Test za poznavaoce automobilaTEST br. 1 (pitanja)1. Proitajte oznaku na pneumatiku: 175/70 R13 82T2. ta je to akvaplaning i kako se spreava?3. Ukoliko se desi da pogonski tokovi proklizaju prilikom (po)kretanja vozila po klizavoj podlozi, polugu menjaa ete prebaciti u:a) nii stepen prenosab) vii stepen prenosa.4. ta je toABSi kakva je njegova uloga na vozilima?5. Kakva je uloga reduktora na terenskim vozilima?6. ta je to psihika sekunda i zato je ona bitna?7. Na slici su prikazana dva naina vezivanja vunog (ispravnog-A) vozila i vuenog (pokvarenog-B) vozila.a) b) Koji je ispravniji i zato?8. Zato treba izbegavati vonju automobila pri maksimalnim brojevima obrtaja motora?9. Kakvo dejstvo na organizam ima kafa koja se konzumira nedugo nakon uzimanja alkohola?10. Proitajte oznaku motornog ulja: API SF/CC11. Kada se gazei sloj na pneumatiku smatra istroenim?12. Koliki je, orijentaciono, najkrai ivotni vek jedne sveice izraen u kilometrima preenog puta?13. U kojim granicama treba da se kree zazor izmedju elektroda sveice kod motora sa karburatorom, odnosno kod motora sa elektronskim ubrizgavanjem goriva, da bi se obezbedilo sigurno paljenje smee goriva i vazduha u cilindrima?14. Da li je svejedno koji se od dva benzina (olovni ili bezolovni) koristi za pogon automobila?15. Da li se u vozilima koja imaju katalizator moe koristiti benzin sa olovnim aditivima?16. Kakva je razlika izmeu letnjeg i zimskog pneumatika?17. ta je to oktanski broj?18. ta predstavlja oznaka motornog ulja: 15W-40?19. Da li naoare sa utim staklima poboljavaju vidljivost u uslovima none vonje?20. Koja je uloga sistema protiv proklizavanja pogonskih tokova (ASR)?-TEST br. 1RESENJA ODGOVORI1. Oznake na pneumatikuOznaka 175/70 R13 82T koja se nalazi na bonoj strani pneumatika ima sledee znaenje: 175 irina gazeeg sloja u milimetrima; 70 visina boka pneumatika, izraena u procentima od irine gazeeg sloja; R oznaka za radijalni pneumatik (postoji takoe i dijagonalni D); 13 unutranji prenik pneumatika u colima (istu vrednost ima i spoljanji prenik naplatka); 82 nosivost pneumatika (odnos izmeu zapremine pneumatika i njegovog maksimalnog dozvoljenog optereenja); T brzinski razred za koji je pneumatik projektovan:RazredFGJKLMNPQRST

