u ime boga, milostivog, samilosnog · 2007-10-24 · je ~e`nje, ahmeda anande, je zbirka pesama,...

Glavni i odgovorni urednikKulturni centar I. R. Irana

u Beogradu

UrednikAleksandar Dragovi}

nur.urednikªsbb.co.yu

Lektura i korekturaMirjana Abdoli

Dizajn i likovna opremaAleksandar Dragovi}

âsopis izlazi tromese~nou izdanju Kulturnog centraIslamske Republike Irana.

Mi{ljenja i gledi{ta iznetau objavljenim ~lancima

ovog ~asopisa ne morajuda predstavljaju gledi{ta

Kulturnog centraIslamske Republike Irana.

Objavljivanje ~lanaka iilustracija dozvoljeno je saobaveznim navo|enjem

izvora. NUR toplo do~ekujemi{ljenja i gledi{ta svojih

~italaca.

Adresa redakcijeâsopis NUR

Po{tanski fah 43111001 Beograd,

Srbija i Crna GoraTel: 011/660-386

011/367-2564Fax: 011/2666-980

E-mail: nurªeunet.yu

KULTURA I DRU[TVO5 Egoizam kao znak na{eg vremena

Marko P. \uri}22 Skrivena pozadina „demokratskog“

masmedijskog poretkaprof. dr Zoran Jevtovi}

36 Islamska medicinaA. J. Newman

FILOZOFIJA I GNOZA45 Gazali (II deo)

Danojla Bajraktarevi}56 Sufizam u poeziji Junusa Emrea

Ana Stjelja64 Razmi{ljanja o vrhovima (planinarenje

kao metafora za duhovnu potragu)Julius Evola

KNJI@EVNOST77 Gnosti~ka poezija imama Homeinija79 Rustem i Suhrab (epizoda iz [ahname)86 êtiri kapije ~e`nje

Ahmed Ananda94 Jezik ìvotinja

Dejan Spasojevi}

UMETNOST100 Materijali kori{}eni od strane

srednjovekovnih persijskih slikaraHamid Farahmand Borudèni

108 Islamska kaligrafijaDr Mirjana Marinkovi}

115 Razgovor Abasa Kiarostamijasa @an-Lik Nansijem

127 Odlazak majstora

VERSKE TEME129 Plemeniti poslanik (izabrana poglavlja iz

ìvotopisa o Poslanikovom ìvotu i misiji)139 Verovesnik i lepota

Galib Omerba{i}

S ÎTAOCIMA150 Pojmovnik islama

Akademik Ja{ar Redèpagi}158 Intervju: Miroslav Benka,

pozori{ni reditelj

IZLOG KNJIGA161 Muhamed (s. a. v. s.) uzvi{eni moral

Bo`jeg poslanika161 Razmi{ljanja o vrhovima – Julius Evola163 Hahamane{idski kraljevski natpisi –

Dejan Spasojevi}

AKTIVNOSTI KC IRANA164 Revija iranske ènske ode}e165 Me|unarodna smotra arheolo{kog filma165 Beogradski festival dokumentarnog i

kratkometra`nog filma166 Vesti iz Irana

POZADINAMASMEDIJSKOG PORETKA

PLEMENITI POSLANIK

ISLAMSKAKALIGRAFIJA

REVIJA @ENSKEODE]E

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog

Re~ urednika

Novi broj ~asopisa Nur je dvobroj za sezonu zima 2005/ prole}e 2006. I ovog pu-ta, prilozima predstavljenim kroz uobi~ajene tematske blokove, nastojali smo nesamo da produbimo i pribliìmo op{ta saznanja o kulturi, duhovnosti i tradicijiIrana, ve} i da, isto tako, obuhvatimo razli~ite aspekte islamsko-orijentalnog du-hovnog nasle|a.Odeljak Kultura i dru{tvo otvara prilog Egoizam kao znak na{eg vremena, Marka P.\uri}a. Autor u kontekstu islama i hri{}anstva nastoji da do|e do odgovora napitanje u ~emu se sastoji sre}a, smatraju}i da se do nje moè samo verom i prav-dom. Skrivena pozadina „demokratskog“ masmedijskog poretka, Zorana Jevtovi}a, ba-vi se uticajem masmedija, kao ikona novog dru{tva, na svest ljudi u savremenominformati~kom dobu. Prilog Islamska medicina istraùje medicinsku tradiciju Ehlibejta, u poku{aju njenog sagledavanja i vrednovanja u kontekstu istorije islam-ske medicine.U odeljku Filozofija i gnoza sledi drugi, zavr{ni deo razgovora na temu filozof-skog u~enja al-Gazalija. Sufizmom u poeziji Junusa Emrea bavi se prilog Ane Stjelje.Junus Emre je pesnik klasi~ne turske knjièvnosti koji se svojom pesni~kom veli-~inom i bogatim knjièvnim opusom uzdigao do nivoa nacionalnog mita. Posled-nji tekst u ovom bloku, Razmi{ljanja o vrhovima, jednog od vode}ih evropskih mi-slilaca i tuma~a tradicionalne i ezoterijske misli, Julijusa Evole, je sjajna studija oplaninarenju kao metafori za duhovnu potragu.Odeljak Knjièvnost otvaramo sa nekoliko pobo`nih, gnosti~kih pesama imamaHomeinija, koje smo izdvojili iz njegovog opusa u znak obeleàvanja sedamnae-stogodi{njice njegove smrti. Sledi odlomak iz [ahnanme, najve}eg pesnika persij-skog pesni{tva, Firdusija. Pevanje o Rustemu i Suhrabu, gde je boj izme|u oca isina, prepun potresne i tajanstvene tragike, prikazan sa ogromnom pesni~komsnagom, jedno je od najlep{ih epizode u besmrtnoj Knjizi o kraljevima. êtiri kapi-je ~e`nje, Ahmeda Anande, je zbirka pesama, pisanih u formi rubaije (katrena),koje u poznatom sufijskom maniru govore o pro~i{}enju du{e na putovanju kaIstini. U poslednjem delu ovog odeljka donosimo pri~u Jezik ìvotinja koja je, za-pravo, knjièvna adaptacija drevnog predanja o caru Solomonu.Prvi tekst u odeljku Umetnost je nastavak ogleda Materijali kori{}eni od strane sred-njevekovnih persijskih slikara iz pro{log broja. Sledi ogled o Islamskoj kaligrafiji u ko-me njegova autorka, dr Mirjana Marinkovi}, pi{e o poreklu, zna~aju i ulozi kojelepo pisanje, kao sakralni ~in, ima u islamskom svetu, sa osvrtom na karaktersti-ke razli~itih tipova pisama i kaligrafskih stilova. U nastavku sledi intervju sa po-znatim iranskim rediteljem Abasom Kiarostamijem, i podse}anje na Ali Akbar Sa-natija, nedavno preminulog iranskog vajara i slikara.U odeljku Verske teme donosimo dva teksta o Muhamedu, (s.a.v.s.), Bo`jem po-slaniku; Plemeniti poslanik, koji govori o moralnim odlikama Bo`jeg miljenika(s.a.v.s.) i Verovesnik i lepota, Galiba Omerba{i}a, govori o kategoriji lepote i lepog,u svetlu islamskog svetonazora.U odeljku S ~itaocima donosimo kriti~ki osvrt akademika Ja{ara Redèpagi}a nadelo Pojmovnik islama; zatim sledi razgovor sa pozori{nim rediteljem Miroslav Ben-kom, povodom njegovog uspe{nog u~e{}a na pozori{nom festivalu Fad`r u Iranu.Izlog knjiga je rezervisan za nova izdanja.Odeljak Aktivnosti prati protekle aktivnosti Kulturnog centra Irana, i kulturnedoga|aje iz Irana.

urednik,zima 2005 / prole}e 2006

„Koji veruju i dobra dela ~ine“ (Kuran...) ne}esigurno biti nesre}ni.

Dok se vlastita sre}a sve vi{e razvija na{tetu one op{te i kolektivne dana{nji ~oveksve vi{e postaje drugom ~oveku oru|e zapostizanje njegove vlastite sre}e. No, kakose svakim danom ono na{e individualnodobro sve vi{e razvija na {tetu onog op{teg,to su danas u krizi ne samo na{e racionalneve} i religijske vrednosti. Ko od nas, na pri-mer, ima strah od na{e ve~ne nesre}e, ho}ure}i od pakla (Kur’an, 2, 114; 2, 115; 5, 174)?Relativno mali broj. Radikalni individuali-zam, koga smo bili filozofski najsvesniji udevetnaestom stole}u, sa pojavom Maksa[tirnera, ~ije delo i njegova filozofska afir-macija su, kako bi rekao Le{ek Kolakovski,danas zahvatili sve pore individualnog idru{tvenog ìvota, i njima, zbog na{ih naj-vulgarnijih i nasirovijih potreba suverenovlada. Afirmacija egoizma na {tetu altrui-zma danas je razlog svemu {to nas dubokozabrinjava. Ne teè}i ni~emu {to stoji izvannjegovog sebi~nog razloga, dana{nji ~ovekje prema drugom prvo nepravedan, a pre-ma Onom Najva`nijem duboko neiskren i„pobo`no licemeran“. Me|utim, kako sesamo iz verovanja ra|a „trud na Bo`jemputu“, koji samo i donosi ono op{te dobro,to sve u ìvotu postaje versko pitanje; pita-nje na{e ve~ne sre}e ili nesre}e, a zatim imoralno pitanje koje se doti~e na{e prola-zne istorijske sre}e ili sada{nje nesre}e. Da-kle, nikad ne}e biti na{e op{te sre}e o kojojsu Bentam, Marks, Lok i Aristotel ozbiljno

razmi{ljali, dokle god smo grehom egoi-zma odvojeni od Boga i bli`njeg. Odvojenateizmom od Istine i egoizmom od ljubavidana{nji ~ovek odvojen je od onog najva-`nijeg korena zbog ~ega mu se drma tlopod nogama. Iznenadna bolest, prola-znost, mo} mafije, ugroàvaju stabilnostnjegove svakodnevne sre}e zbog ~ega jenaj~e{}e posetilac psihijatrijskih bolnica i~esto nemo}an da se od njih za{titi. Stoga jenesre}no bi}e, jer ono {to je grehom stekao,~esto sporo{}u ili brzinom pravde mora davrati pa je zbog takve perspektive najpreo~ajnik. Ali sad je pitanje kako sve to pre-vladati ili ne do}i u takvu situaciju? SuraAl-Asr muslimanu, a i drugima, s tim u ve-zi daje dragocen savet. Dakle, nuàn namje trud ne na ~ove~ijem ve} na Bo`jem pu-tu. Koji veruju i dobra dela ~ine (al-Asr) si-gurno ne}e biti nesre}ni, pa Bo`ja plata ne-}e izostati. Ina~e tek {to smo se bili oslobo-dili od jedne diktature i terora devedesetihgodina pro{log veka nismo mogli zbog silejedne politi~ke gluposti da izbegnemo jed-nu drugu, koja je danas istorija. Lamentira-ju}i nad onim {to nam je istorija ostavila izasebe danas se ubrajamo u najnesre}nije na-rode Evrope. D. Bonhofer otuda nije gre{iokada je u svome delu „Otpor i predanje“pisao da je „glupost opasniji neprijatelj do-bra“ odnosno na{e sre}e, nego „zlo“ (Isto, s.15, Ks. 1974, Zagreb).

Nismo u privilegovanom vremenu negou „prole}u“ velikih izazova. „Ne boj semalo stado“ (Lk, 12, 32).

Vol. 14 • No 47/48 • PROLE]E/LETO 2006. 5

KULTURA I DRU[TVO

Egoizam kao znak na{eg vremenaKako }emo do sre}e? Pravdom do kolektivne i religijom do na{e li~ne sre}e.

Marko P. \uri}

KULTURA I DRU[TVO6

Jesai [adànijan, Isfahan, Dàme’e dàmija

Dana{nje je vreme za moralnog ~ovekanajmanje privilegovano vreme. Suo~en unjemu sa velikim izazovima i isku{enjimanaj~e{}e se pita kako na njih da odgovori,a pri tom ne izgubi ni{ta od svog identite-ta? No, kako on princip pravednosti nemoè da `rtvuje principu korisnosti on jedanas naj~e{}e za mnoge li~nost koja vra-}a se}anje na Tekerijeve i Dikensove roma-ne. Drè}i do ~asnog imena svojih predakai ~vrsto stoje}i na svojim moralnim princi-pima on zna da na tu|oj nesre}i ne moèda zida kulu svoje sre}e. Po{tuju}i sve ono{to je osve{tano ne skorojevi}estvom,dvojnim moralom, ve} tradicijom i u~e-njem svetih vera, na njega se danas prven-stveno odnose Isusove re~i „ne boj se“, (Lk,12, 32), pa je on i ovde najsre}niji ~ovek.Dakle na{a sre}a i na{ li~ni uspeh ne moguda opravdaju zlo. Nepravednim sredstvi-ma ne moèmo do sre}nih ciljeva. I {tomoralan ~ovek to nikada nije mogao nijedno vreme za njega nije privilegovanovreme. Me|utim, samo je tako ako idemo igledamo unazad do Boga, Toga PrvogPrincipa. Ali, u svetu na{e svakodnevniceje druga~ije, pa smo zato u istoriji imalimaksimum zla. Me|utim, kad svojom ve-rom sve u nama stavimo pod Bo`ju kon-trolu u na{em ìvotu izbe}i}emo mnogestvari. Prvo, na{a volja ne}e pre}i u samo-volju pa }e nam princip pravednosti uvekbiti va`niji od principa korisnosti. [to je, naprimer, De Gol bio gorljivi katolik sve je bi-lo pod Bo`jom kontrolom. I kad je odlu~ioda da nezavisnost alìrskom narodu sigur-no je bio rukovo|en principom pravi~no-sti. Pravda i pravo tada su bili va`niji odsvega. Veruju}i ~ovek }e iz svake svoje po-bede izvu}i pravo i pravdu, a zatim sre}u ikorist. Dakle, od sre}e i koristi su mu prav-da i pravo uvek va`niji pa oboje sada sve-do~e da je prvo Bo`ji ~ovek. „Odmakle lise pravda, {ta su kraljevstva ako ne velikerazbojni~ke druìne“, veli blaèni Avgu-

stin u ~etvrtoj knjizi svoje dràve Bo`je(Aurelije Augustin: O dràvi Bo`joj – DeCivitate Dei, Ks, Zagreb, s. 257, 1982 god).S tim u vezi, setimo se totalitarnih sistemapo~ev od Tre}eg rajha do Staljinove tirani-je; {ta su oni bili ako ne ono {to Avgustintvrdi za dru{tva bez pravde.

Gospodar nare|uje pravednost (Kuran,Al-Araf, 29).

Pro~itamo li âsni Kuran i Stari zavetutvrdi}emo da je pravda ovde fundamen-talan pojam. Zbog toga je ona od egzi-stencijalne va`nosti za na{u sada{njost ina{u budu}nost. [to je najva`niji pojam,iz nje se daju izvesti i drugi pojmovi kojiza nas imaju egzistencijalnu va`nost. Po-znavaju}i njene zahteve i potrebe iz njeizvodimo i pravo, te i pravo na pravednozaklju~eni mir u kome samo i moèmo daostvarimo svoju sre}u. No, sigurno je da}emo samo ra~unaju}i na nju svakomedati svoje i tako raditi na kolektivnoj sre}ii op{tem dobru. Bentham ~iju je utilitari-sti~ku teoriju Marks kritikovao u Kapita-lu, (K. Marx, Oeuvres I, Economie, Paris,1965, 1117-1118; MEW, 230) drè}i do sre-}e dru{tva i zajednice veli: „Op{ti cilj kojisvi zakoni imaju, ili treba da imaju, op}e-nito, je pove}anje ukupne sre}e zajedni-ce“. (Nerkez Smailagi}: Historija politi~-kih doktrina, Zagreb, Naprjed, 1970.g. s.288). Bog traì i od muslimana da budepravedan, pa s tim u vezi u Kur’anu ~ita-mo: „Reci: Gospodar nare|uje praved-nost“ (Al Araf, 29). To {to Bog traì od mu-slimana da bude pravedan sada moèmoda obrazloìmo da kaèmo i sa filosofskogstanovi{ta, a zatim, da kaèmo da prorokIsaija, kad govori o postu, prvenstvenomisli na pravdu. Evo posta koji mi je povolji, re~ je Jahve Gospoda: kidati ovakvenepravedne... pu{tati na slobodu potla~e-ne, slomiti sve jarmove“ veli prorok Isaija


(Isaija, 58, 4-6). Pravda, pravda – uzvikujeKaraljl-mudrac iz Kilisija – prokleti dasmo svuda kada se iz ovog ili onog ogre-{imo o nju. Jedna jedina stvar potrebnasvetu; ali ta jedna je nezamenljiva. Prav-da, pravda, za ime Boga; dajte nam prav-du, i ìve}emo; dajte nam samo njen falsi-fikat ili zamenu za nju – i umre}emo „ve-li Karajl“. (Ernest Kasirer: Mit o dràvi,Nolit, Beograd, 1972 god. s. 243). Otudana pravdi je samo i mogu}e graditi op{tusre}u. Istovremeno, i u Starom zavetu ~i-tamo: „Nisam li ja Jahve? Nema drugogBoga do Mene; Boga Pravednoga i Spasi-telja osim Mene nema“ (iz, 45, 21-22). „Izato mi u jednom smislu nazivamo pra-vednim sve ono {to stva-ra i odràva sre}u uop{tei ono {to je stvara u dr-àvnoj zajednici“, veliAristotel. (Aristotel: Ni-komanova etika, Kultu-ra, Bgd, 1958 god. 1129,b. s. 113). Me|utim,pravda ne stoji samo uvezi sa sre}om ve} i sapoliti~kim, istorijskim,mirom. Nepravednimmirom otuda su uvekposejane i klice za budu}i rat. Valja se stim setiti na primer Evrope u 19. stole}u idocnije. Frankfurtski mir (1871 god.), veleneki istori~ari, koji je bio zaklju~en na {te-tu Francuske, a u korist Pruske vodio jePrvom svetskom ratu. Za Versajski mir,koji je bio zaklju~en na {tetu Nema~ke, au korist dràva pobednica, neki vele da jedoprineo Drugom svetskom ratu. Nepra-vednim mirom otuda je uvek posejanoseme revan{izma, pa bez pravednog miranema ni drugog mira me|u narodima.Ali, pravda i pravi~nost stoje u vezi jo{ sanekim stvarima. „Tri su stvari, veli Muha-med, koje ~oveka spa{avaju, a tri su kojega upropa{}uju. Spa{avaju ga: pravedni

postupak prema ljudima i u srd`bi i u ras-poloènju“. ([eta Ferhat: Ahlak, Sarajevo,1983 g. Gazi Husrevbegova Medresa u Sa-rajevu, s. 16).

Pravedni budite, to je najbliè ~estitosti(Kur’an, 5, 8)

Ako smo mi pravoslavci zbog svoje du-hovnosti koja je sva okrenuta na{em „ja“ne i tu|em „ti“ najpre svesni krize, one so-cijalne obaveze, a time i na{e moralne laba-vosti, islam je gotovo sav u pravnim i mo-ralnim propisima. „... I kada ljudima sudi-te da pravi~no sudite“ (An Nisa, 58), ~ita-mo u Kur’anu, a zatim: „O vjernici, du`no-

sti prema Allahu izvr{a-vajte, i pravedno svedo-~ite. Neka vas mr`nja ko-ju prema nekim ljudimanosite nikako ne navededa nepravedni budete“(Al Maida, 8). I sve to sa-da govori koliko norma-tivni islam drì do prav-de, i koliko pre}utno osu-|uje nepravdu. Ali samosavest koja je vezana zaBo`ju re~ – kako bi rekao

Martin Luter – u stanju je da bezuslovno,ne i sa ra~unicom, stane na stranu pravde,osu|uju}i stanje nepravde. Dakle, ne sa-mo u onoj racionalnoj, Aristotelovoj etici,ve} i u onom islamskom moralu do op{tegdobra i univerzalne sre}e moèmo samopravdom i pravi~no{}u. A za{to moèmosamo tako, ne i druga~ije, najmanje je te-{ko re}i. I samo zato {to se kroz istoriju toop{te dobro vezivalo samo za jedan slojljudi, jednu partiju, nismo mogli izbe}ijednopartijske politi~ke sisteme, diktaturei razne despotije. I opet kad smo ga veziva-li samo za jedan narod nismo mogli izbe}irazne nacionalizme i fa{izam u na{oj isto-riji. Umesto op{teg dobra tada smo po pra-

KULTURA I DRU[TVO8

Dana{nje je vreme zamoralnog ~oveka najmanje

privilegovano vreme. Suo~enu njemu sa velikim izazovimai isku{enjima naj~e{}e se pita

kako na njih da odgovori, apri tom ne izgubi ni{ta od

svog identiteta?

9Vol. 14 • No 47/48 • PROLE]E/LETO 2006.

Jesai [ad`anijan, Medresa ^aharbag

KULTURA I DRU[TVO10

Jesai [ad`anijan, Vanak, jermenska crkva u D`olfi kod Isfahana

vilu imali ono partikularno dobro pa zato~esto nismo mogli izbe}i tako krvavu ne~o-ve~nu povest. I zbog toga pojedina~nog ilipartijskog dobra imali smo u istoriji legali-zovan i „opravdan“ zlo~in koji je govorio ogrozoti, strahu, uàsu i ludovanju. Da je tota~no nije te{ko poverovati. Teè}i svomvlastitom, ne i op{tem, dobru ljudi su ~estou njega sme{tali razli~ite sadràje. Zbog to-ga, danas ih se istorija se}a kao zlikovaca imonstruma. Gaj Svetonije Trankvil u svo-joj knjizi „Dvanaest rimskih careva“ se}a-ju}i se „bolesnog“ Kaligule koji je namera-vao svog konja imenovati konzulom, onjemu ne govori samo kao vladaru ve} ikao ~udovi{tu. (Isto, str. 169). Dakle, kadli~ni razlog prevagne nad onim op{timuvek imamo najdublju izdaju morala i ~o-ve~nosti. Ina~e, i danas }emo o svom ~o-ve~nom, a zatim demokratsko-liberalnomose}anju svedo~iti tako {to }emo bezuslov-no stati na stranu „op{teg dobra“. Me|u-tim, danas smo sve svesniji da se ono svevi{e napu{ta kao politi~ki ideal, pa umestonjega, sve se vi{e favorizuje individualnodobro ~ime je legalizovana najdublja krizamorala. Ali, ako je izraz „op{te dobro“ uanti~ku misao u{ao sa Aristotelom, u mo-dernoj misli na{ao se zahvaljuju}i Loku.Me|utim, tek sa Rusoom u na{e politi~kopam}enje ulazi izraz „op{ta volja“, koju,na prvom mestu, treba da karakteri{e pra-vi~nost. [to je pravednost po Kur’anu naj-blià ~estitosti to je glavna odlika moral-nog ~oveka, pored ostaloga, i ~estitost. [toje pravda po Kur’anu uza samu ~estitost,njih se dve tokom svoje cele razvojne lini-je seku i dodiruju. êstito{}u samo moè-mo do dobra „~emu sve teì“ (N.E. 1094, a,s. 3). Op{te dobro otuda prvenstveno traìpravednost, a zatim ono {to je njoj najbli-è, a to je ~estitost. Biti sre}an na islamskina~in prvenstveno zna~i biti pravedan, azatim ~estit. Me|utim, ~oveku kome nijeni{ta sveto pravednost i ~estitost bi}e sva

smetnja njegovoj sre}i, pa obra~unav{i sesa svojom save{}u i njih }e ukloniti iz svogìvota.

Religije i filozofije kao na{i odgovori

Ne samo novozavetno hri{}anstvo ve}i kur’anski islam, a zatim marksizam i uti-litarizam, u konteksu na{ih razmi{ljanja osre}i, svakako da prvo treba da daju od-govor na pitanje: kako do nje, sre}e? Jersre}a je cilj kome svi teè pa je ona otudai egzistencijalno, ne i obi~no pitanje. Dokse pitanje u vezi nje u marksizmu tran-sformi{e u pitanje kako }emo do}i u „Car-stvo slobode“ (Tre}i tom „Kapitala“), uhri{}anstvu i islamu pitanje u vezi njetransformi{e se u pitanje o na{em spase-nju. Hri{}anstvo, islam, marksizam i utili-tarizam otuda ovde prvenstveno razume-vamo kao odgovor na gornje pitanje. I sa-mo u odnosu na religijske odgovore. Uodnosu na ono {to nas o~ekuje u jednojbudu}nosti sve sada ima smisao i svojucenu. I {to su mnogi uvek imali prave od-govore, umeli su, znali su da izbegnuuvek dve stvari u svome ìvotu: prvo, ap-surd, a zatim ono {to je gore od njega, a toje samoubistvo, koga Kami defini{e u svo-me „Mitu o Sizifu“ kao najoozbiljniji filo-zofski problem. [to ìve od jedne budu}-nosti koja je sva u Bo`jim obe}anjima, onisu svesni apsolutne i delimi~ne, vremen-ske nesre}e, pa samoubistvo otuda on i ne~ini kao Kamijev ~ovek najozbiljnijim filo-sofskim problemom. Na drugoj strani {toje ~ovek devetnaestog i dvadesetog stole-}a u komunizmu video re{enje zagonetkeistorije video je i pozitivno re{enje zastvar svoje istorijske sre}e. No, kako je onsve manje ono {to bi trebao da bude, to gata otu|enost ~ini duboko nesre}nim. [tou sebi i drugome ne prepoznaje sliku i na-mesnika Bo`jeg, on krvavom matemati-kom, kako bi rekao Kami („Mit o Sizifu“),


ure|uje svoj svakodnevni ìvot. [to nijedruga~ije na{a povest i nije kako bi rekaoHegel „tlo na{e sre}e, ali njeno tlo nije nina{a priroda, pa otuda sveti Pavle i negre{i kada u vezi nje, ljudskog „Ja“ pi{e:„Ja zbilja ne razumem {to ~inim“, a zatim:„ja ne ~inim ono {to ho}u, nego ~inim ono{to mrzim“ (Rim, 7, 15). Kako smo u su{ti-ni protivure~na, rascepljena bi}a, bez je-dinstva i harmonije, mi svojom karakter-nom struktuirano{}u nismo predodre|e-ni za sre}u nego nesre}u. Protiv na{e sre-}e je prvo na{a istorija, a zatim i na{a vla-stitost, na{a priroda. Zbog svega toga smobez Boga ovde najpre o~ajnici, pa samozato samoubistvo, a ne i neka druga temai ~ini na{ najozbiljniji filosofski problem.Iako bi po Kur’anu jasno izlazilo da smostvoreni za ve~nu sre}u (At-Tawba, 72) topolunebesko i polumaterijalno bi}e, kakobi rekao profesor Morteza Motahori izIrana, bez Boga duboko nemoralno i ne-sre}no bi}e, pa je samo zato maksimalno„kritikovano bi}e u Kur’anu“ (Al-Ahzab,72; Al-Hak, 66; Al Isra, 11; Al Kahf, 54). Pri~emu svakako njegova otu|enost od Bo-ga najpre ide na ruku njegovoj nesre}i.Hajdegerov pojam „brige“ danas namnajbolje obja{njava njegovu egzistencijal-nu situaciju. Bivaju}i u brizi oko mnogihstvari, a najpre u vezi onih koje je zapo-~eo, a ne moè da zavr{i, dana{njeg ~ove-ka samo verovanje u Boga moè da dove-de do one ta~ke u kojoj }e svoju sloboduiskoristiti za svoju sre}u. Dakle, samo gaIstina moè dovesti do jedne prekretnicekoju }e razumevati i shva}ati kao sre}u zasebe.

Danas o sre}i moèmo da mislimo narazli~ite na~ine

Rekao bi da zbog na{e ve~ne sre}e Bogne moè biti isklju~en iz na{eg racional-nog i eti~kog znanja. Verovanje u na{u ap-

solutnu sre}u, koju ne moè niko da ugro-zi, traì razmi{ljanje o Njemu. Na{e najvi-{e i najva`nije vrednosti sre}e otuda sunam samo verom dostupne. Ina~e mi smozbog svoje ve~ne sre}e, odnosno svogaspasenja nu`no upu}eni na Njega. Ali sa-mo pozivaju}i se na svoje versko iskustvota upu}enost ̀ ivi, traje, i ne umire. Samo unjemu znam za Njega, dok On i bez njegazna za mene, ali ne kao za Svog. Ina~enam je na{a ve~na sre}a, a ne ono Kanto-vo „op{te vaè}e“ na~elo glavni motiv zana{e moralno pona{anje. Religiozni ~ovekotuda samo i zna za svoj moral sre}e, ne iza onaj Kantov formalni moral. Pri ~emuuvek zna da }e se moralno pona{ati, akose bude pravedno pona{ao. Me|utim, ka-ko na{u ve~nu sre}u vezujemo samo Bo`-je obe}anje to nam sada ni{ta toliko ne na-me}e svest o njoj koliko to Njegovo obe}a-nje. I samo zato {to znamo da je samo BogTaj Koji je u stanju uvek da uradi ono {tonam je prethodno obe}ao to je On uvekgarancija i jemstvo na{e ve~ne sre}e. Pita-nje je sad: {ta subjektivno treba da ~inimda bi bio ve~no sre}an? Na{e vere s tim uvezi daju jasne odgovore. No, kako sada osvojoj sre}i moèmo da razmi{ljamo s ob-zirom na Njegovo obe}anje, takva vrstarazmi{ljanja sad nas ~ini vernicima. Ali,kako o njoj moèmo da mislimo s obziromna svoja filosofska razmi{ljanja sad smozbog svoje relativne sre}e sa Marksom ate-isti, pa zbog jedne sre}e (?) gubimo onuve~nu i trajnu sre}u. Me|utim, kako se usvakodnevnom ìvotu sre}emo sa poje-dincima koji imaju daleko vi{e nego {tozasluùju, pa su zbog tog vi{ka zadovolj-stva, subjektivno veoma sre}ni, pitamo se:nisu li oni predodre|eni za sre}u, i drugi,{to sve to nemaju za nesre}u? Danas se ta-kvom utisku moèmo da otmemo na ra-zne na~ine i kaèmo da ne postoji „knjigapredodre|enih“ za bilo {ta, pa je sve stvarna{e slobode (Sirah, 15, 14-16 ). Re~i Jova-

KULTURA I DRU[TVO12

na bogoslova (1. Jov, 4, 19) milost Boìja,ljubav, i pravda isklju~uju razmi{ljanja unavedenom smislu. Iako smo svesni Nje-govog nadzora (Izr, 16, 33), najmanje smosvesni predodre|enosti, jer gde bi ondabilo mesto Bo`joj ljubavi koja ne pravi raz-like. Ina~e, u marksisti~koj aksiologiji deli-mi~nu, istorijsku sre}u prvo vezujemo saidejom o „carstvu slobode“, a zatim i saidejom ljudske emancipacije (Prilog je-vrejskom pitanju) u vezi koje Marks velida je glava te emancipacije filosofija, a nje-no je srce proletarijat. (K. Marks-F. Engels:Dela, I tom. s. 160. Prosveta, Bgd).

Iskusi}e patnju,odnosno nesre}u {tonisu verovali. (Kuran, 3,106)Najve}a sre}a zanajve}i broj gra|ana(Bentam)

Po âsnom Kur’anukrajnje je jasno da je na-{a nesre}a najpre ven~a-na sa na{im, odnosnomuslimanovim nevero-vanjem. Ateizam se otu-da pokazuje na{im naj-ve}im neprijateljem. Me-|utim, danas kad razmi{ljamo o sre}i ukontekstu Marksovih i Bentamovih raz-mi{ljanja nju prvo vezujemo za ljudskodru{tvo. Ne moè se biti li~no sre}an uko-liko nisu obezbe|ene dru{tvene pretpo-stavke za sre}u svih. Po Bentamu, stvar jeutilitarne vlade, njenog zakonodavstva,da dovede u harmoniju op{tu i individu-alnu sre}u, odnosno op{ti i privatni inte-res. Drè}i da je zadatak dràve da una-pre|uje sre}u, na kojoj gradi i svoju teori-ju morala, Bentan veli: „Zadatak je drà-ve da ka`njavanjem unapre|uje sre}udru{tva“, a zatim: „Op{ti cilj koji svi zako-

ni imaju, ili treba da imaju, op}enito, jepove}avanje ukupne sre}e zajednice“(Nerkez Smailagi}: Istorija politi~kih dok-trina, Napred, 1970. s. 288). Pri ~emu Ben-tan jasno veli da je sre}a „uìvati zado-voljstva i biti osiguran od bola“ (Isto, str.288). No, imaju}i u vidu {to Bentam izno-si u svojoj Teoriji o maksimalizaciji sre}e,izme|u ostaloga, da se zaklju~iti slede}e:pod jedan, motiv i cilj, uzrok i posledica,izjedna~eni su pa izme|u njih nema nika-kve aksiolo{ke razlike. Zadovoljstvo jepokreta~ ljudske te`nje i zadovoljstvo jena njenom kraju; pod dva, pravda ni u

Bentamovom utilitari-zmu nije fundamentalanpojam, pa je ona u funk-ciji kolektivnog zado-voljstva. Izlazi sada, a {toje opre~no islamskom ihri{}anskom moralu, daje od morala va`nija ko-rist, pa utilitarizam ovimotvara krizu morala kakose on razumeva i shvatana kantovski i verski na-~in. Sa njim otuda ima-mo moral „ra~unice“.Dobro ~inim drugima,ne {to tim ~injenjem i jadolazim do dobra, odno-

sno koristi, proìma sve odnose u Benta-movom utilitaristi~kom dru{tvu. Po{toveli da je „priroda stavila ljude pod vlastdveju gospodara, radosti i bola“ Bentampolaze}i od takve tvrdnje o ~oveku dolazido ideje o „predra~unu zadovoljstva i ne-volja“ (P. Deveauh, Utilitarisme,Encycopledia Universalis 16, Paris, 1968,556: Anton Stres: Sre}a putem dru{tva?Svesci, s. 4-10, 65/87/89), a prema kojoj tre-ba odrediti „prosek najve}e sre}e za naj-ve}i broj gra|ana“. I sav posao oko togapo Bentamu treba da izvr{i utilitarna vla-da. Na njoj je da kreira politiku dràve


[to je pravednost poKur’anu najblià ~estitosti

to je glavna odlikamoralnog ~oveka, pored

ostaloga, i ~estitost.[to je pravda po Kur’anu

uza samu ~estitost,njih se dve tokom svoje

cele razvojne linijeseku i dodiruju.

KULTURA I DRU[TVO14

Jesai [ad`anijan, Ptice i cve}e

polaze}i od na~ela o „najve}oj sre}i zanajve}i broj“. No, kako je do sada jasnoda je Bentamova ambicija bila da pomo}uzakonskih mera i oslanjanja na ljudski ra-zum uspostavi sistem maksimalne sre}eza maksimalni broj ljudi pitanje je sad:kako odrediti prosek te maksimalne sre}eza najve}i broj gra|ana? Da bi taj posaoutilitarna vlada obavila kako valja i timese pokazalo da Bentamova Utopija nijeneostvariva Bentam ubacuje u „igru“„ideju o predra~unu zadovoljstva i nevo-lja“ (Isto, str. 556).

Allah poziva u ku}u mi-ra (Kur’an, 10, 25). Evoovo je va{ dan, vamaobe}an (Kur’an, 21, 103)Sre}a kao iskustvo „visiobeatifica“, sre}a kao is-kustvo “carstva slobo-de“.

Ono {to Bog obe}ava,a {to saznajemo po Ku-r’anu i Bibliji, On to is-punjava pa je On otudaza nas Bog Karakter. Na-{a ve~na sre}a otuda seprvenstveno ti~e ostva-renja Njegovih obe}anja,otuda ima svoj smisao prvo u odnosu nanas, a zatim u odnosu na Boga. Jer da ni-je Njega, sigurno da ne bi bilo ni nje. Svese vi{e ima utisak da moderni ~ovek nijeu stanju da prihvati sre}u koju mu Bognudi. Crkva i islam danas imaju obavezuda jasnije nego ikada ukazuju na Bo`jipoziv u vezi nje. Verovanje u nju mnogi-ma danas izgleda naivno, ~ime su se nesamo udaljili od gorljivih hri{}ana i musli-mana ve} i od onih Platonovih, ali ne i odonih Protagornih u~enika koji nisu vero-vali u postojanje ve~ne sre}e. Objektivnoza njih ona ne postoji, a {to se sve implici-

te da zaklju~iti u Platonovim dijalozima –Teetetu. Kao {to Trazimah u prvoj knjiziPlatonove „Dràve tvrdi da ne postojipravda, ve} samo interes ja~ega kako bipo sofistima izgledalo – ~iji je teorijskiskepticizam logi~an, ali dosta prizeman ipovr{an – da ne postoji ni ve~na sre}a. Ia-ko se ne doti~e Boga, jer Bog Jedini moèbez nje i pravde – te ih On samo stvara,On èli da ~ovek bude sre}an. Iako od s-vog individualnog dobra On nema nika-kve koristi, dobro drugome On èli, pa susamo zbog toga s nama islam, judaizam ihri{}anstvo. Me|utim, Bog ne prisiljava

~oveka da bude sre}an,pa je sve na ~oveku ne ina Bogu. Ina~e, na{a sre-}a prvenstveno treba dase o~ekuje u duhovnoj(teolo{koj), a zatim eti~-koj, i psiholo{koj ravni.U na{em odnosu sa Bo-gom ona zapo~inje svojuegzistenciju, i posle svihsvojih lutanja, ona se utom odnosu smiruje i is-punjava. Zatim, moralnahrabrost kojom se odlu-~ujem za dobro, do nje-ga – vrhunskog dobra,dolazim samo dobrim i

moralnim sredstvima. Me|utim, tamogde nema te harmonije nema ni autenti~-ne sre}e. Dakle, vrlina i vera vode nasnjoj, dok ono {to je Bogu drago samo od-re|uje svu njenu teìnu. Pri ~emu, na{ereligije nam daju jasne odgovore u ~emubi se mogla sastojati objektivna i subjek-tivna sre}a zbog ~ega se sada pitanje u ve-zi nje transformi{e u pitanje o na{im po-trebama i ciljevima, pa s tim u vezi uvekpitamo kakav nam je cilj ~ijem ispunjenjuteìmo. Cilj je otuda ne{to zbog ~ega sezaustavljamo i ne idemo dalje. Rangiranjeciljeva otuda nas vodi rangiranju na{e


Sve se vi{e imautisak da moderni~ovek nije u stanjuda prihvati sre}u

koju mu Bog nudi.Crkva i islam

danas imaju obavezuda jasnije negoikada ukazujuna Bo`ji poziv

u vezi nje.

sre}e. Zdravlje je na primer, veli Aristotelu „Nikomanovoj etici“ (1094 a, s. 3) cilj le-karstva, brodogradnje brod, ratne ve{tinepobeda... „Me|utim, ako je islamski i hri-{}anski odgovor jasan na pitanje postoji linajvi{i, krajnji cilj kome teìmo, moderniodgovor je negativan. Ali je zato, na pri-mer, Marksov, i Bentamov odgovor pozi-tivan, ali razli~it od onog islamskog i hri-{}anskog. I svugde je taj krajnji cilj – gle-daju}i objektivno – isti za sve ljude; i opettaj krajnji cilj – posmatraju}i iz subjektiv-ne perspektive – razli~itje. Dakle, svi mi teìmoistom krajnjem cilju paje otuda on isti za sve, ato je sre}a. Ali se istimstvarima ne zadovolja-vamo pa time i nismosre}ni na isti na~in. No,sigurno da su to dvestvari kojima se na{a hri-{}anska i islamska te`njazaustavlja i smiruje. Pr-vo, na{e sre}e ispunje-nog cilja nema dok sena{e srce smiri u Bogu.(Avgustin); drugo, njeuvek ima dok ljubimo igrlimo svet oko nas, dokse me|usobno nati~emou dobru. Dakle, sre}a nemoè da leì u novcu, uzdravlju, jer one su samo nu`ne pretpo-stavke za nju. Drugo, pitanje koliko onamoè da bude u redu pa i rad koji stvaradobra nu`na je pretpostavka za nju. Islami hri{}anstvo otuda su nam potrebni danam kaù da nam je maksimalna, objek-tivna, ve~na, sre}a zagarantovana poddatim uslovima. Na nama je da njoj teì-mo, na Bogu je da je ostvari. Iz njihovihu~enja i na{eg iskustva mi ose}amo i veli-mo da sre}a uvek mora da bude takva daje ona na{ najvi{i cilj, koji postoji zbog na-

{eg dobra i zadovoljstva. Avgustinu je tozadovoljstvo donosilo samo jedno isku-stvo – „visio beatifica“. No, s obzirom nasve oslanjanje na Allaha (Boga) (Kur’an,8, 49) prvi je uslov koji nas vodi sre}i. Ina-~e, dok Bentam sre}u reducira na zado-voljstvo, Marks je reducira na slobodu, azatim u Kapitalu ne propu{ta da kritikujeBentamovu teoriju sre}e (Kapital, I, tom539). Ali dok se nesre}e i zlo~ini nisu uistoriji doga|ali zbog Bentamove te`nje uvezi one Marksove, i kasnije Lenjinove je-

su. Umesto onih „auten-ti~nih potreba“ o kojimaMarks govori, a koje ot-krivaju ~ovekovo stanjeindividualne sre}e, saLenjinom, Staljinom idrugim levi~arskim dik-tatorima, imali smo po-trebu za zlo~inom. Naja-vljivano „carstvo slobo-de“ (Tre}i tom Kapitala)u kome su ostvarenepretpostavke da se li~nobude sre}an, sa realnimsocijalizmom „bilo je za-menjeno u carstvo rop-stva“ i zla. S obzirom nasvo na{e iskustveno zna-nje o sudbini Marksovogprojekta sada bi, kao naj-realnije, izlazilo slede}e:

samo tamo gde budu bili novo nebo i no-va zemlja o kome govore neki novozavet-ni tekstovi, tu }e biti pravde u ~ije posto-janje Platonov Trazimah nikad nije vero-vao. I sa njima normalno rodi}e se pret-postavke da se bude i li~no sre}an. Komu-nizam, pre nego {to je postao stvarnost sasvojim „carstvom slobode“ kome pretho-di, iza sebe je imao arhipelag Gulag i nadesetine miliona ubijenih. Doktrina kojaje govorila o objektivnoj ljudskoj sre}i,odnosno o „carstvu slobode“ pretvorila se

KULTURA I DRU[TVO16

Iskustvo koje namdaje mogu}nost daljubimo i doìvimo usebi Bo`je prisustvobila je sva sre}a i

Rabije Adavije (9 vek) i sv.Tereze Avilske. SvetaTerezija Avilska najednom mestu veli

„ta istinska spoznajao savr{enom vr{enju

zakona Boìjegasve je na{e dobro...“

u svoju suprotnost pa je komunisti~komideologijom postignut maksimum ljudskenesre}e. Premda je u njoj bilo i dobrih na-mera i plementih ciljeva, u karakteru ko-muniste u ve}ini slu~ajeva, svega je toganajmanje bilo, pa je komunizam zbog lo-{ih komunista bio osu|en na svoju istorij-sku smrt. Ina~e, niz ajeta u Kur’anu jasnogovori da je ~ovek od Boga – Alaha prepredodre|en za sre}u nego za nesre}u.On je njen arihtekta i tvorac, pa je sveostavljeno njegovoj slobodi, a po Bo`jemplanu druga~ije nije moglo da bude. Iupravo zato, da bi mogao da izabere „{tamu je ~initi“ (Arije Kaplan), Bog je ~ovekuomogu}io da bira izme|u sre}e i nesre}e.I normalno kad ne veruje i dobra dela ne~ini on je na gubitku (Al-asr) pa tada i ne-sre}nik. Zbog ~ovekove sre}e On je svestvorio, i dao ~oveku mogu}nost da se odNjega stvorenog i koristi zbog svoje sre}e(Bakara, 19; Al-Gathia, 13). Drugo, {to jesamo on namesnik Njegov, on je obdare-no bi}e od Njega, to ~ovek samo svojimneverovanjem u Boga postaje gubitnik patime samo i nesre}nik.

Vera donosi, a greh odnosi ono {tonazivamo na{om sre}om.

No kako se iz Avgustinovih „Ispovesti“jasno naslu}uje da se na{e srce tek smiru-je u Bogu, to je nama i muslimanu na{avera samo donosilac na{e sre}e. Ne samoone ve~ne ve} i one prolazne. Samo onadonosi i nudi ono {to se zove „visio besti-fica“. Pri ~emu, takvoj sre}i najintenzivni-je teè mistici na{ih religija. Iskustvo kojenam daje mogu}nost da ljubimo i doìvi-mo u sebi Bo`je prisustvo bila je sva sre}ai Rabije Adavije (9 vek) i sv. Tereze Avilske.Sveta Terezija Avilska na jednom mestuveli „ta istinska spoznaja o savr{enom vr-{enju zakona Boìjega sve je na{e do-bro...“ (Terezija Avilska: Put k savr{enosti,

Ks, Zagreb, s. 36 1982. god.). Odnosno svaje na{a sre}a. Ali od svih mistika saznaje-mo da je cena pla}ena za ve~nu sre}u ve-oma skupa. Hasan Basri koga @or` Anava-ti drì za patrijarha islamskog misticizmana jednom mestu veli: „ôve~e, prodajsvoj sada{nji ìvot za budu}i ìvot, ste}i}e{ oba; ne prodaj svoj budu}i ìvot za sa-da{nji, izgubi}e{ oba“ (Sufizam, s. 59, VukKaradì}, Bgd, priredili D. Tanaskovi} iIvan [op). Me|utim, sigurno je da tu cenutokom celog ovozemaljskog ìvota trebaispla}ivati verom, plemenito{}u i dare`lji-vo{}u. Dare`ljiv ~ovek, govorio je Muha-med, a.s. blizu je Boga, blizu ljudi, blizuraja, daleko od pakla (Isto, s. 79). Dakle, kone oskudeva u svemu tome, a zatim ko jeàlostan zbog ranije po~injenih grehova(Kur’an, 2, 150), ko ima pouzdanje u Boga(Kur’an, LXV, 3), ko mu je zahvalan (Ku-r’an, XIV, 7), ko je boja`ljiv i smeran, i kojise „revnosno bore za Na{u“ odnosnoislamski „istinu“, taj je time i platio njenucenu. Dakle, zbog ve~ne sre}e ovde prvotreba voditi dìhad („sveti rat“) sa samimsobom, odnosno sa svojom „telesnom du-{om“ (isto, st. 77). Me|utim, ako ve~nojsre}i ne moèmo druga~ije do onim unu-tra{njim dìhadom, odnosno moralno{}upitanje je: za{to ovde moralni i veruju}iljudi ~esto ne znaju ni za delimi~nu sre}u?Za{to ovde patnja nije uvek srazmernakrivici? To pitanje uznemirivalo je i nekelikove u „Bra}i Karamazovima“, a odgo-vor na to pitanje ne pruàju nam ni staro-zavetna ni novozavetna teologija pa se stim setimo Jovovog dijaloga sa trojicomsvojih prijatelja (Knjiga o Jovu). Dakle, ne-ma zadovoljavaju}eg odgovora ni od stra-ne Crkve ni od strane Akademije, ni odstrane hri{}anskih teologa, a ni od stranesekularizovanih intelektualaca, na pitanjeproroka Jeremije: „Za{to je put bezdu{ni-ka sre}an? Za{to u miru nevernici ìve?(Jeremija, 12, 1). I {to oni zapravo ìve u


sre}i mnogi to vide i doìvljavaju kao veli-ku nepravdu. Rabin Arije Kaplan odgova-raju}i na Jeremijino, a i na{e pitanje, velislede}e u drugom delu svoga „Priru~nikajevrejske misli“: “Jedan od odgovora naovo pitanje jeste taj da nam vidljivi svetomogu}ava da sagledamo polovinu slike,dok se druga polovina odnosi na ~oveko-vu krajnju budu}nost... „, a zatim dodaje:„Jedini razlog zbog kojeg zli dobijaju na-gradu u ovm ìvotu je taj {to oni nemajunikakvu duhovnu budu}nost... To jest, Onih nagra|uje u ovom svetu da bi ih istre-bio u slede}em“ (s. 392, Zemun, 5765/2005g. Knjièvno dru{tvo Zemun). Da bi poka-zao da dobro u~injeno mora biti od nekognekad adekvatno nagra|eno Kant nudieti~ki argument u korist Boga. I ako ovdeljude ne moèmo da u~inimo moralnijimzbog njihove ovozemaljske sre}e – jer iz-me|u vrline i sre}e ovde ~esto nema po-dudarnosti, pa }e do nje pre lopov i mafi-ja{, nego po{ten i pravedan ~ovek – mi ihtakvim moèmo da u~inimo zbog njihoveve~ne sre}e. Izme|u ve~ne sre}e i na{egmorala otuda vlada puna harmonija, a na-{e verovanje u objektivno postojanje Bogasva je garancija te podudarnsosti. Verova-nje u ve~nu sre}u koja se temelji na Bo`jojpravdi, a ne i na Njegovoj milosti i ljubavisamo i ~uva na{ moral da ne propadne.

Sre}a kao dokaz da Bog postojiReligijom do li~ne sre}e

Dok su blaèni Avgustin, V. Dèms idrugi, ljudsku sre}u i u ovom ̀ ivotu pove-zivali sa religijom, Aristotel je vezuje zavrlinu, Marks za ljudsko dru{tvo, odno-sno za „carstvo slobode“. „Sre}an ìvot, jeme|utim, po mom mi{ljenju, ìvot usme-ren ka vrlini, a to je uslovljeno radom, ni-je u {ali i zabavi“, veli Aristotel (N. Etika,1177, s. 266, Kultura, Bgd.). Me|utim, Ari-stotel ne vezuje sre}u samo za horizont

na{e imanencije ve} prelazi i u metafizi~-ku ravan kad pi{e u svojoj N. etici: „Stogane treba slu{ati savete onih koji nas nago-varaju da se – kao ljudi – bavimo samoljudskim te`njama, i kao smrtnici, ambici-jama smrtnika. Naprotiv, koliko god jemogu}e, treba se usmeravati prema Be-smrtnim i u~initi sve kako bismo ìveli uskladu sa onim {to je u nama najbo-lje“(N.e. 1177, b. 26-33). Me|utim, da li }e-mo se usmeravati prema na{im Besmrt-nim da bi bili u posedu besmrtne sre}e za-visi od na{ih potreba koje se u tom smislumogu samo usmeriti sa na{im ponovimro|enjem, odnosno ro|enjem odozgo (Jo-van, 3,3). Zato, s tim u vezi, uvek treba dase setimo Isusovog razgovora sa Nikodi-mom, kome Isus jasno veli da, ko se ne ro-di odozgo ne moè videti Carstva Bo`jeg(Jovan, 3, 3), u kome hri{}anin zauvek iostvaruje svoju trajnu sre}u. V. Dèms usvome delu „Raznolikosti religioznog is-kustva“ veli: „Sre}a i religiozni mir jesu utome da se ìvi plus na strani ra~una. Pri-rodno dobro ne samo da je prolazno i ko-li~inski nedovoljno, ono ne daje kona~nusigurnost“, zaklju~uje Dèms. (Isto, s. 112,Napred, Zagreb). Drè}i samu sre}u zanajuverljiviji dokaz Bo`jeg postojanja iznje K. Hilti izvodi jasan dokaz da Bog po-stoji. Izme|u ostaloga, on veli slede}e:„Ose}aj sre}e povezan s tom blizinom,ose}aj koji prema tome ne samo da je mo-gu} i primeran nama ovde dole nego je inajbolji i najnu`niji dokaz da Bog postoji“,zaklju~uje K. Hilti. A zatim dodaje: „Nije-dan dokaz nije tako uverljiv kao taj, pa jestoga sre}a ta~ka iz koje bi trebala proizila-ziti svaka delotvorna teologija“ (Isto, st.54). Me|utim, iz sre}e ne proizilazi sadanova delotvorna teologija ve} i hedoni-sti~ka etika. Poznati svetski politi~ar svet-skog glasa Vinston êr~il da bi “pruìosvojoj }erki optimisti~ki i snaàn pojam overi“, pi{e J. Guiton u svome delu „[to ve-

KULTURA I DRU[TVO18

rujem“ („Novi vidici“, Zagreb, 1972 god. s.82), dao joj je da ~ita delo V. Dèmsa, ame-ri~kog filosofa, o religioznom iskustvu.Dok je, opet, Jung u religijama otkrivaopsihoterapeutske sisteme u najizvornijemzna~enju re~i i u najve}oj meri (K. G. Jung:O religiji i kri{}anstvu, \akova~ki selci,1990. g. s. 11. Izdava~ @upski ured). „Mir-na egzaltacija, sviju sposobnosti du{e mi-stika“ pi{e Bergson „gleda nadasve jedno-stavno, i ta jednostavnost, koja upada uo~i njezinim rije~ima kao i u njezinu pona-{anju, vodi je kroz razne komplikacije ko-je ona kao da uop{te neprime}uje“ zaklju~ujeBerson. (J. Guiton: [toverujem, s. 26). Zbogsvega toga, sada bi izlazi-lo da nama samo na{aspoznaja Boga moè dagarantuje na{u sre}u,me|utim, ona ako je pra-va, sa njom }emo osetiti irast onog blaènstva unama koje nas ~ini sre}-nim. Na{e ìvo, DuhomSvetim, aktivirano vero-vanje otuda ne}e se ticati„samo priprema zado~ek sre}e“ nego i}iznatno dalje pa samonjim oseti}emo u nama onaj „proces rastablaènstva, primljenog od sada, po~ev{iod njegove navr{ene, zemaljske forme doeshatolo{kog ispunjenja“ kako bi rekao R.Spaeman... (A. Stres: Sre}a putem dru-{tva? s. 13, Ks, 65/87, Svesci Zagreb). Pri ~e-mu je ta~no da hri{}anin i musliman svo-ju sre}u prvenstveno grade na Bo`jimobe}anjima pa o njoj prvenstveno razmi-{ljaju u kontekstu jedne soteriologije i es-hatologije. I upravo zbog svoje najva`nijesre}e, hri{}anin i musliman bore se u jed-noj druga~ijoj borbi i druga~ijim oru`jemza nju kako bi rekao V. R. Ester.

Evo {ta nam je obe}ano: postati Bogusli~nim... Bogolikost kao sre}a.

Dok je nama to u Bibliji obe}ano, mu-slimanu je u âsnom Kur’anu jasno re~e-no da je Bo`ji namesnik (Post). Ina~e , kadgovorimo o sre}i u kontekstu isto~ne teo-logije najpre se setimo sv. Vasilija Velikog,sv. Grigorija Palame i sv. Atanasija Veli-kog. Me|utim, sv. Palame se se}amo i pojednom Majendorfovom delu, a to je se-}anje veoma dragoceno, jer daje jednudrugu sliku, u odnosu na onu na{u, uobi-

~ajenu o Turcima i isla-mu. Po Majendorfu biizlazilo da je sv. Palamabio od onih velikih poje-dinaca koji su vodili pri-jateljske diskusije, dijalo-ge, o islamu sa sinomemira Orkana; u njima jeon izraàvao nadu da }e„uskoro do}i dana kada}emo mo}i razumeti je-dan drugoga...“. Drugastvar koju vezujemo zanjegovo ime ti~e se nje-govih „o{trih propove-di“ protiv onda{nje dru-{tvene nepravde „ (J.Majendorf: Sveti Gligo-

rije Palama i pravoslavna mistika... s. 78,79.). S obzirom na svoje stavove o islamuPalamina razmi{ljanja itekako su aktuelnaza na{e vreme. Na njima bi danas komot-no mogli da gradimo svoj moderni, od-nos prema islamu kojim bi razbili mnogeblokade koje prvenstveno vezujemo zateolo{ku kategoriju oboènja u kojoj jenjen maksimalizam. „Evo {ta nam je obe-}ano“, pi{e sv. Vasilije Veliki, u svome de-lu „Duh Sveti“ (st. 64, SB. Makarsjka,), po-stati Bogu sli~ni koliko je mogu}e ljudskojnaravi“. I sv. Atanasije Veliki u svojim „Pi-smima o Hristu i Duhu“ (558, B, SB. Ma-


No svakakoda nema sna`nijeg

teksta protivnepravde od onogIsajinog (Is, 5, 8),i nigde se toliko

sna`no ne nagla{avapotreba za pravdom

do u islamu(al-Araf, 29).

karska) govori o oboènju u koje ulazi po„po udioni{tvu u Svetom Duhu“. Nave-deno pitanje svakako da se apsolvira saisihaisti~kim bogoslovljem sv. MaksimaIspovednika i sv. Gligorija Palame. U svo-me „Agiritskom tomosu“ sv. Palama veli„da je ono dar Bo`ji, ne ishod prirode“(Sv. Gligorije Palama, Agioritski tomos,Rum, fil. tom VIII, s. 415). U oboènju ko-je je „stanje preobraènja ~ove~anskog“,hri{}anski monah Istoka nalazio je svojuovozemaljsku sre}u. Pri ~emu sve to da-nas moèmo teolo{ki da pravdamo pozi-vaju}i se na Drugu Petrovu poslanicu (1,4) u kojoj se govori o ~ovekovoj mogu}-nosti da postane u~esnik u Bo`joj „priro-di po{to izbegne pokvarenost“. Dakle,kad razmi{ljamo o oboènju nu`no sevra}amo na pojedine s. oce, odnosno napatristi~ku i isihasti~ku teologiju. Me|u-tim, svakako da je sv. Palama bio taj kojije, kako kaè Brija u svome „Re~niku pra-voslavne teologije“, sro~io teolo{ki re~nikoboènja (s. 129, 1977 god.). Ina~e, sam

proces individualnog oboènja prven-stveno otkriva duhovnu i psiholo{ku prenego bilo koju drugu dimenziju sre}e,zbog ~ega, na primer Jung, ali ne i Kant,prvenstveno i ceni zna~aj religije za ljud-ski ìvot. Dok nam teorija nestvorene sve-tlosti obja{njava na kojim se principimazasniva maksimalizam sre}e pravoslav-nog mistika, izrazi sazrecenje boànskesvetlosti, duhovni otac „o~i duhovne“,prosvenje, izihija, tihovanje sada namkonkretno ukazuju u ~emu je mogla da sesastoji sre}a pravoslavnog mistika. Antro-polo{ka poruka Biblije (Post, 1, 26, 27) jesasvim jasna. ôvek {to je „slika Bo`ja“,odnosno {to u svojoj sli~nosti s Boìjomslikom potvr|uje svoju su{tinu, on jezbog toga i najsre}nije bi}e u kosmosu. Alisa sintagmom „sli~nost Bogu“ sre}emo sei u platonizmu, ne samo u patristici. Pri~emu se ta sli~nost u platonizmu dostièeti~kim naporom, dok na primer KlementAleksandrijski vidi sliku Boìju samo udu{i ~ovekovoj. No „opet sa druge strane,

KULTURA I DRU[TVO20

Jesai [adànijan, Imamova dàmija, Isfahan

ni islam ne propu{ta da govori o ~oveku,da istovremeno ne govori i o Bogu. I samotakav govor ~ini temelj tri dogmatske an-tropologije. [to je ovde slika Boìja, i ta-mo namesnik Boìji, ~ovek je bitno usred-sre|en na one vrednosti koje ga zauvekmogu usre}iti. Pri ~emu, o postizanju ~o-vekove sli~nosti s Bogom govore razli~ite~ovekove te`nje, zbog kojih danas i ima-mo razli~ite teologije. Tako, na primer, po-jam slike je druga~ije shvatao protestanti-zam (Bruner) od, na primer, pravoslavlja.

Zaklju~ak

I sve navedeno jasno pokazuje da sa-mo vrlinom pravde moèmo do}i do onekolektivne, dru{tvene sre}e. Jer njome jeprvo obezbe|en onaj drugi politi~ki i soci-jalni mir, pa u miru mnoge stvari moèmoda ostvarimo. Dug i mir njeno je delo(Is,32, 17). Dakle, bez pravde, rada, i mirane moèmo da ostvarimo sre}u u dru{tvu,pri ~emu se u svim na{im situacijamauvek ra~una i na na{u slobodu. Bez mira,slobode, i legalisti~ke i socijalne pravdedru{tvena sre}a uvek }e biti daleko od na-{ih „ruku“. U siroma{tvu i materijalnoj be-di koji su gresi nepravde sre}a za sve nemoè da se gradi. Ali na izradi na{e zajed-ni~ke sre}e pravda }e tek onda mo}i saostalima da poradi ako izme|u nas posto-ji uzajamno razumevanje. Pri ~emu i uislamu i u hri{}anstvu biti pravedan i po-{ten to je ne{to {to ulazi u na{ moralniidentitet. No svakako da nema sna`nijegteksta protiv nepravde od onog Isajinog(Is, 5, 8), i nigde se toliko sna`no ne nagla-{ava potreba za pravdom do u islamu (al-Araf, 29). Dakle pravda se prvenstveno ti-~e ispunjavanja na{ih verskih du`nosti,jer veruju}i ~ovek ne moè da bude ne-pravedan. Drugo, bez pravde gubimo ipravo pa se sa tim u vezi setimo da su sta-rozavetni Jevreji gubili ~esto pravo na

obe}anu zemlju jer su se pona{ali nepra-vedno i protivno volji Jehovinoj. [to nijebilo pravde sru{ila su se mnoga carstva ikraljevstva, te i komunizam, pa nam i sa-da prorok Isajija poru~uje ~inite pravdu(Is, 56, 1). Proroci i drugi su prvo nagla{a-vali potrebu za socijalnom pravdom. Seti-mo se samo kako je pro{lo jerusalimsko isamarijansko kraljevstvo. Dok nama prav-da uvek od nekog dolazi, Bogu ona nije niod kog do{la, pa je nju On stvorio. I time{to On vr{i pravdu, On uvek neke zbognepravde ka`njava i tako ih ~ini nesre}-nim. Ina~e, dok se na{a ve~na sre}a zasni-va na pravedno donetoj presudi od Njega,na{a delimi~na i prolazna sre}a stvar jena{e saradnje sa Bo`jom milo{}u u na{ojveri. Avgustin otuda sa razlogm veli „ne-mirno je srce na{e dok se ne smiri u Tebi“(„Ispovesti“, s. 72). [to je ime ~oveka kojiveruje i dobra dela ~ini „zapisano u maticinebeskih gra|ana“ (Lk, 10, 20) to mu samonjegovo verovanje i sve ono {to nju pratiobezbe|uje ve~nu sre}u. Me|utim, da senjegovo nadanje u vezi ve~ne sre}e ne bipretvorilo u uzaludno ~ekanje on upori{teza nju nalazi u svojoj veri. (Jev, 11, 1).

Klju~ne re~i: Pravda, egoizam, ~esti-tost, Kur’an, op{te dobro, sre}a „carstvoslobode“, Marks, Bentam, oboènje, Mu-hamed, a. s. Slika Boìja, i namesnik Boì-ji, Aristotel, korist, i Karajl.

Rezime

Autor u kontekstu islama i hri{}anstvadaje odgovor na pitanje u ~emu bi bila sre-}a. A zatim smatra da se do nje moè samoverom i pravdom, pa otuda govori o sre}iputem vere i o sre}i ostvarenoj u ljudskomdru{tvu. Me|utim, dosada{nje iskustvouverava nas u suprotno pa u istoriji ima-mo nepotvr|enog i Marksa i Bentama.


Brojni teoreti~ari, nau~nici, istraìva~i,javne li~nosti, ali i usamljeni pojedinci,govore}i i pi{u}i o pojavama globalizacije,mondijalizacije ili tzv. „novog svetskogporetka“, ~esto isti~u poniàvaju}u ulogumasmedija i intelektualaca, koji svojim ~i-njenjem ili ne~injenjem, pristajanjem ili}utanjem, svesno ili ne, doprinose sumra-ku humane civilizacije i ra|anju nasilni~-kog, agresivno militantnog diskursa mo}ikoji ru{i sve {to mu se suprotstavi. Raskr-{}e vekova i milenijuma donelo nam jenovu paradigmu etike i estetike u svimsferama ìvljenja, izopa~eni sistem vred-nosti u kojem vrline, ljubav ka sopstve-nom narodu, religiji, tradiciji, istoriji i kul-turi odlaze u zape}ak, povla~e}i se prednaletima drskih, ~esto samoprogla{enih„intelektualaca“, „eksperata“ ili tzv. „ana-liti~ara“. Prakti~no, pred na{im o~ima od-vija se transformacija dru{tvenih sistemai ostvarivanje hipostazirane vizije global-nog nadsistema, zasnovanog na instru-mentalizovanim, poslu{nim i bezli~nimpojedincima spremnim da zarad mrvicamaterijalnih zadovoljstava prihvate su-pradominaciju privilegovane korporativ-ne elite koja stvara i diktira nova me|u-narodna pravila. Tako se de{ava da orga-nizovana, bogata manjina gospodari neo-rganizovanom ve}inom, stvaraju}i niz ve-{ta~kih institucija koje imaju zadatak si-muliranja demokratije i prava na njenuodbranu od onih, koji bi se, eventualno,usudili da ne sprovode novi politi~ki kon-cept. Stoga se svaki poku{aj kriti~kogosporavanja „kraja istorije“ Frensisa Fu-

kujame, unapred osporava i kvalifikuje„retrogradnim teorijama zavere“, a njenizastupnici medijski izoluju ili sputavaju,pa ~ak i socijalno ekskomuniciraju. Terorarhitekata novog javnog diskursa toliko jesnaàn da mnogi dokazani intelektualcistidljivo }ute ili trguju sa sopstvenom sa-ve{}u, nespremni da se suo~e sa svetskimnepravdama, pluralisti~kim imitacijama iosavremenjenim inkvizicijama, ne shva-taju}i da jednog trenutka i sami mogu po-stati `rtve totalitarne, unipolarne i hege-monisti~ke politike.

Masmedijskom propagandom celom~ove~anstvu name}e se univerzalizam pro-menjenih moralnih principa, u kojem no-vac i razli~iti interesi imaju kultno mesto.Klasi~nu masovnu komunikaciju menja in-formati~ko dru{tvo, sa neverovatnom di-menzijom razvoja tehnolo{kih sistema kojidinami~nom i fascinantnom programskommetamorfozom sadràja formiraju novugeopoliti~ku mapu planete. Umesto misle-}ih ljudi koji ~ine kreativni umni napor,stvara se pasivni, podani~ki auditorijumspreman da ropski prihvati duhovno nasi-lje koje se jevtino rasprodaje u svim oblici-ma. Globalnim medijskim mreàma love sedu{e i svesti op~injene publike koja zave-dena sofisticiranim slikama senzacija, seksai smrti, neselektivno i neoprezno prima ho-livudske snove koji im se kroz ekranizova-ne spektakle nude u neograni~enim koli~i-nama. Dràve se razgra|uju elektronskimfantazijama, dirigovanim rekama informa-cija koje, ve{to pripremane i selektovaneprema interesima mo}nih gospodara, me-

KULTURA I DRU[TVO22

KULTURA I DRU[TVO

Skrivena pozadina „demokratskog“masmedijskog poretka

prof. dr Zoran Jevtovi}

njaju dosada{nji pristup informacijama,nude}i lepo upakovane i dizajnirane laì.Bolesne elite vode nas ka etni~ko-religio-znim i civilizacijskim konfliktima koji }epoliti~ko-interesnom razjedinjeno{}u i mo-ralnim truljenjem svet ponovo pretvoriti uopasne ru{evine.

Filozofija, sociologija, politikologija,komunikologija, pravo, psihologija,umetnost, etika i druge dru{tvene naukezato dobijaju odgovoran zadatak multidi-sciplinarne analize dru{tvene patologijekoja hipokrizijski diktira la`ne sistemevrednosti. Brzina promena u kojima i sa-mi u~estvujemo oduzima dah, a planetar-no {irenje novog neoliberalnog poretka udirektnoj je zavisnosti od razvoja komu-nikacijske mreè. Jo{ od kasnih {ezdese-tih godina pro{log veka i postavljanja pr-vih satelita iznad Zemlje, po~eo je enorm-ni rast difuznih kanala, koji je kasnijimuspostavljanjem digitalne mreè i inter-neta, planetu istinski sveo na „globalnoselo“ koje funkcioni{e u skladu sa preo-vla|uju}im modelima vrednosti. Mental-na zaga|enost, uzrokovana upotrebomglobalnih medija, preti istinski kriti~kojjavnosti, koja se pred silovitim naletimabahatih, elektronsko-digitalnih „dobo{a-ra“ postepeno povla~i, shvataju}i da novustvarnost defini{u oni koji vladaju, a neoni koji je razumeju. Pomodnost, poni-znost i podani{tvo ~ine trijadu pseudoin-telektualaca, koji kombinuju}i egoizam,samoljublje, narcisoidnost i politi~ku sla-vu, zaslepljeni reflektorima javne pa`nje,zaboravljaju na odgovornost prema sop-stvenim gra|anima i bira~kom telu. Za-klanjaju}i se paravanom brige za ljud-skom egzistencijom, pravima i sloboda-ma, promovi{u kamuflirani intervencio-nizam sile u svim sferama ljudskog dela-nja, ru{e}i sopstvene dràve, nacionalnisuverenitet, religiju i porodicu. Vidljivi,ali ~esto nikada medijski prikazani ratovi

svakodnevno naru{avaju lepotu planete,ali pored klasi~nih, oruànih, konvencio-nalnih dejstava, sve vi{e se uo~avaju psi-holo{ko-sociolo{ki retrogradne pojavekoje bitno menjaju prirodu ~ovekovogfunkcionisanja. Raskala{ni i moralni rela-tivizam {iri se globusom, broj verskih sek-ti i sumnjivih nevladinih organizacija je uporastu, siroma{tvo i glad prete ve}ini lju-di; rak, sida, pti~ji grip i druge laboratorij-ske bolesti postepeno prore|uju stanov-ni{tvo, dok statisti~ari evidentiraju sveve}i broj ubistava, silovanja, trgovine lju-dima, ba{ kao i rast `rtava droge koja jesve jevtinija i dostupnija.

