismo se videli jedanaest godina. MILICA Zašto ? RAŠA Nije bio tu. Bio je u Engleskoj. MILICA Strava. RAŠA Kupićemo piva,... MILICA I crna vina. RAŠA Napravimo sedeljkicu. MILICA `Oće biti gandže ? RAŠA Biće. MILICA A, Hamlet ? RAŠA Hamlet je pao u iskušenje i nije iskulirao. Time je navukao tragediju. Loš trip. I nije duhovit, taj Hamlet. Mračan je. Takve treba sklanjati ... MILICA Tucaj me. RAŠA Hoću. Jebo te, ko su ovo dvoje što se `rvu ovde, već pola sata ?!

MILICA Dig`o ti se, a ? RAŠA Na ovo ? Teško,... MILICA Lažeš ! RAŠA Ko su ovi ?! MILICA Keva i ćale. RAŠA Keva,... /Milica uživa u igri koju je smislila./ MILICA Rašo, ovo su moji mama i tata... Mama, tata, ovo je Raša... RAŠA Kurvo mala,... MILICA Ti si kurva ! / Milica povuče Rašu na sebe, padnu na dušek./ U MEðUVREMENU / Milica razgovara telefonom, iza zavese, u toaletu-kupatilu./ MILICA Anita ! Jel` me čuješ ?!... Znam da si na času, jebi se... Ma, ne`am poj`ma, nije mi se dolazilo... Imala sam neka posla... Da, i to... Jebi ga, mislim da sam bila dobra, svidelo mu se... Ali, čoveče, koji osećaj!/smeje se/Jebi ga, otkud znam?! Nikad nisam radila to sa nekim koga ne volim. Slušaj, ja neću svraćati do škole danas a treba mi nešto keša za neke sitnice... Savršeno. `Aj se vidimo, makar na kratko... Ne mogu `odma, aj` za, jedno, sat, sat i petnaes`... Ma, koji ćeš kurac na zadnjem času ?!... ` Ajde, pričaću ti... / Čuje se kucanje na ulaznim vratima. / MILICA

Jebi ga, neko kuca... Anita, iskuliraj, neko mi kuca a u kupatilu sam, jebi ga... / Još jednom zakuca, zatim uñe, Ivan ./ IVAN Rašo ?... MILICA Ne mogu da verujem... Anita, prekidam, vidimo se ! Prekidam !... / Milica promoli glavu pored zavese, golih je ramena i ruku. / MILICA Raša je izašao. IVAN Moram da mu kažem nešto. MILICA Izašao je. Nije tu... IVAN Kad je izašao ? Nisam čuo... MILICA Izvini, ne mogu ovako da razgovaram... IVAN U redu. Kad će se vratiti, jel` pominjao ? MILICA Nije. / Ivan ode do stola i sedne na stolicu. Ne obazire se na Milicu. / IVAN Sačekaću. Vrlo je važno. Mora mi pomoći. Predamnom je vrlo važna odluka... MILICA Mogu, da te zamolim za nešto ? IVAN Izvolite. MILICA Ako bi` hteo da izañeš na minut, da se obučem...

IVAN U redu. / Ivan ustaje i izlazi. Milica izlazi iz toaleta uvijena u peškir, uzima odeću, gleda ka ulaznim vratima, sa odećom se vrati iza zavese, u toalet-kupatilo. / MILICA Sad, možeš da uñeš ! / Ivan uñe, polako osmatra i polazi da sedne gde je do maločas sedeo. / IVAN To je bilo brzo. A, gde ste vi ? MILICA Tu sam ! Oblačim se ! IVAN Ne bojte se. Ja vas ne bih gledao dok se oblačite... MILICA Strava ! / Milica izlazi, na sebi ima samo gaćice i grudnjak. Ivan se osvrne, zbuni, okrene glavu. / MILICA Onda mogu i ovde da završim s` oblačenjem... / Milica nastavi da se oblači. / MILICA Ne bi me gledao, a?... Al` bi me tucao... / Ivan besno ustane, pogleda Milicu, okrene se i poñe napolje. Milica krene za njim, zaustavi ga. Ivan se okrene, zbunjen i besan./ MILICA Izvini,... Ivane. Malo si me iznervirao kad si ušao... Nisi čekao da ti dozvolim da uñeš... Pogrešio si. Moraš da se naučiš nekom redu... IVAN Pogrešio sam. Mislio sam da je Raša tu. Nisam očekivao,... MILICA Sedi. Ja moram da idem, ti sedi i sačekaj Rašu. U kući nema nikoga a ja nemam ključ.

/Milica ode u toalet da dovrši oblačenje, Ivan polako ode do stola i ponovo sedne na ''svoje'' mesto/ IVAN Oprostite. Moja je greška. Nisam dobro uradio. MILICA A, kakva je to, ''važna odluka'' ?... O čemu se radi, ako nije tajna ? /Izañe iz kupatila, doteruje odeću na sebi. / IVAN Nije tajna. Znate, ja pišem. Priče i pesme.Jednom me je Raša pohvalio i ja sam nastavio dalje. Pišem, skoro svaki dan. Po dva-tri reda, nekad i jednu rečenicu, ne više. Ali, svaki dan. Raša odlično piše. Pročitao sam neke njegove priče... MILICA Ozbiljno? IVAN Da. Nije vam davao njegove priče, da čitate ? Mračne su, ali, dobre. Ranije je pisao pesme, njih nisam čitao. On kaže da nisu bile dobre... A, ja mislim da sve što sam, do sada, uradio, ništa ne valja. Čitao sam. Sve. Ispočetka sam krenuo, ništa to ne valja. Razmišljam o nečemu... MILICA Da. O čemu ? IVAN Da spalim sve. MILICA Stvarno ? IVAN Da. Sad, kad čitam, uviñam sve slabosti onoga što sam dosada napisao. To, kao da nisu moje rečenice... Nisam uzunapredovao... MILICA Super ! Ti sedi i sačekaj Rašu. Moram da idem. NJemu reci da ću svakako doći, kasnije... IVAN A, zašto ga nema toliko dugo ? MILICA Otišao je da skonta neku gandžu, za večeras... Doñi i ti ! Da dunemo malo, a ? Opustimo

se... / Milica izañe. / IVAN Ja to ne smem... / Ivan ustane.Okreće se,gleda po prostoriji. Obori glavu. Ugleda nešto na podu,pored dušeka na kojem su ležali Milica i Raša. Pažljivo priñe, polako odigne predmet sa poda. Sad se vidi, to su čipkane ženske gaćice. Ivan je zatečen. U prostoriju, istog trenutka, uñe Otac, mamuran, nervozan.Ivan stoji kao zaleñen sa gaćicama u ruci. Otac ga ne primeti odma`, odlaže kesu na sto i polako vadi iz nje - flašu rakije, komad dimljene šunke, parče sira . / IVAN Dobar dan. OTAC O, otkud tebe, komšija ?!... Jebe se tebi, ti ne znaš za muke... Je` si gladan ?! Je` si žedan?! Šta si se usr`o ?!... IVAN Čekam Rašu. OTAC Ti to nama čuvaš kuću, je li ? IVAN Bila je tu jedna devojka, ona je... OTAC Gaće ! Je` ste, bar, jebali, ti i tvoj drug Raša?... `Ajde,`ajde, to je dobro ! Da ste ranije jebavali, ranije bi ste i ljudi postali... /Otac odlazi, donosi nož, seda i počinje da jede. Nudi Ivana, poziva ga rukom da se posluži. Ivan stoji, zbunjen, i dalje s` gaćicama u ruci. Ivan odloži gaćice na dušek. Odlazi do stola. Otac mu gura dršku noža u šake. Ivan oprezno uzima nož i drži ga podalje od sebe, u strahu i čudnoj zagledanosti u taj predmet. Sedne./ OTAC Šta je ? Nisi jeb`o ? Drugar te zajeb`o... Jeb`o, tebi nije dao... Ostavio ti gaćice... Je` si miris`o gaćice ?... `Ajde, šta si se usr`o ?!... `Oćeš rakije ? IVAN Ne. Pijem lekove.

OTAC Jebeš lekove... Idi, donesi mi čašicu, eno je u kuhinji, na tacni... / Ivan odlazi, sporo, poslušno. Donosi čašicu za rakiju . / OTAC Kad bi mene, ovaj moj, jednom posluš`o, ko što si ti, sad... Kad bi` `teo da mi pomogne... Da pomogne sebi... Jebivetar... E, moj Ivane, ode sve u kurac!... Kako je majka ?... IVAN Dobro je, hvala. OTAC Dobro, moj kurac... Sama, s` tobom... Žalila mi se da si dovodio neke kurve u stan... IVAN Ne. To nije tačno. OTAC Znam, zajebavam se... Kamo lepe sreće... Nisi ti psihički bolestan, kol`ko ona to priča... Rek`o sam ja njoj. Dajte vi njemu neku žensku, da se on istrese... Ne zajebavam se. Vukla te po lekarima, a, samo da ti je neku kurvu našla, prošla bi i jeftinije i bolje... Jebeš mi sve, i ti bi ozdravio... / Otac sipa sebi rakije, odpija. / OTAC Ja sam naš`o da ti serem, a?... Da ja znam šta je dobro ne bi doček`o ovo što sam doček`o... Ali, vaša generacija... Vi, mladi... U srce ste me ranili, pizde jedne... / Ivan ustaje./ IVAN Izvinite, moram da idem. / Ivan polazi, dok izlazi, Otac ga prati rečima, ne gleda ga i nastavlja da pije./ OTAC Samo ti piči, komšija... `Fala ti što si mi sačuvao kuću... Ti si mi jedini drug, ovo sve jebivetri... / Kad Ivan izañe, nastavlja./... Samo još tebe da imam, pa da se ubijem... Možda ti i nisi lud, jebi ga... Zajebavaš nas sve... Meni je žena dva ludaka rodila, jednog napravila...Mene...Sve je imala, u usta je jebem, i nije bila srećna... Ja je ''upropastio'' ?!... Pizda joj materina seljačka, iz opanaka sam je dovukao ovde... Ludak mi čuva kuću... Kuća otišla u pizdu materinu, on je ''čuva''... Ludak! / Začuje se kucanje na vratima./

