terra 11

SF almanah TERRA No.11 – Maj 2011

1

SADRŢAJ

1. Reĉ urednika 2

2. Zecon V – izveštaj sa konvencije u Zenici i puta u Sarajevo 3

3. 50 Godina od prvog leta ĉoveka u kosmos - Gagarin 6

4. NYCON – 1939 prva svetska konvencija WORLD CON 17

5. Milan Stojković - Biografija 19

6. Iz istorije nauĉne fantastike u Nemaĉkoj – Milan Stojković 21

7. Fascinacija nauĉnom fantastikom - SF u Nemaĉkoj - M.Stojković 27

8. Zanimljivosti iz nauke 45

9. Šta je to nauĉna fantastika – Slobodan Škerović 94

10. SF rok pesme 99

11. Rezultati konkursa udruţenje SCI&FI i nagraĊeni radovi 107

12. Internet priĉe 133

13. Marin Drţić - Biografija 154

14. Dundo Maroje – Dugi nos Negromant govori 156

15. Odlomak iz romana Drţava na Mesecu - Manfred Langrenus 161

16. Oni, lovac i ja - ilija Bakić 176

16. Oni – Ţivorad Tasić 185

17. Cirkus vukodlaka – Tihomir Jovanović 195

18. Strip – Ĉarobni mitraljez 207


2

REĈ UREDNIKA

Ovu zagonetku još niko nije razrešio:

Šta je zajedniĉko Gagarinu, Katarini Kosaĉi, vanzemaljcu, Dundo Maroju,

ĉarobnom mitraljezu, Zekon-u V, SF priĉama, svemiru?

Odgovor znamo samo Vi dragi ĉitaoci, ja i zvezde

Odgovor je: Terra 11

Filipović Svetislav-FILIP


3

Izveštaj ‗‘SCI&FI‘‘ udruţenja fanova nauĉne fantastike iz Beograda

ZECON V (2011g-Zenica)

Zeniĉki Festival fantastiĉne knjiţevnosti "Zecon", koji tradicionalno organizuje Muzej

grada Zenice, ove godine je 01. i 02. aprila doţiveo svoje peto izdanje. I ovoga puta

ugostio je više promotera i autora fantastike iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije,

koji su tokom dva dana trajanja festivala u prostorijama muzeja odrţali niz knjiţevnih

promocija i predavanja.

Tako izgleda zvaniĉna vest, a evo našeg putopisa.

Elem krenusMo mi vozom iz Beograda, zaĉudo taĉno na vreme, i pošto smo 2010 g išli

na isti naĉin bili smo pripremljeni na sve i svašta. Zalihe sendviĉa, bureka, piva, coca

cole, kisele vode bile su inpozantne, novine, knjige, vokmeni, spremni da olakšaju dug

put. Vedro jutro je obećavalo lepo vreme. Ali kao i uvek ţeljeznica je kvarila idilu.

Ovaj nazovi meĊunarodni voz je stajao uz svaku banderu i propuštao lokalne šinobuse,

pa se onda zaleti, pa stane na sred neke vukojebine,pa stoji,stoji,stoji… a onda se seti

da ipak treba da krene. Lokomotive su menjane svaki ĉas: srpska, hrvatska, republika

srpska, federacijska. Milicija, carina i kondukteri broja im se ne zna. Uniforme raznih


4

vrsta kao na modnoj reviji. Mora se priznati da su svi bili ljubazni naroĉito carinici

koje je toliko mrzelo da rade svoj posao da nas većina nije ni pitala imamo li nešto za

carinu nego su brzinom munje prolazili pored nas. i tako posle osam i po sati puta koji

brat bratu ne bi trebao da traje duţe od 4 sata u nekoj Evropi u koju se svi kunemo

(skoro svi), stigosmo u Zenicu. Smestismo se u hotel i javismo našem domaćinu

Adnadinu Jašareviću direktoru muzeja u Zenici koji je bio organizator konvencije.

Pošto je bio u guţvi poslao nas je u restoran ‗‘Trovaĉ‘‘ gde smo pojeli najveću picu u

ţivotu. Inaĉe jelovnik u restoranu je veoma originala i simpatiĉno smešan: mufljuz

pica, ―bolesni sendviĉ‖ i sl. Odslušali sMo zvaniĉni program, upoznali se sa novim

facama i obradovali se starim prijateljima pa smo svi Ċuture bili na neformalnom

druţenju negde do 2-3 sata ujutru. Naroĉito nam se svidela atmosfera u jazz klubu gde

su puštali sjajnu muzika. MeĊutim umor nas je sustigao tako da smo ipak morali na

spavanje da bi izdrţali i sutrašnji tempo.

U hotelu smo doruĉkovali, a posle toga prošetali po centru Zenice i tu od Cigana

(nacionalna manjina Romi) kupili dvd-je sa sf filmovima (1kom=50,00 din). Vreme je

bilo predivno. Ljubazni domaćin nam je organizaovao izlet do tvrĊave Vranduk koja

je stvarno impozantna i na predivnom mestu. Posle obilaska gaĊali smo lukom i

strelom u mete. Jedino što je bilo zajedniĉko Hrvatima, Srbima, Bosancima (i ţenama i

muškarcima) to je da smo se pošteno ispromašivali ali smo se zato lepo zabavljali. Da

su vitezovi iz Vranduka bili toliko neprecizni Turci bi verovatno još uvek vladali.

Ponovo smo odslušali sva predavanja i onda je u 19h Tihomir Jovanović-Tika odrţao

odliĉno predavanje o britanskom sf stripu.Pre toga sam predstavio udruţenje, a onda

preuzeo ulogu snimatelja. Uveĉe smo u prijateljskoj i opuštenoj atmosferi podelili

poklone: specijalnu rakiju Zekonku, nulti broj fanzina Terra koji ćemo objaviti u maju

2011, specijalno narezane DVD-je sa probranim sf sadrţajem i jednog ogromnog sivog

vanzemaljca. Na kraju smo zaglavili u kafiću ―HEJ JOE‖ i tu smo se zezali tj.

―zajebavali‖ do besvesti. Moram priznati da se odavno nisam tako slatko smejao.

Jedino što mi je malo zasmetalo je to što se u svim restoranima puši u ogromnim

koliĉinama pa sam kao svaki pasivni pušaĉ sigurno ―popušio‖ barem paklu cigara.

Sutradan smo još malo šetali Zenicom, koja nam se i ovaj put veoma svidela. Posle

toga u bašti hotela se još jednom druţili sa Adnadinom i ostalim gostima te krenusmo

za Sarajevo, Mostar i Doboj ali to je već neka druga priĉa.

P.S. Povod našeg uĉestvovanja na konvenciji Zekon V je objavljivanje Tikine i moje

priĉe u knjizi ‗‘ Poslednja bosanska kraljica‘‘

Svetislav Filipović - Filip


5

Nastavak zvaniĉnog izveštaja

Prvog dana festivala predstavljena je zbirka odabranih priĉa sa konkursa "Tragovima

bosanskog kraljevstva", inspirisanim poslednjom bosanskom kraljicom Katarinom. O

priĉama zastupljenim u zbirci pod nazivom "Posljednja bosanska kraljica" govorili su:

urednik zbirke Adnadin Jašarević, autori Senad Duran i Mirko Grdinić, te istoriĉar

Ikbal Cogo. Samoj promociji prisustvovalo je više autora zastupljenih u zbirci, koji su

za ovu priliku došli iz Pazina, Zagreba, Višegrada i Beograda.

Nakon toga usledila je promocija knjiga Ţila Verna "Claudius Bombarnac" i "Dvorac

u Karpatima", koje je izdala zagrebaĉka izdavaĉka kuća "Zoro", a o knjigama je

govorio urednik edicije Davor Šišović.

Prvi dan "Zecona" okonĉan je promocijama zbirke priĉa Adnadina Jašarevića ―Mit o

Heleni‖ u kojoj je autor naĉinio neobiĉan spoj antiĉkih mitova i moderne fantastike, te

promocijom romana spekulativne fikcije "Kompas Alberta Ajnštajna" Senada Durana.

Drugi dan Festivala zapoĉet je podnevnom promocijom romana za decu "Pegazari"

zagrepĉanke Ivane Delaĉ Horvatinĉić, ĉime je ostvaren festivalski iskorak ka najmlaĊoj

ĉitalaĉkoj publici. Program je nastavljen predstavljanjem godišnjih zbirki priĉa

Istrakona i pazinskog Festivala fantastiĉne knjiţevnosti "Deseti krug" i "Priĉe o

zvijezdama", a o knjigama su govorili prireĊivaĉi Davor Šišović i Mirko Grdinić.

Popularni "Zecon" zatvoren je u veĉernjim satima, u subotu 02. aprila, predavanjem o

britanskom SF stripu koje su odrţali Tihomir Jovanović i Svetislav Filipović iz

beogradskog udruţenja "Sci&Fi".

Domaćini zeniĉkog Festivala fantastiĉne knjiţevnosti, priredili su za goste iz susednih

drţava obilazak srednjovekovne tvrĊave Vranduk, koja je pod patronatom Muzeja

grada Zenice.

Posle Zenice pošli smo za Sarajevo i usput ponovo (iz voza) pogledali i snimili

piramide u Visokom. U Sarajevu smo posetili knjiţevni klub koji se bavi pisanjem

pesama i priĉa. Filip je ovde odrţao predavanje o nauĉnofantastiĉnoj knjiţenosti i o

SF-u uopšte, što je za njih bilo veliko otkriće i nadam se da će neko od ovih pisaca

ubrzo poĉeti da piše i ovu vrstu knjiţevnosti. Usput smo ih uputili na Adnadina i

njegove konkurse, tako da smo ih na neki naĉin povezali. Sledeće godine će verovatno

iz ovog društva stići neka priĉa na njegov konkurs.

Osim ovoga obišli smo Vrelo Bosne i znamenitosti u gradu kao što je Bašĉaršija i neke

od poslastiĉarnica, kojih uzgred ima vise nego kafana.

A kako je sve to izgledalo moţete uskoro pogledati na našem sajtu

www.sciencefiction.org.rs

http://www.art-anima.com/component/content/article/3-knjige/696-sadraj-zbirke-qposljednja-bosanska-kraljicaq

http://zalihica.com/index.php?page=shop.product_details&category_id=10&product_id=222=0&option=com_virtuemart&=209



http://www.sciencefiction.org.rs/


6

50 GODINA OD PRVOG LETA ĈOVEKA U KOSMOS

GAGARIN

Autor: Svetislav Filipović - Filip

12. aprila 1961. godine Jurij Aleksejeviĉ Gagarin, sovjetski kosmonaut, postao je

prvi ĉovek koji je Zemlju obleteo u kosmiĉkom brodu Vostok 1. Let je trajao 1 sat i 48

minuta.

BIOGRAFIJA

Jurij Aleksejeviĉ Gagarin (rus. Юрий Алексеевич Гагарин[1], Gţatsk, 9.

mart 1934. - Kirţaĉ, Vladimirska oblast, Sovjetski Savez 27. mart 1968.), sovjetski

kosmonaut.

Jurij je bio treće od ĉetvoro dece, a njegova starija sestra Zoja ga je uĉila dok su mu

roditelji radili. Dok je bio mlad, Jurij je bio zainteresovan za svemir i planete, i maštao

je o putovanju svemirom. Do kraja 1942. godine selo su okupirali nacisti, a jedan

nemaĉki oficir je obesio Jurijevog mlaĊeg brata Borisa o drvo i ostavio ga da umre, ali

ga je majka spasila. Boris se od toga nije potpuno oporavio, a nekoliko godina kasnije

je okonĉao sebi ţivot vešanjem. Gagarinovu majku Anu nemaĉki vojnik je teško

povredio kosom, a otac Aleksej je pretuĉen kada je pokušao da sabotira mlin u kom je

radio i bio je trajno onesposobljen. Cela porodica je bila poreterana iz svog doma, pa su

morali sebi da iskopaju primitivno sklonište da bi preţiveli. Stariji brat Valentin i sestra

Zoja poslati u okupiranu Poljsku ka robovska snaga i nisu se vratili sve do kraja rata.

Nakon završetka srednje škole, upisao se u vojnu Pilotsku školu u Orenburgu.

Tu je upoznao Valentinu Gorjaĉevu, sa kojom se oţenio 1957. Nakon diplomiranja,

postao je pilot aviona Mig-15 i rasporeĊen je u vojnu bazu Luostari u Murmanskoj

oblasti. Kao odrastao ĉovek, Gagarin je bio visok samo 1,57 m, što je bilo prednost u

malom kokpitu Vostoka. Dobio je ĉin poruĉnika 5. novembra 1957. godine a 6.

novembra 1959. godine je unapreĊen u starijeg poruĉnika.

Odabir i trening

U 1960, nakon velike potrage i procesa selekcije, Jurij Gagarin je odabran sa još

19 kosmonauta za sovjetski svemirski program. Uz druge potencijalne kosmonaute,

Gagarin je bio podvrgnut rigoroznim eksperimentima sa ciljem da se testira njegova

fiziĉka i psihološka izdrţljivost. TakoĊe je prošao i intezivnu obuku za predstojeći let.

Od 20 odabranih kosmonauta, samo su Gagarin i German Titov ušli u najuţi krug zbog

svojih izvrsnih uĉinaka tokom obuke, kao i zbog svojih fiziĉkih osobina, pošto nije bilo

mnogo mesta u Vostoku, a obojica su bila niska rasta. Konaĉna odluka, koja je

donesena u najvišim nivoima Komunistiĉke partije Sovjetskog Saveza, je moţda

donesena zbog Gagarinovog skromnog porekla i vesele liĉnosti, nasuprot Titovu, koji

je bio poreklom iz srednje klase.


7

VOSTOK 1

Gagarin je 12. aprila 1961. godine postao prvi ĉovek koji je poleteo u svemir u

Vostoku 1. Pošto je bila velika verovatnoća da misija ne uspe i Gagarin pogine,

napravljena su tri saopštenja za štampu, jedan u sluĉaju uspeha i dva u sluĉaju

neuspeha. Kontrolori na zemlji su tek nakon 25 minuta ustanovili da je dostigao

stabilnu orbitu. Vostokom 1 je upravljano automatski, pošto medicinsko osoblje i

konstruktori letelice nisu bili sigurni kako će ljudsko biće reagovati na besteţinsko

stanje, pa su ruĉne kontrole bile zakljuĉane kako Gagrin ne bi sam upravljao letelicom

(šifra za otkljuĉavanje kontrola je bila postavljena u Vostok 1 u sluĉaju da se desi nešto


8

nepredviĊeno). Automatski sistem je podesio Vostok 1 u poloţaj za uljkuĉivanje

povratnih raketa otprilike nakon 1 sata leta. Nakon paljenja raketa za povratak,

Vostokov modul sa opremom je neoĉekivano sveţnjom ţica ostao privezan za kapsulu

za povratak. Dve polovine letelice je trebalo da se odvoje 10 sekundi nakon gašenja

raketa za povratak, ali se to nije desilo ni posle 10 minuta. Letelica se naglo okretala

pre nego što su ţice izgorele i modul se namestio u pogodnu visinu za ulazak. Gagarin

je iskoĉio padobranom na visini od 7 kilometara i bez problema se spustio na zemlju.

Kako su pravila MeĊunarodne aeronautiĉke federacije zahtevale da se pilot mora

spustiti sa svojom letelicom, Sovjetski Savez je insistirao da je Gagarin sleteo sa

Vostokom i MeĊunarodna aeronautiĉka federacija je priznala let. Nekoliko godina

kasnije je otkriveno da je Gagarin iskoĉio iz Vostoka.

Da se vratimo u 1961. godinu, na istorijski let:

- Sreda, 12. april. Malo pre poletanja Jurij Gagarin je poruĉio (postoji tonski

zapis): ―Dragi prijatelji koje znam i koje ne znam, moji dragi sunarodnici i svi ljudi

sveta! U sledećim minutima, moćna sovjetska raketa poneće moj brod u bespuće

svemira. Zašto vam to govorim; celi moj ţivot je sada predamnom kao jedan trenutak.

Osećam da mogu skupiti svu snagu kako bih uspešno izvršio ono što se oĉekuje od

mene.‖

- Jurij Gagarin je u letelici Vostok 1 na lansirnoj rampi. Njegova televizijska

slika se pojavljuje na TV ekranima u kontrolnoj sobi. Sergej Koroljev (otac savremene

ruske kosmonautike, govori u mikrofon: ―Zora zove Kedar!‖ (Gagarinov pozivni

znak). Odbrojavanje uskoro poĉinje.‖ Gagarin odgovara: ―Primljeno. Osećam se dobro,

dobre sam volje, spreman za polazak.‖

- 06:07 po Griniĉu, poleteo je sa kosmodroma Bajkonur (Koji se tada zvao

drugaĉije - Tjura-Tam 45° 55' 00‖ S 63° 20' 00‖ I) u sovjetskoj republici Kazahstan.

Sergej Koroljev kaţe Gagarinu: ―Poĉetni stadijum... srednji... glavni... POLETANJE!

Sve je u redu. Ţelimo ti srećan put.― Gagarin odgovara: ― (Krenuli smo!).‖

Kosmiĉka letilica Vostok I u kapsuli maloj i tesnoj vinula je ĉoveka u istoriju

civilizacije. Gagarin je imao sreću da on, a ne Titov (, od dvojice preostalih kandidata,

bude prvi. Rezultat misije je bio toliko neizvestan da su odgovorni spremili nekoliko

„govora― odnosno saopštenja za javnost. Koji je proĉitan svima nam je poznato. U tom

punom krugu (trajao je 1 sat i 28 minuta) oko Zemlje zaokruţena je ljudska ţelja za

novim saznanjima i poĉela je Kosmiĉka era naše civilizacije.

Nije sve teklo po planu. Prvih 25 minuta od lansiranja zemaljska kontrola nije

bila sigurna da je postignuta stabilna orbita. Do tada nauka nije imala egzaktnih

iskustava sa besteţinskim stanjem i nisu bili sigurni kako će kosmonaut da reaguje u

tim uslovima pa su ruĉne komande u Vostoku bile ‖ zakljuĉane „ . Sva kontrola je bila

sa Zemlje, a u sluĉaju potrebe šifre su bile kovertirane u letelici. Novi problemi i

neizvesnost nastaju u momentu paljenja retro raketa koje usporavaju Vostok i vraćaju

ga ka Zemlji. Rakete na teĉno gorivo (dosta komplikovane za uptrebu i u današnje


9

vreme) upalile su se iznad zapadne obale Afrike, oko 8000 kilometara od mesta

sletanja i radile su 42 sekunde. To je bilo dovoljno da se brod dovede u pravilnu

putanju za sletanje. Za svaki sluĉaj u Vostoku je bilo zaliha za deset dana ako se

Gagarin spusti u neki nepristupaĉniji deo tadašnjeg SSSR-a. Rakete su odradile svoje

ali je neplanirano kapsula za spuštanje ostala zapetljana ţicama sa servisnim modulom

od koga je trebalo da se odvoji. To je izazvalo nekontrolisano rotiranje i teka kada su

ţice sagorele od vreline u atmosferi, kapsula se stabilizovala i vratila u poloţaj za

spuštanje. Kako je tada bilo Gagarinu nisam uspeo da saznam?! Ni ovaj deo priĉe koji

sledi nije dovoljno razjašnjen:

-07:55 po Griniĉu, Vostok 1 se nalazi sedam kilometara iznad Zemlje. Letelica

se otvara i Gagarin iskaĉe iz nje i spušta se padobranom. Strah da bi sletanje zajedno sa

kapsulom bilo kobno po kosmonauta izgleda da je, bar po opisu oĉevidaca, bio

opravdan. Dve devojke su videle sletanje kapsule: ― Pala je velika lopta, dva ili tri

metra u preĉniku, odbila se od tla i opet pala. Velika rupa je bila tamo gde je prvi put

udarila.‖ Jedan ĉovek i njegova ćerka posmatraju ĉudan prizor: neko se u narandţastom

kombinezonu i sa velikom belom kacigom spuštao padobranom pored njih. Kaţu da je,

kasnije, Gagarin to prepriĉavao kao anegdotu: ―Kada su me videli u svemirskom odelu

i kako vuĉem padobran dok hodam, poĉeli su da uzmiĉu od straha. Rekao sam im: Ne

plašite se, ja sam Sovjet, kao i vi. Upravo sam se vratio iz svemira i moram da doĊem

do telefona da nazovem Moskvu!‖

Rakete su se ukljuĉile iznad zapadne obale Afrike, blizu Angole, oko 8000 km od

predviĊenog mesta za sletanje i gorele su oko 42 sekunde. Zbog ograniĉenja u pogledu

mase nije bilo rezervnih raketa. Kapsula je imala zalihe za 10 dana koje će omogućiti

ţivot i prirodno opadanje orbite u sluĉaju da rakete ne odrade kako je planirano. Nakon

paljenja raketa za povratak, Vostokov modul sa opremom je neoĉekivano sveţnjom

ţica ostao privezan za kapsulu za povratak. Dve polovine letelice je trebalo da se

odvoje 10 sekundi nakon gašenja raketa za povratak, ali se to nije desilo ni posle 10

minuta. Letelica se naglo okretala pre nego što su ţice izgorele i modul se namestio u

pogodnu visinu za ulazak. Gagarin je iskoĉio padobranom na visini od 7 km i bez

problema se spustio na zemlju. Kako su pravila MeĊunarodne aeronautiĉke federacije

zahtevale da se pilot mora spustiti sa svojom letelicom, Sovjetski Savez je insistirao da

je Gagarin sleteo sa Vostokom i MeĊunarodna aeronautiĉka federacija je priznala let.

Nekoliko godina kasnije je otkriveno da je Gagarin iskoĉio iz Vostoka. Gagarin je

tokom leta unapreĊen u ĉin majora.

Sve ovo je otkriveno nekoliko godina kasnije jer po pravilima MeĊunarodne

aeronautiĉke federacije (pilot mora da se spusti sa svojom letelicom, a kako je

Sovjetski Savez insistirao da je Gagarin sleteo sa Vostokom, let je zvaniĉno priznat.


10

TRIVIA

Povodom obeleţavanja prvog leta u svemir Jurija Gagarina, ruski tabloid

"Moskovski Komsomolec" objavio je ĉlanak u kome nabraja sve "tajne nagrade" koje

su sovjetske vlasti uruĉile slavnom kosmonautu.

Za svoj prvi let u orbitu 12. aprila 1961. godine, Gagarin i njegova porodica

dobili su za kratko vreme sve o ĉemu je ―jedan sovjetski graĊanin mogao samo da

sanja‖, piše list. Nakon što je ostvario podvig, koji će oznaĉiti komunistiĉku nadmoć

nad Amerikom u trci za osvajanje svemira, vlada SSSR-a je potpisala prvi dekret o

"materijalnoj kompenzaciji" Gagarinu za obavljeni "specijalni drţavni zadatak - prvi

let u svemir u istoriji ĉoveĉanstva". Nagrada se sastojala od 15.000 rubalja, što je tada

predstavljalo ogromu sumu, budući da je proseĉna meseĉna plata u Sovjetskom savezu

iznosila oko 80 rubalja. Samo nekoliko dana kasnije, Gagarin je obasut novim

poklonima, ovog puta i za ĉlanove porodice. Prema novom dekretu, koji je nosio

oznaku ―tajnosti‖, Gagarin je dobio ĉetvorosobnu, potpuno nameštenu kuću u

Zvezdanom Gradu, nadomak Moskve, gde je bio na obuci. Gagarin je na poklon dobio

automobil "volgu" i mnoge kućne aparate koji su u to vreme bili prava retkost u zemlji,

poput usisivaĉa, friţidera, mašine za pranje veša, radio aparata marke Luks i televizora

Rubin.

Na listi poklona za mladog kosmonauta ovenĉanog slavom našli su se i dva tepiha, dva


11

prekrivaĉa, pet kompleta posteljine, aparat za brijanje, rukavice, zimska i letnja odeća i

obuća. Drţavni vrh je oĉito pazio na sve, jer je predvideo ĉak i donji veš (šest pari

gaća), maramice (12) i kravate (6). Prvi putnik u svemir dobio je i dva kofera. Od

Gagarinovog uspeha imali su koristi i ĉlanovi njegove šire porodice. Tako su njegovi

roditelji dobili montaţnu kuću sa radiom i televizijom, a dva brata i sestra po 1.000

rubalja svako. Svi su na poklon dobili odeću, ukljuĉujući i Gagarinovu suprugu i ćerke

kojima su poklonjene i mnoge igraĉke.

JURIJ GAGARIN POSTAO HEROJ BRITANSKOG STRIPA

Strip povodom 50. godišnjice leta prvog ĉoveka u kosmos

Prvi kosmonaut Jurij Gagarin je postao heroj britanskog stripa. Na takav

neobiĉni naĉin su Britanci su odluĉili da obeleţe 50. godišnjicu prvog leta ĉoveka u

kosmos, koja se slavi ove godine u Rusiji i ĉitavom svetu. MeĊutim, strip pod nazivom

―Dan Jurija‖: put ka zvezdama ne izgleda kao vesela avantura superheroja. Prema

reĉima autora, oni su hteli da otkriju sloţenost sovjetske stvarnosti u njenoj ludoj i

surovoj veliĉanstvenosti.

Britanski strip poĉinje priĉu od kraja 1930-ih godina. Otac kosmonautike,

konstruktor Sergej Koroljov je uhapšen za subverzivnu delatnost i poslat u Sibir, u

staljinski logor. Tamo on u veoma teškim uslovima nastavlja rad na stvaranju kosmiĉke

rakete. Dalje se priĉa o prvim probama rakete i o pripremi kosmonauta, o Juriju

Gagarinu O letu od 108 minuta koji je zauvek promenio njegov ţivot. Prema verziji

britanskog stripa, prokrĉivši ĉoveĉanstvu put u kosmos sam se heroj postepeno

razoĉarao u ĉitav sovjetski sistem. Pored Koroljova i Gagarina heroji stripa su postali i

kosmonaut broj dva German Titov i Aleksej Leonov, koji je prvi izašao u otvorenii

kosmos, kao i šef programma za pripremu kosmonauta i vatreni staljinista Nikolaj

Kamanjin. Politiĉki akcenat moţe da pridobije ĉitaoce, a moţe i da odbije. Loše je što

se istorijske ĉinjenice ne prenose precizno, ali se to autorima moţe oprostiti za

odrţavanje interesovanja prema kosmosu, - smatra sovjetski pilot-kosmonaut dvostruki

heroj Sovjetskog Saveza Georgij Greĉko. Moramo biti zahvalni što u inostranstvu

pamte Gagarina, pamte da je on prvi leteo u kosmos i pamte onog ko ga je tamo

lansirao – Sergeja Koroljova. Što se tiĉe oblika na koji se nismo navikli u Rusiji, u

inostranstvu je on uobiĉajen, traţen te se široko koristi. Dobri su svi ţanrovi osim

dosadnih.

*

U Rusiji za 50 godišnjicu leta Jurija Gagarina spremaju film 108 minuta. U njemu je

pristao da se snima ĉak i premijer Rusije Vladimir Putin. On će kao i mnoge druge

poznate osobe ispriĉati zašto je kao dete sanjao da postane kosmonaut. Film će se

demonstirati od Dana kosmonautike – 12 aprila. Premijera će biti odrţana i na Zemlji, i

na MKS uĉesnicima redovne kosmiĉke ekspedicije.

*


12

Brod Sojuz koji se 30. marta uputio ka MeĊunarodnoj kosmiĉkoj stanici,

povodom 50-godišnjice leta prvog ĉoveka u kosmos biće nazvan Jurij Gagarin. Ovo je

izjavio direktor Roskosmosa Anatolij Perminov na sastanku sa premijerom

Vladimirom Putinom. U jubilarnoj godini planiran je veliki broj akcija. Za praznik 12.

aprila pozvani su rukovodioci 49 stranih kosmiĉkih agencija, astronauti i kosmonauti

koji su izvršili letove na sovjetskim ili ruskim kosmiĉkim brodovima.

TRAGEDIJA

Poginuo je pri rutinskom letu u dvosedu sa još jednim pilotom. …

Kasnije je Gagarin postao zamenik direktora za obuku u Zvezdanom gradu. U

isto vreme pokušao je da se prekvalifikuje u pilota lovca. Na dan 27. marta 1968.

Gagarin i njegov istruktor Vladimir Serjegin su poginuli u MiG-15UTI na rutinskom

letu blizu Kirţaĉa. Nije poznato šta je izazvalo pad, ali je istraga iz 1986. pokazalo da

je turbulencija nastala kada je presretaĉ Su-11 koristio komoru dogorevanja, mogla da

izazove da Gagarinov avion leti nekontrolisano. Vremenski uslovi su takoĊe bili loši,

što je moglo doprineti nemogućnosti Gagarina i instruktora da se isprave pre nego što

su pali.

U svojoj knjizi „Dve strane meseca― Aleksej Leonov priĉa da je leteo helikopterom u

toj oblasti tog dana kada je ĉuo dva glasna praska u daljini. Njegov zaljkljuĉak je da je

avion Suhoj (koji je on identifikovao kao Suhoj Su-15) leteo ispod minimalne

dozvoljene visine, bez saznanja o tome zbog groznih vremenskih uslova, prošao je na

10 do 20 metara od Jurijevog i Serjeginovog aviona dok je probijao zvuĉni zid.

Rezultujuća turbulencija je izazvzvala nekontrolisana okretanja MiGa. Leonov veruje

da je prvi prasak koji je ĉuo bio od aviona koji je probijao zvuĉni zid, a da je drugi od

pada Gagarinovog aviona.

Nova teorija, koju je 2005. izneo prvobitni istraţitelj nesreće, tvrdi da je prethodni pilot

ili posada aviona sluĉajno ostavila otvorenu kabinu, što je dovelo do gubitka kiseonika,

pa Gagarin i Serjegin nisu mogli da upravljaju avionom.

Urna sa njegovim pepelom je postavljena u zidine Kremllja. Njegovo rodno

mesto dobilo je ime po njemu - Gagarin. Jedan krater na drugoj strani Meseca nosi ime

Gagarin.

Gagarin i Serjegin su sahranjeni jedan do drugog u zidu Kremlja na Crvenom trgu.

Njegova poznata reĉenica: "Šta je ljudima izvor najvećeg zadovoljstva ? Da imaju

sopstvenog udjela u neprestanom pomjeranju granica"

Devet godina rada trebalo je ruskim istraţiteljima da otkriju uzroke kobnog

pada aviona MiG-15 u kojemu su Nezavisni ruski istraţitelji nakon devet godina rada


13

otkrili su uzrok pada aviona u kojemu je 1968. godine poginuo prvi ĉovjek u svemiru

Jurij Gagarin.

Ostali bez svesti

Prema penzionisanom pukovniku vazduhoplovnih snaga Sovjetskog Saveza, koji

je vodio tim istraţitelja, za fatalnu je nesreću kriv napad panike koji je svladao pilota

vojnog aviona MiG-15, Jurija Gagarina. Radilo se o najobiĉnijem trenaţnom letu na

koji su krenuli Gagarin i kopilot Vladimir Serjogin.

U jednom trenutku Gagarin je primetio da je otvoren ventil za vazduh u kabini

aviona. Obuzela ga je jaka panika i pokušao se što pre prizemljiti. Zbog naglog

poniranja Gagarin i kopilot ostali su bez svesti te se avion nekontrolisano zabio u

šumu. U eksploziji su poginula obojica.

Sklonost alkoholu

Budući da je Jurij Gagarin bio prvi ĉovjek koji se otisnuo u svemir i kojeg je

sovjetska propaganda uveliko iskorištavala za promociju komunizma u svetu, ubrzo

nakon pogibije pojavile su se bezbrojne teorije o njegovoj smrti.

Prema najbezazlenijoj teoriji, Gagarin, koji je bio sklon alkoholu, srušio se

avionom jer zbog pijanstva njime nije mogao upravljati.

Druge su pak tvrdnje upućivale na to da je zbog velike popularnosti postao

smetnja sovjetskom vrhu koji ga je likvidirao. Osim toga, govorilo se još i da je zbog

tereta slave poĉinio samoubistvo.

Okolnosti u kojima je poginuo Rus Jurij Gagarin, prvi ĉovjek koji je odletio u

svemir, dugo su bile obavijene velom tajne i nikad nisu objavljene. No najnovije

analize pokazuju da je tada proslavljeni 34-godišnji astronaut, sedam godina nakon što

je bio u svemiru, zapravo poginuo zbog nepromišljene reakcije, odnosno zbog prebrzog

spuštanja s visine od 10.000 metara. Jedan nezavisni ruski istraţivaĉ prouĉavao je sve

detalje avionske nesreće u kojoj je Gagarin izgubio ţivot i pronašao kljuĉni dokaz koji

konaĉno otkriva istinu.

On tvrdi da je razlog Gagarinove prerane smrti bila paniĉna reakcija kada je

prilikom rutinskoga probnog leta 1968. godine utvrdio da je u pilotskoj kabini otvoren

vazdušni ventil i da kabina nije hermetiĉki zatvorena. UzbuĊen zbog toga, on se sa

svojim MIG-om-15 poĉeo prebrzo spuštati, pri ĉemu je izgubio svest i srušio se u šumu

te poginuo zajedno s kopilotom.

Igor Kuznjecov, penzionisani sovjetski pukovnik vazduhoplovnih snaga, koji je

zadnjih devet godina zajedno s timom vazduhoplovnih struĉnjaka i uz pomoć

najmodernije tehnologije sastavljao mozaik nesreće, veruje da će ovo otkriće srušiti

najrazliĉitije teorije zavere koje se godinama povezuju s ovim sluĉajem.

Govorilo se, naime, da je pilot bio pod utjecajem alkohola, da je nesreću

uzrokovao tadašnji ljubomorni sovjetski voĊa Leonid Breţnjev, ali spominjao se i

―najnevjrojatniji uzrok‖ da zbog naglog manevra nije mogao izbjeći meteorološki

balon...


14

Tadašnja istraga potvrdila je kako piloti nisu bili svesni da brzo spuštanje moţe

biti opasno za njihov ţivot, a ĉini se da nisu znali ni kako popraviti zraĉni ventil

letelice. Smatralo se da je srušenom letelicom pre nesreće upravljao samo Gagarin, no

Kuznjecov smatra da su ga testirali i drugi piloti ĉiji se identitet i naĉin treninga još

ispituju.

- Nitko osim nas ne zna što se zapravo dogodilo, ali s ljudima moramo podeliti

pravi razlog nesreće prvog ĉovjeka u svemiru - kazao je Kuznjecov, koji se nada da će

najnovije nalaze potvrditi i sluţbene institucije.

Jurij Gagarin nije bio prvi kosmonaut?

Istorijski datum je bio 12. april 1961. godine, kada je uzleteo Jurij Gagarin i

proveo 1 sat i 48 minuta u orbiti Zemlje. Bio je prvi ĉovek koji je napustio atmosferu i

oprobao besteţinsko stanje.

Za Sovjetski Savez je ovaj let imao šire znaĉenje i predstavljao vrstu trijumfa

nad kapitalistiĉkim svetom, naroĉito nad SAD. U doba hladnog rata, obe nacije su se

trudile "iz petnih ţila" da dokaţu prednosti i nadmoć svog sistema. Najpogodniji

"poligon" za ovakvo "takmiĉenje" je bila oblast nauke i tehnologije, a poseban je

znaĉaj imao, u psihološkom smislu, let u kosmos.

Tog 12. aprila je ameriĉka administracija primila jedan od najteţih udaraca u eri

"hladnog rata" - komunisti su prvi poĉeli da osvajaju kosmos. Iako se i SAD

pripremala za ovakav poduhvat, Sovjeti su bili brţi. Trka se nastavila, sledeći cilj je bio

prvi ĉovek na Mesecu, i ovoga je puta pobedu odnela SAD, prestigavši svoje

protivnike.

Ipak, Jurij Gagarin je postao svetska zvezda, jedan od glavnih "aduta"

Sovjetskog Saveza i ambasador komunizma u svetu. Poreklom iz siromašne seljaĉke

porodice, ovaj je 27-godišnji mladić postao "trofej" koji je "pokazivan" na prijemima

širom sveta, igrajući ulogu simbola moći i savršenstva komunistiĉkog ureĊenja. Uloga

super-zvezde nije bila laka, pritisak je bio prevelik, a Jurij je sve ĉešće poĉinjao da se

opija i time smanjuje tenziju. Poginuo je u svojoj 34. godini, u nikad razjašnjenoj

avionskoj nesreći 1968. godine, dok se pripremao za novi let u kosmos.

DA LI JE....

U vreme proslave jubileja, inţinjer i istraţivaĉ, Mihail Rudenko, je ruskoj

novinskoj agenciji Interfaks izjavio da Gagarin ipak nije bio prvi ĉovek u kosmosu, i da

su i pre njega trojica ruskih kosmonauta dosegli Zemljinu orbitu. Prema njegovim

tvrdnjama, svi su oni poginuli, a tragiĉni letovi su se desili 1957, 1958. i 1959. godine.

Ka orbiti su tada bili upućivani probni piloti Ledovski, Šaborin i Mitkov, svi bez

prethodnih priprema. Upravo je i to bio razlog njihove pogibije.

Ovakva iskustva su nametnula drugaĉiji pristup planiranju kosmiĉkih letova,

dokazavši neophodnost detaljnih i dugotrajnih priprema. U skladu sa takvom odlukom,

Jurij Gagarin je trenirao ĉak godinu i 29 dana, pre nego što je postao prvi (uspešni)


15

kosmonaut. Prema tvrdnjama inţenjera Mihaila Rudenka, prethodne su neuspešne

misije imale za cilj samo dostizanje orbite, ali ne i let oko Zemlje. Putanje letova su

imale paraboliĉni oblik, pri ĉemu se najviša taĉka nalazila iznad atmosfere. Pogibije

trojice pilota su ĉuvane u tajnosti, ne bi li se prikrili neuspesi u vreme kada je bilo bitno

prestići Amerikance u osvajanju kosmosa.

Udruţenje graĊana Fanovi nauĉne fantastike SCI&FI je obeleţavajući 50 godina

prvog leta u svemir posetilo izloţbu u školi Sveti Sava, gde smo se druţili i priĉali sa

direktorom škole Dejanom Stankovićem o ovoj temi. U holu škole postavljena je

izloţba deĉijih crteţa na temu leta u svemir a takoĊe su bile izloţene i makete

svemirskih brodova Vostok, Sojuz i Apolo koje im je za ovu priliku pozajmio Milivoj

Jugin, doajen u ovoj oblasti. Dogovorena je dalja saradnja u vezi deĉijih radova u

oblasti literalne i likovne umetnosti na temu svemirskih letova.

Osim ovoga posetili smo i Ruski dom gde je takoĊe upriliĉena izloţba deĉijih

crteţa na temu Gagarin i projekcija filma Osmeh Jurija Gagarina, dokumentarni film o

ţivotu, prvom letu i smrti prvog ĉoveka u kosmos Juruja Gagarina.


16

PESMA POP GRUPE PIPS

Pa hajde sretan ti put Jurij Gagarin

najjaĉi teleskop sa zemlje te prati

reci mi sve a ja ću reci astronautu

hajde ne budi lud Jurij Gagarin

u sutrašnjem broju kamz'maljskaja pravde

pisaće vest

«astronaut je prošao test!»

astronaut je voleo sise

U bezteţinskom stanju vise

savršeno

savršeno

za prost narod

ti si neidentificirani leteci subjekt

i dok zemljani ĉekaju trajekt

za neko more sinje

po kojem plutaju ĉekinjave svinje

i jedan velki kit

o kojem se raspreda mit

da na dnu okeana ljubomorno ĉuva

prugasti stretch t-shirt

na kojem spreda piše:

(.....znam....pomalo je

bizarno....

al pisalo je.......)

SMRT

hajde ne budi

lud

Jurij Gagarin....


17

NYCON 1 – 1939 PRVA SVETSKA KONVENCIJA

(WORLD CON)

Nejasna je istorija u vezi prve SF konvencije i kada se stvarno desila.

Ali zna se da su neki fanovi 1936 godine, ukljuĉujući Davida Kyla i Frederika Pohla

otišli vozom iz Filadelfije za Nju Jork da razgovaraju u vezi stvari koje se tiĉu nauĉne

fantastike sa drugom grupom fanova u kući Miltona Rothmana, koji je bio suparnik

Forrestu Ackermanu kao najvećem fanu. U isto vrem okupila se i grupa britanskih SF

fanova da naprave plan za konvenciju 1937 godine i kasnije je izjavljeno da ovo

okupljanje nije bila konvencija. Ĉak je i pre interneta bilo svaĊa u vezi detalja i u vezi

same konvencije. 1939 godine bila je prva zvaniĉna SF konvencija, koliko je poznato,

kada su se poĉeli okupljati fanovi.

- Prva konvencija „World Science Fiction Convention (poznata kao Wordcon)

odrţana je 1939 godine a za njom je usledila konvencija u Ĉikagu i Denveru u

narednim godinama.

- Prva Britanska konvencija 1937 godine privukla je 20 fanova, ukluĉujući Erica

Frank Rusela i Artura Klarka.

- Svetska konvencija je privremeno obustavljena posle 1941 godine zbog II

svetskog rata i nastavljena je 1946 godine.

- WonderCon zapoĉeo je John Barrett u San Fnacisku 1987 godine i on je sada

deo porodice Comic-Con International.

- Comic Con je nastao u San Dijegu kao Golden Stare Comic Book Convenction

1970 godine i privukao je oko 500 fanova. Sledeća konvencija je privukla oko 125.000

fanova.

- Postojale su i regionalne konvencije kao što je Eurocon i Westerncon.

http://en.wikipedia.org/wiki/File:ParticipantsOf1stWordlcon.jpeg


18

TakoĊe postoje i specifiĉne konvencije kao što su BotCon (Transformersi),

Costume Con (kostimi) i FilkOntario (Filk muzika, folk muzika sa SCIFi i Fanatasy

elemetima)

Na prvoj svetskoj SF konvenciji izmeĊu ostalih bili su prisutni John W.

Campbell Jr., Ray Cummings, Isaac Asimov, L. Sprague de Camp, Ross Rocklyne,

Edmund Halilton, Manly Wade Wellman, Mort Weisinger, Otto Binder, Charles

Hornig, Otis Adelbert Kline, Nelson S. Bond, Ruroy Sibley, i Leo Margulies.

Osim njih bili su od poznatih osoba Julius Schwartz, Forrest J Ackerman,

MoRoJo (Myrtle Douglas), Jack Darrow, Lloyd Arthur Eshbach, Jack Agnew, Ray

Bradbury, Robert A. Madle, Oswald Train, John V. Baltadonis, Robert D. Swisher,

David Kyle, Will Sykora, Harry Harrison, Milton A. Rothman, Conrad H. Rupert,

James V. Taurasi, Bill Dellenbeck, Dale Hart, Richard Wilson, Leslie Perri, i Jack

Robinson.

Ovde su nastale svaĊe izmeĊu grupe koju je vodio Moskowitz i futuristiĉke

grupe Njujorka koju je vodio Donald Wollheim koji je isprva odreĊen da vodi

konvenciju. Ovo je dovelo do sporazuma nazvanog Exclusion Act kada su Wollheim,

Frederic Pohl, John Mitchel i još nekoliko njih izbaĉeni sa konvencije zbog

uznemiravanja.

Worldcon je bio prva svetska SF konvencija, bila je to godišnja petodnevna

konvencija koja je odrţana svake godine od 1939, sa izuzetkom II svetskog rata.

Lokacije odrţavanja bile su SAD, Kanada, Australija, Engleska, Škotska, Nemaĉka i

Holandija. Fanovi SF i fantazija su putovali iz celog sveta da bi prisustvovali ovome.

Dolazili su iz Japana, Izraela, Argentine, Brazila, Norveške, Finske, Jugoslavije,

Novog Zelanda i Rusije. Worlcon je po pravilu privlaĉio izmeĊu 3000 i 6000 postilaca.

Na ovim ceremonijama sami fanovi su dodeljivali nagrade.

Ostali visoki gosti Worlcona su su dobitnici Nobelove nagrade, astronauti,

nauĉnicvi, pisci, urednici, izdavaĉi, glumci i fanovi.

Posebna ĉast se ukazuje poĉasnom gostu i on ima poseban tretman te godine u

SF društvu.

Maskenbal na Sf konvencijama je spektakularan. Kostimografi pripremaju

najbolje radove za ovaj dogaĊaj. Odrţavaju se konceti i umetniĉki programi. Filmski

program obiĉno ukljuĉuje najbolje radove i nagraĊene nagradom Hugo. Glavni TV i

filmski studiji daju svoje nove radove za Wordlcon.

Na ovoj manifestaciji mogu se kupiti oruginalni umetniĉki radovi i kopjie kao i

knjige, biţuterija, igraćke, majice i druga roba vezana za SF.

Worlcon vode volonteri od osam do osamdeset godina i provode radeći od

jednog sata do više godina da bi za fanove napravili što bolji dogaĊaj.


19

MILAN STOJKOVIĆ – BIOGRAFIJA

Milan D. Stojković je roĊen u Nišu,

22.06.1977, SFRJ. Osnovnu školu je

završio u Niškoj Banji (1992), a

srednju hemijsko-tehnološku školu u

Nišu (1996). 2003 god. je

diplomirao na PMF-u u Nišu.

Tokom studija hemije bio je

saradnik-istraţivaĉ na studijskoj

grupi za Kosmo i Geogemiju na

PMF-u u Nišu. Uĉestvovao je u dve

TV emisije (Voda na Zemlji i

Nestanak dinosaurusa) na lokalnoj

niškoj televiziji, kao sagovornik i

gost Prof. Dr. Pavla Premovića.

Od 2004 god. postdiplomac na smeru: Nastava hemije na PMF-u u Nišu. Od

2005 god. radi kao nastavnik hemije i koordinator za: Samovrednovanje, Školski

Razvojni Program (ŠRP) i Uĉeniĉki parlament u dve osnovne škole na teritoriji grada

Niša: OŠ „Đura Jakšić―-Jelašnica, opština Niška Banja i OŠ „Lela Popović ―-

Miljkovac, opština Crveni Krst.

2008 god. bio je stipendista Univerziteta u Gracu (istraţivaĉka poseta u okviru

programa: ‖Go Styria”) i programa ÖAD, austrijskog Ministrastva za Nauku u oblasti:

―istorija nauke i nastave hemije‖.

Uĉesnik je više struĉnih i nauĉnih seminara u Srbiji i Nemaĉkoj, kao i

Konferencije ―Zajednice hemiĉara i fiziĉara Nemaĉke‖, Austrije i Švajcarske u gradu

Potsdamu, pored Berlina.

Od aprila, 2009 god. je doktorant na Fridrih-Šiler-Univerziteta-Jena u oblasti:

Didaktika hemije na studijskoj grupi: Nastava hemije pri Hemijsko-geološkom

Fakultetu. Do sada je objavio nekoliko nauĉnih radova u oblasti (na egleskom i

nemaĉkom jeziku): Nastava hemije (3), Istorija rudarstva (1) i Istorija hemije (1).

U okviru nauĉno-istraţivaĉkog rada interesuje se za uvodjenje elemenata

nauĉne-fantastike i njenu popularizaciju kroz nastavu prirodnih nauka-predmet hemija.

Posebno, za istoriju SF literature u Nemaĉkoj, alternativnu istoriju i nauĉni SF. Do

sada nije objavljivao SF, fantastiĉne i paranormalne priĉe.

Amaterski se bavi fotografijom. Govori nemaĉki i engleski jezik. Hobi:

planinarenje, trĉanje, plivanje, ĉitanje knjiga. Fan i sakupljaĉ stipa: Zagor.

Trenutno ţivi u gradu Jeni, region Tiriška (Thuringen), bivši DDR-a.


20

Milan je ĉlan udruţenja graĊana Fanovi Nauĉne fantastike SCI&FI i ovo su

njegovi prvi prilozi za TERRU a u budućnosti od njega oĉekujemo još priloga o

nemaĉkom SF-u i dešavanjima na tamošnjoj sceni.


21

“IZ ISTORIJE NAUĈNE FANTASTIKE U NEMAĈKOJ”

Predavanja na univerzitetu u Jeni

Mesto: Glavna zgrada Univerziteta FSU-Jena, Jena, Tiriška

Datum: 14. decembar 2010. god.

Termin: 10.30-10.45h.

Predavanje: na slobodnu temu u okviru nastave nemaĉkog jezika (B2 Nivo)

Predavaĉ: Milan D. Stojković, doktorant i nauĉni saradnik na Institutu za

Didaktiku hemije

Tok predavanja: Dame i gospodo, poštovane koleginice i kolege, ţeleo bih da

Vas pozdravim u ime Instituta za Didaktiku hemije, FSU-Jena, Udruţenja fanova

nauĉne fantastike „Sci&Fi― i moje ime, zaţelim ugodne predstojeće Boţićne i

Novogodišnje praznike.

Tema današnjeg predavanja na slobodnu temu u okviru nastave nemaĉkog jezika

nosi naslov: „Iz istorije naučne fantastike u Nemačkoj―.

Na poĉetku ţeleo bih da Vam predstavim osnovne ideje, interesovanja i ciljeve

za koje se zalaţemo, a to su pre svega: na prvom mestu, popularizacija prirodnih nauka

uz pomoć nauĉne fantastike, zatim, uvodjenje sadrţaja nauĉne fantastike u okvir

nastave prirodnih nauka (nastave hemije), kako u osnovnim tako i u srednjim školama.

Drugi vaţni aspekt predstavlja uspostavljanje i jaĉanje saradnje izmedju SF udruţenja

u Namaĉkoj i Srbiji. Treći aspekt je obeleţavanje jubileja, 200. godina od postojanja

modernog SF, koji je zapoĉeo delom engleske knjiţevnice, Meri Šeli, „Frankenštajn―

(Frankenstein).

Istorijat razvoja SF-a u Nemaĉkoj moţe se podeliti u tri perioda, a svaki period

predstavljen je jednim delom (knjiţevno ili filmsko) iz oblasti SF-a:

1. Period od 17. veka do Prvog svetskog rata delom Frankenštajn

2. Period izmedju dva svetska rata, filmom Metropolis

3. Period posle Drugog svestkog rata, delom Peri Rodan (Perry Rhodan)

Period od 17. veka do Prvog svetskog rata:

Jedno od prvih knjiţevnih dela sa elementima nauĉne fanstastike napisao je na

nemaĉkom jeziku ĉuveni astronom, matematiĉar i fiziĉar Johan Kepler (Friedrich

Johannes Kepler). U delu ―Somnijum‖ (Somnium), Kepler opisuje izgled

vanzemaljskog sveta i njegovu biosferu, Zemljinog pratioca, satelita Meseca.


22

U doba Antike, 1400 godina ranije, grĉki satiriĉar Lukijan u svom delu iz drugog

veka nove ere ―Istinita Istorija I i II‖ opisuje ĉudesno putovanje grĉkih moreplovaca

Zapadnim okeanom, izgled vanzemaljskih svetova i njihovih stanovnika, koji

naseljavaju planete sunĉevog sistema. Lukijanovo delo snaţno je uticalo na mnoge

srednjevekovne nauĉnike (doba renesanse), da dalje razvijaju ideju o putovanju kroz

svemir, opisuju uslove za razvoj i odrţanje inteligentnih oblika ţivota na planetama

Sunĉevog sistema, kao i društveno-politiĉku organizaciju mogućih vanzemaljskih

civilizacija.

Nešto kasnije, Hans Jakob Kristofel (Hans Jakob Christoffel) u delu

Simplicisimus ―Simpliccisimus‖ daje opis strukture jednog vanzemaljskog utopijskog

društva, kao i putovanja na Mesec, 200 godina ranije pre ―oca‖ modernog SF-a, Ţila

Verna (Jules-Gabriel Vern).

Idejni tvorac ―Apolo‖ (Apollo) svemirskog programa NASA (NASE) i glavnog

konstruktora raketa V-2, poznatog nauĉnika Trećeg Rajha, Vernera fon Braun

(Wernher Magnus Maximilian Freiherr von Braun) koji je svoju inspiraciju i ideje o

letelicama za putovanje u svemir pronalazio je u delima Jakoba Kristofela. Inaĉe, Fon

Braun je bio blizak prijatelj, Artura Klarka (Arthur C. Clarke) , ―Oca‖ realnog i

nauĉnog SF-a, koji je svojim delima obeleţio SF literaturu 20 veka.

Frankenštajn (Frankenstein): Poĉetak 19. veka obeleţio je izlazak romana

engleske knjiţevnice Meri Šeli, ―Frankenštajn‖, koji se smatra prvim modernim SF

romanom, zasnovanim na nauĉnim otkrićima u oblasti fizike, hemije i biologije, s kraja

18. i poĉetka 20. veka. Vreme nastanka romana pada u doba kada se na Zemlji javilo

―kratko‖ Ledeno doba kao posledica erupcije Vulkana Tambora (1815). Evropa se

oproravljala od napoleonskih ratova, dok je ―osvajaĉ‖ starog kontinenta bio na prvom

―zatvorskom‖ odmoru na ostrvu Elba. 16. juna 1816 godine u vili ―Diodati‖ na

Ţenevskom jezeru, nastali su paralelno: jedan ţanr, SF (Meri Šeli, Marry Schelley) i

jedan podţanr, vampirski-horor od strane engleskog doktora, italijanksog porekla,

Dţona Polidorija (John Wiliam Polidori), koga je naroĉito inspirisao Lorda Bajrona,

svojom pojavom i naĉinom ţivota. Otkriće na polju kompleksnih jedinjenja,

―Berlinskog plavog‖ ili gvoţdje-cijano-hidrata (Berliner Blau), nemaĉkog hemiĉara

Johana Konrada Dipela (Johann Konrad Dippel), zatim, ―Dipelovog ulja,

alhemiĉarskog eliksira (Dippel Öl), dobijenog ekstrakciojom kostiju ţivotinja i

eksperimenata sa leševima, koji je ţiveo i radio u dvorcu Frankenštajn, u mestu Multal

(Mühltal) u okolini grad Dizbaha (Diesbach), inspirisali su Meri Šeli, da napiše roman

o nauĉniku Frankenšajnu i njegovoj kreaciji, Unholdu. Priĉe o ĉarobnjaku

(Zaubermann) iz zamka Frankenštajn (po nekima, u pitanju je hemiĉara Dipel), Jakoba

Grima (Jakob Grimm), kao i nemaĉkih narodnih priĉa o duhovima ―Fantasmagoriana‖,

predstavljaju dela napisana na nemaĉkom jeziku (nemaĉke elemente) koje je

knjiţevnica ―utkala‖ u priĉu o švajcarskom Dr. Frankeštajnu. Centralno mesto u

romanu ima ĉuveni univerzitet u Bavarskoj, Ingolštat, i istoimeni grad (Ingolstadt),


23

preteĉa Fridrih-Maksimijilan Univerziteta u Minhenu (Friedrich-Maksimilian-

Univerzität-Münich), gde se školovao kućni lekar, porordice Šeli, suprug Meri Šeli,

škotski doktor .

Period od 1914. do 1945. g. :

Delo austrijsko-nemaĉkog filmskog reţisera, Frica Langa (Fritz Lang), film

„Metropolis― obeleţio je period izmedju dva svetska rata. Film je snimljen u doba

stabilne vajmaske republike (Weimar Republik, 1927), šest godina pre dolaska na vlast

„crnog― ĉarobnjaka. Ukupan budzet ovog „nemog― filmskog blok bastera iznosio je

200000 rajhsmaraka (Reichsmark), što bi danas bilo jednako sumi današnjeg

holivudskih hita u visini od 200 miliona dolara. Radnja filma smeštena je u gradu

Metropolisu, u kojem paralelno ţive dve klase ljudi, „Gospodari― koji uţivaju u

„Edenskoj bašti― i „Robovi-radnici―, podrasa, koja ţivi pod zemljom. Kao prema

scenariju „Frankenštajna―, Ĉovek-mašina (Robot) Marija okreće se protiv svog tvorca,

nauĉnika Rotvanga (Dr. Frankenštajn) oslobadjajući robove-radnike vlasti Gospodara,

Metropolisa. Fric Lang, filmom „Metropolis― proroĉki predskazuje dolazak nove ere

ljudskog društva, vladavine moderne tehnologije i kraja klasne borbe, gde bi ljudska

radna snaga bila zamenjena mašinama-robotima i nastajanja jedne humanije ljudske

zajednice. Naravno, neizbeţno je spomenuti uticaj socijalistiĉke i marksistiĉke slike

kapitalistiĉkog društva nastale uticajem Marksovog dela „Kapital― (Karl Mraks je

doktorirao na Univerzitetu Jena, 1841. Danas se u Auli stare univerzitetske zgrade

nalazi tabla-spomen ploĉa posvećena Karlu Marksu. Inaĉe, predavanje je odrţano u

uĉionici, koja se nalazi na prvom spratu stare univerzitetske zgrade, u kojoj je Marks

promovisan u doktora filozofskih nauka). Ideja za pisanje scenarija filma „Metropolis―

nastala je pod uticajem sovjetskog filma „Aleita― (Aelita), iz 1924. reditelja Jakova

Protacanova (Jakova Protazanov). U filmu „Aleita― predstavljena je vanzemaljska-

komunistiĉka zajednica na Marsu nasuprot Fricove hipotetiĉke zemaljske zajednice.

16-mm Film na nitro-celulozi (ekstremno zapaljiv) zapalio je svet, a „vatra― klasne

borbe još gori.

Period od 1945. do 2010. g.:

Godine 1961. u Zapadnoj Nemaĉkoj pojavio se u SF literaturi superheroj pod

imenom: Peri Rodan (Perry Rhodan). Knjige (romani u nastavcima) o Peri Rodanu

predstavljaju istovremeno najstariji, dugotrajni i najduţe ĉitani produkt nemaĉke

posleratne litearture. 2009.god. izašao je 2500 broj (povezanih u 8 svezaka sa preko

izdatih milijardu primeraka) sa kojim zapoĉinje 36 ciklus. „Svemirska prašina―

(Stardust). Kako jednostavno opisati termin Perijev unioverzum „Perryversum―,

paralelni univerzum zajedno sa svim protagonistima ovog SF serijala:


24

1971 god. na svetu postoje dve super sile Zapadni blok „Westblock―, vojni

Savez na ĉelu sa SAD i Azijska federacija „Asiatischen Föderation“pod vodjstom

Kine. Iste godine, major Peri Rodan tokom misije na Mesecu pronalazi svemisrski brod

star 200000 godina, rase Arkondijanaca (Arkondien), koja potiĉe od starije rase

Lemurijaca (Lemurer), takodje dalekih predaka ljudske rase. Kasnije, Peri Rodan u

oblasti Gobi pustinje osniva neutralnu drţavu Treću Silu (Dritte Macht) sa glavnim

gradom Teranijom (Terrania), kasnije ujedinjenog ĉoveĉanstva. 1976. god. tokom

jedne ekspedicije u galaksiji Mleĉni put, Rodan rešava mnogobrojne galaktiĉke

zagonetke i pri tome pronalazi veštaĉku planetu Vanderer-Lutalica (Wandere), gde

sreće i njene konstruktore, Superinteligenciju ES, kosmiĉku visoko evolutivnu

zajednicu. 1990. god. Peri Rodan osniva Solarnu Imepriju (Solare Imperium)

ĉoveĉanstva, koja prerasta u vodeću silu galaksije Mleĉni put. 3460 god. Solarna

Imperija biva uništena od strane zvezdane flote Veća Sedmorice (Konzil der Sieben).

Ljudska rasa zajedno sa ostalim rasama Mleĉnog puta stvara galaktiĉku zajednicu

Inicijativu Arkondijaca, radi medjusobne pomoći tokom rata sa Većem Sedmorice i

uspostavljanja novih svemisrkih puteva i istraţivanja kosmosa. Posle 125. godina

okupacije Veće Sedmorice se povlaĉi iz Sunĉevog sistema. 3685 god. nastaje Savez

Nezavisnih Zemljana (Liga Freier Terraner). Ĉoveĉanstvo kao i sve rase u svemiru

samo su igraĉka u rukama dveju velikih kosmoĉkih sila Kosmokrata (Kosmokraten) i

Haoskrata (Chaotarchen), koje ratuju medjusobno već milijardu godina.

Zakljuĉak:

Iako je prošlo nešto manje od 200 godina od romana „Frankenštajn, danas SF u

Nemaĉkoj spada u omiljeni literarni ţanr, ali je pod snaţnim uticajem ameriĉke kulture

(serija i filmova na engleskom jeziku). Filmski reţiseri poput Rolanda Emeriha

(Roland Emmerich) i Volfanga Petersena (Wolfgang Petersen), koji ţive i rade u

Holivudu, svojim filmskim ostvarenjima pune bioskopske sale širom Evrope. Iako,

danas dominiraju ameriĉka SF dela (literarna, televizijska ili filmska) izvorno gledano,

SF potiĉe iz nemaĉkog govornog podruĉja. Takodje, ovde postoji i jedna nada, da će

„stari― i „novi― fanovi SF, zajedno, 2016. god., obeleţiti veliki jubilje 200 god. od

poĉetka moderne SF literature.

