topličke novine broj 64 (pdf)

TOPLI^KE NOVINE OKTOBAR 2014.

Na sednici Skup { tine op{ -tine Prokupqe najve}u pa`wuod bornika privukao je ekspozepredsednika Op{tine, u kome jeon izloìo izve{taj o radu Op -{ tinskog ve}a u periodu od 1. ju -a do 1. oktobra teku}e godi ne. Iz -ve{taj sadrì aktiv no sti ~la no -va Ve}a, sa osvrtom na za te~enostawe i velike obaveze pre ma po -veriocima koje, prema wegovimre~ima, iznose oko mili jardu di-nara, {to je na nivou je d nogo di -{weg op{tinskog buxeta.

- To je ogromna cifra i mismo se jo{ na po~etku sreli sa ve-likim problemom kako da izmi -ru jemo stare dugove i na vremepod mirujemo teku}e obaveze, re -kao je predsednik Op{tine Mi -ro qub Paunovi}. Govore}i opr vim pote{ko}ama na koje sunai{li, pomenuo je iskqu~ewejavne rasvete zbog zaostalog dugaiz prethodnog perioda, zbog kogasu morali vrlo brzo da obezbede10 miliona dinara.

Paunovi} je istakao da suzate~eni i nedovr{eni objektikao {to su zgrade Doma kulture

i obdani{ta u Prokupqu.- Odmah smo preduzeli odre -

|e ne mere da te objekte zavr {i -mo i stavimo u funkciju. Tako|e,

angaòvali smo se oko izgradweobilaznice koja je vi{edeceni-jski problem, a koja treba da budedeo magistralnog puta Ni{-Prokupqe-Kur{um lija-Pri -{tina. Za ovaj projekat nema~kaVlada je ve} obezbedila milija r -du evra. Vezano za izve{taj o ra -du Op{tinskog ve}a mogu daka ̀ em da je ura|en kao jedna

celina, da je iscrpan i sveobuh-vatan, jer predstavqa rad svakogve}nika pojedina~no.

Izve{taj o radu Ve}a nai{ao

je na opre~na mi{qewa opozi-cije, od pohvala do primedbi. Ko-mentari{u}i neke od primedbi,odbornici su bili jedinstveni ustavu da svi treba zajedno da radena poboq{awu uslova ìvotagra|ana na{e op{tine.

Sa skup{tinske govorniceod bornicima se obratio i pomo -}nik predsednika Op{tine Mio-

drag Laki}evi} i naglasio da sudugovawa prema korisnicima bu -xeta u zakonskim granicama.

- Su{tina svih na{ih prob-lema je da su mese~ne obaveze poosnovu reprograma i dugovawa 15miliona, dok prose~ni mese~nipriliv u buxetu iznosi 80 mili -ona dinara, istakao je Laki}evi}i insistirao na {tedwi i raci -onalizaciji svih resursa.

Odbornici su na ovoj sedniciusvojili Odluku o postupku otu -|e wa i davawa u zakup gra|evin-skog zemqi{ta u svojini Op {- tine Prokupqe i Odluku o prib-avqawu i utvr|ivawu namene ka -tastarske parcele u Beloqinu,za koju je Vlada Srbije ve} dalasaglasnost. Usvajawe ove odlukezna~ajno je za na{u Op{tinu ra -di investicije koja je u fazi pre-govora.

U nastavku sednice usvojenesu Izmene Odluke o {irewu mre -è osnovnih {kola na terito ri -ji op{tine Prokupqe, Odluka ous tupawu prostorija Gra dske bo -lnice za potrebe ambulante Do -ma zdravqa u Gari}u, kao i iz me-ne ~lanova upravnih i {kolskihodbora. Odbornici su upoznati isa informacijom o ovogodi{wemrodu i otkupu vi {we i {qive iobavqenoj ètvi. Q.M.

Sednica Skup{tine Op{tine Prokupqe

Osvrt na dosada{wi rad

Predsednik Op{tine Proku -pqe Miroqub Paunovi} obi{aoje radove na atarskom putu u seluDowa Re~ica.

- U ciqu revitalizacije atar -skih puteva, koji }e omogu}itime {tanima pojedinih sela da br -è i lak{e do|u do svojih wiva, unarednom periodu izvodi}e seradovi u pojedinim selima pro -kupa~ke op{tine. Budu li vreme -nske prilike povoqne, do krajaove i po~etkom naredne godinetre balo bi izvr{iti revital-izaciju atarskih puteva u duìniod 4.800 metara. Vrednost ovihradova iznosi 11,7 miliona di-nara. Ministarstvo poqopriv -re de i za{tite ìvotne sredineza ove radove izdvoji}e 7,8, a izbuxeta Op{tine Prokupqe bi}eizdvojeno 3,7 miliona dinara, re -kao je predsednik Paunovi}.

Revitalizacija atarskih pu -te va izvr{i}e se na putnim pra -vcima Dowa Re~ica - Reqinac uduìni od 1.970 metara, GorwaRe~ica - Velika Plana u duìniod 1.750 i Babotinac - Mikulo-vac u duìni od 1.080 metara.

- Nakon zavr{etka radova naatarskim putevima, poqopriv re -dnici }e lak{e dolaziti do svo-jih obradivih povr{ina i brè

svoje proizvode prodati na trì -{tu, rekao je Paunovi}.

Predsednik Saveta mesne za-jednice Dowa Re~ica TomicaSpa sovi} izjavio je da je dobro{to su krenuli radovi na atar -skom putu u wegovom selu.

- Zahvalio bih se predsednikuOp{tine Prokupqe MiroqubuPaunovi}u {to je obi{ao na{eselo i {to se na licu mesta uve-rio u kakvom su stawu atarskiputevi. Popravku atarskog puta,na kome su radovi krenuli prenekoliko dana, ~ekali smo godi-nama. Nakon zavr{etka radova na

ovom putu, najvi{e }e dobitime{tani sela koji obra|uju svojewive, izjavio je Spasovi} i dodao

da selo ima blizu 120 aktivnihdoma}instava, u kojima ìvibli zu 400 stanovnika. D.B.

U ciqu brìh i kvalitetnijih usluga gra|anima, uzgradi Op {tine otvoren je izdvojeni {alter Po{teProkupqe. Na ovaj na~in je gra|anima omogu }eno da unajkra}em roku dobiju izvode, re{ewa, uverewa i os-ta la dokumenta za koja je potrebna uplata raznihtaksi, jer }e sve poslove mo}i da obave na jednommestu.

Nedavno je u okviru Uslu` nog centra Op{tineProkupqe otvoren {alter Lokalne pore s ke adminis-tracije, tako da su i otvarawem po{tanskog {alterapoboq{ane usluge gra|anima Prokupqa.

Po{tanski {alter u zgradi Op{tine otvoren jeod 7.30 do 15.00 sati svakog radnog dana.

Q.M.

Kre}u radovi na atarskim putevima

Putevi spajaju sela

Po{tanske usluge u zgradi Op{tine

SSvvee nnaa jjeeddnnoomm mmeessttuu

Tokom oktobra asfaltiranesu Drinska i Kamenolomska uli -ca koje je sa saradnicima obi{aopredsednik Op{tine ProkupqeMiroqub Paunovi}. Nakon obi-laska on je rekao da je zadovoqanura|enim poslom i da }e se di-namika asfaltirawa nastaviti iu narednom periodu.

- Pojedine ulice, kao {to suove, koje se nalaze u vi{im zo na -

ma, usled velikih ki{a stradajuod nanosa peska i zemqe {to namstvara dodatne tro{kove. Dokra ja oktobra trebalo bi da seasfaltira i deo Vukovarske, re -kao je Paunovi} i dodao da }etrend radova na putnoj mreìbiti nastavqen u skladu sa fi-nansijskim mogu}nostima.

Op{tinski ve}nik za infra-strukturu Filip Jovanovi} re -

kao je da je ove godine za sanacijui asfaltirawe ulica, kao i kr-pqewe udarnih rupa na katego -risanim i nekategorisanimpu te vima na teritoriji pro ku -pa~ke op{tine, iz buxeta lo ka -lne samouprave izdvojeno blizu

10 miliona dinara.- I pored te{ke finansijske

situacije obezbedili smo odre -|ena sredstva i za putnu mreù,izjavio je Filipovi} i dodao dasu do kraja ove godine planiraniradovi i na drugim ulicama.

D.B.

TOPLI^KE NOVINEOKTOBAR 2014.

U nasequ Gari} otvorena je nova apoteka u ciqu pribliàvawazdravstvenih usluga gra|anima. Sve~anom otvarawu prisustvovaloje rukovodstvo lokalne samouprave, predsednik Op{tine ProkupqeMiroqub Paunovi}, narodni poslanik u Skup{tini Srbije DarkoLa keti}, direktori apotekarskih ustanova iz Ni{a, Pirota i Les -kovca, kao i ìteqi ovog naseqa.

Direktor Apotekarske ustanove u Prokupqu Zlatan Miqkovi}ovom prilikom je rekao da ustanova obeleàva 65 godina postojawai uspe{nog rada i da su zaposleni u woj, u godini jubileja, realizo-vali zacrtane planove.

- Prokupqe je sada bogatije za jo{ jednu apoteku. Wenim otvara -wem nastojimo da se {to vi{e pribliìmo pacijentima, rekao jeMiqkovi} i dodao da ukupna vrednost ove investicije iznosi 14.700evra.

Narodni poslanik u Skup{tini Srbije Darko Laketi} je nagla -sio da se poboq{awem zdravstvenih usluga istovremeno ostvarujeboqi odnos prema pacijentima.

- Otvarawem ove apoteke stanovnici Gari}a i okoline sada nemoraju da idu u centar grada da bi kupili neophodne lekove. Istotako i korisnici zdravstvenih usluga prokupa~ke Bolnice sada }ebrè mo}i da kupe neophodan materijal za le~ewe, rekao je Laketi}. Novootvorena apoteka, ~ija ukupna povr{ina iznosi 42 kvadratnametra, nalazi se u Pasja~koj ulici br. 2 (ispred Gradske bolnice) iradi}e svakog radnog dana uporedo sa ambulantom u Gari}u.

D.B.

Povodom stogodi{wice Prvog svetskog rata i 102. godi{wiceod oslobo|ewa Gwilana i okoline od Turaka, Osnovna {kola „BoraStankovi}“ iz Koreti{ta (Kosovo i Metohija) organizovala je Is-torijski ~as sa temom Drugi pe{adijski puk Kwaz Mihailo „Gvoz-deni puk“. Ovom ~asu istorije prisustvovali su i gosti iz Op{tineProkupqe, predsednik Skup{tine Radoslav Mihajlovi}, ~lan Op{ -ti nskog ve}a Dejan Lazi}, direktorka Narodnog muzeja Toplice Ju -lka Kuzmanovi} Cvetkovi} i vi{i kustos, istori~ar u MuzejuPetko Marjanovi}.

Govore}i o doga|ajima iz balkanskih ratova i Prvog svetskograta, Marjanovi} je istakao da su borci Gvozdenog puka dali velikidoprinos oslobo|ewu mnogih krajava sa juga Srbije.

- Mladim generacijama treba prenositi pri~u o istorijskim do -ga|ajima iz oslobodila~kih ratova od 1912. do 1918. godine. Tada suza slobodu svoje zemqe mnogi dali ìvote i oni ne smeju da se zabo-rave, rekao je Marjanovi}.

- Ovo je prva na{a poseta u~enicima u Koreti{tu na Kosovu,koja ovda{wim u~enicima mnogo zna~i. Ovom posetom za trenutaksmo vratili osmeh |acima i veru da oni nisu zaboravqeni, izjavilaje Julka Kuzmanovi} Cvetkovi} i dodala da }e se saradwa Muzeja i{kole nastaviti i u narednom periodu.

Predsednik SO Prokupqe Radoslav Mihajlovi} rekao je da jeovo uzvratna poseta Koreti{tu, koje je nadomak Gwilana.

- Sa ovda{wim rukovodstvom razgovarali smo o pro{irewusaradwe na svim poqima. Ova poseta lokalnom stanovni{tvu mnogozna~i, rekao je Mihajlovi} dodav{i da Srbi ovde ìve u okruèwui da im svaki dolazak delegacija iz drugih krajeva na{e zemqe gov-ori da nisu prepu{teni sami sebi i da nisu zaboravqeni.

Tokom posete O[ „Bora Stankovi}“, delegacija Prokupqa pok-lonila je |acima sportske rekvizite i kwige.

Predstavnici Koreti{ta goste su upoznali sa zna~ajnim is-torijskim i kulturnim doga|ajima ovog kraja, a organizovali su iposetu tvr|avi na Novom Brdu i manastiru Draganac.

D.B.