OTAC Da! / Još jednom, neko zakuca na vrata./ OTAC Ulazi, mrzi me da ustajem ! / U trpezariju uñe Dule, za njim Igor. / DULE Dobar dan, čika Joco. IGOR Dobar dan. DULE Evo, stigli... Raša nas čeka, jel` tu? OTAC Je` se znamo mi ? DULE Čika Joco, pa, ja sam, Dule... OTAC Požunac, drago mi je... Lečeni alkoholičar, u penziji... / Rukuje se sa Duletom, zatim sa Igorom, koji, izmeñu sebe prihvataju sve kao šalu, iako je Otac ozbiljan i hladan. / OTAC Požunac, drago mi je... IGOR Igor, drago mi je... Čika Joco, pa, nije valjda da me se ne sećate. Jeste da me nije bilo deset godina, ali... OTAC Tebe je, sine, bilo... Al`, mene nije bilo. Ne, deset! Mene nije bilo pedeset godina! Nikad me nije bilo...Izvinite, idem da pišam... Ako mogu?... Mislim, ovo je nekad bio moj dom, pa, ako dozvolite. / Ode u toalet, čuje se kako mokri dok nastavlja da priča. /

OTAC Ovo nikad nije bio moj dom, serem... Jebi ga, znam, nisam čak ni simpatičan... IGOR Čika Joco, sećate se da smo Raša i ja zajedno pravili oproštajno, pred vojsku?... Zajedno smo i služili, do njegove prekomande u Sloveniju... Ja sam u Engleskoj, sad. Već deset godina živim tamo... / Otac izlazi, zaplete se u zavesu na vratima toaleta-kupatila . / OTAC Ko je natak`o ovu zavesu ovde, nataknem ga ?!... / Igor i Dule odmotaju zavesu sa Oca. / OTAC Ko je u Engleskoj ? IGOR Ja sam. OTAC Ah, pa to si ti?!.../Grli ga i ljubi tri puta u obraz./Moj Raša dobio prekomandu u Sloveniju, a ti ostao ovde!... Tvoj ćale je tebi sredio, jebi ga, on je veće mudo od mene... Meni nisu ni javili za prekomandu, jeb`o sam im mater!... Dva meseca smo ga čekali! Slovenački tetri... Terio... Te... Kurac! Kako se, ono zvaše,... Dva meseca ih držali u blokadi... U Engleskoj si, a ?... IGOR Da. OTAC Jebe se tebi,... Ako si ! U Londonu, gde si ? IGOR Pored Lidza. OTAC Gde, pored Lidza ? IGOR Ne znam, koliko poznajete Englesku... OTAC Jorkšir! Lankašir! Nortambrija ! Kent! Sine, bio sam ja tamo... Šesdesetneke, neka mutna privredna delegacija, ja iš`o s metalcima u Vels... Englezi `teli da nam uvale neku

zastarelu tehnologiju, a i sami su bili zastareli u ono vreme, nego, perfidni... Takvi su oni, sine... Ali, Velšani !... Pa, mi se, sine, nismo treznili! Ne sećam se ničega! Nama su Velšani govorili, ''ne kupujte ta sranja, nisu ni za kurac ''!... Moraš da slušaš Velšanina, njega Englez zajebava vekovima... Neke mašine, strašno... Svonsi, sine!... U Svonsiju smo bili !... Velšani, pa, da... Divan svet... A, ti si u Lidzu? IGOR U Hadersfildu. U ''Hudersfildu'', kako kažu Jorkširci... OTAC Jebi ga, Engleska je velika zemlja... IGOR I nije, baš, toliko velika.... OTAC Ti, mene, zajebavaš ? IGOR Ne. OTAC Sine, Engleska je velika, ti nemaš poj`ma... Ti računaš, ono, kol`ko vidiš ! A, gde su ostrva ? A, gde su teritorije ? Engleska je, sine, u pizdu materinu, to ne može da se izračuna... DULE Čika Joco, gde je Raša ? OTAC U Engleskoj... / Dule i Igor se pogledavaju, Otac ode do stola, naspe i popije još jednu. / DULE Jel` rekao kad će doći? Da idemo mi, pa, da navratimo kasnije... OTAC Ne! Idem ja... Sedi tu i jedi, pi`, puši... Idem ja...Mene čekaju obaveze, mora da se ždere, da se obiñu lokacije... '' Kod Jose '', '' Umiljato jagnje '', '' Bulka '', '' Banat '', '' Zora ''... To su moje kuće!... `Oćete vi u kafanu ?... DULE Ne, čika Joco... `Oćete da vas odvezem negde, autom sam... OTAC E, to bi bio dogañaj ! I ja sam imao auto... Al', čini mi se da sam ja njega jutros prod'o.

DULE Dobro!... Igore, ti sedi, Raša je verovatno u blizini, sačekaj ga... IGOR Važi. /Otac se oblači, Dule mu pomaže da obuče kaput. Krenu napolje, Otac se još jednom osvrne ka toaletu/ OTAC A, dobro stoji ona zavesa, a ?!... To, ko se setio, ima piće od mene... DULE Idemo, čika Joco. Gde ćemo ? OTAC U '' Bulku '' me vozi ! Ne, u '' Banat '' ! Prvo u '' Banat '', pa, u '' Zoru '' ... /Dule i Otac izlaze. Igor stoji. Priñe zavesi koja stoji na vratima toaleta. Popravi je rukom/ ETO, VIDIŠ ... /Za stolom sede Igor i Raša, na dušeku leži Milica. Milica pripaljuje ''džoint'', ona i Raša puše/ RAŠA Eto, vidiš... Sranje. Raspad. IGOR Čoveče, ako mi je nešto nedostajalo, to je bila ekipa. / Igor ustaje, proteže se, sporo šeta po prostoriji. / RAŠA Rasturili smo se, to je činjenica. Zeka je u Beogradu. Rus se oženio, ima dva mladunca... Duvaš ? IGOR Neću sad... A, gde su keva i sestra ? RAŠA Ćale mi je poludeo. Ne zna više šta radi. Delirijum... Keva ga trpela, s` početka... Ima pet godina kako ga je ostavila. Sestra je otišla s` njom. U stvari, keva je našla nekog tipa,

matorog, lovarnog... Sestra mi je u Novom Sadu. Studira... IGOR Jebi ga. Sranje. Ćale ti je bio kul tip. RAŠA Bio. Ubila ga penzija. On je umro onog dana kad su ugasili metalski kombinat. Znaš kako je, kad ti otmu dete. Uvek je govorio da ima troje dece : sestru, mene i kombinat. '' A, kombinat nas sve `rani ! ''... U pičku materinu... Lud... Jedan dan me tera iz kuće, drugi dan zove pandure da me traže. Nije me bilo mesec dana, otiš`o sam, stvarno, morao sam da o`ladim... On zvao pandure, kaže, ''moram da prijavim nestanak deteta, otišlo mi dete od kuće i nema ga već mesec dana... ''. Pandur ga pita za pol, za godište, za fizički izgled. Ćale kaže, '' ima trideset godina... ''... / Raša počinje da se smeje, zagrcne se./ IGOR A, policajac? RAŠA Oter`o ga u pičku materinu! MILICA Zašto? RAŠA Mico, kako zašto ?... MILICA Šta misli taj pandur, koga on tera u pizdu materinu, ko mu jebe mater... RAŠA Kuvarice, manje zbori, da džokavac ne izgori! MILICA Jebi se! Prekini da sereš. Smešno ti, a?! Zove da mu pomognu a oni ga zajebavaju! Ne mogu da verujem da si i ti od onih kojima je to smešno... Zajebavati nekoga kome je pomoć potrebna. U stvari, nije ti smešno. Jeste?! Sad lažeš... 'Ajde, pravi se da ti je smešno. A, onda okreni hitnu pomoć, jebene pandure. Videćeš šta će se dogoditi. Sačekaj da tebi zatreba, da se tebi sloši... Da pukneš... /Milica se zakašlje, uhvati se za glavu, ostaje tako sa manifestacijama da joj nije dobro i to traje/ MILICA U pičku lepu materinu...

RAŠA Rascepilo i mene a gde neće nju... Mozak mi ropće... Nema se više onoliko ljeta ! IGOR A, young lady ? MILICA Young lady?/smeje se/ Svi u Engleskoj pričaju tako, a? IGOR Ej, ništa loše, samo sam konstatovao... MILICA E, pa, konstatujem i ja, i to, da se young lady tako razbila da, jebi ga, nema šanse da zvuči ko BiBiSi. Žao mi... RAŠA Čikino pile, on te samo lepo pita... Doñi, čika bubi da ploñe... /Milica ustane, odtetura do toaleta,iza zavese. Čuje se zvuk vode sa česme, čuje se kako Milica kašlje, pljuje/ IGOR Čoveče, kol`ko je njoj godina ? RAŠA Dovoljno... Drugi srednje... Rade '' Hamleta ''... Pomažem joj da pripremi pismeni... IGOR Kad si završio faks? RAŠA Nisam završio. Čoveče, štagod sam počeo, ništa nisam završio... IGOR Što ne završiš ? RAŠA Čoveče, pet godina nisam izašao iz ovog malog grada u preriji, faks nisam video, zaboravio sam i gde se nalazi... IGOR Od čega živiš ?