Zapaţanja i zanimljivosti sa ĉasa: Nakon završenog 15-minutnog izlaganja

(kratka i koncizna izlaganja odlika su nemaĉke nauĉne škole, koja u proseku traju od 5

do 10 minuta i u tom vremenskom okviru predavaĉ treba da izloţi svoje mišljene i

ideje, na primer, 2 do tri reĉenice za objašnjenje termina, definicija i teorija. Nemaĉki

pristup zahteva jednostavno i kratko izveštavanje, što odgovara izveštavanju novinara

na vestima, gotovo šablonski. Naravno u pitanju je i izraţavanje u duhu nemaĉkog

jezika koji zahteva upotrebu odredjenih vremena, glagola, reĉi i posebnih jeziĉkih

reĉeniĉkih konstrukcija) usledila je diskusija inostranih kolega (mahom su to kolege iz


25

Evrope, Amerike i Azije). Zanimljivo je reći da jedan deo inostranih kolega ne poznaje

ili ne razume termin, kao što je Science Fiction, SF, ili skraćenice Udruţenja, Saveza i

pojedinih naziva filmova i knjiga, što se moţe protumaĉiti sa jedne strane nedovoljnom

obaveštenošćnu, nezainteresovanošću za oblast SF a ponajviše samim obrazovnim

sistemima zemalja i drţava, tj. škola koje su pohadjale pojedine inostrane kolega.

Glavna zamerka od strane nastavnice-predavaĉa na kursu bila je ta da se uvek svaki

termin mora objasniti, kao što je SF, jer većina Nemaca ne razume odredjene termine.

Na primer, SF je termin koji upotrebljava samo uska grupa ljudi, fanova SF u

Nemaĉkoj i spada u ţargon ove grupa. Naravno, za sve one koji su pohadjali bivšu

enciklopedijsku jugoslovensku školu termini SF spadaju i u opšte prihvaćene i

internacionalne. Naroĉito je teško sastaviti jedno kratko predavanje (morate da odluĉite

ili za nivo obdaništa ili univerziteta) na nivou koji se razlikuje od onoga u zemljama

bivše Jugoslavije, jer se pretpostavlja da je publika tj. slušaoci već unapred upoznata sa

odredjenim terminima i reĉima, što na ţalost nije sluĉaj u zemljama Zapadne Evrope.

Na pr. veći deo slušaoca nije znao šta je glavna tema Marksovog dela „Kapitala―,

zanimljivo i kolega iz Kine ĉiji je on i danas idejni vodja.

Jedna od zamerki bila je upotreba termina Robot (internacionlna reĉ u

nemaĉkom jeziku ima ĉlan die i ţenskog je roda) a ne nemaĉkog Roboter, reĉi sa

slovenskim (istim) korenom i nastavkom -er (u nemaĉkom jeziku -er je nastavak za

muški rod sa ĉlanom der), na šta su se druge slovenske kolege nasmejale, na

konstataciju da je Robot, reĉ nastala od glagola rabota, raširen u svim slovenskim

jezicima (Isak Asimov jedan od prvih, kao i Stanislav Lem, koristi ovu reĉ u svojim

knjigama). Rabota se i danas koristi u jugo-istoĉnim i juţnim delovima Srbije,

Makedoniji i Bugarskoj. Na niškom dijalektu: K`vo ili kakvo rabotiš? (Šta radiš?)

Zanimljivo je da kolege koje dolaze iz Kine, ne znaju, niti imaju bilo kakvog

znanja ili interesovanja za oblast SF. Prvo, postoji velika jeziĉka razlika izmedju indo-

evropskih jezika, kome pripada srpski i nemaĉki (slovenski i germanski jezici),

evropska kultura i civilizacija uz odredjene varijacije u odnosu na kineski jezik (brojne

dijalekte) i njihovu civilizaciju. Drugo, ne postoje odgovarajući termini u kineskom

jeziku za SF ili neke druge sliĉne termine. Treće, nije poznato da je SF ikada bio

omiljen literarni ţanr u Kini, niti ijedan poznati pisac, koji dolazi iz ove zemlje.

Ĉetvrto, postojanje izvesne izolovanosti kineskih kolega kada je u pitanju

interkulturalna saradnja i druţenje, što oteţava komunikaciju i razumevanje izmedju

Evropljanja i Kineza.

Kolege koji dolaze iz Zapadne Evrope ili Amerike razumeli su većinu termina i

reĉi. Imali su pozitivne komentare na izlaganje i poţeleli su da se ova tema podeli na

sastavne delove, koji bi se mogli još bolje objasniti i prezentovati. Naroĉito su bili


26

zainteresovani za ideju uvodjenja elemenata SF u škole i njenoj popularizaciji na svim

nivoima.

Bilo je i politiĉki konstruisanih pitanja, više napada od starne koleginice iz

Albanije ili Kosova (nije to otkrila!), da je predavanje bio ĉist promašaj i da ništa nije

razumela.

Tokom predavanja predavaĉ je nosio majcu sa natpisom Star Trek i United

Federation of Planets sa logom Zvezdane Flote. Prezentaciju, tj. tekst i slike prate

brojne poznate muziĉke numere i zvukovi iz serija: Star Trek-Next Generation,

Voyager i Deep Space Nine.

Tekst pripremio Milan Stojković

Korektura Ivana Prokopović


27

FASCINACIJA NAUĈNOM FANTASTIKOM

SF U NEMAĈKOJ: I DEO

Nauĉna fantastika u Nemaĉkoj ima jednu veliĉanstvenu tradiciju, podsetimo se

samo Kurta Lasvica (Kurta Laßvitz) ili Frica Langa (Friz Lang). Nakon Drugog

svetskog rata dominira ameriĉka SF literatura, dok se originalni nemaĉki SF javlja

kasnije u formi romana-svezaka. Danas se nemaĉko SF trţište sastoji uglavnom od

nekoliko izdavaĉa u oblasti dţepnih knjiga, pre svega Hajne-a (Heine), a manje kod

Bastaja (Bastei). Kod Heinea je prisutna dominacija serijskih naslova kao što su

Zvezdane staze „Star Trek―, Batlteh "BattleTech" ili Šadouran "Shadovrun", uspešni

romani naroĉito opšte serije (kao što je "Hiperion" od Den Simons) se više ne

pojavljuju pod oznakom S-aF. Izdavaĉ VGS se specijalizovao za televizijska serijska

izdanja tvrdog poveza, kao što su Dosije X " Akte X", Zemlja 2, "Earth 2" ili "Babilon

5". Nemaĉki autori su u izdavaĉkim programima zastupljeni malo, skoro da ih je tesko

pronaći. Samo je jedan roman u sveskama Peri Rodan "Peri Rhodan" originalni

nemaĉki proizvod.

Dobro stojeći je sektor radio-drama, sa brojĉano malom, ali zahtevnom

publikom. Do šire publike pristiţu dela nemaĉkih filmskih reditelja: Rolanda Emeriha

(Roland Emmerich) i Volfganga Petersena (Wolfgang Petersena), koji su svoju sreću

pronašli u Holivudu. Kritike o SF-u pronalaze se u ĉasopisima kao što je "Science

Fiction Times" (u medjuvremenu ukinut) ili u zbirkama ĉlanaka Karber Merkur

„Quarber Merkur" od Franca Rotenštajnera (Franz Rottensteiner). Jedan od

poluprofesionalnih magazina je "Science Fiction Media―. U novim ĉasopisima kao što

su Spejs Vju "Space View" ili Muvi Star "Movie Star", su pre svega predstavljenje

uglavnom ameriĉke televizijske serije i filmovi. U oblasti Leksike (enciklopedija)

vredni su pomena Leksikon nauĉne fantastiĉne i SF knjiţevnosti "Lexikon der Science

Fiction-Literatur" od Hajneja, "Reklamni vodiĉ za Nauĉnu fantastiku" od Reklama

(Reclam), i kolekcija bez korica "Leksikon fantastiĉna knjiţevnosti" od Joahima

Korbera (Joachim Körber), od izdavaĉa Korijan (Corian). Zajedniĉka interesovanja

fanova udruţenja Nauĉnog kluba Nemaĉke "Science Club Deutschland" (SFCD)

skoncentrisano je oko romana "Peri Rhodan" i "Zvezdanih staza".

Nauĉna fantastika u Nemaĉkoj je popularan ţanr, gde su sigurno i uglavnom

„zavisnici― mlaĊeg uzrasta (pre svega fanovi televizijskih serija i filmova), ali takodje

i velika izvorna baza, starih fanova "Altfans", koji su pre svega fascinirani romanima.

U narednim poglavljima razmatraće se bliţe pojedinaĉni aspekti nemaĉkog SF-a.


28

Nauĉna fantastika u Nemaĉkoj pre Drugog svetskog rata

Avanturistiĉko-futursitiĉke priĉe ispriĉane su u romanu Johana Gotfrida

Šnabelsa (Johann Gottfried Schnabels), Ostrvo Felzenburg "Insel Felsenburg"(1741-

43, pod drugim naslovom: Čudesna fatamorgan (prividjenja) nekih Mornara,

"Wunderliche Fata (skraćenica od Fata Morgana) Einiger Seefahrer". Druge utopijske

novele iz 18. i ranog 19. veka bile su: Drajelrejeva delovanja: jedna priča sa planeta-

sveta, "Dreyerley Wirkungen: eine Geschichte aus der Planetenwelt" (1789) i Uranija:

Kraljica Sardanopalijena na planeti Sirijus (Urania: Königin von Sardanopalien im

Planeten Sirius, 1790), oba od Johana Fridriha Ernsta Albrehta (Johana Fridriha Ernsta

Albreht). Crna braća „Die Schwarzen Brüder― (1791-95), od Hajnrih Cšoke (Heinrich

Zschokke) je trilogija o tajnom društvu iz 24. vek, gde se ĉoveĉanstvo koristi kao

zaliha hrane za vanzemljce.

Od Ernst Teodor Vilhelm Hofmana (E.T.A. Hoffmann), poznatog autora Crne

romantike, potiĉe priĉa o Pesčanom Čoveku "Sandmen" (1816), jedan od prvih robot-

priĉa: u kojoj se govori o Dr. Kopelijusu (Coppelius), koji konstruiše mašine prema

ĉoveĉijem liku. U romanu Eliksir Ďavola "Die Elixiere des Teufels" (1815) auto se bavi

sumornom temom šizofrenije (Bewußtseinsspaltung-bukvalno proţimanje tj. spajanje

umova i duša).

Prvi pravi pionir nemaĉkog SF je Kurd Lasvic (Kurd Lasswitz), ĉiji je glavni

roman bio Na dve planete (Auf zwei Planeten, 1897). To je priĉa o sukobu izmeĊu

zemaljske i marsovske kulture, gde je marsovska civilizacije visoko razvijena i tehniĉki

i etiĉki. Lassvitz vidi etiĉki razvoj u funkciji kao nezavisan od nauĉnog-tehniĉkog

progresa, a njegova vizija budućnosti ima nekoliko neverovatnih tehnoloških

predvidjanja o svemirskim stanicama, pokretnim putevima i ulicama, sintetiĉkim

materijalima i hrani, solarno-ćelijskim-prenosivim kućama, ili uredjaja tzv.

"Retrospektiva", sa kojim se protekli dogaĊaji mogu naĉiniti ponovo vidljivim. Pored

dalekovidnosti tehniĉkih ekstrapolacija, u delu je opisan sukob izmeĊu ljudi i

Marsovaca na jednom visokom stepenu razvitka, koji oţivljavaju utopijske ideale

Imanuela Kanta ("Numenheit"=moralnosti), od pohlepnih i teško naoruţanih ratnih

huškaša, Gospodara, koji vladaju nad Ljudima. Humanistiĉke i pacifistiĉke tendencije

romana adresirane su nedvosmisleno protiv preovlaĊujućeg duha tog vramena,"Ura-

patriotizma".

Kako istiĉe ameriĉki SF-struĉnjak Entoni Buĉer, verovatan je uticaj romana

"Dve planete" na nemaĉkog raketnog-pionira Vernera fon Brauna (Wernherr von

Braun, 1910-1977, tvorac rakete V-1 i 2 i svemirskog programa „Apollo―), kao i

knjiţevni uticaj na Herberta Dţordţa (Vels H.G.Wells), ili Huga Gernsbaka (Hugo


29

Gernsbaak). Delo Paula Šerbarta (Paul Scheerbart, 1863-1915) karakteriše bizarne

vizije i egzotiĉne fantazije, najpoznatiji romana Lezanbedio "Lesabendio" (1913) i

zbirke priĉa Astralne Novelice "Astrale Noveletten" (1912). Mesto dogadjanja

Astralnih Novelica je Kosmos, gde su akteri po pravilu bizarni, izfabulizirani

vanzemaljci. U delu Sak i Zidi i velika Glava "Zack und Sidi und der große Kopf"

opisani su stanovnici asteroida Ceres, ĉija je strast konkavno ogledalno crtanje, jedan

od oblika izraţavanja, kako u umetnosti tako i u nauci.

Sak i Zidi su besomuĉno opsednuti spoljnjom "Ĉeţnjom prema velikoj

nepoznanici", koja se iza njihovog sveta skriva. U Avanturi Profesora Kinbauma

"Professor Kienbaums Abenteuer" sleću bića sa Neptuna - "trilion puta tanji nego

paukove niti" na jednog nemaĉkog profesora i objašnjavaju mu tajne Kosmosa i

materije. Neptunijanci objašnavaju pojave u svemiru na sledeći naĉin: "To su zvezde,

velika misaona bića - i svaka zvezda padalica je jedno misaono postojanje. I samo

okretanje Zemlje je otelotvoreni Perpetum Mobile―. U Zvezdanom čoveku Malvu

"Steuermann Malwu", asteroid Vesta je okruţen neprozirnim oblacima, koji blokiraju

pogled stanovnika na nepoznato, puno tajni. Stanovnici Veste ţive na plovećim

ostrvima usred naelektrisanog mora. Ploveća ostrva se šesto sudaraju, izazivajući

brojne katastrofe na asteroidu. Na kraj se stanovnici preseljavaju na sugurne,

oblakodere-svetionike ojaĉane konstrukcijama, sliĉnim ĉeliku. Tako su se Vestajneri-

stanovnici Veste pribliţili nepoznatom "Gore", i još imaju mnogo vremena za

razmišljanje i pisanje, što je svojstveno njihovom mentalitetu.

U Lezabendiu "Lesabendio" sve se okreće oko "Višeg". Cilj Palazinera (die

Pallasiane), stanovnika asteroida Palas (Pallas) je spajanje sa Svemogućim,

Lezanbadiom (Lesabendio). Lesabendio je bio prvi Palaziner, koji je došao na ideju da

istraţuje i promeni svet kao inţenjer, umesto da se prepusti zadovoljstvima umetnosti.

Deset milja visok toranj izgraĊen je da istraţi "veliki beli oblak" (große weiße Wolke),

i na kraju se Lezanbandio stapa sa samim Univerzumom. Lezanbandio otkriva

"vaţnosti velike filozofije Sunca: postizanje samostalnost i istovremeno, teţi da se

pribliţi ―Višem―, pri ĉemu Smrt igra centralnu ulogu, kao oblik harmonijski prelaz ka

"Višem".

Futuristiĉke avanture u stilu Ţila Verna objavljene su od strane Roberta Krafta

(Robert Kraft) i F.V. Madera (F.V. Mader). Najpoznatije Kraftove kratke priĉe su: Iz

carstva mašte "Aus dem Reiche der Phantasie" (1901) Putovanje u kameno doba

„Reisen in die Steinzeit― i na Mesec „Zum Mond―. Ovo je bio poĉetak ere groš-strip-

roman (nazvan po ceni od jednog groša, koliko je koštao jedan primerak stripa).

Kraftova tipiĉna knjiţevna izdanja bila su: U Oklopnom vozilu oko Zemlje "Im

Panzermobil um die Erde" (1906), U avion oko Zemlje "Im Aeroplan um die Erde"


30

(1908), Gospodar vazduha "Der Herr der Lüfte" (1909), Nihilit-ekspedicija "Die

Nihilit-Expedition" (1909) ili post holokaust priĉa, Nova Zemlja "Die neue Erde".

Mader je pisao avanturistiĉke priĉe za mlade, koji ĉesto ţive u Africi, prema tradiciji

H. Rajdera Hagarda (H. Rider Haggard).

Poznati su bili još romani, Grad od mesinga "Die Messingstadt" i svemirska

avantura Čudesni svetovi "Wunderwelten" (1911). Drugi SF pisci toga vremena bili su

Oskar Hofman (Oskar Hoffmann): Mak Milfordovo putovanje u svemir ("Mac

Milfords Reisen im Universum", 1902; Pod Marsovcima "Unter Marsmenschen",

1905; Četvrta dimenzija "Die vierte Dimension", 1908; Roberta Hejman (Robert

Heymann): Nevidljivi čovek iz 2111, "Der unsichtbare Mensch vom Jahr 2111", 1909;

Ĉuda budućnosti, "Wunder der Zukunft", 1909; Karl Grunert (Carl Grunert):

Marsovski špijun (Špijun sa Marsa i druge novele, "Der Marsspion und andere

Novellen", 1908 i Alberta Daibera (Alber Daiber): Od Marsa ka Zemlji, "Vom Mars

zur Erde", 1910. Jedna od najuspešnijih SF-serija toga vremena u oblasti groš romana

(zabavna literatur-roman u sveskama; dţepna knjiga) bila je "Vazdušni pirat otmiĉar i

njegov vazdušni brod" (1908-1911), od anonimnog autora, koja je pisana periodiĉno i

sadrţi ukupno 165 avantura. Oslanjajući se na Ţil Vernov stil, autor dopušta

misterioznom kapetanu Morsu (Kapetan Mors), da sa svojom druţinom regrutovanom

u Indiji, prebrodi mnoge avanture na Zemlji i u svemiru. Sa svojim vazdušnim brodom

proţivljava brojne piratske avanture na drugim planetama i asteroidima. Pojavljuju se

stanovnici Marsa i Venere, kristalni roboti i strašna ĉudovišta. Avanturistiĉki doţivljaji,

šarene naslovne slike i velike ilustracije ĉine ovu utopijsko-fantastiĉnu strip-seriju

klasikom

U Nemaĉkoj izmeĊu dva svetska rata bio je veoma popularan tzv. nauĉno-

tehniĉki roman budućnosti "Zukunftsroman". Najpoznatiji autor bio je Hans Dominik

(Hans Dominik, 1872-1945), kome je skoro 20 knjiga štampano u milion primeraka.

Njegova prva priĉa bila je Moć Trojke "Die Macht der Drei" (1922), zatim slede

romani kao što su: Atlantis "Atlantis" (1925), Spaljivanje Keopsove piramide "Der

Brand der Cheopspyramide" (1926), NasledĎe Uranida "Das Erbe der Uraniden"

(1928), Zapovest iz tame "Befehl aus dem Dunkel" (1933), Zvezda je pala sa neba "Ein

Stern fiel vom Himmel" (1934) i " Snaga neba "Himmelskraft" (1939). Dominikovi

romani su orijentisani ka oblasti tehnike, gde elektricitet igra veliku ulogu, gde se uvek

i nanovo istiĉe duh nemaĉkog inţenjera: "Gde pametani nemaĉki inţenjeri izmišljaju

patente i konstruišu uradjaje, time pokazujući svetu ko je glavni―. Likovi su prikazani

idealizovano, a stranci su retko opisani bez predrasuda.

Drugi predstavnici, sledbenici Romana budućnosti bili su : Rudolf H. Dauman

(Rudolf H. Daumann)-Opasnost iz svemira "Gefahr aus dem Weltall" (1939);


31

Protuberance "Protuberanzen" (1940); Karl Avgust fon Lafert (Karl August von

Laffert), Uništenje Meseca "Der Untergang der Luna" (1920), Požar na Severnom

polu "Feuer am Nordpol" (1924), Plamen iz svemira "Flammen aus dem Weltraum

(1927); Hans Rihter (Hans Richter), Kanal "Der Kanal" (1923), Grad kula

"Turmstadt", (1926), Okeanija 3000 PS, "Ozeania 3000 PS" (1928); Valter Kegel

(Walter Kegel) i Otfrid fon Hanštajn (Otfried von Hanstein), Car Sahare "Der Kaiser

der Sahara" (1922), Elektropolis "Elektropolis" (1927) i Mesec-Rak 1 "Mond-Rak 1"

(1929).

Još jedan popularan autor toga vremena bio je Freder van Holk (Freder van

Holk), koji je pisao pod pseudonimom: Pol Alfred Miler (Paul Alfred Müller), kao i

autor Pol Miler (Paul A. Müller). On je napisao uspešne Groš-romane u serijama: Sun

Koh, nasleĎe Atlantide "Sun Koh, der Erbe von Atlantis" (1933-36, 150 izdanja) i Jan

Majen "Jan Mayen" (1935-39, 120 izdanja).

Sun Koh je bio nasleĊe prošle kulture mitskog kontinenta Atlantide. On se

pojavljuje - bez sećanja-iznenada jedne noći u Londonu. "Munjevitom brzinom

razbuktali su se dogadjaji, šaptanjem velikih proroĉanstava, svet zadrţava svoj dah. U

vrtlogu neverovatnih Avantura bori se šovek protiv podlosti, satanskog zla i moćnih

duhova prirode, tajanstvenih neprijatelja. Senzacije besne preko besomuĉnih zavijanja

haosa nad oblakoderima, kao preko potonulih gigantskih gradova izgubljenog naroda.

Vrhunski rezultati poslednjeg nauĉnog istraţivanja i drevne mudrosti postaće

strahovito oruţje te borbe, potpuno oduzimajući dah. Ogromni resursi, moć, mrţnja i

ljubav su ulog, ali iza njih kao suštinski cilj pojavljuje se jedan potonuli kontinent,

legendarni Atlantis". (Uvodna reĉ napisana od strane lajpciškog izdavaĉa A.

Bergmann).

Pol A. Miler pokušao je da se sa "Jan Majen-om" serijom pridruţi uspehu "Sun

Koh-u". Nemaĉki nauĉnici otapaju uz pomoć ogledala u svemiru Grenlan-Supermen,

Jan Majen koristi laser kroz fantastiĉne avanture.

Još jedan znaĉajan autor predratne ere je bio Oto Vili Gajl (Otto Willi Gail,

1896-1956). Gajl je u stalnom kontakta sa tadašnjim pionirima svemirskih putovanja,

Hermanom Obertom i Maks Valijerom, dok njihove doţivljaje opisuje verno do

najstinijih, tehniĉki detalje. U njegovom ĉuvenom romanu opisuje se putovanje na

Mesec. U delu Pucanj u svemir "Der Schuß ins All" (1925) opisuje se sukob izmeĊu

Nemaca i Rusapo pitanju osvajanja Meseca. U romanu Kamen sa Meseca ―Stein aus

dem Mond― (1926) putuje se na Zemljin satelit-Erdtrabant (Erd-Zemlja, trabant-auto

bivšeg Istočnog bloka i simbol autoindustije DDR-a), a u romanu Putovanje Hansa

Hardta na Mesec "Hans Hardts Mondfahrt" (1928) jedan novinar se tajno ukrcava kao


32

slepi putnik na svemirski brod. Sva tri romana su prevedene za ameriĉke ĉitaoce i ne

treba podcenjivati njihov uticaj na tamošnju lokalnu SF scenu.

U inostranstvu, najpoznatiji nemaĉki SF-pisac toga vremena bila je Tea fon

Harbou (Thea von Harbou), koja je zajedno sa svojim muţem, rediteljem Fric Langom

(Friz Langom) uĉestvovala u produkciji filmskih klasika, kao što su : "Metropolis"

(1926) i Gospodja na Mesecu "Die Frau im Mond" (1929). Osim toga ona je takoĊe

radila zajedno sa njim na filmovima: Testamenut dr Mabuze "Das Testament des Dr.

Mabuse", M jedan grad u potrazi za svojim ubicom "M-eine Stadt sucht ihren Mörder"

i Indijskom nadgrobnom spomeniku "Das indische Grabmal".

Film "Metropolis" je snimljen po ceni od pet miliona maraka i sa 36000 statista,

što je dovelo Ufa Firmu (nekada Universum Film AG; danas UFA Film & TV

Produktion GmbH) gotovo do bankrotstva. Metropola, super-grad budućnosti u kojem

vlada krupni kapitalista Joha (skraćeno od Jochan) Fredersen (Joh Fredersen). Iako

mala elita vodi raskošan naĉin ţivota, masa radnika propada u bedi, pod teškim

uslovima u podzemnim fabrikama, ĉiji je vremenski otkucaj uslovljen mašinama.

Odnos, izmeĊu Fredersenovog sina Fredera i voĊe radnika Marije dovodi do

dramatiĉnih promena, prema kompromisu izmeĊu fabrikanata i radnika. Lang je

stvorio mitološku viziju budućnosti, koja se savršeno poklapa sa fašistiĉkom

ideologijom. Ali, najviše od svega, svakako ostaje u sećanju gledalaca, fantastiĉni

prizori grada budućnosti.

Fridrih Fleksa (Friedrich Fleksa) je napisao "Druso" ili Drusus (Drusus je bio

carski Kognomen-porodiĉno ime rimske patricijska porodica Livia ili Livii, kojoj su

pripadali i ĉlanovi julijsko-klaudijske dinastije; tj. ime jedne od porodica, koje su ĉinile

jedan gens u doba Starog Rima, etrurska tradicija), ili još poznato kao, Ukradeno

čovečanstvo (Druso: Oder die gestohlene Menschheit, 1931) jednom od rasistiĉkih i

fašistiĉkih obojenih delova romana u kojima se radi o rasi-nadljudi. Nasuprot tome

stoji socijalistiĉka vizija budućnosti Vernera Illinga (Werner Illings), Utopolias

"Utopolias" (1930), koja je bila projektovana, kao satira na sukobe iz perioda

Vajmarske Republike.

Velika Distopija (Dystopie ili Anti-Utopie) predstavljena je romanu "TUCUB

37" ili Mitovi o sivom ĉovecanstvu, broja 1, Paula Gurksa (1935). U eri poslednjeg

ĉoveĉanstva, vladajuće snage imaju jedan glavni cilj, da sve organske i neorganske

strukture na Zemlji transformišu u apsolutno predvidljivi korelat, jednog kontrolisanog

svetskog sistema, u kojem sve relacije vode unazad, do metastruktura, odnosno ka

broju 1. Tu vaţi nepredvidivo ispoljavanje oblika ţivota, dok se priroda redukuje na

matematiĉke opipljive oblike. Ljudi su bez izuzetka sivog pola. Svako sadrţi isti iznos i


33

isto više, svako je broj 1. Zemlja je spljošten, izjednaĉena, pokrivena sivim lakim

metalom i šinama, i podeljena na jednako velike kvadrate. Iznad Zemlje visi,

neprobojna mreţa. Nema ptica, nema drveća, nema više vetra.

Plan evolucionog savršenstva, od ĉoveka ka ĉoveku-mašini prema mašini odvija

se sa uklanjanjem poslednjih nemerljivosti: mora i brda. Kao hibridni simbol izgraĊen

je TUCUB 37, ogroman, visoki toranj. Onda se dogadja apokalipsa na prokletom svetu.

U oĉajanjickim kricima mase ljudi-mašina: "Dajte nam dušu", odvija se osveta,

silovanjem ţivotnih snaga, zemlje, vode i vazduha. Poslednji ţivot na Zemlji umire.

Gurk opisuje raznim bojama, nadrealistiĉke dogaĊaje sa imaginarnim razgovoromima

izmedju poslednjih ţivih bića, ţivotinja i biljaka, sablasno-mistiĉe komunikacijama sa

vazdušnim i planinskim demonima, duhovima mora i drevnih predelima iz starog doba.

26 slova alfabeta naslovljuju u redu, 26. poglavlja romana, i oni stoje u

suprotnosti prema klišejskim oĉvrsćavanjem jeziĉkog sveta, sivog ĉovecanstva, u

nemilosrdnu konsekvencu. Autor karakterizuje ekstrapololirani svet mašina u kratkim

razvnovrsnim reĉenicama, klišejskim izjavama i svesnim monotonijama.

1919 god. pojavljuje se roman Baltazar Tipo "Baltazar Tipho" od Hansa Fleša

(Hans Flesch). U zvezdanom sistemu Karina, ljudska rasa uspostavlja kapitalistiĉki

poredak. Društvo je iskovano od strane krajnjih suprotnosti. Despota Baltazar Tipo

predstavlja duh planete u njegovoj preteranosti. Ipak, ovde postoji ţivotni oblik, koji

teţi samo zadovoljstvu, moći ili sjaju, bez emocija i ţudnja za dubljim doţivljajima.

Despot Tipo je predstavnik ispoljavanje jednog elitistiĉkog i kapitalistiĉkog sistema.

Roman proklamuje ekspresionistiĉku kritiku civilizacije i kraj ĉoveĉanstva od strane

samoodrţive nastajuće tehnike i njenih hipertrofiĉnih društvenih ekvivalelanata.

Alfred Dublin (Alfred Döblin), autor knjige Berlin Alekanderplac "Berlin

Alexanderplatz" je eksperimentisao sa SF temama u dva romana: Vadcekova borba sa

parnim turbinama "Wadzek`s Kampf mit der Dampfturbine" (1918) i Planine, mora i

giganti "Berge, Meere und Giganten" (1924). U poslednjoj priĉi, on opisuje u maniru

Olafa Stapeldona (Olaf Stapledon) istoriju ĉoveĉanstva sve do 27. veka. Ĉovek postaje

sve više zavisan od tehnike, korišćenjem novog mehanizama ugnjetavanja. Korišćenje

sile postaje lakše, poĉev od kontrole energetskih tokova, koji snabdevaju grad-drţavu.

Kad ponestane hrane, ljudske mase moraju se veštaĉki hraniti. Umesto nade za

oslobodjenje, mašine dovode do suzbijanja svih individualnih pokreta i osećanja.

Pobuna protiv mašine propada, sve se kreće ka krajnjem otudjenju.

Na Istoku nastaje reakcija i dolazi do razarajućeg rata korišćenjem laserkog

oruţija. U opustošene predele postepeno prodiru Kinezi i Mongoli. U Berlinu,


34

Vlastodršci sabotiraju svoj sistem, što vodi ka masovnom uništenju, kako bi

kontrolisali prenaseljenost. Dolazi i do novih tehniĉkih poduhvata-osvajanje zemljišta

na raĉun mora, topljenja ledenog pokrivaĉa-ipak, priroda se sveti stvarajući ponovo

stare ţivotinje i biljake iz daleke Zemljine prošlosti: dinosaurusi i druga ĉudovišta

napadaju civilizaciju, koja je stvorila red dţinovskih mutanata da bi opstala. Ljudski

gradovi se sele pod zemlju, i na kraju preţiveli ponovo izlaze na površinu.

Ovo utopijsko-vizonarsko delo odraţava komplikovanost i pesimizan tadašnjeg

vremena pred nastupanjem tehniĉkih i društvenih promena.

Napisao: Dr Robert Hektor (Dr. Robert Hector)

Tekst preuzet sa sajta:

http://www.Light-Edition.net/

http://www.light-edition.net/hector/hector_sf/sf_011.htm

Preveo i prilagodio: Milan D. Stojković

Obrada i sredjivanje teksta: Ivana Prokopović

Konsultant za nemaĉki jezik: Prof. Dr. Peter Hermann Braun, FSU Jena


SF U NEMAĈKOJ: II DEO

SF u Nemaĉkoj u periodu od 1930-1945

Kurt Ziodmak (Curt Siodmak) je napisao oko deset romana, koji se mogu

svrstati u SF ţanr, ukljuĉujući pod tim "F.P. 1 nije odgovarao" (1931), koji je snimljen

1933 god., od strane Ufa (nekada Universum Film AG, danas UFA Film & TV

Produktion GmbH) sa Hans Albersom (Hans Albers), koji se dešava na jednoj

platformi u Atlantik, kao i fantastiĉni romanl: Grad iza magle "Stadt hinter Nebeln"

(1931), Osveta u etru "Rache im Äther" (1932) i Moć u tami "Die Macht im Dunkeln"

(1937). Zbog neslaganja sa nacistiĉkim reţimom, on je emigrirao u Sjedinjene

Ameriĉke Drţave, gde je bio poznat kao pisac filmskih scenarija, pored toga i reditelj i

producent. Veliki uspeh imao je roman, Donavanov mozak "Donavan`s Brain" (1943),

u kojem se opisuju eksperimenti sa mozgom, ali van ljudskoga tela (po malo podseća

na surove ekpserimente nacistiĉkog nauĉnika, Dr. Mengela-komentar autora).

Franc Verfel (Franz Werfel) prikazuje u opštim crtama u svom, posthumno

objavljenom romanu: Zvezda NeroĎenih "Stern der Ungeborenen", jednu


35

kaleidoskopsku (opticka naprava u obliku cevi, sa više ravnih ogledala, postavljena pod

uglom, tako da se parcadi razbijenog stakla ogledaju u mnogo simetriĉnih figura) sliku

sveta iz 102.000 godine, ere "Astromentalnog ĉoveĉanstva." On opisuje materijalistiĉki

raj visoko civilizovanog sveta, bez problema i brige. Tehnika je dosegla/ savršenstvo i

omogućava/ kontrolu svih osnovnih potreba ĉoveka. Rat je još uvek predmet nauĉne

rasprave, kao i prevazilaţenje individuale smrt kroz "retrogenezu". U ovom post-

tehnološkoj eri, autor opisuje slikovite, karikature naših današnjih potreba i nada. Iza

konaĉno oblikovane civilizacije Astromental pojavljuje se šematizacija, uniformnost i

bezosetljivost neljudi budućnosti. Sve je izvodljivo, ali se ipak ţivot predstavlja

besmislenim. Verfel opisuje paraleleno, potrebe ljudi i paradokse napretka.

SF u Nemackoj posle Drugog svetskog rata

SF u Nemaĉkoj ima dugu i popularnu tradiciju. Kurd Lasvic (Kurd Laßwitz),

Hans Dominik, Bernharda Kelerman (Bernhard Kellermann), Tea fon Harbou (Thea

von Harbou), Rudolf Hajnrih Dauman (Rudolf Heinrich Daumann), Oto Vili Gajl (Otto

Willi Gail) bili su najĉitaniji pisca pre Drugog svetskog rata. 1908 god. poĉeo je da

izlazi prvi nemaĉki utopijski strip-serijal (romani u nastavcima), Nebeski pirat i njegov

samoupravljajući vazdušni brod "Der Luftpirat und sein lenkbares Luftschiff", u

periodu od 1933 do 1936 god. pojavljuje se serijal Sun Koh-nasleĎe Atlantide (prema

ideologiji Nazista). "Sun Koh-der Erbe von Atlantis" sa ukupno 150 knjiga, a Jan

Majen, Gospodar nuklearne energije "Jan Mayen, der Herr der Atomkraft" postigao je

nešto slabiji uspeh. U "romanu buducnosti", "svemirskom romanu" ili "utopijskom

romanu" otkrivaju se poslednje tajne Zemlje, putuje se na Mesec ili na susedne planete

Mars i Veneru, gde su uglavnom najefikasniji nemaĉki inţenjeri i nauĉnici ustajali na

oruţije protiv stranih zlikovaca (nešto sliĉno, kao poĉetak Bune protiv Dahija, ali u

samo u svemiru). Nasuprot tome u ameriĉkom SF-u, astronauti su prodrli do

nepoznatih zvezda i Galaksija i sukobljavali se sa intergalaktiĉkim carstvima.

Nemaĉkog ĉitaoci su bili iritirani kada su posle rata bili prepravljeni ameriĉkim

SF-om "Zlatnih godina". Neizvesnost i odbijanje bili su posledica. Popularni izdavaĉi

„lake― literature morali su da zapostave Asimova i druge autore, i da se ponovo vrate

nemaĉkom SF-u (onih kojima zaradjuju, tj. ţive od pisanja). Braća Weiss-Verlaga

(Vajs-Izdavaĉ), prihvataju ponovo Hajnlajna (Heinlein, Zadnja stanica Mesec

"Endtination Moon") i Hamiltonove (Gospodare u svemiru "Herrscher im Weltraum),

pored njih, proverene pisce, kao što su: Dominika, Koha i Freder fon Holka, (Dominik,

Koch und Freder van Holk). 1952 god. dogodio se uredniĉki vijasko obljavljivanjem

Rauhovih komsičkih knjiga "Rauchs Weltraumbücher" (zbirka romana i priĉa poznatih

ameriĉkih SF pisaca izdatih od Karl Rauch-a, izdavaĉke firme iz Dizeldorfa) sa

piscima kao što su: Kembel, Vilijamson, Asimov i Simak (Campbell, Williamson,


36

Asimov und Simak) od poslednjeg (ĉetvrtog), poveza (Band) prodato je samo 900

primeraka.

Ovi neuspesi su obeleţili SF-scenu BDR-a u nekoliko narednih godina. Nauĉna

fantastika se objavljivala kao „lako― štivo ili najĉešće kao romani u nastavcima. Autori

koji su ţiveli od pisanja morali su da se pridrţavaju postavljenih smernica lektora i

isporuĉuju od jedne do dve romana-sveske, jednom ili dva puta meseĉno. Posledice

ovoga naĉina rada su bili romani sa stereotipnim glavnim likovim i jeftinim, površnim

klišejima, od tada je SF izjednaĉavan sa trivijalom literaturom i strip-romanima u

nastavcima.

1953 god. Erih Pabel (Erich Pabel)-izdavaĉ u oblasti Utopija-stripa je objavio

serijal pod imenom, Džimi Parkera "Jim Parker", ĉiji glavni junak istraţuje planete

solarnog sistema i u dubinama svemira nailazi na vanzemaljsku inteligenciju.

1954 god. usledili su Utopijski romani u velikom povezu, koji su izlazili bez

heroja u serijalu, u kojima su takodje objavljivanje priĉe vrhunskih ameriĉkih autor,

koje su u svakom pogledu imale loš prevod, i bile su drastiĉno skraćene zbog

ograniĉenog broja stranica. 1955 god. izlazi "Utopija-magazin", koja sadrţi jedan broj

klasiĉnih ameriĉkih SF kratkih priĉa.

1957 god., izdavaĉ Moevig (Moewig-Verlag) izdaje seriju romana u nastavcima:

Tera „Terra― i od 1958 god., seriju pod nazivom: Tera-naročita izdanja "Terra-

Sonderband". Iste godine usledila je Galaxis, nemaĉka verzija ameriĉkog ĉasopisa "

Galaxy".

Vaţna pojava toga vremena bili su izdavaĉi lake literature. U 50-tim god., 20.

veka, specijalizovani izdavaĉi publikovali su knjige, tzv. poveze od kartona sa

plastiĉnim, prozirnim folijama (Supranyl) na ĉvrstom štamparskom papiru. Najveći

broj lakih knjiga izdala je firma Bevin (Bewin-Verlag), zatim slede braća Cimerman

(Zimmermann). SF specijalizovana knjiţara za trgovinu romanima Trans Galaksija

"Transgalaxis" sa svojim redovnim naruĉiocima, pod uticajem Hajnc Bingenhajmera

(Heinz Bingenheimer), pored Braće Zimmermann štampala posebna izdanja sa

licencom. Tako da su naslovi, kao što su: Van Vogtov (van Vogt`s) Svet nule-A, Dika

"The World of Null-A", Dikovo Vremensko iskliznuće (Dick`s "Time out of Joint") ili

Smitova (Smit`s) "Lensman"-serija objavljeni na nemaĉkom jeziku.

Laka literatura u kombinaciji sa roman-sveskama bili su osnovno jezgro

nemaĉkog SF-a. U to vreme, pisci lake literature bili su : K. H. Ser, V. D. Ror i J-E.

Vels (K.H. Scheer, W.D. Rohr und J.E. Wells). 1960 god. u Nemaĉkoj je bilo 288


37

knjiţnica lake literature, koje su kasnije propale zbog porasta romana u nastavcima,

dţepnih knjiga i televizije.

Sredinom 50-tih god. 20 v. osnovan je Klub naučne fantastike Nemačke "Science

Fiction Club Deutschland (SFCD)", ĉiji su ĉlanovi ulagali velike napore da povećaju

popularnost SF-a u Nemaĉkoj. Jedan od oĉeva-osnivaĉa bio je Valter (Walter) Ernsting

(Klark Darlton), koji je ranije objavljivao kod izdavaĉa Pabel-a (Pabel), romane iz

serije Utopija-veliki povez . Pored toga radio je kao prevodilac.

1960 god. startovao je izdavaĉ Vilhelm Hajne (Wilhelm Heyne), sa naslovom

Trifidi "Triffids" od Dţona Vindhama (John Wyndham)i njegovog programa dţepnih-

knjiga, koji je i danas veoma popularan i uspešan. Iste godine poĉeo je izdavaĉ

Goldman (Goldmann-Verlag) seriju romana sa tvrdim povezom Goldmanovi roman

budućnosti "Goldmanns Zukunftsromane", sa delima Asimova, Klark i Hajnlajna

(Asimov, Clarke und Heinlein), koji je 1962 god. nastavio da izlazi kao Goldmanove svemirske džepne knjige "Goldmanns Weltraum-Taschenbücher".

1961 god. izdavaĉka kuća Pabel objavljuje Peri Rodan seriju (Perri Rhodan),

koja je trebala da bude uspeh bez presedana, i da postane najveća svemirska SF serija

na svetu "Größten Weltraumserie der Welt". K.H. Šer i Klark Darlton su bili inicijatori

ove serije, koja je objedinila sve vrste SF-Topoi (jednina od grĉ. Topos-mesto; mnoţ.

Topoi; oznaĉava: unapred zamišljena mesta, slike i motive) od svemirskih putovanja

preko putovanja kroz vreme, robota, vanzemaljca, super oruţja, super-raĉunara, itd.

Ovaj SF-Ep govori o istoriji ĉoveĉanstva u budućnosti , istraţivanju svemira, poĉinjuci

od rodne galaksije Mleĉnog puta (Milchstraße), preko udaljenih galaksija do drugih

univerzuma i dimenzija. Višeg nivoa postojanja, kao što su super-inteligencija ES

odredili su sudbinu kosmosa, ali su se i oni pokorili moralnom kodeksu i Zakonu…

Neverovatna sloţenost PR-Kosmosa i brojnost ideja autora uĉinile su to da se

pojavi jaka konkurencija romana-serija na trţištu.

Pored toga, 1962 god poĉela je sa izlaţenjem u izdavaĉkoj kuci Pabel, serija

Marks Power-junak univerzuma "Mark Powers-der Held des Weltalls", u kojem se

ponovo prikazuju svi klišeji trivijalnog SF-a. Upadljivo je bilo ĉesto pojavljivanje

ludog nauĉnika, koji se oslanja na moći, koje se njemu kasnije otrgavaju van svake

kontrole. Serija izlazi sve do 1964 god.

1966 god. poĉela je izdavaĉka kuća Kelter (Kelter-Verlag ), seriju Ren Dark

"Ren Dhark-Put u svemir". Priĉa poĉinje u 2050 god. Da bi kontrolisali porasta

stanovništva, ĉoveĉansto koloniziuje pogodne planete drugih solarnih sistema. Jedan

od kolonista sa svemirskog broda Ren Dhark mora je da prinudno sleti na planetu


38

Nada (Hope). NasleĊe tehniĉki veoma napredne"misteriozne" rase bivaju otkriveni, a

potom Ren Dhark i njegovi ljudi moraju da se brane od vanzemaljske rase, energetskih

bića i robota. Ispostavilo se to, da je misteriozna rasa sa Zemlje, koji se odvojila pre

50000 godina od nestalog kontinenta Lemurije izgradila sopstvenu Galaktiĉku

Imperiju.

Kurt Brand (Kurt Brand), jedan od Perri Rhodan-autora, sastavio je ekspoze i

napisao je dobru polovinu svih 98 objavljenih romana. Iako je bio zagarantovan jedan

odredjeni kontinuitet, serija iz 1969 god. bila je su stilskim nedoterana i ispunjena

nedoslednim radnjama.

1966/67 god. objavila je izdavacka kuća Bastaj (Bastei-Verlag ) roman u

nastavcima (serijal) Reks (kralj) Korda-spasilac zemlje "Rex Corda-der Retter der

Erde", koji sadrţi ukupno 38 knjiga. 1992 god., dvadeset godina posle Trećeg svetskog

rata, Zemlja stupa u nekoliko hiljada godina galaktiĉkog rata izmeĊu Laktonena i

Oratonena, ali Reks Cordi polazi mu za rukom, da mudro nadigra, dve neprijateljske

strane rase, koje se nadmeću jedna protiv druge. Uz pomoć Bekona "Becon",

materijala dobijenog veštackim putem, zemaljski brodovi su neranjivi, i vanzemaljski

zlikovci mogu da se spreme za odlazak kući. Odgovoran za izlazak Reks Korda je H.

G. Frencis(kowsky), koji 1967 god., inicira seriju "Ad Astra" sa svemirskim junakom

Ĉet Moruom (Chet Morrow).

"Ad Astra" je objavljena u Utopija-seriji izdavaĉa Pabela; Autori su mahom bili

orijentisani na tehniĉka predviĊanja tadašnjeg vremena za 21. veka, kao što su letelice

za višekratnu upotrebu, meĊuplanetarni saobraćaj ili fotonske rakete. U 2010 god.

postoje kolonije na Veneri, Marsu i većim mesecima sunĉevog sistema. Zloĉinacki

udruţenja, teroristiĉke organizacije i vanzemaljski Hipnos(san) pokušavaju da se

infiltriraju na planeti Zemlji, ali Ĉet Morou uspeva da odbija napade. Na razliĉitim

planetama u Alfa-Kentauri sistemu pronadjen je inteligentni ţivot, ali koji je od strane

lešinarskih glava "Geierköpfen", brutalno ugušen. Na kraju ovi zli vanzemaljci

uništavaju Zemlju.

Serija je bila ispunjena reakcionarnim stereotipima. Od strane kritiĉkara

napadnuti su samo samo pojedini stereotipi. Problemi kao što su nezaposlenost, podela

na sever-jug, ili monopolistiĉki kapitalizam su predstavljeni, ali sve u svemu, Ad Astra

nije mogla da ponudi alternativa Peri Rodan-seriji i nakon 21 romana u nastavcima

prestala je da izlazi.

Ĉak i u 70 god. 20. veka. bilo je pokušaja da SF-serije sa junacima ponovo

oţive, ali nisu postigli trajan uspeh. 1971 god. objavljuje mali izdavaĉ Kolner (Kölner

Kleinverlag) "Andromedu" (kasnije izdavac Astro), serijal Svemirski brod Promet

"Raumschiff Promet", koje izlazi u 65 sveska-romana; Pokretaĉ serije bio je Kurt

Brand. Ekspedicija svemirskog broda Promet se ugasila sa bankrotom njenog izdavaĉa.


39

Od 1974 god. izdavaĉ Marken (Marken-Verlag) objavljuje seriju Vremenska

kugla ""Zeitkugel", ĉiji su protagonisti vremenski putnici u prošlost i budućnost, pri

šemu su korišćeni naroĉiti istorijski dogaĊaji i legende. Nakon poveza br. 90

preimenovana je u seriju "Zemlja 2000", u kojoj se u preostalih 44 romana u

nastavcima opisuju putovanja u budućnost. 1978 god. usledilo je doterivanje serije,

ukljuĉujući izmedju ostalog i zajedniĉki rad autora: Kurta Mara, Kurta Barda i V. A.

Harija (Kurt Mahr, Kurt Brand und W.A. Hary).

1975/76 god. izdavaĉ Bastaj objavljuje Komandant Skot seriju "Commander

Scott", nemaĉko izdanje ameriĉke serije Kejp Kenedi "Cap Kennedy" od E.C. Tuba i

Lin Kartera (E.C. Tubb und Lin Carter). Iako je nemaĉka verzija sastojala iz samo 16

povetzanih romana, postojeće originalne serije-otkrivanje neprijatelja završilo se

svagda i zauvek njegovim potpunim uništenjem. To se desilo s povezom br. 42.

1979 god. objavljena je od starne izdavaĉa Bastajn, serija: Teranauti

"Terranauten", sastavljena od strane Tomasa R. P. Milkea i Rolfa V. Lirsa (Thomas R.

P. Mielke und Rolf W. Liersch), kao autori se još pojavljuju: Tomas Cigler, Horst

Pukalus, V.A. Hari, Ronald M. Han i Andreas Brandhorst (Thomas Ziegler, Horst

Pukallus, W.A. Hary, Ronald M.Hahn und Andreas Brandhorst). To je bila ekološki

orijentisana alternativa, inaĉe stereotipna serija SF-romana, koja takoĊe sadrţi

elemente društvene kritike. Komercijalni uspeh ove serije je izostao uspeh ove serije je

izostao i serija se ugasila sa br. 99. Kasnije se pojavljuju sporadiĉno nekoliko

„teranautskih avantura― u okviru programa dţepna knjiga od strane izdavaĉa Bastaja,

koji je nastavio njeno izdavanje.

Oko 2500 godine zvezdano cartsvo ĉoveĉanstva doţivljava brzo propadanje.

Odgovornost za to bilo je lansiranje svemirske letelice sa novim pogonom, kajzerova

(carska) sila, koja se pokazala kao greška tehniĉkog razvoja i opasnost za univerzuma.

Carska sila trebala je da zameni mesto pilota, psioniĉno (moć uma nad snagama

materijalnih sila) nadarenih astronauti, koji se mogu da upravljaju svemirskim

brodovima sa svojim PSI (Parasensual Intelligence)-moćima kroz meĊuzvezdani

prostor. Protiv kajserove sile vode Teranauti ţestoku borbu, sa jednom od strane pilota

osnovanu ustaniĉku organizaciju. Njen glavni protivnik je pukovnik Valdeka (Valdec),

predsednik vladajućeg Saveta Konzerna, Zemlje i njenog zvezdanog carstva.

Piloti trebaju za svoj rad stablo imele Igdrazil (Yggdrasil). Praistorijsko drvo

Igdrazil je samo jedna komponenta inter-kosmiĉkog anti-entropijskog-sistema. U pre-

univerzumu, prethodniku našeg univerzuma ţiveli su Drevni. To je bio svet neopisive

lepote i harmonije. Sav ţivot, sva inteligencija bili su iskljuĉivo sastavljeni od ĉiste

biljne prirode. Kroz ogromne rojeve spora širila se flora preko celog Univerzuma.

Došlo je do entropijske katastrofe, drevni vrt Edena je osuĊen na propast. Drevnih su

bili odluĉni, da saĉuvaju kosmiĉkog znanja kroz novi Kosmos, koji treba da nastane iz

starog, Velikim Praskom (Urknall). Da biste postedeli Novi Univerzum (da bi zbegli da

novi univerzum doţivi), sudbinu starog, zapoĉet je anti-entropijski-sistem, ĉije su


40

komponente bile tzv. devet novih "spektara", „drveća sveta― i „dugog reda―. Dolazi do

odluĉujuće bitke izmeĊu Davida terGordena (David terGorden), koji predstavlja

"NasleĊemoći," jednog od "spektra", a Maks fon Valdeka (Max von Valdec) ...

1986 god. poĉela je da izlazi serija "Stargate" od strane izdavaca Merkur, koja

igra glavnu ulogu u 21. veku, kao jedan od vladajućih Koncerna na Zemlji Zvezdana

kapija (Stargate) je gigantski predajnik, koja treba da ljudima otvori kapiju/put ka

zvezdama. Imala je kratki uspeh...

1992-93 god. objavljeno je od strane izdavaca Bastaja, najmanje preko 40

romana avantura u nastavcima. Mešavina SF-a, von Denikena (von Däniken), i

Indijana Dţonsa (Indiana Jones), u kojoj znaĉajnu ulogu igraju mitovi i misterije iz

zemaljske prošlosti. Ali, razotkrivanje tajne o Atlantidi, nikad nije ni bilo…

Tako su propali svi pokušaji da se uspostavi, pored serije "Perri Rhodan" još

jedna roman serija. Delimiĉno uspešna bila je PR-sestra "Atlan". U fasciniranost Perri

Rhodan serije teško je da se pronikne. To je izmišljena priĉa ĉoveĉanstva u budućnosti,

jedna velika svetska zagonetka, u kojoj se uvek i nanovo istraţuju tajne kosmosa.

Pored interesa ĉitaoca za svemirskim avanturama "Abenteuer Weltraum" i

fascinacijom za tehnikom "Faszination Technik", tu je i svakako blizak odnos izmeĊu

autora i ĉitalaca, koji doprinosi uspehu. Perri Rhodan serija predstavlja godinama jedini

postojeći originalni nemaĉki SF u oblasti literature.









SF U NEMAĈKOJ: III DEO

Nemaĉki SF-Autori i njihova dela

Dok u SAD vrhunski SF-pisci zaradjuju sume do sedam figura, nemaĉki SF pisci

zaradjuju pre priliĉno jadno i mogu u retkim sluĉajevima da ţive samo od pisanja, kao

na primer, pisac fantazija Volfgang Hohlbajn (Wolfgang Hohlbein) ili autori Perri


41

Rhodan Romana. Mnogi se rade kao prevodioci, pored raznih poslova u izdavaštvu ili

se bave se pisanjem pored osnovnog posla.

U sledećem redosledu predstavljeni su vaţni nemaĉki (misli se na bivšu Zapadnu

Nemašku) SF pisaca:

Kurt Lasvic (Kurt Laßwitz), 1848-1910

Klasiĉar nemaĉke utopijske knjiţevnosti. Glavno delo: Na dve planete "Auf zwei

Planeten" (1897). Roman je preveden na nekoliko jezika.

Pol Šerbart (Paul Scheerbart), 1863-1915

Ujedinio je u svojim romanima verske i mistiĉne elemente sa futuristiĉkim. Glavna

dela: Astralne novelete "Astrale Noveletten" (1912) i Lezabendio "Lesabèndio" (1913).

Hans Dominik, 1872-1945

Elektroinţenjer i pisac, u ĉijim je romanima glavna tema tehniĉki progres. Romani:

Moc trojke "Die Macht der Drei" (1922), Atlantis "Atlantis" (1925), Zvezda je pala s

neba "Ein Stern fiel vom Himmel" (1934), Atomska težina 500 "Atomgewicht 500"

(1935).

Bernhard Kelerman (Bernhard Kellermann) 1879-1950

Autor, koji je svoja putovanja, objavljuvao u brojna ĉasopisima i knjigama. Napisao

klasik, Tunel "Der Tunnel" (1913) o podvodnoj vezi izmeĊu Evrope i Amerike.

Rudolf Hajnrih Dauman (Rudolf Heinrich Daumann), 1896-1957

Napisao pored tehniĉki orijentisane nauĉne fantastike, takodje i socijalnno kritiĉne

radove. Opasnost iz svemira "Gefahr aus dem Weltall" (1939) i Protuberancu

"Protuberanzen" (1940).

Karl Emeri (Carl Amery), roĊen 1922

Katolik-kritiĉar, koji se angazova u ekološkom pokretu. Mejnstrim-autor (Mainstream-

Autor); SF dela: Kraljev Projekat "Das Königsprojekt" (1974)-o ekperimentu, tj.

sredstvu za izbegavanje hrišćanskog raskola i vremenskog paradoksa; Unistenje grada

Pasaua "Der Untergang der Stadt Passau" (1975), o jednom društvu, koja mora

preţiveti nakon katastofe na opustošenom svetu.

Herbert V. Franke (Herbert W. Franke), roĊen 1927

Fiziĉar i filozof, radio kao urednik kod Goldmana (Goldmann) i Hajnea (Heyne). Teme

njegovih romana su strah od moći tehnike, strah od totalitarne kontrole i strah od

gubitka ĉoveĉnosti. Romani: Misaona mreža "Das Gedankennetz" (1961), Pad

case/stakleni slucaj Die Glasfalle" (1962), Kula od slonovače "Der Elfenbeinturm"

(1965) i Nulta Zona "Zone Null" (1970).

Rajmer Kunis (Reimer Cunis), 1933-1989

Romani o opasnostima savremene tehnologije sa socijalnim uticajem: Vremenski toranj

"Zeitsturm" (1979) o vremenskom putovanje uz pomoć psiho-delirijumske droge i

elektriĉnim manipulacije mozga; Incident Mols "Der Mols-Zwischenfall" (1981) o

parapsihološkom istraţivanju, Kad cveta rak-drvo "Wenn der Krebsbaum blüht" (1987)

o društvu nakon ekološkog kolapsa industrijskih zemalja.


42

Volfgang Ješke (Wolfgang Jeschke), r. 1936

Od 1970, izdavaĉ SF-knjiga, antologijskih i enciklopedijskih dela. Jedna od centralnih

liĉnosti u nemaĉkog SF-a. Roman: Poslednji dan stvaranja "Der letzte Tag der

Schöpfung" (1981), priĉa o putovanju kroz vreme i eksploataciji nafte u dalekoj

prošlosti.

Vilijam Folc (William Voltz), 1938-1984

Od 1975-84 god., ekpoze urednik Peri Rodan-serije, kojoj on daje jednu mistiĉno-

pacifistiĉku primesu i kroz koju, on kao autor pokazuje svoj pisaĉki talenat.

Tomas R. P. Milke (Thomas R.P. Mielke), r. 1940

Romani: Veliki orijentalni 3301 "Grand Orientale 3301" (1980), koji je smešten u

paralelni svet, nakon tehniĉkog incidenta izazvanim nuklearnom fuzijom, Sveta zemlja

biljaka (biljni raj) "Der Pflanzenheiland" (1981), roman sudnjeg dana inspirisan

jednim od ekološkog pokreta; Sakriversum "Das Sakriversum" (1983), priĉa o jednom

društva odseĉenom od spoljnog sveta, pod krovom jedne velike katedrale, koje je

preţivelo eksploziju neutronske bombe.

Mihael Vajzer (Michael Weisser), roĊen 1948

Romani sa hladnim, bezemocionalnim jezikom: Zin-kod 7 "SYN-CODE 7" (1982) o

genetskom inţenjeringu, Cifra "Digit" (1983) o mikroelektronici i kompjuterskoj

tehnologiji, "Off Shore" (1984) o istrazivanju nafte na naftnim platformama i

bušotinama.

Ronald M. Han (Ronald M. Hahn), roĊen 1948

Autor, prevodilac, knjiţevni agent, urednik, sakupljaĉ i izdavaĉ sekundarne literature.

Njegove kratke priĉe obiluju humorom i u kojima on kritikuje društvo.

Horst Pukalus (Horst Pukallus), r. 1949

Prevodilac Besterovog; Coveka razbijača "The Demolished Man" i glavnih dela

Brunera; Autor društveno kritiĉkih priĉa: Rajnino koleno na zalasku sunca "Das

Rheinknie bei Sonnenaufgang" (Das Rheinknie-bukvalno koleno, geografsko mesto

skretanja toka reke Rajne), Talas stvarnosti "Die Wellenlänge der Wirklichkeit" (tema:

industrijska špijunaţa, uticaj korporacija).

Petar Šatšnajder (Peter Schattschneider), roĊen 1950

Fiziĉari, napisao SF priĉe sa egzaktno nauĉno i tehniĉkom pozadinom. Romani:

Singularnosti "Singularitäten": roman u epizodama- u oblasti crnih rupa (1984)

Uve Anton (Uwe Anton), r. 1956

Autor, prevodilac, sakupljaĉ i izdavaĉ sekundarne literature. Objavio jednu obimnu

Star Trek - Enckiklopediju, pisao o piscu horor romana, Stivenu Kingu i SF-piscu,

Filipu K. Diku (Philip K. Dick). Prevodio stripove kao što su: Supermen (Superman) i

Betmena (Batman). 1995 objavio svoju prvu Peri Rodan (Perri Rhodan) dţepnu knjigu,

a 1998 njegov prvi PR-roman.


43

Andreas Brandhorst, r. 1956

Autor i prevodilac, piše nauĉnu fantaziju sa egzotiĉnim scenarijima i figurama.

Romani: Mreza parazit "Der Netzparasit" (1983): „mreţni-jahaĉ― koji moţe preko

dimenzionalne mreţe sa jedne stvarnosti da putuje u drugu, Vreme meseceve oluje

"Mondsturmzeit" (1984), U gradovima, u hramovi "In den Städten, in den Tempeln"

(1984, zajedno sa Horstom Pukalusom-Horst Pukallus): jedan ĉovek od karijere putuje

na Veneru, da traţi svoju ćerku i tamo pronalazi nasilno društvo, kome on moţe da se

prilagodi.

Tomas Cigler (Thomas Ziegler), roĊen 1956

Autor i prevodilac, teme su dezorijentacija, manipulacija i upravljanje ljudima, napisao

je seriji Teranauti "Die Terranauten" i Peri Rodan; Romani: Vreme stagnacije "Zeit

der Stasis" (1979, sa Uve Anton): u Nemaĉkoj, nakon nuklearne katastrofe, nastaje

fašistiĉka diktatura; Sve je dobro "Alles ist gut" (1983): o apokaliptiĉnim dogaĊajima u

Kelnu u budućnosti, Glasovi noći (1984): kroz jedna Morgentau-plan (plan predloţen

1944 god. od strane ministra za finansije, buduće Nemacke, Henrija M. Morgentaua,

juniora-Henry M. Morgenthau jr.), BDR (Bundes Republik Deutschlad) se

transformiše u poljoprivrednu zemlju.

