Ubijanje Srba u Bratuncu

I u ovom broju "Koreni" nastavljaju ekskluzivnu dokumentaciju zloina koji su poinjeni nad Srbima u Bosni. Podaci, koje je prikupio Milivoje Ivanievi, ukazuju na masovno stradanje Srba u regionu Srebrenice, a da ni srpska, ni svetska javnost nisu reagovale na te zloine

Bljeeva

Selo u podrinjskoj optini Bratunac (selo je imalo Srba 71, muslimana 532, jugoslovena 4). Muslimani izvrili niim izazvan napad na srpski deo sela na urevdan 6. maja 1992. pre podne u vreme kada se u mnogim srpskim kuama proslavljao praznik. Taj neoekivan napad, ustvari nagovetaj progona i istrebljivanja Srba iz bratunakog i srebrenikog podrinja, dogodio se u vreme intenzivnih mirovnih pregovora Srba i muslimana. Napad na srpski deo Bljeeve, kao i napad na Gnionu u srebrenikoj optini, koji se dogodio istog dana, prekratili su sve srpske iluzije da do oruanog sukoba ipak nee doi. To je u isto vreme bio dokaz da oruane sukobe nameu muslimani paljivo birajui vreme i mesta napada. Ovom prilikom za poetak svog pohoda izabrali su dva mala nezatiena srpska zaseoka koja se nisu ni pokuala braniti, a za vreme napada odredili su dan velikog srpskog praznika. To je znailo da cilj nisu samo srpska sela ve i vernici koji pripadaju pravoslavnoj veroispovesti. Ta praksa se narednih godina ponavljala i otuda i danas raireno uverenje da je re ne samo o graanskom, ve i o verskom ratu, muslimani kau dihadu, u BiH. Imovina rtava opljakana i spaljena.

rtve: 1) Kosana (Novak) Zeki, 1928; 2) Gojko (Lazar) Jovanovi, 1917; 3) Milan (Milak) Zeki, 1954. (koji je nakon dva meseca podlegao povredama u Beogradu.)

Konjevi Polje

Muslimansko selo u optini Bratunac, (Srba 8, muslimana 983, jugoslovena 4, ostalih 4). Na raskrsnici saobraajnica Bratunac-Vlasenica-Zvornik 27. maja 1992. u osam asova oruane formacije Armije BiH - sastavljene od lokalnog muslimanskog stanovnitva sa podrucja Bratunca, Konjevi Polja, Vlasenice, Kasabe, Cerske i Srebrenice - iz zasede presrele veu kolonu privrednih teretnih civilnih motornih vozila preduzea DD "Boksit" iz Milia. Kamione su vozila lica srpske nacionalnosti i u zasedu su ula prilikom povratka posle isporuke boksitne rude fabrici glinice Karakaj u Zvorniku. rtve ovog napada jedino vozai kamiona. Tom prilikom spaljeno teretno vozilo marke "Mercedes" reg. br. ZV 249-29.

rtve: 1) Novica (Milko) Sui, 1962; 2) Zoran (Nenad) Popovi, 1959; 3) ordo (Milenije) Mijatovi, 1950; 4) Stevo (Novak) Simi, 1953; 5) Milomir (Jovo) Vujadinovi, 1960.

Sandii

Muslimanski zaselak u blizini muslimanskog sela Hrnii (muslimana 1226) u optini Bratunac na regionalnoj saobraajnici izmeu Bratunca i raskrsnice Konjevi Polje gde se rava magistralni put za Beograd i Sarajevo, postavljene barikade i zaseda 29. maja 1992. Barikada posluila kao mamac za policiju Bratunca. Prilikom dolaska radi uklanjanja barikade policajci uli u zasedu koju su prethodno postavili naoruani muslimani okolnih sela: Sandii, Lolii, Glogova, Konjevi Polje, Kasaba... Prilikom deblokade saobraajnice i uklanjanja barikade na srpske policajce otvorena estoka unakrsna vatra iz peadijskog naoruanja. Jedna od rtava bio je i pokojni Milutin Miloevi, za koga je tadanji predstavnik OUN za podruje bive Jugoslavije Tadeu Mazovjecki u jednom od svojih brojnih izvetaja i optubi protiv Srba, naveo da su ga ubili Srbi zato to je titio muslimane u Bratuncu. Mazovjecki je svesno prikrio istinu da su asnog oveka i profesionalca Milutina Miloevia ubili muslimani koje je titio. To je primer samo jedne od brojnih obmana svetske javnosti i OUN koje je poinio gospodin Tadeu Mazovjecki. Do tela ovih ljudi dugo se nije moglo prii, a eshuminirana su i dostojanstveno sahranjena tek nakon deset meseci, marta 1993.