RAŠA Od muke... Honorarišem. Napišem neki prilog za lokalne novine. Imam dva sata na radiju, nedeljno... Predstavljam književne časopise... IGOR Možeš da živiš od toga ? RAŠA Ti, vidiš ovde nekog '' živog '' ? IGOR Muvaš klinke, znači - živ si ! / Milica mumla nešto, iza zavese./ RAŠA Puk`o sam, nemam poj`ma šta radim... ne muvamo se. Tucamo se. Higins, Liza Dulitl, porno Pigmalion... Znaš me. Uterujem znanje lepuškastim curicama... Čak nije ni važno da su lepuškaste, važno je da imaju šarma. Znaš otkud Francuzima ideja da izmisle taj pojam ? Šarm!... Iz kurca. To ti je, kad ti se digne pa ti ništa više nije važno, samo da ga što pre metneš... IGOR Super je to. RAŠA Super, moj kurac... Pa, čoveče, nema te jedanaest godina ! Gde si ? Šta ima ? Sedi,... Kuća je sjebana.Ćale iznosi, svaki dan ponešto. Eto, sad nemamo ni vrata na klozetu. Odn`o ih, jutros... Odneo je i zamrzivač, stalažu... Prod`o komplet Dostojevskog... Gore nemam ni ''n'' od nameštaja... Odneo je i grejalicu... A, ide zima... IGOR Sa` će i Dule. Obeć`o je pivo. RAŠA Sere. Dule se prod`o. IGOR Meni izgleda k`o japi. Nisam najbolje shvatio šta radi. RAŠA Sere, šta radi ! Drži magacin kod nekog tipa koji valja švajcarske slatkiše. Ugojio se k`o brav, je` si vid`o ? IGOR Ima kintu, nije loše.

RAŠA Ma, do kurca s` tom kintom. Kad doñe vikend mrzi ga da izlazi iz kuće. Podprñuje jorgan, žvaće ''toblerone'' i mulja muda po ceo dan. Gleda '' Simsonove '', prepričava fazone... Patetično. Bolesno. IGOR Ti ne gledaš '' Simsonove '' ? RAŠA / smeje se / Jebo te, pa ja ni antenu nemam ! Ćale prod`o antenu pre godinu dana. Grčevito se borim za ovaj video, jebeš mi sve, i to će odneti ako ne budem pazio. Gledam filmove. Porniće i klasiku. Ruske bajke. Znaš koji je najbolji trip ? Sedim sam, smotam sebi džoint, duvam, pustim ''Kameni cvet'', '' Bajku o caru Saltanu '', '' Konjića Grbonjića ''... Rusi su čudo... '' Djed Gljivuška '', čoveče ! Koje su oni gljive jeli kad su snimali te bajke, čoveče. Ludilo, pod vodom, babajage, oni što govore unatraške, Kaščej, čoveče. Kaščej je lud. Kaščej je guru... Mico, maco, živa si ? / Milica mumla nešto, iza zavese, iz toaleta ./ RAŠA Kaki ! Piški ! Baci peglu ! Umi se ! IGOR Često sam mislio na tebe. Reko`, taj je sad u nekoj školi, gnjavi decu s` lektirom. Mislio sam, stić`e neka knjiga poezije... RAŠA Jebi ga, Igi, poezija je umrla. Ti, u belom svetu, pa, nisi skontao ! IGOR Šta? RAŠA Jebi ga, kako se ne sećaš ! Zima je bila, '94. čini mi se... Sve svetske novine su objavile, na naslovnoj strani, crnim, masnim slovima !'' POEZIJA JE UMRLA ''... IGOR Ne može poezija da umre. RAŠA Jebi ga, ona umrla, ti kažeš '' ne može da umre '' ! IGOR Kad joj je održan pogreb ? Gde je sahranjena ?

Gde joj je grob ? RAŠA Svuda. IGOR Nisi nikad objavio onu zbirku pesama... RAŠA Ma, kakvi, čoveče... Bio sam blizu da objavim knjigu o svom viñenju propasti slovenske civilizacije... Intrigantno, izdavač se zagrejao, ali, mene je mrzelo da pišem. IGOR Zašto nisi pokušao ? RAŠA Ma, nikoga to ozbiljno ne zanima... Moj doživljaj istorije je antiistorijski. Ima tu i latentnog antisemitizma, nacisti bi dupe dali za takvo štivo... Ima i rasističkih momenata... Sloveni i Germani su isto pleme. Germani mrze Slovene jer su oni onaj deo plemena kojeg je uvek boleo kurac za red, državu i organizaciju. Zato 'oće da nas istrebe. Niko ne mrzi nikoga toliko koliko mogu da se mrze oni koji su srodni. Germanski orao ima jednu glavu,slovenski – dve. Oni misle da je slovenski orao – mutant. Plaše ga se jer su oni sjebani racionalizmom. Plaše ga se kao što se plaše – mašte. Slovenski orao je orao iz mašte. Germanski orao je jednoglav i liči na orlove koji postoje, lete, eno ih u zoološkom vrtu... Hteo sam da kažem kako su Sloveni satrti, religiozno i kulturno... Nije preživeo nijedan jebeni autentični predhrišćanski ritual... Jevreji su izmislili Hrista da ga posvañaju s Rimljanima, onda su ratovali hrišćani i Rimljani, vekovima se širila hrišćanska sekta, sve pod kontrolom Jevrejskih vračeva... Oni su izmislili i islam, onda ga posvañali s hrišćanstvom... Istočno hrišćanstvo je satrlo drevne kultove Slovena, Grci odradili posao koji su počeli Latini, Knez Vladimir pobio silan narod u ime Hrista... Vizantija je prevara... Vizantija je uništila slovenstvo... I, uopšte, ubili su maštu... Kako su oni Angli, oni Sasi, oni Normani, Kelti, Aboridžani, svi sačuvali svoje male bogove, samo Sloveni nisu... Mi smo dečica na igralištu Evrope. Bili smo tu i pre nego je postala ikakva Evropa. Nismo porasli, ostali smo mala dečica i kopiramo svaka sranja koja smišljaju malo starija deca. Ne proñe ni nekoliko godina, eto ti nove igre i nove sitne dečice. I mi nikako ne možemo da iskuliramo, trčimo da se igramo igara u kojima se podrazumeva da sitnoj deci lete glave. Eto, takve stvari bi neko rado štampao, ali, ne bi` ih svako razumeo... Znam da je sranje to, s` antisemitizmom, ali, jebi ga, tipično slovenska crta... Tu se ništa ne može učiniti, nekog moraš da kriviš... Fali ti bog... Evo ti, pravi ga! IGOR To bi ti zaista štampali, ovde ? RAŠA To bi bio bestseler...

/ Milica izlazi iz toaleta, bleda./ RAŠA Uništavanje zdravih i mladih snaga traje... MILICA Poštedite me tih sranja… Jebeni zombiji… /Ode do dušeka i stropošta se na njega, skomolala. / RAŠA Nek` odkunja malo... Jebi ga, '' Hamlet '' je teško štivo... Šta su nama radili, a? IGOR Super je bilo u školi. RAŠA Super, moj kurac ! ''Tom Sojer'' i ''Kako se kalio čelik'' ; '' Zločin i kazna '' i '' Lelejska gora '' ; '' Tihi Don '' i '' Crveno i crno ''... Da popizdiš, čoveče, Misisipi po kojem jurcaju partizani, Raskoljnikov u Parizu, Kozaci jure na sve strane, stravično, odjednom, izleti Šiler, usred ''istrage poturica'', i Krleža, Krleža, na sve strane prokleti Krleža... IGOR Ti si to ozbiljno shvatao. RAŠA Ozbiljno, kurac. Priznavao sam, i danas priznajem, samo pionirsku kapu i crvenu maramu. To je bio dobar trip. Svi smo jedna armija! Pogledaj nju. Jel` bi se ona tucala sad, duvala tu, da je imala iskustvo pionirske zakletve ?!... / Ulazi Dule s` kartonom piva u rukama. / DULE '' Danas, kada postajem pionir,... Svečano se obavezujem da ću braniti... '''! / Dule odloži karton na sto, vadi svakome po limenku piva. / IGOR U pravi čas! RAŠA Jebo te, ti si pomešao pionirsku zakletvu i zakletvu koju si dao Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji ?! IGOR

Ja nisam služio Jugoslovensku Narodnu Armiju, ja sam služio Vojsku Jugoslavije... RAŠA Smradino, zato i jesi toliko glup... Tebi je Milošević bio vrhovni, jebo te on... Pazi, mi nismo služili istu armiju. Ja sam služio narodu, a ti Slobi ! IGOR I, šta sad, vi ste neprijatelji ? RAŠA Jesmo... To je tako i zamišljeno... Da se izmeñu sebe poubijamo... DULE Ej, ne seri... Šta je s` malom ? RAŠA Ona sad roni do dna okeana, odande će izvući purpurni dijamant i jebaće nam keve kad izroni... Živeli ! / Nazdravljaju./ DULE Ko je mala? RAŠA Mala je bog. DULE Opet se muvaš s` decom ? RAŠA Ne. Mala je bog, kažem ti. Bog je uzeo njeno obličje, obukao male sise i čvrstu guzu i rešio da poseti smrtnike, eto ti... DULE Simpatičan bog. RAŠA Ne zajebavaj se s` bogom... DULE Moram da pišam,... Čemu ovo ? RAŠA Zavesa ?

