S P E C I J A L N O I Z D A N J E P O V O D O M 1 . O KT O B R A M E \ U N A R O D N O G D A N A S TA R I J I H

´TRECE DOBATRECE DOBA´

strana IXstrane VI-VIIstrane II

Najstarija srpska glumica Branka Veselinovi} govori zaDanas o `ivotu, glumi, ljubavi i humanitarnom radu

Na{a misija je da budemo plemenitiU

meju da ka`u za ne-koga ko ima 72-73godine da je u dubo-koj starosti. Ja sam sa80 i ne{to igrala u Ju-

goslovenskom dramskompredstavu „Skup“. Kakva du-boka starost? Tako vi{e ne bismelo da se govori i pi{e -jedna je od prvih stvari kojunam je Branka Veselinovi} ka-zala tokom razgovora. Premanje od mesec dana najsta-rija srpska glumica napunilaje 99 godina. Ro|endanskesve}ice, okru`ene buketimacve}a koje je dobila, jo{ uvekstoje na stolu. Na opasku ko-lege da vi{e i ne treba da bro-ji godine, Branka odgovara:„Kako da ne brojim? Moram.“

Upravo u prethodno po-menutoj predstavi „Skup“, ukojoj je igrala 100-godi{njegstarca, Branki se desila povre-da zbog koje se od tada po-vremeno oslanja na {take.Dok obja{njava da {take nisuuz nju zbog starosti ve} padasa tri i vi{e metara u Jugoslo-venskom dramskom, prepri-

~ava kako ju je publika ispra-tila u Hitnu.

- Pala sam sa preko tri me-tra. Sre}a je {to sam imala pe-riku i kostim, pa sam povredi-la nogu ne i glavu. Kada je do-{la hitna pomo}, dok su meiznosili, publika je iza{la is-pred. Se}am se jedne `enekoja je plakala, drugi su vikali„Ne daj se, Branka“, „Dr`i se,Branka“.

Prvakinja Jugoslovenskogdramskog sprovodi nas krozsobe svoje ku}e na Vra~aru ipokazuje brojne fotografijebrzo zamenjuju}i {take {ta-pom. Obja{njava da je umor-na, pre dva dana dala je in-tervju za jedan mese~nik, na-kon {to zavr{i razgovor saDanasom o~ekuju je druginovinari.

- Nema vi{e ivih umetnikaiz mog doba. I zato sam uvekna raspolaganju medijima.Moje prijateljice Mira Stupicai Marija Crnobori nisu bileotvorene prema novinarima.Ta~no je da nekad stvarno na-pi{u neke stvari koje nisam

rekla ali pustim, ne}u nikogada kritikujem. Ja sam igrala upreko 40 filmova, bila deo „Ve-sele ve~eri“ pola veka i nijemi te{ka popularnost. Kadaodete u {kolu, kod vojske,penzionera i lepo vas prime izovu vas, mo`ete biti samosre}ni i po~astvovani.

Sre|ene frizure, diskretnona{minkana, prodornih o~iju,dok odgovara na pitanja srp-ska glumica uspravljeno sedina krevetu povremeno dodi-ruju}i medaljon oko vrata nakome su dve maske, simbolpozori{ta. To je jedan od ro-|endanskih poklona koji jesvojevremeno dobila od svogsupruga Mla|e, sa kojim jebila u braku 64 godine. Nije-dan odgovor koji daje ne pro-lazi a da ne pomene svog mu-`a, koji je preminuo pre petgodine. Pri~aju}i o sebi govo-ri i o Mla|i - njegovom zaro-bljeni{tvu tokom rata, uloga-ma u Jugoslovenskom dram-skom od njegovog osnivanja,prevodila~kom radu i fakultet-skim diplomama sa univerzi-

teta u zemlji i inostranstvu. Usobi u kojoj sedimo oka~en jesivo-crni mu{ki d`emper, je-dan od onih koji su se nosili90-ih godina.

- Obi~no ga sklonim, sada

nisam. To je Mla|ina bluzicakoju pomilujem ujutru i uve~esvakog dana. Mi smo se upo-znali u JDP. Igrali smo zajednou predstavi momka i devojku.I onda je Mira Stupica rekla

lepo igrate ljubavni par, ajdesad da se zavolite. Svi su se{alili na na{ ra~un, a mi smona kraju stvarno bili zajedno.Mnogo smo se voleli.

Nastavak na 3. strani

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

Nedavno napunila 99 godina: Branka Veselinovi}

Dr`ava sufinansira sme{taj socijalno ugro`enih lica u privatne domove

Stariji od 60 godina otpla}uju 4.235 stambenih kredita

Srbija 13. u Evropi po broju starijih od 65 godina

Foto:

Free

imag

es/P

ierre

Anev

lynck

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

D 2 subota / nedelja, 30. septembar - 1. oktobar 2017.´TRECE DOBATRECE DOBA´

Visoki krvni pritisak je najmasovnija nezaraznabolest dana{njice i u svetu vi{e od dve milijar-de ljudi ima ovaj ozbiljni zdravstveni problem.

U Srbiji od visokog pritiska boluje polovinaodraslog stanovni{tva, {to nas svrstava u redveoma bolesnih nacija. Nerazvijena svest opreventivnim kontrolama situaciju ~ini jo{ te-`om. Podaci iz 54 koronarne jedinice sa teri-torije Srbije ukazuju da je ~ak 42% pacijenatakoji su do`iveli sr~ani udar tek tada saznalo daimaju visoki krvni pritisak. Koje vrednosti pri-tiska ukazuju da osoba mora da se le~i?

Arterijska hipertenzija ili povi{eni krvnipritisak je stanje u kome je sistolni , odno-sno gornji pritisak povi{en preko 140 mili-metara `ivinog stuba, a dijastolni odnosnodonji, preko 90mmHg. Ovo se odnosi nasve osobe koje su starije od 18 godina - ka-`e dr Marija Vujo{evi}, specijalista internemedicine i produkt specijalista iz kompani-je Hemofarm. - Naj~e{}e su povi{ena obapritiska, i gornji i donji, ali se problem mo-`e javiti i pojedina~no, kao izolovana sistol-na ili dijastolna hipertenzija. Svakako mo-ramo pomenuti i Hipertenzivnu krizu, to jehitno stanje opasno po `ivot, kada gornjipritisak prema{uje 180, a donji 110 milime-tara `ivinog stuba.

Visoki krvni pritisak mo`e godinama bitineprime}en sve do trenutka kada u organi-zmu izazove te{ka sistemska o{te}enja kao{to su oboljenja srca, mo`dani udar, aneuri-zmatske bolesti, o{te}enja vida, otkazivanjebubrega ...

To je bolest koja uglavnom proti~e sa ma-lo simptoma, ili su oni potpuno odsutni -upozorava dr Marija Vujo{evi}. - Glavobolja

je naj~e{}i simptom, a kod manjeg broja pa-cijenata mo`e se javiti i zujanje u u{ima, vr-toglavica, nestabilnost pri hodu, smetnje savidom. Kod bolesnika kod kojih je ve} do{lodo poreme}aja funkcije srca ili sr~ane slabo-sti, javlja se brzo zamaranje, otoci nogu,ose}aj nedostatka vazduha ili pritiska u gru-dima.

Visoki krvni pritisak te{ko o{te}uje krvnesudove i uzrok je 54% mo`danih udara. ^ak2/3 infarkta srca, 47% sr~ane slabosti i 55%poreme}aja sr~anog ritma, posledice su nele-~enog visokog krvnog pritiska.

Jedna od naj~e{}ih komplikacija visokogkrvnog pritiska je pove}anje sr~anog mi{i}a,koje vodi u sr~anu slabost i iznenadnu sr~a-

nu smrt - obja{njava dr Marija Vujo{evi}. -Kod starijih ljudi posledica nele~ene hiper-tenzije je i stabilna i nestabilna angina pekto-ris, infarkt miokarda i sr~ana slabost kao te-{ko oboljenje od koga 85% bolesnika umiretokom prvih pet godina...

Posledice nele~enog visokog krvnog priti-ska su i ozbiljna o{te}enja vida a kod svakog~etvrtog bolesnika na dijalizi do otkazivanjabubrega je do{lo zbog neregulisanog visokogkrvnog pritiska.

Posledice se mogu spre~iti

Nekada su u Srbiji samo stariji od 60 imalivisoki krvni pritisak, a danas je sve vi{e obole-lih mla|e od 20 godina. Visoki krvni pritisakje u velikoj ekspanziji tokom poslednje dece-nije, ~emu bitno doprinose nezdrave `ivotnenavike poput nedovoljnog kretanja, ~estogkonzumiranja brze hrane, pu{enje, prekome-ran unos soli, kafe, alkohola. Gojaznost i strestako|e su ozbiljni faktori rizika. Ipak, ta~anuzrok nije utvr|en

U malom procentu, svega 1%-2% uzrokmo`e biti neki hormonski poreme}aj ili uzi-manje tableta protiv za~e}a – ka`e na{a sa-govornica. - Kod 5-10% ljudi sa povi{enimkrvnim pritiskom uzrok su bubre`ne bole-sti. Ali kod 90% ljudi uzrok je nepoznat i tostanje se naziva esencijalna ili primarna hi-pertenzija.

U Srbiji, zbog nebrige o zdravlju, ~ak 1/3pacijenata kojima je otkriven povi{en krvnipritisak terapiju ne koriste ili je uzimaju samopovremeno. A te{ke posledice ove bolesti da-nas se mogu uspe{no spre~iti.