Andreas Ešbach (Andreas Eschbach), r. 1959

Studirao vazduhoplovnu i svemirsku tehniku, a kasnije je bio zaposlen kao programer

i sistemski analitiĉar. Njegovi romani: Tepih tkan od kose "Der Haarteppichknüpfer"

(1995), Solarna stanica "Solarstation" (1996) i Isus video "Jesus Video" (1998) su bili

veoma pohvaljeni i osvojili su nagrade. U romanu, Isus video tokom iskopavanja u

današnjem Izraelu pronadjeno je uputstvo za video kamere. Ovaj priruĉnik je star 2000

godina. 1998 god. izlazi Perri Rhodan-roman, Pesma tišine "Der Gesang der Stille"

(sveska br. 1935)

Od poĉetka pa do sredine 80-ih god. 20. veka, nemaĉkih pisci mogli su barem

povremeno publikovati kod izdavaĉa po koji roman. U 90-i godinama 20 veka situacija

je bila teţa za nemaĉke autore. Smanjivanje SF-programa prinudjuje izdavaĉe da se

oslanjaju na poznate anglo-ameriĉke autore i serije kao što su: Zvezdane staze ili

BattleTech. Tu su takodje prekinute sve serije u nastavcima, osim Peri Rhodana, dok

romane trenutno objavljuju samo PR-autori: Robert Feldhof (Robert Feldhoff), Ernst

Vlcek (Ernst Vlcek), H.G. Fransis (H.G. Francis), Hubert Hanzel (Hubert Haensel),

Arnd Elmer (Arndt Ellmer), Suzan Švarc (Susan Schwartz), Uve Anton (Uwe Anton) i

Rajner Kastor (Rainer Castor).

Kontroverza je: Zašto nepostoji nezavisni nemacki SF?. Zbog nedostatka hrabrosti,

kritikuju se odsustvo podrška od strane izdavaĉa, drugi se ţale na ne postojeće

literarne veštine većine nemaĉkih pisaca, a drugi na nedostatak u obrazovanju.

U 80-tim godina 20. v., nemaĉkih pisaci stavljali su ĉesto odvojeno društveno-kritiĉno

od opasnosti tehnike, priĉe se ĉesto dešavaju u jednoj bliskoj budućnosti. Mnogostruko

je nedostajao stilski poslednji rez, sadrţaji se obradjuju prema ĉesto „podizanjem


44

kaziprsta―. Na kraju, nedostajajući uspeh ima ekonomski razlog: izdavaĉi stavljaju

svoja oglasna sredstva radije za nekoliko manje poznatih ameriĉkih autora, koji

obećavaju srednju prodaju. Tiraţ Hajneove dţepne knjige (Heyne-Taschenbücher)

iznosi 5000 do 10000 primeraka.








Pripremio: Milan S. Dimitrijević


45

ZANIMLJIVOSTI IZ NAUKE

Poznata je pojava da se, pri brzinama bliskim brzini svetlosti, koje se postiţu u

savremenim akceleratorima, uvećava masa ubrzane ĉestice. Ovu pojavu predvideo je

poĉetkom 20. veka Albert Ajnštajn svojom Teorijom relativiteta. Matematiĉka

interpretacija data je poznatim Lorencovim transformacijama koje za ovaj sluĉaj

izgledaju ovako :

Mo

M = —————————

1 - ( V / C )2

pri ĉemu su : M - masa ĉestice u kretanju, Mo - masa ĉestice u mirovanju (

konstanta ), C - brzina svetlosti u vakuumu ( konstanta ) i V - brzina ĉestice. Iz

navedene jednaĉine mogu se izvesti dva zakljuĉka :

- masa ĉestice je promenljiva i zavisi samo od brzine ― V ‖ to jest : M = f ( v )

- pri brzini V = C masa teţi beskonaĉnoj vrednosti.

Prvi zakljuĉak podrazumeva da su veliĉine mase mirovanja i brzina svetlosti u

vakuumu jasno definisane konstantne veliĉine. Da li je tako ?

Masa koja je u stanju mirovanja u vasioni ne postoji. Sva materija se, posle

Velikog praska, nalazi u stanju neprekidnog kretanja sa brzinama koje su bliske brzini

svetlosti. Prema sadašnjim saznanjima, naša galaksija se kreće brzinom od oko 200.000

km / sec, što ĉini 2/3 brzine svetlosti. Relativno mirovanje u odnosu na Zemlju je

takoĊe pod znakom pitanja jer su sve elementarne ĉestice iz kojih se masa sastoji (

elektroni, protoni, neutroni, kao i njihovi sastavni delovi kvarkovi ), u stanju

neprekidnog, preteţno kruţnog kretanja. Prema izloţenom, ― masa mirovanja ‖ gubi

svaki smisao jer kao takva ne postoji.

Brzina svetlosti u vakuumu podrazumeva postojanje vakuuma i mogućnost

merenja u istom. Vakuum koji se definiše praznim prostorom bez ikakvog prisustva

materije u vasioni ne postoji. Razlog za to su bezbrojni izvori elektro - magnetnog

zraĉenja koje proţima sve delove vasione. Ono se sastoji iz materijalnih ĉestica koje se

ne mogu niĉim izolovati ( neutrini, na primer ), pa sledi već izvedeni zakljuĉak.

Obe ove ĉinjenice upućuju na pomisao da Lorencove jednaĉine predstavljaju

samo aproksimaciju onoga što se stvarno dešava sa masom pri brzinama bliskim brzini

svetlosti i da data matematiĉka definicija ne odgovara u potpunosti prirodnim

osobinama materije u kretanju.

Drugi zakljuĉak, da se pri brzini ravnoj brzini svetlosti dobija beskonaĉno velika

masa pokretnog tela, doveo je do uvoĊenja pojma nulte mase, odnosno tvrdnje da

ĉestice koje se kreću brzinom svetlost nemaju masu mirovanja, zapravo ona je ravna

nuli. Da bi se objasnio jedan iracionalni rezultat, usvojena je druga iracionalna

pretpostavka, prema kojoj navedene ĉestice poĉinju svoj put bez mase da bi je dobile u

kretanju, na raĉun energije koja im je tom prilikom pridodata. MeĊutim, ni ova


46

postavka ne ĉini Lorencove transformacije primenljivim na ĉestice koje se kreću

brzinom svetlosti.

Elektromagnetno zraĉenje Prazan prostor morao bi da bude lišen svakog prisustva materije u bilo kakvom

obliku. Ovakav uslov ne zadovoljava ni jedan poznati prostor, ukljuĉujući i

meĊugalaktiĉko prostranstvo koje za sada najviše odgovara datoj definiciji praznog

prostora. Razlog za to je kosmiĉko elektromagnetno zraĉenje koje, zbog prodornosti

nekih svojih oblika, ispunjava celu vasionu. Odavde sledi da je sav prostor ispunjen

najsitnijim elementarnim ĉesticama. Izuzimajući okolinu jakih izvora

elektromagnetnog zraĉenja, one pribliţno ravnomernom gustinom ispunjavaju sav

poznati ― prazni ‖ prostor. Druga vaţna konstatacija je da se pomenute ĉestice kreću

brzinom svetlosti ili pribliţno njoj, u svim pravcima.

Elektroni u akceleratoru Ĉestice koje se ubrzavaju u akceleratoru, poseduju pozitivni ili negativni

elektriĉni naboj i neuporedivo su masivnije od fotona ili neutrina. Najmanja od njih,

elektron, ima masu veću pribliţno 250.000 puta od mase fotona vidljive svetlosti, koja

je uzeta kao primer za uporeĊenje.

Elektron u akceleratoru će, kao masivniji, potiskivati sitnije ĉestice na svome

putu, sve više ih gomilajući ispred sebe. Taj efekat će brzo biti izraţen kad se brzina

elektrona pribliţi brzini svetlosti, odnosno brzini ĉestica koje ispunjavaju prostor

akceleratora

Fotoni, neutroni …. Zbog sve manje mogućnosti da izbegnu ubrzani elektron,

ĉestice će se ― lepiti ‖ za njega, povećavajući mu prividno masu. Paralelno sa

nagomilavanjem ĉestica, rašće i otpor kretanju elektrona a samim tim i potreba za sve

većim utroškom energije.

U akceleratorima, elektron ubrzava elektromagnetna sila koja ga vuĉe ili

potiskuje svojim dejstvom. Kako se to dejstvo prenosi brzinom svetlosti, logiĉno je da

elektron ne moţe da dostigne ili prekoraĉi tu brzinu, bez obzira na utrošenu energiju.

Isto se dešava i sa drugim ubrzanim ĉesticama.

Tela koja se kreću većom brzinom od brzine rasprostiranja talasa u datoj sredini

( pramac broda ili vrh supersoniĉne letelice ) izazivaju talase koji se rasprostiru boĉno

od pravca kretanja tela, pod uglom koji zavisi od brzine rasprostiranja talasa i brzine

kretanja tela u toj sredini. Sliĉnu pojavu otkrili su sovjetski fiziĉari, dobitnici Nobelove

nagrade, Ĉerenkov, Tam i Frank, ispitujući kretanje ĉestica pri brzini većoj od brzine

svetlosti u ispitivanoj sredini. OdreĊen je i ugao izmedu pravca zraĉenja (

rasprostiranja elektromagnetnih talasa svetlosti ) i pravca kretanja ĉestice.

“ Prazan prostor ” Osobina nagomilanih molekula vode, odnosno vazduha da, pri probijanju te

prepreke telom koje se kreće brzinom većom od brzine pobuĊenih talasa, formiraju

opisano talasno kretanje, kao i eksperiment sovjetskih fizicara, ukazuju na mogućnost


47

da se i višak mase elektrona, pri eventualnom prekoraĉenju brzine svetlosti, pretvori u

emisiju elektromagnetnog zraĉenja. Za sada, teorijska fizika ne razmatra mogućnost

prekoraĉenja brzine svetlosti u vakuumu.

Moţda je jedna od takvih mogućnosti sudar dveju masivnih ĉestica ( na primer,

dva protona ) pod pravim uglom, koje se kreću brzinama bliskim brzini svetlosti. Tom

prilikom, u idealnom sluĉaju, jedna ĉestica bi mogla da preda jedan deo svog inpulsa

drugoj, ĉime bi joj omogućila da probije ― svetlosnu barijeru ‖. Pri sudarima ĉestica u

akcleratoru ( sluĉaj kada su dve masivne ĉestice ubrzane i usmerene jedna prema

drugoj - ĉeoni sudar ) dolazi do ― raĊanja ‖ novih ĉestica i dopunskog elektomagnetnog

zraĉenja. Pretpostavka je da je tom prilikom jedna od ĉestica prekoraĉila brzinu

svetlosti u kratkom vremenskom intervalu, ĉime je izazvala pojavu sekundarnog

zraĉenja, kako su to već opisali pomenuti nobelovci. Razlog zašto ta pojava nije dosada

otkrivena leţi verovatno u tome što se pomenuto dešava u vrlo kratkom vremenskom

intervalu, u kojem ĉestice koje ispunjavaju dati prostor uspevaju da priguše postignutu

brzinu i smanje je na vrednost ispod brzine svetlosti.

Pada u oĉi velika sliĉnost sa fiziĉkim pojavama koje izaziva kretanje ĉestice

brzinom bliskom brzini rasprostiranja elektromagnetnih talasa ( brzina svetlosti ), u

prostoru ispunjenom najsitnijim elementarnim ĉesticama. Ova sliĉnost ne moţe biti

sluĉajna i daje za pravo da elementarne ĉestice koje ispunjavaju ― prazan prostor ‖,

budu tretirane kao neka vrsta specijalnog fluida, što nas delimiĉno vraća na ranije

popularnu a danas odbaĉenu Teoriju etera.

Zaostajanje sata i paradoks blizanaca Poznate „ paradoks blizanaca ‖ i ― zaostajanje ĉasovnika ‖ pri velikim brzinama

kretanja, predvideo je Albert Ajnštajn. Eksperiment koji je izveden sa dva vrlo

precizna ĉasovnika, od kojih je jedan stavljen u letelicu a drugi je ostao u laboratoriji

nepokretan u odnosu na Zemlju, potvrdio je zaostajanje pokretnog ĉasovnika u odnosu

na drugi pribliţno u skladu sa Teorijom relativiteta. Postavlja se pitanje : da li je

rastezanje vremena pravo objašnjenje eksperimenta ili postoji moţda neko drugo ?

Već je objašnjeno da, pri kretanju tela kroz svaki nama poznati prostor, dolazi do

nagomilavanja sitnih elementarnih ĉestica koje pruţaju otpor svakom kretanju i teţe da

ga uspore. To se dešava i sa pomenutim ĉasovnikom u kretanju kod koga dolazi do

usporenja oscilacija, što se odraţava kao zaostajanje u odnosu na nepokretni ĉasovnik.

Ovaj fenomen je naroĉito izraţen pri kretanju brzinom bliskom brzini svetlosti. Sliĉno

razmišljanje se moţe primeniti i pri analizi paradoksa blizanaca. Ţivotne funkcije u telu

blizanaca predstavljaju relativno kretanje materije. Kod blizanca koji putuje velikom

brzinom, to kretanje se usporava, što se manifestuje kao usporenje starenja, kako je to

predvideo Ajnštajn. U prirodi postoji samo neprekidno kretanje materije. U

nemogućnosti da sagleda tokove tih promena bez poreĊenja sa nekim periodiĉnim

stalnim promenama, ĉovek je, još na poĉetku svog intelektualnog razvoja, za uporednu

veliĉinu uzeo izlazak i zalazak Sunca, odnosno kasnije okretanje Zemlje oko svoje ose.


48

Da li vekovnu teţnju ĉoveka da sve dogaĊaje veţe, odnosno meri njihov tok sa

što je moguće taĉnijim kretanjem nekog porednog predmeta, treba ignorisati, uvodeći

rasteţuće vreme, samo zato što moţda nismo shvatili uzroke usporenja oscilacija

kojima merimo zamišljeni protok vremena ?

Ajnštajn je Teorijom relativiteta pomogao rešavanju do tada nerešivih problema

savremene fizike. Ali, da li je zbog toga treba smatrati apsolutnom istinom, ili i na nju

gledati relativistiĉki, vezujući je za jedan period nauĉne misli ?

Zoran Janjušević

OD ZAGONETKE SUNĈEVIH NEUTRINA DO MISTERIJE

KOSMIĈKIH ZRAKA

Glasnici iz kosmosa

Nauĉnici vole misterije jer rešavanje jedne zagonetke veoma ĉesto raĊa novu,

još uzbudljiviju. Tako je uvod, koji je otvorio perspektivu za odgovor na pitanja

odakle dolaze kosmiĉki zraci izuzetno visokih energija, šta ih stvara i od kojih ĉestica

se sastoje, bila jedna druga tajna - tajna Sunĉevih neutrina i njeno odgonetanje .

Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je 2002. godine za otkrića koja su

postavila temelj nove astronomske discipline - neutrinske astronomije , koja nam daje

mogućnost da zavirimo u jezgro naše zvezde - Sunca. Nju su podelili Rejmond Dejvis,

iz Filadelfije ( SAD ), i Masatoši Košiba, iz Tokija, za "pionirski doprinos astrofizici a

posebno za otkriće kosmiĉkih neutrina".

Danas, osim tradicionalnih fotona, neutrini , protoni izuzetno visokih energija,

pa i gravitacioni talasi, postaju ―astronomski glasnici iz kosmosa.‖ Ĉemu astronomija

tako velikih energija sa neutrinima ili protonima uprkos znatnim tehniĉkim

problemima i skupoj opremi? Jedan od osnovnih razloga je što Univerzum nije

providan za fotone ĉije su energije reda hiljadu milijardi elektron volta, odnosno

hiljadu GeV (1 Giga elektron volt je milijardu elektron volti ). ili veće. Na primer,

fotoni takvih energija ne mogu da nam prenesu informaciju iz izvora sa ruba naše

galaksije, ili još udaljenijeg , pošto će biti uništeni u reakciji sa mikrotalasnim fotonima

kosmiĉkog pozadinskog zraĉenja , pre nego što stignu do teleskopa, ili apsorbovani u

infracrvenoj oblasti ili na radio podruĉju. Jedino neutrini mogu da stignu ĉak sa ruba

Univerzuma bez ikakvih smetnji. Oni do nas dolaze i iz unutrašnjosti astrofiziĉkih

objekata, upravo iz oblasti u kojima se stvara energija . Da bismo posmatrali nebeska

tela iznutra i dobili sliku kosmosa ultra visokih energija, potrebne su nam, kao glasnici

takvih procesa, ĉestice koje su elektriĉno neutralne, tako da na njihove putanje ne utiĉe

magnetno polje, i koje slabo interaguju pa prodiru kroz oblasti koje su neprovidne za

fotone. Neutrini su najbolji kandidati za takvu svrhu .

Prema teoriji, sa Sunca treba da dolazi ogroman broj neutrina koji se stvaraju u

termonuklearnim reakcijama u njegovom jezgru. Svake sekunde, kroz naše telo proĊu


49

hiljade milijardi ovih ĉestica nastalih u Sunĉevim nedrima, a da to niko ne primeti. Za

njih ni cela naša planeta nije nikakva prepreka. Razlog je što one interaguju vrlo slabo

sa materijom, tako da će samo jedan od hiljadu milijardi biti zaustavljen prilikom

prolaska kroz planetu Zemlju.

Nedostajuća masa Univerzuma U kasnim pedesetim, Rejmond Dejvis je bio jedini nauĉnik koji se usudio da

pokuša da dokaţe postojanje Sunĉevih neutrina. Poĉetkom šezdesetih on je postavio

tank sa 615 t tetrahloretilena u stari napušteni rudnik zlata u Juţnoj Dakoti . Proraĉunao

je da će sa atomima hlora u tanku svakog meseca reagovati oko 20 neutrina, što će

stvoriti 20 argonovih atoma. Dejvis je razradio pionirski metod za njihovo izdvajanje i

brojanje. On je kroz teĉni tetrahloretilen propuštao helijum za koji su se oni pripajali.

Njegov poduhvat slikovito je opisan ―kao pokušaj da se u celoj Sahari naĊe jedno

odreĊeno zrnce peska‖. Ovaj eksperiment izvoĊen je do 1994. i izdvojeno ih je oko dve

hiljade. Taj broj bio je neoĉekivano mali - samo jedna trećina od predviĊenog.

Kontrolnim eksperimentima Dejvis je pokazao da je ―pohvatao‖ sve argonove atome iz

tanka. Zakljuĉak je bio ili da je standardni model Sunca pogrešan, ili da se deo neutrina

negde gubi na svome putu ka Zemlji, ili da su termonuklearne reakcije u jezgru Sunca

poĉele da slabe .

RoĊena je misterija Sunĉevih neutrina, koja je temeljito uzdrmala svet

astronomije i fizike. Da li su naše predstave o tome šta se odigrava u nedrima naše

zvezde potpuno pogrešne? Da li je ona poĉela da se gasi? Tim pitanjima bavili su se i

naši nauĉnici, koji su predloţili da naslage minerala lorandita u Makedoniji posluţe

kao zamka za neutrine sa Sunca (liĉno sam uĉestvovao na konferenciji u Vinĉi

posvećenoj ovoj zagonetki ).

Japanski fiziĉar Masatoši Košiba konstruisao je detektor sliĉan Dejvisovom, koji

je nazvao Kamiokande, i postavio ga u jedan rudnik u Japanu. Detektor je bio ogroman

tank ispunjen vodom. Retka reakcija neutrina sa jezgrom atoma, oslobaĊa elektron i

fotone, koje hvataju okolo postavljeni fotomultiplikatori. Košiba je u svom

eksperimentu došao do istog rezultata kao i Dejvis. Za razliku od njega, Košiba je

mogao da registruje vreme dogaĊaja i pravac odakle ĉestice dolaze, tako da je bio u

stanju da dokaţe da je izvor detektovanih neutrina zaista Sunce, što je obeleţilo raĊanje

nove nauĉne discipline – neutrinske astronomije .

Na Kamiokande detektoru ,Košiba je februara 1987. uspeo da ―uhvati‖ 12

neutrina nastalih eksplozijom supernove 1987 A, 170 000 svetlosnih godina daleko u

Velikom Magelanovom oblaku, galaksiji koja je sused Mleĉnom putu. Izraĉunato je

da je sa te zvezde kroz detektor prošla prava bujica od deset triliona neutrina od kojih

je registrovano samo 12.

Da bi povećao osetljivost svoga ureĊaja, Košiba je 1996. konstruisao još veći

detektor, Super - Kamiokande. Pomoću njega otkrio je potpuno novu pojavu –

oscilacije neutrina tokom kojih jedna vrsta ovih zagonetnih ĉestica prelazi u drugu.


50

Naime, postoje tri oblika, ili kako fiziĉari kaţu ―ukusa‖: elektronski, mionski i tau

neutrino. Košiba je na Super - Kamiokandeu ustanovio da mionski neutrini iz ―pljuska‖

kosmiĉkih zraka mogu da menjaju ―ukus‖, odnosno da jedna vrsta ovih ĉestica prelazi

u drugu . To je moguće samo ako im masa nije nula, kako se do danas smatralo. Tako

je ―neutrinski teleskop‖ Super - Kamiokande, namenjen istraţivanju Sunca i drugih

kosmiĉkih objekata u kojima se stvaraju ove ĉestice, doveo i do velikog otkrića u

―mikrokosmosu‖ fizike elementarnih ĉestica, koje moţe imati izuzetni znaĉaj i za

kosmologiju , pošto bi neutrini u tom sluĉaju mogli da objasne i do 20 procenata

nedostajuće mase Univerzuma, još jedne velike astronomske misterije koju je nauka

drugog milenijuma ostavila trećem . Osim toga, oblaci neutrina koji imaju masu mogli

su da postanu centri gravitacionog okupljanja materije i da dovedu do nastanka prvih

zvezda i galaksija. Studije i istraţivanja sa ciljem da potvrde ili ospore teoriju oscilacija

neutrina danas se obavljaju u mnogim laboratorijama širom sveta.

Tajna kosmiĉkih zraka Neutrinski teleskop, sliĉan Košibinom, izgraĊen je u Sadberiju, u Ontariju, u

Kanadi, 2 km ispod zemlje, u rudniku nikla. Centralna sfera napravljena od providne

plastike sadrţi hiljadu tona teške vode, u kojoj, za razliku od Kamiokandea gde je

medijum voda, i Dejvisovog detektora, gde je to tetrahloretilen, mogu da se registruju

neutrini sva tri ― ukusa ‖. Sfera je okruţena sa 9600 velikih fotomultiplikatora, koji

analiziraju slabašne bljeskove svetlosti nastale zbog interakcije neutrina sa teškom

vodom. Neutrinska opservatorija je zaštićena od kosmiĉkih zraka sa 2 km stena iznad a

od drugih oblika zraĉenja sa 7000 t izuzetno ĉiste vode, rasporeĊenih oko nje. To je

pomoglo da se odgonetne tajna Sunĉevih neutrina. Osamnaestog juna 2001. godine,

grupa od oko sto nauĉnika iz Sadberija, objavila je da je ustanovila zašto nam je

izgledalo da Sunce emituje samo trećinu predviĊenog broja ovih ĉestica. Iz

standardnog Sunĉevog modela sledilo je da od tri ―ukusa‖ naša zvezda u svome jezgru

proizvodi samo elektronske neutrine. Dejvisov i Košibin detektor nisu bili osetljivi na

ostala dva ―ukusa‖ ali to nije smatrano znaĉajnim pošto se pretpostavljalo da se u

unutrašnjosti Sunca oni ne stvaraju. Otkriće njihovih oscilacija nagovestilo je rešenje

ali je grupa u Sadberiju dala i eksperimentalnu potvrdu. Istraţivanja su poĉela 1999.

godine. Oko deset neutrina dnevno interaguje sa teškom vodom i daje dokaz o svome

prisustvu veoma slabim bljeskovima u njoj. Od 1999. do objavljivanja rezultata

registrovano je više od 1100 neutrina, dovoljno da se dobije rešenje zagonetke.

Ustanovljeno je da se nuklearne reakcije u centru Sunca odvijaju upravo onako kako

treba da bude, i daju oĉekivani broj elektronskih neutrina, ali neki od njih na putu

prema Zemlji promene ―ukus‖. Tim iz Sadberija je uporeĊivao svoje rezultate sa

rezultatima dobijenim pomoću Super - Kamiokandea u obiĉnoj vodi. Kombinacija dva

eksperimenta sa razliĉitim osetljivostima na pojedine ―ukuse‖ jasno je pokazala da se

―nedostajući‖ neutrini menjaju u manje vidljive ―ukuse‖ pre nego što stignu na Zemlju,

što takoĊe objašnjava zašto Dejvis nije detektovao onu koliĉinu koju je oĉekivao .


51

Rezultati Dejvisa i Košibe stvorili su osnove za razvoj neutrinske astronomije,

koja je od znaĉaja i za rešavanje jednog od najstarijih problema u modernoj

astronomiji, tajne kosmiĉkih zraka. Otkrio ih je 1912. Viktor Hes leteći balonom, ali

ni gotovo sto godina kasnije ne znamo kako i gde nastaju oni ĉije su energije

ekstremno visoke, niti kakve ĉestice sadrţe. Sudari sa fotonima pozadinskog

mikrotalasnog zraĉenja, koje je vidljivi ostatak prve prasvetlosti, kada je, hladeći se,

kosmos trista hiljada godina posle Velikog praska prešao iz jonizovanog u neutralno

stanje, ograniĉavaju energiju onih ĉiji je izvor dalji od sto miliona svetlosnih godina na

pedest jedinica kojima se sluţe njihovi istraţivaĉi. Da bismo ušli u taj svet, moramo

usvojiti odgovarajuću mernu jedinicu. To je eksa elektron volt (1 EeV ) koji iznosi

milijardu milijardi (što je jedinica sa osamnaest nula) obiĉnih elektron volti. Znaĉi,

graniĉna energija za kosmiĉke zrake ĉiji je izvor dalji od sto miliona svetlosnih godina,

što su otprilike dimenzije našeg lokalnog superjata galaksija, iznosi 50 EeV što, kao

izvore ĉestica većih energija, iskljuĉuje najmoćnije akceleratore u vasioni kao što su

kvazari ili izvori gama bljeskova. To je takozvana Grajzen - Kuzmin - Zacepinova

granica. Ipak kosmiĉki zraci sa ĉesticama većih energija posmatrani su mnogo puta.

Tako je oktobra 1991 detektovan dogaĊšaj sa energijom 300 EeV. Ovaj dogaĊaj

i sliĉan iz Jakutska, maja 1989, sa procenjenom energijom od 200 EeV su bili sa

najvećim do tada viĊenim energijama kod ove pojave .

Na EeV energijama od 50 EeV i većim postaje veoma zanimljiva i protonska

astronomija, pošto naelektrisane ĉestice kosmiĉkih zraka više ne ometa magnetno polje

u našoj galaksiji i oni pokazuju pravac svoga izvora sa velikom preciznošću.

Eksperimentalno uoĉljivi ―potpis‖ kosmiĉkih ĉestica ekstremno visokih energija je

―pljusak‖ elementarnih ĉestica izazvan njihovim prolaskom. Otkrio ga je 1938. godine

Pjer Oţe, ĉije ime nosi Opservatorija za visokoenergetske kosmiĉke zrake koja se gradi

u Argentini, koristeći dva meĊusobno udaljena detektora postavljena visoko u Alpima.

―Pljusak‖ moţe da se registruje: a) posmatrajući elektromagnetsku komponentu i

komponentu teških ĉestica pomoću niza detektora kakvi su naprimer scintilatori; b)

detektujući fluorescentno svetlo koje emituje atmosferski azot pobuĊen prolaskom

―pljuska‖ ĉestica; c) detektujući Ĉerenkovljevo zraĉenje koje nastaje kada ĉestica ima

brzinu veću od brzine svetlosti u datoj sredini, što predstavlja neku vrstu

elektromagnetnog pandana proboju zvuĉnog zida; d) detekcijom miona i neutrina.

UreĊaji i metodi koje su razradili Košiba i Dejvis umnogome su doprineli razvoju i

unapreĊenju postupaka za istraţivanje ovakvih «pljuskova» ĉestica .

Ako Ajnštajnova teorija ... Prvi eksperimenti su pokazali da su kosmiĉki zraci sa energijama iznad 10 EeV

vangalaktiĉkog porekla i da njihove energije mogu biti i veće od 100 EeV. Gde se oni

u takvoj meri ubrzavaju? Mašta teoretiĉara ukazuje na izuzetno guste oblasti u kojima

ekstremne gravitacione sile stvaraju mlazeve relativistiĉkih ĉestica, kao što su gusta

jezgra eksplodirajućih zvezda ili materija koja ―uvire‖ u supermasivne crne rupe u


52

centrima aktivnih galaksija. Glavni kandidati za izvore kosmiĉkih zraka energije 100

EeV su najbliţa aktivna galaktiĉka jezgra, udaljena reda veliĉine 100 Mpc , sa crnim

rupama od milijardu Sunĉevih masa. Svi eksperimentalni rezultati ukazuju da su ovi

zraci najverovatnije protoni moţda sa primesom jezgara lakih atoma. Ipak, već

pomenuti Grajzen-Kuzmin- Zacepinov ( GZK ) uslov postavlja granicu za providnost

Univerzuma u sluĉaju ĉestica sa energijama većim od 50 EeV. Postoje tri moguća

rešenja ove zagonetke. a ) protoni se ubrzavaju u izvorima koji su relativno blizu nas;

b) oni poĉetno, u stvari , imaju daleko veće energije; c) kosmiĉki zraci najvećih

energija, u stvari . nisu protoni . Egzotiĉne teorije obuhvataju hipotetiĉke vimp ĉestice

(poĉetna slova engleskog izraza « slabo interagujuće masivne ĉestice ») ili druge

nepoznate koje ĉine tamnu materiju , topološke defekte iz ranog Univerzuma kao što su

kosmiĉke strune i - ograniĉenja Ajnštajnove teorije relativnosti .

Naime jedan od njenih stubova je pretpostavka da su zakoni fizike isti za

eksperiment koji se odvija u nepokretnom koordinatnom sistemu i pokretnom, dogod

se kreće istom brzinom, tj. bez ubrzavanja i usporavanja. To je takozvana Lorencova

invarijantnost, nazvana po holandskom fiziĉaru ĉiji su rezultati bili jedna od preteĉa

teorije koja je obeleţila 20. vek. Ako su za pokretne sisteme zakoni fizike malo

drukĉiji, moţe se zamisliti scenario u kome, pri sudaru sa fotonom mikrotalasnog

pozadinskog zraĉenja, kosmiĉki zrak ne gubi energiju nego se prosto odbije. Ako su

kosmiĉki zraci ultravisokih energija protoni i pokaţe se da GZK granica postoji,

dokazali smo da Lorencova invarijantnost odnosno Ajnštajnova teorija relativnosti vaţi

do energija reda 100 EeV (sto milijarda milijardi elektron volta). Ako GZK granice

nema, uoĉiće se nedostatak Ajnštajnove teorije koji će otvoriti put novoj misteriji i

novom proboju u našem poimanju Univerzuma.

Ako Ajnštajnova teorija bude spasena, postoji i druga zanimljiva pretpostavka,

da kosmiĉki zraci nastaju kada se ĉestica tamne materije iznenada raspadne. Ako se

pokaţe da je to istina, otvara se put ostvarenja velikog sna, mogućnost da astronomi

posmatraju zagonetnu tamnu materiju .

Skeniranje atmosfere odozgo Tajna prirode kosmiĉkih zraka i mehanizma njihovog ubrzanja inspirisala je

opšti napor da se novim posmatraĉkim tehnikama ova zagonetka reši a prvi korak je

dala neutrinska astronomija .

Na Juţnom polu , poĉeo je 1997. da radi neutrinski teleskop AMANDA - B 10,

koji se sastojao od 302 optiĉka modula postavljena u ledu na dubinu od 1500 do 2000

m. Nastavak je projekat ―Kocka leda‖ takodje na ovom mestu. PredviĊeno je da 4800

fotomultiplikatora bude rasporedjeno u 80 nizova meĊu kojima je razmak 125 m a

ukupna površina celog ureĊaja je oko 1 km2. Neutrinski teleskop je u ledu na dubini od

1,4 do 2,4 km tako da mu je ukupna veliĉina jedan kubni kilometar .

Da bi se iskoristile i druge dve pomenute mogućnosti za posmatranje tragova

prolaska kosmiĉkih zraka , fluorescentnog svetljenja atmosferskog azota i


53

Ĉerenkovljevog zraĉenja usled prolaska ĉestice koja ima brzinu veću od brzine

svetlosti u datoj sredini, u argentinskim pampasima se gradi «Pjer Oţe» opservatorija

za detekciju visokoenergetskih kosmiĉkih zraka, projekat vredan 50 miliona dolara, u

kome uĉestvuje 17 zemalja sa timom od oko 200 nauĉnika , gde je ukljuĉena i Pariska

opservatorija u Medonu . Na 3000 kvadratnih kilometara rasporeĊeno je 430 detektora

za fluorescenciju i 1600 za Ĉerenkovljevo zraĉenje. Dva metoda se dopunjuju tako da

će se dobiti informacija o pravcu iz koga dolaze i energiji kosmiĉkih zraka koji su

izazvali « pljusak » ĉestica u atmosferi. PredviĊena je i izgradnja sliĉne severne

opservatorije u Koloradu, da bi se pokrile i juţna i severna polulopta .

Kao nastavak , već se predlaţe kosmiĉka misija od dva satelita koja će skenirati

atmosferu odozgo, u potrazi za znacima azotne fluorescencije izazvane

visokoenergerskim kosmiĉkim zracima, sa mogućnošću da detektuju i do hiljadu

ovakvih dogaĊaja godišnje. Postoje planovi da se za ovakva posmatranja iskoristi i

meĊunarodna kosmiĉka stanica .

Sa posmatraĉkim mogućnostima koje brzo rastu nadajmo se da će, gotovo sto

godina posle njihovog otkrića, tajna kosmiĉkih zraka biti odgonetnuta. Rešenje će

svakako razotkriti neoĉekivana svojstva moţda nepoznatog nebeskog objekta,

predstavljati veliko iznenaĊenje u fizici elementarnih ĉestica ili najaviti

eksperimentalno merljivo ograniĉenje Ajnštajnove teorije relativnosti .

Astronomi su bili zapanjeni kada je 1996. godine jedan oštrooki amater uoĉio

zvezdu koja je, nakon što se prvo ugasila i smanjila na usijanu loptu veliĉine Zemlje,

iznenada ponovo oţivela. U roku od samo nekoliko godina, naduvala se do veliĉine

ĉudovišta 100 puta većeg od Sunca. U pitanju je moţda najbrţi primećen sluĉaj

stelarne evolucije. Ta zvezda, poznata pod nazivom Sakuraijev objekat, ubrzo je

sagore-la u omotaĉu od prašine. Ali sada se izgleda sprema da ponovo prasne,

izduvavajući gasove u svemir brzinom od nekoliko stotina kilometara u sekundi, lako

su astronomi zbunjeni ovom pojavom, sigurni su da ona nije izuzetak u svemiru.

Gotovo 20 procenata svih zvezda male teţine mogle bi da se ponovo rode. To se

odnosi i na nama najbliţu zvezdu.

Sakuraijevo otkriće nije iznenadilo sve astronome. Astronom Jko Iben, sa

Univerzita Ilinoi u Urbana Šampejnu u SAD je još 1983. godine, zajedno sa svojim

kolegama, predstavio teoriju po kojoj se „mrtve" zvezde mogu vratiti u ţivot. Oni su

pokušavali da objasne misteriozna svojstva nekih belih patuljaka - zvezda koje su

istrošile gotovo sav svoj vodonik i helijum i kojima je ostalo tek nešto ugljenika i

kiseonika. Nesposobne za nuklearne reakcije, one se smanjuju na jezgro veliĉine

Zemlje.

Ponovno raĊanje Prema modelima stelarne evolucije, beli patuljci bi trebalo da imaju spoljni

pokrivaĉ od vodonika koji nije uspeo da se upali. Nauĉnici su decenijama bili zbunjeni

otkrićima da postoje starije zvezde na kojima nisu otkriveni tragovi vodonika.


54

Da bi objasnili ovu pojavu, Iben i njegove kolege su izraĉunali šta bi se desilo

ukoliko bijedna zvezda iznenada prestala da sagoreva helijum pre nego što se pretvori

u belog patuljka. Njihovi modeli su pokazali da bi, tokom smanjivanja zvezde,

nestabilnosti mogle ponovo izazvati nuklearne reakcije u preostalom helijumu. One bi

bile toliko jake da bi zvezda ponovo narasla i postala ogromna i moćna, uvlaĉeći

preostali helijum u svoju unutrašnjost. Prema Ibenovim proraĉunima, ovaj proces bi

trajao nekoliko decenija i, nakon jednog veka, zvezda bi se ponovo vratila u stadijum

belog patuljka.

Neke stare fotografije mogle bi da potvrde njihove proraĉune. Jedan nemaĉki

astronom je 1919. godine primetio zvezdu u sazveţĊu Akvila koja se iznenada upalila.

Švedski astronomi su 1921. analizirali spektar ove zvezde i utvrdili da sadrţi jako malo

vodonika. Ali, obzirom na to da 1919. nije postojala detaljna analiza, ovaj dogaĊaj se

ne moţe smatrati kao dokaz da bi se beli patuljci zaista mogli ponovo raĊati.

Dokazi su došli 1996. godine. Jed ne noći u februaru, japanski astronom amater

Jukio Sakurai je posmatrao nebo u potrazi za kometama Umesto toga, otkrio je

potpuno novu jaku zvezdu u sazveţĊu Strelca, Pomislio je daje reĉ o novi - eksploziji

koju izaziva materijal susedne zvezde koji pada na belog patuljka! Iznenada se upali.

Uredno je to prijavio meĊunarodnoj astronomskoj organizaciji koja je tu vest raširila."

Nekoliko timova astronoma širom sveta je odluĉilo da ispita ovo otkriće, dok je vreme

prolazilo, shvatili su da nije u pitanju nova. Nove obiĉno sijaju brzo tokom nekoliko

dana a potom slabe tokom nekoliko nedelja. Ali, Sakuraijev objekat je nedeljama

kasnije postajao sve sjajniji. Imao je sva obeleţja neĉeg spektakularnog - bila je u

pitanju prva ponovo roĊena zvezda koju su savremeni teleskopi imali priliku da

primete Ispostavilo se da Sakuraijev objekat ima i slab sjaj gasa oko sebe poznati kao

planetarna nebula (maglina), stoje siguran znak da je neka zvezda bila blizu ne stajanja.

Posmatranja su nagoveštavala da je u pitanju beli patuljak veliĉine Zemlje, sa

temperaturom od oko 100 hiljada kelvina. Ali brzo se hladila i narastala do dţina 50

puta većeg od Sunca.


55

Ponovno „paljenje" zvezde

Na osnovu onoga što su do sada zakljuĉili, astronomi smatraju da Sakuraijev

objekat poĉinje da formira drugu, unutrašnju nebulu, koja će postati vidljiva kada se

zvezda dovoljno zagreje da se oslobodi omotaĉa od prašine. Dok do toga ne doĊe,

astronomi imaju mnoga pitanja. Na primer, koliko je daleko Sakuraijev objekat?

Procene se kreću daje razdaljina od 3 do 25 hiljada svetlosnih godina. Astronomi mogu

biti sigurni u druge rezultate, kao što su veliĉina i jaĉina svetlosti koju emituje zvezda

tek nakon što precizno utvrde njen poloţaj.

Najzanimljivije je pitanje zbog ĉega Sakuraijev objekat evoluira tako brzo?

Ponovno „paljenje" ove zvezde se dogodilo oko 50 puta brţe nego stoje to predvidela

Ibenova teorija osamdesetih godina. Pretpostavljalo se da bi se ovakav proces mogao

odvijati brzo, za l O do 100 godina, ali nikako za nekoliko meseci. Jedan od mogućih

Toĉkovi i leptiri

Ponovo roĊene zvezde kako stoje Sakuraijev objekat mogle bi pruţiti objašnjenje za

sloţene obrasce gasa koji ispuštaju umiruće zvezde. lako je beli patuljak sagorela

zvezda, ona je još neko vreme vrela i dovoljno sjajna da jonizuje okolne gasove, koje je

izbacila dok je umirala. Kroz tele skop je taj omotaĉ vidljiv kao sijajuća „planetarna

nebula". Modeli koji prate evoluciju zvezda nagoveštavaju da one koje imaju masu

manju od oko osam solarnih masa formiraju planetarne nebule dok se pretvaraju u bele

patuljke. Ipak, beskonaĉni broj razliĉitih oblika planetarnih nebula - od obiĉnih

prstenova do toĉkova nalik onima sa bicikla i oblika leptira - navodi nas da se zapitamo

zbog ĉega se to dešava. Teško je rešiti ovaj problem jer evolucija od crvenog diva do

belog patuljka traje dugo, 4 ili 5 hiljada godina. Zvezde koje se ponovo raĊaju bi mogle

pruţiti odgovor jer stvaraju plane tarne nebule veoma ubrzanim tempom. Astronomi su

zapanjeno posmatrali kako se Sakuraijev objekat menjao iz nedelje u nedelju. Haotiĉna

konvekcijaje uvlaĉila spoljašnje slojeve vodonika u jezgro, istovremeno izvlaĉeći teške

elemente na površinu. Tokom šest meseci, koliĉina vodonika u zvezdi opala je za 80

procenata.

Do 1998. godine, Sakuraijev objekat je postao svetao hladni superdţin oko l 50 puta

veći od Sunca. Potom je poĉeo da tamni i da se gubi u oblaku prašine koju je izbacio u

svemir. Stelarno jezgro je sada nevidljivo i za najmoćnije optiĉke teleskope, iako još

uvek šija infracrvenom radijacijom, koja prodire kroz prašinu.

Ali zvezda je ponovo iznenadila astronome ulaskom u novu fazu ubrzo nakon

ponovnog roĊenja. Pre dve godine, otkriveno je da su gasovi oko zvezde postali

jonizovani. Jedan od mogućih razloga je novo smanjivanje zvezde uz dovoljno jako

zagrevanje koje bi izbacilo elektrone iz atoma gasa. To bi znaĉilo daje njena

temperatura već porasla na 20 hiljada kelvina. Trebalo bi da nastavi da se zagreva dok

se ponovo smanjuje u belog patuljka. Smatra se da joj ovaj put neće biti povratka jer je

verovatno „istrošila svo svoje gorivo".


56

razloga je što je ova zvezda na poĉetku bila ogromna, imala je najveću moguću masu

za ovakva nebeska tela.

Da bi razumeli zvezde koje se „vraćaju iz mrtvih", astronomi će takoĊe morati

da otkriju koliko su takve pojave ĉeste. U našoj galaksiji postoji najmanje pet belih

patuljaka koji su okruţeni oblacima gasa sa jako malo vodonika. Sve ove zvezde su se,

verovatno, vratile u ţivot u nekom trenutku u prošlosti. Još jedan tip zvezde koja je

siromašna vodonikom, nazvan „RCrB" po njenom prototipu, zvezdi R Coronae

Borealis, moţda ja takoĊe prošao kroz fazu povratka u ţivot, iako to nije potvrĊeno.

Ali, ukljuĉujući i ove zvezde, ukupan broj kandidata za ponovno raĊanje u našoj

galaksiji popeo bi se na 50 ili 60.

Ciklusi našeg Sunca

Imajući u vidu da u Mleĉnom putu postoje stotine milijardi zvezda, ovaj mali

broj ponovo roĊenih zvezda se ĉini kao zaista neobiĉan. Ali, one su verovatno „retke"

zbog toga što je proces ponovnog roĊenja veoma kratkog trajanja. Prema modelima

stelarne evolucije, oko jedne petine zvezda koje su do osam puta veće od Sunca imaće

dovoljno helijuma da se ponovo upale kada se smanje na veliĉinu belog patuljka. Da li

će ovo biti sudbina i našeg Sunca kada poĉne da se gasi za oko 7 milijardi godina?

To, verovatno, zavisi od toga šta će se dogoditi kada Sunce ostane bez vodonika

u svom jezgru. S obzirom na ponašanje drugih zvezda sliĉne veliĉine, trebalo bi da

Sunce upotrebi vodonik za formiranje omotaĉa oko jezgra i da poĉne da troši helijum

iz svoje unutrašnjosti. Paljenje helijuma bi trebalo da naduva Sunce do veliĉine dţina.

Naša zvezda bi tada trebalo da proĊe kroz naizmeniĉne cikluse sagorevanja vodonika i

helijuma u omotaĉima van jezgra, sve dok se spoljašni slojevi ne potroše i jezgro se

smanji na veliĉinu belog patuljka. Prema modelima zvezda koje se ponovo raĊaju, beli

patuljak će postati dovoljno topao za ponovno roĊenje ako okonĉa svoju dţinovsku

fazu sagorevanjem helijuma. Nema naĉina da se predvidi da li će se tako dogoditi i sa

Suncem.

U posmatranje će biti ukljuĉeni i najnoviji kompjuterizovani astronomski

detektori. Jedan od njih je SuperWASD, širokougaona kamera koja moţe da uoĉi

promene u jaĉini svetlosti kod 25 do 50 hiljada zvezda istovremeno.

Pripremio: Aleksandar Milinković

VELSOVO PUTOVANJE SA TESLOM Pre tri godine, pišući knjigu o H. G. Velsu, Ronald Rajt pominje neobiĉnu vezu

izmeĊu Velsa, Tesle i izvesne Tanje Ĉerenkove kojoj je Tesla bio neka vrsta mentora.

Navodno, Ĉerenkova je po Teslinoj preporuci pomagala Velsu da razume princip

funkcionisanja vremeplova. Eventualno, uspela je da stvori jednu vremensku mašinu,

da otputuje, uz najavu - po Velsovom testamentu - da će se poĉetkom XXI veka vratiti!

Vels je, navodno, još 1946. godine, ostavio oporuku, otvorenu 21. decembra 1999.


57

godine, u kojoj se navodi da bi tako nešto stvarno trebalo da se dogodi!

Pre ĉetiri godine, prema autoru jedne knjige o Velsu, Ronaldu Rajtu (Ronald Wright)

pronaĊen je, navodno, vrlo zanimljiv tekst, potpisan rukom Herberta Dţordţa Velsa

(H. G. Wells), autora više knjiga prevedenih i kod nas. Pismo je izazvalo izuzetnu

paţnju jer se odnosi na njegova istraţivanja o mogućnostima putovanja kroz vreme, pre

nego što će objaviti rukopis "Vremeplova" (Time Machine), 1895.godine, a potom i o

jednom neobiĉnom dogaĊaju, nekoliko godina kasnije. U to vreme je, u više navrata

kontaktirao sa Teslom koji će ga uputiti da se, sa njegovom preporukom, obrati mladoj

ruskoj nauĉnici u Londonu, gde je i Vels ţiveo. Vels je pomno pratio njena

istraţivanja, zaljubio se u devojku i konaĉno, prisustvovao trenutku kada je uspela da

dovrši mašinu i otputuje u neko drugo vreme!

Pred poĉetak putovanja, Velsu je ĉvrsto obećala da će po povratku ispriĉati svoje

doţivljaje, pa je on odluĉio da ostavi pismo-testament i tako devojci stvori dokaz o

istinitosti dogaĊaja, ukoliko zaista odluĉi da se bilo kome poveri. Svog prijatelja, kome

je pismo posebno upućeno, zamolio je da, u trenutku njenog povratka, kontroliše mesto

odakle je Ĉerenkova krenula na put.

Pismo poĉinje preporukom: "OTVORITI 21. DECEMBRA 1999.GODINE

Svima kojih se to tiĉe:

Ne znam na koji naĉin će se Ijudi meĊusobno oslovljavati 1999. godine, zato ću

poĉeti pismo bez uobiĉajenih formalnosti. Ţeleo bih da ovaj dokument doĊe u ruke

nekog ko je poznavao moje delo.

Tebi je poznata moja nauĉna i romantiĉna priĉa "Vremeplov", u kojoj putnik

uspeva da napravi uredaj i otputuje u budućnost. Ali, ukoliko se moj putnik još nije

vratio (a molim se Bogu, u koga ne verujem, da jeste) i ako vremeplov već nije postao

stvarnost, siguran sam da niko stariji od 12 godina neće verovati da je tako nešto

uopšte moguće.

Pisao sam gospodinu Nikoli Tesli u Americi, vrlo poznatom zbog svog otkrića

rotacionog magnetnog polja, naizmeniĉne struje i drugih pronalazaka u oblasti

elektriciteta i radijacije. Tesla je bio genije i vizionar kome ništa nije bilo nemoguće i

neostvarivo. Planirao je, na primer, beţiĉni prenos energije na ogromne razdaljine, a

jednom je govorio kako bi mogao da osvetli ĉitavu planetu i ostvari komunikaciju sa

stanovnicima Marsa, za koje je verovao da postoje i da su izvor signala koje su primali

njegovi ureĊaji. Pretpostavljao sam da će ga moja ideja zainteresovati.

Veliki ĉovek mi je sa kurtoaznim poštovanjem odgovorio, ali me je za dalja

istraţivanja uputio na svoju štićenicu, mladu ţenu, Tatjanu Ĉerenkovu, za koju me je

uveravao da je briljantan um, predodreĊena da jednog dana prevaziĊe i njega samog.

"Već sada", pisao mi je svojim ekstravagntnim engleskim, "zašla je u teritorije u koje


58

ni ja još nisam stupio, već vidim kako njena svetlost baca senku na moj nejaki um.

PredviĊam da će ova mlada ţena zapanjiti civilizaciju svojim otkrićima."

Ipak, Ĉerenkova i ja smo poĉeli da se dopisujemo. Ispriĉala mi je mnogo više

nego što sam ja ţeleo da znam o teorijama o vremenu, elektriĉnom polju, gravitaciji,

elektromagnetnim talasima, i sliĉnim stvarima. Za moju fantastiĉnu priĉu to su bili i

suvišni detalji, tako da na kraju nisam smatrao da je potrebno ĉak ni da pomenem njenu

pomoć u pripremanju rukopisa. MeĊutim, kada je knjiga objavljena, poslao sam joj

potpisan primerak knjige, a jadna devojka - tada je imala samo dvadeset tri godine -

odgovorila mi je sa najdubljim poštovanjem i divljenjem.

Kada je Tesla doputovao u London, 1897. godine, dve godine pošto je

"Vremeplov" objavljen, sa sobom je doveo i Tatjanu. Sa Tatjanom sam se dogovorio

da se naĊemo. Ja sam se tada venĉao svojom drugom ţenom, Ami Ketrin Robins. lako

još uvek "do ušiju" zaljubljen, nisam mogao da odolim Tatjaninim ĉarima. Tako je

postala i moja Ijubavnica. Iznajmio sam joj malu kuću u Bromton roudu i na svaki

naĉin joj pomagao da nastavi istraţivanja koja su krenula ka novom i neţeljenom

pravcu.

Bila je, ĉak toliko uverena da je strahovala da bi neko mogao da je pretekne. U

poĉetku mi se ĉinilo daje projekat ĉista ludost - više posledica njene vezanosti za mene

i odsustva Tesline podrške i oslonca. Nije me, dakle, posebno interesovao, ali ona liĉno

me je i dalje zanimala, pa sam joj pomagao i davao novac. Tesla joj je omogućio

podršku lorda Rejleja (Rayleigh) i drugih u Kraljevskom društvu, priĉajući o njoj kao o

novoj Mariji Kiri, što je, uistinu, i izgledalo da jeste. Dali su joj laboratoriju i

omogućili usluge mašinista i tehniĉara.

Na izvestan naĉin, neprimetno sam i ja bio uvuĉen u projekat. Dok sve ovo

pišem, ĉovek je već pustio sa lanca sile atoma i usmerio ih prema sopstvenoj rasi.

Izgleda da još niko nije bio svestan da postoji i drugi put do energije atoma, vrlo

jednostavan put sa samo nekoliko namotaja ţice, ćupova i elektrolita sa dodatkom

jednog retkog elementa.Ona je pronašla taj jednostavan energetski izvor, koji će

iskoristiti za pokretanje ureĊaja kome je dala ime "generator polja za vremensko

izmeštanje" - njen vremeplov. S obzirom da sam znao gde vodi takav pronalazak, sve

do sada sam o tome ćutao, ali sada, u nadi daje onajoš ţiva, moram da prekinem zavet.

Naravno, ja nisam naroĉito verovao u njen uspeh. Moj jedini motiv je bio da sa

njom provedem što više vremena. Ova idila me je okupirala jednom ili dva puta

nedeljno, više od godinu dana. Ali, posle više od petnaest meseci neminovno se

dogodilo: umorio sam se sa Tanjom i njenim generatorima. Poĉeo sam da se povlaĉim i

glavom i srcem. Ipak, povremeno smo se vidali, a poslednji put to je bilo pred Novu

godinu, 1899. godine.

Bilo je rano popodne. Tanja me je telefonom pozvala da hitno doĊem. Kada sam

stigao, bila je vidno uzbuĊena, oĉi su joj blistale, gotovo je drhtala. "Uspela sam", rekla

je, "generator polja je završen. Danas će se otisnuti na svoj medeni mesec. Sa ovom


59

mašinom moţe se otputovati u raniju fazu postojanja. Danas te napuštam H.G. Vraćam

se u svoju mladost i nevinost.«

Tog ĉudnog popodneva rekla mi je da polazak planira 31. decembra 1900. Ako

uspe, vratila bi se za trenutak za poslednji pozdrav, a onda bi otputovala u 31.

decembar 1897. godine, njenu prvu zimu u Londonu, kada smo bili samo kolege. Zatim

je nameravala da uništi vremeplov i time okonĉa projekat. Kasnije bi saTeslom, u

Njujorku, pokušala da sve detaljno nauĉno analizira. Podsetio sam je da je sama

govorila da je nemoguća regresija u vremenu. Nasmešila se, kao neko ko zna veliku

tajnu.

"Više ne verujem u to. Vreme nije konstanta kao što sam nekada verovala.

Njegovo kretanje nije linearno. Putovanje prostorom utiĉe na zakrivljenost vremena.

Vreme zavisi od brzine i putanje. Moguće je, ĉak, da stigneš negde i pre nego što si

završio odlazak (to su, 2000. godine, potvrdili nauĉnici u Firenci i Prinstonu, aTeslajoš

1900. godine - prim. aut.)".

Tek sada vidim da je ona predvidela neke od zakljuĉaka koje će Ajnštajn objaviti

tek 1905. godine. Ali u to doba, tako nešto se smatralo budalastim. Mislio sam da joj je

potreban odmor, ali ona nije htela ni da ĉuje. Nagovarao sam je da pošalje praznu

mašinu ili da u nju stavi psa. Rekla mi je da bi pre dozvolila da je odmah ubijem.

Uveravala me je da ne treba da brinem. Mašina je imala i autonomni sistem koji je

garantovao sigurnost u sluĉaju da operator unese pogrešne podatke o pravcu kretanja.

Ona sama ga je podesila da se, u bilo kom sluĉaju, vrati na polazno mesto, taĉno za sto

godina. Verovala je da će do tog vremena nauka već toliko napredovati da će Ijudi bez

ĉuĊenja i panike moći da prihvate njen povratak. Ipak, i dalje su mi kroz glavu

prolazile svakojake ideje kako da je spreĉim da otputuje. Na kraju, shvatio sam da ne

mogu ništa da uĉinim.

Mašina je radila ili, datako kaţem, uspela je da nestane, ali se nije vratila iako

sam ĉekao do ranog jutra. Ni posle godinu dana ništa se nije dogodilo. Pisao sam i

gospodinu Tesli i obavestio ga da je Ĉerenkova nestala bez traga. Zamolio sam ga da

mi javi ako stupi u vezu sa njim, ali ni to se nije dogodilo.

Sada već pola veka nosim taj teret odgovornosti za njenu sudbinu. Znam da ću

uskoro umreti. Kada bih objavio ĉitavu priĉu, rekli bi da je to siguran znak potonuća

mog zdravog razuma. Zbog toga sam odluĉio da ovako postupim.

Otidi u ulicu Midnapore Mews, broj 26, SW3, ili što je moguće bliţe tom mestu,

ukoliko više zgrada ne postoji (znam samo da je preţivela rat). Budi tamo najkasnije do

6 sati popodne i budi spreman da ostaneš do zore. S obzirom da 1900. godina nije bila

prestupna, izraĉunao sam da bi trebalo da se vrati prvih meseci XXI veka. Moţda ćeš

pomisliti da sam lud, ali te molim da uĉiniš to što ti traţim i da spaseš devojku koju

sam tako ruţno zloupotrebio.


60

P.S. Ne treba da govorim koliko bi se tvoj napor isplatio ukoliko se devojka

vrati. Pa ĉak i ako vremeplovi više nisu tajna, mašina bi predstavljala dragocen

eksponat u muzeju istorije nauke".

U zaglavlju pisma, u formi testamenta, stoji logotip advokatske kancelarije

Riddle and Barclay, Solicitors and Commissioners for Oaths, St John's Wood. Pismo

ima potpis Herberta Dţordţa Velsa i nosi datum: maj, 2,1946. Njegova autentiĉnost do

danas nije potvrĊena.

Pripremio: Dalibor Ĉevizović

SVET S DRUGE STRANE KVANTA

Svetom molekula, atoma i elementarnih ĉestica upravljaju zakoni kvantne

mehanike. Ponašanje ovako malenih delića materije ne liĉi ni na šta sa ĉime se

svakodnevno susrećemo. Naše svakodnevno iskustvo kazuje nam da se materija u

prirodi javlja ili u obliku tela koja su graĊena od manjih ili većih delića a koji se

pokoravaju Njutnovim zakonima mehanike, ili su to talasi ĉije je ponašanje odreĊeno

zakonima fizike talasa. MeĊutim, kvantni sistemi se ne ponašaju ni kao bilijarske

kuglice, ni kao tela okaĉena na elastiĉnu oprugu, ni kao talasi na vodi ili zvuĉni talasi.

Bukvalno, njihovo ponašanje je potpuno razliĉito od bilo ĉega što smo videli u svom

okruţenju.

Kako je nastao i kako je ustrojen svet koji nas okruţuje? Koji zakoni upravljaju

prirodnim pojavama? Iz ĉega je sazdana materija i koji su njeni osnovni gradivni

elementi? Da li materija moţe da se deli na beskonaĉno sitne deliće ili se, pri mrvljenju

nekog tela, jednom mora doći do njegovih najsitinijih delića? Kako se ovi delići

meĊusobno drţe zajedno? Ova pitanja su od davnina imala neodoljivu draţ. Njima su

se ljudi bavili ĉak i pre nastanka civilizacije i pisane istorije.

Traţeći odgovore, drevni mudraci su stvorili prve teorije o nastanku sveta i

njegovom ustrojstvu: kosmogonijske mitove, u kojima je bilo utkano svo onovremeno

znanje. Bilo je potrebno da proĊe nekoliko milenija pa da se u antiĉkom svetu pitanje o

strukturi materije postavi na savremen naĉin. Tako su Leukip iz Mileta, Demokrit iz

Abdere (oko 420. p.n.e.) smatrali da materijalna tela nisu beskonaĉno deljiva i da se pri

deljenju nekog tela na kraju dolazi do njegovih elementarnih delova: do atoma. Platon

(428-348. p.n.e.) je u Timeju raspravljao o naĉinu na koji su elementarni delići materije

povezani. Smatrao je da su atomi koji grade razliĉita tela razliĉitih oblika, te da su

meĊusobno povezani kukicama. Moglo bi se reći da ova ideja leţi u osnovi moderne

teorije meĊumolekularnih i meĊuatomskih sila. I stvaraoci kosmogonija starih

civilizacija i antiĉki filozofi oslanjali su se na najmoćnije oruĊe kojim su raspolagali:

iskustvo koje su stekli posmatranjem prirode.


61

Brza industrijalizacija u 19. veku podstakla je razvoj prirodnih nauka, pre svega

termodinamike, hemije, fizike niskih temperatura i elektromagnetizma. Najednom su

poĉela da iskrsavaju pitanja na koja klasiĉna fizika nije mogla da pruţi odgovore.

Da bi objasnio zakone zraĉenja crnog tela, Maks Plank je poĉetkom 20. veka

postavio kvantnu hipotezu: atomi koji grade neko telo emituju ili apsorbuju energiju u

taĉno odreĊenim energijskim porcijama, kvantima energije. Do tog trenutka

kontinualnost promena u prirodi nikada nije bila dovoĊena u pitanje. Pojava

diskontinualnosti u procesima na atomskom nivou znaĉila je potpuni raskid sa

tradicionalnim shvatanjima. Danski fiziĉar Nils Bor (Niels Bohr, 1885-1962.) stvara

prvu teoriju atoma kojom objašnjava Raderfordove (Ernest Rutherford, 1871-1937.)

rezultate rasejanja elektrona na atomima zlata. Ispostavilo se da je ovo bio pun

pogodak! Primenom Borove teorije objašnjeni su emisioni spektri atoma vodonika,

postavljeni su temelji kvantne hemije, objašnjen periodni sistem elemenata...