DULE U čemu je fora ? Gde su vrata ? RAŠA Vrata su dosadna. DULE O`kej. IGOR LJudi, `ajde da popijemo, da se zezamo... DULE /dok mokri, iz toaleta/ Lako je tebi da se zezaš, mlatiš čvrstu valutu, jebe ti se ! IGOR Da se menjamo, a ? RAŠA Šta radiš ti tamo ? IGOR Radim kao laborant u jednoj firmi koja testira hemijske proizvode. DULE /Izlazi iz toaleta./ U Lidzu ? IGOR U Lidzu radim, ali, živim u Hadersfildu. Planiramo da se selimo za Lidz. Iz '' Hudersfilda '', kako kažu Jorkširci... DULE Imaš svoj stan... Automobil... IGOR Imam automobil. Stan plaćamo. DULE Imaš ribu... IGOR Verenicu. Zove se Ana. Iz Poljske je. Divno stvorenje. RAŠA Katolkinja...

IGOR Jevrejka je... Ako je to, uopšte, važno... Studirali smo zajedno. Ona je sad na postdiplomskim. DULE Poljakinje su strava... RAŠA Šta sereš ti ?! Ti znaš kakve su?! DULE Dobre su ribe... RAŠA Tebi su dobre i one Moldavke za 10 evra... Ne jebe, a sere ! DULE Ko ne jebe ? RAŠA Ti, čoveče ! Pogledaj se ! Utovio si se k`o krmak, samo drkaš i ljuštiš ''nestle'', spermatozoidi ti se usirili u kesi... DULE Dule, kad jebe, jebe diskretno. RAŠA Ma, daj, manimo se tih priča... Tamjan ti se na karu nahvatao, smola ti iz gaća viri... DULE Jeb`o sam, pre,... Pre četr` sata... RAŠA Prvi put, a ?! DULE Jebav`o sam neku matorku. Nije loša. RAŠA Sažalila se tetkica. DULE Već neko vreme me prži, radi kao sekretarica u veleprodaji, smeška se, trći, ovo, ono... RAŠA

Ne mogu da verujem,... Pričaj, čoveče, ne gnjavi. Jeb`o si babu ?! DULE Nije baba. Ima 45 godina. Moćno izgleda. RAŠA Sašio si je, čoveče... DULE Odnesem danas porudžbinu i slobodan... '' Ostani na kafi '', ostao. '' Sami smo '', sami smo. Odvede me u kancelariju, krene da puši, napalila se... Jebi ga, dobro je bilo... RAŠA I, Igi, šta ima u Hudersfildu ? DULE Šta je, pičko, ne veruješ... Nije bitno, važno je da sam ga ja met`o ! IGOR Eto, planiram da se selim za Lidz. Radim. Imam malo slobodnog vremena. Dopisujem se sa prijateljima, mejlom... Imate mejl ? DULE Imam ja, u firmi. RAŠA Ja nemam. I bolje što ga nemam. I to bi ćale prod`o, za turu brlje... IGOR Sledećeg meseca se ženim. DULE Sjajno. RAŠA '' Sledećeg meseca se ženim '', jebote, nestvarno zvuči... Čovek planira na mesece... DULE Tako to ide... RAŠA Ma, šta '' tako ide '', koji kurac? Ti ovde ne možeš da planiraš dal` ćeš biti živ sledećeg meseca?! DULE Možeš. Vremena se menjaju, treba se navići.

RAŠA Ti si poludeo. DULE I mi ćemo biti Engleska, bićemo Zapad, moći ćemo da planiramo... RAŠA Čuješ ga,... Ti si jedan od onih zamorčića koji veruje da će mu zakucati na vrata i reći '' dobar dan, gospodine Nestle, evo, ovo su vaše akcije, ovo je vaš račun u banci u Bazelu, vi ste sad kapitalista '', , , prst u bulju, bla, bla... IGOR Nema toga nigde. RAŠA Jebi ga, to mu ja objašnjavam, sve ove godine... Boljševici su popušili, shvataš ? Boljševici su se raspali, ostali Menjševici, to ti je naš kapitalista, ostalo raja, go geak! Obrnut proces ! Lova je već podeljena, a on čeka ! DULE Ne čekam, crnčim. Radim i skupljam... RAŠA Zahvali ti kapitalizmu što možeš babe da jebeš, po veleprodajama - i to ti je napredak ! DULE Koji si ti kurac da mi sereš tu... Nisi se mak`o odavde 5 godina, nisi zaradio dinara u životu, mamudišeš, mrziš sve oko sebe... RAŠA Ne mrzim. DULE Sere, puk`o je... Imaš 30 godina i ni dana radnog staža. Izaš`o je novi zakon, sutra da se zaposliš, nećeš penziju dočekati, mor`o bi do devedesete da dirinčiš... RAŠA Svet će se do tada raspasti. Nikakve penzije neće biti, ničeg` neće biti... DULE Jebi ga, svi bi mi srali, sedeli i filosofirali... RAŠA `Ajde, Igore, reci mu da je svet otiš`o u kurac! Reci mu da o`ladi malo... Reci mu kako je, jebi ga !

IGOR Pa, svet je otiš`o u kurac... To je tačno, ali, nema razloga da tome i ne nazdravimo ! / Kucaju se limenkama, piju. Milica se budi, drži šaku preko usta, Raša ustaje./ RAŠA Pilence, `oće rigoleto ? / Raša je odvlači do iza zavese, u toalet, odande se čuje kako Milica povraća. / IGOR Neću da se sad svañate, nije vreme. Hteo sam da se zezamo, da se opustimo. DULE Jebi ga, izvini. Puno radim, trudim se, ne volim da me neko zajebava... IGOR Zašto mu ne pomogneš ? DULE Kome ?... Raši? IGOR Za njega bi bilo dobro da živi sam. Jebi ga, teroriše ga ćale, čini mi se da je baš sjeban. DULE Grešiš, on to voli. Dobro je njemu. On ima teoriju da se '' sve raspada '', i, dobro je da se oko njega što više stvari raspada. To mu drži teoriju. IGOR To ga drži u mestu. DULE Znam, mogao je i drugačije. Imao je to sranje sa svojima, pre 5 godina. Razočarao se. Ono što ti ne znaš je, da je imao i drugih razočarenja... Imao je devojku. Dugo su se zabavljali. Skoro 6 godina. Živeli su zajedno, u Beogradu, dok je studirao. Hteo je da se zaposli, da živi sa njom. Nije jebavao ni matore, nikog. Išao je za njom, kad je ona prešla u Novi Sad, pa,ovde, pa, opet u Beograd... Čak je i radio, pola godine ili nešto više, honorarno, u nekom književnom listu, plaćao stan, krpio se IGOR I, ništa ? DULE Ništa. Pukne to, pukne on. I, tako, vuče se sad, skoro je 3 godine prošlo, ali, mislim da je

i dalje sjeban zbog toga... IGOR To je to. Sad, kad smo napunili 30, teško primamo udarce. DULE Mislio sam da je jači. IGOR Šta će mu ova klinka ? DULE Nemam pojma. Mazohizam. Duhovno je nadmoćniji, iživljava se nad klinkama, onda popizdi, šutne jednu, nañe drugu. Pravi sebi sranja. Babe su kul, ako ćemo iskreno. Ne vezuju se. IGOR Teško se ljudi vezuju, uopšte. DULE Sad kenjaš, k`o on. To je njegova priča. Kao, '' ljudima je sjebana pažnja, oni više ništa ne vide i ništa ne čuju '', bla, bla... / Raša izlazi ispod zavese, vodi Milicu do dušeka./ RAŠA LJudi, neko vreme izbegavajte klonju... `Ajmo, pile, u knjavažu... / Raša položi Milicu na dušek. Ona uspe da ispruži ruke i zagrli ga. / MILICA Rašo… Lezi ovde, pored mene. Rekla sam mojima da spavam kod Anite… / Raša je nežno odvoji od sebe i položi.Ona klone, Raša se okrene ka Duletu i Igoru./ RAŠA Volim je, ljudi... DULE Shvatili smo... RAŠA Odo` da sredim klonju, a onda vam puštam muziku... Jebanje keve ! Daj piva... / Raša uzme limenku, nategne i ode ispod zavese. /

''LIKE A HURRICANE'' /Za stolom sede Igor, Dule i Raša, jedu ćevape, zadovoljno. Milica sedi na dušeku, jede sa tanjira. Na stolu su limenke piva i čaše. U pozadini, konstantno, ide numera “Like A Hurricane”,Neil Young, unplugged version./ IGOR Nil Jang ! DULE Čoveče, ta stvar ide već peti put zaredom?! RAŠA I, ići će ! Još najmanje pet puta ! IGOR Ćevapi su strava ! DULE Odlični su. IGOR Možda nedostaje – kečap ! / Raša skoči sa stolice./ RAŠA Jebo te, imam kečap ! / Raša dotrči sa plastičnom bocom kečapa, stavi je na sto. Nastavljaju sa jelom./ DULE Gde smo stali ? IGOR Srednji red, prva klupa ! DULE Rañenovićeva, udala se ! Ima jedno dete, muž joj je pandur. Do nje je sedela,... IGOR Znam ! Kako se zvala? Rašo, daj pomozi ?! RAŠA Zabole me kurac šta je bilo s' gomilom morona iz razreda ?!