Savremeno le~enje arterijske hipertenzi-je umnogome je smanjilo smrtnost od ovogoboljenja. Najnovije svetske studije potvr-|uju da je smanjen rizik od mo`danog uda-ra za 38%, od ishemi~ne bolesti srca za18%, od sr~ane insuficijencije za 54%, aukupna smrtnost redukovana je za 20%.Dakle, te{ke posledice visokog krvnog pri-tiska mogu da se spre~e samo redovnimuzimanjem terapije koju vam je propisaova{ lekar. Visoki krvni pritisak se mo`euspe{no dr`ati pod kontrolom, ali to zah-teva odgovornost i disciplinu pacijenta –poru~uje dr Marija Vujo{evi}.

Ne postoje lekovi kojima se visoki krvni pri-tisak mo`e trajno izle~iti, ali se zato mo`e uspe-{no dr`ati pod kontrolom. Lekovi se morajuuzimati svakodnevno i do ivotno, uz redovnelekarske kontrole. Farmaceutska industrija raz-vija danas visoko efikasne antihipertenzivne le-kove uz koje se mo`e do iveti duboka starost.

Aleksandra Gazivoda

VISOKI KRVNI PRITISAKPOGUBAN AKO SE NE LE^I

Dr Marija Vujo{evi}, specijalista interne medicine i produkt specijalista iz kompanije Hemofarm

USrbiji i u svetu 1. ok-tobra obele`ava seMe|unarodni danstarijih osoba, podsloganom „Korak u

budu}nost: prepoznavanje ta-lenata, doprinosa i u~e{}astarijih u dru{tvu“. Ovaj danustanovljen je 1990. godinerezolucijom Generalne skup-{tine UN, u nameri da se uka-`e na probleme s kojima sestariji suo~avaju, ali i na dopri-nose koje i danas imaju u dru-

{tvu. U Srbiji se obele`ava od1991.

Svaki {esti gra|anin u Srbijistariji je od 65 godina, ili oko 1,3miliona gra|ana, {to na{u ze-mlju svrstava na visoko 13. me-sto u Evropi po starosti dru{tva.

U susret 1. oktobru pred-sednica Skup{tine Srbije i Od-bora za prava deteta MajaGojkovi} istakla je da svi za-jedno treba da posvetimo pa-`nju me|ugeracijskom razu-mevanju, pitanju starenja naci-

ja, kako to uti~e na rad, zapo-{ljavanje, obrazovanje, zdrav-stveni i penzioni sistem.

Prema njenoj oceni, trebaukazati i na stereotipe u mno-gim sredinama, uklju~uju}i i Sr-biji, prema starijim licima - da suslabi, nemo}ni, da tra`e ne{todo nas, da su teret za okolinu.

To mo`e biti okida~ za dis-kriminaciju, nasilje, zlostavlje-nje, ne samo fizi~ko, ve} psihi-~ko i ekonomsko, rekla je Goj-kovi} koja je u~esnicima posa-vetovala da pogledaju film „Vo-

lonter“ sa Robertom De Niromi En Hatavej i mladi da poku{a-ju da shvate neke poruke.

Poverenica za za{titu ravno-pravnosti Brankica Jankovi}ocenila je da su polo`aj i za{ti-ta najstarijih sugra|ana reguli-sani zakonima, strate{kih do-kumentima i javnim politikama.

„@ivot je ipak ne{to drugo ipotrebno je da se na sistem-ski i celovit na~in borimo pro-tiv negativnih pojava, da radi-mo na obezbe|ivanju kvali-tetnog i sigurnog `ivota u sta-

rosti, eliminaciciji dru{tvenogzanemarivanja i razvijanjume|ugeneracijske solidarno-sti, rekla je Jankovi}.

Ministar prosvete Mladen[ar~evi} najavio je da }e re-poru~iti {kolama da u svojeprograme i uklju~e takvu vrstuobrazovanja da se ne govori oovim temema samo o odre|e-nim datumima, ve} svakogadana, rekao je [ar~evi}.

„Prose~na starost stanovni-{tva Srbije je 43 godina, a za 25godina, ~etvrtina stanovni{tva

bi}e starija od 65 godina. U Sr-biji je 7,5 odsto osoba starih 80godina, rekao je ministar radazapo{ljavanja i socijalne politi-ke Zoran \or|evi} i najaviostvaranje socijalnih karata unarednom periodu, {to }e bitiprilika da se do nov~ane po-mo}i i usluga do|e bez admi-nistrativnih prepreka.

Vlada Srbije 2017. godinuproglasila je godinom me|u-generacijske solidarnosti.

RR.. MM..

Me|unarodni dan starijih osoba 1. oktobar

Srbija 13. u Evropi po broju starijih od 65 godina

StatistikaPrema popisu iz 2011. godine 17, 25 odsto stanovnika Srbije je starijeod 65 godina. Projekcije su da }e 2030 udeo osoba starijih od 65 godi-na iznositi 21 odsto, a starijih od 80 godina iznositi 5 odsto. Na listi ze-malja sa najstarijim stanovni{tvom 2015. godine bilo je 22 evropskezemlje. Srbija se na{la na 25 mestu, dok je na prvom bio Japan sa 26,6odsto osoba starijih od 65 godina, zatim su usledile Nema~ka, Italija,Gr~ka, Finska, Bugarska i Austrija. Starije stanovni{tvo sve vi{e je uporastu, procene su da }e broj starijih osoba {irom sveta porasti za 56odsto, odnosno sa 901 milion osoba na vi{e od 1,4 milijarde izme|u2015. i 2030. godine. Do 2050. godine taj broj }e se biti preko dve mili-jarde, dok }e broj osoba starijih 80 i vi{e godina biti skoro ~etiri putave}i do 2050. godine i iznosi}e 395 miliona.

ManifestacijeOve godine dve va`ne aktivno-sti obele`i}e deset godina po-stojanja. Prva je globalnakampanja „Starenje zahtevadelovanje“ koja se deset godi-na realizuje u vi{e od 60 dr`a-va sveta, sa ciljem da se stari-je osobe susretnu sa donosioci-ma odluka i uka`u na nekiproblem sa kojima se starijisuo~avaju. Iz Crvenog krstaSrbije i mre`e HumanaS naja-vljuju da }e kao i svake godineorganizovati sastanak starijihosoba sa predstavnicima Mi-nistarstva za rad zapo{ljava-nje, socijalna i bora~ka pita-nja. Druga va`na manifesta-cija koja se tako|e ove godineobele`ava deseti put je Olimpi-jada sporta, zdravlja i kulturetre}eg doba, od 29. septembrado 3. oktobra. Ona predstavljajedinstvenu aktivnost kojaokupi svake godine preko 700starijih osoba koji se takmi~esedam razli~itih disciplina.

Me|ugeneracijska solidarnost: Brankica Jankovi}, Maja Gojkovi} i Zoran \or|evi} u Skup{tini Srbije

D 3subota / nedelja, 30. septembar - 1. oktobar 2017. ´TRECE DOBATRECE DOBA´

Nastavak sa 1. strane

Branka Veselinovi} ro|enaje 1918. godine kao najmla|ame|u {estoro dece. Majka jojje bila u~iteljica, a otac profesori uz njih razvija ljubav premaumetnosti. Glumom je po~elada se bavi sa nepunih 18 godi-na u gluma~koj {koli pri Narod-nom pozori{tu u Beogradu. Pr-ve uloge imala je u Srpskomnarodnom pozori{tu u NovomSadu, odakle se seli u Jugoslo-vensko dramsko odmah ponjegovom osnivanju. Slede go-dine nastupa {irom zemlje isveta, putovanja, uloge oven~a-ne nagradama. U Americi bo-ravi pet meseci gde igra „Maj-ku Hrabrosti“ na engleskom.

- Mla|a i ja smo obi{li ceosvet. Nikad nisam bila u poli-tici, niti u partiji. I predsedni-ku Titu sam kazala - ja samhri{}anka i niko me zato nije

grdio. Veliki deo na{ih tada-{njih glumaca nije zavr{avao{kole. Bili su talentovani, glu-mili su u svojim gradovima, iosnivali pozori{ta. Danas ima-te dosta gluma~kih {kola,akademija, koje zavr{ava ve-liki broj ljudi, pa je mnogo te-`e na}i posao, pri~a Branka.

Paralelno sa `ivotom umet-nika, i to ne samo kao glumica,ve} i slikarka i pesnikinja, te~enjen humanitarni rad u komeje kako ka`e dobila najva`nijapriznanja - po~ev od lokalnihdo ambasadora Unicefa.

- Na{a misija je da budemoplemeniti, da poma`imo ljudi-ma. Sve {to sam ranije radilatrudim se i dalje da radim po-se}uju}i bolnice, domove pen-zionera. Uskoro }emo imati iz-lo`bu i humanitarnu prodajuslika i knjiga.

Devetesedevetogodi{njaglumica dane provodi okru-`ena prijateljima. Jo{ uvek ~itabez nao~ara, {take lako za-meni {tapom, i svakodnevnopi{e, ka`e da nema „kom-pleks starosti“. Tokom `ivotabila je po~asni gra|anin No-vog Sada i De~jeg sela, am-basador Unicefa, dobitnicaSterijine nagrade

- Dobila sam toliko priznanja.Nije to pitanje hvalisanja, treba-lo je to zaslu iti. Tajna svega to-ga je je iveti poletno, u ljubavisa ljudima, i baviti se humanitar-nim radom, zaklju~uje ona.