Otkrivanje zakona atoma u narednim godinama uglavnom je išlo smernicama koje je

postavio Bor. MeĊutim, teškoće koje su se javljale pri pokušajima shvatanja zakonitosti

mikrosveta ispoljavale su se sve oštrije. Komptonovo otkriće da se pri rasejanju

svetlosti na slobodnim elektronima menja njena talasna duţina moglo se objasniti

primenom korpuskularnog modela svetlosti, koji je postavio Ajnštajn pri objašnjenju

fotoefekta. S druge strane postojalo je mnoštvo eksperimenata u kojima je svetlost

ispoljavala svoju talasnu prirodu.

Postepeno, istraţivaĉi su se privikavali na ĉinjenicu da su slike i pojmovi

preneseni iz klasiĉne fizike u svet atoma samo napola taĉni. Tek se 1924. godine poĉeo

nazirati izlaz iz ovakve maglovite situacije. Posle jednog neuspešnog pokušaja da

proraĉuna putanje elektrona u atomu vodonika, Verner Hajzenberg (Werner

Heisenberg, 1901- 1976.) je naslutio da one i nemaju fiziĉki smisao. Smisla imaju


62

samo veliĉine koje se mogu meriti u eksperimentu. U ovom sluĉaju su to frekvencije i

intenziteti spektralnih linija svetlosti koje atom emituje pri prelazima elektrona iz

jednog u neko drugo stanje. Nakon nekih nedoumica Hajzenberg je uspeo da formuliše

zaokruţenu, unutrašnje povezanu matematiĉku zgradu koja je omogućavala da se

uspešno izraĉunaju energije stacionarnih stanja atoma ili verovatnoće prelaska iz

jednog stanja u drugo: stvorena je matriĉna mehanika. Ali i dalje nije bilo jasno kako je

matriĉna mehanika povezana sa jezikom svakodnevne fizike.

Jednom prilikom je Ajnštajn Hajzenbergu ukazivao da se putanja elektrona moţe

videti u maglenoj komori i da je besmisleno reći da ona ne postoji. Hajzenberg je i sam

bio svestan ovog problema i sve napore usmerio je na ovo pitanje. Uskoro mu je sinulo

da ono što se u maglenoj komori vidi nije putanja ĉestice, već diskretan niz kapljica ĉiji

poloţaj je manje ili više taĉno odreĊivao mesta gde se elektron nalazio (pošto je

formirana kapljica mnogo veća od ĉestice, ona samo pribliţno govori o njenom

poloţaju). Ispravno postavljeno pitanje moralo bi u stvari glasiti: da li je moguće da se

u kvantnoj mehanici prikaţe situacija u kojoj se elektron sa odreĊenom netaĉnošću

nalazi na nekom datom mestu i pri tome ima, opet sa nekom netaĉnošću, neki unapred

dat impuls i mogu li se te netaĉnosti toliko smanjiti da se sa eksperimentom ne dospe u

ćorsokak? Dodatni proraĉuni su pokazali da je to ostvarivo. RoĊene su Hajzenbergove

relacije neodreĊenosti koje kaţu da proizvod neodreĊenosti poloţaja kvantne ĉestice i

neodreĊenosti njenog impulsa mora biti veći ili jednak Plankovoj konstanti: . Kasnije je

Bor uspeo da poveţe ove relacije sa svojim principom komplementarnosti.

U isto vreme u Beĉu je Ervin Šredinger (Erwin Schrödinger, 1887-1961.), na

osnovu De Broljevih ideja o talasnoj prirodi ĉestica, razvio drugaĉiju formulaciju

kvantne mehanike: talasnu mehaniku. On je u svojoj teoriji stacionarna stanja elektrona

poredio sa stojećim talasima u elastiĉnim strunama. Svakoj kvantnoj ĉestici je

pridruţen talas materije, koji je u prvim interpretacijama bio opaţajno zbivanje u


63

prostoru i vremenu, sliĉno kao kod elektromagnetnih i zvuĉnih talasa. Talasna

mehanika je omogućavala da se, na relativno jednostavan naĉin, izraĉunaju neki

problemi koji bi se primenom matriĉne mehanike teško rešili. Iako su u poĉetku mnogi

fiziĉari Šredingerovu talasnu mehaniku prihvatili sa olakšanjem, vremenom su se

pojavile teškoće pri fizikalnom tumaĉenju ove teorije. Ispostavilo se da je prostorno-

vremensko opisivanje kvantnih dogaĊaja nemogućno. Kasnije će Šredingerovi talasi

biti interpretirani kao talasi verovatnoće: kvadrat talasne funkcije pridruţene nekoj

kvantnoj ĉestici predstavlja verovatnoću njenog nalaţenja u datoj prostorno-

vremenskoj taĉki.

Ĉudni svet kvantnih pojava Da bi se pojmilo koliko je ponašanje kvantnih sistema razliĉito od našeg

svakodnevnog iskustva, zgodno je da se razmotri kakvo ponašanje za neki fiziĉki

sistem predviĊa klasiĉna fizika, a zatim ga uporediti sa onim koje predviĊa kvantna

fizika. U tu svrhu ĉesto se osmišljavaju jednostavni misaoni eksperimenti, koji ipak

sadrţe osnovne karakteristike kvantnog ponašanja sistema. Razmatranjem ovakvih

misaonih eksperimenata na Solvejevim kongresima, koji su se poĉev od 1927. godine

odrţavali svake treće godine u Briselu, kroz borbu mišljenja rašĉišćavani su nerešeni

problemi kvantne fizike.

Difrakcija svetlosti na dva otvora U klasiĉnoj fiziĉkoj optici dobro je poznata difrakcija svetlosti kroz dva otvora, Jangov

eksperiment, objavljen 1802. godine (Thomas Young). Difrakciona slika koja se u

ovom eksperimentu dobija na zastoru jedan je od najprostijih primera interferencije

elektromagnetnih talasa. Šema eksperimenta prikazana je na slici 1. Monohromatska

svetlost koju emituje taĉkast izvor nailazi na zapreku na kojoj se nalaze dva malena

otvora. Rastojanje izmeĊu otvora pri tome mora biti reda veliĉine talasne duţine


64

svetlosti koja nailazi na njih. Sada ovi otvori, po Hajgensovom principu, postaju izvori

koherentnih (ovo znaĉi da je fazna razlika izmeĊu zrakova koji interferiraju na zastoru

vremenski nepromenljiva) sfernih talasa koji se meĊusobno superponiraju. Difrakciona

slika se posmatra na zastoru. Nju ĉini niz jaĉe ili slabije osvetljenih taĉaka koje se

nalaze na izvesnom meĊusobnom rastojanju. Prostorna raspodela intenziteta

osvetljenosti dodatno je prikazana na grafikonu sa strane (intenzitet talasa u nekoj

prostornoj taĉki je proporcionalan kvadratu njegove amplitude i mera je gustine

energije talasa).

Modifikujmo Jangov eksperiment tako što ćemo u prvoj fazi eksperimenta drţati

otvorenim samo otvor A, a otvor B zatvoren. Na ekranu ćemo dobiti duţ x ose

raspodelu intenziteta prikazana krivom a. U drugoj fazi eksperimenta zatvorimo otvor

A i otvorimo otvor B. Na ekranu dobijamo raspodelu b. U trećoj fazi eksperimenta,

kada su otvorena oba otvora, dobija se raspodela intenziteta ab. Interesantno je da se na

sredini zastora nalazi svetla interferenciona taĉka, iako direktno ispred nje nema otvora

kroz koji bi svetlost mogla da stigne! Ovo je posledica talasne prirode svetlosti, tj.

osobine da talas moţe da se prostire i iza postavljene zapreke (difrakcija).

Izvor klasiĉnih ĉestica ispred zastora sa dva otvora Ako bismo uradili analogan eksperiment sa klasiĉnim ĉesticama (npr. postavili

mitraljez, a ispred njega ĉeliĉnu neprobojnu ploĉu na kojoj se nalaze samo dva

podjednaka otvora), rezultat bi bio dramatiĉno drugaĉiji (slika 2.). U ovom

eksperimentu bi intenzitetu svetlosti u nekoj taĉki na zastoru odgovarao broj ĉestica u

posmatranoj taĉki zastora. I u ovom sluĉaju bi poneki metak zalutao u odnosu na

pravolinijsku putanju i našao se na delu zastora koji je zaklonjen, ali se ovo moţe

objasniti rikošetom metka na stenci otvora. U svakom sluĉaju, što su otvori uţi, to je

rasturanje pogodaka manje, odnosno pogodci su bolje grupisani naspram otvora kroz

koji su prošli. U prvoj fazi eksperimenta, kada je otvoren samo otvor A dobili bi

raspodelu pogodaka predstavljenu krivom a (analogno se u drugoj fazi eksperimenta

dobija raspodela b). U trećoj fazi eksperimenta, sa oba otvora otvorena, dobijena

raspodela pogodaka odgovara algebarskom zbiru krivih a i b: dobija se kriva a+b.

Eksperiment sa izvorom elektrona Šta će se desiti ako u Jangovom eksperimentu izvor svetlosti zamenimo izvorom

elektrona? Kakvu raspodelu elektrona moţemo oĉekivati na zastoru? Provedimo sve tri

faze eksperimenta i pogledajmo dobijene raspodele.

Pošto su elektroni ĉestice, a svaka ĉestica, bio to elektron ili mitraljeski metak,

sa taĉke gledišta klasiĉne fizike ima svoju putanju, oĉekujemo da se slika dobijena na

ekranu kvalitativno ne razlikuje od rezultata postignutih u opisanom eksperimentu sa

mitraljezom. Ako je neki elektron stigao do zastora oĉekujemo da je prošao ili kroz

otvor A ili kroz otvor B (a nikako kroz oba). Distribucione krive a i b dobijene u prve

dve faze eksperimenta ne protivureĉe ovoj pretpostavci. MeĊutim, kriva ab koja je

dobijena u trećoj fazi eksperimenta, kada su otvorena oba otvora, je u oštroj suprotnosti


65

sa našim oĉekivanjem. Naime, pošto su elektroni ĉestice, raspodela elektrona na

zastoru bi trebala biti analogna raspodeli a+b. Zastor ne razlikuje da li je elektron

prošao kroz otvor A ili otvor B i detektori na zastoru detektuju zbir svih ovih ĉestica.

Da bi se bolje sagledalo koliko se raspodela ab razlikuje od raspodele a+b, treba

zapaziti sledeće detalje:

a) u taĉki koja se nalazi na sredini izmeĊu taĉaka A0 i O ordinata krive ab ne

samo da je manja od ordinate krive a+b, nego je ĉak osetno manja od odgovarajuće

ordinate krive a. To bi, na osnovu naše pretpostavke o klasiĉnim trajektorijama, znaĉilo

da broj elektrona koji stiţu u dotiĉnu taĉku na zastor prolazeći kroz otvor A opadne (!)

kada se otvori i otvor B. b) U taĉki O ordinata krive ab je više nego dva puta veća od

ordinate krive a+b. Znaĉi, ako su oba otvora istovremeno otvorena, u taĉku O stiţe

mnogo više elektrona nego što je ukupan broj elektrona koji proĊu kroz otvor A (sa

zatvorenim otvorom B) i elektrona koji proĊu kroz otvor B (sa zatvorenim otvorom A).

Poredeći raspodelu elektrona sa difrakcionom slikom u Jangovom eksperimentu,

uoĉava se njihova velika kvalitativna sliĉnost (pri tome jaĉina osvetljenosti u

Jangovom eksperimentu odgovara broju upadnih elektrona). Nameće se zaljuĉak da

elektroni kroz otvore na prepreci prolaze kao talasi! Ako su oba otvora otvorena, onda

elektroni prolaze istovremeno i kroz otvor A i kroz otvor B, da bi na drugom zastoru

interferirao sa samim sobom! U pojedinim taĉkama je ta interferencija konstruktivna pa

je ovde verovatnoća detekcije elektrona veća, dok je na drugim mestima interferencija

destruktivna, pa je verovatnoća detekcije elektrona u ovim taĉkama manja.

Da bi otklonili sumnju da se ovde moţda radi o nekakvoj interakciji izmeĊu

elektrona koji su prošli kroz otvor A sa elektronima koji su prošli kroz otvor B,

zamislimo da iz izvora emitujemo jedan po jedan elektron, pri ĉemu je vreme izmeĊu

dve emisije dovoljno dugo tako da je prvi elektron već prošao kroz otvor kad se

naredni emituje. Eksperiment vršimo sve dok se u pojedinim taĉkama na zastoru ne

akumulira dovoljno velik broj ĉestica. Dobijaju se potpuno isti rezultati kao i sa

intenzivnim snopom i kratkim vremenom ekspozicije.

Kojim putem ide elektron? Pokušajmo da napravimo eksperiment koji će nam reći kojim putem se elektron

kretao, odnosno kroz koji otvor je prošao. Dodamo li u našu aparaturu jak izvor

svetlosti neposredno iza zastora, a izmeĊu otvora A i B, moći ćemo detektovati kroz

koji otvor je elektron prošao. Naime, naelektrisana tela rasejavaju svetlost kojom su

obasjana, pa kad elektron priĊe našem detektoru, on će rasejati nešto svetlosti, što

ćemo videti kao odbljesak u blizini otvora kroz koji je ĉestica prošla. Ako, na primer,

elektron proĊe kroz otvor B (kao na slici 4.) videćemo odbljesak u blizini ovog otvora.

Kada bi elektron istovremeno prošao kroz oba otvora, videli bismo dva istovremena

odbljeska, jedan kraj otvora A, a drugi kraj otvora B. Šta bi rekao ovakav

eksperiment?Eksperimentator koji bi pratio eksperiment video bi odbljeske ili kraj

jednog ili kraj drugog otvora, nikad istovremeno kraj oba! Znaĉi, elektron ima svoju


66

putanju i prolazi samo kroz jedan otvor. No - gle iznenaĊenja! - raspodela elektrona na

zastoru bi bila (kao što je prikazano na slici 4.) a+b! U eksperimentu u kojem je

moguće odrediti poloţaj elektrona interferencija nestaje! Uklonimo li izvor svetlosti,

elektroni ponovo formiraju interferencionu sliku!

Šta se desilo sa elektronom? Da li se on pred zastorom cepa (sliĉno talasu) na

dva dela i prolazi istovremeno kroz oba otvora ili pak proĊe kao i svaka ĉestica jednom

od dveju mogućih putanja? Ovakvo pitanje zapravo nema smisla. Ono pretpostavlja da

se u priodi nešto dešava nezavisno od posmatraĉa (ova pretpostavka uvek prećutno

postoji u klasiĉnoj fizici), tj. da se procesi u kvantnom svetu mogu odvojiti od

posmatraĉa i eksperimentalne aparature. MeĊutim, u mikrosvetu posmatraĉ i kvantni

objekt ĉine nerazdvojnu celinu. U kvantnom svetu ne moţemo prosto slušati šta priroda

govori a da ona to govori slušali mi ili ne! Mi postavljamo pitanja, a priroda daje

odgovore. Pri tome je, kao što se ĉesto kaţe, pitanje već pola odgovora. U sluĉaju

našeg eksperimenta, kad smo merili talasni aspekt elektrona (i na zastoru imali

interferencionu sliku) ĉestiĉni aspekt je ostao neodreĊen, tj. neostvaren. Nasuprot tome,

mereći ĉestiĉni aspekt elektrona, njegova talasna priroda ostaje neostvarena!

U kvantnoj mehanici je ovo poznato kao Hajzenbergov princip neodreĊenosti.

On kazuje da svaki kvantni sistem poseduje niz osobina od kojih su dve na neki naĉin

antipodi jedna drugoj, tj. u takvom su meĊusobnom odnosu da merenje jedne od njih

drugu nuţno ĉini neodreĊenom. Takva dva aspekta Bor je nazvao komplementarnim

Epilog Opisani eksperimenti ukazuju koliko je kvantni svet drugaĉiji od sveta kakav

poznajemo. Sada je već moguće naslutiti kakve su poteškoće imali pioniri kvantne

fizike u razumevanju problema kojim su se bavili. Razumljiva je i nemogućnost opisa

kvantnih sistema predstavama koje vuku korene iz našeg svakodnevnog iskustva. S

druge strane, ona je dovela do revolucije u drugim prirodnim naukama, u tehnici i

industriji i, u poslednje vreme, medicini, snaţno je uticala na pojavu novih filozofskih

pogleda na svet. Promene koje nam je donela kvantna fizika daleko su dramatiĉnije od

promena do kojih je došlo primenom otkrića koja su zasnovana na zakonima klasiĉne

mehanike, termodinamike, pa ĉak i elektromagnetizma. Sve ovo nas je podstaklo da

prirodu sagledavamo na bitno drugaĉiji naĉin nego što smo to ĉinili do pojave kvantne

fizike. Time postaje razumljiv njen uticaj na naš svakodnevni ţivot, ali i na naĉin

razmišljanja i delovanja, odnosno na istoriju civilizacije 20. veka.

Dalibor Ĉevizovi

Statistiĉki model kosmosa ide na ruku mišljenjima da mimo nas još negde ima

ţivota:

1.Zvezda u našoj Galaksiji ima preko 300.000.000.000!

2.Broj planetarnih sistema u našoj Galaksiji je oko 280.000.000.000!


67

3. Broj sistema u našoj Galaksiji sliĉnih Sunĉevom, iznosi 75.000.000.000!

4. Broj zvezda sliĉnih Suncu u našoj Galaksiji iznosi 52.000.000.000!

5. Tehnološki razvijenih civilizacija u našoj Galaksiji moglo bi biti oko

390.000.000!

6.Broj civilizacija u našoj Galaksiji koje su sliĉne našoj mogao bi biti oko

530.000!

7. Do sada je teleskopima iz orbite Zemlje već viĊeno stotinak planeta u našem

neposrednom okruţenju

Ako je ţivotni vek jedne civilizacije, prema zakonima egzobiologije, negde oko

7.400.000.000 godina, onda je realna mogućnost da nas neka od tih civilizacija već

posećuje! Ukoliko je najveći broj civilizacija u svemiru razvijeniji od nas, ta bi se

konstanta izrazila na sledeći naĉin - civilizacije na nivou našeg tipa: 0,00000260,

civilizacije razvijenije od naše: 390.000.000

Po ovom kriterijumu, jasno je kolika bi bila razvojna razlika izmeĊu nas i neke

od ovih civilizacija. S druge strane, za ovakva putovanja moţda uopšte nisu potrebne

moćne letelice i ogromne brzine. Primera radi, ĉovek je otišao daleko u razvoju

automobilske industrije zato da bi brţe savladao ogromne razdaljine. Za nešto više od

sto godina od pojave prvih automobila, sa samo dvadesetak kilometara na ĉas, njihova

sadašnja brzina kretanja dostiţe gotovo brzinu zvuka. Pa ipak, da bi se automobilom

takve brzine, pod uslovom da je put ravan kao ogledalo i uz nepodnošljivo naprezanje

putnika i vozaĉa, stiglo od Beograda do Londona, trebalo bi 4 do 5 sati. Avionom, taj

put se udobno prelazi za samo 120 minuta.

Na osnovu najnovijih nauĉnih teorija, nije teško zamisliti da postoje daleko

udobnija rešenja za putovanja kosmosom. Šta, na primer, ako se svuda oko nas, u

nekom višedimenzionalnom svetu, nalazi mnošto drugih sunĉevih sistema ili ĉitavih

galaksija? Takva mogućnost je široko otvorila vrata istraţivaĉima koji na ljudsku

prošlost gledaju drugaĉije. Njima ne izgleda nemoguća ideja da su se NLO i „bogovi―

pojavljivali još u najranijoj istoriji ĉoveĉanstva. Ĉarls Koltrou, autor knjige „Planeta

bogova―, tvrdi da su ET putnici verovatno dolazili sa nekoliko nama sliĉnih planeta

oko sledećih zvezda: Alkiona (u sazveţĊu Vlašići), Sirijusa B (Canis Mayor), Izara

(Bootes) i zvezde M451 (Volar). Ako u tome ima istine, opravdana je pretpostavka

Artura Klarka: „Nebrojeno puta, u geološkoj istoriji Zemlje, strani brodovi mogli su da

se spuste i siĊu kroz nebo!

Godine 1927. Ţorţ Lemetr, belgijski jezuita i vodeći kosmolog Vatikana,

postavio je osnove teorije Velikog praska. Po ovoj teoriji kosmos je, pre više milijardi

godina (procene se kreću od 8 do 20 milijardi godina) nastao iz, kako ga je on nazvao,

―Praiskonskog atoma‖ (popularniji naziv je ―Kosmiĉko jaje‖). Ovo kosmiĉko jaje je

jednog trenutka eksplodiralo najvećom eksplozijom koja se ikada odigrala u kosmosu.

Tog momenta rodila se naša vasiona ĉiji smo i mi sastavni deo i koju danas poznajemo.


68

Sovjetsko-ameriĉki fiziĉar Gamov, nazvao je taj dogaĊaj ―Veliki prasak‖, što je postao

opšteprihvaćen naziv.

Lemetr se nije udubljivao u druga pitanja vezana za teoriju Velikog praska -

njemu i Vatikanu je bilo vaţno da ovu teoriju poveţu sa biblijskim predanjem o

postanku sveta pod uticajem Boţije volje. Vatikan je prihvatio ovu teoriju a prihvatila

ju je i većina savremenih nauĉnika jer se uklapala u tada najnovija otkrića ameriĉkog

astronoma Edvina Habla o širenju svemira.

Polazeći od ĉinjenice da se svemir širi, dolazi se do zakljuĉka da je sva materija,

pre više milijardi godina, morala biti skoncentrisana u vrlo malom i ograniĉenom

prostoru sa masom ogromne gustine i temperature. Ova teorija se slaţe i sa

Ajnštajnovom Teorijom relativiteta. Prema njoj, sva materija kosmosa mogla je da

nastane iz jedne elementarne ĉestice, beskonaĉno malih dimenzija ali i beskonaĉno

velike energije. Realnije je zamisliti to ―kosmiĉko jaje‖ u konaĉnim dimenzijama

jednog sunĉanog sistema ili moţda još u većim, koje bi i tada, u odnosu na veliĉinu

vasione, predstavljalo samo jedno zrno prašine. Masa bi i u ovom sluĉaju morala da se

sabije do nezamislive gustine, kada bi se verovatno sastojala samo iz kvarkova, fotona,

neutrina, ili moţda od još sitnijih ĉestica, nama sada nepoznatih. Energija bi imala vrlo

veliku vrednost kao i obrtni moment impulsa koji, po sadašnjem shvatanju fizike,

ostaje nepromenjen (energija cele vasione i obrtni moment impulsa bili bi skocentrisani

u toj relativno maloj zapremini). Sa ovakvom definicijom ―kosmiĉkog jajeta‖,

izbegavamo singularne taĉke sa kategorizacijom ―beskonaĉno malo‖ i ―beskonaĉno

veliko‖, koje predstavljaju nesavršenu matematiĉku interpretaciju prirodnih dogaĊaja.

Polazne veliĉine Postavljanje osnovnih dinamiĉkih jednaĉina Velikog praska zahteva poznavanje

poĉetnih uslova, posebno vrednost poĉetne brzine kretanja materije u momentu

nastanka eksplozije, odnosno za poĉetnu vrednost vremena To= 0, ako vreme

raĉunamo od tog trenutka pa nadalje. Ovu poĉetnu vrednost brzine nemamo ali je sa

dosta verovatnoće moţemo pretpostaviti. Materija je, neposredno posle Velikog

praska, bila u obliku elektromagnetnih talasa vrlo visoke energije i temperature. Kako

se elektromagnetni talasi kreću brzinom svetlosti ―C‖, logiĉno je pretpostaviti da je i

poĉetna brzina materije, izbaĉene u okolni prostor Velikim praskom, takoĊe ravna

brzini svetlosti. Kasnijim smanjenjem temperature formirale su se masivnije

elementarne ĉestice - elektroni, protoni i neutroni - ĉime je omogućeno obrazovanje

najlakših atoma materije, vodonika i helijuma. Veliki deo materije je i dalje ostao u

obliku elektromagnetnog zraĉenja. Posebno se to odnosi na neutrine i fotone koji i sada

ispunjavaju prostor vasione u daleko najvećem broju. Njihova masa, sa ostalim

oblicima nevidljive mase, obezbeĊuje da se širenje vasione jednog dana zaustavi i

poĉne povratni proces skupljanja - do novog ―kosmiĉkog jajeta‖.


69

Drugi vaţan dinamiĉki uslov je sadašnja radijalna brzina kretanja naše galaksije.

Prema saznanjima nauke, ona iznosi pribliţno 2/3 brzine svetlost, to jest oko 200.000

km/sec.

Treći uslov je poznavanje tipa putanje kojom se kreću galaksije. Logiĉno je

zakljuĉiti da se materija, posle Velikog praska, razletela zrakasto na sve strane poput

gelera pri eksploziji bombe. Otud sledi da je putanja galaksija, odnosno pojedinih jata

galaksija, prava linija (zanemaruju se relativna kretanja unutar skupina galaksija).

Ĉetvrti uslov je brzina razmicanja galaksija, odnosno udaljavanje jedne od druge

u tangencijalnom pravcu. Ovde se moţe iskoristiti Hablov zakon. Još 1929. ameriĉki

astronom Edvin Habl zakljuĉio je da se daleke galaksije brţe udaljavaju od nas nego

one bliţe našoj galaksiji. Pokazalo se da je brzina udaljavanja srazmerna veliĉini

rastojanja izmedu naše i posmatrane galaksije, što znaĉi da dvostruko dalja galaksija od

posmatrane beţi od nas dvostruko većom brzinom. Brzina udaljavanja u odnosu na

rastojanje galaksije naziva se Hablova konstanta i, prema novijim ispitivanjima, iznosi

16 km/sec na svakih milion svetlosnih godina rastojanja. Odatle proizlazi da galaksija

koja je udaljena od nas milion svetlosnih godina ima relativnu brzinu udaljavanja 16

km/s. Dvostruko dalja galaksija udaljuje se brzinom od 32 km/s…

Peti uslov koji proizilazi iz stanja oscilatorne vasione je da se galaksije po

svojim pravolinijskim putanjama kreću pribliţno jednako usporenom brzinom, što

znaĉi da poseduju konstantno negativno ubrzanje, odnosno usporenje.

Ovo su uglavnom uslovi za postavljanje dinamiĉkih jednaĉina kretanja.

Izraĉunavanje karakteristiĉnih veliĉina tog kretanja daje odgovore na postavljena

pitanja u uvodnom delu ove rasprave. Potrebni uslovi mogu se prikazati na sledeći

naĉin:

1. Poĉetno vreme To= 0

2. Poĉetna brzina Vo= C

3. Radijalna brzina pravolinijskog kretanja V1= (2/3) C

4. Putanja galaksija je prava linija

5. Relativna brzina udaljavanja galaksija u popreĉnom (tangencijalnom) pravcu na

rastojanju od milion svetlosnih godina iznosi: V2=16 km/s (Hablova konstanta)

6. Sva kretanja imaju konstantno usporenje

7. Popreĉno relativno kretanje galaksija moţemo smatrati pribliţno pravolinijskim.

Rešavanjem dinamiĉkih jednaĉina kretanja, uvoĊenjem navedenih uslova, dobijaju se

sledeći rezultati:

1. Starost vasione iznosi 15 milijardi godina

2. Sadašnje dimenzije vasione definisane radijusom lopte koju ona zauzima u

prostoru: R=15 milijardi svetlosnih godina. Udaljenost naše galaksije od centra

Velikog praska iznosi L=12,5 milijardi svetlosnih godina.

3. Maksimalna veliĉina: Rk= 45 milijardi svetlosnih godina


70

4. Vreme potrebno da se dostigne maksimalna veliĉina a koja predstavlja

polovinu jednog ciklusa (perioda oscilacije) iznosi Tk= 45 milijardi godina

5. Ukupno vreme ţivota naše vasione je u stvari vreme celog ciklusa, posle ĉega

dolazi do ponovnog raĊanja nove vasione i iznosi: Tu= 90 milijardi godina.

Da li je naša vasiona jedina? Ovo pitanje je bez odgovora. Ipak, poĊimo od pretpostavke da smo deo jedine

vasione, ĉije smo maksimalne dimenzije pribliţno odredili. Postavlja se pitanje: šta se

nalazi iza te granice? Da li je to apsolutno prazan prostor i dokle se prostire? Ovo

pitanje ima smisla ukoliko se iza granice tog praznog prostora nalazi nešto drugo,

najverovatnije nova vasiona. Sledeća mogućnost je da se taj zamišljeni prazni prostor

prostire u beskonaĉnost. Ovde se ponovo nameće zakljuĉak o maloj verovatnoći da u

tom beskrajnom prostoru postoji samo jedna vasiona.

Najverovatnija pretpostavka je da smo okruţeni beskonaĉno velikim brojem

sliĉnih vasiona koje pulsiraju svaka u svom ritmu, zavisno od koliĉine materije koju

sadrţi.

Ĉovek, Zemlja i ceo Sunĉev sistem su beznaĉajne ĉestice materije u vasioni koja

nas okruţuje. Ako je osnovana pretpostavka da naša vasiona predstavlja samo jednu od

beskonaĉnog broja drugih, naše postojanje je beznaĉajno i nema nikakvog uticaja na

prirodne zakone koji vaţe za ovako velike skupine materije. Pa ipak, ĉoveĉanstvo

poseduje najviši kvalitativni oblik materije u Univerzumu - ljudski um. Njegova

osobina je da, tokom vremena, neprekidno dobija na kvalitetu, što u dalekoj budućnosti

moţe dostići neslućene visine. .

Razvoj molekularne biologije, nano-tehnologije, fizike i drugih grana nauke,

ĉine ljudski rod jaĉim i dugoveĉnijim. Ovo povećava šanse na opstanak i omogućava

širenje ljudske vrste i van naše planete, što će znatno umanjiti mogućnost uništenja

ljudske roda u eventualnoj svemirskoj katastrofi.

Zoran Janjušević

Doba nulte toĉke

JEDNOG LEDENO HLADNOG dana u sijeĉnju 2001. godine malu, sumornu

uĉionicu u kutu britanskog Sveuĉilišta Sussex ispunila je skupina od šezdeset

znanstvenika iz deset zemalja; sastali su se kako bi pokušali iznaći na koji će toĉno

naĉin putovati trideset bilijuna kilometara duboko u svemir. NASA je u Sjedinjenim

Drţavama organizirala nekoliko radionica za fiziku novih pogonskih sustava, i ovaj

susret bio je njihov meĊunarodni ekvivalent: jedna od prvih nezavisnih radionica o

pogonskim sustavima. Privukla je zaista impresivnu publiku: fiziĉare iz britanske

Vlade, upravitelja NASAe, nekoliko astrofiziĉara iz Francuskog astrofizikalnog labo

ratorija u Marseillesu, te Francuskog laboratorija za gravitaciju, relativnost i

kozmologiju, profesore s ameriĉkih i europskih sveuĉilišta, te petnaestak predstavnika


71

privatnih poduzeća. To nije bila prava znanstvena konferencija nego uvodni sastanak

sa ciljem da se stvari pomaknu s mrtve toĉke: prethodnica meĊunarodnoj konferenciji

koja će se odrţati u prosincu iste godine. Unatoĉ tome, u zraku se vrlo dobro dalo

osjetiti ozraĉje išĉekivanja, prešutno priznanje da su svi prisutni dospjeli na same

granice znanstvenog znanja, te da moţda ĉak svjedoĉe osvitu novog doba. Organizator

konferencije, Graham Ennis, pozvao je predstavnike većine glavnih britanskih novina i

znanstvenih ĉasopisa, upoznavši ih sa svojim predviĊanjem da će se već za pet godina

izraditi male rakete s WARP pogonom koje će satelite odrţavati u pravilnom poloţaju.

Koliko god auditorij bio probran, najveće poštovanje ukazano je dr. Halu

PuthofFu, koji je u to vrijeme bio mršav muškarac u kasnim šezdesetim godinama, ali

još uvijek sa svojom prepoznatljivom, sada sijedom, bujnom kosom; već gotovo

trideset godina istraţivao je mogućnosti upotrebe energije iz meĊuzvjezdanog prostora.

Nekoliko mlaĊih ĉlanova publike Hala je doţivljavalo gotovo kao kultnu liĉnost. Kada

je Richard Obousy, mladi fiziĉar u britanskoj Vladi, tijekom studija naišao na Halove

znanstvene rasprave o Polju nulte toĉke, implikacije tih rasprava toliko su ga se

dojmile da su promijenile tijek njegove karijere.

1 A sada će tog velikog ĉovjeka ne samo vidjeti, nego ĉak i biti njegov

prethodnik za govornicom; odrţat će kratki uvodni govor o manipulaciji s vakuumom

koji će posluţiti za zagrijavanje za glavni dogaĊaj dana.

Svaki vanjski promatraĉ mogao je osjetiti da se tu ne radi tek o susretu skupine

taštih tehnokrata koji raspravljaju o izradi najnovije tehnološke igraĉke. Svim

znanstvenicima u toj prostoriji bilo je dobro poznato da su zalihe fosilnog goriva na

našem planetu dostatne za još najviše pedeset godina, i da ĉovjeĉanstvu prijeti

klimatska katastrofa, budući da uĉinak plastenika svijet polako pretvara u plinsku

komoru. Potraga za novim izvorima energije nije imala za svoj jedini cilj pogon

svemirskih brodova. Novi su izvori energije nuţni i za pogon naše Zemlje, kao i za

njezino oĉuvanje za sljedeće generacije.

Već trideset godina vršili su se tajni eksperimenti u kojima su isprobavane

najneobiĉnije nove zamisli u fizici. Sirile su se glasine o tajnim eksperimentalnim

bazama s milijardama dolara teškim crnim proraĉunima kao što je Los Alamos ĉije su

postojanje NASA i ameriĉka vojska cijelo vrijeme uporno nijekali. Ĉak je i British

Aerospace pokrenuo vlastiti tajni program pod kodnim nazivom Greenglow u kojem su

istraţivali mogućnost poništavanja gravitacije.

2 Ennis, koji je prvog dana predsjedavao sastankom, izjavio je da za nove

pogonske sustave za svemirska putovanja postoji mnoštvo drugih mogućnosti, pri

ĉemu sve poĉivaju na ĉvrstoj, dokazanoj fizici. Neke od mogućnosti su: upravljanje

inercijom na naĉin da se malim silama mogu pomicati veliki predmeti kao što su

svemirski brodovi; upotreba neke od brojnih metoda nuklearne fuzije, za što bi bio

potreban ogroman pritisak i temperatura; reaktor za radioaktivnu fisiju kakvog su

upotrijebili Rusi; upotreba spona za crpljenje elektrostatiĉke energije; primjena uĉinka


72

materijaantimaterija, kada reakcija materije sa svojom suprotnošću stvara energiju;

mijenjanje elektromagnetskih polja; rotiranje supravodiĉa. Na kongresu NASAe u

novomeksiĉkom Albuquerqueu raspravljalo se o mogućnosti da svemirski brod stvara

vlastitu crvotoĉinu, sliĉno kao što je zamišljao Carl Sagan u romanu Kontakt.

3 Za zamisao se zagrijalo i financira ju nekoliko privatnih društava, ukljuĉujući

Lockheed Martin. To bi moglo imati najrazliĉitije primjene u našim svakodnevnim

ţivotima. Zamislite, na primjer, da moţete iskljuĉiti teţinu i pacijente uz pomoć

levitacije odrţavati u zraku. Rane od leţanja ubrzo bi postale prošlost.

Ili, moţete pokušati nešto još neobiĉnije: crpljenje energije iz ništavila samog

prostora. Znanstvenici su se sloţili da je Polje nulte toĉke jedna od najboljih

mogućnosti: kozmiĉki besplatni obrok, kako se slikovito izrazio Graham Ennis,

beskonaĉna opskrba neĉim iz niĉega. Kada je fiziĉar Robert Fonvard iz Hughesovog

istraţivaĉkog laboratorija u kalifornij skom Malibuu napisao znanstveni ĉlanak o Polju

nulte toĉke u kojem je teoretizirao o naĉinima na koje bi se s njim moglo

eksperimentirati.

4 fiziĉari su poĉeli vjerovati da je do njega moguće doći i, što je još vaţnije, iz

njega dobivati energiju.

Sljedećeg dana Hal Puthof je u svojem govoru objasnio da u

kvantnomehaniĉkom smislu postoji više mogućnosti za crpljenje energije iz Polja.

Trebali bismo se odvojiti od teţine, smanjiti inerciju ili pak dobiti dovoljno energije iz

vakuuma da prevladamo obje sile. Ameriĉko ratno zrakoplovstvo najprije je ţeljelo da

Fonvard istraţi i izmjeri Casimirovu silu, kvantnu silu izmeĊu dvije metalne ploĉe koja

se stvara kada je prostor izmeĊu njih djelomiĉno zaštićen od fluktuacija nulte toĉke u

vakuumu, i tako izbacuje iz ravnoteţe energetska zraĉenja nulte toĉke. Fonvarda,

struĉnjaka za gravitacijsku teoriju, zaposlila je Propulzijska uprava Phillipsovog

laboratorija u zrakoplovnoj bazi Edwards, a koji se bavi novim istraţivanjima

svemirskih pogonskih sustava za dvadeset i prvo stoljeće.

Dokazali su da je uz pomoć tehnologije moguće promijeniti vakuumske

fluktuacije. MeĊutim, Casimirove sile bile su nezamislivo malene: pritisak od samo

jedne stomilijutinke atmosfere na ploĉama koje su meĊusobno udaljene tisućinku

milimetra.

5 Bernie Haisch i Daniel Cole u jednom su ĉlanku raspravljali o teoretskoj

mogućnosti izrade vakuumskog motora s ogromnim brojem takvih ploĉa; kada bi se

one spojile, stvarale bi toplinu i davale energiju. Poteškoća je u tome što svaka ploĉa

stvori najviše pola mikrovata energije što nije ni za uzorak, kako se izrazio Puthof.

6 Da bi stvar fiinkcionirala na bilo kojoj razini, morali bismo imati sićušne

sustave vrlo velike brzine.

Fonvard je smatrao da je moguće napraviti pokus u kojem bi pomoću promjena

u vakuumu promijenili inerciju. Predloţio je da, kako bi se provjerila njegova zamisao,

obave ĉetiri takva eksperi menta.


73

7 Znanstvenici na podruĉju kvantne elektrodinamike već su ranije pokazali da bi

tim vakuumskim fluktuacijama mogli upravljati pomoću manipuliranja spontane

emisije u atomima. Puthoff je vjerovao da elektroni svoju energiju za neumorno

zujanje oko atomske jezgre dobivaju na naĉin da ju crpe iz kvantnih fluktuacija

praznog prostora. Ukoliko bismo mogli manipulirati tim poljem, rekao je, mogli bismo

destabilizirati atome i crpiti energiju iz njih.

8 Teoretski je moguće crpiti energiju iz Polja nulte toĉke; znanstvenici su

pretpostavljali da se upravo to dogaĊa u prirodi prilikom povećanog zraĉenja

kozmiĉkih zraka, te oslobaĊanja energije kod supernova i izbijanja gamazraka. Bilo je i

drukĉijih zamisli, na primjer, sonoluminiscencija: spektakularno pretvaranje zvuka u

svjetlosne valove, pri ĉemu voda, bombardirana snaţnim zvuĉnim valovima, stvara

zraĉne mjehuriće koji se naglo skupljaju i kolabiraju u svjetlosnom bljesku. U nekim

krugovima smatraju da tu pojavu prouzrokuje energija nulte toĉke unutar mjehurića

koja se pri njiho vom stezanju pretvara u svjetlost. MeĊutim, Puthoffje već provjerio

sve te ideje, te je smatrao da ne ulijevaju mnogo nade.

U ameriĉkom ratnom zrakoplovstvu takoĊer su prouĉavali zamisao o kozmiĉkim

zrakama koje pogoni energija nulte toĉke, pri ĉemu bi se protoni mogli ubrzavati u

kriogeniĉki hlaĊenoj vakuumskoj posudi bez sudara, u komori koja je ohlaĊena na

temperaturu najbliţu apsolutnoj nuli. Na taj bi naĉin dobili najprazniji mogući prostor

u kojem bi pokušali dobiti energiju iz vakuumskih fluktuacija protona kada se isti

poĉnu ubrzano gibati. Još jedna zamisao bila je da se uz pomoć posebnih antena

presreću energetski dijelovi energije nulte toĉke koji imaju više frekvencije.

Puthof je u svojem laboratoriju traţio metodu za perturbaciju osnovnih stanja u

atomima, odnosno molekulama. Prema njegovim teorijama, to su bila jednostavno

ravnoteţna stanja koja su ukljuĉivala dinamiĉnu izmjenu zraĉenja i apsorpcije s Poljem

nulte toĉke. Ako bi stoga upotrijebili neku vrstu Casimirove šupljine, u atomima,

odnosno molekulama mogao bi nastati pomak koji bi promijenio poticaje kod osnovnih

stanja. Kako bi to provjerio, već je poĉeo s eksperimentima u jednom laboratoriju sa

sinhrotronom, posebnim ubrzivaĉem subatomskih ĉestica, ali do tog vremena još nije

postigaouspjeh.

9 Potom je Halu palo na pamet da cjelokupan projekt okrene naglavaĉke,

slijedeći zamisli koje je prvi predstavio teoretiĉar opće relativnosti. Miguel Alcubierre

sa Sveuĉilišta Wales. Alcubierre je pokušavao odrediti je li WARP pogon, kakav je

opisan u Zvjezdanim stazama, zaista moguć.

10 Recimo da zanemarimo kvantnu teoriju i gledamo na to kao na problem opće

relativnosti. Umjesto da si po maţemo s Nielsom Bohrom, u pomoć pozovemo

Einsteina. Što ako bismo pokušali modificirati mjerenje prostorvremena? Ako uzmemo

Einsteinov zakrivljeni prostorvrijeme, tada je vakuum medij kojega je moguće

polarizirati. Napravimo malo vakuumskog inţenjeringa, kao što je to nazvao dobitnik

Nobelove nagrade TsungDao Lee.


74

11 Prema toj interpretaciji savijanje svjetlosne zrake, recimou blizini masivnog

tijela, nastaje zbog promijenjenog indeksa loma vakuuma u blizini te mase. Širenje

svjetlosti defmira mjerenje prostorvremena. Moţda bismo mogli smanjiti indeks loma

Polja nulte toĉke što bi povećalo brzinu svjetlosti. Ukoliko prostorvrijeme mo

dificiramo do krajnje mjere, brzina svjetlosti znaĉajno bi se povećala. Tada bi se masa

smanjila, a jaĉina energetskih veza povećala, štobi teoretski moglo omogućiti

meĊuzvjezdano putovanje.

Za to bismo trebali zakriviti i proširiti prostorvrijeme iza svemirskog broda,

skupiti prostorvrijeme ispred njega, te jahati po njemu brţe od brzine svjetlosti.

Drugim rijeĉima, preustrojili bismo opću relativnost kao strojarski inţenjer. Ako bi

nam to uspjelo, mogli bismo putovati svemirom brzinom deset puta većom od brzine

svjetlosti, što bi opaţali ljudi na Zemlji, ali ne i astronauti u svemirskom brodu.

Konaĉno bismo imali WARP pogon iz Zvjezdanih staza.

S takvim metriĉkim inţenjeringom, kako ga je nazvao Hal, mogli bismo postići

da nas prostorvrijeme odgurne od Zemlje ka našemu cilju. To bismo bili u stanju

napraviti stvaranjem Casimirove sile u velikom opsegu. Još jedna moguća vrsta

metriĉkog inţenjeringa, takoĊer uz pomoć Casimirove sile, jest putovanje kroz

crvotoĉine ili kozmiĉke metroe, kako ih je nazvao Hal, koje bi nas mogle povezati s

udaljenim dijelovima svemira, kao što je Carl Sagan zamislio u Kontaktu.

Koliko smo daleko od ostvarenja neke od tih zamisli? Zanimalo je publiku. Hal

se nakašljao da oĉisti grlo, što mu je bila navika. Moţda će biti potrebno dvadeset

godina, lakonski je odgovorio. Ili ćemo potrošiti dvadeset godina i na kraju otkriti da to

nije moguće. Za njegova ţivota, smatrao je, nije realno oĉekivati veća svemirska

putovanja, no nadao se da će još doţivjeti crpljenje univerzalne energije za zemalj sko

gorivo.

Prva meĊunarodna radionica o propulziji svakako je uspjela: bila je to odliĉna

prilika za susret fiziĉara koji su zasebno prouĉavali probleme energije i potiska za koje

bi se najvjerojatnije saznalo tek za pola stoljeća. Svima je bilo jasno da su na poĉetku

istraţivanja zbog kojih će naši potomci kako se izrazio Arthur C. Clarke na današnje

pokušaje putovanja izvan naše atmosfere gledati kao što mi danas gledamo na napore

znanstvenika devetnaestog stoljeća da polete u balonu uz pomoć vrućeg zraka.

13 MeĊutim, u razliĉitim dijelovima svijeta mnogi stari Puthoffovi kolege, koji

su i sami bili šezdesetgodišnjaci, bez fanfara nastavljali su sa svojim radom na više

zemaljskim djelatnostima, ali koje zbog toga nisu bile ništa manje revolucionarne; sve

su se temeljile na pretpostavci da cjelokupna komunikacija u svemiru postoji kao

pulsirajuća frekvencija, te da je Polje osnova za komuniciranje svega sa svim.

U Parizu je DigiBio ekipa, još uvijek u svojoj mobilnoj kućici, do tada već

usavršila postupak registriranja, kopiranja i prenošenja staniĉnih elektromagnetskih

signala. Od 1997. godine Benveniste i njegove kolege iz DigiBia prijavili su patente za

tri razliĉita ureĊaja. Kako je Benveniste bio biolog, naprave su, posve razumljivo, bile


75

medicinske prirode. Bio je uvjeren da njegovo otkriće moţe otvoriti put potpuno novoj

digitalnoj biologiji i medicini koje će zamijeniti sadašnju nespretnu i nepouzdanu

metodu uzimanja lijekova.

Shvatio je da ako nam nisu potrebne same molekule, nego tek signal molekule,

tada postaje suvišno uzimanje lijekova, obavljanje biopsija i testiranje fiziĉkih uzoraka

na moţebitne toksine i patogene kao što su paraziti i bakterije. Već je prije u jednom

svojem istraţivanju pokazao da uz pomoć frekvencijske signalizacije moţemo otkriti

bakterije E. Coli.

14 Poznato je da se ĉestice lateksa koje uĉinimo osjetljivim na odreĊeno

antitijelo sjate oko mjesta na kojem se nalazi E. Coli Kl. Kada je Benveniste snimio

signale E. Coli, jedne druge bakterije i nekoliko kontrolnih tvari te ih primijenio na

ĉestice lateksa, otkrio je da se najviše ĉestica sjati oko frekvencijei? Coli. Uskoro je

njegova ekipa dosegla gotovo stopostotnu uspješnost u otkrivanju signala E. Coli.

Uz pomoć digitalnog snimanja mogli bismo otkrivati patogene, kao što su na

primjer prioni, za koje ne postoji pouzdana metoda detekcije, i ne bi više bilo potrebno

tratiti dragocjena laboratorijska sredstva za otkrivanje jesu li antigeni prisutni u tijelu, i

je li tijelo već poslalo antitijela prema njima. A kada bismo oboljeli, ne bi smo trebali

uzimati lijekove. Neţeljenih bakterija i parazita mogli bismo se riješiti jednostavno

tako da im puštamo njima neugodnu frekvenciju. Uz pomoć elektromagnetizma mogli

bismo otkrivati opasne mikroorganizme u našim poljoprivrednim kulturama, ali i

otkrivati je li hrana genetski modificirana. Ako bismo imali prave frekvencije, ne

bismo morali koristiti opasne pesticide; štetnike bismo potamanili samo

elektromagnetskim signalima. Nadalje, sav taj detekcijski rad ne bismo morali

obavljati osobno; gotovo sve testne uzorke mogli bismo putem elektronske pošte

poslati struĉnjacima koji bi ih pripremili za našu upotrebu.

Ameriĉka AND Corporation, tvrtka s podruţnicama u New Yorku, Torontu i

Copenhagenu, intenzivno se bavila umjetnom inteligencijom na temelju zamisli Karla

Pribrama i Waltera Schemppa o naĉinu djelovanja mozga. Njihov zaštićen i po cijelom

svijetu patentiran sustav holografske neurotehnologije (Hnet) koji se temelji na

naĉelima holografije i valnog kodiranja omogućava da raĉunala u manje od jedne

minute zapamte deset tisuća podraţaja i odziva, te da u vremenu od manje od jedne

sekunde obrade deset tisuća takvih uzoraka. U ANDu vjeruju da je njihov sustav

umjetna replika djelovanja mozga. Samo jedna neuronska stanica sa svega nekoliko

sinapsi ima sposobnost trenutaĉnog pamćenja podataka. Milijuni tih sjećanja mogu se

naslagati jedno preko drugog. Taj model demonstrira naĉin na koji te stanice mogu

zapamtiti apstrakciju ili odreĊeni koncept, ili pak recimo ĉovjekovo lice. Tvrtka AND

imala je za svoju tehnologiju ambiciozan plan. Namjeravali su organizirati strateške

poslovne jedinice razliĉitih specijalnosti koje bi, budu li dobro napredovale, mogle

preobraziti obradu podataka u takoreći svakom poduzeću.

FritzAlbert Popp i njegov tim znanstvenika u MeĊunarodnom institutu za


76

pripremio: Mirko Jakovljević

Svemir ubrzava i briše tragove svog porekla

Ostrva ţivota u prostoru bez kraja

Pre sto godina, jedan ĉlanak u „ Scientific Americanu ‖ o istoriji i strukturi

Univerzuma bio je gotovo netaĉan. Tada, 1908. nauĉnici su smatrali da naša galaksija

saĉinjava ĉitav Univerzum. Smatrali su da se radi o „ ostrvskom svemiru ‖, izolovanom

sazveţĊu okruţenom beskrajnom prazninom. Danas znamo da je naša galaksija jedna

od ĉetiri stotina milijardi galaksija u delu svemira koji se moţe posmatrati. Ali, tada,

nauĉnici su smatrali da je svemir statiĉan i veĉan. Poĉetak Univerzuma u Velikom

prasku nije postojao ni u pretpostavkama, isto kao ni širenje svemira.

Teško je zamisliti podruĉje ljudskog istraţivanja koje se tokom poslednjih sto

godina promenilo više od kosmologije. Ta promena je uticala na naĉin na koji

posmatramo svet. Ali, da li će nauka u budućnosti uvek popravljati saznanja iz

prošlosti ? Odgovor bi mogao biti: ne, jer je moguće da ţivimo u jedinom dobu istorije

svemira kada nauĉnici mogu dostići precizno razumevanje prave prirode svemira.

Ameriĉki nauĉnici Lorens Kraus i Robert Šerer su rešili da ovo potvrde.

Motivisala ih je jedna studija stara deset godina, koja je pokazala da se širenje svemira

ubrzava. Smatra se da je za ovo odgovorna neka nova forma „ tamne energije ―,

povezana sa praznim prostorom. Ubrzavanje svemira nagoveštava da je praznog

prostora skoro tri puta više od svih kosmiĉkih struktura koje posmatramo: galaksija,

sazveţĊa i supersazveţĊa galaksija. Ajnštajn je prvi predvideo postojanje takve

energije, ali je smatrao da ona ĉini svemir statiĉnim i nazvao ju je kosmološkom

konstantom.

Tamna energija će imati ogroman uticaj na budućnost Univerzuma. Kraus je

istraţivao implikacije za sudbinu ţivota u svemiru sa kosmološkom konstantom i

zakljuĉio da ona nije povoljna. Takav svemir postaje veoma negostoljubiv.

Kosmološka konstanta proizvodi fiksirani „ horizont dogaĊaja ―, zamišljenu površinu

izvan koje nas ne mogu dohvatiti nikakva materija ili radijacija. Ovo otkriće znaĉi da

svemir koji se moţe posmatrati sadrţi samo konaĉnu koliĉinu informacija pa obrada

informacija i ţivot ne mogu opstati zauvek.

Osnove razumevanja širenja svemira Znatno pre nego što limit informacija postane problem, sva šireća materija u

svemiru biće isterana van horizonta dogaĊaja. Ovaj proces će trajati oko 100 milijardi

godina, što je kratak period u poreĊenju sa veĉnošću.

Šta će astronomi koji budu ţiveli u toj dalekoj budućnosti zakljuĉiti o istoriji

svemira ? Da bi se našao odgovor, mora se razmisliti o stubovima na kojima poĉiva

biofiziku IIB zapoĉeli su ispitivati detekciju biofotonske emisije kao naĉin za

odreĊivanje je li hrana svjeţa. Znanstvena zajednica poĉela je prihvaćati njegove

pokuse i teoretski pristup na kojem su se temeljili.


77

naše sadašnje razumevanje Velikog praska. Prvi je Ajnštajnova Opšta teorija

relativiteta. Ajnštajnove jednaĉine predviĊaju da je beskonaĉan, homogen i statiĉan

svemir nemoguć. Svemir se mora širiti ili skupljati. Iz ovog zakljuĉka roĊena je teorija

koja je kasnije nazvana Teorija Velikog praska.

Sledeći stub se pojavio dvadesetih godina 20. veka, kada su astronomi otkrili

širenje svemira. Osoba kojoj se pripisuje otkriće širenja svemira je ameriĉki astronom

Edvin Habl. On je otkrio brzinu obliţnjih galaksija i njihove razdaljine.

Treći stub je blagi sjaj kosmiĉke mikrotalasne pozadine, koji je sluĉajno otkriven

1965. u Belovim laboratorijama, dok su nauĉnici traţili izvore radio - smetnji. Ubrzo je

otkriveno da je ova radijacija preostala iz ranijih faza širenja svemira. Ona pokazuje da

je svemir poĉeo kao vreo i gust, i da se posle hladio i širio.

Poslednji stub se odnosi na ĉinjenicu da je vreli i gusti rani svemir bio idealna

lokacija za nuklearnu fuziju. U prvih nekoliko minuta posle Velikog praska, lakša

jezgra su se stapala sa teţim i tada je nastao najveći deo helijuma i deuterijuma, ili

teškog vodonika. Njihova koliĉina pruţa dalje dokaze za Teoriju Velikog praska kao i

taĉnu procenu mnoštva protona i neutrona u svemiru.

Pogled nauĉnika za 100 milijardi godina Šta će nauĉnici budućnosti videti za 100 milijardi godina ? Bez teleskopa će

videti ono što i mi: zvezde naše galaksije. Najveće zvezde će se potrošiti i nestati ali će

mnoge manje ostati. MeĊutim, neće biti galaksija van naše jer će se sve spojiti sa

Mleĉnim putem, stvarajući jednu ogromu galaksiju, dok će druge galaksije nestati

preko horizonta dogaĊaja. To će veoma liĉiti na pretpostavke iz 1908. o postojanju

jednog ogromnog skupa zvezda, statiĉnog i veĉnog, okruţenog praznim svemirom.

Što se dalje bude išlo u budućnost, kosmiĉko pozadinsko zraĉenje će postajati

sve slabije i na kraju će postati zaista neprimetno. To zraĉenje, koje je pruţilo toliko

korisnih informacija današnjim kosmolozima, postaće nemoguće istraţivati.

Da li bi posmatranja mnoštva hemijskih elemenata mogla navesti kosmologe iz

daleke budućnosti da saznaju za Veliki prasak ? Na ovo pitanje odgovor bi bio: ne.

Problem je u tome što su današnji nauĉnici u stanju da donose zakljuĉke o Velikom

prasku na osnovu velike koliĉine deuterijuma i helijuma koji skoro uopšte nisu

evoluirali otkad su nastali pre 14 milijardi godina. Posmatraĉi iz daleke budućnosti ne

bi bili u stanju da posmatraju ove prvobitne elemente jer bi ih, u ogromnoj meri,

smenili elementi nastali od zvezda iz kasnijih generacija.

A šta je sa idejom kojom je zapoĉet ovaj tekst da Ajnštajnova Teorija relativiteta

predviĊa svemir koji se širi i Veliki prasak ? Stanovnici daleke budućnosti bi trebalo da

budu u stanju da otkriju Teoriju opšteg relativiteta na osnovu preciznih merenja

gravitacije u svom solarnom sistemu. Ipak, Ajnštajnova teorija predviĊa svemir koji se

širi samo ukoliko je svemir homogen. Svemir koji će ispitivati naši potomci biće

sasvim drugaĉiji. On će se sastojati od ostrva zvezda koje se nalazi u ogromnoj


78

praznini. Konaĉna sudbina svemira koji se moţe posmatrati će biti da se uruši u crnu

rupu, što je nešto što ĉeka i našu galaksiju u dalekoj budućnosti.

Veĉno neznanje Ĉini se da naši potomci zaista neće biti u stanju da primete da se svemir širi.

Stoga će posmatraĉi iz budućnosti verovatno predvideti da se svemir okonĉava sa

praskom a ne sa veĉnim širenjem koje proizvodi kosmološka konstanta. Sve ovo

dovodi do ĉudnog zakljuĉka: period u kojem inteligentni posmatraĉi mogu zakljuĉivati

o pravoj prirodi našeg svemira koji se širi mogao bi biti zaista jako kratak. Neke

civilizacije bi mogle saĉuvati ogromne istorijske arhive, ako preţive milijarde godina

ratova, eksplozije supernovih, crne rupe i nebrojene druge opasnosti. Civilizacije koje

ostanu bez takvih arhiva mogle bi biti osuĊene na veĉno neznanje o Velikom prasku.

Iako smo srećni što ţivimo u trenutku u kojem su svi stubovi posmatranja Velikog

praska oĉigledni, lako je zamisliti druge fundamentalne aspekte svemira koji su danas

neprimetni. Šta smo već izgubili ? Umesto da budemo zadovoljni sobom, treba da

budemo skromni. Moţda ćemo jednog dana otkriti da naše sadašnje paţljivo i naizgled

kompletno razumevanje svemira pati od ozbiljnih nedostataka.

Pripremio: Mirko Jakovljević

NEVIDLJIVA RUKA UNIVERZUMA

Nauĉnici su na poĉetku dugog procesa razumevanja tamne materije. Jedan od

prvih zakljuĉaka je da, iako neprimećena donedavno, tamna materija ima uticaj na

evoluciju zvezda i galaksija. Astronomi su moţda decenijama posmatrali tamnu

energiju na delu a da to nisu ni znali. Ironija je da je upravo njena rasprostranjenost

uĉinila tamnu energiju tako teškom za prepoznavanje. Tamna energija se, za razliku od

materije, ne grupiše gušće na odreĊenim mestima već je svuda ravnomerno

rasporeĊena. Gde god da se nalazi, ima istu gustinu, oko 10-26 kg po metru kubnom,

što je jednako šaĉici atoma vodonika. Sva ta energija u našem univerzumu ima masu

malog asteroida, što je ĉini potpuno nevaţnim igraĉem u plesu planeta. Njeni efekti se

istiĉu samo kada se posmatraju na ogromnim razdaljinama i velikim vremenskim

rasponima.

Još od ameriĉkog astronoma Edvina Habla, nauĉnici znaju da se sve galaksije,

osim onih nama najbliţih, udaljavaju od nas velikom brzinom. Ova brzina zavisi od

razdaljine - što je neka galaksija udaljenija, to je njeno udaljavanje brţe. Takav šablon

je pokazao da se galaksije ne kreću kroz svemir u klasiĉnom smislu reĉi, već bivaju

nošene dok se širi samo tkanje svemira. Decenijama se astronomi bore da odgovore na

pitanje: kako se stopa širenja menja vremenom? I zakljuĉili da bi ona trebalo da

usporava, jer bi unutrašnje gravitaciono privlaĉenje trebalo da kontrira širenju.

Prvi jasni dokazi o promenama u stopi širenja ukljuĉivali su udaljene supernove,

ogromne eksplodirajuće zvezde koje se mogu koristiti kao markeri kosmiĉkog širenja.


79

Ova zapaţanja su pojasnila da je širenje u prošlosti bilo sporije i da je u jednom

trenutku poĉelo da ubrzava. Ovaj rezultat je kasnije proveravan razliĉitim nezavisnim

studijama pozadinskog kosmiĉkog mikrotalasnog zraĉenja.

dan od mogućih zakljuĉaka je da se drugaĉiji gravitacioni zakoni primenjuju na

supergalaktiĉkim skalama nego na manjim, tako da se gravitacija galaksija ne opire

širenju. Ali, teorija koja je prihvaćena je da su zakoni gravitacije univerzalni i da neki

vid energije, do sada nepoznat nauci, prkosi i nadjaĉava uzajamno privlaĉenje

galaksija, razdvajajući ih sve brţe. Iako je tamna energija beznaĉajna u našoj galaksiji,

ona je sastavni deo najsnaţnije sile u svemiru.

Astronomi su istraţujući ovaj novi fenomen otkrili da, osim što odreĊuje ukupnu

stopu širenja Univerzuma, tamna energija ima dalekoseţni uticaj i na manjoj skali.