rtve: 1) Milutin (Stevo) Miloevi, 1948; 2) Jovo (Sreten) Blagojevi, 1973; 3) Dragica (Stojan) Matikosa, 1955; 4) Sreto (Milan) Suzi, 1960; 5) Miodrag (Milo) Vorkapi, 1971; 6) Ivan (Ratko) Ivanovi, 1970; 7) Dragan (Desimir) Petrovi, 1967; 8) Vesna Krdali; 9) Aleksandar (Mirko) Grahovac, 1972; 10) arko Ivanovski.

Loznika Rijeka

Uglavnom srpsko selo sa malim brojem muslimana (Srba 132, muslimana 22) u bratunakoj optini prvi put napadnuto od naoruanih pripadnika "Zelenih beretki" iz sastava Armije BiH na veliki srpski praznik Vidovdan, 28. juna 1992. oko podneva. Jedinice napadaa sastavljene iskljuivo od naoruanog lokalnog muslimanskog stanovnitva sa podrucja Bratunca i susedne Srebrenice. Zahvaljujuci relativno efikasnom otporu metana i pomoi koja je blagovremeno pristigla iz Bratunca i okolnih srpskih mesta Loznica se u izvesnoj meri ipak odbranila i spasla od jo veih ljudskih gubitaka, pljake i konanog razaranja. Medutim, i pored toga, prilikom odbrane sela, stradalo je mnogo metana srpske nacionalnosti. Opljakano je i popaljeno dosta srpskih kua do kojih su muslimani uspeli da se probiju.

rtve:1) Sreko (Radivoje) Milovanovi,1943; 2) Jovana (Gavrilo) Milovanovi, 1942; 3) Verica (ivan) Filipovi, 1975. i njen otac 4) ivan (Vladimir) Filipovi, 1954; 5) ordo (Milisav) Filipovi, 1949; 6) Jelena (ivojin) Stojanovi, 1952; 7) Radovan (Milan) Luki, 1950; 8) Miloje (Mitar) Damjanovi, 1971; 9) Milorad (Mio) Ronevi, 1960; 10) Svetozar (Sreten) Vueti, 1957; 11) Milenko (Nedeljko) Nikoli, 1963.

Zagoni

Veliko selo sa ubedljivo srpskom veinom (muslimana 103, Srba 480) u optini Bratunac bilo je u kratkom vremenskom razdoblju 1992. rtva dva veoma estoka muslimanska napada. Prvi napad na srpski deo ovog sela izvren 5. jula 1992. oko 15 asova dok su metani obavljali svoje redovne poljoprivredne i kune poslove. U ovoj akciji protiv Srba Zagona u neoekivano velikom broju uestvovale komije, muslimani Zagona, kao i susednog sela Potoari, a njima su se pridruili i muslimani iz okolnih sela sa podruja Bratunca i Srebrenice, od prvog dana svrstane u oruane formacije Armije BiH i policijske jedinice MUP-a. U ovom iznenadnom i niim izazvanom napadu na surov nain ubijen i masakriran veliki broj civilnih lica srpske nacionalnosti. Sve srpske kue koje su muslimani osvojili i zaposeli do temelja opljakane, popaljene i razorene.

rtve: 1) Miloevi (Milovan) Ljubica, 1939; 2) Miloevi (Jovan) Milo, 1932; 3) Miloevi (Ilija) Rada, 1968; 4) Tanasijevi (Blagoje) edomir, 1942; 5) Gvozdenovi (Sreten) Rajko, 1927; 6) Gvozdenovi (Miladin) Dragoljub, 1954; 7) Gvozdenovi (Milorad) Blagoje, 1944; 8) Gvozdenovi (Radoje) Rada, 1973; 9) Dimitri (Milorad) Mileva, 1912; 10) Dimitri (Mitar) Marko, 1974; 11) Jainski (Stevan) Matija, 1940; 12) Malovi (Ilija) Miodrag, 1943; 13) Mihajlovi (Jefto) Mihajlo, 1951; 14) Paunovi (Peria) Duanka, 1954.

