ЛИКОВНАКУЛТУРА

за 8. разред основне школе

Богдановић Бошковић

КостаРајка

Завод за уџбенике, Београд

Рецензентимр Драган ЖИВАНЧЕВИЋ,

професор наАкадемији уметности

у Новом Саду

Бојана БУРИЋ,историчар уметности,

директор галерије Факултеталиковних уметности

у Београду

Драган ЂОРЂЕВИЋ,професор ликовне културе

у ОШ „Светозар Марковић“у Крагујевцу

Уредник

мр Тамара ПОПОВИЋ-НОВАКОВИЋ

Одговорни уредникСлободанка РУЖИЧИЋ

За издавачаМилољуб АЛБИЈАНИЋ,

директор и главни уредник

43

ФОТОГРАФИЈА

УМЕТНОСТ

44

ФОТОГРАФИЈА

45

ФОТОГРАФИЈА

СЛИ

КАРС

ТВО

сликање – четкицом

тачкање – прстима или четкицом

лепљење икомбиновање – разних материјала

прскање и капање – боје

46

Египћани су осликавали гробнице сценама из свакодневног живота покојника (пре свега владара – фараона, али и других великодостојника), верујући да ће и на „оном“ свету тако живети.

Цркве у српској средњовековној држави су биле осликаване у целости, са наменом давања поуке о вери. У том духу је и насликана сцена распећа Христоса у Студеници, која, иако је реч о једном таквом догађају као што је распеће, зрачи спокојством, миром и узвишеношћу. То је у ликовном домену постигнуто уравнотеженошћу и складом у распореду фигура, уздржаношћу у изразу туге приказаних ликова и отменошћу у гестовима. Идеја да је такав чин жртве Христоса, као сина Божијег, постао чин победе (над смрћу) на изванредан начин је дочарана на овој фресци.

Још од најстаријих времена људи су за осликавање користили најразличитије врсте четкица, било за осликавање ситних употребних предмета (као што су крчази, вазе, разне посуде и слично), било за осликавање великих површина зидова својих станишта (првобитно пећина, гробница, вила

или светилишта). Четкица је својом мекоћом, савитљивошћу и прилагодљивошћу веома погодна за равномерно и контролисано наношење боје.

СЛИКАЊЕ – четкицом

Распеће Христово, 1208/9.Богородичина црква, Студеница

Дама која свира, Египат

Занимљивост

Изузетна техника сликања којом су осликавани унутрашњи зидови српских средњовековних цркава је ве-ома постојана, тако да су се зидне сли-ке сачувале до данас, иако су векови-ма биле изложене киши, снегу, сунцу и свим другим временским приликама. Нажалост, та знања из наше традиције нису сачувана, тако да данас, и поред најсавременије технологије, не знамо како је то сликано, нити смо у стању да урадимо такве слике.

47

Доменикос Теотокопулус, познат под надимком Ел Греко – Грк (како су га звали у Шпанији када се доселио из Грчке), створио је потпуно аутентичан израз у сликарству. Његово сликарство одликују наглашена издуженост фигура (под утицајем византијске уметности), којим се наглашава духов-ни израз ликова, и блага устрепталост композиције (појачана односима топлих и хладних боја). Видљивим потезима четки-це он наглашава издуженост фигура.

Једна од уметничких појава 20. века, оп(тичка) уметност, кори-сти технику која се ослања на особину људског ока да на слика-ма, компонованим различитим таласатим, тачкастим и сличним елементима, доживљава „кретање“ облика, који се наизменич-но удаљавају или приближавају оку посматрача. На сликама се не види траг четкице, већ слика изгледа као да није рађена руком, него као да је урађена неким од техничких помагала (фотоапаратом или на рачунару).

Петар Добровић, Једрилице у луци, 1935.

Почетком 20. века поједини уметници намерно остављају видљиве потезе чет-кицом. На тај начин постижу експресију призора, као што се види на овој сли-ци Петра Добровића, у којој он управо видљивим потезима четке и густим нано-сима боје постиже изузетну експресију и живост „мрешкања“ мора.

Доменикос Теотокопулус (Ел Греко), Христос на Маслиновој гори, око 1590.