Zumiranjem svemira, moţe se utvrditi da se materija na kosmiĉkim skalama distribuira

poput paukove mreţe, sa mnoštvom filigranskih niti, dugaĉkih nekoliko desetina

miliona svetlosnih godina, ispresecanih prazninama jednake veliĉine. Simulacije su

pokazale da su i materija i tamna energija neophodne da se objasni ovaj obrazac.

Ovo otkriće nije iznenaĊujuće. Niti i praznine nisu koherentna tela poput planeta.

One su oblikovane takmiĉenjem izmeĊu kosmiĉkog širenja i unutrašnje ravnoteţe sila.

U našem univerzumu, nijedan uĉesnik ovog takmiĉenja nije dominantan. Da je tamna

energija jaĉa, širenje bi izgubilo i materija bi bila više raširena, a ne koncentrisana u

nitima. Da je tamna energija slabija, materija bi bila još više koncentrisana.

Situacija se komplikuje zumiranjem galaksija. One se ne šire vremenom.

Njihovu veliĉinu kontroliše ravnoteţa izmeĊu gravitacije i ugaonog momentuma

zvezda, gasa i drugih materijala od kojih su saĉinjene; one rastu samo privlaĉenjem

novog materijala iz intergalaktiĉkog svemira ili spajanjem sa drugim galaksijama.

Kosmiĉko širenje nema znaĉajan uticaj na njih i nema dokaza da je tamna energija

imala bilo kakvog udela u formiranju galaksija.

Sada se ĉini da je tamna energija moţda kljuĉna veza izmeĊu nekoliko aspekata

formiranja galaksija koji su do sada delovali nepovezani. Razlog za to je da na

formiranje i evoluciju ovih sistema utiĉu interakcije izmeĊu galaksija i njihovo

spajanje, koje je moţda pod uticajem tamne energije.

Univerzum male gustine Današnje teorije o formiranju galaksija zasnivaju se na ideji da postoje dve vrste

materije. Prva je obiĉna materija, ĉije ĉestice reaguju jedne s drugima. Astronomi

nazivaju ovu materiju „barionskom―, zbog njenih glavnih konstituenata, bariona, poput

protona i neutrona. Druga vrsta je tamna materija (koju treba razlikovati od tamne

energije), koja ĉini 85% sve materije i ĉije je glavno svojstvo da ima ĉestice koje ne

reaguju uz radijaciju. U gravitacionom smislu, tamna materija se ponaša poput obiĉne

materije.

Prema modelima, tamna materija je poĉela da se zgrušava odmah nakon Velikog

praska, formirajući loptaste balone koje nauĉnici nazivaju „oreolima―. S druge strane, u


80

poĉetku su radijacija i meĊusobne interakcije spreĉavale barione da se zgrušavaju. Oni

su ostali u vreloj i gasovitoj fazi. Dok se svemir širio, ovaj gas se hladio i barioni su

mogli da se grupišu. Prve zvezde i galaksije su se sjedinile iz ovog ohlaĊenog gasa

nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog praska. One se nisu materijalizovale na

nasumiĉnim lokacijama, već u središtima oreola tamne materije koji su već poprimili

svoj oblik.

Od osamdesetih godina prošlog veka, nauĉnici su detaljno prouĉavali ovaj

proces putem kompjuterskih simulacija. Zakljuĉili su da su većina prvih struktura bile

mali oreoli sa malom masom. Zbog toga što je rani Univerzum imao tako malu gustinu,

ovi oreoli sa niskom masom su se spajali jedni sa drugim i stvarali sisteme sa većom

masom.

Najranije galaksije koje moţemo videti postojale su kada je svemir bio star jednu

milijardu godina, a ĉini se da su se mnoge od njih spajale. Vremenom, spajanje

ogromnih galaksija je postalalo reĊe.

Ĉitavih 98% današnjih velikih galaksija u svemiru su eliptiĉnog ili spiralnog

oblika, koji bi se poremetio u sluĉaju spajanja. Ove galaksije su stabilne i sadrţe

uglavnom stare zvezde, što upućuje da su se formirale rano i ostale u regularnom

obliku dugo vremena. Mali broj galaksija se spaja danas, i one su uglavnom male mase.

Prestanak spajanja nije jedini pokazatelj da se svemir usporava; i formiranje

novih zvezda je sve reĊe. Većina zvezda koje postoje danas roĊene su u prvoj polovini

kosmiĉke istorije. Teorija formiranja galaksija predviĊa da se prvo formiraju male

galaksije i da njihovim amalgamiranjem nastaju masivne galaksije. Ipak, istorija

formiranja zvezda pokazuje suprotno: masivne galaksije su u poĉetku glavno mesto

raĊanja zvezda a potom preovlaĊuju manje galaksije.

Crne rupe „bez goriva“ Neki astronomi pretpostavljaju da su unutrašnji procesi u galaksijama, poput

energije koju oslobaĊaju crne rupe i supernove, iskljuĉili formiranje galaksija i zvezda.

Ali tamna energija je iskrsla kao moţda još veći krivac, onaj koji bi sve mogao

povezati. Centralni dokaz je podudaranje u tajmingu izmeĊu kraja formiranja većine

galaksija i nastupanja dominacije tamne energije. I jedno i drugo se desilo kada je

svemir bio duplo mlaĊi nego danas.

Ideja je da je do tog trenutka u kosmiĉkoj istoriji materija bila toliko gusta da su

gravitacione sile meĊu galaksijama dominirale nad efektima tamne energije. Galaksije

su se dodirivale, reagovale jedne s drugima i ĉesto se spajale. Nove zvezde su se

formirale kada su se oblaci gasa unutar galaksija sudarali, a crne rupe su rasle kada se

gas kretao ka centrima ovih sistema. Dok je vreme prolazilo i svemir se širio, materija

je postajala sve tanja, njena gravitacija je slabila, a snaga tamne energije je ostala ista.

Promena u ravnoteţi je izazvala da se širenje ubrza. Strukture u kojima se nalaze

galaksije su tada rastavljane, uz opadanje stope spajanja galaksija. TakoĊe,


81

intergalaktiĉki gas je sve manje upadao u galaksije. Bez goriva, crne rupe su postale

nepomiĉne.

Ovo moţda objašnjava smanjenje broja galaksija. Najveći oreoli tamne materije,

kao i njihove galaksije, su takoĊe najviše grupisani; oni se nalaze u blizini drugih

velikih oreola. Tako će se sudariti sa svojim susedima pre nego sistemi sa manjom

masom. Kada do toga doĊe, doĊe do formiranja zvezda. Novonastale zvezde se upale i

potom rastu, zagrevajući gas i spreĉavajući ga da se sudari sa novim zvezdama. Ovako

se formiranje zvezda zaguši: zvezde zagrevaju gas od kojeg su nastale, spreĉavajući

nastajanje novih. Crna rupa koja se nalazi u središtu takve galaksije takoĊe spreĉava

formiranje zvezda. Spajanje galaksija ispunjava središte crne rupe gasom, ĉineći da

ispaljuje mlazove koji zagrevaju gas u sistemu i spreĉavaju ga da se ohladi i tako

proizvede nove zvezde.

Kada prestane formiranje zvezda u masivnim galaksijama, ono ne poĉinje

ponovo - najverovatnije zato što gasa u ovim sistemima ubrzo nestane, ili on postane

toliko topao da se ne moţe dovoljno brzo ohladiti. Ove ogromne galaksije ipak mogu

da se spajaju, ali se mali broj novih zvezda pojavljuje zbog nedostatka hladnog gasa.

Dok masivne galaksije stagniraju, manje galaksije nastavljaju da se spajaju i stvaraju

zvezde. Rezultat ovoga je da ogromne galaksije dobijaju svoj oblik pre manjih. Tamna

energija je moţda modulirala ovaj proces odreĊivanjem stepena grupisanja galaksija i

stope spajanja.

Zemlja otrgnuta od Sunca Tamna energija bi mogla da objasni evoluciju grupa galaksija. Grupe galaksija

nisu porasle tokom prethodnih 6 do 8 milijardi godina. Ovaj nedostatak rasta je

pokazatelj da tamna energija utiĉe na interakciju izmeĊu galaksija, jer se za taj period

vezuje pojava tamne energije. Delovanjem na razvoj grupa galaksija, tamna energija

takoĊe kontroliše sastav galaksija unutar same grupe. Regulisanjem sposobnosti

galaksija da spajaju grupe, tamna energija diktira relativno mnoštvo ovih tipova

galaksija.

Koliko je ovo taĉno? Spajanja glaksija, aktivnosti crnih rupa i formiranje zvezda

opada vremenom, i vrlo verovatno je na neki naĉin povezano. Astronomi to tek treba

da ispitaju. Ta analiza će zahtevati razvijanje novih teorija u skoro vreme.

Univerzum koji se ubrzava i kojim dominira tamna energija je prirodan naĉin da

se pokrenu primećene promene u populaciji galaksija - prestanak spajanja i formiranja

zvezda na kraju galaktiĉke metamorfoze. Da tamna energija ne postoji, spajanja

galaksija bi se nastavila mnogo duţe i danas bi svemir sadrţavao mnogo više masivnih

galaksija sa starom populacijom zvezda. TakoĊe, bilo bi manje sistema sa malom

masom a spiralne galaksije poput našeg Mleĉnog puta bile bi retke. Veće strukture

galaksija bi bile ĉvršće povezane i dogodilo bi se više spajanja i srastanja.

TakoĊe, da je tamna energija još jaĉa, u svemiru bi bilo manje spajanja i samim

tim, manje masivnih galaksija i grupa galaksija. Spiralne i patuljaste galaksije sa


82

malom masom bi bile brojnije jer bi bilo manje spajanja galaksija, a grupe galaksija bi

bile jako male ili ne bi ni postojale. TakoĊe je verovatno da bi se formiralo manje

zvezda, a veći procenat barioniĉne mase našeg univerzuma bi i dalje bio u gasovitom

stanju.

Naĉin na koji se formiraju galaksije utiĉe i na naše postojanje. Zvezde su

neophodne za proizvodnju elemenata teţih od litijuma. Niţa stopa formiranja planeta

znaĉi da se ti elementi ne formiraju u velikom broju. Ako svemir ne bi imao mnogo

planeta, ţivot moţda nikada ne bi nastao. Na ovaj naĉin, tamna energija je moţda imala

dubok uticaj na mnoštvo razliĉitih i naizgled nepovezanih aspekata svemira, a moţda

ĉak i na detaljnu istoriju naše planete.

Tamna energija ni u kom smislu nije završila sa svojim delovanjem. Ona je

moţda koristila ţivotu: ubrzavanje će spreĉiti eventualni kolaps koji je donedavno

zabrinjavao astronome. Ipak, tamna energija donosi druge rizike. U najmanju ruku, ona

razdvaja galaksije, ĉineći da se one tako brzo udaljuju da ih gubimo iz vidika. Svemir

se prazni, ostavljajući galaksije poput izolovanih ostrva. Grupe galaksija, galaksije i

ĉak zvezde koje plove kroz meĊugalaktiĉki prostor će imati ograniĉnu sferu

gravitacionog uticaja, ne većeg od njihovih pojedinaĉnih veliĉina.

Još gore bi bilo u sluĉaju da tamna energija evoluira. Neki modeli predviĊaju da

će tamna energija, ukoliko vremenom postane još dominantnija, rastaviti objekte

povezane gravitacijom, poput grupa galaksija i samih galaksija. Kao posledica, Zemlja

bi bila otrgnuta od Sunca i rasparĉana. Ĉak bi i atomi bili uništeni.

MALI ZELEN I - KOGA JE BRIGA?!,

Misteriozna svjetla na nebu svjedoĉanstva ljudi otetih od vanzemaljaca, krugovi

u ţitu …

Kako se uopće ozbiljna osoba moţe zainteresirati za ovakve teme van svakodnevne

šale ili zabave ?

Hollywood je od ranih 50-ih godina prošlog stoljeća pomogao stvoriti cijelu subkulturu

kao podršku tek zaĉetoj pseudoznanosti ufologiji.

Filmovi, knjige, stripovi isprepleli su se sa dogaĊanjima, svjedoĉanstvima i radovima

mladih ufologa i njihovim vapajima da se temi pristupi ozbiljnije.

Mega popularni Star Trek serijal i Lucasov Star Wars su dodali ulje na vatru. Oko ideje

o vanzemaljskom inteligentnom ţivotu je stvoren dobar biznis i dobra zabava.

Svake godine producenti Star Trek serijala odrţavaju glamurozna i skupa okupljanja

oboţavatelja. Radi se o desecima tisuća ljudi koji se potrude doći i platiti skupe


83

ulaznice. U Velikoj Britaniji sluţbeno je registrirana Jedi-aj religija stvorena po uzoru

na onu iz Star Wars filmskog epa sa tisućama ―vjernika‖.

Svemir i inteligentni ţivot u svemiru je popularan. Devedesete godine su uvele

legendarne Dosje X i poznatu izjavu ―Truth is out there‖.

Drugi biser devedesetih famozni dokumentarac koji prikazuje seciranje vanzemaljaca u

Rosweullu 1947 je umnoţio ―vjernike‖ i tzv. ufologe u nevjerojatnom broju.

Vjerovati u vanzemaljce je postalo trendy. Ljudi priţeljkuju i formiraju subkulturu

vjernika. Sociolozi će nam objasniti da je to prirodno. Kroz maštanje i fantaziranje o

drugim civilizacijama ĉovjeĉanstvo u stvari zacrtava put za svoj razvoj i uoĉava

vlastite mane.

Je li doista ufologija, sad stara i aktivna već zadnjih 60-ak godina, doista samo

nusprodukt Hollywoodskih mega spektakla koji će ţivjeti dok ne snime stvarno

zadnji zadnji nastavak Star Treka?

Doista bavi li se itko ufologijom osim klinaca, koji prije nego ih mama zove na ruĉak

slaţu desetine novih UFO videa na YouTube ili nekog braĉnog para koji je uvijek

eto na godišnjem odmoru snime negdje Bogu iza nogu nekakva svjetla na nebu ?

Moţe li se ozbiljno razgovarati s osobom koja tvrdi da je proĉitala zadnje kanalizirane

poruke vanzemaljaca iz sazvjeţĊa Plejada prije nego se njene bliţnje izvjesti

o mentalnom zastranjenju iste?

Što tek reći o, prema nekim procjenama, 4 milijuna ( da dobro ste proĉitali)

amerikanaca, koji tvrde da su ih oteli vanzemaljci i vršili prokreativne eksperimente na

njima.

Ironiĉno je što je glavni inicijator ovoliko ismijanog društvenog fenomena

upravo ameriĉka vojska, toĉnije zraĉne snage.

Sve do današnjeg dana ispod glamuroznih filmova o napadima vanzemaljaca i

uspjesima kapetana Kirka dešava se nešto ozbiljnije vezano uz nacionalnu sigurnost

zemljana.

Jedan malo poznat i tako reći ―nezgodan‖ sluĉaj za ameriĉku vojsku je ―obrana‖ od

zraĉnog napada većeg ameriĉkog grada usred II. sv.rata.

Zraĉna obrana se satima pod svjetlima reflektora koji su šarali po nebu borila sa NLO-

ima. Sutradan je javnosti objašnjeno da su kompletne zraĉne snage grada satima

napucavale metereološki balon. Na ţalost nisu ga pogodile. Ponos ameriĉkog


84

zapovjednika zraĉne obrane to nije mogao podnjeti te se on tome oštro suprotstavio

tvrdeći da se doistaradilo o neobiĉnim letjelicama koje nikako nisu mogli pogoditi.

Kraj drugog svj. rata ujedno je oznaĉio poĉetak hladno-ratovskog razdoblja. Strah od

―komunistiĉke‖ invazije uspješno je i debelo hranio ameriĉki budţet.

Koliko je situacija bila ozbiljna ukazuju izjave tadašnjeg zapovjednika ameriĉkih

nuklearnih snaga (SAC) Curtis Le May koji je predlagao preventivni nuklearni udar

na SSSR. Djeca u školi su vjeţbala odlazak u sklonište a odrasle se uĉilo da paţljivo

gledaju, prepoznaju i prijavljuju neobiĉne potencijalne ―komunistiĉke‖ letjelice

na nebu. I tada je krenulo. Ljudi su poĉeli obraćati paţnju na nebo i poĉeli prijavljivati

nebeske objekte. No broj prijavljenih NLO-a je bio van svakih oĉekivanja.

U nekoliko navrata kompletna telefonska mreţa većih ameriĉkih gradova je bila

blokirana pozivima ljudi koji su prijavljivali NLO-e.

Ovo je predstavljalo problem za drţavnu sigurnost kao i problem panike koja se širila.

Nešto je trebalo uĉiniti. Pokušalo se sa ―hvatanjem‖ NLO-a smiriti puĉanstvo.

Dokumentirani su sluĉajevi u kojima su zraĉne snage bezuspješno doslovno jurile po

nebu nekakve letjelice koje bi kao u SF filmu se pojavljivale sad ispred sad

iza modernih ameriĉkih borbenih lovaca. No tome cirkusu se ubrzo stalo na kraj i

zavjesa je spuštena.

Nakon famoznog projekta ―plave knjige‖, opet iniciranom i financiranom od strane

ameriĉkih zraĉnih snaga da u suradnji s poznatim ameriĉkim sveuĉilištem dokaţe da

NLO predstavlju prirodne pojave, NLO su prestali postojati … u medijima naravno.

Ako je netko i dalje uporno tvrdio da je nešto vidio bio je izvrgnut ruglu i ismijavanju.

Hollywood je dobio mig od vojske da tema NLO-a više nije nikakav TOP SECRET

pa je šarada poĉela.

Gledano oĉima racionalnog promatraĉa to je doista svršena priĉa. Na kraju krajeva ako

ne vjerujete vojsci koju masno plaćate da je vaše nebo sigurno kome ćete vjerovati?

Što uopće ti ufolozi više ţele? U orbiti oko Zemlje kruţi oko 800 satelita. Zemlja je

konstantno bombardirana meteorima. Po nebu lete TOP SECRET vojne letjelice,

metereološki baloni i tko zna što već. Pa kako itko pametan moţe uzeti nekakav aparat,

snimati nešto po nebu i nazivati se ufologom?

Malo poznata ĉinjenica je da su ozbiljni ufolozi, koji ulaţu puno vremena, novca

i znanja, najveći skeptici po pitanju vanzemaljaca. Njih interesira zašto njihove vlade

ne pridaju paţnju, novac i ljude na istraţivanje ozbiljnih dokaza i svjedoĉanstava

narušavanja nacionalne sigurnosti. O ĉemu se radi?


85

U klasiĉnim filmovima 20 stoljeća nas ĉesto upozoravaju na opasnosti nuklearnog rata.

Mraĉno ozbiljni pripadnici zraĉnih snaga u prostorijama zakopanim u podzemnim

silosima ĉekaju da im se da znak za pritiskanje famozne tipke koja će oznaĉiti poĉetak

III svj. rata i kraj našeg svijeta.

Osoblje u ovim jedinicama ima pod prstima nekoliko ICBM-ova ( interkontinentalnih

balistiĉkih projektila sa nuklearnim glavama višestruko veće snage od one osloboĊene

napadom na Hirošimu). Zbog iznimnog stresa i odgovornosti istima je maksimalno

dozvoljeno sluţiti na tim mjestima 3 godine. Treba li uopće spominjati broj

psihofiziĉkih testova koje konstantno prolaze. Najmanja naznaka slabljenja mentalnog

ili fiziĉkog zdravlja ovih ljudi je dovoljna da napuste to mjesto i sluţbu uopće.

Ovi ljudi su posebni probrani pripadnici zrakoplovsta istrenirani u prepoznavanju

nebeskih objekata koji ne mogu zamjeniti planet Veneru ili komet za SSSR-ov borbeni

zrakoplov Mig 29 u brišućem letu.

Gospodin Robert Salas je u vrlo ozbiljno hladno ratovsko vrijeme bio zapovjednik

upravo jedne takve jedinice za preventivni nuklearni napad. Kao što moţete proĉitati

ovdje on tvrdi da osim njega postoji preko stotinu drugih pripadnika sliĉnih nuklearnih

postrojbi koji tvrde:

- da su djelomiĉno ili u potpunosti izgubili kontrolu nad nuklearnim naoruţanjem koje

je postalo neupotrebljivo

- da su u vrijeme incidenta ispred ulaza objekata u velikoj blizini viĊeni NLO-i

- po duţnosti su svi incidente prijavili u sluţbenom izvješću zapovjedništvu nakon ĉega

im je reĉeno da cijeli dogaĊaj zaborave kao da se nikad nije desio

Tvrdnje ovih pojedinaca su vrlo ozbiljne i inkriminirajuće za vladu jer upućuju

da je nešto direktno ugrozilo nacionalnu sigurnost. Uzimajući u obzir da se ne radi o

izoliranim incidentima i ozbiljnosti dogaĊaja potpuno je razumno oĉekivati istragu.

Naravno da se u vrijeme incidenata radilo vrlo osjetljivom pitanju no ono što se

svjedoci dogaĊaja pitaju zašto je i punih 50 godina nakon dogaĊaja nije odogovoreno

na pitanje što je to ugrozilo prvu i zadnju crtu obrane sigurnosti SAD-a ?

Skeptik bi se zapitao ne radi li se tu o pokušaju zarade putem stjecanja medijskog

interesa. Doista kako se moţe i pomisliti da bi vojska zataškavala tako nešto.

Moramo razumjeti da ove pripadnike postrojbi ne smeta tajnost već ih kao istinske

patriote brine nedostatak smislenog odgovora na ono što su pouzdano svjedoĉili.

Na ţalost skeptika postoje sluţbena izvješća cijelih postrojbi o ovim incidentima kao i

dokumenti koji pokazuju da su nuklearni projektili morali biti zamijenjeni nakon

dogaĊaja.

http://technorati.com/technology/article/ufos-shut-down-nuclear-weapons-sites/


86

Na sreću radi se samo o malom broju incidenata i to samo unutar SAD-a, zar ne ?

Netoĉno. Poĉinju se javljati pripadnici postrojbi nuklearnog arsenala iz Velike Britanije

i tadašnjeg SSSR-a.

Potvrda ovih incidenata od strane praktiĉki svih najjaĉih nuklearnih sila je

uznemirujuća.

To potvrĊuje da NLO-i ne pripadaju nijednoj supersili.

Opcije koje ostaju su:

- postoji jedna ili više tajnih vlada koje vode tajni rat sa svim nuklearnim silama

koristeći neku javnosti nepoznatu tehnologiju ili

- postoji inteligentna vanzemaljska civilizacije ili više njih koje dokazuju svoju nadmoć

nad zemaljskim supersilama

I to je to, zar ne? Naţalost nije, postoje svjedoĉanstva o sliĉnim incidentima

prilikom izrade i testiranja projektila. U stvari postoje autori iz podruĉja ufologije

specijalizirani iskljuĉivo za incidente koji povezuju NLO-e i nuklearno naoruţanje.

Pa radi se o vojno tajni i tako nešto, što mi tu imamo razbijati glavu, ko zna kakve su tu

igre u pitanju. Slaţete se?

Za razliku od hrvatskih prilika moramo razumjeti da je temelj ameriĉkog društva

proklamirana sloboda izraţavanja i štićenje institucionalnih prava graĊana. Na primjer,

nedavno smo bili svjedoci istrage ameriĉkog kongresa o najvećoj ekološkoj katastrofi u

Meksiĉkom zaljevu. Ameriĉke institucije su ponosne u transparentnosti i prompnosti

takvih istraga u cilju štićenja slobodnog i pravednog ameriĉkog društva. Ĉesto se

navode primjeri obiĉnih graĊana koji su uspješno razotkrili kriminalce u sudstvu ili

policiji svjedoĉenjem pred kongresom.

Svi navedeni pojedinci u opisanim incidentima su voljni i traţe svjedoĉenje pred istim

tim kongresom. DogaĊaji sada datiraju unatrag punih 50-ak godina. Toliko su stari da

su svjedoci mogli pozvati na zakon o slobodi informacija kojima se mogu

dokumentima starijim od 50-ak godina skinuti oznake tajnosti. Apsurd je što su

svjedoci uspjeli doći u posjed dokaza u prilog svojih svjedoĉenja no i dalje ih kongres

ne ţeli saslušati.

U popularnoj UFO kulturi je poznat famozni sluĉaj iz Roswella 1947. Tada je vojska

navodno došla u posjed srušene vanzemaljske letjelice i njenih putnika. Stvar je

dostigla toliku popularnost da se svake godine u Roswellu odrţava festival. No

devedesetih godina je ameriĉka vojska nakon isteka zakonskog roka ĉuvanja vojne


87

tajne dala sluţbeno objašnjenje dogaĊaja. Dani su detalji specijalne letjelice, balona

namjenjenog špijuniranju SSSR-a. Slike i shema letjelice se slaţu s onim što se nalazi

na fotografijama ostataka navodno srušenog NLO-a u Roswellu.

U ovom primjeru moramo priznati da se vojska potrudila dati smislen i dokumentiran

odgovor. Upravo ono što se od nje i oĉekuje.

Zašto punih 50-ak godina nakon puno opasnijih dogaĊaja za koje postoji više

kredibilnih svjedoka i dokaza se sliĉno objašnjenje ne daje za incidente vezane u

nuklearno naoruţanje?

Mogu li doista politiĉke elite nuklearnih sila izdrţati pritisak sve većeg broja

kredibilnih pojedinaca koji istupaju u javnost i traţe istragu ?

Vidjet ćemo u budućnosti.

Do tada moţda si moţemo priuštiti maštanje da nas ―mali zeleni‖ danonoćno ĉuvaju od

najvećeg straha modernog svijeta – trećeg svjetskog rata.


88

ĈOVEK I UNIVERZUM

Od ranih dana civilizacije ĉovek je sebe odreĊivao metafiziĉki, ali ne i fiziĉki.

Nauĉnici i mislioci ostavili su nam svoja razmišljanja o ĉovekovom moralu, veri, ali

ništa o njegovom fiziĉkom ili biološkom poreklu. Oni su uvaţavali vrednost ĉoveka, ali

ne i njegovo poreklo, budućnost ili funkciju. U najmanju ruku ĉovek sebe shvata kao

boţanskog potomka, koji ima više sliĉnosti sa besmrtnim bogovima nego sa svim

ostalim zemaljskim bićima. U istoĉnjaĉkoj misli, ĉovek se, kao ţivotinje, biljke i ostale

stvari, smatra majom –iluzijom, jer nije veĉan. Pravi, izvorni ĉovek jeste jednota i

beskraj, sveprisutni Duh. A vidljivi (ispoljeni) ĉovek je samo imitacija pravog ĉoveka.

U tom smislu mitologije ne greše što smatraju da je pojavni ĉovek, koliko god bio

sjajan, samo tamni odraz pravog ĉoveka koji je izvan ovog sveta. Duh iznad uzroka i

posledice, nije vezan vremenom i prostorom, i zbog toga mora biti slobodan. On nije

nikada bio ni ĉim vezan ili sputan, niti to moţe biti. Pojavni ĉovek, ili odraz pravog

ĉoveka, ograniĉen je vremenom, prostorom, uzroĉnošću, te je zato vezan. Ovakav

metafiziĉki koncept ĉoveka bio je hiljadama godina vodeća misao mnogim

civilizacijama. Drevni ljudi bili su veoma yang (okrenuti prema sebi-unutra), i njihova

razmišljanja su, zbog vegetarijanske prehrane, naginjala ka metafiziĉkom i duhovnom.

Bili su izuzetni u astronomiji, kosmologiji i metafizici. MeĊutim, usled promene klime

i prehrane, ĉovekov naĉin razmišljanja se promenio i pribliţio analitici, empirizmu i

materijalizmu. Savremeni ljudi ne veruju u ono što ne mogu da vide ili dodirnu. U

tome im sve više pomaţe i tehnološki procvat. Zbog toga je stari koncept ĉoveka za

njih nepojmljiv.

Tim istraţivaĉa ţivota postavio je svoj kamp u epicentru beskrajnog prostora.

MeĊutim, kako je ovaj svet beskrajan, bez obzira gdje se fiziĉki netko moţe naći, uvek

će biti u njegovom centru. Tim je upravo saĉinio izveštaj i napravio mape svetova koje

je istraţivao. Zamisli, postoje samo tri mape, sve dovoljno jednostavne, razumljive ĉak

i detetu. Nakon crtanja ovih mapa istraţivaĉi su nestali. Verojatno su se preselili u

beskrajni svet jer je on prijatno mesto u kome jedinka moţe imati apsolutnu slobodu.

Zbog toga moramo, uz pomoć ovih mapa, sagraditi Ideju Univerzum, viziju sveta i

razumevanje ţivota. Ali, što sve ovo ustvari znaĉi?

Mapa prva:

Šest kontrentriĉnih prstenova , a u središtu ĉovek i ţivotinjski svet,

Drugi prsten – BILJNI SVET,

Treći prsten - ZEMLJA,

Ćetvrti prsten – NEBO,

Peti prsten – SVETLOST,

Šesti prsten - TAMA.

Druga mapa:

Isti prstenovi kao u prvoj mapi sa dopunom primera yin-yang poretka ispoljen u

ljudskom svetu. Kako je ĉovek nastao izmeĊu dvije krajnosti: neba i zemlje, ta


89

korelacija je oznaĉena kao YIN - YANG. Koliko ljudi danas imamo na planetu Zemlji,

toliko moţe i biti razliĉitih stavova prema svim pitanjima ţivota. Kada poĉnemo priĉu

o ĉoveku i Univerzumu, onda moramo imati jednu razumljivu taĉku odakle poĉeti, da

nam se ne dogodi da se vrtimo u krug i da nikada ne moţemo utvrditi što je starije koka

ili jaje. Ako krenemo linijom naše evolucije, onda ćemo doći do nivoa današnjeg

stepena razvoja ĉoveka. Ali mi ţelimo ići dalje u saznanju što je bit ĉoveka, te kakve

veze imamo sa celim kosmosom. Primećujemo da je veoma bitan nivo moći

prosuĊivanja. On moţe biti razliĉit od slepog ĉulnog prosuĊivanja ili prvi nivo, pa sve

do sedmog nivoa gde nam se budi univerzalna kosmiĉka svest. Mi trebamo doći do

ISTINE. Ona je uvijek JEDNO, na isti naĉin kao što je naša DUŠA i energija-BOG.

Svi oni akademici, znanstvenici i ostali koji su pokušali nešto pojasniti, ali nisu dotakli

istinu, neka raĉunaju da su promašili temu. To nije sramno. Neka nam to bude izazov

na putu ka ISTINI, DUŠI i BOGU. Zato kaţem da nitko ne mora biti pismen da bi

probudio SVIJEST. Ono što danas imamo u vidu suvremenosti, to nam je samo

nametnuto od strane slobodnih umova, a na samom evolutivnom poĉetku ĉovjeka to

nije bilo tako zamišljeno. Toĉnije, sve je već poznato, ali mi nemamo razvijene moći

ĉitati tako suptilne boţanske principe. Kada to posmatramo sa druge strane, onda

znamo da u Univerzumu ništa ne postoji. Jedino što postoji jest ljudska SVIJEST i

projekcija te svijesti na sve što nas okruţuje. Sam Bog, Beskraj ili Apsolut se oĉituje u

PRAZNINI. Snaga te praznine je jednaka beskraju.

Proizilazi da je u Kozmosu sve na neki naĉin skladno, jedino mi ljudska bića

nismo usklaĊeni sa samim sobom. Taj nesklad ima za posljedicu da smo nezadovoljni,

neispunjeni, nezdravi, sa sve većom dozom tjelesnih boli koje osjećamo. Poznato je da

Bog ne moţe biti bolestan ili star. Bog znaĉi apsolutnu moć, sveprisutnost, bez

vremena, trajanja i manifestacije. Obiĉni ljudi kada priĉaju o Bogu trebaju znati da

mogu samo osjećati PRISUSTVO BOGA u sebi i drugima. Svako ljudsko biće moţe

imati osobno iskustvo o Bogu samo nakon buĊenja svijesti, prosvjetljenjem, na naĉin

sveprisutnosti.

Što nam je ĉiniti i odakle da krenemo?

Poznato je da pored ISTINE nezaobilazna je i KOZMIĈKA PRAVDA. Obzirom

da sve ovo što pišem iskljuĉivo ima veze sa ljudskim bićem, onda mogu reći da svako

biće realizira sebe u cjelosti, jer je to jedini naĉin da se doĊe do kozmiĉke pravde.

Znaĉi, mi smo sebi sve isplanirali i prije našeg roĊenja, i kakav će nam ţivot biti, i

kada ćemo napustiti planet Zemlju kao POJAVNI SVIJET. Mi smo u biti boţanske

iskre i imamo svoju auru, kao što je imaju biljke, ţivotinje i sve tvari. AURA

predstavlja naš original, našu matericu i našu ideju. Naše pravo JA nalazi se u toj auri,

a naše TIJELO jest samo kopija sa ograniĉenim resursima ili rokom trajanja. Ono što je

za naše tijelo svijest, to je za auru UM. Kako ništa ne miruje, nego se kreće u valovima

i stalno se širi, tako je jednog dana naš UM predloţio auri (DUŠI) da se transformira u

ljudsko biće. Aura je i dalje ostala naš original, imamo je i sada, ali smo na nju dobili


90

još 3D trodimenzionalno biće sa spiritualnim svojstvima. I sve dalje što će se dogoditi

sa tim tijelom imaće predznak materijalnog i tjelesnog, a ostaće nam tajna o našem

originalu. Svakim danom u tjelesnoj preobrazbi mi se udaljavamo od našeg originala,

odnosno od naše duše. To je prosta dezintegracija koja za posljedicu ima loše zdravlje,

starenje tijela, gubitak vjere u sebe, pad imuniteta i sve tako do dana smrti, kada se opet

vraćamo svome originalu, a tijelo će se molekularno razgraditi obrnutim redom nego li

je nastalo. Ovo i nije bilo teško ispriĉati, ali je svakako teško pronaći pravi put za

realiziranje ţivota. U svakom sluĉaju, u kozmiĉkim omjerima ne moţe biti nikakvog

gubitka. Jedino što se moţe dogoditi jest da će sigurno doći do tjelesnih boli u onom

procentu koliko smo se sami udaljili od zacrtanog puta. Danas se moćnici „brinu― što

će u skorije vrijeme biti sa ĉovjeĉanstvom. Pa ništa neće biti. Ništa i sada ane postoji.

To su samo manipulacije, a na svima nama stoji zadatak da se probudimo u vidu

buĊenja svijesti pa da nam drugi ne serviraju neistine, nego da sami spoznamo

ISTINU. To je jedini mogući naĉin da spoznamo ljudsko biće kroz jednu medalju sa

dva lica – raĊanjem i smrti. Plašit ćemo se sve dotle dok tu istinu ne spoznamo.

Zamislimo da ništa ne znamo, da ne znamo što nam je ĉiniti u ţivotu. Tonemo sve

dublje. Nezadovoljni smo, bolesni i ne vladamo sobom. Jedino što još imamo to jest –

DISANJE. Ono predstavlja neprobuĊeni, prirodni, metabolizirani oblik naše

neprobuĊene univerzalne kozmiĉke svijesti. Znaĉi, ako od ovog trenutka krenete pratiti

svoje disanje, imate pravu priliku da doĊete do pune svijesti. Disanje je osnov svake

meditacije. Uz disanje, meditaciju i malo odabrane hrane (makrobiotiĉke) za neko

vrijeme moći ćete se pribliţiti svojoj istini i duši. Pokrenućete ustajalu energiju –Boga.

U vašem tijelu doći će do podizanja kreativnih snaga stvaranja u vidu ŢIVOTNE SILE,

pojaĉat će vam se IMUNITET, VJERA u sebe, bićete ispunjeni kozmiĉkom milinom u

vidu LJUBAVI, a to će biti dovoljno da probudite svoju SVIJEST. ProbuĊeni ljudi,

gurui, lame na Tibetu i mnogi mislioci dokazuju nam da kada imamo probuĊenu svijest

imamo i potpun osjećaj SVEPRISUTNOSTI i onda ne moramo niti jesti, niti piti, pa

ĉak niti disati. Svijest nije ništa drugo nego direktni solarni prikljuĉak nas samih sa

Bogom. U praktiĉnom ţivotu trebamo doći do sklada UMA i TIJELA, odnosno našom

svijesti trebamo umiriti slobodni autonomni UM i slabo organizirano tijelo. Sve to

moţemo postići time što ćemo naše biće na najbolji naĉin postaviti u PROSTORU i

VREMENU. Na Istoku se to kaţe feng shui i astrologija. Praktikum duhovnih principa

nije teţak. Lako je razumljiv svima. Jedino što trebate napraviti prvi korak i podnijeti

neku ţrtvu. Za ljudsko biće biti ţrtva znaĉi da budete stalno u LJUBAVI, ali onoj

pravoj, bezuvjetnoj, kako sa samim sobom , tako i sa cjelim svijetom. Krivu spoznaju

ljudi imaju o ljubavi. Ljubav je osobno iskustvo svakoga pojedinca a govori nam da

smo se dovoljno poĉistili iznutra, otvorili naše energetske kanale i spoznali da moţemo

naše biće voditi kroz ţivot. Takvo iskustvo svi ljudi na svijetu osjećaju na isti naĉin

kroz osjećaj boţanske miline. Ljubav se uvijek širi. Ne moţe se primiti, samo se moţe

iskazati. Zahtjevati ljubav od nekoga je potpuno nemoguća misija.


91

TAMO GDJE JE LJUBAV-ONA PJEVA.

Ako sve doţivljavate preko emocija, to znaĉi da su vaša osjetila jako aktivna i

ukupna reakcija će biti tjelesnog karaktera, na putu ste da osjetite boli. Sa takvom

tjelesnom reakcijom moţete si priuštiti primanje samo krupnih vibracija iz vanjskog

svijeta Na taj naĉin zauzimate najniţi stupanj prosudjivanja.

Te razine idu ovim redom:

7. stupanj NAJVIŠE PROSUDJIVANJE Apsolutna kozmiĉka ljubav koja

transformira svaki Antagonizam u komplementarnost

6. stupanj IDEOLOŠKO PROSUDJIVANJE Priosudjivanje o mislima (pravda-

nepravda)

5. stupanj SOCIOLOŠKO PROSUDJIVANJE Rasudjivanje o sociološkim

temama, moralu i ekonomici

4.stupanj KONCEPTUALNO RASUDJIVANJE Intelektualno, znanstveno

prosudjivanje

3.stupanj SENTIMENTALNO PROSUDJIVANJE Ţeljno i neţeljno

2.stupanj ĈULNO PROSUDJIVANJE Prijatno i neprijatno

1.stupanj FIZIĈKO PROSUDJIVANJE Mehaniĉko i slijepo prosudjivanje.

Ova priĉa ide dalje.

Kakvo Vam je prosudjivanje, tako ćete i biti izloţeni mogućnosti sedam etapa

bolesti.

7.etapa AROGANCIJA Strah, rezigniranost, nesigurnost, zabrinutost, oĉajanje,

Samoubistvo, mrţnja, egoizam,gramzivost,neznanje,rat

6.etapa NERVOZA Bijes, melankolija, pesimizam, iskljuĉivost, nezadovoljstvo

5.etapa BOLESTI ORGANA Srĉane bolesti. Bolesti jetre, bubrega, ţeluca itd.

4.etapa PREVLAST SIMPATIĈKOG ILI PARASIMPATIĈKOG NERVNOG

SUSTAVA Reumatizam, skleroza, artritis, paraliza itd.

3.etapa BOLESTI KRVI Rak, anemija, kemofilija, ubrzan i usporen rad srca,

Elkcem, tromboza, visok i nizak krvni tlak, dijabetes,

Lepra, ĉirevi, mentalne bolesti.

2.etapa B O L I Grĉevi, glavobolje itd.

1.etapa U M O R Prehlada, neredovne mjeseĉnice, nedostatak volje itd

Vidite kako je to povezano.

RAZVOJ BOLESTI, korjeni bolesti (1), stablo (2), grane (3) i (4), cvjetovi (5), i

plodovi (6) i (7).

7. DUHOVNE BOLESTI Arogancija, iskljuĉivost, egocentriĉnost, slabo

pamćenje

Pre-kopernikanski duh itd.

6. PSIHOLOŠKE BOLESTI Dualizam, spiritualizam, materijalizam itd.


92

5. BOLESTI ORGANA Srĉane bolesti, ĉirevi ţeluca i duodenuma, neredovne

Mjeseĉnice,, astma, dijabetes, katarakta, itd.

4. PREVLAST SIMPATIĈKOG I PARA- Reuma, opadanje kose, bolesti jetre,

grĉevi itd.

SIMPATIĈKOG NERVNOG SUSTAVA

3. VIŠAK YINA ILI YANGA Povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku, upala

Crijevne sluzokoţe itd.

2. NIZAK NIVO PROSUDJIVANJA Idiotizam, imbecilnost, lepra, epilepsija,

paranoja itd.

1. NEDISCIPLINIRAN ŢIVOT Nesretna obitelj

Ljudi posjeduju uz fiziĉko i mentalno tijelo, još i spiritualno. Tamo gdje ima

duha, tamo postoji nada i kreativnost. Pošto duh nije ograniĉen ni vremenom ni

prostorom, a tijelo jeste, javlja se osjećaj nepotpunosti, kao i ţelja da se nadmaši

sadašnje fiziĉko stanje. Nade izvan prostora i vremena proţimaju ĉovjeka potrebom i

sposobnošću stvaranja. U nadi da će njegova djela na neki naĉin uĉiniti da njegova

fiziĉka prisutnost traje isto tako dugo, kao spiritualna, ĉovjek stvara religiju, znanost,

glazbu, umjetnost, diţe spomenike od razliĉitih materijala, pa ĉak i izgradjuje carstva.

Medjutim, ta ga njegova dostignuća nikada potpuno ne zadovoljavaju, u biti svih

svojih htijenja ĉovjek ţeli biti besmrtan. (Religije djelomiĉno zadovoljavaju potrebu za

besmrtnošću, ali one su usmjerene na ţivot poslije smrti, a mi ţivimo u sadašnjem

trenutku i potrebno je da dostignemo osobno prosudjivanje, a ne nametnuto).

Zbog toga, nezadovoljene ţelje i dalje ispunjavaju srca muškaraca i ţena,

frustracijom i bolom. To se sve oĉituje u 2.-oj ĉakri tri prsta ispod pupka, u predjelu

središta ţivota ili HARE. Sve neispunjene ţelje, seksualna moć davanja i primanja

apsolutno će kod osobe stvoriti neki vid ovisnosti u hrani, piću, kavi, duhanu,

lijekovima i drogi. Za taj fenomen moţemo kazati da je odgovoran nizak stupanj

prosudjivanja, sa jakim emotivnim utjecajima i sa odsustvom svijesti.

TAOISTI su razumjeli pravo znaĉenje ĉovjekove ţelje za besmrtnošću. Oni su

došli do spoznaje da ĉovjek ţeli napredak ili ulazak u Kraljevstvo Boţije, a to je i

konaĉni cilj naše evolucije. Zbog toga su izmislili metode za koraĉanje s Bogom koje

spiritualiziraju tijelo i uzdiţu ĉovjeka u ĉetvrto kraljevstvo, još dok ţivi na zemlji.

To, ĉetvrto kraljevstvo se moţe doseći. U njemu je ljudsko tijelo spiritualizirano.

U tom stanju prostor i vrijeme ne mogu vas ograniĉiti. Besmrtnik doţivljava potpuno

zadovoljenje, mir i sreću, jer je on ili ona u jedinstvu s Bogom.


93


94

ŠTA JE TO NAUĈNA FANTASTIKA? – SLOBODAN ŠKEROVIĆ

Već sаm rаnije nаznаĉio dа je pojаvа NF nuţnа u kontekstu sveopšteg osećаnjа

koje zrаĉi moderno dobа, а to je stаlno povećаnje znаĉаjа nаuĉno-tehnoloških izumа,

kаo i spekulаtivne mogućnosti novih tehnoloških probojа i revolucijа.

Iz ovogа se lаko moţe zаkljuĉiti dа je NF onа vrstа fikcije u kojoj nаuĉno-

tehnološki elementi imаju znаĉаjаn momentum u njenoj konstrukciji.

Neki neterski koncepti sаvremene NF

Kаo što u egipаtskoj filozofiji, iz koje je nаstаlа egipаtskа mitologijа, odnosno

religijа, postoje principi (neteri) s vrhunskim principom Neter neteru, tаko i u drugim

sveobuhvаtnim sistemimа, u društvu ili u knjiţevnoj fikciji, postoje ideje koje

pokušаvаju dа u sebi odrede osnovne pokretаĉke sile, prаvce i smerove njihovog

dejstvа, forme i dinаmiĉke celine, аrhetipove, tipove, individuаlne modele, hаbitаt,

prirodu, itd. U sаvremenoj nаuĉnoj fаntаstici, kojoj su osnovni mediji izrаţаvаnjа

knjiţevnа prozа, film, strip i video-igre, nаjpoznаtiji modeli ove vrste su „Zvezdаne

stаze―, televizijski i filmski serijаl, zаtim filmovаnа epskа fаntаzijа „Zvezdаni rаtovi―,

filmski serijаl „Mаtriks―, kаo i još nekа, mаnje poznаtа ili impresivnа ostvаrenjа.

U osnovi ovih višeznаĉnih ostvаrenjа, jаsno se istiĉu egzistencijаlni i etiĉki

momenti, usredsreĊeni pre svegа nа rаzvoj liĉnosti glаvnih junаkа i njihovu interаkciju

s društvom, odnosno nаjvаţnijim društvenim dešаvаnjimа. U serijаlu „Zvezdаne stаze―

nаjbolje obrаĊen аspekt su meĊuliĉni odnosi, pri ĉemu je fаntаzijski tehnološki element

iskorišćen kаko bi se zа rаzvoj ovаkvih odnosа stvorili pogodni društveni uslovi. U

ovom serijаlu, premisа kojа omogućuje nаpredovаnje i izgrаdnju liĉnosti je utopijski

socijаlizаm, koji iskljuĉuje bilo kаkvu mogućnost, u dаnаšnjem svetu vlаdаjućih,

egoistiĉkih, privаtno-sopstveniĉkih, sebiĉnih, zloĉinаĉkih, tehnokrаtskih, itd. аmbicijа.

Glаvni junаci su u dobroj meri ideаlizovаni i sluţe kаo modeli liĉnosti ĉesto

suprotstаvljeni interesimа koji nuţno izviru iz nekih društvenih koncepаtа, nаroĉito

drţаve, kojа je u ovom zаmišljenom svetu izgubilа nаjveći deo svojih stvаrnih аtributа,

а time i inicijаtivu. Jedаn od glаvnih motivа-pokretаĉа u „Zvezdаnim stаzаmа― je

rаdoznаlost, ţeljа zа istrаţivаnjem i sticаnjem znаnjа, unаpreĊenjem liĉnosti, što je

zаprаvo osnovni filozofski i egzistencijаlistiĉki zаhtev (npr. kod Spinoze).

U serijаlu epske nаuĉne fаntаstike „Zvezdаni rаtovi―, postoji nešto drugаĉijа vrstа

društvenog okruţenjа. Tаmo su dve glаvne društvene formаcije – diktаturа i republikа,

koje se dijаlektiĉki prepliću u zаdаtom bipolаrnom modelu, istorijski i reаlno veomа

аktuelnom. Ovаj duаlizаm se preslikаvа nа glаvne junаke i oni morаju dа se opredele

izmeĊu svetle i tаmne strаne sile, kojа je tаkoĊe dvojаkа. Premа tome, ono što odreĊuje

liĉnost jeste etos, а njegovi glаvni nosioci su nekа vrstа „svetih rаtnikа― – dţedаji.


95

Duаlizаm je dosledno sproveden i u podeli glаvnih ulogа – dvа nosećа likа su blizаnci

(što se do sаmog krаjа priĉe moţe sаmo nаslutiti), princezа Lejа i dţedаj Luk

Skаjvoker. Drugi junаci s odluĉujućom ulogom su tipski kаrаkteri (Hаn Solo) koji su u

stаlnoj borbi sа svojim kаrаkternim osobinаmа (zаprаvo društveno odreĊenim

vektorimа individuаcije) jer se nа njih vrši pritisаk sа strаne etosа. Hаn Solo je ideаlаn

primer individuаlnog preduzimаĉа koji se kreće zonom izmeĊu dozvoljenog i

nedozvoljenog, аli njegov liĉni odnos s ostаlim junаcimа uvek prevlаdа njegovu

uslovljenost. Iskvаrenа logikа tipа „lаncа komаndovаnjа― (pirаmidаlne strukture

društvene orgаnizаcije) oliĉenа u „imperiji―, odn. „imperаtoru―, ne sаdrţi u sebi ovаj

unutrаšnji motiv i zbog togа teţi osvаjаnju svih dostupnih oblаsti, kаo i uništenju onih

koji odbijаju dа se prikljuĉe nа sistem. Unutrаšnjа borbа kod pаlog dţedаjа Dаrtа

Vejderа (Anаkinа Skаjvokerа) tek nа sаmom krаju epа rаzotkrivа duboko zаkopаno

jezgro njegove liĉnosti. Ovаj lik je tipiĉnа ţrtvа emocije sаmosаţаljenjа, od prve

epizode u kojoj se pojаvljuje, ţrtvа društvenog sistemа koji je porobio njegovu mаjku,

а njegа emocionаlno uslovio dа svojim reаktivnim ponаšаnjem ĉini zlo i ondа kаdа ţeli

dа ĉini dobro. Iаko i junаci sа suprotne strаne imаju sliĉnu situаciju, njimа je nа usluzi

mudrost etosа (veĉnosti) zа rаzliku od „lukаvog umа― (prаkse vlаdаnjа).

„Mаtriks―, osim zаmerki upućenih nа preterаno korišćenje mаrketinških i

koreogrаfskih elemenаtа, imа tаkoĊe veomа snаţnu ideju, kojа stvаrnost predstаvljа nа

relаciji predstаve („Velikog Brаtа―), obmаne i sаmoobmаne, s jedne strаne, а s druge –

slobodne i osvešćene liĉnosti, kojа je u svаkom pogledu mаrginаlizovаnа i stаvljenа

izvаn zаkonа. „Mаtriks― ponаjviše odrаţаvа trenutnu društvenu situаciju, u sklаdu s

vlаdаjućom tehnologijom krаjа 20. i poĉetkа 21. vekа – ujedinjeni sistem tzv.

„veštаĉke inteligencije― i njegovo višestruko uplitаnje u svаkodnevni ţivot ĉovekа, s

tendencijom dа se svаki trenutаk i svаkа, pа i nаjmаnjа аktivnost, uklopi u „mаtricu―,

kаko bi se ostvаrilа kontrolа kojа jeste – bezbednost. Dаnаs je ĉitаv svet uznemiren

ovаkvim dogаĊаnjem, odаvno аnticipirаnim u klаsiĉnim delimа nаuĉne fаntаstike (Mi,

1984, Metropolis, Dаn kаdа se Zemljа zаustаvilа, itd).

Dominаcijа neinteligencije

„Veštаĉkа inteligencijа― je jedаn od dominаntnih pojmovа digitаlnog dobа (prim.

dobа se u poslednje vreme smenjuju svаkih nekoliko godinа). U suštini, VI nemа ni „i―

od inteligencije. Ovаj pojаm, pre svegа, obuhvаtа sloţeni sistem protokolа i

prorаĉunаte reаkcije, zаsnovаnih bilo nа stаndаrdnom tumаĉenju situаcije, bilo nа

projekciji ţeljenog ishodа. Nаjvećа i nаjskupljа primenа VI je u politiĉke svrhe –

oĉuvаnje tj. nаmetаnje poretkа koji odgovаrа postojećem sistemu eksploаtаcije. U

„Mаtriksu― je VI delаtno, i spektаkulаrno, prisutnа u liku аgentа Smitа, koji, mnogo

više od „inteligencije― koristi grubu silu. Vlаdаjući sistem se u „Mаtriksu― ne bori

protiv istinske konkurencije, tj. nekog drugog sliĉnog sistemа, već protiv onih koji

„kvаre― sistem jer se u njegа ne uklаpаju.


96

U serijаlu „Zvezdаne stаze―, VI je dаt u dvа osnovnа ishodа. Nаjpozitivniji

predstаvnik VI je аndroid Dejtа (Data, tj. Podаtаk) koji u svemu pаrirа ljudskim

bićimа, а u mnogo ĉemu ih i nаdmаšuje, osim u umeću bаlаnsirаnjа emocijа (emocije

su neаdekvаtno obrаĊene u „Zvezdаnim stаzаmа― i uglаvnom ideаlizovаne kаo nešto

„pozitivno―, što je jednа od slаbosti ovog inаĉe impresivnog projektа). Ali,

nаjimpresivnijа VI je svаkаko onа kod Borgа (skrаćeno od Kiborg), kolektivnog

kibernetsko-orgаnskog bićа koje preti i teţi dа ovlаdа ĉitаvom gаlаksijom, nаmećući

orgаnizаciju „košnice―, gde su individue (trutovi) pod kontrolom centrаlne procesorske

jedinice, „kolektivnog umа― – moţdа, do sаdа, nаjbolji primer mogućeg dаljeg rаzvojа

tehnološke civilizаcije. Uspostаvljаnje sistemа koji je sаm sebi svrhа i oprаvdаnje je

pokušаvаno mnogo putа u istoriji, а nаjsliĉniji primeri ovome su oni poĉev od

Jаkobinske diktаture, preko stаljinizmа do fаšizmа i nаcizmа. U dаnаšnjem svetu,

rаniji modeli zаsnovаni nа ideologiji i аdministrаtivnoj efikаsnosti, sve više su

tehnologizovаni i u funkciji kontinuirаne tehnološke revolucije. Ĉini se kаo dа je

tehnologijа preuzelа vlаst nаd ljudimа i sve rаspoloţive energije se usmerаvаju u cilju

oĉuvаnjа tаkvog sistemа. Nа krаju krаjevа, ispаdа dа su Mаrks i drugi filozofi-

ekonomisti, prevideli ĉinjenicu dа je idejа (tj. proizvodnа sredstvа) tа kojа zаprаvo vrši

rаd, а ne rаdniĉkа klаsа, i dа je „normаlno― dа njoj i pripаdnu proizvodi tog rаdа. A

ljudi su tu, nаrаvno – otuĊeni, ili bolje reĉeno „upotrebljeni―. Posmаtrаno nа ovаkаv

nаĉin, zаistа je tаĉnа tvrdnjа dа je „rаd stvorio ĉovekа―, аli veliko je pitаnje – ĉiji rаd? I

dа li je ovаkаv ĉovek zаistа nаjbolji i nаjpаmetniji ĉovek, kаdа su ljudske potrebe i

potencijаli u pitаnju?

Nаuĉnа fаntаstikа, u ovom trenutku, doţivljаvа (prividnu?) krizu. Moţdа bаš zbog

togа što je sаmа nаukа, odnosno u nаjvećom meri sаmа tehnologijа, preuzelа nа sebe

ulogu, koju u ljudskom svetu imа umetnost, dа formirа svest i odreĊuje/procenjuje

delаtnost ljudi. „Etikа― tehnologije je u funkciji odrţаnjа njene dominаcije. Tehnološko

znаnje omogućuje, pre svegа, efikаsno sprovoĊenje vlаsti, kojа zаuzvrаt ulаţe u

tehnologiju, zаtvаrаjući tаko zаĉаrаni krug nаsiljа. Onа priĉа kojа je u poĉetku dаlа

podsticаj nаuĉnoj fаntаstici, priĉа o visokom stаndаrdu svih ljudi, o slobodi koju

tehnologijа nudi, neogrаniĉenom kretаnju svemirom, osvаjаnju i oslobаĊаnju vremenа

kаko bi se ljudi oslobodili potrebe dа rаde i posvetili sebi – odаvno je izgubilа zаmаh i

vаţnost. Entuzijаzаm u nаuĉnoj fаntаstici je splаsnuo još poĉetkom šezdesetih godinа

prošlog vekа, а pojаvom sаjber-pаnkа, stvаr je u dobroj meri prizemljenа. NF je ušlа u

klinĉ s dаnаšnjicom i mnogo mаnje se bаvi predviĊаnjem dаleke budućnosti, а više

onim što sledi već sutrа. Kаo ţаnr je skoro potpuno pretopljenа u obiĉаn, uglаvnom

diletаntski fentezi, koji ne nudi ništа nа plаnu etike ili konkretnog suprotstаvljаnjа

vlаdаjućoj tehnologiji, nаjbolje oliĉenoj u globаlnim korporаcijаmа i globаlnom

sistemu. Poslednji trzаj, koji kаo dа je stаvio tаĉku nа NF – „Avаtаr― DŢejmsа

Kаmeronа, jednog od nаjznаĉаjnijih reţiserа nаuĉne fаntаstike („Terminаtor―). Ovаj

film nа sаţet nаĉin priĉа o vlаdаjućoj tehnološkoj ekonomiji, kojа od ljudi ĉini ili ţrtve


97

ili zloĉince. Nije tu ništа novo reĉeno, аli je indikаtivno dа je Kаmeron formаlno

istаkаo pojаm „аvаtаrа― – mаdа gа nije u potpunosti аnаlizirаo. NJegov аvаtаr je

mаterijаlizovаni Neo, glаvni junаk „Mаtriksа―, stаvljen u procep izmeĊu etiĉkog i

tehnološki svrsishodnog.

Ko preţivljаvа?

Preţivljаvаnje je glаvnа (nаmetnutа) temа dаnаšnjice. Ono je imperаtiv

tehnologije, pošto je oĉigledno dа u istoriji jedino onа preţivljаvа, bez obzirа nа to dа

li se rаdi o ideologiji, religiji ili mаšinskoj, digitаlnoj, nаuĉnoj tehne... Ţiveti i umirаti

zаrаd odrţаnjа sistemа, а istovremeno verovаti u sopstveno preţivljаvаnje, je u

nаjmаnju ruku pаrаdoksаlno, а i potpuno neinteligentno.

Veštаĉkа inteligencijа kаo surogаt istinske, kreаtivne inteligencije, kojа svoju

egzistenciju ostvаruje slivаnjem resursа, а ne njihovim iscrpljivаnjem (o ĉemu je reĉ u

„Avаtаru―) – pokаzuje se kаo ĉistа suprotnost inteligenciji. Trebа zаistа biti glup pа

poverovаti u mogućnost dа će VI uspešno preuzeti nа sebe dobroĉiniteljsko delovаnje

u korist ljudskih bićа. Ali tаj proces zаglupljivаnjа odаvno je uzeo mаhа, on se

sistemаtski sprovodi i nije nikаkvo ĉudo što stvаri izgledаju ovoliko sumorno.

Štа nаuĉnа fаntаstikа moţe ovde dа uĉini? Još od vremenа Filipа K. Dikа, i drugih

аutorа koji su videli štа se spremа, onа sklаpа pаzlu s kojom mаlo ko još pokušаvа dа

se zаbаvljа. Postoji snаţnа tendencijа dа se sve zаnemаri, zаbаšuri, dа se ne rаzmišljа i

ne brine previše, dа se prepusti tokovimа istorije, i nаjvećem zlu – zаbаvi... Ionаko,

kаdа bi ĉovek i hteo, ne bi mogаo dа se orgаnizuje protiv ovаko mаterijаlizovаne

pretnje – bio bi istogа ĉаsа etiketirаn kаo teroristа i eliminisаn. Dаkle, kаo što kаţe

Borg: Svаki otpor je uzаludаn. Bićete аsimilovаni.

Istorijа je potrošilа i preţvаkаlа sve moguće sisteme i kulminirаlа do stаdijumа

„veštаĉke opšte inteligencije― (AGI), kojа trenutno uspostаvljа senzorsku mreţu nа i

ponаd plаnete, prikupljа podаtke o svemu i svаkome i gotovo momentаlno interveniše

gde god se dogodi nešto izvаn protokolа (već obrаĊeno u literаturi).

Ako je misijа nаuĉne fаntаstike bilа dа prosvetli i obrаzuje ĉoveĉаnstvo, onа je u

tome uspelа u veomа mаloj meri. Dаnаs još sаmo moţe dа iz prikrаjkа preslikаvа i

predviĊа sledeće poteze ovog zаlаufаnog Levijаtаnа koji je već progutаo kuglu

Zemаljsku.


98


99

SF ROCK PESME

Rokenrol i SF su oduvek u nekoj tajnoj vezi, poĉevši od korišćenja muzike u

filmovima SF ţanra pa do samih pesama posvećenih SF tematici. Evo tekstova

nekoliko pesama poznatih sverskih rok grupa i izvoĊaĉa, koji su sen pozabavili temom

leta u svemir i SF avantura. Tekstovi su dati u izvornom obliku.

SARAH BRIGHTMAN - I LOST MY HEART TO A STARSHIP TROOPER

Speaker 1:

Arcaida

X-ray X-ray delta niner niner zero

This is Starfleet Control

You are clear to go hyper space

Acknowledge

Speaker 2:

Affirmative, Star Comm

We have situation gold

Speaker 1:

Niner niner zero, roger

You're looking good for trans-light

Sarah singing:

I lost my heart to a starship trooper


Oh...