Biljaa

Dosta veliko podrinjsko, prema Srbiji i SRJ prigranino, uglavnom muslimansko selo (Hrvata 1, muslimana 629, Srba 17, Jugoslovena 7) pripada optini Bratunac. U ovom selu su stradali uglavnom mladii iz Bratunca koji su u pokuaju da pomognu Zalazju i Sasama, susednim selima u srebrenikoj optini, koja su napali muslimani Srebrenice, pripadnici Armije BiH na Petrovdan, 12. jula 1992. naili na muslimansku zasedu. I tu je ostalo veoma malo preivelih.

rtve:1) ivkovi (Nenad) Dragomir, 1970; 2) ivanovi (Cvijetin) Jovan,1969; 3) ivanovi (Dragan) Milivoje,1972; 4) Joki (Ivana) Boidar,1968; 5) Joki (Savo) Dragoljub, 1961; 6) Kovaevi (Andre) Boko, 1969; 7) Mitrovi (Milojko) Nedeljko, 1965; 8) Peri (Milorad) eljko, 1973; 9) Savi (Branko) Milenko, 1968; 10) Savi (Laze) Dragan, 1953; 11) Spasojevi (Stjepan) Tomo, 1956; 12) oki (Nedo) Milan, 1967; 13 )Andri (Stojan) Miroslav, 1967; 14) Joki Bogdan;

Zagoni

Ve pominjano selo sa velikim brojem Srba, u optini Bratunac, pretrpelo novi estok napad pripadnika oruanih formacija Armije BiH prikupljenih iz okolnih muslimanskih naselja i Srebrenice na Petrovdan, 12. jula 1992. I tada, ponovo, kao da im prethodni napad nije bio dovoljno uspean, pljakali su i razarali ovo selo i, pritom, ponovo ubili znatan broj metana srpske nacionalnosti. Od tada su Zagoni, bar dok rat traje, za Srbe konano nedostupni za boravak i ivot, naputeni i opusteli.

rtve: 1) Dimitri (Milko) Milovan, 1962; 2) Jovanovi (Jakov) Miodrag, 1952; 3) Miloevi (ivojin) Duan, 1963; 4) Miloevi (Aleksa) ordo, 1934; 5) Miloevi (Branko) Vidosav, 1968; 6) Miloevi (Milko) Dragia, 1963. i 7) Miloevi (Milko) Miodrag, 1970.

Magaii

Selo u bratunakoj optini napadnuto od velikog broja naoruanih lokalnih muslimana pripadnika Armije BiH, regrutovanih sa podruja optina Bratunac, Srebrenica i Vlasenica, dva puta u kratkom vremenskom razmaku od svega pet dana: 20. i 25. jula 1992. god. Magaii su podeljeni na donje i gornje Magaie i selo gotovo u podjednakom broju naseljavaju Srbi i muslimani (Srba 353, muslimana 292). Navedeni napadi izvreni samo na srpski deo Magaia i susednu Ranu i tom prilikom ubijeno osam metana srpske nacionalnosti, od toga est enskih osoba. Preiveli srpski stanovnici napustili selo i nali se u izbeglitvu, uglavnom u RS, ali i u Jugoslaviji. Srpsku pokretnu imovinu i stoni fond u najveoj meri opljakali nenaoruani civili koji su u velikom broju pristigli iz okolnih muslimanskih sela. Stambeni i ostali objekti domainstva, kao i druga nepokretna imovina u vlasnitvu Srba, razoreni i spaljeni.

rtve: 1) Ili (Duan) Ljiljana, 1975; 2) Ili (Marko) Zorka, 1947; 3) Ili (Milorad) Milenija, 1944; 4) Ili (Petar) Ljubinka, 1952; 5) Ili (Radomir) Marjan, 1963; 6) Milanovi (Milo) Ljubica, 1929; 7) Popovi (Pero) Blagoje, 1907; 8) Popovi (Risto) Leposava, 1919.

