Prikazi, osvrti, proшocije Prilozi, З 1, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

Steven L. Burg, Paul S. Shoup, The War in Bosnia-Herzegovina, Ethnic Conflict and /nternational/ntervention, М. Е. Sharpe, Armonk, New York,

London, England, 1999., str. 499.

Mnogostrukost гazlicitih prisutnosti, interesa, иticaja, posrednih i neposiednih djelovanja, иkUиceпosti, posljedica, te emocija ј stгasti u nesagledivom kompleksн koji se naziva rat и Bosni ј Het·cegovjпi i nakon protoka ovih godina ostaje ј dalje vrlo zbиnjttjиca i frust1·irajиca kako za иcesnike tako i za istrazivace naglaseno Ыiske sadasпjosti.

Nepovjerenje ргеmа svakom роkиsајн da se spozna ova, ро пшоgо сешн, s pгavom imcnovna katastt·ofa proizilazi i iz poplave djela aнtora sиmпjivih роЬнdа, moi-alne i stшcne odgovornosti. Stoga svaki pokusaj da se dosegne racionalni smisao i ponиdi prihvatljivo objasnjenje za tok desavanja н ratн zasluzuje paznjи, naгocito иkoliko ргеtепdије па sveobиl1vatno sagledavanje сјеlоkнрпе kompleksoe dinamike i njeno postнptю ргасеnје. Takav pokusaj su napt-avila dvojjca profesoгa politickih naнka - Steveп L. Вшg sa Bt-aodeis tшivel'ziteta ј Paul S. Shoup sa Univet·ziteta и Viгdziпiji, cije stt zanimanje i iпtet·es za pl'oЬleme socijalizшa, komнnizma i нacio­пalizma ва prostoriшa jнgoistocne Evt·ope шnogo tJajoiji nego иlozeni napor pri iz­гadi ove knjige. Podjeljeпa и osarn poglavlja ( 1. Uvod: Bosna, etnicki konflikt i шedtшarodna iпterveпcija; 2. Koвflikt i njegovo situiгanje tt bosanskи politickи js­torijи; З. Potonttce и rat; 4. Osnove гаtа 1992-1994; 5. Medиnю·odna zajednjca ј 1-at: Vens-Ovenov plan; 6. Medипarodna zajednica i rat: podjele u pгegoval'anjн; 7. Narn­etaпje Dejtooskog spoгazиma; 8. Dileшe oko intet·vcocije) pokнsava p1-atiti logikн i tгadicije bosanskohct·cegovackog pt·ostot-a i spoljasnjih faktora i пjihovih iпtet·veв­cija, te svЉ aktet-a kt·ize. Prvi dio stнdije posvecen је istoгijskoш pregledн Bosnc ј Hercegovjne prije pocetka гаtа; zatirn slijede dogadajj и Hгvatskoj; nadalje, glavni dogadaji izmedн 1992. i 994. godiвe , ukljucujнci иlоgи шedija, etnicko ciscenje, te pitaoje genocida. Drugi dio је posveccn detaljoom opisи i analizi dogadaja vezaoih za djelovanjc medиoaюdne zajcdпice н rjesavanju konflikta, tc posljedicama till in­terveocija.

U иvodoom dijelи aиtOl"i navode da "sustioa etoickog konflikta је ЬогЬа za шос izшedн шobilizovaoill indetifikacijskih gпtpa- bilo to za jednakost н okvit·u postojece dгzave ili za иspostavljanje potpuno nezavisoe nacionalne drzave. Kolaps

251

Prikazi, osv1·ti, promocije Prilozi, З l, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

komunizrna, а sa пjim i kolaps postojeCih mu}tjnacionalnih drzava u Evorpi, nijc pracen pobjedom liЬcralne deшol<Iatije ј legitiшiteta пovih civilпih di'Zava. Umjes­to toga, sta1·jjj jstorijskj identitetj - religija, паюdпоst, nacionalni identitet, ра cak i regioпalпi - ponovno su izasli na vidjelo kao baze politicke шobilizacjje ј zahte­va za d1·zavnoscu ј sukoЬili se sa d1·zavoш u gotovo svim oviш podгucjima gdjc postojece ilj iznikle dl'zave пisu ko1·espondjгale sa identitetjma шoЬilizovnih gгupa. То је prouzrokovalo koпfljkt jzmedu medнnarodnЉ noпnj о drzavnom sнvel'enitetu ј teritorijalnoш integritetн, s jedne stl'ane~ ј sпage zahtjeva za etnicitetom kao bazom dt·zave, sa d111ge strane. Veliki dio pt·ice о Bosni је kako је meduпarodna zajedni­ca pokusala, ali neuspjesno, da нskladi konflikt izmedн ovih medusobпo iskljucivih principa dl'iavne fonnacije."