km/h240

2. AkvaplaningAkvaplaning je pojava nemogunosti istiskivanja vode (snega, leda, blata) izmeu pneumatika i podloge po kojoj se pneumatik kree. Manifestuje se proklizavanjem toka, a samim tim i gubljenjem kontrole nad vozilom. Uzroci koji dovode do akvaplaninga su mnogobrojni, a najvaniji su prevelika brzina kretanja vozila, preiroki pneumatici, mala dubina are na njima itd. Kada se znaju uzroci neeljena pojava se da lako otkloniti. Za poetak treba brzinu vozila prilagoditi uslovima na putu (svesti je na meru koja omoguava sigurno upravljanje), smanjiti irinu pneumatika (pridravati se pravila po kome se irina pneumatika sme poveati za maksimalno 20 mm od fabriki ugraenog), koristiti pneumatike sa dubokom arom itd.3. Kako izbei proklizavanje promenom stepena prenosa?Da bi smo dali taan odgovor na ovo pitanje moramo prvo da razjasnimo zbog ega je dolo do proklizavanja pogonskih tokova. Do proklizavanja dolazi jer je snaga koju motor isporuuje tokovima isuvie velika da bi se u celini prenela na podlogu (zbog smanjenog koeficijenta trenja izmeu pneumatika i podloge). Tada dolazi do njenog bezpotrebnog rasipanja koje se manifestuje u vidu proklizavanja. Poto snaga motora raste sa poveanjem broja obrtaja to je potrebno smanjiti broj obrtaja motora. A, smanjenje broja obrtaja motora se moe obaviti ili oduzimanjem gasa ili prebacivanjem poluge menjaa u vii stepen prenosa.4. ABSABS je sistem koji ima za zadatak da sprei blokiranje tokova u kritinim situacijama koje iziskuju naglo i otro koenje. Osnovni razlog uvoenja ABS-a u automobile je taj to se pri blokiranju tokova u potpunosti gubi mo upravljanja automobilom, a to znai da je onemoguen svaki manevar putem upravljaa u cilju izbegavanja nezgode. Sledei razlog je to se vozilo sa neblokiranim tokovima lako moe zadrati na pravcu svog kretanja, odnosno spreava se njegovo nekontrolisano kretanje po putu, zanoenje, pa ak i prevrtanje. I naposletku, zaustavni put vozila sa blokiranim tokovima mnogo je dui nego kod vozila iji se tokovi i u tim ekstremnim situacijama kotrljaju.5. Uloga reduktora na terencimaOsnovna uloga reduktora je da redukuje odnosno smanji broj obrtaja motora koji se preko glavnog vratila menjaa prenosi na tokove. Terenska vozila su namenjena prevashodno za vonju po svim vrstama podloge. Takva vonja podrazumeva reim rada motora u domenu maksimalne snage, uz istovremenu isporuku maksimalnog obrtnog momenta tokovima. S obzirom da se oblast najpovoljnijeg momenta nalazi na prilino niem broju obrtaja od podruja maksimalne snage to se reduktor namee kao logino reenje.6. Psihika sekundaPsihika sekunda je vremenski interval koji protekne od trenutka kada voza automobila primeti da vozilo ispred njega koi (ili se isprei kakva druga prepreka), pa do trenutka kada pritiskom na pedalu konice i on pone svoje vozilo da zaustavlja. Veoma je bitna jer od njene duine direktno zavisi i duina zaustavnog puta vozila koje se pribliava prepreci.Interesantno je, meutim, od ega zavisi njena duina. Prvenstveno, zavisi od psiho-fizikih sposobnosti vozaa, sposobnosti da se upaljena stop svetla vozila ispred uoe, a zatim i da se dejstvuje nogom na pedalu konice u cilju usporavanja ili zaustavljanja vozila kojim se upravlja, zatim, zavisi od uslova vidljivosti na putu (smanjena vidljivost utie na poveanje psihike sekunde), od ispravnosti koionog sistema upravljanog vozila i tako dalje.7. lepovanje vozilaU sluaju kada vozai vunog (A) i vuenog (B) vozila mogu da biraju izmedju mogunosti da im sajla za vuu bude vezana na istoj strani njihovih vozila ili ukoso, tada se treba obavezno opredeliti za ovu drugu varijantu. Ovo je potrebno jer se prvo, poveava upravljivost vuenog (B) vozila, a kao drugo vea je stabilnost oba vozila nego u sluaju vezivanja sajle za istu stranu vozila.8. Maksimalna snaga motoraNajvanije je znati da se maksimalna snaga motora ne ostvaruje na maksimalnom broju obrtaja ve na onom broju koji je za par procenata nii od maksimalnog, a razlog vie je i injenica da pri ovom reimu rada dolazi do enormnog velikog habanja motora.9. Kafa i alkoholUkoliko se kafa uzima u roku od 12 asova po prestanku konzumiranja alkohola, onda ona pojaava dejstvo alkohola na organizam, a ako se pije nakon 12 asova onda ga ublaava, tj. trezni oveka.10. API SF/CC oznaka kvaliteta motornog uljaJednu od oznaka kvaliteta motornog ulja propisao je i Ameriki Petrolejski Institut (API) pa otuda i potie prvi deo ove oznake. Drugi deo se sastoji iz dve oznake. Prva-SF, govori o tome da se ulje moe koristiti za benzinske motore (slovna oznaka S) odnosno da je nivo kvaliteta tog ulja odreen slovnom oznakom F. Druga-CC, ima isto znaenje samo to se odnosi na ulje za dizel motore. Dakle, prvo C govori da se ulje upotrebljava u dizel motorima, a drugo C oznaava nivo kvaliteta ulja. Vano je jo napomenuti da je nivo kvaliteta maziva odreen mestom slovne oznake u abecednom nizu. to je slovo vie pomereno od poetka abecede to je ulje boljeg kvaliteta.11. Istroeni pneumaticiGazei sloj na pneumatiku se smatra istroenim, odnosno pneumatik tehniki neispravan, kada dubina are opadne ispod jednog milimetra. Radi lake kontrole ispravnosti gazee povrine na dnu are se nalazi izliven breg upravo ove visine koji pokazuje nivo granine istroenosti pneumatika.12. SveiceVek trajanja sveica i najslabijeg kvaliteta bi trebao da bude izmeu 25.000 i 30.000 preenih kilometara.13. Zazor na sveiciOrijentaciono, zazor izmeu elektroda sveice kod motora sa karburatorom se kree od 0,7 do 1,1 mm, odnosno kod motora sa elektronskim ubrizgavanjem od 1,1 do 1,8 mm. Pri tom se misli iskljuivo na sveicu sa jednom elektrodom mase koja je postavljena iznad centralne elektrode.14. Izbor benzinaNikako ne moe biti svejedno koji se benzin koristi, olovni ili bezolovni u motorima sa unutranjim sagorevanjem. Ukoliko vozilo nema katalizator izbor podrazumeva super benzin, zbog toga to ovaj derivat nafte u sebi sadri olovo koje slui, ne samo za spreavanje detonativnog sagorevanja gorive smee, ve i za podmazivanje sedita ventila. Korienjem bezolovnog benzina nema podmazivanja pa dolazi do postepenog habanja glave motora i njenog propadanja.15. Benzini i katalizatorOdgovor na ovo pitanje bi mogao da se nadovee na odgovor na prethodno pitanje. U vozilima koja imaju katalizator nipoto se ne sme koristiti super benzin. Razlog je sledei. Poto super sadri olovo, a ono ne sagoreva, to se prilikom prolaska kroz izduvnu cev odnosno katalizator, olovo taloi po njegovoj unutranjosti spreavajui njegov rad. to je jo gore da bi se katalizator potpuno zapuio dovoljna su svega dva rezervoara super benzina. A to se tie sedita ventila, ona su za ovakve motore specijalno termo-mehaniki obraena tako da im podmazivanje olovom nije potrebno.16. Letnji i zimski pneumaticiOsnovna i najuoljivija razlika izmeu pravog letnjeg i pravog zimskog pneumatika je u njihovoj ari. Naime, letnji pneumatik je apsolutno bez are (takav se koristi iskljuivo na auto-trkama), a zimski sa jako izraenim kanalima po svojoj gazeoj povrini (na svom boku imaju oznaku M+S). Sve ono to se nalazi izmeu predstavlja pneumatik za sve sezone, a oni se u najveoj meri koriste na vozilima.17. Oktanski brojOktanski broj predstavlja otpornost benzina na samozapaljenje koje se u motoru moe javiti usled visoke temperature ili visokog pritiska (naroito u taktu kompresije). to je ovaj broj vei to je i njegova otpornost na samodetonaciju vea, a samim tim je i benzin kvalitetniji.18. 15W-40 viskozitet uljaOva oznaka predstavlja kinematsku viskoznost ulja pri odreenoj temperaturi odnosno njegovu teljivost kroz kalibrisani otvor. Slovna oznaka W potie od prvog slova engleske rei winter zima, to znai da brojna oznaka (15) pored slovne oznaava viskoznost ulja u zimskom periodu, dok drugi deo oznake (40) predstavlja viskoznost u letnjim mesecima. Da bi ova oznaka bila kompletna ispred nje moe jo da stoji i SAE to predstavlja inicijale Drutva Automobilskih Inenjera koje je i donelo odluku o ovakvom oznaavanju ove karakteristike ulja. Konkretna viskoznost je u intervalu od 18 do +32 stepena celzijusa.19. ute naoare za bolji vidNauno je dokazano i eksperimentima potvreno da naoare sa staklima ute boje ne doprinose boljoj vidljivosti prilikom vonje nou.20. ASRASR (ETC ili TCS) sistem ima zadatak da sprei proklizavanje pogonskih tokova na podlogama sa smanjenim koeficijentom prijanjanja ili pri naglom dodavanju gasa i da na taj nain sprei bespotrebno rasipanje snage. Ovo ostvaruje na tri naina: redukovanjem snage motora (elektronskim putem), dejstvom konice (mehanikim putem) i kombinacijom prethodna dva.Priredio: Duan KoviViskozitet motornog ulja

