tradlclon aln a kineska medlclna i moderna …zaprokul.org.rs/pretraga/113_9.pdf · pojam eitavog...

TRADlClON ALN A KINESKA MEDlClNA

I MODERNA MEDlClNSKA PRAKSA

U drevnoj Kini svako veliko imanje imalo je svog lekara. Njemu se plaCalo onda kada su ukuCani bili zdravi, a ne onda kad bi oboleli. Tako je prva briga jednog lekara bila odriavanje zdravlja, a ne lezenje

bolesti.

Tradicionalna medicina praktikuje se veC hiljadama godina, bila je dug0 Cuvana tajna iza Kineskog zida, da bi tek pre nekoliko vekova doSla u Evropu i polako, ali sigurno dobijala sve veCu primenu u modernom svetu. Razmena izmedu kineske tradicionalne i evropske klasiEne medicine poEela je joS u vreme dinastije Tang (618-907), dok je prvi spoj tradicionalne i klasiEne medicine nastao u vreme poEetka dinastije

Ming krajem 14. veka.

Tradicionalna kineska medicina (u daljem tekstu TKM) je najstariji, u kontinuitetu praktikovani, nauEni medicinski sistem u svetu. Prvi spisi stari su oko 2500 godina, dok je sama praksa nesumnjivo starija. TKM nije ))narodnacc medicina, niti nadrilekarstvo. To je sloien i precizan sistem zdavstvene zaStite nastao iz nastojanja velikih kineskih umova da razumeju tajne

funkcionisanja ljudskog tela.

Mnogo pre nego Sto su Evropljani i Amerikanci ot- krili atome, elektrone i elektricitet, Kinezi su razradili

pojam Eitavog svemira kao ravnoteie izmedu energetskih faktora, jina i janga. Tradicionalna kineska medicina blisko je povezana s daoistiEkom filozofijom koja govori da svemir postoji zbog dvaju velikih i su- protnih principa, jina i janga. Jin je sve ono Sto je tamno, Cvrsto, dole, zbijeno, unutragnje, ienski pol, hladnoCa, mesec.. . Jang je sve ono ito je svetlo, Sup- lje, gornje, razredeno, spoljagnje, muSki pol, nebo, energija, toplina, sunce.. . Jin i jang dve su suprotne i nezavisne kreativne sile. Kineska medicina posmatra telo kao mikrokosmos u kojem su unutrainji organi klasifikovani prema svojim jin i jang svojstvima. Veza izmedu organa, kao i sve prirodne pojave, za Kineze je definisana i opisana u pojmovima koji oznaEavajupet elemenata (wu xing): drvo,vatra, zemlja, metal i voda. Unutrainji organi spareni su prema svojim jin i jang karakteristikama i svakom od njih pripisuje se odgo- varajuCi elemenat, na primer: bubrezi i mokraCna be-

Sika Eine par koji je povezan s elementom vode.

Vatra Zernlja Metal

Kasno

Klirna

Jang organ

Jin organ

HladnoCa

MokraCna beiika

Culni organ -

Tkivo

Boia c r n a ~ e l e n a crvena i u t a ~ e l a

Bubrezi

OseCanje

Ovi odnosi oblikuju osnovu dijagnostike i leEenja. Voda gasi vatru pa se, na primer, moie dogoditi da problem u radu srca leii iza problema s bubrezima (neretko je visok pritisak uzrok poremeCaja teEnosti u organizmu). Puno je takvih sluEajeva kada razliEitim kombinacijama elemenata kineski lekari koji prak- tikuju tradicionalnu medicinu otkrivaju i leEe medusobno povezane poremeCaje u organizmu te leEenjem jednog organa dovode u zdravo stanje i neki drugi, povezani organ. Kod bolesnih stanja, jin su stanja hroniEne bolesti koje se polako razvijaju (pacijent je iscrpljen, nema energije, puls mu je slab, a miSiLni

Zirna ~~~~~~

i u t

USi

Kosti

Jetra

Strah

VruCina

2; OEi

Tetive

Srce

Ljutnja

Vlaga

~ e l u d a c

Jezik ----

KIWI~ sudovi

SuSa

Debelo crevo

Slezina

i,",""'

PluCa

Usta 'NOS

MiSiCi

Briga

Koia

Tuga

tonus izostaje). Tu spadaju i bolesti bez temperatura, za razliku od jang bolesti koje su akutne, s poviSenom temperaturom, te se brzo razvijaju. Terapija se zasniva upravo na prilagodavanju jina i janga u svrhu

uspostavljanja ravnoteie izmedu ovih suprotnosti.