DULE Pavković Jasna ! Radi u opštini kao sekretarica, ćale joj sredio. Nije se udala. RAŠA Kako da se uda, kad je grob ?! IGOR Onda, Jakšić i Vladan ! DULE Jakšić je poginuo na Kosovu. IGOR Sereš,... DULE On je bio ''specijalac''. Skenjali su ih u oklopnom vozilu. IGOR Jebo te... DULE Usred bombardovanja, sećam se. Mesec dana pre toga, sretnem ga, gura kolica, u kolicima klinac. Nisi dole? Pitam. '' Vraćam se, brate, da im jebemo mamu. Sjebaćemo NATO ! ''. Ja ga gledam, gledam onog klinca u kolicima za bebu, mislim se : Znaš kad bi' ja iš'o, da imam klinca?! RAŠA Srbija je puna siročića. Siročića i ćevapčića! IGOR Sranje... DULE Skenjali ga, ni ćevap od njega nije ost'o ! /Igor odmakne tanjir ispred sebe./ DULE Onda,... Vladan, da! U Americi je, završio je informatiku. Mislim da radi u ''Aj-bi-em''-u... Iza njih dvojice. Savićeva i Stepanov. Savićeva je, isto, negde u inostranstvu, udala se za Francuza... Stepanov prodaje voće, na pijaci... Kostić radi kod ćaleta, dizajnira vizit-karte i valja neki softver, na crno... Pinter je odležo dve godine u buvari – nezakonito raspolaganje društvenom imovinom. Dok je radio na ribnjaku, bio u dilu sa ribokradicama. Vid'o sam ga na pijaci, skoro. Valja neku robu iz Mañarske...

MILICA Ima i gorih stvari od toga… IGOR Sigurno ima. Ovde je reč o ljudima koji su prošli kroz ista sranja kao i mi. Tebi ova priča ništa ne znači, ali, razumećeš… Za deset godina. MILICA Razumem ja i sada. Napraviste čitavu epsku poemu tragičkih razmera. / Raša krene da mućka bocu s' kečapom, poprska Duleta po košulji. / DULE U pičku materinu! Skenjo si mi najbolju košulju!... Ovo je italijanska košulja! Dal' si svestan da si mi sjeb'o košulju koja košta 70 evra?!... Jebi se, dao sam pola plate za nju! / Dule ode do toaleta, trkom. Čuje se mlaz vode. Igor gleda, neprijatno mu... Raša se nasmeje. Čuje se Dule, iza zavese./ DULE Šta se smeješ, koju pičku materinu?!... Neće da spadne?! MILICA Ako odma zapališ kući i gurneš je u mašinu možda se i skine. /Raša se još glasnije smeje. Uzme bocu kečapa i sve iz nje sruči sebi, za vrat i na majicu. Iz kupatila izañe Dule, u atlet majici. Gleda Rašu, pukne od smeha kad ga vidi. Smeju se, na kraju i Igor sa njima./ IGOR Jebi ga, ja sam kriv. Ja sam tražio kečap... / Raša pojača muziku. U prostoriju stidljivo uñe Ivan. Raša ga poziva rukom da uñe, požuri, stišava muziku/ RAŠA LJudi, ovo je genije! Ivan! Pesnik! Duhovnik ! Ivane, genije, sedi, klopaj, kuliraj ! MILICA U pravi čas, Ivane. Već smo se uplašili da se Mesija neće pojaviti. IVAN Mama me šalje. Kaže, da utišate muziku... RAŠA Evo, utišali smo. Šta radiš ti ?

IVAN Čitam. RAŠA A, da iskuliraš malo, a ? Da se opustiš ? IVAN Ne znam. RAŠA Idi, vidi jel` sve u redu, reci kevi da smo se stišali i da ćeš malo kulirati s` nama, o`kej ? IVAN Važi. / Ivan izlazi./ MILICA Zašto bi on sad po tebi imao razloga da se vraća? Da se ''pridruži'', da ''kulira''? O kakvom jebenom kuliranju ti pričaš? Sediš okružen trojicom pijanih morona koji se zajebavaju na tvoj račun i ''kuliraš''? IGOR Šta je s` njim ? DULE Ti se ne sećaš Ivana ? IGOR Odakle da ga se sećam ? DULE Mi smo generacija, čoveče... Išao je u elektrotehničku ? DŽudista. Tip koji se tukao sa desetoricom pandura! IGOR Nešto mi se čini, kao, poznato... RAŠA Ma, on je čudo ! Beli mag, učitelj joge, pravoslavni mistik... IGOR Ne znam. RAŠA

Ima dvadeset kilograma manje i veštački kuk... IGOR Sećam se ! Čoveče, to je on ?!... Ne liči na sebe... RAŠA Jel` bi ti ličio na sebe posle 10 godina terapija po ludarama ? MILICA Reci mi da on sad neće doći… RAŠA Mico, maco, on je naš drug iz mladosti... IGOR Kako to, da je toliko stradao ? RAŠA Jebi ga, Igore, ovde si nas sve ostavio lude, a zatekao još luñe ! Ispričaće vam on... DULE Šta da priča ? RAŠA Zamoliću ga da vam ispriča svoju životnu priču... MILICA Užas ! RAŠA Slažem se, maco - jebeni užas... DULE Ma, neće on hteti... Takvi tipovi ne pričaju to nepoznatima... RAŠA Pa, upoznaću vas. Zezamo se malo... Inače, on ima i zbirku poezije, sad mu tražim sponzora... /smeh/ RAŠA Nije smešno... Odlično piše. IGOR

Koja mu je dijagnoza ? RAŠA Neurotičar. DULE Svi smo neurotični, to nije bolest. RAŠA Kod njega jeste. On se boji svega. IGOR Strah od straha. RAŠA Baš tako... Sad, kad uñe, stišaćemo muziku... Mico, smotaj još jedan džokavac... Biće ludo... MILICA ''Ludo'', a? To je ono što nam ''nedostaje'', da. DULE Ne mogu da verujem... IGOR Šta je sad ? DULE Jede mi se nešto slatko ! RAŠA I meni ! Idi po napolitanke ! DULE Idem ! Jebi ga, propustiću početak... / Dule brzo izlazi . / RAŠA Moramo malo da ga smekšamo. Najbitnije je da ga pažljivo slušate... Provalićete, kad priča, ne gleda vas u oči, već, negde u stranu. Kad mu govoriš, on obori glavu... IGOR Nije agresivan ? RAŠA

Ni mrtvog mrava, čoveče ! Ni mrtvog mrava da zgazi... Sa` će te videti u kakvoj su nas mašini mleli, i šta je od nas ostalo... / Ulazi Ivan. / RAŠA Sedi, Ivane. Ovo je Milica, nju si upoznao ? MILICA 'De si, Ivane?! Ovo je Raša, znaš ga, a? RAŠA Ovo je Igor, moj drugar... `Oćeš ćevap ? IVAN Ne, hvala. RAŠA Ti nećeš da duneš, jel` tako ?... 'Oćeš kečap?/smeje se/... Jebi ga, nema više kečapa... Sav kečap je na meni!!! /smeje se/... A, jel' bi duno, a, ipak ? IVAN Ne. Ne smem. RAŠA O`kej, mi duvamo, ti kuliraš. Igor je zainteresovan da nam pomogne oko štampanja tvoje knjige... IVAN Aha. RAŠA Ja sam mu rekao da su tvoji stihovi o`kej. Pazi, on je pristao i to je rešena stvar. Postoji samo jedan uslov... Mi smo ljudi od poverenja, to si primetio. Ispričaj Igoru kako je to bilo u tvom slučaju, njega zanima... Kad si počeo da osećaš strahove ? IVAN Da pričam o tome ? RAŠA Molim te. Ispričaj mu sve što si i meni ispričao. Kako, šta, kako si lečen, kako si se osećao, čime si se zanimao... IVAN O svemu da pričam ?

RAŠA E, da ! LJudi, da vam kažem ! Pošto Ivan ne može dugo da priča, brzo se umori... On će vam pričati na preskok a ja ću ti, Ivane, pomoći... Važi ? IVAN Dobro. RAŠA Kad je sve počelo ? / Raša, Igor i Milica duvaju, piju pivo, povremeno suzdržavaju smeh, povremeno deluju vrlo ozbiljni. Ivan priča, ozbiljan, dok priča, uporno krši prste. / IVAN Imao sam 12 godina. Bio je maj mesec. Vrelo predvečerje. Onda je otac, još uvek, živeo sa nama. Nismo stanovali ovde. Bio sam na terasi. Odjednom, osetio sam strah. Linija izmeñu stvarnosti i mašte gubila se. Mašta se razbuktavala... RAŠA Bojao si se visine ? IVAN I visine. Ali, bio je to neki neobjašnjiv strah, sa svih strana. Odjednom sam se preznojao i prebledeo. Majka me je unela u sobu i oporavljao sam se nekoliko dana... U to vreme čitao sam medicinske enciklopedije, mnogo sam čitao... RAŠA Može se, čak, reći da si pomalo i preterivao? IVAN Da. Zatim je nastupio strah od oštrih predmeta. Strahovi su se nizali. Negde, zatim, i strah od otvorenog prostora. RAŠA Koliko si tad imao godina ? IVAN 16. RAŠA Jel` si onda počeo da čitaš knjige o jogi ? IVAN Da. U 17-oj godini je nastupio strah od ludila. Knjige o jogi sam čitao uporno. Pročitao sam sve što se moglo naći kod nas.