Danas su prihvaena dva sistema klasifikacije ulja i maziva prema njihovoj viskoznosti, a koji imaju meunarodni znaaj ISO i SAE. I dok se prvi sistem odnosi na tena industrijska ulja i maziva, drugi se odnosi na motorna ulja i ulja za diferencijale i menjae automobila. Mi emo se, naravno, pozabaviti ovim drugim.Viskozitet ulja predstavlja veliinu unutranjeg trenja izmeu molekula maziva, ili slikovitije reeno, predstavlja teljivost ulja pri odreenoj temperaturi. Nastaje kao rezultat delovanja meumolekularnih sila u fluidu. to su te sile vie izraene to je i viskoznost vea. Potrebno je naglasiti da viskozitet ne treba meati sa gustinom jer su to dve potpuno razliite fizike karakteristike nekog fluida. Da bi na samom poetku bilo jasnije o emu se radi za primer emo uzeti prirodni med. Ova materija posedujeizuzetan viskozitet, zbog kojeg skoro da u potpunosti gubi svojstva teljivosti. Gustina je neto sasvim drugo i mnogo je manja nego to preovladava miljenje.Ulje veeg viskoziteta, nego to motor zahteva, daje vee otpore pri kretanju, tee prodire u radne zazore, oteava pokretanje hladnog motora itd. Ulje manjeg viskoziteta ima znatno manju otpornost uljnog sloja, koji se lake moe razoriti pod dejstvom pritiska kojivladaizmeu kliznih povrina, tako da moe doi do dodira metala po metalu i na taj nain poveati (ubrzati) habanjeauto delovau kontaktu.Viskozitet ulja se menja sa promenom temperature i to tako to sa poveanjem temperature viskozitet opada, dok sa sniavanjem temperature ta vrednost raste. To prosto znai, da e neko ulje pri porastu temperature biti ree, dok e pri padu temperature biti gue.Od motornih ulja se trai da te promene viskoziteta, u zavisnosti od promene temperature, budu to manje. Iz tih razloga su razvijena monogradna ulja ili ulja za jednu sezonu, odnosno multigradna ulja ili ulja za vie sezona. Monogradna ulja (imaju jednu brojnu oznaku, SAE 30, SAE 40 itd.) se koriste u automobilima koji prelaze mnogo vei broj kilometara (recimo za godinu dana) nego to je to uobiajeno, pa samim tim i ee menjaju ulje. Oni su u stanju da, ba zbog te este promene ulja, prilagode viskozitet maziva godinjem dobu odnosno nekom (minimalnom) rasponu temperature vazduha koji odgovara vremenskom periodu korienja ulja. Kod ovih ulja e promena viskoziteta biti najmanja.Kod multigradnih ulja (imaju dve brojane oznake: SAE 15W-40, SAE 5W-20 itd.) stvar je neto drugaija. Ova maziva se najee koriste u vozilima koja prelaze prosean ili manji broj kilometara od proseka, pa je i period zamene ulja dui, odnosno rei. S obzirom da je interval zamene dui to je i raspon temperature vazduha vei (ili maksimalan) pa bi samim tim i viskozitet ulja u motoru trebao da ima vee oscilacije. Da bi se ta promena viskoznosti svela na to manju meru koristi se multigradno ulje koje bi trebalo da, osim minimalne promene svog viskoziteta, pomiri i one dve suprotnosti sa poetka ovog teksta, to jest da i u letnjim i u zimskim mesecima obezbedi adekvatno podmazivanje sa jedne i odgovarajuu zatitu delova u kontaktu sa druge strane. Najlaki nain za odabir, a samim tim i za razlikovanje monogradnog i multigradnog ulja je oznaka viskoziteta na ambalai uljnog pakovanja.Skraenica SAE predstavlja inicijale od Drutva automobilskih inenjera Amerike (Society of Automotive Engineers) koje je i donelo odluku o ovakvom nainu obeleavanja ove uljne karakteristike.Da bi smo jo vie pojasnili sve ono o emu smo do sada govorili u nastavku teksta dajemo tabelarni pregled upotrebe ulja sa stanovita njegove viskoznosti u zavisnosti od temperature okoline u kojoj se ulje koristi. Podaci su preuzeti iz knjiice za tehniko uputstvo Volkswagen-Golfa, mada je tabela vrlo slina i kod drugih proizvoaa automobila.Kod benzinskih motoraKod dizel motora

Oznaka viskozitetaCOznaka viskozitetaC

SAE 4017 42SAE 4017 42

SAE 30(-2) 32SAE 30(-3) 33

SAE 20W-10(-13) 13SAE 20W-20(-12) 13

SAE 10W(-22) (-2)SAE 10W(-33) (-2)

SAE 20W-50(-12) 32SAE 20W-50(-12) 33

SAE 20W-40--SAE 20W-40--

SAE 15W-50(-18) 32SAE 15W-50(-17) 32

SAE 15W-40--SAE 15W-40--

SAE 10W-40(-22) 18SAE 10W-40(-22) 18

SAE 10W-30--SAE 10W-30--

SAE 5W-30(-33) (-8)(-23) (18)