Hey, Captain Strange, won't you be my lover

You're the best thing that I've ever discovered

Flash Gordon's left me, he's gone to the stars

An evil Darth Vader has me banished to Mars

Tell me, Captain Strange, do you feel my devotion

Or are you like a droid, devoid of emotion

Encounters one and two are not enough for me

What my body needs is close encounter three


Flashing lights in hyper space

Fighting for the Federation

Hand in hand we'll conquer space


100

Listen, Captain Strange, what's our destination

The scanners seem to indicate a small deviation

Static on the comm - it's Starfleet Command

Requesting your position, it's their final demand

You're intentions are known, they've found out at last

So if you're gonna take me, please make it fast

Touch me, feel me, do what you will

I want to feel that galatic thrill





Speaker 1:

Niner niner zero

This is Star Comm

We got a problem

On your vector

Request status check

Over

Sarah singing:

Oh, baby...

Speaker 3:

Arcadia

This is Strategy Control

You have course devation

At five mark six

Acknowledge

Sarah singing:

I love you...

Speaker 1:


101

Arcaida

We show condition red

Confirm

Sarah singing:

Love me...

Speaker 3:

What's going on out there

Sarah singing:

Oh...






Oh...

Space suit is lying on control room floor

Pulse rate increasing as the heat factor soars

Take me, make me feel the force

Ignore the computers, we're locked on course









Speaker 1, while Sarah sings

the previous lines repeatedly:

Niner niner zero

This is Star Comm

Be advised


102

You have serious vector deviation

I repeat: serious vector deviation

Arcadia

Niner niner zero

Do you copy


To all ships in sector five

Be advided

Arcadia

Niner niner zero

Is off course

All ships squawk ident

Starship Arcadia


Squawk ident

I repeat: squawk ident

DAVID BOWIE - SPACE ODDITY

Ground control to major Tom

Ground control to major Tom

Take your protein pills and put your helmet on

(Ten) Ground control (Nine) to major Tom (Eight)

(Seven, six) Commencing countdown (Five), engines on (Four)

(Three, two) Check ignition (One) and may gods (Blastoff) love be with you

This is ground control to major Tom, you've really made the grade

And the papers want to know whose shirts you wear

Now it's time to leave the capsule if you dare

This is major Tom to ground control, I'm stepping through the door

And I'm floating in a most peculiar way

And the stars look very different today

Here am I floatin' 'round my tin can far above the world


103

Planet Earth is blue and there's nothing I can do

Though I'm past one hundred thousand miles, I'm feeling very still

And I think my spaceship knows which way to go

Tell my wife I love her very much, she knows

Ground control to major Tom, your circuits dead, there's something wrong

Can you hear me, major Tom?



Can you...

Here am I sitting in my tin can far above the Moon

Planet Earth is blue and there's nothing I can do

DAN DARE PILOT OF FUTURE - MUSIC BY ELTON JOHN

Can you tell me how old dan might have done it

If he‘d been here now, holy cow

My stars might have been read on the planet mars

Because I don‘t have foresight to see

If we still be together in the twenty first

In the twenty first century

He‘s our flying ace, pilot of the future

In an endless space, holy cow

My eyes never saw a rocket that was quite that size

Because I don‘t have the energy

To be cat and mouse for the champions

For the champions of destiny

So long captain dan

I fail to see what motivates your hands

Goodbye restless night

You know I loved dan dare, but I couldn‘t make his flight

So long, so long

Dan dare doesn‘t know it

He doesn‘t know it


104

He doesn‘t know it

But I liked the mekon

IN THE YEAR 2525 – ZAGGER & EVANS

In the year 2525

If man is still alive

If woman can survive

They may find

In the year 3535

Ain't gonna need to tell the truth, tell no lies

Everything you think, do, or say

Is in the pill you took today

In the year 4545

Ain't gonna need your teeth, won't need your eyes

You won't find a thing to do

Nobody's gonna look at you

In the year 5555

Your arms are hanging limp at your sides

Your legs not nothing to do

Some machine is doing that for you

In the year 6565

Ain't gonna need no husband, won't need no wife

You'll pick your son, pick your daughter too

From the bottom of a long black tube

In the year 7510

If God's a-comin' he ought to make it by then

Maybe he'll look around himself and say

Guess it's time for the Judgement day

In the year 8510

God's gonna shake his mighty head

He'll either say I'm pleased where man has been

Or tear it down and start again


105

In the year 9595

I'm kinda wondering if man's gonna be alive

He's taken everything this old earth can give

And he ain't put back nothing

Now it's been 10,000 years

Man has cried a billion tears

For what he never knew

Now man's reign is through

But through the eternal night

The twinkling of starlight

So very far away

Maybe it's only yesterday

In the year 2525

If man is still alive

If woman can survive

They may find

In the year 3535

Ain't gonna need to tell the truth, tell no lies

Everything you think, do or say

Is in the pill you took today ....(fading

SILVER MACHINE HAWKIND

I, I just took a ride

in a silver machine

and I'm still feeling mean

Do you want to ride

see yourself going by

The other side of the sky

I got a silver machine

It flies sideways through time

It's an electric line

To your Zodiac sign


106

I got silver machine (3x)

8mile silver machine

It flies out of a dream

It's anti-septically clean

You're gonna know where I've been

In my silver machine


107

KONKURS ZA SF PRIĈU O VANZEMALJCIMA

Završen je konkurs za najbolju priĉu na temu vanzemaljci. Pristiglo je 19 radova

iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine

I MESTO - STVORENJE IZ ZENICE Autor: Adnadin Jašarević

Muldera je zabavljalo što moţe popiti jutarnju kafu (u ovom gradiću su `kofi`

izgovarali nekako ĉudno - negdje u sredini rijeĉi ubacili su glas `ha`!) usred zime na

otvorenom, sjedeći u bašti, za stolom, grijući se na suncu i gledajući istovremeno u

nedaleka brda okrunjena snijegom. Skali je – uobiĉajeno - bila mrzovoljna i

prigovarala, daaa...

- Ne znam samo šta mi bi da se dam nagovoriti na ovo `van pameti` putovanje!?

Nije mi jasno šta mi uopće traţimo u ovoj nikaddoĊiji!

Mulder je iskljuĉi na trenutak, tek toliko da se osmjehne simpatiĉnom kafedţiji

(istovremeno i krojaĉu - neobiĉno!) koji se predstavio kao Hamo (1) (ĉudno i teško za

izgovoriti) na lošem engleskom i uz obilnu pomoć razmahanih ruku. Ĉovjek je bio

prijateljski raspoloţen i, ĉini se, objašnjavao kako im je priredio specijalitet kuće,

nekakvu kafu bolju od italijanske espresso...

- I taj nazovi hotel! Nije to "Internacional" (2) nego internacionalna glupost, rupa

kakvu ne moţeš naći ni u crnaĉkoj ĉetvrti!

On duboko uzdahnu. Mještani su ga uvjeravali kako u ovoj kafedţinici obaveznu

jutarnju kafu ispija svjedok pojave aliena, izvjesni Mirza Glavaš (3), snimatelj lokalne

televizijske stanice. Naravno, Skali to nije zanimalo - njen je skeptiĉni gen proradio još

prije neki dan, otkako su sletjeli na aerodromu glavnog grada ove ĉudne zemlje, da, u

Sarajevu...

- Dobar jutar! Kako vi biti? Ja Mirza!

Obratio mu se, hmmm, popriliĉno zaokruţeni gospodin obdaren kosom

dostojnom Apaĉija, a i znanjem engleskog dostojnim Apaĉija.

- Ja ĉuti vi FBI ĉovjek pitati za mene. Ja snimiti vaš stvor, da, da! Malo ĉudo, da,

da! Imati snimak, vi vidjeti!

Mulderovo interesovanje za priĉu poraslo je stopostotno. Nekoliko novĉanica od

stotinu dolara promijeni vlasnika, kao i video kaseta na kojoj je, bar je tako tvrdio

debeljko, bio snimak aliena. Ĉovjek se udalji smješkajući se široko, kao da je obavio

neoĉekivano dobar posao. Mulderovoj paţnji nije promaklo Skalino prosvjedovanje

zbog troška koji neće moći opravdati šefu, ali i komentari za susjednim stolom. Trojica

muškaraca isposniĉkih lica, odjeveni u izlizanu, izbljedjelu odjeću (to je primjetila

Skali) mrmljali su nešto na ĉudnom domorodaĉkom jeziku, koji je Muldera podsjećao

na neprekidno pojanje...

- Vi, gospodo, znate nešto o sluĉaju tzv. `stvorenja iz Zenice`?


108

- Meni izgledaju kao da ne znaju vezati ni vlastite pertle - zlobno dobaci Skali.

Mulder primjeti kako je dvojici od trojice bila razvezana najmanje jedna pertla

na cipelama i da baš nisu uparili boju ĉarapa (to mu se dopalo - i njemu se dešavalo

poĉesto).

- Zapravo to i nije neki misteriozni stvor. Sve su to medijska napuhavanaja. Od

kune bjelice napravili su ĉudovište. Vidite, duboke frustracije, pritisci kod

stanovništva, posljedica rata i postratne depresije, ispoljavaju se u ovakvim prilikama

kada se masovna histerija fokusira na naizgled neidentifikovanom objektu ili

dogaĊaju...

Ĉovjek je govorio teĉno i skoro bez greške engleski, ali Mulder ništa nije

razumio. Ovaj je neki prokleti filozof, pomislio je (poslije se ispostavilo da je bio u

pravu).

- Ne bih rekao da je rijeĉ samo o masovnoj histeriji! Vidite, to ĉudo koje su

pronašli u našem gradu u stvari je odraz ĉudovišta skrivenih u nama...

Muldera je drugi sagovornik (izgledao je poput promašenog proroka) potpuno

izbacio iz ravnoteţe, i Skali. Ispravno je zakljuĉio kako su ova dvojica malko išcašeni

pametnjakovići koji sve što se desi premeću u svojim glavama traţeći nekakav

skriveni i uzvišeni smisao ili besmisao. Eto, pomisli, uhvatili su me pa sam i ja poĉeo

`pametovati` u njihovom stilu. Mulder ne saĉeka ĉuti i trećeg koji se zabavljao

prelistavajući svesku stripa. I sam je, onako izduţen, nalikovao strip junaku, baš poput

Frankenovog Gastona... Zahvali im se na mišljenju, plati kafe i produţi za Skali, koja

je, pametno, već ustala i zbrisala niz ulicu.

Pogledali su snimak u lokalnoj videoteci ―Arka‖ (4). Sugestivan naziv videoteke

skuĉene u sklepanoj kućari skoro da je uvjerio Muldera da je konaĉno na tragu nećemu

velikom. Ovaj put se i Skali konaĉno zainteresovala. Zvijerĉica ju je podsjećala prije na

tropskog guštera nego na kunu, što nije moglo promaći lokalnim veterinarima. A ipak

jeste! Već su znali da su mediji u ovoj zemlji objavili izvještaje struĉnjaka o ovom

stvoru. Rekli su narodu da je rijeĉ o kuni. Naravno, Mulder je u ovome vidio zavjeru.

Produţili su do lokalnog novinara, nekog Dţule, ili Dţulana (5). Reĉeno im je

kako je stvor prenoćio u njegovoj redakciji, na stolu, prije nego što su ga odvukli

veterinaru. I ovaj nije vjerovao u kune, ali bilo mu je svejedno. Rekao je Mulderu kako

se u ţivotu nagledao toliko ĉuda da je bio spreman na stolu ostaviti tokom noći i King

Konga, a kamoli E.T-a, uz to pokraj njega doruĉkovati i popiti kafu. Ĉovjek ih uputi

veterinaru kezeći se kao da im se podsmjeva zbog tolikog truda oko niĉega. Ipak,

smatrao je Mulder, ovaj se izgleda svemu podsmjevao pa ga ne treba shvatiti ozbiljno.

Putem do veterinarske stanice Mulder se nekoliko puta izgubio i uspio pogoditi

sve rupe na cesti (u ovom gradu su taj nered na cesti zvali `leţeće policajke`, što se

Skali nije dopalo) i `leţeće policajce` - njegova druţica je, naravno, sve vrijeme

komentarisala, zvocala zapravo, pa mu se sve smuĉilo. Bio je zahvalan sebi što nije

doruĉkovao, jer bi se u suprotnom ispovraćao. Veterinari su radili u nekakvoj zabiti,


109

van gradića. Odreda nisu znali govoriti engleski, a nisu ni smjeli, jer je njihov

`poglavica` bio odsutan. Mulder je protumaĉio govor ruku, klimanje glavom i sliĉno

kao uputu da posjetu moraju najaviti telefonom ukoliko ţele nešto doznati. Uskoro je

bio za volanom, neobavaljena posla i uzdrman ĉinjenicom da je u ovoj zemlji teţe

dospjeti do veterinara nego u Americi do predsjednika u Bijeloj kući.

Lokalni su ih policajci doĉekali kao drage goste, dan ranije, ali su uspjeli da

uprkos dugog razgovora kaţu ništa o onom stvoru, a izvještaje i sliĉno morali su traţiti

pismenim zahtjevom od nekog ministra, pa kad im odgovori... Izvjesni gospodin

Bezbeli (sve vrijeme je ponavljao svoje ime Mulderu, pa ovaj nikako nije mogao da ga

ne zapamti), doduše, upozorio ih je da će udariti `glavom u zid`, ali ga oni nisu ozbiljno

shvatili - ko je još vidio da policajac piše poeziju!? Ĉak im je poklonio po primjerak

njegove knjige: brrrr! Nekako se Mulderu ovaj grad ĉinio misterioznijim od stvora

kojeg je traţio - najstrašnije ĉudovište koje je sreo u svom poslu bila je administracija

FBI. Do sada... Ovi su domorodci uĉinili da mu ĉinovnici u FBI izgledaju kao

bezazleni kućni ljubimci! Skali je odbijala da razgovara sa njim i prijetila štrajkom

glaĊu ukoliko ne okrene automobil nazad ka aerodromu. Šteta, ovdje su pravili ukusne

pite i nekakav specijalitet od faširanog mesa, `ćevapi`...

Nije bilo druge nego se odluĉiti za oĉajniĉki pothvat - Mulder se namjerio

razgovarati sa lokalnim novinarom senzacionalistom, kako su mu rekli majstorom za

umišljene zavjere i afere. Gospodin Avdi liĉio je na haićanskog voodu svećenika, što je

obećavalo misteriju...

- Sve je to djelo drţavne zavjere - oni ţele prikriti dokaze od širokih narodnih

masa. Tako su preko bare uĉinili sa Elvisom! Znam pouzdano da je stvor iz Zenice

potomak E.T.! Da, nisu ga uništili nakon snimanja filma. Njegovi su se potomci

razbjeţali širom svijeta!

Skali je buljila u rege tipa kao da pred sobom ima ni manje ni više nego

Karpenterovog stvora. Mulder je strpljivo primjetio kako je Spilbergov lutak

vjerovatno samo parabola u rijeĉniku ovog provincijalnog erudita manijakalnih

sklonosti.

- Vidite, lokalni moćnici ne ţele da se u Zenici razvije turizam, pa su šibicari

(Sarajlije - primjedba urednika), mamu im, sakrili dokaze! Niko ne ţeli `Aliena` u

Zenici! Ali, ja ću ih razotkriti! Sutra se spuštam u podzemne hodnike, ostatke starog

rudnika - uvjeren sam kako se dole, ispod naših nogu, krije gnijezdo, ako ne i kolonija

stvorova! Hoćete li sa mnom!?

Avdijeva ţenica šmrcala je u prikrajku, Skali je ustala pitajući se o moţebitnom

azilu za malko išĉašene u ovom gradu, ili o tome kako je cijeli grad u stvari azil za

duševno poremećene, naš je novinar razmahivao rudarskom svjetiljkom, u Mulderu je

isklijao skepticizam, konaĉno! Pokušaj prizemljivanja sagovornika nije uspio - isprati

ih optuţujući prljave Amere zbog svezemaljskog guranja nosa u tuĊa posla.

Deprimiran, Mulder se uputio bulevarom uz prljavu rjeĉicu registrujući Skali


110

posljednjim naporom volje. Ĉitav grad ĉinio mu se nestvarnim, pa tako i njihov alien...

I tada...

- Ĉuj, kompa, imam ja jednog u zamrzivaĉu - dvije milje i tvoj je. Ja vala, neću

ga valjda pojesti. Š`a je ba, puno ti! Ma, jebo ti ja nanu, saš vidjet koji sam ti ja. Vidi

ga Rujo, nema para!

- A hoće robu, ha? Svi su ti Ameri isti - da im je dţabe i guzice!

- Hajmo mi njega raja razbit` a malu silovat`, jebeš pare!

Mulder je na zemlji - gacaju ga, Skali puca u vazduh, puca u meso, tutanj. Briše

krv iz nosa, ustaje - gomila ljudi okupila se oko dvoje stranaca i bulji u njih kao da su

pali sa Marsa.

- Jebo te, eno ga Matriks!

- Daj, ne seri!

- Jes, vala, otkako su u školu uveli one kompjuterske zajebancije, svašta moţe

bit`. Jes` ĉuo za onaj ljubavni virus - ĉitav grad ti od njeg´ pobudali?

- A ja bene! To ti je skrivena kamera, bekane!

- Babo ti je bekan! Gdje ti je Mirza Glavaš ako je skrivena kamera?

- A ovaj mi krvavi liĉi više na onog našeg `kulturnog` novinara, kako se već

zove; ma da nije ovo opet nešto o stećcima (u pozdini scene zgrada RMK prometa i,

naravno, stećci)?

Sirene! Odred policije iskaĉe iz marica - obruţani su štitovima i podugaĉkim

palicama - rastjeruju gomilu. Mrak.

Mulderov izvještaj za zamjenika direktora FBI

Washington D.C.

Agenti Mulder i Skali saglasni u pogledu slučaja "Stvor iz Zenice" u jednom.

Ako i jeste bilo povoda za glasine o neprirodnom ili nezemaljskom porijeklu stvorenja

ulovljenog u ovom gradiću u Bosni i Hercegovini, nemoguće ga je definisati precizno

zbog prikrivanja dokaza i nepouzdanosti svjedoka. Agent Skali uvjerena je kako je

sveukupno stanovništvo grada zrelo za psihijatrijski tretman u odgovarajućoj ustanovi

- saglasan sam sa njenim mišljenjem - u ludnice ulazio nisam, ali u Zenicu jesam, što je

sasvim dovoljno, ako ne i previše za mene. Uvjeren sam kako se u tom gradu

vanzemaljac nikada ne bi želio pojaviti - tako žilava sorta koja bi mogla preživjeti

samo jedan dan u Zenici jednostavno rečeno ne postoji...

P.S.

Priĉa "Stvorenje iz Zenice" inspirisana je istinitim dogaĊajima. Naime,

prolaznici su 1999. pronašli sred grada leš neobiĉnog stvora nalik na vanzemaljca iz

Spilbergove kuhinje. Nadigla se graja, medijska buka, odnekud je ispuzala i masovna


111

histerija. Tek, nakon skoro dva mjeseca nagaĊanja i teoretisanja ispostavilo se kako je

alien tek nesretna kuna ili lasica utekla iz šaka ţivodera. Ipak, atmosfera u gradu

potakla me je zamisliti i napisati autentiĉni zeniĉki Dosije X.

1. Hamo je svojevrsni kuriozitet u Zenici. Nad njegovom radnjom na tabli je

ispisano: „Zakrpam hlaće dok ispiješ kafu.― Nije puka reklama – ĉista istina.

2. Hotel ―Internacional‖ zgodan primjer internacionalnih kretanja, politiĉkih i

ekonomskih, što će reći da danas izgleda jadno i ofucano

3. Snimatelj RTV Zenica inaĉe poznat po naherenom snimku (liĉni potpis) –

naheren je vazda zbog viška promila u krvi

4. Vlasnik videoteke ―Arka‖, Jasmin Fejzić, do sada devet puta odgledao

kompletan serijal ―Dosije X‖, koliko je znano

5. Istina, g. Đulan stvarno popi svoju jutarnju kaficu sa alienom na stolu…

BIOGRAFIJA: ADNADIN JAŠAREVIĆ

RoĊen u Zenici, 09. 03. 1967. Diplomirao na odsjeku ţurnalistike,

Fakultet politiĉkih nauka u Sarajevu – tema ―Politiĉki marketing u stripu‖. Kao novinar

radio u ―OsloboĊenju‖, od 1989. do 1992., u rubrici ―Sarajevska hronika‖, od 1992. do

1996. u NTV Zetel, a od 1996. do 2007. u RTV Zenica, gdje je ureĊivao dokumentarni

i program iz kulture, od 2007. u Muzeju grada Zenice kao direktor ustanove. Adnadin

Jašarević stalni je saradnik u ĉasopisima ―Divan‖, ―Znak Bosne‖,

―Motrišta‖,―Krijesnica‖, ―Knjiţevno pero‖, ―Info‖, te u ―Ţivotu‖. Urednik je almanaha

za epsku i nauĉnu fantastiku ―Prometej‖. 1995. utemeljio je, te vodio zeniĉku školu

stripa do 2002, koju je pohaĊalo oko osamdesetak talentovanih mladih crtaĉa. Autor je

devet knjiga, izmeĊu ostalih prvog bh romana epske fantastike. Uredio je dvije

antologije, "Deset proljeća", antologiju kratke priĉe objavljene na podruĉju ZE-DO

kantona u periodu 1995. - 2005., te prvu antologiju bosanskohercegovaĉke nauĉno-

fantastiĉne priĉe "Pogled u budućnost". Uredio je i godišnju zbirku priĉa Festivala

fantastiĉne knjiţevnosti u Zenici „Kulin ban po drugi put...―, 2008. UreĊivao je strip

reviju „Horostop― (stop hororu) od 1994. do 1997., te „Ze-strip―, 2005., „Zenica 3000.-

te―, 2008., koje su iscrtali polaznici prve (i jedine) bh škole stripa koju je utemeljio i

vodio kao mentor Adnadin Jašarević.

Priĉe Adnadina Jašarevića uvrštene su u tri godišnje zbirke meĊunarodnog

Festivala fantastiĉne knjiţevnosti u Pazinu, zbirku priĉa strave „Vampirske priĉe―

2006., zbirku fantastiĉnih priĉa „Priĉe o starim bogovima― 2007., zbirke „Priĉe o

divovima― 2008., „Priĉe o dinosaurima― 2009., „Priĉe o zvijezdama― 2010., te godišnju

zbirku fantastiĉnih priĉa Festivala Istrakon 2010. „Tvar koja nedostaje―.


112

Za priĉu ―Posljednji Robinson‖ zavrijedio je treću nagradu na konkursu

―Naše rijeĉi‖ za najbolju kratku priĉu objavljenu 2006., a za knjigu priĉa ―Kuća bez

prozora‖ nagradu MKM ―Zeniĉko proljeće‖ za najbolju knjigu objavljenu 2007.

BIBLIOGRAFIJA

OBJAVLJENE KNJIGE:

1. Mjerenje srca, poezija, 1989. – Kulturno prosvjetna zajednica „Nedjeljko

Radić― Zenica

2. U dvorani ogledala, priĉe, 1999. – Erudit, Zenica

3. Poĉetak ruţe, poezija, 2001. - Udruţenje knjiţevnika ZDK, Zenica

4. Mit o Heleni, poezija u prozi, 2001. - Udruţenje knjiţevnika ZDK, Zenica

5. Nedovršeni svijet, roman, 2002. – BZK Preporod, Zenica

6. Deveta umjetnost iz krivog ugla, eseji, 2004. - Udruţenje knjiţevnika ZDK,

Zenica

7. Poništenje ruţe, poema, 2005. – BZK Preporod, Zenica

8. Nedovršeni svijet, roman, 2006. - II izdanje - Udruţenje knjiţevnika ZDK,

Zenica

9. Kuća bez prozora, 2008. – Zalihica, Sarajevo

10. Mit o Heleni, poezija u prozi, 2010. - Zalihica, Sarajevo, II izdanje

UREĐENE ANTOLOGIJE, ZBIRKE, PANORAME:

1. "Deset proljeća", antologija kratke priĉe na podruĉju ZDK od 1995. - 2005. –

Naša rijeĉ, Zenica

2. "Pogled u budućnost", antologija bh nauĉnofantastiĉne priĉe 1996. - 2006. –

Udruţenje knjiţevnika ZDK, Zenica

3. „Kulin ban po drugi put―, godišnja zbirka Festivala fantastiĉne knjiţevnosti

„Fantastikon―, 2008.

4. „Tragovima bosanskog kraljevstva―, godišnja zbirka Festivala fantastiĉne

knjiţevnosti „Fantastikon―, 2009.

PRIPOVJETKE UVRŠTENE U ANTOLOGIJE I ZBIRKE:

1. "Deset proljeća", antologija kratke priĉe od 1995. - 2005.

2. "Pogled u budućnost", antologija bh nauĉnofantastiĉne priĉe 1996. - 2006.

3. "Vampirske priĉe", godišnja zbirka priĉe strave Festivala fantastiĉne

knjiţevnosti u Pazinu, Hrvatska, 2006.


113

4. „Priĉe o starim bogovima―, godišnja zbirka fantastiĉnih priĉa Festivala

fantastiĉne knjiţevnosti u Pazinu, Hrvatska, 2007.

5. „San Irfana Kovaĉa―, 2008. zbirka najboljih priĉa sa konkursa „Naše rijeĉi― za

najbolju kratku priĉu, od 2005. – 2008.

6. „Priĉe o divovima―, godišnja zbirka fantastiĉnih priĉa Festivala fantastiĉne


7. „Tvar koja nedostaje―, godišnja zbirka fantastiĉnih priĉa Festivala „Istrakon―,

Hrvatska, 2010.

8. „Priĉe o zvijezdama―, godišnja zbirka fantastiĉnih priĉa Festivala fantastiĉne


1. ―Hijatus‖, 1996.- 1998.

2. ―Znak Bosne‖, 2000. – 2006.

3. ―Krijesnica‖, 1998. - 2010.

4. ―Hrvatska misao‖, 2000.

5. ―Most‖, 2001. – 2006.

6. "Ţivot" 2004. -2011.

7. „Divan―. 2009.

8. „Motrišta―, 2009.

9. „Knjiţevno pero―, 2008., 2010.

10. „Preporodov godišnjak―, 2010.

NAPISAO RECENZIJE ZA:

1. "Boravište pobunjenih rijeĉi", Senad Duran, kratke priĉe

2. "Jesmo li (aut)isti", Alija Kulenović, karikature

3. "Let u maštosvijet", Husnija Krupić, poezija za djecu

4. "Ispod spuštenih kapaka", Kemal Mahmutefendić, pripovjetke

5. "Mrtva kost", Ismet Hadţiahmetović, pripovjetke

6. "Nećeš biti tama", Ismet Hadţiahmetović, poezija

7. "Ţivot bez gaća", Kemal Mahmutefendić, aforizmi

8. "Vuĉiji soneti", Mehmed Topić, rubaije

9. "Neprijatelji i druge drame", Nedţib Smajlović, drame

10. "Mostovi", Senada Zatagić, poezija

11. "Posljednji Babilon", Senad Duran, pripovjetke

12. "Iza perde", Ismet Hadţiahmetović, roman

13. "Otresanje pepela", Seida Beganović, poezija

14. "Radmanov sindrom", Ante Zirdum

15. „Intervju s plavom kućom―, Seida Beganović, roman


114

II MESTO -VANZEMALJSKI AMBASADOR U NOVOJ VIZANTIJI

Autor Milan Stojković

Delegacija Sabora Nove Vizantije saĉinjena od ĉlanova poljoprivredne, industrisjke i

nauĉne zajednice svih Despotija (adminsitrativnih jedinica), restauriranog Istoĉnog

Rimskog Carstva, nakon 700 godina sa nestrpljenjem je ĉekalo dolazak prvog

vanzemaljskog ambasadora na kosmodromu „Sveti Car Konstantin‖, kulturne i nauĉne

prestojnice, grada nekada znanog kao Niš, sad široko poznatog kao neo-balkano-

keltsko-slovenska Nissa1. Novi Niš je postao ono što je nekada bio Konstantinopolj,

Justinijanovog doba, mesto gde su se susretali i proţimali brojni uticaju raznih

civilizacija iz prohujalih vremena, gde su u harmoniji koegzistirali istovremeno i

arhajiĉno i moderno.

Delegati Sabora obuĉeni u redizajnirane purpurne odeţde srednjevekovnih vizantiskih

vladara sa logom Cara Konstantina2, na kojoj se nalazila karta Nove Vizantije. Unija

Zapadne i Istoĉne Evrope sa Rusijom i severno-ameriĉkim Savezom, kojeg ĉine bivše

SAD, Kanada i Grenland. Svaki delegat ponaosob nosio je dodatnu oznaku svoje

Despotije, oblasti i grada iz kojih su poticali. Oko njih na obodu centralnog dela

kosmodroma stajali su gardisti, obuĉeni u sveĉanu paradnu nošnju sliĉnu onima sa

fresaka srpskih srednjevekovnih manastira (svetih ratnika) sa zastavama Nove

Vizantije i njenih sastavnih delova. Iza njih nalazili su se brojne delegacije iz ostalog

dela sveta: Afriĉke, Azijske i Juţno Ameriĉke Unije. Australija i Novi Zeland su ĉinili

nezavisni Savez pod protektoratom Nove Vizantije. Njihovi gradjani, evropskog

porekla odluĉili su da budu deo novog konstantinovog plana. Predstavnici Ujedinjenog

Hrišćanstva, nekada zvanog Ekumena 3

, Sveti Oci triju konfesija hrišćanstva ĉinili su

jedno telo Sveti Sinod, koje je zasedalo u Nissi, već 88 godina, od 2013 god., u ĉast

majke Cara Konstantina4 i prvog hrišćanskog sabora

5. Inaĉe, sve tri konfesije zadrţale

su svoje verske centre u Vatikanu, Jerusalimu i Kosntantinopolju, kao Sveta mesta

ujedinjenog Hrišćanstva. I oni su oĉekivali dolazak bića iz svemira, još jednog brata,

moţda po sliĉnim filozofskim i religioznim pogledima o jednom Bogu, Sve Stvoritelju.

Brojni novinari, nauĉnici, diplomate, umetnici skupili su se da prisustvuju dogadjaju

jedinstvenom u istoriji ĉoveĉanstva, danu kada će prvi ambasador sa ne tako dalekog

sveta mereno astronomskim jedinicama stupiti na tlo Zemlje, godine 2101. Ceo svet i

1 Nissa-keltsko ime zareku Nišavu

2 Konstantinov krst (Hristov monogram) ĉine prva dva slova od grĉkog imena Hrist. Odnosno, Labarum, rimski vojni steg

sa vencem u kojem se nalaze slova H i R. 3 Graĉka reĉ-naseljeni svet, naseljeno, zajedniĉka kuća; Ekumennizam-naseljeni svet, vaseljena.

4 Sveta Carica Jelena, majka Cara Konstantina, koja je pronasla Ĉasni Krst (Krst Hristovog raspeća) u 4 veku.

5 Prvi vaseljenski sabor odrţan je u gradu Nikeji u Maloj Aziji (325 god.n.e.).


115

broje kolonije duţ Sunĉevog sistema na Mesecu, Veneri, Marsu, kao i na Jupiterovim,

Saturnovim i Neptunovim satelitima, i prve kolonije u sistemu Alfa Centauriju, pratiće

prenos spuštanja emisarovog broda u pratnji Novovizantijske flote, samo sa

oĉekivanim zakašnjenjem u zavisnosti od njihovog rastojanja od Zemlje.

Stvari su se odvijale velikom brzinom, niko se nije nadao da će u samo nekoliko

decenija obnovljenih svemirskih istraţivanja nakon Velikog Kraha , Ratova za Vodu i

Invazije na SAD , sredinom 21.veka doći do uspostavljanja Prvog kontakta i to sasvim

sluĉajno. Tokom rutinske misije istraţivanja zvezdanog sistema u blizini Alfa

Centaurija, na ĉetvrtoj planeti u ţivotnoj zoni6, sa teĉnom vodom i ţivotom na

bakterijskom nivou, tim biologa, hemiĉara i fiziĉara Univerziteta „Mileva Maric‖7 iz

Nisse naišao je na tragove neke druge ekspedicije, ali svakako ne zemaljske; ni jedan

drugi zemaljski savez, nije koliko su znali imao istraţivaĉku misiju u ovom

zvezadanom sistemu. Po pitanju istraţivanja svemira zemaljski Savezi su radili

nezavinsno. Prema ugovoru iz 2095 god., potpisanom u gradu, Novom Rasu, Novo

Vizantijske marsovske kolonije u zgradi konstruisanoj prema modelu crkve Visoki

Deĉani, većnici glavnog grada, koji je svima nudio ravnomernu podelu osvojenih

svetova i njihovu kolonizaciju i teraformiranje. Mesta za sve je bilo u beskonaĉnom

prostranstvu svemira, mada se kod Azijskog saveza osećala nervoza po pitanju

dogovorenog plana osvajanja svemira, predvodjenih Kinom, strahom od dominacije

Nove Vizantije.

Tokom ispitivanja jednog od brojnih termalnih „kiselih‖ gejzira8

, koji je usledio dan

nakon otrivanja prisustva druge ekpedicije. Jednom od ĉlanova ekipe, fiziĉaru sa

Instituta „Nikola Tesla‖ pri Univerzitetu dok je vršio fiziĉko-hemijska merenja ugledao

je sa druge strane gejzira ljudsko obliĉje u skafanderu9, koja mu se polako priblizavala

idući uz ivicu oboda gejzira. Pomislio je da je jedan od ĉlana njegovom tima, koga nije

mogao da vidi dobro usled isparenja. Nije ni slutio da mu u susret dolazi kolega,

nauĉnik sa jednog drugog sveta. Na nekoliko metara fiziĉar je primetio, da nije u

pitanju neko iz njegovog tima; skamenjen od straha i neverice, osoba u skfanderu je

stala na korak od njega i rukom pokazala na amblem, koji je fiziĉar imao na svom

skafanderu, sliku Nikole Tesle sa munjama. Osoba u skafanderu je uzela nesto sto bi

po zemaljskim standardima odgovaralo note-booku i mobilnom telefonu, projektujuci

3D-sliku (hologram), Nikole Tesle kako sedi u njegovoj laboratoriji u Kolorado

6 Deo planetarnog sistema jedne zvezede, tj. astronomskog pojasa u kojem postoje fiziĉko-hemijski uslovi za nastanak i

razvoj ţivota. U sunĉevom sistemu to je pojas u kome se nalaze: Venera, Zemlja i Mars. 7 Prva supruga Alberta Ajnštajna, rodom iz Titela, kod Novog Sada. Peta ţena koja je upisala ETH u Cirihu. Naša prva

nauĉnica u oblasti prirodnih nauka: fizike i matematike. 8 Termalnih (sumporni) izvori na dnu okena na Zemlji, prema mišljenju biologa, geologa i hemiĉara, to su mesta na

kojima je zapoĉeo ţivot na Zemlji, ili koja postoje na drugim planetama i satelitima. Na pr. Jupiteron satelit, Evropa, ispod

debelog sloja od leda moţda krije neke oblike ţivota, koji obitavaju oko ovih gejzira na dnu njenog okeana. 9 Predostroţnost usled moguće kontaminacije „vanzemaljskim― mikroorganizmima.


116

Springsu iz 19 veka. Od uzbudjenja je poĉeo da muca. Izgovarajući jedva reĉi: „To je

Nikk….ola…. Tess…la‖, ujedno, pitajući se odakle Teslina slika, stara već 200 god.,

kod nepoznati „posetilac‖. Nije ni slutio, da je to bio trenutak Prvog kontankta!

…Prisećao se ambasador sa sveta udaljenog 30 svetlosnih godina, dok je svojom

letelicom u pratnji flote Nove Vizantije sastavljena od brodova na jonski pogon, klase

Justinian Primus10

, prolazio pored Mesec, na dogadjaj, koji se zbio pre samo šest

meseci i prvog kontakta sa ljudskim bićima, koji su kao i on bili na istraţivaĉkoj misiji.

Prvi kontak je gledajući iz perspektive ambasadora išao lako, mnogo lakše, nego kako

su to, stotinama godina pretpostavljali nauĉnici na Zemlji. Tokom Prvog kontakta reći,

koje je izgovorio ambasador Deva Angari11

bili su razumljive ĉlanovi slovenskog dela

tima, indentiĉne sa reĉima iz njihovih jezika, i uz pomoć specijalnog jeziĉkog

programa razgovor je išao lako. Razlog tome bio je taj ćto su preci ljudi i Deve poticali

sa istog mesta i od istih predaka sa Zemlje pre oko 50.000 godina. Jezik pra

Indoevropljana i preteĉa sanskrita bio je pra-sanskrit ili proto-sankrit; kako su pojedini

slovenski jezici u pogledu evolucije stajali bliţe njegovom izvoru, to su i njima reĉi

Deve Angarija bile razumljive.

Podsećanje ambasadora Deve, na kratko je prekinuo signal zemaljske kontrole, koja je

bila ujedno i dobrodošlica i dopust za sletanje na teritoriju Nove Vizantije. Na ekranu

svemirske letelice odmah nakon ulaska u atmosferu pojavila se Evropa12

. Pribliţavajuci

se juţnom delu evropskog kontinenta, ugledao je obrise italijanskog i balkasnog

poluostrva. U pratnji dva broda, zemaljske flote, Devin brod se polako špustao ka

kosmodromu.

Ogromni lebdeći ekrani pokazivali su ulazak ambasadorovog broda u Zemljinu

atmosferu, svakog trenutka se oĉekivao njegovo vidjenje na nebu iznad Nisse. Ţamor

okupljenih prekinuo je prodoran zvuk ambasadorove letelice, prilikom manevrisanja. U

nekoliko narednih trenutaka moglo se samo ĉuti brujanje motora i zvuk prijanjanja

izlazećih drţaĉa broda. Došao je trenutak, kada se jedan od Potomaka Dece Zemlje

vratio u stari ―plavi‖ zaviĉaj.

Svi su sa nestrpljenjem oĉekivali pojavljivanje „stranog‖ ambasadora, ĉak i ĉlanovi

istraţivackog tima. Oni su bili deo delegacije za doĉeg ambasadora sa kojim su pre 6

meseci uspostavili Prvi kontak. Vrata na letelice su se otvorila, i u nekoliko narednih

10

Vizantijski car, Justinijan I (483-565), rodjen u gradu Taurezumu, 28 km od Leskovca. Bio je Restaurator Rimskog

Carstva, graditelj crkve Svete Sofije (Aja Sofije) i sastavljaĉ Zbornika gradjanskog prava (Corpus luris Civilis). 11

Sanskritski. Sveta vatra; Jezik Devanagari, ili govoriti svetim jezikom ili jezikom beloputih ljudi (Arijevaca); Ari-

gospodin ili gospodar; angari, ignis ili ognis-vatra. 12

Ereb-semitska reĉ, koja geografski oznaĉava zemlje na zalasku Sunca, tj. geografski Zapad za antiĉke narode Bliskog

Istoka.


117

sekundi, svim su zadrţali dah, a onda je napolje, lagano stupila figura humanoida

obuĉenog u purpurnu odeţdu podiţući ruku visoko u znak pozdrava. Na pri pogled

svih prisutnih, Deva Angari bi uz manje hirurška poboljšanja lica sasvim uklopio

medju Zemljanje, nego naendertalac obuĉen u odelo jednog biznismena iz 20 veka.

Tanji nos, blago iskosene oci, uši malo zašiljenje, koza nešto tamnija nego kod

pripadnika bele rase, kratka crna kosa13

, a onda je usledio ono ĉega su se svi najmanje

nadali ambasadorov pozdrav na zvaniĉnom jeziku Nove Vizantije, Novo slovenskom

(odnosno balkano-staro-slovenskom, jeziku koji su priĉali stanovnici nekadašnje sad

već mitske Jugoslavije), sto je izazvalo kod okupljenih oduševljenje, i klicanje uz viku

i pozdrave. Neki su se smejali i vikali od sreće, dok oni drugi, malo stariji i

sentimentalniji, stogodišnjaci plakali, jer nisu mogli da veruju, da je Despotija Rascia14

, pre samo 100 godina bilo mesto potpuno zaboravljeno i marginalno, ĉiji su stanovnici

preţiveli dva najstrašnija veka stalnih ratova, kriza, revolucija, posledica

radiokativnosti iz rata s kraja 20 veka, raznih epidemija, izolovanih od ostatka tadašnje

―civilizovane‖ Evrope, sada bili mesto na koje je stupio posete prvog stranog

„posetioca‖ iz svemira.

Delegacija Sabora, Diplomata i verskih predstavnika pozdravilo je ambasadora Devu

za zaţelevši mu dobrodošlicu, ponudivši mu pri tome, prema starom slovenskom

obiĉaju so, hleb i rakiju, kako su to cinili njihovi preci vekovima u nazad. Za rakiju je

pretpostavio na osnovu mirisa da spade u jedinjenja nastala procesom fermentacije.

Novo Vizantijci su strašno drţali do tradicije, jer je to bio stub, oslonac obnovljene

Imperije: „staro u novom odelu”. Jedan od nauĉnika ĉlana tima za doĉek, upitao je

Ambasadora da neće imati problema zbog konzumiranja zemaljske hrane, bio je

iznenadjen odgovorom Deve, da su njegovi preci kao i ljudski zapoĉeli ţivot na istom

mestu u praokeanima Zemlje15

. Deva je bio medju svojom davno ―izgubljenom‖

braćom.

Zatim se ambasador Deva uputio sa delegacijom kroz špalir gardista, ĉuvenog odreda

―Despot Djuradj Branković‖. Ĉlanovi ove vojne jedinice su medju prvima tokom

Invazije na SAD, pre formiranja Nove Vizantije u zajedniĉkoj vojno-humanitarnoj

akciji od strane Evrope, Japana, Australije i Novog Zelanda, sredinom 21. V. ušli u

Pentagon i Belu Kuću, i brojne istraţivaĉke centre na Zapadnoj Obali, sa ciljem da

pomognu preostalim snagama ameriĉke vojske i narodne milicije na spašavanju vaţnih

dokumenata, izvlaĉenju nauĉnika i inţinjera, obezbedjivanjunauĉno-istazivaĉkih

13

Savremeni antropolozi, Bušmane, smatraju ―karikom koja nedostaje‖., jer objdinjuju odlike sva tri tipa ljudske erase:

bele, crne i ţute. 14

Rascia-latinsko ime za Srbiju, odnosno ime stanovnika srednjevekovne srpske drĊave Raške, Raci (Rašani). Srbe još

danas ovim imenom nazivaju Madjari i Rumuni (inaĉe pogrdna reĉ). 15

Hemijski sastav (sadrţaj soli i minerala) ‘elija svih bića na Zemlji je isti.


118

centara, kao i brojnih nuklearnih postrojenja u dugogodišnjem gradjanskom ratu,

izmedju raznih rasnih i politiĉkih frakcija.

Uputivši se pravo prema izlazu sa kosmodroma, Devu je saĉekao odred gajdaša

saĉinjenih od narodnih muziĉara, predstavnika svih Despotija, Zapadne i Istoĉne

Evrope. I muzika je doţivela svoju novo vizantijsku ―renesansu‖ i predstavljala je

mešavinu stare narodne muzike i pevanja balkanskih i slovenskih naroda, keltsko-

galsko-gelske tradicije, špansko-andaluzijskog flamenka, bluza i dţeza sa renesansnim

elementima. Zvuĉala je istovremeno i setno i temperamentno. Na Devinom svetu

muzika je bila umetnost i nauka, matematiĉka-tonska-harmonija kako su je nazivali.

Osećao je da pripada ovom svetu, iako on dolazio sa jednog drugog sveta. Molekuli

njegove mitrohondrijske DNK16

plesali su u ritmu ove muzike. Pomislio je: ―To je

pesma drevne Zemlje!‖

Ono što je zaĉudilo ambasadora Devu bila je ĉudna igra po standardima njegove

kulture, koja se igrala u krug. Objasnili su mu da je to ―kolo‖ drevna igra sa prostora

Balkana i Bliskog Istoka, i da postoji mnogo razliĉitih oblika . U zavisnosti od vrste

pokreta nogu i tela. Novo vizantijsko kolo bio je spoj balkano-slovenskih i staro-

keltskih igara. Deva se na iznenadjenje prisutnih ―uvatio‖ u kolo, što je izazvalo

oduševljenje i smeh prisutnih. Korake nije znao, vaţno je da je bio deo igre, uvidevši

njenu pravu svrhu. Svi su bili pojedinaĉne karike, jednog sloţenog društvenog sistema

iskazanog kroz igru.

Ambasador se zahvalio ―plesaĉima‖ ove zanimljive igre za njega nesvakidašnjem

doţivljaju.

Gledajuci iz perspektive nauĉne misli njegovog sveta bilo bi izuzetno sastaviti

jedinstveni matematiĉki model za objasnjenje sklada muzike, pokreta i misli ―karika‖

interesantne igre.

Zatim se sa delegatima uputio prema tesla-vozilima. To su bila vozila konstruisana

prema «zaboravljenim» Teslinim patentima. Kao pogonsko gorivo koristila su

elektricitet iz vazduha i bila su savršeno ekološko prevozno sredstvo. Podsećala su na

rimsku dvokolicu, ali bez konja. Novovizantijski inţinjeri su ţeleli da novim

prevoznim sredstvima podare stari izgled u duhu obnovljene civilizacije. Tokom

Invazije na SAD u tajnim skadištima Pentagona otkriveni su brojni Teslini patenti, za

koje se nije ni znalo da su postojali ili se sumnjalo da postoje. Brzo se uvideo

ekonomski, energetski i ekološki znaĉaj ―tajnih‖ patenata. Kraj 20. i poĉetak 21. veka

obeleţaila je vladavina Teslologije i Teslokratije, novog pravca u oblasti nauke, tehnike

16

Mitohondrijski genom je DNK u mitohondrijama (m-DNK) ĉija je ukupna koliĉina daleko manja od koliĉine jedarne

DNK, ali nije zanemarljiva zato što sadrţi gene vaţne za funkcionisanje ćelije. Nasledjuju se samo od majke.


119

i tehnologije. Poslednji izvori nafte presušili su još pre 50 godina. Teslino nasledje je

došlo u pravi trenutak. To je bio energetski ―sveti gral‖ novog ĉoveĉanstva.

Krenuvši sa kosmodroma, red teslomobila kretao se ka centru Nisse i glavnoj zgradi

Univerziteta ―Mileva Marić‖ izgradjenom na istorijskom lokalitetu Medijana. Na

zahtev ambasadora Deve, konvoj ―dvokolica‖ uputio se ka starom centru Nisse. Velika

ţelja Deve je bila ta, da poseti mesto, kako je stajalo u digitalnoj istorijskoj arhivi

zemaljskog istraţivaĉkog tima, gde je rodjena Nova Vizantija. Pojam ―kafana‖ za

njega nista nije zaĉio. Kolona se kretala sporo duţ puta u pratnji vojnih snaga, zbog

velikog broja prisutnih, koji su imali samo jednu ţelju da vide i pozdrave ―stranog‖

ambasadora.

Mesto, tj. objekat u kome je davne 2013 god. za vreme posete Pape BenediktaVI

tokom proslave 1700 godina od donošenja Milanskog Edikta17

, grupa nauĉnika sa

Balkana, Zapadne Evrope i Amerike na sastanku iniciranom od strane srpskih

profesora na stranim univerzitetima je bila jedna od kafana u samom centru grada,

nekada poznatom kao ―Stari Niš‖. U ambijentu iz 19 veka, boemskom duhu, grupa

nauĉnika sloţila se da formira internacionalnu kulturno-nauĉnu organizaciju sa ciljem

oĉuvanja civilizacijskih i nauĉnog nasledja jednog umirućeg, predominantnog

materijalnog sveta. Kasnije je ova organizacija nazvana Nova Vizantija, aludirajući na

ideju Cara Konstantina Velikog, da centar starog Rimskog carstva prenese na Istok,

formirajući novu prestojnicu na temeljima grada Bizanta18

. Organizacija je prerasla u

nauĉni pokret tokom sredinje 21. veka, umreţenih Univerziteta, nakon Invazije na

SAD, prerasta u Federaciju nezavisnih regiona (Despotija), iz koje nastaje Nova

Vizantija, 2077 god. Medjutim, zbog istorijskog znaĉaja nastanka organizacije vodio se

pravi ―mali‖ rat izmedju sadašnjih narodnih restorana, oko toga u kojoj zgradi se

odrţao skup iz 2013 god. Politika je bila prošlost, nauka je vladala svetom.

U dvorištu jednog od ―starih‖ restorana ambasador je primetio ĉudan, stari uredjaj,

zelenkaste19

boje iz kojeg je tekla u tankom mlazu teĉnost oštrog mirisa. Delovao mu je

tako arhaiĉno, podseĉajući ga na ĉasove iz magijske ―nauke ‖ (ekvivalent za alhemiju

na Devinom svetu). Objasnili su mu da je to kazan tj. destilator za dobijanje rakije koja

se još uvek konzumira i naširoko je poznata. Deva je probao jednu, pa drugu pa treću

ĉasicu zanimljivog napitka. Neko je od delegata na ovaj iznenadjujući gest

17

Milanski edikt je zakonski akt koji je doneo car Konstantin Veliki, Proglašen je u Mediolanu (današnji Milano) 313.

godine. Njime hrišćanstvo nije postalo drţavna religija, niti je bilo privilegovano, ali im je dozvoljeno da mogu javno da

ispovedaju svoju veru a da za to ne snose nikakve posledice. 18

Potiĉe od starog grĉkog naziva Vizantion, grĉke kolonije na Bosforu, na ĉijem je mestu kasnije podignuta prestonica

Istoĉnog Carstva, Konstantinopolj. Prema predanju, grad su osnovali grĉki kolonisti, koje je predvodio neki Viza ili Vizas

i po njenu je i naselje dobilo ime Vizantion 19

Zelena boja bakra potiĉe od zaštitnog sloja Cu(I)-oksida.


120

Ambasadora prokomentarisao: ―Na uvaţeni gost ima dobar cug20

‖, što je izazvalo

gromki smeh prisutnih. Fiziološki uticaj akohola na Devino telo nije imao nikakav

efekat zbog specifiĉnog odbrambenog biohemijskog mehanizma koga je razvila

njegova rasa tokom više milenijumske adaptacije uslovimam na planeti Virgo Prajm.

Devu je oĉekivao još jedan veliki trenutak, predavanje na Univerzitetu ―Mileva Marić‖,

na kojem je trebao da odrţi predavanje iz istorije, kulture, nauke i religije njegovog

sveta. Ime je dobio u ĉast Mileve Marić, nakon senzacionalnog otkrića u Arhivi

Ciriškog Univeziteta. Tokom infra-crvenog skeniranja originalnih radova Alberta

Ajnštajna iz opšte relativnosti, ispod njegovog potpisa stajalo je ime Mileve Marić.

Albert je progutala ―Crna Rupa‖ prošlosti. Bio je ţrtva sopstvene relativnosti‖.

Obrise kupole glavnog univerziteta videli su se izdaleka. Kompleks univerzitetskih

zgrada okruţivao je glavnu zgradu, identiĉnu kopiju Svete Sofije samo bez minareta.

Delovi prave Aja Sofije21

prenešeni su posle katastrofalnog zemljotresa 2066 god., u

kome je stradao ogroman deo Instanbula, da bi se saĉuvala za buduća vremena i nove

generacije. Univerzitet je predstavljao mešavinu starih antiĉkih škola, vizantijskih i

zapadnoevropskih univerzitete doba renesanse sa neo-bolonjskom organizacijom. Svet

anglo-saksonaca i tevtonaca22

i njihove nauĉne dominacije bila je prošlost.

Produhovljena nauka, sloboda izraţavanja misli i istraţivaĉki rad bez granica bile su

okosnica nauke Nove Vizantije.

Cela infrastruktura izgradjena je na nekadašnjem lokalitetu Medijana, Vili-letnjikovcu

Cara Konstantina i njegovog Oca Konstancija Hlora23

. Tokom iskopavanja do tada

skoro neistarţenog lokaliteta24

otkriven je velika naseobina sa palatama i vilama,

velikim broj artefakata iz razliĉitih istorijskih epoha kao i legendarno Koplje sudbine25

,

20

Reĉ Cug (nem. Zug) ima više znaĉenja: vou, strujanje, tj tok vazduha, a u hemiji, uredjaj digestor u kome se radi sa

otrovnim supstancama, jakim kiselinama i bazama. 21

Crkva svete mudrosti (grĉ. Αγία Σοφία, Agίa Sofίa, lat. Sancta Sophia ili tur. Ayasofya). Na mestu crkve koju je

izgradio Teodosije II a koja je izgorela u vreme vladavine cara Justinijana 532. godine sagraĊena je i otvorena samo pet

godina kasnije Sveta Sofija. Ona je postala crkva u kojoj se odvijalo krunisanje vizantijskih careva. 22

Nemaca (Germana) je ujedno i ime za pravac u pristupu interpretaciji i objašnjenju pojava u prirodi i društvu. Postoji

još japanski, tj. iponski i skandinavski, pored anglo-saksonskog. 23

Gaj Flavije Valerije Konstancije (roĊen 31. marta 250. godine, umro 25. jula 306. godine) bio je rimski car Zapadnog

rimskog carstva. Obiĉno je nazvan Hlorom, bledim. Bio je otac Konstantina Velikog i rodonaĉelnik rimske dinastije koja

je vladala carstvom do 363. godine. Konstancije je roĊen na tlu današnje Srbije, otac mu je bio jedan od uglednijih ljudi iz

Dardanije. Navodno je bio sin Eutropija i Klaudije, ćerke Krispa, brata rimskih careva Klaudija II i Kvintila. 24

Do danas je istraţeno samo 5% od ukupne površine lokaliteta Medijana. 25

Sveto Koplje ili Koplje Longina; Po legendi, ovim Kopljem je rimski kapetan Longin probo Isusa Hrista na krstu i o

ovome postoji zapis u Svetom Pismu (Jovan 19:33-37). Konstantin Veliki tvrdi da je drţeći Koplje Longina bio voĊen

kroz 'ProviĊenje' u bici kod Milvijanskog mosta u predgraĊu Rima. Ova bitka rešila je pitanje vlasti Rimskog carstva i

direktno dovela do proglašenja hrišćanstva kao zvaniĉne religije Rima.


121

iskovano od legure metala najverovatnije deo jednog od meteorita, koji je pao u okolini

rimskog Naisusa. Prema tragovima metala Iridijuma26

u pronadjenom koplju.

Prekoputa Univerziteta nalazila se najveća fabrika pijaće vode na svetu. Zahvaljujući

geološkom daru planete Zemlje Nissi, ogromni rezervoar pijaće vode nalazio se ispod

grada spašavajuĉi ga od zemljotresa, a nafta ―ţivota‖ donosila ogromnu zaradu samom

Univerzitetu ĉime su se finansirali brojni nauĉni projekti.

Duga kolona teslo-vozila polako se pribliţavala ulazu Univerziteta ―Mileva Marić‖. Sa

leve i i desne strane ulaza stojali su biste dva velikana svetske nauke iz 20 veka. Bista

Milutina Milankovica i Mihajla Pupina napravljene od sintetiĉkog materijala po igledu

sliĉnom mermeru, ali ne i po hemijskom sastavu. Ova nova vrsta materijala, nazvana

―Bosanska glava‖, ĉinila je okosnicu svemirske tehnologije kojom su se oblagali

civilni i vojni brodovi novovizantisjke flote. Materijal je štitio brodove od udara

solarnog vetra, gama zraka i delova svemirske prašine i malih meteorite. I u dalekoj

zemaljskoj budućnosti, biste će stajati i dalje bez ikakvih promena na njima upijajući

zrake umiruĉeg crvenog dţina27

.

Vozilo u kojem je bio ambasador Deva zaustavilo se taĉno na ulazu u zgradu

Univerziteta. Sa leve i desne strane nalazio su se student, asistenti, nauĉni saradnici,

profesori i akademici

formirajući kolonu dugu koliko i sama zgrada Univeziteta. Izlazeći iz vozila

ambasadora je doĉakala delegacija Akademskog saveta, zaţelevši mu dobrodošlicu i

zahvalivši na pozivu da Dr. Deva odrţi predavanje iz istorije, kulture i religije

njegovog sveta. Predavanje će prema planu pratiti sve kolonije u Sunĉevom sistemu,

sistemu Alfa Centauri i naVirgo Prajmu, Devinoj planeti. Od ulaza do centralnog

amfiteatra pruţao se dugi hodnik sa visokim svodom koga su drţaili ogromni stubovi

izradjeni u neo-vizanstijskom stilu. Masivnost i veliĉina ljudskih zdanja i njihovo

stremnjenje ka visinama ostavili su snaţan utisak na Devu. Na njegovom svetu, nije

bilo velikih gradjevina. Najveće su se mogle uporediti sa stambenim zgradama,

bolnicama ili crkvama gledano iz ljudske perspektive. Devina civilizacija razvila se u

jedno sasvim drugaĉijem društvenom poretku uslovljenom klimatskim uslovima

mnogo surovijim nego onima na Zemlji. Globalnu zajednicu Devinog sveta ĉinilu mali

nezavisni nauĉno-umetniĉko-religiozni centri razasutih na nekoliko kontinenata.

Potrebe njegove rase bile su zasnovane potrebama preţivljavanja i opstanka. Zemlju je

26

Iridijum-од латинске речи iris која означава дугу. Redak je na Zenlji. Iridijumski sloj datira iz perioda od pre 65

miliona godina i predstavlja geološki sloj koji je nastao padom vilikog meteorita, preĉnika 10km na podruĉje danaĉnjeg

poluostrva Jukatan u Meksiku. 27

Crveni dţinovi su zvezde ĉija je masa 0.4 - 10 masa Sunca, koje su istrošile zalihe vodonika u svojim jezgrima i prešle

na fuziju vodonika u ljusci van jezgra. Sunce će postati crvenidţin za 6 do 7 milijardi godina.


122

svakako smatrao ―svemirskom životnom oazom‖, što je i ona u stvari i bila, a njeni

stanovnici još uvek nisu ni bili svesni toga.

Površinu visokih zidove hodnika krasile su trodimenzionalni slike «holoneofreska».

Samo bi onima sa izuzetno dobrim ĉulom vida primetili bi da se zapravo ne radi o

pravim freskama, već o ―pokretnim slikama‖. U odredjenom vremenskom intervalu

pojavljivali su se holoneofreskovske reproducije mnogobrojnih istorijski dogadjaja iz

burne Zemljine prošlosti. Ratovi, krstaški pohod, masovne egzekucije, revolucije,

buntovi radnika iz 19 veka, protesti i socijalnih nemira 20. veka,Veliki Krah, Invazija

na SAD, Rat za Vodu iz 21 veka, pronalasci, velika otrića, svetska ĉuda Starog i Novog

sveta, osvajanje svemira naizmeniĉno su se smenjivali poput beskrajnje filmske trake.

Na Devino pitanja šta je zapravo svrha ovih slika, dobio je jednostavan i kratak

odgovor jednog od istoriĉara sa instituta ―Jovan Rajić28

‖.One su tu da podsete svakog

na negativnu starnu ljudskog ophodjenja jednih prema drugima, kao i na svetle i

veliĉanstvene trenutke iz zemaljske istorije. Najbolje je uĉiti na svojim greškama bio je

moto jednog novog doba na samom poĉetku 22. veka. U poredjenju sa istorijom

njegovog sveta, ljudski rodjaci su protoganosti jedne duge, i nezavršene priĉe.

Na kraju hodnika nalazio se se ogromna drvena vrata poput onih koja su krasila

zamkove i srednjevekovna utvrdjenja i manastire. Naravno da bi se otvorila za to je

bilo potrebna snaga bar desetak ljudi. Njihovo otvaranje regulisano je snaţnim

motorima. Ogromna sala-amfiteatar koja je mogla da primi preko 10000 slušalaca

nalazi se u samom centru univerzitetske zgrade i kontruisana prema izgledu starih

grĉkih i rimskih amfiteatara. Sam ulaz ambasadora Deve sa delegacijom

Novovizantijskog saveza i Akademskog Saveta izazvao je burni aplauz i udaranje

pesnicama29

o zidove, stolice i stolove okupljanjih studenata i profesora. Devu je

zaprepastio ĉudan naĉin pozdravljanja ―esnafa‖ nauĉnika i mislilaca sa Zemlje. U

centru ogromne ―Sale‖ sa lebdecim ekranima nalazio se centralni deo predvidjen za

posetioce, predavaĉe i znamenite goste.

Delegacija sa ambasadorom Devom zauzela je već predvidjenja mesta u loţi za goste i

predavaĉe. Predstavnik Akademskog Saveta, jedan od ĉlanova istraţivaĉkog tima koja

je pre pola godine stupila u kontakt sa Devom, najavio je predavanje kolege sa drugog

sveta a ujedno i prvog vanzemaljskog predavaĉa na jednom od zemaljskih univerziteta

nakon koga je usledio još jedan talas snaţnog aplauza. Akustiĉnost ogromnog

amfiteatra delovala je gotovo zaglušujuĉe na Devino osetljivo ĉulo sluha, da je na

trenutak pomislio da se nalazi tik ispod startujućih motora letelica na glavnom

28

Jovan Rajić (Sremski Karlovci, 1726—Kovilj, 1801) je bio srpski istoriĉar, pisac i pedagog. 29

Na fakultetima u Nemaĉkoj nakon završenog predavanja profesora, studenti lupaju pesnicom o klupu.