MMiilliiccaa RRaaddeennkkoovvii}}

Najstarija srpska glumica Branka Veselinovi} govori za Danas o `ivotu, glumi, ljubavi i humanitarnom radu

Na{a misija je da budemo plemenitiLjubav prema lutkamaBranka Veselinovi} godinama unazad skupljala je lutke, donose}i ihsa raznih putovanja. Neke je ~uvala, druge poklanjala, a neke su biliprodavane u humanitarne svrhe. Pred foto-aparatom dr`i lutku Sar-mika koju je donela iz Rusije. „Dobila sam Sarmika u Rusiji. On je bioglavna uloga u jednom komadu. To je bilo 1964. Sarmiko je de~ak ko-ji je ve~no mlad a i ja se pored njega ose}am mlado.“

Cela u{te|evina za nagrade Branka i Mla|a Veselinovi} dali su celu svoju u{te|evinu za fond iz ko-ga se dodeljuje nagrada „Branka i Mla|a Veselinovi}“glumcu ili glu-mici za najbolju interpretaciju u predstavama koje su premijerno iz-vedene u toj kalendarskoj godini na scenama Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta. Dosada{nji dobitnici su: Neboj{a Glogovac, AleksandraJankovi}, Vojin ]etkovi} i Nata{a Tapu{kovi}.

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

D 4 subota / nedelja, 30. septembar - 1. oktobar 2017.´TRECE DOBATRECE DOBA´Zamenica za{titnika gra|ana Vladana Jovi} govori za Danas

Najvi{e pritu`bi zbog penzijskogP

olo`aj starijih u Srbijije izuzetno te`ak i zamnoge od njih bezna-de`an. Ovakvo stanjeposledica je op{teg

siroma{tva dru{tva kao i sveve}e krize tradicionalnih mo-ralnih vrednosti koja na{edru{tvo zadnjih par decenijapro`ima. Najve}i broj starijihprima mizerno male penzije,koje su nedovoljne da biobezbedile, ~esto i golu egzi-stenciju, a ~esto su primoranida svojim finansijama izdr`a-vaju ve} odrasle potomke, ka-`e za Danas zamenica Za{tit-nika gra|ana Vladana Jovi}.

U ~emu se vidi njihov po-lo`aj? Da li su i u kojoj merinaru{ena njihova prava kaogra|ana?

Nizak `ivotni standard uz-rokuje naru{avanje prava, presvega iz oblasti ekonomske,socijalne i zdravstvene za{tite.^esto su lekovi ti koje sami se-bi ukidaju kako bi obezbedilihranu i platili komunalne uslu-ge. Participacija za mnoge odtih neophodnih lekova za nji-hova primanja je ~esto suvi{evelika. Re{avanje zdravstvenihproblema koji su svakodnevi-ca u tom ivotnom dobu je ote-`ano a ~esto i izuzetno te{ko.Smanjenje zaposlenih u zdrav-stvu i socijalnoj za{titi ~estoonemogu}ava svim gra|ani-ma a posebno starijima odgo-varaju}u zdravstvenu za{titu.

Potrebe za socijalnim usluga-ma su velike jer su stariji su-gra|ani sve usamljeniji i sveslabiji a kompleksne zdrav-stvene tegobe onemogu}avaim da se samostalno brinu osebi. Na`alost socijalne uslu-ge su u svom rudimentu i ne-dovoljno i neravnomerno suraspore|ene na teritoriji Srbi-je. Pored nedovoljno sredsta-va koje lokalne samoupraveula`u u razvoj istih, migracijemladih iz ruralnih sredina kagradovima ili pak van zemlje,u potrazi za poslom, dodatno

ote`avaju `ivot starijih sugra-|ana u tim sredinama. Stanov-ni{tva je tu sve manje, poseb-no mladih, samim tim ni po-trebne podr{ke.

Da li se stariji ljudi obra-}aju Za{titniku gra|ana izbog ~ega?

Starija lica se obra}aju Za-{titniku gra|ana, ali ne u merikoja bi pokazala te inu proble-ma sa kojima se suo~avaju.Oni su nedovoljno informisanio svojim pravima, kao i o tomekome i gde se mogu obratitiako su im prava uskra}ena. Is-tro{eni svakodnevnom bor-bom sa zdravljem i egzistenci-jom, ~esto nemaju ni snage dase bore za svoja prava, niti ve-ruju da mogu {ta da promene.Navikli su da }ute i da se mno-go ne `ale jer se ose}aju kaoteret deci koja ve} vode te{kubitku za svoju egzistenciju iegzistenciju svoje dece. Ne-retko pritu`be podnose prekodece i one se, uglavnom od-nose, na ostvarivanje ili povre-du prava iz oblasti penzijskog

Savet za starije osobeNajavili ste osnivanje posebnog Saveta starijih osoba. ^ime }e se

baviti i {ta mislite o najavama Grad Beograda da osnuje isti Savet?Savet Za{titnika gra|ana za starije, ima}e savetodavnu ulogu. Cilj jeda pomogne instituciji Za{titnika gra|ana tako {to bi ukazivao na re-alne problem sa kojima se susre}u na{i stariji gra|ani, ~ime bi isti po-stali vidljiviji, te kroz delovanje ove institucije i saradnje sa drugimnadle`nim organima omogu}ilo efikasniji rad na unapre|ivanjuostvarivanje prava starijih lica. Smatram da je ideja Grada Beogradada osnuje ovaj savet odli~na, jer se na taj na~in unapre|uje participa-cija gra|ana u dono{enju odluka i aktivnostima Grada koje se odnosena usluge ovoj grupi gra|ana.

Polo`aj starijih za mnoge beznade`an: Vladana Jovi}

Beograd - Od po~etka godinepodneto je 88.463 zahteva zavau~ere za subvencionisanisme{taj, a najtra`enije destina-cije me|u doma}im turistimasu Prolom i Lukovska banja,kao i Zlatibor, ka`u za Danas uMinistarstvu trgovine, turizmai telekomunikacija. Akcija Mi-nistarstva da podstakne turistetako {to im poklanja vau~er uvrednosti od 5.000 dinara kakobi deo odmora proveli u Srbijiuspe{no je za`ivela, naro~itome|u penzionerima.

Od 1. januara, 48.032 pen-zionera podnelo je zahtev zavau~ere ili ~ak 54,3 odsto odukupnog broja vau~era rezer-

visano je za na{e najstarije su-gra|ane, dok je 35 odsto vau-~era izdato zaposlenima. Kaoi prethodnih godina, mnogomanje interesovanje je me|unezaposlenima (9,9 odsto),dok je tek nekoliko stotina va-u~era izdato ratnim i vojniminvalidima, poljoprivrednici-ma i onima koji imaju pravona negu ili pomo}.

Najtra`eniji sme{taj za ovihdevet meseci, prema podaci-

ma Ministarstva, bio je kao ipro{le godine u Prolom banji ito konkretno u hotel Radan ukom je iskori{}eno 4.196 vau-~era. Potom sledi Vila Minana Zlatiboru sa 3.845 vau~era,odmarali{te Podrinje u BanjiKovilja~i sa 2.295, preno}i{teKopaonik u Lukovskoj banjisa 1.703 i Vila Mari} na Zlati-boru sa 1.604 izdata vau~era.

Ministarstvo turizma tre}ugodinu zaredom sprovodi ovuakciju, ali je ove izdvojeno znat-no vi{e sredstava nego ranije.U 2016. podneto je 46.000 zah-teva za vau~ere, ove godine pr-vobitno je bilo planirano 60.000vau~era, me|utim, u dva navra-

ta tokom prole}a u Ministarstvuturizma re{ili su da odobre jo{dodatnih sredstava i obezbedegra|anima ukupno 100.000 va-u~era.

Prijave za vau~ere moguda se podnesu sve do 15. ok-tobra, a rok za kori{}enje je20. novembar 2017. godine.Spisak ugostiteljskih objekatau kojima oni mogu da se isko-riste redovno se a`urira i ceose nalazi na sajtu Ministarstva.

S druge strane, republi~kiFond PIO ve} godinama sara-|uje sa odre|enim banjama ispecijalnim bolnicama u kojimapenzioneri mogu da iskoristepravo na le~enje o tro{ku dr`a-ve. Prema podacima koje smodobili u Fondu PIO, za 2017. go-dinu sklopljen je ugovor sa 24specijalne bolnice ili banje, me-|u kojima su Rusanda u Melen-cima, Ni{ka banja, Sleters, So-kobanja, Gornja Trep~a, Mer-kur u Vrnja~koj Banji.

Na spisku PIO fonda su ispecijalne bolnice za bolestimetabolizma Zlatibor u ^ajeti-ni, bolnica za neurolo{ka iposttraumatska stanja u Sta-rom Slankamenu, Banja Kovi-lja~a, Bukovi~ka banja, bolnicau Novom Pazaru, Ribarska Ba-nja, Mataru{ka, Gamzigrad-ska, bolnica u Ivanjici, Vranjskabanja, Banja Kanji a, Junakovi}u Apatinu, Prolom, Sijarinska,Bujanova~ka, Lukovska, kao ispecijalna bolnica za rehabili-taciju Termal u Vrdniku.

„Finansijski plan Fonda za2017. omogu}io je da se zadru{tveni standard korisnikapenzija izdvoje sredstva u iz-nosu od 393,96 miliona dinara,{to je za vi{e od 30 miliona ve-}i iznos u odnosu na pro{lu go-dinu, odnosno za oko 45 milio-na vi{e nego u 2015. godini“,ka`u za Danas u Fondu PIO.

Na osnovu opredeljenihsredstava i prose~nih cena ubanjskim le~ili{tima, u banjama}e ove godine o tro{ku Fondaboraviti, prema njihovim poda-cima, nekih 12.500 korisnikapenzija, {to je za oko 1.500 ko-risnika vi{e nego prethodnegodine. Na listama `elja zaovogodi{nji besplatan opora-vak naj~e{}e su se, kako isti~uu Fondu, na{le Vrnja~ka Banja,Ni{ka banja, Banja Kovilja~a,vrdni~ki „Termal“, Kanji`a, Ri-barska banja. LLjj.. BBuukkvvii}}

Ko ima pravo ne besplatno le~enjePravo na besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim usta-novama i banjsko-klimatskim le~ili{tima tokom ove godine, kako isti-~u u Fondu PIO, u trajanju od 10 dana, imaju korisnici starosnih, in-validskih i porodi~nih penzija koji imaju prebivali{te na teritoriji Sr-bije, a ~ija penzija nije ve}a od 23.799 dinara.