Hrana

Preteno muslimansko selo u neposrednoj blizini Bratunca (muslimana 545, Srba 152). Na srpski deo sela izvren neoekivano veoma estok napad, kao i na susedno selo Magaii, 25. jula 1992. u 13,30 asova dok su se metani nalazili u poljima i obavljali uobiajene letnje poljoprivredne poslove. Prilikom napada i upada u selo ubijeno i ranjeno vie civilnih lica srpske nacionalnosti. Pored toga, svi Srbi proterani iz sela, a njihova pokretna imovina opljakana, nepokretna spaljena i unitena. Time je prekinut saobraaj na, za Srbe veoma znaajnoj relaciji, Bratunac-Kravica. U napadu uestvovali muslimani Hrane i njihovi saborci iz okolnih muslimanskih sela sa podruja Bratunca, Vlasenice i Srebrenice, pripadnici oruanih formacija Armije BiH.

rtve: 1) Mirkovi (ivorad) Ljubica, 1942; 2) urii (Nikolija) Cvijetin, 1930; 3) Joki (Stojana) Momilo, 1928; 4) ivana (Mirko) Luki, 1944; 5) Marko (Jakov) Mii, 1949; 6) Ilija (Radisav) Mii, 1949; 7) Dostana Cvjetinovi; 8) Stanimir Mitrovi, koji je podlegao povredama.

Jeestica

Jedno od najveih isto srpskih sela (502 stanovnika srpske nacionalnosti) na brdovitom podruju Kravice u optini Bratunac napadnuto 8. avgusta 1992. od strane muslimana susednog sela Jaglia i muslimanskih jedinica iz sela sa ireg podruja Bratunca, Vlasenice i Srebrenice, pripadnika Armije BiH. U vreme napada metani se nalazili u poljima zaokupljeni svojim svakodnevnim letnjim poljoprivrednim poslovima. U tom napadu u Jeestici ubijeno, na veoma svirep nacin, devet civila srpske nacionalnosti. Jednoj od rtava napadai odsekli glavu koju je po Srebrenici danima nosio poznati zlikovac Kemal Mehmedovi-Kemo iz srebrenikog sela Pale. Po osvajanju sela muslimani opljakali to se moglo opljakati, a ostalo razorili i popalili.

rtve: 1) Bogievi (Rado) Vojin, 1929; 2) Mladenovi (Obren) Slavka, 1931. i njena dva sina: 4) Mladenovi (Ljubomir) Anelko, 1965; 5) Mladenovi (Ljubomir) Dragan, 1960; 6) Rankovi (Milo) Sreten, 1962; 7) Rankovi (Vujadin) Milan, 1935; 8) Stjepanovi (Nedeljko) Savka, 1951; 9) Stjepanovi (Obrad) Milosav, 1919. i 10) uri (Savan) Srbo, 1944.

Zaluje

Zaseda u ovom muslimanskom selu u optini Bratunac, koju su 16. septembra 1992. na lokalnoj asfaltiranoj saobraajnici Bratunac-selo i rudnik Sase organizovali naoruani muslimani ovog i susednih muslimanskih sela, pripadnici Armije BiH. Tom prilikom saekano manje teretno vozilo, tzv. tami, na ijoj karoseriji se nakrcalo preko dvadeset pet civilnih lica srpske nacionalnosti koja su se oko 18 asova vraala sa sahrane iz Bratunca u selo Bjelovac i okolna srpska sela i zaseoke. U estokoj unakrsnoj vatri iz lakog peadijskog naoruanja ubijeno devet i lake i tee ranjeno vie lica. Zahvaljujui prisebnosti teko povredenog vozaa kamionet sa rtvama i preivelim putnicima probio se kroz blokadu i zatitu naao u Bjelovcu.

rtve: 1) Milisav (Stojan) Luki, 1942; 2) Rajko (Nedeljko) Vujadinovi, 1971; 3) Krsto (Cvijetin) Jovanovi, 1955; 4) Dragan (Boko) Kovaevi, 1959; 5) Tomislav (Milo) Stojanovi, 1966; 6) Danica Stojanovi, 1931; 7) Radojka (Simo) Vueti, 1946; 8) Tomo (Milan) Lonarevi, 1948; 9) Mladen (Ivan) Petrovi, 1971.

Fakovii

Plodno i bogato podrinjsko selo u optini Bratunac sa znatno brojnijim srpskim stanovnitvom (Srba 115, muslimana 33) napadnuto 5. oktobra 1992. Napad na Fakovie izvrile jedinice Armije BiH formirane po okolnim muslimanskim selima na podruju Bratunca i Srebrenice znatno pre poetka ratnih sukoba u ovom kraju. Prilikom napada ubijeno esnaest lica srpske nacionalnosti. Napad je izvren u ranim popodnevnim asovima dok je veina eljadi bilo zauzeto branjem kukuruza u poljima izvan sela. Pri upadu napadaa u selo veliki broj metana ranjen ili zarobljen. Zarobljenici odvedeni u zatvor u Srebrenici, a sva srpska imovina, pogotovo itarice i stoka opljakani. Mnoge zgrade i sve ostalo to se nije moglo odneti muslimanski napadai spalili i unitili. To su uinili i sa srpskom pravoslavnom crkvom koju su oskrnavili, opljakali i demolirali.

