tk3 odgovori na pitanja za test 2

7/21/2019 Tk3 Odgovori Na Pitanja Za Test 2

http://slidepdf.com/reader/full/tk3-odgovori-na-pitanja-za-test-2 1/8

1. Nacrtati i komentarisati strukturnu šemu HFC mreže. Koje su prednosti HFC u odnosu naCaTV sistem?

11. Sačiniti klaiikaciju !ežično" pristupa.

#ežični pristup $ Koriš%enje radio &e'e radi po&e'i&anja korisnika mreže( koja je u osno&iiksna( sa ra'nim dru"im tipo&ima mreža. #ežični pristup je atrakti&na alternati&a ka!lo&skom pristupu u mno"o!rojnim aplikacijama $ 'natno niža cena( !rža reali'acija do )* dana. Sistemisa !ežičnim pristupom 'natno su lakši održa&anje. +ošto se instaliraju( po pra&ilu na diskretnimlokacijama( si"urnost je o!ično !olja ne"o kod ka!lo&sko" pristupa. Ne postoji potre!a 'a"ra,e&inskim rado&ima(traženjem do'&ole 'a rado&e. Vreme 'a opra&ku je mno"o kra%e ne"okod klasični- sistema $ nema potre!e 'a složenim testiranjem mreže kako !i se lokali'o&ao k&ar.

1. /!jasniti način rada C0

Virtualni kapacitet2 do 1 puta3analo"ni sistemi( do 4 puta &e%i u odnosu na di"italne sisteme.Factor rek&encisko" iskoriš%enja je 1. 5'u'etna otpornost na uticaj &išestruke propa"acije. 6aka prila"odlji&ost $ CT( 5S0N( +STN( 7Vrlo mala sna"a predajnika mo!ilni- terminal( odnosno !a'ne stanice. 8ednosta&na tran'icija./t&orena mrežna ar-itektura.

1). nacrtati strukturu sistema T9N:9;9 'a rurarno oktuženje

Slika sa slajda <4<



14. koji su osno&ni koraci pri projekto&anju F=9 mreže

• it&rdji&anje ciljno" tr'ista $ reklamiranje sistema i ser&isa.• 5'!or ser&isa koji %e se ponuditi korisnicima $ osno&ni ser&isi( ser&isi 'a poslo&ne

korisnike( multimedijalni ser&isi( speciični ser&isi.

• Te-no3ekonomska anali'a.• 5'!or te-nolo"ije primenjene u =66 sistemu.• 0o!ijanje licence $ aukciska dodela rek&encija( do"o&orena dodela rek&encija.• >at&aranje inansiske konstrukcije 'a reali'aciju =66 mreže.• +rojekto&anje i i'"radnja mre'e na terenu @!roj #S i nji-o&o po'icioniranje( 'one

pokri&anja. @koe"Aistencija. @po&e'i&anje #S sa centralama i tran'itnom mrežom.@po&e'i&anje centrala sa tran'itnom mrežom.

1B. koja slučaja se posmatraju pri i'!oru lokacija !a'ni- stanica.+ri i'!iru lokacija #S posmatraju se d&a slučaja

• Sistem je o"ranicen po pitanju kapaciteta $ #S se posta&lja na niže o!jekte( ormiraju se

%elije manje" prečnika i po&e%a&a reDuencA reuse Eur!ana područja.• Sistem je o"raničen po pitanju 'one pokri&anja $ #S se posta&ljaju na &isoke o!jekte

kako !i se osi"uralo sto &e%e pokri&anje upotre!om jedne #S Eruralne sredine.

. Na!rojati &rste satelita prema nameni. Koje su telekomunikacione namene satelita.

GIJL MOPQ RMIJQ IJQLJ UQQPLW PXQPLJQQYXZPLY[LPLXQJQM\YLIJMPXIYLPRL][LPLXLPLJZMPLIJQLJL O IXJM^Q PQJQRPL IJQLJLIRQXLMIYQ IJPL[Q

_QQYXZPLY[LPL IJQLJL IZ IJQLJL OL[LPLMPL Z IRQXLMZ PXQ^QPL OJQQYXZPLY[LZ.



<. Nacrtati tipičnu strukturu satelicko" sistema prenosa.Slika sa slajda *

. komentarisati dije"ram promene pri-oda od ra'ličiti- satelicki- sistema u period 1``)3**.Slika sa slajda <



). kaka& je trosko&ni odnos i'medju transokeanski- ka!lo&ski- sistema i satelicki- sistema.Slika sa slajda )

4. na&esti en"leske skra%enice i imena s&i- radio opse"a. Koje su centralne učestanosti Ku i Kaopse"a Euplink( do&nlink.V6F3&erA lo reDuencA b3b*KH'6F3 lo reDuencA b*3b*KH'F3medium reDuencA *(b3b H'HF -i"- reDuencA b3b* H'VHF &erA -i"- reDuencA b*3b**H'

HF ultra -i"- reDuencA *(b3b :H'Centralne učestanosti 'a Ku i K9 opse" suKu 3 uplinkE1<(*31<( :H' $ donlinkE11(431( :H'Ka $ uplinkE4($b*( :H' $ donlinkE14(4 $ 1(4:H'.

