1. Skraćenica DECT prestavlja napredne digitalne bežične komunikacije ( DECT –digitalenhanced cordless telecommunications ) standard je u evropi uveden 1992 godine a 1995 godine je dopunjen i uveden sirom sveta. DECT radi u frekvenciskom opsegu 1800 – 1900 (kHz). Brzina govornog signala je 32 kbit/sec. Radijus ćelija je mali (mikro ili piko ćelija) od nekoliko desetina metara do nekoliko km u zavisnosti od oblasti primene standarda.

2. DECT koristi prednosti bežičnog prenosa odnosno prenosa radio signala a to je pre svega mobilnost terminalnog uredjaja . DECT sistem pridružuje terminalni uredjaj korisniku koji može da ga upotrebi na bilo kojoj lokaciji u okviru zone pokrivanja DECT sistema. DECT standard je nasao osnovnu primenu u sistemima poslovne bežične telefonije i WLL sistemima i kao rezidencijalni bežični telefonski sistem. WLL prestavlja novi načinrešavanja lokalnih pristupnih telefonskih mreža koji se ogleda u bežičnom povezivanju krajnjih korisnika u javnu telefonsku mrežu.

3. DECT radio interfejs je baziran na multi-carrier/ time division multiple access / time divisionduplex tehnologiji. ...

4. Otpornost na smetnje: kontinualni monitoring raspoloživih radio kanala i izbor kanala sa najmanjom interferencijom. veliki kapacitet sistema : digitalna tdma tehnologija male dimenzije ćelije sistema inherentna otpornost na interferenciju omogućavajuopsluživanje i do 100000 korisnika / km^2 daleko vise od bilo kog postojećeg standarda za bežični prenos. Nepotrebnost frekvenciskog planiranja: fleksibilna alokacija radio kanala u okviru svake od ćelija sistema uz izbegavanje interferencije. Potrebna koordinacija izmedju korisnika sistema postiže se tako sto svaki korisnički terminal nadgleda aktivnost svih ostalih terminala i baznih stanica čime se izbegava frekvenciskom planiranje. Proširivanje DECT sistema je stoga veoma jednostavno i svodi se na instalaciju potrebnog broja dodatnih baznih stanica.

5. Dinamička selekcija kanala: pre uspostavljanja komunikacije, korisničkiterminal i bazna stanica selektuju odgovarajućefizičke kanale. Selekcija kanala se bazira na izmerenim vrednostima nivoa elektromagnetnog pola u svakom od 120 raspoloživih kanala. Formira se RSSI lista. Mala rssi vrednost je indikacija slobodnog kanala (bez smetnji). Izbor zavisi i od tipa kanala po kome se komunikacija uspostavlja.CDCS koncept: terminalni uredjaj DECT sistemadinamički, pre uspostavljanja veze ali i tokom njenog trajanja , bir radio kanal u kome je izmereni nivo interferencije najmanji. RSSI je lista nivoa primljenih signala.

6. Pored prenosa govora ,standardpodržava i razmenu podataka sto otvara mogućnostizgradnje bežičnih lokalnih mreža podataka ( cordless LANs).

7. Neke od primene DECT sistema su: DECT sistemi kucne bežične telefonije –jedna bazna stanica i jedna ili vise primopredajnih telefonskih slušalica, DECT sistemi poslovnebežične telefonije – veliki broj gusto rasporedjenih baznih stanica povezanih preko posebnog mrežnog kontrolera na kucnutelefonsku centralu. Zadatak ovakvog sistema je da korisnicima obezbedi neograničenu mobilnost u poslovnom okruženju uz kompletan pristup privatnoj i javnoj telefonskoj mreži i svimservisima koji se u okviru njih nude. DECT bežični sistem fiksne telefonije (WLL) – WLLbežično povezivanje krajnjih korisnika u javnu telefonsku mrežu. Servisno područje se pokriva mrežom baznih stanica dok je krajnji korisnik opremljen terminalnim primopredajnim uređajem na koja se priključuje telefonski aparat.

8. DECT bežični sistem fiksne telefonije (WLL) – WLL bežično povezivanje krajnjih korisnika u javnu telefonsku mrežu. Servisno područje se pokriva mrežom baznih stanica dok je krajnji korisnik opremljen terminalnim primopredajnim uređajem na koja se priključuje telefonski aparat. WLL – DECT, primena u područjima sa nerazvijenom telekomunikacionominfrastrukturom. WLL – DECT, primena i u urbanim područjima gde postojeća PSTN ne može da zadovolji rastuće potrebe za brzim uvođenjem novih priključaka.

9. DECT standard pokriva tri najniža sloja OSI modela: fizički sloj, sloj kontrole protoka podataka, mrežni sloj. ...

10. Navesti osnovne odlike dosadasnjih faza razvoja GSM ( 1.2 i 2+)?

GSM faza 1: standardizacija GSM-a je zavrsena tokom 1990g . skup ovih standard predstavljao je fazu 1. Ova faza ukljucila je osnovne zahteve za celularnu digitalnu mrezu: prenos govora, prenos podataka sa protocima do 9.6kb/s. ovim standardima podrzano jenekoliko supplementary servisa. GSM faza 2: standardizacija faze 2 je zavrsena 1995g. glavna tema bili su supplementary servisi poredivi sa servisima koje nudi fiksna ISDN mreza. Kompatibilnost svih predhodnih faza sistema sa svim buducim fazama evolucije GSM sistema. GSM faza 2+ : Standardi faze 2+ se konstantno dopunjuje od 1996g. Glavna osobina faze 2+ je omogucenje novih servisa za prenos podataka visokim protocima, aplikacije inteligentne mreze, kao I povezivanje sa drugim posebno paketskim mrezama.