rtve: 1) Boi (Radoje) Desanka, 1924; 2) Markovi (Milovan) Olga, 1935; 3) Markovi (Milovan) Slavka, 1931; 4) Nikoli Ljuba, 1954; 5) uri Danilo, 1910; 6) Ivanovi (Milan) Miroslav, 1973; 7) Markovi (Savo) Radoje, 1941; 8) Markovi (Stevo) Radomir, 1939; 9) Nikoli (Milovan) Petko, 1954; 10) Nikoli (Sreten) Milovan, 1923; 11) Savi (Jovo) Radovan, 1965; 12) Suboti (Blagoje) Milomir, 1959; 13) oki (Vlado) Milovan, 1936; 14) oki (Mileta) Sreten, 1938; 15) oki (Nedeljko) oko, 1955; i 16) uki (Radovan) Vidoje, 1954.

Boljevii

Optina Bratunac, dosta veliko srpsko selo u plodnoj dolini reke Drine (415 stanovnika) muslimanske snage sa ovog podruja, pripadnici Armije BiH, napale u isto vrme kad i susedne Fakovie 5. oktobra 1992. Tom prilikom ubili devet uglavnom starijih osoba koje su, izlaui opasnosti svoje ivote, ostale u selu da hrane stoku i uvaju kue i imanja. Usled stalnih nasrtaja i povremenih upada muslimana na periferne delove sela, koji su se obnavljali od poetka njihovog terora na ovom podruju, veina metana, posebno ene i deca, blagovremeno izbegli uglavnom u Bratunac, ali dobrim delom i u Srbiju, u susedne prekodrinske granine optine Ljuboviju i Bajinu Batu. Boljevii su posle ovog napada dugo bili naputeno, opljakano i spaljeno selo. Kolone civila muslimanskih pljakaa i palikua, starce, ene i decu, predvodili lokalni rukovodioci Stranke demokratske akcije.

rtve: 1) Miljana Despotovi; 2) Petra (Milorad) Prodanovi, 1927; 3) Stojka (Jovan) Stjepanovi, 1922; 4) Stanija Vasi, 1930; 5) Radovan (Sreto) uki, 1922; 6) Milutin (Ljubisav) Risti, 1940; 7) Zarija (Novica) Risti, 1928; 8) Vladan (Manojlo) Vasi, 1929. i 9) oki (Sreten) Svetozar, 1965.

Sikiri

Optina Bratunac, selo sa relativno ravnomernim brojem srpskog i muslimanskog stanovnitva (Srba 201, muslimana 241). Napad na srpski deo sela 14. decembra 1992. u ranim jutarnjim asovima izvrile muslimanske oruane formacije Armije BiH regrutovane iz muslimanskih naselja Bratunca, Srebrenice i okolnih optina. Srpski deo sela opljakan i uniten, a veliki broj metana ubijen veoma svirepo, posle zarobljavanja, uglavnom hladnim orujem. Prilikom napada gotovo podjednako stradali malobrojni branioci, kao i metani srpske nacionalnosti koje su pokuali da se odbrane. Posle osvajanja muslimani opljakali imovinu, prikupljenu letinu, stoku i sve to se moglo odneti. Ostalo razorili i spalili. Selo je potom mesecima ostalo nedostupno Srbima koji su u njemu nekada iveli.

rtve: 1) ivojin (Blagoje) Ili, 1928; 2) Radojka (Kosta) Ili, 1935; 3) Radovan (Bogosav) Mitrovi,1948. i njegov brat 4) Sreko (Bogosav) Mitrovi, 1946; 5) Milomir (Bogosav) Nedeljkovi, 1940; 6) Ljubisav (Obrad) Nedeljkovi, 1925; 7) Ratko (Svetislav) Nedeljkovi,1946; 8) Slobodan (Miladin) Petrovi, 1976; 9) Duan (Rade) Prodanovi, 1931; 10) Obrenija (Miladin) Ranki, 1934; Zlatan (Ranko) Simi, 1961; ivadin (Svetolik) Simi, 1946; 11) Radisav (Svetolik) Simi, 1939; 12) Grozdana (Vasilije) Simi, 1931; 13) Dragia (Branko) Stevanovi, 1966; 14) Milomir (Ljubisav) Tanasi, 1939; 15) Milan (Petra) Tanasi, 1957; 16) Obrenija (Obrad) Trii, 1931; 17) Novak (Sreko) Vuksi, 1931; 18) Milovan (Maksim) Simi, 1949.