Masmediji ~ine ikone novog dru{tva,ma{ine za pakovanje ideja, surogate kri-ti~ke svesti, jer nude}i rojeve vesti, gustihinformacija, afera, senzacija, perverznihpri~a, skandala i zanimljivosti kupuju pa-`nju publike, koja lakoverno i naivno pri-hvata tu|a, lukavo obra|ena mi{ljenja,


misle}i da je sama do{la do njih. Dobro-namerno i humano {irenje {tamparstvanakon otkri}a Gutenbergove prese (oko1445), omogu}ilo je ulazak letaka, pisama,stripova, knjiga i novina u domove ljudi{irom sveta, ukidaju}i crkveni i feudalnimonopol na znanje, istovremeno otvara-ju}i vrata idejama prosve}enosti, koje su~esto „menjale uobi~ajeni na~in mi{lje-nja“ (Didro). Francuska revolucija samo jepro{irila dijapazon falsifikovanja istorij-skih procesa, pronicljivo uo~avaju}i da sesamo pridobijanjem simpatija javnogmnenja moè do}i i opstati na vlasti.Zbog toga se javnost neprestano hranipoèljnim informacijama, strahom, mr-`njom i omalovaàvanjem protivni~kestrane koja se kontinuirano demonizuje.U ime Ideja pravde tada je pobijeno sko-ro pola miliona ljudi („krvolo~nih seljaka,razbojnika, fanatika, izdajnika, zlo~inaca,lopova, razularenih tigrova èdnih i glad-

nih francuske krvi, bezumne i krvolo~nerulje, rase lopova i ludaka, monstruma,~udovi{ta, itd.“), dok je svet pravu istinusaznao skoro dva veka kasnije!

Velika je zabluda kako je stari svet biomanje izloèn politi~koj propagandi. Onaje oduvek postojala, samo su forme bilesporije i ograni~enije, jer su i masmediji uprostoru i vremenu bili nerazvijeniji i ne-pristupa~niji {iroj publici. Pa`ljivo ~itaju}iFukujamu moète zapaziti tezu napu{ta-nja dru{tva socijalnog blagostanja i iz-gradnje dinami~ne socijalne zajednice,koja }e po~ivati na „navikama, obi~ajima imoralu ljudi, dakle, od stvari koje se mo-gu formirati posredno, pomo}u svesnogpoliti~kog delovanja i koje se mogu odga-jati samo putem podizanja svesti“(1997:14). Umesto istine nudi se dizajnira-na, interesno oblikovana informacija, svemanje se veruje sopstvenim o~ima, a svevi{e televizijskoj slici bez koje nema „pra-ve“ javnosti. [tampa, radio, TV, internet isli~ne metaforme masovnog op{tenjauvode nas u carstvo snova i fantazija, ko-je podilaze}i populisti~kim ta{tinama, su-jetama, zavistima i neznanju, grade jedin-stveni svet sivila i prose~nosti. Publika nezapaà prevaru smatraju}i da misli, veru-ju}i da vidi, ube|ena da ~uje, dok je pra-va istina sve udaljenija od nje.

Brzim nizanjem slika preko dìnov-skih elektronskih mreà mediji danasprogramiraju masovnu svest, menjaju}irealnost ve{ta~kim predstavama. Strah ipatnja su u osnovi svake manipulacije, pase ~itavi narodi unapred progla{avaju ne-prijateljima, „osovinama zla“, potencijal-nim metama, kako bi se globalno javnomnenje unapred programiralo da prihva-ti manihejsku sliku o lo{im momcima ko-je nesumnjivo treba kazniti. Posredstvommainstream media i globalnih politi~kihelita oblikuje se slika o drugima utemelje-na na egzistencijalnom strahu, agresivno-

KULTURA I DRU[TVO24

sti, neljudskom i sli~nim masovnim ras-poloènjima, koja se u~estalim ponavlja-njem u razli~itim formama ùrnalisti~kogizraàvanja ugra|uju u podsvest najskep-ti~nijih gra|ana, kako bi se kreirao op{tikonsenzus o neophodnosti oruànog ka-`njavanja. Specijalno obu~eni timovi psi-holo{ko-propagandnih stru~njaka, uzekranske simulacije supermo}nih ra~una-ra i elektronskih mreà, logi~ki potpo-mognuti {tampom, knjigama i sli~nimtekstualnim formama, u ra{irenoj mreìkoja, je prakti~no, interaktivan, me|usob-no povezan sistem – love mi{ljenja koja seodupiru univerzijalizaci-ji. U svakodnevnim od-nosima prema dru{tve-noj, prirodnoj i kultur-noj sredini, pojedinac jeizloèn dejstvima „arhi-tekata“ svesti koji vas vo-de ka ukalupljenoj kolo-te~ini smisla, verovanja istavova. Poruka se upu-}uje smi{ljenom upotre-bom psihologije, politi-kologije, religije, tehno-logije i novinarstva, uzprovociranje emocija inagona, podsvesnih slo-jeva ~ovekove psihe, saposebnim teì{tem ka manje obrazova-nim slojevima stanovni{tva i op{teg sni-àvanja korpusa saznanja. Po ugledu naPlatonove mitove u „Feni~anskoj bajci“,teoreti~ari masmedija reinkarniraju po-jam „korisne laì“, menjaju}i ga „plemen-skom laì“ kao legitimnim pravom u od-brani vladaju}eg modela vrednosti. Istinapostaje privilegija elita, novinarskim maj-storstvom prave vrednosti nestaju iz me-dijske svakodnevnice, tako da, manipuli-{u}i agendom sadràja, verifikujete novurealnost koja uga|a interesima dominant-nog ekonomskog i politi~kog diskursa.

Rasturanje nekada mo}nog Sovjet-skog Saveza, Iraka, Jugoslavije i niza dr-àva tzv. Tre}eg sveta, karakteristi~ni suprimeri ludisti~kog slepila kojim osionikrsta{i novog doba, pod pla{tom borbe zaljudska prava i slobode, razaraju nacio-nalne ekonomske strukture, osvajaju teri-torije i prirodne resurse, instaliraju}i po-dani~ke i marionetske vlasti koje ~ine ramza sliku pseudodemokratije. O~ekivanjada }e ru{enjem Berlinskog zida (1989),hladni rat biti zavr{en nisu se ostvarila izjednostavnog razloga: vojna industrija nakojoj se temeljila privreda najmo}nije dr-

àve sveta, funkcioni{esamo ako ima perma-nentnih ratova, pa jeproizvodnjom novih ne-prijatelja trebalo obra-zloìti potrebu daljeg in-vestiranja u industrijuoru`ja. Smrt je postalapravdanje za mir, bom-bardovanje sinonim zamilosr|e („Milosrdni an-|eo“), dok su mediji kojiotkrivaju zlodela nanetanevinim civilima prviput u svetskoj istorijiprogla{eni legitimnimvojnim metama.

La`nim razlozima ~itavi narodi dovo-de se u stanje narkoti~ke zavisnosti, reli-gijske opijenosti, mr`nje i etni~ke homo-genizacije, da bi se nakon uni{tavanjaogromnih teritorija (primer Iraka, za kojinikada nije dokazano da je posedovaooru`je za masovno uni{tavanje) sa ka{nje-njem priznavalo da obave{tajni podacimo`da nisu bili ta~ni, ali obra~un sa Zlom(Sadamom Huseinom) nikada ne moè bi-ti gre{ka. âk i kada su novinari „Los An-|eles tajmsa“ obelodanili svedo~enje petvisokih agenata nema~ke obave{tajne slu-`be (BND) o nepouzdanosti informacija


Doga|aji kojih nemau masmedijima, kao da

se nisi ni desili ustvarnom ìvotu.

Teorijski primenjuju}itzv. spiralu ti{ine,

gospodari medijskihimperija pre}utkujusve {to bi njihove

propagandne floskuledovelo u sumnju.

koje govore o tajnom ira~kom oru`ju, abiv{i {ef ameri~ke diplomatije, Kolin Pa-uel, izjavio da se „stidi i kaje“ zbog brzo-pletih postupaka, stavovi javnosti nisu bit-nije izmenjeni. Polako i pa`ljivo formiranistereotipi i predrasude utkani u svako-dnevnicu prose~nog ameri~kog gra|anaobezbedili su plebiscitarnu podr{ku borbiza Dobro, iako ve}ina glasa~ke ma{inerijenije imala ni osnovne predstave o ciljevi-ma i posledicama surovog ka`njavanjadrugih naroda. Umesto informacijama,propagandni sadràji obilovali su mani-pulacijama, a posao „spin“ doktora i speci-jalizovanih agencija zaodnose za javno{}u bioje da ih {to vi{e upakujuu celofan po{tenja i hu-manosti. Masmediji otu-da postaju zna~ajna po-luga u funkciji promenementalne sfere, uni{tava-nja nacionalnog duhakoji se mora razbiti namilione deli}a kako se vi-{e nikada ne bi vratio uprvobitno stanje. Sofisti-cirano i spretno name}ese predstava o bogatom isre}nom svetskom dru-{tvu koje ra{irenih rukuo~ekuje „oslobo|enu bra}u“, ~ije naknad-no razo~arenje nije mogu}e ispraviti. Zatosu na udaru vi{eetni~ke zajednice, poseb-no one sa dugom kulturnom tradicijom,homogene i duhovno jake, a na meti me-dija najpre su kultura i religija, kao mo}ankohezioni faktor koji daje orijentire posto-janju nacionalne kulture. One se progla{a-vaju konzervativnim, varvarskim, pastir-skim, pretnjom za druge civilizacije, takoda je izbor jednostavan: ili se morate pro-meniti milom ili }e to masmedijska ofanzi-va, ako treba uz pomo} oruàne interven-cije, u~initi sama!

Doga|aji kojih nema u masmedijima,kao da se nisi ni desili u stvarnom ìvotu.Teorijski primenjuju}i tzv. spiralu ti{ine,gospodari medijskih imperija pre}utkujusve {to bi njihove propagandne floskuledovelo u sumnju. Na primer, teroristi~keakcije 11. septembra posle samo dva danao{tro je osudio {eik Mohamed Sajed alTantavi, sa Al Azhar univerziteta u Kairu:„Napadati nevine ljude nije hrabro, to jeglupo i bi}e ka`njeno na sudnjem danu.Nije hrabro napadati nevinu decu, ène icivile. Hrabro je {titi slobodu, hrabro jebraniti sebe samog, a ne napadati“. [eik

Jusuf al Karadavi iz Ka-tara jasan je u izjavi da„islam nikad ne dozvo-ljava muslimanu da ubi-ja nevine i bespomo}-ne“, dok slu`benik Veli-ke dàmije u Meki, {eikAbdul Rahman al Sudaiside korak dalje poru~u-ju}i da je velika nesre}akada teroristi koriste reli-giju kao paravan, jer je„islamsko u~enje visokoiznad ljudi koji veruju unasilje kao sredstvo akci-je i sabotaù kao metod ikrvoproli}e na putu re-

formi“. Ovakvi ljudi i stavovi svakako suzasluìvali globalnu promociju, ali im jepristup uticajnim masmedijskim kanali-ma jednostavno blokiran, kako bi se nega-tivna predstava o muslimanima poput le-peze {irila planetom, potvr|uju}i tezu oneminovnosti sukoba kultura!

Iluzije da }e mo}ne megakorporacijskeku}e dozvoliti da u svojim programimadaju prostor ljudima druga~ijih politi~kihstavova, makar ih bilo vi{e od milijardu,treba se osloboditi na vreme! To je deobajke namenjene malim, potla~enih naro-dima, kojima se name}e teza o „slobod-

KULTURA I DRU[TVO26

Planetarno dru{tvosa kontrolisaniminformacijama

stvara novi globalniporedak (pseudopolis),

koji se hrani„izvozom demokratije“

koja ukida klasi~nedràvne granice.

nim i nezavisnim medijima“, otvorenimza sve ideje i gra|ane. Kolika je ona pri-sutna u ameri~kom masmedijskom miljeuprosudite sami: „Dvadeset kompanija po-seduje pola od 61 miliona primerakadnevnih novina koje se prodaju u SAD, adrugih dvadeset dobija preko pola dohot-ka od 61 hiljade objavljenih revija. Tri fir-me kontroli{u ve}inu prihoda od televizi-je, deset kontroli{e radio, 11 izdava~kudelatnost, a ~etiri filmsku produkciju“ (Si-mons, 1997:63). Ako biste zagrebali ispodpovr{ine, lako biste do{li do podataka dasu akcionari, pa ponekad i ve}inski vla-snici ovih informativnih dìnova korpo-racije koji su vode}i isporu~ioci oru`ja ilitajne bezbednosne slu`be ili zvani~no ne-vladine organizacije, a u praksi nevidljiviproduèni prsti oficijelne politike. SmiljaAvramov to pokazuje primerom „Intelsa-ta“ (International TelecommunicationsSatellite Consortium), gde se 60% akcijanalazi pod kontrolom kompanija ili poje-dinaca iz SAD, 20% drà Francuzi, Engle-zi i Nemci, a samo petinu sve ostale ze-mlje sveta. Radio mreè „Voice of Ameri-ca“, „Free Europe“ i „Radio Liberty“ u ce-losti su u rukama SAD, a otvoreno ih kon-troli{e i finansira CIA .

Planetarno dru{tvo sa kontrolisaniminformacijama stvara novi globalni pore-dak (pseudopolis), koji se hrani „izvozomdemokratije“ koja ukida klasi~ne dràvnegranice. Re{eto je tako gusto, a kontroloratako mnogo, da usamljeni disonantni gla-sovi koji pozivaju na razum i tolerancijuskoro da nemaju {anse da ugledaju svetlojavnosti. Preovla|uju}a mantra ne sme bi-ti ugroèna, jer bi to dovelo u opasnost da-lje imperijalne pohode ka Iranu, Siriji, Av-ganistanu i drugim dràvama koje „ugro-àvaju ameri~ke nacionalne interese“? Za-to prozapadni mediji ciljano stvaraju at-mosferu zebnje i straha od „novog kalifa-ta“, koji se izjedna~ava sa komunizmom,

jer je samo tako mogu}e obezbediti opada-ju}u podr{ku sunarodnika, koji sa zabri-nuto{}u posmatraju slike vi{e od dve hilja-de mrtvih vojnika donetih iz Iraka. Kom-ponovanjem problema, dolazi do masme-dijske internacionalizacije, pri ~emu se `r-tve poistove}uju sa nacistima, fa{istima isli~nim negativnim pojmovima, a izvori sefalsifikuju ili traè u tekstovima anonim-nih, ~esto potpla}enih islamskih autora.Va`no je stvoriti alibi za intervenciju, takoda ùrnalisti i kulturolozi imaju zadatakstvaranja pogodnog ambijenta za sukobeniskog inteziteta koji }e tek uslediti.

Pored kontrole globalnih medijskihmreà, va`no je za saradnju pridobiti lo-kalne novinare koji pod maskom „objek-tivnih informacija“ {ire neokolonijalnupropagandu. „Njujork tajms“ pi{e o raz-ra|enom mehanizmu za lansiranje „po-èljnih vesti“, koji u senci krvavih ~i{}enjapripadnika muslimanskog naroda kreira-


ju eksperti va{ingtonske firme „Linkolngrup“, koja je od ameri~ke vlade dobilapet miliona dolara sa zadatkom da „vero-dostojno informi{u Ira~ane o ameri~kimciljevima i pridobiju njihovu podr{ku“.Neimenovani visoki funkcioner Pentago-na ne krije nameru da se u okupiranoj ze-mlji „izgrade principi demokratije“, ali jeproblemati~no, pa i kontraproduktivnoda pripadnici nacije koji treniraju novina-re {irom sveta u primeni politi~ke nezavi-snosti, svoju profesionalnu etiku mere ko-li~inama dolarskih nov~anica. Prikrivenapropaganda maskirana u forme izve{ta-vanja, koja se u svim teorijama ùrnalisti-ke smatra nedozvoljenom, u slu~aju akoudela imaju ameri~ki interesi, pre}utnomoè biti odobrena. Vi{e nije va`no ka-kvo je pravilo, ve} kolika je mo} onih kojiga ne po{tuju!

Masmediji u budu}nosti sve vi{e za-menjuju imperatorske arene dru{tvenogìvota, tako da je gotovo nemogu}e preci-zno odgovoriti koliko slobodnog vreme-na oduzimaju savremenom ~oveku? Sta-tistika kaè da ~ovek u druènju sa medi-jima dnevno provodi oko 248 minuta, {tozna~i da je posle rada i sna najvi{e podlo-àn njihovom dejstvu. Od ranog jutra,kada u kupatilu slu{ate prve vesti, dok uprevozu na posao ~itate aktuelnu {tampu,na poslu ili fakultetu razmenjujete infor-macije sa prijateljima i kolegama, bilo ver-balno bilo internetom, do kasne ve~eri ka-da odgledate neki film ili pono}nu infor-mativnu emisiju, izloèni ste njihovomopijaju}em dejstvu kojim vam name}u{ta }ete, kada, zbog ~ega i kako razmi{lja-ti, neosetno vas usmeravaju}i ka zaklju~-cima za koje treba da pomislite da su va{i!„Mediji nisu postali oru|e prikupljanja i{irenja informacija koje neko drugi proiz-vodi, ve} proizvo|a~, kontrolor i gospo-dar informacija“, tvrdi Aleksandar Zino-vjev, uo~avaju}i postojanje „nevidljive ru-

ke“ koja njima upravlja. Me|utim, sila ni-je u informacijama kao nizovima vredno-snih simbola, ve} u pravilima javne pre-zentacije kojom dobijaju pragmati~nuvrednost. „Ni{tavni su tokovi informacijakoji pro|u mimo njih u pore|enju sa oni-ma koji prolaze kroz njih, a uloga im je jo{ni{tavnija. Oni su u sebi koncentrisaliosnovne i najuticajnije informacione to-kove i snage dru{tva“ (2003:134). Ameri~-ki senator Ri~ard Lugar ovakvu pojavuimenuje „medijalizmom“ kao novim fe-nomenom interaktivnog politi~ko-medij-skog odnosa, koji u epicentru skriva do-minantnu ulogu elita politi~ke i ekonom-ske mo}i. Medijima se sve vi{e daje mo}-no oru`je koje spaja i razdvaja, kreiraevolucije i revolucije, ljubav i sukobe, panije svejedno da li su u funkciji obavljanjaglobalnih ili etni~kih ciljeva, obnavljanjakulturno-komunikacijskih socijalnih za-jednica ili stvaranja potro{a~kog duha za-vedenog ~arima medijskih iluzija.

Da bi se nova doktrina pokazala is-pravnom neophodno je njeno nau~no, paizme|u ostalog, i pravno utemeljenje ko-jim }e se javno ìgosati krivci za o~igled-ne dosada{nje neuspehe. Imperija zla uskrovitim, udaljenim i dobro za{ti}enimlaboratorijama, organizovana u ezoterij-ske grupe, precizno i strpljivo oblikuje su-{tinu strate{kih i konkretnih ciljeva novihideologija kojima }e cementirati, pa i po-ve}ati trenutni jaz izme|u bogatih i siro-ma{nih naroda. Nekada{nji plemenskinacionalizam, o kojem je Tokvil tako lepopisao govore}i o istrebljenju Indijanaca iCrnaca sa prostora koje su naselili ameri~-ki osvaja~i, ve{tom mamsedijskom retori-kom zamenjen je supra-ekonomizmom,kamufliranim parolama o kosmopoliti-zmu, otvorenom trì{tu i ukidanju nacio-nalnih suvereniteta, pri ~emu se prikrivada promoteri takvih ideja jo{ ja~e i do-slednije zagovaraju stvaranje sopstvenih

KULTURA I DRU[TVO28

nacionalnih tvr|ava. Dok javno zagova-raju multikulturalizam i kosmopolitizam,tajno svojim podanicima poru~uju kakose pona{ati! Na primer, vatikanski kardi-nal Stefan Hamas upozorio je katolkinjekoje se udaju za muslimane da }e „zbognepomirljivih kulturnih razlika“ u brakuimati brojne probleme, pa ih je najboljeizbegavati? Iako je zvani~ni dijalog dvereligijske zajednice intezivan, dokumentakoja se povremeno pojavljuju u javnostidokazuju da su Latini zadràli deo svojetradicionalne takti~nosti.

Analiti~ari su izra~unali da je tokompro{log veka zabeleèno 175 slu~ajevaekonomskih sankcija, od ~ega su 125 jed-nostrano uvele SAD. Skot Peterson u bo-stonskom „Monitoru“ pi{e da „splet ame-ri~kih sankcija danas poga|a vi{e od po-lovine svetskog stanovni{tva“, {to je ekvi-valent nema~koj opsadi Lenjingrada u

Drugom svetskom ratu. Tako osiona poli-tika mora se {tititi oru`jem, a {to ga je vi-{e, rastu i {anse za nasilnim oblicima ot-pora hegemoniji. Prema âlmeru Dòn-sonu „stotine hiljada ameri~kih vojnikaopremljenih najboljim oru`jem, ponekadi nuklearnim, stacionirano je u 61 vojnomkompleksu u 19 zemalja sveta. Pri tomsmo koristili definiciju Ministarstva od-brane za „velike instalacije“, ali ako bi bro-jali sve zgrade i lokacije u kojima boraviameri~ka vojska broj bi dosegao vi{e od800“ (2000:4). Svetskom pijacom oru`jadominiraju SAD (oko 16 milijardi dolara)i Rusija (oko 5 milijardi), dok su najve}ikupci zemlje Bliskog istoka (38% svih pot-pisanih ugovora) i Azije (51%). Zamislitese nad podatkom da zemlje koje ~ine 16%svetske populacije prave ~ak tri ~etvrtinesvetskih vojnih tro{kova! U ratovima vo-|enim tokom XX veka poginulo je vi{e od


sto miliona ljudi, ali je tek svaki stoti stra-dao od nuklearnog ili hemijskog oru`ja.Umesto pu{aka, tenkova i raketa, sukobise sve vi{e temelje na informativnim rato-vima, pa je Glavni {tab centralnog zapo-vedni{tva na Floridi zaduèn za operativ-no-strate{ke aktivnosti, dok Centar tajnihanaliza, nedavno oformljen u Njujorku,ima zadatak prikupljanja, slanja, komuni-ciranja i analiziranja informacija koje kru-è svakom ta~kom planete. Zanimljivo jeda svojim angaòvanjem kao prioritetimaju za{titu 70% svetskih zaliha nafte, ada je jedina zemlja van nadzora Izrael!Ako ste u~ili da se krvproliva u ime ideologijeu velikoj ste zabludi; dabiste znali prave povo-de, motive i potencijalnaàri{ta ispratite tokoveglobalne ekonomije, po-sebno interese SAD.

Mediji obi~no pre}ut-kuju imena firmi kojedaleko od reflektora jav-nosti dobijaju poslovenakon instaliranja „de-mokratskih“ vlasti. Kakose to radi u praksi ilu-strova}emo na nedav-nom ira~kom primeru:od 37 najzna~ajnijih i najunosnijih ugo-vora finansiranih ira~kim kapitalom, 19 jepripalo velikim korporacijama iz SAD,dok su ostatak podelile ~lanice napada~kekoalicije. Preciznije – za obnovu Iraka us-postavljen je fond od 45 milijardi dolara,najve}i iznos od Mar{alovog plana zaEvropu posle Drugog svetskog rata. No-vac je uklju~io 22 milijarde koje je odobrioameri~ki Kongres i 23 milijarde dolara odira~kog novca dobijenog za prodaju naf-te, uklju~uju}i i zaplenjena sredstva sa ra-~una Sadama Huseina, iako mu su|enjetog trenutka jo{ nije ni po~elo? Umesto

propisanih procedura koje predvi|ajuobaveznu konkurenciju, ira~ki novac jebez saglasnosti gra|ana kori{}en za skla-panje povla{}enih ugovora sa ameri~kimkompanijama. Obrazloènje da se sve to~ini za „dobrobit“ ira~kog naroda, prikri-valo je èstoku plja~ku i ~injenicu da sustranci svoje usluge napla}ivali deset pu-ta vi{e od ira~kih preduze}a, koja se za-tvaraju jer nemaju posla ili se angaùjukao podizvo|a~i, ali za bedne cifre.

Zbog ograni~enog prostora i opasnostida se rasplinemo u bogatstvu primera kojisu dokazi ve{to organizovane igre skroje-

ne od rukovode}ih garni-tura dràva koje ~ine oso-vinu megaekonomskihelita, tajnih slu`bi, prevr-tljive diplomatije i vojnihindustrija, vrati}emo setemi eseja. Tokom istorijebilo je vi{e poku{aja stva-ranja svetskih imperija~iji su rezultati uvek bilinegativni, pa nema sum-nje da }e tako biti i ovogaputa. Naravno, pitanje jesamo koliko }e vremenaprote}i dok ve}ina svetane shvati neminovnostsudbine diktatorskih po-

redaka, kao i koliko }e naroda i kultura po-stati mete daljih osvajanja, kao i koje }e po-sledice pretrpeti zajednice koje se suprot-stave namerama globalnih hegemona?

Ovde je veoma va`no uo~iti da se usklopu pohoda na neposlu{ne narode, re-ligije i kulture, prethodno obavezno pri-premaju brojne masmedijske, nevladine ime|unarodne pravne institucije ~iji susmisao i zadatak priprema javnog ambi-jenta kojim se pravdaju agresija i, eventu-alna, odbrana kao demonizacija prava nalegalni poku{aj odbrane nacionalnogidentiteta. Lukavo zami{ljen, tehnolo{ki

KULTURA I DRU[TVO30

Statistika kaè da~ovek u druènju sa

medijima dnevnoprovodi oko 248 minuta,

{to zna~i da je poslerada i sna najvi{epodloàn njihovom

dejstvu.

superioran i uticajan sistem propagand-nih modela, trikova i dezinformacija, nakojima po~iva „istina“ globalnih elektron-skih mreà, koje stvaraju prepariranosvetsko javno mnenje, veliki efekat ostva-ruje upravo na kratke staze. Zato je va`nakontrola vode}ih globalnih masmedijskihku}a, posebno agencijskih servisa, satelit-skih provajdera i kablovskih sistema, dokse posebne jedinice informati~kih inìnje-ra upu}uju na kontrolu digitalnih ra~u-narskih autostrada. Iluzija je o~ekivati da}e usamljeni ùrnalisti, odrasli na eti~kimprincipima ~asti, promeniti dominiraju}usliku realnim izve{tavanjem o ~injenica-ma i de{avanjima sa terena. Njihov glasusamljen u horu unificiranih, obra|enih,monolitnih poruka, ne}e biti prime}en, aza svaki slu~aj, ~uvari informacionih ka-pija budno }e motriti da ne{to ne ugroziinterese bogatih nalogodavaca. Na zatvo-renom savetovanju o svetskoj dominacijii mo}i, odrànom u Pentagonu 8. III 1992,jedan od u~esnika otvoreno je priznao:„Posao novinara je da uni{te istinu, daotvoreno laù, da se klanjaju pred zlat-nim teletom i da prodaju vlastitu zemlju inarod da bi zaradili hleb svakida{nji. Svito znaju, i ~emu onda svi ti hvalospevi ne-zavisnoj {tampi? Mi smo oru|e i sluge bo-gata{a koji su iza kulisa. Mi smo marione-te, oni vuku konce, mi ple{emo. Mi smointelektualne prostitutke“ („The AtlantaJournal and Constitution“, Wants U.S. Re-cognized as World Dominant power, Do-minance, March, 1992).

U megasvetu predstava, slika i infor-macija dominiraju propovednici global-nog jevan|elja. Pre skoro jednog veka, ro-dona~elnik komunikologije kanadski teo-reti~ar masmedija i profesor knjièvnostiMar{al Makluan, proro~ki je najavio „krajgeografije“, jer }e posredstvom tehnolo-{ki sna`nih masmedija svi gra|ani plane-te jednog trenutka gledati iste slike i po-

ruke. Holivud, Mikrosoft, Bi-bi-si, Si-en-en i drugi svetski komunikacioni servisigospodare snovima, mi{ljenjima i navika-ma stotina miliona informativnih konzu-menata, grade}i paralelni svet u kojemsva dotada{nja zna~enja gube smisao,eksplodiraju}i nizom novih supstitucio-nih predstava. Setite se na trenutak ulogepojedinih zapadnih radio-televizijskihservisa u promovisanju liberalnog siste-ma vrednosti u nekada{njim komunisti~-kim dràvama centralne i isto~ne Evropeili nametanju jednostranih stereotipa ugra|ansko-verskim sukobima na prosto-rima biv{e Jugoslavije. Njihovi vlasnicimogu biti i obave{tajne slu`be koje imajuspecifi~ne zadatke tokom mira, ali jo{ va-`nije u slu~aju naraslih konflikata. Po oba-vljenom zadatku pa`nja propagandnihmedijskih servisa seli se ka arapskim imuslimanskim zemljama, kako bi se neu-tralisao ili umanjio ugled katarske TV sta-nice „Al Dàzira“, {to je posebno uo~ljivonakon septembarskih de{avanja 2001. go-dine. Tokom ove godine budèt SAD zapropagandne programe {irom svetapredvideo je oko 600 miliona dolara, dok}e „Glas Amerike“ i radio „SlobodnaEvropa“ ukinuti emisije na ma|arskom,poljskom, ~e{kom, slova~kom i slovena~-kom jeziku. Gre{ite ako mislite da }e inì-njeri ljudskih du{a, sa svojim centrimaostati bez posla. Istovremeno, poja~a}e seprogrami na arapskim jezicima namenje-ni gra|anima Irana, Iraka, Libije, Saudij-ske Arabije i drugih dràva ovog delakontinenta, jer su one potencijalni ciljevinovih kriza.

Savremeni psiholo{ko-propagandni ra-tovi oslanjaju se na prehodno definisane istrate{ki prora~unate ekonomske parame-tre, zasnovane na diplomatsko-konzular-nim i masmedijskim pripremama kao oba-veznim uvodom u dalje zao{travanje ieskalaciju kriza. To je apsolutno nova for-


ma ekonomskog terora, prinude koja jeme|unarodnno legitimna, skrivena od o~i-ju javnosti, sa jasnim zadatkom da namet-ne odre|ene tehnologije, uti~e na privati-zaciju dràvne imovine, sistem obrazova-nja, {kolovanje oficira i infiltriranje u unu-tra{nje sisteme i slu`be bezbednosti. Zarazliku od op{te poznate ekonomske {piju-naè koja ima industrijski karakter i profitkao isklju~ivi cilj, ovde je u pitanju geopo-liti~ki i geoekonomski pritisak sa planomdalje promene poslovnog i politi~kog am-bijenta, uz dovo|enje u direktnu pot~inje-nost zemlje koja je meta napada. Koriste}imoderni menad`ment, savremenu tehno-logiju i najnovija nau~na saznanja, medij-ska propagandna ma{ina melje mirnimalatkama od slova, re~i, slika i tonova, afir-mi{u}i aktivnosti koje }e kasnije uslediti.

U dru{tvu XXI veka podrazumeva seda demokratija ne}e voditi ratove protivdrugih demokratija, tako da ekonomijedobijaju ulogu razaraju}eg faktora uosvajanjima novih prostora i prirodnihresursa. Apsurdno je, pa i neverovantnoda Bliski istok, iako me|u najbogatijim iz-vori{tima nafte u svetu ima toliki proce-nat siroma{nih, da je po bruto proizvod-nji najbolje kotirana Turska tek na 23 me-

stu, da je po pore|enju kupovne mo}i pr-va muslimanska dràva Indonezija na 15mestu, a po ìvotnom standardu najboga-tiji Katar, tek dvadeset tre}i? Po vlasni{tvitelefonskih linija na stotinu stanovnikaprva muslimanska dràva jesu UjedinjeniArapski Emirati na 33 mestu u svetu, dokje u oblasti informatike najbolja mala dr-àvica Bahrein tek trideseta! Prema izve-{taju Komiteta arapskih intelektualaca„bruto doma}a proizvodnja u svim arap-skim zemljama zajedno iznosila je u 1999.godini 531,2 milijarde dolara – {to je ma-nje nego u samo jednoj evropskoj dràvi,[paniji (595,5 milijardi dolara)“. Analizi-rajte demarkacione linije nakon posled-njih ratova krajem minulog veka i uo~itekako su pravci „demokratskih“ revolucijasve bliì granicama Rusije ili dràvamakoji su rizikovale da sa~uvaju bliske po-slovne, kulturne i druge odnose!

Rukovodstva i politi~ari koji su na pu-tu novom porobljavanju slikaju se naj-mra~nijim bojama, obim propaganda sesmanjuje ili uve}ava, prema intezitetu ra-dikalizacije konflikta koji se o~ekuje. Namakro nivou sprovodi se lider kampanjakroz koju se istoj li~nosti (objektu napa-da) imputiraju korumpiranost, konzerva-

32 KULTURA I DRU[TVO

tivnost, religijska zatucanost, nacionalniromantizam, kompromituju}i detalji izprivatnog ìvota, name{tene afere ili sli~-ne provokacije, kako bi se umanjila popu-larnost me|u gra|anima. Na meti su i svibliì ~lanovi porodice, partije ili kruga pri-jatelja, falsifikuju se detalji iz pro{losti, ka-ko bi se publici ponudila „faktografska sli-ka“ kojom se budi sumnja i ljulja postoje-}e poverenje masa. Svest publike se siste-matski potkopava, truje nizovima dezin-formacija, glasina i laì, uporno i trajnotako da se izazovu unutra{nji raskoli, za{ta je neophodno svako pomaganje unu-tra{nje opozicije, koja }ejednog trenutka postatitrojanski konj koji ru{itemelje sopstvene ku}e.Akcenat je na tzv. nena-silnim oblicima otpora, aslabe ta~ke, mlada gene-racija odrasla na global-nim masmedijskim pre-dstavama, etni~ke ma-njine ili verske sekte, ne-zadovoljni slu`benicivlade, vojske ili policije,~ije nerealne ambicijedobijaju obe}avaju}e ob-rise. Personificirano de-lovanje pod pla{tom me-dijskih sloboda prikriva model shemati-zovanih retori~kih obrazaca u kojima secilj akcije obavezno moralno pravda, takoda me|unarodna podr{ka koja sledi ~inideo scenarija utvr|enog na dalekim, do-bro skrivenim mestima. Uni{tavanjemekonomije napadnute dràve unapred seslabi njena strate{ka pozicija i nacionalnabezbednost, tako da kombinacijom razli-~itih formi pritisaka i ucena ru{e posled-nje brane odbrane. Analize pokazuju daSAD i velike evropske dràve nisu gre{ileu takvim situacijama, bitno je samo obez-bediti uslove da do nje do|e!

Istraìtelji poslednjih propagandnihratova sve ~e{}e uo~avaju nagla{eno pri-sustvo religioznih elemenata, kako u go-vorima vo|a, tako i u saop{tenjima kojimaportparoli vlada obja{njavaju svoje aktiv-nosti. Iako ih koriste razli~ite religije za-jedni~ko im je {to pozivanjem na Boga,ljubav i mir, kroz propovedi ili zapovestiodevene u versko ruho, name}u zvani~nestavove kojima brane sopstvene poteze iosu|uju protivni~ke. Bo`jom milo{}u va-`ni ~inioci politi~kog ìvota pravdajubombardovanja civilnog stanovni{tva, ot-mice i sli~ne nasilni~ke akte, {to nijedna

religija ne dozvoljava.Naravno, suprotstavlje-na mi{ljenja i ideje su la-`ni, anahroni, iracional-ni, isklju~ivi, netolerant-ni, reakcionarni i sl., pri~emu se hri{}anstvo, ju-daizam i islam prilago|a-vaju promenama u geo-politi~kom okruènju,trude}i se da {to vi{e po-stanu njihovi kreatori.Slu~ajno ili ne, tek periodovih promena poklapase sa procvatom verskihpartija u Izraelu (1977),izborom poljskog kardi-

nala Karla Vojtile za poglavara Rimokato-li~ke crkve idu}e godine, povratkom aja-tolaha Homeinija na vlast u Teheranu(1979) i iznena|uju}om pobedom Ronal-da Regana na izborima u SAD (1980), kojaje ostvarena uz ogromnu pomo} brojnihverskih grupa. Prakti~no, verski funda-mentalizam svih dominantnih religija seredefinisan vratio na velika vrata svetskepoliti~ke pozornice, ali da bi se prikrilopravo stanje globalni masmedijski kanalisu pa`nju skrenuli samo na islamsku za-jednicu. Vrlo ve{to i uspe{no zloupotre-bljeno je nezadovoljstvo {iitskih gra|ana


Ve}ina neobrazovanogsvetskog stanovni{ta

lako je progutalaudicu kojom je

stvoren animozitetprema ~itavom

muslimanskom narodu,koji se moè zavr{itiproizvodnjom sli~nihose}anja sa druge

strane.

Irana ili sunita u Pakistanu i Sudanu, kojisu se javno zalagali za stvaranje islamskeBo`je dràve zasnovane na {erijatu (tradi-cionalnom islamskom pravu). Svaki otporliberalizaciji odmah je progla{avan no-vom pretnjom svetskom miru, dok se ne-zadovoljstvo zbog rasta cena nafte i ogra-ni~avanja proizvodnje, prikazivalo kaoizazov „hri{}anstvu“. Teza o kalifatu nijenimalo za potcenjivanje, jer sugeri{e napovezanost muslimanskih dràva i jedin-stvenu strategiju religijskog poretka koji jerukavica drugim kulturama.

Crvena po{ast (komunizam) vi{e nijeaktuelan kao neprijatelj globalne demo-kratije, ali ju je ve{tim i neosetnim name-tanjem teza zamenila nadiru}a opasnost{irenja islama, prema kojem se pa`ljivo,~itanjem „izme|u redova“, moè naslutitinepoverenje i diskriminacija koju je te{kodokazati. Izjedna~avanjem „dìhada“ i„muslimanskog terorizma“ sa islamskomreligijom, postignut je pun propagandnipogodak. [aul [ej, pukovnik, doktor poli-ti~kih nauka i direktor istorijskog odelje-nja izraelske armije, kojeg zapadni izvori~esto citiraju, nedvosmislen je u zaklju~-ku kako je „militantni islam vode}a snagasavremenog terorizma“. Prema ovom au-toru, tre}i svetski rat ve} uveliko je u toku,ali za analizu je kako se lukavom zame-nom teza odgovornost svaljuje na samojednu stranu. Citiraju}i radikalnog islam-skog Sudanca Hasana al Turabija, koji jeizjavio da sanja trenutak kada }e u svimmuslimanskim zemljama biti odràniistinski demokratski izbori, nakon kojih}e, posle nesumnjive pobede, muslimani„odabaciti demokratiju, jer je ona kao isve druge ideologije – stvorena od ~ove-ka. Ve{ta~ki. Traje odre|eno vreme, poputkomunizma. Isto }e se dogoditi sa kapita-lizmom. Nasuprot tome, Kur’an i {arija sustigli od Boga. Oni su ve~ni“. Neobi~no jekoliko podudarnosti sa skoro deceniju

starim hipotezama Samjuela Hantingtonao ratu kultura, ali nau~na javnost kao dase pla{i ulaska u nau~nu raspravu koja bidokazala prevazi|enost teza o superior-nosti rasa, religija, naroda ili civilizacija!Ve}ina neobrazovanog svetskog stanov-ni{ta lako je progutala udicu kojom jestvoren animozitet prema ~itavom musli-manskom narodu, koji se moè zavr{itiproizvodnjom sli~nih ose}anja sa drugestrane. Mr`nja razvija mr`nju, sujetapodgreva sujetu, ose}aju dominacije i go-spodarenja adekvatan je odgovor razvija-nje sopstvene snage i mo}i, tako da se naprovokaciju odgovara jo{ è{}om.

Moralno pomra~enje svetske inteli-gencije izazvano je njenom neodlu~no{}uda hrabro i argumentovano progovori oImperium Americanum, koja ograni~avasuverenitet ostatku sveta, prihvataju}ipod svoje skute samo ponizne i vazalskezemlje. Falsifikovana istorija neko vremevr{i}e promotersku funkciju novog poret-ka, ali }e pravi problem nastati kada seimperatori povuku, a ostanu narodi kojisu vekovima me|usobno ìveli, suo~enisa istinom i pomirenjem koje im je jedinopreostalo re{enje.

Literatura

• Alexander, B. J. (1999): „Future War“,Thomas Dunne Kooks, New York

• Bourke, J. (1999): „An Intimade Historyof Killing“, Basic Books, New York

• Brandon, D. and Harrison, M (1987):„The Technology War“, John Wiley &Sons, New York

• BusinessWeek: Showdown at TimeWarner, 27. maj 2004, Columbia Jour-nalism Review

• Chomsky, N. (1992): „What We SayGors: The Middle East in the NewWorld Order“, ed. Collateral Damage,South end Press

KULTURA I DRU[TVO34

• Johnson, Ch. (2000): „The Cost andConsequences of American Empire“,New York

• Lee, E. B. Lee, A. M. (1939): „The fineart of propaganda: a study of FatherCoughlins speeches“, New York

• Mesan, T. (2002): „11. septembar 2001– Velika prevara“, Dragani}, Beograd.

• Noelle-Neumann (1974): „The Spiralof Silence and the theory of publicopinion“, Journal of Communication.Vol.24 No.2 Spring

• Said, E. (2003): „Jedno drug~ije vi|e-nje SAD“, iz „Ka carstvu dobra iliapokalipsi?“, „Filip Vi{nji}“, Beograd

• Shoemaker, P. J. and Reese, S. D.(1991): „Mediating the message: The-ories of influences on mass mediacontent“, Logman, New York

• Simons, A. (1997): „Democratisationand Etnich Conflict: the Kin Connec-tion“, Journal of Nations and Natio-nalism

• Stern, B. (2003): „Rat kao biznis“, iz„Ka carstvu dobra ili apokalipsi?“, „Fi-lip Vi{nji}“, Beograd

• The National Infrastructure Protec-tion Center (NIPC): Encourages Heig-htened Cyber Security as Iraq – USTensions Increase, February 11, 2003.

• US. Department of State: Fact Sheet,Washington, DC, August 15, 2002.

• Vise, A. D. (2004): „2.2 Million Mem-bers Lost by AOL in 2003“,Washington Post, 29. januar 2004.

• Bèìnski, Z. (2001): „Velika {ahovskatabla“, CID, Podgorica

• Blaufarb, D. (1990): „Uloga specijalnihoperacija u strategiji SAD osamdese-tih“, Nacionalni univerzitet odbrane(1990)

• Divar, M. Dejvid, ^. (1989): „Umetnostvaranja u ratu“, Vojna knjiga, Devon

• Zinovjev, A. (2003): „Slom ruskog ko-munizma“, BIGZ Publishing, Beograd

• Jevtovi}, Z. (2003): „Javno mnenje ipolitika“, Akademija lepih umetnosti iCentar za savremenu ùrnalistiku,Beograd

• Luis, B. (2004): „Kriza islama – svetirat i sveti teror“, ârobna knjiga, Beo-grad

• Markovi}, S. (2002): „Mo}niji od CIA –elektronska {pijunaà u eri globaliza-cije“, Institut za politi~ke studije, Beo-grad

• Mumford, L. (1986): „Mit o ma{ini –Pentagon mo}i“, GZH, Zagreb nastav-na sredstva, Beograd

• Simons, A. (1977): „Democratisationand Etnich Conflict the Kin Connec-tion“, Journal of Nations and Natio-nalism

• Trifoni, A. (2001): „Obave{tajne slu`bei prislu{kivanje“, Beograd

• Fukujama, F.(1997): „Kraj istorije i po-slednji ~ovek“, CID, Podgorica

• Hangtigton, P. S. (1998): „Sukob civili-zacija i preustroj svetskog poretka“,„Izvori sutra{njice“, Zagreb

• Haton, V. i Gidens, E. (2003): „Na ivici– ìveti sa globalnim kapitalizmom“,Plato, Beograd

• „Veliki rat“ – www.pbs.org• „Zapadni front“ – www.rocking-

ham.k12.va.us

Autor eseja je profesor ùrnalistike i pro-dekan za nastavu na Fakultetu za kulturui medije Megatrend univerziteta, kao igostuju}i profesor Internacionalnog uni-verziteta humanisti~kih nauka u NovomPazaru. Za knjige „Totalitarizam i masme-diji“ i „Javno mnenje i politika“ dobio jepriznanja u oblasti dru{tvenih nauka, kaoi odgovaraju}e nagrade profesionalnogUdruènja novinara Srbije. Koautor jemonografije „Amnezija javnosti – od pro-paganda do terorizma“, kao i nekolikoud`benika iz teorije i istorije svetskog inacionalnog novinarstva.


Medicinska tradicija sadràna u u~enjuEhl’ul bejta, ~lanova Poslanikove porodice(s.a.v.s.) ve} odavno pobu|uje interes medicin-skih stru~njaka. I to ne samo onih koji izu~a-vaju razne aspekte islamske istorije i civiliza-cije – a me|u njima posebno onih koji izu~ava-ju istoriju islamske medicine – ve} i laika kojinastoje da se upoznaju sa nasle|em Ehl’ul bej-ta i aspektima prakti~nog verovanja. Za njenocelovito sagledavanje potrebno je razumeti me-sto poslani~ke medicine u kontekstu istorijeislamske medicine.

Prema definiciji zapadnih nau~nika,islamska medicina predstavlja spoj izme-|u jasne i dihotommne tradicije, odnosnopredislamske, galenske i poslani~ke medi-cine. Pod galenskom medicinom misli sena tradiciju koja je postala dostupnaislamskim autorima i stru~njacima izoblasti medicine onda kada su gr~ki nau~-ni tekstovi prevedeni na arapski jezik, ~ijise po~eci vezuju za abasidski halifat uBagdadu u 9. v. n. e. U naredna 2 stole}a,u okviru ’prevodila~kog pokreta’ podrà-nom od strane abasidskih halifa i drugihimu}nih dobrotvora, na arapski, glavni je-zik islamske civilizacije, preveden je zna-~ajan deo iz opusa gr~ke filozofske i nau~-ne misli. Me|u sledbenicima galenskogmedicinskog sistema s po~etka islama biloje nekoliko manje ili vi{e poznatih filozo-fa i lekara kao {to su Abu Zekerija Juhanab. Masavejh (u. 857), Hunejn b. Ishak (u.

873), Razi (u. 923), Madùsi (u. 995), IbnSina /Avicena/ (u. 1037.). Pomenute i dru-ge medicinske autore ovog perioda za-padni nau~nici su smestili u kontekst {ireepohe kulturnog razvoja kojim se, u po-gledu ve} pomenutog prevodila~kog po-kreta i dru{tveno-ekonomske i politi~kestabilnosti, odlikuje pozni abasidski hali-fat, poznat kao „zlatno doba“ islamske ci-vilizacije. Prvi znaci dekadencije zlatnogdoba, nastale nedostatkom originalnosti ikreativnosti u temeljima islamskog kul-turnog bi}a, po~inju da se pokazuju po-~etkom 12. veka, a njegovu kulminaciju,odnosno pad abasidskog halifata u rukeMongola ozna~i}e pusto{enja Bagdada1258. g. Nedostatak kreativnosti odraziose i na islamsku medicinu.

Srazmerno opadanju interesovanja zagalensku medicinu dolazi do afirmacijedruge, dihotomne tradicije islamske me-dicine. To je poslani~ka medicina (Tibb al-nabi). Postoji predstava da je poslani~kamedicina nastala sa namerom da poljuljaautoritet medicinske tradicije utemeljenena gr~kim izvorima, smatraju}i da se doznanja i izvesnosti u medicini moè do}isamo kroz objavu, kao u slu~aju verske ifilozofske spoznaje.

Zapadni nau~nici su do najsitnijih de-talja raspravljali o delima poslani~ke me-dicine kao {to su poglavlja o medicini uzbirci hadisa Sahih Buhari (sakuplja~a Bu-harija, u. 870) i rasprave mnogih musli-

KULTURA I DRU[TVO36

KULTURA I DRU[TVO

Islamska medicina1

1 Preuzeto iz predgovora Islamic Medical Wisdom (The Tibb al-A’imma), A. J. Newman, Ansariyan Publications,

Qum, I. R. Iran.

manskih nau~nika (al-Dàvzi, u. 1351, al-Zahabi, u. 1348, al-Sujuti, u. 1505.). Me|u-tim, dinami~nije vizije toka nauke i medi-cine u predmodernoj eri Srednjeg istokabile su i mogu}e a i poèljne. Inicijalno,doprinos nemuslimana mogao je biti pri-znat u okviru {ire objedinjenog pojma„islamizirati“, koji je uveo Mar{al G.Hod`son.

Dakle, kada je prihva}en takav refe-rentni okvir, to je zahtevalo odbacivanjetermina „arapska nauka“ i „arapska medi-cina“. Razvoj nauke i medicine, ne uzima-ju}i u obzir druge sfere kulture, nije mo-gao biti vi{e trasiran kao ne{to stvarnoarapsko. Sam pojam „zlatnog doba“ nijebio vi{e obja{njiv kao ne{to arapsko ili ne-{to {to pripada islamskom dru{tvu – tajpojam se sada vi{e tretira kao ne{to ten-denciozno.

Najva`niju i najkorisniju po~etnu ta~-ku u potrazi za alternativnom uzro~nomteorijom razvoja islamske nauke i medici-ne, mo`da, predstavljaju odre|ene dru-{tvene specifi~nosti razli~itih medicinskihtekstova i njihovih autora. Svest o takvimradovima i tekstovima, kao i njihovim au-torima, uglavnom se izvla~i iz ~injenicanapisanih u njihovim delima. Stvarniidejni uticaj u navedenim tekstovima unjihovo vreme pa`ljivo se mora odmeriti,zbog ograni~enosti auditorijuma za kom-parativne i stru~ne galenske medicinsketekstove koji se svodio na druge medicin-ske prakti~are i pisce edukovane u ovojtradiciji, dvorske klijente i dru{tveno-ekonomsku i politi~ku elitu tog vremena,kojima su ovi pisci ~esto posve}ivali svojamedicinska dela. Ovo se odnosilo na ur-banu sredinu, dok je ve}ina stanovni{tvatog razdoblja (predmoderna era), kakomuslimana tako i nemuslimana, ìvela naselu i bila nepismena. Nivo svesti ove ve-

}ine, detalji vezani za pojmove i tehnike okojima su raspravljale pristalice galensketradicije, u najboljem slu~aju se morajusmatrati nejasnim, a u najgorem slu~ajukrajnje ograni~enim.

Jo{ manje je jasan obim uticaja posla-ni~ke medicinske tradicije. Primera radi,velike zbirke hadisa, kao {to je Sahih odBuharija, koja sadrì odeljke sa medicin-skom tematikom, o~igledno su bile name-njene razli~itom auditorijumu, za razlikuod rasprava o poslani~koj medicini, po-put Ibn Kajimove i Zahabijeve, u kojimasu autori ponudili obe vrste argumenata,uklju~uju}i i one o prevazi poslani~kemedicine nad galenskom, i ponudili oda-brane hadise. Kao takva, ova druga, tj. po-slani~ka medicina, mogla je biti produkttakmi~enja sa galenskom tradicijom na-menjena urbanom senzibilitetu i na~inumi{ljenja.

I pored predrasuda prema tradiciji, za-padni nau~nici morali bi da po~nu da po-slani~ke tekstove (hadise) izu~avaju te-matski i komparativno, umesto {to ih ge-neralno opisuju beskompromisnim izra-zima i prikazuju kao relativno stati~ne.Makar i zbog toga {to onaj mali broj dodanas ispitanih poslani~kih medicinskihpredaja poti~e iz sunitskog islama. Zato sepa`nji nau~nika iz ove oblasti name}emedicinska zaostav{tina {iijskog, dvanae-stoimamskog islama.

Dvanaestoimamski {iizam posedujezna~ajan korpus medicinskih sadràja. Usvojoj obimnoj bibliografiji posve}enojimamima iz Poslanikove porodice (Ehlibejt) pod nazivom Al-Dharia ila tasanif al-Shia, Aga Bozorg Tehrani (u. 1970) je ne-koliko stranica posvetio nabrajanju tek-stova o medicini, koja po~inje od i{~eznu-}a poslednjeg imama, Mahdija, i zavr{avase zaklju~no sa dvadesetim vekom.2 U


2 Aga Bozorg al-Tehrani, Al-Dhari’a ila tasanif al-Shi’a, (Tehran and Najaf, 1353-98), 15: 135-44.

uvodu ovog dela, Muhamed Mahdi sejjidHasan Hirsan daje spisak sa imenima ve-}ine autora tih tekstova. Kako Hasan Hir-san navodi, najraniji tekstovi najverovat-nije predstavljaju zbirke hadisa o medi-cinskim pitanjima prenetim od imamaEhli bejta, sli~no sunitskom Sahihu. Postojei ~etiri zbirke {iitske hadisologije, ne ra~u-naju}i druga starija dela.3 Me|utim, dodanas nije ura|eno skoro ni{ta da se oviizvori ispitaju, izvr{i detaljna analiza iustanovi {iitski stav o ovoj vrsti literature,{to nije slu~aj sa sunitskom tradicijom,gde je postignut zna~ajan napredak.

***Brojni hadisi govore o tome da su ~a-

sni imami Ehli bejta, neka je mir nadnjima, vodili brigu i o telesnom i du{ev-nom zdravlju svojih sledbenika, i da subili lekari i jednog i drugog. Oni nisu bilisamo prenosioci verskih i propisa, ve} ivo|e odanim muslimanima. Podjednakosu brinuli kako za telesno zdravlje, tako iza ispravnost svojih verovanja, i zbog to-ga su vernike podsticali na izu~avanjemedicinskih nauka. U govoru o vrstamaznanja, Zapovednik vernika, Ali ibn EbuTalib (umro 661. god.), neka je mir nadnjim, ovako je medicinsko znanje objedi-nio sa znanjem o verskom zakonodav-stvu (fikh):

„Postoje ~etiri vrste znanja: fikh za ve-ru, medicina za telo, gramatika za jezik,astronomija za ra~unanje vremena.“

Preko imama je, u zbirkama hadisa,preneto mnogo toga o medicini i o~uva-nju dobrog zdravlja i dati su opisi mnogihlekova o odgovaraju}im bolestima. U na-stavku }emo navesti nekolicinu njihovihizreka koje mogu posluìti kao op{a pra-

vila za ~uvanje zdravlja i telesno blagosta-nje.

Imam Ali je rekao svom sinu Hasanu(u. 669), Bog ga pomilovao,:

„Ho}e{ li da te podu~im ~etiri op{tana~ela, tako da ti le~enje nikada ne budepotrebno?“ Hasan odgovori: „Da, svaka-ko, o Zapovedni~e vernika.“ On re~e: „Nejedi dok nisi gladan, prestani s jelom dokjo{ uvek ima{ èlju da jede{, svaki zalogajdobro sa`va}i, a kada se, nakon spavanjaprobudi{, olak{aj se. Bude{ li primenjivaoovo, ne}e ti biti potrebni ni lekar a ni lek.“Zapovednik vernika, Ali, Bog ga pomilo-vao, rekao je: „Kur’an sadrì ajet u komeje sva mudrost medicine: ‘Jedite i pijte, aline preterujte!’ „ (7: 31)

Zar ibn Hubej{ je rekao da je imam Alidoveo u vezu ~etiri izjave iz oblasti medi-cine, i da su to kojim slu~ajem izgovoriliGalen i Hipokrat, njihove re~i bi krasilestotine stranica. To su: „ûvaj se hladno}epri dolasku i suo~i se sa njom pri njenomodlasku, jer hladno}a uti~e na telo sli~nokao na drve}e. Na po~etku hladno}e dr-ve}e vene, a na kraju lista.“

Tako|e je rekao: „Ne postoji lek zapro`drljivost.“

Imam Bakir (peti {iitski imam, u. 735.god.), Bog ga pomilovao, rekao je:

„Postoji sedam vrsta arapske medicine(le~enja), to su: pu{tanje krvi, klistiranje,banjanje s parom, inhalacija, povra}anje,uzimanje meda i kauterizacija (pe~enjerane). Njima se ponekad moè dodati iupotreba sode.“

Imam Sadik ({esti imam, u. 765) rekaoje: „Kada bi ljudi jeli umereno, njihova te-la bila bi zdrava.“; „Tri stvari ~ine nekogadebelim, a tri stvari mr{avim. [to se ti~eonih koja debljaju, to su preterano banja-

KULTURA I DRU[TVO38

3 To su Al-Kafi od Muhameda ibn Ja’kub Kulajnija (u. 941 god.), Man la Yahduruhu al-Faqih, od {ejha al-Saduka,

Muhamed ibn ‘Ali al-Komi, pomenut u al-Hirsanovom uvodu, i Tahdib al-Ahkam i al-Istibsar, od Abu Dà’fer

Muhamed ibn al-Hasan al-Tusija (u. 1067 god.)

nje, preterano parfemisanje ugodnim mi-risima i no{enje mekane (fine) ode}e. A{to se ti~e stvari koje ~oveka ~ine mr{a-vim, to su preterano jedenje jaja, dijareja(proliv) i punjenje stomaka (nesa`vaka-nom) hranom.“

Poznati lekar Abu Hafan Juhana ibnMasavejh, hri{}anin, preneo je da jeimam Dàfer Sadik, Bog ga pomilovao,rekao: „Telo je sastavljeno iz ~etiri konsti-tuenta; to su krv, koja je rob, a rob pone-kad ubije svog gospodara; vetar, koji jeneprijatelj, ako mu se jedna vrata zatvore,dolazi iz drugih; sluz, koja je kralj, kojanastoji da obmane, i ù~ (ljutina) koja jezemlja, kada se ona zatrese, potrese se sve{to je na njoj.“ Ibn Masavejh je tako|e re-kao: „Ali je ukazao na ono {to je Galenose}ao, ali nije opisao.“

Al-Kazim (sedmi {iitski imam, u. 799)Bog ga pomilovao, rekao je: „Drì se po-dalje od lekara sve dok si dobro, jer to jezgrada – malo o{te}enje dovodi do veli-

kog.“ Tako|e je rekao: „Uzdràvanje odnekih vrsta hrane je najbolji lek. Stomakje dom za bolesti. Priviknite telo na ono{to uobi~ajeno uzimate!“

Abul-Hasan, mir neka je na njega, jerekao: „Nema leka koji ne izaziva bolest, ine postoji ni{ta korisnije za telo od uzdr-àvanja od njega, osim kad to zahtevanu`da.“

Imam Rida (osmi {iitski imam, u. 818),Bog ga pomilovao, je rekao: „Preminuli bibio ìv da je dobio masaù. Za{to to pori-~ete?“

Oni, neka je mir nad njima, su kazali:„Sve dok je tvoje telo u stanju da podnosibolest, izbegavaj lekove, a kada ono to vi-{e ne bude moglo, tada uzmi lekove.“

I u ovih nekoliko medicinskih prepo-ruka imama Ehli bejta, neka je mir nadnjima, sadràna su op{ta na~ela i temeljnapravila za ~uvanje zdravlja. Temelj le~enjaje u kontrolisanom uzimanju hrane, aumerenost u jelu, u skladu sa potrebama i


KULTURA I DRU[TVO40

Tradicionalni lekar sa u~enikom

zahtevima zdravog tela, potreba za odmo-rom i mirovanjem u postoperativnom pe-riodu, uzdràvanje od odre|enih vrstahrane, privikavanje tela na rutinu, opre-znost u prekomernom uzimanju nepo-trebnih lekova, obja{njavanje o konstitue-natima i prirodnim delovima tela, pa iukazivanje na ve{ta~ko disanje – sve su toop{ti medicinski saveti, koji se ne odnosena odre|enog pojedinca, zemlju ili region.

Medicinski postupak prenet od imamau raznim knjigama, podrazumeva medi-cinsku pripremu i recepte specifi~nih pro-porcija i posebnih svojstava. Oni se pone-kad bave pojedinim slu~ajevima, posma-tranjem stanja pacijenta i klimatskih uslo-va i zemlji{ta sredine u kojoj on ìvi. Od-govor nekog od imama na pitanje pacijen-ta moè se dati tek nakon {to budu razmo-trene sve navedene pojedinosti. Ovo sva-kako treba uzeti u obzir, jer klimatske vari-jacije i godi{nja doba u razli~itim zemlja-ma zahtevaju poseban tretman za odre|e-ne pacijente. Drugim re~ima, nije isprav-no u istom obimu i karakteristikama pri-meniti odre|eni tretman u podneblju satoplom i sa hladnom klimom, i obratno. Utakvom slu~aju, moè postojati razlog zavarijacije kod nekih recepata, ili kod onihrecepata ~iji zna~aj nije poznat. To su spo-menuli na{i istaknuti i nau~nici, kakodrevni tako i moderni. Ovde navodimonekoliko njihovih izjava o tome.

Rekao je {ejh Saduk (Muhamed ibnAli ibn Babavejh, u. 991), neka je Bog za-dovoljan njim: „Pisana medicinska gra|a,prema na{em gledi{tu, sadrì slede}e ka-tegorije: onu koja se bazira na klimatskimuslovima gradova Meke i Medine, i nemoè se primeniti na druga klimatskapodru~ja; ono {to se prenosi od imama naosnovu njegovog poznavanja stanja ispi-tiva~a, i on ne bi poznavao njegovo stanjeda nije u~eniji od njega; ono {to su izmi-slili protivnici s namerom da naruè ovaj

mezheb kod ljudi; materijali koje su izma-kli pa`nji prenosilaca; ono {to je delimi~-no zapam}eno, a delimi~no zaboravljeno;predaje vezane za med, tj. da je med lekza svaku bolest. Ovo poslednje je ta~no,ali to zna~i da je on lek za svaku bolest na-stalu prehladom. Sli~no tome spominju sepredaje o kupanju hladnom vodom zaobolele od hemoroida; tj. ako su hemoro-idi uzrokovani vru}inom, itd.“

[ejh Mufid (Muhamed ibn Muhamedibn al-Numan, u. 1022.), neka je Bog za-dovoljan njim, je rekao: „Medicina je ta~-na (nauka), a znanje o njoj je utemeljeno,ono je si{lo objavom (vahj). Verski nau~ni-ci su ga samo preuzeli od Poslanika. Nepostoji na~in da se sazna prava prirodabolesti osim putem slu{anja, niti postojina~in za raspoznavanje leka, osim kadaBog daruje uspeh. Utvr|eno je da je slu-{anje od Onoga koji ima znanje o nevi-dljivom (gajb) na~in za ovo drugo.“

Od Dàfera Sadika i Muse Kazima,Bog im se smilovao, preneto je tuma~enjeizjave Princa vernika, neka je mir nadnjim, koji je rekao: „Stomak je ku}a bole-sti, a najbolji lek je ustezanje od nekih vr-sta hrane. Svako telo se prilago|ava nje-govim uslovima“, naime, ono {to se poka-è kao korisno za neku bolest koja poga-|a ljude u odre|enoj oblasti, u drugojoblasti moè ubiti ljude koji taj lek koristeza istu bolest. Ono {to odgovara ljudimakoji imaju jednu naviku ne odgovara lju-dima koji imaju druga~iju naviku, itd.

[ejh Med`lisi (Muhamed Bakir ibnMuhamed Taki, u. 1699), neka je Bog za-dovoljan njim, rekao je: „Neki lekovi, ne-podesni za izle~enje, mogu se koristiti zaispite i testiranje, kako bi se iskreni verniksa nepokolebljivim verovanjem dao razli-kovati od nekoga ko tvrdi da sledi islam,ili od onoga ~ija je vera slaba. Ako takavlek koristi vernik, ne}e mu koristiti samozbog njegovih naro~itih karakteristika i


njegove naravi, ve} zbog toga {to se osla-nja na Jednog (Boga) u ~ijoj ruci je lek, izbog njegove iskrene vere i odanosti, istokao {to se ima koristi od zemlje sa grobaimama Huseina, neka je mir nad njim, iod upu}ivanja molitvi.“

Tome u prilog ide i ~injenica postoja-nja iskrenih vernika koji su postupali pre-ma uputstvima imama, neka je mir nadnjima, i nisu imali posla s lekarima, a bilisu zdraviji i ìveli duè nego oni koji su seobra}ali lekarima i medicinskim stru~nja-cima.

Jo{ jedno od pitanja koje privla~i ~ita-o~evu pa`nju i pobu|uje njegovu rado-znalost odnosi se na zna~enje molitvi i ta-lismana, odnosno, na to kakve to veze

ima sa le~enjem tela i uop{te medicinskimtretmanom?

Pre svega, treba re}i da su imami Ehlibejta, neka je mir nad njima, njihovo iz-vanredno znanje – u naj{irem i najdu-bljem zna~enju – crpli sa nepresu{nogvrela spoznaje Bo`jeg poslanika, mir Bo`-ji neka je sa njim i porodicom mu ~asnom,kome je ono bilo objavljeno od OnogaKoji je stvorio bolest i zdravlje, oboljenja ilekove. Budu}i da su opisali tretman te{kedu{evne agonije i postupak le~enja kodtelesnih oboljenja, njima su svakako bilepoznate du{evne i telesne bolesti i njiho-vi spolja{nji simptomi.

Mnoge bolesti nastaju kao posledicapsihofizi~kih patnji, usled razli~itih stanjakao {to su anksioznost, àlost, usamljeno-sti, strah i sl. Poznato je da ova stanja jed-nako pogubno poga|aju i telo ~oveka. Mismo svakodnevno izloèni raznim isku{e-njima i te{ko}ama koji uzrokuju stres ibrigu. Poja~ano psiholo{ko delovanjeovih stanja odrazi}e se i na telo, u viduglavobolje, groznice i drugih slabosti kojenastaju usled napetosti i nervnog sloma.Ovi simptomi i oboljenja, iako imaju idruge uzroke, uglavnom su posledica psi-holo{kih patnji. Zato se ne moè ni{ta pri-govoriti kada je u pitanju tretman takvihbolesti psiholo{kim i duhovnim metoda-ma, {tavi{e, one su veoma pogodan na~inza okon~anje patnji i njihovog uzroka.Du{a se na taj na~in mirno osloba|a svihsvojih tegoba, sa verom u Onoga Ko ure-|uje njene poslove, ima znanje o onome{to je za nju dobro i od Koga se moli za leki ~estitost. I kada o~ekivano ozdravljenjenastupi, smire se patnje du{e i ona prona-lazi spokojstvo. A kada je du{a smirena ispokojna, onda to blagotvorno dejstvoproìma obolele delove tela.

Delotvornost psiholo{ke i duhovnemedicine nikako se ne moè pore}i, nitiobim njihovog uticaja u le~enju mnogih

KULTURA I DRU[TVO42

Prikaz kretanja krvi po Ibn Nafisu

unutra{njih i mentalnih oboljenja, pa ~aki ko`nih problema i endemijskih i genet-skih poreme}aja. O tome postoje mnogasvedo~anstva koje je potvrdila i modernanauka. Za{to bi se imam ustru~avao dapomogne verniku kome èli zdravlje,obolelom od bolesti na psiholo{koj bazi,koja se, uprkos le~enju, ne moè izle~iti,kada to moè ubrzati njegov oporavak?Zbog ~ega ne bi, kada uvidi da su simpto-mi pacijenta kombinacija psiholo{kih i fi-zi~kih simptoma, istovremeno le~io i nje-govu du{u i telo? Primera radi, on bi mupropisao pripremu lekova potrebnih zaozdravljenje tela, nakon ~ega bi usledilodu{evno le~enje uz pomo} i blagoslovkur’anskih ajeta ili nekog od Bo`jih uzvi-{enih imena, ili putem molitvi u kojima setraì za{tita od Uzvi{enog Boga, posred-ni{tvo Njegovih bliskih an|ela, poslanikai ~asnih robova.

Razmotrimo sada propise vezane zaovaj na~in le~enja. Da li se oni po ne~emurazlikuju od onoga {to smo ve} opisali, a{to ignori{emo dok traìmo lek, iako je unjima izvor spasa. ̂ asni Kur’an sadrì aje-te koji jasno navode to da je u njemu lekza vernike, kao {to su slede}e Allahove re-~i: „O ljudi, ve} vam je stigla poruka odGospodara va{eg i lek za va{a srca i uput-stvo i milost vernicima“ (10: 57). Na dru-gom mestu u Kur’anu, Uzvi{eni Stvoriteljkaè: „Mi objavljujemo u Kur’anu ono {toje lek i milost vernicima, a nevernicima onsamo pove}ava propast“ (17: 82). Ili „On jevernicima uputstvo i lek“. (41: 44)

Traènjem leka u ajetima âsnogKur’ana, Bo`je za{tite u Njegovim ~asnimi uzvi{enim imenima i njihovog posredo-vanja i upu}ivanjem molitve Njemu, du-{a nastoji da se o~isti svoje gre{nosti, oslo-bodi svojih pote{ko}a i nevolja i prona|eput do ozdravljenja.

Sama molitva, ukoliko je pra}ena du-{evnim spokojstvom i vedrinom, nikako

ne zna~i poniznost, predavanje ili mire-nje sa gorkom stvarno{}u, kako se to obi~-no pogre{no predstavlja. Molitva, zapra-vo, zna~i povratak u sr` stvarnosti i ve~noprebivanje u njoj. U njenom okrilju ~ovekpronalazi nadu i snagu da se odupre te-{ko}ama i oslobodi svojih patnji. Za{toonda ne bi bilo mogu}e da, pod njenimdejstvom, osetimo du{evno zadovoljstvo,za{to da joj ne pribegnemo i ne koristimoje kao prirodan lek?

Molitva je, zajedno sa drugim forma-ma religijske prakse, jedna vrsta psiholo-{kog leka, a tome u prilog govori to {to jepomenuta u âsnom Kur’anu. Izvesno jeda }e molitva, ukoliko se valjano prime-njuje, dati dobre rezultate. Sama ta izve-snost predstavlja veoma dobar psiholo{kitretman koji }e pacijentu omogu}iti dadoìvi spokojstvo i potraì ga u re~imakur’anskih odlomaka i molitvi.


Korice medicinske knjige, XII v.