RAŠA Imao si svog učitelja joge? IVAN Da. On mi je pomogao da se kroz meditaciju oslobodim nekih strahova. Bio sam pod njegovim budnim nadzorom... Bližio se 18-i roñendan. Onda je nastupio strah od žena. Imao sam želju da budem u njihovoj blizini, ali, strah od otvaranja je bio jači. RAŠA I, šta se onda dogodilo ? IVAN Odjednom, strahovi su nestali. Tada počinjem da čitam knjige o okultizmu. Konkretno, kabala. Praktično izvodim vežbe sa zamišljenim telima u prostoru. Kao džudista, nisam imao problema ni sa jogom, ni sa kabalom. Bio sam jači, gipkiji, osećao sam svoje telo, potpuno. RAŠA A, crna magija ? IVAN Ne ! Isključivo bela magija. Znao sam neke koji su izvodili rituale sa obrnutim pentagra- mom, ali, ja to nisam radio... RAŠA Ko je to radio ? IVAN Znaš za to... Pričao sam ti... RAŠA Bio je to tvoj učitelj joge. IVAN Da. RAŠA Reci im slobodno, kako si ga razotkrio. Goran, tako se zvao, jel' da?... IVAN Goran... Da. Na jednoj seansi, dok sam vežbao, primetio sam crtež, u sali... RAŠA Gde, tačno? IVAN Na podu. Ucrtan vrlo vešto, gotovo neprimetan ako ne obratiš pažnju i ne zagledaš se

dobro. Obrnuti pentagram... RAŠA Šta je taj Goran pokušao da ti uradi? IVAN Pokušavao je da mi prilepi larve na auru, ali, bio sam mnogo jači od njega. RAŠA Kakve ''larve'' ? IVAN Postoje larve negativne energije koje prave ljudi sa namerom da se te larve priljube uz aure drugih ljudi. One tamo parazitiraju. Sišu dob-ru i pozitivnu energiju, ako im dopustiš da se zalepe za tvoju auru. Ako si dovoljno jak onda one ne mogu da je probiju i umiru, ili, prosto se presele na nekog drugog. Tamo gde mogu da sišu i tako preživljavaju... Onda, otišao sam u vojsku... RAŠA A, pre toga? IVAN Ne znam. RAŠA Kad si se tukao sa deset policajaca ? IVAN To, to je... Ne bi` o tome... RAŠA Evo, ja ću !... Ivan je otkrio, locirao tajno okupljalište masona i pokušao da upadne u sred njihovog rituala, ali, policajci su ga sačekali i odvukli, pritom, uz batine. Jel` tako ?... Tako je bilo, zar ne? IVAN Ja sam otkrio njihovo mesto sastanka i pokušao da uñem, da ih otkrijem... RAŠA Gde je to bilo ? IVAN U jednoj srednjoj školi. RAŠA U kojoj ?... To nam nećeš nikad reći, znam... Toliko o neznanju u kojem smo živeli.

Možda, baš u našoj srednjoj školi, a, Igore? IGOR U nekoj školi, svejedno... / Ulazi Dule sa kutijom keksa, zadihan. / DULE Jebi ga, šta sam propustio ?! RAŠA Propustio si, jebi ga. Daj te napolitanke!... /Dule i Raša kopaju po kesi sa slatkišima./ MILICA Ti stvarno živiš u Engleskoj? IGOR Stvarno živim. MILICA Užas. U stvari, provaljuje se da si Englez, kad te čovek malo bolje pogleda... I, što s' se vratio? /Igor se osvrne unaokolo./ IGOR Ja sam odavde. RAŠA Ovo su nugat kocke ! Jebo te, ni napolitanke nisi u stanju da prepoznaš ?! DULE Ne seri, dobro je, daj pivo ! RAŠA Jebo te, znaš kad će tebe da prime u ''Nestle''?! Čoveče, ti nisi u stanju da prepoznaš šta je nugat a šta su napolitanke ?!... Mora da je prodavačica bila neka matora koka ! Takvoj bi i govno iz ruke pojeo... Kupiću ti napolitanke, jednu u džepu da nosiš, dok ti se ne usmrdi, da pamtiš šta je napolitanka ! DULE Ne seri ! RAŠA

Ne seri ti ! Napolitanke su crne, čoveče ! Don`o mi nugat ?!!! DULE Šta sam propustio ? IGOR Ćuti, idemo dalje... RAŠA Ivane, izvini... Pričaj ti, izvini... Ovo je Dule, babojebac! Ni napolitanke ne ume da prepozna... Šta je bilo u vojsci ? IVAN U vojsci mi se stanje pogoršalo. Bio sam na teškoj obuci... RAŠA Bio si u specijalnim jedinicama ? IVAN Da. Bio sam dobar džudista. Onda sam imao 20 kilograma više... RAŠA Kol`ko si izdržao ? IVAN Izdržao sam obuku i dva meseca posle. Počele su nesanice. Ćutao sam i nisam mogao da komuniciram sa ostalima. Poslali su me na lečenje. Trajno sam osloboñen. Šest meseci sam bio pod sedativima. Nisam izlazio iz kuće. Lekovi mi nisu dopuštali da čitam, razmišljam... Oprostite, ako mogu samo malo, umorio sam se... RAŠA Naravno, `oćeš pivce? IVAN Ne. Kafu, ako mogu.. RAŠA Mico, skuvaj kafu! MILICA Šta da radim? RAŠA Da skuvaš kafu. Ivanu se pije kafa. MILICA To je to, a?

RAŠA Jebi ga, pomeri to dupe i uradi nešto korisno! MILICA A, da ti pomeriš tvoje dupe i učiniš nešto stvarno korisno za nas, a?! Zajebi me s ovim! RAŠA S' čim? I šta je to ''korisno za nas''? MILICA Baš tako! ''Korisno za nas'' bi bilo da ti odjebeš! /malo tiše, skrivajući od Ivana ono što izgovara./ Umesto što sjebavaš njega. / Milica odlazi u kuhinju./ RAŠA Sjajno. Slatko govance jedne klinke upravo mi je nedostajalo. Na vrhu brda od govana pod kojim ležim. Da krasi... Izvini, Ivane... Koji lekovi ? IVAN '' Meleril ''. On potiskuje polni nagon... RAŠA Taj treba Duletu, da ne skače na babe... IVAN Zatim, '' Liogenretard '' – 24 časa '' skuplja i koriguje misli ''... Mišići su mi oslabili... Sa 19 godina, dospeo sam u Beograd, u bolnicu... Rečeno mi je da se ostavim knjiga. Nikako joga, kabala, drvo života, tarot... Eto, posle, 7-8 godina pod lekovima, pio sam 407 miligrama, svaki dan... Menjali su nešto. Smanjivali... / Dule, Igor i Raša se gledaju, ne mogu da obuzdaju nekontrolisan smeh koji je izazavan marihuanom i pivom, pritom, disonantan u odnosu na njihove konstatacije./ IGOR Jebo te, ovo je žalosno! DULE Upropastili čoveka! RAŠA Pazi, 407 miligrama ! Godinama, jebo te ! Treba ih pozatvarati ! DULE Što mu nisu dali ribu kad je imao 17 ?!

RAŠA Što mu nisu dali babu kad je imao 17 ?! IGOR Ma, i riblje ulje bi` odradilo posao ! RAŠA Mico, daj malo ulja iz ribe ! DULE Jebo te, kol`ko je ovakvih unaokolo ?! RAŠA Koliko ?! DULE Mnogo, jebo te ?! RAŠA Jebo te, izvini Ivane, radi nas vutra, ne mogu da se kontrolišem!... IGOR Ne, ovo, stvarno nije smešno !/Naviru im suze od smeha./ DULE Jebi ga, ja umirem od smeha ! RAŠA I ja ! / Milica donosi šoljicu i daje Ivanu. / DULE Sad, kad popije kaficu, '' srediće se '' ! IGOR Biće, '' k`o nov '' ! RAŠA `Ej, ne serite! / Konačno, stišaju se. / RAŠA Izvini, Ivane... Bez veze... Stvarno, koji vam kurac ?!

DULE Nama ?! RAŠA Čoveku je neprijatno... IGOR Ne, definitivno, ''neprijatno'' je blaga reč... / Stišaju se. Odjednom, kao skamenjeni, slušaju ono što Ivan priča. / IVAN Sedam – osam godina, živeo sam sa dominantnom idejom, da okosnica i suština života, i poimanja sveta, jeste zamisao o reinkarnaciji... Tri godine sam radio u livnici kao fizički radnik, onda sam doživeo tešku povredu. Deo kuka mi je zamenjen. Otišao sam u invalidsku penziju... Živim sa majkom. Imam 30 godina. Pre 3 godine sam se krstio u pravoslavnoj crkvi. Danas pijem samo bensedin. ''Haloperidol'', 5 miligrama. On koriguje psihozu. I ''Artan'', 5 miligrama, sprečava kočenje. Volim da šetam. Imam jednog prijatelja, šetam do njegove kuće i nazad, svakodnevno... Rašo, možeš da zadržiš onu knjigu... RAŠA Nila Sorskog? IVAN Da. RAŠA Šta kaže Otac Nil ? IVAN Sveti Antonije Veliki, kaže : '' U sebi treba da mislimo da nećemo doživeti ni kraj današnjeg dana... '' / Raša se trgne, na čudo ostalih, umornih i snenih od pića i marihuane. / RAŠA Zar nije genije?!... Pogledajte ga! Veliki Otac Ivan! Jogin! Alhemičar! Kabalista!... Vidite vi, koliko je trnovit put do istinske vere?! Kroz kakve sve jebade čovek mora da proñe ?! 407 Miligrama dnevno, i tako godinama! Nema šanse da ti se ne javi sam Bog Otac, posle svih tih sranja! Gde je stigao ovaj čovek?! Nigde! Uništen psihički i fizi čki... Ali, piše dobru poeziju !... Zezam se... Jebi ga, Ivane, ti svog boga možeš u šaku da staviš... ` Ajde, pokaži ljudima kako izgleda tvoj BOG !...