/ SINDROMI JANGA 1 SINDROMI JINA 11 1 Groznica OseCaj hladnoCe I I II

Ubrzani bazalni metabolizam Usporeni bazalni metabolizam 11 Visoka temperatura

I NepodnoSenje vruCine I NepodnoSenje hladnoCe 1

Niska temperatura

PoveCano znojenje

PoviSeni krvni pritisak

Smanjeno znojenje

Nizak krvni pritisak

~ e l j a za hladnom hranom i ~ e l j a za vruCom hranom i I oiiem ~iCem

I

I Crvena ili roze boja koie

Vlaian jezik, bez osetaja iedi

Bistra mokraCa

I

I1 Normalna salivaciia I Preterana salivaciia 11

Bleda boja koie I

Snaian glas 1 SiabaSan, tih glas

1 ~ a t v o r Proliv

Drugi srediSnji koncept je onaj o Ci (qi, ponegde se izgovara kao ti) ili vitalnoj energiji. Ona teEe mreiom "kanala" koji se nazivaju meridijani, a Eiji je zadatak osveiavanje (oiivljavanje i opskrbljivanje energijom) unutraSnjih organa. ~i takode utiEe na jing (najbliii prevod je esencija/suStina biCa) i Sen (shen, duh) i smatra se vezom izmedu fiziEkog tela, uma i viSih oblika svesti. Kad je protok Ci energije slobodan, neo- metan, u organizmu je prisutna ravnoteia izmedu jina i janga i telo je dobrog zdravlja. Kad je iz nekog razloga protok Ci energije blokiran, pojavljuje se bolest. Smatra se da su glavni uzroci bolesti iivotni stil,

ishrana i neki drugi faktori.

~

Kinezi su hiljadama godina posmatrali svet oko sebe, procese i promene u prirodi. Isti konceptualni model primenili su i na Eoveka koji se posmatra kao bike koje je stvorila priroda i koji je kao takav podloian prirodnim zakonima. Kineska medicina, kao i sve komplementarne grane, toveka posmatra holistitki (kao celinu), te pun0 painje obraCa na naEin iivota i okolinu u kojoj Eovek boravi. Za razliku od zapadne medicine koja leEi iskljuEivo oslanjajuCi se na fiziEke

simptome, TKM uzima u obzir celukupnu sliku pacijenta: ne samo njegovo fiziEko nego i mentalno, emocionalno i duhovno stanje. Upravo zbog toga je i sam naEin postavljanja dijagnoze specifican. Ovaj

proces ima Eetiri faze:

- Lekar u prvoj fazi posmatra pacijenta (njegov iz- raz lica, ten, grimase, pokrete, opSte drianje) i

izgled jezika;

- U drugoj fazi lekar osluSkuje disanje i obraCa painju na specifiEne telesne mirise;

- U treCoj fazi lekar se raspituje o istoriji bolesti u porodici pacijenta, razgovara s pacijentom o nje- govim navikama, ishrani, naEinu iivota, opStem

stanju i akutnim tegobama;

- Poslednja faza obuhvata pregled abdomena, opi- pavanje pulsa i Ci taEaka dui meridijana.

Mnogi ljudi prave greSku izjednaEavajuCi TKM s akupunkturom. Akupunktura i jeste jedna od najzastup- ljeniih metoda TKM, ali nije i jedina. Iza nje ne zao- staju: fitoterapija (lecenje pomoCu biljaka; biljna medicina), razlif te vrste masaia, fizickih manipulacija i

veibi (tui na, refleksologzja, Ci gung, tai di).