Виктор Вазарели, Вега

48

Поступак сликања тачкањем - прстима или четкицом јавио се у сликарству крајем 19. века. Зачетник ове сликарске технике је Жорж Сера. Уместо мешања боја на палети, Сера уводи поступак наношења чистих комплементарних и контрастних боја тачкањем и ситним потезима

четкице. На тај начин се боје мешају у оку посматрача. Гледане из даљине тако насликане слике стварају осећај титраја и светлосног трперања, што је и био циљ.

ТАЧКАЊЕ – прстима или четкицом

Разлагањем светлости (наношењем боје у виду тачака) уметник постиже утисак изузетне мекоће облина женског тела. Тиме се мења и посматрачев доживљај – об-лик више није чврст, статичан, већ почиње да трепери, да се „креће“ у оку посма-трача.

Треперава атмосфера врелине топлог летњег поподнева поред реке, где се као у измаглици губе јасни обриси, управо је остварена наношењем тачака боја. Светлoсно треперење се тиме сјајно дочарава, како на „замућеним“ обрисима фигура, тако и на сенкама које се такође „трепераво“ простиру по трави.

Жорж Сера, Седећи модел с леђа, 1887.

Жорж Сера, Недељно поподне на острву Гранд, 1884.

Занимљивост

Поступак сликања тачкањем добио је назив поин-тилизам (франц. point – тачка). Поинтилисти уво-де у сликарство научна истраживања – експеримен-те физичара, психологију гледања, анализу светло-сти и боје.

49

Употребљавајући поинитилистички поступак сликања и ап-страктне облике који се међусобно „ломе“, уметник је пости-гао утисак и стање непрестаног и променљивог преламања и разлагања светлости.

Тачкањем боја које се само додирују али се не преклапају створен је утисак титраја на овој слици. На тај начин је настао призор пун светлосних ефеката. Без обзира на то што су бојене тачке одвојене једна од друге, у оку и мислима посматрача призор се доживљава као јасна структура и повезана целина.

Ђино Северини, Кружно ширење центри-фугалне светлости, 1913–14.

Пол Сињак, Сен Тропе

50

Поступак лепљења неког материјала на слику примењиван је још у средњем веку у уметности сликања икона у источном хришћанству (православљу). Поред боје, коришћени су и танки, златни листићи који су лепљени на подлогу, а симболизовали су небеску, божанску светлост.

Током 20. века и модерни уметници почињу у стварању слике да примењују поступак лепљења разних материјала уносећи и спајајући их на слици – од папира, преко тканине, жице, до песка или земље, а коришћени су и одбачени предмети из свакодневног окружења. Супротно идеји дочаравања непролазне небеске, божанске светлости на иконама, сада се нагласак ставља на „овоземаљске“ материјале, да би се указало на пролазност, трошност и краткотрајност.

ЛЕПљЕЊЕ И КОМБИНОВАЊЕ – разних материјала

Употреба златних листића на иконама имала је дубоко утемељену симболику – непролазне божје светлости, чи-стоте, узвишености и небеског сјаја. Злато, као самородни племенити материјал, има управо ту одлику, „да сија из себе сама“. Управо због таквих одлика као и ненаметљивог сјаја, племенитости израза и богатства доживљаја при сваком новом виђењу или углу гледања, златни листићи су били савршен одраз чистоте и симбол „искре“ божје непатворене светлости. На тај начин икона постаје симбол небеског, божанског (овоземаљског) простора.

Свети Јероним, критска школа, 15. век

Поступак лепљења танких златних листића на подлогу

51

Користећи делове разних одштампаних материјала - огласа, текстова, новинских исечака, умет-ник је без икаквог имитирања стварности створио стање „брбљивости“ на овом колажу. То је остваре-но не само речима које се преплићу, „врте“ у круг, и шире на све стране него и општом шемом слике – са линијским усмерењима које се у концентричним кру-говима шире од центра ка крајевима.

Уметници у енфомрелу уводе разне одбаче-не материјале, али употребљавају и нове начине стварања слике. Бури користи поцепане џакове, канап, катран, а истовремено и отворени пламен и дим да би постигао интезитет и дубину црвеног, који се не може постићи уобичајеним бојењем и обичним бојама.

Савремени уметници на платно лепе разне материјале, ради постизања изражајности саме материје, на овом примеру – сунђеру. Читав призор уметник накнадно премазује једном пла-вом бојом управо да би истакао својства саме материје.

Ив Клајн, РЕ 19, Рељеф плави сунђер, 1958.