O tro{ku PIO fonda ove godine le~ilo se 12.500 penzionera: Vrnja~ka Banja

Od po~etka godine izdato vi{e od 88.000 vau~era za subvencionisanisme{taj, vi{e od polovine rezervisali penzioneri

U Prolom na odmor, u Vrnja~ku na le~enje

D 5subota / nedelja, 30. septembar - 1. oktobar 2017. ´TRECE DOBATRECE DOBA´

ombudsmanuosiguranjai invalidskog osiguranja i soci-jalne za{tite. Iako je po razli~i-tim istra`ivanjima nasilje u po-rodici prema ovoj populacijidosta rasprostranjeno, o ~emugovore i podaci zvani~nih in-stitucija (policija, centri za so-cijalni rad), retke su pritu`bekoje ukazuju na isto.

Da li Za{titnik gra|ana po-stupio u skorije vreme poprijavi koja se ti~e ugro`e-nih prava starijih osoba ?

U kontinuitetu postupamopo pritu`bama na ugro`ava-nje prava starijih i to naj~e{}eu oblasti penzijskog i invalid-skog osiguranja, te je posled-njih godina ovaj organ uputionekoliko zna~ajnih sistemskihpreporuka u ovoj oblasti, Fon-du PIO. Ve}ina njih je ispo{to-vana i ostvarena je dosta efi-kasna saradnja u ovoj oblasti,sa Ministarstvom za rad, zapo-{ljavanje, bora~ka i socijalnapitanja. Tako|e ~este su pritu-`be na prava iz socijalne za{ti-te. Jedna od poslednjih zna-~ajnih preporuka sistemskogkaraktera upu}ena je Grad-skoj upravi grada Beograda.

Za{titnik gra|ana postupio jepo pritu`bi u kojoj je pritu`ilacukazao na povredu prava nauslugu socijalne za{tite - po-mo} u ku}i. Nalo`eno je dapritu`iocu i ostalim gra|animakojima je pravo na uslugu po-mo} u ku}i priznato re{enjemnadle`nog organa, Gradskauprava obezbedi pru`anje na-vedene usluge, kao i da se bu-du}im korisnicima navedenausluga pru`i bez odlaganja popravnosna`nosti re{enja.

Kako pobolj{ati polo`ajstarijih?

Me|ugeneracijska solidar-nost je osnov daljeg razvojasvakog dru{tva. Neophodnoje da dr`ava i dru{tvo prepo-znaju zna~aj moralnih i inte-lektualnih vrednosti koje nosena{i stariji, da shvate da stari-je generacije nisu na{ teretve} bogatstvo. Prioritet dr`avemora biti obezbe|ivanje do-stojanstvenog i kvalitetnog `i-vot starijima, kroz promocijuaktivnog starenja, razvoj servi-sa podr{ke u socijalnoj za{titi,i razvoj preventivne zdrav-stvene za{tite starije populaci-

je. Poseban fokus treba bitiborba i prevencija demencijei {e}erne bolesti, ali i drugihbolesti koje naj~e{}e pratestarenje. Ovo je jedna multisektorska akcija koju morajusvi relevantni dr`avni i lokalniakteri da razviju i sprovode.Zato je neophodno {to pre iz-raditi Nacionalnu strategiju zastarije koja bi planski osmislilakako najefikasnije, sa najma-nje utro{enih sredstava i sa {tove}im uklju~ivanjem samepopulacije za koju se strategi-ja pravi, da se razviju politikekao i da se iste sprovedu.

I dr`ava i dru{tvo morajubiti svesni da demografskakretanja kako u svetu tako ikod nas idu u pravcu sve sta-rijeg dru{tva, i da ukoliko seova ~injenica na vreme nespozna kao bitan faktor u eko-nomskih, socijalnih i obrazov-nih politika, ekonomski razvojdru{tva bi}e sve upitniji, siro-ma{tvo dru{tva sve ve}e a {tonaravno za sobom direktnouti~e i na lepezu prava gra|a-na i nivo ostvarivanja istih.

RR.. MMaarrkkoovvii}}

Istra`ivanja pokazuju da stariji ljudi nisudovoljno informisani o svojim pravimaniti znaju kome treba da se obrate za in-formaciju o ostvarivanju istih. S drugestrane ve} {est godina u Srbiji postoji In-

fo centar pri Gerontolo{kom centru Beogra-da, besplatna nacionalna telefonska linija0800 115 116, otvorena kako bi se usluge pri-bli`ile starijima. Me|utim, za sada su Beo-gra|ani najaktivniji.

- Dnevno imamo od 80 do 100 poziva. Naj-vi{e iz Beograda, ~ak 80 odsto, mnogo ma-nje iz Centralne i Ju`ne Srbije, dok Vojvodi-na skoro da i nije zastupljena iako je ovaj brojnamenjen za korisnike iz cele zemlje. Pret-postavljamo da je razlog tome neinformisa-nost. Su{tina info centra je postignuta ali po-zivam ljude iz cele Srbije da ovu mogu}nostiskoriste da se informi{u i da lak{e, br`e i jef-tinije do|u do situacije da ostvare svoja pra-va i da mnogo ne lutaju - ka`e za Danas di-rektorka Gerontolo{kog centra Beograd Su-zana Mi{i}.

Najvi{e ih zovu, kako ka`e zbog ostvari-vanja prava iz oblasti socijalne i zdravstveneza{tite, penzionog osiguranja.

- Najvi{e pitanja odnosi se na usluge. Po-zivom na ovaj broj mogu da dobiju komplet-nu informaciju {ta im prema od dokumenta-cije za podno{enje zahteva za dom, ili reci-mo za uslugu gerontodoma}ice. Kako daostvare pravo na materijalnu pomo} i sli~no.

U Info centru radi dvoje stru~nih ljudi koji pri-me svaki poziv, a na ona pitanja na koja od-mah nemaju odgovore upi{u broj korisnikakoji je zvao pa ga naknadno pozovu i odgo-vore - navodi Mi{i}.

Da ovaj Info centar nije obi~ni kol centargovori podatak da svakog ~etvrtka kada jesavetodavni dan, organizuju se u njemu i te-matski razgovori kada im gostuju stru~njaciiz oblasti medicine, socijalni radnici, psiho-lozi, kada stariji sugra|ani i li~no mogu da ihposete i raspitaju se o temama koje ih zani-maju. O temama mogu tako|e da se informi-{u putem broja 0800 115 116.

Info centar se nalazi u Ulici kraljice Marije52 u Beogradu , a radi od 8 do 20 sati radnimdanima i subotom od 8 do 14 sati.

RR.. MMaarrkkoovvii}}

Info centar ve} {est godina poma`e najstarijima da ostvaresvoja prava, ali ima i onih koji jo{ ne znaju za tu mogu}nost

Besplatni broj 0800 115 116 najvi{e okrenu Beogra|ani

Beograd - Uvre`eno mi{ljenje ujavnosti je da banke u Srbiji nisusklone tome da kredite daju pen-zionerima. Iako je do pre par go-dina ovo i bilo ta~no, nebrojenereklame u kojima bake i deke iz-laze iz banaka i idu pravo u pro-davnice igra~aka da unucima is-pune `elje, pokazuju da se stavprema starijim sugra|anima sa-svim izmenio. To pokazuju i poda-ci Udru`enja banaka Srbije, pre-ma kojima gra|ani stariji od 60godina danas otpla}uju malo ma-nje od 460.000 kredita.

U Srbiji ina~e ima oko 1,7 milio-na penzionera, pa je jasno da ban-ke ozbiljno ra~unaju na ovu demo-grafsku grupu. Naravno, mnogikoji imaju 60 do 65 godina i daljesu zaposleni, ali ~ak i u grupi stari-jih od 70 godina ima skoro 84.000odobrenih kredita.

Pri reklamiranju zajmova pen-zionerima, banke uglavnom nudegotovinske ili eventualno potro-{a~ke kredite u saradnji sa pro-davnicama koje im ~esto daju ipopuste, ra~unaju}i, koliko na toda }e najstariji sugra|ani sebi ku-piti ne{to {to im nedostaje takomo`da i vi{e da }e svojim nov-cem probati da pomognu deci iunucima da opreme stan, kupelaptop i sli~no.

Kao {to je i o~ekivano, stambe-nih kredita ima mnogo manje. Pen-zioneri uglavnom imaju svoje sta-nove i ku}e, a i kada nemaju, njiho-va primanja su retko kad tolika dabi mogli sebi da priu{te visoke ra-te koje ovakvi zajmovi nose - pro-se~na penzija u Srbiji je ipak ma-nja od 24.000 dinara. Tre}i razlogje taj {to su banke i dalje nesklonetome da starijima odobravaju viso-ke pozajmice sa dugim rokovimaotplate, iz straha da njihovi nasled-nici ne bi mogli ili ne bi hteli da na-stave da vra}aju kredit. Zato subanke ranije zahtevale da klijentine budu stariji od 70 godina u tre-nutku otplate poslednje rate zakredit, ali je to sada uglavnom po-mereno na 75 godina.

Podaci Udru`enja banka Srbijepokazuju da je zaklju~no sa 1. sep-tembrom ove godine, u Srbiji bilo4.235 stambenih kredita koje otpla-}uju stariji od 60 godina. Od togaje ~ak 4.104 kredita dato gra|ani-ma starim izme|u 60 i 70 godina,117 kredita su vra}ali stariji od 70 amla|i od 80 godina i jo{ 14 kreditai dalje otpla}uju penzioneri starijiod 80 godina. Svi oni zajedno du-guju blizu 54 miliona evra, odno-sno ne{to vi{e od 12.700 evra uproseku, {to opet ukazuje na to dasu u pitanju mahom krediti uzetipre ve}eg broja godina, odnosnodok su klijenti jo{ bili u radnom od-nosu, a ne penziji.