Bjelovac

U optini Bratunac, preteno srpsko selo na obali Drine (Srba 238, muslimana 51). Napad velikog broja muslimana pripadnika Armije BiH, uglavnom dobrovoljaca iz okolnih muslimanskih sela bratunake i srebrenike optine, u nekoj vrsti lananog pohoda na srpska naselja koja se du Drine granice sa Srbijom, izvren istovremeno kad i napad na Sikiri, u samo praskozorje 14. decembra 1992. I u ovom selu registrovan je veliki broj rtava medu civilnim srpskim stanovnitvom i njihovim braniocima. Ostali metani zatitu potraili u Bratuncu i preko Drine u Srbiji. Za prelaz reke jedino, ali i veoma rizino sredstvo, bili su amci. Srpska pokretna imovina u Bjelovcu, posebno stoka, hrana i letina opljakana, a nepokretna imovina, kue i ostale zgrade domainstva, razorena i unitena. Selo je narednih nekoliko meseci ostalo pusto i u posedu muslimanskih oruanih snaga.

rtve: 1) Bogievi (Milenko) Zlatan, 1975; 2) Cviji (Ilija) Miodrag, 1972; 3) Despotovi (Vitomira) Slobodan; 4) Filipovi (Nedo) Stevo, 1951; 5) Ili (Ilija) Milisav, 1957; 6) Ili (Mio) Milun, 1939; 7) Jovanovi (Milo) Zlata, 1911; 8) Jovanovi (Milisav) Radenka, 1974; 9) Luki (Radivoje) Vida, 1933; 10) Marinevi Miroslav, 1965; 11) Mati (Ilija) Radivoje, 1937. i njegove kerke 12) Mati (Radivoje) Gordana, 1967. i 13) Mati (Radivoje) Sneana, 1965; 14) Miladinovi (Petko) Mirko, 1971. i njegov brat 15) Miladinovi (Petko) edo, 1975; 16) Milutinovi (edo) Slavko, 1963; 17) Nedeljkovi (Ratko) Slobodan, 1970; 18) Petrovi (Krsto) Mirko,1920; 19) Petrovi (Milan) Mirko, 1972; 20) Savi (Ostoja) Mitar, 1954; 21) Tanasi (Sreten) Radovan, 1923; 22) Tomi (iko) Rajko, 1955; 23) Toi (ivorad) Milorad, 1972; 24) Trii (Tomislav) Zoran, 1968; 25) Desimir (Nikodin) Mati, 1928.

Loznika Rijeka

U podrinjskoj optini Bratunac, selo sa dominantnom srpskom veinom (Srba 132, muslimana 22) napadnuto istovremeno kad i Sikiri i Bjelovac, u ranim jutarnjim asovima 14. decembra 1992. Rec je o tri susedna skoro povezana sela na istoj saobraajnici u dolini reke Drine koja su u tom pohodu jedinica Armije BiH, sastavljenih od muslimana Bratunca, Vlasenice i Srebrenice, sravnjena sa zemljom. I u ovom sluaju podjednako su stradali branioci kao i lanovi njihovih porodica, izuzev dece koja su, kao i u ostalim selima, ve ranije bila sklonjena u Bratunac i Srbiju. Meutim, to je za Lozniku Rijeku, od poetka muslimanskog terora na ovom podruju, bio ve drugi napad, pljaka i pustoenje. Posle svega toga prilike za spas i opstanak Srba u ovom selu vie nije bilo.

rtve: 1) Dadi (Marko) Ratko, 1954; 2) Damnjanovi (Vidoje) Slavomir, 1971; 3) Damnjanovi (Svetozar) Nedeljko, 1959; 4) Filipovi (Milisav) Dragoljub, 1942. i njegov sin 5) Filipovi (Dragoljub) Dragan, 1962; 6) Jovanovi (Petko) Milan, 1948; 7) Jokanovi (Petar) oko, 1956; 8) Jovanovi (Veselin) Milo; 1928; 9) Kneevi (Vojislav) eljko, 1966; 10) Luki (edo) Krstina, 1948; 11) Milkovski (Nikole) Bojan, 1938; 12) Petrovi (Boidar) Mladen, 1958; 13) Petrovi (Bogdan) Miodrag, 1948; 14) Petrovi (Milorad) Duan, 1938; 15) Stankovi (Rajko) Radenko, 1972; 16) Simi (Ilija) Ratko, 1951; 17) Todorovi (Krsto) Boo, 1949; 18) Vueti (Savo) Radovan; 1943. i sin 19) Milenko (Radovan) Vueti, 1975; 20) uki (Leposava) Radoslav, 1968.