Prokup~ani posetili Koreti{te

Odràn ~as istorije

Otvorena nova apoteka u nasequ Gari}

Pokrivaju sve delove grada

Apoteka Prokupqe pro{irila je svoje uslu`ne kapacitete ot-varawem jo{ jednog {altera u Domu zdravqa, koji je predvi|en zabrze farmaceutske usluge.

Na ovaj na~in }e biti izbegnute gu`ve na {alterima, jer }epacijenti koji imaju mawi broj recepata ili èle da kupe lek, bitiodmah usluèni.

- Ostvaruju se zacrtani ciqevi koje je menaxment na{e ustanovepredvideo u godini jubileja, kada Apoteka Prokupqe obeleàva 65godina od osnivawa, istakao je direktor Apoteke Zlatan Miqko -vi}.

Do kraja ove godine predvi|eno je i otvarawe apoteke u Blacu,~ime }e biti ostvareni svi ovogodi{wi planovi Apoteke Pro -kupqe, koja lekovima i drugim farmaceutskim medikamentima snab-deva gra|ane svih op{tina na teritoriji Topli~kog okruga.

Q.M.

[[aalltteerr zzaa bbrrzzee uusslluuggee

Asfaltirane ulice u gradu

Prioritet putna mreà


Nakon gotovo ~etiri mesecarada novog rukovodstva Op{tineProkupqe, predsednik Op{tineMiroqub Paunovi} o radu Op{ -ti nskog ve}a i svojih najbliìhsaradnika kaè:

- Prvo je usledila analizazate~enog stawa i napori na pre-vazilaèwu prethodnih aktivno -sti, koje su svojim ne~iwewem nadirektan i indirektan na~inozbiqno ugrozile imovinu i radOp{tine Prokupqe.

Blago re~eno, zatekli smo je -dno poraàvaju}e stawe u priv -re di, finansijama i svim drugimoblastima, nastalo kao rezultatneodgovornog pona{awa i siste -matskog uru{avawa svih pret ho -dnih vlasti u periodu od 2000. do2012. godine.

Ovakvim pona{awem dovedenje u pitawe opstanak institucija,funkcionisawe javnih preduze}ai ustanova, koje su od krucijalnogzna~aja za razvoj op{tine Pro ku -pqe.

Prihvataju}i veliku odgov-ornost i obavezu kao predsednikOp{tine, prenose}i zadatke iobaveze na svoj kabinet, rekon-struisano Op{tinsko ve}e i svo -je najbliè saradnike, zamenikapredsednika Op{tine i pomo} -ni ka predsednika Op{tine, pri-hvatio sam i sve aktivnosti ina pore svih nas da zate~eno sta -we prevazi|emo i svoje zadatkeusmerimo na stvarawe boqih us -lo va za rad i napredak na{eop{tine na realnim osnovama.

Ono {to smo u ovom kratkomperiodu uspeli da uradimo odno -si se pre svega na na{e aktiv no -sti na uskla|ivawu i stabili za-ciji prihoda i rashoda u op{tin-skom buxetu.

Tako danas Op{tina Proku -pqe redovno servisira sve svojebuxetske obaveze, potraìvawa,tro{kove i rashode uprave premakorisnicima buxeta. Tu pre svega

mislim na obaveze koje nam re-dovno pristiù u obliku kreditai dugova po reprogramu, a za-ostali su iz perioda prethodne

vlasti.Tro{kovi reprograma duga za

gradsku rasvetu, porezi i dopri-nosi, obaveze prema Fondu zarazvoj i UNI KREDIT bancina{u Op{tinu ko{taju mese~no15 miliona dinara.

Tako|e, moram da naglasim daove obaveze nisu jednokratne,niti kratkoro~ne, ve} }e se nas-taviti u narednim godinama idecenijama.

Samo posmatraju}i ovakvumaterijalnu obavezu, moèmo dazakqu~imo koliko je to bitna iopte re}uju}a stavka za na{ ogra -ni~eni i siroma{ni buxet.

Govore}i sa ove pozicije,pro sto ne smem ni da pomenemdugovawa koja smo nasledili odstare Direkcije za izgradwu Op -{tine Prokupqe, koja su doseglaastronomsku cifru ve}u od 500miliona dinara.

I sada, kada se sve ove obavezevelike i dugoro~ne saberu, jasnoje da imamo pred sobom i daqete{ku materijalno-ekonomskusi tuaciju, u kojoj na{a zaduèwadoseù milijardu i sto miliona

dinara, odnosno na nivou su na -{eg celokupnog godi{weg bux-eta.

U ovom periodu radilo se i

na planovima za unapre|ewe

kva liteta ìvota i rada na -

{ih gra|ana.

Radili smo na uspostavqawusaradwe sa investitorima, stra -nim ulaga~ima u ciqu otvarawanovih radnih mesta i zapo{ qa -vawa.

U pregovorima smo sa ne ma -~kim investitorom kompanijom„TOPPAS PRODUCTION“ d.o.o. sasedi{tem u Beloqinu. Radi se oinvesticiji vrednoj oko pet mil-iona evra i otvarawu vi{e odstotinu novih radnih mesta.

U kontaktu smo i sa predsta v -nicima evropskog programaPROGRES za jugoisti~nu Srbiju,kako bi Op{tina Prokupqe {tospremnije, kroz aplicirawe sakvalitetnim infrastrukturnimprojektima, privukla {to vi{esredstava.

Radi se, to ve} svi znate, oprogramu koji finansira Vlada[vajcarske i Vlada Srbije sa24,6 miliona evra, za razvoj 34op{tine na jugu Srbije.

Od ovog o~ekujemo unapre |e -we infrastrukture, ja~awe loka -lnih kapaciteta za upravqawe iplanirawe, stvarawe preduslovaza odrìvi razvoj uvo|ewem no -vih unapre|enih procesa i stva -ra we mogu}nosti za izvoz name |unarodna trì{ta. Na tajna~in bismo ostvarili ve}e pri-hode i otvorili nova radna mestasa jednakim {ansama za ène imu{karce i marginalizovanegrupe.

Nije potrebno naglasiti dase sve ovo ~ini kako bismo za-poslili {to vi{e qudi i po -ve}ali kvalitet ìvota gra|anana{e op{tine. U istom ciqu ~i -ne se napori na formirawu nove

privredne zone „Hisar“, koja }ezauzimati 22 hektara u zoni vangrada i Prokupqe u~initi pri -vla~nijim mestom za potencija -lne investitore.

Tako|e, sa nevladinom orga-nizacijom INITIATIVES radimona izradi projekta „Zelena gra -|anska energija“, koji }e biti re-alizovan do kraja 2015. godine izdonacije Vlade [vedske, isti~ePaunovi}.

Zavr{etak gradwe i renovi-

rawe ve} zapo~etih objekata su

tako|e okosnica aktivnosti

aktuelne vlasti.

- Pre svega mislim na zavr -{etak zgrade novog obdani{ta,za te radove ve} je raspisan ten-der i delimi~no obezbe|ena sre -dstva, koja }e ukqu~iti ne samonabavku name{taja za opremawezgrade, ve} i ure|ewe prilaza idvori{ta. Sve to u nekim prvimprocenama trebalo bi da iznosiizme|u 10 i 16 miliona dinara.

U toku su i pripreme za ras -pi sivawe javnog tendera za zav -r{etak adaptacije zgrade Domakulture, gde je potrebno jo{ oko2,5 miliona dinara. O~ekuje se dati radovi kona~no budu zavr{enina prole}e nastupaju}e godine, aukupna vrednost na ure|ewu oko-line, prilaza i prostora zgradeiznosi}e {est miliona.

To su goru}e neophodne inves-ticije. Kao prioritet ovog op{ -ti nskog rukovodstva nagla{avami aktivnosti na unapre|ewu in-frastrukture na podru~ju celeop{tine. U ciqu trajnog re{a va -wa i iznalaèwa lokacije za no -vo gradsko grobqe, zapo~eta sugeomehani~ka ispitivawa napro storu |ureva~ke utrine.

Seoski putevi }e prema planubiti renovirani do kraja godine,pa }e spremni do~ekati zimu.Sproveden je i tender za kupov-inu ~etiri krave, devet junica i16 teladi, u vrednosti od trimiliona dinara.

Gra|ani, wihova bezbednost

i boqi uslovi ìvota su pri-

oritet.

- Kada govorimo o aktivnos-ti ma novog rukovodstva na po bo -q{awu uslova ìvota na{ihgra|ana, onda sa sigurno{}u moguda tvrdim da su one u~estale isvakodnevne.

Tako je nedavno sa Komesari-jatom za izbeglice i migracijepotpisan ugovor o izgradwi jednestambene zgrade u na{em gradu sa20 stanova, namewene re{avawustambenog pitawa izbeglica.

Potpisan je Memorandum o

Predsednik Op{tine Prokupqe Miroqub Paunovi} o radu Op{tinskog ve}a u periodu od 1. 6 do 1.10.2014.

Velike obaveze i neophodne investicije


saradwi i povezivawu radi real-izacije projekata i programa ururalnim sredinama na terito -riji op{tina Ni{avskog, Pirot-skog i Topli~kog okruga.

Ne treba govoriti o tome ko-liko su deca va`na i koliko owi ma brinemo i o wihovoj bez be -d nosti. Ona su briga svih nas, paOp{tina redovno obezbe|uje sr -e dstva za materijalne tro{kove{kola za wihov nesmetani rad,u~ewe i razvoj dece. Tako|e, bri -nemo i o wihovoj bezbednosti usaobra}aju. U tom ciqu ure|enesu saobra}ajnice i prilazi {ko-lama, uredno je obeleèna hori-zontalna signalizacija.

Kad su {kole u pitawu, trebanaglasiti da su sve {kole sprem -no do~ekale {kolsku godinu, daje za sve obezbe|en ogrev. Op{ ti -na Prokupqe }e obezbediti me -se ~ne karte za sve |ake ~ije suku }e udaqene od {kole dva kilo-metra, iako je wena zakonska oba -veza da karte za prevoz obezbediu~enicima koji ìve na ~etirikilometra od {kola.

Kad govorimo o ulagawima,onda moramo da pomenemo i ak-tivnosti Javnog preduze}a za ur-banizam i ure|ewe Op{tinePro kupqe. Tako su na uli~noj ra -sveti postavqeni uklopni sa -tovi, koji }e omogu}iti u{tedupotro{we elektri~ne energijeza 20 odsto. Izvr{ena je zamenaìvinih sijalica sa natrijumo -vim {tedqivim sijalicama, koje}e u{tedeti 50 odsto elektri~neenergije. U ovoj oblasti repro-gra mirana se ~etiri duga za elek-tri~nu energiju i jedan premaizvo|a~ima radova, podvla~ipredsednik.

O aprilskim poplavama koje

su nanele veliku {tetu na{oj

op{tini on nagla{ava:

- Op{tina jo{ uvek radi nasanirawu {tete nanete joj u ap -ril skim poplavama. Da podsetim,{teta je procewena na oko 80miliona dinara, a od Republikesmo dobili 3,7 miliona.

U planu je i odràvawe maka -damskih i nekategorisanih pu te -va, za {ta }e Op{tina obez be di-ti 10 miliona dinara. U pomenu-tom periodu uspeli smo da as-faltiramo ulicu Ivana GoranaKova~i}a sredstvima od 1,8 mil-i ona dinara, a u toku je i krpqe -we udarnih rupa na putevimacele op{tine, za {ta je iz buxetaizdvojeno 10 miliona dinara. Ta -ko|e je za iste namene na putnojmreì u seoskim sredinama obe -zbe|eno tri miliona dinara. Iz -gra|ena je vodovodna mreà uuli ci Kraqevi}a Marka u sklo -pu rekonstrukcije celokupne vo -dovodne mreè, koju finansira

Republika Srbija, a Op{tinaProkupqe }e finansirati as-faltirawe ulice sa pet milionadinara.

Stawe u privredi najose t -

qi vija tema

- Mogu da kaèm da smo seovim temama maksimalno pos ve -tili i trudimo se da na{u po-sustalu privredu pokrenemo,

privu~emo investitore i smaw-imo stopu nezaposlenosti, kojakaè da je u na{oj op{tini na ev-idenciji Nacionalne slu`be zazapo{qavawe blizu 8.000 neza-poslenih lica.

Preuzeli smo niz aktivnostina prevo|ewu zemqi{ta biv{ihzemqoradni~kih zadruga u seli -ma Mala i Velika Plana, u javnojsvojini Op{tine Prokupqe, asamim tim su stvorene mogu }no -sti za preno{ewe ovog zemqi { -ta potencijalnim investitori -ma.

U ciqu razvoja industrijskeproizvodwe i podizawa nivoa za-poslenosti u na{oj op{tini,oba vili smo razgovore sa nadle -

` nima iz nema~ke kompanijeLEONI o mogu}nostima daqegpro{irewa proizvodwe i otva -ra wa novih radnih mesta za na{egra|ane, u pogonu ove kompanijeu Malo{i{tu.