Zanimanje sledbenika za medicinuimama

Biografi nekih sledbenika imama i pre-nosioci njihovih predaja skrenuli su pa-`nju na postojanje velikog broja medicin-skih rukopisa. Postoji vi{e podataka o to-me da su oni, pre svih ostalih, pisali i sa-kupljali radove iz oblasti medicine. Njiho-vi biografi pominju da su oni bili naklo-njeni predajama imama Poslanikove po-rodice. Oni su, dakle, sabrali predaje uposebne knjige podeliv{i ih na teme odkojih je jedna i medicina. Postojali su i iz-ve{taji koji su iz nekih od tih medicinskigspisa preneti u odre|ene zbirke hadisakoje jo{ postoje. Hadisi su, u pogledu au-tora verodostojni, poti~u od Ehli bejta ivezani su za medicinu. Ne postoje dokazio tome da su njihovi autori bili povezanisa onda{njim lekarima, niti da su svoja sa-znanja dugovali tada{njim znalcima me-dicine. Biografi bi to svakako spomenuli,kao {to su uradili u ìvotopisima mnogihkoji su bili pod uticajem gr~ke ili indijskemedicine, ili onih koji su znanje stekli izstarostavnih medicinskih rukopisa. U tomsmislu, moèmo ustvrditi da su njihovezbirke sa~injavali govori preneti od ima-ma Ehli-bejta. Nave{}emo neka imena odonih koji su te izve{taje prikupili. Tako|e,pomenu}emo i imena nekoliko autoriteta,koji su se bavili sakupljanjem hadisa Ehli-bejta o medicinskim temama:– Ahmed ibn Muhamed ibn al-Husejn

ibn al-Hasan Zul’ al-Kumi (u. 958).– Abu Abdulah Ahmed ibn Muhamed

ibn Sajjar al-Basri, ìveo je u vreme je-danaestog imama, Askerija (Abu Mu-hamed Hasan ibn Ali, u. 873), Bog gapomilovao.

– Al-Husejn ibn Bistam ibn Sabur al-Zaj-jat.

– Abu Ahmed Abdulaziz ibn Jahja ibnAhmed ibn Isa al-Jaludi, {ejh Abul-Ka-

sim Dàfer ibn Muhamed ibn Kula-vejh (u. 979).

– Abdulah ibn Bistam ibn Sabur al-Zaj-jat.

– Abdulah ibn Dàfer ibn Husejn ibnMalik ibn Dàmi al-Humejri.

– Abu Hasan Ali ibn Hasan ibn Fadal ibnOmer ibn Ejman al-Fathi.

– Abu Hasan Ali ibn Husejn ibn Musaibn Babavejh al-Komi (u. 941)

Prikupljanjem hadisa na temu medici-ne bavile su se i slede}e generacije saku-plja~a. Me|u najpoznatijim bili su:– Al-Husejn ibn Bistam i njegov brat,

Abu Atab, sakupili su knjigu o medici-ni. To je vrlo korisna i upotrebljivaknjiga koja se bavi medicinom uteme-ljenom na prou~avanju hrane i koristi-ma od nje, kao i zapisivanjem (tali-smanima). Ova dva brata pripadala suu~enoj porodici koja je prenosila hadi-se od Ehli-bejta, i koja je u narodusmatrana istinoljubivom.

– Al-Sajjid abu Muhamed Zejd ibn Aliibn Hasan al-Husejni, u~enik {ejha Tu-sija (u. 1067).

– [ejh Ahmed ibn Salih al-Biladi al-Ba-hrani al-Dàhrani al-Maskan (u. 1712).Napisao je delo Al-Tibb al-Ahmadi.

– Al-Sajib Abdullah [ubr al-Kazimi (u.1827). Napisao je knjigu o imamskojmedicini i sakupio knjigu hadisa o me-dicini.

– Muhamed Kasim ibn Gulam Ali, lekar.Sastavio je knjigu o medicini imama.

– Muhamed [erif ibn Muhamed Sadikal-Havat Unabadi. Napisao je komen-tar na delo Tibb al-a’imma.

– Al-Sajjid Mahmud, autor dela Mafatihal-sihha, u kome obja{njava poslani~kumedicinu, na~in le~enja imama Ride,Bog ga pomilovao.

preveo Aleksandar Dragovi}

KULTURA I DRU[TVO44

Nasri: Gazali doista nije mogao na}i spo-nu izme|u kauzalnosti i Bo`je volje.Kako ste i sami istakli ovo pitanje se idanas poteè me|u zapadnim mislio-cima, a naro~ito ako se ima u vidu ~i-njenica da se sa filozofskog gledi{taprincip uzroka i pitanje Bo`je volje nemogu nikako spojiti. âk i ne postojedodirne ta~ke izme|u prihvatanja ~u-dotvornih dela proroka i pitanja na~e-la uzroka, {to }e re}i da ne moèmopredo~iti nikakav dokaz kojim bi mo-gli pokazati da se ~udotvorna delaProroka kose sa principom uzroka. Naovom mestu, name}e se pitanje kakose Gazali kao jedan verski mislilac od-nosio prema kur’anskim ajetima u ko-jima se na indirektan na~in pokre}epitanje kauzalnosti? Da li i u ovom slu-~aju potpada pod uticaj svojih a{arij-ski orijentisanih ideja i u~enja?

Dinani: Upravo tako, Gazali u kur’an-skim ajetima ne nalazi kauzalnost, ve}ih smatra nizom fenomena i ne tuma-~i ih kao princip uzro~nosti. No na Va-{e re~i se moè odgovoriti. Definitivnoimate pravo i filozofi imaju svoje me-sto i oni su ponudili odgovore na nekapitanja. Ibn Sina je primetio neke du-bioze, iznesene od strane a{arija i unekim svojim delima ponudio odgo-vor na iste. Sada ne bi bilo lo{e da iz-nesemo odbranu filozofa kada je u pi-tanju princip kauzalnosti i da vidimokakva vrsta nesaglasnosti postoji iz-me|u verovanja u princip uzroka i

prihvatanja Boànske volje i njegovih~uda. Prilikom razmatranja odnosa ~u-dotvornih dela i principa uzroka trebaimati u vidu da kauzalnost ima odre-|ene uslove da ako vatru smatramouzrokom gorenja, filozofskom termi-nologijom, jo{ preciznije re~eno, vatraspada u pripremne, pomo}ne, a nekrajnje, potpune uzroke. Dakle, vatravr{i pripremu za gorenje, a dalje supotrebni neki drugi uslovi koji vi{e ni-su materijalne prirode, potreban je je-dan istinski uzrok, bivstveno-esenci-jalni uzrok koji }e omogu}iti da do|edo procesa gorenja. Filozofi su mi{lje-nja da razdvajanje uzroka i posledicenije dopustivo. Ako na jednom mestuzapazimo vatru koja pritom ne pali,upravo kako se to i hz. Ibrahimudesilo, to je zato {to mi vatru ne sma-tramo krajnjim uzrokom, ve} priprem-nim, prelaznim uzrokom. Ovo je obja-{njenje filozofa pitanja ~udotvornihdela, me|utim, po pitanju volje Svevi-{njeg postoje izvesne nedoumice: ka-ko protuma~iti volju Gospoda? Po-znato nam je da je raspava o volji jed-no vrlo osetljivo i komplikovano pita-nje. A{arijski skolastici, uklju~uju}i iGazalija, izneli su takve definicije vo-lje koje nikako nisu u skladu sa princi-pom uzroka. Gazali i neki drugi a{a-rijski skolastici u definiciji volje tvrdeda se volja sastoji od ~iste delatnosti inapu{tanja. Naime, to {to ~inilac kojisledi voljni faktor moè da ostvarisvoje delanje, ali isto tako moè i da ga


FILOZOFIJA I GNOZA

Gazali (II deo)Sledi zavr{ni deo filozofskih razgovora o Gazaliju i njegovoj filozofiji.Na pitanja Nasrija odgovora istaknuti iranski filozof, Dinani.

ne ostvari. A ovo, preciznije ima zna-~enje potencije. Dakle, u ovom ostva-renju ili neostvarenju skriveno je izna~enje potencije. Ako bismo hteli daovo zna~enje primenimo za bi}e Sve-vi{njeg, onda bi trebalo da kaèmo daGospod moè neku radnju da ostvariali isto tako i da je ne ostvari, {to bi do-ista nosilo zna~enje potencije. Sledi daje potencija prisutna i kod Svevi-{njeg, a na osnovu racionalnih i filo-zofskih merila ovo ima izvesne pro-puste. Kako je Gospod Sam po Sebi iNjegovo bi}e nu`nost, onda su i sviNjegovi delovi iaspekti nu`nost. Da-kle imperativ biv-stva u posebnom tj.uèm smislu i impe-rativ bivstva sa svihaspekata tj. {iremsmislu. Ako je Njego-vo bivstvo nu`nostonda je i Njegova vo-lja nu`na, i Njegovamudrost i milost Nje-gova, ukratko sve {tomu pripada je impe-rativ. Na osnovu sve-ga ovoga sledi da sene moè govoriti opotenciji kada je u pitanju sveto iSvevi{nji. A filozofi, po{to mogu daspajaju princip kauzalnosti i voljuGospodovu onda i pominju druga~ijetuma~enje Njegove volje.Filozofi govore da ~inilac, koji sledi, i~inilac, koji voljno bira, ako èle ne{tomogu ostvariti, ali ako tako èle i nemoraju ostvariti. Istina je da ako ho}e,u~ini}e a ako ne èli, ne}e u~initi, aliOn uvek èli i uvek ~ini. Stoga kada jeu pitanju apsolutno Bi}e onda nemagovora o potenciji. U tom smislu kau-zalnost zadràva svoje mesto ali i volja

svoj smisao. Dakle, mislioci spajajuvolju Bo`ju i nepromenljivu svest oprincipu kauzalnosti. U svakom slu~a-ju ovo mimoilaènje filozofa i skolasti-ka jo{ uvek traje. Skolastik volju ozna-~ava kao ~istu delatnost i napu{tanje,a filozof kao „ako èli, dela“ i „ ako neèli, ne dela“. Svakako da ne treba mi-sliti da je ovo mimoilaènje leksiko-grafsko tj.verbalno jer nije, radi se odva na~ina razmi{ljanja i poimanjaslobodne volje.

Nasri: Kada a{arije govore o vezi izme|uuzro~nosti i posledi~no-sti, kako ne èle prihvati-ti princip uzro~nosti, pi-tanje razmatraju kaoBo`je delo. I Gazali jepristalica ovog istog u~e-nja, isto kao {to a{arijeveruju da kada kaèmoda je voda vla`na to nezna~i da se vla`nost na-lazi u su{tini vode; ili ka-da kaèmo da Sunce po-seduje toplotu, ne mislise da je toplota skrivenau bi}u Sunca, ve} i vla-`nost i toplota poti~u odBoànskog delanja. Da-

kle, Bo`ja volja se ovako ostvaruje dasada Sunce grije ili voda kvasi. Ne{todruga~iji stav moèmo primetiti kodHjuma. Naime, Hjum uop{te i ne raz-matra vezu izme|u Boga i nauke, ve}raspravlja o asocijacijama zna~enja. Ijedna i druga pori~u kauzalnost a na-ro~ito nu`nost, s tom razlikom {to Ga-zali i a{arijski skolastici slede jednou~enje, a Hjum drugo. Gazali, po{to jeskolastik, nastojao je da sa~uva vezuizme|u nauke i Boga, a kako ne moèponuditi adekvatno tuma~enje, pori~eodnos izme|u uzroka i posledice.

FILOZOFIJA I GNOZA46

Gazali, po{to jeskolastik, nastojaoje da sa~uva vezu

izme|u nauke i Boga,a kako ne moè

ponuditi adekvatnotuma~enje, pori~e

odnos izme|uuzroka i posledice.

Dinani: Da, na prvi pogled se ~ini da jetako. Iako je podloga u~enja Hjuma injegovih sledbenika, s jedne strane, ia{arija, sa duge strane, u mnogomesli~na, ipak se uo~avaju i neke razlike.Kao {to ste i sami istakli, kod a{arija sepitanje Bo`jeg dela ogleda na navede-nom primeru da kada vatra padne napamuk izgori ga. Svakako da nije vatrata koja ga pali, razlog gorenja je Bo`javolja, kada vatra dodirne pamuk Bogje Taj Koji ~ini da pamuk po~ne da go-ri. A prema Hjumu i njegovim sledbe-nicima, ovde ne postoji nikakva vezaniti uticaj. Ne radi se o uticaju i me|u-ticaju ve} je re~ samo o izvesnoj blisko-sti tj. kada do|e do kontakta izme|uvatre i pamuka, neminovno dolazi dogorenja. Me|utim, ne de{ava se da jevatra ta koja uti~e, i da je pamuk taj nakoga se uti~e. Mi smo svedoci samokontakta. No, na koji na~in i gde seovo ostvaruje u Hjumovoj teoriji nijeizloèno. A{arije, pak, isti~u Boànskodelo a pori~u nu`nost. Naravno da jeGospod Taj Koji pali, a kao trenutak zaovo bira upravo momenat dodira vatrei pamuka. Jasno je da je trenutak kojiBog odabira za pomenuti proces jo{uvek predmet rasprave.Naime, mogu-}e je da neko zaklju~i da ovde postoji ineka vrsta kritike, negiranja kauzalno-sti, ali na neki druga~iji na~in. Sva na-stojanja a{arijskih skolastika su usme-rena na sa~uvanje i odbranu Bo`je vo-lje. Dakle, Bog svojim izborom pali aliisto tako i u smislu volje nalazi se i mo-gu}nost napu{tanja (napu{tanja, odri-canja). A ovo je upravo pojedinost ko-ju filozof ne prihvata. Jer mogu}nostnapu{tanja upravo zna~i da i kad je upitanju Svevi{nji postoji neka mogu}-nost, {to se, kako sam to ranije istakao,kosi sa kazivanjima o Svetom. Sled-

stveno ovome, radi se o jednoj dubo-koj i korenskoj opre~nosti.

Nasri: U predhodnom izlaganju istakliste pojedinost da to {to je Gazali ospo-ravao filozofiju ne zna~i da i razumpori~e. Gazali brani logiku, i logika jejedna od racionalnih nauka. Osobakoja se protivi misli i razumu ne moèda brani logiku. Sada se name}e pita-nje Gazalijevog dono{enja fetve ko-jom se dozvoljava podraàvanje u ra-cionalnim principima. Za{to bi mislilackoji brani logiku i u sopstvenom misa-onom sistemu jeste za razum, u raci-onalnim pitanjima, u kojima bi treba-lo da se oslanja na dokaze, donosio fe-tvu o dozvoli podraàvanja. Da li bi senjegov stav mogao protuma~iti takoda je on bio zabrinut za generalnaube|enja ljudi, i nije èleo da oni bu-du zaokupljeni racionalnim pitanjima,a da posledica bude situacija u kojoj binjihova vera bila dovedena u pitanjei stvorilo se ideolo{ko pitanje?

Dinani: Gazali se zaista pribojavao ovemogu}nosti. Iz unutarnjeg smisla nje-govih dela vidi se da je uvek bio zabri-nut za op{te ube|enje ljudi, samimtim {to je na jednom mestu izrekao ve-oma za~u|uju}e re~i koje ga i ~ineneobi~nim, ali i u potpunosti pokazu-ju u kojoj meri je zaista brinuo za jav-no mi{ljenje. Na ovom mestu on save-tuje ljude da svoju decu ne u~e mate-matiku. Za{to? Koji su mu argumenti?Gazali to ovako argumentuje: „Mate-matika je najizri~itija nauka. Kadamladi u~e matematiku njihov um senavikava na ovu matemati~ku preci-znost, a mozak, koji se privikne na ma-temati~ku preciznost i izri~itost, }e on-da i u kelamu i veri o~ekivati istu ta-kvu preciznost. Me|utim, u skolasti~-


kim pitanjima ne postoji takva mate-mati~ka preciznost. Sve ovo pokazujekako je on stvarno brinuo za op{taube|enja ljudi. Moè biti da je on do-neo fetvu za podraàvanje zbog togada ne bi ljude izloìo pritisku i pote-{ko}i. No, i sam je vr{io pritisak na lju-de. Po{to ve} ima ovakvo mi{ljenje,vi{e i ne bi trebalo da pi{e sve ove sko-lasti~ke knjige. On je posle ovoga na-pisao sve one skolasti~ke knjige, a usvima je izneo dokaze za ideolo{kaube|enja i argumente za odbranusumnjivih mesta, a za ljude je podra-àvanje misli dozvoljeno. Dozvolitemi da na ovom mestu ukaèm na jed-nu veoma bitnu pojedinost na koju jemalo ko obratio pa`nju. Gazali ima je-dan tekst o podraàvanju velikog zna-~aja, koji mo`da neutrali{e njegovstav o dozvoli podraàvanja u mi{lje-nju. Prema njegovom mi{ljenju, onajko podraàva jo{ uvek je na ìvotinj-skom i nije dostigao ~ove~iji stupanj.Ali, za podraàvanje za koje osoba ne-ma uzor, a imitira, i to radi svesno, onkaè da i nije podraàvanje. Podraà-vanje je kada osoba nije svesna da imi-tira. Mo`da bi se ovim re~ima mogloobjasniti izlaganje koje je izneo o po-draàvanju u knjizi „Akaed“.Sve do kraja ìvota ose}ao je ovustrepnju.

Nasri: Mo`da bi se njegove re~i mogleprotuma~iti i objasniti da je on mislioda ako se podraàvanje od nestru~-nog svede na stru~no onda to i nije ne-ki problem. Dakle, onda kada nekopodraàva svesno tada ne stiè do ni-za dokaza ili argumenata, i mogu}e jeda se susretne sa pote{ko}ama u uvi-jenosti i komplikovanosti dokaza. Po-trebno je da se zarad o~uvanja sop-stvene religije i vere prepusti onome

ko je stru~an u ovoj oblasti.

Dinani: Ovo je sam po sebi jedan dokaz.Kada osoba uvi|a da nije stru~na, on-da se treba obratiti onome ko je stru-~an, {to je samo po sebi neka vrsta ra-su|ivanja. Sasvim je mogu}e da se nje-gov stav tuma~i na ovaj na~in. Svakakoda su pored Gazalija i drugi razmatra-li dopu{tanje imitacije u mi{ljenju.

Nasri: Gazali u jednoj od svojih knjiga opitanju ~udotvornih dela kaè: „ûdonije dovoljno za potvr|ivanje istinepozvanosti Poslanika. ôvek mora dakoristi razum, rasu|ivanje, svedo~enjei obja{njenje. On ~udo smatra za savr-{eno znanje i svest. Na ovom mestu sename}e pitanje, zar nije posredi pa-radoks Gazalijevih razmi{ljanja? S jed-ne strane brani razum, a sa druge stra-ne mu se protivi.

Dinani: Lepo ste to zapazili da je maloljudi svesno ove pojedinosti. Na prvipogled se ~ini da se u Gazalijevim re~i-ma nalazi izvesna protivure~nost, ikao {to ste i sami nazna~illi neka vrstaparadoksa postoji u njegovim razmi-{ljanjima. Na jednom mestu razmatraIbn Sinu i kaè da su verovanje u ka-uzalnost i verovanje u ~udotvorna de-la proroka protivre~ni jedno drugom,a o ~udima poslanika ne postoje istin-ski dokazi. âk sasvim eksplicitno ka-è da ne}e poverovati u re~i onoga u~ijoj ruci se {tap pretvori u a`daju, ilionoga ko prelazi preko mora, a njemukaè da 1+2 nije jednako 3. No, kadavidi ~udo samo }e se za~uditi kako seto {tap pretvorio u a`daju, tj. ~udo-tvorno delo proroka }e ga za~uditi, alinikada ne}e poverovati da 1+2 nijejednako tri.Ali to {to je Gazali posezao za odstupa-


njima i skretanjima je uglavnom bilouslovljeno njegovim politi~kim i dru-{tvenim statusom. Naime, u specifi~-nim situacijama je poricao ~udo. Ga-zali se iz verskih razloga celog svog ì-vota borio protiv ismailija, ~ak je iknjigu napisao protiv ismailija. Ismai-lije su se oslanjale na dva postulata,prvo je potvr|ivanje vo|stva, a dru-go je dokazivanje poslanstva uz po-mo} ~uda. Naime, poslanstvo su do-kazivali putem ~uda, a vo|stvo uzpomo} potomstva Poslanika. Gazali jeimao nameru da oba ova stava pobije.Ako bismo prihvatili nasle|ivanje, on-da bismo morali i prihvatiti vo|stvo(imamat), a on nije priznavao ima-mat. A sa druge strane, ako se poslan-stvo putem ~uda prihvata, onda bi tre-balo prihvatiti i nasle|ivanje. Iz istograzloga je podvrgao sumnji i ova dvaprincipa ismailija, sve dok nije uspeoda ih pobije. Poricao je nasle|ivanje igovorio: „Kada je u pitanju verska za-jednica i izbor ljudi, ne postoji potrebaza nasle|ivanjem, a tako je i sa ~udom.Po{to ne postoje valjani dokazi za nje-govo potvr|ivanje, i ono je bilo metanjegove kritike. Stav koji je zauzeoprema ~udu je zasnovan na njegovomprotivljenju ismailijama, ali je na nekina~in i verovao u ~udo. Kako su seideje filozofa kosile sa ~udom, smatraoje da su oni skrenuli sa pravog puta.

Nasri: Dakle, neka njegova razmi{ljanjatreba tuma~iti uzimaju}i u obzir poli-ti~ke i dru{tvene faktore i uslovljenostnjegovog poloàja.

Dinani: Da, ve}inu njegovih stavovamoèmo tako tuma~iti.

Nasri: U nekim od svojih dela Gazali po-tvr|uje da on ustvari prihvata poslani-ke kao su{tinski razli~ite jedinke. Veru-je da kod poslanika postoji sveti umkoji ih odvaja od ostalih ljudi.

Dinani: Pre nego {to pre|emo na temu,ako mi dozvolite, pro~itao bih jedanstih kako bi se pobliè upoznali sa Ga-zalijevim stavom.Izgleda da je tvorac ovih stihova hteoda kaè upravo ono {to je Gazali izneou svojim delima. Me|utim, ono {toGazali name}e je da li je prorok vi{ioblik ~oveka, ili pak, ne{to vi{e od ~o-veka. Prema jednom stavu mogli bi-smo re}i da su oni vi{i ljudi, Poslanicisu poput svih ostalih ljudi, ljudskogsoja. Primer za ovo je i kur’anski ajet ukome Ibrahim govori: „I ja sam ~ovekkao vi, a od vas se razlikujem po tome{to mi je dato otkrovenje.“ Ovo je stavu koji i obi~ni ljudi veruju, ali ve}inateologa smatra da su proroci iznad ~o-veka. Oni poseduju ne{to {to je vi{e,iznad ~oveka, naravno, ako je uop{temogu}e posedovati ne{to vi{e od ~o-veka. Ja, recimo ne znam {ta je to {to jeiznad ~oveka. Naro~ito ako ~ovekaubrajamo me|u privilegovana stvore-nja. Onda {ta to moè biti iznad ~ove-ka? âk ni an|eo nije iznad ~oveka. Usvakom slu~aju, prema ovoj teoriji,poslanici u svom stvaranju posedujune{to vi{e {to ostale ljudske jedinkenemaju, u {ta i Gazali veruje. On ka-è da kako god se ljudska vrsta razli-kuje od ìvotinjske vrste, i ljudska vr-sta biva iznad ìvotinjske, tako su iposlanici iznad ostalih ljudi. Kako ste isami istakli, proroci poseduju neku vr-stu svetog uma, na osnovu toga ondamoraju i sve njihove misli i stanja bitisveti. Ako biti svetim ima zna~enje bitiBoànskim, onda ne}e ni postojati


razlog za privilegovanosti, tj. poslani-ci ne}e biti prihva}eni kao neka druga,posebna vrsta. Drugim re~ima, oni suuzvi{eni ljudi, a ne uzvi{eniji od lju-di. Iz skolasti~ih sadràja Gazali dola-zi do zaklju~ka da su oni iznad ljudi, ane da su uzvi{eniji ljudi. Bilo kako,Gazali jeste ovo izrekao ali se maloosoba slaè sa njim. Ajeti, kazivanja iverska svedo~enja potvr|uju da susvi proroci ljudi, s tim {to su uzvi{eni-ji ljudi po{to mogu da op{te sa Svevi-{njim i zato {to im On prenosi otkro-venje. Dakle, Dìbril je prenosilac, po-srednik, a Bog op{ti sa njima. Upravokako se i poslednjem Poslanikuobratio, kao i Mojsiju, Isusu, Ibrahi-mu i ostalim prorocima.

Nasri: Da li je mogu}e Gazalijev stav tu-ma~iti na osnovu toga {to je verovaou forme, tj. stupnjeve duha? Naime,on smatra da je jedan od stupnjevaduha ose}aj, zatim duh ma{te, racio-nalni, a najvi{a forma je sveta forma. Idodaje da sve jedinke mogu posedo-vati sve ove stupnjeve a poslednja jedostupna samo poslanicima. U ovomsmislu, razlika koja postoji izme|uproroka i ostalih, i da se ovaj svetiduh nalazi u esenciji poslanika, nijene{to {to se sti~e. Nalazi se samo u nji-hovom bi}u i kod drugih nije prisutno.Na osnovu ovoga i moèmo re}i da sedrugi su{tinski razlikuju.

Dinani: Va{e re~i se mogu dvojako izrazi-ti. Nema sumnje da du{a posedujestupnjeve tj. forme. Du{a posedujeosetnu, racionalnu, duhovnu i svetuformu, ili ve} kako god nazvali ove for-me. Podela du{e na niz stupnjeva nijesvojstvena samo Gazaliju. Ve}ina na{ihvelikih nau~nika se zalaè za ovakvupodelu. Naravno, njihovi nazivi su ra-

znovrsni, recimo, mistici daju jedannaziv, filozofi opet neki drugi. I Gaza-li je izneo sebi svojstvenu klasifikaciju.Ali to {to ~ove~ija du{a poseduje formetj. stupnjeve ne zna~i da su proroci ne-{to posebno i da je njihova posebnostsu{tinska. Ljudska du{a u isto vremeposeduje razli~ite forme ali je i jedin-stvena. A pritom razli~itost me|u stup-njevima nije neka su{tinska razlika.Naravno, ako kaèmo da su poslanicidostigli formu koju drugi nisu, onda sevra}amo na prvobitnu teoriju po kojojsu poslanici uzvi{eniji ljudi. I prorocisu ljudi ali su nesumnjivo vi{i od osta-lih ljudi tj. dosegli su mesto do kogdrugi ne mogu do}i. Prema jednoj dru-goj teoriji, razlika izme|u proroka iostalih ljudi je su{tinska. Problem ovesu{tinske razlike je u tome {to se pre-ma njoj oni moraju smatrati uzvi{eni-jim od ljudi tj.kategorijom koja je po-vla{}ena, odabrana u odnosu na sveostale ljude. Ako razlika izme|u pro-roka i ostalih nije su{tinska, onda po-slanstvo mora biti nadarenost. Svaka-ko da poslanstvo jeste nadarenost. Pre-ciznije re~eno, ono je deo Gospoda, aGospod ne daje svakome poslanstvo,ali u isto vreme, mora se obratiti pa-`nja na pojedinost da je u izvesnoj me-ri kod njih ovo i ste~ena osobina.Spremnost za prihvatanje poslanstva iotkrovenja je ste~eno. Poslanici i samimoraju obaviti neke stvari kako bi sepripremili za otkrovenja i kako bi ste-kli predispoziciju za poslanstvo. Usvakom slu~aju, ako ovu razliku neprihvatimo kao su{tinsku, ve} kao iz-raz jedne forme, moramo ista}i da suposlanici na stupnju do koga drugi lju-di nikada ne}e dospeti. Ovo je op{tepoznata stvar u koju svi veruju. No,ako ovu razliku uzmemo kao su{tin-sku, onda ovaj tekst moè postati raz-


log {to Gazali u svojim izlaganjima i te-oriji biva postojan.

Nasri: Kakav je Gazlijev stav prema ma-adu, a naro~ito prema vaskrsenju tela.Iz njegovih dela se vidi da se njegovstav razlikuje od stava skolastika, ioslanja se na metempsihozu.

Dinani: Da, u pravu ste, Gazali je me|uskolasticima izneo jednu interesantnuteoriju. Naravno, po pitanju maada iz-neto je puno stavova. Mada je veomabitno i komplikovano pitanje a skola-stici govore u op{tem smislu, i njihoveideje su uglavnom razmetljive. I filozo-fi nemaju ba{ neka sveà izlaganja.Predvodnik na{ih filozofa, je {ejhu-l-r-rais Ibn Sina, koji eksplicitno izjavljuje„ja ne razumem“, zbog ~ega ga i Sadral-Mutealihin prekoreva. Kako to dapredvodnik filozofa kaè „ja ne razu-mem“, a kao dokaz navodi to {to seokrenuo medicini, i svoj ìvot posvetioistoj? Kako se skoncentrisao na teologi-ju, nikako nije mogao izre}i tako {to.Svakako da Sadr al-Mutealihin ima pu-no dela. Po pitanju dokazivanja maadapokazao je veliko interesovanje ali otome sada ne}emo govoriti. A potom jei gosp. Ali Mudarese Zanuzi izneooriginalnu teoriju o kojoj sam i samnapisao knjigu. Ali, Gazali je jedan odvelikih skolastika ~ije se re~i u izvesnojmeri podudaraju sa re~ima Mula Sa-draa, a ne sa racionalnim uvodnicamaSadr al-Mutealihina. Ovde je velikarazlika. On kaè da }e se telo na Sud-njem danu uzdignuti tako da ga svi za-paze, ho}e re}i, da je ovo ono isto ze-maljsko telo. Naime, telo na Sudnjemdanu doìvi ili kaznu ili nagradu. Nekisu prigovarali Gazaliju da njegove re-~i iziskuju metempsihozu, po{to naosnovu ove teorije telo postoji i na

Sudnjem danu i duh se vezuje za nje-ga, a i svi mogu to telo zapaziti, tvrde-}i da je to ono isto telo koje je postoja-lo i na zemlji. Problem je u tome {toduh izlazi iz tela i ulazi u drugo telokoje svakako mogu videti svi i kaè daje to ono isto telo. U svakom slu~aju, upitanju su dva tela, a ovo je upravometempsihoza, po{to se duh prenosi,prelazi iz jednog tela u drugo. I samGazali je imao ovo na umu, pa zato ikaè: „Ako i jeste u pitanju metempsi-hoza, ne mislim da je to neki problem.Svakako da nije izjavio da prihvatametempsihozu. Ali zato kaè: „Mojere~i su u skladu sa verskim izvorima.Pa ako skolastici to nazivaju metempsi-hozom onda nije problem.“ U svakomslu~aju, izneo je jednu takvu teorijukoja je u suprotnosti sa teorijom osta-lih skolastika, donekle je naprednija odre~i ostalih skolastika. Ova teorija jeisto tako i uzrokovala izvesne pote-{ko}e. Jedno od problemati~nih mestaje i pitanje metempsihoze duha (du-{e), ako znamo da se metempsihoza uislamu sasvim izri~ito odbija.

Nasri: Da li Gazali za dokazivanje svojeteorije iznosi i neke racionalne izvoreili ne?

Dinani: Naravno, ulagao je i racionalne itradicionalne napore kako bi svoju te-oriju uskladio sa verskim izvorima.

Nasri: On doista nije kao Mula Sadra da(deduktivno) iznosi niz principa kakobi na osnovu izvesnog principa do{aodo svog stava.

Dinani: Gazali nikako nije posedovaoovakvu sposobnost. I ne samo on. Niza Ibn Sinu se to ne moè re}i. Zapra-vo, ovakav talenat se u istoriji islamske


kulture moè zapaziti samo kod Sadral-Mutealihina.

Nasri: Drugo pitanje koje se ovde name-}e jeste Gazalijev stav prema mistici-ma i sufistima. Poznato nam je da se uodre|enom delu njegovog ìvota odi-grala jedna duhovna promena kojaje njegovim delima obezbedila ade-kvatno mesto i slavu a njemu otvorilaput ka misticizmu i sufizmu. Kolikogod da je sledio put srca, ovde se po-stavlja pitanje kakav je stav njegovog isrca i razuma prema epistemologiji?

Dinani: Da, upravo kako ste rekli, Gazalije u najmanju ruku u jednom perio-du svog ìvota pokazao izuzetnu sklo-nost ka misticizmu, i ne samo sklonostve} se na{ao na putu do asketskog ì-vota. Bez svake sumnje, njegov bratAhmed Gazali, jedan od najve}ih mi-stika, izvr{io je snaàn uticaj na njegaiako je on njegov mla|i brat, ali je ipakveliki sufija. Imao je i razne publikacijesa svojim bratom, a njegov duh je biopod uticajem imama Muhameda Ga-zalija. Gazali je bio blizak i sa ostalimsufijama, ~ak ih i ponaosob pominje.Na primer, Abu Ali Faremadi. Njegovose ime ~esto spominje u Gazalijevimdelima, a najva`nije je to {to ga IbnArabi spominje u mnogim svojim deli-ma, i slavi ga kao pravog znalca. Sa-svim je o~igledno da, ako Ibn Arabinekoga slavi da je znalac, onda semora priznati da on doista posedujeznanje. Gazali je verovatno prva osobakome je od strane onda{njih vlasti do-deljena titula hudàt el islam. U toj fazije ostavio status, poloàj, slavu, ènu idete i po~eo da luta od grada do grada.Neko vreme je proveo u Damasku i uPalestini, i nad grobom hazreti Ibrahi-ma se zavetovao Gospodu da }e se sa

tog mesta uputiti u Meku. Ovo njego-vo putovanje potrajalo je 10 godina.

Nasri: Da li u ovom pogledu vidi suprot-nosti izme|u srca i razuma?

Dinani: Da i ovde je ostao dosledan a{a-rijskoj skolastici.

Nasri: Da li je on i po ovom pitanju zadr-ào stav a{arijskog skolastika? Ili jepak, jedan nezavistan mislilac koji sle-di svoju putanju a iznosi i ideje i u~e-nja za koje nalazi da su u skladu saa{arijskom mi{lju? U kojim temamamoèmo primetiti da nije u skladu sapostulatima a{arijskog u~enja.

Dinani: Ovo je veoma dobro pitanje. Ba{kao {to se i sami istakli, iako je Gazalizvani~no bio jedan a{arijski mislilac ido kraja svog ìvota ostao a{arija, tone zna~i da se nije nikako protivio a{a-riijskim idejama. Kod ve}ine tema ko-je nije smatrao prihvatljivim zauzeo jestav i iznosio re~i koje su bile protivnea{arijskim idejama, naro~ito onim pr-vobitnim. Naime, mi a{arijsku {koludelimo na ranu i poznu. Gazalijev me-tod u a{arijskom svetu je sasvim jedannov metod. âk se i sa poznim a{arija-ma nije u potpunosti slagao, {to je isam na jednom mestu i sasvim ekspli-citno izneo. Ako se ne varam, to bi tre-balo biti u knjizi „Kimja-je sa’âdat“ ko-ju je napisao dopadljivim persijskimjezikom. Gazali je definitivno posedo-vao neka ume}a koja je pisao sasvimpodjednako i na arapskom i na persij-skom. Na ovom mestu kaè: „Kad je upitanju srce, prihvatam Kur ’an, akod racionalija se vodim metodom do-kaza, ni hanefije ni {afije ne polaùpravo na mene.“ Ove re~i pokazujukako Gazali sebe ne smatra du`nim



ni hanefijama, ni {afijama niti a{arija-ma, ve} je ~ovek slobodnih i nezavi-snih mi{ljenja i shvatanja, koji sam bi-ra u~enje koje smatra ispravnim. Ali,svejedno je ostao u okvirima a{arij-skog u~enja.

Nasri: Jedna od Gazalijevih va`nih ras-prava je i pitanje logike, o ~emu je na-pisao i knjigu. Koji je Gazalijev stav ologici? Da li ima neke originalne stavo-ve na ovom polju ili ne? Da li, ako nje-govu logiku uporedimo sa Farabijem iIbn Sinom, moèmo do}i do nekihinovacija, ili je jedinanovina to {to je Ari-stotelove re~i zame-nio svojim, novim re-~ima?

Dinani: U prethodnomizlaganju sasvim ja-sno smo naglasili ka-ko je Gazali bio logi-~ar, i zalaè se za logi-ku. Napisao je ~ak inekoliko knjiga naovu temu, primeraradi, „al-Kustasu al-Mustaqim“ ili „Me’ja-ru-l-i’lm“ u kojima jeupotrebio veoma interesantne nazive.Kao {to sam i ranije naglasio, on imaveoma specifi~an stav prema logici, lo-giku ne doìvljava kao Aristotelovu za-ostav{tinu, niti je u osnovi vezuje zaAristotelovo ime. Kao da Aristotel ne-ma nikakvu ulogu u njenom usposta-vljanju. I sasvim eksplicitno tvrdi da jelogika jedan od poslani~kih znakova isvu svoju ambicioznost je upotrebiokako bi pokazao da se logika i njenestavke mogu dokazati derivacijom izkur’anskih ajeta. Neke kur’anske ajeteporedi sa drugima i kaè kako izvesni

ajet ima odre|eni oblik a drugi opetneki drugi oblik. A interesantno je ka-ko je za logi~ke postulate izneo speci-fi~ne termine i nastojao da ne upotre-bljava Aristotelove termine. Mi svaka-ko znamo da su Aristotelovi terminiadekvatno prevedeni na arapski jezik.Gazali je svejedno nastojao da ne kori-sti za sve prevode ustaljene i op{te po-znate termine.Logi~ari su uveli analogiju, ali to je vi{eanalogija u zna~enju alegorije, a ne uonom zna~enju na koje Aristotel misli.Iako je Gazali koristio termin analogija

ipak je nastojao da u me-ri u kojoj je to mogu}e nekoristi Aristotelove ter-mine. U osnovi, logika jenauka kod koje transfor-macije predstavljaju po-te{ko}u.Nasri: Moèmo li pri-hvatiti da je Gazali biopod uticajem Jahje Na-hvija i Abu Hatema, tj.da njegovi stavovi jed-nim delom imaju podlo-gu u u~enjima ovih mi-slilaca?Dinani: I ovo je jednobitno pitanje. Svakako

da je uticaj ove dve osobe koje ste spo-menuli sasvim razli~it jedan od dru-gog. Jahja Nahvi je jedan hri{}anskimislilac, koji je bio sasvim protiv filo-zofije, ~ak je i knjigu napisao o pobija-nju filozofije, koja do danas nije sa~u-vana. Me|utim do Gazalija je do{lakritika ove knjige pa se Gazali na ovajna~in okoristio njegovim u~enjima.Pore|enja radi, treba re}i da se iste onere~i, koje je izneo o filozofiji, a naro~i-to Aristotelovoj filozofiji, nalaze i uknjizi Jahje Nahvija. S obzirom na toda je Jahja Nahvi ìveo pre Gazalija

Gazalijev uticaj nafilozofe posle njega je

doista veliki, a moèmozapaziti kako pod njegov

uticaj nisu potpalimislioci koji su bili

njegove pristalice ve}njegovi protivnici.

onda se s pravom moè zaklju~iti kakose Gazali upoznao sa njegovim delomi koristio ga. A pitanje da li je bio poduticajem Abu Hatema ili ne je pitanjekoje iziskuje detaljnije razmatranje. Sjedne strane on nikako ne moè bitipod uticajem Abu Hatema Razija, po-{to je Abu Hatem osoba koja je u osno-vi ismailija, a kao {to smo i ranije na-glasili Gazali je bio izri~ito protiv isma-ilija. Ovo je sasvim prirodno budu}ida se Gazali borio protiv ismailijskihu~enja, a mogu}e je i da mu je bilo na-loèno tako ne{to. Dakle, sasvim je iz-vesno da nikako nije mogao biti poduticajem Abu Hatema. Ovo bi bila ve-oma smela hipoteza da osoba koja sene slaè sa ne~ijim u~enjima bude poduticajem tih istih u~enja. Po jednojdrugoj hipotezi, Gazali je tokom celogsvog ìvota bio protiv ismailija, ~ak je inapisao knjigu protiv njihovog u~enja„al-Mustezahari“, ali se u isto vremena neki na~in nalazio pod uticajemismailija. Od po~etka do kraja knjigevodi dijalog sa nekom zami{ljenomosobom koja je ismailija. On izlaèsvoje ideje a Gazali ih odbija. Dijaloziove knjige pokazuju da, koliko se godGazali posvetio pobijanju ismailijskihu~enja, u isto vreme je, donekle, biopod uticajem ismailija. To se moè inagovestiti i iz Gazalijevih dela. Dakle,u izvesnom smislu Gazali jeste bio poduticajem Abu Hatema, i ne samo AbuHatema. Moè se re}i da je bio poduticajem ismailijskog u~enja. Gazali jena vrlo direktan na~in tokom celogsvog ìvota bio protiv ismailija.

Nasri: Gazali je od onih mislilaca koji jeimao puno i pristalica i protivnika. Ka-kav su stav imali kriti~ari prema nje-mu, i koje su to njegove inovacije kri-tikovali? Svakako, najve}i kriti~ar nje-

govog dela u islamskom svet je bio IbnRu{d. Osim Ibn Ru{da i drugi su gakritikovali. Da li su ga svi mislioci kri-tikovali po pitanju filozofije i skolasti-ke ili su to ~inili i na drugim poljima?

Dinani: Da, upravo kao {to ste istakli, Ga-zalijevi kriti~ari se ne mogu smestiti ujednu grupu, ve} u vi{e njih, na prvommestu je Ibn Ru{d, veliki kriti~ar uislamskom svetu koji je branio filozofi-ju. Nakon objavljivanja knjige „Tahafa-tu-l-falasafi“ samom kosturu filozofije ifilozofskoj misli zadat je stra{an uda-rac, a bio je potreban jedan vek da IbnRu{d do|e do ovog dela, pro~ita ga inapi{e kritiku na isto. Gazalijeva kriti-ka je kritika jednog filozofa aristotelov-ca i peripateti~ara. Pometnju koju jeGazali uneo u Aristotelovo u~enje i fi-lozofiju uop{te, on je poku{ao da sredi.Napisao je knjigu „Tahafatu-t-tahafati“i dao joj upravo ono ime koje i Gazaliupotrebio dok je re~i filozofa okarakte-risao kao besmislice, a napisao ju jeprotiv Gazalijevih tvrdnji. Ibn Ru{d ni-je klasi~ni kriti~ar. Kao {to sam ve} na-glasio, on je branitelj filozofije, no, Ga-zali je imao i druge kriti~are, recimo,Ibn Timija koji u ve}ini svojih delasvom èstinom kritikuje Gazalija. Nai-me, on najvi{e zamera Gazaliju {to usvojim skolasti~kim delima najvi{e isti-~e racionalne i deduktivne aspekte ko-ji mogu {tetno delovati na obi~ne lju-de. Ovo je ona ista strepnja koju je isam Gazali ose}ao i uvek se brinuo zaljude kako ne bi potpali pod uticaj ra-znih ideja i u~enja. Ovu strepnju jeose}ao i Ibn Timija. Gazalijeve knjigeje smatrao opasnim po obi~ne ljude, izato je u ve}ini svojih dela kritikovaoGazalijeve stavove. Isto je radio i IbnRu{d. I on je tvrdio da su Gazalijeveknjige {tetne po misao obi~nih ljudi.


Ibn Ru{d smatra da je filozofija razlogGazalijevih pote{ko}a. Filozofsko raz-mi{ljanje za filozofe i nau~nike pred-stavlja put do poimanja istine. Ali ni fi-lozofske ideje niti skolasti~ka u~enja nesmeju biti dostupna obi~nom ~oveku.Iako je Gazali brinuo za ube|enja obi~-nih ljudi ipak je napravio takvu gre{kuda napi{e skolasti~ke knjige koje su po-stale dostupne obi~nom ~oveku i otvo-rile put nedoumicama i stranputicama.

Nasri: Zar ne misilite da se dubina Gazali-jeve misli ne moè porediti sa Ibn Ru{-dom, jer nije pokazao njegovu preci-znost, ve} su samo Ibn Ru{dovi stavo-vi prisutni kod njega. Ibn Ru{d na pi-tanja gleda o~ima jednog filozofa, a ka-ko je filozof peripateti~ar njegove teo-rije bivaju preciznije. Ta~no je da Gaza-li tvrdi da je razumeo filozofiju, ali za-pravo je sasvim o~igledno da nije po-kazao potrebnu preciznost pri razma-tranju filozofskih pitanja, a da su IbnRu{dove teorije detaljnije i preciznije.Kako komentari{ete Gazalijev uticajna potonje filozofe? Koje su to osobenajvi{e bile pod njegovim uticajem?

Dinani: Gazalijev uticaj na filozofe poslenjega je doista veliki, a moèmo zapazi-ti kako pod njegov uticaj nisu potpalimislioci koji su bili njegove pristalice ve}njegovi protivnici. Koliko god je bio pro-tivnik filozofije i filozofa toliko je i pose-dovao nezavisno mi{ljenje. Dakle, bio jeosoba slobodne misli i u svojim delimaje izneo veoma bitne sadràje, koji suprivukli pa`nju onih koji su do{li poslenjega. Po meni, ~ak i jedna velika li~nostkao {to je Sadr al-Mutealihin, za koga ses pravom moè re}i da je posle Ibn Sinenajve}i filozof islamskog sveta, i do sadase u islamskoj kulturi nije pojavila li~-nost njegovih dimenzija, i on je na neki

na~in upoznat sa Gazalijevim mislima,~ak je i koristio neke njegove ideje, napojedinim mestima ga hvalio, a na ne-kim kritikovao, i smatrao ga je za dobroggovornika. Svakako da je i on na nekina~in bio pod uticajem Gazalija. Ve}inamislilaca posle njega je bila pod njego-vim uticajem, a ja se ~ak usu|ujem datvrdim da je i jedna tako velika li~nostkao {to je Suhravardi, po pitanju ilumi-nacije bio pod uticajem Gazalija. Gazalije prvi napisao knjigu „Mi{katu-l-an-var“ i prvi govorio o iluminaciji.

Nasri: Jedno od najva`nijih Gazalijevihdela je „Ahjau-l-u’lum wa-d-din“. Ka-ko Vi ocenjujete ovu knjigu?

Dinani: Ova knjiga je delo kojoj nemapremca u islamskom svetu, mo`da ~akni do danas nije napisana takva knjiga.Iz oblasti eti~kih pitanja ve}ina velika-na islamskog sveta je bilo pod uticajemAristotela. Od Ibn Maskuje je preuzeomaterijal za „Tazhibu-l-ihlaqi“ ~ak i odNasera Tusija i Mula Ahmad Narakija.Na neki na~in osrednju i umerenu teo-riju, koja ima aristotelovski karakter,izneo je u svojim eti~kim knjigama. Ga-zali je ose}ao strah i uvideo je da su na-{e knjige prepune Aristotelovih u~enja.Upravo iz ovog razloga je i knjigu„Ahjau-l-u’lum“ napisao u nekoliko to-mova, i uloìo svu svoju mo} i naporkako bi islamsku etiku izloìo onakokako je postavljaju ajeti i poslani~katradicija. Ovo je posao koji pre njeganiko nije uspeo da uradi, a moram pri-znati da se ni posle njega nije pojavilodelo ovakve veli~ine kada je u pitanjuetika. Dakle, po meni, „Ihjau-l-u’lum“je veoma bitna knjiga koja zasluùjepa`nju i studiozno prou~avanje.

prevela Danojla Barjaktarevi}


Junus Emre je pesnik klasi~ne turskeknjièvnosti koji se svojom pesni~komveli~inom i bogatim knjièvnim opusomuzdigao do nivoa nacionalnog mita. Sma-traju ga tvorcem moderne turske knjièv-nosti, pa tako njegove ideje postaju vodi-lja savremenim turskim pesnicima i za-padno orijentisanim turskim intelektual-cima. On se smatra za~etnikom turskognarodnog pesni{tva,1 ‘Asik edebiyati’ (po-ezija A{ika). Njegova misao je univerzal-na, pomalo zatvorena ali duboko ose}ajnai predmet je mnogih kriti~arskih raspra-va. Junus Emre je ~uvar anadolskog tur-skog jezika jer se upravo ovaj dijalekatturskog jezika smatra naj~istijim i najlep-{im. Njemu se pripisuje zna~aj o~uvanjasvega onog {to je autenti~no tursko i {to jeli{eno persijskog i arapskog uticaja. JunusEmre je ìveo u 13. veku, mada postojemnoge spekulacije u vezi sa datumomnjegovog ro|enja i smrti. To je narodu da-lo povoda da ispreda razne pri~e i legen-de o njegovom ìvotu. Kao najpouzdanijipodatak uzima se da je ro|en u mestu Sa-rikoj (Sariköy) u Anadoliji a da se njegovgrob nalazi u mestu Bekta{i Vilajet (Bek-tasi Vilayet) blizu mesta Eski{ehir(Eskisehir).

Zanimljivo je to da je njegovo ime is-to~nja~ka varijanta za proroka Jonasa ko-ji se pominje u Bibliji i u Kur’anu. Jo{ zaìvota bio je slavan pesnik, ali njegovaslava ni po njegovoj smrti nije prestala dase {iri. Njegove pesme su pevali dervi{i,narodni peva~i a uticao je i na divanskepesnike i dvorske pesnike visokog stila. Isam Junus Emre bio je jedan od anadol-skih dervi{a a obrazovao se kod u~enihljudi toga vremena. Sluìo se persijskimjezikom koji je imao primat kad su isto~-nja~ke knjièvnosti u pitanju. Njegovodelo se sastoji iz jednog divana2 koji ~ini350 do 450 pesama. Pored ove zbirke poe-zije napisao je i jedno didakti~ko delo, po-emu u formi mesnevije3 pod naslovom‘Risalet-ün Nushiyye’.4

Divan Junusa Emrea zapisan je nakonnjegove smrti a glavna zasluga pripadanjegovim sledbenicima. Postoji na stotinerukopisa njegove poezije koji se ~uvaju umnogim bibliotekama Evrope i Azije a na-ro~ito u Istanbulu. Junusove pesme su ob-javljivane i na arapskom pismu ali se po-sle pojave Ataturka i njegove jezi~ke re-forme, Junusove pesme objavljuju latini~-nim pismom u transkripciji. Junus Emreje stvarao pesme u metru aruzu5 (arap.


FILOZOFIJA I GNOZA

Sufizam u poeziji Junusa EmreaAna Stjelja

1 Asik edebiyati – poezija pesnika koji pevaju uz turski nacionalni instrument saz, razvila se od XVI veka natlu Anadolije.

2 Divan – pesni~ka zbirka, divanski pesnici – pesnici divanske poezije koja se razvila u osmanskom periodua nastala pod arapsko-turskim uticajem, ekskluzivna dvorska poezija sa karakteristi~nim kitnjastim stilom.

3 Mesnevija – duè poetsko delo pisano u rimovanim distisima jedinstvenog metra od kojih svaki distih imasopstvenu rimu.

4 Risalet-ün Nushiyye – Knjiga pouke.5 Aruz – arapski kvantitativni metar koji po~iva na izmeni kratkih i dugih vokala.

arud). Kada se govori o poeziji JunusaEmrea i njegovom duhovnom i pesni~-kom opredeljenju mora se spomenuti iz-vor i cilj njegove poezije. On je bio pri-padnik dervi{kog reda, islamski mistik, tj.sufija, i to u velikoj meri obja{njava i de-termini{e njegovu poeziju. Gotovo ~itavanarodna knjièvnost bila je sufijska. Zaprou~avanje njegovih stihova mora sepribe}i obja{njenju jednog velikog religi-ozno-filozofskog, pa i knjièvnog pokreta– sufizma. U tom sistemu treba traìti in-spiraciju i duhovnu opredeljenost Junu-sove poezije. Naime, sufizam je u naucipoznat kao islamski misticizam6 tasavvuf,i smatra se da se javio ve} u VIII veku, 2

veka posle objave islama i to na prostoruArabljanskog poluostrva, Irana, Iraka, dabi se ubrzo pro{irio na ceo islamski svet. Uosnovi ovog u~enja dominira ljubav pre-ma Bogu a cilj je da se kroz ekstati~ka sta-nja postigne jedinstvo sa Bogom. Da bi sedo tog savr{enog stanja svesti do{lo, sva-ki sufija koristi re~i, pokrete telom kao iinvokaciju Boìjih imena (ima ih 99).Glavni obred prakti~nog dela sufijskogpokreta zove se zikr7 koji se razlikuje odjednog do drugog dervi{kog reda. Misticisu ~esto pevali o svojim iskustvima prois-teklim iz raznih religioznih obreda. Glav-ni cilj je pronalaènje sopstvene li~nosti uBogu kao i to da je Bog Sveprisutan i da


6 Tasavvuf je turski naziv za sufizam i smatra se da poti~e od arapske re~i suf {to zna~i vuna aludiraju}i nagrube tkanine koje su nosili islamski mistici.

7 Zikr – obred koji se sastoji iz molitve i invokacije Boìjih imena kao i od pevanja sufijskih pesama.

treba teìti ka neposrednom doìvljajuBoga. Iz ovoga proizilazi da su na~in izra-àvanja, leksika, stihovi i ideje sufijskepoezije strogo vezani za sam sufizam i daje u sufijskoj poeziji opravdano samo ono{to je dopu{teno u okviru misticizma kaotakvog.

Glavni element celokupne poezije pasamim tim i poezije pesnika JunusaEmrea jeste ljubav. U svakoj njegovoj pe-smi spominje se ovo ose}anje koje za sufi-ju ima posebno zna~enje. U tematskompogledu pesme Junusa Emrea izraàvajutri dominantna ìvotna stava i tri oprede-ljuju}a ose}anja a to su:ljubav prema Bogu u ~i-sto misti~nom smislu,ljubav prema ljudimakoja automatski proisti~eiz ljubavi prema Bogu iokrenutost prema ovo-zemaljskom svetu. JunusEmre je pesnik univer-zalnog ose}anja, nepo-deljenosti ni po jednomosnovu sem po stepenuspoznaje onog Apsolut-nog. Njegova poezija iz-raàva jednu op{tu,ljudsku poruku koja nepoznaje vreme, mestoniti pravi razlike. Govore}i „Sevelim Seve-lim bu dünya kimseye kalmaz“8 on isti~e daljudi imaju jedan zajedni~ki svet, dovolj-no velik za sve, da ljubav jednih premadrugima treba da bude ve~na i da nikadane prestane. Dakle, sufijska poezija nepodleè zakonima i nema iste ciljeve kaozapadna poezija. Ona je didakti~na, njenistihovi su pouke koje treba ljude da izve-du na pravi put. Sufijska poezija nijeestetska ve} isklju~ivo edukativna, ona ne

sluì da razonodi i zabavi ve} da se napravom primeru pokaè do koje mere jemogu}e pribliìti se Bogu i prona}i sebe uNjemu. Upravo ova karakteristika sufij-ske poezije isklju~uje njenu originalnostpa je ona sva u ponavljanjima a razli~itipesnici koriste se istim izrazima i nali~ejedni drugim. Tako|e, veoma va`na ka-rakteristika sufijskog pesnika koja pretho-di njegovom stvaranju jeste dokaz da jeon ovladao formom sufijske poezije, dapoznaje islam, misticizam a zatim i delasvojih prethodnika. Za razliku od pesnikasa Zapada, cilj sufijskog pesnika nije bio

da pokaè svoje sopstve-no znanje i da se u tomsmislu isti~e, ve} da pu-tem svoje poezije {iriideju islamske vere i lju-bavi prema Bogu. Citira-ju}i Kur’an, aludiraju}ina neke ajete9, on ustvarivr{i misiju prosve}ivanjai obrazovanja naroda isvojih ~italaca. Jedan odmnogih Junusovih stiho-va govori o ljubavi pre-ma Tvorcu.

„I srce i pogledzaljubljenog Ljubljenom

hrleMoja du{a i moje re~i Njemu vode, s Njim sespojiti èlim.“„Njega sam na{ao i drugo {ta }e miPlja~ka{ima moj du}an danas osta}e.“„Danas sam du{u predao i tajnu otkrioDu{u sam predao i Dragog na}i }u.“„Junuse, ne diì pogled sa stopalazaljubljenoga,Oprosti bezbroj puta du{i, tako }e{ na}iUzvi{enoga.“


8 ‘Da volimo, da budemo voljeni, ovaj svet nikom ne}e ostati’9 Ajet-stih iz Kurana

Ono po ~emu je Junus Emrepoznat jeste ta snaga i

veli~anstvenost s kojom onljubi Boga i ponizno Mu se

klanja. Naro~itakarakteristika ovog pesnika

je jezik. Iako postojizajedni~ki sufijski vokabular

kojim se na najlep{i inajupe~atljiviji na~in peva o

Bogu postoji i onaj li~ni,individualni koji je kodJunusa Emrea dostigao

svoj vrhunac.

Na primeru ovih stihova moèmo uo-~iti na koji na~in Junus Emre doìvljavaBoga i koliko je jaka emocija koju on po-seduje. U njegovim stihovima izraèn jevisok stepen moralnosti, po{tovanja pa iponiznosti pred Boànskim postojanjem.Naime, religijski moral se kod JunusaEmrea zasniva na ~etiri osnovne etapemisti~kog puta koje se u misti~koj poezijinazivaju kapije, to su: po{tovanje svetogBoànskog zakona {erijata, ulaènje u redpod vo|stvom u~itelja, prelaènje odre-|enog puta u ideji ka pribliàvanju Bogu,

tj. tarikat, dopiranje do intuitivne spozna-je o Boànskoj istini tj. marifet i po{tovanjesame Boànske istine, putem njenih atri-buta, tj. hakikat. Da bi se ovo postiglo po-trebna je budnost svih ~ula, samosvesnosti spoznaja ìvota kao nesre}nog, punogpatnji, zla, uàsa i smrti. îni se da je potom pitanju svest Junusa Emrea bila navisokom nivou, on je dobro poznavaosvet oko sebe i kroz tu spoznaju pronikaou tajnu ìvota. On se smatra pesnikombola ali ne zato {to je njegova du{a ogre-zla u pesimizmu, ve} zato {to su u sufi-


Parvane [arifi, bez naslova


Sabina Bah{i, Majka

zmu bol i patnja sinonimi za sre}u. Ali ikad govori tonom kroz koji provejavapatnja, on to ~ini tako mirno jer se iza to-ga krije vera da to tako mora da bude, daje na pravom putu i da to odgovara Istini.

„Velikim plamenom }u goretina putu prema Dragomehiljadu puta }u u danu goretilice od prijatelja ne}u okrenuti.“

„Istina mi je ovo srce podarila nemo izapanjenona~as vedro a onda uplakano.“

„Na~as se dièm visoko, na~as u zemljupotonemna~as sam slava, kapljica, na~as nepreglednomore.“

Kontrasti kojima se Junus Emre sluìodgovaraju prirodi sufijske poezije u ko-joj je sve dovedeno na granicu suprotno-sti, a sve to kako bi se istakla mo} i slavaBoìja. Mora se priznati da Junus Emre neisti~e neku naro~itu originalnost po pita-nju tema ili simbola u svojim pesmama jersufizmom to nije bilo dozvoljeno. Skorosvi sufijski pesnici pevaju na isti na~in jerih na to obavezuje njihova vera od kojene smeju odstupiti. Ono po ~emu je JunusEmre poznat jeste ta snaga i veli~anstve-nost s kojom on ljubi Boga i ponizno Muse klanja. Naro~ita karakteristika ovog pe-snika je jezik. Iako postoji zajedni~ki sufij-ski vokabular kojim se na najlep{i i naju-pe~atljiviji na~in peva o Bogu postoji ionaj li~ni, individualni koji je kod JunusaEmrea dostigao svoj vrhunac. Junus Emreje pisao na staroturskom jeziku, uz upo-trebu brojnih leksema iz arapskog i persij-skog jezika. Njegovi stihovi su te~ni, me-lodi~ni, krajnje jednostavni, toliko da se idanas sa lako}om i uìvanjem mogu ~ita-ti. To mu daje izvesnu neponovljivost i le-

potu izraza. I sam Junus Emre je, kao idruge sufije, pro{ao kroz razne duhovnefaze pa se tom promenom rukovodila injegova poezija. Pevao je o ljubavi, strasti,kako profanoj, tako i Boànsko-misti~koj,zatim o patnji, smrti, misti~kom siroma-{tvu, vrlini, ponosu o prolaznosti sveta, iu tom smislu se uklapa u okvir jednog su-fijskog pesnika. Postoje razne teorije onjegovim pesmama i njihovoj poruci.Mnogi teoreti~ari se i danas spore oko tu-ma~enja Junusove poezije, ali to nikakone umanjuje njegovu slavu. Tako|e, va-àn element Junusove poezije, a u vezi sasufijskim uticajem, je priroda. Prema su-fijskoj tradiciji Bog i priroda su jedno, jerje Bog Stvoritelj svega postoje}eg i sa pri-rodom se dopunjava. U islamskoj metafi-zici priroda nema onu ulogu koju ima uzapadnoj. U sufijskoj poeziji priroda nijecentar pa`nje, dakle ne predstavlja sièradnje a ni okvir de{avanja. Ona je prisut-na samo da nagovesti i do~ara neke Bo-ànske pojave. U misti~koj poeziji, pa sa-mim tim i u poeziji Junusa Emrea, prirodaje kao glasnik Boànske pojave, uzdignu-ta na pijedestal mitskog i religijskog. Pri-mer su slede}i stihovi:

„Sa planinama i stenamadoziva}u Te Voljeniu svitanje sa pticamadoziva}u Te voljeni.“

„Na dnu voda sa ribamaU pustinji sa gazelamasuludo sa poklicimadoziva}u te Voljeni.“

Iz ovih stihova se vidi da su stene, pla-nine, ptice i druge ìvotinje prisutne kakobi se postigao efekat jedinstva prirode iBoga kao jedine realnosti u odnosu na ko-ju je sve ostalo samo privid. S obzirom daje orijentalna knjièvnost vrlo slojevita i


da se ne moè posmatrati zasebno kaoumetnost re~i ve} samo u sprezi sa religij-skim u~enjem, tako ni osvrt na poeziju Ju-nusa Emrea ne moèmo posmatrati bezprethodnog obja{njenja kome se sve pe-snik u svojim pesmama obra}a. Postojebrojne rasprave na temu ko je za EmreaDragi u nekim stihovima Draga, Ljublje-ni, Kralj, U~itelj. Nesumnjivo je da se unajve}em broju slu~ajeva pesnik obra}aBogu i da mu je On glavna preokupacija.

Po{to u turskom i persijskom jezikunema oznake za rod utoliko je teè utvr-diti ko je predmet njegovog pevanja. Znase da je Junus Emre kaomlad bio u tekiji jednogbekta{ijskog sufije Tap-tuk Babe i da je bio zalju-bljen u njegovu }erku. Iztoga proizilazi da je unekim pesmama ljubav-nog karaktera bio inspi-risan zaslepljuju}om lju-bavlju prema njoj. To suslede}i stihovi:

„O draga, ljubim teu mojoj du{i ti ìvi{u ~udnim stanjima i danjui no}uja ìvim iz sna se nebudim.“

„Opet sam joj ugledao lice i opet je moje srcezaplamteloLjubavi strasna vatra zahvatila je moje srceTvoja re~ je dragulj, lice od sunca ~istijeOd slatki{a sla|a je tvoja re~, posti|en je ostaoko je to video.“

Prevodiocima je vrlo te{ko da se opre-dele za rod tj. da odlu~e da li Junus pevao zaljubljenosti u Boga ili ènu. Jedan odrazloga zbog kog dolazi do ove zabune jetaj {to je u sufijskoj poeziji ljubav oli~ena

u erosu dvostruka i moè biti predstavlje-na istovremeno i kao ljubav prema èni ikao ljubav prema Bogu. Sufija moè isto-vremeno biti zaljubljenik u Boga i u jednuobi~nu ènu. To zna~i da se stvara jednakomplikovana slika u kojoj je te{ko raza-znati predmet poùde tj. ljubavi. Ali sdruge strane, smatralo se da jedan sufijskipesnik ne moè pevati o èni kao neki za-padni pesnik, ne moè izraàvati svojaose}anja niti joj nuditi svoju ljubav jer è-na ne moè da sublimira tu ljubav koju je-dan islamski mistik ose}a prema Bogu. Zasufije èna postoji samo van poezije dok

se u poeziji isklju~ivo iz-raàva Boànska ljubava krajnji cilj svakog sufi-je je nestajanje u Bogukada se identifikuje saBoànskim. Zbog toga sesmatra da je Junus Emreu svojim stihovima po-minjao ljubav prema Bo-gu i obra}ao Mu se nana~in ve~nog podanika izaljubljenika. Postoji jo{jedna osoba kojoj se Ju-nus Emre obra}a u svojojpoeziji a to je Mevlana.Dèlaludin Rumi, zvaniMevlana, ili Mevla, je-

dan je od najve}ih misti~kih pesnika i fi-lozofa ~itavog orijentalnog sveta. Po pore-klu sa persijskog kulturnog i knjièvnogtla, zbog svoje misli i uzvi{enosti, {irokogobrazovanja i ljudskih vrlina, ovaj misti~-ki genije bio je po{tovan i od strane Tura-ka. Bio je osniva~ mevlevijskog dervi{kogreda, kome su se svi kasniji mistici divili asam Junus Emre ga na neki na~in opona-{ao, veli~ao i divio mu se u svojim stihovi-ma.

„Raspevanim srcimaslavujima i grlicama tebi se obra}am Mevla.“


On se smatrapesnikom bola ali

ne zato {to jenjegova du{a ogrezla

u pesimizmu, ve}zato {to su u sufizmu

bol i patnjasinonimi za sre}u.

Smatra se da je Emre poku{ao da do-stigne Rumijevu duhovnost, sna`nu ima-ginaciju, inspirativni lirizam njegovih sti-hova. Iako postoje opre~na mi{ljenja uvezi sa prevodom nekih Junusovih stiho-va. înjenica koja govori o uticaju Rumijakao Junusovog slavnog prethodnika se nedovodi u pitanje. Jasno je da Junus Emrenije izgradio ~vrst i koherentan sistemkao {to je to u~inio Rumi i da njegova po-ezija odi{e jednostavno{}u i sirovo{}u alito ne podrazumeva da je religijska poru-ka koju je Emre upu}ivao kroz svoje sti-hove manje ìva i manje vredna. Sama ~i-njenica da je Junus Emre prokr~io put na-cionalnom turskom elementu i radio nao~uvanju starog zanemarenog jezika kaoi to da je izvr{io uticaj na mnoge pesnikei intelektualce koji su se javili mnogo ve-kova posle njega govori u prilog tome daje Junus Emre veliki pesnik. Postoji i kva-litet vi{e u odnosu na pesnikovu li~nost ato je da je bio zagovornik ideje bratstva iljubavi me|u ljudima, tom porukom on ustvari daje univerzalnost svoje misli i svo-je poezije. Dakle, ~itavo delo JunusaEmrea moè se shvatiti kao jedna poruka,savet ili misao koja iako ne izlazi iz okviratradicionalnog, sufijskog i orijentalnogstvaranja, ipak, pronalazi svoj put, jer usvojoj op{tosti i snazi uspeva da se oslo-bodi i ostvari svoj cilj. Junus Emre jestepesnik sufijske poezije, kod kog se nagla-{ava misti~ni eros pri svakom spominja-nju Boànskog postojanja ali i pored togpovla~enja pred spoznajom Onog Apso-lutnog, pesnik ne gubi svoju li~nost. Ori-ginalnost Junusa Emrea leì ba{ u stvara-nju tih pesni~kih slika kako bi se {to ver-nije i bolje do~arala ljubav prema Bogu.Ta strast sa kojom se on sluì kada se obra-}a Bogu, svom Dragom, ta ~isto}a njihoveneraskidive veze, lepota njihovog misti~-kog komuniciranja ostavlja ~itaoce bezdaha. Nesumnjivo je da su stihovi Junusa

Emre te{ki za razumevanje, ali samo uko-liko se ~italac ne potrudi da sazna ne{tovi{e ili se pak ne osmeli i po~ne da tragaza svetom onostranim, u nekom smisluzarobljenim i nedoku~ivim. Upravo tadana scenu stupa Junusova didakti~nost ko-jom on èli da pokaè da je pravi mistik,rob Boìji, onaj koji je u vlasti mudrih, ko-ji treba da spoznaje unutra{njim ~ulima,du{om i srcem, ponizan ~ovek koji zabo-ravlja na oholost, i {to je najva`nije, da izsvog bi}a izgna mr`nju i pro~isti svoj umod lo{ih misli. S druge strane, Junus Emregovori o obi~nom ~oveku koji nasuprotmistiku predstavlja samo posetioca ovo-zemaljskog sveta, kao putnik koji zapo~i-nje svoje putovanje ali i koji sa sigurno{}usvoj put i zavr{ava. U misti~koj poeziji Ju-nusa Emrea ovozemaljski svet je prola-zan, bezvredan, ne treba mu biti mnogoprivrèn, ali ni sam pesnik nije siguranzbog ~ega je to tako, ni sam nije uspeo dadoku~i svrhu ovog sveta i vrednost ovogìvota. I na kraju, kao spomena vredanelement i motiv erotsko-misti~ke poezijeJunusa Emrea javlja se smrt. Ta smrt je mi-sti~ka kao kona~an kraj ljudskog postoja-nja. Ali, samo nakratko, jer du{a mistika,zaljubljenog u svoga Tvorca, simboli~noizlazi iz svoga tela, napu{ta razumski iovostrani svet a odlazi u ve~nost, u svojdom. To je su{tina ~itave sufijske filozof-sko-religiozne misli i su{tina poezije ovogslavnog turskog narodnog pesnika kroz~ije se stihove ogleda te{ka ali hrabra isto-rija turskog sveta, duboka snaga vereislamskog, misti~kog kruga, a u nekoj vi-{oj ravni, i sudbina ljudske du{e uop{te.Ona je ve~na i neponovljiva, ona je darod Svevi{njeg kao nagrada za neizmernuljubav i beskrajnu veru.

„Du{u }u kao `rtvu predati, ako On moju du-{u prihvatia kad umrem moj ìvot }e i dalje trajati“.


Planina i duhovnostU modernom svetu postoje dva ~inio-

ca koja su, vi{e od ostalih, odgovorna zasputavanje realizacije na{e duhovnosti,poznate u najdrevnijim tradicijama: prvi~inilac jeste apstraktni karakter na{e kul-ture, a drugi je veli~anje slepe i mahniteopsesije aktivno{}u.