Penzioneri su ina~e poznatikao vrlo redovne plati{e svih ra-~una, ali u slu~aju kredita, a naro-~ito stambenih, to ipak nije slu~aj,{to je jo{ jedan razlog zbog kojegbanke oklevaju da ovakvim kli-jentima odobre zajam. Tako kli-jenti stariji od 60 godina kasne savra}anjem ~ak ~etvrtine od po-menutih 54 miliona evra duga za

stambene kredite. Najve}e ka-{njenje je ba{ kod starijih katego-rija pa je tako od 96 miliona dina-ra koliko duguju gra|ani stari iz-

me|u 70 i 80 godina, ~ak 39 mili-ona u docnji (41 odsto), dok kodstarijih od 80 godina ta docnja iz-nosi 40 odsto.

Ina~e, me|u najstarijima imane{to vi{e mu{karaca nego `enakorisnika kredita, pri ~emu mu-{karci u proseku uzimaju i za ~e-tvrtinu ve}e kredite, ali ih te`e ot-pla}uju. Docnja kod mu{karacastarijih od 60 godina iznosi 11 od-sto, a kod `ena svega 4,3 procen-ta. Procenat ka{njenja je druga~ijisamo kod starijih od 80 godina, ka-da kod ena docnja iznosi ~ak 28,4odsto, a kod mu{karaca 17,3.

Ina~e, stariji sugra|ani prevas-hodno uzimaju gotovinske krediteza koje duguju ukupno 485,3 mili-ona evra, {to je 61 odsto ukupnogkreditnog duga starijih od 60 godi-na, koji iznosi 797 miliona evra.

Zatim sledi kategorija „ostalih“kredita, koje uglavnom ~ine pozaj-mice za refinansiranje postoje}ihobaveza, za koje stariji sugra|aniduguju 92,3 miliona evra, a ondapotro{a~ki krediti, poljoprivredni,stambeni i na kraju krediti za adap-taciju.

AA.. MM..

D 6 D 7subota / nedelja, 30. septembar - 1. oktobar 2017.

´TRECE DOBATRECE DOBA´ ´TRECE DOBATRECE DOBA´Mira Petrovi}, generalna direktorka Javnog preduze}a Po{te Srbije

Trudimo se da opravdamo ogromno poverenje gra|ana

Zna~ajna ve}ina gra|a-na „tre}eg doba“ svo-je nov~ane transakcije,od prijema penzija dopla}anja ra~una, oba-

vlja preko {altera Po{te Srbije.Nije re~ samo o vi{egodi{njojnavici, ve} je tome doprinelai dostupnost ekspozitura ali ina~in rada i spektar uslugakoje su prilago|ene starijimsugra|anima.

- Po{ta vr{i i redovnu isplatupenzija na svim svojim {alteri-ma za vi{e od 563.000 penzio-nera, a na ku}noj adresi za vi-{e od 411.000 penzionera, od~ega je 150.000 korisnika po-ljoprivrednih penzija. Rukovo-de}i se specifi~nim potreba-ma korisnika, posebno starijihgra|ana, razvijene su uslugekoje po{tari pru`aju na adresikorisnika, kao {to su naplatara~una na domu, prijem po{i-ljaka na adresi po{iljaoca i do-stava novca na ku}nu adresupo pozivu korisnika. Na pri-mer samo u okviru dr`avnogprojekta e-Uprave Po{ta je di-stribuirala do krajnjih korisnikaoko pola miliona zdravstvenihknji`ica - isti~e Mira Petrovi},generalna direktorka javnogpreduze}a Po{te Srbije i doda-

je da stariji gra|ani i penzione-ri cene tradiciju dugu 178 go-dina, biraju verne prijatelje ipouzdane partnere zbog ~egasu usluge {altera Po{te njihovnaj~e{}i izbor.

Na{a sagovornica nagla-{ava da se svi zaposleni u si-stemu Po{te trude da oprav-daju tako visoko poverenje, agra|anima se odu`uju tako{to kontinuirano unapre|ujuuslove pru`anja usluga, izme-|u ostalog i kroz adaptacije imodernizacije postoje}ihobjekata u kojima rade eks-poziture i ispostave Po{te.Najavljuje i da je, u cilju pribli-`avanja potrebama penzione-ra i ostalih korisnika, planiranrazvoj novih po{tanskih uslu-

ga i dalje pro{irenje teritorijena kojoj }e se pru`ati uslugedostave paketa.

- Samo tokom prethodne iteku}e godine broj po{ta jepove}an za 67, najve}im de-lom u ruralnim sredinama. Ti-me je dodatno pove}ana do-stupnost usluga, a Po{ta je jo{jednom dokazala da je pouz-dan partner gra|ana i dr`ave.

Uz to, vi{e od 4.200 po{tarasvakodnevno pru`a usluge naku}nom pragu korisnika, {toza pojedine gra|ane, poseb-no one starije i koji `ive u ne-

pristupa~nim, ruralnim i slabi-je razvijenim podru~jima, ~e-sto predstavlja jedini vid ko-munikacije, a naro~ito u zim-skom periodu - ka`e general-na direktorka Po{ta Srbije.

Ona podse}a da je pret-hodne godine pokrenut i noviprojekat - „Pokretni po{tanski{alter“, ~iji je cilj da sa mobil-nim ekipama koje ~ine dr`av-ni slu`benici, olak{a `ivot ururalnim podru~jima. Tako jeme{tanima 55 sela u nerazvi-jenim op{tinama omogu}enoda jednom nedeljno u svojojsredini imaju usluge pokret-nog po{tanskog {altera, uslu-ge op{tinskog slu`benika zaizdavanje i overu dokumena-ta, kao i usluge lekara op{teprakse.

MM.. NN.. SS..

Stariji od 60 godina otpla}uju 4.235 stambenih kredita

USrbiji po posled-njim podacima PIOFonda penziju pri-ma 1.715.414 kori-snika, a oko 2.500

njih ovlastilo je drugo liceda umesto njih podi`e pen-ziju. Me|utim, to ovla{}enjemo`e da va`i najdu`e godi-nu dana od izdavanja s tim{to mo`e da se produ`i, ali iopozove.

Penzioneri koji ovlastedrugo lice u obavezi su da 30dana pre isteka roka va`enjaovla{}enja dostave Fondunovo ovla{}enje, odnosnoovla{}enje kojim se produ-`ava postoje}e.

- Va`e}e ovla{}enje kori-snik mo`e u svakom trenutkuopozvati, u tom slu~aju je uobavezi da dostavi Fondu iz-javu o opozivu ovla{}enja ida se izjasni o daljem na~inu

isplate, ka`u u PIO fondu zaDanas. O razlozima za{to ne-ko menja ovla{}eno lice uFondu nemaju evidenciju, jerkako ka`u razlozi se ne navo-de i individualne su prirode.

U slu~aju da nakon istekaroka va`enja korisnik ne `elida produ`i ovla{}enje, od-nosno dostavi novo ovla{}e-nje, u obavezi je da se 30 da-na pre isteka roka va`enjaovla{}enja, izjasni o daljemna~inu isplate.

- Ukoliko korisnik ne po-stupi na navedeni na~in,Fond }e, nakon isteka rokava`enja ovla{}enja, a prema

podacima sa kojima raspola-`e, isplatu vr{iti korisniku nanjegovu ku}nu adresu, na te-ritoriji Republike Srbije. Uslu~aju da prema podacimasa kojima raspola`e Fondkorisnik nema adresu na te-ritoriji Srbije, privremeno }ese obustaviti isplata ostvare-nog prava - navode u Fondui isti~u da je zakonska oba-veza i penzionera i ovla{}e-nog lica da prijave Fondusvaku promenu koja je oduticaja na ostvareno pravo iobim kori{}enja ostvarenogprava.

Ukoliko korisnik ho}e da

drugo lice u njegovo ime pri-ma penziju ili nov~anu nakna-du, neophodno je da dostavislede}e: ovla{}enje overenou sudu, u op{tini, odnosno odnotara i dokaz o prebivali{tuovla{}enog lica. Ovla{}enjetreba da sadr`i slede}e: zakorisnika prava - ime i prezi-me, JMBG, broj li~ne karte iadresne podatke; za ovla{}e-no lice - ime i prezime, JMBG,broj li~ne karte i adresne po-datke; saglasnost korisnikaprava da ovla{}eno lice u nje-govo ime prima penziju; na-~in isplate koji mo`e biti naku}nu adresu ovla{}enog li-ca, odnosno na teku}i ra~unkoji ovla{}eno lice ima u po-slovnoj banci; broj partije te-ku}eg ra~una i naziv poslov-ne banke; overu od strane su-da, op{tine, odnosno notara.

RR.. MM..

Dostupne uslugeTeritorijalna rasprostranjenost mre`e jedna je od najbitnijih karakte-ristika Po{te, ~iji je rezultat visoki nivo prostorne dostupnosti usluga.Mre`a Po{ta obuhvata 1.683 uslu`ne jedinice - po{te, sa preko 3.200{altera. Vi{e od 1.000 po{ta je locirano u prigradskim i ruralnim pod-ru~jima. Ovo je va`no za sve korisnike usluga, a naro~ito za starijegra|ane kojima se na ovaj na~in obezbe|uju neophodne usluge nado-mak ku}nog praga.

Penziju prima ve} 71 godinuPenziju trenutno najdu`e prima, od 1946. godine, korisnica invalid-ske penzije iz jedne beogradske op{tine, u~esnica NOR.