O~ekujemo da u najskorijevreme proizvodwa u novom pogo -nu krene, a ovom prilikom isti -

~em da je saradwa sa KompanijomLEONI oduvek bila na visokomnivou i zahvaquju}i tome danasona zapo{qava vi{e od 2.000 rad-nika.

Zahvaquju}i takvom odnosuprema investitorima, u Proku -pqu je nedavno otvorena firma„TIM – Industriel“, koja se bavipro izvodwom metalske galanter-

ije i koja zapo{qava 25 radnika. Rukovodstvo na{e Op{tine ~inivelike napore da u nekad veomauspe{nim preduze}ima „MilanTo plica“ i „Prokupac“ ponovopokrene proizvodni proces i st -vo ri mogu}nost zapo{qavawaradnika.

Planovi i programi op{tin-skog rukovodstva usmereni su ina stavqawe u funkciju objekatakoji su u vlasni{tvu Op{tine.Prebacivawem nekih slu`bi iliustanova u te objekte znatno bi seu{tedelo. Tako je pokrenuta ini -cijativa za rekonstrukciju i op -re mawe zgrade nekada{weg DomaVojske u Prokupqu. Mogu da ka -èm da }e ovaj objekat posle iz -

vo|ewa nekih radova, pre svegana sanaciji, biti spreman da pri -mi brzo nove stanare. O~ekuje seda se u ovaj prostor usele nekeop{tinske slu`be, a daqom ada -pta cijom on bi bio idealan zarad gradske Biblioteke, koja ve}godinama nema adekvatan pros-tor.

Socijalno ugroèni najva` -

niji problem svih nas

- U tom ciqu svakog petka ukabinetu predsednika Op{tine,odnosno kancelariji Op{tins -kog ve}a, predsednik Op{tine iresorni ve}nik primaju socija l -no ugroène stanovnike, koji ra -z govaraju sa wima i posreduju ure{avawu wihovih problema.

Kako bismo pomogli ovimsta novnicima, uradili smo revi -ziju socijalno ugroènih poro d-i ca na celoj na{oj teritoriji, au toku je izrada i socijalnih ka -rti. Ova akcija ura|ena je u sa -radwi sa Centrom za socijalnirad, Crvenim krstom i Stru~nomslu`bom mesnih zajednica.

Moram da navedem da u ovojoblasti brinemo o Dnevnom bo-ra vku „Sunce“, koji je u{ao u pos-tu pak akreditacije i licenci ra-wa u saradwi sa na{om Op{ti -nom, koji }e trajati do 2016. go-dine. Napravqena je strategijade lovawa, koja }e uticati na po -dizawe usluge ovog boravka nare gionalni karakter, u koju bi seukqu~ile op{tine okruga i re-gi ona.

U okviru inkluzije Roma na -{a Op{tina je u{la u 20 op{ti -na u Srbiji u kojoj }e se sprovo -diti pilot projekat „Ovde smozajedno“. Putem OEBS-a radimona realizaciji projekta „Xun -gla“, a u proceduri smo za pro-jekat dela toka Straàva~ke re -ke i izgradwe nasipa na reciToplici u nasequ Mala Guba.Ukupna vrednost projekta je oko300 hiqada evra.

Briga o najugroènijima jestalna, tako da na{a Narodna ku -hiwa radi bez prekida, deli hra -nu i pakete, a putem Centra zaso cijalni rad deli se jedno kra -tna nov~ana pomo} onima kojimaje hitno potrebna. Rebalansombu xeta pove}ana su nov~ana sred-stva sa pet na 10 miliona dinarai pove}ane jednokratne pomo}iza sto odsto, kaè Paunovi}.

Briga o zdravqu na{ih

gra|ana je tako|e prioritet

- U ovoj oblasti re{avalismo problem zdravstvene ambula -nte u nasequ Gari}, koja }e bitipreseqena iz privatnog objektau prostorije Ko`nog odeqewaOp {te bolnice „Dr Aleksa Sa -vi}“. Ovu odluku potvrdio je iUp ravni odbor Bolnice u ciqusmawewa tro{kova i pove}awastepena primarne zdravstvene za -{tite u ovom nasequ. Prokupa~ki Dom zdravqa krenuoje u postupak akreditacije us-tanove i u tom ciqu pripremiokompletne planove i strategiju.

Kulturne ustanove {tedwu

shvatile ozbiqno

Uz prisustvo vladike ni{kogJovana, sve{tenstva Crkvene op -{ tine Prokupqe i drugih topli -~kih op{tina, rukovodstva Op {-tine Pro kupqe, Vojske Srbije,me{tana okolnih prokupa~kihsela i go stiju iz Srbije, u seluGo rwe Kordince osve}ena je cr -kva Svetih Kozme i Damjana.

Sluè}i liturgiju, vladikani {ki Jovan je rekao da to {to jeuradio Stojan Cvetkovi}, ktitorcrkve, predstavqa put koji trebaslediti.

- Bez obzira {to godinama neìvi u svom rodnom selu, StojanCvetkovi} je podizawem svetoghrama pokazao da nije zaboraviosvoj kraj i da mu se oduìo na na-jboqi na~in. Ova crkva je boìjihram u kome }e se ~uvati duhovniìvot srpskog naroda i u kome }ese propovedati vera pravoslav -qa, rekao je vladika Jovan i do -dao da je ovo primer na koji bi se

mogli ugledati mnogi na{iqudi.

Izgradwa crkve u GorwemKordincu, koju je u celosti fi-nansirao Stojan Cvetkovi} izZemuna, rodom iz ovog sela, po -~ela je 2007. godine.

- Sa ~lanovima svoje poro di -ce dogovorio sam se da uradimo

ne{to u selu {to }e sluìti na -rodu. Zahvaquju}i Bogu i mnogimqudima dobre voqe, napravilismo ovaj sveti hram koji }e slu -ìti ne samo sada{wim gene ra -cijama, ve} i onima koje bududo lazile, rekao je Cve tkovi} idodao da je sveti hram wegov pok-lon rodnom selu.

U svom govoru predsednikOp{tine Prokupqe MiroqubPau no vi} istakao je zna~aj iz-gradwe ovakvog crkvenog objektakako za negovawe pravoslavnevere, tako i za {iru dru{tvenuzajednicu.

- Drago mi je da }e se narodovog kraja okupqati na ovakolepom mestu. Na ovaj na~in is-punili smo im jednu od najle -p{ih i najve}ih èqa i dobilisu i najlep{i poklon, rekao jePaunovi}.

Za doprinos u izgradwi crkve

Svetih Kozme i Damjana vladikaJovan odlikovao je Zorana Cve -tkovi}a Ordenom Sv. Cara Kon-stantina. Zahvalnice su dobili iqudi dobre voqe koji su delomu~estvovali u izgradwi crkve.

D.B.


- Iako kultura nije najzahte -vnija stavka i {to se ti~e mater-i jalnih izdvajawa i na{ih ak ti- v nosti, jer se radi kako sam re -kao o siroma{noj op{tini, akti -v nosti na{ih ustanova kulturesu na tako zavidnom nivou pro-fe sionalno i stru~no, tako danam na kulturi i propagirawukultu rnih sadràja mogu poza-videti i najve}i gradski centriu Srbiji.

Na ovako dobar rad petna{ih ustanova Doma kulture„Radivoje Uvali} Bata“, Naro-dnog muzeja Toplice, Narodnebiblioteke „Ra de Drainac“, Is-torijskog ar hi va „Toplice“ iTuristi~ke organizacije na{eop{tine, nije dra sti~no uticaloni smawewe tro{kova kroz re-balans buxeta, ~ime su izdvajawaza kulturu uma wena za ne{tovi{e od 4,5 miliona dinara.

Ovo je najboqi primer da

ne{to dobro i kvalitetno moèda se radi i sa mawe para, isti~ePaunovi}.

Sport vaàn za razvoj dece

i mladih

- Moè se re}i da je kroz bro-jne sportske manifestacije usportske aktivnosti ukqu~enomnogo dece i mladih. I u ovoj ob -lasti rebalansom buxeta smawe -na su sredstva kojima se fina -nsira sport i omladinske mani-festacije. Tradicionalno putemEvropske {kole fudbala, ~iji jepokroviteq Evropska unija iAmbasada Danske, prokupa~ke{kole i {kole u Srbiji dobilesu opremu i rekvizite.

Op{tina Prokupqe podr ̀ a -va rad Kancelarije za decu i mla -de, u okviru koje su organizovanebrojne manifestacije, kao {tosu 3D fest, „Rok preobraèwe“,pro jekat „Nasiqe nema oprav-dawe“, koje imaju za ciq ukqu ~i -

vawe {to ve}eg broja mladihqudi, kaè predsednik.

Zaustavqeno uru{avawe in-

stitucija i podignut stepen

odgovornosti u radu

Na{i uspesi su jo{ uvek ufazi planova, programa i proje -kata, koje smo zapo~eli i koje }e -mo uz sve zalagawe nositi i tru -diti se da ostvarimo u ciqu po -bo q{awa lo{eg stawa i stva ra -wa uslova za boqi ìvot na{ihgra|ana.

Ono {to je sigurno, na{ us -peh u ova tri meseca koliko smona ~elu op{tine je to da smozaustavili uru{avawe i propastinstitucija i ustanova, koji sede {avao ranijih godina.

Vra}amo nasle|ene dugove, nepravimo nove, maksimalno nasve mu {tedimo, racionalno sepona{amo, jer tro{imo samo ono{to moèmo i imamo. Odgovornismo prema radu, svojim funkci-

jama i pre svega prema gra|animakoji su nam dali poverewe.

Ovom prilikom zahvaqujemse na pomo}i i saradwi svojimprvim saradnicima, bez ~ijeg ti -mskog rada ne bih ostvario nije -dnu zamisao. Tako|e se zahva qu-jem svima onima koji u~estvuju ukreirawu na{e stvarnosti, a presvega gra|anima Prokupqa, kojiimaju strpqewa i od nas s pravomo~ekuju boqi ìvot.

Veliko hvala i odbornicimana{e Skup{tine, koji u~estvujuu dono{ewu va`nih odluka ikoji svojim inicijativama, pred-lozi ma, primedbama uti~u dadeluje mo {to efikasnije i boqeu korist gra|ana.

I naravno, zahvaqujem sesred stvima informisawa, kojina{ rad prate u stopu i koji nampomaù da dosegnemo visok nivojavnosti u na{em radu, kaèpred sednik Paunovi}.

Me{tani Gorwe Straàve prikupili su sredstva za izgradwuputa o{te}enog obilnim ki{ama i bujicama. Zajedni~kim radom isopstvenim sredstvima betonirali su put u duìni od 100 metara.

- Nasipawe rizlom pokazalo se samo kao privremeno re{ewe, zaasfaltirawe je potrebno dosta para, dok je na ovaj na~in problemre{en za duì vremenski period, kazao je predsednik Mesne zajed-nice Gorwa Straàva Dragoslav Milosavqevi}. On isti~e da sume{tani ovog sela jedinstveni kada su u pitawu wihovi zajedni~kiciqevi, a jedan od wih je da obezbede sebi i svojoj deci boqe usloveza ìvot.

- Na{e selo je pri -mer kako se dob romvoqom i slogom moèdosta u~initi, kakobi nam svima biloboqe. Ovakvim akci-jama pokazali smo daglasine o na {em ne-jedinstvu ni su ta~ne,a dokaz su i drugena{e zajed ni ~ ke ak-tivnosti, naglasio jeMilosavqevi}.

Stanovnici Gorwe Straàve su prikupili sredstva i poprav-ili protivgradnu stanicu, sanirali prilazni put do we, finansir-ali dovod vode do crkvenog dvori{ta, popravili atarske puteve isproveli jo{ mnogo sli~nih akcija. Tako|e je popravqen i put kojije bio ulegnut 40 cm, tako da je sada za{ti}en od re~nih bujica.

Slo`ni su i jedinstveni i kada je drugima potrebna pomo}. U hu-manitarnoj akciji za poplavqena podru~ja prikupili su pomo} iuputili najugroènijem stanovni{tvu u Srbiji.

Nedavno je u selu formirano i prvo Udruèwe vo}ara „SvetiRoman“, s obzirom da je ovaj kraj poznat po vo}arstvu.

Q.M.

Me{tani Kordinca dobili crkvu

Rodnom selu na poklonMe{tani Gorwe Straàve zajedni~kim radom betonirali put

Sloga selo gradi


U organizaciji Op{tinePro kupqe i Okru`nog odboraUdruèwa potomaka ratnika od1912. do 1920. godine u Prokupquje obeleèna godi{wica oslo bo -|ewa grada u Prvom svetskomratu. Tim povodom, na SpomenikTopli~anima palim u ratovimaod 1912. do 1918. godine i narod-nom ustanku 1917. godine, vencesu poloìli predstavnici Op{ -ti ne i Vojske Srbije, udruèwapotomaka ratova od 1912. do 1920.godine iz Beograda, Uìca, Po -à revca, Ni{a, Prokupqa, pred-stavnici Topli~kog okruga, re- zrvnih vojnih stare{ina, borciratova od 1990. i drugi.

