1. Ekonomski fakultet
Univerzitet u Beogradu
Znaaj strategije u
sprovoenju tranzicije na
primeru Srbije
eljko A. PAVIEVI
Mentor/Prof. Dr Dragan URIIN

2. Struktura
rada
Tranzicioni procesi predstavljaju sastavni deo tranzicione strategije kojom seostvarivanje vizije kapitalizma kome tei privreda u tranziciji na putu integracije i dostizanja razvijenih svetskih privreda.
Tranzicione turbulencije izazvane brzinom i dubinom reformi koje se sprovode kao i turbulentnim deavanjima na globalnoj sceni.
Svetska ekonomska kriza ukazala je na nedostatke dosadanjeg poretka stvarajui mogunost za promene na globalnom nivou. Ona nije imala podjednak uticaj na sve zemlje.
Izlazak iz tranzicije zahteva sutinski preokret u dosadanjem sprovoenju reformi kroz identifikovanje konkurentnih prednosti Srbije, razvoj i implementaciju nove strategije koja e se bazira na novom privrednom modelu koji u fokus stavlja reindustrijalizaciju i eksploataciju razmenljivih proizvoda kao i iskreniji pristup institucionalnim i mikroekonomskim reformama.
Znaaj strategije u
sprovoenju tranzicije na
primeru Srbije
3. Tempo
tranzicije
Kapitalizam
DRAVA
GLOBALIZACIJA
ViZIJA
KAPITALIZMA
Socijalizam
Promenljivo Okruenje
Tranzicione strategije
4. Tranzicija
Nedovrena geopolitika tranzicija sistem ini
otvorenim.
GeoPOLITIKA
EKONOMSKA
Ekonomska tranzicija gubi smisao
ukoliko nije sprovedeno
geostrateko pozicioniranje
i politika tranzicija.
5. Tranzicija
OK TERAPIJOM
I faza
regulisana
II FAZA
... krije niz opasnosti meu kojima je jedna od najznaajnijih stvaranje sivog trita.
Sivo trite sa arbitrarnim cenama, politikim lobiranjem, favorizacijom i nevidljivim konkurentima ne moe niti u jednom aspektu da zameni slobodno trite.
poetna faza.
Zemlje u tranziciji uvode privatizaciju, liberalizaciju i deregulaciju. Rast u ovoj fazi poiva na slobodnoj trgovini i liberalizaciji cena.
... zahteva dravu sa jasnom vizijom, dobrom vladavinom,
strpljenjem razliitih drutvenih grupa, a vreme potrebno za osmiljavanje reformi je cena odrivosti njihovih rezultata.
... zrela faza.
Naglasak se stavlja na institucionalne reforme i reindustrijalizaciju. Rast u ovoj fazi poiva na investicijama (FDI i domae).
TRANZICIJA
predstavlja reakciju drava na
talas globalizacije.
6. Nain na koji se stvara poslovni ambijent koji
ohrabruje i nagrauje investitore.
Omoguava zamenu starog i neefikasnog,
novim i efikasnim sistemom.
Odvija se u uslovima makroekonomske stabilnosti
Ovo zahteva potovanje sledeih principa:
i mikroekonomskih reformi.

korienje trinih mehanizama i instrumenata u sprovoenju tranzicije,

7. marketizaciju trgovine i tokova kapitala, 8. tretiranje tranzicije kao dinamikog procesa pokuaja i greaka, 9. praenje i kontrolu ponaanja interesnih grupa u nastajanju i 10. spremnost da se deluje u otklanjanju negativnih efekata.Tranzicione
strategije
11. koji se za to koriste.
brzini i dubini
Razlike u tranzicionim startegijama ogledaju se u
Privatizacija
mehanizmima
sprovoenja reformi kao i po
Restrukturiranje
Liberalizacija
4
procesa
Reindustrijalizacija
Makroekonomska
stabilnost
Dezinflacija
Institucionalne
reforme
Tranzicione
strategije
12. Tranzicija otpoinje strukturnimiinstitucionalnim reformama.
Tranzicija
u Srbiji
godine kad i ostale socijalistike drave
1990.
Uvoenje viepartijskog sistema,
Srbija postaje zatvorena privreda i otvoren sistem.
Konfuzna i spora, po principu insajderske paradigme;
Nije bila obavezna i oroena;
Vezana iskljuivo za drutvena preduzea realnog sektora;
Finansijski sektor bio je zaklonjen od regulisane privatizacije;
Imala je kad kad ad-hoc pa ak i reverzibilan karakter.