S jedne strane, postoje ljudi koji „duh“poistove}uju sa erudicijom ste~enom u bi-bliotekama i fakultetskim u~ionicama, saintelektualnim igrama kojih se igraju filo-zofi, ili sa literarnim te pseudo-misti~nimestetizmom. S druge strane, nove genera-cije su atletsko nadmetanje preokrenule ureligiju i ~ini se da su nesposobne da shva-te i{ta {to nadilazi uzbu|enje, serije tre-ninga, nadmetanja i fizi~ke aktivnosti; za-ista su dostignu}e u sportu preokrenule ucilj za sebe, pa ~ak i u opsesiju, pre nego usredstvo za dosezanje vi{eg cilja.

Postoje ljudi koji ovu opoziciju ìvot-nih ciljeva smatraju nekom vrstom dile-me. U stvarnosti, u takozvanom u~enja~-kom tipu, ~esto nalazimo uro|enusna`nu odbojnost prema bilo kakvoj vrstifizi~ke discipline; jednako tako, kod mno-gih koji se bave sportom, ose}anje fizi~kesnage podsti~e prezir prema onima koji seu „kulama od belokosti“ ograni~avaju naono {to se smatra bezopasnim, na knjige ibitke re~ima.

Ova dva ìvotna stila treba smatratipogre{no usmerenim i plodom modernedekadencije, jer su oba strana herojskojviziji duha koja je ~inila osu najboljih kla-si~nih tradicija Zapada, osu koja je, u kon-

tekstu aktuelne obnove u Italiji, uspe{noevocirana.

Veoma ~esto se zaboravlja da je du-hovnost, u su{tini, na~in ìvota i da senjena mera ne sastoji u pojmovima, teori-jama i idejama pohranjenim u ne~ijoj gla-vi. Duhovnost je zapravo ono {to je uspe-{no aktuelizovano i prevedeno u ose}ajsuperiornosti, koji du{a doìvljava iznu-tra, i u plemenito drànje, koje se izraàvakroz telo.

Iz ove prespektive mogu}e je uvidetidisciplinu koja, iako moè da se ti~e tele-snih energija, ne po~inje i ne zavr{ava nji-ma, ve} }e umesto toga postati sredstvomza bu|enje ìve i organske duhovnosti. Toje disciplina superiornog unutra{njeg ka-raktera.

Kod askete je takva disciplina, da takokaèmo, prisutna na negativan na~in; uheroja se, pak, pokazuje na pozitivan iafirmativan na~in, tipi~an za zapadnisvet. Unutra{nja pobeda nad najdubljimsilama koje izranjaju u svesti tokom vre-mena tenzije i smrtne opasnosti jeste tri-jumf u spolja{njem smislu, ali je, tako|e,znak pobede duha nad samim sobom iunutra{njeg preobraènja. Zato je, udrevna vremena, aura svetlosti okruìva-la heroja i iniciranog u religiozni ili ezote-rijski pokret, i zato su herojske figure bilesmatrane simbolima besmrtnosti.

Ipak, u modernoj civilizaciji sve teìgu{enju herojskog ose}anja ìvota. Sve jevi{e ili manje mehanizovano, duhovnoosiroma{eno i svedeno na jednu smotre-nu i regulisanu asocijaciju neispunjenih


FILOZOFIJA I GNOZA

Razmi{ljanja o vrhovima(planinarenje kao metafora za duhovnu potragu)Preuzeto iz: Razmi{ljanja o planinskim vrhovima (planinarenje kao metafora za duhovnupotragu), UkronijaJulijus Evola


bi}a koja su izgubila svoju samodovolj-nost. Kontakt izme|u ~ovekovih dubo-kih, slobodnih sila i sila stvari i prirode jeprekinut: ìvot u metropoli skamenjujesve, sinkopira svaki dah i zaga|uje svakoduhovno „vrelo“. Kao da to nije dovoljno,malodu{ne ideologije podstakle su prezirprema svim vrednostima koje su u dru-gim vremenima bile temelj racionalnije ijasnije socijalne organizacije. U drevnimdru{tvima vrh hijerarhije zauzimala jekasta ratni~ke aristokratije, dok se danasu pacifisti~ko-humanitarnim utopijama(posebno u anglosaksonskim) ratnik po-ku{ava prikazati kao neka vrsta anahroni-zma i kao opasan entitet koji }e jednogdana, u ime progresa, biti konvencional-no uklonjen.

Po{to je ugu{ena, herojska }e voljatraìti druge na~ine da istupi van mreèprakti~nih interesa, ùdnji i te`nji {to vre-menom postaje sve gu{}a; uzbu|enje ko-je sportovi uzrokuju kod na{ih savreme-nika samo je izraz ovoga. Herojska voljamora se opet u~initi samosvesnom i onamora prevazi}i granice materijalizma.

U borbi protiv planinskih visova akcijaje kona~no oslobo|ena svih ma{ina i sve-ga onog {to ~oveka odvla~i od neposred-nog i apsolutnog odnosa sa stvarima. Go-re, nadomak neba i raspuklina – usredmirne i tihe uzvi{enosti vrhova; me|u di-vljim vetrovima i sne`nim olujama; u za-slepljuju}oj svetlosti lednika; ili usred di-vlje, beznade`ne vertikalnosti zidova ste-nja – mogu}e je probuditi (kroz ono {to naprvi pogled moè izgledati kao puko kori-{tenje tela) simbol prevazilaènja, istinskiduhovnu i virilnu svetlost; mogu}e je na-~initi kontakt sa primordijalnim silama za-klju~anim unutar udova tela. Na ovaj na-~in borba planinara bi}e vi{e nego fizi~ka,a uspe{an uspon moè predstavljati do-stignu}e ne~ega {to vi{e nije samo ljudsko.U drevnim mitologijama planinski vrhovi

smatrani su za boravi{te bogova: ovo jestemit, ali je tako|e i alegorijski izraz istin-skog verovanja koje sub specie interioritatisuvek moè nanovo oìveti.

U ìvotu – kako je posle Ni~ea ukazaoSimel – ljudi imaju ~udnu i gotovo neve-rovatnu mo} da dosegnu izvesne egzi-stencijalne vrhove na kojima je „ìveti vi-{e“ (mehr leben), odnosno, najvi{i intenzi-tet ìvota, preobraèn u „vi{e od ìvota“(mehr als leben). Na ovim vrhovima, ba{kao {to se toplota pretvara u svetlost, ì-vot postaje slobodan od samog sebe: ne usmislu smrti individualnosti ili neke vrstemisti~kog brodoloma, ve} u smislu tran-scendentne afirmacije ìvota, u kojoj seteskoba, beskrajna ùdnja, te`nje, brige,potraga za religioznom verom, ljudskompotporom i ljudskim ciljevima povla~epred dominantnim stanjem smirenosti. Usamom ìvotu, a ne van njega, postoji ne-{to {to je ve}e od ìvota. Ovaj herojskidoìvljaj je dragocen i dobar je sam po se-bi, dok je obi~an ìvot vo|en isklju~ivo in-teresima, spolja{njim stvarima i ljudskimkonvencijama. Koristim re~ doìvljaj, jerovo stanje nije povezano sa verom ili teo-rijom (koje su uvek bezvredne i relativ-ne); ono prevashodno predstavlja sebe nanajposredniji i nesumnjiv na~in, ba{ po-put doìvljaja bola ili zadovoljstva.

Ova duboka dimenzija duha, koji seose}a beskrajnim, samotranscendentnim is one strane svekolike manifestovanestvarnosti, iznova je probu|ena i sija –~ak i ne u potpunosti svesno – u „ludilu“onih koji se, vo|eni voljom da nadvlada-ju strahove, iscrpljenost i primitivne in-stinkte opreznosti i samoo~uvanja, u sveve}em broju i bez ikakvog odre|enog raz-loga usu|uju izazvati planinske visine.

Osetiti se prepu{tenim isklju~ivo sop-stvenim sposobnostima, bez pomo}i ubeznade`nim situacijama, zaodenut sna-gom ili slabo{}u, bez ikoga da mu se obra-

ti{ izuzev samom sebi; uspinjati se od ste-ne do stene, od hvata do hvata, od grebe-na do grebena, neumoljivo, satima i sati-ma, s ose}anjem visine i neposredne opa-snosti svuda unaokolo; i kona~no, nakonstrogog ispita oslanjanja isklju~ivo na sa-modisciplinu, nastupa ose}aj neopisivogoslobo|enja, solarne usamljenosti i ti{ine;kraj borbe, pot~injavanje strahova i otkri-vanje bezgrani~nog horizonta, kilometri-ma unaokolo, dok sve ostalo leì dole, is-pod – u svemu ovome mogu}e je zaistaprona}i realnu mogu}nost pro~i{}enja,bu|enja i ponovnog ra|anja ne~eg tran-scendentnog.

Nije va`no {to samo nekolicina moèisprva doìveti herojski simbolizam plani-ne. Ove ideje }e uticati na ljude kada se nanjih budu valjano usredsredili. Ne postojiistinski planinar koji nije sposoban da pla-ninarenje doìvi, bar u nekoliko povreme-nih bljeskova, kao ne{to vi{e od pukogsporta. Jednako tako, ne postoji istinskipenja~ koji nam ne otkriva, o~ima ili licempreplanulim od sun~eve refleksije na sne-gu, beleg rase koja se preobrazila, prevazi-laze}i soj kome pripadaju ljudi ravnice.

Na temelju ovoga moramo spasiti pla-nine od zaga|uju}e invazije turista kojipoku{avaju da ih osvoje grade}i svoje „ci-vilizovane“ bazne logore. Ne mislim sa-mo na ovu stra{ljivu omladinu koja sa so-bom na popularna planinska sastajali{tadonosi isprazne, svetovne gradske navike(poput disko-a i teniskih terena), i koja sesnobovski razme}e raznobojnom novomopremom koju je donela da bi je koristilisamo za bezopasne {etnje kroz {umu. Go-vorim i o onima {to kaljaju ti{inu i neza-ga|ena mesta materijalizmom i trivijalno-{}u, odnosno, takmi~arskim duhom i ma-nijom za onim {to je neobi~no i te{ko, asve zarad postavljanja novih rekorda.

Planina zahteva ~istotu i jednostav-nost; zahteva asketizam.

„O, nebo nada mnom! O, ~isto, dubokonebo! Ti ponoru svetlosti! Gledaju}’ u te,drhtim Boànskim èljama. Da se bacim utvoje visine – to je moja dubina! Da se skri-jem u tvojoj ~istoti – to je moja nevinost! Ikad lutam sam, za ~im moja du{a gladujeno}u i na stazama nesigurnim? I kada seuspinjem na planine, koga uvek traìm naplaninama, ako ne tebe? I svo lutanje mo-je i planinarenje, sve je to samo neophod-nost i nezgrapno sredstvo: sva moja voljaèli jedino da leti, da leti u tebe!“

(F. Ni~e, Tako je govorio Zaratustra)

Ovo su re~i koje je Fridrih Ni~e, filozofkoji je branio volju za mo}, napisao u za-ba~enim planinama Engadina. Nekim lju-dima ove re~i nisu ni{ta vi{e od lirskog na-dahnu}a. Za druge, one sadrè intimniose}aj herojskog duhovnog stava, ~iji duhjeste akcija, i disciplinu bezobzirne samo-kontrole. Hram ovog duha jeste primordi-jalna veli~anstvenost vrhova, lednika, ras-puklina i bezgrani~nog plavog neba.

U ovom kontekstu, planinski i duhov-ni vrhovi sustiù se u jednostavnoj, alimo}noj realnosti.

Nekoliko zapaànja o boànstvenostiplanine

U jednom ~lanku objavljenom u Revijiitalijanskog planinarskog udruènja, S. Ma-narezi je mo}nim re~ima podvukao ne{to{to se nikada ne moè dovoljno naglasiti.Naime, neophodnost prevazilaènjaograni~avaju}e antiteze izme|u u~enja~-kog, fizi~ki slabog tipa – odse~enog oddubljih sila tela i ìvota zbog svoje samo-nametnute sputanosti kulturom sa~inje-nom od re~i i knjiga – i sportu sklonog,zdravog, atletskog i fizi~ki sna`nog tipa –kome, opet, nedostaju sve metafizi~ke re-ferentne ta~ke. Danas je neophodno pre-vazi}i jednostranost oba ova tipa te dose-



Elane Esmail – Zade D`urab~i, Damavand

}i ne{to potpunije, odnosno, ljudsko bi}eu kome duh postaje mo} i ìvot, ljudskobi}e u kome fizi~ka disciplina istovreme-no postaje simbolom, gotovo uvodom i ri-tualom duhovne discipline.

S. Manarezi je neprestano ponavljaoda je, me|u ostalim sportovima, planina-renje zasigurno sport koji nudi najpristu-pa~nije mogu}nosti za dostizanje jedin-stva tela i duha. Uistinu, golemost, ti{ina iveli~anstvenost velikih planina prirodnousmeravaju du{u ka onome {to nadilaziljudsko, i tako privla~e vrednije ljude ta~-ki u kojoj fizi~ki aspekt penjanja (sa svomzahtevanom hrabro{}u, samo-kontrolomi mentalnom lucidno{}u) i unutra{nja du-hovna realizacija postaju nerazdvojivi ikomplementarni delovi jedne te iste stva-ri.

Zanimljivo je zapaziti da se gledi{tapoput ovih – a koja su danas po~eli nagla-{avati kvalifikovani pojedinci da bi pro-movisali ispravne stavove u slede}oj ge-neraciji – mogu, u isto vreme, pratiti svedo veoma drevne tradicije; do ne~ega {tose moè nazvati tradicionalnim, u naj{i-rem smislu te re~i. Iako stari nisu prakti-kovali planinarenje, izuzimaju}i nekolikorudimentarnih izuzetaka, oni su ipakimali veoma ìv ose}aj o svetosti i simbo-lizmu planine. Tako|e su smatrali – i ovoje pre istina – da je uspinjanje na planinei ìvljenje na njima bila povlastica heroja iiniciranih, drugim re~ima, onih bi}a zakoja se verovalo da su pre{la granicu obi~-nog i prose~nog ìvota u ravnici.

U narednom poglavlju ponudi}u ne-koliko komentara o tradicionalnom poi-manju boànstvenosti planine, gledaju}i,s one strane simbola, na njegov unutra-{nji smisao. Nadam se da }e moje opser-vacije pobuditi neke aspekte duhovnestrane palninarskih poduhvata, ~iji teh-ni~ki opis predstavlja samo spolja{nju di-menziju, ili caput mortuum.

Pojam boànstvenosti planina nalazise podjednako i u isto~nim i u zapadnimtradicijama, od kineske do aste~ke tradici-je pre-kolumbovske Amerike; od Egip}a-na do nordijsko-germanskih arijaca i odGrka do Iranaca i Hindusa. Ovaj pojam jeiskazan u formi mitova i legendi koje seti~u planine bogova ili heroja – a koja jenavodno mesto boravi{ta onih koji su bili„vazneseni“ – ili mesta nastanjenih tajan-stvenim silama slave i besmrtnosti.

Op{ti temelj za simbolizam planine je-ste jednostavan: po{to je zemlja bila po-vezivana sa svim ljudskim (etimologijare~i human jeste iz humus, „tlo“), zemaljskivrhovi, koji doseù do neba i koji su pre-obraèni ve~itim snegom, spontano susmatrani najpogodnijim materijalom dase, kroz alegorije, izraze transcedentnastanja svesti, unutra{nje duhovne realiza-cije i pojave natprirodnih vidova bi}a, ~e-sto figurativno prikazanih u vidu bogovai natprirodnih bi}a. Zato, ne samo da ~ita-mo o planinama kao simboli~kim „boravi-{tima“ bogova, ve} i nailazimo na rele-vantne tradicije – poput tradicija drevniharijaca koji su ìveli u Iranu i Mediji – ukojima, po Ksenofontu, ljudi nisu nikadapodizali hramove svojim boànstvima,ve} su se za proslavljanje kulta i za `rtvo-vanje vatri i bogu svetlosti koristili planin-skim vrhovima. Ove kulture smatrale suplanine za vrednija, grandioznija mesta, ianalogno, za mesta blià boànskom odbilo kog hrama ili bilo koje svete gra|evi-ne koju na~ini ~ovek.

Prema Hindusima, planinski venackoji u najve}oj meri ima boànstvenost,jesu Himalaji, {to na sanskritu zna~i „Se-di{te snegova“. Jo{ odre|enije, planinaMeru jeste sveta planina, a verovalo se dase ona nalazi na Himalajima. Va`no je za-paziti dve stvari: prva je, da se planinaMeru smatrala za mesto na kome [iva, ve-liki asketa, meditira. Druga je, da je [iva


odatle spalio Kamu, hinduisti~ko boàn-stvo ljubavi, kada je Kama poku{ao iz-loìti [ivino srce poùdi. U hinduisti~kojtradiciji, ideja apsolutnog asketizma iobavezuju}eg pro~i{}enja prirodezdruèna je sa najvi{im planinskim vr-hom. Ova ideja je nedosti`na svemu {todolazi od poùde ili èlje, i zbog toga jestabilna u transcedentnom smislu. Stoga,u drevnim vedskim formulama za konse-kraciju kraljeva nalazimo sliku planinekoja simboli{e stabilnost mo}i i imperium-a koje }e preuzeti kralj. [tavi{e, u Mahab-harati vidimo Ardùnu koji odlazi na Hi-malaje da bi praktikovao asketizam, jer jezapisano da je „samo na visokim planina-ma mogao dose}i boànsku viziju“. Istotako je car Judhi{tira, uspinju}i se na „ko-~iju kralja bogova“, putovao na Himalajeda bi dosegao svoju apoteozu.

Tako|e moèmo zabeleìti da sanskrit-ska re~ paradesha zna~i „uzdignuto me-sto“, ili „visoki predeo“, a odatle, u speci-fi~nom materijalnom smislu, planinskivrh. No, paradesha se etimolo{ki moèzdruìti sa haldejskom re~ju pardes; otudaizraz paradise (raj), koji je potonja judeo-hri{}anska religija preokrenula u jedandogmatsko-teolo{ki koncept. U prvobit-noj arijskoj ideji raja nalazimo prisnu ve-zu sa konceptom visina i planinskih vrho-va. Ova veza, kako }emo kasnije videti,formulisana je jasno u dorsko-ahajskompojmu Olimpa.

Na ovom mestu moram pomenuti he-lenske legende o mitskim li~nostima uz-netim na planinu. Dobro je poznato da suHeleni, ba{ kao i sva ostala arijska pleme-na, imali izrazito aristokratski pogled naono {to se doga|a nakon smrti. Sudbi-nom ve}ine ljudi, onih koji se nikada nisuizdigli iznad i s one strane obi~nog ìvota,smatrao se Had, odnosno, larvalno i rezi-dualno bivstvovanje nakon smrti, li{enoistinske svesti, koje se provodi u podzem-

nom svetu senki. Besmrtnost je, poredolimpskih bogova, bila privilegija heroja,ili drugim re~ima, bila je izuzetno dostig-nu}e nekolicine superiornih bi}a. U naj-starijim helenskim tradicijama nalazimoda je herojsko dostignu}e besmrtnosti ~e-sto prikazivano simbolizmom njihovoguspinjanja ili nestajanja u planinama. Po-novno nailazimo na misteriju visina, bu-du}i da u ovom nestajanju moramo vide-ti materijalni simbol duhovnog preo-braènja. Izraze „nestati“, „postati nevi-dljiv“, „biti uznet na vrhove“ ne trebashvatati doslovno jer, u su{tini, ozna~ava-ju virtualno uvo|enje u svet s one strane~ula, u kome nema smrti, te ozna~avajuodvajanje od vidljivog sveta fizi~kih tela,sveta obi~nog ljudskog iskustva.

Ova tradicija nipo{to nije ograni~enana Gr~ku. U budizmu se pominje planinau kojoj su nestali oni koji su dosegli du-hovno prosvetljenje, a koje MajjhimaNikkaya opisuje kao „nadljude, nepo-raèna i netaknuta bi}a, slobodna od ùd-nje.“ Kineske taoisti~ke tradicije govore oplanini Kuen-Lun na kojoj su legendarnakraljevska bi}a prona{la napitak besmrt-nosti. Ne{to sli~no nalazimo i u nekim is-to~nja~kim islamskim tradicijama koje go-vore o iniciranim ljudima koji su bili uz-neseni na planinu i koji su tako po{te|enidoìvljaja smrti. Drevni Egip}ani su govo-rili o planini (Seth Amentet) koja ~uvaprolaz kroz koji oni kojima je su|ena „so-larna“ besmrtnost, na kraju, ulaze u „po-bedila~ku zemlju“, u kojoj, po drevnomhijeroglifskom zapisu, „vo|e koje boravekraj trona velikog boga obznanjuju svojve~ni ìvot i ve~nu mo}.“

S one strane Atlanskog okeana, u pre-kolumbovskom Meksiku, nalazimo im-presivno podudaranje sa ovim simboli-ma: velika planina Kuluakan ({to zna~i„svijena planina“, jer je njen vrh blagosvijen na dole) smatrana je za boànsko


mesto koje je, bez obzira na njenu visinu,zadràlo vezu s niìm predelima. Premadrevnim ameri~kim tradicijama, za nekeaste~ke vladare se verovalo da su nestali ujednoj odgovaraju}oj planini. Dobro jepoznato da se ova tema nalazi u legenda-ma zapadnja~kog rimsko-germanskogsrednjeg veka: za planine kao {to su Kif-hauzer i Odenberg verovalo se da su me-sta gde su se povukli kraljevi poput KarlaVelikog, Artura, Fridriha I i Fridriha II.Ovi kraljevi navodno nisu umrli, ve} ~e-kaju vreme da se ponovo pojave. U ciklu-su legendi o Gralu, nalazimo planinuMontsalvat, {to po Genonu zna~i „plani-na zdravlja“ ili „planina spasenja“. Bojnipokli~ srednjovekovnih vitezova bio je„Montjoie“. U legendi koja uop{te nemaistorijsku potporu, ali koja ipak posedujeveoma bogato duhovno zna~enje, prola-zak kroz planinu bio je samo prvi korakkoji je prethodio svetom kraljevskom kru-nisanju Artura. Ne mogu detaljno opisi-vati unutra{nje zna~enje ovih simbola imitova, naro~ito onih koji se ti~u nestalihkraljeva {to }e se jednog dana vratiti, sa-mo }u re}i da u ovim mitovima, iz mno-gih razli~itih izvora, nalazimo op{tu temuplanine shva}ene kao sedi{te besmrtnosti,kao mesta gde se duhovni ljudi ostvarujua heroji nestaju.

Moja slede}a zapaànja ti~u se dvamesta: planine kao sedi{ta haoma-e i slave,i planine kao Valhale.

Iranska re~ haoma odgovara sanskrit-skoj soma, tzv. napitku besmrtnosti. Uovim dvema drevnim arijskim idejamaimamo zdruìvanje razli~itih koncepata,delom stvarnih, delom simboli~kih, de-lom materijalnih, a delom svodljivih utermine koji opisuju duhovno iskustvo.Hindu tradicija, na primer, opisuje soma-ui kao boga i kao sok biljke koja ima mo} daproizvede ose}anja zanosa. Ova ose}anjasu se veoma cenila i pobu|ivana su to-

kom rituala unutra{njeg preobraàja dabi se omogu}io ukus besmrtnosti.

Ba{ kao {to je Buda sa visokom plani-nom poredio stanje „u kome ne postoji niovde ni tamo, ni odlaènje ni dolaènje,ve} samo smirenost i prosvetljenje kao ubeskrajnom okeanu“ (stanje nirvane), jed-nako tako u Yasni ~itamo da misterioznahaoma raste na visokim planinama. Iznovasre}emo zdruìvanje ideje visina s idejomentuzijazma sposobnog da preobrazi, in-spiri{e i vodi ljude ka onome {to je s onestrane ljudskog, smrtnog i efemernog.Istu ovu temu, tako|e, nalazimo u Gr~koj,u ranom dionizmu. Prema veoma drev-nim svedo~anstvima, one koji bi tokomreligioznih svetkovina bili posednuti„boànskim ludilom Dionisa“ ~udna ineodoljiva sila, probu|ena u njihovimdu{ama, vodila je prema divljim vrhovi-ma tra~kih planina.

Postoji, opet, ne{to drugo {to moè is-praviti ono {to je na dionisijskom nivoujo{ uvek haoti~no i ne sasvim ~isto: posto-ji drevno iransko gledi{te, {to ga donosiYasht, koje se ti~e planine, odnosno, mo}-ne planine U{i-darena, koja je, tako|e, se-di{te slave.

U iranskoj tradiciji, „slava“ (hvareno ilifarr) nije bila apstraktni koncept. Slava sesmatrala stvarnom i gotovo fizi~kom si-lom, mada nevidljivog i neljudskog pore-kla. Slava je, uop{teno govore}i, bila pri-vilegija svete arijske rase, ali je, jo{ preci-znije, pripadala kraljevima, sve{tenicima iosvaja~ima te rase. Znak koji svedo~i pri-sustvo slave: pobeda. Po{to je Sunce drà-no za simbol sjajnog entiteta koji svakogjutra trijumfuje nad tminom, slavi su pri-pisivani solarni koreni. Preno{enjem ovihkoncepata sub specie interioritatis slava jeizraàvala dosege pobedila~kih rasa, ukojima je superiornost bila mo} (pobeda),a mo} superiornost, kao u solarnih i be-smrtnih nebeskih bi}a. U Yasht je zapisa-


no ne samo da biljka haoma-e (dionizij-skog stanja) raste na planinama, ve} i danajmo}nija planina, U{i-darena, jeste se-di{te arijske slave.

Kao {to rekoh ranije, planina se tako|eshvatala i kao Valhala. Re~ Valhala bila jepopularizovana operama Riharda Vagne-ra, koje u nekoliko slu~ajeva usvajaju do-slovnu interpretaciju drevnih nordijsko-skandinavskih gledi{ta Eda, iz kojih jeVagner crpeo najve}i deo svoje inspiracije.Takvi pogledi su, pak, otvoreni za dubljeinterpretacije. Valhala je doslovce zna~ila„dvorana palih heroja“, ~iji kralj je Odin.Ovo izraàva shvatanje privilegovanogsedi{ta besmrtnosti (u ovim tradicijama,ba{ kao i u gr~kim, najve-}i broj ljudi je osu|en danakon smrti provodi jed-no mra~no i larvalno po-stojanje u Niflhajmu,nordijskom ekvivalentuHada), rezervisanog zaplemstvo i heroje koji supali na bojnom polju.Gotovo prema izreci:„Krv heroja je draà Bo-gu no mastilo filozofa imolitve vernika“. U ovim drevnim tradici-jama umiranje na bojnom polju bilo je naj-plodonosnije od svih nadljudskih juna{ta-va, i `rtva koju je najvi{e cenilo vrhovnoboànstvo (Odin, Votan, ili Tir). Odin je uValhali pale borce pretvarao u svoje sino-ve i ~inio ih besmrtnima zajedno s deifiko-vanim kraljevima. êsto je ovo boravi{tebilo zdruìvano sa Asgardom, gradomAsa, gradom boànskih svetlih bi}a kojasu vodila ve~itu borbu protiv mra~nih kre-atura zemlje (elementarwesen).

Koncepti Valhale i Asgarda prvobitnosu imali neposrednu vezu sa planinom,~ak toliko da je Valhala postala imenom{vedskih i drugih skandinavskih planina.[tavi{e, kada se dràlo da se nalazi na

drevnim planinama, kakve su Helgafel,Kroshular i Hids}elf, Valhala je smatranaboravi{tem heroja i deifikovanih kraljeva.U Edama se na Asgard ~esto ukazuje kaona glitmirbjorg, „sun~anu planinu“ ili kaona himinbjorg, u ~emu su stopljene idejeplanine i svetlog neba, ili svetlog, nebe-skog svojstva. Tako ponovno susre}emocentralnu temu o Asgardu kao veoma vi-sokoj planini na ~ijem sle|enom vrhu, iz-nad oblaka i magle, blista ve~na svetlost.

Kada se Valhala zami{ljala kao plani-na, onda je to mesto sa koga kre}e tzv. Di-vlja horda (Wildes heer) i mesto na koje sevra}a. Ovo je drevna popularna nordijskaideja koja je bila formulisana, na vi{em ni-

vou, kad je zdruèna saarmijom koju predvodiOdin, armijom sa~inje-nom od palih heroja. Poovoj tradiciji, herojsko`rtvovanje ìvota ({to seu rimskoj tradiciji nazi-valo mors triumphalis i ~i-me se pobedonosni upu-}enik pridruìvao reduheroja i vojnika pobedi-laca) priklju~uje novog

borca toj neodoljivoj duhovnoj armiji, Di-vljoj hordi, potrebnoj Odinu, bogu bitaka,za kona~ni te transcendentni cilj: borbuprotiv ragna rokkra, odnosno, protiv su|e-nog sumraka svega boànskog, {to vrebanad svetom iz veoma daleke pro{losti.

Preko ovih tradicija, ako ih uzmemo unjihovom unutra{njem zna~enju, pre ne-go u spolja{njoj mitolo{koj formi, dolazi-mo do najvi{eg suda o ovom ciklusu mito-va koji se odnose na boànstvo planine, akoji je gotovo odjek ovih dalekih realiteta.Sedi{te bu|enja, heroizma i, katkad, preo-braàvaju}e herojske smrti; mesto entuzi-jazma koji vodi transcendentnim stanjima;mesto ~istog aksetizma i trijumfalne solar-ne sile suprotsavljene silama {to paralizu-


Iako stari nisupraktikovali planinarenje,

izuzimaju}i nekolikorudimentarnih izuzetaka,

oni su ipak imaliveoma ìv ose}aj o

svetosti i simbolizmuplanine.

ju, zatamnjuju i degradiraju ìvot – izgle-da da su drevni narodi sve ovo obuhvatalisimboli~kom percepcijom planine. Ova-kvo vi|enje planine izranja u ciklusu le-gendi i mitova, koji poseduju mnoge sli~nekarakteristike, ~iji su gorepomenuti prime-ri samo nekolicina u beskrajnom nizu.

Naravno, ne sugeri{em pristajanje uzanahrone evokacije mitova, ali ovo nije sa-mo neka lista neobi~nih primera iz istorije.Iza mita i simbola, uslovljenih vremenom,stoji duh koji uvek moè nanovo oìveti iizraziti se u novim oblicima i novim akci-jama: to je ono {to je zaista va`no.

Najbolje {to moèmo poèleti novimgeneracijama jeste da planinarenje ne do-prinese obesve}ivanju planine. [tavi{e,iskreno se nadam da duboka ose}anja kojase nalaze u korenu drevne mitolo{ke deifi-kacije planine mogu da se probude u ve}ojmeri, i da mogu izvr{iti prosvetljuju}i uticajna ljude, koje danas, donekle konfuzno, in-stinkt za prevazilaènjem ograni~enja – ko-ja su svojstvena svakodnevnom komerci-jalnom i mehani~kom ìvotu dolina – vodida se, hitaju}i ka zale|enim i svetlim vrho-vima, uspinju po stenama, grebenima i zi-dovima okruènim nebom i ambisom.


Duhovnost planineGovoriti danas o duhovnosti planine

nije lako, posebno zato {to je u mnogimslu~ajevima to postalo op{te mesto. Goto-vo nijedno doba pre na{eg nije ~ulo tolikomnogo pri~e o „duhu“; „duh“ i „duhov-no“ su gotovo pretvoreni u vrstu za~inakojim se sve za~injava. Ova generalizacijaje u potpunoj suprotnosti sa ~injenicomda savremenom dobu zaista nedostajuautenti~ni transcendentni principi i vizije.

Moderna upu}ivanja na duhovnost netreba smatrati pozitivnim fenomenima,ve} pre smu{enim, bezvrednim aspiraci-jama, ukoliko se nadalje ne budu razvija-le u pravom smeru, u ose}anje ~vrste sa-mosvesti koja je rezultat kontakta s jed-nom vi{om realno{}u. Na ovom mestu è-leo bih izneti svoje misli koje se ti~u plani-na i alpskih sportova, te razmotriti poten-cijal za istinsku duhovnost koji sadrè.

Pre svega, ovaj potencijal je stvaran inema nikakve veze sa trendovima na{e ereili sa nakratko iìvljenim entuzijazmommla|ih generacija. To znamo jer je duhov-nost planine tradicionalna, u najvi{em,najstroèm i u najop{tije shva}enom smi-slu re~i. Sakupio sam odre|ene dokaze upoku{aju da dokaèm da je planina, jo{ odnajstarijih vremena, gotovo u svakoj civili-zaciji, bila podjednako shva}ena kao sim-bol unutra{njih i transcendentnih stanjabi}a, i kao alegorijsko boravi{te boànskihpriroda i heroja, preobraènih bi}a koja supre{la s one strane prostog ljudskog stanja.Prema raznim mitovima, uspinjanje naplaninu ili uzno{enje na vrhove simbolisa-lo je tajanstveni transcendentni proces,duhovnu integraciju i u~estvovanje uolimpskom ,,nadìvotu“ i besmrtnosti. Zaone koji se ne slaù sa patvorenom inter-pretacijom materijalisti~kog i prosvetitelj-skog devetnaestog veka, po kojoj drevnimitovi nisu ni{ta vi{e od poezije i proiz-voljne fantazije, sve ovo dobija vrednost

posebnog svedo~anstva, ~ije najskrivenijezna~enje treba istraìti. Sve drevne pri~e –u kojima se ponavlja tema o svetosti plani-ne – oni treba da shvate kao nagove{tajeduhovne realnosti, ~ija veza sa simboli-zmom planine ne moè biti slu~ajna.

Drevni ~ovek nije slu~ajno izabraoplaninu za sredstvo kojim }e izraziti o~i-gledno transcendentna zna~enja. On je,pre, bio sklon usvojiti planinu za simbolzbog analogije, ili bolje, zbog predose}a-nja {to ga doìvljaj planine moè uzroko-vati u najdubljim delovima na{eg bi}a,pod uslovom da je ovaj doìvljaj odgova-raju}e kultivisan.

Za dalju analizu onoga {to planinasimboli{e, neophodno je najpre odbacitisve savremene interpretacije o duhovno-sti planine i planinarenju. Drugim re~i-ma, neophodno je ograni~iti okvir analizena pot~injavanje raznih uslovljenih gledi-{ta jednom apsolutnom gledi{tu.

Prvi od ~estih stavova jeste ~isto lirskovi|enje planine. Ukazujem na svet literar-ne retorike i ,,poezije“ najgore vrste, u smi-slu buròaskog sentimentalizma i konven-cionalog, stereotipnog idealizma. Ovde jeu pitanju planina vi|ena kao deo predela,sa distance, i predstavljena je kao „pito-reskna“. Pesnici opisuju planinu blistavim,uveseljavaju}im terminima kojima nedo-staje ozbiljniji sadràj i kojima se ne izraà-va iskreno i li~no iskustvo. Ljudi sa planinei istinski planinari ne dele ovakvu retoriku.Na sre}u, ovakva retorika – ograni~ena naestetski svet knjiga – nije vi{e u modi, po-{to se na nju sada gleda kao na ostatak de-vetnaestovekovnog romantizma, i kao nakompenzaciju buròaske generacije koja jeteìla sne`nim vrhovima jedino kroz lakiverbalni entuzijazam i op{tim mestimakroz verbalni lirizam.

Kao drugo, nalazimo duhovnost plani-ne shva}enu u terminima naturalizma.Ovo je gledi{te generacije koju karakteri{e


suprotni sentiment od onog {to sam gaupravo opisao. Ova se generacija moèokarakterisati kao „generacija krize“ i onaje uveliko nema~ki proizvod. Iz opskurnepotrebe za organskom, biolo{kom, pa ~ak ipsihi~kom kompenzacijom, iz jednostav-nog revolta protiv generacije koja je posta-la istozna~na sa suvim intelektualizmom,sa mehani~kim silama, sa utilitarizmom isa konformizmom, do{lo je do egzodusaka prirodi i do izranjanja apsolutne potre-be za planinom koja }e predstavljati ono{to je antiurbano i antikulturno. Tako seuzdigao novi primitivisti~ki misticizam uodnosu prema prirodi i sportovima koji seu njoj odvijaju. Ovaj novi primitivizampreuzima ve}inu od @an-@ak Rusoovihideja kao i istu onu optu`bu civilizacije ko-ju su promovisali ljudi poput Nordaua,Frojda, Lesinga, Bergmana i Klangesa.

[to se ti~e ovog fenomena, va`no je iz-be}i nerazumevanja. Jasno je da nema ni-~eg pogre{nog u ideji da ljudi treba da seodmore, opuste i izvuku novu snagu izkontakta sa prirodom i planinom. To je za-ista poèljno; zbog toga alpski sportovi do-bijaju u dru{tvenoj obnovi ulogu od ne-sumnjive vrednosti. Ipak, ne treba da me-{amo veoma razli~ite realnosti pa da za-klju~imo da fizi~ka ose}anja zadovoljstva iorganskog osveènja imaju, manje ili vi{e,i{ta zajedni~ko sa duhovno{}u; niti trebapoverovati da je ~ovek, uronjen u klimuprimitivisti~ke i naturalisti~ke prakse, ima-lo bliè su{tinskom delu svoga bi}a negokada je uklju~en u stege i borbe civilizova-nog ìvota. Eskapizam, reakcija koja ovoprati, i ovo veli~anje prirode, u ve}ini slu-~ajeva su dovoljni – zahvaljuju}i svojimnegativnim karakteristikama – da ograni~eopseg naturalizma. Râvan na kojoj duhov-na li~nost moè realizovati ili oja~ati ose}a-nje sopstva nalazi se i s one strane civiliza-cije (u ograni~enom, materijalisti~kom, so-cijalnom i intelektualnom smislu koji je

termin stekao u skorija vremena), i s onestrane anti-civilizacije, {to je, naime, „pri-roda“, shva}ena kao puka antiteza civilizo-vanom dru{tvu. To je râvan o kojoj ja go-vorim, a ne râvan uslova i najboljih na~inaza oporavak i o~uvanje tela i mozgova nakoje su negativno uticali materijalni i psi-hi~ki otrovi modernog ìvota.

Tre}e, neophodno je prevazi}i stav ko-ji duhovnost planine i planinarenja za-dràva u terminima pukih ose}anja fizi~-kog heroizma; u pitanju je stav elite kojaozbiljno i aktivno praktikuje planinare-nje. Planina jeste duh u svemu {to onuklju~uje: disciplina nerava i tela, ~isto-umna hrabrost, èlja za osvajanjem i im-puls za upu{tanje u ~istu akciju u okruè-nju ~istih sila. Sve {to sadrì visoko edu-kativnu vrednost sada zasluùje da budedalje kvalifikovano. Takva kvalifikacija se,jo{ jednom, ti~e svrsishodnosti. Ba{ kao{to naturalizam ima svoj razlog postoja-nja na izvesnoj râvni, tako i planinarenjeima sopstvene razloge da sluì kao {kolaranije pomenutih kvaliteta. Nesumnjivoje poèljno da mla|e generacije postanusposobne za taj duh odva`nosti i za tupsihofizi~ku kondiciju koja rezultira iz ak-tivnog bavljenja planinarenjem. Ali, da lije to najvi{i nivo kome oni mogu teìti?

Kada ispitujemo unutra{nji aspektovog pitanja, odnosno, izostavljaju}i iz raz-matranja kvalitete mladih generacija kojemora i treba po{tovati (kao {to su zdravlje,energija i samodisciplina), ne moèmo a dane primetimo prisustvo ljubavi za rizikom,pa ~ak i heroizmom, kod na{ih mladih lju-di. Vrednost ovih kvaliteta ~esto je jednakapukom uzbu|enju, a njihov krajnji rezultatjeste razdraùju}i pogled na li~nost i viril-nost kao na ne{to prosto fizi~ko, ~vrsto i za-tvoreno. Ovo moderno gledi{te se ve} raz-vilo preko mere i sigurno ne ~ini najboljiosnov za sticanje istinske, oslobo|ene itranscendentne spiritualnosti. Mora se pri-


znati da planinarenje, kada se doìvi uskladu s ovim gledi{tem, ne}e biti lako raz-dvojiti od potere za uzbu|enjima zaradnjih samih. Potera za radikalnim ose}anji-ma ra|a, posebno u Sjedinjenim Dràva-ma, razne vrste ekstravagantnih i o~ajni~-kih poduhvata i smeonih akrobatskih ak-tivnosti, kao {to su skakanje kroz vazduh izjednog aviona u drugi, vratolomne akroba-cije, ekstremni sportovi i tako dalje. Uop{teuzev{i, ovo se ne razlikuje mnogo od osta-lih uzbu|enja ili droga, ~ija upotreba preupu}uje na odsustvo nego na prisustvoistinskog ose}anja li~nosti, a tako|e, i napotrebu da se zapanji a ne da se osvoji sop-stvo. ̂ ak se i tehni~ka komponenta u plani-narenju moè lako degenerisati. ̂ esto vidi-mo penja~e koji su automatski, iz navike,spremni da se upuste u sve vrste uspona,uklju~uju}i i uspinjanje na solitere.

Sigurno je, ipak, da ako postoji ele-ment koji je otvoren za razumevanje su-periorne realizacije u doìvljaju planine,to jeste emocionalni ili ~ulni element; aopet, od su{tinske je va`nosti da se u nje-mu vidi samo polazna osnova, sirov ma-terijal, i da se ~ulni doìvljaj shvati samokao sredstvo, a ne kao cilj za sebe.

Moderan ~ovek ima potpuno pogre{anstav u pogledu onoga {to ose}a. Ose}anjeje za njega ne{to {to po~inje i zavr{ava unjemu samom i po pitanju toga ~ovek jepasivan. Suvi{e je slab da od uzbu|enja iliemocije odvoji ~isto iracionalni element,odnosno, ono {to je u uzbu|enju samoimpresija ili unutra{nji nemir. Nesposo-ban je da unutra{njom akcijom iz toga iz-vu~e ne{to {to duh moè koristiti nepo-sredno i aktivno kao superiorno znanje.

Ovo je, tako|e, slu~aj i sa doìvljava-njem planine. Oni koje planine neodoljivoprivla~e ~esto su jedino emocionalno isku-sili veli~antvenost koja nadilazi njihovorazumevanje. Nisu nau~ili da gospodarenovim unutra{njim stanjem, koje izranja

iz najdubljih kutaka njihovog bi}a. Zatone znaju za{to tragaju za {irim horizonti-ma, slobodnijim nebom, teìm vrhovima;ili za{to su, od vrha do vrha, od zida do zi-da i od opasnosti do opasnosti, kroz isku-stva, neshvatljivo izgubili iliuzije premaonome {to im se, u obi~nim ìvotima, ~ini-lo kao veoma ìvo, va`no i uzbudljivo. To{to ih priziva i {to ih pokre}e jeste mo}naunutra{nja poruka koja je odmah vidljivau svemu u planinama. Planina moè bitidestruktivna, i stra{na u svojoj veli~antve-nosti, osamljenosti i nepristupa~nosti, u ti-{ini i primordijalnoj prirodi oluja, u ne-promenjivosti tokom smene godi{njih do-ba i stalnog formiranja i rastakanja slojevaoblaka – sve ove stvari trebalo bi shvatitiza nagove{taje besmrtnosti.

Planina, dakle, moè sluìti kao simboli kao takva moè voditi odgovaraju}ojunutra{njoj realizaciji. ôvek se suvi{e~esto zaustavlja na emocionalnom nivou,koji obi~no ima nestalni kvalitet, a ne naose}anju osvajanja i posebnog znanja.Iracionalnost impresija, vizija, neumoljivelan i bezrazlo`ni ~inovi heroizma gone~oveka du` uspinju}ih puteva: ~ovek ta-ko, na kraju, po~inje delati iz unutra{njegmotiva. Upravo u kontekstu podsvesnog~ovek se upoznaje sa {irom realno{}ukroz koju se preobra}a u stanje smireno-sti, samodovoljnosti, jednostavnosti i ~i-stote. [tavi{e, on dobija gotovo natprirod-ni priliv energija koji se ne moè objasni-ti determinizmom psihologije. Ose}a, ta-ko|e, neukrotivu èlju da nastavi napred,da se ponovo obaveè, da izazove novevrhove, nove ambise, nova lica planine.Upravo u ovom porivu nalazimo neade-kvatanost prevoda materijalne akcije, sobzirom na njegovo zna~enje (transcen-dentnost duhovnog impulsa u odnosu naspolja{nje uslove), u dela, vizije i smeoneakcije koje su potakle njegovo bu|enje, ikoje uvek ~ine neophodni materijal za


konkretni izraz samog tog poriva.Ne mislim da je prenagljeno zaklju~iti

da je ova odlu~nost bila tajna koja se krilaiza najve}ih planinarskih poduhvata ikadizvedenih, poduhvata koji su, izgleda, za-ista prevazi{li limite obi~nih ljudskih mo-gu}nosti. Ipak, ovaj nivo izvo|enja treba-lo bi da bude pra}en istinskom realizaci-jom, prevazilaènjem instinktivnog i ira-cionalnog elementa, te potpunom i posto-janom samosve{}u, odnosno, transforma-cijom doìvljaja planine u na~in ìvljenja.U najboljim subjektima, dakle, javi}e saose}aj da su svaka planinarska ekskurzija,svako uspinjanje, svako osvajanje i svakoodva`no delo puka sredstva kojima ~ovekizraàva nematerijalnu realnost, a koja se,tako|e, moè izraziti i na druge na~ine.Ovo je, dakle, snaga onih za koje se moère}i da se nikada ne vra}aju sa vrhova udoline. Ovo je snaga onih za koje vi{e nepostoji ni odlaènje ni dolaènje, jer jeplanina u njihovom duhu, jer je simbolpostao stvarnost a sve ne~istote su spra-ne. Za te ljude planina vi{e ne predstavljanovu avanturu, romanti~no beànje niti~ulni vrhunac, niti heroizam zarad samogheroizma, ni sport koji je dosegao novevisine. Planina je prevashodno povezanas ne~im {to nema ni po~etak ni kraj a {toje, postav{i neotu|ivo duhovno osvoje-nje, postalo delom prirode ~oveka, ne{to{to ~ovek nosi svugde i ne{to {to daje no-vo zna~enje svakoj akciji, iskustvu i borbiu svakodnevnom ìvotu.

Na ovaj na~in, s one strane prirodnogsimbola planine koju izravno opaàmo~ulima, moèmo pristupiti njenom dok-trinalnom i tradicionalnom simbolizmu,odnosno, dubljem sadràju svih ranijepomenutih drevnih mitova, u kojima seplanina javlja kao sedi{te boànskih pri-roda, obesmr}uju}ih supstanci, silâ solar-nog i natprirodnog carstva (na primer, so-larna planina na koju se upu}uje u tradi-

cijama helenizovanog rimskog carstva, iplanina kao sedi{te mazdaisti~ke ,,slave“);kao ,,duhovno sredi{te“ (planina Meru idruge simboli~ke planine shva}ene kao,,polovi“), i tako dalje. U svemu ovome,zapravo, vidimo razne opise, personifika-cije i projekcije transcedentnih stanja sve-sti, unutra{njih bu|enja i prosvetljenja.Re~eno je da su ove projekcije stvarnekad vi{e ne predstavljaju ne{to neodre|e-no, misti~no ili fantasti~no, ve} kad sushva}ene u saglasnosti sa jasno}om i nor-malno{}u superiornog poretka, koji drìza nenormalno sve ono {to je ranije sma-trano uobi~ajenim i svakodnevnim.

Mogu}e je da su stari, koji nisu pozna-vali planinarenje, ili su poznavali samoneke rudimentarne tehnike (i zbog togasu planinu shvatali kao nepristupa~ni inepovrediv entitet), posledi~no do{li dotoga da planinu doìve kao simbol i kaonadilaze}u duhovnost. Uzimaju}i u obzirda je planina danas fizi~ki osvojena i dapostoji tek nekoliko jo{ nedosegnutih vr-hova, va`no je sa~uvati osvajanje oduniènja i od gubljenja vi{eg zna~enja.Neophodno je, dakle, da mla|e generaci-je postepeno do|u do dostojne akcije nanivou rituala i da, polako, uspeju u po-novnom pronalaènju transcendentnereferentne ta~ke. Ba{ kroz ovu referencusmeono delo, rizik i osvajanje, kao i disci-plina tela, ~ula i volje, {to se izvode u ne-pokretnim, velikim i simboli~kim planin-skim vrhovima, vode ~oveka ka ostvare-nju svega onoga {to u ~oveku prevazilazinjega samog. Na ovaj na~in ovakvi podu-hvati }e biti opravdani u kontekstu du-hovnog revolucionarnog pokreta koji tre-nutno izranja u na{im ljudima.

preveoSvetislav Baji}


Imam Homeini, osniva~ Islamske Republi-ke Iran i duhovni vo|a Islamske revolucije, bioje poznat kao prefinjeni mislilac, bogobojaznimudrac i vrstan politi~ar. Njegovom li~no{}uzapo~eo je proces preporoda u islamskom sve-tu i njegovog povratka vlastitom, islamskomidentitetu. Me|utim, malo je poznato da je onpisao pesme i da je iza sebe ostavio pesni~kuzbirku – divan. Povodom godi{njice njegovesmrti za ovaj broj izdvojili smo nekoliko njego-vih pesama sa namerom da ovu nesvakida{njuli~nost savremene istorije Irana predstavimoiz jednog potpuno nepoznatog ugla – kao pe-snika gnosti~ke poezije.

U svojim brojnim delima eti~ko-gno-sti~kog sadràja imam Homeini je nagla-{avao da treba zaroniti u gnozu i pro~i{}e-nje du{e, budu}i da je to put koji ~ovekavodi kona~nom cilju i spasenju. U njego-voj gnozi intelekt i racionalno rasu|iva-nje imaju temeljnu ulogu; ona oìvljavasvetu tradiciju, tj. predanje ~iji su najzna-~ajniji aspekti gnoza (‘irfan) i mistika (ta-savuf). Istinsko gnosti~ko putovanje i du-hovna inicijacija nemaju smisla ukolikosu li{eni intelektualnog i racionalnog pro-su|ivanja. On o tome kaè: „Trudi se danajuzvi{eniju i najvi{u re~, re~ tevhida, izrazuma prenese{ u svoje srce, jer osetitislast ljubavi (a{k) zna~i posedovati ~vrstoi racionalno uverenje. Ako to na~elo, krozduhovno pro~i{}enje i odricanje od tele-snih uìtaka ne dospe u srce, onda njego-

va ideja ne}e dati rezultate. Tek tada ovajracionalni korak polako prelazi u duhov-ni, u korak verovanja, putuju}i iz obzorjarazuma ka srcu, koje tada po~inje da ve-ruje u ono {to je razum dokazao.“

Dru{tvo rinda*

Do|e taj dan, da prah stopa Njegovih bu-dem,du{u da Mu predam, o~aran licem Njego-vim da budem.

Pehar blaènog pi}a da Mu sa dlana ispi-jem,Bez znanja o oba sveta, za Njega vezan dabudem.Stope da Mu poljupcima obaspem dosmrti.Opijen iz vr~a Njegovog da do Sudnjegdana budem.

Poput leptira, da pred sve}om Njegovom,izgaram ìvot celi,od opijenosti utopljen u lepotu Njegovoglica da budem.Stiè taj dan opijen u dru{tvu rindaSudrug svih tajni Njegovih bez re~i dabudem.

Josif ako glavu mi na uzglavlje ne poloìKao Jakov srca uzdrhtalog za mirisomNjegovim da budem


KNJI@EVNOST

Gnosti~ka poezija imama Homeinijapovodom godi{njice smrti imama Homeinija

* U sufijskoj terminologiji ozna~ava onoga ko je napustio mno{tvo, vidljivo i imaginarno, i dostigao visoki

duhovni stupanj.

Ruì~njak du{e

Kome tugu srca re}i sem Tebi, {to sapatniksi mojîtav svet je moj ako {titi me Drug moj.

Srce ne vezah ni za koga, lice ne okrenuhnikudaJer Ti si snovi|enje moje, jer Ti pomaga~si moj.Za put u kraljevstvo Tvoje predvodnikakaravana nemamTuàn nisam, kada Ti si karavana pred-vodnik mog.

Travnjaku lice ne okrenuh, ne odoh u ru-ì~njakTi travnjak si bivstovanja moga, Ti ruì~-njak si mojBolan sam, a niti doktora ni skrbnika ne-maSretan sam jer Ti si doktor i skrbnik moj.

‘A{ik sam {to sagore, a nigde pomaga~aTi pomaga~ si ‘a{ika ovog i Voljeni si moj.

***

U ozra~ju prijatelja

U ozra~ju Prijatelja ja srce ostavih svojeSrce od domovine otkidoh i rodbine svo-je.

U gradu svom imadoh prijatelja dostaOdvojih se zbog Tebe od prijatelja svojih.

Imadoh u vrtu cvetnom svom ognji{teLjubav ka Tebi u~ini da ostavim ognji{tesvoje.

Mislio sam da veran }e{ mi biti

A da znadoh ostavio ne bih ognji{te svo-je.

***

Sr~anost pira*

Tajna u meni je, Onoga {to otkriva je è-limBol u du{i mojoj je, i lek èlim.

Iako Tur** ne videh i gledati ne èlimU Turu srca, trag koraka Ti èlim.Iako sufija ~isti ne postadoh na putu ‘e{kaIz sr~anosti pira puta ovog, ~istotu èlim.Ako prijatelj ne bude veran dervi{uDu{om i srcem izdaju Njegovu èlim.

Podigni zastor sa lica, Dilberu lepiKroz tamu no}i, vodi~a èlim.Od sebe odvoji se, ti {to u sebe utonuo siJa, ‘a{ik, od sebe osloboditi se èlim.U du{i oholoj, ni za tren lice ne videh TiU riznici opipljivog, riznicu skrivenu è-lim.

Ovaj zapis ‘e{ka zatvori dervi{uJa potonuo sam i ruku spasa èlim.

* Duhovni u~itelj, vodi~ na duhovnom putovanju.

**Tur, planina na Sinaju, u gnosti~koj poeziji ozna~ava grudi koje su se otvorile i pro{irile za ~istu veru.

KNJI@EVNOST78


Firdusi je najzna~ajniji predstavnik epske pe-sme u Iranu ~iji vrhunski epski stil nemapremca u persijskoj epici. Me|u prvima je po-~eo da opisuje unutra{nje scene, {to predsta-vlja vrh Firdusijeve umetnosti, budu}i da je tobilo strano horasanskom stilu kojem je pripa-dao. U ovom broju predstavljamo jedan deopevanja o Rustemu i Suhrabu u prevodu Fehi-ma Bajraktarevi}a.

Sad boj Rustema i Suhraba slu{aj,Druge si pri~e slu{o, ~uj i ovu.Ovo je jedna pri~a puna suza,Ne`no se srce grozi na Rustema.Kad hladni vetar dune s koje straneI na tle baci nezrelu naran~u,Zovemo li ga groznim {to je takav,Kaèmo li mu stra{an {to je i divlji?Kad je smrt nu`da, je l’ onda nepravda,A radi pravde ~emu sva ta vika?Te tajne nije tvoja du{a svesna,Iz tog vela nema za te puta.Na ta lakoma vrata svako u|e,Ali se nikom ne otvore vi{e!No idu} od nas mo`da na|e{ tamoU novom dvoru bolji mir i mesto.Da smrt nikada nikog ne pokosi,Starim i mladim svet da bi zatrpala.Kad vatra prì ~ega god se takne,Jel’ onda ~udo kad oprì koga?A ona prì sve {to na|e: ko {toIz starog debla kao neumitna vatraNe {tedi mlada niti iznemogla.Za{to se mladi} tom svetu veseli,Kad samo starost nije uzrok smrti?Bez oklevanja tamo treba po}i,Kad Smrt nas vrgne na konja Sudbine.

[to sudba ho}e to nepravda nije,[ta moè jauk i pla~ protiv sudbe?!Za su|en danak mladost je i starostSvejedno ako veri ne prkosi{.Ako ti srce svetlom vere sija,Za te smrtnika {utnja je najbolja.Predaj se samo Bogu i molitvi,Bez prestanka se spremaj Sudnjem Danu,Bog ti onda ne}e vi{e kriti,Ako ti du{a nije s vragom druga.I radi tako sve dok zemljom hodi{,Da spasen verom blaèn tamo ode{. –A sad da odmah pri~am o SuhrabuI kako s ocem na mejdan iza|e.

PRVO PEVANJERustem ide u lov

Da nadoveèm, po pri~i dihkana,Predanje jedno iz starinskih dana.Od mobeda je dihkan ovo ~uo:Rustem se rano ujutro probudiI bri`na srca u lov se opremi:Opasa pojas, napuni tobolacStrelama, pa se na svog Rah{a baci,I dàrnu toga slonolikog konja,Odjuri prema granici Turana,Kao lav srdit kada divlja~ traì.Kad stiè blizu granice Turana,Ugleda ~opor divljih magaraca.Ko ruà zasja obraz krunodavca,Obradova se i potera Rah{a.Strelom i lukom, topuzom i zamkom,Obori dosta divlja~i na polju.Sakupi trnja, {ikarija i granjaPa jaku vatru naloì od toga.

KNJI@EVNOST

Rustem i Suhrab(epizoda iz [ahname)

Firdusi

Kad vatra planu, slonoviti RustemOde i drvo za ra`anj use~e.Nata~e divljeg magarca na drvoJo{ lak{e nego da je pti~je pero.Ispe~e ga, razlomi i pojede,A mo`dinu mu ispi iz kostiju.

Pa zaspa da se odmori od dana,A Rah{a pusti da po polju pase.Tad sedam-osam turskih konjanikaNa stepu do|e gde se divlja~ lovi.A kad na stepi vide{e trag Rah{ev,Obalom reke okolo po|o{e,

KNJI@EVNOST80

Ali Akbar Sanati, Firdusi

Pa ~im nablizu Rah{a ugledaju,Bez daha jurnu da ga sputaju.Sa sviju strana jurnu{e konjici,Kraljevsku zamku baci{e na Rah{a.Kad Rah{ vide zamku u Turaka,Zarika silno poput besna lava;Dvojicu svali udarcem kopite,A jednom glavu od trupa odgrize.Tri konjanika osta{e mrtva,A bojnom Rah{u ne sputa{e glave.Tad opet zamku baca{e odsvakle,Dok najzad Rah{a za vrat ne sputa{e.Trkom ga zgrabe i u grad povedu,A svaki vi~e; ja sam ga sputao!Kad se Rustem iz sna slatkog prenu,Pade mu na um njegov konj }udljivi,Gleda{e tamo-amo {irom polja,Ali ga nigde ne moè da spazi.Sav srd`bom planu {to konja ne na|e,Pa zbunjen jurnu putem Semengana.Sve govora{e: „Ovako pe{iceKuda }u po}i od sramote crne,Opasan budòm i s tobolcem ovim,S kacigom, ma~em i pla{tem od tigra?!Na koji na~in da pustaru pre|em,Od kavgadìja kako da se branim?Turci }e re}i: ko mu Rah{a uze?Rustem je sada zaspao i umro!Sad treba i}i bez konja, bez zgode,A celu brigu u srcu poneti.Oru`je valja i pas opasati,Valjda }u negde ipak trag mu na}i!“I krenu s du{om punom boli, tuge,S patnjom u telu, a s mukom u srcu.

DRUGO PEVANJEDolazak Rustemov u grad Semengan

Kad Rustem do|e Semenganu bliè,Glas o tom kralju i vlasteli stiè:Krunodavac je pe{ice prispeo,U lovu Rah{ se od njeg popla{io.Pred njeg iza|e kraljeva vlastela,Sve {to je kalpak nosilo na glavi.

A svaki pita: „Je li ovo Rustem,Ili je rano sunce sa istoka?“Kralj odmah sjaha pred Rustemom s ko-nja,A oko njeg se silna skupi vojska.Kralj onda re~e: „[ta je bilo sa tobom?Ko smede da ti na mejdan iza|e?U ovom gradu svi smo tebi skloniI kud god rekne{ s tobom }emo po}i;Sve na{e blago na volju ti stoji,Glavom i du{om plemi}i su tvoji!“Kad Rustem za~u ove re~i kraljaOdbaci sumnju, smiri mu se du{a,Pa re~e kralju: „Rah{ ode od mene,S ovoga polja, bez uzde i dèma.Tragovi vode sve do SemenganaOd onih trski {to stoje kraj reke.Ako ga na|e{, velika ti hvala,Priznanje }u ti odavati ve~no;Al’ ako moga Rah{a ne na|ete,Mnoge }u vo|e s glavom rastaviti“Kralj na to re~e: „O juna~e slavni,To niko ne sme da u~ini tebi!Sad gost mi budi, ma’ni se naglosti,Po tvojoj èlji cela stvar }e biti!Ve~eras }emo da se veselimoI da sve brige vinom razbijemo,Jer gnjev i naglost ne koriste ni{taA milom zmiju izmami{ iz rupe.Ne moè niko Rah{a dugo kriti,Jer za njeg znaju svuda {irom sveta;Mi }emo brzo na}i tvoga Rah{a,Juna~e slavni, za to nemaj brige!“Kraljeve re~i junaka razvedreI od brige mu oslobode du{u,Pa primi poziv da kraljev gost bude,Veselo zbog te vesti u dvor ode.Vladar ga lepo u svom dvoru smestiOd silne po{te ne hte pred njim sesti.Glavare pozva iz grada i vojske,Dostojne njega da mu dru{tvo prave.A kuharima re~e da stoloveDonesu i da pred junake stave.Svira~i do njih redom posedaju,Da od junaka srd`bu oteraju.


Stiè i vino, pesma i tiraskiIdoli crna oka, rumen-lica.Rustem se opi, spopade ga dreme`,Ne htede vi{e sedeti ve} ode.Spremna ga ~eka postelja gospodskaPuna mo{usa i ruìne vode.

TRE]E PEVANJETehmina, k}i semenganskog kralja, dolazi kRustemu

Kad jedan deo tamne no}i pro|eI Danica se na nebu pojavi,û{e se re~i i {aptanje tajno,Tiho se vrata lo`nice otvore:S ambernom sve}om gizdava robinjaIza nje deva mese~eva lica,Ko sunce sjajna, puna draì, slasti:Obrve ko luk, uvojci ko zamka,U stasu poput kiparisa vitka.Obrazi su joj jermenski merdàni,A usta: srce dragog kad se stisne,Reko bi: ni{ta zemskog na njoj nema!Od nje se smete Rustem lavljeg srca,Od ~uda priziva Boga Stvoritelja,Pa progovori: „Kako ti je ime?U tamnoj no}i {ta traì{, {ta èli{?“Ona mu re~e: „Ime mi Tehmina,A vidi{ kako pogiboh od ~e`nje.Jedina k}i sam semenganskog kralja,Od slavne loze lava i pantera.Nijedan vladar sveta par mi nije.Pod svodom neba ko ja malo ih je.Bez vela niko ne vidi mi lice,A moga glasa nikad niko ne ~u.Ko ~udne, strane bajke od svakogaMnogo sam pri~a slu{ala o tebi:Da se ne boji{ diva, lava, tigra,Ni zmaja i da nasr}e{ ko oni;Po no}i sam da ide{ put Turana,Granicom sam da hodi{ bez prestanka;Sam samcit divljeg magarca da pe~e{,Zamahom ma~a da zrak na pla~ tera{;Da lavu srce, tigru koà puca,

Kad nasred boja tvoj ma~ goli,Izgubi smelost da se na plen baci.Od tvoje zamke ni lav ne izmakne,Od tvog koplja oblak krvcu lije!Takve sam pri~e slu{ala o tebi,êsto sam usne grizla radi tebe.Sve traìh tvoje grudi, vrat i ple}a,Dok u na{ grad te ne nanese sre}a.Ako me ho}e{, ja sam sada tvoja,A posle ovog, niko me ne vide!Znaj dobro da me ljubav tebi vodiI da sam njojzi razum `rtvovala.A osim toga, ja od Boga èlim,Da s tobom imam od srca poroda,Da bude ko ti juna{tvom i snagom,Saturn i Sunce da mu sre}e dadu!Ja }u ti Rah{a od mejdana na}iI sav Semengan pod noge ti vr}i!“Tako je mesec govorio njemu,A Tehemten je sve do kraja slu{ao.Kad junak smotri to vilinsko liceU kojeg be{e dara svake vrste,I kad mu Rah{a jo{ obe}a na}i,Pomisli odmah: sve }e dobro biti.Pozove ~asnog mobeda da do|eI da je odmah zaprosi u oca.Kad kralj to dozna, sav se obradova,Naraste kao slobodni kiparis.Junaku dade jedinicu svoju,Kako je zakon i obi~aj bio.Kralj blagoslovi njegovu ènidbu,Kako je Rustem hteo i èleo.Kad dade }erku onomu junaku,Obradova se i staro i mlado,Svi redom du{u veseljem oblijuI dobre èlje pehlevanu {alju;„Taj mladi mesec nek ti sre}u nosi,Du{mane tvoje neka ma~ pokosi!“A kad nasamo osta{e mladenciOva no} tamna ne be{e im duga.Kad sjajno sunce zapo~e bacatiNebeskim svodom zamke mo{us-boje,Tad Rustem skinu jedan oniks s ruke,A taj je {irom sveta poznat bio,I dade joj ga: „ûvaj taj amanet!

KNJI@EVNOST82

Ako te k}erkom sudbina obdari,Taj dragi kamen pri{ij joj u kosuZa dobru zvezdu i sre}no znamenje;Ako te zvezda sinom obraduje,Pod pazuho mu taj o~ev znak sveì!Po stasu Sãm }e Nerimandov biti,A po juna{tvu i }udi Keriman;Krilata orla stera}e s oblaka,Sunce }e njega na veke grejati!“Kod mesecolike ostade no} celu,O svem i sva~em s njom je govorio.Kad sjajno sunce na nebo iza|e,I lice zemlje ljubavlju obasja,Da se oprosti uze je na grudi,O~i i ~elo poljupcima osu.Vilinsko lice pla~u} od njeg ode,Briga i tuga posta{e joj druga.Rustemu do|e kralj otmenoga rodaI upita ga kako je spavao,Pa mu i o Rah{u veselu vest kaza.

Od tog zaigra srce krunodavca:Pogladi ata pa ga sedlom sedla,Sve Rah{a gleda, kralju blagodari.Pa put Sistana kao vetar dunu,A sve se se}a svog doìvljaja.Odatle krenu put Zabulistana,Ne re~e nikom {ta ~u i {ta vide.

ÊTVRTO PEVANJETehmina ra|a Suhraba

Devet meseci kad kneginji pro|e,Do|e joj dete kao mesec sjajno.Reko bi: to je Rustem slonoviti,Ili Sam lavlji ili Nirem slavni.Kad mu se osmeh na licu pojavi,Onda mu mati dade ime Suhrab.Kad mu bi mesec, ko da mu godina:Prsa mu behu kao u Rustema.


Behnam Dàlali Dàfari, Rustem se bori sa zmajem

Tre}ega leta opasa oru`je,U petom posta junak lavljeg srca.Kad mu bi deset leta, u toj zemljiNe be{e nikog da s njim mejdan deli.Tad svojoj majci na koleno ide,Pa drsko pita: „De kaì mi sada,Kad sam ja od svih vr{njaka najvi{iI kad mi glava u nebesa str{i,Od ~ijega sam roda i plemena,[ta }u re} kad me ko za oca pita?Ako mi na to odgovor ne dade{,Ne}e{ mi ìva ostati na svetu!“Mati mu re~e: „Slu{aj da ti kaèm,Bi}e ti drago; mani se naglosti!Ti si sin hrabrog a silnog Rustema,Potomak slavnog Sama i Nirema,Zato ti glava u nebesa str{i,Jer si njihova roda i plemena.Otkada Tvorac ovaj svet stvori,Nikad se vitez ko Rustem ne rodi!Na zemlji niko ne bi ravan Samu,Ni nebo ne sme da mu glavu skr{i!“Pa nosi knjigu od hrabrog RustemaI pokazuje u potaji sinuTri kese zlata i jo{ tri rubinaKoje mu otac posla iz Irana.U doba kad se od majke rodio,To mu je otac s knjigom opremio.„Sve dobro gledaj, sine, i pregledaj,[to ti je babo na poklon poslao!“I jo{ mu re~e: „Afrasijab ne smeOd svega toga ni re~i da znade,Jer on je du{man slavnoga Rustema,Koji je Turan zavio u crno.Ne dao Bog da pizmu na te ima,Mrze}i oca da uni{ti sina!Kad otac ~uje kakvu narav ima{I da si postao gorda ubojica,Odmah bi junak pozvao te sebi,Majci bi srce prepuklo od bola!“Ovako Suhrab besedi: „Na svetuNikoga nema da tako {ta krije.Velmoè stare i junaci hrabriPri~aju sada o Rustemu pri~e;Koleno koje tako slavno be{e,

Od mene krit kakav razlog ima?Ve} od Turaka, ubojnih junaka,Ja }u sada vojsku skupiti bez kraja,I oterati Kaúsa s prestolaI trag zatrti u Tusu u Iranu.po{tedit ne}u Gurina, Guderza,Niti Gustehma, Giva ni Behrama!Presto }u dati Rustemu i krunu,Mesto Kausa zakralji}u njega!Iz Irana }u upasti u Turan,Samoga kralja pozvati na mejdan!Uze}u presto kralj-Afrasijaba,A vr{kom koplja probo{}u i Sunce.U~ini}u te kraljicom Irana,U boju }u se kao lav poneti!Kad mi je Rustem otac a ja sin mu,Ne treba zemlji drugi krunono{a;Dok sija lice Sunca i Meseca,Za{to da zvezde krunom glavu kite?!“

Firdusi(ro|en 329/940)

Firdusi (Abu-l Kasim Mansur ibn HasanFirdusi Tusi) spada u red najve}ih epskihpesnika u svetu i nacionalnih veli~ina Ira-na. Ro|en je u okolini Tusa, u blizini Me{-heda, gde se danas nalazi veli~anstvenimauzolej u kome je sahranjen. Godinanjegovog ro|enja nije pouzdano utvr|e-na, navode se godine izme|u 932. i 951.Poreklom je iz porodice koja je spadala upolufeudalnu klasu dehkana, tj. me|ukla-su izme|u poljoprivrednika i krupnih fe-udalaca; bili su vlasnici zemlje a ìveli suu dvorovima koje su pravili na svojimimanjima.