Zamenik predsednika Op{ti -ne Prokupqe Ilija \edovi} re -kao je da je oslobo|ewe Pro ku-pqa u Prvom svetskom ratu ima -lo visoku cenu.

- Oslobo|ewe Prokupqa uPr vom svetskom ratu pla}eno je

velikim `rtvama. Topli~ki na -rod nikad kroz istoriju nije pod-nosio ropstvo. Najteè mu je pa -dala tu|inska vlast protiv koje

se uvek borio i pruào otpor.Os lo bo|ewe na{eg grada usle di -

lo je samo godinu dana nakon iz -bi jawa Topli~kog ustanka. Tajspo ntani, slobodarski duh i ot -por naroda Toplice bugarski

oku patori su slomili na najsvi -re piji na~in. U tom ustanku ubi-jeno je 20 hiqada qudi, mahom ci -vila, èna i dece, rekao je \e do -vi} i naglasio da je srpska vojskau Prvom svetskom ratu, u odnosuna broj stanovnika, imala naj ve -}i broj `rtava me|u save zni -cima.

On je naglasio da je topli~kiDrugi puk „Kwaz Mihailo“, naz-van Gvozdeni, u tom ratu progla -{en za najslavniju i najhrabrijujedinicu u istoriji srpskog rato-vawa.

Posle probijawa Solunskogfronta, jedinice Prve srpske ar -mije pod komandom vojvode PetraBojovi}a oslobodile su Pro ku p -qe. Sa srpskom vojskom u oslo ba -|awu Prokupqa u~estvovali sudelovi francuske Kowi~ke bri -gade, pod komandom generalaOgi sta [arla Tranijea, na ~ijuje spomen plo~u, koja nosi wegovoime, tako|e poloèno cve}e.

D.B.

Polagawem venaca na spo me -nik borcima u Narodnooslobod-ila~kom ratu obeleèn je 9.ok tobar, Dan oslobo|ewa Pro -kupqa. Vence na spomenik palimborcima NOR-a od 1941. do 1945.godine poloìli su delegacijeOp{tine Prokupqe, Op{tin-skog odbora SUBNOR-a, reze r -vnih vojnih stare{ina, potomciratova od 1912. do 1920. godine,Udruèwa boraca rata od 1990.godine i Udruèwa penzioneraProkupqa.

Polagawu venaca prisustvo-vali su i predstavnici VojskeSrbije, rezervnih vojnih penzi o -nera, u~enici prokupa~kih osno -vnih i sredwih {kola i mnogo -brojni gra|ani Prokupqa.

Predsednik Op{tinskog odb-ora SUBNOR-a Prokupqa Sve-tozar Kova~evi} rekao je da je 9.oktobar izuzetno zna~ajan i va -àn datum za gra|ane Prokupqa,jer je tog dana 1941. godine na{grad po prvi put oslobo|en odoku patora.

Obra}aju}i se prisutnima,pred sednik Op{tine ProkupqeMiroqub Paunovi} rekao je dasu okupatori u aprilu 1941. go-dine zauzeli Prokupqe, a da jeve} u avgustu iste godine u Ajda -novcu osnovan Prvi partizanskiodred na ~elu sa Ratkom Pavlo -vi}em ]i}kom.

- Slobodarski duh topli~kognaroda oduvek je bio nezadrìv unaletu da sa svoje rodne grudeotera neprijateqa. Na otpor su

ga naterali i nevi|eni teror nadcivilnim stanovni{tvom, kojisu odmah po dolasku po~eli dasprovode bugarske jedinice, nas-ta vqaju}i tako zlodela iz Prvogsvetskog rata, rekao je Paunovi}i dodao da je u tim borbama u~e -st vovalo skoro celo stanovni -{tvo.

On je naglasio da je topli~kikraj tokom Drugog svetskog rataslobodu platio sa 30 hiqada `r -tava i 20 narodnih heroja.

- Znamo kako se borba Davidai Golijata zavr{ila. O tome pos-toje krvava i potresna svedo~a ns-tva. Rezultat je na{a sloboda,mir i zahvalnost, zahvalnost po-tomaka, nas koji se ovde klawamosenima onih koji su najboqeznali kako je visoka cena slo-

bode i kako je wena vrednost ne-merqiva, rekao je predsednikOp{tine Prokupqe.

Predsednik Paunovi} sa sa -ra dnicima priredio je sve~aniprijem za sve delegacije koje suu~estvovale u obeleàvawu Dana

oslobo|ewa Prokupqa. Na ovomprijemu, o prvom oslobo|ewuPro kupqa u Drugom svetskom ra -tu govorio je predsednik Udru -è wa rezervnih vojnih stare {i-na Sandre Petkoski.

D.B.

Oslobodiocima i herojima Prvog svetskog rata

U ~ast oslobodilaca

Obeleèna godi{wica oslobo|ewa Prokupqa

Datum za pam}ewe

Udruèwe penzionera Pro -kupqa obeleìlo je 41 godinupo stojawa i uspe{nog rada. Pro -slavi su prisustvovali predsed-nik i zamenik predsednika Op {-tine Prokupqe Miroqub Pau -novi} i Ilija \edovi}, ~lanicaOp{tinskog ve}a Milica Eri},kao i predstavnici penzioners -kih organizacija iz Ni{a, Vra -wa, Gaxinog Hana, Leskovca, @i-to ra|e, Blaca i drugih gradova.

Govore}i o radu, predsednikUdruèwa Miodrag Vu~i}evi}je naglasio da su najve}i deo svo-jih aktivnosti usmerili na o~u -

vawe socijalno-materijalnog po -loàja svojih ~lanova.

- Jesenas smo, znaju}i u ka k -vom poloàju se nalaze penzi o -ne ri, besplatno podelili blizu2.500 paketa sa osnovnim ìvot-nim namirnicama ~lanovima, ~i -ja su primawa mawa od 18.000di nara. Penzionerima smo omo -gu }ili da po niìm cenama i saodloènim rokom pla}awa ku ujui drugu robu, rekao je Vu~i}evi}i napomenuo da je ovu pogodnostiskoristilo 600 ~lanova. Udru -èwe je na ovaj na~in omogu}ilokupovinu suhomesnatih proiz -

voda i 8.000 kilograma krompi -ra.

U proteklom periodu organi-zovani su i susreti sa udru ̀ e -wima na jugu Srbije, kao i posetabawama i istorijsko - kulturnimznamenitostima. Vu~i}evi} jeis takao da je saradwa sa drugimsro dnim organizacijama i loka -lnom samoupravom na zavidnomnivou.

U kulturnom delu programau~estvovali su ~lanovi Kultu -rno umetni~kog dru{tva „Abra -{e vi}“ prokupa~kog Doma ku -l tu re. D.B.

Udruèwe penzionera obeleìlo godi{wicu rada

MMaatteerriijjaallnnoo ssoocciijjaallnnii ppoolloo`̀aajj uu pprrvvoomm ppllaannuu


Predsednik Op{tine Prokupqe Miroqub Paunovi} u Bu-janovcu je prisustvovao skupu na kome su Civilni resursni centari Inicijative predstavili projekat „Zelena gra|anska energija“.Ovaj skup je imao za ciq da lokalnoj javnosti predstavi sli~ne pro-jekte, koje su realizovale organizacije civilnog dru{tva u saradwisa lokalnim samoupravama, ali i da informi{e gra|ane o programupodr{ke ekolo{kim organizacijama civilnog dru{tva u Srbiji.

U narednih deset meseci (od avgusta 2014. do maja 2015. godine) napodru~ju op{tina Bujanovac i Prokupqe bi}e realizovan projekat„Zelena gra|anska energija“, ~iji je ciq unapre|ewe kvaliteta ìv-otne sredine i ìvota gra|ana uop{te. Projektni partneri(Civilni resursni centar i Inicijative) planiraju da u saradwisa gra|ankama i gra|anima iz op{tina Bujanovac i Prokupqepripreme strate{ke dokumente koji }e dati jasne preporuke zare{avawe lokalnih ekolo{kih problema.

Realizacijom ovog projekta projektni partneri planiraju da us-postave trajne mehanizme za zagovarawe, pra}ewe i realizaciju re-gionalnih i lokalnih politika iz oblasti ìvotne sredine, a kojena direktan na~in doprinose odrìvom dru{tveno-ekonomskomrazvoju.

„Zelena gra|anska energija“ realizuje se zahvaquju}i finansijskojpodr{ci koju je omogu}ila [vedska agencija za me|unarodni razvoj(SIDA) kroz program SENSE, koji u Srbiji vodi Regionalni centarza ìvotnu sredinu za centralnu i isto~nu Evropu – REC. M.M.

Me{tani sela Baj~ince dobi}e ure|eno sportsko igrali{te za-hvaquju}i zalagawu Stru~ne slu`be mesnih zajednica Op{tineProkupqe i donatora, koji su obezbedili sredstva za wegovu iz-gradwu.

Sportsko igrali{te gradi se na prostoru ispred {kole, koja jeistureno odeqewe O[ „Mili} Raki} Mirko“ u Prokupqu.

- Deca i omladina u ovom podjastreba~kom selu do sada nisuimali adekvatne uslove za sportske aktivnosti, tako da }e im novo,ure|eno igrali{te omogu}iti boqe uslove za bavqewe sportom,{to je od velikog zna~aja za wihov razvoj i kvalitetan ̀ ivot, kazaoje direktor Stru~ne slu`be mesnih zajednica Ivica Krstovi}.

On je dodao da ova slu`ba i lokalna samouprava planiraju bro-jne aktivnosti i preduzimaju mere za oìvqavawe sela prokupa~keop{tine i kako bi mladi ostali da ìve i rade u seoskoj sredini.

- U narednom periodu preduze}emo jo{ niz ovakvih i sli~nih ak-cija, koje }e podi}i nivo kvaliteta ìvota, ne samo stanovnika ovogkraja ve} i svih ìteqa na{e op{tine, rekao je Krstovi}.

Q.M.

Na izborima 26. oktobra 2014. godine, na kojima su pripadnicimawinskih zajednica glasali za svoje predstavnike u nacionalnimsavetima, u Prokupqu je ve}inu glasova (639) osvojila lista „Pravdai istina za svakog Roma“ - Tane Kurti}, dok je lista „Romi za boqubudu}nost“ - Vitomir Mihajlovi} osvojila 113 glasova.

Na teritoriji op{tine Prokupqe u posebni bira~ki spisak up-isano je oko 1.300 glasa~a, od kojih je na izbore iza{lo oko 700, kojisu svoje predstavnike birali na ~etiri izborna mesta.

Prema re~ima Dejana @ivkovi}a, kandidata za predsednika Na-cionalnog saveta Roma na pobedni~koj listi, u Prokupqu je eviden-tiran veliki broj pripadnika romske nacionalnosti koji su iza{lina izbore, ali nisu mogli da ostvare svoje bira~ko pravo jer nisu up-isani u bira~ki spisak.

- Nadam se da }e uskoro biti formiran Nacionalni savet Roma,kako bismo svi mi, koji imamo zajedni~ke ideje i programe, mogli da{to pre radimo kako bi ispunili predizborna obe}awa, rekao je@ivkovi} i istakao da }e se prvenstveno zalagati za poboq{aweobrazovawa, ekonomskog poloàja Roma, kao i za formirawe Pro-jektnog tima i Kancelarije za besplatnu pravnu pomo}.

Q.M.

Boqi uslovi za sportske aktivnosti u selima

Sportsko igrali{te u selu Baj~ince

RReeaalliizzaacciijjaa pprrooggrraammaa ZZeelleennaa eenneerrggiijjaaRe{avawe ekolo{kih problema

Pobedila „Pravda i istina za svakog Roma“Zavr{eni izbori za nacionalni savet

U prisustvu predstavnika @eleznica Srbije, narodnog poslanikaMomira Stanojevi}a, rukovodstva lokalne samouprave i gra|ana ot vo -reno je ̀ elezni~ko stajali{te u Gorwoj Dragawi kod Prokupqa. Gla -v ni koordinator @eleznica Srbije Zoran Ili} rekao je da je ot va ra-we stajali{ta od izuzetnog zna~aja za stanovnike ovog dela Toplice.