Na {alterima Po{te svoje mese~neprinadle`nosti prima vi{e od563.000 penzionera, na ku}nuadresu dostavlja se vi{e od 411.000 penzija, od ~ega je 150.000 korisnika poljoprivrednih penzija

Kakva su pravila i procedure kad penzioneri ovlaste drugo lice da umestonjih podi`e penziju

Oko 2.500 penzionera poverilo drugima „nov~anik“

Foto:

Vuk B

ranko

vi}

Foto:

Vuk B

ranko

vi}

Usluge {altera Po{te najve}iizbor penzionera: Mira Petrovi}

D 8 subota / nedelja, 30. septembar - 1. oktobar 2017.´TRECE DOBATRECE DOBA´

Godinu dana se navr-{ava od otvaranjanove velelepne apo-teke Srbotrade u Uli-ci Sin|eli}evoj broj

14. Otvaranjem nove apotekeredovi su nestali a ~ekanja susvedena na minimum. Ova in-formacija je svakako obrado-vala mnoge Beogra|ane kaoi pacijente iz unutra{njosti ko-ji redovno pose}uju ovu po-pularnu i izuzetno organizo-vanu zdravstvenu ustanovu.

Nova apoteka se prostirena 200 kvadratnih metara, po-seduje 15 pultova za receptu-ru, izdavanje i prodaju lekova,medicinskih sredstava i dije-tetskih suplemenata. U novojapoteci posao je prona{lo 10diplomiranih faramaceuta ko-ji svakodnevno posetiocimadaju besplatane savete kao iinformacije o povoljnim cena-ma koje su vec godinam pri-sutne u Apoteci Srbotrade.

U apoteci smo zatekli veli-ki broj pacijenta, starije `ivot-ne dobi, koji dolaze iz svihkrajeva Beograda.

Nekad zami{ljeni,nekad umorni na{istari sugra|ani sa za-dovoljstvom isti~u daje otvaranje noveapoteke Srbotrade uUlici Sin|eli}evoj br14 re{en problem ve-likih redova kao i po-lu~asovnog ~ekanjaza preko potrebnimjeftinijim lekovima.

Penzionerka, sta-narka jednog privat-nog doma za starerekla nam je da dvaputa mese~no pose-}uje Srbotrade i dasebi kao i svojim pri-jateljima iz doma uovoj apoteci kupujesve potreb{tine, a dasu u{tede i razlike uceni velike - pa se is-plati do}i do Srbotradea.

Raspolo`eni doktor u pen-ziji sa Banovog Brda nagla{vada on i njegova supruga re-dovno pose}uju ovu renomi-ranu zdravstvenu ustanovi, jerprilikom svake posete ostva-

re u{tedu kojoj se najvi{e ra-duju njihovi unuci.

Glumica u penziji sa Vra~a-ra nam je saop{tila da godi-na kupuje u ovoj apoteci, ob-ja{njavaju}i da joj nije te{ko ida malo pri~eka- jer je u Srbo-

tradeu snabdevenost izuzetnodobra ,a da pored popularnihcena lekova i kozmetike-~estodobije i neki poklon~i}, koji si-gurno obraduje!

Duhoviti i vidno {aljivi na-stavnik fizi~kog u penziji tvrdida jedino Srbotradeu veruje.Od Be`anijske kose, gde ivi,do Sin|eli}eve ulice pro|edesetine apoteka na kojimasu ispisani veliki popusti isne`enja, ali da se popustimogu osetiti samo u Srbotra-de apotekama.

Iskusni karijerni diplomata upenziji nagla{ava da je ceosvet obi{ao, jer je godinama ra-dio kao ambasador, ali da ova-ko organizovanu, dobrosnab-devenu apoteku nigde jo{ nijevideo, isti~u}i da u Srbotrejduuvek dobijete dobar savet, kaopreporuku koju mo`ete dobitisamo u najekskluzivnijim i naj-modernijim evropskim apote-kama. Zajednicki stav na{ihstarih sugra|ana je:“ApotekeSrbotrade su veliki projateljisvih penzionera.

FFoottoo ii TTeekksstt DD..\\eerrii}}

Kako bi na vreme spre~ili prehladu , ka{aljili grip, preporu~ujemo da redovnu ishranuobogatite i nekim suplementom koji poja~a-va imunolo{ku odbranu organizma . Odrasli-ma i deci preko 12 godina starosti za ja~anjeimuniteta preporu~ujemo Immunilflor kap-sule , italijanskog proizvo|a~a ESI spa.Svaka Immunilflor kapsula sadr`i 5 najbo-ljih aktivnih sastojaka za podizanje prirod-ne imunolo{ke odbrane: ekstrakt purpurne

ehinacee, ekstrakt ma~je kand`e (Una degato), 2 milijarde probiotika, vitamin C i cink.Zahvaljuju}i ovoj kombinaciji aktivnih sasto-jaka Immunilflor {titi organizam od bakterij-skih, virusnih i gljivi~nih infekcija. U slu~ajuda su prvi simptomi infekcije ve} prisutni ,skra}uje tok bolesti, ubrzava oporavak iubla`ava prate}e tegobe kao {to su malak-salost , dijareja, ka{alj, kijavica i povi{enatemperatura.

Apoteke Srbotrade velikiprijatelj penzionera

Za ja~i imunitet

Pogrebne tro{kove refundira PIO Preko Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje mogu da se naplate pogrebni tro{ko-vi po osnovu smrti korisnika penzije. Ta nov~ana sredstva za oktobar, novembar i de-cembar iznose 35.726 dinara za sve kategorije korisnika penzija. Pravo na ovu nov~a-

nu nadoknadu ima ~lan porodice preminulog korisnika penzije ili neko drugo lice ko-je je snosilo tro{kove sahrane, ka`u u Pio fondu. Neophodno je samo podneti zahtev ko-ji se mo`e dobiti u svakoj filijali za penzijsko i invalidsko osiguranje ili od{tampati sasajta www.pio.rs. U samom zahtevu mo`e se videti {ta je sve od dokumentacije potreb-no prilo`iti, a izme|u ostalog i originalni ra~un na ime o tro{kovima sahrane. R. D.

Beogradska Op{tina Savskivenac po~ela je besplatnuobuku starijih sugra|ana zarad na kompjuteru i internetu,kako bi im omogu}ili da stek-nu osnovna IT znanja i ve{tineda mogu samostalno da kori-ste kompjuter i internet. Zaobuku, koja traje tri mesecaprijavilo se oko sto penzione-ra. Odr`ava se u prostorijamaop{tine u Kneza Milo{a 47.

Obuka je pokrenuta na ini-cijativu starijih sugra|ana kojisu izrazili `elju da nau~e dakoriste internet da bi lak{e mo-gli da do|u do `eljenih infor-macija i da bi lak{e komunici-rali sa rodbinom i prijateljima uinostranstvu, navode iz Op{ti-ne Savski venac. RR.. MM..

Besplatna obuka penzionera za rad na kompjuteru

D 9subota / nedelja, 30. septembar - 1. oktobar 2017. ´TRECE DOBATRECE DOBA´

Ultimalife d.o.o., Beograd www.ultimalife.rsTel. 011/406-9876; 063/333-237

svakog radnog dana od 08.00 do 20.00 ~asovaDistributer za BiH: „Biomedic“ +38751 430 430

PROVEN je nutritivni suplement u te~nom obliku koji ~ini sinergi~na mre`a od ~ak21 posebno izabrane i nau~no verikovane komponente. Speci~nost

njegovog dejstva je u kompleksnosti i sveobuhvatnosti njegovog delovanja na za{titu i regeneraciju svih krvnih sudova u organizmu od najsitnijih

mo`danih kapilara pa do krupnih krvnih sudova kao {to su vene i arterije. Ono po ~emu se Proven verovatno izdvaja od svih do sada poznatih preparata za

krvne sudove je u tome {to istovremeno mo`e delovati na sve aspekte zdravlja krvnog suda: na ishranu krvnog suda, na regeneraciju unutra{njeg zida (endotela) krvnog suda, na zapaljenske procese - stvaranje plakova i ugru{aka krvnih sudova,

na elasti~nost krvnog suda, uz istovremeno pobolj{anje cirkulacije i viskoznostikrvi. Veliki broj komponenti u Provenu imaju izra`eno antioksidativno dejstvo, uti~u na pobolj{anje imuniteta, blagotvorno deluju na ja~anje sr~anog mi{i}a, kao i na za{titu i regeneraciju jetre.

Prof. dr Vladimir Jorga {ef ekspertskog tima koji je radio na razvoju preparata, o Provenu ka`e:

PROVEN, PRIRODNI PREPARAT NAJNOVIJE GENERACIJE, NASTAO JE KAO REZULTAT DUGOGODI[NJEGISTRA@IVANJA PROF. DR VLADIMIRAJORGE I NJEGOVIH SARADNIKA

JEDAN PREPARAT ZA ZDRAVLJESVIH KRVNIH SUDOVA

PROVENPRIRODNI PREPARAT ZAPONOS SRPSKE NAUKE

AKCIJA!od 15

do 25%POPUSTA

Ja~anje servisnih usluga za seniore - najbolja prevencija

Servisne usluge su najva`nijimodel pomo}i u svakom siste-mu socijalne za{tite. Radi o

najhumanijem i najjeftinijem zbrinja-vanju seniora. [to je mapa servisnihusluga razvijenija, zajednica je bli`aoptimalnom modelu i obimu pre-vencije jer se na taj na~in na najkva-litetnije unapre|uje kvalitet svako-dnevnog `ivota najstarijih sugra|a-na, ali i odla`e odlazak u dom.