Firdusijev otac je èleo da {to boljeobrazuje svog sina. Dobro je nau~io svojmaternji jezik, a ovladao je i arapskim. Po-znavao je jezik zoroastrizma, odnosno pa-hlavi ili srednjopersijski jezik. Bio je upu-}en i u islamske teolo{ke nauke, a nisu mubile nepoznate ni drevne biblijske legen-

KNJI@EVNOST84

de. Naro~ito su ga zanimali narodna pre-danja i legende. Neumorno je istraìvaoiransku tradiciju, stare rukopise i usmenopredanje. Tragaju}i za gra|om o pro{lostiIrana upoznao se sa osnovama zoroastri-janske religije za koju je stare predanjeusko vezano. U mladosti je pose}ivao sku-pove posve}ene slavnoj iranskoj pro{losti,osvajanjima iranskih vladara i rasko{i nji-hovih carevina. Rastao je u sredini sa na-gla{enim iranskim nacionalizmom i patri-otizmom. Bio je svestan opasnosti nestan-ka velikog dela blaga narodne tradicije,usled nestanka iranske dinastije Samanidai dolaska dinastije Gaznevida, turskog po-rekla, koja je omogu}ila {irenje arapskoguticaja u Iranu, i brinuo je za njeno o~uva-nje. Po predanju, nadimak Firdusi (rajski)dodelili su mu dvorski pesnici nakon su-sreta sa njim kada ih je zadivio poznava-njem iranske tradicije; tada mu je, po le-gendi, jedan od njih rekao: U~inio si na{skup rajskim (firdusi, rajski na persijskom).

Firdusi je po~eo da stihuje [ahnamuza vreme vladavine Samanida. Prva ver-zija ovog dela nastala je oko 994. godine.Druga verzija dela nastala je deset godinakasnije.

[ahnama (Knjiga o kraljevima) je poeti-zovana istorija Irana od najstarijih vreme-na, od pojave prvog ~oveka i prvog kralja,pa do propasti iranskog carstva, usledarapskih osvajanja u srednjem veku.Glavni deo ove epske istorije ne odgova-ra stvarnim, istorijskim ~injenicama, ve}onako kako su je zami{ljali Iranci i èlelida bude. To je vi{e legendarna istorija Ira-naca koju je Firdusi uobli~io u svom spe-vu i na taj na~in stvorio nacionalni ep Ira-naca.

U desetom veku vladari iranske kne-èvske dinastije Samanida, koji su sebesmatrali potomcima stare sasanidske di-nastije, dali su inicijativu da se na novo-persijskom deri jeziku napi{e iranska isto-

rija. Tada je, na osnovu zbirki koje su na-stale jo{ pre dolaska islama, napisano ne-koliko novih knjiga, neke u prozi a neke ustihu. To su {ahname, ili bustanname (drev-ne knjige). Iransko pesni{tvo, me|utim,ne datira od 10. veka. Epska poezija i ep-ski spevovi je postojala u Iranu i pre poja-ve islama. Firdusijeva [ahnama je rezul-tat epskog raspoloènja i pulsiranja ep-skog duha u Iranu nakon prihvatanja isla-ma. Tokom arapske vlasti, u Iranu se javljaèlja da se ukaè na veli~inu i mo} iz pro-{lih vremena. To je uticalo na obnavljanjei nastajanje nacionalne epike. Firdusijeva[ahnama, nastala u 10. veku, predstavljakrunu tih napora. [ahnama je ogromnaherojska epopeja koja sadrì jezgro svihnarodnih predanja i to najvi{e u onomeobliku u kome su se ona nalazila u tzv.proznoj [ahnami. Obi~no se uzima da onaima 60.000 distiha (120 000 stihova) a ispe-vana je u herojskom metru mutekaribu.Osnovna ideja [ahname, kao i u Miltono-vom Izgubljenom raju ili finskom narod-nom epu Kalevala, je borba izme|u svetlai tame. Po sadràju ona obuhvata sve do-ga|aje iz persijskog mitskog, legendar-nog i istorijskog doba od stvaranja sveta iprvog ~oveka pa do propasti Sasanida iarapskog osvajanja Persije. Po vremenu,ovi doga|aji obuhvataju i prema narod-noj tradiciji nekoliko hiljada godina. Uovom okviru i drè}i se izvesne hronolo-gije koju mu je pruìlo narodno predanje,Firdusi je opevao najlep{e i najva`nijeiranske (i uop{te arijske) mitove i preda-nja, legendarna i istorijska juna~ka dela,sa mnogo epizoda, lirskih umetaka ianegdota.

• Dàka, Be}ir, Historija perzijske kjnjièv-nosti, Sarajevo, 1997.

• Bajraktarevi}, Fehim, Rustem i Suhrab,epizoda iz speva [ahname, Narodna knji-ga, Beograd.


Kratka zbirka sufijskih misli pod nazivom„êtiri kapije ~e`nje,“ nastala u poslednjoj tre-}ini svetog meseca ramazana 2005/ 1425. g.h.,predstavlja napor autora da osvetli neke su{tin-ske aspekte na{eg ìvota, ~etiri su{tinske stvarikoje se kriju u svakom srcu. U formi katrena(rubaije) evocirane su dobro poznate sufijskeideje proistekle iz Kur’ana. Kroz ~etiri kapijepredstavljeno je traganje du{e za istinom i oslo-bo|enjem, putovanje du{e u potrazi za Istinomi spoznajom da je ona u Uzvi{enom Bogu.

Od ~etiri stvari, jedna, svako srce plijeni[ejtan, nefs, dunjaluk, Allah Uzvi{eniOd Allaha, samo, du{i sre}a stièIpak, samo prve tri, ovdje su na cijeni.

Kapija prva: [ejtan1Kaù da je {ejtan èstok a{ik bio,Po svemiru cijelom Allaha je slavio;Propao je zbog jedne za~udne stvari,Jer se drugom, sem Allahu, klanjat’ nijehtio.2Pokloni se Ademu – Allah njemu re~e -No, njega tada zavist ìvoga ispe~e:Zar ja, vatreni, da se zemlji klanjam?Ja sam bolji od njega! – hudi {ejtan re~e.3Neki kaù da se {ejtan poklonio nije,Jer je htio vidjet tajnu koju Allah krije;I {ta je to toliko va`no u insanuPa da cijeli svemir nad njim pomno bdije?4Kaù {ejtan vidje Allahovu tajnu,I kako Allah spusti tu milost beskrajnu.

Avaj, spusti u {to – malo blata vode!?[ejtanu se zanebesa te u o~aj pa’nu.5Zavodi}u Adema sve do Sudnjeg dana,Nijedna spletka sada meni nije strana;Sem onog {to iskreno za Allahom ùdi,Nad takvim insanom mo} mi nije dana.6Allah ga je prokleo sve do Dana sudnjeg,U nemilost ga baci uni{ti mu ugled;Od tada hudi {ejtan izbezumljen luta,Zar je izbje}’ mogo’ kobne sudbe ujed?7Eto ljudi sada prosudite sami,Za{to sudba njega tako odalami;I {ta je to {to hudog {ejtana pokopa,[ta ga tako lahko na tanak led namami?8Dal’ je znanje va`nije, ili je to ljubav?Ibadetdìja najve}i da postane gubav!?Skrhalo ga u nemilost malo vode, blata!?Il ‘ dlaka jastva u~ini, da postane ~upav.9Jaoj meni, u tome se mudrost stra{na krije,Njegovo prokletstvo nad svakim stvorombdije;U svakom od nas ìvi jedan {ejtan mali,Mira nam taj ne da, krv nam stalno pije!10K’o vje~nost je duboka ova pri~a izKur’ana,I kako se sve zakotrlja tog presudnog dana;Od tada, razum, srce, stalnu bitku vode,Da u sebi pokore prokletog {ejtana.11Ova bitka lahka nije, tu oprezan budi,Da i ti ne bi postao, {ejtan jadni, hudi,

KNJI@EVNOST86

KNJI@EVNOST

êtiri kapije ~e`njeAhmed Ananda

Po tankom ledu hodi{, po o{trici sablje,Neki ~ak i vele tu pro|u samo ludi!12O razumom obdareni! Kur’an nama veli,Nerazuman biti, zar iko to èli?Ipak , kada razum svoju mjeru pre|e,On postaje {ejtan, mrski, neveseli.13Ljubav nema granica, pamet mjeru ima,Prava ljubav nije data {ejtanima;Ali jeste, brate, velika~ka glava,Koja samo sebe vidi, koja bi da prima!14Kako vrijeme odmi~e, {ejtan napreduje,Neprestano on dunjaluk svojom boljkomtruje;Na sve strane oda{ilje, laì svakojake,Ovdje vi{e niko nikoga ne {tuje.15Sve pamet na pamet, nigdje tome kraja,Adema i sed`du, zaboravila raja;Ja sam bolji, ja sam ve}i! ~ujem svako vi~e,Ve} lagano zatvori{e sedma vrata raja.16Pa {ta da se radi? mogli biste kaz’ti,I kako se ovdje od tog belaja spasti?Neki kaù gladovanje tu moè pomo}i,Ne zalivaj korov pa ne}e porasti.17Ipak mi se ~ini, sve nije tako lahko,Gladovati moè, manje – vi{e svako;Pogotovo onaj koji hrane nema,Pitanje je dal’ je takav istinu dotak’o?18Neki opet kaù valja Adema prona}i,Skute halja njegovih usnama dota}i;Kao leptir svije}u tavvafiti njega,Moè li se takav insan na svijetu igdje na}i?19Ko se sebe pro|e \{ejtana se spas’o,Taj talase vi{e nije zatalas’o;Samo ljubav kaù za to sposobna je,Al’ samo je sretni ovdje na ljubav nabas’o.

20[ems Tabrizi i Mevlana ahbabi su bili,Kroz drugarstvo i mehabbet jata pokorili;Kaù {ejtan njima nije mog’o pri}i,Jer su oni pehar ljubavi ispili.21Na{a pri~a o {ejtanu tu se zavr{ava,Pustimo ga nek i dalje u gafletu spava;A mi idemo dalje na kapiju drugu,Tamo sada protiv nefsa tre{ti bitka prava!

Kapija druga: Nefs22O nefsu sve je lijepo re~eno u Kur’anu,O sedam mekama, koje valja pre}’ insanu;Na taj put mora svaka du{a po}i,Sa sobom se valja borit’, po no}i i danu!23Na prvom mekamu je nefsi emmara,Du{a koja komanduje, ujeda i vara;Jaoj onom koji rob njezin ostane,Njena vatra, brate mili, prì i sagara.24Pohlepa i zavist, odlike su njene,Ljubomora, mr`nja, tu zlo svako stenje;Samoìvost, samoljublje, sujeta, sebi~luk,,Vaistinu, Allahovo najgore stvorenje!25Kad se spusti na insana milost od Allaha,Du{a njegova se kaje i napuni straha;Znajte, du{a ta se zove nefsi levvama,Du{a koja kaju}i se ostaje bez daha!26Ovdje insan pla~e, kumi, i za oprost moli,Ne bi li se kutarisao okova i boli;O~na suza grijehe ~isti, odavno su rekli,Pa pusti suzu srca svoga, bujrum sad – iz-voli!27Na ovom mekamu, uputa nam stiè,Da bi Rabbu svome, mogli pri}i bliè;Sretan li je onaj koji poziv taj prihvati,Tom najsjajniji biser u |erdan srca stiè!


KNJI@EVNOST88

Parviz Kalantari, Duhovni put

28Kad uputu prihvati, iskoristi znanje,U nebo se du{a vine, ni vi{e ni manje;Nefsi mulhima – mekam taj se zove,Nadahnuta du{a, opijeno stanje!29Na krilima vjere ta du{a poleti,K’o da kraja nemaju njeni dometi;Tu oprezan budi, k’o leti i pada,K’o se vine u nebesa, moè i da sleti!30Ovdje treba traìt’ savjet iskusnoga,Prekaljenog putnika, insana dobroga;

Da malo potkre{e opijena krila,Da se du{a smiri, i do~epa noga.31Kad smo ve} kod smiraja i ovo moramkaz’ti,Na ~etvrtom mekamu smiraj du{u krasi;Ta du{a se zove nefsi mutme’ina,Kaù da ta du{a vi{e ne}e nikad pasti!32Smirila se govore, ni{ta joj ne treba,Samo mrva soli, samo mrva hljeba:O smirena du{o, u|i u moj dènnet -Allah joj je obe}ao dio svoga neba.

33Ta du{a je spremna i druge uputiti,Smiriti im srca, vatru ugasiti;Ih, da nam se o~e{ati o jednog takvog roba!Da je vino istine, s tih usana piti!34Ipak , tu ne staje putovanje du{e,Na petom mekamu svemiri se ru{e,Nefsi radija ta du{a se zove,Allahom je zadovoljna, sred svjetla, sredtmu{e.35U zlu i dobru, radosti i boli,Ta du{a Allahu strijemi, samo Njega voli;Zadovoljna Njime, ma {ta da je sna|e,Nit’ za ~ime àli, niti i{ta moli!

36Na {estom je mekamu nefsi merdija,Znajte to je mekam velikih evlija;Allah je Uzvi{eni zadovoljan s njima,ûva ih i voli, drì ih Svojima!37Nefsi safija je na sedmom mekamu,O~i{}ena du{a po Boànskom planu;O toj du{i vam pravo ni{ta ne znamkaz’ti,O tome je malo znanja u insanu.38Kaù da je bdijenje pogubno za nefsa,Ko se sna ne pro|e ne vidi nebesa;Ipak, onaj koji par dana ne spava,Od razumnog bude cjelokupna blesa!39Pa {ta da se radi, pametni }e re}i,Kako nefsa pobijediti, kako ljubav ste}i?Za ljubav dvoje treba, tu stvar svako znade,Idi, jadan, zaljubi se, u onog ko je ve}i.40I tebi valja jednom priznat’ da je neko bo-lji,Ina~e }e{ ostat’ magarac najgori;Begenis’o si svoju pamet – to ne pije vo-de,Mago ri~e ~im ti usna proùbori.41Zaljubi se, bolan, u lijepog insana,K’o {to se u [emsa zaljubio Mevlana!U ljubavi takvoj nefsu mjesta nema,Tu se du{a topi, skrhava i slama!42Stigosmo mi, eto, do kapije tre}e,Tu su vrata boli, tu su vrata sre}e;Zbog svijeta ovog nemoj Rabba ostaviti,Znaj ti, brate, od Allaha nema ni{ta ve}e!

Kapija tre}a: Dunjaluk43Joj kada vidim kud se sav dunjaluk kre}e!Od opsjene njemu nema ni{ta ve}e!Mnogi glupost hvale, drugi k’o u transu,Tu zbrku napusti i eto ti sre}e.


44Izgleda su danas samo ludi pravi,Oni pametni odavno izgorje{e po glavi;Svijet melje, lomi i kr{i sve redom,Voda ova brza, svakog stvora davi!45Prijatelju pogledaj, sunce eno mrije,ôvje~anstvo samo puste snove snije;Samo ludi znadu vrijednost svake stvari,Ostalima, brate, ni{ta sveto nije!46Tiha voda kaù brijege silne valja,Ja slu{am samo riku iz sveljudskih ralja;Ti{inu, smiraj srca, nigdje ne}e{ na}i,Ko mi znade re}i, {ta ovdje ne valja?47Sva{ta }e te brate, na ovom svijetu sna}i,Put do ljudskog srca te{ko }e{ prona}i;Neki laù tiho, neki otvoreno,Bol tvoja ovdje ne}e nikoga dota}i.48Gdje je ljubav nestala, ka`’te dobri ljudi,Dal’ se jo{ na svijetu neko o tom ~udi;Mnogi grabe, varaju, laù, kradu, mrze,Pa hajde sada ako moè{, ovdje rahat budi!49Boè mili bez Tebe mi pomaga~a nema,Ve} vidim nova golgota se sprema;Svekolika glupost cvjeta na sve strane,Svijet ovaj ùdnje za licem Tvojim nema.50Suza jedna zaiskri se u smiraju dana,Za{to ljubav danas svima posta strana?Sretan li je onaj {to zbog Tebe suze lije,Malo kom je ovdje takva sre}a dana.51Sva{ta sam radio pro{ao sam sva{ta,Vodilo me nekad srce, mmogo vi{e ma{ta;Na kraju balade, svatih samo jedno,Ko god svijetu srce dadne, taj }e da ispa{ta!52Valjda to ve} znaju i ptice na grani,Svijet ovaj samo varkom svojom mami;ûdi{ li se onda {to ta varalica stara;Ve}inu insana, skrha i sahrani?

53Ovaj svijet je samo sjena, varka, iluzija,Al’ nam ona, ipak, nekad, itekako prija;Varku ovu ostaviti moè znalac pravi,Iz iste rupe njega dvaput ne}e ujest’ zmi-ja.54Ipak ovaj svijet je Mo}nog Tvorca djelo,Ogledalo Njegovo, mnogih tajni vrelo;Onaj koji vidi na~udit’ se ne}e,Slijepac samo vidi svoje lice neveselo.55Allah stvori ~ovjeka iz ljubavi Svoje,Rekosmo li ve} – za ljubav treba dvoje?Pribliì ga Sebi pa ga u pra{inu baci,Usred praha budi a{ik,su{tina prava to je!56Za na{e je dobro {to nas ovdje sna|e,Onaj koji ovo znade pravi put prona|e:Spu{teni smo ovdje radi testa, probe,Shvatit’ valja da od Njega nema ni{ta sla|e.57Spustio je Allah svjetlost u zemnu pra{i-nu,Nurom Svojim obasjao tu tamu i tminu,Zar je moglo bolje biti, hajde pravo reci?Najbolja su krila {to se iz pra{ine vinu!58Ovaj svijet je ~udo pravo, na njem svakopati,Ali niko drage volje ne}e putovati;Svak bi ovdje da ostane milom ili silom,Al’ su{tinu dunjaluka rijetko ko da shvati.59Samo oni koji umru prije svoje smrti,Usred mesa i kostiju budu uzdignuti;Svijet oni tada motre o~ima Allaha,Savr{enstvom Njegovim vje~no nadah-nuti!60Sagorenog svijet ovaj prevario nije,Takav insan tajnu gledi, u sebi je krije;Gledaj, traì, zapomagaj, da ga jednomna|e{,Krv ti svoga srca pusti, na|i ga {to prije!

KNJI@EVNOST90

61Osamom }e{ kaù ovaj svijet spoznati,Sjedi pokraj brze vode da te ne uhvati;Halabuka, graja, samo te zatupe,Da bi mno{tva bit spoznao, mora{ samo-vati.62Ipak, da bi samovao mora{ na}’ insana,Kao {to su samovali [emsuddin i Mevla-na;Zadovoljstvo Svevi{njega sija{e nad njima,Boànska ljubav njima, bje{e darovana.63Pono} pro{la i mi eto stigosmo do kraja,Kapija je ~etvrta kapija beskraja;Tu nas ~eka tajna svijeta, Allah Uzvi{eni,Zbog Njega se valja nama odre}’ svakograja!

Kapija ~etvrta: Allah64O biti Allahovoj ni{ta se ne znade,Ni misliti nemoj o tom, ako ne}e{ jade;Djelovanje Svoje, On je Sam opis’o,Imena Svoja lijepa u Kur’anu On nam da-de.65U ime Milostivog, Milosnog, Rahmana,Zapo~inje svaka sura iz Kur’ana;Pa, eto, znaj dobro da je Bog Milostiv;Milost ta je od ezela pa do Sudnjeg dana.66Milostiv je Allah al’ èstoko ka`njava,Kada insan pogazi sva tu|a prava;Opak ~ovjek, silnik, nad nejakim stvorom,I sam }e shvatit’ {ta je to uàs i strava.67Mi smo fukare, a Allah je Gani,On je Vje~an, a nama su dani odbrojani;On je Silan, a u nama malehna je snaga;On je Znalac, a na{e znanje pra{inom sehrani.68I jo{ vi{e i jo{ dalje sto nekih imena,Sve kazuje, ti si samo Allahova sjena;

Za{to onda stvore hudi tako diè{ glavu?Glava tvoja Njemu treba biti pot~injena.69Za ljubav je Svoju Allah stvorio insana,U vjeri nema sile – stavka svima dobroznana;On strpljivo ~eka na ljubav tvoga srca,Al’ ta staza ovdje nije utabana!70Mnogi kaù– gdje taj Bog je– nema ga nis glave!Ali to su, brate, prave magare}e glave;U nama i svuda okol’ znaci razasuti,Ako o~i ima{ gledaj kako zvijezde sjaje.71Gledaj zoru kako rudi, sumrak koji pada,Vjetar, li{}e, mora, gore, gledaj srca rada;Prisutan je On u svemu, avaj, daleko je!On je tajna o~evidna, koja nema kraja.72Lijep je Allah – hadis kaè – i voli ljepotu,Zar iko moè posumnjati u Njegovu do-brotu?Mada se zlo ra{irilo svukuda po svijetu,znaj da ~ovjek sve zlo ~ini za svoju sramo-tu.73Slobodnu je volju On podario ljudima,Ne bi li se pokazalo kakvu }ud ko ima;I ko su oni Njegovi, za a{k odabrani,Nekad mislim da je ljubav data samo lu-dima!74Pazi dobro, kad lud kaèm, mislim naMed`nuna,Lud od a{ka za Allahom, bija{e ta luda;Al’ tako dugo vjerova{e da za Lejlom ùdi,Od prolaznog do Vje~nog stiè, jaoj ljudi,~uda!75Jeste tako, uistinu, tu se tajna krije,Da bi Vje~nog zavolio, zaljubi se {to prije;Zavoli nekog, moj ahbabu, makar i ma-garca,Kad osje}aj taj upozna{, ni{ta te{ko nije.


76Allah re~e bliì Sam vam od ìle kucavice,Ali malo kom je dato da Mu vidi lice;Tu kraj nas je, tako blizu, a vidjet’ se neda,[ta je uzrok svemu tome, znaju samo pti-ce.77Sred sehura bulbul pade u ljubavne jade,Lije suze srca svoga, ruì du{u dade;Uzdah, bolna ~e`nja a{ka, tarik je do Nje-ga,Samo onaj Njega èdan, tajnu derta zna-de.78O tome su pjevali a{ici, sufije,U ljubavnoj ~e`nji tajna se ta krije;Zemlji koja vapi, oblak ki{u nosi,@edan Njega postani, jarane {to prije!79Udahnuh u njeg – re~e Allah – ruh od Ru-ha Svoga,U srcu ovom nema ni~eg do Boga Jedinoga,Neki kaù, kroz insana On Sam Sebe sla-vi,Dvojstvo svako prividno je, u biti, nemadvoga.80Ovdje pamet puca, brate, logika se ru{i,A kap rose zaiskri se posvuda u du{i;Prostranstva se neka {ire, beskraj na svestrane,Nigdje traga ne ostade bolu, tmi i tmu{i.81Allah re~e – Ja sam svjetlost Zemlje i ne-besa,Predaleko Nur je Njegov od ljudskih ve-svesa,Pa, ipak, On je onaj Hajrul-Makirin,Zarad spletke ljubavi On stvori tjelesa!82Zovite Ga, traìte Ga, gorite zbog Njega!Samo skrhani od a{ka slobodan je stega;Rob lud od ljubavi slobodan je post’o,Samo onaj sagoreni stig’o je do Njega!

83Zna{ li {ta je o tom svemu rekao Mevla-na?Traì onog ‘bez sebe’, svake no}i, svakogdana![ems-ul-Hakk Tabrizi je ~ovjek vje~nogneba,U zrcalu srca njegova je ljepota na{egaSultana!84Eto tako divan ovaj svome kraju stiè,Dal’ smo nakon silnih rije~i mi istini bliè?Jok , vala, za to srce treba utihnuti,U{uti, brate, bi}em cijelim, nek On rimeniè...

Epilog

Svaka kapija ima 21 rubaiju.Sve skupa, dakle, 84 rubaije.Po{to Allah Uzvi{eni ima 99 lijepih imena,donije}emo ovdje jo{ 15 rubaija.85Naopako u po~etku ~ovjek gleda stvari,Sebe stavlja u sredinu za drugo ne mari.Katre, katre, du{a sama sebe satre,Kog posije~e sablja a{ka, taj vi{e ne stari.86Ne osjeti svako miris Boànskoga Puta;Zbog mirisa ovog svijeta nezreli sad luta.Boja, miris, prolaznoga, njemu prije~e putdo Boga;Idi traì ti onoga, koji drì Boìja skuta.87Kako srce moè ~uti te Boànske zvuke,Kad ti pomno slu{a{ samo note zla i buke?Uho svoje ti zatvori ako èli{ ~uti,Ta muzika nota nema, eto ti sad muke.88Ne tro{i srce da ispravi{ krivu Drinu svi-jeta;Gledaj kako sred bustana, ruà mirnocvjeta.Znaj jo{ niko rep dunije ispravio nije;Kad sebe ne bi ispravio, to bi bila {teta!

KNJI@EVNOST92

89Znaj srce, u prolaznom, sre}u ne}e{ na}i;Zar ti miris ludog vjetra sad moè{ dota-}i?Svaki gutljaj sre}e ovdje sto nevolja nosi,Zato jednu kap ljubavi, idi, traì, na|i!90Bolnu radost osjeti}e onaj koji traì;Traènoga valja na}i, kutarisat’ se laì.Potkraj puta povika}e onaj koji luta -Jaoj ~uda, Traèni je Onaj Koji traì!91Znaj ti brate, On je s tobom ma gdje da tibio,Od Njega se nema kuda, htio ti ne htio.Bjeào ti, skrivao se, pokrivao dekom,Svuda ~uje{ – do|i robe, ti si Meni mio!92Ako nema{ ~ir na vratu, pogled digni go-re,Dok te nije sveg satralo dunjaluka more.Ako nema{ dert za Njime, derman srcutraì.On na srce derman spu{tau svaki cik zo-re.93Glas je jedan usred zore bolno naricao;pored ~e`nje za Draganom drugo nijeznao.Neka idu ìvot, vrijeme, mene briga nije;Sve dok vrije vino a{ka koje On je dao.94Da se s Tobom sjediniti, bar trenutak je-dan.@ivot na{ bi tada, Rabbi, bio zlata vrije-dan.Svaki dah je bez Tebe potro{en u prazno;Dahom tvojim di{e onaj ko je Tebe èdan.95Sa Tobom i par dekika cijelu vje~nost vri-jedi;Bez tebe je vje~nost cijela samo odsjaj bli-jedi.No, mnogi je insan ovdje zavolio sjenu;Mjesec sija sred nebesa, a on u lavor gledi.

96Gospodaru samo ludi ovdje su bez stra-ha;Stvorio si Ti insana od vode i praha.Al si u njeg’ ruh udahn’o, iz ljubavi Svoje;Sav na{ ìvot ovdje vrijedi samo jednogdaha.97Sehur pro’{o ptice ne pjevaju vi{e;Dan se bijeli zahuktava, pri~u svoju pi{e.Sinko, po~uj savjet jedan on je zlata vrije-dan –Nek ti srce usred buke zaromori ti{e.98Da li èli{, brate, da ~uje{ su{tinu,I kako sred zemlje ove doku~it’ visinu?Na|i samo jednog prijatelja vjernog;U srcu njegovom }e{ na}i Boìju milinu.99Pro}i }e, prijatelju, jo{ hiljadu ljeta;Mo`da vi{e ne}e biti ovog svijetaAl’ osta}e rije~i ove, vapaj èdnog srca;U mom vrtu ruà a{ka miruhi i cvjeta.


Nekada davno ìvlja{e ~ovek koji ni-kada nijednu la` nije izgovorio. On beja-{e blizak drug cara Solomona. îtav ìvotprovede u slu`bi Solomonovoj, rade}i is-pravno i po{teno. U toj slu`bi, za koju gavezivahu mnoge drage uspomene, on iostari.

Jednog dana Solomon mu re~e: „Iz za-hvalnosti za tvoju dobrotu èlim i ja tebineko dobro da u~inim, ali ti sam mora{ne{to od mene da zatraì{. Razmisli dosutra, i onda mi reci, kako bih mogao è-lju da ti ispunim.“

„Kakvu èlju?“, upita starac.„Kakvu god ho}e{, samo ne sme da

bude ni na ~iju {tetu“, odgovori Solomon.Ovaj starac ne imade potrebe ni za ~im

od ovoga sveta, jer imade sve: spokojanìvot, ku}u i porodicu, ba{tu i njivu. Nasvom imanju je imao puno ìvotinja: kra-va, ovaca i ìvine; on sam uìva{e da sebavi njima, kao {to vole{e i poslove obra-|ivanja zemlje. Kad god beja{e bespo-slen, on odlaà{e na imanje i zanima{e seselja~kim poslovima, a posmatranje ìvo-tinja i oslu{kivanje njihovih ~udesnih gla-sova ~injahu ga sre}nim. Tako se desilo damu se jednog dana javila ovakva misao:„Eh, kada bih njihov jezik znao, razumeobih {ta pri~aju, kakva su im shvatanja, i{ta o drugima misle.“

Jednog dana beja{e to poèleo, i sada,kada mu je Solomon rekao da od njegane{to zatraì, njemu ta èlja pade na pa-met. Tokom no}i razmi{lja{e o tome, ishvati da ga ni{ta drugo, sem znanja jezi-ka ìvotinja, ne bi u~inilo sre}nim.

Sutradan ujutru, kada Solomon odnjega zatraì odgovor, on re~e: „Kad ve}èlite da budete milostivi i ljubazni premameni, onda mi ispunite èlju da znam je-zik ìvotinja. Ni{ta drugo ne èlim, jer mi-lo{}u Va{om sve drugo posedujem.“

„ûdnu èlju ima{, misli{ li da }e{ odtoga neku korist imati?“, upita Solomon.

Starac odgovori: „Nikakva me koristne interesuje, to je èlja srca mog, tako|e,nikome ne}e da naudi. @elim da saznam{ta te ìvotinje pri~aju, kada se po ~itavdan i no} ogla{avaju.“

Solomon re~e: „I ja sam Boga zamolioda mi tu èlju ispuni, i on je to u~inio, ali,jezik ìvotinja je tajna koju niko ne zna,osim izabranih prijatelja Boìjih. Da li jemo`da mogu}e da se te èlje pro|e{, i dane{to drugo zatraì{?“

„Ne, ni{ta drugo ne èlim“, beja{e upo-ran starac, „ja Vas niza{ta nisam molio, sa-mi ste se ponudili. Vi sad ~inite kako Vamvolja, ja samo tu jednu èlju imam.“

„Dobro, dao sam re~, ali to je veomaozbiljna stvar, tako da }u morati sa an|e-lom Gavrilom da se posavetujem. Sutra }uda te izvestim o ishodu“, pristade Solomon.

Solomon prenesu Gavrilu èlju ~esti-toga starca. Gavrilo ode, a kada se vratire~e: „Ova tajna treba da ostane skrivena,ali Bog prihvata molitve dobrih ljudi, takoda }e starac mo}i da razume jezik ìvoti-nja, dokle god neko ne bude o{te}en.“

Solomon be{e sre}an; mislio je: „Na tajna~in spre~eno je bilo {ta lo{e da se desi.Ako nekom bude u~injeno ne{to naào,razumevanju jezika ìvotinja je kraj. Me-

KNJI@EVNOST94

KNJI@EVNOST

Jezik ìvotinjaMahdi Azar Jazdi, Sveè pri~e iz starih knjiga, Teheran, 1345.

|utim, Bog za skrivanje ove tajne ne be{epostavio nikakav uslov, a ovaj starac nika-da ne laè. Ako jednog dana bude od ì-votinja ne{to saznao, a neko ga o tomepriupita, tajna }e da se razotkrije. Bi}e bo-lje da ga zapla{im, kako ovu tajnu nikadne sme da otkrije.“

Solomon pozva starca k sebi i re~e:„Molba ti je usli{ena, ali postoje dva uslo-va: prvi je taj da nikom ne sme ni{ta lo{e,niti naào, biti u~injeno. Ako se bilo {ta ta-ko desi, molba prestaje da vaì.“

„Prihvatam“, re~e starac.Solomon nastavi: „Drugi uslov je da o

ovome, osim tebe niko drugi ni{ta ne smeda zna, ako bilo ko sazna... ako bilo ko sa-zna istog tog dana }e{ sa svojom du{omda se rastane{, da li si razumeo?“

„Prihvatam i to“, odgovoristarac.

„Dobro“, re~e Solomon, „idisad, svaki glas koji bude{ ~uo,razume}e{. U dvoru nema{ vi-{e nikakvog posla, pa moè{ dase zanima{ svojim selja~kimposlovima; idi i svoje dane umiru provodi!“

êstiti ~ovek ode na svojeimanje, i po~e da oslu{kuje gla-sove ìvotinja. Vide da, zaista,sve razume: ovaj savetuje ono-ga, onaj se sa onim sva|a, pe-vac zove na molitvu, golub semoli, krave, magarci i ovce iz-me|u sebe o raznoraznim stva-rima raspravljaju. Sve je to ~uoi razumeo.

Starac be{e veoma sre}an, iBogu se zahvaljiva{e {to mu jemolbu usli{io. Nakon toga, onje po jednu ili dve ìvotinje odsvake vrste koju je imao, blizuterase drào. Od jutra do mra-ka on je na toj terasi sedeo i urazgovoru ìvotinja uìvao. To-

liko beja{e sre}an i radostan {to njihov je-zik razume, da se to re~ima ne da opisati.Sebe je veoma sre}nim ~ovekom smatrao.

Jednog dana starac je sedeo na tremu i~itao knjigu mudrosti Solomonovih. Is-pod trema bejahu se izvalili jedna krava imagarac, koji ne{to izme|u sebe pri~ahu.

Ta krava i magarac su svakog dana za-jedno radili. Star~evi radnici su ih odvodi-li u polje, gde su orali njivu, okretali vode-ni~ki to~ak, a tako|e su ih vezivali zajed-no i za to~ak za ce|enje ulja i to~ak nagumnu. Ali, tog su se dana bili ne{to po-sva|ali u polju, pa su se sada raspravljali.

„E pa kad je tako, nau~i}u te pameti,osveti}u ti se tako da }e{ i ti da uìva{ utome“, zapreti magarac kravi.

„Ni{ta mi ne moè{„, re~e krava, „na


Hosein Razagi, Kazivanje neja

primer, {ta moè{ da u~ini{?“Magarac re~e: „Od ovog trenutka se sa

ovog mesta vi{e ne}u mrdnuti. Odve{}ete, i radi}e{ sama, bez moje pomo}i; radi-}e{ toliko da }e sva rebra da ti popucaju.“

„Misli{!“, uzviknu krava, „toliko }e teizbatinati, da }e{ iz sve snage da tr~i{ i po-sao traì{.“

„Sad }e{ da vidi{“, re~e magarac, „tu}i}e me, ali se ja sa mesta ne}u poma}i. Nakraju }e da se umore i da me ostave namiru.“

„Dobro“, re~e krava, tu sam ja, a tu si iti, vide}emo {ta }e biti.“

„Vide}emo. Samo posmatraj“, re~emagarac.

Tog trenutka do|o{e radnici da kravui magarcu povedu na rad. Krava be{espremna da krene, a magarac ostade daleì. Radnici su poku{avali da ga naterajuda ustane, ali se magarac sa mesta nijemrdao. Valjao se po pra{ini, primao bati-ne, njakao, ali nije ustajao. Njakao je: „Ne

idem... ne idem... ne idem...!“Dok su kravu vodili, magarac joj re~e:

„A sada idi i radi dok ti du{a na nos neiza|e.“

„êkaj malo, vide}e{ kako }e i tebe dadovedu“, odgovori mu krava.

„Ne}u se ma}i s mesta, pa makar me ina komade iseckali“, odvrati magarac. I,zaista, koliko god da su ga tukli, on se samesta nije pomerao.

Gledaju}i sve to, starac se raàlosti, pasvojim radnicima re~e: „Ostavite ga, mo-`da mu nije dobro, pustite ga da malo od-spava.“

Oni ostavi{e magarca na miru, i odo{e.Uve~e dovedo{e kravu, umornu i slomlje-nu. êstiti ~ovek je sedeo na terasi i ~itaoknjigu. Njegova èna be{e ispred ogledala.

Do{av{i, krava re~e magarcu: „Danassi uspeo lukavo{}u da se izvu~e{, ali sti}i}e te kazna za to, sutra }e te prozreti.“

Magarac odgovori: „Danas sam ti seosvetio, do sutra ima vremena. Danas me

KNJI@EVNOST96

Nosratulah Bidarijan, bez naslova

je na{ vlasnik podrào. On je tako|e je-dan lenjivac.“

ûv{i ovo starac po~e da se smeje nasav glas. Njegova èna vide u ogledalu daje on posmatra i da se smeje. Upita ga:„Meni se smeje{?“

„Ne“, odgovori on.„êmu se onda smeje{, kada ovde ni-

~ega sme{nog nema?“, upita opet ona, na{ta on ne dade nikakav odgovor.

„Videla sam u ogledalu, kako gleda{ umene i kako se smeje{. Reci mi iskreno {taje to na meni tako sme{no?“, nastavi èna.

„Smejao sam se zbog jedne sasvimdruge stvari“, poku{a on da objasni.

„Zbog koje?“, upita ona.ôvek re~e: „Ni zbog ~ega, bezveze

me je neki smeh uhvatio.“„Ne“, beja{e èna uporna, „ti se nika-

da ne smeje{ bez razloga, sigurno ima ne-{to na meni {to ti je sme{no.“

„Ne, tako mi Boga, ovaj smeh zaistanikakve veze sa tobom nema, uop{te ni-sam na tebe mislio, razmi{ljao sam o ne~e-mu, pa mi je pripalo sme{no“, odgovorion.

„O ~emu si razmi{ljao?“, upita ona.„Ba{ sam se zapetljao“, re~e on, „pa zar

zbog jednog smeha ovoliko da se raspra-vljamo?“

„Ako kaè{ istinu ne}emo se raspra-vljati, ali ako ne kaè{, bi}e sva|e. Zar jaimam neku falinku, pa mi se smeje{, i ne-}e{ da mi kaè{ da je ispravim?“, re~e è-na.

ôvek re~e: „O Boè, ba{ sam se uva-lio u nevolju. Kunem se Bogom, kunem sestaro{}u svojom, kunem se prorokom damoj smeh nikakve veze sa tobom nema.“

„A sa ~im onda ima veze, kad ja nesmem da znam? O Boè, koliko sam ja uovoj ku}i nesre}na, kad ne smem daznam zbog ~ega se moj mu` smeje!“, po-~e ona da pla~e, pa se zakle: „Ako mi nekaè{ istinu, ja u ovoj ku}i vi{e ne}u da

ostanem. Naljuti}u se i ku}i moga oca oti-}i. Zar sam ja stranac kada ne smem daznam {ta je uzrok tvoga smeha? Ja, kojasam se uvek trudila da sve bude kako tre-ba, koja nikad nijednu la` nisam izgovori-la, i koja nikada nisam len~arila? I sada mise posle toliko godina podsmeva{, smeje{mi se i ne}e{ da mi kaè{ zbog ~ega. Nemogu vi{e da izdrìm, mom strpljenju jekraj, tako mi Boga, ako mi ne kaè{ istinu,oti}i }u bratu da se àlim, idem svojima,re}i }u i ono {to ne treba da kaèm, mi ni-smo od onih sa kojima se moè sprdati,do sada na{u porodicu niko nije ismeja-vao, mi smo roda Solomonova. Niko ne-ma pravo da nam se smeje.“

„Ne znam vi{e {ta da kaèm. Znam damoj smeh nikakve veze sa tobom nema.Ja tebi nemam {ta da zamerim, a tako|enikakvu falinku nema{. Ne mogu da ti ka-èm razlog mog smeha, jer je opasno imnogo bi {tete nanelo“, poku{a starac jo{jednom da objasni.

„Da, da, opasno je i {tetno. Pa zar mojodlazak nije opasan i {tetan? E, pa kad jetako, odlazim“, re~e èna i ustade, sprem-na za sva|u.

„Radi kako ti je volja“, odgovori ~ovek.@ena jo{ vi{e po~e da sumnja; u sebi re~e:„Sigurno se meni smejao, ho}e da me po-nizi, ina~e ne bi dozvolio da odem.“ To jejo{ vi{e ogor~i, pa re~e: „Ne, ne}e mo}i ta-ko. Obavezno mora{ da mi kaè{ kakvu jato manu imam. Ako mi ne kaè{, oti}i }ucaru Solomonu i re}i mu da me ismeva{, ijo{ mnogo toga }u re}i.“

Ova èna potica{e iz plemenite poro-dice, i sa Solomonom be{e u srodstvu. ô-vek vide da je ~udan problem nastao. Sjedne strane, ne moè da kaè razlog svo-ga smeha, i tajnu mora da ~uva skrivenu;s druge strane izgubi}e ènu, svoj spoko-jan ìvot i mir u porodici. Njegova èna jeu pravu, ali, opet, ìvot mu je u opasnosti.Ako otkrije tajnu, njegov ìvot }e da se


okon~a, a ako ne kaè, èna }e da ode So-lomonu i da ga osramoti. Kona~no, Solo-mon ne èli da se ova tajna otkrije, a nje-gova èna je uporna. I jo{ ne{to, {to je ta-ko|e veoma bitno: on nikad u ìvotu ni-jednu la` nije izrekao, ni ovog puta ne è-li da slaè, i tako svoje ~asno ime izneve-ri. Samog bi se sebe stideo.

Beja{e nemo}an bilo {ta da u~ini, pasebi re~e: „Ostario si, i ìvot ti je pri kraju,dozvoli da i na kraju svog ìvota kaè{istinu, pa ~ak i ako ti je du{a u opasnosti.Ionako vi{e ni za ~im ne ùdi{, neka bude{ta bude.“

Potom se obrati svojoj èni: „Dobro,spreman sam da kaèm istinu, ali znaj damoj smeh nikakve veze sa tobom nema, ida je razotkrivanje ove tajne po moju du-{u opasno. E, pa sad, ako se slaè{, re}i }uti istinu.“

@ena mu odgovori: „Mani se tih pri~a,re}i istinu nikada nije bilo opasno ni za ~i-ju du{u. Koji je poslanik Boìji rekao do-sad nekome da laè i da ne govori istinu?Ho}e{ da me zapla{i{. Kona~no, i ako meslaè{, ja }u to prozreti, ja sam iz roda So-lomonovog, i istinu i la` poznajem. Istotako kao {to znam da do sad nikad nisislagao.“

„Sada tako|e ne}u lagati, i ìvot }u zaistinu `rtvovati“, re~e starac.

„Tvojoj du{i se ni{ta lo{e ne}e dogodi-ti. Znam da zbog istine niko nije lo{e pro-{ao“, re~e èna.

„Dobro, kada je ve} tako, molim te dami da{ tri dana, nakon kojih }u ti re}i za-{to sam se smejao“, zamoli on.

„U redu“, pristade èna, „ali nakon to-ga ni{ta osim istine ne}u da prihvatim.“

„Vaì“, re~e starac, koji zbog svegaovoga beja{e veoma utu~en. „Ba{ sam do-bar posao u~inio, i ba{ sam pravu èlju odBoga zatraìo! Sve sam imao, {ta mi je jo{trebalo da jezik ìvotinja znam?“, samogsebe pita{e. Starac be{e veoma tuàn. To-

kom ta tri dana, sve je svoje poslove ure-dio, svakom svom radniku preporuku na-pisao, a tako|e je i pismeno zave{tanjeostavio. Razmi{ljao je: „Niko ne moè naovom svetu ve~ito da ostane, uostalom ija sam poprili~no ostario, tako da nika-kvih problema nema. Do samog kraja tre-ba da budem iskren.“

Pro|o{e dva dana. Tre}eg dana, starac,tuàn i utu~en sede{e na terasi i slu{a{e{ta ìvotinje pri~aju. Magarac, krava, go-lub, zec, ovca i mnoge druge ìvotinje be-jahu ispod terase. Svi bejahu tu`ni zbogtoga {to se dogodilo.

U tom trenutku do|e i nekoliko koko-{ki iz ba{te, a za njima stiè i petao, sav ra-dostan i ushi}en. Do{av{i podno terase,on zatrese krilima, ispruì vrat i oglasi sejednim dugim i kliktavim kukuriku. Ondase stu{ti me|u koko{i, pa nastade vriska igraja.

Ostale ìvotinje po~e{e da prekoreva-ju petla: „Zar ne vidi{ da je na{ gazda savutu~en zbog onoga {to mu se dogodilo, ida o svojoj smrti razmi{lja? Ba{ si ovdena{ao da se igra{ i zabavlja{? Pogledaj sa-mo ovog sirotog starog seljaka koji je ne-mo}an bilo {ta da u~ini.“

ûv{i ove re~i, starcu be{e samog sebeào, pa po~e da pla~e. Mislio je: „Kolikosam ja nesre}an, kada me i ìvotinje àle.“Njegova èna, koja be{e prisutna, upita:„Za{to pla~e{?“

Starac odgovori: „Ovaj pla~ ima vezesa onim smehom, ali sada ustani i idi svo-jim poslom. Danas se navr{avaju tri dana,i ve~eras }e{, kao {to smo se dogovorili,sve da sazna{.“

Pevac se oglasi jo{ jednom, zatrese kri-lima i po~e da se rve sa koko{kama.

Magarac i krava prekori{e petla: „Ba{si ti jedan r|av petao, na{ siroti gazda pla-~e, a ti se tu ludira{.“

Pevac im odgovori: „Na{ gazda je samkriv za to. On je slabi}, nesposoban i bez-

KNJI@EVNOST98

vredan, ~im je dozvolio da zbog jedne è-ne pla~e. Opet, niko nije sirot i jadan, ne-go samo zlosre}an. Bilo bi dobro da joj jeodmah u po~etku odgovorio kako treba.@ena ne bi mogla da se àli {to se on usvojoj sopstvenoj ku}i smeje. Ja, pevac,koji nad nekoliko koko{i gospodarim, bo-lje se u ìvot razumem, nego ovaj ~ovekkoji ni o jednoj èni ne moè da vodi ra-~una. Da sam se ja na{ao na njegovommestu, ja bih onog prvog dana uzeo {tapu ruke, i objasnio joj da moj smeh nemaveze ni sa kim, do{lo mi je, eto, da se sme-jem. Rekao bih joj i da sam veoma sre}an{to tako dobru ènu imam. Vrdao bih, ta-mo-vamo, i to bi se tako zavr{ilo. I to ne bibila la`. Da ovaj ~ovek od samog po~etkanije bio nesposoban, sada ne bi morao dapla~e. ôvek koji ne zna {ta treba da kaè,i koji se svoje ène pla{i, i treba da budetuàn. A ja, koji sa {tapom u ruci o koko-{kama brinem, zbog ~ega ja da budem tu-àn?“

Starac ~u {ta petao govori, pa pomisli:„Petao je u pravu, ja ne smem manji odjednog petla da budem. Za{to bih se japla{io, i za{to bih sebe u opasnost dovo-dio? Jedan {tap, malo gorkih i malo slat-kih re~i, i sve }e se zavr{iti kako treba.“

Ove misli ga razveseli{e,on naredi dapevcu i koko{kama proso i sezamovo se-me daju, pa smiren sede na svoje mesto.

Sunce beja{e na zalasku, kad njegovaèna do|e i re~e: „Tri dana je pro{lo, vre-me je da mi kaè{ za{to si se smejao, i za-{to si plakao.“

Starac ustade sa svog mesta i re~e: „Je-ste, tri dana su pro{la, ali ìvot nije. Onogdana sam se smejao zato {to mi se smeja-lo, danas sam, opet, plakao zato {to mi seplakalo, i nikakve veze ni sa kim nema.Moè{ da radi{ {ta god ti je volja.“

„Ne}u ni{ta da uradim, ali imam sa ca-rem Solomonom ne{to da popri~am“, re-~e èna.

ôvek po~e da bije ènu {tapom kojimu be{e u ruci: „E, pa kad ve} ho}e{ da seàli{, onda se àli zbog ovoga, jer je mojsmeh slab razlog za àlbu.“

@ena se iznenadi: „Kakvo je to pona-{anje? Ti do sada nisi bio takav.“

ôvek re~e: „Ho}u da ima{ dobar raz-log, jer jedan smeh ne moè biti uzrok to-like sva|e. Smeh je izraz radosti, a ja samtog dana bio sre}an jer sam tvoje lice po-smatrao. Danas sam plakao zbog okrut-nosti tvoje. O mom smehu i pla~u nijed-nu re~ vi{e ne}u re}i. Ni ja tebi ne}u pri-govarati ako se smeje{ ili pla~e{. ôvek nesme zbog svakakve sitnice da tuguje.“

„Istinu govori{„, sloì se èna, „pogre-{ila sam, nikakve pritu`be nemam. E, pakad je tako, najbolje je da odsad uvek bu-dem sre}na i nasmejana.“

Oboje se nasmeja{e, kao i njihova de-ca, koja upravo bejahu nai{la. Ali, nakontoga, stari ~ovek jezik ìvotinja vi{e nijerazumeo. Beja{e iznena|en, i ode Solo-monu da ga upita za razlog.

Solomon ga saslu{a i re~e: „Mi smoimali dva uslova, se}a{ li se?“

„Se}am se“, odgovori ~estiti ~ovek,„prvi je bio da tajnu ne odam, i ja je odaonisam.“

„Nisi je odao“, potvrdi Solomon „i du-{u si svoju spasio. Dobro, a slede}i uslov?“

„Drugi uslov je bio taj da niko zbog to-ga ne sme da bude povre|en ili o{te}en“,odvrati ~estiti seljak.

„... a sa onim {tapom kojim si ènusvoju tukao, jedna osoba je povre|ena imolba vi{e ne vaì“, objasni Solomon.

„Avaj!“, uzviknu ~ovek, „ja sam to odpetla nau~io.“

Car Solomon re~e: „Ali, ìvot ljudski seod ìvota pev~evog razlikuje!“

preveoDejan Spasojevi}


MetaliMetalni prah spada u skupi spektar

boja kori{}en od strane persijskih umetni-ka. Iran je bio bogat bakrom i sediment-nim rudnicima zlata (Volf/ 1966; Lufer/1919). Srebro je dobijano iz rudnika Ba-dakhstana. Metalne boje su kori{}ene nadva na~ina: u obliku isitnjenog praha uu~vr{}iva~u, ili kao metalna tabla zaleplje-na za u~vr{}iva~ (Dikson i Vol{/ 1981). Ni-je bilo znakova kori{}enja zlatnih plo~a niu jednoj od prou~avanih minijatura. Zla-to je, ipak, kori{}eno u vidu finih ~estica.To otkri}e potvr|uje Laorijevu (1935) teo-riju o kori{}enju zlatnog praha u najve-}em broju persijskih minijatura.

Zlato je pripremano tokom sloènogprocesa. Prvo je bilo sme{tano u jelenskukoù i udarano sve dok ne bi bila dobijenatanka plo~a. Zatim je po plo~i i smoli, polo-ènim na gvo`|e ili kamen, udarano ~eki-}em dok se ne bi sjedinili u pastu. Pasta bizatim bila potapana u vodu radi taloènja.Nakon {to bi se talog ocedio od vode, me-{an je sa suvom smolom i {afranom. Tadaje zlatna boja bila spremna za pripremu.Drugi na~in dobijanja zlatnog praha je bi-lo me{anje zlata sa medom ili smolom uzpomo} ve{tih prstiju, {to bi ~esto zahteva-lo ~asove da bi se dobila pasta koja }e bitipotopljena u vodu. Nakon {to bi uz pomo}slikarske ~etke u dobijeni proizvod bila do-data zlatna boja, dora|ivan je kroz procespoznat kao „ure|ivanje“, kako bi dobio sjaji blistavost zlatne povr{ine (Behzad/ 1939).Sen Loren-Lakud (1981) isti~e: „Zlato je

me{ano sa bakrom radi dobijanja toplijeboje, a sa srebrom radi dobijanja hladnije“.U minijaturi „Mladi} sipa vino“, zlato kori-{}eno za mladi}ev vr~ me{ano je sa sre-brom, pa je njegova zlatna boja hladnijaod one na njegovim ~izmama. Kombinaci-je su upore|ivane sa pozla}enim delovimadrugih minijatura putem metode fluore-scentnih iks-zraka, potkreplju}i teze.

Laori (1935) pominje vrlo tamnu zlat-nu koja je kori{}ena u persijskim minija-turama po~ev od trinaestog veka. On jeuo~io zlatnu boju u radovima po~ev odkasnog trinaestog veka, ali o njoj nematragova u radovima koji poti~u iz slede}adva veka. Zlatno-siva boja moè se videtiu minijaturi „Scena iz bitke“ iz Bighedove„[ahname“. U ovoj minijaturi je siviugljen upotrebljen za bojenje zlatnih ka-ciga boraca.

Kori{}eno je i srebro, ali je potamnelousled korozije. Voda u minijaturi „Car imudrac u perspektivi“ je srebrna. Siva bo-ja u minijaturi „Zahak se penje na prestosa dve sestre“ je, tako|e, srebrna. Holem-burg (1978) je, tako|e, nai{la na korodira-no srebro u svojim istraìvanjima. Kadasrebro postane korodirano kao u prou~a-vanim minijaturama, istraìvanja ne mo-gu da utvrde da li je kori{}eno u oblikuplo~a ili srebrnog praha. Izgleda da suIranci znali za koroziju srebra, jer je Beili(1985) identifikovao ugljeno crno u mini-jaturi Maktabe [iraza, gde je srebro najve-rovatnije kori{}eno u sme{i. Minijatura jenajverovatnije kopirana sa ranijeg uzorka.

UMETNOST100

UMETNOST

Materijali kori{}eni od stranesrednjevekovnih persijskih slikara

Hamid Farahmand Borudènina engleski prevela Homa Lezgi


Posmatranje pigmenata u persijskimminijaturama, zasnovano na obi~nom po-smatranju, nije pouzdano. Razli~ita pore-kla pigmenata i metode njihovog dobija-nja uzrokuju promene u kona~noj nijansii dodatno komplikuju proces identifikaci-je. Visok nivo tehni~kih informacija o teh-nikama slikanja, priboru i pigmentimakori{}enim u zapadnja~kom slikarstvu suvredna sredstva utvr|ivanja starosti, do-kumentovanja i izdvajanja glavne od ob-novljene boje. Ali, tehnike i pribor, kori-{}eni u persijskom slikarstvu, razlikuju seod tradicije zapadnja~-kog slikarstva, zato je zaprou~avanje persijskihminijatura potrebna no-va koli~ina podataka.

3. Drugi materijali kori-{}eni od strane srednje-vekovnih persijskih sli-kara

Sredstva u~vr{}ivanja,ukru}ivanja i lepljenja

Nu`no je imati naumu da su podaci koji seovde objavljuju priba-vljeni isklju~ivo iz pisa-nih izvora i da nije u~i-njen poku{aj analizeu~vr{}iva~a za boje. Materijali poputskroba dele se u dve grupe: proteini po-put èlatina, smole, belanca i albumena,p{eni~ni ili pirin~ani {tirak, biljne smole,lepak i ulja.

Prema [ulcu (1914), Iranci su koristilièlatin, visoko prera|eni lepak za leplje-nje papira. Drugi pisci su se pozivali nakori{}enje lepka u vidu skroba u mnogimpigmentima u persijskim minijaturama,bez nu|enja pouzdanih dokaza (na pri-mer: Behzad/ 1939). U Gazi Ahmadovomprilogu se pominje upotrebu smole kao

lepk za zlatnu boju. On dodaje da su be-lanca kori{}ena za u~vr{}ivanje pigmenta(Minorski/ 1959). [ulc (1914), tako|e, su-geri{e da su belanca mo`da kori{}ena zapripremu povr{ina kod tabaka za pisanje.

Hanter (1978) isti~e da je skrob bio naj-rasprostranjeniji materijal za u~vr{}ivanjeu iranskoj proizvodnji papira. Pasta dobi-jena pe~enjem p{eni~nog skroba kori{}e-na je za odvajanje papira na dva sloja i zau~vr{}ivanje minijatura (Gruhman/ 1967).

U Gazi Ahmadovom prilogu, ukazujese na arapsku smolu kao poveziva~a za

mnoge pigmente (Mi-norski/ 1959). Gruhmanje ta~no dokazao upotre-bu arapske smole kaou~vr{}iva~a u crnom imastilima u boji. Ovajpouzdani izvor dokazujeda je arapska smola (pri-bavljena iz senegalskeakacije) bila jedan odglavnih u~vr{}iva~a u ve-}ini minijatura iz petnae-stog i {esnaestog veka.Prema Gruhmanu, tra-gantova guma, koja jeprili~no rastvorljiva u vo-di, je, tako|e, materijalkoji je mogao biti kori-{}en umesto skrobne pa-

ste. Pojedini istraìva~i veruju da su mo-`da i drugi materijali, sem rastvora arap-ske smole (kao baze), tako|e, dodavaniu~vr{}iva~ima pigmenata radi ve}e raste-gljivosti i postojanosti. Kombinacija voskai arapske smole, na koju je Laori ukazaokao na u~vr{}iva~ pigmenta (1939), imaodre|ene primenljive odlike koje persijskislikari mo`da nisu èleli. Gruhman se po-ziva na suplementarno ulje iz semena la-na. U svakom slu~aju, noviji tehni~ki izvo-ri, tako|e, preporu~uju dodavanje uljaarapskoj smoli kao na~in pove}anja otpor-

UMETNOST102

nosti u~vr{}iva~a (Majer/ 1970). Gruhmanse pozivao na dodavanje soka nara u mi-neralni cinober. Glavni u~vr{}iva~i pigme-nata su se, bez sumnje, izmenili usled pre-vola|uju}ih materijala i razvoja tehnike.

2-3. Pribor za skiciranje i slikanjePrema pisanim izvorima, persijski sli-

kari su za skiciranje koristili vrstu ugljakoja je mo`da dobijena iz gran~ica indij-ske urme. U tehnici transkripcije je biozna~ajan iranski metod, sa ugljenim pra-hom (za obeleàvanje obrisa) i posebnimpriborom za pravljenje udubljenja za mi-nijature (Martin/ 1912; Gruhman/ 1967).

Prema Gruhmanu, kaligrafi (a mo`da islikari), filtrirali su mastilo (ili boju) radiodstranjivanja pra{ine i nepoèljnih pri-mesa uz pomo} isu{ene gu`ve pamu~nihvlakana. Da bi je filtrirali, boju su prvoprelivali preko pamu~nih vlakana, a za-tim je cedili uz pomo} konusnog drvenog{tapa, kako bi mogla da oti~e u drugu po-sudu. Za vreme ilustracije ili iluminacijeknjige, njene stranice su bile u~vr{}ene iz-me|u lakih i prenosivih drvenih drà~asa spojnicom (Vol{/ 1972). Tehnika persij-skog slikarstva je obuhvatala razli~ite ste-pene glaziranja. Polirani ahat, kristalnikamen ili grimizni ahat kori{}eni su kaokamenovi za poliranje (Martin/ 1912; Beh-zad/ 1939). Slikarske fine i za{iljene ~etkesu mo`da izra|ivane od veveri~ijih repo-va (Behzad/ 1939).

Behzad je objasnio tradicionalni me-tod proizvodnje slikarskih ~etki u Iranu.Adekvatna masa dlaka je sakupljana i po-tapana u vodu da bi se razdvojila. Dlakaje zatim spu{tana na glatku i izgla~anupovr{inu, poput emajlirane podloge, radisu{enja. Su{ena dlaka bi se skupljala, uve-zivala svilenim konopcima i postavljala uudubljenje na~injeno na kraju pera. Pre-ma Behzadu, slikari su voleli da dràljesvojih ~etki naprave sa jednim od prva tri

pera iz golubijeg krila. êtkali su dlaku saveveri~ijeg repa i kategorisali je premaduìni, a potom je vezivali sa tri odvojena~vora (Dikson i Vol{/ 1981).

PapirProizvodnja papira je u Iranu mo`da

postala rasprostranjena u ranom osmomveku. Arapi su, tako|e, ovladali ovom ki-neskom proizvodnjom (Vadìfdar/ 1981;Pederson/ 1984). Izno{ena ode}a, tkaninaili prekriva~i pravljeni od lana bili su ras-prostranjeni kao i svila. Pored gradova uKini i Indiji, Samarkand, Zasimbeg i Ta-briz su, tako|e, bili me|u va`nim centri-ma proizvodnje papira (Vadìfdar/ 1981).Pederson veruje da je proizvodnja papirau Bagdadu i Egiptu bila rasprostranjenaod ranog dvanaestog veka. Prema Farugi-ju, papir iz Tabriza je bio razli~it od dru-gih papira, zahvaljuju}i svojoj ùtoj boji.U svakom slu~aju, nije sav papir pravljenod lanenih vlakana. U izvoru o pravljenjupapira iz jedanaestog veka, pomenut jeproces pranja vapnom (radi omek{avanjavlakna sirovine) (Bu{ i saradnici/ 1981).[najder (1981) je tokom svojih istraìva-nja otkrio da je me{avina stare ode}e ibiljnih vlakana kori{}ena za pravljenjepapira. Na papiru iz islamskih zemalja,kalup je ostavljao otisak na araku koji ni-je u talasastom obliku, obzirom da konj-ska dlaka, kori{}ena za zatezanje kalupa,ne ostavlja tragove na papiru ([najder,1988). Belo {tampani dizjan, rasprostra-njen na papiru proizvedenom u Evropi,nije prona|en na papiru {tampanom uislamskim zemljam (Bu{ i saradnici).

Sve minijature koje su prou~avane to-kom ovog istraìvanja izra|ene su na la-kiranoj hartiji. [najder je nai{ao na spolja-{nje minerale me|u papirima koje je pro-u~avao. Papir je mo`da poprimio materi-jale sa posude u kojoj je spravljan, ili to-kom procesa poliranja.

Ve}ina prou~avanih minijatura nasli-kana je na tankom papiru visokog kvali-teta, koji je sadrào malu koli~inu spolja-{njih materijala, koji su se delimi~nougradili u njega. Jedna od minijatura jebila naslikana na debljem, ali visokokvali-tetnom papiru. êtiri minijature su ra|e-ne na grubljem papiru, na kome su bilevidljive manje nepovezane grudvice tek-sture. Nisu sve minijature izra|ene najednoslojnom papiru (~etiri minijature sunastale na vi{eslojnom papiru). Svi papirisu bili bele krem boje i samo u jednomslu~aju po papiru je razbacana zlatna bo-ja pre slikanja. Kako u na{em prou~ava-nju nismo nai{li na obojenu hartiju, mo-glo bi se smatrati da je u Iranu papir bojen(Bu{ i saradnici/ 1981).

Predmetno istraìvanje je kolektivnipoku{aj da se, uz kori{}enje svih mogu}-nosti, utvrdi koji pribor i materijali su naj-vi{e kori{}eni u persijskom slikarstvu.Kroz dalje tehni~ko istraìvanje, poput iz-ve{taja o analizama pigmenata, detaljnijedatim u predmetnom ~lanku, oni koji suzainteresovani za persijsko slikarstvo mo-}i }e da upotrebe {iru ponudu dokazanihinformacija u budu}nosti.

Klasi~ne tehnikeTehnike koje su ovde predstavljene

poti~u iz zlatnog doba persijskog slikar-stva, koje zapo~inje u ranom petnaestomveku. Za metod persijskog slikarstva mo-è se smatrati akvarel, jer je u ve}ini slu-~ajeva u~vr{}iva~ za boje spravljen odsmole potopljene u vodu. Zapadnja~ki iz-razi poput „premaza“ ili „gvo{a“ nisuadekvatni izrazi za ovde opisano persij-sko slikarstvo (Kuen/ 1977). Persijski slika-ri su teìli da stvore neprozirne slojeve sli-ke koji su bili ravni i poluosvetljeni. Doksu se zapadnja~ki slikari trudili da stvoreslike u trodimenzionalnoj atmosferi, sajednim prirodnim izvorom svetlosti, par-

sijski slikari za to nisu uop{te bili zaintere-sovani. Lepota iranske tehnike je rezultatdva faktora, slaganja boja i kvaliteta linijai slika ujedna~enih boja. Tako|e, persijskislikar uvodi ìvotinje i li~nosti u perspek-tivu arhitekturalne atmosfere, omogu}a-vaju}i minijaturi da oslika pesmu koja jenjen predmet.

Pre slikanja, po~etni papir za minijatu-ru mora biti pripremljen. Potpuni slojskroba (mo`da dobijenog iz p{eni~nog iliìtnog skroba, belanca ili èlatina) mazanje na papirni drà~. Skrob je pe~en u vo-di, a mo`da i razblaìvan na isti na~in, azatim je debeo sloj stavljan na povr{inupapira. Proces su mo`da obavljali proiz-vo|a~i papira (Hanter/ 1978). Papir je biopotpuno pocakljen sa obe strane, uz po-mo} ovalnog ahata, politiraju}eg ahata ilidrugog politiraju}eg kamena (Hanter/1978; Braun/ 1924). Zatim je postavljan naglatko ili polirano postolje i ugla~an kakobi obe strane bile podjednako svetle. Ovajproces je ~inio da povr{ina papira posta-ne glatka i delimi~no neprobojna. U za-padnja~koj tehnici akvarela, ivice papirasu zategnute da bi se izbeglo gu`vanje.(Kuen/ 1977). Pri ovoj metodi, slikar vi{ene moè da preokre}e papir dok slika jersu sve njegove ivice ~vrsto spojene za dr-à~. U persijskoj tehnici, slikari nikada ni-su u~vr{}ivali ivice papira, jer su ga mora-li preokretati zbog lazuriranja. Slikar je,sede}i na podu, kolenima podupirao kar-ton na koji je papir bio pri~vr{}en spojni-com (Vol{/ 1972).

Nakon uvodnih priprema, zapo~injalibi crtanje na papiru. Veliki majstori tradi-cionalnog metoda znali su da svoje dizaj-ne oslikaju tankom slikarskom ~etkom,blago nakva{enom, ili ugljenom dobije-nim iz gran~ica indijske urme. Umetnik jena osnovu po~etnog dizajna postavljao li-nije i osnovne geometrijske oblike. Izvo-de}i periferne linije tankom slikarskom


~etkicom, slikar je ve{to ozna~io grubeobrise. U persijskim izvorima, re~ „tarh“(zir tarh), koja je blià izrazima dijagramili sto, nego izrazu skiciranje ili studija,koristi se za re~i koje se odnose na ovla{nicrte` ([ruder/ 1942).

Prona{li smo vidljive znakove dvana-est ovla{nih skica razli~itih boja prilikomprou~avanja minijatura. Dve od njih subile izvedene braon, a druge crvenom bo-jom. Druge boje (roze, purpurno crvena)bile su o~igledno kombinacije pigmenata(mo`da onih koje su preostale na slikare-voj paleti). Ostale skice su ura|ene u cr-noj boji. U jednom slu~a-ju, tanki sloj razblaènogi transparentnog akvare-la postavljen je na ovla-{nu skicu ura|enu cr-nim. Ovaj inicijalni pro-ces je bio rasprostranjenu mongolskom slikar-stvu u Indiji, ali nije biora{iren u Iranu (Dòn-son/ 1972). ûdan inici-jalni crte` uo~en je kodminijature „Lice Sakja-monija“), gde je jednapolovina izvedena cr-nom, a druga crvenombojom. Samo u jednoj odminijatura ovla{ni crte` je doìveo pro-menu: u kona~noj minijaturi, umesto ~i-zama u ovla{noj skici (koje su otkriveneultra-violetnim ispitivanjem) {titinici zanoge pojavljuju se u kona~nom oblikuminijature „Mladi} sipa vino“. Ovla{anaskica za minijaturu „Lav napada zmaja“izvedena je sa dve boje, crnom i braon.

S vremena na vreme, ~ak su i majstoripersijskog slikarstva koristili skice kopira-ne sa drugih crteà, kako bi im pomogle ustvaranju novih kompozicija. Ovim meto-dom, odre|ene elemente slikar je mogaoslikati vi{e puta na novoj kompoziciji. Ka-

ko bi se precrtali svi delovi, tanak sloj pa-pira (ili transparentna jelenska koà) bioje postavljan na glavnu skicu ili minijatu-ru a periferne linije su mo`da precrtava-ne sa ugljenom od gran~ica indijske ur-me. Linije su tada perforirane uz pomo}igle. Papir za kopiranje je postavljan napripremljeni papir, njegov dizajn preno-{en na novi papir uz pomo} tkanine nakojoj se nalazio ugljeni pra{ak (Martin/1912; ândra/ 1949). Crteì su se moglikopirati putem pra}enja tragova. Lenc iLuveri (1989) su razmatrali ponavljanokori{}enje kompozicijskih faktora, ili celih

kompozicija, od straneumetnika tokom dobaTimurida (petnaestivek). Oni su smatrali dasu umetnici iz doba Ti-murida dostizali uobi~a-jenu vizuelnu lepotu usvojim delima ponavlja-njem ilustrativnih fakto-ra.

U~enici su stavljalipozadinu pigmentu sa-glasno potrebnim di-menzijama (Braun/ 1924).Sam umetnik bi me{aopigment sa u~vr{}iva-~em i razre|ivao ga vo-

dom do izvesne mere. Za {ire pozadine,boja je razre|ivana dok ne bi postala te~-na, ali, bilo kako, ne toliko vodena kaorazblaèni akvarel, kori{}en u zapadnja~-koj umetnosti. Boje koje su se koristile zacrtanje linija i detalja razre|ivane su umanjoj meri. Periferne linije inicijalnogpozadinskog crteà odre|ivale su povr{i-nu na kojoj }e biti kori{}ena glavna boja.Umetnik je stavljao tanak sloj boje na har-tiju uz pomo} odgovaraju}eg pribora (naprimer, uz pomo} {iroke ~etke), priklad-nog u odnosu na dimenzije i oblik povr{i-ne koju namerava da oboji. Slojevi boje su

UMETNOST104

nano{eni sukcesivno, i ~esto je svaki slojpolitiran nakon {to bi se osu{io. Proces senastavljao dok ne bi bila postignuta polu-osvetljena i neprozirna povr{ina uz po-mo} odgovaraju}e nijanse boje.