- Rukovodstvo Op{tine Prokupqe je dalo veliku podr{ku za iz-gradwu ovog stajali{ta. Pu{tawem u rad ruskog voza u velikoj merije promewena slika topli~kog kraja i poboq{ani su uslovi ìvotaovog dela Srbije, rekao je Ili}. On je dodao da je ova èlezni~kapruga izgra|ena jo{ davne 1925. godine i da je sve do dana{weg danastanovnici mesnih zajednica Gorwa i Dowa Dragawa, Bele Vode,]ukovac, Gubetin, Vodice i drugih sela, ìve}i uz prugu i sa pru-gom, doìvqavaju kao ~lana svoje porodice.

Obra}aju}i se prisutnima, predsednik Op{tine ProkupqeMiroqub Paunovi} se zahvalio rukovodstvu @eleznica i me{tan-ima Gorwe Dragawe i okolnih sela {to su doprineli da se i u ovomdelu na{e op{tine otvori jedno èlezni~ko stajali{te.

- Op{tina Prokupqe je u okviru svojih mogu}nosti i za potrebegra|ana u~inila sve da se otvori ovo stajali{te. Najve}u korist odovog, moderno i lepo izgra|enog stajali{ta ima}e me{tani selaGorwa i Dowa Dragawa, Vodice i ]ukovac, rekao je Paunovi} i ko-risnicima èleznice poèleo sretnu i bezbednu vo`wu.

Predsednik Skup{tinskog odbora za bezbednost i narodni pos -lanik Momir Stanojevi} sve~ano je otvorio èlezni~ko stajali{teu Gorwoj Dragawi. D.B.

Otvoreno èlezni~ko stajali{te u Gorwoj Dragawi

@eleznica blià putnicima


Udruèwe invalida rada u Prokupqu ima oko 1.100 ~lanova, odkojih skoro 80 odsto prima penziju koja je mawa od 18.000 dinara.

- U protekle ~etiri godine pojedinim najugroènijim ~lanovimadelili smo besplatne pakete sa osnovnim ìvotnim namirnicama.Drugim ~lanovima omogu}ili smo da prehrambene proizvode kupujupo niìm cenama i sa odloènim rokom pla}awa, rekao je predsed-nik udruèwa Srbis -lav Kandi} i dodao da}e se o~uvawu ìvo -tnog standarda ~la no -va udruèwa i u nare d -nom periodu posvetitinajve}a pa`wa.

Prema wegovim re -~ima, u proteklom pe-riodu organizovana sumnoga putovawa i iz -leti u bawe i gradoveSrbije i druèwe sasrodnim organizaci-jama iz na{e zemqe.

Ina~e, Kandi} jepo novo izabran zapred sednika Udruè -wa invalida rada, anakon izbora je rekao da }e u narednom periodu ovo udruèwepoboq{ati saradwu sa Udruèwem penzionera Prokupqa.

D.B.

U okviru programa Evropski Progres, koji finansiraju Evropskaunija i Vlada [vajcarske, utvr|eni su kriterijumi za pruàwepodr{ke klasterima u ukupnom iznosu od 200.000 evra za uvo|ewe in-ovacija, kao i kriterijumi za dodelu podr{ke lokalnimsamoupravama za izradu tehni~ke dokumentacije za socijalne iekonomske infrastrukturne projekte, za koje je izdvojeno oko 1,78miliona evra.

Upravni odbor Evropskog PROGRESA tako|e je odobrio i pred-log projekta za institucionalno ja~awe lokalnih mehanizama zarodnu ravnopravnost i podr{ku op{tinama za poboq{awe politikarodne ravnopravnosti, koji }e sprovoditi Kancelarija Ujediwenihnacija za rodnu ravnopravnost i osnaìvawe èna.

- Evropski PROGRES je nova prilika za sve nas da stvorimo noveuslove za investicije i razvoj poslovawa, da osnaìmo bazu za razvojinfrastrukture, da vam pomognemo da usvojite neku od najboqih glob-alnih praksi u vo|ewu projekata, rekao je predstavnik Sektora tridelegacije Evropske unije Rihard Ma{a.

Sastanku su prisustvovali predstavnici ministarstava Repub-like Srbije, op{tina koje u~estvuju u realizaciji Evropskog PRO-GRESA, predstavnici razvojnih agencija, civilnog dru{tva,donatori, predstavnici Evropske unije i Vlade [vajcarske.

- Prednost Evropskog PROGRESA je regionalni pristup u real-izaciji, koji omogu}ava razmenu iskustava u praksi dobrog uprav qa -wa me|u op{tinama i koji }e omogu}iti da one zajedno postignu vi{enego {to bi to u~inile pojedina~no, rekla je direktorka [vajcarskekancelarije za saradwu sa Srbijom Izabel Perih.

Q.M.

Evropski PROGRES prilika za nove investicije

Podr{ka za socijalne i infrastrukturne projekte

Predsednik i zamenik predsednika Op{tine Prokupqe Miro-qub Paunovi} i Ilija \edovi} posetili su Beriqe i sa me{tan-ima razgovarali o re{avawu odre|enih problema od interesa zaìteqe ovog sela. Tokom boravka u Beriqu dopremili su materi-jal za adaptaciju protivgradne stanice.

- U ciqu unapre|ewa i bezbednosti rada na protivgradnimstanicama, u narednom periodu bi}e izvr{ena adaptacija najve}egbroja stanica na teritoriji prokupa~ke op{tine. Dobro se znakakve {tete grad nanosi poqoprivrednicima. Da bi se to spre~ilokrenuli smo sa dopremawem materijala neophodnog za renovirawe iwihovu adaptaciju, rekao je Paunovi} i dodao da i u narednom peri-odu planiraju da uloè odre|ena sredstva kako bi se unapredilapritivgradna za{tita.

Rukovodilac Odeqewa za poqoprivredu Op{tine ProkupqeSr|an Stamenkovi} izjavio je da }e od 16 protivgradnih stanica,koje su bile aktivirane ove godine, materijal i opremu za renovi-rawe dobiti 14 stanica. Iz buxeta Op{tine za protivgradne stan-ice izdvojeno je oko 200 hiqada dinara.

Protivgradni strelac u selu Beriqe Miroslav Vidojkovi}rekao je da vi{e od 10 godina ni{ta nije ra|eno na stanici. Vido-jkovi}, koji ve} osam godina radi kao strelac, rekao je da }e nakonadaptacije imati boqe uslove za rad i da }e najve}e koristi nakonzavr{etka radova imati poqoprivrednici koji rade u ovom deluprokupa~ke op{tine.

D.B.

Op{tina izdvojila sredstva za renovirawe protivgradnih stanica

Za efikasniji rad strelaca

Za samo jednu no} lopovi su sa ulica u centru grada odneli 17re{etki sa {ahtova za ki{nu kanalizaciju. Poznato je da ova pojavanije od ju~e, de{avalo se da nestaju i poklopci sa {ahtova za vodu,ali je ovo prvi put da za tako kratko vreme, organizovanom pqa~kom,budu opusto{ene skoro sve glavne ulice u gradu.

Prema re~ima direktora JKP “îsto}a“ Zorana Radovanovi}a,lopovi su odneli re{etke sa pet lokacija, iz pe{a~ke zone, ulicaRatka Pavlovi}a, 9.oktobar, 21. srpske divizije i Hajduk Veqkoveulice.

- Na{i radnici su seangaòvali da u {to kra -}em roku izrade novere{etke, jer standardnene odgovaraju za svakipro pust, tako da su na ne -kim mestima ve} pos tav -qene. Trudili smo se daprvenstveno postavimore{etke na {ahtovima unajprometnijim ulicama,kako ne bi bila ugro -èna bezbednost vozilai pe{aka, rekao je Rado -vanovi}.

Javno preduze}e za izgradwu i ure|ewe Op{tine Prokupqe, kojeje nadle`no za odràvawe ki{ne kanalizacije, podnelo je prijavuprotiv N.N. lica Policijskoj upravi Prokupqe, koja }e ovaj slu~aj,koji je ~esta pojava ne samo u Prokupqu, ve} u svim gradovima u Sr-biji, ispitati. Na meti lopova i vandala su i gradska grobqa, sakojih nestaju metalne ograde, cve}e, predmeti od mesinga i sve {tose moè prodati na otpadima.

Kra|a poklopaca i re{etki sa {ahtova, osim materijalne {tete,moè imati mnogo ve}e posledice po bezbednost gra|ana.Neophodno je da svaki pojedinac da svoj doprinos za spre~avaweovakvih pojava i razotkrivawe po~inilaca.

Q.M.

Organizovana pqa~ka re{etki za {ahtove

Lopovi opusto{ili gradske ulice

Prioritet socijalni status invalida radaUdruèwe pomaè svoje ~lanove


Profesori i u~enici Poqo-privredne {kole „Rado{ Jovano -vi} Seqa“ obi{li su proizvodnepogone firme „Vino kalem“ u Ve-likoj Drenovi kod Trstenika irasadnik ruà, ukrasnog biqa ivo}a u okolini Stala}a. Tokomobi laska proizvodnih pogona irasadnika upoznali su se sa teh -no logijom proizvodwe rasadamno gih vrsta vo}a i ruà.

Profesor Slobodan Krsman-ovi} izjavio je da su u~enici tre -}eg razreda, koji se {koluju zazanimawe poqoprivredni tehni -~ar, imali priliku da vide kakose proizvode sadnice jabuka, kru -{ke, kajsije, breskve i drugog vo -}a i koji poslovi dodatno trebada se obave da bi se te sadnicepla sirale na trì{te. On je na -po menuo da |aci {kole svake go-dine obilaze firme i ugledna do- m}instva koja se bave odre|enimgranama poqoprivrede.

Firme iz okoline Trstenika,Stala}a i Kru{evca obilaze izrazloga {to se proizvodwa rasa -da, loznog materijala, ruà i uk -rasnog biqa obavqa na povr{inive}oj od 60 hektara i {to se vi{eod 90 odsto ove proizvodwe pla -

sira na inostrano trì{te.Tehnolog u pogonu rasadnika

„Vino kalem“ Mile Ivanovi} |a -cima je govorio o poslovima ne -ophodnim za prodaju sadnica i

drugog materijala na trì{tu.- Pro{le godine na inost ra -

no trì{te plasirali smo vi{eod 1,2 miliona sadnica ruà ioko 500 hiqada sadnica raznogvo }a. Najve}i kupci bili su izRu sije, Italije i Holandije, re -kao je on.

U pogonu za proizvodwu vina

i rakije u~enici su se upoznalisa celokupnim procesom pro iz -vodwe ovih pi}a. Tehnolog DejanDebeqakovi} upoznao je u~enikesa svim fazama u proizvodwi vi -

na i rakije.Miroslav Jovanovi} u rasad-

niku kod Stala}u |acima je govo-rio o proizvodwi sadnica vo}a iruà i na prakti~an na~in impo kazao kako se vr{i odabir ra -sa da za trì{te.

- U sklopu nastavnog plana iprograma u~enici su prakti~no

mogli da vide sve faze proiz vo -dwe sadnica vo}a i ukrasnog bi -qa. Znawe koje su stekli u prvadva meseca ove {kolske godine sudopunili obilaskom poznatihra sadnika u okolini Trstenika iStala}a, rekao je profesor Go -ran \or|evi} i naglasio da su se|aci na prakti~an na~in upoz-nali i sa svim fazama proiz vo -dwe vina i rakije.

Svih 48 sredwo{kolaca kojisu bili na stru~noj prakci bilisu odu{evqeni onim {to su vi de -li i ~uli. U~enici Radovan Jo -vi} i Katarina Stamenkovi} iz- javili su da su nakon obilaskaproizvodnih pogona i rasadnikabogatiji za nova saznawa.

Znawe ste~eno u u~ionicamai kabinetima znatno smo pro {i -rili nakon obilaska rasadnika ipredavawa koje smo imali od str -a ne tehnologa, rekli su oni i do-dali da je dobro {to je {kolaor ganizovala ovu stru~nu praksu.

Profesori i u~enici pose ti -li su i manastir Pokrova SveteBogorodice u selu \unis kod Kru -{evca i lokalitet gde je snimanapoznata serija „Selo gori a babase ~a{qa“ u selu Kuklin. D.B.

U organizaciji Udruèwap~elara „Jastrebac“ iz Proku -pqa u amfiteatru Visoke poqo-privredno-prehrambene {koleodràno je predavawe za p~e la -re. Ovom predavawu, osim p~ela -ra iz Prokupqa, prisustvovalisu i p~elari iz Bojnika, Lesko -vca, Mero{ine, Doqevca, Blaca,Kur{umlije, @itora|e, Pirota,Ni{a i u~enici Poqoprivredne{kole „Rado{ Jovanovi} Seqa“iz Prokupqa.

Skoro 150 posetilaca slu{a -lo je predavawe prof. dr ZoranaStanimirovi}a sa katedre za bi-ologiju Veterinarskog fakul-teta u Beogradu na temu „Za zi- mqavawe i klini~ki pregledp~eliwih dru{tava“.