Mre`a klubova i dnevnih borava-ka trebalo bi da obuhvata sugra|anena nivou mesnih zajednica, jer u tomslu~aju }e biti dostupne za najve}ibroj pojedinaca. Postoje}i sistem so-cijalne za{tite nema kapacitete da od-govori na socijalne potrebe ostarelogstanovni{tva kako na zatvorene tako ina otvorene modele socijalne brige.Indikatori za ovu tvrdnju je legitimnopostojanje liste ~ekanja za sme{taj uustanove, posebno, gerontodoma}i-ce na koje se u Beogradu ~eka i do~etiri i po godine. Pored liste ~ekanja,svima nam je dobro poznato postoja-nje sive zone socijalne za{tite kao pa-ralelnog sistema koji opstaje dugi nizgodina i u kome sve savr{eno funkci-oni{e - usluga koja je brza i efikasna,kako u pru`anju tako i u pla}anju. I ni-ko ne postavlja pitanje: ko }e to daplati jer korisnik ili srodnici u~estvuju100 odsto u ceni usluge. Naravno,problem je odsustvo nadzora I neo-porezovanih prihoda.

Sedmogodi{nje iskustvo Volon-terskog servisa Zvezdare u nepo-srednom radu sa starijom, nemo}-nom i populacijom sa invaliditetomsvedo~i o velikim potrebama gra|a-na za servisnim uslugama. Re~ jeo~itavoj lepezi pomo}i I podr{ke uku}nim uslovima koja sti`e kao „ser-vis na to~kovima“. Od klasi~nog opi-

sa usluga koje pru`aju gerontodo-ma}ice (nabavka hrane, higijene, le-kova, lak{i ku}ni poslovi, spremanjeobroka, opslu`ivanje ve{ ma{ine,dru`enje i razgovor) do zanatskihusluga frizera i pedikira, (haus)maj-stora za popravku ku}nih aparata,elektroinstalacija, a starijem svetu je~esto problem da sami zamene pre-gorelu sijalicu. Mnogi su u prvom te-lefonskom kontaktu nudili novac zamajstora tvrde}i da im je dovoljnapomo} garancija Volonterskog servi-sa da }e im u njihov dom do}i pravimajstor i ~ovek od poverenja. Imalismo molbe sugra|ana da im obez-bedimo jedno~asovno nedeljno dru-`enje jer su usamljeni i, kako samika`u, u strahu da }e zaboraviti da go-vore jer mesecima nemaju sa kim dapopri~aju. Jedna osamdesetogodi-{nja gospo|a je tra`ila volonterkukao dru{tvo sa kojom }e i}i u pozori-{te. esto seniorima pru`amo psiho-socijalnu podr{ku u ku}nim uslovimaili putem telefona. Pitaju nas za savet,razmi{ljaju kako da poprave komuni-kaciju sa svojom decom, mu~e ih di-leme u vezi s imovinom i ostavinom...

Servisne usluge su sigurna zonalegalnog poslovanja - socijalnogpreduzetni{tva I programa samoza-po{ljavanja jer tr`i{te sigurno regi-struje potrebe. Pored zanatskog zna-nja ovi ljudi bi trebalo i da imaju em-patiju za potrebe starije populacije,strpljenje I razumevanje u komunika-ciji sa njima i, naravno, realna o~eki-vanja da tim poslom ne mogu da seobogate preko no}i ali mogu daobezbede solidno poslovanje.

Na tr i{tu socijalnih usluga u Beo-gradu i Srbiji, pored javnog sektora,sistem licenciranja uvodi ravnoprav-ne pru`aoce usluga iz zona civilnog Iprivatnog sektora. U ovom trenutkugra|ani koji ne mogu da u~estvuju upunoj ceni usluge, usmereni su presvega na servise koje realizuje i finan-

sira dr`ava. Dolazak pru`aoca bilokoje servisne usluge u dom penzio-nera, nije samo puka usluga ve} i nji-hova mikrosocijalizacija jer dolazakosobe iz spoljnjeg sveta koji je za njihsve manje dostupan, zna~i dru`enje Ikontakt sa spoljnim svetom.

Iskustva organizatora volonterskihaktivnosti u Srbiji imaju izuzetno dobreI ohrabruju}e rezultate kada je re~ ozna~aju neformalnih pomaga~a. Onine mogu i ne treba da re{avaju socijal-ne probleme ali ih zna~ajno ubla`uju.U svetu i daleko razvijenijim sistemi-ma socijalne za{tite, volonteri su zna-~ajni socijalni partneri dr`avi. Kod nasje dr`ava ovaj resurs prepoznala ali ganije dovoljno podr`ala i uklju~ila. Raz-vijanje volontiranja treba da bude na-cionalni interes i u zoni intervencije, iprevencije. Dakle, kao prelazno re{e-nje do dolaska gerontodoma}ice, od-laganje odlaska u u stanove socijalneza{tite ali - iznad svega, odlaganja pa-da kapaciteta seniora ako se oni uklju-~e u programe aktivacije, edukacija iradionica na kojima mogu da razvijusvoje ve{tine i kapacitete. ^esto sede{ava da je samo volontersko anga-`ovanje penzionera dovoljno da im sepomogne jer grade novi identitet upenzionerskim danima. Svaki tre}i vo-lonter na Zvezdari je penzioner. Ako ihpitate za{to volontiraju, re}i }e vam dasu prona{li drugu ku}u koja je nekadbila firma u kojoj su radili. Ako ih pita-te do kada }e volontirati, re}i }e vam -dokle god budu mogli.

Va`no je da lokalne samoupraverazvijaju na takav na~in svoje kapaci-tete i socijalnu infrastrukturu jer vo-lontiranje je mesto za sve sugra|ane- i one koji `ele da volontiraju i onekoji se svojoj op{tini obra}aju za po-mo}. I na taj na~in op{tine poja~ava-ju svoju servisnu ulogu za gra|ane.

AAuuttoorrkkaa jjee ssoocciioolloo{{kkiinnjjaa ii rruukkoovvooddiitteelljjkkaa VVoolloonntteerrsskkoogg

sseerrvviissaa nnaa ZZvveezzddaarrii

Mr RadmilaUro{evi}

LI^NI STAV

Dr`ava sufinansira sme{taj socijalno ugro`enih lica u privatne domoveS

ocijalno ugro`ena sta-rija lica bez bli`ihsrodnika koja su na li-sti ~ekanja za dom mo-}i}e da budu sme{te-

na u neki od licenciranih pri-vatnih domova, gde }e dr`a-va sufinasirati njihov sme{taj,potvr|eno je Danasu u Mini-starstvu rada, zapo{ljavanja isocijalne politike. Kako navo-de ve} sprovode aktivnosti ~i-ji je cilj izjedna~avanje na~inasme{taja socijalno ugro`enihstarijih korisnika u privatne itzv. dr`avne domove za stare.

- To zna~i da }e stariji kojizbog svog materijalnog statusanisu u mogu}nosti neposred-nim ugovaranjem sa privatnimpru`aocima usluge sme{tajada sebi obezbede sme{taj uprivatnim domovima, to mo}ida ostvare po istim uslovima po

kojima im se obezbe|uje sme-{taj u dr`avnom sektoru. Time}e se smanjiti i liste ~ekanja nasme{taj u dr`avnim domovimai iskoristiti slobodni kapaciteti ulicenciranim privatnim domovi-ma za stare. Ovim se istovre-meno predupre|uje potrebaza izgradnjom novih sme{taj-nih kapaciteta koji bi se finansi-rali iz bud`eta Republike Srbi-je, ka`u u Ministarstvu, ali nepreciziraju daka bi ta~no to mo-glo da za ivi.

Iz Udru`enja privatnih usta-nova socijalne za{tite, domovaza sme{taj odraslih i starijihporu~uju da su u mogu}nostida ponude kapacitete, koji bizadovoljili bar polovinu kori-snika sa liste ~ekanja.

- Jo{ je prethodni ministarAleksandar Vulin javno obe-}ao da }e takozvane liste ~e-

kanja u gerontolo{kim centri-ma biti eliminisane do krajagodine. Mi kao udru`enje smose i zvani~no po tom pitanjuobratili novom ministru, ali jo{~ekamo njihov odgovor. Izme-|u 500 i 600 korisnika na nivoucele Srbije, koji ~ekaju sme{taju neki od gerontolo{kih centa-ra, moglo bi vrlo brzo da budesme{teno u privatnom sekto-ru, uz posredovanje organastarateljstva to jest Centara zasocijalni rad, ali i preko samogudru`enja, ~iji ~lanovi raspola-`u kapacitetima za sme{taj vi-{e od polovine onih na ~eka-

nju - ka`e za Danas predsed-nik udru`enja Radoslav Milo-vanovi}. On o~ekuje da inicija-tiva za`ivi i da je samo pitanjedefinisanja procedure i na~inana koji }e se to sprovoditi, da liputem sistema javnih nabavkiili na neki drugi na~in. Predlogza subvencije, kako ka`e od-nosi se isklju~ivo za sme{taj li-ca u vi{ekrevetne sobe.

- Privatni domovi ne bi izla-zili sa pojedina~nim cenamave} bi to bila jedinstvena ce-na na nivou udru`enja, koja bibila od 37.000 do 43.000. Da-kle, dr`ava bi korisnicima ko-

ji dobiju sme{taj u privatnidom dotirala samo onu razli-ku do pomenute cifre - obja-{njava Milovanovi}.

Na{ sagovornik isti~e da seUdru`enje zala`e i za subven-cionisanje otvaranja potpunonovih kapaciteta u privatnomsektoru za zbrinjavanje odra-slih i starijih, sa posebnim osvr-tom na mogu}nost organizova-nog sme{taja stranaca u na{ojzemlji.