SAE 5W-20----

Kao zakljuak izlaganja o viskozitetu motornog ulja, moe da se kae sledee:a) SAE oznake na ambalai uljnog pakovanja samo su oznake viskoziteta ulja, koja je potrebna, ali nikako i dovoljna informacija o tome da li to ulje odgovara zahtevima koji moraju da se ispune ne bi li se ostvarili optimalni uslovi pri eksploataciji motora.b) Informacija o SAE gradaciji viskoziteta ulja, meutim, vaan je podatak o optereenju i vrsti optereenja kao i sposobnosti takvog motornog ulja da obezbedi korektno podmazivanje delova u sprezi koji se relativno kreu jedan u odnosu na drugi.c) Preporuka ili izjava da treba da se troi ulje SAE 30 je dezinformacija. Na alost, takve izjave ili preporuke se jo uvek vrlo esto sreu u trgovinama rezervnim delovima vozila, pogonskim materijalima za vozila, ukljuujui i trgovinu motornim uljima i uljima za transmisiju.Pripremio: Duan Kovi

Motorna ulja klasifikacija i primena

Oko pedeset procenata ukupne potronje maziva otpada na motorna ulja, pa ona predstavljaju najveu grupu maziva, kojima znaaj stalno raste uporedo s razvojem motorne mehanizacije.Moderna motorna ulja su sloena jedinjenja baznih ulja i aditiva, a slue za podmazivanje svih pokretnih elemenata motora, a posebno motora sa unutranjim sagorevanjem. Sadre 5-25 vol. (zapreminskih) % razliitih aditiva, pa se znatno razlikuju u zavisnosti od tipa i koliine aditiva. Za specifine (ekstremne) uslove eksploatacije mineralna bazna ulja mogu biti delimino ili potpuno zamenjena sintetikim uljima, pa tada govorimo o polusintetikim ili sintetikim uljima. I jedna i druga vrsta se proizvode u irokom dijapazonu i viskoziteta i nivoa kvaliteta, tako da zadovoljavaju razliite radne uslove i vrste motora: od malih dvotaktnih do velikih stacionarnih brodskih motora.Moderna motorna ulja mogu biti vienamenska ako zadovoljavaju vie radnih uslova i vrsta motora (benzinskih i dizel), mogu biti i viegradna (multigradna) ako pokrivaju ire podruje viskoziteta i ako im se viskozitet malo menja sa temperaturom. Naravno, mogu sadrati oba navedena svojstva pa su onda istovremeno i vienamenska i viegradna (multigradna).Motorna ulja moraju kodvisokihtemperatura imati dovoljno visok viskozitet za postizanje zadovoljavajueg podmazivanja i za dobro zaptivanje izmeu klipa i cilindra. Naprotiv, kodniskihtemperatura viskoznost treba da bude dovoljnoniskada omogui lagani i siguran start motora. Inae, u zagrejanom motoru vladaju vrlo visoke temperature i to u zoni klipnih prstenova od 200 do 250 C, a u karteru motora od 100 do 150 C.Uslovi primeneUlje mora da sprei nastajanje koksnih i muljevitih taloga i lakova u motoru i osigurati nisko troenje elemenata u meusobnom kliznom kontaktu. Tako, za podmazivanje kliznih leajeva i radilice vana je viskoznost ulja, a za podmazivanje razvoda ventila, bregaste osovine i podizaa ventila bitni su aditivi koji se dodaju uljima u cilju njihovog manjeg meusobnog habanja (troenja). Za odravanje istoe radnih povrina motora kao i za neutralizaciju kiselih i korozivnih produkata sagorevanja i drugih ostataka u suspenziji dodaju se ulju deterdenti i disperzanti. Pored navedenog, ulje mora da sprei i stvaranje hladnog mulja, koji se formira u pothlaenom motoru u uslovima gradske stani-kreni vonje.Klasifikacija ulja prema radnim karakteristikama motoraStalno poboljanje radnih karakteristika ulja za motorna vozila uslovilo je uvoenje njihove podele na dve kategorije: za benzinske i za dizel motore. Prvu takvu klasifikaciju napravio je Ameriki Petrolejski Institut (API) 1951. godine. Ova klasifikacija prema radnim karakteristikama je priznata u Evropi 1972. godine, a poslednja njena revizija bila je 1997. godine, kada je uvedena nova API-SJ kategorija. Pregled navedene klasifikacije (tzv. API-Servisi) prikazan je u sledeoj tabeli:SUlja za benzinske motore

SAUlja bez aditiva za benzinske motore, takozvano isto (bazno) mineralno ulje

SBUlja za benzinske motore koji rade u uslovima blagih optereenja. Ova ulja sadre manje koliine aditiva protiv habanja, korozije leajeva i oksidacije

SCUlja koja sadre aditive protiv habanja, korozije, oksidacije i stvaranja taloga na niskim i visokim temperaturama. Ulja za motore proizvedene do 1967. godine.

SDUlja za motore proizvedene 1968-1971. godine koji rade u teim uslovima optereenja

SEUlja za motore proizvedene od 1972. godine. Sadre aditive u veem procentu u odnosu na SD ulja

SFUlja za motore proizvedene od 1980. godine

SGUlja za motore proizvedene od 1989. godine. Ulja za motorna vozila sa katalizatorom

SHUlja za motore proizvedene 1993. godine i dalje. Motorno ulje za benzinske i brzohodne dizel motore putnikih i lakih teretnih vozila

SJUlja za motore proizvedene 1997. godine. Najnovija klasifikacija

CUlja za dizel motore

CAUlja za dizel motore koji rade u blaim uslovima optereenja. Dizel motori proizvodnje 1940-1949. godine

CBUlja za dizel motore koji rade u umerenim uslovima optereenja. Dizel motori sa normalnim punjenjem, proizvodnje poev od 1949. godine

CCUlja za dizel motore bez predpunjenja ili lakim predpunjenjem koji rade u umerenim i teim uslovima optereenja. Uvedena 1964. godine

CDUlja za dizel motore sa normalnim punjenjem i turbo-predpunjenjem za tee uslove rada. Dizel motori godina proizvodnje od 1975. godine