Akupunktura je metoda IeCenja pomoCu igala koje se zabadaju u specifiEne taEke na telu koje su Kinezi mapirali tokom duge istorije TKM. Cilj je stimulacija energetskih centara i poboljSanje protoka Cia kroz organizam. ReE je latinskog porekla (acus - igla, pungere - zabadati), a tim imenom nazvali su je evropski misio- nari koji su posetili Kinu krajem 16. veka i prvi doneli glas o leEenju na kineski naCin. Nastanak akupunkture vezan je za priEu o ratniku ranjenom strelom. Strela je izvadena i rana je zaceljena, a posle je prime- Ceno da mu je izleEena bolest na drugom delu tela.

Prve igle koje su Kinezi upotrebljavali bile su kamene, zatim koStane i od bambusove trske, a danas se koriste igle od hirurSkog Eelika za jednokratnu upotre- bu. Uz klasiEnu akupunkturu sve EeSCe se primenjuje i elekroakupunktura kojom se vrSi povrSinska elektro- stimulacija preko koie. Posebnom sondom (StapiCi- ma) bez ubadanja stimuliSu se akupunkturne taCke.

Svetska zdravstvena organizacija priznala je 1979. godine akupunkturu kao ravnopravnu granu medicine jer ispunjava standarde koji su u saglasnosti sa savre- menim naEinom leEenja. PrihvaCeno je da se moie

primenjivati kao jedina terapija, u kombinaciji s dru- gim naEinom leEenja ili kao pomodna terapija. Njeno indikacijsko podrutje je vrlo Siroko, a uEinak se opaia u 70 - 80% sluEajeva. Tom prilikom sastavljen je i popis bolesti koje se uspegno leEe ovom metodom. Neke od njih su: sinusitis, opstipacija, glavobolje, mi- grene, neuralgije, bolovi koStanog i miSiCnog sistema, bronhitis, astma, Eir, neplodnost, menstrualne tego- be, nesanica, razne koine bolesti, dijabetes, hemo- roidi i brojne druge. Akupunktura se pokazala veoma efektnom kod olakSavanja postoperativnih bolova, muEnine i povraCanja usled hemoterapije i zraEenja.

Akupunktura prati razvoj tehnologije i uspegno prati savremena dostignuCa pa je tako doSlo do pojave elek- troakupunkture, fluidoakupunkture, laserske akupunkture i slitno. Metoda laserske akupunkture je neinva- zivna, bezbolna i kratkotrajna terapija. TaEan meha- nizam dejstva laserske energije niske snage nije ras- vetljen do kraja. Na Celijskom nivou dolazi do ubr- zanja ili usporavanja osnovnih procesa koji dovode do ozdravljenja Celija, tkiva, organa i organizma u celini. BioloSke promene su posledica ne samo trenutnog efekta lasera, nego i odgovora domaCina koji se sa- stoji u promeni metabolitkih aktivnosti koje traju i do mesec dana. Prednosti laserske akupunkture su: asepti- Enost (nema kontakta, nema igala), bezbolnost (omogu- Cava tretman male dece i osetljivih pacijenata), eko- nomiEnost (istovremeni tretman veCeg broja pacijenata) i moguCa aplikacija na svakom delu tela, koie, sluznice ... Laserska terapija je tako, kao jedan od naj- modernijih i najreprezentativnijih delova savremene medicine, napravila vrlo efikasan spoj s tradicional- nom akupunkturom i poboljSala leEenje kod mnogih

oboljenja.