Govore}i o ovoj p~elarskojgodini, Stanimirovi} je rekaoda je ona za p~elare bila izuze -tno lo{a i da se zbog toga tokomzimskih meseci mora obratitiposebna pa`wa ko{nicama.

- Ki{ni period tokom vege -tacije znatno je uticao da ovu go -dinu p~elari {to pre zaborave.Toplica je idealna za razvojp~elarstva. Vreme kada su seovim poslom bavili samo pen-

zioneri je iza nas. Dobro je {tose p~elarstvom sada bavi sveve}i broj mladih qudi, rekao jeon i dodao da p~elari tokom zim-

skih meseci moraju ve}u pa`wuda posvete svojim p~eliwim dru -{tvima.

P~elari treba da posveteposebno pa`wu zazimqavawu,ishrani i borbi protiv raznihbolesti, zato {to tokom godinenisu imali dobre uslove za nor-malan rad u p~eliwacima. Stan-imirovi} je naglasio da je do da-

tna edukacija p~elara neophodnada bi se dobio dobar i kvalite-tan med i drugi proizvodi odmeda.

O virusima kao krajwim egze -kutorima p~eliwih dru{tavagovorio je dr vet. medicine saVeterinarskog fakulteta Uro{Glavini}. On je posebno nagla -sio da tokom predstoje}ih zim-skih meseci p~elari treba daobrate pa`wu na eventualnu po-javu virusnih infekcija, kako biodmah preduzeli odgovaraju}e

mere u ciqu spre~avawa poje-dinih bolesti i istakao da sadapostoje mnoga sredstva za spre ~a -vawe bolesti p~eliwih dru{ -tava.

Dr vet. medicine MarijaRodi} prezentovala je odre|enepreparate, namenu i na~in ko -ri{}ewa tih preparata u ciquspre~avawa bolesti. Na krajupredavawa predava~i su odgovar-ali na mnogobrojna pitawa p~e -lara.

Predsdnik Udruèwa p~ela -ra „Jastrebac“ iz ProkupqaIvan \or|evi} nagla{ava da ukontinuitetu imaju razna pre-davawa u ciqu unapre|ewa irazvoja p~elarske proizvodwe.

- Po{to je ovo bila izuzetnolo{a godina za p~elare, bilo jeneophodno da organizujemo ova -kvo predavawe. Kako i na koji na -~in pripremiti p~eliwa dru {-tva za naredni zimski period jeono {to je najvi{e interesovalop~elare, rekao je \or|evi} inapomenuo da je dobro {to suovom predavawu u~estvovali ip~elari iz drugih op{tina sajuga Srbije.

D.B.

U~enici Poqoprivredne {kole na stru~noj praksi

Praksa dopuwuje teoretsku nastavu

Udruèwe p~elara „Jastrebac“ Prokupqe

Veliko interesovawe za predavawe


Op{tina Blace raspisala je konkurs za program podr{ke zasprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog razvojau op{tini Blace u 2014. godini. Konkurs se odnosi na raspodelusredstava iz buxeta namewenih za finansirawe razvoja iunapre|ewa vo}arstva, povrtarstva, ratarstva i sto~arstvaop{tine Blace.

Finansijska sredstva iz op{tinskog buxeta upotrebi}e se zanabavku specijalizovane poqoprivredne mehanizacije, ma{ina iopreme za preradu, skladi{tewe poluproizvoda i gotovih proizvodau sto~arstvu, vo}arstvu, ratarstvu, povrtarstvu, vinogradarstvu ivinarstvu; za nabavku i ~uvawe kvalitetnih priplodnih grla goveda,ovaca, koza, nazimica i oplo|enih matica; premije osigurawa zauseve, plodove, vi{egodi{we zasade, rasadnike i ̀ ivotiwe; kamateza poqoprivredne kredite registrovanih poqoprivrednih gazdin-stava, realizovane u 2014. godini; unapre|ewe razvoja gazdinstva uskladu sa dobrom poqoprivrednom i proizvo|a~kom praksom, pra }e -we hrane „od wive do trpeze“ za podr{ku pri projektovawu i imple -mentirawu HACCP principa i standarda, primena Global GAPa, ISO

22000; ve{ta~ko osemewavawe krava, junica i sviwa, nabavku semenaza prvo osemewavawe od kvalitetnih priplodwaka u skladu sa za-konom o sto~arstvu; dotaciju i unapre|ewe rada protivgradne za { -tite, adaptaciju protivgradnih stanica, ure|ewe i sanaciju krovova,ku}ica za sme{taj opreme, adaptaciju lansera i nosa~a lansera;odràvawe manifestacije Dani {qive; edukaciju iz oblasti poqo-privrede; posete sajmovima, smotrama, izlo`bama od zna~aja za un-apre|ewe poqoprivredne proizvodwe; ure|ewe atarskih puteva,op{tinskih i nekategorisanih puteva i ulica u nasequ; podsticaj zaodrìvi ruralni razvoj, unapre|ewe za{tite ìvotne sredine,~i{}ewe kanala re~nih korita, odràvawe – kopawe bunara.

Pravo na kori{}ewe podsticajnih sredstava imaju fizi~ka lica– nosioci poqoprivrednog gazdinstva, kao i obrazovne ustanove akosu upisane u Registar poqoprivrednih gazdinstava i nalaze se u ak-tivnom statusu komercijalnog tipa proizvodwe; ako imaju prebi-vali{te u naseqima op{tine Blace u kojoj se vr{i investicija idruge institucije koje ispuwavaju uslove predvi|ene konkursom.Popuwen zahtev za dodelu sredstava namewenih za finansirawerazvoja i unapre|ewa poqoprivredne politike i politike ruralnograzvoja op{tine Blace za 2014. godinu predaje se do 15.11.2014. go-dine Slu`bi za privredu, lokalni ekonomski razvoj i dru{tvenedelatnosti Op{tinske uprave Op{tine Blace. Nepotpune ineblagovremene prijave ne}e se razmatrati. Nakon podno{ewa pri-jave Komisija za raspodelu sredstava iz buxeta namewenih za fi-nansirawe razvoja i unapre|ewa poqoprivrede op{tine Blacedone}e odluku o dodeli sredstava korisnicima.

Konkursna dokumentacija i zahtev mogu se preuzeti u Op{tin-skoj upravi Blace, kancelarija broj 40.

Op{tinska Slu`ba za poqoprivredu obavestila je bla~ke po-qoprivrednike da }e posredstvom kabineta predsednika Republikei Vlade RS biti obezbe|ene besplatne sadnice vo}a i to: {qive,vi{we, duwe, jabuke, kru{ke, maline i kupine. Predsednik Tomis-lav Nikoli} najavio je ovaj vid pomo}i Blacu, Kur{umliji iProkupqu borave}i na manifestaciji „Selo slavi {qivu“ u seluGrgure, po~etkom septembra.

Sva zainteresovana poqoprivredna gazdinstva u aktivnom sta-tusu, komercijalnog tipa proizvodwe, imali su obavezu da potrebeza sadwom vo}a prijave kod predsednika svojih mesnih zajednica do10. oktobra 2014. godine.

U prijavu je bilo potrebno uneti slede}e podatke: broj poqo-privrednog gazdinstva, broj i povr{inu parcele predvi|ene zasadwu, katastarsku op{tinu i broj potrebnih sadnica.

Iz kabineta predsednika Republike za sada nema kona~nepotvrde o odobrenom broju sadnica, a prema podacima Slu`be za po-qoprivredu vo}ari op{tine Blace potraùju 290.000 sadnica{qive, 53.000 vi{we, 20.000 jabuke, 7.000 kru{ke, 25.000 duwe, 15.000kupine i 120.000 sadnica maline.

Posredstvom kabineta predsednika Republike Srbije

Besplatne sadnice za poqoprivrednikeU sali Skup{tine

op{tine Blace prote k -log meseca dodeqene sudiplome nagra|e nima utakmi~arskoj kate go ri -ji za najboqu {qi vovurakiju, ~ije je pro gla -{e we obavqeno na cer-e moniji sve~anog za tva-rawa manifestacije„Dani {qive 2014“. Naovaj na~in, promocija proizvodwe prirodnih rakija se nastavqa uokviru brojnih de{avawa koja se organizuju to kom ~itave godine, nesamo tokom trajawa pomenute manifestacije.

Sem nagra|enih proizvo|a~a {qivovih, ali i drugih vo}nih rak-ija, ovom doga|aju prisustvovali su i predsednik SO Blace ZlatkoDimitrijevi}, stru~ni saradnik Op{tinske slu`be za poqopriv -redu Dragan Gmijovi} i narodni poslanik Zoran Jozi}.

Dimitrijevi} je jo{ jednom ~estitao najboqim bla~kim proiz vo -|a~ima rakije, naglasiv{i zna~aj ove delatnosti za op{tinu, kao i vi -sok kvalitet prirodnih rakija po kojima je na{ kraj poznat, a sve toimaju}i u vidu da je op{tina Blace najve}i proivo|a~ {qive u Srbiji.

Promocija prirodnog na~ina proizvodwe

Diplome najboqim proizvo|a~ima

Konkurs za razvoj poqoprivredne proizvodwe

Mehanizacija ma{ine i opremaDragi Ivanovi} iz Alabane ovo-

godi{wi je osvaja~ prvog mesta i dobitnikVelike zlatne medaqe za najboqe ocewenurakiju na „Danima {qive“ u Blacu. Jo{jedno zna~ajno priznawe poneo je nedavno ina 41. Me|unarodnom sajmu poqoprivredei prehrambene industrije – Sajmu {qive uGrada~cu, gde je nagra|en Velikom zlat-nom medaqom za kvalitet u kategoriji rak-ija od {qive.Pomenuti sajam je, ina~e, najstarija speci-jalizovana sajamska manifestacija uBosni i Hercegovini, na kojoj se ove godine predstavilo 230 izlaga~aiz Hrvatske, Srbije, Turske, Jordana i zemqe doma}ina.

Dragi Ivanovi} proizvodi i najboqu rakiju od duwe, za koju jetako|e nagra|en Zlatnom medaqom za kvalitet na ovom sajmu. Ovo jejo{ jedno u nizu priznawa bla~kim poqoprivrednicima i potvrda dase na ovim prostorima proizvodi rakija visokog kvaliteta, koja bimogla da osvoji {iroko trì{te.

Sedma po redu Zlatna svadba, koju organizuju KC „Drainac“ iOp{tina Blace, odràna je u holu Kulturnog centra. Ova mani-festacija, po svemu jedinstvena u Srbiji, posve}ena parovima kojiobeleàvaju 50 godina zajedni~kog ìvota i ima za ciq promocijubraka kao institucije koja je u Srbiji ozbiqno ugroèna, okupila jeove godine parove koji su daleke 1964. sklopili brak na teritorijiop{tine Blace.

Od ukupno 112 parova ven~anih te godine, 49 je o~uvanih bra~nihzajednica u kojima su ìva oba supru`nika. Na ovogodi{wojproslavi bilo je prisutno 32 bra~na para. Kao i prethodnih godina,organizatori, koji su izuzetno ponosni na ovu manifestaciju,pripremili su za wih sve~ani ru~ak, druèwe i zabavu uz muziku.

[ampion u proizvodwi rakije

Pola veka braka

Zlatnih 49 parova


Istorijski Arhiv „Toplice“u saradwi sa Ministarstvom kul-ture i informisawa, Op{tinomProkupqe i Narodnim muzejomToplice, povodom 100 godina Ve-likog rata organizovao je sve ~a -nu promociju tematskog zbornikaDrugi pe{adijski puk „Kwaz Mi-hailo“ Gvozdeni puk u oslobod-ila~kim ratovima 1912-1918.

Promociji Zbornika, koji jerezultat nau~nog skupa odrànog5. oktobra 2012. godine na ovomis tom mestu, povodom stogodi{ -wi ce mobilizacije Drugog pe{a -dijskog puka za Prvi Balkanskirat, prisustvovali su predstav -ni ci lokalne samouprave, Vojs -ke, Crkve, ustanova kulture,is tori~ari, kwièvnici.

Direktor Istorijskog arhiva„Toplice“ Milan Stojanovi} po -z dravio je goste i izrazio po se -bno zadovoqstvo zbog prisustvazamenika komandanta Tre}e bri -gade kopnene vojske, pukovnikaGrbi}a, koja je nastavqa~ slavnetradicije Drugog pe{adijskogGvozdenog puka.

- Istorijski arhiv „Toplice“je izdavawem ovog Zbornika uzeou~e{}e u obeleàvawu velikogju bileja. Dana{wi datum nije

slu ~ajno izabran za wegovu pro-mociju. Na dana{wi dan 1914. go-dine po~ela je ~uvena Kuma nov-ska bitka, jedna u nizu bitaka uko jima }e se Drugi pe{adijskipuk ista}i, puk koji je kasnije,zbog istaknute hrabrosti svojihstare{ina i vojnika, dobio naziv„Gvozdeni puk“, rekao je Stoja no -vi}.