CD-IIUlja za dvotaktne dizel motore

CESHPD ulja (SUPER HIGH PERFORMANCE DIESEL OIL visoko kvalitetno ulje za dizel motore LONGDRAIN)

CF-2Prevazilazi CD-II specifikaciju ulja za dvotaktne dizel motore

CFCF-4Prevazilazi zahteve CE specifikacije. Naroito pogodna motorna ulja za teke kamione sa prikolicom koji voze bez prekida autoputevima na duim relacijama

CG-4Minimalna emisija izduvnih gasova. Dizel motori proizvodnje 1995. godine i dalje. Najnovija klasifikacija

NAPOMENA: Klasifikacija SA, SB, SC i SD su zastarele i ne odgovaraju zahtevima za motorna ulja za podmazivanje motora proizvedenih od 1972. godine i daljeNAPOMENA: Klasifikacije CA, CB i CC su zastarele i ne odgovaraju zahtevima za motorna ulja za podmazivanje dizel motora novih generacijaOsim navedene amerike klasifikacije od 1983. godine pa do 1990. je komitet konstruktora motora i vozila Evropskog zajednikog trita ili CCMC (Comit des Constructeur d Automobiles du March Commun), koji predstavlja interese evropskih proizvoaa motora, radio na klasifikaciji motornih ulja prema radnim karakteristikama za motore njihove (evropske) proizvodnje. Meutim, 1990. ovo udruenje menja svoj naziv u Udruenje konstruktora motornih vozila Evropske Unije (Association des Constructeurs Europeans dAutomobiles ACEA). ACEA klasifikacija za motorna ulja, koju je proklamovalo istoimeno udruenje, zamenjuje CCMC klasifikaciju i primenjuje se od 1. januara 1996. godine i prikazana je u tabelama 2 i 3:Tabela 2.PutnikiautomobiliKamioni i autobusi

BenzinskimotoriDizelmotoriDizelmotori

A1 96A2 96A3 96B1 96B2 96B3 96E1 96E2 96E3 96

Tabela 3.Benzinski motoriA2-96, ulja za savremene benzinske motoreA3-96, ekonomina ulja za savremene benzinske motore

Lako optereeni dizel motoriB2-96, ulja za savremene dizel motoreB3-96, ekonomina ulja za savremene dizel motore

Teko optereeni dizel motoriE1-96, ulja za dizel motore savremenih modela kamionaE2-96, visokokvalitetna ulja za kamioneE3-96, ulja za motore drumskih krstarica

Tabela 4. Uporedna tabela ACEA/CCMC/API/OEMACEACCMCAPIMBVWMAN

A1-96501.01

A2-96G4SH500.00

A3-96G5SH

B1-96

B2-96PD-2505.00

B3-96PD-2500.00271

E1-96D4CD227.1271

E2-96D4CE228.1QC13-17

E3-96D5CF-4228.3

E4-96228.5

Od ukupne potronje goriva u nekom motoru oko 8% se upotrebljava za savlaivanje graninog trenja, a oko 16% za unutranje (viskozno) ili tekue trenje. Teoretski maksimalno mogua uteda goriva, koja se moe postii optimalnim kvalitetom maziva, procenjuje se na oko 7,5%. U ovom smislu viegradna (multigradna) motorna ulja, naroito SAE 15W-40, su pokazala svoje znatne prednosti.Motorna ulja za putnika vozila moraju istovremeno zadovoljiti uslove za benzinske, dizel i Vankelove motore. Dva najvanija zahteva u pogledu rada automobila (motora) uteda goriva i zatita okoline, imali su moda i najvei uticaj na razvoj kvaliteta motornih ulja za putnike automobile.Pripremio: Duan Kovi