Kineska farmakologija postoji veC milenijumima. Ki- neski lekovi koji se koriste u tradicionalnoj medicini su najEeSCe biljnog, a zatim iivotinjskog i mineralnog porekla. Formule mogu da sadrie od 6 do 19 razli- Eitih supstanci. Svaka formula mora biti dobro izba- lansirana i prilagodena posebnim potrebama svakog pojedinacnog pacijenta. Jedna biljna formula moie da se pokaie kao efikasna kod jednog pacijenta, ali ne mora obavezno da ima isti efekat i kod drugog. Dva pacijenta mogu za iste simptome dobiti dva raz- liEita leka ili obrnuto - za razliEite simptome isti lek u zavisnosti od individualnih reakcija organizma na bolest. VeCina kineskih biljnih lekova ima nisku toksi-

Enost. Ako je formula ispravno sastavljena, nema ne- ieljenih efekata. Fitoterapija se pokazala uspeSnom u leEenju koinih oboljenja, raznih ginekoloSkih problema, iSijasa, reume, nadimanja stomaka i drugih pro- bavnih tegoba, problema s kiEmom, itd. Kod akutnih stanja, poboljSanja se mogu otekivati momentalno, dok je za hronitne bolesti potrebno i nekoliko ne- delja. Sto se tiEe raka i side, princip kineske medicine i jeste da se osnaii telo tako da ono moie dalje samo da se izbori s boleSCu. Takve terminalne bolesti u krajnjim stadijumima nisu za kinesku medicinu, iako

ona i tada moie da ublaii simptome.

Tai di Cuan, Cigung i druge terapeutske veibe koriste se kao sredstva za redukciju stresa i kao preventivna terapija. StiEu sve vedu popularnost u modernom svetu.

Kako tai di otkriva uzajamni odnos izmedu prirode i toveka, moiemo uvideti da nijedan Eovek ne moie izbeCi efekte ove univerzalne varijacije. Serija pokre- ta tai dia obuhvata otvaranje i zatvaranje ramena i nogu, prainjenje i punjenje koraka, kontinuitet akcije i mekoCe stavova. Sve ovo ispunjava definiciju teorije tai dia: nepopustljivo lomi, dok teEno preiivljava. Ovo takode ima dva znaEenja: poboljSanje naSeg zdravlja pripada jinu, dok naSa samozaStita pripada jangu. Us- poreno veibanje i izbegavanje upotrebe velike snage je neophodno za poboljSanje naSeg zdravlja, poSto de ovo uEiniti da pokreti budu mekSi i miSiCi Eitavog tela Ce se lakSe opustiti; to takode Eini nervni sistem opu-

Stenijim tako da Ce naSe emocije biti stabilnije.

&gung je vid manipulacije vitalnom energijom. Po- stoje tri osnovne vrste digrlnga: medicinski (kao metoda letenja), spiritualni (za razvijanje samosvesti) i

Cigung kao borilaEka veStina (za samozaStitu).

Medicinski Cigcing je natin upravljanja Ciem u medicinske svrhe, bez upotrebe igala, biljaka ili masaie. Oslanja se na mogutnost da se na Ci utite putem uma, ruku ili ritualnih predmeta gde dodir tela nije neop- hodan. Postoje razliEite tehnike koje ukljuEuju medi- taciju, proEiSCenje, ojatavanje, cirkulaciju, itd. Prakti- kovanje Cigunga je korisno za otuvanje zdravlja i pre- ventivu bolesti. Pokazalo se da na ovaj naEin moie da se reguliie poviSen krvni pritisak, da se olakSaju simptomi astme, gastritisa, glavobolja, bolova u ledima i brojnih drugih hronitnih oboljenja i akutnih stanja. Medutim, veibanje bez odgovarajuCeg nadzora moie

pogorSati simptome.

Masaia i manipulacija su takode integralni deo moderne prakse TJSM. Njihov cilj je takode podsticanje protoka Cia, otklanjanje blokada i uspostavljanje ravnoteie. Cesto se koriste u kombinaciji s akupunkturom i biljnom terapijom. Postoji mnogo razlititih

vrsta masaia.

Tui na (Siacu) je terapija koja obuhvata: akupresuru, masaiu i deo zahvata kiropraktike u svrhu regulisanja telesnih funkcija i izbacivanja patogenih faktora. Tui na, akupunktura i akupresura zasnivaju se na istom mehanizmu Eije je delovanje analgeticko, antibakte- rijsko, antivirusno, antialergijsko i regulaciono. Ove metode ne ogranitavaju se samo na uklanjanje simp-

toma veC i na letenje uzroka bolesti.