Sve boje su, u svakom slu~aju, bile do-terivane. Sadegi Bejk skre}e pa`nju ~itala-ca na prirodni plavi kamen (Dikson i Vol{/1981), koji ne mora da se obra|uje da bi sesjajio. Tu boju bi trebalo direktno dodati urazre|iva~, a umetniku je savetovano dananese razre|iva~ (mo`da uz pomo} ze~i-je noge) na azur i da ga odmah razmaèrukom. Na taj na~in su se ravnale naprsli-ne na sloju. Dokaz o ovoj tehnici na|en jeu Bokhari, u iluminaciji naslikanoj nazadnjoj strani knjige, koja poti~e iz 1564-65. godine. U minijaturi „Scena pusto{e-nja“, azur, tako|e, nije ostrugan. O~igled-no je je da je ova specijalna tehnika zaazur kori{}ena podjednako u persijskomslikarstvu i iluminiranju, kao {to je i po-menuto u dva odeljka koja pripadaju ru-kopisu napisanom u [irazu 1517. U ruko-pisu „Pet tomova Nezamijevih poetskihradova“, opisana tehnika je kori{}ena i ukaligrafskoj naslovnoj ilustraciji kao i uminijaturi „Mad`nun u Kabi“.

Drugi izuzetak se odnosi na zlatni pig-ment. Ukoliko je umetnik nameravao dastvori blistavu povr{inu, on ju je nepo-sredno strugao, a ukoliko je èleo grubljiizgled, stavljao bi tanak sloj papira prekoboje prilikom struganja (Behzad/ 1939).

Ponekad je bilo potrebno dodati belepigmente da bi se ukazalo na transparent-nost boja i da bi se pobolj{ao kvalitet nji-hove neprozirnosti. Mnoge od boja kori-{}enih u prou~avanim minijaturama sa-dràle su olovno belilo. âk i u bojamakoje su kori{}ene za slikanje ìvotinja iode}e, koje izgledaju kao crne, kori{}enoje olovno belilo. U „Sceni pusto{enja“, zakonja za koga se ~ini da je obojen u crno,kori{}eno je olovno belilo.

Korigovanje i doterivanje su bili najva-`niji postupci u persijskom slikarstvu.Ukoliko je umetnik nameravao da upo-trebi dve uporedne boje, u istoj nijansi,mogao je jednu boju da oslika malo tran-sparentnije, ili da drugu izloì na istaknu-tiji ili uo~ljiviji na~in. Kako bi posvetlioboju, umetnik je ovla{ potapao svoju ~et-ku u razblaèni rastvor boje i prelaziopreko njene povr{ine kratkim potezima~etke (ândra/ 1949).

Umetnik je razdvajao razli~ite nijansepove}avaju}i crno ili dodaju}i komple-mentarne boje, a mogao je, tako|e, pro-dubiti boju dodaju}i joj nove slojeve. Ra-di brisanja mrlja, neravnina ili drugih bla-ìh nesavr{enosti, umetnik je lako mogaonaneti novi sloj (ândra/ 1949). Kako biskinuli boju, umetnici su prvo vlaìli pov-{inu, a zatim ~etkali suvom ~etkom svedok ne bi nestali svi tragovi boje. Ukolikoje jedna prelazila ivicu druge boje, peri-ferne linije su brisane radi re{avanja pro-blema. Potreba ulep{avanja slike krozpotpunu harmonizaciju boja navodila jeumetnika na usvajanje bri`ljivijeg, otvo-renog i naturalisti~kog pristupa u odabiruboja za slikanje detalja slike.

Va`ni komplementarni procesi u per-sijskom slikarstvu bili su otklanjanje i ni-jansiranje me{avine boja, za koje je slikarkoristio svoju najtananiju ~etkicu, sa samonekoliko pramenova kose. Kako bi raz-dvojio razli~ito nijansiranje ili sli~ne dubo-ke nijanse, umetnik je brisao ili poja~avaoperiferne linije oko obojenih povr{ina. Ta-da je obi~no koristio crnu boju. Kru`ni ikaligrafski potezi, koje je slikar izvodiosvojom slikarskom ~etkom radi definitiv-nog brisanja, zahtevali su veliku ta~nost.

Persijski slikari su, tako|e, bili izuzetni ukombinovanju boja i stvaranju razli~itih ni-jansi isklju~ivo iz dekorativnih namera ikoloracijskih vrednosti. Potpun uvid uglavne tehnike ohrabrivao je umetnika da


ih sve usavr{i. Neke od tih tehnika su poli-tiranje ili ta~kasto bojenje i paralelno sen~e-nje. Menjanjem gustine ili atmosfere ele-menta politure, ili sen~enja, slikar je mogaostvoriti razli~ite efekte. Uobi~ajeno, ovi ele-menti su kori{}eni izdvojeno, dok su po-vremeno jedni kombinovani sa drugima.Najva`niji i temeljni klju~ za kreairanjeprefinjenih izmena u persijskom na~inu sli-kanja bili su umetnikova istan~ana preci-znost, ve{tina i oprema za rad. U pojedi-nim slu~ajevima, rad je obavljen tako tana-no i ta~no da bi njegovi osobeni detalji, ni-janse i kombinovanje boja mogli biti skrozsagledani samo ukoliko bi bili uve}ani.

Prou~avaju}i minijature, nai{li smo naneke tehnike koje nisu bile pomenute upisanim izvorima. Jedna je uo~ena u vidumalih udubljenja, ili slika stvorena uz po-mo} finih rezova u zlatnom sloju nekihminijatura. Primer procesa moè biti vi-|en u minijaturi „Jusef u polju“, u kojoj jeslikar zlatnom bojom ukrasio plamenove ipredeo oko glave glavnog lika uz pomo}minijaturnog ko~i}a. Prou~avaju}i persij-ske minijature, Sen Loren-Lakud (1981)je, tako|e, uo~ila ovaj rad izveden iglom.

Tako|e, druga tehnika je kori{}ena u„Pet tomova Nezamijevog poetskog ra-da“, gde su podne plo~ice date u mirnimi poliranim bojama. U minijaturi „Lejla iMad`nun u {koli“, umetnik je ve{to izveoperiferne linije plo~ica srebrnom bojom,kako bi nagovestio njihov kvadratni ob-lik. Boja je kori{}ena za vertikalne i hori-zontalne linije, ali su horizontalne linijena podu na~injene tehnikom struganja.Ova minijatura („Kralj i kraljica u ba{ti“)iz Gazvina datira iz 1580.

Osim toga, tehnika koja nije pomenutani u jednom persijskom pisanom izvorupojavljuje se u dve minijature, koje mo`daobe pripadaju „[ahnami“ iz petnaestogveka. U minijaturama je proèti sloj u~vr-{}iva~a nanet na izvesne boje kako bi ih

osnaìo i obogatio. Taj metod je kori{}enoko {anca u minijaturi „Trupe u {ancu“,gde je slikar, umesto nano{enja vi{e boje,naneo poluprozirni sloj u~vr{}iva~a kakobi poja~ao roze boju scene. Kada je ispitanispod polarizovanog mikroskopa, bilo jeo~igledno da je sloj u~vr{}iva~a sadràoodre|enu koli~inu pigmenta. U svakomslu~aju, vizuelni efekat slike postignut jezasi}enim unutra{njim slojem. Tehnika je,tako|e, kori{}ena pri slikanja roze lica voj-nika. U drugoj minijaturi, kai{evi na konji-ma su naslikani sjajnije i tamnije uz po-mo} zasi}enog u~vr{}iva~a. Kada je mini-jatura zavr{ena, dostavljena je knjigove-scu, i mo`da je dekorativna margina pri-klju~ena minijaturi pre zavr{ne obrade.Mo`da je dekorativna mera preduzeta na-kon {to je umetnik okon~ao svoj rad, ali tonije izvesno. Gazi Ahmad je ponudio pot-puni opis crtanja na tabli u persijskim mi-nijaturama (Minorski/ 1959). Niz minijatu-ra, prou~avanih u ovoj studiji, nacrtano jena isti na~in: kaligrafski list sa iluminira-nim pro~eljem i pozadina obojena u crno,zlatno, plavo ili svetlo zeleno. Pozadineprekrivaju ivice dodatih margina, {to zah-teva dalje informacije kako bi se utvrdiloda li je rad bio zavr{en, ili ne.

Zaklju~akU ovom ~lanku je napravljen pregled

informacija o tehnikama kori{}enim upersijskom slikarstvu. Sem na izve{taj oslikarskom priboru i tehnikama bojenja,~lanak se, tako|e, oslanja na dokaze o pri-boru i tehnikama uo~enim u pojedinimminijaturama. Prikaz pigmenata je izlo-èn na osnovu razli~itih izvora o persij-skom slikarstvu, a oni su upore|eni sa na-u~nim pronalascima, koji su rezultirali izanalize pigmenata prisutnih u minijatura-ma u Dràvnom muzeju Los An|elesa.

O~igledno je da je identifikovanje pig-menata obi~nim posmatranjem, metod

UMETNOST106

koji je preovla|uju}i u pisanim izvorima,virtuelno bezvredan i uglavnom neta~an.Ovde izvedena prou~avanja nude vi{especijalizovane informacije o pigmenti-ma. Azur i olovno belilo su dve glavne bo-je u minijaturama prou~avanim u istraì-vanju. Plavi pigmenti su uklju~ili azurit,kori{}en u {est minijatura, kao i nemine-ralno plavo, ~ija identifikacija se suprot-stavlja Behzadovom nalazu da su kori{}e-ni samo mineralni pigmenti.

Drugi nemineralni pigment (crvenipigment) otkriven je u minijaturi koja ni-je pripadala ni jednom rukopisu i bila ne-zavisno umetni~ko delo. Trenutno, pore-klo ovog crvenog pigmenta se ne moèutvrditi. Cinober je kori{}en ~e{}e od dru-gih crvenih pigmenata. Obzirom na bo-gatstvo metalnih oksida sa ostrva Hormo-za, prisustvo oksida gvo`|a u minijatura-ma nije iznena|uju}e. Posle cinobera, ok-sid gvo`|a je drugi po redu kori{}en uminijaturama. Iako je crveni auripigmentidentifikovan u prethodnim istraìvanji-ma, u sada{njem nema pomena o njemu.

^lanak ne obuhvata sve ùte pigmente,pomenute u pisanim izvorima. Me|u pig-mentima na koje se pozivaju izvori, auri-pigment, uprkos toksi~nosti i svojstvu daizaziva sivilo, bio je najrasprostranjeniji ù-ti pigment kori{}en u persijskim minijatura-ma. Oker-ùto je identifikovano u samo tristarije minijature, ali trenutno ne moè bitina~injen odre|eni zaklju~ak vezano za isto.

Jedini zeleni pigmenti, identifikovaniu ovim minijaturama, bila su jedinjenjabakra alkalni sulfat bakra i alkalni hloridbakra. Prvi ima manji korodiraju}i u~inakna papir, ali je neophodno dodatno istra-ìvanje u tom pogledu. R|a (acetat bakra)je otkrivena u nekoliko minijatura. Zelenaboja, dobijena kombinacijom plavog i ù-tog, otkrivena je u dve minijature. Takombinovana zelena nije bila jedina naminijaturi. Tako|e, kori{}en je i bakar.

Belo, izabrano na sli~an na~in u svimminijaturama koje su prou~avane u pred-metnoj studiji, poticalo je od olovnog be-lila. Iako su se pisani izvori osvrtali na~a|, jedini crni pigment identifikovan pri-likom ovog istraìvanja jeste ugljen. â|je otkrivena u mastilu. Kako bi nalazi uka-zali na ~vr{}e zaklju~ke, bilo bi neophod-no dalje istraìvanje ugljenih pigmenata.

Ni u jednoj od minijatura nisu otkrive-ne zlatne plo~e. Ipak, zlato je kori{}eno uobliku praha sa u~vr{}iva~em. Neprozir-no sivkasto zlato, koje pominje Laori, nijeidentifikovano. Bilo je o~igledno da je uminijaturi „Scena pusto{enja“ iz Bighedo-ve „[ahname“ sloj crnog gara nanet pre-ko zlatnog.

Obzirom da je korozija potamnila sre-bro u svim minijaturama, bilo je nemogu-}e prou~iti metod na koji je kori{}eno. Ba-ili je, u jednoj od minijatura iz Maktabe[iraza, identifikovao ugljeno crnilo (kori-{}eno da simbolizuje korodirano srebro).

Informacije sakupljene u predmetnom~lanku su preliminarne i potrebno je daljeistraìvanje o priboru i tehnikama persij-skog slikarstva. Zahvaljuju}i ~injenici dame{avine, na~ini proizvodnje i prirodniizvori mogu da uti~u na boje zavr{ene mi-nijature, jednostavna identifikacija pig-menata kroz obi~no posmatranje nijeuop{te pouzdana. Potrebno je nadati seda }e dalja istraìvanja o persijskim mini-jaturama dovesti do unapre|enja prou~a-vanja ovih predivnih umetni~kih dela.

Literatura• Purinton, Nansi; Vaters, Mark, „Studija

o materijalima kori{}enim od stranesrednjevekovnih persijskih slikara“,@urnal Ameri~kog instituta za konver-zaciju, tom 30, broj 2 (1991), str. 125-144.

prevelaMirjana Abdoli


Pod arapskom, ta~nije islamskom kali-grafijom podrazumevaju se vekovima ne-govane ve{tina i umetnost lepog pisanjaarapskim alfabetom. U tesnoj je vezi saislamskom umetno{}u u {irem smislu,umetno{}u minijaturnog slikarstva po-sebno, a skladna je dopuna i spomenici-ma islamske arhitekture.

Jedna od mnogobrojnih izreka koje sepripisuju proroku Muhamedu o kaligrafi-ji je i ona „da dobro pisanje ~ini da istinadodje do izraàja“.

Autenti~ni simboli islamske civilizacijesvakako su arapsko pismo i arabeska. Iakoje arabeska ornament sloènog i ispreple-tanog crteà, u njenoj osnovi naj~e{}e le-è stilizovana arapska slova, koja poredfunkcionalne imaju i izraènu estetskuvrednost. Ima i takvih arabeski u kojimase prepli}e fina biljna i geometrijska orna-mentika sa slovima, ili u kojima sama slo-va zavr{avaju u arabeski.

Islamska umetnost je veoma prepo-znatljiva. Oslikavanje zidova dàmija idrugih verskih objekata je bilo gotovouniformno i vaìlo je za ~itav islamskisvet od Indije do [panije. Nasuprot rela-tivno skromnim arhitektonskim oblicimai izostanku slikanja ljudskih figura, oslika-vanje zidova, kubeta, stubova i tavanicaobilovalo je ìvim bojama, gustim i viju-gavim linijama, prepletom li{}a, cve}a igranja. Blagodare}i ve{tini stilizacije, po-nekad nije bilo mogu}e razaznati i protu-ma~iti natpis koji se pre doimao kao ~ipkau kamenu ili suptilna {ara na tkanini ilihartiji, nego kao slovima ispisan natpis.Od spomenika arhitekture, umetnost ara-beske u kombinaciji sa arapskim slovimaprotezala se i na oslikavanje i dekoracijugrn~arije, stakla, predmeta od metala, ve-zivanje i iluminacije knjiga, islamske tepi-he. Arhitektonska dekoracija je idu}i pre-ma zapadu islamskog sveta, dakle premasevernoj Africi, bivala sve bogatija bojomi oblicima. Natpisi na arapskom jeziku udvorcu Alhambra u Granadi, koji su dovr-{eni sredinom i u drugoj polovini 14. ve-ka, su uprkos sloènoj strukturi dobijenoj

UMETNOST108

UMETNOST

Islamska kaligrafijaDr Mirjana Marinkovi}

Dvostruki nastalik, rad Fath Ali [irazija 1258 h/1879. g.

kombinacijom linearne ornamentike iarapskih slova, i dalje ~itljivi.

Arapsko pismo je veoma staro. Smatrase da je nastalo od aramejskog i nabatej-skog a zatim postalo pismo severnih Ara-pa. U upotrebi je 28 znakova koji se bele-è u ~etiri varijante, zavisno od toga ka-kvu poziciju imaju u re~i (samostalnu, ini-cijalnu, medijalnu ili finalnu). Karakteri-stika arapskog jezika je leksi~ka derivacijaiz trokonsonantskog korena i izostavlja-nje beleènja vokala, osim u slu~ajevimakada su dugi, tj. nagla{eni. Pravilno ~ita-nje vokala zahteva poznavanje morfolo-gije, iako se u nekim slu~ajevima moèdogoditi da ~ak i govornici arapskog jezi-ka dodju u sumnju kako neku re~ trebapravilno da pro~itaju. U po~etku, arapskopismo nije poznavalo dijakriti~ke ta~ke, tj.znake po kojima su se slova lak{e raspo-znavala. Stvorio ih je Abul Asvad Al-Dua-li (umro 688), utemeljiva~ arapske grama-tike, tako {to je iznad slova stavljao krup-ne obojene ta~ke. Najstariji primerci Ku-r’ana napisani su bez kriti~kih ta~aka, {toje razumevanje njegovog teksta ~inilostrahovito te{kim a njegov sadràj „tajno-vitim“. U fazama u~enja jezika i pisma, zaozna~avanje vokala koriste se znaci (ar.hareke: kesra, fetha i damma), koji se poneki put ostavljaju u tekstovima i natpisi-ma kada je neophodno izbe}i dvosmisle-nost i pogre{no tuma~enje. Izumitelj ovihznakova za vokale (ukupno ih ima osam)je ~uveni arapski gramati~ar i filolog Al-Khalil ibn Ahmad Al-Farahidi. Zanimljivoje da su svima nama poznate „arapske ci-fre“ zapravo pozajmljene indijske cifrekoje su Arapi tokom 8. stole}a preuzeli odIndije.

Prvi spomenici arapskog pisma bili sunatpisi u kamenu i poti~u iz 6. veka. Na-pisani su uglastim oblikom slova. Danasse ne zna da li je pored ove najstarijeuglaste varijante, ina~e, vrlo nepodesne

za pisanje, bio u upotrebi i neki obli, tj.kurzivni oblik, {to je verovatno. înjenicaje da su se ve} u 8. veku (dakle u 2. vekupo Hid`ri) pojavile i neke okrugle formeslova, koje su vrlo sli~ne dana{njim.


Primer slomljenog ({ekaste) nastalika nepoznatog autora

Uglasti tip arapskog pisma je poznatkao „kufski“ i nazvan je po ira~kom graduKufi u kome je nastao. Zna se da je imao~etiri varijante (tumar, dàlil, nisf, sulus),a neki nepouzdani pokazatelji svedo~e otome da ih je sve zaredom izveo kaligrafKutba koji je ìveo u vreme vladavine di-nastije Omajada (661-750). Verovatno jeda su halife iz dinastije Omajada bili za-{titnici kaligrafije i kaligrafa, po ~emu jenaro~ito poznat halifa Al-Valid.

Kasniji pisari za vreme dinastije Abasi-da (750-1258) dalje su razvijali forme pisa-nja. Medju njima, upam}eni su kaligrafiAl-Dahhak b. Aglan i Ishak b. Hammad.

Nema sumnje da je u prvim decenija-ma i stole}ima Arabljanskog halifata bilomalo pismenih ljudi. Poznato je da je zavreme Muhamedove seobe iz Meke uMedinu 622. godine samo sedamnaest

sledbenika nove Muhamedove vere znaloda ~ita i pi{e. Podatak da je za vreme bit-ke na Bedru (7. vek) uslov za pu{tanje naslobodu zarobljenika koji su pali u musli-manske ruke bio da se njih desetorica na-u~e ~itanju i pisanju, svedo~i o svesti opotrebi opismenjavanja stanovni{tva.

Pismo se zahvaljuju}i arapskim osva-janjima {irilo od Azije, preko severneAfrike do [panije. [irenjem vere, {irila sei islamska kultura i arapski jezik kao njennosilac. Od plemenskog alfabeta ograni-~enog na Arabljansko poluostrvo, arap-sko pismo postalo je pismo ~itave islam-ske zajednice, obuhvataju}i raznorodnenarode kao {to su Persijanci, Turci Seldù-ci i Osmanlije, pa ~ak i razli~ite jezike savrlo razli~itim gramati~kim sistemima. Utom pogledu, posebno je zanimljiva i spe-cifi~na situacija kod osmanskog jezika, i to

UMETNOST110

Nash pismo, rad Vesal [irazija, 1247 h / 1868. g.

kako sa stanovi{ta jezika i leksike, tako i sastanovi{ta pisma. Jezik je bio hibridnatvorevina, neka vrsta me{avine persij-skog, arapskog i izvorno turskog, a pismo,koje ne poznaje krakte vokale, potpunoneadekvatno izuzetno melodi~nom i vo-kalima bogatom turskom jeziku. Zato jeispravna teza da je arapsko pismo pismomuslimanskog sveta i islamske kulture ucelini, budu}i da je „Kur’an objavljen uHidàzu, a ~ita se u Egiptu“.

Uporedo sa uglastim, razvijao se i dru-gi tip arapskog pisma tzv. neshi tip. Po-znato je da su deca najpre u~ila neshi stilpisma i da je on bio vrlo rasprostranjen ipopularan kao pogodan za prepisivanjeKur’ana. Za njegovo uvodjenje i razvojzasluàn je vezir Ibn Mukla (umro 939),veliki znalac geometrije, koji je svoje zna-nje stavio u slu`bu standardizacije arap-skog pisma. Prvi je ustanovio veli~inu iproporciju slova i posebnu nauku o pravi-lima pisanja tzv. hendesetu-l-huruf. Po tojnauci, rombi~na ta~ka (istovremeno i dija-kriti~ka ta~ka) je postala mera proporcijeza pisanje slova. Njegov sledbenik, slavniarapski kaligraf Ibn Bevab (11. vek) sklad-no je svojim delom spajao nauku i umet-nost lepog pisanja. Do danas je sa~uvansamo jedan prepis Kur’ana pisan njego-vom rukom i fragmenti nekih svetovnihdela. Jedan od slavnih kaligrafa bio je i Ja-kut, glasovit kao strog i neumoljiv u~itelj,koji je od svojih u~enika zahtevao dadnevno kopiraju po dva poglavlja iz Ku-r’ana, kako bi usavr{ili tehniku. Jednaanegdota kaè da svoj posao nije napu-{tao ~ak ni za vreme mongolske opsadeBagdada 1258. godine.

Neshi tip pisanja doìveo je kulmina-ciju u Egiptu pri kraju vladavine dinastijeFatimida (969-1171), koja je osnovala Kai-ro, a tvrdila da poti~e od Muhamedovek}eri Fatime.

Gotovo sve arapske dinastije posve}i-

vale su veliku pa`nju lepoti pisanja. Dina-stija Mameluka (1242-1512) koja je vlada-la Egiptom, u ovoj oblasti je stekla naro~i-tu slavu po eleganciji i prefinjenosti kan-celarijskog i umetni~kog pisanja.

Iako zapadni pisci u nebo uzdiù aba-


Nash, Ali Reza Abu Kasem,iz zbirke dr Husamudina Hormija

sidske, mamelu~ke i iranske majstore kali-grafije, nema sumnje da su i TurciOsmanlije dali ogroman doprinos ovojumetnosti i ostavili za sobom prava re-mek-dela. Najistaknutiji turski kaligrafisu Hamdulah (umro 1530) i Hafiz Osman(umro 1698), koji je postigao savr{enstvou turskoj kaligrafiji. Hamdulah je daoproporcije slovima koje su ostale u upo-trebi u ovoj oblasti sve do propastiOsmanskog carstva i stvaranja moderneRepublike Turske. Specifi~nost turskogprostora je pojava natpisa na sva tri jezi-ka. S obzirom na to da je arapski bio jeziknauke i religije, persijski jezik knjièvno-sti a osmanski jezik administracije, na te-ritoriji Imperije mogli su se sresti spome-nici na svakom od pobrojanih jezika.

Kao {to je jeziku poklanjana velika pa-`nja u arapskoj civilizaciji, tako je arapskopismo bilo prepoznatljivo i dominantnoobele`je ove univerzalne kulture. Uvreè-no je mi{ljenje da Kur’an, sveta knjigamuslimana, zabranjuje predstavljane fi-gura i likova. Istini za volju, stvarnost jemalo druk~ija, u {ta se nije te{ko uveriti.înjenica je da se ljudski lik ne sre}e nazidovima muslimanskih bogomolja kao{to je slu~aj u hri{}anskom svetu, jer severovalo da je stvaranje ljudskog lika is-klju~ivo Bo`je, nikako ljudsko delo. Zbogtoga je islamska umetnost razvila oslika-vanje zidova sakralnih i profanih objeka-ta, dok su islamski kaligrafi i iluminatorido savr{enstva doveli tehniku ispisivanjaarapskih slova, koja su sama po sebi pru-àla velike mogu}nosti za umetni~ku im-provizaciju.

U rukopisima arapskih, persijskih iturskih knjièvnih dela, pored sjajnih pri-mera kaligrafske ve{tine, neretko se su-sre}u ljudski i ìvotinjski likovi, razli~itescene iz dvorskog i svakodnevnog ìvotao kojima se u njima govori. To posebnovaì za persijske rukopise. Me|utim, kako

prime}uju istori~ari ove vrste umetnosti,ljudski lik u islamskoj minijaturi nijestvarni ljudski lik, ve} izvesna apstrakcijakoja se doìvljava na isti na~in kao i stili-zovana geometrijska ornamentika i kali-grafski ispisan tekst, ~ime se bitno ne na-ru{ava neikoni~nost kao osnovno obele`-je islamske likovne umetnosti.

Najstarija islamska minijatura nastalaje na abasidskom dvoru u Bagdadu u ra-nom 13. veku. Ona predstavlja prevodjednog gr~kog teksta o upotrebi bilja umedicinske svrhe. Likovi dva lekara naovoj minijaturi odaju jak vizantijski uti-caj. Vizantijski uticaj u oslikavanju knjigavidan je naro~ito u oblastima Bliskog isto-ka (Sirije, na primer), gde su ljudski likovinaslikani gologlavi, i svojim izduènim li-cima sna`no podse}aju na vizantijske fre-ske. Predstavljanje ljudskih fizionomija niu kasnijim periodima nije mnogo razvija-no. Likovi na minijaturama mamelu~kogperioda vi{e podse}aju na lutke, dok seosmansko slikarstvo uglavnom oslanja napersijsku likovnu tradiciju, koja je i bilanajrazvijenija.

Arabeska nije ni{ta drugo do slika na-stala kombinovanjem i stilizacijom arap-skih slova. Govornici arapskog jezika,shodno jednoj svojoj izreci, veruju da je„arapski gospodar jezika“, te da je sled-stveno tome i arapsko pismo gospodar pi-sama sveta.

S vremenom, razvilo se mnogo tipovapisma i kaligrafskih stilova kojim su pisa-ni raznovrsni knjièvni i umetni~ki spo-menici. Najzna~ajnije vrste su: sulus, nes-hi, muhakkak, rajhani (rihani), tavki /tev-ki), rika, divani. Ponekad se na natpisimanalazi i po nekoliko stilova istovremeno.Istraìva~i arapske kaligrafije isti~u damogu}nost ~itanja kaligrafskih radova ni-kada i nije bila primarna. Zarad umetno-sti i lepote po sebi sadràju je pridavanminorni zna~aj.

UMETNOST112

Sulus je vrsta stati~nog i donekle mo-numentalnog pisanja. Re~ sulus u zna~e-nju „tre}ina“ podrazumeva da svaki gra-fem jednom svojom tre}inom klizi nado-le. Sulus je naj~e{}e kori{}en u dekorativ-ne svrhe. Najvi{e je upotrebljavan u pisa-nju naslova, kolofona. U Britanskoj biblio-teci ~uva se jedan primerak Kur’ana pisanzlatnim sulusom, {to predstavlja izuzetakjer ovaj stil nije kori{}en za prepisivanjeKur’ana.

Neshi tip pisma je posebno rasprostra-njen i o~uvan do dana{njih dana blagoda-re}i svojoj dobroj formi i rasporedu. Lakoje ~itljiv, te je naj~e{}e kori{}en u prepisi-vanjima svete knjige.

Muhakkak je ime za stari na~in pisanjakoji je bio manje uglast od kufskog. Odli-kuje ga minucioznost, vitkost linija, izra-ène vertikale. Postao je, tako|e, veomapopularan za prepisivanje Kur’ana. Lakje za ~itanje. Najstariji primerci ovog pi-

sma poti~u iz 12. veka.Rejhani pismo je vizuelno sli~no mu-

hakkaku. Razvijeno je u 9. veku. Dijakri-ti~ke ta~ke i drugi ortografski znaci suuvek napisani tanjom pisaljkom.

Tavki i rika su dva bratska kurzivnastila. Tavki je usavr{en u 9. veku. Ubrzo suga prihvatile abasidske halife. Ime poti~eod re~i koja zna~i „potpis“, budu}i da suovim na~inom pisanja halife i drugi dr-àvni dostojanstvenici potpisivali akta.Za tavki je karakteristi~na relativna hori-zontalna razvu~enost, u odnosu na rikukoja je ne{to zbijenija. Tavki je bio cenjenkod kaligrafa u Osmanskoj imperiji. Rikaje i danas omiljen stil pisanja, ponajprezahvaljuju}i jednostavnosti koja omogu-}ava brzo pisanje.

Podvrsta tavkija je divani, sve~arskistil pisanja karakteristi~an za osmanskusultansku kancelariju. Njegova jo{ prefi-njenija varijanta je dèli divani. I jednim i


Nash, sols, nastalik, [amsudin [irazi, iz zbirke dr Husamudina Hormija

drugim stilom pisali su carski kaligrafizna~ajnija dràvna dokumenta i isprave.Divani je teàk za ~itanje zbog izuvijano-sti linija i njihove isprepletenosti. Dèlidivani je karakteristi~an po obilnoj orna-mentici i punktuaciji.

Kada je re~ o zapadnom delu islam-skog sveta, tzv. Magrebu, koji obuhvatasevernu Afriku i islamsku [paniju, kufskioblik pisanja je imao poseban pravac raz-voja. U ovoj oblasti vidno je napu{tanjeuglastog na~ina pisanja i sklonost ka bla-ìm i okruglijim linijama. Centar razvojamagrebske kaligrafije nalazio se u Kejra-vanu u Tunisu od 10. veka, odakle se {iriopo svim oblastima severne Afrike. Natpisii slovna {tukatura na gra|evinama u [pa-niji, kao {to je ona na carskoj palati Al-hambra u Granadi je veoma komplikova-na za ~itanje. Sti~e se utisak da poruka ni-je bila toliko zna~ajna u odnosu na postig-nuto savr{enstvo forme. U okviru ma-grebske kaligrafske {kole mogu}e je razli-kovati ~etiri stila: kajravanski, andaluzij-ski, marokanski ili fasi i sudanski.

Kajravanski stil predstavlja najranijioblik u zapadno-arapskoj kaligrafiji iosnovu iz koga su nastali ostali. Pomalopodse}a na neshi. Andaluzijski je relativ-no prepoznatljiv po svojim sitnijim slovi-ma. Poti~e iz Kordobe koja je bila jedan odveli~anstvenih andaluzijskih gradova.Pro{irio se sve do Maroka.

U Maroku se, ina~e, razvijao fasi stilkaligrafije, po gradu Fasu u kome je na-stao. U Sudanu u gradu Timbuktu osno-vanom 1213. godine (danas se nalazi uRepublici Mali), koji je jedno vreme biozna~ajan kulturni centar, razvio se sudan-ski kaligrafski stil. Njegova odlika su ne-zgrapna i zdepasta slova. Kaligrafi u Alì-ru pisali su stilom koji je podse}ao na kuf-ski, dok je u Tunisu u upotrebi bila formabliska neshiju sa starom punktuacijom.

U umetnosti kaligrafije vrhunac su,

bez sumnje, dostigli Persijanci. Njihovakaligrafija je poseban procvat doìvela u16. veku kroz dve forme: talik i nastalik iformu poznatu pod nazivom {ikeste (slo-mljeni). Sve ove forme odlikuju se viso-kom elegancijom i lepotom. Persijski ru-kopisi, minijature, tepisi i drugi umetni~-ki predmeti po pravilu su pisani ovim vr-stama pisma.

Za osmanske Turke omiljene forme subile dèli sulus, dèli talik i divani.

Arapsko pismo pruà neslu}ene mo-gu}nosti u pronalaènju novih oblika istilova. U traganju za novim re{enjima,kaligrafi su samim slovima, njihovim iz-duìvanjem i kombinovanjem, dobijali ì-votinjske i druge oblike (zoografski stil,{atrand` stil i dr), iako oni nisu bili tolikopopularni. Lepoti natpisa na arhitekton-skim, umetni~kim spomenicima i knjièv-nim manuskriptima doprinosila je virtuo-znost kaligrafa da postoje}im stilovimadaju li~ni pe~at kroz preplitanje redova,njihovim uklapanjem i uobli~avanjem uneki geometrijski ili ìvotinjski oblik. Mo-gu}nosti za izvodjenje dekorativnih vrstaarapskog pisma su gotovo neiscrpne.

Kultura islamskog sveta dala je nebro-jeno mnogo sjajnih arhitektonskih, umet-ni~kih i knjièvnih spomenika, od Azijedo severne Afrike. Me|utim, i obi~na dr-àvna akta i dokumenti u islamskom sve-tu ra|eni su kaligrafski, osim u slu~ajevi-ma manje zna~ajnih isprava. Osim toga,kaligrafski radovi poznati su i na nad-grobnim spomenicima, kovanom novcu,oru`ju, ukrasnom i posudju za svako-dnevnu upotrebu, komadima name{taja.

Kaligrafiji pripada istaknuto mesto uistoriji islamske umetnosti i civilizacije,zahvaljuju}i kojoj je ogromno knjièvnoblago sa~uvano do dana{njih dana. Kali-grafija i danas u islamskom svetu imamnogo po{tovalaca i nastavlja~a tradicijastarih majstora.

UMETNOST114

(@an-Lik Nansi po~inje razgovor govore}i opersijskim minijaturama)

A.K: Jedna studentkinja mi je pokazalaniz slika na kojima sam video zapanju-ju}u sli~nost nekih mojih filmskih ka-drova sa pojedinostima na minijatura-ma: isti su bili, na primer, drve}e i za-vojiti putevi. Ipak, nikada nisam ose-}ao pravu blikost sa persijskim minija-turama. Mogu}a podudarnost pred-stavljala je za mene neobi~no otkri}e.Mo`da autori minijatura i ja razmi{lja-mo na isti na~in o drve}u ili vijugavimputevima samo zato {to `ivimo u istoj

prirodi, u istoj zemlji? Nije dakle re~ ohotimi~nom opona{anju nego, vero-vatno, o izvornoj srodnosti.

@.L.N: Nikada niste osetili sklonost pre-ma minijaturi?

A.K: Na teheranskom Fakultetu lepihumetnosti imali smo predavanja opersijskoj minijaturi koja me nisuistinski zanimala. Stoga, ako sli~nost ipostoji, nije re~ o nekakvom uticaju.Srodnost poti~e od te prirode u kojojsmo svi `iveli i koja nas je sve zadojila.U Iranu jo{ uvek postoje zaba~ena me-


UMETNOST

Razgovor Abasa Kiarostamijasa @an-Lik Nansijem*

* Preuzeto iz Abas Kjarostami / O~iglednost filma, @an-Lik Nansi, Institut za film, Beograd 2005.

sta koja savremeni ìvot nije izmenio.Tamo se zbilja mogu videti putevi, dr-ve}e ili ~empresi poput onih na mini-jaturama. Ako ih snimim, li~i}e na mo-tive sa minijatura. Takvi pejzaì ilikompozicije ponikli su iz ove prirode iu njoj na{li smisao.

@.L.N: Razumem tu misaonu srodnost imada ne poznajem Iran, nije mi te{koda zamislim ovakvu vrstu krajolika,gde poneko drvo stoji osamljeno. [tose ti~e minijature, to je ne{to sasvimdrugo. U pitanju je slika. Postoji liiranska kultura slike nezavisno odminijature? Uostalom, kaè li se napersijskom „minijatura“, po{to ~ujemda Vi izgovarate tu re~ a ona je latin-skog porekla, i sigurno je skora{njapozajmljenica? Kako glasi odgovara-ju}i tradicionalni persijski termin?

A.K: Mogu}e je da je zaista ta re~ do{la saZapada, kao i nazivi mnogih drugihstvari koje su stvorene u Iranu. Mi je-smo slikali, ali su drugi tome dali nazivi on je bio prihva}en. Ponekad bismonalazili sinonime na persijskom, ali zaminijaturu ne mislim da je bilo tako.Nisam kadar da odredim kada je tajtermin u{ao u upotrebu u persijski je-zik. Verovatno nije odavno, mo`da u19. veku, po{to nismo uvek nastojalida prona|emo odgovaraju}i naziv napersijskom.Isto vaì za sliku koja predstavlja ne~i-ji lik, jer za to koristimo re~ „portret“.Nema sumnje da je tradicija predsta-vljanja likova davna{nja, ali je naziv„portret“ dat kasnije..

@.L.N: A pejza`?

A.K: Za pejza` postoji ekvivalent na per-sijskom manzare, premda se tako|e ko-risti i re~ „pejza`“1. Isti je slu~aj sa ter-minom „mrtva priroda“ (nature morte)za koji postoji persijska kovanica tabi-jat-e bi|?n.

@.L.N: U sredi{tu filma koji se na persij-skom zove Ni{ta osim ìvota (@ivot te-~e dalje), postoji slika na zidu: re~ je oportretu ~oveka sa lulom u ruci. Da lije to fotografija, ili fotografija slike?

A.K: Nije fotografija, nego slika u narod-skom stilu ~ija je reprodukcija postalapopularna pre desetak godina i ima je,u vidu plakata, gotovo svaka seoskaku}a u Iranu.

@.L.N: Koga ili {ta ona predstavlja?

A.K: To je simboli~na slika zadovoljnogseljaka. On ima svoju {olju ~aja, svojhleb, malo mesa, svoju lulu, ili ta~nijesvoj {opok.2 U ljudskoj ma{ti, to je ide-alna predstava o seljaku u najsre}ni-jem trenutku njegovog ìvota.

@.L.N: U filmu je ta slika poderana.

A.K: Sâm sam to uradio, iz simboli~kihrazloga. Kao {to se u filmu vidi, seljakje odvojen od svega {to je smatrao va-`nim: od svoga hleba, svoje {olje ~aja,svoga mesa. Ugroèno je sve ono {tomu je omogu}avalo da preìvi. Ze-mljotres je otvorio procep izme|u nje-ga i njegovih dobara. Ipak, njegov duhje ostao isti. Zato je ta slika bila stavlje-na na plakat filma @ivot te~e dalje, a ja

UMETNOST116

1 U razgovoru se koristi francuska re~.2 [opok je tradicionalna duga~ka lula koju naro~ito koriste seljaci.

sam dodao: „zemlja je zadrhtala, ali minismo zadrhtali.“

@.L.N: Poruka je jasna, ~ak i kada ni{tane znamo o toj slici i njenim pojedi-nostima, utoliko pre {to reìja sna`nopodvla~i sam taj trenutak: rediteljgleda napolje, vidi ru{evine, a onda,se okrene i ugleda sliku.

A.K: U filmu je o~igledan i sloèn odnosprema slici, ne samo u sadrìnskomsmislu: Iran ostaje, tradicija ostaje – minismo zadrhtali – ali se to kazuje krozodnos prema dvemavrstama slika, onoj nazidu ali i filmskoj slici.

@.L.N: Da li ste zaista vi-deli negde tu podera-nu sliku ili ste samito smislili i uradili?

A.K: Nemogu}e bi biloda pukotina na zidunapravi i poderotinuna slici. Reprodukcijazalepljena na zidujednostavno bi palaprilikom zemljotresa.Jedino bi mural isli-kan na samom zidu mogao tako da na-pukne. Zato sam na{ao napukli zid,prilepio sliku na pukotinu, osvetlio jeotpozadi da bih mogao ta~no da odre-dim kuda preko nje prolazi napuklina,a onda sam je po toj putanji iscepao.

@.L.N: Stalno sam se pitao kako je bilomogu}e da se slika zalepljena na zidpodere ta~no po napuklini, ali sam nakraju u to poverovao.

A.K: Kupio sam je u nekoj seoskoj ~ajdì-nici i doneo je na mesto gde smo sni-mali. Po mom mi{ljenju, ona oli~avaosnovno zna~enje filma. Nakon ze-mljotresa taj je seljak sve izgubio, {opokmu je ispao iz ruke. Uostalom, Vi mupripisujete lulu! Ako bih se poigrao re-~ima, rekao bih da ta slika ne prikazujesamo stvarnost, nego i da u sebi nosiistinitost. Njena istina je u tome {to je{opok postao lula: njegova se sudbinapobolj{ala.3 Mislim da ako nas neki ne-sre}ni doga|aj ne ubije, onda nas u~inija~ima i moè nam pobolj{ati ìvot.

@.L.N: Koji zna~aj pri-dajete ~injenici da je upitanju ba{ slika? Jer,ista je ta stvar mogla bi-ti pokazana sa nekimpravim seoskim starcemkoji je, kao i osobe pri-kazane na filmu, preì-veo zemljotres? Ali steodlu~ili da to pokaètepomo}u slike...

A.K: Ne mislim da sam ustanju da sve izmislim.Radim svoj posao, kao{to i drugi ~ine. Ponekad

verujem da moèmo samo praviti iz-bor u okviru onoga {to su drugi ve}uradili.Svojevremeno sam sebi postavljao ovopitanje: zbog ~ega je ta reprodukcijatako popularna i za{to je u svakoj ku-}i? Ako uspemo da na|emo odgovor,shvati}emo da ~in odabira ima isti zna-~aj kao i razmi{ljanje. Verujem da taslika, kao i neka sociolo{ka ili psiholo-{ka knjiga o seoskom ìvotu, moè da-


3 [opok je oli~enje selja~kog na~ina ìvota, dok lula svedo~i o ve}em materijalnom bogatstvu.

U ovom trenutku, vi{esebe doìvljavam

kao fotografa negokao filmskog reditelja.

Doga|a mi se dapomislim: kako bih

napravio film u kojemne bih ni{ta rekao?

ti smisao ili odgovor na mnoga pita-nja. Jer, re~ je o amblemskoj slici koja jesu{tina sna svakog iranskog seljaka.

@.L.N: Zato je i prisutna u svim ku}ama.

A.K: Jeste, iako svi mo`da ne znaju razlog.Ona je oli~enje snova i nadanja seo-skog stanovni{tva. Istovremeno, pred-stavlja i ogledalo u kojem se seljaci pre-poznaju. Kakav moè biti ìvot selja-ka? Par~e mesa i hleba, ~aj, malo duva-na. Ako ima toga, onda ima i ìvota,ima i sre}e. To se videlo i za vreme ze-mljotresa, kao {to pokazuje scena u ko-joj starica ne traì pod ru{evinama svo-ga muà, nego lonac za kuvanje ~aja.Tvrdi se da za rad u selu treba pozna-vati sociologiju seoske sredine. Slika okojoj govorimo pomogla mi je upravou tom smislu. îm sam je ugledao,znao sam da }e mi posluìti.Na primer, u svim seoskim ~ajdìnicama,po obodu pustinje nalazimo sliku sne-`ne planine gde su sa jedne strane zele-ne livade, a sa druge most na re~ici pokojoj plivaju patke. Ova je slika veomana ceni u krajevima gde stanovni{tvo ni-kada nije videlo plodnu, zelenu prirodu.Ukoliko jednog dana budem snimao upustinji, ta }e slika biti neizbe`na.

@.L.N: I u filmi Vetar }e nas odneti posto-je slike u jednoj ku}i, ali se ta~no nese}am motiva na njima. Jer, ne vide sejasno (nisu u krupnom planu). Ipak,o~igledno je da u sobama ima slika.

A.K: U svim ku}ama ljudi drè svoje foto-grafije ili slike koje vole. Ali, ako kame-ra ne za|e u te prostorije, one nikadane}e biti pokazane.

@.L.N: Pitao sam se kakav je odnos izme-|u pomenutih slika ili fotografija i ~i-njenice da je ~itav taj film pri~a osnimcima koji nisu bili napravljeni,koje etnolog kradimice ipak na krajuuspeva na brzinu da uhvati; uosta-lom, nije ni va`no da li su u pitanjufotografije ili filmsko snimanje, po{toje do{ao da bi kamerom zabeleìo è-ne koje oplakuju pokojnicu, a na kra-ju pravi samo fotografije. Jer, na po-~etku mu je jedna èna zabranila dase koristi svojim foto-aparatom.

A.K: Kamera ne pokazuje nijednu slikuzato {to mi i nije bila namera da to u~i-nim. Ako èna brani ~oveku da je foto-grafi{e, to je posledica odre|enog kul-turolo{kog nasle|a. êsto se doga|a useoskim sredinama – na primer u Afri-ci gde sam nedavno snimao – da ljudi,bilo mu{karci ili ène, ukoliko poznajuupotrebu fotografskog aparata, zabra-njuju njegovo kori{}enje, ne vole dabudu fotografisani.Zadivljuje me va{e tuma~enje slike fo-tografije. Ponekad pomi{ljam da foto-grafije ili slike imaju ve}u vrednost odfilma. Tajanstvenost slike ostaje neod-gonetljiva jer nema zvuka, nema ni~egokolo.4 Fotografija ne pri~a pri~u; zatoostaje podlo`na stalnim preobraàji-ma, i ìvot joj je duì od filma.Na jednom kolokvijumu u Dordonji opejzaù (septembra 2000. godine), pri-kazao sam dve fotografije istog krajoli-ka sa nekoliko drveta. Nije ih prationikakav komentar. One su napravlje-ne u razmaku od petnaest godina, ikada ih posmatram uporedo, obuzmeme strava. Re~ je o dve slike snimljeneta~no na istom mestu i iz istog ugla,

UMETNOST118

4 Zna~enje pojma okolo moèmo poistovetiti sa smislom zapadnja~kog termina „izvan polja“; videti o tomedalji komentar @an-Lik Nansija.

koje prikazuju pejza`. Me|utim, ume|uvremenu je neko drve}e nestalo:na drugoj fotografiji primetno je nji-hovo odsustvo.U ovom trenutku, vi{e sebe doìvlja-vam kao fotografa nego kao filmskogreditelja. Doga|a mi se da pomislim:kako bih napravio film u kojem ne bihni{ta rekao? Odgovor mi je postao o~i-gledan kada sam pro~itao va{ tekst.Ako slike mogu zra~iti takvom snagomda je druga osoba kadra da ih protu-ma~i, da iz njih izvu~e smisao koji ni-sam ni slutio da postoji, onda je boljeni{ta ne re}i: pustiti gledaoca, jedno-stavno, da sve sam zamisli.Kada pri~amo neku pri~u, pri~amo sa-mo jednu pri~u i svaki gledalac, uz po-mo} vlastite ma{te, prati i razumevasamo tu jednu pri~u. Me|utim, ako ni-{ta ne kaèmo, to je isto kao da govo-rimo mno{tvo stvari. Mo} tuma~enjaprepu{tamo gledaocu. Andre @id jekazao da sav zna~aj leì u pogledu, ane u temi. I Godar veli da je ono {to vi-

dimo na ekranu mrtvo: gledao~ev po-gled udahnjuje mu nov ìvot.Va{ tekst sam pro~itao vi{e puta, i za-klju~io da je odgovornost reditelja ta-ko velika da radije ne bih reìrao fil-move.

@.L.N: Kasno je za takav zaklju~ak!

A.K: Jo{ nije prekasno!

@.L.N: @elim da kaèm kako vrlo dobrorazumem èlju da do|ete do samojedne slike. Ipak, ako smem da pri-metim, ono {to govorite o filmu u od-nosu na fotografiju nije sasvim ta~no.Jer, nije neophodno da postoji zvu~napodloga. Film je dugo bio nem, a Vi~esto u svojim filmovima muzikuuvodite prili~no kasno – iako re~i po-stoje. Prema tome, sporno je to u vezisa zvukom. Tako|e, moè se kritiko-vati i navedeno zna~enje odsustvaonog okolo, to jest odsustva onoga „iz-van spolja“, po{to je u svakom trenut-


ku na ekranu neka fotografija. Film seuvek svodi na dvadeset ~etiri sli~ice usekundi. Najzad, ne{to o pri~i. Vi sve~inite da biste pri~u gotovo sasvimponi{tili. U Va{im filmovima jedva dapostoji nekakva naznaka pri~e, i ni-kada to nije prava pri~a. Va{a su film-ska ostvarenja ve} na putu da doseg-nu ono {to èlite. Dodao bih da, akorazmi{ljamo o kraju filma Vetar }e nasodneti, ili o snimku sveske u posled-njem kadru Gde je ku}a moga prijate-lja?, vidimo da je uvek re~ o nekoj sli-ci ili fotografiji. Mo`da bi trebalo raz-motriti sve Va{e zavr{ne scene. I onau filmu Ukus tre{anja tako|e ukazujena filmski snimak: ipak ta slika dola-zi neznano odakle, poti~e od nekogpogleda iz groba ili pogleda koji nijeu grobu. Uop{teno govore}i, sve zavr-{ne scene u va{im filmovima vode doneke vrste okamenjene slike, do zale-|enog snimka.

A.K: Sve sam vi{e ube|en u veliku asoci-jativnu snagu takve slike, u njenu mo}da gledaoca uvu~e duboko u sebe iprepusti mu tuma~enje. S druge stra-ne, u pokretnim kadrovima – onimagde neki element ulazi u jednom ~asuda bi u idu}em izi{ao – gledao~evausredsre|enost je oslabljena, njegovapa`nja ne moè ostati jednako budna.Isto je kada kre}emo na neki put. Ka-da prolazim kroz stani~ni hol, mimoi-lazim se sa stotinama ljudi. Ali je jedi-na osoba koje }u se se}ati putnik na se-di{tu preko puta, jer }u imati vremenada ga posmatram. Mo`da sam ga ve}ranije susreo, ali nisam imao vremenada mu posvetim pa`nju. Sad mi njego-va nepokretnost omogu}ava da ga namiru osmotrim, kao kada sam pred

nekom slikom. Tek se tada aktivira mo-ja sposobnost tuma~enja. Polako raz-gledam pojedinosti na njegovom licu;prise}am se drugih osoba na koje li~i;razne misli prolaze mi kroz glavu. Ustvari, u trenutku kada sedim prekoputa njega i fiksiram ga, kako to ~inikamera, on postaje predmet moga po-gleda kao da je nepokretna slika. Ovome podse}a na Bresonovu kameru,koja gledaocu ostavlja vremena za fik-siranje5.To je kao da otvara{ prozor sa kojeg sepruà pogled na neki krajolik: u tre-nutku sete, kroz njega osmatra{ jednojedino drvo preko puta. A to drvo jenalik na ìvu osobu. I pomi{lja{ kakose ne}e{ promeniti u odnosu na svadrve}a sveta. Drvo za tebe predstavljaobe}anje neke stalnosti. Ima{ sastanaksa njime. Kre}e{ na taj sastanak: drvoje ve} tu.îni mi se da nepomi~ne stvari imajusposobnost izazivanja na{ih emocija.

@.L.N: To {to kaète podse}a me na dvastvari. Kao zapadnjak, (ne znam kakose Vi u tom pogledu ose}ate, kao is-to~njak ili zapadnjak) obnuzet samproblemom slike kao predstave, tojest slike kao kopije stvarnosti, imita-cije koja je izvan stvarnosti, daklespolja{nje u odnosu na nju. A u va{imre~ima kao da ima ne~eg veoma isto~-nja~kog; slika se javlja kao prisustvo,kao nekakva snaga. To ima veze sa ki-neskim slikarstvom, sa zna~ajem kojiima samo jedan potez ~etkicom, {to jenajbolje obja{njeno u ogledu i Jedanjedini potez ~etkice. U va{im ostvare-njima naro~iti utisak ostavila je namene njihova istorijska dimenzija,dimenzija Istok-Zapad. Ta~no je da je

UMETNOST120

5 Re~ je izgovorena na francuskom.

Breson blizak tome, a ta~no je i da tadimenzija oduvek postoji na filmu.Ipak, ~ini mi se da ve} odavno film ra-dije pri~a pri~e (sa svim mitolo{kimnabojem i ànrovskim podelama nakriminalisti~ka dela, ljubavne storije,istorijske epopeje), ili da pak o sebirazmi{lja kao o umetnosti kadroj darekonstrui{e pokret. Sada ulazimo unovo doba, gde vi{e nije najva`nijepri~ati pri~e, biti veran pokretu ili re-produkovanju totaliteta. Film se suo-~ava sa postoje}om stvarno{}u i ma-nje je vezan za pokret, a samim tim iza ono izvan polja, za pri~u, po{to sevi{e ni{ta ne doga|a izvan slike.

A.K: Do sada nisam mogao da na|em sa-mo jednu definiciju filma. Ako prihva-timo da je du`nost filma da pri~a pri~e,~ini mi se da to roman mnogo bolje ~i-ni. Uspe{no to rade i radio-drame ili te-levizijske serije. Razmi{ljam o jednomdruk~ijem filmu, koji postavlja ve}ezahteve, i kojeg defini{emo kao sedmuumetnost. U njemu ima muzike, i pri-~e, i sanjarenja, i poezije. Ipak, i kadasve to uklju~i u sebe, mislim da onostaje nièrazredna umetnost. Pitamse, na primer, zbog ~ega ~itanje na{epesme podsti~e na{u uobrazilju i nago-ni nas da u~estvujemo u njenom kona~-nom uobli~enju. Pesma je verovatno istvorena da bi dosegla nekakvo jedin-stvo i celovitost, uprkos svojoj nezavr-{enosti. Kada se u nju ume{a moja ma-{ta, ta pesma postaje moja. Pesma nika-da ne pri~a nekakvu pri~u, nego budiniz slika. Ukoliko upamtim predstavekoje sam imao ~itaju}i pesmu, ukolikoimam klju~ za njihovo tuma~enje, mo-gu prodreti u njenu tajnu.Iz istog razloga, neka pesma koju ni-

sam shvatio pre desetak godina, moèmi danas postati veoma bliska. Mislimna misti~ku poeziju Moulane Rumija6,pesnika koga mi je otac ~itao dok sambio dete; trpeo sam to samo zato {tonisam smeo da se pobunim protiv o~e-vog autoriteta. Ali sam pre desetak go-dina ponovo uzeo te pesme, a i sada ihopet ~itam. Me|utim, danas nalazim unjima nova zna~enja koja su mi svoje-vremno izmicala. Retko sam sretao ne-koga ko bi povodom neke pesme ka-zao: ne razumem je. S druge strane,~im u jednom filmu neko ne shvati od-re|eni odnos ili vezu, odmah kaè danije razumeo taj film. A nerazumeva-nje predstavlja deo su{tine poezije.Prihvatamo ga kao takvo. Isto vaì i zamuziku. Sa filmom je druk~ije. Pesmipristupamo sa ose}ajno{}u, a filmu saintelektom, racionalno. Ne pretposta-vlja se da moèmo prepri~ati neku do-bru pesmu, dok dobar film navodnomoèmo ispri~ati prijatelju preko tele-fona. Smatram da film treba prihvatitikao vi{erazrednu umetnost i dozvolitimogu}nost njegovo nerazumevanja.U razli~itim trenucima na{eg ìvota,isti film moè na nas ostaviti razli~iteutiske.A on je, umesto, svega, sve vi{e posta-jao predmet zabave, ne{to {to trebapogledati, razumeti i oceniti. Ako gastvarno shvatimo kao umetnost, ondaje nu`no da priznamo njegovu vi{e-zna~nost i tajanstvenost. Slika i foto-grafija mogu imati svoju tajnu jer sene otkrivaju do kraja, ne mogu se upotpunosti opisati i prepri~ati. Vi ka-ète da slika nema osobinu predsta-vljanja, da se ne nudi kao predstavanego samo najavljuje svoje prisustvo,poziva gledaoce da ga otkrije.


6 Veliki misti~ki pesnik koji je pisao na persijskom i predstavnik je iransko-islamske civilizacije 13. veka.

@.L.N: Posebno mi je zanimljiv stav da jefilm odre|en unutra{njim odnosomprema samome sebi. Hteo bih da ka-èm dve stvari. Pre svega, od asmogpo~etka film ima mo} da uhvati tota-litet pomo}u pokreta, da pri~a pri~ezahvaljuju}i slici i zvuku. Va`no je dase ta njegova sposobnost poklopila saistorijskim razdobljem kada je bilaop{teprihva}ena zamisao o totalnojumetnosti. To je Vagnerov izraz, pa bise moglo kazati da je re~ o vagnerov-skom filmu. Svakako, film je i izuzet-no sna`no demon-strativno sredstvo,ako ho}ete i deikti~-ko; gotovo od na-stanka kinematogra-fije, Dziga Vertov iliEjzen{tajn, a na po-seban na~in i svi ve-liki reditelji (Hoks,Drejer, pa i Roseliniili Breson...) pravilisu slike u tom smi-slu, mada su crpligra|u iz mitologije(vestern, rat). Oni su,u izvesnom pogledu,ponovo uzimali ono{to je oduvek bilo u samom filmu.Ipak, u njemu nije samo fotografija;ili, mo`da je to bilo nu`no izumetifilm da bi se otkrilo {ta je zapravo fo-tografija, da ne bi tek tako bila tu.

A.K: Ne podnosim narativni film. Odmahizlazim iz sale. [to on ve{tije pri~a pri-~u, moj otpor biva sve ve}i. Pretpo-stavka za novi film je da se preispitagledao~eva uloga. Film se mora osmi-sliti kao ne{to nezavr{eno i nepotpu-no, da bi gledalac mogao da se ume{ai sam popuni praznine, nadomesti ono

{to nedostaje. Umesto da se gradi ~vr-sta, besprekorna struktura filma, njuvalja oslabiti – naravno, uz punu svestda gledaoca time ne smemo upla{iti inagnati na bekstvo! Re{enje je mo`dada se gledalac podstakne na aktivno ikonstruktivno prisustvo. Vi{e verujemu umetnost koja nastoji da stvori razli-ke izme|u ljudi, nego u onu koja teìop{toj saglasnosti, jednodu{nosti. Jer,zahvaljuju}i ovoj prvoj, opstaju razno-likosti u mi{ljenju i reakcijama ljudi.Svako gradi vlastiti film, bez obzira nato da li se sa mojim ostvarenjem slaè,

brani ga ili napada. Gle-daoci dodaju neke stvarida bi mogli bolje podu-preti vlastito stanovi{te;to je tako|e deo o~igled-nosti filma. U rat protivmo}nika treba po}i saslabostima i manjkavo-stima.

@.L.N: [to se ti~e pra-znina: se}am se jednogsasvim sivog kadra u fil-mu Hiro{ima, ljubavimoja. Bilo mi je devet-naest godina i ve} samstekao nekakvu naviku

i saznanje o tome – ni sam ne znamkako – ali sam shvatio da je to slika. Utom ~asu, u sali je jedna stara gospo-|a, koja je sedela odmah do mene, uz-viknula: „Ah! Pokvarilo se ne{to!“ Tosu dva razli~ita pogleda: neko smatrada se dogodio prekid u filmu, a nekoto tuma~i na drugi na~in.

A.K: Upravo su ti „prekidi“, ti „kvarovi“,najkonstruktivniji. To mi je san. Ipak,ne o~ekujem da }e se stvari promeniti.Poznata mi je mo} navike.

122 UMETNOST

U svakoj vrsti stvarala{tvapostoji deo stvarnostikoji se ne pokazuje,ali se mora osetiti.

Slikar mora poznavatii ono {to ne pokazuje.

Mora znati sve ostvarima i ljudima utom malom okviru

svoje slike.

@.L.N: Uprkos tome, ima naznaka da sestvari menjaju; uspeh Va{eg filma go-vori tome u prilog. Razume se, ne}eista publika pohrliti da vidi @ivot te~edalje i neki film katastrofe, kao {to jeDan nezavisnoti. Ali gledaoci Va{ihfilmova jesu mnogobrojni, i takavuspeh predstavlja dokaz da se ne{tomenja: jer, ti gledaoci ve} dvadesetgodina govore da je sa krajem neore-alizma i ~itavoj kinematografskojumetnosti, zapravo, odzvonilo. Godarje ~esto pominjao smrt filma, ~akpre~sto i previ{e. U me|uvremenu sunove kinematografije, kineska, taj-vanska ili korejska, napravile ne{tosasvim drugo.

(Razgovor je dobio novi pravac, jer jepa`nju sagovornika privukla jedna fo-tografija iz 19. veka, gde osoba slikanas le|a posmatra daleki predeo.)

A.K: Mislim da je zna~aj te fotografije u to-me {to nas primorava da naga|amokakva je ta osoba slikana s le|a, po{tonam je uskra}ena mogu}nost da joj vi-dimo lice. Njena je fizionomija daklenevidljiva, njen pogled tako|e. Mora-mo zato poga|ati ko je ona, kakvo jenjeno socijalno poreklo, i to samo naosnovu drugih sitnih pojedinosti ode-}e, frizure, ukosnice. Ti znaci nammnogo govore, a istovremeno nasosloba|aju obaveze da pamtimo ne~ijiosobeni lik. Budu}i da ni{ta nije odre-|eno, sve je podlo`no stalnoj promeni.

@.L.N: Ta slika, kao i nekoliko drugih uistoriji umetnosti ili fotografije, poka-zuje s le|a osobu koja gleda drugde.Vajetov Kristinin svet, slika veomapoznata u Americi, prikazuje jednuènu opruènu na livadi, tako|e vi-|enu samo s le|a. Svaki put neki po-

gled vi|en otpozadi privla~i na{ po-gled da mu se pridruì. Tako moj po-gled postaje pogled te ène.

A.K: Se}am se jedne slike gde tri osobegledaju u ne{to izvan okvira. înilo mise da ta slika ima dve funkcije. Mi po-smatramo te osobe, a one na{ pogledusmeravaju ka nekoj nepoznatoj ta~ki.Slika predstavlja tri ène, i ~ini mi seda svaka oli~ava ratli~ito ose}anje. Upitanju su dve devojke i jedna starijaèna, koja bi im mogla biti majka. Za-mi{ljam da one posmatraju nekog mu-{karca. Dakle, imamo tri razli~ita po-gleda na nekog mu{karca. Devojke gaposmatraju sa divljenjem, ili ih on pri-vla~i. Starija èna ima stroì, kriti~kipogled; ~ini se da ne odobrava pogle-de ovih dveju mla|ih. Vrednost te sli-ke je u tome {to mi posmatramo te triosobe, koje nam sugeri{u da gledamona drugu stranu.Fotografi ili reditelji sluè ljudima, aliih istovremeno i izdaju. Njihova jeuloga ravna Boànskoj, jer stalno pra-ve odabir: neke stvari pokazuju, a dru-ge ne; pre}ute sve ono {to su uskratilipogledu. Upravo time {to ne{to poka-zuje a ne{to ne, film ograni~ava po-gled. To ~ini tako {to sebi~no svodi svetna jednu stranu kocke, li{avaju}i naspogleda na pet preostalih. Ovo nijezbog nepokretnosti kamere: ne vidi-mo mnogo vi{e ni kada se ona kre}e,jer ~im se pogled otvori na novu stra-nu kocke, gubimo iz vida onu drugu.Filmovi koji, poput ove slike, upu}ujuna jedno „tamo“, na neko drugo me-sto, kreativniji su i po{teniji.

@.L.N: Nudim druga~ije tuma~enje, i tona osnovu jedne druga~ije kocke. Vigovorite o kocki i njenoj mogu}nosticelovitog sagledavanja. Ali, ~ak i u


stvarnosti uvek vidimo samo dve ilitri strane kocke, a ipak na osnovu to-ga znamo kako izgleda celina. Hteobih da kaèm ne{to o kocki kojupredstavlja bioskopska dvorana. Unjoj ima tri, ~etiri ili pet sasvim mra~-nih strana, i jedna osvetljena: to jeekran. Na njegovoj povr{ini, rediteljpokazuje svoje ume}e. Ekran je isto-vremeno i strana jedne druga~ije koc-ke, ~iju celinu reditelj uspeva da po-kaè. Stvarnost bioskopske sale u ko-joj se nalazim je na neki na~in ukinu-ta, i ja odlazim u tu drugu stvarnostili istinu, kako ste malo~as kazali.

A.K: Mislim da gledaoca ograni~avamo.Ta~no je da ni u stvarnosti ne moèmovideti vi{e od jedne ili dve strane koc-ke, ali zato moèmo odlu~iti da okre-nemo glavu i gledamo na drugu stra-nu, ka nemom zvuku koja dolazi spo-lja. Me|utim, u bioskopskoj dvorani,mi kao reditelji ~vrsto steèmo gledao-ca i njegov pogled.

@.L.N: Da, ali u stvarnosti ne vidimo ni-{ta, osim mo`da ako smo reditelj.

A.K: Smatram da obi~ni gledalac ima istotoliko zasluga koliko i reditelj. Isti tajgledalac u nekom restoranu moè bitibolji gledalac nego u bioskopu. U svo-joj ku}i, on moè ~ak i kroz dvostrukuzavesu pogoditi {ta se de{ava kod nje-govih suseda. Naslu}uje da li je u pita-nju bra~ni par, ili se }erka brine za svo-ga oca. A ipak pred sobom ima samosivu zavesu.U svakodnevnim situacijama, u stanjusmo da posmatramo ljude izdaleka ida ih ipak pravilno sagledamo, iz raz-loga koje navodite u svom tekstu. Jer,ti ljudi nisu nikakva predstava, negoimaju svoje prisustvo.

@.L.N: U pravu ste, ali bih dodao da, ka-da tako posmatramo stvari i ljude, ve}imamo pogled reditelja, slikara, foto-grafa ili romanopisca... Moj su pogledve} reditelji uobli~ili, on u sebi nosusve one filmove ili fotografije kojesam video. Ako napravim ovaj pokret(okre}e glavu), nastaje ve} neka vrstakadra, kao da pravim snimak.

A.K: Smatram da je svako radoznao, i data ljudska radoznalost nije ne{to svoj-stveno samo stvaraocima. Svako ko jetako radoznao dobar je gledalac.

@.L.N: Treba imati pa`nju usmerenu pre-ma ljudima i stvarima.

A.K: Ovo me podse}a na jednu anegdotu oBalzaku, koji je zastao na nekoj izlo`bipred slikom seoskog imanja pod sne-gom, sa ku}om i dimnjakom iz kojeg seizvija dim. Upitao je slikara koliko jeuku}ana u tom domu. Slikar je odgovo-rio da ne zna. Balzak je uzvratio: „Kakoto? Ako si naslikao ovu sliku, onda mo-ra{ znati koliko ljudi tu ̀ ivi, kojeg su uz-rasta deca, da li im je ovogodi{nja ètvabila dobra, imaju li dovoljno novca zamiraz svojoj k}eri. Ako ne zna{ sve o tojobitelji, onda nema{ pravo ni da nasli-ka{ dim nad njihovim ognji{tem.“Takav humani pogled na stvari moèimati samo dobar gledalac, koji neostaje ravnodu{an prema tom domu isvemu {to se u njemu zbova. A taj gle-dalac nije ovde niko drugi do sam Bal-zak. Me|utim, on na toj izlo`bi nijebio kao pisac, nego kao obi~an posma-tra~. U svakoj vrsti stvarala{tva postojideo stvarnosti koji se ne pokazuje, alise mora osetiti. Slikar mora poznavatii ono {to ne pokazuje. Mora znati sveo stvarima i ljudima u tom malom

UMETNOST124

okviru svoje slike.Ose}am daleko ve}u odgovornost ka-da znam da posmatra~ poput Vas gle-da moje filmove. To je zastra{uju}e!

@.L.N: Ovo me podse}a na automobil kaosredstvo za posmatranje u Va{im fil-movima. Automobilsko staklo udvajaekran. A tu je i pogled voza~a koji, po-{to vozi ({to je uobi~ajeno, jer pa`njumora usredsrediti na spolja), ~estoosmatra drum i gleda prvo ispred sebe.Va{a kamera pokazuje da, sa onim kosedi pored, voza~ razgovara gledaju}ipravo ispred sebe, tamo gde mi ne vi-dimo ni{ta. Hteo bih ponovo da odgle-dam va{e filmove i utvrdim da li ljudi~esto gledaju jedni u druge, ili pak naj-ve}i deo vremena provode sa pogle-dom ispred sebe (kao voza~i). îni mise da, iako saputnici u kolima gledajuvoza~a, postoji malo uzajamnih pogle-da, malo planova i kontra-planova.

A.K: Za mene je to na~in da podstaknemgledaoca. Dve osobe zajedno glume,

ali {ta je sa na{im pogledom? Me|utim osobama postoji razmena pogleda,ali je onda red na gledaoca da posma-tra, da na|e svoje mesto u toj njihovojrazmeni pogleda. On ~ak zaboravljada te osobe vi{e ne gledaju jedna nadrugu, samo zato {to ih je pre toga vi-deo da razmenjuju poglede. Od togtrenutka, gledao~ev pogled je taj kojipostavlja odnose me|u njima.Ipak, i to ima svojih granica. U ~asukada pravim rez, pa`nja treba da budeusmerena na reakciju drugoga. Pro-mena kadra nije proizvoljna, nije re~ oobi~noj smeni planova. Doga|a se dase rez mora napraviti zbog nekog pro-blema koji iskrsne tokom snimanja, ikoji se u montaì sredi. Ipak, naj~e{}ese trenutak reza bira kada se o~ekujereakcija jedne osobe na ne{to {to dru-ga u~ini ili kaè. Bez tre}eg pogleda,gledao~evog, dva druga pogleda nepostoje. Kako to druk~ije izraziti: ne-ma stvaraoca bez stvaraoca!Imam sada ja jedno pitanje koje bihèleo da Vam postavim:


(Abas Kiarostami recituje odlomak izKur’ana na arapskom, suru „Zemljotres“):

Kada se Zemlja najè{}im potresomsvojim potresei kada Zemlja izbaci terete svoje,i ~ovek uzvikne: „[ta joj je?!“ –toga Dana }e ona vesti svoje kazivatijer }e joj Gospodar tvoj narediti.Tog Dana ljudi }e se odvojeno pojavitida im se pokaù dela njihova:onaj ko bude uradio koliko trun dobra– vide}e ga,onaj ko bude uradio ikoliko trun zla – vide-}e ga.7

Evo mog pitanja: {taVas je potaklo da na-vedete odlomak iz tesure, i gde ste ga na-{li? Po meni je to je-dan od najlep{ih od-lomaka u Kur ’anu.Ne znam {ta Vi o to-me mislite. Pre dva-desetak godina raz-mi{ljao sam da na-pravim film o ovojsuri. Kada sam je pro-~itao u Va{em tekstu,zapanjio sam se.