Алберто Бури, Џак и црвено, 1954.

Карло Кара, Manifestazione interventista, 1915.

Занимљивост

Колаж је могуће урадити користећи рачунар. При томе треба имати на уму да је и рачунар (као фото-апарат или камера) само средство за остваривање (уметничке) идеје, али да пружа и неке другачије могућности у начину стварања уметничког дела.

52

У другој половини 20. века јавља се потреба да се у поступку сликања превазиђе строга контрола покрета четкицом и да се препусти непосредном, слободном и неконтролисаном покрету руке и тела уметника. Слика се схвата као запис акције, кретања, брзине и геста уметника. Сликом се

ништа не приказује и не имитира, већ она постаје одраз покрета сликаревог тела и руку које остављају траг боје – прскањем или капањем.

ПРСКАЊЕ И КАПАЊЕ – боје

Начин сликања у коме сликари следе најдубље импулсе у процесу стварања трудећи се да оства-ре директан контакт са делом на лицу места на-зива се гестуално сликарство или сликарство акције. Тај чин сликања се дешава непосред-но, без икакве претходне припреме и унапред осмишљене идеје.

Према том схватању, сликарство је чин и акција и сликари који раде на овај начин желе да ство-ре евокативну а не репродуктивну слику. То зна-чи да теже да створе слику која ће да подстакне неко осећање у посматрачу, а не да репродукују (представе, копирају) неки призор из живота.

Занимљивост

На гестуално сликарство – сликарство акције утицала је уметност народа Далеког истока, нарочито калиграфија (лепо писање). Калиграфија, подједнако као израз врхунске вешти-не писања али и сликања, односно уметности, подразумевала је висок степен однегованог геста, тј. висок степен аутоматизма у процесу стварања.

За остваривање што непосредније везе са платном (сликом) и у жељи да се, у што већој мери, осете као део слике, уметници почињу платна да стављају на под реализујући процес сликања - ходајући око њега и по њему. На тај начин су се дословно налазили „унутар“ слике (тај метод су користили Индијанци који су сликали песком). Један савремени уметник Џексон Полок често је радио на неколи-ко великих платна истовремено изводећи таласасте покрете и пуштајући да боја капље са великих чет-ки или директно изливајући течну боју (у млазевима) на платно.

Џексон Полок, Одјек бр. 25, 1951.

53

Да би реализовали спонтаност у гесту прскања, капања и цурења боје, уметници почињу да раде на платнима великих димензија (распростртим по поду). Чин „исписавања“ слике на тај начин постаје јавни чин, којем присуствују посматрачи. Слике Жоржа Матјеа, поред спонта-ности, садрже и контролу разума, високооднегован однос према гесту, линији и боји, као и ме-тафизичку димензију.

Жорж Матје, Композиција с црвеним на смеђем, 1952.

У гестуалном сликарству или сликарству акције уметник жели да „уђе“ у платно, да оствари јединство између стања душе и покрета тела. Сам чин сликања је аутоматски, без контроле и

унапред смишљеног плана. Слика настаје брзо, непосредним гестовима, и представља излив тренутног душевног стања уметника.

Занимљивост

И у друштвеним и уметничким приликама у другој половини 20. века дошло је до битних и великих промена. Након ужаса ратних разарања Другог светског рата, бесмисла страдања и дубоке отуђености у савременом свету, усамљени уметник није више имао снаге да „мења” свет (око себе), препун отуђености и духовног неспoкојства, већ је хтео да од плат-на створи „свој свет“. Зато сликари почињу „јавно“ да сликају, односно да чин сликања реализују пред публиком у галерији или на неком другом јавном простору.

54

ВЕЖБЕ

Сликање четкицомОсмисли и насликај апстрактну ритмичко-хармонијску композицију усклађивањем „чистих” елемената боје и форме (али да не асоцира на неки реалан мотив).

Размисли о следећим темама: „Стање тишине”, „Несташност слова”, „Траг на небу” , „Разливање топлине” „Искричавост пламена”. Одабери једну и напиши свој дожиљај о томе. Затим покушај да га „осликовиш” бојама на папиру трудећи се да сликом постигнеш стање које си изразио(ла) речима.

Тачкање – прстима или четкицомНасликај призор из свакодневног окружења тачкањем (прстима или четкицом) по слободном избору. Пре почетка сликања размисли који би призор из твог окружења био погодан да се дочара таквим начином сликања.