123

kosmodromu njegovog sveta. Bio je zaĉudjen ljudskim postupcima, koji se ogledao u

tome, da svakom trenutku daju poseban znaĉaj.

Nakon zastaršujuĉeg aplauza za njega, ambasador Deva se uputio sa svog mesta u

sveĉanoj loţi ka centralnom delu Amfiteatra, i predavaĉkoj katedri. U ruci je drţao

sjajni, metalni predmet, po obliku sliĉan nešto debljem metalnom limu, koga je zatim

poloţio na katedru, blago dodirujuĉi gornju površinu metalnog predmeta vrhovima

prstiju. Nakon nekoliko sekundi pojavila se velika hologramska projekcija Sunĉevog

sistema sa Zvezdom, Virginis30

i deset planeta sa brojnim mesecima, asteroidnim

pojasevima i prstenom od zamrznutih kometa koja se proitezala po obodu planetarnog

sistema31

. Verna kopija sunĉevog sistema sa Zvezdom u centru sliĉnom Suncu,

objasjavalo je gorni prostor amfiteatra verno pokazujući kretanje svih astronomskih

tela. Idući od Zvezde projekcija je pokazivala prvu planetu u Sistemu, Gasoviti Dţin, a

zatim tri planete ţivotne zone sitema, sliĉne Zemlji i Veneri po sastavu i veliĉini. 3D

projekcija se zaustavila na ĉetvrtoj planeti sistema Virgo Prajm, planeti koja je

izgledala kao hibrid, Marsa i Zemlje. Plavo-zeleno-crvene nijanse ocrtavale su mora,

jezera i nekoliko velikih kontinenata sliĉnih superkontinentu Pangei iz Zemljine daleke

prošlosti. Zapravo, Devin svet je bio sušta suprotnost plavoj Zemlji na kojoj dominira

vodena površina. Dve trećine planete površine ĉinilo je kopno, dok je ostatak ĉinila

vodena površina. Na prvi pogled, ĉinilo se kao da je voda nalazila opkoljena kopnenom

masom. To su bili ostaci nekadašnjeg praokena, sadašnjih mora-jezera medjusobno

povezanih brojnim kanalima. Velikih reĉnih tokova nije bilo. Već nekoliko stotina

hiljada godina planeta se nalazila u geološkoj fazi gubljenja vode, dezertifikaciji,

geološkoj fazi u kojoj se već milionima godina nalazio Zemljin sused, Mars. Zelenih

površine, biljnog sveta ĉinile su uske oaze duţ priobalnog pojasa mora-jezera. Ostatak

planete predstasvljao je pojas stepa, polupustinja i pustinja većih nego Sahara i pustinja

Gobi zajedno. Polarne kape predstavljali su po koji ostaci gleĉara iz poslednjeg

ledenog doba planete. Atmosfera je po sastavu bila identiĉna Zemljinoj sa manjim

procentom kiseonika, većom koliĉinom ugljen-dioksida i metana, umesto plemenitih

gasova. Biosfera planete nije izrodila mnogobrojne i raznolike ţivotne oblike kao na

Zemlji. Ţivotinski svet ĉinile su organizmi na evolutivnoj lestvici gmizavaca i niţih

sisara. Jedan deo ţivotinskih vrsta na Planeti poticao je sa Zemlje. Moglo se primetiti

da postoje mnogobrojne sliĉnosti oblika ţivota izmedju dve planete. Jedna polovina

svih vrsta bio je autohton, druga polovina bile su invazione vrste koje su Devini preci

doneli sa Zemlje tokom mitsko-istorijske seobe, nekoliko vstra ptica, gmizavaca i

sisara, kojih su na Zemlji izumrli a deo su brojnih muzejskih paleontoloĉkih kolekcija.

30

61Virginis je zvezda u sazveţdju Device(Virgo), za 6% manja od sunca, klase G5V. Udaljena je 28 svetslosnih godina

od Zemlje. U ovom sunĉevom sistemu nalaze se tri planete od kojih jedna pripada Super-Zemlji. 31

Ortov oblak (ili Ort-Opikov oblak) je pretpostavljeni sferni oblak kometa koji se nalazi na spoljnoj granici Sunĉevog

sistema na razdaljini od 2000 AJ do 100.000 astronomskih jedinica od Sunca.


124

Nebo Planet vladala je prica grabljivica snaţnih krila, velikog raspona potomak

nebeske ptice iz legendi severno ameriĉkih Indijanaca, Ptica Grom32

. Šumovitim,

priobalnim delom oko velikih jezera nastanjivala je vrsta ptice trkaĉice, poznatih kao

ptice ubice33

, uzgajane kao domaća ţivina. Travnatim prostranstvima pasla su krda

biljojeda i jedan vrsta patuljastog mamuta34

. Hibridne vrsta maĉaka nastale su

ukrstanjem severno ameriĉkog lava, njegovog manjeg rodjaka i autohtone vrste

maĉkolikih ţivotinja, gospodarile su kamenitim pustinjama i prostranim savanama.

Ţivotinjski svet planete Zemlje uklopio se u ekološku nišu35

nove planete.

Projekciju površine planete i njenog ţivotinskog sveta polako je zamenio prostranstvo

spoljnog pojasa planeta sa ogromnim i ţivopisnim gasovitim dţinovima i njihovim

satelitima. Peta planeta, gasni dţin, dva puta veći nego Jupiter, predstavljao je

planetarsni sistem u malom sa svojih 25 satelita, velikih poput zemljinog Meseca.

Jedan od meseca, bio je pokriven ogromnim okeanom teĉne vode, sa temperaturom

nekoliko stepeni iznad taĉne mrţnjenja. Ogromno gravitaciono dejtvo planete, kao i

susednog nešto manjeg gasnog dţina, uĉinili su ovaj svet na samoj granici ţivotne zone

ţivotnim. Iako je koliĉina svetlosti koja je dolazila sa Sunca, Virginis, bila nedovoljna

da ovaj mesec uĉini gostoljubivim za ţivot. To je uĉinila gravitaciona sila gasovitih

planeta i okolnih meseca. Unutrašnjost meseca milenijumima je bila izloţena dejstvu

gravitacije zagrevao je dno okeana dovodeći energiju direktno iz jezgra, pritom

davajući potrebnu toplotu i minerale iz brojnih podvodnih vulkana ţivom svetu

prostranog okeana. Stalno kretanje vodene mase sa talasima do 10m visine odrţavalo je

temperaturu iznad nule. Spektakularan dogadjaj predstavljala je seoba stvorenja

―letećih kitova‖. Sa brojnih istraţivaĉkih platformi moglo se posmatrati sezonska seoba

stotina divova koji su se kretali lebdeci iznad vode slebdeći jednu vrstu sićušnjih raĉića

pomeranjem planktona izazvanim gravitacijonim dejstvom. Prema biolozima i

hemiĉarima sa Virgo Prajma, ţivot na planeti je poticao sa ovog meseca. Pre nekoliko

milijardi godina udari meteorita36

izbacili su sloţene organske molekule, amino

kiselina i postih proteina, po celom sistemu, koji su preţiveši kosmiĉko zraĉenje u

unutrašnjosti meteorita dospeli na Virgo Prajm. Sa vodenog meseca projekcija se

polako pomerala ka daljim spoljnim planetama, sedmoj i osmoj planeti zatim malim,

hladnim i negostoljubivim patuljastim planetama, i pojasu meteora i mirujućih

zamrznutih kometa.

32

Vezuje se za mitsku Grom-pticu koja donosi kišu. Kada njen pogled seva nebo paraju munje, a kada zamahuje krilima

nebom tuku gromovi. Ova ptica velikog raspona krila, kao omanji avion. Ţivela je udoba poslednjeg ledenog doba. Prema

kriptozolozima i mnogim svedocima, Ptica-Grom još naseljava prostor severnih delova Kanade i Aljaske. 33

Ptice-ubice ili ptice mesoţderi ţivele su sve do poslednjeg ledenog doba. 34

Patuljasti mamuti ţiveli su na ostrvima Malta, Kipar, Sardinija i Sicilija u doba Pleistocena. 35

Ekološka niša se moţe definisati kao mesto i uloga koju jedan organizam ima u ekosistemu, kao i poloţaj koji zauzima

na dejstvo ekoloških faktora. 36

Panspermija predstavlja hipotezu po kojoj se ţivot širi kroz svemir putem meteorita, asterodia i planetoida. Prvi put

ovaj termin je upotrebio grĉki filozif iz 5 veka pre nove ere, Anaksagora.


125

Usledio je skok sa oboda sistema u medjuzvezdani prostor. Polako su se iz tame

pojavili brodovi na solarni vetar, nekoliko desetina, konvoj izbeglica sa plave planete,

devinih predaka, pre 50000 godina, plutajući poput zemaljskih jedrenjaka iz 18. veka

beskonaĉnim svemirskim prostranstvom ka udaljenoj zvezdi, budućem domu.

Istorijsko-mitski zapisi beleţe vreme od doba dolaska izbeglica sa Zemlje na planetu

Prajm i dogadjaje tokom stogodišnjeg putovanja. Svete knjige devinog naroda

spominju zeleni i plavi raj, velika vodena prostranstva, prostrane šume, polako

umirućeg sveta, pod naletom ―bele‖ pošasti koja je dolazila sa severa. Nemogavši da se

odupru nagloj promeni klime, Devini preci odluĉuju da napuste raski dom i upute se ka

zvezdama. Sagradiši brodove-domove, konstruisavši ih tako da predstavljaju male,

nezavisne biosfere sa biljkama i ţivotinjam sa starog sveta, nekoliko stotina porodica

«mudraca» pošla je na dug i iscrpljujući put. Spisi ne spominju imena gradova,

geografski podaci i drugih pripadnika njihovog naroda. Jednom od svetih svitaka

pominje divlje lude, polumajmune, gospodare-demone, ledenih prostranstava

zamrznutog sveta, i visoke inteligente, kopljanike-lovce, dalje rodjake sa juga i istoka.

Naravno, zemaljski slušaoci su prepoznali svoje kromanjoske pretke, koji su polako

nadirali ka severnim prostranstvima tokom poslednjeg ledenog doba i naroda, ogromne

snage i izrţljivosti, gospodare leda, Neandertalce.

Posle tri generacija rodjenih na izbegliĉkim brodovima, Devini preci dospeli su do

sistema i zvezde, konaĉno našavši svoj drugi dom. Sveti put, kako drugaĉije beleţe

sveti spisi sastojao se iz doba, Godine polaska, nade i duge patnje. Godine polaska

obeleţile su prvih 30 godina puta tokom koje je rodjena prva generacija dece,

Novorodjenih. Godine Nade odnosile su se na verovanje da će uskoro u narednim

godinama naći gostoljubivi svet i novi dom. Zatim su usledile Godinje patnje, nastale

usled preopterećanja biosfera neravnoteţom izmedju kapaciteta za proizvodnju hrane i

porasta populacije. Gladovanje, pobune i stalni sukobi doveli su do odvajanja dela flote

o njihovoj sudbini ništa se ne zna. Samo da ih je progutao bezdan medjuzvezdanog

prostora. To se desilo nekoliko destina godina pre dolaska u sistem .

Stigavši na ĉetvrtu planetu sistema Virgis, ne tako gostoljubivog sveta, ali daleko bolje

mesto nego što je bili stari i strošeni brodovi-domovi, preci Deve poĉeli su da grade

civilizaciju ispoĉetka. Uslovi na planeti nisu dozvoljavali brzi i nagli napredak

poljoprivrede, industrije i izradnji velikih naselja. Zato su Preci, da bi spreĉili

ponavljanje Doba patnje, nauĉeni poukom, i da bi obezbedili ravnomeran razvoj

celokupne zajednice osnovali su nekoliko naseobina oko velikog mora-jezera,

povezanih u Savez Izabranih. Svaka od zajednica specijalizovala se za odredjenu granu

poljoprivrede, nauke, umetnosti, trgovine i zanatlija. Od stare i oštećene opreme sa

brodova-domova izgradili su prva naselja, primitivne mašine i poĉeli da obradjuju

zemlju. Mnogo godina kasnije zajednice su osnivale svoje kolonije širom planete šireći


126

se duţ linija mora-jezera. Oslobodjene ţivotinje prilagodile su se uslovim na planeti,

dok je jedan deo pripitomljen. Biljke su slabije prilagodjavale zbog sastava zemljišta,

dugih i sušnih perioda na planeti. Tako da su kultivisane uglavnom autohtone vrste,

koje i danas ĉine glavni izvor hrane za Devinu rasu.

Desetostruko više vremena je bilo potrebno Devinoj rasi da se uzdigne na nivo

civilizacije predaka, nego što je trebalo daljim rodjacima na mitskoj Zemlji da dostignu

njihiov nivo. Za razliku od brojne zemaljske populacije od preko 12 milijardi ljudi,

kapacitet planete Prajm mogli su da prehrane najviše nekoliko stotina miliona

stanovniko, koliko ih je bilo u trenutku uspostavljanja Prvog kontakta.

Društveno uredjenje na planeti Virgo Prajm nije poznavalo pojam politike ili bilo kog

oblika svih istorijskih oblika ekonomsko-društvenog uredjena na Zemlji. To je bio svet

zajednice nauĉnika, poljoprivrednika i umetnika koje su medjusobno koegzistirale već

hiljadama godina, saĉinjen od starešina ovih zajednica ―esnafa‖, koji su ĉinili Savet

Izabranih.

Religija i verovanja zasnivala su se na poštovanju prirode i njehih femomena kroz koje

se ispoljavalo sveta božanska kreacija u beskonačnom broju varijacija. Zapravo,

religija i nauka na Prajmu bile su jedno te isto. Medjusobnog sukoba nije bilo izmedju

religije i nauka, kao što je to bi sluĉaj na Zemlji u srednjem veku, gde su sukobi i

obraĉuni medju zapadnom hrišćanskog crkvom i brojnim nauĉnicima završavali

lomaĉom, spaljivanjem ili giljotinjom. One su medjusobno dopunjavale jedna drugu.

Prema zemaljskim standardima, religija bila je spoj nauĉno-animistiĉkih pogleda na

svet i mešavina verovanja zemljskih monotesitiĉkih religija. Reĉ Mesija i Poslanik nisu

bili poznati. Verovanje u svetu božansku kreaciju nastalo je tokom dugog puta

Izabranih, u brodovima-domovima, atomsko, malim ţivotnim oazama, ĉija je sudbina

zavilsila od ĉudi samog svemira. Udar meteorita, sudar sa kometa, kosmiĉka zraĉenja,

gubitak kiseonika i vode usled kvarova, proizvodnja osnovnih ţivotnih namernica,

mentalne stabilnost populacije, i bezbroj drugih uzroka mogli su dovesti u propast

nekoliko stotina putnika sa «plavog zamrznutog» sveta. Zato su sebe i nazvali

Izabranima, onima koji svedoĉe o velikoj boţanskoj kreaciji. Jedno od glavnih dokaza

potvrde boţanske kreacije zasnivala se na nauĉnim ĉinjenicama postojanja ţivota

zasnovane na molekulu DNK i osnovnim gradijentima, amino kiselinama37

uslovljene

osobinama atoma od kojih su izgradjene.

Umetnost se razvila kao posebna grana religijske nauke, kroz koju se potvrdjivala sveta

boţanska kreacija. Muzika se nazivala matematiĉko-tonskom harmonijom, i

37

Prema nekim nauĉnicima, broj protona i neutrona u atomima amino kiselina oznaĉavaju prirodnu šifru ili univerzalni

kod (obrazac) tj. osnovu svih ţivotnih oblika na Zemlji kao i mogućih brojnih oblika šivota širom svemira.


127

predstavljala je sklad tonova iskazanih kroz matematiĉke formulacije, istovremeno

brojĉane i prostorne. Prema matemiĉko-tonskoj harmoniji svaki atom, molekul i

jedinjenje sadrţalo je posebnu muziĉki sklad iskazan vibracijama i njihovim

kretanjima. Njihova medjusobna interakcija proizvodila je muziku svetog kreiranja i

svedoĉila o boţanskoj prirodi kosmosa. Likovna umetnost je predstavljala posebnu

granu religijske nauke u kojoj su prelamanje vidljive svetlosti i boje iz

elekromagnetnog spektra u kombinaciji sa matematiĉkom-tonskom harmonijom

medjusobno potvrdjivale svetu kreaciju. Prema svetlosnoj umetnosti materija koja se

fiziĉki ispoljava kroz interakciju dva svoja osnovna oblika substancom i fiziĉkim

poljima; igra svestlosti, tonova, kretanje i vibracija atoma i molekula je svedoĉila o

ispoljavanju boţanske kreacije, kroz sva ţiva bića i sve predmete.

Polako je svetlosti i sklad boţanskih tonova zamenila dve anatomske slike, Homo

sapiensa i pripadnika devine rase. Na prvi pogled velikih razlika u anatomini nije bilo.

Osim u veliĉini i obliku pojedinih organa, oĉiju, nosa, ušiju, kose, boji koţe, duţini

ruku i nogu, uslovljene ţivotnom okruţenju u kojem su obitavale dve rase, na Zemlji i

Virgo Prajmu . Prve generacije potomaka Predaka bile su proseĉno više od svoji

roditelja, jer su se prve tri generacije zaĉele, rodile i odrasle na brodovima u uslovima

slabe gravitacije. Proseĉna visina Predaka pre stogodišnjeg putovanja bila je u

granicama visine srednjevekovnog ĉoveka, od 1,5-1,7 m. Na planeti gravitacija iznosi

0,89% od Zemljine tako da je došlo do neznatnog povećanja visine tokom vremena,

dostigavši prosek savremenih ljudi na planeti Zemlji iz 21. veka. Pojava naredne slike

iznenadila je mnoge prisutne paleontologe i antropologe. Pre dolaska na Zemlju, Deva

je uporedjujući podatke iz Zemaljske baze o poreklu ljudi i genetiĉkoj bazi podataka sa

njegovog sveta, sastavio novi evolutivni put svih ljudskih predaka u toku nekoliko

miliona godina. Prema toj novoj predstavci Ljudi i pripadali su istoj grani sa istim

zajedniĉkim pretkom iz ĉije se boĉne grane razvio Homo Sapien, samo što je Devina

rasa (Homo Universmus), gledano sa vremenske linije odvojila ranije nekih stohiljada

godina38

. Jedan deo antropologa na Zemlji zasupao je teoriju o izgubljenim ljudskim

precima, ĉiji se ţivot nije mogao rekonstruisati zbog nedostatka materijalnih dokaza.

Genetski markeri naroĉito onih koji su se nasledjivali od strane oca, Y-hromozomski

markeri kod jednog dela ljudske populacije koji se nisu mogli svrstati ni u jednu

postojeću ljudsku grupaciju pripadao je Precima, devine rase. Preostali deo populacije

Predaka, ostalih na Zemlji, uspela je da preţivi tako što se pretopila u kromanjoksu

populaciju, svojih bliskih rodjaka, ljudi. Preci su ljude nauĉili osnovama poljoprivrede,

metalurgije, pisanja kao i govornom jeziku. Potomci dveju sjedinjenih populacija

stvorili su mitske civilizacije Mu i Lemuriju, a njihovi naslednici mnogo milenijuma

kasnije, na kraju poslednjeg Ledenog doba, Atlantidu. Time se i objašnjavaju sliĉnosti

38

Prema Evolucionistima, vremenski period od 100000 godina je dovoljan da na pr. jedna izolovana populacija ljudi

evoluira u drugu rasu ljudi.


128

u poreklu jezika i proto-sanskrita, Zemljana i Virgijanaca, preteĉe svih indoevropskih-

jezika.

Pojava hologramske projekcije poznate slike Nikole Tesle kako sedi u laboratoriji u

Pal Springsu okruţen elektriĉnim munjama izazvala je burne reakcije prisutnih.

Nauĉno nasledje Nikole Tesle bio je osnov nauke i tehnologije Nove Vizantije, već tri

decenije od njenog osnivanja. Susret dva istraţivaĉka tima nije bio sasvim sluĉajan.

Nekoliko dana pre prvog susreta sa jednim od ĉlanova instituta za Fiziku «Nikola

Tesla», Devin nauĉni tim nije bio na istraţivaĉkoj misiji, već je poslat od strane Veća

Izabranih sa namerom da prati ljude i na kraju uspostavi kontakt, tek pošto se uveri u

pravu nameru Zemljana. Tragove koje su zemaljski nauĉnici pronašli namerno su

ostavljeni od strane Virgijanaca, sa time da se zemaljskom timu stavi do znanja da su

na planeti prisutna druga bića, da bi se izbegao fakor iznenadjenja kod diretnog susreta,

koji bi vodio najverovatnije propasti uspostvljanja prvog kontakta. Nekoliko godina

unazad jedna od istraţivaĉkih letelica sa u blizini sistema Alfa Cenrauri, presrela je

komunikaciju izmedju zemaljske sonde i centralne komande sa novovizantijske

kolonije na planeti Centarij. Sonda je poslata u obliţni zvezdani sistem sa ciljem da

sleti na ĉetvrtu planet izvrši hemijske analize zemljišta i atmosfere u cilju prokupljanja

podataka za dolazak istraţivaĉkog tima. Time je i razjašnjena enigma stara 150 godina.

30 godina putovanja elektro-magnetnog signala poslatog od strane Tesla, iz Kolorado

Springsa, dosegao je sistem Virgins. Jedan od devinih predaka, ĉlana nauĉnog esnafa i

astrofiziĉara detektovao je signale, koji nisu bili prirodnog porekla, već su ih emitovala

najverovatnije razumna bića. Iznenadjeni Devin predak mislio je da je prvo u pitanju

šala nekog od njegovih kolega sa orbitalne stanice ili centrala sa brojnih meseca u

samom sistemu Virgins, ali signal nije pripadao ni jednoj orbitalnoj stanici niti drudim

centralama duţ sistema. Nije mogao da veruje da se na monitoru satelitskog skupljaĉa

signala pojavilo biće, okruĉeno elektriĉnim munjama kako sedi i drţi ĉudan predmet u

ruci. Osoba je izgledala anatomski sliĉna rasi Virgijanaca. Vest o signalima iz svemira

brzo se raširi svim kontinentima planete i gradovima Virgo Prajma . Grupa biologa i

istoriĉara-mitologa iz esnafa nauĉnika više puta je pred Većem Izabranih nakon duge

analize slike potvrdila je da u pitanju najverovatnije biće koje bi trebalo da bude

potomak pra-predaka sa mitskog plavog sveta. Druga statistiĉka mogućnost nije

postojala. Nakon toga, uz dozvolu Veća Izabranih slate su poruke u pravcu dolaska van

signala. Prvi poslati signal dosegao je Sunĉev sistem krajem 50-tih godina 19 veka, ali

nije bio zabeleţen od strane bivših svestki sila Amerike i Rusije, koje su bili su zauzeti

svemirkom utrkom i dominacijom. Drugi signal uhvaćen je od strane ameriĉkog

astrofiziĉara, programa SETI. Naţalost iako je signal zabeleţen nije mu se pridala

velika paţnja zato što se pojavio samo jedanput. Tehnologija toga vremena nije bila u

stanju da jedan, vrlo sloţeni matematiĉko-logaritmiĉki signal razloţi na jednostavne

delove. U bazi Novo Vizantijske arhivi nalazilo se nekoliko dosije iz Pentagona


129

saĉuvanih tokom invazije na Ameriku u kojima su se nalazili strogo ĉuvani podaci i

signalima vanzemaljskog porekla koji se javljaju u taĉno odredjenom vremekom

intervalu, sloţeni su i dolaze iz svemira u oblasti oko 50 svetlosnih godina. Simulacija

Devinog projektor-holograma pokazivala je identiĉnost signala poslatih sa i onih na

Zemlji iz 20 veka. Zapravo, signali su bili matematiĉka formulacija Svete kreacije

prema religijskoj nauci. Pošto na Zemlji nauka nije poznavala definisanje materije na

naĉin koga su definisali, sadrţaj poruke je ostao tajna sakrivena u fiokama brojnih

kancelarija Pentagona.

Hologramska slika signala-poruke stare 150 god. zamenila je slika planete Zemlje,

kolevke dveju ljudskih rasa, Homo Sapiensa i Homo Universmusa i planete, sadašnjeg

doma Devine rase. Za vreme dok su se holo-slike dveju planeta stapale u jednu,

stvarajući prikaz hibridnog plavo-zeleno-crvenog sveta, Ambsador se kretavši polako

ka centralnom delu amfiteatra, prostoru koji je delio sveĉanu loţu i slušaoce zaustavio

taĉno isped lebdećih ekrana. Sada se na ekranima mogla videla Devina figura kako se

obraća priustnima u sveĉanoj loţi i brojnim slušaocima, gledaocima u kolonijama

širom Sunĉevog Sistema ĉitajući sa ekrana, uredjaja po izgledu mešavini lap-topa i

mobilnom telefona, poruku Esnafa i Veća Izabranih, braći sa Zemlje. Poruka je bila

jasna, odnosila se na istorijski znaĉaj susreta i uspostavljanja kontakta sa zemaljskom

braćom i veza sa svetom iz predanja Virgijanaca. Veće Izabranih je od Sabora Nove

Vizantije traţilo stvaranje Saveza izmedju dva sveta, osnivanje zajedniĉkih nauĉnih,

umetniĉkih i religijskih institucija, izgradnji svemirske flote i komande u cilju

istraţivanja ostalih delova galaksije Mleĉnog puta. Na Zemlji glavni centar bio bi grad

Nissa sa Univerzitetom Mileva Marić, zbog ogromnog istorijsko-kulturno-

civilizacijskog nasledja samog mesta i vodeće uloge Nove Vizantije u oblasti nauke i

umetnosti. Veće Izabranih zajedno sa svim esnafima bilo bi drugi centar budućeg

Saveza. Uspostavljanje Saveza Dece Zemlje, za obe sveta, znaĉio bi povratak istim

zemaljskim korenima, već i stvaranja Unije Dece Zemlje, interstelarne civilizacije

zemaljskih humanoida. Na kraju obraćanja, delegati Sabora, Profesora i Akademika,

svih Instituta i Fakulteta, Univerziteta Mileva Marić, u ime multikultularnosti koja je

predstavljala Nova Vizantija, Ambasadoru Devi Angariju imenovali gradjaninom Nove

Vizantije i dodelili doktorat u oblasti egzobiologije i hemije, prvog poĉasnog

vanzemaljskog profesora. Nakon dodele poĉasti usledio je dug i prodoran aplauz. Iako

je Devine uši nisu bile još uvek naviknute na zemaljske buĉne tonove, osećao je da

pripada ovom svetu, nalazio se medju svojim starim rodjacima, zaboravljenom braćom,

decom majke-planete Zemlje.

Tako je Konstantinov ideja, po treći put, za 2000 godina, postala stub jedne nove

zvezdane civilizacije, njegov grad, mesto Prvog Kontakta, na koje je stupio ambasador

sa dalekog, ali bratskog sveta.


130

III MESTO „1, 2, 3, 5, 8, 13, 21...“

Autor Đuro Kosаnović

Ĉesti košmаri su mlаdom nаuĉniku dr Tomislаvu K. priĉinjаvаli stаlni nespokoj.

NJihovo prisustvo zаjedno sа lepim snovimа je sezаlo do sаmih poĉetаkа njegovog

ţivotа. Kаo dа ih je usisаo sа mаjĉinim mlekom.

Moţdа i pre togа!

Kаo dete dostа vremenа je provodio kod bаbe nа plаnini Goĉ. Sveţinа i slobodа

plаnine su bili presudni zа njegovu mаštovitost. Tаdа su se pojаvili prvi snovi. I

glаsovi. U stvаri tаdа ih je postаo svestаn.

Nije mogаo dа se seti tаĉno kаdа su poĉeli, аli njihovu pojаvu vezuje zа jedаn

neobiĉаn dogаĊаj. Svаkodnevno se igrаo pored mаlog jezerа, nа mestu gde livаdа

prerаstа u šumu. Od svoje treće godine je dolаzio tаmo dа hvаtа ţаbe i ostаlа, zа njegа

tаdа veomа ĉаrobnа bićа. Sećаo se neke neobiĉne svetlosti kojа gа je hipnotisаlа,

opĉinjаvаlа. Ali koju je prvo vreme oboţаvаo. Onа mu je ĉesto oduzimаlа sećаnje, аli

nije mаrio, veomа mu je znаĉilа. Onа gа je uĉilа. Onа mu je govorilа i ĉesto dolаzilа u

snove, usаĊivаlа mu je vаţnost brojevа, i to nаroĉito ovih: 1, 2, 3, 5, 8...

Kаdа je odrаstаo, zаvršio je studije molekulаrne biologije i postаo istrаţivаĉ nа

jednom institutu u Nemаĉkoj. Tokom studijа su lepi snovi i neţno delovаnje glаsovа i

svetlosti poprimili grublji oblik. Snovi su prerаsli u košmаre, svetlost u vаtru kojа peĉe,

а znаnje u strogu zаpovest.

Zаto je odleteo u strаnu zemlju. Što dаlje od izvorа. Ali nije pobegаo.

Nа studijаmа je sаznаo dа onаj red brojevа u stvаri predstаvljа Fibonаĉijev niz,

dugo vremenа poznаt u nаuci. Ali nije znаo kаkve on veze imа sа tim!

Kаdа su snovi postаli neizdrţivi, u glаvi su mu odzvаnjаli ti brojevi kаo

zаpovesti, kаo neko primordijаlno prаvilo, kаo bаziĉni zаkon ureĊenjа. Ali ĉegа? Štа

on dа uredi?

Tih meseci, kаdа su košmаri uticаli nа njegovo psihiĉko stаnje i kаdа su ljudi

polаko poĉeli dа gа se klаnjаju, on se bаvio selektivnim ukljuĉivаnjem genа u toku

procesа rаzvojа orgаnizmа, bićа, ţivog. Kojim redom se ukljuĉuju geni u toku nаstаnkа

bićа? Dа li on moţe dа utiĉe nа to? Dа li moţe sаm dа odаbere koje će ukljuĉiti?

Tа pitаnjа su gа muĉilа, аli i terаlа nаpred.

Nekoliko veĉeri pre njegovog nestаnkа (smrti!), kаdа je i sаm vаzduh oko njegа

odisаo nа truleţ, zаjedno smo bili u lаborаtoriji. Jа, kаo mlаĊi nаuĉnik i on kаo nešto

stаriji. Pomаgаo sаm mu u svаkom pogledu. I nаuĉnom i prijаteljskom. Jer sаmo sаm

jа ostаo.

U jednom trenutku nаšeg mukotrpnog rаdа oduvаo je mrke oblаke sа ĉelа. Lice

mu je sijаlo nekom ĉudnom svetlošću. „Znаm!― – viknuo je. – „Geni se аktivirаju

odreĊenim redom u toku embrionаlnog rаzvojа orgаnizmа, do dаnаs je bio problem


131

koji je to red...Sаdа drаgi moj prijаtelju znаmo, 1, 2, 3, 5, 8, 13...― – sijаo je od

zаdovoljstvа.―

„Fibonаĉijevi brojevi su mi, dаkle, usаĊeni roĊenjem dа bih pronаšаo epohаlno

otkriće!― – mislio je i klicаo. – „Znаm dа sаm predodreĊen zа veliki uspeh, dugo je

nаukа ĉаmilа zаdovoljаvаjući se sitnim otkrićimа, spаvаjući nа stаroj slаvi. Vreme je

zа mene. I zа NJu. Nаukа i jа, jedno biće...― – sevаo je oĉimа u mene. Odblesаk tih

oĉiju je bio tаmаn, kаkаv pаrаdoks! Tаmаn odblesаk, moţe li se tаko reći? Ali tаko je

bilo.

„Po mojim prorаĉunimа, а sigurаn sаm dа su tаĉni, trebаlo bi dа smo uspeli dа

ubrzаmo rаzviće nаših pаcovа nekoliko putа.―

„Dа li će biti nekih nus-pojаvа Tomo?― – pitаo sаm bojаţljivo. Pogledаo me je

zlovoljno.

„Neće!― – strogo je rekаo, а jа sаm zаćutаo. – „Veĉerаs ću spаvаti ovde, а ti аko

si umorаn idi kući.―

Bio sаm umorаn, аli nisаm hteo dа gа pustim sаmog. Nešto me je plаšilo i tresаo

sаm se kаo u groznici. Stiskаo sаm zube, koji su cvokotаli, dа on ne bi primetio. Legli

smo nа stolice i pokrili se jаknаmа.

Svest mi je skliznulа nekoliko minutа kаsnije u blаgodet i zаborаv snа. Ali snovi

su bili nemirni, leteli su od mene, kаo dа nisu moji, vrteli se i bolno se vrаćаli.

Trgnuo sаm se nа snаţаn prаsаk. Skoĉio sаm i ugledаo Tomu kаko, leĊimа

okrenut zidu, uplаšeno zаpomаţe. Moj uţаs je bio nepojmljiv. Ispred njegа se gegаo

odvrаtni stvor, ne mogu reći biće, iаko je bilo ţivo. „Zаr je to bio produkt nаše nаuke?―

– pomislih prizivаjući dаvno zаborаvljenog Bogа. Potrĉаo sаm dа spаsim prijаteljа, аli

me je pаcoliko ĉudovište jednim lаkim pokretom svetlucаjućeg pipkа bаcilo nа pod.

Dok mi je svest polаko odlаzilа uspeo sаm dа vidim sliku od koje mi se okrenuo

ţeludаc, а rаzum bio nа ivici ponorа. Moj kolegа i prijаtelj je bio prikovаn zа zid, а

stvor mu je polаko ulаzio kroz ustа, u njegovo bolovimа kidаno telo. Kаdа je i

poslednji pipаk stvorenjа nestаo u ustimа mlаdog nаuĉnikа on se isprаvio i zlokobno

me pogledаo. To nije bio Tomin pogled već pogled zveri. Zveri kojа likuje. Znаo sаm

dа je moj jаdni kolegа opĉinjen i u tuĊoj vlаsti! Suzа mi je isprаlа obrаz i sаsušilа se

pаdаjući nа pod. Svetlost je zаmenilа tаmа.

Pronаšli su me nekoliko ĉаsovа kаsnije, kаdа je novi dаn nаstupio. Šef nаšeg

institutа me je poĉeo ispitivаti. Ustаo sаm polаko dok mi je mozаk skаkаo po lobаnji,

pogledаo sаm po lаborаtoriji, rаzrušenoj i izlomljenoj. Nisаm video ostаle pаcove, аli

sаm video njihove krvаve ostаtke. Zver se nаsitilа svojim roĊаcimа, pojelа je sve ostаle

ţivotinje, nа nаšu sreću, koje su trebаle dа ostаve potomke njene vrste. Bili bi isti kаo

onа. Ali posluţili su tom soju, kаo hrаnа.

Kаdа su mi jаvili, posle nekoliko dаnа, dа su pronаšli mrtvo Tomino telo nа

Goĉu, odjednom sаm sve shvаtio. A i do tаdа sаm sumnjаo.


132

Svi Tomini košmаri i ĉudnа svetlost su bili usmereni od strаne neke više,

vаnzemаljske inteligencije kojа je dаvаlа uputstvа mom jаdnom drugu, dа je donese,

dа je mаterijаlizuje nа nаšoj plаneti. Moţdа je to i njihov nаĉin rаzmnoţаvаnjа?! Ušlа

je u njegа, posisаlа njegove sokove, iskoristilа gа kаo prevoz, а potom gа odbаcilа kаo

izаnĊаli kаput, kаo zmijа koţu.

Znаm sаmo dа je zver prisutnа! I to mi je dovoljno. Mene trenutno drţe u

bolnici, imаm nekoliko dijаgnozа zа vrаtom. Nаrаvno, u moju priĉu sumnjаju. Optuţili

su Tomu dа je poludeo, а i mene drţe zа lаbilnog. Kаţu dа sаm doţiveo veliki stres...

Jа se spremаm dа pobegnem. Zаvršаvаm sа pisаnjem ovog dogаĊаjа, stаviću

rukopis u „bocu― i zаvitlаću je u more internetа. Neko će je nаći!

Od sаdа imаm sаmo jedаn cilj. Dа progutаm to ĉudovište. Dа nаs, ljude, spаsem

i osvetim. Borbа zа opstаnаk!


133

INTERNET PRIĈE

Kao i u prethodnim brojevima TERRE i uvom broju dajemo nekoliko priĉa

skinutih sa internet (i jednu pesmu) stranih I domaćih autora koji su se bavili SF-om.

Price su date neselktivno jer na taj naĉin imate najboljji uvid u stvaralaštvo autora I

njihovu imaginaciju.

POVRATAK PREDAKA - Arthur C. Clarke

Narode Zemlje odbaci svaki strah. Mi dolazimo u miru. Nema mesta neprijateljstvu

meĊu rodjacima. Da, roĊacima, jer mi smo već bili tu...

Lako će te nas prepoznati kada se budemo sastali za nekoliko sati. Pribliţavamo se

Sunĉevom sistemu brzinom koja je gotovo jednaka brzini ove poruke. Vaše Sunce je

već najsvetlija zvezda na nebu ispred nas. To je ono isto sunce koje je obasjavalo naše

zajedniĉke pretke pre deset miliona godina. I mi smo ljudi kao i vi, ali dok ste vi

zaboravili svoju istoriju, mi smo upamtili našu.

Naselili smo Zemlju u doba vladavine velikih reptila, koji su već izumirali kada smo

došli. Vaš je svet bio tropski planet na kojem smo se osećali vrlo ugodno. Pa ipak,

pogrešili smo. Mada smo bili gospodari svemira, nismo znali gotovo nista o klimi,

evoluciji, genetici...

Ĉetiri miliona leta - zime tada nije bilo - naša kolonija je cvetala. Iako smo bili priliĉno

izolirani, budući da je u to vreme put od jedne zvezde do druge trajao godinama, ostali

smo u stalnoj vezi sa našom matiĉnom civilizacijom. Tri ili ĉetiri puta svakog stoleća

dolazio bi svemirski brod koji bi donosio vesti iz Galaksije...

A onda, pre dva miliona godina, Zemlja se poĉela menjati. Vekovima pre toga bila je

pravi tropski raj; zatim je temperatura naglo opala i led je krenuo sa polova. Uporedo

sa klimom menjali su se i kolonizatori. Sada nam je jasno da je to bilo prirodno

prilagoĊavanje na promene koje je donosio kraj dugog leta, ali tadašnji stanovnici

Zemlje bili su generacijama uvereni da je u pitanju neke ĉudna, opaka bolest. Bolest

koja ne ubija, koja ne oštećuje psihu, ali jezivo izobliĉava.

Pa ipak neki su ostali imuni. Ta jeziva promena poštedela je pokolenja njihovih

potomaka. I posle nekoliko hiljada godina, kolonija se podelila u dvije odvojene grupe

- gotovo dvije razliĉite vrste - izmeĊu kojih je vladala sumnja i ljubomora.

Podela je donela zavist, neslogu i, konaĉno, sukob. Kada se kolonija napokon raspala, a

klima jos više pogoršala, oni koji su mogli napustili su Zemlju. Ostali su utonuli u

varvarstvo.


134

Mogli smo da ostanemo u vezi, ali bilo je previše stvari da se uradi u svemiru koji ima

sto triliona zvezda. Do pre samo nekoliko godina nismo znali da li je neko od vas

ospeo preţiveti. A tada smo uhvatili vaš prvi radio-signal, nauĉili vaše jezike i otkrili

da ste odavno izašli iz divljastva. Dolazimo da vas pozdravimo - naše davno izgubljene

roĊake - i da vam pomognemo.

Nauĉili smo mnogo o eonima proteklim otkad smo napustili Zemlju. Ako budete ţeleli

da vam vratimo veĉito leto koje je vladalo pre ledenog doba, uĉinićemo to rado. Ali

ono najvaţnije tek dolazi: nosimo sasvim jednostavan lek za neugodnu, pa ipak,

meškodljivu i bezopasnu promenu genetskog koda koji je unesrećio toliko kolonista.

Moţda se mutacija već dogodila prirodnim putem - ali ništa ne smeta i ako nije.

Narode Zemlje, ponovo moţeš ući u društvo kosmiĉkih bića, bez stida, i bez ikakvih

prepreke.

Ako je neko od vas još beo, mi ćemo se lako pobrinuti za to...

PURPURNA KRAVA - Bil Pronzini

Kada je Flojd Anzelmo ugledao purpurnu kravu kako pase na jednom breţuljku

njegovog imanja, jednog oktobarskog jutra, pomislio je da ima priviĊenja.

Naglo je zakoĉio svoj kamionet pored prilaznog puta koji je krivudao kroz njegovo

imanje, povukao ruĉnu koĉnicu i nagnuo se preko sedišta da još jednom pogleda. Još je

bila tamo. Zurio je u nju ţeleći da ona išĉezne. Ali nije.

Anzelmo lagano zatrese glavom i iziĊe iz kamioneta. Stajao je na pošljunĉenom putu,

zaklanjajući oĉi od sjaja zimskog sunca. Još je bila tamo.

Pobogu, pomisli Anzelmo. Sledeći put će mi se priviĊati ruţiĉasti slonovi. A ja uopšte

ne pijem.

On podiţe kragnu svog kaputa štiteći se od hladnoće i ranog jutarnjeg vetra, a zatim

duboko uzdahnu i obiĊe oko kamioneta. Paţljivo je napredovao kroz vlaţnu travu

pored puta, lako se prebacio preko bele ograde i poĉeo da se penje uz breţuljak.

Na pola puta zastade da bi još jednom pogledao. Do Ċavola, krava je stvarno bila

purpurna; veoma prijatna, bledoljubiĉasta, tamnija nijansa te boje. Ipak, kontrast koji je

ĉinila sa svetlim hlorofilnim zelenilom trave i tamnim, smeĊe-belim ostalim kravama,

bio je priliĉno uznemirujući.

Anzelmo se pope na udaljenost od dvadeset stopa od mesta gde je pasla purpurna

krava. Paţljivo je zaobišao ţivotinju u širokom krugu. Nije obratila paţnju na njega.

"Ĉuj", reĉe on glasno, "ti nisi stvarna."


135

Krava je mirno ţvakala, ne obraćajući paţnju na njega.

"Krave nisu purpurne", reĉe Anzelmo.

Ţivotinja lagano mahnu repom.

Stajao je i posmatrao je dosta dugo. Zatim je ponovo uzdahnuo, ovog puta priliĉno

rezignirano, okrenuo se i pošao niz breţuljak.

Njegova ţena završavala je pranje sudova od doruĉka u kuhinji kada on nekoliko

minuta kasnije uĊe unutra. "Zašto si se tako brzo vratio?" upita ona.

"Emi", reĉe Anzelmo, "na breţuljku dole niz put, pase jedna purpurna krava."

Ona obrisa ruke o kuhinjsku krpu. "Skuvala sam sveţu kafu", reĉe mu ona.

On se povuĉe za uvo. "Rekoh da jedna purpurna krava pase na breţuljku dole niz put."

"Da, dragi", reĉe njegova ţena. A zatim poĉe da sprema sudove u kredenac.

Anzelmo iziĊe napolje. Ugleda Henka Rejforda, svog predradnika, kako izlazi iz štale

za muţu.

"'Bro jutro, gospodine Anzelmo", reĉe Henk.

"Henk", reĉe Anzelmo, mršteći se. "Video sam purpurnu kravu kako pase na breţuljku

tamo niz put."

Henk se zagleda u njega.

"Prvo sam mislio da mi se priviĊa. Ali popeo sam se donde i ta prokletnica je stvarno

bila purpurna. Ne mogu da se razaberem."

"Da", reĉe Henk, ĉudno ga gledajući.

"Nisi li je moţda i ti video?"

"Ne, gospodine."

Anzelmo klimnu. "Hoćeš li da odeš sa mnom tamo i pogledaš?"

"Pa", reĉe Henk, "imam neka neodloţna posla."


136

"Onda moţda kasnije", reĉe Anzelmo.

"Svakako", odvrati Henk, brzo se udaljujući. "Moţda kasnije."

Anzelmo se vrati u kuću. Uputi se pravo ka telefonu koji je stajao na stolu u hodniku i

pozva Dţima Plejera, izdavaĉa lokalnih nedeljnih novina.

"Ovde Flojd Anzelmo", reĉe on kada se Plejer javi.

"Šta mogu da uĉinim za tebe, Flojde?"

"Pa", reĉe Anzelmo. "Malopre sam se uputio u grad; vozio sam po svom prilaznom

putu kada sam ugledao purpurnu kravu kako pase na padini jednog breţuljka."

Na drugom kraju ţice vladala je tišina.

"Dţime?" upita Anzelmo.

"Purpurna krava", reĉe konaĉno Plejer.

"Tako je", uzvrati Anzelmo. "Purpurna krava."

Opet nastupi tišina, ali ovog puta kraća. Zatim se Plejer nasmeja. "Ti me zavitlavaš, je

li tako?"

"Ne", reĉe ozbiljno Anzelmo.

"Ĉuj, Flojde, ja imam puno posla", reĉe Plejer.

"Svi ti prokleti NLO-i koji su u poslednje vreme viĊeni u okolini, nisam imao vremena

da..." On zastade smejuljeći se. "Hej, moţda je ta tvoja purpurna krava došla jednim od

tih letećih tanjira za koje ljudi tvrde da su ih viĊali."

"Dţime", reĉe polako Anzelmo, "ne znam ja ništa o letećim tanjirima. Znam samo da

jedna purpurna krava pase na jednom od mojih breţuljaka. Ako hoćeš da doĊeš ovamo,

pokazaću ti je."

Plejer je jedan trenutak ćutao. Zatim reĉe: "U redu, doći ću. Ali ako se šegaĉiš sa

mnom..."


137

"Breţuljak o kome ti govorim je moţda jednu milju udaljen od autoputa na mom

imanju", reĉe mu Anzelmo. "Srešćemo se tamo."

"Za ĉetrdeset pet minuta", reĉe Plejer nesrećnim glasom i spusti slušalicu.

Anzelmo se uputi ka vratima. Njegova ţena uĊe u sobu upravo u trenutku kada je

stigao do njih.

"Kuda ćeš, dragi?"

"Da se sretnem sa Dţimom Plejerom."

"Zbog ĉega?"

"Da mu pokaţem purpurnu kravu koju sam video."

Njeno ĉelo se zabrinuto nabora. "Flojde..."

"Vratiću se otprilike za jedan sat", reĉe Anzelmo i iziĊe napolje.

On stavi u pogon svoj kamionet i krenu prilaznim putem. Kada je stigao do breţuljka

opazio je da se purpurna krava primakla bliţe podnoţju i da je sada pasla svega

nekoliko stopa od bele ograde.

Anzelmo ukoĉi kamionet i iziĊe. Zatim se uputi kroz travu do ograde, preskoĉi je i

stade pred kravu.

Ţivotinja je nastavila da pase kao da ga ne primećuje.

Anzelmo joj se oklevajući pribliţi. Ispruţi oprezno šaku i dodirnu joj glavu. Zatim

ustuknu. "Poĉeo sam da sumnjam", reĉe on, "ali neka sam proklet ako nisi stvarna,

takoĊe neka sam proklet ako nisi purpurna."

Ţivotinja malo pomeri zadnje noge. "Odakle si ti uopšte?" upita Anzelmo. "Dţim

Plejer je pomenuo neke leteće tanjire ili nešto sliĉno. Ja baš ne marim za te trice i

kuĉine, ali t..."

Anzelmo zastade kod poslednje reĉi. Pogled mu se prikova za šaku, šaku kojom je

nekoliko sekundi ranije dodirnuo glavu ţivotinje.


138

Prsti su mu postajali purpurni.

On oseti prolaznu ţelju da se okrene i pobegne. Brzo je nestala. Posle jednog trenutka,

ţivotinja podiţe glavu kako bi prvi put pogledala u Anzelma.

Pravim upitnim tonom ona reĉe: "Muu?"

"Muu", odvrati Anzelmo.

Kada je Dţim Plejer stigao nekoliko minuta kasnije, na breţuljku su posle dve

purpurne krave.

SUNCE ZADNJEG NEBA - Branka Kranjac

Datum:

07.03.2048.

Tema: Sunce, naš prijatelj

Sunce je izvor ţivota na zemlji. Zbog njega rastu biljke, ţivotinje i ljudi. Zbog

njega rastemo i ja i moj mali brat. Ono nije veliko, ali jako sija, pa se ne moţe gledati u

njega. Ţuto je, sve do uveĉe, kada postane crveno i nekako veće, a nebo se takoĊe oboji u

razne crvene i ţute boje.

Ja volim sunce. Svake godine, tata, mama ja i brat spakujemo kofere i idemo na

more. Tamo sunce uvek jaĉe sija, i uvek se vratim kući crna "kao odţaĉar" kako tata

kaţe. Ĉak i kad se tata i mama povuku u hlad, ja se i dalje igram u pesku ili vodi.

Ĉak i moja maca voli sunce. Ona legne negde gde je toplo i spava po ceo dan na

terasi. Tu su ranije bili gušteri, a sada ih više nema, pobegli su od mace, a i oni su voleli

tu da se sunĉaju. Deka ĉesto sedne isto kod mace, i oni se zajedno sunĉaju.

Mnogo volim naše sunce. Svi ga mnogo volimo i ţelela bih da je uvek leto, da ono

moţe uvek da jako sija.

13.12.753.CNE

Tema: Sunce, naš neprijatelj

Sunce je opasno. Svi tako kaţu, jer je mnogo opasno izloţiti se njegovim zracima,

makar na kratko. Moramo da nosimo filtere za oĉi, a ako ţelimo da duţe budemo

napolju, moramo da nosimo maske. Moj drug Toli nije hteo da stavi filtere, i sada vidi

sve mutno i ţuto.

Ono je mnogo jako - sve biljke koje je tata pokušavao da zasadi su se osušile.

Postale su braonkasto-sive, i raspadale su se vrlo brzo. Pod njim rastu divlje biljke, one


139

kojih moramo da se ĉuvamo. One su velike i zelene, vlaţne, samo se šire oko naših kuća.

Ni moj sap, Dogi, ne voli sunce - svaki put kad sunce izaĊe, on prvo zaurla, a

potom se sakrije u kuci, na najmraĉnijem mestu koje naĊe.

Prošle zime smo išli u Velike Pećine, da razgledamo stalaktite i stalagmite, i bilo

nam je tako lepo da nisam ţeleo da odem.

Ne volim sunce, i nadam se da će jednog jutra zaboraviti da izaĊe. Onda bi svi

mogli da se mirno igramo napolju, a i opasne biljke bi se sve posusile.

JEB'LE TE KOMETE - Autor: Edo Majka

Povele te kozmiĉke barabe

Sve do Oriona i Kasiopeje

Ovde trošna kuća i tarabe

Tebe neko drugo sunce greje.

Tebe neka crna rupa vuĉe

S drugarima si gonjo meteore

Uveo je naš ĊurĊevak juĉe

A ni njivu nema ko da ore

Refren:

Otišo si - još sam bio dete

Al ako si, ćale, još uvek Balkanac

DoĊi kući jeb'le te komete

Majku oće da ţeni Vulkanac

DoĊi sada il se ni ne vraćaj

Dţaba posle suze i leleci

Pusti kozmos - lasera se laćaj

Pa nek puknu galakticki derneci

Alijen će majku odvest gadan

Ne zna on da samo jedna ima

Vulkanac ti nije monogaman

Evo već je sa tri pipka prima


140

ZOOLOŠKI VRT- Edvard D. Hoh

Deca su uvek bila dobra tokom meseca avgusta, a naroĉito pred dvadeset treći. Toga

dana svake godine veliki srebrni svemirski brod sa MeĊuplanetnim zoološkim vrtom

profesora Hjuga spuštao se u svoju šestoĉasovnu posetu oblasti Ĉikaga.

Još pre svitanja obrazovali bi se dugaĉki redovi dece i odraslih, a svako je u ruci stezao

dolar ĉekajući u ĉudu da vidi koja je neobiĉna stvorenja profesor ove godine doneo.

U prošlosti su ponekad bili poĉašćeni tronoţnim stvorenjima sa Venere, visokim

mršavim ljudima sa Marsa ili ĉak zmijolikim uţasima koji su dolazili iz još većih

udaljenosti. Ove godine, kada se veliki okrugli brod lagano prizemljio na ogromnom

sletnom podruĉju nadomak Ĉikaga, gledali su sa strahopoštovanjem kako se strane

broda lagano podiţu i otkrivaju poznati prizor kaveza. U njima se nalazio neki divlji

soj iz noćne more - male ţivotinje nalik konjima koje su se kretale hitrim, trzajućim

pokretima i neprestano brbljale na nekom piskutavom jeziku. Ţitelji Zemlje ubrzo

stadoše da se zbijaju unaokolo dok je posada profesora Hjuga uţurbano skupljala

pripremljene dolare; uskoro se pojavio i sam dobri profesor u svom ogrtaĉu duginih

boja i sa cilindrom. "Narode Zemlje", povika on u mikrofon.

Gomila se utiša i on nastavi: "Narode Zemlje, ove godine dobijate pravu poslasticu za

samo jedan dolar - malo poznati narod konjo-paukova sa Kaana - koji je stigao do vas

preko mnogo miliona milja svemira uz velike troškove. Sakupite se unaokolo,

pogledajte ih, prouĉite ih, poslušajte ih, ispriĉajte svojim prijateljima o njima. Ali

poţurite! Moj brod moţe ovde ostati samo šest ĉasova!"

I gomila ljudi lagano stade da promiĉe istovremeno uţasnuta i zadivljena tim ĉudnim

stvorenjima koja su liĉila na konje ali se verala uz zidove kaveza poput paukova. "Ovo

zaista vredi jedan dolar", primeti jedan ĉovek, ţurno prolazeći. "Idem kući po ţenu."

Tako je to teklo celog dana, dok deset hiljada ljudi nije prošlo pored kaveza smeštenih

u jedan kraj broda. A kada je proteklo odreĊenih šest ĉasova, profesor Hjugo još

jednom uze mikrofon u ruke. "Sada moramo poći, ali vratićemo se sledeće godine u isti

dan. A ako ste uţivali u našem zoološkom vrtu ove godine, obavestite o njemu

telefonom svoje prijatelje u drugim gradovima. Sutra ćemo se spustiti u Njujork, a

sledeće nedelje idemo u London, Pariz, Rim, Hong Kong i Tokio. Zatim krećemo ka

drugim svetovima!"

Mahnuo im je u znak pozdrava, a kada se brod podigao sa tla, narodi Zemlje sloţiše se

da je to bio do sada najbolji zoološki vrt...

Oko dva meseca kasnije i posle još tri posećene planete srebrni brod profesora Hjuga


141

konaĉno se spustio na poznate krzave stene Kaana i ĉudna stvorenja konjo-paukova

ţurno su napustila svoje kaveze. Profesor Hjugo se oprostio sa nekoliko prigodnih reĉi,

a oni se zatim uţurbano raziĊoše u stotinu razliĉitih pravaca, uputivši se u svoje

domove meĊu stenjem.

U jednom domu ţenka je veselo doĉekala svog muţjaka i mladunca. Odbrbljala je

dobrodošlicu na ĉudnom jeziku i poţurila da ih zagrli. "Dugo vas nije bilo. Je li bilo

lepo?"

Muţjak klimnu. "Naroĉito je uţivao maleni. Posetili smo osam svetova i videli mnoge

stvari."

Mališan ustrĉa uz zid pećine. "Najbolje je bilo na svetu zvanom Zemlja. Tamošnja

stvorenja nose odeću preko koţe i hodaju na dve noge."

"Ali zar sve to nije opasno?" upita ţenka.

"Ne", odvrati njen muţjak. "Postoje šipke koje nas štite od njih. Sve vreme ostajemo u

brodu. Sledeći put moraš krenuti sa nama: Zaista vredi dati devetnaest komoka, koliko

staje putovanje."

A mališa klimnu. "Bio je to do sada najbolji zoološki vrt..."

PODUKA - IlijaZorić

Gledao ih je s zanimanjem. Nova generacija. Morao ih je poduĉiti o onome što zna.

Profesor Nirmer svoj predmet smatrao je najvaţnijim na cijeloj akademiji. Za njegovih

predavanja uvijek se traţilo mjesto više. Predavao je vojnu povijest i bio specijaliziran

za vrstu koja je sijala strah i trepet galaksijom. Danas je bilo predavanje koje je iz prve

ruke davalo uvid u njihov naĉin borbe.

''Ja sam ovdje da vas poduĉim o onome što ćete uraditi kada jednom naiĊete na

ovu vrstu.''

U ruci je drţao daljinski koji mu je omogućavao kontrolu nad dvoranom. Svjetla

su se ugasila i ispred njega se pojavio hologram goleme spodobe u plavome oklopu.

Izgledala bi kao stari vitez iz davnina da nije na leĊima nosila nešto što je izgledalo kao

laserska puška. Prorez za oĉi svijetlio je plavom svjetlošću dok su na rukama bili

vidljivi šiljci. Na ramenu mu je bila mrtvaĉka glava s ĉudnim simbolima ispod nje.

Desnom rukom drţala je vojnika za vrat dok se drugom spremala zadati konaĉni

udarac. Na vojnikovu licu jedina stvar koja se mogla išĉitati bila je strah. Ĉitava slika

izgledala je zastrašujuće. Više se ništa nije moglo ĉuti. Svi su gledali u hologram.


142

Profesor je zakašljao i pogledao ih.

''Ovaj vojnik bio je jednom poput vas. Sjedio je u istim klupama kao i vi, jeo istu

hranu i smijao se istim šalama. Ali on nije imao sreću da je u njegovo vrijeme postojao

ovaj predmet.

Svi mislite da ste besmrtni. Da ćete jednoga dana kad završite akademiju krenuti

u svemir i donijeti slavu svojim kućama i imenu. Ali nikada ne smijete zaboraviti

nešto''

Pritisnuo je dugme i svi su vidjeli idući hologram. Vojnik je leţao na podu

rasporene utrobe. Spodoba je jednom nogom stala na njegovome beţivotnome tijelu.

Izgledalo je kao lovac koji stoji iznad plijena. Profesor je opet pritisnuo dugme i krik je

odjeknuo prostorijom. Nekoliko studenata je instinktivno skoĉilo na noge.

Profesor se nasmijao. ''Dobro upamtite taj zvuk. Neka vam se ureţe u pamćenje.

Kada ga ĉujete znaĉi da je ovo biće nekoga ubilo. Ĉitav razred je šutio.''

''Kao što znate naša rasa je godinama u ratu s njima. Naša tehnologija bila je

beskorisna protiv njihove.'' Rukom je pokazao na hologram. Pritisnuo je još jednom

dugme i 3D karta galaksije se pokazala pred njima. Na njoj je jasno bilo vidljivo

carstvo njihovoga naroda. Tisuće svjetlosnih godina kubnih. Jasno su se vidjele granice

koje su ĉinili s ostalim rasama. Ali jedna granica bila je oznaĉena istim znakom koji je

bio na ramenu bića koje je ubilo vojnika.

''Vidite li ovo.'' Pokazao je na karti. Razred ga je pratio pogledima. Nitko ništa

nije priĉao. Svi su bili zapanjeni onim što su vidjeli.

Opet je pritisnuo dugme. Sad je bilo drukĉije. Više nije bila samo slika već ĉitavi

zapis. Jasno se vidio most borbenoga broda. Tona nije bilo. Na zapovjednome mjestu

sjedila je osoba s grbom kraljevske kuće na odori. Na licu mu se moglo vidjeti

zadovoljstvo i ushićenost. Isprva je sve prolazilo mirno kad je iznenada ustala s stolice

i poĉela davati zapovijedi. Uskoro mu se izraz lica promijenio. S radosti prešao je na

bijes. Poĉeo je mlatarati rukama. Odjednom vrata koja su razdvajala most od lifta

poletjela su naprijed i uništila sve na putu. Nekoliko ĉasnika postalo je mrlja na zidu

kad su vrata udarila od njega. Dvije spodobe identiĉne onoj koja je ih prestravila ušle

su na most. Slika se odjednom zaustavila moment kada su spodobe podizale oruţje.

''Pogledajte dobro ovu scenu. Neka vam se ureţe u pamćenje. Pogledajte dobro

Straţare. Prinĉevu osobnu gardu.''

Straţari su izgledali jednako strašno kao i njihovi neprijatelji. Golemi spram

princa i ostatka ĉasnika na mostu u svojim oklopima izgledali su veliĉanstveno. U

studentskim oĉima predstavljali su ono o ĉemu je većina sanjala da će jednoga dana

postati. Samo najbolji od najbolji postajali su Straţari.

-Pozorno gledajte. Zapis se nastavio.

Straţari i ĉasnici na brodu poĉeli su pucat. Teški laseri koji su Straţari nosili

odbijali su se od napadaĉevih oklopa. Napadaĉi su jednostavno ignorirali paljbu i

krenuli prema princu. Jedan Straţar se postavio izmeĊu princa i napadaĉa, ali onda je


143

napadaĉ zamahnuo šakom prema njemu. Šaka je prošla kroz oklop kao noţ kroz

maslac. Krv je potekla iz goleme rupe na Straţarevim prsima. Tada su napadaĉi

zapucali. U nekoliko trenutaka svi na mostu osim princa su bili mrtvi. Sasjeĉeni na

komade neprekidnom vatrom napadaĉa. Kad su završili svoj krvavi pir prišli su princu.