D 1 (zimski dizel)Apsolutno je jasno da ne mogu sve vrste dizel goriva da obezbede normalno startovanje motora pri svim uslovima njegovog rada, odnosno pri svim spoljnim temperaturama.Kada je re o startovanju motora u zimskim uslovima, pri niskim temperaturama, treba imati u vidu oteavajue uslove, kao to su: povean otpor kliznih povrina, poveana gustina ulja za podmazivanje, pad kapaciteta (snage) akumulatora, poveana vlanost usisanog vazduha i izdvajanje parafina. Na svaki od ovih uzroka moe se manje ili vie uticati na razne naine, ali je posebno izraen problem eliminisanja parafina, koji moe dovesti u pitanje funkcionisanje sistema za napajanje, odnosno ubrizgavanje goriva, a time i startovanje motora. Da bi se ovaj problem predupredio, u nedostatku odgovarajueg dizel goriva za zimske uslove eksploatacije, problem se moe reiti meanjem obinog motornog benzina (MB-86) sa dizel gorivom u odreenom odnosu, kao to je prikazano na dijagramu. Prisustvo benzina u dizel gorivu zavisi od spoljne temperature, to je nia temperatura procentualno prisustvo benzina je vee i obrnuto. Pri korienju ove meavine dolazi do neznatnog pada snage motora. Meanje dizel goriva D-2 i MB-98nije preporuljivojer se ovakva meavina nepovoljno odraava na rad motora.U sluaju kada se ne raspolae sa odgovarajuim dizel gorivom za zimske uslove eksploatacije, priprema goriva za te uslove moe se realizovati meanjem petroleja sa dizel gorivom u srazmerno slinom procentu kao to se vri meanje motornog benzina sa dizel gorivom. Meanjem benzina ili petroleja sa dizel gorivom D-2 postie se odgovarajua filtrabilnost novodobijenog goriva.Dobijanje goriva na bazi meanja benzina sa dizel gorivom ne treba da bude pravilo, ve samo kao izuzetak u situacijama kada to potrebe zahtevaju. Gorivo dobijeno na ovakav nain ne ispunjava uslove za sve dizel motore, polazei od injenice da se karakteristike motora meusobno razlikuju (broj obrtaja motora, stepen kompresije, nain ubrizgavanja goriva i sl.).Pripremio: Duan KoviAkvaplaning nona mora svih vozaaAkvlaplaning je veoma opasna pojava koja se dogadja kada se zbog velike brzine kretanja automobila izmedju gume i asfalta stvori tanak sloj vode koji ne moe da se istisne tada vozac gubi kontrolu, poto se vozilo ponaa kao da je na ledu.Brzina pri kojoj ce se javiti akvaplaning zavisi od mnogo faktora, medju kojima su namena gume (letnja, zimska, all-weather), njen kvalitet, istroenost i dimenzije, ali i teina samog vozila. Stoga ne treba tedeti na gumama one su ipak jedina veza automobila i podloge, a ta veza se ostvaruje samo preko cetiri povrine ekvivalentne ljudskim dlanovima.Kanali kojima je ispresecana guma imaju zadatak da ispumpavaju vodu, upravo kako bi se izbegao akvaplaning. Kako se dubina are smanjuje tokom normalnog ivotnog veka pneumatika, automatski raste i rizik na mokroj podlozi. Pritom se ne sme zaboraviti ni na pravilan pritisak vazduha, koji bi trebalo proveravati najmanje jednom mesecno (idealno jednom u dve nedelje).Naravno, cak i najkvalitetnija guma nece biti od pomoci ako kia obilato pada a vozac ne prilagodi brzinu uslovima na putu. Ukoliko se na putu nadje so, prljavtina ili ulje, karakteristike vode se znatno menjaju, pa jo lake dolazi do klizanja.Kada do najgoreg vec dodje, pokuajte da ne panicite i obuzdajte refleksnu potrebu da upotrebite kocnicu ili promenite pravac kretanja, jer ce se tako samo pogorati situacija.Medjutim, ako imate ABS kocite normalno. Cvrsto drite volan i pokuajte lagano da usporite oduzimanjem gasa dok ne povratite kontrolu nad vozilom.Posebno upozorenje vai za prve minute nakon pocetka kie tada se voda pomea sa prainom, uljem i drugim necistocama, pa se stvara izuzetno klizav sloj. Stoga budite izuzetno oprezni u prvih pola sata nakon to su pale prve kapi.Izvor:Auto VestiKoliko je pritisak u auto gumama vaan?Pritisak vazduha u gumama utie na potronju goriva, ivotni vek same gume, ali u velikoj meri i na ponaanje automobila.Vozai uglavnom potcenjujuznaaj ispravnog pritiskavazduhau gumama, iako se esto naglaava koliko je on vaan.Savetuje se i da se pritisak proverava svake dve nedelje ili bar jednom meseno, ali ni ova operacija najee ne stigne na red dok se golim okom ne uoi da je pneumatik legao.Krenimo redom ukoliko jepritisak vazduha manjinego to bi trebalo,poveae se potronja goriva. Kupujemo dizelae i ugraujemo plinske ureaje kako bismo utedeli, a ne obraamo panju na gume. Nelogino, zar ne?Uticaj na potronju zavisi od mnogo faktora, tako da je teko generalizovati, ali zato uopte lupati glavu raunicom ovo treba prihvatiti kao injenicu.Takoe, vozai stalno kukaju kako su skupe, te esto viamo automobile sa elavim ilioteenim auto gumama. Istovremeno vidimo da jedna ili dve nisu dovoljno naduvane, to dovodi do njihovog breg habanja. Ponovo nelogino, zar ne?Tada se prilikom vonje zbog deformacije gazeeg sloja vie troe spoljne ivice, a stvara se i vie toplote, to utie i na samu strukturu gume.Stiemo i do ponaanja samog automobila u vonji. Kada jepritisak manjiod propisanog, autoguma se deformiei gazei sloje ne nalee na asfalt kao to bi trebalo. Tako dobijamo teu kontrolu vozila, naroito u kritinim situacijama, kada njegove reakcije mogu postati neoekivane.Moemo da kupimo automobil sa fantastinim oslanjanjem, najkvalitetnijim gumama i pravom vojskom elektronskih sistema za kontrolu ponaanja, ali ako je pritisak vazduha manji nego to treba, neemo dobiti oekivane vozne osobine.Sa druge strane,previsok pritisakdovodi doveeg troenjasredine gazeeg sloja i loije udobnosti. Istina, blago poveanje pritiska od 0.2 do 0.3 bara gotovo da nee imati negativnog uticaja, osim na udobnost.Istraivanja u brojnim zemljama su, inae, pokazala da vozai ne mare mnogo za ovu problematiku, a pokazalo se da je i kod nas situacija veoma loa.Stoga, neka vam ne bude teko da prilikom svakog toenja goriva bacite pogled i na pritisak, mada aparati na pumpama uglavnom nisu naroito tani. Bolje da to obavite kod vulkanizera.Izvor:Auto vestiZimske gume potreba ili luksuz?Razlika izmedju zimskih i univerzalnih nije samo u vrsti i dubini are, vec i u materijalu.Zima je vrlo stresan period za automobil, a kada zbog nepripremljenosti dodje do problema, vlasnik se vrlo lako moe naci u pravoj agoniji.Stoga na vreme prekontroliite gume i obavezno razmislite o zimskim pneumaticima. Nije bitna samo dubina i vrsta are zimske gume se razlikuju od univerzalnih i letnjih po sastavu materijala, koji svoje prednosti pokazuje i na suvom asfaltu pri niskim temperaturama.Naime, napravljene su tako da ostanu elasticne i kada je zaista hladno, to obezbedjuje bolji kontakt sa podlogom.Mnogi savetuju da se zimske gume montiraju kada temperatura padne ispod 7 stepeni Celzijusa, mada se na pojedinim testiranjima pokazalo da su pri ovoj temperaturiall-seasonpneumatici jo uvek bolji na suvom.Razlika u ponaanju automobila sa zimskim,all-seasoni letnjim pneumaticima se drasticno povecava kada stigne sneg poto zimski imaju dublju aru, obezbedjuju bolju trakciju, ali i kraci kocioni put. Kanali letnjih se bre popune snegom, nakon cega dolazi do klizanja kao da je pneumatik celav.Na sva cetiri ili na pogonske?Vecita dilema vozaca koji kupuju zimske gume uzeti jedan par i staviti na pogonske tockove ili se otvoriti za sve cetiri? Odgovor je vrlo jednostavan. Kupiti cetiri gume, jer ce sa zimskim na pogonskoj osovini auto mnogo lake kretati iz mesta, ali postoji opasnost da se u kriticnoj situaciji lake izgubi kontrola, bez obzira da li je upitanju vozilo sa prednjim ili zadnjim pogonom.Ukoliko je rec o prednjem pogonu, u krivini se moe zaneti zadnji kraj, dok u slucaju zadnjeg pogona postoji veca mogucnost podupravljanja,tj. auto ce teiti da ispravi krivinu.OznakeOznake kao to su M&S, M+S, M&S ili M.S. govore da je pneumatik namenjen vonji po snegu (S snow) i blatu (M mud).Upravo ovde se situacija komplikuje, poto gume sa ovom oznakom mogu da budu iall-seasoni zimske. Stoga, kada elite da kupite prave zimske gume, obavezno traite specificnu oznaku snenu pahuljicu pored oznake M+S na boku.Znaci, ukoliko nema pahuljice, rec je oall-season, a ako je tu, pred sobom imate zimske gume.Zaboravite na elektroniku