Otpoinjanje procesa
privatizacije
regulisane
Telekom Srbija / Grka
godine nakon politikih promena
2000.
Promena paradigme ekonomskih reformi,
Liberalizacija spoljne trgovine i tokova kapitala,
Fiskalne i strukturne reforme,
Ubrzavanje privatizacije
Srbija postaje inpotentna privreda i otvoren sistem.
Model regulisane privatizacije zamenjen je modelom prodaje, privatizacija je postala obavezna, oroena i sveobuhvatna;
privatizacija u finansijskom sektoru.
Makroekonomska stabilizacija model jaka valuta-slaba privreda.
13. Tranziciona J kriva
Tranzicija
Tranzicioni maximum
u Srbiji
8-13
godina
73%
TRANZICIONIZAM
69%
40%
TRANZICIONIZAM
2008
2009
1993
14. Stope rasta
Tranzicija
Nedovoljan nivo privredne aktivnosti
Relativna makroekonomska stabilnost
Troenje deviza za odbranu kursa umesto za rast realnog sektora
Dominacija investicija u sektoru usluga
u Srbiji
GDPp.c,
GDP
stopa rasta %
2009-3.5
20094.304
5.5
4.660
Znaajne stope rasta
2007 6.9
2007 4.002
20065.2
2006 3.137
20055.6
20052.736
20048.3
20042.556
15. Performanse privrede
Tranzicija
u Srbiji
nivo ekonomskih aktivnosti
inflaciju
meunarodnu razmenu
Zdravlje nacionalne ekonomije opisuju
nezaposlenost i nivo linih dohodaka
osnovni indikatori
koji su vezani za
spoljnu likvidnost
monetarne indikatore
Prisustvo fenomena
zaduenost
tranzicionizma
BB-
stable
prati endemska stagflacija
privrede
Okun indeks (10%)
85
Veoma visok
stepen ranjivosti
na investicije
privrede zbog niske
konkurentnosti
31%
23%
Tranzicioni deficit GDP.
Nekonformnost
Kreditni rejting je na
93
granici odobravanja kredita
16. Demografski rizik
Tranzicija
Smanjenje broja stanovnika,
u Srbiji
Neadekvatna sruktura stanovnitva,
Demogtafsko pranjenje jednih i
nerazumna koncentracija drugih regiona.
ene u Srbiji raaju
Oekivano trajanje
Negativna stopa
1,67
ivota
prirodnog prirataja
Smrtnost odojadi
ene (74)
mukarci (70)
6,5
5,8
4,7
godina
godina
6,78%
Duplo vea u
Natalitet
odnosu na EU
42
Prosena starost od
godine
najvea u EU
dece
17. Demografski rizik
Tranzicija
Demogtafsko pranjenje
u Srbiji
Struktura stanovnitva
18 % radno aktivnog stanovnitva
350.000
Struktura stanovnitva
uglavnom visoko obrazovano stanovnitvo
2.
decenije
Meunarodna zajednica
Politika elita
Iz ruralnih krajeva obino u poznoj ivotnoj dobi
Ugroeno podruje - Istoni, zapadni i jugo-zapadni delovi Srbije.
700.000
U
79
Izbegla i privremeno raseljena lica
optine postoji proces intezivnog pranjenja
Grad Beograd i juno-baki okrug se izdvajaju kao podruja izrazite koncentracije stanovnitva.
18. Nezaposlenost
Tranzicija
Nivo privredne
u Srbiji
Stopa
aktivnosti
nezaposlenosti
Najvie nezaposlenih je starosti izmeu
17,4%
25-29
118
optina i gradova sa viom stopom nezaposlenosti od republikog proseka
godina,
12,8%
Stopa nezaposlenosti u Junom regionu je
Beograd i podruje Juno-bakog okruga kumuliraju blizu
Najmanje bez posla je onih izmeu
42%
39,5%
35-39
od ukupne nezaposlenosti
godina
Drugi po nezaposlenosti su oni starosti izmeu
Ljudski rad je
30-34
INFLATORNI
Pay-as-you-go sistem
godine,
umesto deflatorni faktor
12,5%
Penzioni sistem
6 : 1
1 : 1
zaposleni
penzioner
penzioner
zaposleni
19. Zaduenost
Tranzicija
izvoz
u Srbiji
Visoko zaduena privreda 23.000.000.000
Odnosspoljnji dug/GDPiznosi
Odnosspoljnji dug/izvoziznosi
Post-tranzicione
72%
295%
privrede / 50-80%
tolerantni nivo je 80%.
tolerantni nivo je 220%.