Brana Baii

Srpsko selo (Srba 263) na podruju mesne zajednice Kravica, optina Bratunac, celo leto nalazilo se na meta oruanih napada iz okolnih muslimanskih sela Cerske, Kasabe, Konjevi Polja, Pobuda. Do najteeg napada na Branu Baie dolo 14. decembra 1992. Akciju izvele muslimanske oruane jedinice iz sastava Cersko-Srebrenike operativne grupe, Armije BiH, pod komandom Nasera Oria. Posle tekih borbi selo se uglavnom odbranilo, ali je u odbrani sela ivot izgubilo vie lica srpske nacionalnosti.rtve: 1) Rajko (ivojin) Tomi, 1955; 2) Duan (Milorad) Petrovi, 1938; 3) Vasilj (Petar) Todorovi, 1955; 4) Ratko (Marko) Dadi, 1954; 5) Slavko (Nedo) Ili, 1939.

Jeestica

U optini Bratunac. Ovo isto srpsko i dosta veliko selo ponovo je doivelo tragediju na pravoslavni Boi, 7 januara 1993. I u ovom napadu, kao i u onom od 8. avgusta 1992, stradao je veliki broj metana Jeestice. Re je pre svega o civilnim licima srpske nacionalnosti i njihovim najbliim koji su pokuavali da odbrane selo. U pohodu na Jeesticu prednjaili su muslimani susednog Jaglia, a sa njima i stanovnici ostalih okolnih muslimanskih sela koji su jo od prolea bili svrstani u formacije Patriotska liga, Zelene beretke i ostale jedinice oruanih snaga Armije BiH. Posle ovog njihovog pohoda Jeestica je spaljena, skoro sravnjena sa zemljom, opljakana i opustoena ne samo od vojnika, ve jo vie od lanova njihovih porodica, odnosno muslimanskih civila sa podruja Jaglica, Cerske, Pobuda, Konjevi Polja, Kasabe i drugih okolnih, uglavnom manjih, sela i zaselaka bratunake i susednih srebrenike i vlasenike optine.

rtve: 1) Vidosava (Mikaila) Trii, 1946; 2) Radojko (Ljubomir) Bogievi, 1954; 3) Vojislav (Ljubomir) Bogievi, 1949; 4) Milo (Stojan) Joki, 1926; 5) Radomir (Vujadin) Jovanovi, 1959; 6) Ratko (Dragomir) Miladinovi, 1959; 7) ordo (Dragomir) Miladinovi, 1958; 8) Nedeljko (Milorad) Milanovi, 1937; 9) Dragan (Nedeljko) Milanovi, 1970; 10) Milovan (Risto) Ostoji, 1949; 11) Mitar (Risto) Ostoji, 1934; 12) Krstivoje (Vladimir) ukanovi, 1935; 13) Boko (Milo) ukanovi, 1928; 14) Nevenka (Risto) ukanovi, 1946; 15) Drago (Pavle) Lazi, 1913. i 16) Gordan (Cvijetin) Nikoli, 1958.