Ukoliko vozite savremen i luksuzan automobil, prepun elektronskih sistema koji pomau u vonji, ne smete se nikako prepustiti osecaju bezbednosti kada stignu sneg i led.Zakoni fizike se ne mogu kriti i uvek imajte u vidu da se na kraju sve svodi na kontakt gume i podloge ako je pneumatik lo ili podloga klizava, a vi se krecete prebrzo,ABS, ESP i kompanija mogu da interveniu do mile volje u najboljem slucaju cete sleteti u neku livadu.Ukoliko jo uvek smatrate da su zimske gume luksuz, imajte u vidu da je njihova cena sigurno manja od tete koja moe nastati zbog gubitka kontrole nad automobilom.Izvor:Auto VestiOdravanje pneumatikaKako sauvati gume?Adekvatan pritisak vazduha u gumama je od presudne vanosti za vek njihovog trajanja, ali znacajno utice i na potronju goriva, duinu puta kocenja, upravljivost i stabilnost.Drugim recima, ukoliko ne proveravate redovno pritisak vazduha u gumama sami sebi stvarate dodatne trokove, dok je o riziku u kriticnim situacijama suvino govoriti.Stoga jednom mesecno svratite na benzinsku pumpu ili kod vulkanizera i proverite pritisak. Pritom je veoma vano da su gume hladne, te ostavite auto da se malo odmori pre merenja, poto temperatura vazduha u pneumaticima poraste cak i nakon jednog kilometra vonje.Balansiranje

Neizbalansirane gume izazivaju vibracije koje negativno uticu na sam pneumatik ali i na elemente oslanjanja. Pritom vibriranje sigurno ne prija ni vozacu. Balansiranje se vri prilikom svakog montiranja gume na felnu, bez obzira da li je rec o novom ili popravljanom pneumatiku. Stoga, na prvi znak vibracija krenite pravo ka vulkanizeru ukoliko se vibriranje i nakon balansiranja (ili zamene) gume nastavi, problem je sistemu oslanjanja.Centriranje trapaCentriranje trapa se preporucuje nakon popravki na sistemu oslanjanja, kao to je zamena opruga, amortizera, spona, oscilirajucih ramena, letve volana Ukoliko primetite nejednako troenje guma, moete odmah posumnjati da je potrebno centriranje.Rotacija guma

Mnogi proizvodjaci zvanicno preporucuju rotaciju guma, mada se poslednjih godina cuju suprotna miljenja. Moda je ipak najbolje ostaviti svaku gumu na svom mestu i pratiti kako se troi gazeca povrina cim primetite neku nepravilnost odmah idite kod vulkanizera i na centriranje, pa bi sve trebalo da bude u redu.Kako ih sauvati od otecenjaVelika brzina, otro skretanje i naglo kocenje skracuju gumi ivotni vek. Blokiranje tockova prilikom panicnog kocenja moe da skine dobar sloj sa gazece povrine, to moe dovesti cak i do vibracija u vonji. Prilikom parkiranja nemojte nikada ostaviti gumu na pola ivicnjaka. Izbegavajte rupe i druge neravnine na putu, a ukoliko je to nemoguce, usporite koliko moete.Izvor:Auto VestiAditivi vrste aditiva