Rast sistemskog rizika iji najvei broj aspekata pokriva
rizik spoljnje nelikvidnosti.
Suma kratkoronog duga i
Spoljnja
Veliina deviznih rezervi
deficita bilansa tekuih transakcija
nelikvidnost
Kraj 2009. godine
dramatino smanjuje rezervu likvidnosti za 2010. godinu
10,6
Kratkoroni dug
3,6
milijardi
milijardi
18,9%
FDI kao izvor
Deficit bilansa tekuih
transakcija
finansiranja duga
5,8
milijardi
20. Tranzicionizam
Tranzicija
u Srbiji
privrede.
Neostvarena
Nije podignuta
je
Cenovna stabilnost odravana fleksibilnim, relativno kontrolisanim kursom koji se brani deviznim rezervama.
reindustrijalizacija,
konkurentnost
Relativna makroekonomska stabilnost
relativno pod kontrolom.
Apresijacija dinara
Penalizuje izvoznike
Precenjeni kurs
jaka valuta u slaboj privredi
Privileguje uvoznike
6,6%
Inflacija od
Nesklad
PONUDE
izmeuagregatne i
jaa inflatorni pritisak
TRANJE
Privredni rast
Trgovinski deficit.
Monetarni
model
21. Tranzicionizam
Tranzicija
u Srbiji
Dominacija brokerskog i rentijerskog mentaliteta nad industrijskim i preduzetnikim mentalitetom.
Racio javna potronja/GDPje vei od
Veoma nizak volumen FDI po glavi stanovnika nepovoljno uee green field investcija.
0,4
Investiciona kratkovidost
u periodu 2004-08
Manifestacije tranzicionizma
smanjenje sa 30.730
na 28.400 zaposlenih
Visoka javna potronja
1993. godine
5000,
2001. godine
11000,
Veliina javnog sektora i dravne administracije.
2009. godine
15,3%
Broj slubenika dravne administracije:
31000.
5,6%
2,2 miliona ljudi
Zamrznute zarade u 2009-10.
plate
GDP
u periodu 2004-08
22. Globalna kriza
Tranzicionizam
u Srbiji
Smanjeni obim FDI i ak njegov inverzan tok posledica je deleveridovanja svetskog finansijskog sistema.
Srbija kao mesto za parkiranje FDI nije bila atraktivna ni pre globalne krize.
Niske cene preduzea u privatizacionom procesu.
Globalna
ekonomska
Kriza e znaajno devalviratiosnovne prednosti investiranja u Srbiju.
kriza
Visoke stope prinosa, korigovane efektom devalvacije (ili ak uveane efekte revalvacije) kod ulaganja u dravne hartije od vrednosti.
Tranja (izvozna i uvozna)
opada u recesiji.
Prva polovina
2009
2008
Isti period
20
Industrijska proizvodnja
prema istomperiodu u
pre
godina
18%
60%
23. Po 5 grupa indikatora Srbija se nalazi ak iza 100. mesta / donja etvrtina svih 133. ocenjenih zemalja.
Konkurentnost
privrede
SRBIJE
Loije mesto u pogledu osnovnih uslova nego po pitanju faktora koji poveavaju efikasnost.
100.
107.
80.
102.
111.
Srbija se nalazi u 30 najgorih zemalja u svetu po pitanju zatite svojinskih prava, nezavisnosti sudstva, favorizacije pri donoenju odluka, korporativnom upravljanju.
Najproblematiniji faktori za obavljanje biznisa u Srbiji
Loije mesto u pogledu osnovnih uslova nego po pitanju faktora koji poveavaju efikasnost.
Po optereenosti dravnim propisima i efikasnosti pravosua nalazi se u 10 najgorih.
Po 5 grupa indikatora Srbija se nalazi ak iza 100. mesta / donja etvrtina svih 133. ocenjenih zemalja.
67.
46.
85
78.
76.
2008
112.
92.
93
85.
Po optereenosti dravnim propisima i efikasnosti pravosua nalazi se u 10 najgorih.
2009
Srbija se nalazi u 30 najgorih zemalja u svetu po pitanju zatite svojinskih prava, nezavisnosti sudstva, favorizacije pri donoenju odluka, korporativnom upravljanju.
24. Tranzicija
Na poetku 2010. godine
privredu Srbije
karakteriu
tranzicije
nedovoljan nivo ekonomske aktivnosti
jak inflatorni pritisak
evroizacija nacionalne valute
kolaps trita kapitala
zaustavljanje procesa privatizacije i preispitivanje ranije sprovedene privatizacije
smanjena likvidnost drave
Bitka na 2 fronta
Odravanje
Sutinski zaokret u sprovoenju
Makroekonomske stabilnosti
Reformestrategijama baziranim na znanju,
Mikroekonomskih reformi
Pozicioniranje Srbije na tri bitna izbora; strategijski sektori, infrastruktura i obrazovanje i R&D.