Refleksologija vodi poreklo od drevne veStine pod nazivom kineska terapija zona. To je natin leEenja koji se temelji na naEelu refleksnih zona na stopalima i dlanovima koje odgovaraju svim organima, ilezda- ma i delovima tela. Refleksologija se moie primeniti i na uhu (aurikuloterapija), na kome je takode holo- gram celog tela. Sluii se jedinstvenom metodom vr- Senja posebnog pritiska palCevima na refleksne taEke u svrhu postizanja brojnih terapeutskih uCinaka. Mo- i e ukloniti blokade u protoku telesne energije, nor- malizovati protok krvi i limfe u razliCitim delovima tela i uravnoteiiti svaku ilezdu, organ i deo tela. Uz isceljivanje Sirokog dijapazona bolesti (dismenoreja, neuroze, glavobolje, dijabetes, hipoglikemija, regu- lacija krvnog pritiska ...) ova metoda koristi se i za opuStanje, poboljSanje koncentracije i energije tela, pa se narocito preporuCuje dacima i studentima. Da- nas se ovaj naCin leCenja koristi kako u tradicionalnoj Aziji, tako i u savremenoj zapadnoj Evropi i Arnerici.

Tradicionalna kineska medicina u modernoj Kini

Tradicionalna kineska medicina je integrativni deo kineske kulture. Dala je veliki doprinos prosperitetu Kine. Danas se i TJSM i zapadna medicina koriste za pruianje medicinskih i zdravstvenih usluga u Kini. TKM je, zahvaljujuti svojim jedinstvenim dijagnosti- Ckim metodama, sistematskim pristupom, velikim korpusom znanja zapisivanih vekovima, privukla ve-

liku painju celog sveta.

PoEetkom dvadesetog veka, kineski lekari poCeli su da u svoju praksu ukljutuju elemente moderne za-

padne medicine, pre svega, modernu psihologiju i far- maciju i savremene istraiivacke protokole. Veliki po- mak uEinjen je 1949. god. kada je posleratna kineska vlada zapoEela standardizaciju medicinske prakse u cilju poboljSanja zdravstvene zaStite. Formirani su nacionalni komiteti sastavljeni od najboljih lekara kineske medicine koji su uporedivali svoja znanja i iskustva. U potrazi za novim saznanjima, istraiivaei su obilazili ruralne delove Kine intervjuiSuCi seoske le- kare. ZahvaljujuCi tome, brojni novi preparati prido-

dati su listi vet priznatih lekova.

Mao Cedung je 1955. godine predloiio spajanje kineske i zapadne medicine. Iste godine formirano je i Ministarstvo zdravlja, koje su Einili kako struEnjaci za TKM tako i struEnjaci za zapadnu medicinu. Univer- ziteti i koledii u Kini danas pruiaju mogutnost sti- canja kombinovanog obrazovanja gde se formiraju struEnjaci za obe vrste prakse. Ovako osposobljen kineski lekar u stanju je da obavlja funkcije za koje bi na Zapadu bili angaiovani Eitavi timovi profesiona- laca, kao Sto su nutricionisti, farmaceuti, medicinske

sestre, kiropraktitari, fizioterapeuti.. .

Zahvaljujudi postojanju Uprave za TKM i farmako- logiju u Kini, a samim tim i nacionalne strategije, TKM je pravno regulisana i omoguCeno je njeno dalje promovisanje i razvoj. Tako je i doSlo do formiranja nove grane farmakologije i otvoreni su putevi za pro- nalaienje novih formula. Osamdesetih godina pro- Slog veka postignuti su zapanjujuCi rezultati u oblasti istraiivanja prirodnih i tradicionalnih lekova; na primer, ekstrakcija jednog sastojka, pod imenom Cing- haosu (Qinghaosu), iz kineskih tradicionalnih lekova, predstavlja revoluciju u istraiivanju lekova protiv ma- larije. Koliko je ova nova industrija uzela maha govori podatak o 600 proizvodnih baza i 13 000 biofarmi, otvorenih kako bi se obezbedilo snabdevanje siro- vinama i njihov kvalitet. Danas postoji vise od 800 fabrika za proizvodnju kineskih biljnih lekova s go-

diSnjom produkcijom od preko 400 000 tona.