Kravica

isto srpsko selo u optini Bratunac (Srba 353, ostalih 4), a pod istim nazivom i veoma poznato i podruje koje sainjava vie srpskih sela i zaselaka: Brana Baii (Srba 263), Banjevii (Srba 38), Mandii, Mratinci (Srba 218, muslimana 70), Popovii, Lipenovii (Srba 235, jugoslovena 3), Pobre (Srba 196, muslimana 50), Kajii, Opravdii (Srba 434) i dr. U tim selima ivelo je oko 2000 stanovnika srpske nacionalnosti. Od poetka sukoba u ovom delu Podrinja ta srpska sela su, kao i za vreme Drugog svetskog rata, napadana od strane muslimana iz Srebrenice, Cerske, Pobuda, Konjevi Polja, Jaglia, Kasabe, bezmalo svih muslimanskih naselja bratunake, srebrenike, zvornike i vlasenike optine. Oruane provokacije i napadi bili su veoma esti, ali svakako najei, prethodno dobro pripremljen i organizovan napad veoma jakih muslimanskih snaga, izvren je na pravoslavni Boi, 7. januara 1993. Tom prilikom su stradala sva kravika srpska naselja i ubijeni mnogi metani iz tih sela. Oskrnavljena i opljakana srpska pravoslavna crkva. Tela veine stradalnika iz tog napada pronalaena su, smrznuta, po okolnim umama i jarugama i izvlaena tokom cele zime. Naser Ori, komandant ove akcije, istraiteljima Hakog tribunala je o sluaju Kravice izjavio: "I jedni i drugi su ginuli tu... Seljane niko nije pomicao, ostavljeni su da truhnu, niko se nije obazirao na unakaene leeve koji su leali oko puta i izmedu kua. Danima posle napada ene i mukarci iz Srebrenice i Cerske vraali su se u Kravicu, nosei sve to se moglo upotrebiti." I to je bilo tano. Muslimani, podjednako civili: ene, deca i starci, kao i vojnici pljakali su i razarali po Kravici sve to su stigli i to je trajalo vie od dva meseca. Zvanina sahrana rtava kravike tragedije obavljena je znatno kasnije, posle oslobadanja ovog podruja i povratka Srba u Kravicu i ostala sela ovog kraja. Srbi su se vratili u Kravicu tek 16. matra 1993. i tada su konano sakupljena tela mnogih kravikih rtava. Sahranjeni su nakon nepunih sedam dana po osloboenju Kravice, 22. marta 1993. na srpskom bratunakom groblju.

rtve: 1) Negoslav (Mikailo) Eri, 1912. Kravica; 2) Krstina (Nikola) Eri, 1914. Kravica; 3) Pajkan (Pajo) Gavri, 1963. Kravica; 4) Milovan (Todosije) Nikoli, 1946. Kravica; 5) Risto (Krsto) Popovi, 1920. Kravica; 6) Kostadin (Risto) Popovi, 1947. Kravica; 7) Mara (Vaso) Boi, 1909. Mandii; 8) Stevo (Stojan) Boi, 1951. Mandii; 9) Krsto (Duan) Lazi, 1933. Brana Baii; 10) Miladin (Drago) Momilovi, 1935. Opravdii; 11) Vaso (Marko) Nikoli, 1920. Brana Baii; 12) Mitar (Cvijan) Nikoli, 1927. Kajii; 13) Ljubica Obaki, 1918. Mratinjci; 14) Tankosava (Vasilj) Stevanovi 1938. Brana Baii; 15) Vladimir (Stojan) Stojanovi, 1915. Brana Baii; 16) Stojan (Mitar) Jovanovi, 1948. Kravica; 20) Ivan (Vladimir) ukanovi, 1954. Kravica.

Ciljkovici

Optina Bratunac. Relativno malo srpsko selo u mesnoj zajednici Kravica (90 stanovnika srpske nacionalnosti) najei napad muslimana ovog kraja, pripadnika Armije BiH, doivelo je, kao i ceo taj kraj, na srpski Boi, 7. januara 1993. I pored junake i portvovane odbrane malobrojnih metana selo je okupirano i uniteno. Mnogi ljudi, branioci i lanovi njihovih porodica, su izginuli. Njihova imovina, pokustvo, stoka, rezerve hrane, alati i poljoprivredna orua opljakani, a kue i ostala nepokretna imovina spaljeni i razoreni. Tela znatnog broja pokojnika dugo su bila nedostupna porodicama i skoro ceo zimski period ostala nesahranjena. iljkovii su tih zimskih meseci u mnogome delili sudbinu Jeestice i Kravice i veeg broja srpskih sela bratunake optine.

rtve: 1) Radoje (Radovana) Pavlovi, 1934; 2) Miladin (Duan) Dolijanovi, 1963; 3) Lazar (Kostadin) Veselinovi, 1935; 4) Stanoje (Stanko) oki, 1942; 5) Miladin (Radovan) Stevanovi, 1943; 6) Vaskrsije (orde) Vasovi, 1956; 7) Dragan (Dragoslav) Radovi, 1968; 8) Radenko (Ljubo) Radovi, 1974; 9) Novica (Slobodan) Bogicevic, 1976; 10) Slobodan (Jovan) Bogievi, 1945; 11) Mile (Savo) Savelji, 1964; 12) Boo (Drago) Radovi, 1943. 13) Vinji (Todor) Ratko, 1949.