B. kratko komentarisati tri osno&na pristupa u di'ajnu satelita.+ostoje b pristupa di'ajna satelita

• Kon&encionalni pristup "de je di'ajn satelita speciičan i 'a&isi od namene. /sno&na

prednost je i'u'etna prila"odjeost uslo&ima misije i pou'danost. ana je &isoka cena idu" ra'&oj.

• odularni di'ajn 'a &išestruko koriš%enje. Višestruko koriš%enje u &iše misija( 'načajno

smanjenje trosko&a.npr.'ajednički pod sistemi 'a ra'ličite misije su ener"ecki pod sistem(komandno $ kontrolni 7

• 0i'ajn čija je osno&na karakteristika niska cena&isok ri'ik. To su mali sateliti do **K"

umesto &eliki- od &ise tona. +rednost smanjenje trosko&a lansiranja 'a red &eličine(nedostatak potre!a 'a &e%im !rojem satelita.



`. Nacrtati i o!jasniti VS9T princip. Koje su prednosti VS9T

Slika sa slajda b).VS9T sistemi su sistemi iksni- satelicki- &e'a( namenjeni pr&enst&eno 'a poslo&nekomunikacije( koji ost&aruju &e'u pomo%u mali- satelicki- terminal. +ored k&aliteta i

pou'danosti( ekonomičnost je jedna od prednosti koja daje perspekti&e 'a primenu mali-terminala u iksnim satelickim &e'ama. Naj&e%a prednost us !r'ina usposta&ljanja &e'a ileksi!ilnost u po"ledu si"nala koji se mo"u k&alitetno i pou'dano prenositi isto&remeno ka&elikom !roju udaljeni- korisnika.

b*. kak&a je ra'lika i'ma,u satelita tipa bend pipe i moderni- satelita.

#udu%i sateliti po pra&ilu nece !iti !en pipe tipa. Sadrža%e 5nter3Satelite36inks( komutaciju( procesitanje si"nala. o!ilni terminali3jednosta&nost( mala potrošnja( male dimen'ije...

b1. Nacrtati strukturu Van 9leno&i- pojase&a i na&esti tipicne &isine.

/tkri%e Van aleno&i- radiacioni- pojase&a oko 'emlje E8ames Van 9llen 1`1<.&an aleno&iradijacioni pojase&i su o!lasti kosmičko" prostora u okolini 'emlje ispunjene po&e%anomkoncetraciom naelektrisani- čestica. +ostoje d&a radiaciona pojasa unutrašnji i spoljašnji.nutrasnji se prostire oko 'emlje u ek&atorijalnim širinamaE)**km $ b)**km sa naj&e%om"usinom na b***km. Spoljašnji se nala'i na &isinamaE1*** $ `****km a naj "uš%i je uinter&alu od 1*** $ ****km

b. Kako je rastao kapacitet telekomunikacioni- satelita tokom )* i 4* "odina.

+r&i intelsat satelit 1`) imao je kapacitet <* teleonski- ili 1 t& kanal. * "odina kasnije satelitintelsat ) imao je kapacitet bb*** teleonski- i < t& kanala. +oslednja "enerasija satelita sistemaintelsat ima kapacitet ***** teleonski- kanala.



bb. +o čemu je karakteristična putanja satelita molnija. Koi je to tip or!ite. >ašto nije"eosin-rona.

aprilu 1`) lansiran je pr&i molnija satelit u &isoko eliptičnu or!itu( sa inklinacijom od )b(<stepeni i or!italnim periodom od 1 sati. Time je ost&areno do!ro pokri&anje se&erne -emis&ere.

Nije "eosin-ron 'ato sto nje"o&a or!ita traje 1 sata a "eosin-rona or!ita traje jedan '&e'danidan ili oko bsata i ) minuta i < sekunde.

b<. na&esti tipične karakteristike 6/( / i :/ or!ite. Kolika je ra'lika i'me,u '&e'dano" isunčano" dana i '!o" če"a se ja&lja.

GEO $ kružna or!ita u ek&atorijalnoj ra&ni( sa periodom jednakim periodu 'emlje( tako dasateliti u o&oj or!iti deluju kao da stoje i'nad jedne tačke na 'emlji.Visina or!ite je b4B)km.LEO $ or!ite oko ** $ 1**km i'nad 'emlje(period or!ite `* $ 1 min( &idlji&ost satelita oko

1* do <* minuta( male 'one pokri&anja( sa &iše satelita mo"u%e "lo!alno pokri&anje.MEO $ or!ite oko *** $ 1***km i'nad 'emlje. +eriod or!ite )sata(&reme &idlji&osti sa 'emljenekoliko sati. anji !roj satelita u odnosu na 6/.