Tokom poslednjih 50 godina Kina postupno, ali oEi- gledno uspegno gradi integrativni pristup zdravstvene zaStite u cilju poboljSanja kvaliteta iivota. VeCina Ki- neza ne smatra da su zapadna i TKM u bilo kakvom konfliktu. U hitnim sluEajevima i kriznim situacijama ne okleva se u posezanju za zapadnom medicinom. U isto vreme, ostaje veliko poverenje u TKM kada je u

pitanju odriavanje zdravlja i opSte zdravstvene ravnoteie. Najprostije reEeno, prilikom upale slepog creva, Kinez Ce najpre posetiti zapadnog lekara, ali Ce se sluiiti kineskom medicinom da bi spreEio apendicitis ili se oporavio brzo posle operacije. U skladu s takvim potrebama i naEinom razmigljanja, danas u Kini postoje bolnice u kojima se praktikuje zapadni naEin letenja, one u kojima se primenjuje iskljutivo TKM,

kao i one koje kombinuju obe vrste prakse.

U novijoj kineskoj istoriji TKM, koja je smatrana za- starelom ili efikasnom samo pri leeenju hroniEnih oboljenja, pokazala se kao veoma modno oruije u borbi protiv epidemije SARS-a. Po izbijanju epidemije, TKM je smatrana nemoCnom jer joj je prizna- van znaEaj samo u oblasti preventive. Ubrzo se pokazalo da ovakvo glediSte nije ispravno. Bolnica za TKM u juinoj kineskoj provinciji Guangdung je bila jedna od institucija koja se susrela s prvim slutajevima obo- lelih od SARS-a, gde je od ukupno 112 pacijenata izleEeno 105. Kada je nakon toga Peking bio pogoden SARS-om i ovde su u borbi protiv ove bolesti ko- riSCena iskustva iz Guangdunga. Gotovo polovina pacijenata koristila je biljnu medicinu kao deo terapije. Izvori iz brojnih pekinSkih bolnica tvrde kako je TKM pomogla da se ublaie simptomi vezani za SARS, da se smire upale i ublaie neieljena dejstva antibiotika i hormona. Pacijenti koji su koristili biljne lekove u- glavnom su se oporavili brie od onih koji nisu i to uz manji rizik od sekundarnih infekcija. VodeCi bitku protiv ove opake bolesti, TKM i moderna medicina stajale su rame uz rame i dale svoj maksimum. Nakon ovog velikog uspeha sve EeSCe se pokreCe pitanje uk- Ijutivanja TKM u kineski nacionalni sitem zdravstve-

ne zabtite.

Tradicionalna kineska rnedicina u svetu

S druge strane Pacifika, ugao gledanja na interakcije zapadne i kineske tradicionalne medicine je drugatiji. ZapadnjaEka kultura i medicina mnogo je prisutnija u Kini nego Sto je kineska u Americi. Moida je iz tog razloga Amerikancima teie da prihvate kineske metode IeEenja. Postoje brojne sporne taEke koje koEe proces integracije. Dok mnoge moderne medicinske Skole ukljuEuju alternativnu medicinu u svoje pro- grame, stariji lekari i nauEnici su priliino skeptitni, Eak je smatraju arhaiEnom pseudonaukom i sujever- jem. Njihov skepticizam potiEe iz razlititih izvora. Kao

prvo, TKM na Zapadu zastupaju ili kineski imigranti ili oni koji su izgubili poverenje u konvencionalnu medicinu. Mnogi ljudi na Zapadu imaju stereotipne predstave o Istoku kao netemu mistiEnom i nena- uEnom. To, pak, privlaEi sve one koji su izgubili veru u nauku, a odbija one koji zahteveju nauEna objaSnje- nja. Osim toga, bilo je i iskustava kada su beskru- pulozni ili dobronamerni, ali nedovoljno obuEeni po- jedinci, praktikujuCi TKM, naneli svojim pacijentima vise Stete nego koristi. Sve to je doprinelo nepove-

renju u TKM.