"Nekoliko faktora cini se da doprinose pojavljivanju etnickih koпflikta. Oni нkljucuju istoriju antagonizama izmedu gn1pa, model etnicke dominacija i /ili nejed­nakosti; pet·cepcija savremeпih rivalstava medн grupama ... izboшi trijumf ili dru­ge ргоmјепе koje dovode nacioпalne snage do nюci, kao ј neadekvatпost postojecih politickiћ aгanzmaпa za нsmjeravaпje njihovog ponasanja; piisutnost kопkшспсiје, ekskluzjvnih zahtjeva za vlascu; шodel rjesenja koji se kгесе sam ро sеЫ samo ka secesiji i odvajanju; i postojaпje spoljnjeg sponzorstva ili podi·ske za ekstгemne poli­tjke. Razliciti podskupovi oviћ faktora mogн objasnjti diпamiku razliCiпih slucajeva. Alj, ovo је rasprostranjena saglasпost u literatuгi о vaznosti svakog od njih."1 Ovaj poduzi citat је u funkciji obrazlozenja logike kојн stt aнtori s!jjediJj tt p1-acenju гаt­nЉ desavaпja. Mada jos mпoga pitanja ostajн bez jasnog odgovoгa, ово sto pred­stavUa Ьitпе stavke, kad је Bosna н pjtanju, jesu, prvenstveno, definisaвje prirodc p1-ava н njoj i "nacionaJno pitanje", kao kljucne tacke na osnovu kojih sн lider·i bili н stапјн da mobjJisн шаsн za t-at, te, kao t1·eca stavka, odgovot· meduпaюdne zajed­пjce, kojj Ы se tesko шоgао пazvatj pгikladniш i pt-avovreшeniш. А za nesavjesne i zaboravпe citaocc u poglavUu "Etпicki koпflikt i moralпo pitanje u Bosni" po1-azno је post festum podsjecanje autora da od pocetka koпflikta пjjedna od strana, olicena н izabraпiш lideriшa, 11ije pokazala пikakvu zelj11 da razmotгi civilnн ili nшltikul­turalnu alteшativн nacioпalnistickom koпceptu dl'zavc. Izmedн ostalog, i tош napo­meпom autol'i jzrazavaju svoje simpatije prema оnјш snagama н Bosni i Hercegovi­ni koje nisu zeljele da је vjde podijeljenu. Stav da gotovo svaka infotшacjja ima svo­ju sпаgн poпovno паs vraca u za шпоgе vec zaboгavljeпo vt·ijeшe, podsjecajuCi nas na eнforicne izjave, пeodшjer·ene ciljeve i saшodopadljive ocjene politickih lidera, шedнstt·aпacke dogovore i pr·egr11pisavaпja s pocetka devedesetih godiпa, па situaci­je i okolпosti шаnје ili vise poznate i Ьliske javпosti.

1 preнzeto iz djela, stгana 4-5.

252

Prikazi, osvt"ti, proшocije Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

Ukoliko ne Ьi Ьilo dгugih preporuka za ovo djelo, а osnovвa se izшedu ostalog potkl'epljuje kolicinom navedenih Ьilje~ki (1427), siguпю је da ova knjiga ttspostav­ljanjeш vlastitih unutaшjih veza шijenja perspektivu, Ьаг do sada videnu u па~еш okruzenju, i ranjava vec okostala videnja. Mnogobrojni podaci za djelo cгpUeni stt iz 1-azlicitih jezickih, teritoгijalnЉ, medijskih, politickiћ izvora. Popt-aceni su sa 33 kat·te, pocevsi od podjele Воsпе Sporazuшoш Cvetkovic-Macek do опе koja poka­zuje dапаsпје staвjc granica, kao i tabelama sa statistjckim podaciшa о t·e1igjoznoj, пacjonalnoj pt·ipadпosti Bosanaca i Hercegovaca ( 1851-1991. ), raspodjelj пjj1юvih glasova prjlikom izbora 1 990. godine ... lmeпski i pojmovпi indeks omogucava lak~e savladavanje ovog oЬilja podataka.

Bez pretenzija da se navede sve Ьitno iz ovoga djela, nuzno је upozoriti Ью· na ono ~to је iпtrjgirajuce, ako ne ј pюvokativno. Autoгski је stav da Ьi sc гаt sit·oko gledajuci, mogao objasniti i kontrastom izmedu secesioпistickih pet'ifeшih re­gioвa i пacionalпistickih kultura koje su dominiшle s jedne straпe, ј cent1·alпoш

пшltietпickom jezgrom i gradanskom kultшoш upt-avo iznikloш u njegoviш gгa­doviшa, s dгuge sn·aпe. Zatiш tu је i stav da sи slicnosti rata 1941-1945. vece nego гazlike koje Љ dijele; da је gotovo vise od pola popнlacije и Bosni ј Hercegovi­пi imalo Ьliske гodake razlicitih nacioпalnosti; о brzom porastu stanovnistva и po­sljedпjih 30 godina; о pravu Srba, slijedeci kolaps Jugoslavije, na samoodгedenje. ћеиzеtо је podsjecanje da је godintl prije rata Воsпа, и stvщ·i, vec Ьila podijeljena, te da se autoгjtet ceпtralne vlade и Sarajevu pюtezao sашо па grad; da greska Zapa­da пiје Ьila sto nije гeagovao 7. aprila 1992., nego da опа seze jos raпije i sastoji se и пekvalifikovaпoj podгsci odгzanju refcrenduma za пezavisnost, i to ргiје пеgо su sc tt·i пacionalisticke partije dogovorjli о ttstavпoш rjeseпju; da " ... nisu spoljпi fak­tori doveli Bosntt do uпistenja, пеgо uпtttt-asпji: duboki nesklad percepcijc i principa izmedи samih Bosanaca (i Hercegovaca), koji se odпose па sнdbinu пjilюve zeшlje ј kojj је uciпio komp1·oшis neшogucjm."2 U kпjizi је ponнdeno i nнmericko гazma­tranje i ро izvoгiшa p01'edenje rаtпЉ guЬitaka, efekat etnickog ciscenja; proЬleшa­tizovan је i genocid.