U ime lokalne samoupraveob ratio se predsednik SO Pro -ku pqe Radoslav Mihajlovi}, koji

je podsetio na impozantnu paradukoja je u Prokupqu odràna predve godine, povodom mobiliza ci -je Gvozdenog puka kada je krenuo

u slavnu epopeju.- Op{tina Prokupqe, po no -

sna na svoje slavne tradicije, naGvozdeni puk, sa izuzetnim zado -voqstvom organizovala je niz ma -nifestacija u okviru obe le ̀ a va-wa sto godina od po~etka oslobo -dila~kih ratova 1912-1918. godi -ne. Ovaj Zbornik ostaje na ponosnama i budu}im generacijama da~uvaju na{u slavnu istoriju,rekao je Mihajlovi}.

Recenzent Zbornika, magis-

tar Radoje Kosti} govorio je oratnom putu Gvozdenog puka, ohrabrosti, po`rtvovawu, rodo -qu bqu.

- Toplica danas podiè spo -me nik svojim junacima, jer kwigaje spomenik bez premca. Ona jeja~a i trajnija od mermera, bro n -ze, pa i zlata. Pisana re~ je naj -ve}i domet qudske civilizacije,zato je ovo veliki dan za Top li -cu. Govoriti o Gvozdenom puku unekoliko re~enica je nezahval -no, dovoqno je samo re}i: gde jebilo najteè, tu je bio Gvozdenipuk, istakao je Kosti}.

U svom govoru povodom pro-mo cije Zbornika, istori~arprof. dr Boìca Mladenovi} is-takla je misli na{eg nobelovcaIve Andri}a: „Samo neuki i ner-azumni qudi mogu smatrati da jepro{lost mrtva i neprolaznimzidom zauvek odvojena od sada { -wice. Istina je, naprotiv, da jesve ono {to je ~ovek nekada mis-lio, ose}ao, radio, neraskidivoutkano u ono {to mi danas mis-limo, ose}amo i radimo. Unositisvetlost nau~ne istine u doga|ajeiz pro{losti, zna~i sluìtidana{wici“.

Q.M.

Odràna sve~ana promocija Zbornika Drugi pe{adijski puk „Kwaz Mihailo“-Gvozdeni puk

Slika srpske epopeje

U Narodnom muzeju Toplice otvorena je izlo`ba „100 godinaPTT-a u Toplici“ autora Darka @ari}a. Ova izlo`ba odràva sepovodom obeleàvawa Dana po{te i Narodnog muzeja Toplice.

Direktorka Narodnog muzeja Toplice Julka Kuzmanovi} Cve -tkovi} rekla je da je odlukom Sreskog narodnog odbora 11. oktobra1946. godine osnovan ovaj Muzej.

- Narodni muzej Toplice danas ima status ustanove od nacio na -lnog zna~aja. U na{em radu nastojimo da sugra|ane upoznamo sa na-jbitnijim stvarima iz pro{losti Prokupqa i Toplice, rekla je ona.

Autor izlo`be, vi{i kustos istori~ar Darko @ari} rekao je daje materijal za ovu izlo`bu skupqao dve godine.

- Ova izlo`ba obra|uje rad Po{te u Toplici od 1912. godine, kadaje u Prokupqu instalirana prva telefonska centrala. Posetiociizlo`be mogu da vide 148 fotografija, kao i drugih dokumenata ipredmeta koji su svedoci istorije po{tanskog saobra}aja u Toplici,rekao je @ari} i istakao da je mnogo truda i vremena trebalo da bise prikupila sva gra|a prezentovana na izlo`bi.

Otvaraju}i ovu izlo`bu direktorka RJ „Po{ta Srbije“ uProkupqu Nevena Gruji} zahvalila se zaposlenima u Muzeju {to supriredili ovakvu izlo`bu, u kojoj }e posetioci mo}i da se upoznajusa razvojem Po{te u Toplici u proteklom veku.

Izlo`ba „100 godina PTT-a u Toplici“ bi}e otvorena za poseti-oce do polovine novembra. D.B.

Vek PTT-a u Toplici

Slike i zapisi svedoci razvojaOvogodi{wa De~ja nedeqa, koja je trajala od 6. do 12. oktobra,

odràna je pod sloganom „Svako dete sre}nog lica ~uva jedna porod-ica“. Tim povodom odràne su mnogobrojne kulturne i sportske man-ifestacije.

Dom kulture je za mali{ane organizovao koncert koji su izveliu~enici Muzi~ke {kole, pozori{nu predstavu „La`ni princ PetarPan“ i nastup folklora KUD „Abra{evi}“. Procewuje se da je ovajprogram pratilo oko 1.500 dece.

Narodni muzej Toplice |acima prvacima svih prokupa~kih os-novnih {kola podelio je godi{we besplatne ulaznice svim u~e ni -cima Osnovne {kole „Sveti Sava“ i korisnicima Dnevnog boravka„Sunce“. Dom kulture organizovao je druèwe |aka prvaka i de~ijihpisaca. Bogat i ma{tovit program za decu priredila je Pred{kol-ska ustanova „Neven“ i sve prokupa~ke osnovne {kole. Svoju ma{tudeca obdani{ta su pokazala crtawem u centru grada. Tokom trajawaDe~je nedeqe posetili su mnoge kulturne i druge ustanove.

U O[ „Nikodije Stojanovi} Tatko“, osim kulturnih, odrànasu i brojna sportska takmi~ewa na kojima su, osim u~enika, u~estvo-vali i wihovi roditeqi. U O[ „Mili} Raki} Mirko“ odràn jekviz znawa, na kome su |aci pokazali zavidno znawe.

D.B.

Odràne brojne menifestacije

Deca pokazala ma{tovitost


Prokupa~ka publika imala jesino} priliku da u sali bioskopapogleda doma}i film „Mali Bu -do“, kao i da se nakon projekcijeupozna i razgovara sa glumcima iproducentom ovog, trenutno naj-gledanijeg filma u Srbiji iCrnoj Gori.

Prvo ostvarewe rediteqaDa nila Be}kovi}a i scenaristeDimitrija Vojnova sa pravom no -si naziv „komedija ove jeseni“ ipleni pa`wu bioskopske pub-like.

- Skoro mesec dana na{a eki -pa je na turneji po gradovima Sr-bije i Crne Gore i o tome kako jefilm prihva}en od strane publi -ke, govori podatak da }emo us ko -ro dosti}i broj od trista hiqadagledalaca, rekao je producentfi lma Marko Paqi} i istakaoda je izuzetno zadovoqstvo ra-diti sa mladim i iskusnim glum-

cima kao {to su Petar Strugar iSlavi{a ûrovi}, kao i sa debi-tantima na filmu, kojima je ovobila {ansa da pokaù svoj tale-nat i ume}e.

- Moè se re}i da smo svi, ra -de }i na filmu imali i jednu dozusre}e, po~ev{i od teksta, koji jeodli~an, pa do dobre gluma~keekipe i rediteqa, koji je ~ekaopriliku da se iskaè u svom pos -lu, isti~e producent.

Glavni glumac Petar Strugarje objasnio da film govori o men-talitetu qudi i wihovoj potrebida se u~aure u male dru{tvenesre dine.

- Zbog velikog interesovawafilm se prikazuje i putem mobi -l ne opreme u Crnoj Gori. I Sr-bi ja i Crna Gora imaju siro ma{-nu bioskopsku infrastrukturu,{to je velika {teta za mlade ko -ji tek treba da se edukuju, dodao

je Strugar. Ovom prilikom gluma~ka

eki pa je izrazila sve pohvalegla vnom organizatoru filmaAle ksandri Cvijeti}, koja je kaostudent produkcije debitovalana ovom filmu.

Centralni lik filma je Ma -li Budo, sin podgori~kog hirur -

ga, koji nije ba{ na dobrom glasui koji stiè u Beograd. O~evepri jateqsko-ro|a~ke veze i vez-ice ubaci}e ga u kovitlac crno -humornih de{avawa, koja na vrloduhovit na~in do~aravaju susretjednog osamnaestogodi{waka saprestonicom Srbije.

Q.M.

Pod okriqem Crkve Svetiharhangela Mihaila i Gavrila uKo nxequ stvaralo je 10 slikaraiz Srbije, u okviru devete Sli -ka rske naseobine koja nosi imeovog topli~kog hrama. I ovogo -di {wi po ~etak kolonije bla go -slo vio je vladika ni{ki drJo van.

Ono ~ime se ovaj hram isti~e,a protojerej otac Mladen Simi}ponosi, jeste {to je jedan od re -tkih u na{oj zemqi koji orga-nizuje dve kolonije godi{we,jednu ikonopisa~ku u julu, a dru -gu u oktobru.

- Uvek se trudimo da budemodobri doma}ini, a da to jesmo po -tvrde nam gosti koji nas pose}ujuvi{e puta. Tako smo i ove godineimali za goste neke slikare kojisu ve} dolazili u Konxeq iranije, kaè otac Mladen.

Stare{ina Crkve Svetih ar -hangela Mihaila i Gavrila Ne-mawa Simi} je izrazio zado voq-stvo {to ove manifestacije tra -ju i odr ̀ a vaju se na ovom svetommestu, a sve u ciqu negovawa verepravoslavne i na{e srpske tra -dicije, kao i vrednosti koje izwih proisti~u.

- Kao i svaki put i sada je ovajsveti hram od umetnika slikaradobio na dar wihova vredna dela,od kojih }e neka krasiti konak, adruga }e posluìti za prodaju, odkoje }e biti nastavqeno osli ka -vawe crkve, istakao je stare{inacrkve Simi}.

On se zahvalio i Op{tiniPro kupqe koja pomaè organi-

zovawe ove, ali i ostalih mani-festacija ~iji je doma}in sve{ -

tenstvo Crkve Svetih arhangelaMihaila i Gavrila.

U~esnici ove Slikarske na -se obine nagla{avaju da se ona ra-zlikuje od svih drugih prvo poambijentu, a onda po gostoprim-stvu.

- Ovde morate do}i i drugiput, jer vam poziv upu}uju i crkvai konak i sva rasko{na prirodau wihovom okruèwu. O~arava -ju}e je pod okriqem ove topli~kelepotice, koja nadahwuje svojomle potom i na izvoru srpske du -hovnosti okrepquje du{u, is-takli su slikari.

Budimir Cvetkovi}, VeraMu was, Boà Mili}, MiroslavSto {i}, Duwa ]iri}, OliveraIli}, Dimitrije Savi}, Slobo-dan Ra di ~evi}, Milorad Ili} iBratislav \uki} nagla{avaju daje Konxeq i u wemu hram Svetiharhangela Mihaila i Gavrilamesto koje treba ~e{}e pose -}ivati.

L.S.

Dokumentarni film „Aladini ~arobna kanta“, prokupa~kogrediteqa @ikice Jovanovi}a,dobitnik je specijalne nagradena 41. Me|unarodnom festivaluekolo{kog filma EKOTOP uBratislavi.

- Presre}an sam zbog ove nag -rade i ponosan da }e ime na{e ze -mqe biti prezentovano i na ovajna~in, kazao je Jovanovi}. On jeob jasnio da film govori o radni -ku gradske ~isto}e Aladi nu, kojise ve} 20 godina ne odvaja od svojekante sa to~ki}ima i do dao dafilm ima poruku u smislu veli -ke va`nosti o~uvawa zdrave ì -votne sredine, kao i da na sva ki

na~in moramo uticati na po di -zawe svesti qudi o tom zna~aju.

Pored Jovanovi}a, koji je iscenarista, na filmu su radiliVladan Milutinovi}, produce -nt, Vojkan Aran|elovi}, snima -teq, muziku potpisali IvicaTrailovi} i Dragan Babi} i pre-vo dilac na engleski SneànaIli}.

Ovaj film ve} je dobio Bron-zanu Dijanu na filmskom festi-valu u Austriji i priznawe ì -rija na Kinokimeria festivaluu Hersonu u Ukrajini. Do sada jeuvr{ten u zvani~an program 40festivala kratkog filma {i -rom sveta.

Jesewe projekcije u bioskopu Toplica

Akteri filma Mali Budo u Prokupqu

Zavr{ena slikarska naseobina u Konxequ

Pod okriqem topli~ke lepotice

PPrrookkuuppaa~~kkii ffiillmm ddoobbiioo mmee||uunnaarrooddnnuu nnaaggrraadduu


U galeriji „Boà Ili}“, pred velikim brojem posetilaca,izlo`bu slika Prokup~anina Vladana Labovi}a otvorio je wegovprofesor, akademski slikar Miroslav Lazovi}.