Zaito ona onda sve viie i viie dobija nu popularnosti?

Odgovor je jednostavan: zato Sto je bezbedna i de- luje. Iako je konvencionalna medicina bez sumnje efikasna u saniranju povreda u hitnim slutajevima (ako vas udari automobil, neCete sigurno prvo pozvati svog travara!), njena delotvornost je mnogo manja kada je u pitanju preventiva, hroniEne bolesti i odgo- varanje na mentalne, emocionalne i duhovne potrebe pojedinca. To su upravo oblasti u kojima je alter-

nativna kineska medicina nenadmaSna.

Danas, za veCinu svetske populacije, preciznije, za viSe od 80%, alternativna medicina nije "alternativa", veC osnova zaStite zdravlja i ima sve veCu primenu. Sve EeSCe se koristi kao dopuna uobiEajenim metodama leEenja. U sluEajevima raka, na primer, pacijenta prvo podvrgavaju hemoterapiji, zraEenju i operacija- ma, a nus-pojave (muEninu, povraCanje, bolove, gubi- tak teiine) leEe pomoCu kineskih biljnih lekova. Ovaj metod treba da pomogne jaEanje imunog sistema i oslobadanje od preostalih Celija raka. Kod pacijenata koji su doiiveli infarkt, koriste se konvencionalni lekovi da bi se stabilizovalo stanje, dok se akupunkturom i biljnim preparatima vraCa vitalnost i spreCava ponovna pojava bolesti. Pacijenti koji boluju od Par- kinsonove bolesti primaju takode uobiEajene lekove, ali u kombinaciji s akupunkturom, masaiom i biljnim preparatima. Ova vrsta kombinovane terapije rezul- tira olakSavanjem velikog broja simptoma i dovodi do znaEajnog smanjenja doza zapadnih medikamenata.

SledeCi vaian korak ka potpunijoj integraciji zapadne i kineske medicine bio bi postavljanje TKM na EvrSCe nauEne temelje. Pristalice TKM ne protive se nau- Enim istraiivanjima koja Ce potvrditi efikasnost tretmana. Glavna prepreka na putu do ovog cilja je ekonom- ske prirode. Za testiranje samo jedne od nekoliko

hiljada komponenti, potreban je veliki broj struEnjaka i velika koliEina novca. PoSto takve komponente ne mogu da se patentiraju, nema ni mnogo zaintere- sovanih da sponzoriiu ovakve projekte. Pored toga, postoje i a priori sumnje u efikasnost nekih tretmana TKM koji u svojoj osnovi imaju magijske elemente; na primer, veruje se da biljke s IiSdem u obliku srca pomaiu srcu, da tigrove kosti daju energiju jer je tigar snaina iivotinja, itd. NauEnicima je potrebna EvrSCa

osnova za potetak istraiivanja.

Iako postoji ovako veliki broj razliEitih glediita i inte- resovanja, ne moie se donositi sud o tome koja od ove dve medicinske prakse bolje funkcioniie. Praksa je pokazala da se ova dva sistema mogu medusobno veoma dobro dopunjavati tako Sto jedan kompenzuje

nedostatke drugog.

Na polju dijagnostiike, TKM, kao Sto je veC reEeno, ima specifiEne metode. Prednost ovog holistiEkog pri- stupa je u tome Sto uzima u obzir celu osobu, a ne samo delove tela i simptome; medutim, njegov nedo- statak je nedovoljna preciznost i konkretnost. S druge strane, zapadna medicina kompenzuje ovaj nedosta- tak. U stanju je da jasno razlikuje bolest od zdravlja zahvaljujuCi kvantitativnim metodama, instrumenti- ma i laboratorijskim nalazima. Lekar zapadne medicine postavlja konaEnu dijagnozu tek poito utvrdi ta- Enu lokaciju i prirodu bolesti, kao i patoloSke i klini-

Eke manifestacije.