/ Raša grubo podigne Ivana sa stolice, drmusa ga, vadi mu, na silu, stvari iz džepova, izvadi malu brojanicu, zatim foliju sa tabletama. Značajno je podigne u ruci. / RAŠA Aha, evo ga! On ima i ime?! ''Ha–lo–pe–ri–dol''! Lepo ime za jednog boga ! ''Haloperidol'' ! Halo, kao, ''halo, evo me, ja sam tvoj bog!''. Kakav je on ? Okrugao. Lomljiv. Mali. Mali, ali, bog ! Eto tebi tvog malog boga, tvog spasioca ! Jebi ga, kako je to... Sve... U stvari, jednostavno... / Ivan spusti šoljicu koju je držao u ruci na sto. Ćutke izañe. Svi su ozbiljni, osim Raše. NJega ozbiljno hvata piće, nezadovoljstvo./ RAŠA Koji je vama kurac ?!.. A, da se malo razveselimo? IGOR Skenjao si čoveka... RAŠA Ma, daj, mi smo drugari... DULE Jeb`o si mu kevu... Srao si... RAŠA Šta serete, bre ?! Ja ga gledam svaki dan, vadim ga iz govana ! Vama je pola sata dosta da se na`vatate na te njegove fore... On je bolestan ! On je posesivan! Gnjavi me, svaki čas... Jebo te, ni roñena majka ne priča s` njim koliko ja!... Uostalom, ostanite do sutra pa ćete videti... Već ujutro, ima da zakuca s` nekom nebuloznom idejom o značaju molitve, kao, '' demon zavidi čoveku koji se iskreno moli '' !... Jebi ga, boli me kurac za njega, al` skenj`o sam vas... Pazi sad! / Raša odlazi u drugu prostoriju, vraća se sa crvenom maramom oko vrata i pionirskom kapom, plavom sa crvenom petokrakom, prišivenom./ RAŠA Ta – da !!! Šta je, smradovi ! A, pionirska zakletva ?! Časna pionirska, a ?! / Dule i Igor omekšavaju, uzimaju limenke s` pivom, smeju se Rašinoj pojavi. / DULE Jebi ga, daj da se pije... Nismo videli čoveka 10 godina, sad ga skenjavamo ! IGOR Daj da se pije !

RAŠA Mico, ubaci onu kasetu, da se proveselimo ! MILICA Koju ? RAŠA Houm video faking, bebo ! MILICA Marš !!! To sam donela nama, kretenu, ne da puštaš njima ! RAŠA Jebi se ! To su moji drugari... Daj ovamo ! / Milica skače na video rikorder, ali, Raša je grubo gurne./ MILICA Ne !!! Stvarno ću da popizdim !!! Vrištaću!!! / Raša je obgrli, savije ruku, šakom pokrije usta. Dok se Milica bacaka, uzaludno, Raša uspeva nogom da stisne dugme na rikorderu i sad se čuju zvuci dahtanja u pozadini, Dule i Igor, zatečeni, gledaju u ekran./ DULE Šta je ovo ? Jebanje... IGOR Ne, stvarno... / Milica se zaceni od plača, isklizne iz Rašinih ruku i nemoćno legne ispred njega. / DULE Jebo te, ja znam ovog tipa... RAŠA A, matoru ? DULE Jebi ga, poznato mi nešto... RAŠA Ovo je mali grad u preriji. Sve se zna, svi se znaju... DULE Ne seri,... To su, onaj advokat i njegova žena...

Odakle ti ovo ? RAŠA Je` si jebav`o matoru ? / Milica skače, histerično, besno, vadi kasetu iz video rikordera, kida traku. / MILICE Pičko !!! Smrade !!! Jebem ti mater !!! / Milica ošamari Rašu, istrči napolje./ RAŠA NJen tata... I njena mama... DULE Koji si nam kurac to pustio?! Ne mogu da verujem... Idem... / Igor spušta glavu u šake, Dule rezignirano ustaje i polazi./ RAŠA Jebi ga, svet se raspada, ti ideš. Okrećeš leña, boli te kurac. Moralan si dok te neka baba ne u`vati za karu... DULE Ovo je gadost... Nije mi nidočega... Loše se osećam... RAŠA Svi se mi loše osećamo... DULE Koji je tebi kurac da to stalno objašnjavaš?!... Ti si sjeban i, u tom slučaju, sve treba sjebati! Ti si isti onaj, kurčevi,samodovoljni tip, pritom, ni kurca nisi stvorio i sereš po ljudima !... Sredi sebe, čoveče ! Ti si sebi najveći krtog ! Ti mrziš sebe samo dok ne nañeš žrtvu ! Koji ti kurac ?! Praviš scene! RAŠA Reci,... Eto, ja sam srećan da sam na nešto uspeo da ti skrenem pažnju... LJudima opada moć zapažanja, da zlo bude veće, sada kad im je najpotrebnija... DULE Tvoje sranje o ''ljudskoj pažnji i pragu koncentracije '', znam to!... RAŠA Jebi ga, koliko si sad izdržao da me slušaš ?!... Niko nikog ne sluša više, niko nikog ne vidi, samo fleševi, sličice, nedovršene rečenice ! Misliš da ovaj razgovor ima svrhe ?

DULE Ne znam... Nema, verovatno... Evo, idem ja... RAŠA Tačno. Ideš ti. Gde ? Boli me kurac. O čemu smo pričali? Koga boli kurac.Ko smo mi ? Koga boli kurac. Šta mene boli kurac šta je on radio u Jorkširu, 11 godina ? Šta me boli kurac dal` će on da se seli u Lidz, il` će da jebe onu Poljakinju, il` neće?! IGOR U pravu si... / Igor je najbliži trezvenosti, nastoji da ne podiže glas, sporo, ispija pivo. / RAŠA Mi smo nule! Kurtoni! Kad bi nam neko davao 407 miligrama dnevno, za koju godinu bi nam svima bilo svejedno ''ko smo'', ''gde smo'', ''s` kim smo '' ! Mi smo crvi sa viškom inteligencije ! Bušiš, jedeš zemlju, jedeš sopstvena govna, tu jede, tu kaki, tu jede, tu kaki, i gomila slika i zvukova koji se prepliću u moždanoj masi, za koji kurac ?! Sklopi mi 30 sekundi smisla od svog tog sranja i napravi mi reklamu za život ! DULE Ne mogu više da te slušam... Žao mi je što ćemo se ovako rastati... RAŠA Patetika, al` ona najgora... DULE Umoran sam. Ujutro radim... Igore, mi se vidimo... / Dule mahne i izañe. / IGOR Uh,.. Izgleda da je svega bilo isuviše, večeras.. Jednom u 11 godina, dovoljno je. Priznajem, za mene mnogo... RAŠA Kako je tebi prošlo ovih 11 godina ? IGOR Brzo, ali mnogo sam stvari završio... A, tebi ? RAŠA Brzo, ali ja ništa nisam završio... IGOR

Ne smeš tako... Nisam znao, Dule mi je rekao... Za tu, veliku ljubav, koju si imao... / Raša, prostreli pogledom Igora, ostane tako da ga gleda, oči mu se pune suzama. / RAŠA Pet godina, sedam meseci i dvadesetidva dana... Kako sam ja to gradio... To je bila katedrala, znaš ?... A, sad... Nema lepše ruševine u čitavoj preriji, veruj mi... Doñe mi da je proglasim za nacionalno blago... Da dovodim turiste, organizovano... Da je obilaze... / bez grimase, tako , kako već gleda Igora, niz lice mu se slivaju suze/... Jebo te, svaki dan... S` tim ležem, s` tim se budim... Ne pušta... IGOR Ponekad, u Hadersfildu, kad krene ona dosadna kiša... To mi se uvek dogaña, po pravilu, kad sam sam u kući... Uhvati me neka tuga, pomislim, strašno mesto. Dolina u koju se slivaju kiše. Sivo. Teško. Onda se setim ovog ovde i pomislim, '' tu nikad nije tako sivo ''... Ovo je za mene uvek bio sunčan gradić... RAŠA Eto, vidiš... Meni Hadersfild zvuči sunčano... IGOR Gotovo je s` Hadersfildom. Selimo se u Lidz, konačno... RAŠA Hadersfild... Šta ima, u Hadersfildu ? IGOR Kiša. Vetar.../nasmeje se/Znaš šta me je fasciniralo, kad sam video, prvi put ? U Hudersfildu... Lav. RAŠA Lav ?... Životinja ? IGOR Ne. Skulptura lava. RAŠA Skulptura ? IGOR Nisam ga danima primećivao. Onda sam ga video, sa prozora jedne višlje zgrade. RAŠA Nisi primetio lava ? IGOR