Aditivi za mazivaAditivi za maziva se mogu definisati kao sredstva koja unose nova pozitivna svojstva ili poboljavaju ve postojee karakteristike maziva. Prirodni ugljovodonici od kojih se sastoje mineralna ulja ne mogu na due vreme zadovoljiti sve vee zahteve koji se postavljaju pred moderna maziva, zbog ega im se dodaju vetake (sintetike) supstance, koje se zajednikim imenom nazivajuaditivi. Neki aditivi utiu na fizika svojstva baznih ulja, kao to su viskoznotemperaturske karakteristike, sklonost ka kristalizaciji parafina i dr, dok drugi imaju prvenstveno hemijski uticaj.Glavna maziva komponenta motornih ulja su bazna ulja, koja se dobijaju preradom nafte. U postrojenjima za atmosfersku (frakcionu) destilaciju, principski posmatrano, prvo se izdvajaju benzini kao najlake isparljive komponente, zatim dizel goriva kao srednje isparljive komponente i ono to ostane na kraju, kao najtee isparljive komponente, predstavlja polaznu sirovinu za dobijanje baznih ulja. Ona se proizvode u etiri ili pet frakcija po viskoznosti koje priblino odgovaraju viskozitetnim brojevima SAE 10, 20, 30, 40 i 50.Razliiti izvori nafte imaju razliite vrste nafte kao ugljovodoninih jedinjenja. Najbolja bazna ulja se dobijaju iz parafinskih nafti. Meutim, ma kakvog kvaliteta bila, takva ulja se ne mogu direktno primeniti u motorima sa unutranjim sagorevanjem (i ne samo u njima), ve se obavezno moraju podvrgnuti daljoj preradi i doradi.Da bi se dobio potreban kvalitet (nivo kvaliteta motornih ulja), baznim uljima se dodaju odreeni aditivi koji u svojoj sutini nemaju osobine maziva, ali koji omoguuju da bazna ulja postanu dobra maziva, koja e zadovoljiti sve zahteve definisane pojedinim standardima i tzv. specifikacijama. U dananje vreme u jedno motorno ulje se dodaje i do 20 procenata aditiva, dok ostalih 80 odsto ini bazno ulje. Prema najoptijim funkcijama, aditivi se dele u tri grupe i to: aditivi za zatitu metalnih povrina, aditivi za poboljanje performansi mazivih ulja i aditivi za zatitu samih mazivih ulja.Aditivi za zatitu metalnih povrinaslue da zatite delove motora od habanja, da spree ru i koroziju, da odravaju delove motora istim, da ne dozvole formiranje krupnih estica u talozima, da spree stvaranje toplih i hladnih taloga kao i formiranje lakova na kouljici klipa i na kraju, da poboljaju situaciju u pogledu trenja u uslovima koji su bliski graninom podmazivanju.Aditivi za poboljanje performansi mazivih uljaimaju zadatak da poboljaju teljivost ulja pri niskim temperaturama, da smanje promenu viskoznosti ulja pri promeni temperature, kao i da dovedu do bubrenja zaptivki, ime se obezbeuje hermetinost spoja spregnutih delova motora.Aditivi za zatitu mazivih uljaimaju ulogu koja se sastoji u spreavanju stvaranja pene u ulju tokom rada motora, da uspore starenje motornog ulja prouzrokovanog oksidacionim pojavama i da spree katalitiko dejstvo estica metala na oksidaciju ulja.Sasvim je jasno da postoji veliki broj aditiva koji se dodaju baznim uljima u cilju dobijanja finalnog proizvoda maksimalnog kvaliteta. Pokuaemo da ih predstavimo pojedinano.Aditivi za poboljanje indeksa viskoznostiOvi aditivi su nosioci vanih viskometrijskih karakteristika viegradnih motornih ulja, koji se mogu sumirati u sledeem: na niskim temperaturama je potrebno obezbediti teljivost ulja, na visokim temperaturama potrebno je ulje odreene viskoznosti kako bi se osigurala dovoljna debljina uljnog sloja i istovremeno njegova mala potronja i kod visokih pritisaka potrebno je ulje koje osigurava odreenu debljinu uljnog sloja.Aditivi za snienje take teenjaTo su aditivi koji sniavaju najmanju temperaturu na kojoj ulje pokazuje svojstvo teenja. Neka specijalna ulja zahtevaju naroito nisku taku teenja, koja se postie procesom duboke deparafinacije. Obzirom da je ovo vrlo skup proces to se on izvodi do temperature od 8 C do 18 C. Dalje sniavanje take teenja postie se dodavanjem aditiva za sniavanje take teenja.Aditivi za poboljanje otpornosti na optereenjeKada se poveava optereenje izmeu dve klizne povrine odvojene uljem, smanjuje brzina i viskoznost, postepeno se smanjuje i debljina uljnog sloja do kritine granice, gde prestaje da vai zakon hidrodinamikog podmazivanja. To dovodi do kidanja uljnog sloja i do kontakta vrhova povrinskih neravnina, to za posledicu ima pojavu suvog trenja. U ovu grupu spadaju polarni aditivi, aditivi protiv troenja i EP aditivi (za visoke pritiske).Aditivi deterdentiDanas nije mogue proizvesti moderno motorno ulje bez upotrebe deterdentnih i disperzantnih aditiva. Ova vrsta aditiva ima zadatak da sprei formiranje taloga na metalnim povrinama, da neutralie kisele produkte sagorevanja i da zatiti metal od korozivnog troenja.Aditivi disperzantiIako predstavljaju posebnu grupu aditiva, u sutini ne postoji otro razgranienje izmeu disperznog i deterdentnog delovanja. Konani cilj delovanja disperzanata je, svojstvo odravanja disperzantnog (rastvorenog) svega onoga to ne pripada mazivom ulju, bilo da je porekla van ulja ili produkt termiko-oksidacijskog starenja ulja. Evo i primera; produkt koji je sigurno stran u ulju je voda, te ova vrsta aditiva ne dozvoljava njeno izdvajanje iz celokupne zapremine ulja.Aditivi protiv korozije i reCilj korozijske zatite je spreiti pristup kiseonika ili neke druge agresivne supstance i vlage metalnoj povrini.Kao aditivi protiv re definiu se jedinjenja koja su u stanju (sama ili rastvorena u ulju) zatititi neku povrinu izloenu vodi, prisustvu kiseonika i vremenskom intervalu neophodnom za izazivanje pojave poznate pod nazivom ranje.Aditivi emulgatoriEmulzije se u osnovi sastoje od tri komponente: ulja, vode i emulgatora i kao takve najvie se koriste u operacijama mehanike obrade metala, prilikom njegovog hlaenja. Zadatak emulgatora je da stvori uslove pod kojima e doi do rastvaranja jedne komponente (vode) u drugoj (ulje) ili obrnuto, iako to ne bi bilo mogue pod uobiajenim okolnostima.Aditivi protiv penuanjaStvaranje pene u mazivim uljima prilikom njihove eksploatacije moe uzrokovati prekid podmazivanja, poveanu potronju kao i veu brzinu oksidacije maziva.Ostali aditiviOd ostalih aditiva koji se koriste u petrohemijskoj industriji pomenuemo deemulgatore, aditive protiv kapanja, baktericide, aditive pokrivae mirisa i aditive za bojenje.Iz dosada izloenog, vano je naglasiti sledee; moe se dogoditi da se aditivi nekog proizvoaa ne podnose sa aditivima drugog, to za posledicu moe da ima ozbiljne promene u pomeanim uljima dva proizvoaa motornog ulja, koje bi se neminovno odrazile i na sam motor. Iz ovog razloga, smatra se nepoeljnim dolivanje ulja drugog proizvoaa u motor u odnosu na ono koje je ve u njemuPripremio: Duan Kovi