Лепљење и комбиновање – разних материјалаПогледај колаж Карла Караа на страни 51 .Покушај и ти да осмислиш и направиш рад у техници колажа на тему „Јавна реч”, али да не приказујеш дословно призор из стварности, већ да низом тачака, слова и линија (изрезаних од текста) оствариш динамичну композицију „протока” јавне речи. Напомена: Према техничким могућностима (коришћења рачунара) и ако имаш занимања за то, уради колаж на рачунару, а затим га одштампај.

Прскање и капање – бојеСпој четири листа из блока бр. 5 у правоугаоник. Зажмури и покушај да замислиш да је то платно на коме ти стојиш и које се простире са свих страна око тебе. Замисли да га осликаваш широким покретима, прскајући боју по њему, трудећи се да што јасније замислиш сам чин сликања и да се пренесеш на то место. Затим отвори очи и покушај да тај замишљени доживљај пренесеш брзим и енергичним потезима четкице на папир. Када осетиш да је дело завршено, добро га погледај и именуј га водећи рачуна да име упућује на оно што је на слици добијено.

Обој цео лист из блока равномерно једном бојом (по избору). Затим одабери само три боје које ћеш брзим потезима наносити појединачно, на слику.

Зажмури и покушај да замислиш ширину и пространство свемира. Потруди се да у мислима „осетиш” и сагледаш тај простор. Затим слободним компоновањем, поступком капања и прскања четкицом насликај слику која ће дочарати твој доживљај таквог пространства – несагледиву ширину, живост непознатих створења, ведрину, светлуцање, таму, нагомиланост или неко друго осећање тог пространства. Води рачуна да ускладиш идеју са поступком сликања. Ако хоћеш да оствариш стање светлуцања, како ћеш наносити боју – прскањем или капањем? Које боје ћеш одабрати ако желиш да дочараш стање ведрине? Или супротно – тмурно стање? Рад назови „Моје виђење свемира”.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

Водоравна, усправна и коса

Вежбе

Контраст као средство ликовног изразаЈединство као основна вредност композицијеСтатично и динамично јединствоЈединство и равнотежаЈединство изразаСродност ликовних вредностиДоминанта као услов за повезивањеразнородих елемената

Златни пресек Вежбе

Акционо сликањеРитмичко-хармонијска композиција чистог односа боје и формеСистем низања скупова тачака, линија, боја, облика, волумена према одређеној шеми

Реални облици у нереалним односима Слободно компоновање и фантастика Вежбе

Пиктограм, знак, симболАлегорија, персонификацијаХералдика

Вежбе

ДА ПОНОВИМО

6

8

101214151618

20

2324

26

27

28

303234

363840

41

42

Први део

ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ

С А Д Р Ж А Ј

ЛИНИЈА

ОБЛИК

ПРОСТОР

ВИЗУЕЛНО СПОРАЗУMEВАЊЕ

СИМБОЛИЧКА ЗНАЧЕЊА

ЈЕДИНСТВО И КОНТРАСТ ОБЛИКА

ПРОПОРЦИЈЕ

СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊE

СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊE И ФАНТАСТИКА

ВИЗУЕЛНA МЕТАФОРА

101

Други део

УМЕТНОСТ

Трећи део

ВИЗУЕЛНА КУЛТУРА

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ

РЕЧНИК

СЛИКАРСТВО

ВАЈАРСТВО

АРХИТЕКТУРА

АРХЕТИПСКЕ ФОРМЕ

Сликање – четкицом Тачкање – прстима или четкицом Лепљење и комбиновање – разних материјала Прскање – боје Вежбе

Резбарење – кости Моделовање – глине Тесање – дрвета Клесање – камена Ковање, искуцавање и ливење – метала Конструисање – нови материјали Вежбе

Зидање – опеком, каменом, ледом Конструкција – од дрвета, бетона, челика, стакла Вежбе

ДА ПОНОВИМО

Мушколик и женсколик

ДА ПОНОВИМО

4648505254

56586062646870

72

7477

78

82

86

87

98

НАЧИНИПРЕДСТАВЉАЊА

НАЧИНИОБЛИКОВАЊА

НАЧИНИГРАЂЕЊА

ОБЛИКОВНИ РОД