Novi monetarni model koji bi obezbedio stabilnost kursa,
Odravanje stabilnosti domae valute kroz uslovljene kredite IMF ,
Dalji pad kamatnih stopa,
Promena uloge centralne banke,
Eksplicitan i kodifikovan poreski sistem,
Rast zaduenja zarad pokrivanja deficita budeta i bilansa tekuih rauna
Smanjenje javnih rashoda, dravne administracije i usklaivanje penzija
25. Izuzetno slab priliv
Domai tranzicioni kapitalisti bez
Tranzicija
stranih direktnih
preduzetnikog kapaciteta
investicija
nisu za ulogu kljunih investitora
tranzicije
DRAVA!!!
Ko treba da nadoknadi
tranzicioni deficit?
Uporite nove strategije
ekonomskog razvoja su
startegijski sektori.
Poseduje vredne resurse u mrenim tehnologijama, infrastrukturi iindustrijama sa visokim externim efektima.
energetika
poljoprivreda
Neophodno je prestrukturiranje i uvoenje korporativnog, etikog i efikasnog,upravljanja.
telekomunikacije
Javni sektor
26. Trenutno Srbija vie
Proizvodnja
Tranzicija
uvozi nego to izvozi
energenata
Energetika
poljoprivrednih proizvoda.
je zanemarljiva.
tranzicije
Strategijski sektor zbog svog karaktera i veliine,
Konstantna i rastua potreba na globalnom nivou,
Vea proizvodnja iz obnovljivih izvora - zelena energija,
Poljoprivreda
Nepostojanje trokova marketinga i brendiranja.
Veoma povoljni prirodni uslovi, iskusni proizvoai, vrhunski strunjaci i nauni radnici.
Svetski priznate selekcije raznih biljnih proizvoda.
Veliki potencijali za proizvodnju organske hrane, prehrambenih proizvoda visokog stepena dodatne vrednosti i energenata.
Globalni trendovi u ovoj grani idu u prilog razvoju ovog strategijskog sektora.
PREOKRET
Investicije u infrastrukturu
Pravne i finansijske inovacvije
27. Konceptualna i fizika
Tranzicija
je predpostavka dimenzionisanja privrednog razvoja
na bazi stvaranja uslova za dolazak stranih investitora
tranzicije
Infrastruktura
Neefikasna fizika infrastruktura (putevi, gasovodi, aerodromi, pristanita, predara otpada, proizvodnja vode) predstavljaju smetnju dolasku privatnih investitora.
Efikasno zakonodavstvo i regulatorna tela treba da predstavljaju standard za razvoj infrastrukture.
Drava sa visokim nivoom spoljnog duga ne treba samostalno da finansira ve koristi druge oblike finansiranja BOT i PPP.
BOT Build Operate Transfer
Aranman finansiranja projekta kapitalnih investicija u infrastrukturu u kome sponzor projekta konstruie, finansira, izgrauje i eksploatie odreeno vreme, a zatim ga ustupa dravi ili lokalnoj zajednici.
PPP Private Public Partnerships
Nain finansiranja razvoja infrastrukture kombinacijom privatnog i dravnog vlasnitva.
28. Tranzicija
tranzicije
Obrazovanje
Perspektiva uenja i rasta je perspektiva razvoja jednog preduzea.
Reforma sistema obrazovanja i razvoj posebnih sistema edukacije stanovnitva
Ukljuuje odreene prioritete koji stvaraju klimu za promene u organizaciji, inovaciju i rast.
Definie neophodnu kompetentnost za obavljanje aktivnosti.
Uspostavlja odnose sa kupcima.
Usklauje ciljeve iz oblasti informacionih tehnologija, ljudskih resursa i kulture preduzea sa zahtevima poslovnih procesa i strategije diferenciranja.
29. Umesto
Strategija razvoja Srbije do 2020. godine
zakljuka
Strategija regionalnog razvoja Srbije za period 2007/2012. godine
Strategija regulatorne reforme za period 2008-2011. godine
Srbijamora da uskladi svoje strategije.
U nesposobnosti da realizuje planove, lei i osnovna slabost Srbije.
Simon Gray
ex president World Bank in Serbia
Poenta nije u vie planiranja nego u vie primene.
Prof. Dr Dragan uriin
Predsednik SES
30. HVALA
na
panji