Nisam, jer, taj lav stoji na krovu jedne zgrade. RAŠA Kako ? IGOR Stoji na svoje četiri noge i gleda. RAŠA Gde gleda ? IGOR Posmatra grad. Beli, kameni lav. To me je oduševilo. To mi je bilo... Tako poznato... Tako mi je bilo milo, kad sam ga video. RAŠA Obradovao si se ? IGOR Jesam. To me je podsetilo na našu gradsku baštu. Jel' u njoj još uvek postoji onaj kameni lav koji drema? RAŠA Postoji. IGOR Zašto smo, kao klinci, voleli kad nas roditelji odvedu u gradsku baštu ? Zato što je tamo bio taj lav i mi smo mogli da sedimo na njegovim leñima. Ja imam i fotografiju. Sedim, klinac, na leñima lava. On drema, na svojim šapama... RAŠA I ja imam sličnu fotku. Onaj, žuti, kameni lav, tačno, spava, mi ga jašemo... IGOR To mi je prošlo kroz glavu. Ali, onaj u Hadersfildu je beo, ne žut. RAŠA Naš lav je žut... Jer smo se mi na sve naše popišali... IGOR Spavam. Umoran sam. Moraću da krenem... RAŠA Pa, da... To bi bilo rešenje! To je jedino dobro čega se onaj drkadžija Hamlet setio da uradi, gotovo patriotski čin... Nisam rekao maloj, zašto je doveo Fortinbrasa ?... To bi nama trebalo! Turci! Tatari! Biloko! Razumeš ?... Tuña vlast će pojačati koheziju

naroda... Tuñin je omražen ! To je dobro za natalitet, za duhovnost, porobljeni se množi... To sranje... je važna stvar... / Igor ustaje i odlazi, Raša gleda u stranu, odpija pivo . / RAŠA Hadersfild... ZLO DOBA /Noć. U trpezariji je mrak. Svetlo iz toaleta slabo osvetljava prostor, na dušeku se nazire Raša koji spava ispod ćebeta. Kraj stola, senka. Kako se primakne svetlu, vidi se, to je Ivan. / IVAN Pokušao sam da ti pomognem. Sve sam učinio... Za razliku od tebe, ja nikad to nisam činio neiskreno ili sa namerom da te vreñam. Ti si bio neiskren i vreñao si me... Danas mi je bilo teško. Veoma teško. Dogodilo se nešto, samo naizgled čudesno i neočekivano. Ti si otkrio svoje pravo lice. Nisi izdržao. Prosuo si svoje misli i one su izašle na videlo... Sad znam da si lagao. To se da oprostiti, ali ne i namera koju ti imaš. Ti želiš da me skreneš sa mog puta. Podmećeš mi satanske klopke. Ti si isti kao i Goran. Vi služite istog gospodara... Spalio sam svoje spise. Meni ne trebaju. To nisam bio ja. Ti si mi budio maštu, odobravao moje slabosti i zavideo mojoj iskrenoj veri i duhovnom miru. Sa time ćemo raščistiti... Znaš ti dobro o čemu ja govorim.. Meni je suñeno da razrešim ovo, i znam.. To je prokletstvo Goran bacio na mene.. Ja sam ga iskreno voleo i molio se za spas njegove duše... Vi ste isti... Znam da ne spavaš. Znam da me čuješ. Demonima kao što si ti ne treba ni sna, ni odmora... / Ivan prilazi dušeku, vidi se veliki nož u njegovoj ruci. Raša se promeškolji , u snu./ IVAN Bože, oprosti mi... RAŠA Šta je sad,... Ko je to ?... IVAN Tvoj sudija. RAŠA Ivane, je` si ti ?... Šta ti je ?... IVAN Pripremi se za istinu. RAŠA

Šta ti je to ?!... Daj, Ivane, koji ti kurac da mi dolaziš s` tom nožekanjom, usred... / Ivan se nagne i krene da udara nožem Rašu. Raša padne, tiho ispusti bolan jauk.Ne miče se. Ivan pokrije Rašino telo ćebetom. / BUðENJE / Raša leži na dušeku, na podu, u odelu, spava ''kao zaklan''. U prostoriju ulazi otac, mamuran, tetura. Dogega se do Raše. Pogleda ga. Trgne se./ OTAC Sine?! / Sagne se i dohvati Rašu koji je sav zamazan kečapom, još uvek spava. Otac ga ispusti, zajeca, gleda u svoje ruke zamazane kečapom./ OTAC Rašo, sine ! Rašo ! Majku vam jebem ! / Raša se trgne, s negodovanjem, podigne na ruke. / OTAC Rašo, sine, ko ti je to uradio ?! Ko?! RAŠA Šta, ćale ? OTAC Zašto si sav krvav ?! / Raša ustane, klati se mamurno./ RAŠA Kečap,... Ćale, kečap... / Otac ostane bez reči. Udari Rašu, šakom preko lica. Raša padne na pod. / OTAC Jebem li ti majku ! 'Oćeš da me ubiješ, a?! 'Oćeš da umrem?! Pa, jebaću ti majku! Idem sad, po policiju... Idem da ih dovedem... Idem, rećiću im da hoćeš da me ubiješ... Uhapsiće te, jebeš mi mater... Ti si za zatvor! Tamo ćeš ti, znaš?!... Idem, prijaviću te, nek' te vode... / Otac žurno izañe. Raša se podigne. Ode do stola i sedne na stolicu. Prelazi rukom preko lica, tamo gde je dobio udarac. Neko zakuca na vrata. Raša ne odgovara. Neko odškrine

vrata. Čuje se Ivanov glas. / IVAN Rašo?... Rašo?... Ja sam,... / Raša ne odgovara. Ivan, krišom, ulazi. Ispod miške drži drvenu skulpturu, glavu žene. Skulptura je grubo urañena, dečije. Vidi se da je to glava žene sa kosom skupljenom u punñu i sa ustima otvorenim kao da zeva ili viče. Ivan prilazi , odlaže skulpturu na sto, sedne, ozbiljan./ IVAN Rašo,... Moram nešto da ti kažem. O čemu sam razmišljao. Gotovo je, znaš? Sve. Nikad neću naći devojku. Ne znam ni zašto pokušavam. Neću imati porodicu. Decu. Sve to mogu lepo da vidim... Ja sam... Sviña mi se tvoja devojka. Tako je lepa a i ti si zgodan momak, pametan. Treba da imaš nekog. Svako me je to potrebno. A, ako sam ja nešto pogrešno uradio sinoć, izvinjavam se. Moram to da ti kažem. Da se izvinim tebi, tvojim prijateljima i tojoj devojci. Milica, jel' da? RAŠA Da. Milica... IVAN Molim te, prenesi joj moje iskreno izvinjenje. RAŠA Sjeb'o sam sve, Ivane. Sve živo sam sjeb'o. / Raša se ne miče./ IVAN Hoćeš da budeš sam ?... Izvini,... / Ivan se polako iskrada ka izlaznim vratima./ RAŠA Sanjao sam te, noćas... IVAN Sanjao si me ? RAŠA Izvini, Ivane... / Raša krene da plače. Nekontrolisano se trese, drhti i plače kroz nemu grimasu./ RAŠA

Oprosti,... IVAN Jel' ti dobro?... 'Oćeš da ti donesem nešto, da se smiriš?... / Raša položi ruku na sto, spusti glavu i nastavlja da plače, sve očiglednije i glasnije. Ivan mu priñe i položi ruku na njegovo rame./ IVAN Nekad je najbolje da se čovek isplače,... Samo ti plači,... Tu sam ja, ne brini... / Raša podigne glavu, pogleda skulpturu na stolu, gleda je dugo. / IVAN Eto, doneo sam ti moje umetničko delo, da ga vidiš... /Raša stišava svoj plač, briše lice rukavima./ RAŠA To si ti uradio ? IVAN Zar to nije očigledno ? Ništa ružnije nisam video u životu... / Raša se nasmeje, i Ivan za njim, još glasniji. / RAŠA I, šta predstavlja ovo tvoje remek-delo ? IVAN Zove se : '' Majka – Otadžbina! '' / Pogledaju se, zatim se ponovo smeju, od srca. Stišaju se. / IVAN Hteo sam da izdubim majčin portret, ali, kao što vidiš, ne liči. Moj vaspitač je predložio da ga nazovemo : '' Otadžbina ''. Onda sam ga ja nazvao, da bi pomirio ta dva predloga : '' Majka – Otadžbina ''. / Raša, ozbiljan, uzme skulpturu u ruku i pogleda je sa svih strana./ RAŠA Ovo, uopšte, ne izgleda tako loše! A, zašto su joj usta toliko otvorena ? IVAN Ona viče. Opominje. Grdi. Nešto je boli... Poklanjam ti je – ako ti se sviña.

RAŠA Sviña mi se. IVAN 'Oćeš da nam skuvam sad jednu lepu kaficu ? Ili čaj ? RAŠA Ne !... Ti sedi, skuvaću ja. / Ivan sedne, Raša poñe, izañe u pravcu kuhinje./ IVAN Tvoj otac je pominjao policiju. 'Oće oni doći po tebe ? RAŠA Kafa ili čaj ? IVAN Čaj! / Raša se vrati iz kuhinje, sedne./ RAŠA Ako doñu, ti ćeš me braniti... 'Oćeš me braniti? /Ivan se uozbilji. Smrknut, zatim, odlučan./ IVAN Hoću. RAŠA Odlična ti je ona pesma. IVAN '' Puž '' ? RAŠA '' Puž ''. IVAN I skulptura ti se sviña ? RAŠA '' Majka – Otadžbina '' ?

IVAN '' Majka – Otadžbina ''... / Smeju se, sve glasnije, cerekaju do suza. / - Z A V E S A –