Prema re~ima istori~ara umetnosti u Narodnom muzeju TopliceDragana Popovi}a, na zadovoqstvo qubiteqa umetnosti u na{emgradu posledwih godina pojavilo se nekoliko novih slikaraProkup~ana.

- To su mladi qudi, diplomci na fakultetima umetnosti odBeograda, preko Ni{a, pa do Kosovske Mitrovice. Jedan od wih je iVladan Labovi}, svr{eni master na FPU u Beogradu.

On je naglasio da su pristup i ideja vodiqa u slikawu Labovi}anajverovatnije refleksija iz sveta koji nas okruùje.

- Put kojim je mladi autor krenuo jeste dobar na~in za beg iz jed-noli~nosti i manirizma, ali ne garantuje ni{ta osim stalnog kre -tawa putevima umetni~kog delawa, a od wegovog angaòvawa zavisido kog stadijuma }e se popeti, podvukao je istori~ar umetnostiPopovi}.

Na dvadesetak izloènih slika, koje }e posetioci mo}i da po g le da -ju u narednih 15 dana, nalaze se i klasi~ni motivi odenuti u apstrakt -ni ekspresionizam, koji iznad svega potencira atmosferu, poeti~nost,dramu i kolorit, stavqaju}i u drugi plan figuralnost. L.S.

Prokupa~ka Gimnazija je proslavila svoj 106. ro|endan, povodomkojeg su u~enici i profesori ove renomirane {kole pripremilibogat program i mnogobrojnoj publici predstavili rezultate ost-varene u protekloj godini. Sve~anost povodom proslave Dana {kolepo~ela je himnom „Boè pravde“, koju je izveo |a~ki hor predvo|enprofesorkom Tatjanom Cvetanovi}, poznat kao najuspe{niji hor najugu Srbije.

Direktor prokupa~ke Gimnazije Vu~eqa Radenovi} je pozdraviogoste, istakao izuzetne rezultate u~enika Gimnazije na svim tak mi -~ewima i izrazio zadovoqstvo zbog uspeha postignutog tokom pro-tekle godine.

- Na{i u~enici, pored te{kih uslova u kojima radi {kola, pos -tiù izuzetne rezultate iz svih predmeta, u~estvuju u svim kultu -rnim i sportskim manifestacijama u gradu i ostvaruju dobru saradwusa Kancelarijom za decu i mlade, istakao je direktor {kole i izra -zio nadu da }e i budu}e generacije koje izlaze iz ove {kole, izne -driti istaknute stru~wake, kao {to su gimnazijalci iz pedesetihili {ezdesetih godina pro{log veka. Q.M.

Poqoprivredna {kola „Rado{ Jovanovi} Seqa“ u Prokupquobeleìla je 86 godina postojawa i rada. Osim profesora i u~enika{kole, proslavi su prisustvovali predsednik i zamenik predsed-nika Op{tine Prokupqe Miroqub Paunovi} i Ilija \edovi},predsednik Skup{tine op{tine Prokupqe Radoslav Mihajlovi},~lan Op{tinskog ve}a Milan Aran|elovi}, ~lanovi [kolskog odb-ora i direktori pojedinih prokupa~kih {kola.

Govore}i o istorijatu ustanove, direktor Poqoprivredne {ko leZoran \or|evi} rekao je da je ukazom Wegovog veli~anstva kraqa Ale -ksandra Kara|or|evi}a, a na predlog Me|unarodne komisije i ta da -{weg ministra dr Alekse Savi}a, {kola po~ela sa radom 1928. godine.

- U po~etku je {kola radila kao Nià poqoprivredna {kola udvogodi{wem trajawu, da bi danas u podru~ju rada u poqoprivredi,proizvodwi i preradi hrane obrazovala u~enike u ~etiri obrazovnaprofila, rekao je \or|evi} i istakao da trenutno {kolu poha|a 463u~enika.

Po wegovim re~ima, {kola je u proteklom periodu realizovalaniz projekata. Renovirawe prvog sprata {kole, opremawe kabineta zamotore i traktore, za{titu biqa, ra~unovodstvo i informatiku,opremawe laboratorije za prehrambenu grupu predmeta, ure|ewesportskih terena samo je deo ura|enih poslova u prethodnom periodu.

- Relizacija projekta energetske efikasnosti i opremawe dvakabineta u suterenu {kole ura|eni su uz pomo} lokalne samouprave.Ove projekte finansiralo je Ministarstvo energetike, rekao je di-rektor i naglasio da se na ovome ne}e stati i da }e u narednom pe-riodu ~initi sve da se obezbede jo{ boqi uslovi za rad profesorai u~ewe |aka.

Na sve~anosti su dugogodi{wim radnicima podeqeni prigodnipokloni. Poklone su dobili Marica Simonovi}, Neboj{a Ivano -vi}, Vesna Komatina, Zoran Milenkovi}, An|elko Rai~evi}, DejanStojanovi} i Vojkan Jovi}. U~esnicima proslave prigodnim kul-turno-zabavnim programom predstavili su se u~enici Poqopriv -redne {kole.

D.B.

U kapitalnom delu „Antologija misli u aforizmima“ objavqenoju Rusiji, na{li su se i aforizmi prokupa~kog aforisti~ara DraganaOgwanovi}a. Kwigu je objavila izdava~ka ku}a „Ve~e“ u tiraù od5.000 primeraka, a priredio ju je ruski autor Vladimir [ojher.

- Veoma sam zadovoqan i po~astvovan time {to su se moji afo ri -zmi na{li u ovakvoj jednoj velikoj kwizi, u kojoj se nalaze velikaimena svetskih aforisti~ara i mislilaca, istakao je Dragan Ogwa -novi}.

Vi{e od 30.000 aforizama, maksima, citata i misli nau~nika,dràvnika, pisaca, filozofa i verskih lidera nalazi se u ovoj jedin-stvenoj kwizi velikog formata. U woj su zastupqeni klasici i savre-menici poput Aristotela, Cicerona, Konfu~ija, Tolstoja, UmbertaEka, Bekona i drugi velikani svetske istorije.

Pored aforizama Prokup~anina Dragana Ogwanovi}a, u „Anto -lo giji misli u aforizmima“ nalaze se i aforizmi jo{ 56 srpskih au-tora. Kwiga sadrì 15 velikih poglavqa sa temama o ìvotu, qu ba -vi, ~oveku, braku, dràvi, politici. L.S.

Prokupa~ka Gimnazija proslavila Dan {kole

Izuzetni na svim takmi~ewima

Izlo`ba slika i crteà Vladana Labovi}a

Originalni likovni jezik

Aforizmi Dragana Ogwanovi}a u ruskoj kwizi

Prokupa~ki aforisti~ar u dru{tvu najboqih

Obeleèn Dan Poqoprivredne {kole

Znawe neophodno za napredak


TOPLI^KE NOVINE • Osniva~ i izdava~: Op{tina Prokupqe, Slu`ba za odnose sa javno{}u, ul. Nikodija Stojanovi}a 2

• Glavni i odgovorni urednik: Mirjana Mari} • Redakcija: Qiqana Mirovi}, Lidija Stamenkovi}, Dragan Bjeli}, Milan

Krsti}, Nina \or|evi}, Zorica Milivojevi} • Lektura: Dragana Stankovi} • Foto: Dragi Stojkovi} • Dizajn i tehni~ko

ure|ewe: PRADO - Prokupqe • [tampa: Prado, Prokupqe

Povodom obeleàvawa nede -qe gluvih i nagluvih u prostori-

jama Me|uop{tinske organi za-cije gluvih i nagluvih Prokupqe

organizovano je besplatno mere -we sluha. Besplatno merewe slu -

ha obavili su stru~waci firme„Sanioptik“ iz [apca.

- Ovo je prvi put da u na{improstorijama organizujemo bes -platno merewe sluha. Odzivomgra|ana mogu biti zadovoqna.Besplatno merewe sluha iskori -stilo je skoro 50 na{ih sugra |a -na, rekla je tehni~ki sekretar

Me|uop{tinske organizacijeglu vih i nagluvih ProkupqeRuìca Stani{i} i dodala da jezbog interesovawa Prokup~ana unajskorije vreme planiran jo{jedan dolazak stru~waka iz[apca.

D.B.

U ciqu prevencije protiv gripa, u prokupa~kom Domu zdravqa jeu toku vakcinacija, koja je po~ela da se sprovodi po~etkom ovogmeseca. Prema re~ima portparola Doma zdravqa Qubice Stankovi},obezbe|eno je ukupno 1.200 doza vakcine protiv gripa, {to je dovo-qno za ovogodi{wu sezonu.

- Po~etkom meseca najve}i broj, uglavnom hroni~nih bolesnika,javio se za prijem vakcine, koja ima sli~an sastav kao i pro{lo-godi{wa, rekla je portparol Doma zdravqa i dodala da je vakcinumogu}e davati i deci starijoj od {est meseci, kao i trudnicama u dru-gom i tre}em mesecu trudno}e.

Vakcinacija se preporu~uje kardiovaskularnim, plu}nim,hroni~nim bolesnicima, kao i osobama obolelim od {e}ernebolesti, malignih bolesti i licima starijim od 65 godina.

Osim u Domu zdravqa, vakcinacija se obavqa i u seoskim ambu-lantama, kako bi ovaj vid zdravstvenih usluga bio bliìstanovni{tvu iz udaqenog seoskog podru~ja.

Q.M.

U okviru velike akcije „Zdravqe na ku}nom pragu“, kojusprovodi Dom zdravqa Prokupqe, krajem oktobra obavqeni suspecijalisti~ki pregledi stanovnika iz okolnih prokupa~kih selau ambulantama kod fabrike „Hisar“, Velikoj Plani i Dowoj Tr-navi.

- Ovu akciju orga -nizovali smo prve -nstveno za stano vni -{tvo sa seoskog pod -ru~ja, u okviru kojesmo im omogu}ili di -jagnosti~ke preg le dekao {to su EKG, lab-oratorijske analize,klini~ki i gineko -lo {ki pregled, reklaje portparol Domazd ravqa Qubica Sta -nkovi} i istakla da su preventivni pregledi najva`niji za o~uvawezdravqa stanovni{tva.

Q.M.

Tokom ove godine, na osnovu Zakona o pravima pacijenataupu}eno je osam àlbi i prigovora na rad zdravstvenih radnika uprokupa~kim ustanovama.

- Sve àlbe pacijenata smo proveravali i re{ili na obostranozadovoqstvo, rekla je savetnik za za{titu prava pacijenata OlgicaVu~i}evi} i dodala da se najve}i broj àlbi odnosio na nequbazani nekorektan odnos prema pacijentima.

Ona je rekla da se svaka àlba ili primedba pacijenta prover-ava i kad se utvrdi ~iweni~no stawe donosi kona~no re{ewe.Osim re{avawa àlbi, savetnik daje i savete pacijentima vezaneza ostvarivawe zdravstvene za{tite, kao {to su ostvarivawe pravana preventivnu za{titu, pravo na slobodan izbor lekara, pravo naolak{awe bola, pravo na poverqivost i privatnost, pravo nakvalitetnu zdravstvenu za{titu i druga prava.

- Ukoliko pacijent nije zadovoqan radom savetnika za za{titupacijenata na nivou op{tine, on moè da se àli Savetu za zdravqe,zdravstvenoj inspekciji i nadle`nom organu Republi~kog fonda zazdravstveno osigurawe, rekla je ona.

D.B.

Nastavak akcije „Zdravqe na ku}nom pragu“

Prevencijom do zdravqa

Zaposleni u Stru~noj slu`bi mesnih zajednica Op{tineProkupqe i lokalnoj poreskoj administraciji odazvali su se pozivuSlu`be za transfuziju krvi Op{te bolnice „Dr Aleksa Savi}“ dadobrovoqno daju krv. Odziv je bio zadovoqavaju}i.

- Na osnovu godi{weg plana rada dva puta pose}ujemo preduze}a,javne ustanove i druge institucije, kako bi dobrovoqni davaocidali dragocenu te~nost. Prikupqene rezerve zadovoqavaju potrebeprokupa~ke bolnice. Nedostatak se javqa samo kod retkih krvnihgrupa, rekla je na~elnica Slu`be transfuzije krvi Op{te bolnice„Dr Aleksa Savi}“ u Prokupqu, doktorka Miladija Milosavqevi}.

Po wenim re~ima svoju humanost nedavno su pokazali i za-posleni u prokupa~kom Domu kulture i Turisti~ko sportskom cen-tru, koji su dobrovoqno dali krv.

D.B.

Dom zdravqa sprovodi preventivne mere

Vakcinacijom protiv gripa

Primena Zakona o za{titi pacijenata

PPrraavvaa ppaacciijjeennaattaa uu pprrvvoomm ppllaannuuSlu`ba za transfuziju krvi

Dobar odziv davalaca krvi

Besplatno merewe sluha

topličke novine broj 64 (pdf)

Documents