- Pro{le godine pokrenulismo zakonodavnu inicijativuza izmenu zakona o strancima,a radna grupa Uprave grani~-ne policije usvojila je na{predlog da se u tekst novogzakona doda odredba po ko-joj }e stranci ubudu}e dobijatiprivremeni boravak u na{ojzemlji po osnovu sme{taja uustanovu socijalne za{tite, a nesamo kao {to je po starom bilomogu}e samo na osnovu le-~enja, {to nije adekvatno saaspekta pru`anja usluga soci-jalne za{tite - smatra Milova-novi}. On napominje da ova-kvo udru`enje poma`e razvo-ju civilnog dru{tva, od koristi jebudu}im korisnicima i njiho-

vim srodnicima u izboru naja-dekvatnije ustanove za sme-{taj, u~estvuje i olak{ava edu-kacije stru~nog kadra, ali i odzna~aja za dr`avu zato {toomogu}ava lak{u komunika-ciju sa privatnim pru`aocimanad kojima vr{i kontrolu.

Udru`enje broji oko 50 ~la-nova, privatnih licenciranihdomova, a Milovanovi} o~e-kuje da bi uskoro taj broj mo-gao da se pove}a. Do sada jeorganizovalo ve}i broj eduka-cija i stru~nih skupova u sarad-nji sa Fakultetom politi~kih na-uka, Zavodom za socijalnu za-{titu i Komorom socijalne za-{tite, a aktuelno sprovodi aktiv-nosti na unapre|enju usluge uprivatnom sektoru kroz proje-kat ~iji je cilj implementacijaznanja i ve{tina radno-okupa-cionih terapeuta iz UstanoveGerontolo{kog centra Beo-grad. Projekat se sprovodi i usaradnji sa stru~njacima iz Ge-rontolo{kog dru{tva Srbije, afinansijski je podr`an od stra-ne nadle`nog ministarstva,sredstvima za unapre|enje si-stema socijalne za{tite u 2017.godini. RR.. MMaarrkkoovvii}}

U Beogradu na dom ~eka oko 200 ljudiZa mesto u nekom od domova Gerontolo{kog centra Beograda trenutno~eka oko 200 starijih osoba. Direktorka Suzana Mi{i} ka`e za Danas daprioritete primaju bez ~ekanja. Ona je pohvalila inicijativu da dr`avasufinansira sme{taj u privatne domove onim licima koja ne mogu daplate pun iznos sme{taja, ~ime bi se ka`e rasteretile i liste ~ekanja.

Foto:

Free

imag

es/P

ierre

Anev

lynck

Na listi ~ekanja oko 600 ljudi

D 10 subota / nedelja, 30. septembar - 1. oktobar 2017.´TRECE DOBATRECE DOBA´

D 11subota / nedelja, 30. septembar - 1. oktobar 2017. ´TRECE DOBATRECE DOBA´

SPECIJALNO IZDANJE POVODOM 1. OKTOBRAME\UNARODNOG DANA STARIJIH

Urednik - Radmila Markovi} Marketing - Vesna La}arak Lektura - Marjana Stevanovi} Novinari - Aleksandar Milo{evi}, Milica Radenkovi}, Mirjana N. Stevanovi}, Ljiljana Bukvi} Priprema - Slobodan Srem~evi}

Ljubinka Buba \ur|evi}, restauratorka, laureatkinja ovogodi{nje nagrade „Zlatno doba“, govori za Danas o restauraciji, svom `ivotu i radu u Americi

Bred Pitu restaurirala skulpture, Sidni Kraford antikvitete po ku}iM

nogima je Amerikasan, a ona ga je `i-vela. Kada je 1995.godine sa 47 godi-na ivota i 20 godi-

na rada u Narodnom muzejukao restauratorka, napustilaBeograd i krenula na ovajkontinent, Ljubinka Buba \ur-|evi}, magistarka primenjeneumetnosti, nije ni slutila da }eraditi za holivudske zvezde iameri~ke bogata{e. Nije uvekbilo lako. Naro~ito {to je u tovreme kako ka`e bilo mnogoruskih restauratora koji su senudili kao najbolji.

- Imala sam sestru koja mije pomogla u po~etku. Ali onaje ivela oko 60 km od Los An-|elesa. Prvi posao sam dobilakod galeriste Bena Sasuna naBeverli Hilsu. Nije bilo lakomeni kao `eni da uspemusred mu{kih sna`nih kolega.Ali tamo te ne {tede. Restaura-cija polirane mermerne plo~ekoja je okrnjena ili izgrebanaje vrlo zahtevno. Ustajala samu 5 ujutru i radila restauracijuu studiju , i{la oko 10 sati u ga-leriju „Arte“ gde sam bila za-poslena. Popodne sam jurila udruge galerije da procenim iuradim druge restauracije. Zavelike projekte sa uzimala ne-pla}ene dane. Nakon sedamgodina sam dobila Grin kartui tada sam se osamostalila.

Napravila sam svoj biznis alini{ta nije bilo lak{e“, pri~aLjubinka za Danas.

Magistrirala je na restaura-ciji porcelana, a 1984. godinebila je u Paul Getty muzeju nausavr{avanju restauracije gr~-ke tera sigilate. Voli, kako ka-`e, vidljivu restauraciju.

- Restauracija je o`ivljava-nje uni{tenih antikviteta. Pita-nje je koliko treba „uni{titi“ ori-ginal da bi se on o`iveo. Tozna~i da li treba antikvitet po-praviti toliko da se takva po-pravka uop{te ne prime}uje?Etika ka`e da to nije OK. Este-tika tra`i savr{enstvo u izgle-du. Ja volim vidljivu restauraci-ju. Pod ultravioletnom lampomi rendgenskim snimanjem sverestauracije se vide. Ali kolek-cionari porcelana tra`e savr-{enu restauraciju. Nikakvi lep-kovi nisu ve~iti i zato je po`elj-no restaurisati vidljivim zaka~-kama koje imaju svoju dra` nastarini . Me|utim, u savreme-nom i bogatom svetu tra`i senemogu}e“, govori Buba i pri-se}a se slu~aja kada se od njetra`ilo da restaurira pozla}enitrosed iz rokoko stila, kome ni-je bilo pomo}i.

Radila je mnoge restaura-cije za kompaniju MichailSmith - mladog arhitektu unu-tra{njeg enterijera, koji je na-me{tao ku}e bogata{a, poput

Klintona, Sidni Kraford i mno-gih drugih.

- Kupovao je antikvitete naaukcijama Christies’s iSotheby’s i kreirao enterijerza svoje klijente. Svaki komadsa aukcije je tra`io male ili ve-}e doterivanje. Tako sam i{lanekoliko dana u novu ku}uSindi Kraford u Malibu, da do-teram o{te}ene stvari. Ona jeveoma prirodna i komunika-tivna. Igrala se tada sa malomsvojom decom, dok sam po-red njih radila, navodi Buba.

Imala je priliku da se susret-ne i sa Bred Pitom koji je sara-|ivao sa njenim {efom Valdom,galeristom sa Beverli Hilsa.

- Bred je kupio mermernuskulpturu od njega. Trebalo jehitno restaurirati o{te}enje naskulpturi i Brad je hteo da vidikako ja to radim. On je bio ve-oma lepr{avo {armantan, pri-se}a se na{a sagovornica.

Radeci u galeriji „Arte, ukojoj je bila zaposlena srela jei Majkla \eksona.

- Jednoga dana do{ao jeMajkl \ekson, u pratnji sna-`nog telohranitelja i klinca odoko 12 god. Nosio je belu ma-sku na licu. Bio je ~est kupacantikviteta u toj galeriji, doda-je ona.

Prise}a se i interesantneanegdote iz ju`ne Kalifornije,

gde je u kuci bogata{a koji seobogatio na pronalasku sate-litskog elementa za mobilnetelefone.

- Ku}a je kopija staro rim-ske arhitekture, isto kao stariPaul Getty muzej, gde sam isama bila na usavr{avanju.Mlada supruga tog vlasnikaje tra`ila da se patiniraju stu-bovi i kamin i stepeni{te u ka-menoj sobi. Sve je moralo daizgleda staro. Kamin koji nika-da nije bio kori{}en moralasam da izgaravim. Povelasam sina od 17 godina da mipomogne i lepo smo „ isprlja-li“ novu ku}u“, navodi Buba.

Nostalgija za Srbijom je ka-

`e vukla, ali nije shvatala „dani ovde nije kao {to je nekadabilo“.

Danas ima svoj veliki atelje inekoliko kerami~kih pe}i. Prepet godina imala je dve izlo`bemozaika panoa, skulptura, mo-zaik sto~i}a. Aktivna je i kao~lan Dnevnog boravka za stari-je „Stari grad 2“. Ovih dana uSkup{tini grada Beograda uru-~ena joj je i nagrada „Zlatno do-ba“, koja se dodeljuje za ivot-no delo istaknutim stvaraocima~iji su rad i ivot na korist ljudi-ma uz poseban kvalitet, a to jeodanost plemenitim ljudskimte`njama potvr|ena kroz delo.

- Ovo je velika nagrada nesamo za mene nego ina~e. Mistariji, a ja sebe jo{ uvek nesmatram starijom, smo vrloenergi~ni i imamo ideja i stva-raoci smo i dalje. Ovo nije kraj,ovo nije za dovi|enja, ve} zapo~etak. Stalno imam nove po-~etke. Celog ivota sam imala isada ponovo imam nove po-~etke - rekla je Buba nakon {tojoj je gradona~elnik uru~io na-gradu.

Otkriva nam da radi resta-uraciju srednjevekovnog sta-kla za Narodni muzej, za sle-de}u godinu priprema izlo-`bu slika „Kosmi~ki cvet“, aima i dogovore da radi sa{kolskom decom u Grockoj.

RR.. MMaarrkkoovvii}}

D 12 subota / nedelja, 30. septembar - 1. oktobar 2017.´TRECE DOBATRECE DOBA´