@.L.N: Znate li ~itav Kur’an napamet?

A.K: Ne, ali ovaj deo znam. îni mi se daima neku vrlo tajanstvenu dimenziju,u isti mah savremenu; da u sebi nosine{to {to osporava celokupni tekstKur’ana. To je lepa slika apokalipse,lep prizor kraja sveta.

@.L.N: Nedovoljno poznajem Kur’an iislamsku tradiciju uop{te, ali ne{toipak znam. Toliko sam se, kada samvideo Va{ film @ivot te~e dalje, setioda postoji sura pod nazivom „Drhta-nje zemlje“.

A.K: A kako ste saznali za tu suru?

@.L.N: Veoma me zanima pitanje monote-izma. @elim da bolje izu~im, posebnoda istraìm vezu izme|u monoteizmai porekla zapadne filozofije. U tom

sam kontekstu poku{aoda bolje upoznamKur’an. Naveo sam tajodlomak misle}i kako jeon verovatno bio pre}ut-ni moto filma, naro~itostih „kada je sve razoreno,zemlja porogovara i pri~ajednu pripovest“. Po mommi{ljenju, Va{ film jeupravo bio to.

A.K: Za mene je to jednaod najlep{ih sura uKur’anu. Njen je jezikveoma slikovit. Me|u-tim, dok sam pravio ovajfilm, nisam na nju mi-slio. Setio sam se je tek

kada sam pro~itao Va{ tekst, i tada samshvatio da je znam napamet i da samsvojevremeno èleo da po njoj napra-vim film.

@.L.N: Mo`da je u pitanju podsvest. OKur’anu sam razmi{ljao zato {te steVi Iranac; da ste ~ovek sa Zapada, ve-rovatno bih se setio Volterovog tekstao zemljotresu u Lisabonu, jer je to za-padnja~ka referenca.

UMETNOST126

7 Kur’an s prevodom, sura XCIX.

Film se mora osmisliti kaone{to nezavr{eno i

nepotpuno, da bi gledalacmogao da se ume{a i sampopuni praznine, nadomesti

ono {to nedostaje. Umesto dase gradi ~vrsta, besprekorna

struktura filma, nju valjaoslabiti – naravno, uz punusvest da gledaoca time ne

smemo upla{iti i nagnati nabekstvo!

Ali Akbar Sanati umro u 90. godini

Ali Akbar Sanati, ~uveni iranski slikar iskulptor, umro je u Teheranu u 90. godiniìvota. Sanati je od 2003. godine bio podstalnim medicinskim nadzorom, nakonsr~anog udara, kada je izgubio sposob-nost govora i ostao paralisan

Ali Akbar Sanati je ro|en 1916. godineu iranskom gradu Kermanu. Odrastao je usiroti{tu gde ga je majka dala na staranjezbog nemogu}nosti da se sama brine onjemu nakon smrti muà. Brigu o detetupreuzima kermanski dobrotvor i osniva~siroti{ta, Ali Akbar Sanatizade. Po zavr{et-ku osnovne {kole upisuje se u uglednuumetni~ku {kolu Kamal ul Molka, gdeosnove slikarstva i vajarstva u~i kod emi-nentnih i van granica Irana priznatihumetnika, majstora Huseina Behzada, Ab-dulhasana Sedikija i Ali Rohsara, i gde di-plomira na odseku za slikarstvo 1940. go-dine. Sa Abdulhusein Sanatizadeom 1945.godine osniva prvi javni muzej u Iranu ukome izlaè svoja dela. U~estvovao je uosnivanju nekolicine muzeja u Iranu.

Nema sumnje da }e njegova dela iuop{te umetni~ki doprinos ostati upam}e-ni i dugo posle njegove smrti. Sanatijevodelo i inovacije koje je uneo u umetni~kiìvot Irana, nezavisno od njegovih umet-ni~kih ili tehni~kih aspekata, u jednom va-`nom aspektu odudaraju od dela skorosvih njegovih savremenika. Sanati je biozaokupljen sudbinom obi~nog sveta i pri-kazivanjem svakodnevnice malog ~ovekaiz naroda. Poput ’slikara za kafe~ajnice’


UMETNOST

Odlazak majstora

Ali Akbar Sanati, rad M. Katouziana (1990)

Sanati se obra}ao masi, obi~nom svetu,prostom ~oveku, nastoje}i da svoja platnai skulpture u~ini razumljivim i prijatnim iprolazniku sa ulice i kupcu iz radnje, i to uvreme kada se umetni~ka elita Irana sma-trala posebnom vrstom, povla{}enim slo-jem koji stvara za odabrani sloj dru{tva.

Sanati }e ostati upam}en kao osniva~prvog javnog muzeja u savremenom Ira-nu koji postoji i danas, otvorenog u na-meri da udovolji potrebama obi~nog sve-ta i ovekove~i njihove patnje i te`nje.Ipak, u istoriji iranske savremene umet-nosti, Sanati }e prevashodno biti upam-}en kao pionir vajarstva koji je svojimskulpturama obogatio umetni~ki ìvotIrana, unev{i u njega jednu novu dimen-ziju, koja slavi borbu obi~nih ljudi i rad-ni~ke klase. Sanati je bio umetnik kome suli~ne ìvotne te{ko}e i patnje podarileuvid u agonije i radosti obi~nih ljudi; na-pustio je svoje siroti{te kao student umet-nosti da bi mu se vratio, godinama kasni-je, kao priznati umetnik, i taj odba~eni i

turobni dom pretvorio u sjajan i prestiàncentar u kome se sti~e znanje o umetnostii ve{tinama stvaranja. Rasko{ni opusovog velikog umetnika svedo~i o neiz-mernoj dubini neobi~nog talenta koji seispoljio u razli~itim slikarskim tehnikama,kao {to su crteì, vodene boje, ulja naplatnu, upe~atljivim i impozantnimskulpturama, prefinjenim mozaicima, sa-~injenim od prirodnih kamenih oblutakai {ljunka i ostalim radovima koji nose pe-~at njegovog stila, jedinstvenog po velikojhumanosti koja izbija iz hiljade dela kojeje ovaj autor ostavio.

Sanati je bio simbol samopouzdanjakoji se angaàvao zarad napretka i dosti-zanja uzvi{enih vrednosti. Ostavio je oko1000 slika i preko 400 skulptura.

Za umetni~ku karijeru dugu preko 60godina od biv{eg iranskog predsednika,Muhameda Hatamija dobio je najvi{e od-likovanje za zasluge u umetnosti.

preveo A. Dragovi}

UMETNOST128

A. A. Sanati, Putnik, detalj (1951)

Plemeniti poslanik, hazreti Muham-med b. Abdullah (s. a. v. s.), sa kojim se za-vr{ava poslanstvo, ro|en je 570. godinenakon Isaa (a.s.). Poslanstvo je primio ka-da je imao 40 godina. U Meki je 13 godinanarod pozivao u islam trpe}i mnogobroj-ne te{ko}e i neprilike, odgajaju}i odabra-nu grupu, nakon ~ega se preselio u Medi-nu, na~iniv{i je centrom nove vere. Desetgodina Poslanik je u Medini slobodno po-zivao u islam i propovedao ga, te se boriosa arapskim buntovnicima, koje je nakraju sve nadvladao. Nakon tog perioda,celo Arabijsko poluostrvo primilo jeislam. Postepeno, tokom 23 godine, Posla-niku su objavljivani kur’anski ajeti. Mu-slimani su pokazivali za~u|uju}u zadi-vljenost Kur’anom, ali i li~no{}u Bo`jegposlanika. Poslanik (s. a. v. s.) se preseliona drugi svet jedanaeste godine po hid`-ri (posle preseljenja iz Meke u Medinu),odnosno nakon 23 godine poslanstva i 63godine ìvota, izgradiv{i i za sobom osta-viv{i ~vrstu zajednicu, puno duhovnog iverskog elana, sa stvarala~kom ideologi-jom koja je muslimanima davala ose}ajplanetarne odgovornosti. Ono {to je ovojnovoizgra|enoj zajednici davalo duh, je-dinstvo i elan, bili su: âsni Kur’an, kojise neprestano u~io i nadahnjivao zajedni-cu, te veli~anstvena i prodorna li~nostBo`jeg poslanika koji je ljude okrenuorazmi{ljanju o sebi.

Sada }emo, ukratko, re}i ne{to o li~no-sti Bo`jeg poslanika (s.a.v.s.).

Detinjstvo

Jo{ je bio u maj~inoj utrobi kada mu seotac, na trgova~kom putu u [am, u Medi-ni, preselio na drugi svet. Njegov deda,Abdul Mutalib, preuzeo je brigu o njemu.U detinjstvu su se ve} mogli primetiti tra-govi veli~ine i natprirodnosti na njego-vom licu, u pona{anju i govoru. AbdulMutalib je zaklju~io da }e mu unuk imatisjajnu budu}nost.

Sa osam godina izgubio je i dedu, Ab-dul Mutaliba, i prema njegovoj oporuci,starateljstvo je preuzeo stariji stric, AbuTalib. Abu Talib je, tako|e, ostao zate~en~udnim pona{anjem ovog deteta, koje ni-je imalo velikih sli~nosti s ostalom decom.Nikada se nije moglo primetiti da, poputnjegovih vr{njaka, pokaè halapljivost ipreterano navaljuje na hranu. Zadovolja-vao se s malo, izbegavaju}i preterivanje.1

Za razliku od njegovih vr{njaka, kao iobi~aja i vaspitanja onog vremena, ure|i-vao je svoju kosu i redovno prao glavu ilice.

Jednom prilikom Abu Talib je zatraìoda se Muhammed pred njim presvu~e ilegne u postelju. Poslanik je navedeno de-lo smatrao odbojnim, ali nije hteo odbitistri~evu naredbu, te mu re~e: „Okreni svo-


VERSKE TEME

Plemeniti poslanikIzabrana poglavlja iz ìvotopisa o Poslanikovom ìvotu i misiji

1 Ono o ~emu }e ovde biti re~i je ìvot i moral, te li~nost Bo`jeg poslanika (s. a. v. s.). Ovde je posebno kori-{}en tekst velikog savremenog alame h. sejjida Abul-Fazla Mud`tehida Zend`nija, prvi tom ‘Muhammed-Hatemul-Enbija’, izdanje islamske organizacije Husejnije Er{ad.

je lice da bih se mogao presvu}i.“ Abu Ta-lib je ostao zate~en ovim detetovim re~i-ma, jer Arapi onog doba, ~ak i stariji, nisuse ustru~avali potpunog razgoli}avanja.On kaè: „Nikada od njega laì nisam ~uo,nedostojna dela ili neumesnog smeha naneprikladnom mestu nisam video, nijeùdeo za de~jim igrama, voleo je samo}u isvakoga trena odisao je skromno{}u. „

Odbojnost prema besposlici i lenjostiMrzeo je besposli~enje i dangubu. Go-

vorio je: „Gospodaru moj! Uto~i{te si miod dosade i tuge, slabosti i nemo}i, podlo-sti i pokvarenosti. „ Muslimane je podsti-cao na rad re~ima: „Bogo{tovlje ima se-damdeset delova, a najbolji je halal (do-zvoljena) zarada. „

PoverljivostMe|u narodom je do te mere postao

~uven po ~estitosti da su mu dali nadimak„Muhamed Emin“. Mnoge stvari su mudavali na ~uvanje (amanet). Nakon obja-ve poslanstva, Kurej{ije su, i pored veli-kog neprijateljstva koje su imali premanjemu, svoje amanete ba{ njemu povera-vali. Upravo iz ovog razloga, nakon pre-seljenja u Medinu, Aliju, neka je mir nanjega, nekoliko dana ostavlja u Meki, ka-ko bi poverene stvari vratio vlasnicima.[tavi{e, ne bi kod sebe ostavljao jedan dir-hem ili dinar tu|i ni za jednu no}, jer na-rod je u njega imao puno pouzdanje.

Porodi~ni moralPrema porodici je bio ljubazan. Svoje

ène nikada nije zlostavljao, {to je bilo su-protno obi~ajima i odgoju Mekanaca. Tr-peo je ukoliko bi neka od njegovih ̀ ena go-vorila ne{to lo{e, sve dok to ne bi imalo lo-{e posledice po druge. Preporu~ivao je inagla{avao lep ìvot sa ènama, te govorio:

„Svaka osoba ima dobre i lo{e osobine.ôvek ne sme posmatrati samo lo{u stra-nu svoje supruge, te je zbog toga napusti-

ti, jer kada god mu se ne svi|a jedna nje-na osobina, druga osobina }e ga u~initisretnim, te zbog toga mora ovo dvoje za-jedno posmatrati.“

Prema svojoj deci i unucima pokazi-vao je veliku ljubav i blagost. Voleo ih je.Stavljao ih je da sede na njegovom ogrta-~u, nosio ih je na le|ima, ponekad bi ihpoljubio, a sve je to bilo suprotno obi~aji-ma onoga vremena.

Jednom prilikom, pred nekim Arapomiz visokog dru{tva, poljubio je svoga unu-ka hazreti Hasana, neka je mir na njega,na {to mu je onaj Arap rekao: „Ja imamdva sina i jo{ ih nikada nisam poljubio.“Poslanik mu na to re~e: „Ko nema milosti,ne}e mu se ukazati milost.“ (AhmedovMusnad, tom 2, str. 228).

Prema deci muslimana tako|e je bioljubazan. Stavljao bi ih u krilo i ljubaznomilovao po glavi. Ponekad bi majke svojumalu decu njemu davale kako bi im pro-u~io dovu. De{avalo se ~ak da se ta decapomokre na njegov ogrta~. Majke su tada,posti|ene, htele prekinuti decu u tome,ali im je to Poslanik o{tro zabranjivao, go-vore}i: „Ne spre~avajte mokrenje deteta!To {to }e se moj ogrta~ isprljati nije va`no,o~isti}u!“

S robovimaPrema robovima je pokazivao poseb-

nu ljubaznost. Ljudima je govorio: „Onisu va{a bra}a. Nahranite ih onim {to vi je-dete, obucite ih ode}om kakvu vi obla~ite.Ne dajite im naporne poslove da rade, a ivi sami im pomozite kada rade.“ Govorioje: „Ne zovite ih imenima ‘rob’ ili ‘ropki-nja’ ({to ukazuje na robovlasni~ki odnos),jer smo svi mi robovi Boìji i stvarni Vla-dar je Allah, nego ih zovite ‘mladi}’ i ‘de-vojka’.

Islamski zakon pruà sve mogu}eolak{ice za slobodu robova, koje vode nji-hovoj potpunoj slobodi. On trgovinu be-

VERSKE TEME130


Sima Rahimi ^ahardah, Iluminacija

lim robljem naziva najgorim zanimanjemi kaè: „Najgori ljudi kod Allaha su onikoji prodaju ljude.“

Nikada se nekoj slu{kinji ili siromahune bi, uz oholost, obra}ao, nego bi im, pri-jatno, izlazio u susret. Prijatan je bio ~ak iprema robovima.

Jeo bi zajedno sa siromasima i sa njimabi dosta sedeo, {to je ~inio i u dru{tvu ro-bova.

îsto}a i lep mirisVeliku simpatiju je gajio prema ~isto}i

i lepom mirisu. Sam se toga pridràvao, ai drugima je nare|ivao. Svojim ashabimai sledbenicima je nagla{avao da svoje teloi svoje ku}e drè ~iste i mirisne. Posebnoih je prisiljavao da se petkom okupaju inamiri{u, kako se od njih ne bi mogaoosetiti neugodan miris, pa tek nakon togado|u na dùma namaz.

Pazio je da mu ode}a bude ~ista, kao ina li~nu higijenu.

Redovno je ~e{ljao svoju kosu i divnubradu.

Prao je zube misvakom i mirisao se to-liko da bi se, izdaleka, ose}ao njegov mi-ris. Moglo se prepoznati i ko je bio zajed-no sa njim, ili ko se rukovao sa njim, jer sePoslanikov miris ose}ao i na toj osobi.

Odnos prema ljudimaU odnosima sa ljudima bio je ljubazan

i {irokogrud. U islamu je prednja~io predsvima, pa ~ak i pred decom i robovima.Nije pruào svoje noge ni pred kim, neoslanjaju}i se u prisustvu bilo koga.Uglavnom je sedeo na kolenima. Na sku-povima je traìo da se sedi u krugu, kakoskup ne bi imao nikoga u za~elju ni u pri-krajku i kako bi svi imali jednaka mesta .Svoje drugove je redovno pose}ivao.Ukoliko tri dana nije video nekog od njih,odlazio bi mu u posetu, ukoliko bi bio bo-lestan, pose}ivao bi ga, a ako bi imao pro-

blema, pomagao bi mu. Na sijelima ne bigledao samo u jednu osobu i ne bi govo-rio samo jednoj osobi, nego bi govorio igledao ceo skup. Nije voleo da sedi, a dadrugi sluè, nego bi ustajao i pomagao priposluìvanju. Govorio je: „Bog ne voli davidi roba koji se smatra boljim od dru-gih.“

Nikada se ni u koga ne bi zagledavao.Najvi{e bi radio na tome da svima

olak{a. Primao je poklone, bilo da se radi-lo o jednom gutljaju mleka, ali bi, i u tomslu~aju, gledao da to nadoknadi, te da po-nudi drugima. Tako se on ophodio.

Lepi maniri mu ne bi dopu{tali da je-de ako bi bio le|ima naslonjen na zid.

Izme|u Poslanikovih dru{tvenih ak-tivnosti zna~ajno je to {to bi obilazio bole-sne, bilo ko i bilo kako bolestan bio, te jeu~estvovao na sahranama umrlih.

Nije sam hodao.Nikada nije imao povla{}ene prijatelje

niti sluìn~ad.Nije birao da li, za putovanje, da mu

dovedu kamilu, konja ili mazgu.Nekada bi hodao bosonog, a nekad u

obu}i.Katkad bi obla~io pla{t, a ponekad bi

izlazio u narod i bez pla{ta i ~alme; no,dok bi {etao, kora~ao bi pun snage i neza-moren.

Hodao je tako {to bi stopala podizao satla, kao da se spu{ta negde odozgo.

Posebno je voleo miris.Poslanik jeste imao sluge i slu{kinje,

no, nikad se njima nije obra}ao iz visine.Ne bi propu{tao slobodno vreme da

tada ne sluì Bogu.Koga god bi susreo, prvi bi pozdra-

vljao.Kada bi mu neko dolazio o nekom po-

slu, sa~ekao bi da se taj posao okon~a.Kada bi god nekog od svojih drugova

video, pruìo bi mu ruku da se rukuju;ukrstio bi prste svoje ruke sa prstima svog

VERSKE TEME132

prijatelja i onda bi i svoju drugu ruku sta-vio preko njegove ruke.

Ako bi obavljao molitvu, pa mu nekopri{ao u nekom poslu, brè bi zavr{io mo-litvu, okrenuo bi se toj osobi i kazao bi:„[ta ti treba?“ Tek kada bi udovoljio po-trebi te osobe, ponovo bi ustao i otpo~eonovu molitvu.

Najvi{e bi sedeo sasvim skru{eno,zna~i rukama bi obgrlio svoja kolena i ta-ko bi sedeo do kraja susreta.

Niko nije preneo da je Poslanika videoda je ispruìo noge u prisustvu svojihdrugova, {to pokazuje prefinjenost nje-govog opho|enja.

Pristojno bi primio svakog ko bi mudo{ao, te bi, nekad, ~ak i onima koji munisu rodbina, prostro svoj pla{t po zemljida na njega sednu.

Ra{irio bi svoj }ilim za goste da sednuna njega, pa kad bi se neko posebno sne-bivao, Poslanik bi nastojao do te mere dabi gost, na kraju, ipak, prihvatio.

Da bi ispo{tovao svoje drugove, uvekbi ih zvao odre|enim po~asnim nadim-kom, pa ako neki me|u njima ne bi imaotakav nadimak, sam Poslanik bi mu iza-brao neki i tako ga oslovljavao.

Isto tako je i u vezi sa ènama zvaoone me|u njima koje su imale decu u vi-du „majko tog i tog“, a ako bi bile bez de-ce, na{ao bi i njima neki po~asni nadimak.

âk je i decu zvao po~asnim nadimci-ma.

Teè bi se od drugih naljutio i dostalak{e obradovao; bio je za ljude vi{e bri-`ljiv i koristan nego oni sami za sebe. To jebila krajnja ljubaznost.

Kada bi bio u dru{tvu svojih prijatelja,osoba koja ga ne bi poznavala ne bi, jasno,mogla da prepozna koji je, u toj grupi, Po-slanik Muhamed, jer bi oni sedeli u krug,da neko ne bi bio ispred drugih. Poslanikbi sedeo me|u njima i nikada nije imaosvoje stalno mesto.

No, kasnije kada je mnogo ve}i brojljudi dolazio da poseti Poslanika, pa bi sviispitivali „koji me|u vama je Muhamed“,napravili su mu malu zemljanu platfor-mu, na kojoj bi, kada bi god seo na nju,Poslanik govorio: „nisam ja ni{ta vi{e dolirob Bo`ji.“

Poslanik je bio najdare`ljiviji, uvek jesamo istinu govorio i kada bi nekoga pri-mio da ga brani, bio je krajnje iskren.

Njegove moralne vrline su bile izuzet-no prefinjene, kao {to su mu i preci, svi,bili pre~i{}eni i po{teni ljudi.

Ko god bi se susreo sa njim, bio bi op-~injen njegovom veli~inom.

Ko god bi ga ~e{}e pose}ivao voleo gaje svim svojim bi}em.

Nije se desilo da mu neko ne{to zatra-ì i da mu to on ne pokloni.

Jednog dana je neki Arapin do{ao kodnjega i zatraìo mu ne{to. Poslanik mu jepoklonio toliko mnogo ovaca da ih se je-dva moglo prebrojati. Arapin se vratio usvoje pleme i poru~ivao svima da pre|u uislam, jer Muhamed poklanja kao da nezazire od nesta{ice.

U svojim kontaktima sa drugima uvekje odvra}ao ljude od toga da po~ine ka-kvo zlo, kao {to im je istovremeno nala-gao da ~ine dobro.

Blagost uz strogostU pitanjima koja su se ticala njega i

onoga {to je vezano za njegovu li~nost,pokazivao je blagost i pra{tao. Jedan oduzroka njegovog napretka, bilo je pra{ta-nja bez presedana. Me|utim, u op{tim pi-tanjima i principima, gde su postojala za-konska ograni~enja, pokazivao je strogost,ne prelaze}i ni preko ~ega. Nakon osvoje-nja Meke i pobede nad Kurej{ijama, zane-mario je svo zlo koje su ovi na~inili tokom20 godina i sve je to oprostio. Prihvatio jei tevbu (pokajanje) ubice dragog stricaHamze. U vreme osvojenja Meke jedna


VERSKE TEME134

Mustafa Ahavas, Iluminacija

èna iz plemena Beni Mahzum je ne{toukrala, {to je kasnije i dokazano. Njenarodbina, koja je pripadala visokom slojuKurej{ija, izvr{enje kazne za kra|u nadnjom smatrala je uvredom za celo pleme.Zbog toga su vr{ili veliki pritisak na Posla-nika, kako bi on odustao od izvr{enja ka-zne. Pojedine ~asne ashabe podstakli suda se zauzmu za njih kod Poslanika, na {tose boja njegovog lica promenila od srd`bei on re~e: „Kakvo je to zauzimanje?! Zar seBo`ji zakon moè promeniti zbog nekihosoba?“ Posle podne istog dana na jed-nom skupu je odrào govor, gde je rekao:

„Pro{li narodi su propali zbog toga {tonisu izvr{avali Bo`ji zakon. Kada god bineko iz skupine mo}nih i jakih po~iniozlo~in, bilo bi mu opro{teno, a ukoliko bislabi i potla~eni to u~inio, bio bi ka`njen.Kunem se Bogom, u îjoj je ruci moja du-{a, ne}u popustati u izvr{avanju pravdeni pred kim, pa bio to i moj najbliì rod.“2

Poslanik, Bo`ji mir neka je sa njim iporodicom mu neporo~nom, beja{e naj-hrabriji, najstrpljiviji, najpravedniji, naj-pro~i{}eniji i najdare`ljiviji ~ovek; to po-kazuje ljubaznost njegovu.

Kada bi se i rasrdio, to bi bilo radi Boga,ne radi samog njega; tada je, u stvari, Bo`-je naredbe sprovodio, pa ~ak i ako bi tonjemu ili njegovim drugarima i{lo na {te-tu. Sve je to, opet, zato {to beja{e ljubazan.

Jednom mu njegovi drugari predloì-{e da pozovu u pomo} neke mnogobo{ceprotiv drugih mnogoboàca, no Poslanikto nije prihvatio, i pored potrebe za ta-kvom pomo}i, rekav{i da „nama nije po-trebna pomo} mnogoboà~ka“.

Bogo{tovlje (ibadet)Jedan deo no}i, ponekad polovinu,

ponekad tre}inu ili dve tre}ine, provodiobi u ibadetu. âk i kada bi radio ~itav dan,a posebno u vreme boravka u Medini, ni-je smanjivao vreme predvi|eno za ibadet.

U ibadetu i obra}anju Bogu, pronalazio jepotpunu smirenost. Njegovo bogo{tovljenije bilo iz èlje za rajom ili usled strahaod pakla, ve} iz ljubavi i puno zahvalno-sti. Jednoga dana jedna od njegovih ènaga upita: „Za{to ovoliko ibadeta ~ini{? Te-bi je opro{teno!“ Odgovor je glasio ovako:„Zar da ne budem zahvalni rob?“

Veoma mnogo je postio. Pored rama-zana i dela {a’bana, svaki drugi dan je po-stio. Zadnjih deset dana ramazana nijemu bila potrebna postelja, jer je taj periodprovodeo u dàmiji u stalnom ibadetu uitikafu, ali bi drugima govorio: „Dovoljnoje da svakoga meseca tri dana postite.“

Tako|e je rekao: „Ibadet ~inite kolikomoète izdràti. Ne tovarite na sebe vi{eod granice da ne biste imali negativnu re-akciju.“

Protivio se mona{tvu, izolaciji, napu-{tanju porodice i uku}ana. Neki ashabi,koji su bili doneli ovakvu odluku, bili sukritikovani. Rekao je: „Va{e telo, va{e è-ne i deca, kao i prijatelji, imaju svoja pra-va kod vas i morate po{tovati ta prava.“

Kada bi bio sam, dugo bi se posve}i-vao bogo{tovlju. Ponekad bi njegov na-maz trajao vi{e sati, ali u dèmatu je na-stojao ne ostajati dugo. Smatrao je da jeneophodno paziti na telesno stanje slabi-jih vernika i drugima je savetovao isto.

Ve}inom bi sedeo okrenut prema Kabi,kako bi se, ujedno, i molio Bogu.

Gde god bi se pojavio, najpre bi iska-zao: Slavljeni Boè, hvala Ti; svedo~im danema boga osim Tebe i da }emo se Tebivratiti.

Poslanik je gajio u sebi najstroè stra-hopo{tovanje prema Bogu i bio je u sve-mu bogobojazniji u odnosu na sve ostale.

Na polju spoznaje Boga je oti{ao is-pred svih, kao {to je u pogledu pokorno-sti Bogu bio najsna`niji, u bogo{tovljunajodva`niji, u ljubavi prema Bogu najo-buhvatniji, te u isposni{tvu najbri`ljiviji.


Stajao bi za vreme molitvi toliko dugoda bi mu tabani, zbog mno{tva klanjanja,~esto naprsli.

Kada bi god po~injao da obavlja moli-tvu suze bi lijo, a od sna`nog pla~a i rida-nja mu, zemlja bi se potresala.

Vezano za njegovo bogo{tovlje valjaspomenuti da bi katkad postio tolikomnogo da bi neki, ~ak, govorili da se ni nemrsi, kao {to bi, ponekad, propu{taomnoge dane u kojima ne bi postio, takoda bi se ~ule pri~e da vi{e i ne posti.

Jednostavan ìvotJednostavnost je bila jedan od principa

njegovog ìvota. Jednostavno je jeo, jedno-stavno se obla~io, jednostavno se kretao.Uglavnom je spavao na hasuri, sedeo nazemlji, svojim rukama muzao koze, jahaoje na neosedlanoj jaha}oj kamili, a spre~a-vao je da se neko kre}e uz njega. Snagu sudavali hleb i urme. Sam je krpio svoju ode-}u i cipele. I pored jednostavnosti, nije za-stupao filozofiju siroma{tva, smatraju}iimetak i bogatstvo neophodnim za zakon-sko tro{enje u korist zajednice. Govorio je:

„Divan li je dobar imetak kod dobrog~oveka.“ (Muhad`dètul-bejda’, tom 6,str. 44).

Tako|e je rekao:„Bogatstvo je divna pomo} bogoboja-

znosti.“ (Vesail, tom 12, str. 16).@iveo je krajnje isposni~ki i jedno-

stavnim ìvotom, do te mere, da je svojuobu}u i ode}u sam krpio, te je u ku}i po-magao ostalima i radio koliko i oni rade;sve to iz razloga svoje samopro~i{}enosti.

Zbog velike gladi bi nekad vezivaosvoj stomak, a u hrani nikada nije bio iz-birljiv, niti je {ta bacao. Jeo je sasvim obi~-nu hranu.

Volja i istrajnostImao je volju i istrajnost bez premca,

{to je pre{lo i na njegove ashabe. Period od

23 godine njegovog poslanstva je potpunalekcija volje i istrajnosti. U svom ìvotu vi-{e puta se nalazio u uslovima kada vi{e ni-je bilo nade ni za {to, ali on nijednog tre-nutka nije pomislio na poraz. Njegova jakavera nije dozvolila da njegov uspeh i jed-nog trena bude doveden u pitanje.

Vo|stvo i savetovanjeIako su njegove naredbe ashabi izvr{a-

vali bez pogovora i izjavljivali da ‘zato {toti ~vrsto verujemo, izvr{i}emo ~ak i akonaredi{ da se utopimo u moru ili da se uvatru bacimo’, on se nikada nije pona{aodespotski. U pitanjima za koja nije stiglanaredba od Allaha, d`. {., savetovao se saashabima, cene}i njihovo mi{ljenje, ~imeim je pridavao va`nost. Na Bedru je do-govornom ve}u prepustio pitanje po~et-ka borbe, kao i odre|ivanje mesta za logo-rovanje, te na~in postupanja prema rat-nim zarobljenicima. Na Uhudu se, tako-|e, dogovarao o tome da li da se stacioni-raju unutar Medine ili da to u~ine vangrada. Sa ashabima se savetovao i na Ah-zabu, a i na Tabuku.

Neki od osnovnih uzroka Poslaniko-vog velikog i besprimernog uticaja na as-habe su njegova blagost, ljubaznost, pra-{tanje, traènje oprosta za njih, briga zaoprost greha njegovog ummeta, zatimbriga za ashabe i ve}anje sa njima. âsniKur’ani ukazuje na to i kaè:

„Samo Allahovom milo{}u ti si blagprema njima; a da si osoran i grub, razbe-gli bi se iz tvoje blizine. Zato im pra{taj imoli se da im bude opro{teno i dogovarajse s njima. A kada se odlu~i{, onda se po-uzdaj u Allaha.“ (Ali Imran, 159).

Red i disciplinaDelima su mu vladali red i disciplina.

Svoje vreme planski je podelio, isto save-tuju}i i drugima. Njegovi ashabi su podnjegovim uticajem striktno po{tovali di-

VERSKE TEME136

sciplinu. Smatrao je da neke odluke netreba obznaniti, pa to nije ni ~inio, kakone bi stigle do neprijatelja. Ashabi su izvr-{avali sve njegove naredbe bez ikakvogpitanja. Nare|ivao bi, na primer: „Buditespremni! Sutra kre}emo!“ Svi bi krenulionamo gde je naredio, iako nisu znali ciljsve do poslednjeg momenta.

Spremnost primanja kritike i odvratnostprema dodvoravanju

Poslanik bi se ponekad suo~io sa pro-testima pojedinih svojih ashaba. Bio je ta-da bez uzbu|enja i njihovo bi gledi{teusaglasio sa svojom odlukom. Smetalomu je kada ~uje ulagivanje i laskanje. Go-vorio je: „Bacite pra{inu u lice onih koji la-skaju i ulaguju se.“ Voleo je preciznost ipotpunost u izvr{avanju poslova. Voleo jekada ne{to uradi da to bude jako i ~vrsto.Kada je preminuo njegov iskreni poma-ga~ Sa’d bin Muaz, po spu{tanju u raku,preme{tao je i u~vr{}ivao kamenje na gro-bu, a zatim rekao: „Ja znam da ne}e pro}imnogo vremena do kada }e sve ovo ne-stati, ali Allah voli da rob, kada radi nekiposao, to uradi ~vrsto i sigurno.“ (Beha-rul-envar, tom 22, str. 107).

Borba sa slabostimaPoslanik nije iskori{}avao slabe ta~ke

kod ljudi i njihovo neznanje. Naprotiv,borio se s tim i upoznavao ljude s onim{to ne znaju. Onog dana kada mu jeumro sin Ibrahim, koji je tada imao 18meseci, do{lo je do pomra~enja sunca.Narod je govorio: „Uzrok pomra~enjaSunca je nesre}a koja je zadesila Bo`jegposlanika. „ (s. a. v. s.). On nije o}utao naove re~i neznalica i nije iskoristio ovu sla-bu ta~ku, nego se popeo na minber i re-kao: „O, ljudi! Mesec i Sunce su dva Bo`-ja znaka! Do njihovog pomra~enja ne do-lazi zbog ne~ije smrti.“

Kompetentnost za vo|uPoslanik je u granicama savr{enstva

imao ose}aj procene, odse~nosti, nije bioneodlu~an, bio je hrabar i nije se bojaoeventualnih posledica. Dobro je procenji-vao i predvi|ao; trpeo je kritike, pozna-vao osobe i njihove mogu}nosti; bio jeblag u li~nim pitanjima, a strog u principi-ma vere; mislio i uklju~ivao okolinu usvoj rad, odgajaju}i umne, emotivne iprakti~ne sposobnosti ashaba; udaljavaose od gospodarenja i slepe pokornosti; bioje skroman i ponizan, jednostavan i siro-ma{an, u~tiv i tih, bio je sklon organizova-nosti radi uobli~avanja i ure|ivanja ljud-skih snaga. Rekao je: „Ukoliko vas trojicazajedno putujete, izaberite jednog od vasza vo|u.“

U medinskom administrativnom apa-ratu napravio je posebno ustrojstvo, gdeizdvajamo organizaciju nekoliko sektorasa posebnim zadacima: neki su pisali ono{to se objavljivalo i prepisivali su Kur’an,zadatak drugih je bio pisanje posebnihpisama, neki su beleìli ugovore me|uljudima, a neki su vodili knjige sadaka iporeza. Pojedini su odgovarali za spora-zume i ugovore. Sve navedeno beleèistorije poput „Istorije Ja’kubija“, te „Et-tenbih vel-issraf“ Mes’udija, „Mu’adè-mel-buldan“ Belazerijev, te „Tabekat“ IbnSa’da.

Poslanik je hranio ogladnele, pokla-njao obu}u bosonogima, neku jaha}u ì-votinju putnicima–pe{acima, udovolja-vao potrebama siromaha, te izmirivao du-gove zaduènih.

Bio je, odista, najhrabriji. Imam Ali jekazao: „Da ste nas posmatrali na dan bit-ke na Bedru, videli biste kako smo na{liuto~i{te kod Poslanika koji beja{e, ispredsvih nas, najbliì do neprijatelja, i koji se,o{tro, beja{e borio.“

On, tako|e, obja{njava: „Kada bi seratna vatra rasplamsala, te dve grupe u{le


u boj, mi bismo prilazili Bo`jem poslani-ku. Niko ne bi, onoliko, odlazio blizu ne-prijatelja.“ Sve ovo pokazuje do koje me-re je Poslanik bio ozbiljan vo|a.

Na~in {irenja islamaKod {irenja islama bio je popustljiv, a

ne strog. Vi{e se oslanjao na dono{enje ra-dosnih vesti i na nadu, nego na strah ipretnje. Jednom od ashaba kojeg je, radi{irenja islama, poslao u Jemen, rekao je:„Olak{aj, a ne oteàj, razveseli, a ne izazi-vaj odbojnost.“

(Sahihul-Buhari, tom 5, str. 204).

Bio je aktivan u {irenju islama. Puto-vao je u Taif za vreme hodo~a{}a, propo-vedao me|u plemenima, jednom je Alija,neka je mir na njega, a drugi put Muazab. Dèbela poslao u Jemen radi pozivanjau islam. Pre nego {to se i sâm preselio uMedinu, u ovaj grad je poslao Mus’aba b.Amira radi pozivanja u islam. Veliku gru-pu ashaba je poslao u Abesiniju. Oni su,pored spa{avanja od progona Mekanaca,pozivali u islam i stvorili su osnovu daNedàsi, kralj Abesinije, i pola stanovni-{tva ove zemlje prihvate islam. [este go-dine po hid`ri napisao je pismo vladari-ma velikih zemalja sveta u kome ih jeobavestio o svom poslanstvu. Iza sebe jeostavio oko stotinu pisama upu}enih raz-li~itim li~nostima u svetu.

Ko god bi ulazio u razgovor sa Poslani-kom, dobijao bi utisak da Poslanik njemupoklanja najve}u pa`nju me|u svimadrugima.

Poslanik bi bio okrenut prema svom sa-govorniku sve dok bi taj sedeo na svommestu. To pokazuje koliko je Poslaniku bilozna~ajno da dostavi Bo`je poruke narodu.

Podsticanje na traènje znanjaPodsticao je na sticanje znanja i pisme-

nosti. Decu svojih ashaba je terao da nau-

~e da ~itaju i pi{u, a nekim ashabima jenaredio da nau~e sirijski (sirjanski) jezik.Govorio je: „Traènje znanja je obavezasvakom muslimanu.“ (Beharul-Envar, tom1, str.177).

I rekao je:‘’Uzmite mudrost gde god bila i kod

koga god je na{li, pa ~ak i od mnogobo{caili licemera.’’ (Beharul-Envar, tom 2, str. 97-99; uz manje razlike).

I rekao je:„Traìte znanje pa makar i u Kini.“ (Be-

harul-Envar, tom 1, str. 177).Ove re~i i podsticaj na izu~avanje nau-

ke bili su uzrok da muslimani besprimer-nom brzinom i radom krenu za znanjempo celom svetu, te da skupljaju nau~nadela gde god bi ih na{li, da ih prevode, a isami istraùju, pa su ovim putem, poredtoga {to su predstavljali nit koja spaja gr~-ku, rimsku, iransku, egipatsku, indijsku idruge drevne civilizacije sa novomevropskom civilizacijom, i sami na~inilijednu od najsjajnijih civilizacija i kulturau istoriji ~ove~anstva, koja je poznata podnazivom islamska civilizacija i kultura.

U~enjake je podsticao da tragaju zaznanjem i ni o kome ne bi nepravednogovorio.

Njegov temperament i moral su, po-put njegovih re~i i njegove vere, bili bes-prekorni i svestrani. Istorija ne poznajeli~nost koja bi poput njega bila savr{ena usvim dimenzijama jednog ~oveka.

On je, zaista, bio SAVR[ENI ÔVEK.I neka je hvaljen Allah, Gospodar sve-

tova!Naposletku, zaklju~imo da on pred-

stavlja obrazac svakog dobra, uzor za sva-ku vrlinu, te vrhovnog putovo|u u svimstvarima koje mogu da budu korisne ~o-veku u oba sveta.

preveli F. Hadìmehmedovi}M. Halilovi}

VERSKE TEME138

I

„Bog je lep i voli lepotu, ali neprizna-vanje istine i omalovaàvanje i ismejava-nje naroda je oholost,“– Buhari je naveore~i Bo`jeg poslanika. – „Allah je original,a ~ovjek je njegov odraz,“ Buhari i Tirmi-zi su sa~uvali hadis od prolaznosti.

Muhamed a. s. nije stvorio pravila ipropise o lepoti, ve} je prema potrebiprakti~no koristio njeno savr{enstvo i uti-caj na ljude.

Nije nam zadatak da analiziramo le-potu kako se o njoj mislilo i pisalo krozistoriju, ve} kako je o njoj govorio i izja-{njavao se hazreti Muhamed i vernici to-kom hiljadu i pet stotina godina postoja-nja islama. Me|utim, kako }e reagovati imisliti, umovati i sniti ljudi slede}ih tisu-}u i pet stotina ljeta? U osnovnim crtama,da bi se {to bolje razumeli i uputili, podse-}amo na dela Platona, Emanuela Kanta iFridriha Hegela, trojice velikana koji suustrojili filozofiju o lepom i lepoti.

Platon, Emanuel Kant i Fridrih Hegeldefinisali su najveli~anstvene umnosti imudrosti o estetici i ljepoti. Platon (127-347. p. n. e.) uzdizao je lepotu me|u naj-vi{e ideja (uz dobro i istinito). Umetnostmora da opona{a realne predmete koji su,po Platonovoj shemi, senka sveta ideja. Aumetnost podraàva podraàvano.Umetnost je sena sene. U „Fedonu“ Pla-ton je napisao: Zadatak najbolje spoznaje(najistiniteg) „izvr{i}e onaj ko svakoj stva-ri bude prilazio putem razmi{ljanja o njoj,pri ~emu on kod razmi{ljanja ne}e upo-

trebljavati nikakav drugi ~ulni organ osimrazmi{ljanja; onaj ko se posredstvom ~i-stog razmi{ljanja, samog za sebe, budepostarao da uhvati ~istu su{tinu svakestvari, same za sebe, pri ~emu }e se pot-puno osloboditi pomo}i o~iju, u{iju i tako-re}i, svega telesnog, kao ne~ega {to uzne-miruje du{u prilikom dodira sa njom, {tojoj ne omogu}ava da dostigne istinskurazboritost. Ako je ikome mogu}e da po-stigne postoje}e, Simija, nije li to upravotakvom ~oveku?

– Sokrate, tvoje su re~i su{ta istina, –primeti Simija. „

U „Timaju“ (Beograd, 1981, strana 133)umovao je: „Sve {to je dobro lepo je, a le-po ne moè biti nesrazmerno.“ Poslednjere~i „Timaja“ su: „Jer, primiv{i u sebesmrtna i besmrtna ìva bi}a i ispuniv{i sepotpuno na taj na~in, ovaj kosmos je po-stao vidljivo ìvo bi}e koje obuhvata svevidljivo, opa`ljiv bog, a slika umnog, naj-ve}i i najbolji i najsavr{eniji, nebo – jed-norodno i jedno.“

Ako se u ~oveku spajaju karakter i le-pota onda je to najlep{a slika, pou~avao jeu „Dràvi“ (Beograd, 1957, strana 95). Ve~-na je ideja lepote i uvek ostaje takva. Lepoje i pravi~no i ne{kodljivo, obznanio je u„Dràvi“ (189. strana). „Slikar, dakle, stolari Bog, to su tvorci triju vrsta kreveta,“ ob-narodovano je u „Dràvi“ (strana 331). Sli-kar je podraàvalac onog {to je u stvarno-sti. I tragi~ar je podraàvalac. „Onda jesvaka umetnost koja podràva daleko odistine i to je, kako se ~ini, sve {to ona mo-è da izrazi, jer od svake stvari obuhvata


VERSKE TEME

Verovesnik i lepotaGalib Omerba{i}

samo jedan mali deo i to samo njen izgled(sliku). Na primer, slikar crta obu}ara ilistolara i ostale radnike, a da se pritom ni-{ta ne razume u njihovu umetnost,“ nau-~avao je u „Dràvi“ (strana 332).

Diogan Laerte u svom delu „@ivoti imi{ljenja istaknutih filozofa“ (Beograd,1985, strana 91), zapisao je o Platonu:„Stvari koje su deo lepote jesu lepe. Svakaod ovih ideja je ve~na, samo umom sa-znatljiva i nepromenljiva. (Zato Platon ikaè da su one u prirodi kao uzori, i dasve stvari imaju sli~nost s idejama zato {tosu samokope ovih uzora (prazoraka)).“

Laertide (@ivoti i mi{ljenja istaknutihfilozofa, Beograd, 1985) je napisao: „Lepo-ta se deli na tri vrste. Prva predstavljapredmet dopadanja (na primer, lepi vi-dljivi telesni oblik); druga je vrsta ona gdene{to dobro sluì za upotrebu (na primer:neko oru|e, ku}a ili sli~ne stvari lepe suza upotrebu). Druge stvari koje se odnosena obi~aje i poslovanje i sli~no su lepe jersu korisne. Lepota je, dakle, ili predmetpohvale, ili sluì za upotrebu, ili je lepazbog svojih koristi.“(str. 112).

Besmrtna du{a, da bi se pribliìla le-pom kao ideji , treba da se seti vremenakada se jo{ nije uselila u smrtno telo. Po-{av{i od „se}anja“ na ideju lepog, pomo-}u dijalektike u mislima treba da se uzdig-ne do „lepog kao takvog“. Treba – po{tose da prednost duhovnoj lepoti nad tele-snom – pre}i od lepog znanja i lepog na-~ina ìvota na postizanje lepog kao ideje!Zahtevao je da se postigne su{tina lepotei ideje o njoj. Platon je zasnovao teoriju olepom. Izdvojio lepo kao kategoriju i pre-tvorio u apsolut.

Emanuel Kant (1724-1804) u „Razma-tranju o ose}anju lepog i uzvi{enog“ upu-}uje da uzvi{eno sadrì u sebi i stravi~no,ali i plemenito i veli~anstveno. Uvek uzvi-{eno mora biti veliko, a lepo moè biti ma-lo. Kant je napisao: „Visoki hrastovi i usa-

mljene senke u raju (Miltonovom) su uz-vi{eni, cvetne aleje, uske ìvice i u raneoblike potkresano drve}e su lepi. No} jeuzvi{ena, dan je lep.“ „Uzvi{eno mora bi-ti jednostavno, lepo moè biti ukra{eno inaki}eno. „ „@enama je uro|eno ja~e ose-}anje za sve {to je lepo, ljupko i kitnjasto.“„Tragedije se naro~ito, po mom mi{ljenju,razlikuju od komedije po tome {to se uprvoj budi ose}anje uzvi{enog, a u drugojlepog.“ Smatrao je da lepo pokazuje ma-terijalizovanim ono {to po zahtevima mo-rala treba da bude ostvareno. Ispitivao jelepo u granicama podneblja, nacija, polo-va, rasa, temperamenata i sa~inio „Raz-matranje o ose}anju lepog i uzvi{enog.“

Mo`da je Hegel (Georg Vilhelm Fri-drih, 1770-1831) najbolje i najuniverzalni-je opisao lepotu. Na 112. strani prve knji-ge „Estetike“ moè se pro~itati: „Ako bi-smo sada rekli: lepota je ideja, onda su sjedne strane, lepota i istina jedno te isto.Lepo, naime, mora da bude istinito po se-bi... Lepo je u samom sebi beskona~no islobodno.“ Hegel je slede}im re~imaokon~ao svoju obimnu „Estetiku“: „Na tajna~in, mi smo sada do kraja uredili svesu{tinske odredbe lepog i umetnosti i ta-ko smo ispleli jedan filozofski venac ~ijeispletanje spada u najdostojnije poslovekoje je nauka u stanju da izvr{i. Jer mi uumetnosti nemamo posla s nekom igra~-kom koja je tu samo radi ugodnosti i radikoristi, ve} se u njoj radi o oslobo|enjuduha od sadrìne i forme kona~nosti, radise o prisutnosti apsolutnoga u ~ulnoj po-javi i o njegovom izmirenju sa njom, radise o jednom takvom razvijanju istine kojese ne iscrpljuje sa istorijom prirode, ve} seo~ito pokazuje u istoriji sveta, – u odnosuprema kojoj ono samo predstavlja njenunajlep{u stranu, a u odnosu prema ~ove-ku najlep{u nagradu za njegov mu~ni radu stvarnosti i za gorke napore koje ulaèu cilju saznanja istine.“ (641. strana 3.

VERSKE TEME140

knjige).îni se da je svaki pisac formulisao

vlastitu definiciju lepog. Na primer, {pan-ski knjièvnik Lope de Vega, je poru~io:„Snaga pobe|uje snagu, a lepota sve.“ AServantes: „Lepota raspolaè snagom idarom da unosi mir u srca.“

Ovim zavr{avamo, makar delimi~no, sarazmatranjem i definisanjem pojma lepotena Zapadu. Preostaje islamsko-arapski sveti njegova umnost i mudrost o lepom.

II

Pored Kur’ana; Al-Ma’arija (973-1058) injegove „Poslanice o opro{tenju“ i „Oba-vezivanja neobaveznim“; El-Gazalija(1059-1111) „@ivot posle smrti“; Averosea(1126-1198) „Nesuvislost nesuvislosti“;Ibn Arabija (1165-1240) „Dragulji mudro-sti“; te srodnih i bliskih izdanja („Leksi-kon islama“, „Svet islama“ i „Islamskaumetnost“ Katarine Oto Dorn), uglav-nom smo se koristili i pridràvali izvan-redne zbirke hadisa „Tako je govorio Mu-hamed Resulullah“ (Novi Pazar, 1998) ko-ju je priredio Ahmed Mehmedovi} kao izbirke „Izbor poslanikovih hadisa“ JakubaMemi}a (Sarajevo, 1985).

U „Tako je govorio Muhammed resu-lulah“ lepo i lepota su 62 puta pomenutina 448 {tampanih stranica. A Jakub Me-mi} u „Izboru Poslanikovih hadisa“ vi{eputa. Tu ne ubrajamo izraze i opise kao{to su divno, krasno, velelepno, veli~an-stveno i sli~no.

„Allah ima devedeset i devet lepihimena, ko ih spozna, u}i }e u raj,“ preneoje Buhari.

„Mu’min je onaj ko ne prelazi granicestrasti svojih, koji stalno razmi{lja, traì na-uku u ime Boga (d`.{.), upotpunjuje svojupamet svetlima znanja. On lepo govori, le-po se pona{a i vlada, malo se smeje, a ~e-{}e pla~e. On ~ini da mu ovosvetske stvari

budu podlo`ne, a da on njima ne robuje,èljan je budu}eg sveta i veseli mu se, amanje ga potresaju ovozemaljske stvari.Ne preteruje u jelu, ~e{}e je zabrinut i za-mi{ljen, jednak je prema strastima svojim,a potpuno zanemaruje one puteve koji suu slu`bi strasti. Suprotstavlja se {ejtanu,stalno je u pokornosti Bogu (d`.{.), zaoku-pljen je svojim, a ne tu|im manama. Kadagovori, govori Ku’ranom, kada se druì, le-po mu je dru{tvo, a ùdi da mu Bog (d`.{.)bude odgajatelj. Smiren je kada spominjeBoga (d`.{.) i ustrajan u izvr{avanju Bo`jihzapovedi, boji se Sudnjeg dana i raduje su-sretu sa svojim Gospodarom.“

Muslim je preneo slede}i hadis o mira-dù, ~udesnom Muhamedovom (a.s.) pu-tovanju na drugi svet: „Zatim smo uzdig-nuti na tre}e svemirsko prostranstvo. Dì-bril je traìo da se otvori, pa mu je re~eno:„Ko si ti?“ „Ja sam Dìbril“ – odgovorio je.„A ko je sa tobom?“ – „Muhamed“ – od-govorio je Dìbril. Re~eno je: „Je li muupu}eno poslanstvo?“ Da, upu}eno mu je– re~e Dìbril. Otvoreno nam je. Kad li ta-mo, Jusuf (a.s.) kome je dat simbol lepote,koji mi tako|e, izrazi dobrodo{licu i poè-li svako dobro.“

Muslim prenosi i opis miradà: „Potomsam oti{ao do Sidretul-muntehaa, kad litamo li{}e poput slonovih u{iju, a plodovipoput zemaljskog vr~a. Sidru je pokrivaoprekriva~ od Boìjih stvari. Niko od Nje-govih stvorenja nije u stanju da opi{e nje-nu lepotu,“ rekao mi je Boìji poslanik.“

Zahtevam da se pred Allahom skidaobu}a, i da Mu se smerno obra}amo. Tirmi-zi je napisao: „Muhamed (a.s.) je rekao:,Kada sam stupio pred ar{, hteo sam daizujem svoju obu}u. Tada sam ~uo glasAllaha: ,Ne skidaj obu}u! Ar{ i kursij su po-~a{}eni pod tvojom obu}om’. Rekoh: „MojRabbe, mom bratu Musi (Mojsiju) rekao si:,Skini obu}u svoju, ti si u svetoj dolini Tu-va!’ Uzvi{eni odgovori: ,Pribliì Mi se,


VERSKE TEME142

Najera Mad`edi, Odblesci svetla

Ebul-Kasime! U mene, Musa nije kao ti. Da,Musa je razgovarao sa Mnom, ali ti si mojmiljenik. Musa je traìo da Me vidi. RekaoSam mu: ,Ne}e{ Me videti pre nego mojmiljenik’. Zatim ~uh glas iznad sebe: ,Ja di-èm hidàb (zastor) koji je izme|u Mene itebe!’ Kad Allah podiè hidàb, rekoh u za-nosu: ,Moj Odgojitelju: Najlep{i selam Al-lahu i po{tovanje i sva dobra dela’!“

U hadisima se verodostojno prati i do-kazuje nebesko uspe}e Muhamedovo(a.s.). Prepisali smo njegove re~i o mira-dù, o njegovom putu u nebo i susretu saVeli~anstvenim i Istinitim. Sledi Tirmizi-jev zapis o ovom doga|aju:

„Pribliì mi se moj Gospodar u najlep-{oj prilici (u no}i Isra) i re~e: ,U ~emu separni~e meleki?’ Rekoh: ,Ne znam’. Onstavi dlan na moja prsa i ja na|oh da jehladan. Tad mi otkri saznanje o svakojstvari i upita: ,Muhamede, u ~emu se par-ni~e meleki?’ Rekoh: ,Abdest u nepogo-dama, potom nagla{ena aktivnost u vr{e-nju dobrih dela i dobro~instava i, na kra-ju, i{~ekivanje namaza posle namaza. Ako~ovek tako u~ini ìve}e hvale vredan ì-vot i takav }e umreti i bi}e bez greha kao{to ga je majka rodila bez njih.’

Muhamed (a.s.) je veoma polagao na~isto}u tela i du{e, naravnosti i ozbiljnostiu obavezama, propisima i nu`nostima.Govorio je o „lepom ritualnom pranju“(abdest) i „lepoti molitve“ (namaz). „Akoima neko kakvu potrebu kod Allaha(d`.s.), ili èli da sretno izgladi ne{to sanekom osobom, lepo je da obavi molitvuod dva rekata“, naveo je Tirmizi. Lepo ilepota posve}eni su uobi~ajenoj i svako-dnevnoj saradnji i obzirima. To ba{ nijeestetski sistem ni obaveza, ali jeste uput-stvo i savet. U Kur’anu je preporu~eno dase ukra{avaju (zgrade) dàmija i (stambe-ne) ku}e. I da vernici, kada se okupe namolitvi i susretnu u dru{tvu, budu ~isto ilepo odeveni i obu~eni, namirisani i abde-

stom osveèni.

III

Navodimo jedan za drugim hadise iimena njihovih prenosilaca (seneda) bezna{eg komentara i obja{njavanja, jer,smatramo da bi tako umanjili krasotu re~iBo`jeg odabranika.

„Vernik koji u~i Kur’an je limun ~iji jemiris lep, a i ukus mu je lep. Vernik kojine u~i Kur’an je kao urma koja nema mi-risa, ali ima sladak ukus. Licemer (muna-fik) koji u~i Kur’an je kao bosiok, ~iji jemiris lep, a ukus mu je gorak. Dok je lice-mer koji ne u~i Kur’an kao divlja tikvicakoja uop{te nema mirisa, a ukus joj je go-rak.“ (Buhari, Muslim)

„Ko lepo saslu{a u~enje, makar jednogajeta iz Allahove knjige, Allah mu upisujedobro za koje }e ga mnogostruko nagra-diti, a ko prou~i jedan kur’anski ajet, Al-lah }e mu ga pretvoriti u svetlost na Sud-njem danu.“ (Ahmed)

„Ulep{avajte u~enje Kur’ana meka-mom (ugodnim izgovorom), jer lep glasisti~e lepotu kur’anskog stila.“ (Darimi)

„Lep glas je ukras prilikom u~enjaKur’ana.“ (Bezar)

„Abdulah ibn Amr ibn As prenosi: ,Al-lahov Poslanik nije bio bestidan. On je go-vorio’: Najbolji izme|u vas su oni koji sunajlep{e }udi’.“ (Buhari)

„Usame bin [erik prenosi da su ashabijednog dana sedeli sa Poslanikom i u tomtrenutku do{la je jedna nepoznata grupaljudi. Seli su pored Poslanika i postavilimu pitanje: ,Koji je ~ovek najdraì Uzvi-{enom Allahu? Poslanik je odgovorio: ,Al-lahu je najdraì onaj ~ovek koji je najlep-{e odgojen,.“ (Taberani)


„Najsavr{eniji je iman kod onih verni-ka koji se normalno vladaju i koji imajunajlep{u narav. Izme|u vas je najodabra-niji onaj koji se najlep{e pona{a premasvojim uku}anima.“ (Ebu Davud, Tirmizi)

„Najbolje dobro delo je lepa }ud, agreh je ono {to buni i uznemiruje du{u i{to ne èli{ da svet sazna.“ (Muslim)

„Kome je dato pa je blage naravi i ko jemilostiv, dato mu je veliko dobro na obasveta. Pa`nja i obilazak rodbine, lep od-nos sa susedima i lepa narav, donose sre-}u i blagostanje zemljama i gradovima iproduùju ljudski ìvot.“ (Ahmed)

„Znak lepog islama jednog ~oveka je-ste da se ne me{a u ono {to ga se ne ti~e.“(Tirmizi, Ibn Madè)

„Ho}ete li da vam kaèm koji je naj-lak{i i najugodniji ibadet? To su: }utnja ilepa narav.“ (Ibn Ebid-Dunja)

„Budi lepe naravi i ustraj u }utnji. Jer,tako mi Onoga u ~ijoj je ruci moja du{a,ljudi od tih osobina ni{ta lep{e ne moguimati.“ (Ebu Neim)

„Adijj ibn Hatim pripoveda: ,AllahovPoslanik je spomenuo dèhennem, zatra-ìo uto~i{te od njega u Allaha i svoje liceokrenuo (u stranu). – Su’be kaè da je tozasigurno dva puta u~inio – a potom re-kao: ,ûvajte se dèhenema, pa makarpodelili polovinu hurme! A ako ni to nebudete mogli, onda tako {to }ete re}i lepure~;!“ (Buhari, Muslim)

„Lepa re~ je milostinja (sadaka).“ (Tir-mizi)

„Lepa osobina ~oveka je da se klonionoga {to ga se ne ti~e.“ (Ebu Davud)

Muhamed (a.s.) je naj~e{}e lepotu po-vezivao sa dru{tvenim zbivanjima, du-{evno{}u i stavljao je u vezu sa verom, bo-gobojazno{}u i etikom. Lepota ne stoji sa-ma i ne tretira se odvojeno od islama i ve-re, morala i prosvjetljenja, me|uljudskihodnosa i odnosa prema vlasti i vladarima.

„Ko u islam uvede lep obi~aj ima}e za

to nagradu i nagradu svih onih koji poslenjega budu postupali po tom obi~aju, anjima ne}e biti umanjena nagrada. A ko uislam uvede ruàn obi~aj, ima}e za togreh i greh svih onih koji budu postupalipo njemu, a njima ne}e biti umanjeni gre-si.“ (Muslim)

„Na svaki ljudski zglob, svaki dan ukom sunce grane sledi milostinja. Akodvojicu pomiri{, i to je milostinja. Ako ne-kom pomogne{ da na konja uzja{e ili pr-tljag na konja natovari, i to je milostinja.Lepa re~ je milostinja. Svaki korak, kojimkora~a{ radi namaza, jeste milostinja. Dasa puta ukloni{ ono {to prolaznike uzne-miruje i smeta im, to je milostinja.“ (Buha-ri, Muslim)

„Na ovom svetu najbolja je ona ku}a ukojoj je zbrinuto siro~e i prema njemu selepo postupa, a najgora je ona ku}a u ko-joj se lo{e prema siro~etu postupa. Ja i za-{titinik siro~eta bi}emo zajedno u dène-tu kao ova dva prsta (Poslanik je sastaviosrednji i kaìprst).“ (Ibn Madè)

„Moj primer i primer ostalih poslanikapre mene je sli~an primeru ~oveka koji jesagradio ku}u i koju je doterao i ulep{ao,samo na jedan ugao nije stavio jednu ciglu,pa su ljudi po~eli da obilaze oko ku}e i di-ve joj se, govore}i: ,Da je samo stavljena iova cigla.’ Eto, ja sam cigla, ja sam posled-nji verovjesnik’.“ (Buhari, Muslim, Tirmizi)

„Kome bude podareno ovih pet blago-dati, nema opravdanja za neizvr{avanjeovosvetskih dela: dobra i po{tena èna,dobra i poslu{na deca, lepo opho|enje sasvetom, ìvljenje i sticanje nafake u svo-me mestu i ljubav prema porodici Allaho-vog Poslanika.“ (Zejd ibn Erkam)

„Ne moè otac ostaviti, niti poklonitisvome detetu ni{ta bolje od lepoga odgo-ja.“ (Tirmizi)

„Vi }ete na Sudnjem danu biti prozvanipo va{im imenima i imenima va{ih o~eva,pa nadevajte lepa imena.“ (Ebu Davud)

VERSKE TEME144

„Ako svome detetu date ime Muha-med, po{tujte ga i dajte mu lepo mesto udru{tvu gde se nalazite, i nemojte ga grdi-ti.“ (Hatib el-Bagdadi)

„Zaista je pravo deteta da ga njegovroditelj podu~i Kur’anu, da mu na|e lepoime i oèni, odnosno uda, kad postanepunoletno.“ (Ibn Nedàr)

„Oplemenite va{u decu i ulep{ajte nji-hov odgoj.“ (Ibn Madè)

„Roditelj je obavezan prema detetu,da mu da lepo ime, lepo odgoji, podu~ipismenosti, plivanju i ratnim ve{tinama,da ga izdràva imovinom zara|enom nadozvoljen na~in i da ga oèni, odnosnoako je k}erka, uda, kada do|e vreme zato.“ (Hakim)

„Ko hrani tri k}eri i ima tri sestre, ilidve sestre, pa ih lepo odgoji i dobro imu~ini i uda ih, u}i }e u dènet!“ (Ebu Da-vid, Tirmizi)

Poslanik je poklanjao veliku pa`nju le-pom odgoju i vaspitanju, lepom opho|e-nju, lepom odevanju, izgledu i brizi zaporod, lepim imenima i uop{te lepom po-na{anju i drànju. Voleo je sve {to je lepo.Me|utim, nije razradio u~enje o lepoti {tomu kona~no nije ni bio ìvotni i poslani~-ki zadatak i obaveza. Ali, bio je posve}enlepoti i ljudskom usavr{avanju. Muha-med (a.s.) je bio verovesnik i Bo`ji milje-nik i teìo je lepoti u sebi i oko sebe, kodsvojih sledbenika i pristalica. Poslan je daulep{a svet i usavr{i me|uljudske odno-se, pa ~ak i prema nevernicima i zaroblje-nicima. Verovao je u sveljudskost svojemisije i poruke. Radio je na (ljudskom)usavr{avanju i lepoti njegovih odnosa: uporodici, zajednici (umetu) i dru{tvu, gra-du i sredini, me|u ashabima i ensarijamai u svekolikom ~ovekovom rodu.

III

Bog ga je prelepim re~ima uputio u di-votu islamske vere i nebeskih poruka.Bog je lep i lepo mu se obra}ao i obznanji-vao savr{ene re~i, re~i Allaha Uzvi{enog.U Kur’anu se lepota pominje na vi{e me-sta. Zadràli smo se na najva`nijim mesti-ma.

„Lepo je kad javno dajete milostinju,ali je za vas bolje ako je dajete siromasimakad niko ne vidi, i On }e pre}i preko ne-kih va{ih r|avih postupaka.“ (Al-Beqara,271)

„Ljudima se ~ini da je lepo samo za~im ùde: ène, sinovi, gomile zlata i sre-bra, divni konji, stoka i usevi. To su blago-dati na ovom svetu; a najlep{e mesto po-vratka je u Allaha.“ (Ali’ Imran, 14)

„S njima (ènama) lepo ìvite! A akoprema njima odvratnost osetite, mogu}eda je ba{ u onome preme ~emu odvrat-nost ose}ate Allah veliko dobor dao.“ (An-Nisa, 19)

„Zar ne vidi{ kako Allah navodi pri-mer – lepa re~ je kao lepo drvo: koren mije ~vrsto u zemlji, a grane prema nebu;ono plod svoj daje u svako doba koje Go-spodar njegov odredi -, a Allah ljudimanavodi primer da bi pouku primili.“ (Ibra-him, 24)

„Reci robovima Mojim da govore sa-mo lepe re~i; – jer bi {ejtan mogao posija-ti neprijateljstvo me|u njima, {ejtan je,dosita, ~ovekov otvoreni naprijatelj – Go-spodar va{ dobro vas poznaje: ako ho}e,On }e vam se smilovati. A mi tebi nismodali vlast nad njima.“ (Al-Isra, 53)

Pisati o Muhamedu (a.s.) i umovati oislamu i lepoti jeste krajnje sloèn zadataki obaveza. Stoga nam je neophodno veli-ko i preveliko znanje, ali i ìvotno isku-stvo i pronicanje u daleka vremena, ali i usavremena razmatranja. [ta se mislilo u


VERSKE TEME146

sedmom veku, u veku ra|anja islama? A{ta se misli i ~emu se teì u nauci i umet-nosti u dvadeset prvom i narednim stole-}ima?

IV

Kakva }e biti sudbina islama i Allahoveobjave, {ta }e biti sa milionima njenih sled-benika u budu}nosti? Od 8. do 15. vekaislamski nau~nici i umetnici su prednja~ilii bili korifeji, a potom je nastao zastoj i de-kadencija. Pejgamber je ~uo glas Svemo}-nog i Sveumnog. Vernici su ~uli re~ Sve-mudrog i postupali su prema njoj. Allah jepreko Muhameda zahtevao lepotu i ~isto-}u, smernost i posve}enost (Njemu).

„Prenosi se od Ebu Hurejre da je Mu-hamed (a.s.) rekao: – Allah je Dobar, primasamo dobro. Uzvi{eni Allah je narediovernicima isto {to je naredio Svojim posla-nicima. Allah kaè u Kur’anu: ,O poslani-ci, jedite {to je lepo, a radite {to je dobro.’Kaè Allah: ,O vernici, jedite od lepih jelakoje sam vam Ja podelio i zahvaljujte Alla-hu ako Njega oboàvate’.“ (Muslim)

„@ena se uzima zbog imovine, radi do-brog roda, zbog lepote, zbog pobo`nosti.Drì se ove pobo`ne!“ (Buhari i Muslim)

„êtiri elementa dolaze u obzir i uti~una ~oveka prilikom odabiranja odre|eneosobe za ènu: lepota, poreklo, bogatstvoi moralni kvalitet (vera). A ja ti preporu-~ujem da pazi{ na moralne i du{evne kva-litete i da traì{ takvu ènu.“ (Buhari)

„Ne uzimajte ène zbog njihove lepo-te, jer ih lepotom moè upropastiti; neuzimajte ih zbog njihovog imetka, jer ihimetak moè u~initi obesnim; uzimajte ihzbog njihove pobo`nosti, jer }ete imatidobro odgojene, solidne i vredne supru-ge.“ (Ibn Madè)

„Najsavr{enija je vera kod onih musli-mana koji su najlep{e }udi, a najbolji sume|u vama oni, koji su najbolji ènama.“

„Najbolji su me|u vama oni koji lepo po-stupaju sa svojim ènama i sa k}erkama.“(Ibn Hibban)

„Jedan ashab je upitao Poslanika: – Al-lahov Poslani~e, kako mogu najlak{evrednovati svoje postupke? Poslanik jerekao: ,Kada ~uje{ svoje susede da o tebilepo govore zna~i da si dobar, a kada ih~uje{ da o tebi lo{e govore, zna~i da silo{‘.“ (Ahmed, Ibn Madè i Taberani)

Suhejli je preneo hadis: „Poslanik jeporu~io namesnicima: Ako mi {aljete gla-snika, neka bude lepe spolja{njosti i do-bre vere.“

„Obla~ite belo, to je najlep{a ode}a. Ikad umrete, obucite se u belo.“ (Ebu Da-vud, Tirmizi)

„Abdulah ibn Omer prenosi da je Mu-hamed (a.s.) rekao: „Pro{le no}i sanjaosam da sam bio kod Kabe i da sam video~oveka rumenog lica; ~oveka poput onihnajzgodnijih ljudi koje moète sresti i naj-lep{e kovrdàve kose koja se moè videti.Ra{~e{ljavao je kosu kvase}i je vodom, za-tim je, oslanjaju}i se na ramena dvoje lju-di, obilazio oko Kabe. Kad sam upitao koje on, re~eno mi je da je to Isa (Isus), sinMerjemin.“ (Buhari, Muslim)

Ibn ul-Kajjim el-Dèvzi preneo je duìhadis Bo`jeg odabranika iz koga prenosi-mo slede}i deo: „Ako je umiru}i vernikobraduju ga dènnetom i kaù: „Dobradu{o, iza|i u Allahovo zadovoljstvo i nje-gov dènnet! Allah ti je pripremio po~astkoja je bolja od celog dunjaluka i svega{to je na njemu. ,Tako ga neprestano ob-veseljavaju i kruè oko njega. Najne`nijisu prema njemu i pa`ljiviji od majke pre-ma svome detetu. Zatim mu po~inju va-diti du{u ispod svakog nokta i zglavka,koji tako umiru jedan za drugim. Njemuto biva lako, iako ga vi vidite u muci, svedok mu du{a ne do|e do pod grlo. Njojje, uistinu, teè napustiti telo nego {to jedetetu ostaviti matericu svoje majke! Tad


svaki od prisutnih meleka poèli da je onuzme. Me|utim, uzima je Azrail (meleksmrti). Zatim je Poslanik prou~io kur’an-ski ajet: „Reci: Melek smrti, koji vam je za-to odre|en, du{e }e vam uzeti, a posle }e-te se Gospodaru svome vratiti“ (Es-sedà,11). Azrail je potom stavlja u bele }efine iuzima sebi u naru~je. On joj je, zaista, pri-vrèniji nego {to je èna svom ro|enom~edu. Du{a tada zamiri{e mirisom lep{imod mo{usa. Meleki ga uzdiù i raduju muse. ,Dobro do{la, dobra du{o i mirisu lepi’– govore. ,Gospodaru na{, Ti je blagoslo-vi, i nju i telo iz kojeg jeiza{la!’ Zatim se po~nu snjome uspinjati... U va-zduhu postoje posebnabi}a ~iji broj samo Allahzna, pa ih od du{e za-pahne miris lep{i od mo-{usa, zbog ~ega je oniblagosiljaju i raduju jojse. Kad joj se otvore vra-ta nebesa, blagosilja jesvaki melek u svim ne-besima kroz koja pro|e,sve dok se ne zaustavepred Vladarem, Silnim.,Dobro do{la, dobra du-{o’ – kaè joj On, Uzvi{e-ni – ,i neka je blagoslo-vljeno telo iz kojeg si iza-{la’!“

Za~u|uju}e je koliko je pa`nje pokla-njao lepim zgradama, dàmijama, lepoodevenom i urednom verniku. Na sva-kom mestu i u svako vreme divio se lepo-ti, pri upoznavanju i u saradnji, preuzi-manju obaveza i du`nosti. Lepota privla-~i i osvetljava! Mo`da je i to jedan od raz-loga {to su Arapi prihvatili Bo`je re~i i ob-javu (vahj), koje su prevashodno bile lepei srda~ne, plemenite i blagodarne!