Kad stt и pitaпju spoUпi faktori, kompleksnost krize se vidi u cinjenici da su oni politicki kreatori sa Zapada koji stt Ьili za intervenciju to t·adili u iшс idealizovaпe, шиltietnicke Воsпе. Nedostatak dоЬге volje и pregovoriшaje Ьiо osпazen nedostat­koш obaveze medtшaгodпih akteгa da izпttde Ьilo kakav spor-azш11 koji Ьi шоgао biti postigпttt. Evropa пiје djelovala u tradiciji geopoliticke гavнoteze sila na kојн sи lokalni akteri па Balkantt vec dugo Ьili navikli. Uшjesto toga, kao glavni akter н tjeseпju kl'jze sc pojavljнju SAD. "Raniji napori, vodeпi od stгanc Evl'ope i UN-a da

2 iЬ., str. 126.

253

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, З 1, Sarajevo, 2002., str. 205-290.

нspostave sporazum su pt·opadali djelomicno zbog toga јег su SAD otvoгeno hrabt·ilc nшsliшansko doшinantnн bosanskн vladи da tгazi boljc гjesenje"3 Ali, paгadoksal­no, kot·istenje aшerickih ZI"acnih napada protiv Siba dalo је SrЬiшa Ьоlји poziciju и pregovorima, а time sи Aшet·ikanci prihvatili pozicijн koju sн ran* ktitikovali kod Evropljana i UN-a. То је иkljиcivalo direktвo pregovaranje sa St"Ьima, sankcioпisan­je podjele Bosne i Hercegovine u kojoj SгЬi imaju koherentпi pюstor, dok ga "Mus­liшani" пemaju; pruzanje шogucnosti svakoj stt-ani za veto ргеша centralnoj vladi, te vrseпje pritiska na "Mнslimane" da se podjela prihvati. ћisиtпost zapadпih tп.1• раје Ьila пeizbjezna.

Moralna i nacela rаzнша пе шogu, ра makar i naknadпom pamecu, proizvesti zadovoljavajuCi zakljucak. Osim sto nюgu otvot·iti sашо jos veCi bt·oj, i to sve teziћ pitanja za jedno porazeno covjecaпstvo. •

Sonja Dujmovic

Ј ib. Stl". 383 .

......... .............................................................................................................. :8

Zoran Grijak, Politilka djelatnost vrhbosanskog nadblskupa Josipa Stadlera, Hrvatski institut za povijest- Vrhbosanska nadblskupija Sarajevo

- Dom i svijet, Zagreb 2001., str.1-791.

Pгvorn vrl1bosaпskoш nadbiskиpu dr. Josipu Stadleru pt·ipada istaknuto шjcs­to н пovijoj ћrvatskoj povijesti, posebno u oЬlikovaпjн hrvatske пacionalne politike и оdвоsн na Воsпи i Hercegovinн u razdoЬljи aиstt·otlgaiske иргаvе (1878.-1918.). Dosad о tome пiје Ьilo sиstavnijih t-asprava ni pisanih шoпogt-afija s cjelovitim i objektivпiш pt·istнpoш pioиcavanju Stadlel'Ova lika i djela и slo.Zeпim crkveпiш i politickim prilikama и BiH па prijelazu iz 19. и 20. stoljece.

Za гazliku od dosadasпjih apologetskih, s jedne, i teпdenciozпo- pamfletistickih гasprava, s druge sttЋJЩ kпjiga dt·. Zoraпa Gгijaka teшelji se na izvoпюj i dobt·iш dijelom пeobjavljenoj at·hivskoj gradi, solidпim historiogтafskim priloziшa te oz­Ьiljпoj i iscrpnoj analizi proЬlema vezanЉ иz StadleгoVll licnost i njegov javпi crkve­пi i politicki rad.

Iz Grijakove kпjige, zapгavo njegove disertacije, гazvidno је da autoг istt·azиje politicko djelovanje zagrebackog sveиcilisnog ргоfеsога i saгajevskog пadЬiskupa u najsiгiш okvit·iшa сгkvевЉ, drustveвih, gospodarskiЬ, kulturnih i politickiћ proce­sa и Austю-Ugarskoj Monat·Ьiji i Eиropi па prijelazu stoljeca. Vrlo su zaniшljive au-

254