/kretanje 'emlje oko s&oje ose u'rokuje poja&e i'laska i 'alaska sunca. jednom trenutku

tokom dne&no" sunče&o" puta po ne!u sunce dostiže maksimalnu &isunu( taj se trenutak 'o&esunčano podne. Vreme i'medju d&a sunčana podne&a 'o&e se srednji sunčani dan. toku jedno"srednje" sunčano" dana 'emlja se okrene malo &ise ne"o jednom oko s&oje ose. >ato je srednjisunčani dan malo du'i od '&e'dano" dana Eb sata )min i <(*`1 sek oko < min duži.



b. fta je "eo"raska dužina a šta "eo"raska širina. fta je meridijan i paralela. Formirati dru"i itre%i keplero& 'akon. Koliki je odnos ; bT 'a sunče& sistem i 'emljine satelite.

Geografska dužina $ se meri u stepenima istočno ili 'apadno od nulto" meridijana koji jedeinisan tako da prola'i kro' opser&atoriju u "radu :riniču u en"leskoj. Nulti meridijan ima

"eo"rasku dužinu *o. Tačke 'apadno od to" meridijana imaju 'apadnu "eo"rasku dužinu( atačke istočno od nje"a imaju istočnu "eo"rasku dužinu. 6inije koj po&e'uju tačke jednaki-"eo"raski- dužina 'o&u se meridijani.

Geografska širina $ se meri stepenima se&erno i južno od ek&atora. Sam se ek&ator deiniše"eo"raskom širinom *o. Se&erni pol ima "eo"rasku širinu `*o se&erno a južni pol ima `*o

južno. 6inije koje po&e'uju mesta jednake "eo"raske širine na'i&ju se paralele.

Drugi Keplerov zakon $ sto je satelit dalje od 'emlje( sporije se kre%e. #itan je o!lik or!ite( ako je or!ita du"ačka i uska !r'ina satelita &arira u &elikom opse"u. 9ko je or!ita sličnija kru"u !r'ina satelita je manje ili &iše konstantna. 9ko je or!ita kru" satelit se kre%e konstantnom

!r'inom.Treći Keplerov zakon $ može se primeniti na 'emljine satelite. esec se kre%e po &rlo &isokojor!iti ;gbBb***km. 5ma &eliki period or!ite Tgoko 4(b dana. esec se kre%e toliko sporo da se'emlja ispod nje"a rotira !rže ne"o što se mesec kre%e. Kada se "leda sa 'emlje mesec i'la'i naistoku i 'ala'i na 'apadu !as kao sunce. 9ko !i se unele &eličine ; i T 'a mesec u jednačinutrece" keplero&o" 'akona mo"lo !i se odrediti ; bTg4(b h 1*1b./dnos ; bT je isti 'a s&e planete( odnosno 'a !ilo koji satelicki sistem o&aj odnos je isti 'a s&esatelite.

b). 0a li "eostacionarni satelit !aš nepomičmo stoji na ne!u. /!jasniti. Kako se sa 'emlje &idi

astronomski ek&ator i Klarko& pojas.

0a !i "eostacionarni satelit !io nepomičan na ne!u nje"o&a or!ita mora ispuniti slede%e uslo&eor!ita mora !iti "eosin-rona( or!ita mora !iti kružna i o!ita mora ležati u ek&atorijalnoj ra&ni.>amislimo posmatrača koji se nala'i na 'emlji. 9stronomski ek&ator je kru" koji je !eskonačnoudaljen od 'emlje( koji le'i u ek&atorijalnoj ra&ni. Klarko& pojas je tako,e kru" koji le'i uek&atorijalnoj ra&ni ali koji nije !eskonačno udaljen od 'emlje pa '!i" to"a Klarko& pojas le'iispod astronomsko" ek&atora. Slika slajd )*.

b4. Koji su parametri or!ite :/ satelita.

GEO $ kružna or!ita u ek&atorijalnoj ra&ni( sa periodom jednakim periodu 'emlje( tako dasateliti u o&oj or!iti deluju kao da stoje i'nad jedne tačke na 'emlji.Visina or!ite je b4B)km.



bB. Koliku emisionu sna"u i kapacitet je imao SAncom E"odina a koliki kapacitet 5ntelsat <E"odina.

SAncom posta&ljen je u "eostacionarnu or!itu 1`)b( imao je T=T pojača&ače sna"e ikapacitet 1 t& kanal.

tk3 odgovori na pitanja za test 2

Documents