Suhejli je preneo u „Er-Revdul-Enf“slede}e: „Sveti duh (ruhul-kuds) me je

nadahnuo da ~ovek ne}e umreti sve dokne okona~a svoj ìvot i opskrbu koja muje data. Stoga, bojte se Allaha, budite Mupokorni i ulep{avajte svoje molbe kojimaGa molite.“ Verovesnik se posve}ivao le-poti kako u dnevnim poslovima i du`no-stima, radovima i pregnu}ima, tako i unajva`nijim odlukama i potezima. Voleoje Allaha, jer je On Lep i Savr{en. Voleo jeNjegovu objavu, jer je ona lepa, pravi~nai ~ovekoljubiva. Propagirao je islam, jer je~ove~an i prirodan, blagoslovljen i lep.

Slede}i hadis prenosimo iz zbirke „Ta-ko je govorio MuhamedResulullah“ (AhmedMehmedovi}):

„Hazreti Alija pripo-veda: Bili smo na jednojdènazi u mezaristanuBeki’a, pa je do{ao Alla-hov poslanik i seo. I mismo posedali oko njega.Zami{ljen, oborene gla-ve, {tapom je vukao linepo zemlji, a zatim rekao:Nema niko me|u vama,odnosno nema ni jedneìve du{e, a da joj Allahve} nije odredio mesto udènetu ili dèhenemu, ida joj nije odre|eno da li}e biti nesretna ili sretna.

Jedan od prisutnih ashaba, kaè Alija re~e:Allahov poslani~e, pa da ostanemo pri na-{oj knjizi (sudbini) i napustimo rad?! Kobude od sretnika radi}e ono {to rade sret-ni, a ko bude od nesretnika, radi}e ono {torade nesretni – re~e Poslanik i dodade: Ra-dite, jer svakome je dostupno ono {to muje odre|eno: sretnima je dostupno ono {torade sretni, a nesretnima ono {to rade ne-sretni. Zatim je poru~io: ‘Onome koji ude-ljuje i ne gre{i i ono najlep{e smatra istini-tim, njemu }emo dènet pripremiti: a ono-me ko tvdi~i i ose}a se neovisnim i ono naj-

VERSKE TEME148

Muhamed (a.s.) jenaj~e{}e lepotu povezivao sa

dru{tvenim zbivanjima,du{evno{}u i stavljao je u

vezu sa verom,bogobojazno{}u i etikom.

Lepota ne stoji sama ine tretira se odvojeno od

islama i vere, morala iprosvjetljenja, me|uljudskih

odnosa i odnosa premavlasti i vladarima.

lep{e smatra la`nim, njemu }emo dèhe-nem pripremiti’.“

Kao {to se vidi, pripremljen je dènetza one koji najlep{e smatraju istinitim; aonima koji tvrdi~e i najlep{e smatraju la-`nim – njima je dosu|en dèhenem. Pre-ma tome, lepota se smatra rajskim do-brom, a rugoba i ru`no}a paklenim zlomi osudom na dèhenem. Lepota i istina naraj! Ru`no}a i la` su udaljavanje od do-brote i ispravnosti i paklenih muka.

Zejd ibn Seanet pri~a: „Pozajmio je odmene Muhamed (a.s.) urme na odre|enovreme. Dao sam mu ih kad je bilo na dva-tridana pred ugovoreni rok, do{ao sam mu iprodrmao ga za odje}u, pogledao ga namr-{tenog lica i upitao: Ne}e{ li mi, Muhamede,vratiti moj deo? Tako mi Boga vi, sinovi Ab-dul-Mutalibovi, sporo vra}ate dug. Zatimre~e hazreti Omer: Bo`ji neprijatelju, zar ka-è{ Poslaniku ono {to sam ~uo? Tako mi Bo-ga, da se ne bojim Poslanikovog ukora, sa-bljom bih ti sasekao glavu! Posle tih re~i Mu-hamed (a.s.) pogleda Omera, osmehuju}ise, i re~e: Bili smo potrebniji i ja i on ne~emdrugom od tebe, Omere, a to je da mi nare-di{ da mu lepo vratim dug, a njemu naredi{da mi to lepo zatraì. Idi s njim, Omere, i dajmu njegov deo i jo{ mu ga pove}aj! Zatimre~e Zejd Omeru: Sve znakove poslanstvavideo sam na Muhamedovom licu ~im samga prvi put pogledao, osim dva znaka o ko-jima nisam bio obave{ten: svojom blago{}upobe|uje ne~iju grubost, a {to je ne~ija gru-bost è{}a, to je njegova blagost ja~a. Sadasam ih spoznao. Svedok si mi, zadovoljansam da mi Allah bude Gospodar, islam vera,a Muhamed Poslanik. (El-Kastalani)

Ibn Madè je zabeleìo: „Upoznat samsa jednom grupom ljudi izme|u mojihsledbenika koji }e do}i na Sudnji dan sadelima velikim kao Tihamsko gore, sjaj-nim i lepim kao izgla~ano srebro, pa }e imAllah sve to poni{titi. Reko{e mu: ,Allahovposlani~e, opi{i nam ih, kako bi se mi ~u-

vali da ne budemo kao oni, ili od njih, jerih mi ne poznajemo’. ,To su va{a bra}a, iz-gledali su kao vi, klanjaju no}i kao i vi, alisu takva vrsta ljudi, da ~im se osame, pr-kose Allahu i ~ine svako zlo’.“

Taberani prenosi: „Muhamed (a.s.) jeupitao ashabe: ,Ho}ete li da vam kaèm,ko je me|u vama najgori ~ovek,? ,Ho}e-mo! Allahov poslani~e, samo ako si ti vo-ljan’ – odgovori{e ashabi, a on im re~e:,Onaj ko izbegava lepo dru{tvo, tu~e i {ibasvog slugu i koji usled {krtosti nije spre-man nikome u~initi neko dobro, niti kogapo~astiti. Ho}ete li da vam kaèm ko je go-ri i od ovakvog ~oveka’? ,Ho}emo’ – odgo-vori{e, a on im re~e: ,To je onaj koji iz oho-losti prezire i omaloàva druge ljude, zbog~ega ga opet oni mrze i izbegavaju’. Muha-med opet upita: ‘Ho}ete li da vam kaèmko je i od ovog ~oveka gori’? ,Ho}emo, Al-lahov Poslani~e’ – reko{e, a on im re~e: Toje onaj koji ne}e da primi izvinjenje i kojine}e da oprosti nane{enu uvredu i da seizmiri’. Zatim Muhamed (a.s.) ponovo upi-ta: ,Ho}ete li da vam kaèm ko je gori i odsvih gore navedenih ljudi’. ,Ho}emo’ – od-govori{e ashabi, a on im re~e: ,Onaj ~ovekod koga se ne moè o~ekivati nikakvo do-bro delo i od ~ijeg zla ljudi nisu sigurni’.“

Kako se vidi, Muhamed (a.s.) je veli~aodobronamerne i one koji nisu prezirali iomalovaàvali ljude. One koji su dobrosti-vi, opra{taju uvrede i primaju izvinjenje.

„ûvajte su bluda,“ – prenose Tabera-ni i Bejhaki – „jer blud donosi ~etiri nepri-jatne stvari: odstranjuje lepotu i svetlo ve-re sa lica prestupnika, spre~ava i prekidanafaku, izaziva srd`bu Milostivog i uzrokje ve~ite patnje u dèhenemu.“

Lepota moè da bude i {ejtansko delokoje vodi u zlo. Darkutni je naveo re~i Ve-rovesnika: „ûvajte se lepe ène koja jelo{eg porekla i odgoja.“

Podsetili smo {ta je u Kur’anu obja-vljeno o lepoti i lepom.


Bilo da je jedan autor (ili vi{e njih) go-dinama zaokpuljen na izradi knjige u ko-joj se obra|uju razli~iti pojmovi, imena iposebice re~ni~ko blago iz odre|ene obla-sti, za uspeh u toj sloènoj delatnosti nor-malno je imati u vidu nekoliko bitnihpreduslova, u prvom redu solidno pozna-vanje doti~nog podru~ja, u ovom slu~ajuislama (i islamistike), a to zna~i i poznava-nje filozofije, religijske osnove i kultureislama i posebno arapskog pa i drugih ori-jentalnih jezika i knjièvnosti. Sa sigurno-{}u rad na re~niku islama prevazilazi do-mene uèg islamskog u~enja, te se ovomobla{}u uspe{nije bave pre svega osobekoje ujedno imaju svestranija i univerzal-na saznanja, a uz to mnogo smisla za sup-tilne analize, upore|ivanja, generalizacijei niz individualnih kvaliteta. Tim odistadelikatnim istraìvanjem, koje je zahteva-lo ozbiljna traganja, provere i dopune, uzkonsultovanje ogromne literature, sve dokona~nog pisanja i jezi~nog doterivanjaodrednica, ve} decenijama se bave dvoji-ca vrsnih orijentalista: prof. dr Rade Bo-òvi} i mr Vojislav Simi}. Njihovu knjiguPojmovnik islama objavila je Narodna knji-ga u Beogradu, njena edicija „Arapskisvet“. Re~nik je {tampan 2003, koji sapredgovorom ima ukupno 160 stranica.

Pre ovog re~nika me|u prvima }eNerkez Smailagi} obelodaniti Leksikonislama (Sarajevo, 1990), a Abdulah [kalji}Turcizme u srpskohrvatskom jeziku (Saraje-vo, 1985), ali }e autori na Pojmovniku isla-ma otpo~eti znatno ranije, pre vi{e oddvadeset godina. Delo je pisano latini-

com, dok su odrednice pore|ane }irili~-nom azbukom, a to, kako autori navode uPredgovoru, „zbog po{tovanja multikul-turalnosti“.

Sastavlja~i Pojmovnika obradili su u pr-vom redu niz najva`nijih i manje poznatihtermina i osnovnih re~i, pre svega iz nau-ke koja se bavi prou~avanjem islama. Isla-mistika se razvila unutar orijentalistike is-traùju}i persijski, arapski i turski jezik salingvisti~kog stanovi{tva, ali povezuju}iu~eni, knjièvni, pisani jezik ili jezik kojimse ljudi sluè u svakodnevnoj komunikaci-ji sa istorijom i knjièvno{}u Bliskog Istokai sa verskim islamskim u~enjem.

Dok se u literaturi susre}eno s raznoli-kim naslovima, od kojih su ~e{}i: re~nik,leksikon, a ne{to re|i – glosar i dr., autorisu se opredelili za termin pojmovnik,odn. za kjnigu koja sadrì popis pojmovas obja{njenjima i u njoj druga~ije ura|entekst, s ciljem da se pomo}u pojmova po-bliè upozna i razume islamsko u~enje.

U Predgovoru auora R. Boòvi}a i V.Simi}a, ina~e znalaca arapskog i poznava-laca islamske kulture i religije, skre}e sepa`nja na sloènost izgovora u tom jezi-ku. Tako npr. kod nas se kaè „ezan“, doku Pojmovniku „azan“, jer nije ni ~isto „a“,ni ono u nas „e“. Ipak, zastupljena je, sa-svim ispravno, arapska odredinca „{ejh“ ane „{ajh“.

Veoma je pozitivno i novina u Pojmov-niku to {to ne sadrì samo analizu brojnihislamisti~kih pojmova i osnovnih ideja,ve} i obja{njenje niza istaknutih li~nosti,zaslu`nih za duhovni ìvot i prosperitet

S ÎTAOCIMA150

S ÎTAOCIMA

Pojmovnik islama – odli~no delo, uznekoliko pripomena i sugestija

Akademik Ja{ar Redèpagi}

islamskog sveta. U Pojmovniku su u krat-kim i bitnim crtama obuhva}eni znameni-ti i manje poznati arapski i persijski misli-oci i druge ugledne li~nosti i poborniciislamskog u~enja, npr. iz reda nau~nika,persijskih mistika, verskih pravnika, po-znatijih teologa, priznatih komentatoraKur’ana, misionara {iitskog u~enja, pesni-ka, istori~ara i drugih.

Prednosti Pojmovnika su u tome {tosadrì i razra|uje mnoge termine koje nenalazimo ni u [kalji}evim Turcizmima usrpskohrvatskom jeziku, ni kod Nerkeza

Smailagi}a i njegovom Leksikonu islama.Pojedine pojmove, naro~ito li~nosti ko-

je su prou~avale islam ili su pridoneleislamskom u~enju, autori Boòvi} i Simi}izlaù bar u nekoliko redaka i uglavnomdovoljno informativno. U toj po brojustranica skromnoj knjizi nalazimo ime:Dàmal al-Din al-Afgani (na str. 146-147) ko-ji je, kako autori navode „jedna od namar-kantnijih figura u islamu 19. veka. Bio jeveoma obrazovan; poznavao je srednjo-vekovnu arapsku filozofiju… i vodio ù-stre diskusije sa zapadnim nau~nicima da


za{titi Islam“ (Isto, na str. 146). Podseti}ujo{ na jednu li~nost, a to je îsti HvadàMuin al-Din Hasan, jedna od najistaknuti-jih figura sufizma, a ujedno osniva~ ras-prostranjenog misti~kog reda u Indiji – ~i-stija. Za ìvota (ro|. 1141, umro 1236) po-setio je „gotovo sve muslimanske zemlje ireligijske centre“ (Isto, str. 144).

Izdvaja se obja{njenje islama, na str.62-65. Pojmovnika. Obja{njenje je u osno-vi ta~no i detaljnije prikazano. Tako vaàntermin posve je izostao kod [kalji}a, a ne-dostaje i u Smailagi}evom Leksikonu isla-ma. U tekstu Pojmovnika islam je obja-{njen kao „nova religija“ muslimana „ko-ju je objavio Muhamedu kojoj nema sve{ten-stva“ (Isto, 62). Mo`da jezadnji deo formulacije(da u toj religiji „nemasve{tenstva“) dvosmi-slen, pa i izli{an, a i ter-min o „apsolutnom pot~i-njavanju (volji Bo`joj)“.Mesto naziva „apsolutnopot~injavanje“ verovat-no je bliì odre|enju:pokornost, odnosno pre-danost Bogu. (Videti uknj. [ta je islam, Beograd,2001, na str. 27).

U knj. Milana Vukomanovi}a, pod na-slovom Religija (Beograd, 2004) na str. 28nalazimo kratko ali tako|e konsekventnoobja{njenje islama, koje glasi: „Re~ islamdoslovno zna~i pot~injavanje Bo`joj voljii odnosi se kako na monoteisti~ku religijukoja vodi poreklo od otkrivenja prorokaMuhameda iz 7. veka, tako i na zajednicupripadnika te vere i civilizaciju koja je iznje proizi{la“.

Autori (Boòvi} i Simi}) ovde su, poreddrugog, rasvetlili rasprostranjenost islamau svetu i posebno u zemljama Balkana (Al-banija, Jugoslavija, BiH, Makedonija i Bu-

garska). Obja{njene su i osnovne i glavnedu`nosti muslimana (njih pet) i na kraju(na str. 65) dve najglavnije struje: sunitikoji ~ine ve}inu, i {iiti, kojih prema autori-ma ima „oko 20 posto“, dok je i u Pojmov-niku, na drugim mestima, i u brojnoj lite-raturi ovih procentnalno manje, negde iz-me|u 10 i 13 procenata. U tom, van sum-nje jednom od najzna~ajnijih pojmova,naporedo sa nazna~enjem religijskogaspekta, ne bi se smeo prevideti filozofski,nau~ni i uop{te duhovni zna~aj islama,obuhvataju}i tu i njegov eti~ki, socijalni ipedago{ki smisao i sadràj.

Pojmovnik sadrì na stotine termina iimena li~nosti kojih upostoje}oj leksi~koj lite-raturi u nas nema. Poreddrugih li~nosti tu su odovda{njih zapaènih licaHafiz Ibrahim Maglajli},reis-ul-ulema (na str. 82),Sabit Uì~anin (na str.107), Fehim Spaho, reis-ul-ulema IVZ u Jugoslavijiod 1938-1942 (na str. 112)i dr., ali nema Gazi Hu-srev-bega, ni MuhamedaUì~anina i niz drugihzna~ajnih imena u istori-

ji kulture i religije islama u nas. Ovde jeniz odrednica koje su potpunije i bolje ob-ra|ene nego npr. u „Turcizmima na srp-skohrvatskom jeziku“ od A. [kalji}a. Evonekoliko takvih re~i, izraza i definicija.

Na str. 61 Pojmovnika termin iman (ve-rovanje u Boga) razja{njen je bolje i vi{enego u re~niku [kalji}a (videti kod njegana str. 345). Tako|e je odrednica kibla (pra-vac prema Meki, odn. ]abi, na str. 76) ov-de ne{to vi{e razra|ena, a detaljnije kodNerkeza (na str. 328-329).

Precizno, jasno i dovoljno pregledno uPojmovniku je opisana sveta knjiga musli-mana – Kur’an (na str. 77-78), koja je, po au-

S ÎTAOCIMA152

Pojmovnik, koji ima blizu1200 odrednica, pro{iruje

na{e vidike o pravoj vrednostiislama u pro{losti i danas.Knjiga }e direktno pomo}i i

jezi~aru, nadasve orijentalisti-ma, i istori~aru, i teologu, ikulturologu, i antropologu, i

etnologu, i drugimstru~njacima i prou~avaocimaovog u svetu i kod nas tako

va`nog podru~ja.

torima, „osnov celokupnog duhovnog imaterijalnog ìvota, temelj umme, zajed-nice“. Autori ispravno nagla{avaju da seuz naziv al-Kur’an obavezno dodaje pri-dev al-Karim (âsni). Solidno je obja{njeni termin salat (molitva u muslimana, na str.108-109), posebice onih pet molitvi koje jeu toku dana propisao islam. Tu }e odredni-cu Nerkez u svom Leksikonu (na str. 527-532) detaljnije razraditi. I naziv za musli-manske verske nau~nike i visoka sve{tenalica (imame, muftije, kadije), odn. ulema,Boòvi} i Simi} su na str. 122 svestranije ra-svetlili, negoli [kalji} u Turcizmima (videtikod njega na 621. str.). I odrednica zikr (nastr. 55), odn. invokacija Bo`jeg imena jeobimnije i preciznije rasvetljena, nego uRe~niku [kalji}a (videti kod njega str. 653).

U Pojmovniku su mnogi termini i na-zivi poja{njeni etimolo{ki i sadrìnski ve-oma koncizno i na bazi islamske nauke,sufisti~ke filozofije, teologije, u prvom re-du Kur’ana i tvorevina kulture. Polaze}iod stepena zna~aja pojedinih odrednica,neke su podrobnije rasvetljene, ~ak na ne-koliko stranica, kao npr., pored islama iKur’ana, dervi{ (na str. 47-48), Muhamed (nastr. 94-96), Fatima (str. 125-126), fikh (str.127-128), halifa (str. 133-134), had` (str. 137-139), dènet (str. 149-150), {erijat (str. 155-156), {iizam (str. 157-158). Izvrsno i iscrpnosu komentirani mnogi {iitski termini, raznesekte {iita i niz novih odrednica, koje nenalazimo u drugim re~nicima i leksikoni-ma.

U Pojmovniku, primera radi, govori seo nizu socijalno-verskih sekti, kao {to suVahibiti (iz 18. stole}a), tako|e ismailiti izejditi, {iitske sekte i druge.

Jo{ nekoliko terminolo{kih odrednica,polaze}i od njihove su{tine i op{teg zna~e-nja i stepena primenljivosti, zasluìvalo jedetaljniju analizu, a takve su: musliman (vi-deti na str. 92), sufizam (str. 114), tarikat (vr-lo kratko na str. 116-117), tesavuf (str. 119),

mevlud (str. 86-87), }itab (ili }itap, na str.121), a dva termina – misticizam islamski iarabistika nisu ni minimalno obja{njena.

Nepotpune su, mestimi~no vrlooskudne deskripcije islamskih verskih iversko-prosvetnih ustanova, a pojedineposve izostale. U ovu skupinu spadaju:dàmija (videti na str. 147), tekija (str. 118),hanikah (str. 135), turbeta (na str. 120), me-dresa (str. 87), mekteb (str. 88). Vrlo je pozi-tivno {to su neke poznatije dàmije u Bo-sni, npr. u Sarajevu, Mostaru, Banja Luci idrugim mestima obeleène makar sa ne-koliko redova, ali nisu obja{njeni: imaret,dershana, kutubhana, sibjan-mekteb, ibtidaija,idadija, sultanija. Nisu uneti ni nazivi ne-kih vi{ih {kola, ni univerzitetskih i nau~-nih ustanova, npr. Darul-Kurra, Darul-Ha-dis, El-Azhar i dr. Nisu pojmovno odre|e-ni ni termini: mualim, muderis.

Izostale su i neke islamske disciplinekao ahlak, hikmet, tarih, ted`vid. U knjizi sedaju elementarni podaci o nekim dervi-{kim redovima – ne{to vi{e o bekta{ijama(na str. 35), i o mevlevijama (na str. 86), kade-rijama (str. 71), rifaijama (na str. 106) i hamze-vijama (str. 135), a nisu obuhva}eni jo{ nekidervi{ki tarikati i to: sadije, {ahzelije i mela-mije. Primera radi sadija (ili saadija) i njiho-vih tekija danas ima najvi{e na Kosovu,naro~ito u \akovici i okolnim selima.

Veoma je pozitivno {to je Pojmovnikoboga}en sa stoninak li~nosti iz raznihvremenskih perioda i delova islamskogsveta, ali je neshvatljivo {to u knjizi nedo-staju jo{ neka zna~ajna imena u islamskojnauci i filozofiji, a pojedina i u knjièvno-sti i teologiji, kao Biruni, jedan od najve-}ih nau~nika srednjovekovnog islama(ro|. 973, umro 1050), ili Ibn Sina (Avice-na), arapski filozof, prirodnonau~nik, po-liti~ar, pesnik i lekar (ro|. 980, umro 1037),tako|e Ibn Roshd (Averoes, 1126-1198), is-taknuti arapski filozof i prou~avalac teo-logije, a od poznijih Evlija êlebi, osman-


ski putopisac iz 17. stole}a. Pored drugihnemimoilazan je u narodu popularni Na-sradin Hodà, preuzet iz folklora BliskogIstoka.

Ne nalazimo ni makar kratke informa-cije o zemljama i oblastima u kojima seosobito cenila islamska kultura, tradicija ireligija, npr. Arabija, Horasan, Anadolija,Andaluzija i druge.

Jo{ nekoliko konkretnih primera i bli-ìh analiza re~i, naziva i pojmova, pruì}epotpuniji uvid u vrednosti i rezultate Poj-movnika.

Na str. 7 Abdal je obja{njen kao „zame-na, surogat i jedan od stupnjeva hijerarhi-je svetaca kod sufija“. Nu`no je dopunskoobja{njenje da ta re~ (ab-dal) ujedno zna~i: glu-pak, naiv~ina, budala.(Videti u [kalji}a, na 66.strani).

Na str. 9. odrednicaabdestati se, avdestati seodn. uzimati abdest, ni-sam siguran da je podtim naslovom u upotre-bi.

Na str. 15 termin azan,ezan nije samo „poziv namolitvu“, ve} i najava. U narodu je po-znat jedino pod nazivom ezan.

Akaba (na str. 17) je nov pojam koji seodnosi na lokalitet izme|u Meke i Medi-ne, kojim se nije bavio [kalji}.

Akaid (na str. 17) je islamska dogmati-ka o propisima islamskih verovanja, {to jeovde, naro~ito 22 islamske glavne dogme,savr{eno i pregledno izloèno.

Aklijat (na 18. str.), ina~e stru~ni terminu islamskoj teologiji, predstavlja zna~ajnunovinu u Pojmovniku.

Ak{am se na str. 18. tuma~i kao „naziv~etvrte po redu muslimanske molitve“, alije nu`na dopuna da tako|e zna~i: prvimrak, predve~erje, po [kalji}u – deo ve~e-

ri po zalasku sunca (videti na str. 79).Alah ili Allah (str. 18) se svodi na re~

Bog. Dobro je {to su autori naveli podatako 99 Alahovih imena, kao i suru Ikra da jeAllah „Onaj Koji ~oveka pou~ava onom{to ne zna“.

Dodali bismo da je najbolja odredbaAlaha da je On Jedini Bog, Stvoritelj sve-ta, Ve~an, Nevidljiv, Sveprisutan, Svemo-gu}, Sveznaju} i da vlada svetom.

Ahiret (str. 23) tuma~i se kao „onaj svet,zagrobni ìvot“. Misli se na onostrani ì-vot, odn. svet u koji se, po islamskom u~e-nju, odlazi nakon smrti. Termin je u Poj-movniku obja{njen vi{e i bolje nego kodNerkeza (na str. 16) i [kalji}a (na 74. strani).

S druge strane i autoriPojmovnika nekoliko od-rednica, kao ahmediju(~almu), Bazument (vrstahamajlije), Basmala (odre-|enije i vi{e u izgovoru:Bismila), Gula (sud u obli-ku vr~a), edèl (sudnji ~as,smrt), Iftar (ramazanskave~era), ukubet, efendija(gospodin), zekat (milosti-nja obavezna za sveimu}nije muslimane), i

jo{ neke, obja{njavaju po uzoru na [kalji}aili posve sli~no tuma~enjima u njegovimTurcizmima.

Pod slovom B Boòvi} i Simi} uneli su inekoliko novih termina, kao bab (naziv zau~enike koji u~e kod imama najvi{eg re-da), babistan al-mazahiba (persijska dela ko-ja opisuju razli~ite religije), bajumija (egi-patska sekta koja je okupljala najsiroma-{nije stanovni{tvo i hajduke), Baki (najsta-rije muslimansko groblje u Medini), baraka(blagoslov Bo`ji upu}en ~oveku) i druge.Niz je novih odredinca i naziva i u drugimdelovima Pojmovnika, npr. gajb, stru~nitermin sufizma (na str. 41), koji ozna~avane{to {to je nesaznatljivo, sakriveno, gulat,

S ÎTAOCIMA154

Pojmovnik sadrì nastotine termina i imena

li~nosti kojih upostoje}oj leksi~koj

literaturi u nasnema.

novi termin (na str. 42), zna~i nazive oso-ba, pre svega {iita koji se optuùju za pre-terivanja, giilbaba (str. 42), naziv za ~lanovebekta{ijskog reda i drugi, tako|e dar al-nadva (na str. 46), neka vrsta gradske ve}-nice iz vremena Muhameda.

Vakat, arapski re~ na str. 38. svedena jena „vreme muslimanske moltive“, a izo-stalo je drugo zna~enje: vreme, doba. Po-znata je ona narodna: „Vakat kule po }e-naru1 gradi. Vakat gradi, vakat razgra|u-je“. U na{em narodu (muslimanskom) uzovaj termin mnogo je u upotrebi i prilogvaktile (i: vaktilje), u zna~enju – u svojevreme; nekad.

Pod slovom V, bilo je nu`no obuhvatimakar jo{ odrednicu valahi-bilahi! (ja~a za-kletva; Boga mi! Tako mi Boga!).

Termin vilajet (na 39. strani) trebalo jenajkra}e objasniti kao teritoriju jednogvalije.

Pod slovom G, pomno je prikazan raz-vojni put i doprinos ~uvenog islamskog te-ologa, pravnika, originalnog mislioca i ver-skog reformatora Muhammada al-Gazalija(1059-1111), na str. 40, a tako|e nekoliko su-fija, sufijskih {ejhova i osmanskih nau~nika.

Ipak moramo primetiti da je izostao je-dan vaàn termin – Gajret, odn. naziv mu-slimanskog dobrotvornog kulturno-pro-svetnog dru{tva, koje je delovalo u Bosni,Sandàku i drugim pre svega musliman-skim sredinama.

Ina~e re~ gajret ima vi{e zna~enja, uzznak ~u|enja zna~i: trudi se, izdrì u boluitd. U „Velikom rje~niku hrvatskoga jezika“od Vladimira Ani}a (Zagreb, 2003) na str.338 za gajret se navode slede}e odredbe: 1.revnost, usdrnost, predanost ~emu; 2. trud,napor, skrb; 3. upornost, ustrajnost; 4. po-mo}, solidarnost (javlja se u imenima mu-slimanskih dobrotvornih organizacija).

Niz je termina pod slovom D, kao dava(str. 44), koja se defini{e kao „apel, poziv“,ali ima i druga zna~enja; po [kalji}u (nastr. 207) dava je tu`ba, parnica, optu`ba,tako|e tvrdnja. Dâr al-harb (ili Dârul-harb),na str. 46. po autorima je „zemlja rata“,odn. rati{te. Obuhvata „teritorije gde mu-slimanski zakoni nemaju svoju mo}“. Toje tuma~enje blisko [kalji}evom, koji nastr. 206. tvrdi da je dâri-härb „nemusli-manska dràva u kojoj muslimani nema-ju one verske slobode {to ih imaju u mu-slimanskoj dràvi“. O~ito je da je od svihodrednica koje po~inju slovom „d“, po-najbolje i nizom novih elemenata uobli-~en termin dervi{ (videti na str. 47-48).

Dva termina koji nedostaju pod tim slo-vom su: defter (tefter), odn. bele`nica, proto-kol, registar; tako|e trgova~ka knjiga po-traìvanja i dugovanja, kao i fiskalne knjigeu Osmanskom Carstvu u koje su upisivaniprihodi. (Videti vi{e u Velikom Ani}evomrje~niku, na str. 1576). Drugi termin, tako|evaàn, a nije zastupljen u Pojmovniku, jedivan. Ima vi{e zna~enja, kao npr. zbirkapoezije ili proze, propis, protokol (kod Ner-keza na str. 126, a kod [kalji}a na 220. stra-ni). Kod Ani}a, (str. 224), videti {est zna~e-nja te re~i.

U grupi pojmova i imena pod slovom\, valjalo je registrovati bar jo{ dva: \er-|elez (Alija), legendarni junak bosanskihmuslimana u narodnim pesmama i pre-danju i \ulistan (ruì~njak).

Nociona pod slovom E je svega osam,ali nedostaju: elif (naziv prvog slova arap-ske abecede), evlija (sveti ~ovek) i elifb?-su-fara (arapski bukvar).

Niz je li~nosti iz reda verskih reforma-tora, arapskih poznavalaca tradicije,{pansko-arapskih nau~nika (pr. IbnHazm), misti~kih pesnika, {pansko-arap-


1 ]enar (pers.) ivica, kraj, prikrajak; vrsta prostirke ili pamu~nog platna koje ima znak na rubovima. Vi{e otome videti kod [kalji}a na str. 189.

skih mistika (pr. Ibn Arabi) obra|enih podslovom I (na str. 57, 58, 65, 68), {to je uzdruge termine znatnije obogatilo Pojmov-nik. Od re~i koje nisu obuhva}ene podtim slovom, a trebalo ih je makar u po ne-koliko redaka izloìti, navodim slede}e:ibadat (moljenje bogu, klanjanje i u~enje),ilmihal (ud`benik iz islamske veronauke),ihtibar (~ast, po{tovanje, uvaàvanje), aprethodno smo naveli i imaret (javnu do-brotvornu kuhinju).

Posebno razmatranje zasluùje odred-nica imam obra|ena ne{to vi{e na str. 60.Pojmovnika. Pozitivno je {to autori (Boò-vi} i Simi}) daju prvobitno zna~enje termi-na i kroz istoriju i uslove koje kandidati zaimama moraju da ispu-njavaju, od kojih je prvi –besprekoran ìvot i ka-rakter, te u {iita da se zaimame biraju „zdravi, po-{teni i u~evni vernici“. Po-red tih, van sumnje, pozi-tivnih rezultata i drugihinformacija, ovde je bilomogu}e uneti i ona ~etirizna~enja imama prema[kalji}u (na str. 345), kao iniz zapaànja i stavova u Leksikonu Ner-keza (na str. 267-269). Zanimljivo je da je uknjizi Da li znate? (Beograd, 2004) na str. 181nazna~ena razlika izme|u imama i hodè ito na ovaj na~in: imam je vi{i sve{tenik mu-slimanske (islamske) religije, a hodà je obi-~an sve{tenik. Imam je muslimanski sve-{tenik, opat – u katolika, pop – pravoslav-nih, pastor – protestanata, a rabin – jevrej-ski sve{tenik.

Pod slovom J, samo je {est jezi~nih(islamskih) jedinica. U Nerkeza, primeraradi, uvr{tene su jo{ tri slede}e: jani~ari(str. 293-294), jezici islama (str. 300), i Jeruza-lem (str. 294-299).

Pod slovom K, autori su obradili 57 re-~i i termina, me|u njima detaljnije: Kaba

(ovaj termin je mo`da ispravnije obreditipod ], dakle opredeliti se za naziv ]aba,a u zagradama – Kaba), kadirije (dervi{kired), al-kalam (re~, govor, ozna~ava „upo-trebu filozofije u odbrani religiozne dok-trine“, Isto, str. 72), karmati (naziv pripad-nika jednog veoma rasprostranjenog reli-giozno-politi~kog pokreta), kahin (vidov-njak, vra~, sve{tenik u drevnim zajedni-cama), kibla (pravac prema Meki), a naro-~ito Kur’an (na str. 77-78). U vezi sa tomsvetom knjigom mo`da je jo{ jedino tre-balo navesti da su u 9. stole}u odre|enirazli~iti na~ini ~itanja Kur’ana u nekolikocentara: Medini, Meki, Damasku, Kufi itd.(O tome videti u knj. Religija, Beograd,

2004, od Milana Vuko-manovi}a na str. 29).

Ovaj deo Pojmovnikabilo je nu`no dopunitijo{ nekim odrednicama,od kojih su zna~ajnije:kanunama (sultanova na-redba) i Kalimegdan2 (Ka-lemegdan).

Simpati~no je {to jepod slovom L, preciznoobja{njena Muhamedo-

va izreka La ilahe illa lah (Nema (drugog)boga osim Allaha, na str. 80). Tu je i Lapa-{ina dàmija u Livnu i desetak drugih ter-mina, fakti~ki preuzetih iz [kalji}evihTurcizama.

Od termina pod slovom M, kojih jeponajvi{e (150 odrednica), neki su detalj-nije razra|eni, pr. mahkama (verski sud),mevlevije (dervi{ki red), Medina, Meka,Muslimanska bra}a, a naro~ito i ~injeni~no,Muhamed. Neke odrednice, kao npr. {kole,posebno medresa (na str. 87) su oskudno adelom i jednostrano obja{njene, {to je ve}nazna~eno u na{em prilogu.

Registrova}emo jo{ neke odrednicekojih nema u Pojmovniku, a to su: nevru-zi-sultan (prvi dan prole}a, 21. mart), obre-

S ÎTAOCIMA156

Sastavlja~i Pojmovnikaobradili su u prvom redu niznajva`nijih i manje poznatihtermina i osnovnih re~i, presvega iz nauke koja se bavi

prou~avanjem islama.

zivanje, Orijent, Orijentalistika, padi{ah (na-ziv za islamske vladare), Palestina, Persija,persijska knjièvnost, jezik i kultura, polume-sec (simbol islama), post, pa{a, pa{aluk, Beo-gradski pa{aluk, rahmet (Bo`ja milost i dru-ga zna~enja), rekat (deo molitve namaza),raja, rubaija, Rumelija, sevap, sevab (nagra-da za dobro delo), sihr, sihir (~ini, magije),Sokolovi} Mehmed-pa{a, Sudnji dan, sultan(titula vladara), sabr, sabur (strpljivost), sal-nama (godi{njak, almanah), sandàk (vi{ezna~enja), suniti, sekta ili struja islama,koja je na str. 113. samo u dvema re~enica-ma obja{njena, dok su {iiti i {iizam obja-{njeni na 3 stupca (na str. 157-158). Nisuobuhva}eni jo{ neki termini, kao npr. tarih(istorija), tanzimat (reforme), terbijet (vas-pitanje, ugled), ted`vid (foneti~ka pravilaza ispravno u~enje Kur’ana), Tur~in (pri-padnik turskog naroda, ~esto zna~i i mu-sliman), turcizam, Top~ider,3 falake (teì vidtelesnih kazni u starim mektebima), fer-man (pismena naredba muslimanskih vla-dara, koju je svako morao da po{tuje; vi{eo tome u knj. Da li znate, Beograd, 2004,na str. 50), hafiz, hafuz (osoba koja zna ~i-tav Ku’ran napamet), hesap, hesab (ra~un,broj, procena), hi}aja (pri~a, doga|aj, ne-{to {to se dogodilo), Hurijet (Progla{enjeustava u Turskoj 1909. god.; naziv musli-manskog zanatlijskog dru{tva u Saraje-vu), ~ar{ija, ~elebija (gospodin, lepo vaspi-tan ~ovek), dàn (du{a), [ahnama (velikiherojski ep persijskog pesnika Firdusija).

RezimeU Pojmovniku islama prili~an je broj

temeljno obra|enih terminolo{kih odred-nica, u prvom redu re~i, naziva i li~nostiiz islamske filozofije, teologije, kulture inau~ne misli. Ima i termina koji su pisani

pod uticajem ili po uzoru na [kalji}a,Smailagi}a i autore drugih dela. înjenicaje da su neke odrednice Boòvi} i Simi}svestranije i nau~no ispravnije rasvetlili,primenjuju}i niz metoda istraìva~kog ra-da – istorijsku, komparativnu (npr. me|u-sobne uticaje raznih religija), teorijsku idruge. Ipak, kao {to na{ uvid i pregledPojmovnika pokazuje, izostao je poprili-~an broj termina koji bi u znatnoj meriupotpunili Pojmovnik, pa se nadam da }eautori prilikom novog izdanja nastojatida knjiga bude dopunjena makar onimodrednicama koje tako|e predstavljajuoboga}ivanje sadrìne i bitna obele`jaislama.

Delo R. Boòvi}a i V. Simi}a je vrlozna~ajno jer sadrì pouzdanu gra|u,brojne izvore i valjane informacije. Poreddrugog, Pojmovnik, koji ima blizu 1200odrednica, pro{iruje na{e vidike o pravojvrednosti islama u pro{losti i danas. Knji-ga }e direktno pomo}i i jezi~aru, nadasveorijentalistima, i istori~aru, i teologu, ikulturologu, i antropologu, i etnologu, idrugim stru~njacima i prou~avaocimaovog u svetu i kod nas tako va`nog pod-ru~ja.

Oba autora (Boòvi} i Simi}) nastojalisu i umnogome uspeli da {to vernije, pri-brano i istinito izloè nazna~ene odredni-ce u Pojmovniku i, {to je tako|e za pohva-lu, bez predrasuda, averzije ili elemenatanetrpeljivosti i zlobe.

Uz Arnoldovu Povijest islama, Poj-movnik i drugu mnogobrojnu literaturu iizvore ve} su i u nas sazreti uslovi da seindividualno ili ekipno {to ozbiljnije pri-stupi i izradi istorije islamske kulture i civili-zacije, jer nam jedno takvo delo uvelikonedostaje.


2 Kalimegdan, Kalemegdan, park u Beogradu iznad u{}a Save i Dunava, od tur. re~i: kale (utvr|eni grad), imeydan (polje, trg, pijaca, dvoboj). Ta re~ (mejdan, megdan) ima vi{e zna~enja.

3 Top~ider – nekada{nje predgra|e, park i izleti{te Beograda, tur. topçu deresi (tob~ijska dolina).

Predstava Slova~kog vojvo|anskog pozori-{ta „Hleba i igara“ (reìja Miroslav Benka)predstavljala je Srbiju i Crbu Goru na jednomod najve}ih internacionalnih pozori{nih festi-vala, u Teheranu (od 21. do 29. januara) i pro-gla{ena najboljom me|u 105 predstava iz ce-log sveta. O tome razgovaramo sa rediteljemnagra|ene predstave, Miroslavom Benkom.

U~estvovali ste na 24. Fadjr InternationalTheater Festival 2006. u Teheranu. Recitenam ne{to vi{e o tome.

Kako navodi u jednom od prvih festi-valskih biltena, direktor za medjunarod-nu selekciju 24. Fadjr International Thea-ter Festival 2006, gospodin MohammadAtebai, festival je uputio pozive na adreseoko 300 pozori{nih ku}a. Od prispelih po-nuda na festivalu je ove godine odigrano105 predstava ( zajedno sa reprizama ). Jane znam ta~no gde je video na{u predsta-vu. Najverovatnije na beogradskom BI-TEF – u, ili pro{log marta u beogradskomDomu omladine, kada je priredjenSHOWCASE, na kojem su bile prezento-vane na{e odabrane predstave, teatrolozi-ma, pozori{nim kriti~arima i menadèri-ma, prispelim iz 43 zemlje sa svih konti-nenata. U dru{tvu, uglavnom medju beo-gradskim predstavama bila je pozvana imoja Hleba i igara ( Bread and Plays ).Krajem pro{le godine na moju e–mailadresu je usledio poziv na ovaj festival uTeheranu koji je trajao od 20 – 29. januara2006. Svakoga dana na desetak scena uovom dvanaestomilionskom gradu, odi-grane su predstave najrazli~itijih ànrova

( konvencionalno – klasi~nog pozori{ta,lutkarskog, uli~nog teatra, neverbalnog,teatra senki itd... ). Nastupilo je tridesetakpredstava iz Irana, zemlje doma}ina, za-tim iz Japana, Holandije, Rusije, Francu-ske, Slovenije, Turkmenistana, [panije,Rumunije, Hrvatske, Nema~ke ( ~ak ~etiripredstave )... i predstava Hleba i igara,jednog manjinskog teatra, Slova~kog voj-vodjanskog pozori{ta iz Ba~kog Petrovca,kao jedinog predstavnika iz Srbije i CrneGore. To je dokaz da je u toku, i ne samokod nas, demetropolizacija kulture. Daklenije va`no gde stvarate ve} kako stvaratei da li je to vredno. U prilog mojoj tvrdnjispomenuo bih primer Jerìja Grotovskog(Jerzy Grotowski), koji je osnovao svojnadaleko ~uveni Teatar Laboratoria (Tea-ter Laboratorium), u gradi}u Opole uPoljskoj, kao, i, primer Odin Teatra (OdinTeatret), koji vodi Eudjenio Barba (Euge-nio Barba), jedan od najve}ih ìvih redite-lja sveta a koji je sme{ten u gradi}u Hol-stebro u Danskoj.

Kakvi su Va{i utisci, jeste li zadovoljni?Kako da ne. Bilo je izvanredno. îtav

festival je bio veoma dobro organizovan.Predusretljivi i divni doma}ini, gostolju-bivi do neprijatnosti. Izuzetan hotelskisme{taj, i odli~no okruènje, doprineli suda smo se u Teheranu ose}ali kao kod ku-}e. Poslednjeg dana festivala u Hoause ofTheatre, pred studentima, profesorimaVisoke {kole za dramske umetnosti, odr-ào sam workshop, odnosno kreativnuradionicu na kojoj sam predstavio svoj

S ÎTAOCIMA158

S ÎTAOCIMA

Uspeh u Teheranuintervju: Miroslav Benka, pozori{ni reditelj

na~in rada. Uz prisustvo kamera, fotore-portera i novinara njihovo interesovanjeje bilo veliko. Zapanjen sam njihovomznatièljom i èljom za novim saznanjemi slutim veliki prodor i budu}nost iranskei uop{te azijske kulture. Svedoci smo pro-dora na evropsko i svetsko kulturno trì-{te velikih iranskih filmova, izlo`bi, naro-~ito one o persijskoj kulturi i jako mi jeào {to posle Zagreba nismo uspeli da jeinstaliramo i u Beogradu. Voleo bih da itradicionalno iransko pozori{te mnogo vi-{e prodre u evropsku i svetsku javnostkao {to su to svojevremeno uspeli japan-ski No teatar ili Pekin{ka opera.

Recite nam ne{to vi{e o samom festivalu.Dali ste uspeli da pogledate neku odpredstava?

Moje kolege i ja smo ga doìveli kaofestival koji je nastao na tradiciji sraroper-sijskog pozori{ta koje se naslanja na obli-ke lutkarskog pozori{ta i pozori{ta senki ikoji se kao teatar osobene, autohtone po-etike prou~ava na svim visoko{kolskimustanovama u svetu. Zatim ~ast mi je bilada nastupim na festivalu po{to su u Iranugostovala najve}a teatarska imena svetaod Jerìja Grotovskog, Tadeu{a Kantora(Tadeusz Kantor), Pitera Bruka (Peter Bro-ok), Roberta Boba Vilsona (Robert Bob

Wilson), pa sve do na{e Mire Trailovi} iAtelja 212 po~etkom osamdesetih godinapro{log veka. Pored svih obaveza, uspeosam da pogledam desetak festivalskihpredstava: iznad svega fascinirala me jepredstava iranskog Ferdowsi Hall Thea-ter-a Puppet Opera of Rostam and Sohrab,autora i reditelja Behrouza Gharibpoura.Jednom re~ju: fascinantno! Video sam ipredstavu Battle, autora i reditelja SasanaGhajara Zanjana, zanimljiva je bila i pred-stava Erick Satie – performed of paper DasPapiertheatra iz Nema~ke, nastupalo jeSlovensko narodno gledali{~e sa predsta-vom Semjuela Beketa êkaju}i Godoa ureìji Du{ana Jovanovi}a i sve spomenutepredstave su od strane ìrija i nagradjene.Video sam i iransku hit predstavu VahdatHall Theatra F.A.N.S. autora i rediteljaMohammad Rahmaniana, sa njihovimveoma popularnim glumcima. Nisamuspeo da vidim madjarsku predstavu izBudimpe{te Medusa Pirecing, autorke irediteljke Aniko Juhasz o kojoj se mnogogovorilo. Potpuno sam razo~aran ruskimkolegama iz Moskve koji su igrali moj naj-omiljeniji komad êhovljev Vi{njik...

O ~emu govori Va{a predstava i kako jeprimljena od strane festivalske publike uTeheranu?

Predstava Hleba i Igara (Bread andPlays), je radjena na principu neverbal-nog teatra i zasnovana je na fizi~ko – tele-snoj ekspresiji i tradiciji Slovaka u Vojvo-dini, kulturi kojoj i ja pripadam. U su{tini,to je scenosled oniri~kih ise~aka, protoktoka sveati asocijativnih, simboli~kih pri-zora u potrazi za korenima „du{om svoganaroda“, izgubljenim zavi~ajem, prohuja-lim vremenom, davno zaboravljenim pra-vcima, imaginarnom svetu koji se uza-jamno doti~e, prepli}e, dopunjava i poni-{tava, koji lebdi izmedju neba i zemlje, iz-medju ~e`nje i ushi}enja, izmedju fanta-


zije i ose}anja, izmedju snova i stvarnosti– to je potraga za sopstvenim identitetom.

Ideja mi je bila da pomo}u govora ~o-vekovog tela u kojem se nataloìla vekov-na energija istorijskog vremena, prizo-vem etnos i dotaknem mitos, kako bih gasa~uvao od agresivne globalizacije svetakoja sve vi{e preti da ugrozi obi~aje, kul-turu i tradiciju drugih naroda – da ugroziplanetarno pravo na razli~itost.

U Teheranu smo nastupili na velikojsceni tamo{njeg City Theater-a (veomaimpresivnom zdanju, koje poseduje, kakosu mi rekli doma}ini, ~ak sedam scena).Posle odigranih na{ih predstava predsta-ve Hleba i igara, koja je imala ukupno triizvodjenja, pred prepunim gledali{temusledile su ovacije. Publika je stajala i gro-moglasno aplaudirala. Ve~e neposrednopred dodelu nagrada, od strane direkto-

ra, gospodina Atebaia, usledio je pozivna{oj predstavi da u junu ove godinepodjemo na veliku turneju po iranskimgradovima (Teheran, Isfahan, [iraz, Perse-polis...). îtav ansambl na{e predstave ve-oma je bio pnosan zbog ovog poziva, i ka-ko su mi kasnije kolege saop{tile – sprem-ne su da ponovo krenu na put ka zname-nitostima Irana. Dodela nagrada usledilaje u teheranskom velelepnom zdanjuVahdat Hall (ne{to kao beogradsko zda-nje, Sava Centar), ceremoniju su pratile uneposrednom prenosu, putem satelita,mnoge zemlje sveta. Za na{ odlazak naro-~ito su zaslu`ni prijatelji iz Iranskog kul-turnog centra u Beogradu – ata{e za kul-turu, uvaèni gospodin Mehrdad Agahi,sa svojim saradnicima, bez ~ije pomo}ina{ put u Iran ne bi bio mogu}. Neizmer-no im Hvala.

S ÎTAOCIMA160

BENKA, Miroslav (1956. A{anja u Sremu). Zavr{io je Srednju {kolu za dizajn uNovom Sadu. Diplomirao glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a zatim ireìju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Reìrao je oko pedesetak predstava u zemlji i inostranstvu, zatim, TV emisije, TVspotove, radio drame, multimedijalne projekte. Naro~ito su ostale u pam}enju nje-gove autorske predstave: S. O. S., LUX IN TENEBRIS, MEKI SNOVI, HLEBA I IGA-RA, koje su nastupale na beogradskom BITEF – u, sarajevskom MESS – u, Steriji-nom Pozorju, Jugoslovenskom festivalu u Uìcu, Vr{a~koj pozori{noj jeseni, Su-sretu profesionalnih pozori{ta Vojvodine, Susretima Joakim Vuji}, Danima kome-dije u Jagodini, Nu{i}evim danima u Smederevu... kao i na medjunarodnim pozo-ri{nim festivalima u Austriji, Slova~koj, Rumuniji, Norve{koj, Finskoj, Iranu...

Gotovo u svim svojim predstavama Benka je autor i total – dizajna. Izlagao jesvoje scenografije na svetskom festivalu scenske opreme – Pra`ské quadrienale, Tri-jenalu scenografije i kostimografije pri Sterijinom pozorju, na beogradskomYustat-u.

Za svoj rad nagradjivan je vi{estruko u zemlji i inostranstvu. Izdvajaju se Dràv-na nagrada Slova~ke za autorsko – rediteljski doprinos, za predstavu MEKI SNOVI(Mäkké Sny), koju mu je dodelilo Udruènje dramskih umetnika Slova~ke (ZDNS) isada, najnovije povelja sa statuetom Fadjr (Svitanje) za predstavu Hleba i igara (PA-NEM ET CIRCENSES), na upravo zavr{enom, jednom od najve}ih pozori{nih festi-vala sveta, svakako najve}em festivalu Azije 24. Fadjr International Theatre Festival-u u Teheranu u Iranu.

Sejed Muhamed Taki Modaresi, MortezaMotahariKC IranaBeograd, 2006.

Nedavno objavljivanje opskurnih ka-rikatura za ~iju temu je posluìla jedna odnajve}ih islamskih svetinja, li~nost Bo`jegposlanika Muhameda, mir Bo`ji neka jesa njim i porodicom mu ~asnom, i gotovo,istovremena lavina reakcija {irom musli-manskog sveta, u kome se on ve} vi{e od~etrnaest stole}a po{tuje kao poslednjiBo`ji poslanik, po ko zna koji put, u prviplan su izneli svu sloènost me|uciviliza-cijskog (ne)razumevanja i pokazali svudubinu podeljenosti ova dva razli~ita po-gleda na svet.

Knjiga „Muhamed (s. a. v. s.) Uzvi{enimoral Bo`jeg poslanika“ u svom neveli-kom obimu nastoji da pruì uvid u li~nosti delo (verovesni{tvo) Bo`jeg poslanikaMuhameda, u svetlu autenti~ne islamsketradicije. Svesni zna~aja i svetosti koje on,kao poslednji Bo`ji poslanik, ima za jed-nu tre}inu ~ove~anstva, kao i profane kli-me koja generi{e napade modernog „pa-ganstva“ na neprolazne vrednosti neis-crpnog vrela islamskog predanja, nada-mo se da }e ovaj, saèt uvid, pruìti prili-ku srpskom ~itaocu da svetu li~nost Posla-nikovu, i Objavu koju je ljudima dostaviopo{to ju je primio od Svevi{njeg, sagledau svetlu istine zbog koje je i objavljena –stalne ljudske te`nje ka usavr{avanju svo-je naravi u vanvremenskom hodu ka Sve-vi{njem. Knjiga koja je pred vama pred-stavlja izbor iz dva biografska dela iran-skih autora: @ivot àsnog Poslanika Muha-meda Mustafe od ajatolaha Sejed Muha-med Taki Modaresija i Objava i poslanstvo,savremenog iranskog filozofa, MortezeMotaharija.

Razmi{ljanja o vrhovima – planinarenjekao metafora za duhovnu potraguJulius Evolapreveo Svetislav Baji}Beograd, Ukronija, 2006.

Svetislav Baji}

Evola pi{e u ìvoj prozi, ispunjenoj fasci-nantnim i konkretnim detaljima...


IZLOG KNJIGA

Muhamed (s. a. v. s.) uzvi{enimoral Bo`jeg poslanika

Izabrana poglavlja iz ìvotopisa o Poslanika ìvotu i njegovoj misiji

îtati njegove opise vi{ih duhovnih stanjaisto je kao i posmatrati prvaka planinarenja navertikalnom gle~eru.

– Gnosis –

Julijus Evola (1989-1974) je bio jedanjedan o vode}ih evropskih mislilaca i tu-ma~a tradicionalne i ezoterijske misli. Bioje u~enik i saradnik ~uvenog Rene Geno-na, francuskog tradicionaliste, preobra}e-nika u islam i nosioca titule {eik, i ArturaReginija, Italijana, masona i pitagorejca,koji je za razliku od Genona svoj pogledzadrào na zapadnoj grani perenijalne fi-losofije, odnosno Tradicije, koju je Evolauvek pisao velikim po~etnim slovom.Evola je u svome delu, literarnom i delat-nom, uspeo ono {to je malo njih uspelo –da razveje la`nu predstavu o antagonisti~-kom mitu sukoba Istoka i Zapada.

Do ranjavanja 1945. godine u Be~u na-kon ~ega je ostao paralizovan od pasa na-dole, Evola je bio strastveni alpinista iupravo su Razmi{ljanja o vrhovima, prvaEvolina knjiga koja se u celosti pojavila nasrpskom jeziku, zbirka eseja koje je Evolanapisao u periodu od 1927. do 1959. godi-ne. U ovim esejima Evola kombinuje iprepli}e svoja se}anja, ose}anja i misli,duhovne i fizi~ke aspekte sopstvenog is-kustva osvajanja planine i visine.

Knjiga je podeljena u tri dela. Prvi deo~ine stranice koje se ti~u doktrine, odno-sno tradicionalnih u~enja o planini, nje-noj boànstvenosti, duhovnosti i poveza-nosti sa rasom i duhom ljudi. Ideje i shvata-nja planine koje Evola iznosi, razra|uje isjedinjuje u svom pogledu na svet i svomiskustvu, poti~u iz najrazli~itijih krajevasveta i iz najraznorodnijih kultura i civili-zacija, od indoevropske, zapadno-evrop-ske, persijsko-iranske pa sve do daleke ki-neske, taoisti~ke i budisti~ke tradicije.

Drugi deo sadrì opise Evolinih li~nihplaninarskih iskustava, fizi~kog i duhov-

nog uspona ka visinama i bezgrani~nojsvetlosti oslobo|enja od okova ovog sve-ta. Evola nam predo~ava svoj put i svojeiskustvo izbavljenja i povratka Sredi{tu~oveka. Treba znati da je poslednja Evoli-na èlja bila da se njegov pepeo razvejepo gle~eru Monte Roze u Alpima, njego-vom omiljenom mestu za odmor i suo~a-vanje sa sopstvenim strahovima na zale-|enim liticama.

Tre}i deo jesu dodaci koji obra|uju de-lo ruskog slikara i mistika Nikolaja Reriha,umetnost Sedi{ta snega, Himalaja i Tirola.Svima je zajdni~ka tema visina, stani{tebogova, od tibetanske planine Meru, pre-ko iranske mo}ne planine U{i-darene i gr~-kog Olimpa, sve do nordijske Valhale; odpersijske haome do gr~ke ambrosije; od per-sijskog Mitre sve do rimskog Sol Invictus-a.

Knjiga pred nama je izvrstan ud`be-nik i putokaz za ~oveka dana{njice jer mupruà jedan realan i izvodljiv put kojim jemogu}e da se hodi protiv struje i da se usvetu promena i nestalnosti osvoji sopstvo.

Za Evolu slobodno moèmo da kaè-mo isto ono {to je on rekao za Genona:U~itelj za moderno doba.

IZLOG KNJIGA162

Hahamane{idski kraljevski natpisi / ari-jevsko ili staro persijsko klinasto pismoDejan Spasojevi}Beograd, Liber/CPS, 2006.

Arijevsko ili staro persijsko klinasto pi-smo je pismo kojim su kraljevi iz dinastijeAhemenida klesali svoje natpise u nedraplanina, na palate i grobnice, na zlatne,srebrne, kamene i zemljane tablice, na pe-~ate i vaze. Najstariji je natpis kralja Arija-ramne (oko 640-590. g. p. n. e.), a najmla-|i kralja Artah{atre III (oko 358-337). Uve}ini slu~ajeva ovi natpisi su prevo|eni izapisivani i elamitskim i babilonskim(akadskim) alfabetom. Najve}i i najzna-~ajniji natpis svakako je onaj kralja DarijaVelikog (Darajavu{a) u podno`ju planineBisutun. Ve}ina ovih natpisa, i pored veli-ke starosti, u veoma je dobrom stanju. Ia-ko dobro o~uvani, ovi natpisi su dugo bilizaboravljeni. Tek 1802. godine nema~kiGrotefend uspeva da pro~ita neka imena

i tako odgonetne 9 znakova. Do polovine19. veka u daljim istraìvanjima utvr|enje ceo staropersijski alfabet. De{ivrovanjeovih natpisa omogu}ilo je upoznavanjestarog persijskog i pruìlo obilje istorij-skih i geografskih podataka, kao i uvid utada{nju religiju.

Susret sa carskim natpisima persijskedinastije Ahemenida jeste susret sa drev-nom civilizacijom koja i danas ìvi, koja jekroz istoriju menjala forme, ali je zadrà-la su{tinu – sakralnu svest o primordijal-noj tradiciji kao duhovnoj vertikali, kaoosnovi ~ovekovog bitija. Svest o osve{ta-nom predanju jeste drugi pol vrednosti uodnosu na idolopokloni~ku, materijali-sti~ku subkulturu savremenog potro{a~-kog dru{tva, oli~enog u geografskom ter-minu Zapad i geografskoj odrednici evro-atlantizma. Iran, nekada i danas, jeste su-sret sa na{im, arijevskim identitetom ionim duhovnim vrednostima koje jednurasu ~ine sna`nom. Ovo je susret sa pobo-`nim vladarima drevne Persije, koje niimperijalna slava nije naterala da zabora-ve svoje bogove i zahvalnost koju im du-guju.

Publikacija sadrì stotinak natpisa pi-sanih ovim pismom. Autor je uz prevoddao i transliteraciju starog persijskog pi-sma, {to knjizi daje posebnu dra`. Kao ta-kva ona predstavlja ne samo istorijskosvedo~anstvo o epohi o kojoj se malo zna,ve} i produbljuje na{a op{ta znanja odrevnim kulturama.


U utorak, 14. marta 2006. godine, u or-ganizaciji Kulturnog centra Irana i Muze-ja istorije Jugoslavije, u prisustvu brojnihzvanica iz javnog i kulturnog ìvota Srbi-je, predstavnika Ambasade Islamske Re-publike Irana u Srbiji i Crnoj Gori, diplo-matskog kora, brojnih medija i ljubiteljairanske kulture, sve~ano je otvorena Prvaizlo`ba tradicionalne i moderne iranske

ènske ode}e. Manifestaciju je otvorilaLjiljana Cetini}, direktorka Muzeja.

Na modnoj reviji koja je usledila pred-stavljena je savremena iranska ènska ode-}a sastavljena od no{nje za svaki dan, zave~ernje izlaske i svadbene no{nje, koja jeizazvala pravo odu{evljenje Beogra|ana.Publika je bila u prilici da se uveri u vrhun-ski dizajn mladih iranskih kreatorki, kakomoderne ode}e krojene za savremenu po-slovnu ènu, tako i tradicionalnog kostimainspirisanog narodnom no{njom regionaFars. Svojim kreacijama predstavile su se:

Afsane Rejhanifard – dizajnerka ode-}e, diplomirala je na fakultetu Sure u Te-heranu. Bavi se dizajnom i proizvodnjomènske ode}e, izlagala je u Iranu i ino-stranstvu. U njenim kreacijama ve{to seprepli}u moderno i tradicionalno, a sve-dena jednostavnost forme u kombinacijisa skladno primenjenim ornamentimadodatno poja~ava izraz prefinjenosti i ele-

AKTIVNOSTI164

AKTIVNOSTI

Prva izlo`ba tradicionalne i moderneiranske ènske ode}e

Muzej istorije Jugoslavije, 14-15. mart, 2006.

gancije.Ladan Tutun~i – kreatorka i dizajnerka

tradicionalne i narodne no{nje, autorka jestalne postave izlo`be tradicionalne i na-rodne ode}e u Muzeju ode}e u Iranu.

Flor Tutun~i – dizajnerka i proizvo|a~narodne i tradicionalne no{nje sa dugo-godi{njim iskustvom, izvor inspiracije na-lazi u bogatoj folklornoj tradiciji svoje ze-mlje, nastoje}i da na taj na~in izbegnesveprisutni uticaj zapadne mode.

Modna revija i izlo`ba iranske ode}e,ina~e, prva manifestacija te vrste u Srbiji i

Crnoj Gori, privukla je veliku medijskupa`nju, a kreacije mladih iranskih krea-torki izazvale su pravo ushi}enje kod pu-blike u Muzeju „25. maj“.

7. Me|unarodna smotra arheolo{kog fil-maNarodni muzej u Beogradu

Sedma Me|unarodna smotra arheolo-{kog filma odr`ana je u Atrijumu Narod-nog muzeja od 10. do 19. marta. Na ovo-godi{njoj smotri prikazano je 28 filmovaiz deset zemalja. Filmovi su stigli zahva-ljuju}i saradnji sa brojnim stranim kultur-nim centrima i ambasadama. Ove godine,po prvi put, zahvaljuju}i Kulturnom cen-tru Islamske Republike Iran, prikazana sudva iranska ostvarenja: Firuzabad (30min) i Persepolis (34 min).

Autor ova dva dokumentarna filma,Mehrdad Zahedijan, za temu je odabraonajzna~ajnije arheolo{ke lokalitete napodru~ju Irana – Firuzabad, kolevku sasa-nidske dinastije i, Persepolis, slavnu pre-stonicu Ahemenida. Oba filma predsta-vljaju uspe{nu rekonstrukciju jednog de-la slavne pro{losti Persije. Relevantni isto-rijski, arheolo{ki i filozofski podaci ukombinaciji sa narativno-poetskim izra-zom doprinose op{tem obrazovnomaspektu ovih filmova koji prevazilaziokvire svog `anra.


53. Beogradski festival dokumentarnog ikratkometra`nog filma

Pod sloganom Dokle idete? od 11. do 15.aprila 2006. odràn je 53. Beogradski festi-val dokumentarnog i kratkometra`nogfilma. Festival je sve~ano otvoren projek-cijom filma „Evropa preko plota“ @elimi-ra @ilnika. Festival je otvorio reìser BoroDra{kovi}, a simpati~nom video porukompubliku je pozdravio ovogodi{nji dobit-nik nagrade za ìvotno delo, prof. Vladi-mir Petri}. U dva takmi~arska programaprikazano je 68 filmova, 44 u doma}em i24 u me|unarodnom, a u nekoliko speci-jalnih programa prikazano je jo{ preko 60filmova.

Na ovogodi{njem festivalu prikazanasu tri iranska filma. Inana (2005), autorkeSudabe Modàveri, je pri~a o Iranki i nje-noj sli~nosti sa drevnim mitom, ispri~anau tri poeti~na poglavlja. Rediteljka ovogfilma koja je bila gost festivala, o svom fil-mu kaè: „Ideja za film je proiza{la iz moginteresovanja za mitove, istorijske teme idoga|aje. îtala sam dosta o boginji ìvo-ta, ljubavi i plodnosti, Inani, koja je, da ta-ko kaèm, sama ispri~ala moju filmskupri~u. Moj film je pri~a o boginji ~iji kultdatira jo{ od 1.000 godina pre Hrista i ko-ji i dan danas postoji. S filmom ’Inana’ è-lela sam da iz pro{losti posmatram dana-{njeg ~oveka. ‘Moja’ boginja Inana iz pro-

{losti poru~uje ~itavom svetu, a posebnoènama sveta, da nikada ne smeju da za-borave postojanje njenog kulta i govori otome da su sve ène nekada bile boginje.“

Tihi saputnik (2004) rediteljke ElhamHoseinzade, govori o ameri~koj invazijina Irak. Ovaj film prati sudbinu Ira~aninakoji prelazi granicu izme|u Irana i Iraka,kako bi se priklju~io svojim prijateljima uIranu i uzeo od njih ven~anicu. Usput sesuo~ava sa brojnim opasnostima, kako biven~anicu bezbedno odneo svojoj mladi.

Hajdar, Avganistanac u Teheranu, BabakJalalija, (Iran-Velika Britanija, 2005), je filmo Hajdaru, mladom radniku, Afganistan-cu, koji ìvi u Teheranu, gde vodi ra~unao starom Irancu koji je sam. Provodi daneprave}i ~aj, grickaju}i ~okolade i u~e}i gaengleski! Hejdaru dolazi vreme da kreneku}i...

VESTI IZ IRANA

U Teheranu otvorenPalestinski muzejsavremene umetnostiMehr

U okviru kompleksa Saba Iranske aka-demije umetnosti, u Teheranu je otvorenPalestinski muzej savremene umetnosti.U Muzeju, u kome }e biti izlagana dela natemu otpora palestinskog naroda, umet-nici iz Palestine, Irana i drugih islamskihzemalja mo}i }e da vode dijalog i razma-traju mogu}nosti me|usobnog umetni~-kog, verskog i kulturolo{kog povezivanja.Organizatori se nadaju da }e ovaj Muzejpostati mesto okupljanja i promovisanjaideja otpora, postojanosti, verskih vred-nosti u celom islamskom svetu i da }euspeti da na globalnom planu doprineseinformisanosti o palestinskom pokretuIntifada.

AKTIVNOSTI166

Me|unarodna konferencijao isfahanskoj {kolihonar.ac.ir

Slikarstvo, industrijske umetnosti,muzika, pozori{ne umetnosti, arhitekturai urbanizam, zatim knjièvnost i filozof-ska na~ela, predstavljaju teme me|una-rodne konferencije koju }e, u Isfahanu iTeheranu, u decembru ove godine, u sa-radnji sa nacionalnim i me|unarodniminstitucijama, organizovati Iranska aka-demija umetnosti. Cilj konferencije je dase razmotre dodatni umetni~ko-kulturo-lo{ki aspekti vezani za period poznat kaoisfahanska {kola, koji se odnosi na prvupolovinu dvanaestog veka, kada je,zahvaljuju}i me|ukulturnoj i me|u-civilizacijskoj interakciji do{lo do bit-nih promena u mi{ljenju, umetnosti,knjièvnosti, ekonomiji i dru{tvenimodnosima u iranskom dru{tvu, {to jeotvorilo novo poglavlje u istoriji Iranai pojavu novih {kola i stilova.

Britanska iranistkinjaMeri Bojs (Mary Boyce)umrla u 86 godiniMehr

Iranska novinska agencija IRNA saop-{tila je da je britanska iranistkinja MeriBojs umrla 4. aprila u 86. godini ìvota.Profesorka Bojs je za ìvota smatrana jed-nim od najve}ih stru~njaka za persijskukulturu i religiju. Ro|ena je 1920. godine,deo ìvota provela je u kolonijalnoj Indi-ji. Diplomirala je na studijama za ori-jentolo{ka izu~avanja na Univerzitetuu Kembridù, na temu mahinejstva1945. godine. Na londonskom Uni-verzitetu za izu~avanje Orijenta iAfrike po~ela je da radi kao predava~1947. gde je 1963. godine primljena namesto redovnog profesora. Napisala je

veliki broj dela o zoroastrijanizmu od ko-jih su neka prevedena na persijski. Prof.Bojs je edukovala nekolicinu iranskih istranih nau~nika u oblasti istorije, kulturei lingvistike, a me|u njenim studentimabio je Mehrdad Bahar, sin iranskog pesni-ka Malek-e [oara.


KULTURA I DRU[TVO168

AKTIVNOSTI169

u ime boga, milostivog, samilosnog · 2007-10-24 · je ~e`nje, ahmeda anande, je zbirka pesama,...

Documents