11. Kojim sistemima je povecan protok podataka u GSM fazi 2+ ? Koje su njihove osnovne odlike?

Sa namerom da se poveca protok podataka GSM sistema iz faze 1 i 2 razvijena su 3 sistema u GSM fazi 2+. HSCSD, GPRS i EDGE.HSCSD – je servis za point-to-point prenos podataka. Realizovan je korišćenjem multi-slot operacije prenosa podataka. Maksimum protoka podataka jednog fizičkog kanala je povećan sa 9,6 na 14,4 kb/s.GPRS – omogućava kombinovanje do 8 fizičkih kanala po korisniku. Za razliku od HSCSD, GPRS je packet switched. Ovo omogućava visoku efikasnost u korišćenju spektra , sa mogućnošću praskavih vrlo visokih protoka do 150kb/s. takođe podržani su point-to-multipoint servidi I prenos SMS-a neograničene dužine.EDGE – će unaprediti GSM mrežu ka zahtevima sledečih generacija sistema mobilnih komunikacija. Promenom GSM modulacije GMSK u 8PSK biće omogućen protok do 384 kb/s.

12. Navedite i prokomentarišite osnovne tehničke karakteristike sistema GSM. Grafički prikazati frekvenciski plan za GSM 900, GSM 1800 i GSM 1910.

TDMA/FDMA: radio kanal širine 200khz sa 8 vremendkih slotova od 0,577msec

A/D konverzija i kodiranje govora, 13kb/s, primena zaštitnog kodiranja i vremenskog komprimovanja digitalizovanog govora.

Primena GMSK modulacije, sa efikasnim iskorišćenjem spektra i dobrom imunošću na smetnji.

Autentifikacija i kriptografska zaštita. Frekfenciski opseg oko 900mhz: uzlazne veze, mobilna-bazna stanica, 890-

915MhZ. Silazne veze bazna-mobilna stanica 935-960MhZ. Zaštitni razmak od 45 MhZ između duplesnog para radio-nosioca. Ukupno 125 duplesnih radio kanala. Približna veličina ćelija: 35km max, 1km min, 10 km ruralna sredina, 3,5

km urbana sredina. Snaga mobilne stanice tipično 1,2W, bazne stanice 10-20W.

13. Detaljno nacrtati i obrazložiti TDMA/FDMA šemu raspodele kanala kod GSMA. Koji sve tipovi kanala se uspostavljaju u GSM ( šta znače skraćenice TCH/F, TCH/H, TCCH, FCCH, SCH). Koliko ima saobraćajnih a koliko signalizacionih (službenih ili kontrolnih) kanala.

14. Šta se postiže upotrebom sim kartice u mobilnom uređaju

SIM je skraćenica od Subscriber Identity Module i označava modul na kojem se nalazi unikatni broj (eng. service-subscriber key IMSI) kojim se identifikuje preplatnik na mobilnoj telefonskoj mreži.

15. Kako se formira tzv BURST poruke. Koliko mu je trajanje. Koliki je ukupni protok, koliki informacioni, koliki službeni. Ža sta služi sekvenca za uhodovanje. Zbog čega se vrši učešljavanje bita iz dva susedna segmenta govora.

Ukupni protok po korisniku iznosi 33,85kb/s. U sredini bursta je smestena i 26bita dugačka sekvenca za uhodovanje, koja služi za dinamičko podešavanje.

NIJE GOTOV

16. Kako se u GSM obavlja kontrola snage i vremenska sinhronizacija.

Kontrola snage: Snage MS i BS mogu se dinamički podešavati (po 2dB) radi smanjenja interferencije u drugim ćelijama. MS neprekidno meri snagu primljenog signala. BS podešava snagu u odgovarajućem kanalu. Takođe, BS sama meri primljenu snagu i obaveštava MS o tome da li ona treba da poveća ili smanji snagu. Mobilni uređaji se po maksimalnoj predajnoj snazi dele na klase: 1. Klasa podrazumeva maksimalnu vršnu snagu od 20W, 43dBm2. klasa 8W, 39dBm3. klasa 5W, 37 dBm4. klasa 2W, 33dB.

Vremenska sinhronizacija: Veličina ćelije u GSM sistemima varira između 1-2 km do čak 35km, pa je kašnjenje zbog udaljenosti MS od BS reda 3-100mikrosekundi. Zbog toga BS meri vreme odlaska i povratka signala do određene MS i na osnovu toga joj šalje obaveštenje o tome koliko je potrebno ranije slati signale da bi stigli tačno u predviđeni interval.

17. Objasniti kako se odvija frekvencisko i vremensko skakanje u GSM

GSM omogućava sporo frekvencisko skakanje koje se sastoji u dinamičkom dodeljivanju radio kanalapo odredjenom redosledu sa periodom jednog rama 4.615ms. redosled radio kanala je takav da omogucava ortogonalnost svih radio kanala u okviru jedne ćelije. Redosled je periodičan sa periodom koja odgovara trajanju jednog hiper rama. Frekvencisko skakanje nemože da se primeni na BCCH in a CCCH. Frekvencisko skakanje je opciono primenjeno radi smanjenja uticaja propagaciskog fedinga i minimizovanja interferencije sa ostalim korisnicima. Brzina skakanja je jedan skok po TDMA ramu, to jest 217 skokova u sekundi. Ono je opciono za BS, a obavezno za MS.

18. Nacrtaati strukturnu šemu GSM mreže. Objasniti ulogu pojedinih blokova.