U oblasti terapije, proces uspostavljanja ravnoteie u organizmu, na kojem se zasniva TKM, zahteva duii vremenski period od onog koji zahteva terapija u zapadnoj medicini. Zato je zapadna medicina bolja za tretiranja akutnih stanja, a TKM za leEenje hroniEnih bolesti i uspostavljanje opSteg zdravstvenog balansa.

Integracija teorijskih sistema je, nesumnjivo, najteii zadatak jer je potpuna sinteza ova dva sistema gotovo nemoguda. TKM akcenat stavlja na celovitost i har- moniju izmedu spoljaSnjih faktora i unutraSnjih od- brambenih mehanizama; uglavnom je zasnovana na iskustvu. Zapadna, s druge strane, bavi se analizom, pojedinaEnim delovima i izolovanim simptomima, ukazuje na patoloSke pojave organa, tkiva i Celija i bazira se na eksperimentalnom metodu. Na primer, lekar zapadne medicine znade da je angina pektoris izazvana suiavanjem koronarne arterije, dok Ce isto oboljenje lekar TKM tumaEiti kao zastoj u protoku

&-a kroz organizam.

- -- - -

GORDANA CUPKOVIC, IVANA MURATOVIC

Bilo kako bilo, integracija zapadnog i kineskog naEina letenja neizbeini je rezultat istorijskog razvoja. Po- slednjih 30-ak godina tradicionalna medicina postaje deo nacionalnih programa u nekim zemljama Azije kao odgovor na potrebe mobilisanja svih resursa zdravstvene zaStite. Ovaj proces se odvija na dva natina: prvi je integrativni, gde se moderna i tradicionalna medicina integriSu kroz medicinsko obrazovanje i praksu (takav je sluCaj u Kini i Vijetnamu); drugi pristup je paralelni, gde su moderna i tradicionalna medicina zasebni sistemi u okviru nacionalnog programa za zaStitu zdravlja (ovaj model primenjen je u Indiji i Juinoj Koreji). Iz istraiivanja Svetske zdravstvene organizacije mogu se izdvojiti dve znacajne pojedinosti: jedna ukazuje na to da vise od 80% stanovnika iivi u ruralnim sredinama gde brigu o njiho- vom zdravlju vode narodni lekari jer im savremene medicinske usluge nisu dostupne; a druga, pak, da i u razvijenim zemljama ljudi sve EeSCe pribegavaju tradicionalnoj medicini iako su im pristupaEne usluge moderne medicine. Na osnovu svega toga, Svetska zdravstvena organizacija zakljuEila je da je neophodno ukljuEiti tradicionalnu medicinu u sistem zdravstvene zaStite. BuduCi da je kulturoloSki i socioloSki prihvatljivija za lokalno stanovniStvo, ona sasvim us- peSno moie zadovoljiti potrebe osnovne zdravstvene

zaStite u nerazvijenim sredinama.

Od 1972. godine, kada se Narodna Republika Kina vratila pod njeno okrilje, SZO je pokrenula brojna istraiivanja u cilju rasvetljavanja razlititih aspekata

zdravstvene zaStite u Kini.

Popularnost tradicionalne kineske medicine u svetu znaEajno raste. Zemlje Azije, Evrope i Amerike pozi- vaju struEnjake za ovu oblast da drie predavanja, pro- pisuju terapije i sprovode nauEna istraiivanja. Medu stranim studentima u Kini najveti je broj onih koji studiraju TKM. U pet kineskih gradova (Peking, San- gaj, GuangEou, Nanding i Sjamen) otvoreni su centri za obuku u TKM. U Francuskoj , Italiji, SAD i Aus- traliji osnovani su univerziteti za TKM i akupunkturu. U ovoj oblasti, Kina je uspostavila saradnju s Japa-

nom, SAD i NemaEkom.

Postalo je sasvim jasno da uspeSna kombinacija kineske i evropske medicine predstavlja najbolji put za

oEuvanje zdravlja stanovnika cele planete.

tradlclon aln a kineska medlclna i moderna …zaprokul.org.rs/pretraga/113_9.pdf · pojam eitavog...

Documents