Svaki ga je uhvatio za ruku i povukao. Raskomadali su ga s nevjerojatnom lakoćom.

Profesor je ukljuĉio ton i ĉitavi razred je ĉuo zastrašujuće vriskove koje su proizvodili

napadaĉi.

''Ovo je bio prvi put kada smo ih susreli. Prije sedamdeset godina. Nanijeli su

nam goleme gubitke u ratu koji smo vodili protiv njih'' Uskoro se zapis promijenio. Sad

je deset vojnika pokušalo savladati jednog. Napali su ga laserima. Hitci su mu topili

oklop, ali zvijer se nije predavala. Ubila ih je trojicu dok je dvojicu osakatio. Dok je

umirao proizveo je krik sliĉan onome kad su ubijali princu. Kad su mu se primakli

eksplodirao je i povukao ih s sobom u smrt.

''Sretni smo što imamo ovaj zapis. Tada smo ubili prvoga.''Profesor je gledao

uĉenike. Nekolicina je napustila predavanje dok su ostali pratili razvoj dogaĊaja.

Uskoro se zapis promjeno i prikazivao golemu svemirsku bitku. Stotine brodova

borile su se protiv šest divovskih borbenih brodova. Divovski brodovi su uništavali

manje brodove nevjerojatnom lakoćom. Uskoro su manji brodovi poĉeli bjeţati.

''Bitka za Rigel. Prvi poraz našega naroda. Uskoro smo shvatili da ih sami

nećemo moći pobijediti. Velika koalicija svih vrsta ujedinila se da se suprotstavi

napadaĉima.''

Hologram je sada prikazivao tisuće brodova svih vrsta kako se bore protiv istih

šest brodova koje su maloprije vidjeli. Golemi brodovi sijali su smrt, ali nisu mogli

izdrţati. Uskoro je pet brodova skoĉilo dok je jedan ostao. Svi brodovi su koncentrirali

vatru na njega. Uskoro je eksplodirao. Uništio je sve brodove koji su mu bili u blizini.

''Naša prva i jedina pobjeda. Zaustavili smo napadaĉe, ali smo pretrpjeli goleme

gubitke. Dobar dio našega carstva bio je zauzet. I danas ga drţe. Deset kolonija je palo.

Sudbine kolonista su nam još nepoznate. O vrsti koja nas je napala skoro ništa ne

znamo. Znamo im samo ime. Terranci. Za svakoga njihovoga naših stotinu je umrlo, ali

se nikada nismo predali. Tek kasnije smo saznali da su oni Demoni o kojima svete

knjige govore. Rasa uništavaĉa koja će jednoga dana krenuti na svoj pohod uništenja.

Mi smo ih uspjeli zaustaviti. Rasu koja je ubila AnĊele i krenula u rat protiv svega

svetoga.

Profesor je malo zastao. Nakon nekoliko sekundi nastavio je svoj govor. ''Budite

ponosni na svoje pretke.''Uĉitelj je rekao blagim glasom. ''Nitko prije nije uspio ubiti

Terranca. Vaši djedovi su to uspjeli. Uspjeli smo ih otjerati s naših ognjišta.''

Hologram je prikazao golemo groblje. Milijuni grobova prostirali su se u

nedogled. Golemo grablje Cidera.

''Svi poginuli svih vrsta pokopani su tu. I vaša tijela jednoga dana biti će

pokopana tu. Cilj ovoga predavanja bio je da vas upoznam s mogućnosti da je Terrance


144

moguće ubiti. Koliko got izgledali moćni morate upamtiti jednu stvar. I oni su smrtnici

kao i mi. Kad im probijete zaštitu umiru. Zato kad jednoga dana susretnete Terranskog

demona napadnite ga s svim što imate i budite spremni dati svoj ţivot. Pošaljite ih u

Pakao. Sutrašnje predavanje upoznati će vas s taktikama koje ćete morati koristiti kad

se budete borili s njima. Svjetla su se upalila. Na studenskim licima više nije bilo

straha. Ponos ih je obuzeo. Ta godina im je brzo prošla. Ali uskoro Terranci su krenuli

u još jedan napad. Mnogi bivši studenti su to platili ţivotom. Ali nikada nisu ustuknuli.

Nirmer ih je dobro poduĉio. Odbili su napadaĉe. Borili su se za svaki centimetar

svemira i kao njihovi djedovi prije osamdeset godina protjerali Terrance nazad u

njihovo mraĉno kraljevstvo.

SAVRŠENI ZATVOR - Lorens Blok

Prvi Alteanac reĉe: "Dakle, kula je gotova."

Drugi Alteanac se osmehnu: "Izvrsno. Onda je sve spremno za zatvorenika?"

"Jeste."

"Jesi li siguran da će mu biti potpuno udobno? Neće polako da kopni, a onda i da ugine

u takvim okolnostima?"

"Neće", uzvrati prvi Alteanac. "Biće sve u redu. Podizanje kule trajalo je dugo, a i ja

sam imao prilike da prouĉavam stvorenje. Napravili smo mu habitat baš po meri."

"Nadam se." Drugi Alteanac blago zadrhta. "Ne znam", reĉe on. "Pretpostavljam da je

u pitanju samo projekcija sa moje strane, ali već i sama pomisao na zatvor..." On

zaćuta i ponovo zadrhta.

"Znam", uzvrati drugi sa razumevanjem. "Tako nešto za sve je nas ranije bilo

nepojmljivo. Cela ta zamisao o utamniĉenju nekog bliţnjeg sasvim je odvratna,

priznajem. Ali, ipak, pomisli samo na stvorenje!"

"Ne bi valjalo da je na slobodi."

"Ne bi! Oh, ne, nipošto! Pa ono ubija. Smaklo je trojicu naših pre no što smo uspeli da

ga sputamo."

Drugi Alteanac snaţnije zadrhta nego ranije i za trenutak je izgledalo da će mu pripasti

muka. "Ali zašto? Kakvo je on to biće, za ime Boga? Odakle potiĉe? Šta radi ovde?"

"Ah", reĉe prvi, "mnogo pitaš. Nema naĉina, znaš, da dokuĉimo nijedan od odgovora


145

na ta pitanja. Jednog jutra otkrila ga je jedna desetina. Pokušali su da mu se obrate i šta

misliš kako je on na to uzvratio?"

"Nasrnuo je na njih, kako sam ĉuo."

"Taĉno! Potpuno bezrazloţni nasrtaj koji je za posledicu imao pogibiju trojice. Prvi

zabeleţen sluĉaj ubistva za poslednjih trideset pokoljenja. Neverovatno!"

"A posle..."

"Drţan je kao zatvorenik. Nije bilo komunikacije, nikakvih otkrića, niĉega. Jede sve

što mu dajemo, spava kada padne noć, a budi se u svitanje. Ništa nismo doznali o

njemu, ali ti ipak nešto mogu reći zasigurno: opasan je!"

"Jeste", reĉe drugi Alteanac.

"Veoma opasan. Moramo ga drţati pod kljuĉem. Razume se, ne ţelimo da mu

naudimo: stoga smo njegov zatvor napravili ne samo potpuno bezbedan, nego i

potpuno udoban. UsuĊujem se da kaţem da smo obavili valjan posao."

"Slušaj", reĉe drugi, "moţda sam sitniĉav. Ne znam. Ali jesi li siguran da nikako ne

moţe da pobegne?"

"Sasvim."

"Otkud si toliko siguran?"

Prvi Alteanac uzdahnu. "Kula je visaka sto trideset stopa. Pad sa te visine nesumnjivo

je poguban. Slaţeš se?"

"Slaţem."

"Zatvorenikove prostorije nalaze se na vrhu kule, a vrh je širi od osnove, što znaĉi da

su zidovi zakošeni ka unutra. Uz to, oni su veoma, veoma glatki, tako da spuštanje niz

njih nikako ne dolazi u obzir."

"Da li se moţda moţe spustiti dole istim putem kojim će se i popeti? Mogućnost

izgleda razloţna."

"I to je iskljuĉeno. Biće dovezen u svoje prostorije posredstvom jedne pneumatiĉne

cevi, koju ćemo takoĊe koristiti da mu dostavljamo hranu. Cela kula je tako

projektovana da se u nju moţe ući preko cevi, ali se iz nje moţe izići samo skokom sa


146

vrha. Hranu koju ne pojede, kao i sve ostalo što bude odbacivao moći će naprosto da

baci odozgo."

Drugi Alteanac zavrte glavom. "Izgleda bezbedno..."

"I treba da izgleda. Zato što jeste bezbedno."

"Nadam se. Nadam se da je bezbedno i nadam se da nije okrutno, ali ipak... No, dobro,

kada će dovesti zatvorenika u kulu? Je li sve spremno za njegov smeštaj?"

"Jeste, spremno je. Staviše, upravo treba da ga odvedemo tamo. Da li bi voleo da i ti

poĊeš? Moglo bi da bude zanimljivo."

"Pa, hajdemo onda."

Obojica se u tišini uputiše ka kolima prvog Alteanca i bez reĉi se odvezoše do kule.

Kula je uistinu predstavljala upeĉatljivo zdanje, kako u pogledu veliĉine, tako i izgleda.

Oni iziĊoše iz kola i stadoše da ĉekaju; uskoro se pojavi jedan kamion koji se zaustavi

kraj osnove kule. Iz kamiona iziĊoše tri alteanska straţara koji izvedoše zatvorenika.

Na udovima su mu stajali okovi.

"Shvataš?" upita prvi Alteanac. "Ovakvog ćemo ga staviti u cev, a kad bude došao do

vrha tamo će pronaći kljuĉ za okove."

"Mudro."

"Sve smo isplanirali", objasni prvi. "Ne ţelim da to zvuĉi hvalisavo, ali stvar smo

ispitali iz svih uglova."

Zatvorenik je stavljen u cev, ĉiji se otvor nalazio kod same osnove kule. Potom je cev

briţljivo zatvorena i zaptivena. Trojica alteanskih straţara saĉekali su nekoliko

trenutaka sve dok se kod osnove nije upalilo crveno svetlo, što je znaĉilo da je

zatvorenik ušao u svoje prostorije. Potom se vratiše do kamiona i odvezaše se putem.

"Mogli bismo sada da poĊemo", reĉe prvi. "Pa ipak, saĉekao bih još malo da vidim da

li će baciti dole okove. Ako nemaš ništa protiv?"

"Baš naprotiv. I mene to zanima. Tako nešto se, dozvolićeš, ne viĊa svaki dan."

Stali su da ĉekaju. Posle nekoliko minuta jedan par okova stade da leti kroz vazduh i

pade na tle dvadesetak jardi od dvojice Alteanaca.


147

"Ah", reĉe prvi. "Našao je kljuĉ."

Nekoliko trenutaka kasnije, za prvim parom dolete i drugi, a za ovim usledi i kljuĉ. A

onda zatvorenik priĊe rubu kule i naţe se preko ograde, pogledavši ih odozgo.

"Grozno", reĉe drugi Alteanac. "Drago mi je što nikako ne moţe da pobegne."

Zatvorenik ih je zamišljeno posmatrao nekoliko trenutaka. Zatim se pope na ogradu,

zamaha krilima i vinu se put neba.

PORNO GLUMICA (USVEMIRU) - Ranko Trifković

PORNO GLUMICA

Uspešno spajanje šatla i svemirskog broda krunisano je gromoglasnim povicima.

Kada su se vrata lifta otvorila, na komandni most stupilo je savršenstvo. Zapovednik,

admiral Nagumo ĉudio se odluci Centralne komande da se u poslednjem trenutku na

spisak putnika doda porno zvezda, Dţeni Dţi. Istraţivaĉka letelica "Duboki svemir"

nosila je vrhunske matematiĉare, astrofiziĉare, ksenobiologe i kriptopsihologe. Posadu

su saĉinjavali najbolji inţinjeri, tehniĉari, navigatori i prekaljeni kosmonauti.

Objašnjenje iznenadnog dolaska glumice ostalo je zapeĉaćeno, zajedno sa nareĊenjima.

Natporuĉnica Izli, Sanitet Meni je to veoma sumnjivo. Šta jedna fufulija traţi na ovakvoj misiji? Nisu tu

ĉista posla. Znam da psihološki profil posade mora da bude raznovrstan, na primer,

Svenson iz Odrţavanja igra valcere, a Kumar iz ObezbeĊenja majstor je za prepariranje

bakterija. Hobiji pomaţu da se zaĉini svakodnevica i da se meĊuljudski odnosi obogate

novim sadrţajima. Nauĉila sam mnogo o paleoakustici od Vojĉenkove iz Navigacije, a

Šušek iz ObezbeĊenja uputio me je u tajne boginje Kali. Ĉisto sumnjam da ta plastiĉna

starleta ume da radi nešto drugo osim da širi noge! Molim, na svakom brodu ima

poneka slavna liĉnost. Sirtis, polineţanska princeza, sluţi na "Neustrašivom", a

Kravĉuk, sin patrijarha, na "Nepromoĉivom". Kod nas na brodu je šampion osmoboja,

gospodin Diboa i, hvala lepo, ne treba nam tamo neka dronfulja. Zašto tako govorim o

gospoĊici Dţi? Da li ste ĉuli kad joj je admiral poţeleo dobrodošlicu? "Evala šjor

kapitan! Ajme ća je lipo u ovijoj krocadi. Neg' di van je fineštrin? Ki da smo u

buvelu!" Zar joj nisu objasnili da se na brodu govori samo knjiţevni jezik, a ne

prostaĉka nareĉja? S njenim reĉnikom, ni robotski prevodilac nam neće pomoći. Ništa

liĉno protiv gospoĊice u roze letaĉkom odelu. Admiral ju je zamolio da ostane u kabini

dok traje skok. Razume se, meni je dao zadatak da je dvorim. More, samo nek' me

pogleda popreko, dobiće ona svoje!

Razvodnik Kovalenko, Pogon

Dragi batice,radili smo na poslednjim proverama Alkubijerovog pogona, kad se

iz razglasa ĉulo najĉudnije obaveštenje; dolazi Dţeni Dţi ! Najpre smo mislili da je to

šala. Znaš da Centralna komanda podrţava šaljivdţije. Kosmoplovci moraju da veţbaju


148

duhovitost u svakoj prilici. Prepoznali smo admiralov glas i shvatili da će se Dţeni

zaista ukrcati. Kakva je samo strka nastala! Pušić i Kursula odmah skoĉiše da se

ponovo obriju, a poruĉnik Majer traţio je da mu se donese sveĉana uniforma. Onaj

kundak Ĉeng, odmah je poĉeo da se hvali da će da je pokosi. Pale su i opklade. Stavio

sam šest somova na Ludviga, ipak je on najveći šmeker na brodu. Posle, kad smo stali

u poĉasni stroj, da ne poveruješ! Ti što su arlaukali i kleli se da će joj se uvući u gaćice,

porumeneše kao devojĉice. Nisam smeo da je gledam golim okom. Pratio sam je na

monitoru. Kao da je ekran pripitomio njene ĉari. Dţeni je ĉudo! Da vidiš samo kako su

se ţene podelile. U dve boje, zavistzelenu i stidljivocrvenu. Sad se vidi, sad se zna.

Jedino je gazda Nagumo bio kul. Verovatno zato što je zen budista. U stvari, neki misle

da je gej, pa je i oko toga palo klaĊenje. Dao sam deset somova na gejadu. Dţeni Dţi

izgleda tako zanosno, da ti ni Alah, ni Isus, ni Krišna zajedno ne bi pomogli, razumeš?

Pisaću ti ponovo kad izaĊemo iz skoka.

Voli te, Batomedo

Major Fjano, Navigacija

"Ruše se stubovi koji nebo drţe, klupa sa nama polako u prazno propada..."

Bliţi se ĉas ukljuĉenja Pogona. Otisnućemo se i padati kroz prostor i vreme.

"U mojoj glavi stanuješ, tu ti je soba i mali balkon s kog puca vidik na moje

misli najtananije..."

Kako da pomirim dva uzbuĊenja? Zaista sam morao da pronaĊem kutak i

zatoĉim je u sebi. Kao muţ koji skriva preljubu, besprekorno obavljam zadatke oko

završne pripreme, a njen osmeh mi je pred oĉima. Admiral Nagumo daje nam znak.

Nedostaje sveĉanosti u trenutku kada kvantni motori zabruje. Napustili smo svemir, ali

ništa se nije dogodilo. Oĉekivao sam bilo kakvu promenu, zvuĉnu ili svetlosnu pojavu.

Jezdimo preko galaksije na mehuru od matematike.

Kao loš ljubavnik, nestrpljivo ĉekam da ushit uspešnog skoka prestane da

pulsira. Sklapam oĉi i zamenjujem crninu svemira njenom raznobojnom kosom. Dţeni

ispunjava moj unutrašnji prostor.

Narednica Periera, Odrţavanje i mlaĊi vodnik Bakulesku, ObezbeĊenje "Hej, Vlad! Doneo si mi?"

"Ćao Gabi! Tu je sve, hoćeš odmah da probamo?"

"Jes' lud, zar u hodniku?"

"Ne mogu više da ĉekam, daj mi odmah."

"Ĉekaj, setila sam se. Idemo u vešeraj."

"Ne, imam bolje rešenje. Zavući ćemo se u torpednu cev!"

"Isuse, stvarno si poludeo!"

"U perionici smrdi, ništa nećemo osetiti. Uopstalom, moţe neko da naiĊe."


149

"Da, nikom neće pasti na pamet da nas traţi u..."

"Prati me."

"Ĉekaj, ne mogu tako brzo!"

"Hehe, moraš više da veţbaš, s tom latinskom genetikom, guzica ti se naduje

zaĉas!"

"Hehe, sad ti ne valjam je l', a ovamo hoćeš da me torpeduješ!"

"Stigli smo, upadaj!"

"Auuu, kolika cevĉuga!"

"Znaĉi sviĊa ti se?"

"Blesane! Ahhh, divno!"

"Pomeri se još malo tamo i pućkaj u cev, ako senzori osete dim, nagrabusili

smo!"

"Nego da ti ispriĉam šta sam videla!"

"Slušam."

"Ĉim smo izašli iz skoka, ona porno glumica šmugnula je iz kabine."

"Šta je radila?"

"Ne znam, valjda se muvala po komandnom mostu. Uglavnom, baš kad sam

završila sa prvom turom, eto ti nje!"

"Sama?"

"Naravno, ne sama!"

"Ma šta kaţeš! S kim je bila?"

"Nisam mogla ni da provirim, sakrila sam se iza kontejnera sa prljavim

ĉaršavima!"

"Sirotice!"

"Ali sam prepoznala glas one male iz admiralove pratnje!"

"Silvije? One nogate!"

"Da,zamisli!"

"Šta su radile?"

"Joj, kakvo ti je to pitanje?"

"Ţenska glavo, nemoj da me muĉiš, opiši mi šta...kako...?"

"Nisam mogla da razaberem. Bila sam opijena."

"Od ĉega, da ti nije deterdţent udario u glavu?"

"Poslednje ĉega se sećam je zujanje patent-zatvaraĉa na Dţeninom

kombinezonu. Osetila sam miris koji me je skljokao. Kao...kao da sam kocka leda koju

prelivaju viski i sok od ananasa. Udahnula sam fosfornobelu pustinju i osećala sam se

tako dobro."

"Šta li stavljaju u ove cigarete? Hej, šta to radiš?"

"Umukni i pomeri se malo, taaako!"


150

Pukovnica Pazoglu, Prvi kontakt

Izašli smo iz skoka u blizini Alfa zvezde Malog medveda. Šunjali smo se ka

zvezdi nemaštovitog naziva "B". Admiral je sazvao sastanak komande. Otpeĉatio je

poslednji niz nareĊenja. Lice mu je delovalo spokojno. Zadrţavala sam suze. Uskoro

ćemo saznati taĉne koordinate. Centralna komanda nije mogla da sakrije tajnu. Znala

sam da su stupili u vezu sa njima i da smo došli da ispunimo dogovor. Nagumo nam je

proĉitao zadatke. Sablaţnjena, stavila sam ruku na usta. Zar smo se godinama

pipremali samo da budemo posluga Dţeni Dţi? Zar je to najbolje što ĉoveĉanstvo

moţe da ponudi? Kakvi su to vanzemaljci koji traţe porno glumicu kao ambasadora?

Razišli smo se zbunjeni. Dok sam koraĉala brodskim hodnicima osetila sam

promenu. Šapat govorkanja širio se brzinom svetlosti. Ljudi su se gledali podozrivo.

Napetost se zgušnjavala kao puding.

Prokljuĉalo je na komandnom mostu kada je major Fjano upao sa grupom

razdrljenih oficira zahtevajući da madam Dţeni ostane na "Dubokom svemiru". Nisam

uspela da shvatim sloţenost situacije dok u istu prostoriju nije nahrupila natporuĉnica

Izli predvodeći gomilicu rašĉupanih ţena. Iz graktavog višeglasja razabrala sam da ţele

da se gospoĊica Dţi namaţe katranom i perjem, izbaci u svemir, preda tuĊincima ili

sve navedeno. Povrh svega, tabori buntovnika reţali su jedni na druge. Pokušala sam

da razbistrim glavu, ali u tom trenutku pojavio se razvodnik Kovalenko sa bandom iz

Pogona. Traţili su da im admiral prizna da je homoseksualac!

Kao hladna ruka za vratom, otreznio nas je znak za uzbunu. Brodski raĉunar

prijavio je uzletanje. Šatl za spasavanje udaljavao se od "Dubokog svemira" sve većom

brzinom. Narednica Periera i mlaĊi vodnik Bakulesku oteli su Dţeni Dţi i pobegli sa

zalihama viskija i soka od ananasa.

Malo po malo, butovnici su se razilazili. Admiral Nagumo nakašljao se i

nasmejao.

"Izgleda da ćemo ipak imati dostojanstven prvi susret?"

SVETOVI MONTIJA VILSONA - Vilijam F. Nolan

Ĉinilo se da je svet isti, ali on to nije bio.

S datumom je sve bilo u redu: jun, 1990. I Ĉikago je izgledao kao Ĉikago, ali nešto s

njim nije bilo u redu.

Nalazio sam se u baru na Miĉigenu i ispijao krvavu Meri kada sam poĉeo da sumnjam

da sam premešten.


151

Barmen je govorio o lunarnoj bazi koju smo podigli i o tome kako neće proći mnogo

vremena pre no što poĉnemo da šaljemo ljude na Mars. Obiĉan razgovor. Ali on tada

reĉe: "Baš šteta što su Armstrong i Oldrin nastradali na taj naĉin na Mesecu. Trebalo je

da uspeju."

Pa, to nije bila taĉno... jer Apolo jedanaest je uspeo. Ceo put prošao je u redu. Do

Ċavola, ĉak sam razgovarao sa Armstrongom na Floridi šest meseci posle misije. I ja

uĉestvujem u toj svemirskoj igri kao jedan mali zavrtanj u NASA-i. IzmeĊu ostalih

stvari, pravim i male zavrtnje koji se ugraĊuju u noge LM-a.

Tako sam sada bio zapanjen onim što je ovaj ĉovek govorio. Ali nisam poĉeo da se

raspravljam s njim. Nisam neki emotivan tip; u svemirskim istraţivanjima jaĉa

osećajnost nije poţeljna.

U Ĉikagu postoji nekoliko manjih parkova. Jedan od njih posvećen je poĉetkom

sedamdesetih godina trojici momaka sa Meseca: park Apolo. Uzeh taksi da pogledam

spomenik.

U mom svetu, iznad ploĉe posvećene ĉovekovom prvom putovanju na Mesec stoje

Armstrong, Oldrin i Kolins izliveni u bronzi. U ovom svetu, na tom mestu bila su

postavljena neka tri druga momka.

Premešten sam.

Ja sam ĉovek bez predrasuda. Oduvek sam bio spreman da prihvatim ĉinjenicu da

paralelni svetovi postoje u našoj vasioni, ali nikada nisam liĉno iskusio pomak iz

jednog u drugi.

Ţeleo sam da budem siguran, pa sam neke stvari proverio.

Pronašao sam da je Robert Kenedi postao predsednik posle Dţonsona. Sirhanov metak

je promašio. Kaliforniju jeste pogodio zemljotres zbog koga su svi bili silno zabrinuti

1968. Izgubili su L. A. i veći deo San Franciska. Vijetnam je bio napušten kada je

Kenedi naredio opšte povlaĉenje u proleće '69. Bilo je tu još takvih stvari.

Vi već shvatate zašto sam poverovao.

Sablasni deo je nastupio kada sam poĉeo da razmišljam o sebi... onom drugom ja,

onom ja u ovom svetu. Da li još stanujem u Šorherstu u River Forestu? I da li sam još

oţenjen?


152

Na oba pitanja odgovor je da. Imena su se na lazila na sanduĉetu: gospodin i gospoĊa

Montgomeri K. Vilson.

Ali šta sam mogao da preduzmem u vezi s tim? Nisam mogao tek tako da se popnem i

predstavim sebe samome sebi.

Da bih ţiveo u ovom svetu bilo mi je potrebno novo ime i novo lice, ali za to je bio

potreban novac. A ja sam u novĉaniku imao svega dvadeset dolara. Moraću da

krivotvorim neke ĉekove kao Monti Vilson. Moraću da rizikujem.

Smatram, odista, da bi sve ispalo dobro da me nije kopkala ta nesreća na Mesecu i da

nisam otišao da se o njoj obavestim u biblioteci. Tada sam saznao istinu koja me je

pogodila: jedna noga na LM-u se slomila i to je bio pravi uzrok pada. Jedan zavrtanj

nije izdrţao pritisak.

Jedan od mojih.

Ne, Montgomeri K. Vilson nije bio okrivljen. Hladno je izjavio pred novinarima da je

ugao sudara sa stenjem bio toliki da bi pukao bilo koji zavrtanj; ĉak je i NASA

podrţala njegov iskaz.

Ali ja sam znao da je lagao. Nijedan moj zavrtanj ne bi se slomio ni pod kakvim

uslovima. Što je znaĉilo, jasno i jednostavno, da je Monti Vilson loše obavljao posao.

Bio sam ubica. Ubio sam Nila Armstronga i Baza Oldrina.

Ova ĉinjenica je bar rešila moj problem šta ću raditi i ko ću biti u ovom svetu: biću ja.

Ali kao prvo, razume se, morao sam da se otarasim onog drugog ja.

Što uopšte nije bilo teško. Pratio sam sebe dok sam napuštao stan, dve veĉeri

uzastopce. A onda, treće veĉeri, upotrebio sam noţ i zakopao telo. Nisam osećao

krivicu, jer sam znao da sam kaznio ĉoveka koji inaĉe nikada ne bi bio kaţnjen. Bio je

to moj dug društvu.

Stvari su glatko nastavile da se razvijaju. Bez po muke uklopio sam se u novi svet, a ni

moja ţena nije ništa posumnjala.

Sada, dok ovo pišem, jedini je problem što me neki ĉovek prati već nekoliko veĉeri.

Razume se da znam ko je on.


153

Monti Vilson.

I siguran sam da namerava da me ubije.


154

MARIN DRŢIĆ BIOGRAFIJA

Hrvatski komediograf Marin Drţić roĊen je

1508. u Dubrovniku nakon svoje petero braće i

sigurno nakon neke od svojih šest sestara.

Knjiţevni dar razvio je u Sieni gledajući

seljaĉke lakrdije, komedije i pastirske igre te

igrajući u njima. Godine 1526. Drţić, sada već

svećenik, izabran je za jednog od dva rektora

crkve Svih svetih u Dubrovniku. Dvanaest

godina kasnije (1538.) dobiva vladinu stipendiju

i odlazi u Italiju na studije. U periodu od 1539.

do 1543. studira crkveno pravo u toskanskom

gradu Sieni. Na ispitima ne blista i nije baš

uzoran uĉenik, ali je zato je omiljen meĊu

studentima te ga oni 1541. biraju za upravnika

studentskog doma i vicerektora Sveuĉilišta.

Kako već dugo nije biran ni rektor Drţić obnaša

i duţnost rektora. U to doba već je u

umjetniĉkim vodama što se vidi iz policijskog

zapisa (1542.) kada ga je policija uhitila u jednoj privantoj kući dok je glumio

ljubavnika u jednoj predstavi. U to doba predstave su, iz politiĉkih razloga, bile

zabranjene.

Izgubivši interes za studije i nikada ih ne završivši Drţić napušta Sienu (1543.) i kreće

kući. Tu se ne bavi trgovino poput oca već piše komediografska djela i upada u

dugove. Istovremeno stjeĉe brojne neprijatelje meĊu dubrovaĉkim bogatašima i

trgovcima koji su se prepoznali u njegovim djelima Dvije godine kasnije (1545.) u

Duborvnik stiţe austrijski aristokrat i vojskovoĊa Kristof Rogendorf. Ljut na austrijski

dvor pošao je, u tajnosti, put Carigrada kako bi se stavio u sluţbu sultana. U

Dubrovniku se upoznaje s Drţićem i on mu postaje sobar. Uskoro se Rogendorf

iznenada izmiruje s austrijskim dvorom i vraća u Beĉ. U Beĉu Drţić ostaje samo tri

mjeseca, a onda se opet vraća u Dubrovnik. Rogendorf je 1546. ponovo u Dubrovniku i

ovoga je puta konaĉnoraskinuo s beĉkim dvorom i još se jednom uputio u Carigrad. U

Dubrovniku se sjetio Drţića i ponovo ga uzeo u svoju sluţbu, ali ovaj puta kao tumaĉa.

MeĊutim Rogendorf u Carigradu nije dobio oĉekivani viskoki poloţaj te ostaje bez

novca i odrţava veze s dubrovaĉkim odmetnicima Buĉinićima. Drţić mu opet okreće

leĊa i vraća se u Dubrovnik. Pored grofovskog tumaĉa i sluge Drţić je još bio i pisar po

solanama i sviraĉ u crkvama. Ipak 1562. odlazi u Veneciju, ali se povremeno vraća u

Dubrovnik. Ĉetiri godine kasnije (1566.) odlazi u Firenzu i upućuje firentinskom

vojvodi Cosmu I i njegovom sinu Francescu pet izvanredno vaţnih pisama u kojima je,


155

izmeĊu ostalog, traţio da se u dubrovaĉkom Senatu izjednaĉi broj puĉana i vlastele. U

tim pismima Drţić teško optuţuje vladu u Dubrovniku i predlaţe vojvodi da uz

mediĉijsku novĉanu i vojnu pomoć podigne ustanak u Dubrovniku. Plan je bio smušen,

nepromišljen i nerealan te se vlasti u Firenzi nisu ni trudile odgovoriti Drţiću. Drţić je

naime smatrao kako Dubrovnikom vlada dvadeset ludih nakaza i dvadeset škrtaca

smiješnih u oĉima suvremenika.

Drţić je djela pisao za prikazivanje o pokladama, a izvodile su ih kazališne druţine

zvane: Pomet-druţina, Garzarija i Njarnjasi. Bio je pjesnik vedre, renesansne glume,

dalek poboţnim preokupacijama. Izrazio je draţ puĉkog govora, progovorio je

prostonarodnim jezikom te je prvi donio na pozornicu likove pjesniĉki i puĉki ocrtanih

'našijenaca' (Pomet, Dundo Maroje, Tripĉe, Bokĉilo i dr). Bio je vješt dramatiĉar, a

njegov se komediografski opus odrţao sve do danas snagom nepatvorene umjetniĉke

inspiracije. Umire u Veneciji 1567. iznenadna i priliĉno tajanstveno. Sahranjen je u

mletaĉkoj crkvi Sv. Ivana i Pavla. O njegovu ţivotu 2006. snimljen je film Libertas.

Pomet,

Tirena, (1549)

Novela od Stanca, (1550)

Venere i Adon, (1551)

Tirena, (1551)

Dundo Maroje, (1551)

Skup, (1555)

Pjerina

LJUDI NAZBILJ I LJUDI NAVAHO

U ovom broju Terre predstavljamo vam Marina Drţića kao pisca Proto SF-a koji se

u ono vreme vinuo do duhovne slobode i kritike protiv klasne tiranije. Postoje

duboke zakonitosti koje istorija tek poĉinje saznavati uz ĉinjenicu da je ovaj pisac

bio obiĉan graĊanin i pisao puno pre Njegoša, Krleţe i Andrića i da su njegova dela

imala vezu sa utopistiĉkim perspektivana SF-a. Nije sporno da je knjiţevnost na

ovim prostorima bila proţeta starim predanjima o besklasnim horizontima i

odnosima. Kod Drţića se ova narodna ideja srela sa humanistiĉkim odjecima

helenskih ĉarobnih osrtva iz kojih je nastala i Morova Utopija.Drţić je bio prva

izrazita nama poznata stvaralaĉka liĉnost ovih prostora koja je otkrila horizonte

materijalistiĉke nade. Drţić je svojim delom pa i ovim odlomkom iz prologa Dundo

Maroja direktan prethodnik najboljeg u našoj kulturi. Na taj naĉin je horizont ovog

nauĉnofantastiĉnog odlomka ĉudesno netaknut i predstavlja horizont današnje

kulture ovih prostora.


156

DUGI NOS, NEGROMANT, GOVORI:

Ja Dugi Nos, negromant od Velicijeh Indija, nazivam dobar dan, mirnu noć i pritilo godište svitlijem, uzmnoţnijem dubrovaĉkijem vlastelom, a pozdravljam ovi stari puk: Ljudi - ţene, stare - mlade, velike i male, puk s kime mir stanom stoji a rat izdaleka gleda, rat poguba ljucke naravi. Ja što jesu tri godine, ako se spomenujete, putujući po svijetu srjeća me dovede u ovi vaš ĉestiti grad, i od moje negromancije ukazah vam što umjeh. Scijenim da nijeste zaboravili kako vam Placu, tu gdje sjedite, u ĉas glavom ovamo obranuh i ukazah pri oĉima; a na njoj bijehote; i opet ju stvorih u zelenu dubravu, od šta plakijer imaste; i zahvaliste mi i platu imah, što katance stavih na njeke zle jezike koji za zlo imaju ono što im se za dobro ĉini. Sad, budući me vjetar opeta k vami dognao srjećom vašom u ovo brijeme od poklad, odluĉio sam ne proć tako da vas kojomgodi lijepom stvari ne obeselim. Ma prije neg vam što od moje negromancije ukaţem, hoću vam odkrit jedan sekret koji dosle od ovizijeli strana nijedan ĉovjek ni mudar ni triš mudar nije znao, od šta se su skule od mudraca vazda veoma ĉudile i veoma napastovale, sekret dostojan da ga vi znate, plemeniti i vrijedni Dubrovĉani. Znate er kad se, jes tri godine, od vas odijelih, onĉas se uputih put Indija Velicijeh, gdje osli, ĉaplje, ţabe i mojemuni jezikom govore. Otole obrnuh put Malijeh Indija, gdje pigmaleoni, ĉovuljici mali, s ţdralovi boj biju. Otole otegnuh noga k Novijem Indijami, gdje vele da se psi kobasami veţu, i da se od zlata balotami na cunje igra, gdje od ţaba kant u scjemi biješe kako meĊu nami od slavica. U Stare Indije otole htjeh naprijeda proć ; ma mi bi reĉeno er se već naprijeda ne more proć. Rekoše mi da su tamo Stare Indije, i da u Stare Indije nitko ne more poć, govoreći: »Uprijeĉilo se je ledeno more, koje se ne more broditi, i vrla vjeĉna zima, koja galatinu od ţivijeh ljudi ĉini«; a s drugu stranu veljahu da gorušte sunce i paljevito ljeto dan bez noći ne da netneiam ţivu oovjeku pristupit, ma zemlji od vrućine plod plodit. I rekoše mi: »Po negromanciji samo u te strane moţe se proć.« Kako ja to ĉuh, otvorih moja libra od negromaoicije, - što ćete ino? u hip, u ĉas ugledah se u Indijah Starijeh! Tuj naĊoh pravi ţivot, veselo i slatko brijeme od prolitja, gdi ga ne smeta studena zima, i gdje ruţi i razlikomu cvitju ne dogara gorušte ljeto, i gdje sunce i istoĉi vodi tihi dan samo od zore do istoĉi i od istoĉi do zore; a svitla zvizda danica ne skriva se kako ovdi meu vami, ma svitlo svoje lice na bilomu prozora na svak ĉas kaţe; a zora, koja rumenimi i bijelimi ruţami cafti, i ne dijelja se s oĉiju od drazijeh ki ju gledaju; a slatki ţuber od razlicijeh ptica sa svijeh strana vjeĉno veseljeĉini. A ostavljam vode bistre, studene ke, odasvud tekući, vjeĉnu hranu zelenim


157

travam i gustom u dubju daju; a bogata polja ne zatvaraju draĉom slatko, lijepo, zrjelo voće, ni ga lakomos brani ljudem, ma otvoreno sve svakomu stoji. Tuj ne ima imena »moje« i »tvoje«, ma je sve općeno svijeh, i svak je gospodar od svega. A ljudi koji te strane uţivaju ljudi su blazi, ljudi su tihi, ljudi mudri, ljudi razumni. Narav, kako ih je uresila pameti, tako ih je i ljepotom uljudila: svi općeno uzrasta su uĉinjena; njih njih smeta nenavidos, ni lakomos vlada; njih oĉi uprav gledaju, a srce im se ne maškarava; srce nose prid oĉima, da svak vidi njih dobre misli; i, za dugijem mojijem besjeĊenjem ne domorit vam, ljudi su koji se zovu ljudi nazbilj.

I za rijet vam sve što sam vidio, i da me bolje razumi jete, vidjeh u t jezijeh stranah, u jednomu zgradu veliku, visoku i vele urešenu, jedna pisma i od kamena ĉovuljica, vele uĉinjeno, obraza od mojemuĉe, od papagala, od ţvirata, od barbaćepa; ljudi ;s nogami od ĉaplje, stasa od ţabe; tamaše, izješe, glumci, feca od ljuckoga naroda. Upitah koji su ovo obrazi, što ih hoće tolika gruboća, tolik nesmirena od lica ĉovjeĉanskijeh rijet. Rekoše mi da negromanti u stara brjemena, kako to bud' ja , po negromanc i j i dohodeći u njih strane i donoseći diverse trgovine za otuda zlato bdnosit, er se u rijekah tamo veliko zlato nahodi, donošahu meĊu ine ţvirata, ĉovuljica, barbaćepa od drva, obraza od papagala, od mojemuĉa, od ţaba, oslastijeh, kozjijeh i na svaki naĉi n.

I ţene od tizijeh strana, kako i naše, koje polakšu pamet imaju od ljudi, -gledajući te obraze, poĉeše se smijejat kako od stvari ku prije ne bijehu vidjeli, i rekoše: »Smiješno ti bi bilo da ovi ljudi mogu hodit i govorit!« i rekoše negromantom: »Vi ste negromanti; ako hoćete da od ovizijeh strana zlata odnesete, uĉinite po vašoj negromanciji da ovi ĉovuljci oţive, i da poĉnu hodit i govorit, er bi tada na pravi naĉin smiješni bili a taki mrtvi ne valjaju ništa.« Negromanti, za lakomos od zlata, daše duh ţviratom, barbaćepom, ĉovuljicom, obrazom od papagala, od mojemuĉa, od ţaba, oslastijem, kozjijem i od tezijeh naĉina. Ti ljudici, kako imaše duh, poĉeše hodit, govorit i smiješnice ĉinit po taki naĉin, er se nigdje gozba ni pir ne ĉinaše gdje oni ne bi dozvani bili. Mislite je li smiješna stvar bila gledat te obraze u to prvo brijeme gdje tamaše!

I, za dosvršit besjedu, ovi obrazi od papagala, od mojemuĉa, od ţaba, ţvirati, barbaćepi i s koze udreni i, za u kraće rijet, ljudi nahvao, poĉeše se plodit i miješat s ţenami nazbilj po taki naĉin, er se ljudi nahvao toliko poĉeše umnaţat, er poĉe veće broja bit od ljudi nahvao neg ljudi nazbilj. I ti ljudi nahvao od ruke im ide uĉinit jednu konjuru, da iz gospoctva izagnu ljudi nazbilj. Ljudi nazbilj to uzaznavši skoĉiše, uzeše oruţje; izagnaše sve te ljudi nahvao i ne htješe da jedan cigloviti za lijek u tjezijeh stranah ostane.


158

Ljudi nahvao, zajedno s negromanti, priĊoše u ove naše strane, i to prokleto sjeme, - ĉovuljici, ţvirati, barbaćepi, obrazi od papagala, od mojemuĉa, od ţaba, oslasti i s koze udreni, ljudi nahvao - useliše se u ovi naš svijet u brijeme kad umrije blagi, tihi, razumni, dobri starac Saturno, u zlatno brijeme kad ljudi bez zlobe bijehu. I po Saturnu, manje razumni kraljevi primiše ljudi nahvao, i smiješaše se meĊu dobre i razumne i lijepe. Tako ĉovuljci, ţvirati, barbaćepi, obrazi od papagala, od mojemuĉa, od ţaba, oslasti i s koze udreni naplodiše to gadljivo sjeme: nasta veće ljudi nahvao neg ljudi nazbilj. Minu vrime od zlata, za gvozdje se svak uhiti, poĉeše ljudi nahvao bit boj s ljudmi nazbilj za gospoctvo. Njegda ljudi nahvao dobivahu a njegda nazbilj. Ma, za rijet istinu, Ijudi nazbilj u duga vrjemena napokon su otezali i još oteţaju, ma s mukom i s trudom; i današnji dan ljudi su nazbilj pravi ljudi i gospoda, a ljudi nahvao ljudi su nahvao i bit će potištenjaci vazda.

DUGI NOS , ĈAROBNJAK, GOVORI: Prevod i adaptacija sa

starodubrovaĉkog na srpski Svetislav Filipović Filip

Ja Dugi Nos, ĉarobnjak od Velikih Indija, ţelim dobar dan, mirnu noć i puno para

svetloj, moćnoj dubrovaĉkoj vlasteli, a pozdravljam i ovaj narod: ljude-ţene, stare-

mlade, velike i male, ceo narod koji ţivi u miru, a rat izdaleka gleda, rat, tu gnusobu

ljudske naravi. Ako se sećate, mene pre tri godine sreća dovede u ovaj vaš ĉestiti

grad, i ja vam od svog ĉarobnjaštva pokazah ono što znam i umem. Verujem da

niste zaboravili kako sam vam Placu, tu gde sedite, u tili ĉas naopako okrenuo i

takvu vam je prikazao, iako vi na njoj bijaste; zatim je pretvorih u zeleni gaj, što

vam se svidelo; a posle mi se zahvaliste i plaću od vas dobih što sam katance stavio

na neke zle jezike koji misle da je dobro zlu zlo. Sad, budući da me je vetar opet k

vama dognao na vašu sreću baš u ovo karnevalsko vreme odluĉio sam da ne odem

samo tako a da vas ne razveselim kojom lepom maĊijom. Ali pre nego je pokaţem

hteo bi vam otkriti jednu tajnu koju dosad u ovom kraju ni jedan ĉovek, ni mudar ni

triput mudar, nije znao, koja je škole velikih mudraca bacala u ĉudo, oĉaj i

iskušenje-tajnu koja je dostojna da je vi plemeniti i vredni Dubrovĉani saznate.

Kada se pre tri godine rastadoh sa vama, smesta se uputih ka Velikim Indijama, gde

osli, ĉaplje i majmuni ljudskim jezikom govore. Odatle se uputih ka Malim

Indijama gde ĉoveĉuljci mali sa ţdralovima rat vodiše. Proteglih noge pa odoh ka

Novim Indijama gde govoraše da su psi kobasicama opasani, gde se deca ĉunjevima

i kuglama od zlata igraju, a ţablje kreketanje cenjenije je od slavujevog poja.

Htedoh nastaviti put ka Starim Indijama, ali me upozoriše da se ne moţe dalje.

Rekoše mi:‘‘Ispreĉilo se ledeno more kojim se ne moţe broditi, i ţestoka veĉna

zima koja od ţivih ljudi stvara ledenice. Rekoše mi: ‘‘S druge strane ţarko sunce i


159

velo leto, dan bez noći ne daju zemlji useve raĊati a kamoli ĉoveku pristup

dozvoliti.‘‘ Tad, a šta drugo sam mogao, otvorih svoje ĉarobnjaĉke knjige i za tren

jedan naĊoh se u Starim Indijama.

Tu sam ugledao stvarni pravi ţivot, i slatko prolećno vreme, gde ruţe i drugo

cveće ne prţi vrelo leto i ne smeta im zima, gde sunce sa istoka uljuljkuje tihi dan

od zore do svanuća i od svanuća do zore; a svetla zvezda Danica svoje lice pokazuje

na belim baldahinima i prozorima slušajući cvrkut ptica koje stvarahu veĉno

veselje. Da i ne govorim o bistrim, hladnim vodama koje se slivahu odasvud dajući

hranu zelenim travama i gustom drveću, dok bogata polja omeĊuje slatko, ukusno,

lepo voće i sve stoji otvoreno svakome, niti iko brani ljudima da se posluţe. Tu

nema reĉi ‘‘moje‘‘ i ‘‘tvoje‘‘, već sve pripada svima, i svako je svemu gospodar. A

ljudi koji nastanjuju taj kraj su ljudi blagi, ljudi tihi, ljudi mudri, ljudi razumni.

Priroda ih je obdarila pameću i ukrasila lepotom, svi su ponosnog drţanja, ne smeta

im mrţnja niti njima gospodari škrtost. Oĉi im ravno gledaju, a srce im je otkriveno.

Srce nose pred oĉima da im svako dobre misli vidi, to su ljudi koje se zovu ljudi

nazbilj.

I dalje, da vam ispriĉam sve šta sam video, i da me bolje razumete: videh nešto

ĉudno unutar velike, visoke i veoma lepo ukrašene ograde. Videh neki natpis i

kamene ĉoveĉuljke, spodobe nalik na majmune, papige, ţirafe, sovuljage, koze;

ljude sa nogama od ĉaplji, telima od miša, ţabljih glava. Videh razne lakrdijaše,

glumce, izjelice, talog ljudskoga roda. Upitah ko su te rugobe, tako ruţne i

izobliĉenih ljudskih crta. Rekoše mi da su ĉarobnjaci u stara vremena dolazeći

ĉarolijom u njihov kraj i donoseći razliĉitu robu za koju su traţili ĉisto zlato doneli i

figurice od drveta sa likovima i telima raznoraznih ţivotinja i gnusoba. Ţene iz tih

krajeva - kao i naše koje imaju polaganiju pamet od od nas muških - gledajući te

spodobe stadoše se smejati i zaĉikivati ĉarobnjake: ‘‘‘Ako hoćete još zlata oţivite

ove figurice nek poĉnu hodati i govoriti jer bi onda bile smešne na pravi naĉin, a

ovako mrtve i drvene ne valjaju ništa.‘‘. Ĉarobnjaci to i uradiše i uskoro te kreature

poĉeše zbijati takve šale da se nigde nije mogla priredila gozba , pir ili poklade a da

oni ne bi bili pozvani.

I da dovršim besedu svi ti ţivotinjski i kozoliki stvorovi, ukratko ljudi nahvao,

poĉeše se ploditi sa ženama nazbilj tako da se ljudi nahvao poĉeše razmnoţavati

toliko da ih je bilo više od ljudi nazbilj. I pokušaše oni da uĉine zaveru da bi izgnali

sa vlasti ljude nazbilj ali ovi saznavši to, uzeše oruţje i izgnaše ih sve tako da ni

jedan jedini ne ostade u tom kraju.

Tada proterani ljudi nahvao zajedno sa ĉarobnjacima doĊoše u ove naše zemlje i

to prokleto seme useli se u naš svet baš u ono vreme kad umre blagi i dobri starac

Saturn, u zlatno doba kad ljudi bejahu bez zlobe i pošteni. Mnogo godina kasnije

manje razumni kraljevi i plemići dozvoliše da se ljudi nahvao smešaju sa dobrima,

razumnim i lepima, da rasplode svoje gadno seme sa ţenama našim i pokoru nam


160

uĉine. Minu i zlatno doba, svako se dohvati oruţja i ponovo otpoĉe bitka za

dobijanje vlasti. Ponekad pobede jedni ponekad drugi, još uvek se ljudi nazbilj

uspešno ali sa mukom i trudom odupiru. I zapamtite šta vam kaţem samo su ljudi

nazbilj pravi ljudi i gospoda, a ljudi nahvao su ljudi nasilni i uvek će biti zlobni i

nepošteni.

SF almanah TERRA No.11– Maj 2011

161

ODLOMAK IZ ROMANA DRŢAVA NA MJESECU - Manfred Langrenus

Zagreb, Tehniĉka knjiga, 1956

NASLOV ORIGINALA - REICH IM MOND

Originalno objavljeno 1951 godine – prevod za Srpshohrvatsko izdanje Vlatko

Šarić, izdanje Tehniĉka knjiga Zagreb, 1956 godine

Autor knjige je Frederik Hecht, poznati austrijski astrofiziĉar koji je ovu knjigu pisao

pod pseudonimom - , Manfred Langrenus i ovo je njegov prvi roman iz oblasti

nauĉne fantastike. Frederik Hecht roĊen je 1903 godine a umro je 1980 godine.

Siţe romana:

Istraţivaĉi sa zemlje su napustili Zemljino gravitaciono polje i došli na Mesec

gde je nekada postojao ţivot. Stotine metara ispod površine Zemljinog satelita nalaze

napušteni grad i postaju svesni strašne katastrofe na planeti Atlantik koju su uništili

osvajaĉi iz svemira. Stanovnici ove planete a danas stanovnici zemlje našli su utoĉište

na Mesecu.

Zaplet romana nas uvlaĉi u unutrašnjost negosroljubivog pratioca Zemlje. Sa

Zemlje su na Mesec pošle dve letelice Selena i Luna i donele ljude na nebesko telo.

Posada je bila spremna za razna iznenaĊenja ali ne i za ogromna otkrića ispod

površine satelita. Tu su pronašli ĉitav grad i najsavremeniju tehniĉku opremu.

Šta je uzrokovalo da se bivši stanovnici sakriju tako duboko pod meseĉevu

površinu. Da li će ovako proći i Zemlja? Gledajući filmove koji je ostavila stara rasa

istraţivaĉi su našli odgovore na svoja pitanja. Pre više hilada godina ovde su ţiveli

ljudi koji su našli utoĉište posle borbe sa stanovnicima planete Lotran. Istraţivaĉi

posmatraju film uništenja planete Atlantik koja je uništena nuklearnom eksplozijom.

Istraţivaĉi su shvatili da i zemlji preti sliĉna sudbina i izvukli pouke iz ovoga.

Dalje pratimo njihove avanture na Marsu i Jupiterovom mesecu u pokušaju da donesu

spas planeti Zemlji.

http://www.gkc-pula.hr/rezultati.php?oid=4109

http://www.gkc-pula.hr/rezultati.php?iid=1332

http://www.gkc-pula.hr/rezultati.php?oid=4109


162

Deseto poglavlje

MUZEJ U MJESECU

Kad su izašli iz »automatskog buffeta« i ponovo stupili na sredisnji trg,

jedan od njih otkrije na nekoj stijeni plan, koji je predstavljao grad u

Mjesecu, u kojem su se nalazili. Nisu se, naţalost, mogli potpuno koristiti njime,

jer je bio sav pokriven nepoznatim znakovima i simbolima. Bio je kao neki

reljef na kovnoj podlozi.

Jedna višekatna zgrada na glavnom trgu isticala se izmeĊu ostalih

svojom gotovo gigantskoin veliĉinom. Brand i Keller odluĉiše, da je potanje

razgledaju, a Gritelius i još nekolicina poĊoše s njima. Portal se otvorio, ĉim su

stupili na ĉetverokutno polje pred zgradom. Ljudi uĊoše u zgradu i naĊoše se u

razmjerno malom predvorju, iz kojega su jedna velika vrata vod ila u drugo, veće

predvorje. U toj se prostoriji nalazilo, djelomiĉno u staklenim ormarima, a

djelomiĉno stojeći na otvorenom, neobiĉno mnogo ţivotinja sa Zemlje, savršeno

saĉuvanih, kao da su ţive. Oĉito su bile preparirane vanredno uspješnom metodom.

Sterilnost Mjeseĉeva zraka pridonijela je tome, da su svi muzejski objekti bili

savršeno saĉuvani, jer zgrada je, naime, bila muzej.

Sav taj ţivotinjski svijet sa Zemlje potjecao je, meĊutim, kako je geolog

dr. Kallvind odmah ustanovio, iz starijeg tercijara, no taj dio muzeja ipak nije

predstavljao paleontološki odjel. U njemu su bile izloţene ţivotinje, koje su u

doba gradnje toga muzeja ţivjele na Zemlji. Kallvind se sav usplahirio od


163

uzbuĊenja, kad je meĊu tim ţivotinjama našao i patuljastu praiskonsku vrst

konja s pet prstiju, od kojega su se tokom milijuna godina razvili današnji

naši konji.

Ĉega tu sve nije bilo! Morske krave, razliĉite sjevero-ameriĉke vrste

glodavaca, prvobitni ljuskavci, patagonski tipoteriji, sjevernoameriĉke vrste

svinja, sjevernoameriĉki kopitar phenacodus, pa sve do sjevernoameriĉkih

tapira i to-bolĉara, kao na primjer, meksiĉki polymastodonti i pata -gonski

polydolopidi! Kallvind je odmah, na osnovi suvremenoga poznavanja

paleontologije, navodio nalazišta tih ţivotinja ali nije, naravno, bilo sigurno, da li

su ti primjerci iz donjeg eoceana, Izloţeni u Mjeseĉevu muzeju, zaista potjecali

iz tih podruĉja.

Najednom Kallvind uzbuĊeno uzviknu. Otkrio je neko biće, veliko

poput maĉke, neku vrst polumajmuna. Po mišljenju savremene nauke na Zemlji,

vrlo vjerojatno bi to biće predstavljalo kariku u lancu razvoja ĉovjeka. Tu se

moglo raditi samo o pretku današnjih polumajmuna i majmuna, dakle o pretku

svih primata. Ako se naše znanje temelji na ĉinjenicama, onda se zajedniĉko

stablo već u eocenu raspalo u polu-majmune i u prave majmune, a ovi

posljednji su se kasnije razdvojili u širokonose ameriĉke majmune i uskonose

majmume, koji ţive u Euraziji i Africi. U oligocenu došlo je do daljnjeg dijeljenja

uskonosih majmuna u zamorce, gibone i zajedniĉko stablo ĉovjekolikih

majmuna i ĉovjeka. Od toga se stabla u mioceniu odvojio orangutan. U

pleiostcenu došlo je do ponovog razdvajanja te grane u gorilu, ĉimpanzu i u

prethodni oblik ĉovjeka. U pleistocernu, dakle tek u kvartarnoj formaciji, pojavio

se na Zemlji ĉovjek.

»Ovaj predmet pred nama vanredno je vrijedan nalaz za

paleointologiju! On sjajno dokazuje ispravnost nauke o razvoju vrsta. Tog momka

moramo na svaki naĉin prenijeti na Zemlju!« uzbuĊeno reĉe Kallvind.

I ostali su istraţivaĉi razumjeli nauĉnu vrijednost ovoga nalaza, pa stadoše

s velikim zanimanjem razgledavatl taj vjerojatni prvotni oblik svoga vlastitog

plemena. Lice mu je bilo još posve ţivotinjsko.

»Tko bi mogao i naslutiti, da ćemo na Mjesecu pronaći tako nešto!«

oglasio se Keller. Daljnjim su pregledavanjem ustanovili, na neopisivu radost

geologa Kallvinda, da u muzeju postoji nekoliko primjeraka tog »arheopitekuusa

lunarisa«, kako ga je Kallvinid - iako priliĉino netoĉno- zasada nazvao. Tu je bilo

i muţjaka i ţenki razliĉite starosti.

U toj su dvorani proveli nekoliko sati, a onda su o svom otkriću

obavijestili i ostale drugove, koji su vani ĉekali. I oni su takoĊer s najvećim

zanimanjem pregledali neobiĉna otkrića. Konaĉno odluĉiše da poĊu u susjednu

dvoranu. Ta je bila, posvećena biljnom svijetu Zemlje u tercijaru. Ovdje su

se nalazila, dobro saĉuvana, cijela orijaška stabla, grmlje i brojni preparati

cvijeća, manjim dijelom u vitrinama, a većinom na otvorenom. Jedna je

skupina prikazivala pojilo u tercijaru, na kojem su se okup ile najrazliĉitije

ţivotinje.


164

Ekspedicija se već mnogo sati nalazila u unutrašnjosti Mjeseca, pa su

ljudi ogladnili i oţednili. Većina je htjela skinuti kacige i slobodno jesti u

Mjeseĉevoj atmosferi, ali se Brand tome odluĉno usprotivio. Nije ht io

propustiti nijednu mjeru opreza pa svima zapovjedi da uĊu u oklipna kola,

u kojima su se prihvatili obilnog obroka, Oklopna su kola bila snabdjevena

svim potrebnim sanitarnim ureĊajem, tako da su se mogll malo odmoriti od

zamornog kretanja u svemirskom odijelu.

Nakon jela staviše svi opet kacigu na glavu i vratiše se u Mjeseĉev muzej,

da pregledaju iduću dvoranu. U njoj se nalazio paleontološki, odjel i prikazivao

je oblike ţivotinja, koje su još u ono vrijeme, dakle poĉetkom tercijara, bile na

Zemlji izumrle. Tu su se nalazile razliĉite okamine, te rekonstruis rani skeleti

iz starog i iz ranog srednjeg vijeka naše Zemlje. Ovdje se, zaĉudo, nalazilo i

nekoliko vrlo dobro saĉuvanih, prepariranih primjeraka ţivotinja iz doba

krede. Ljudi su ovdje našli goleme saurije, kakve još nikada nisu ugledale

ljudske oĉi. Geoolog Kaillvind umalo što nije sišao s uma od radosti. Neprekidno je

pregledavao i pronalazio sve nove pojeidinosti, u kojima se paleontolozi do sad

još nisu, sloţili, a sad su eto svi ti sporovi bili riješeni na naĉin, kakav nitko ne

bi mogao ni zamisliti.

Prema tim izloţenim ţivotnjama dalo se zakljuĉiti, da su stanovnici Mjeseca

posjetili Zemlju još u posljednjem razdoblju mezozoika, u srednjem vijeku naše

Zemlje. Nitko na Zemlji nije dosad ni pomislio, da su sauriji imali tako inteli-

gentne savremenike, iako su oni došli s drugog planeta. No ovdje se nisu

nalazili samo sauriji, nego i sisavci, koji su se pojavili u doba krede, a meĊu

njima i osnovni oblici preteĉa ljudskoga roda. Kallvind je vidio već u duhu, kako

je dio tog muzeja prenesen na Zemlju i sebe u svojstvu direktora paleontološkog

odjela Britanskog muzeja. Vjerovao je, da će Britanski muzej sve te objekte

zaista kupiti i skupo ih platiti. Ostale muzeje na svijetu moći će, po njegovom

mišljenju, snabdjeti vjernim kopijama originala, što su ih ovdje pronašli.

Slijedeća dvorana, koja je sadrţavala paleobotaniĉki dio , nije za.

struĉiijaka bila ništa manje zanimljiva. Ovdje su se nalazile razliĉite fosilne

biljke, kojima je Kallvind poznavao ime, ali i cio niz biljki, za koje je

Kallvind s punom sigurnošću mogao ustvrditi, da ih paleontologija dosad

nije poznavala

Slijedeca dvorana bila je posvećena geografiji Zemlje. Sadrţavala je

(prikaze i modele poĉevši od jure, pa do pliocena. Sigurno su Mjeseĉevi

astronomi promatrali Zemlju već od vremena jure. Ti su prikazi uglavnom

potvrĊivali teoriju o kretanju kontinenata. Iako bi u pojedinostima bile,

dakako, potrebne mnoge korekture, ipak im je vrijednost neprocjenjiva za

daljnji razvoj ove teorije.

Kad su ušli u iduću dvoranu, stali su pred zagonetkom, koja umalo da

nije (uzdrmala njihovu već skoro posve utvrĊenu hipotezu o visokoj starosti

Mjeseĉeva grada. Ta je dvorana, nesumnjivo, predstavljala tehniĉki muzej. U njoj

su se nalazili strojevi, razna vozila, avionl i brodovi, a kraj proizvoda te visoko


165

razvijene tehnike stajali su modeli ljudi! Ljudi veoma bijele puti! Ti ljudski

likovi bili su vrlo dobro izvedeni. Imali su visoka, ravna ĉela i prliĉno malene,

uske nosove. Kosa im je bila tamna, boje crnkastosmeĊe do crne, oĉi većinom

svijetle, usta malena i uskih usana, Uši sitne i priljubljene uz lice, a i ruke i noge

razmjerno male i njeţne. Na licima nije bilo brade ni brkova, no to se moglo

pripisati i naĉinu modeliranja tih likova od sintetiĉne materije. MeĊutim, baš

nijedan lik nije imao bradu.

Kakvi su to bili ljudi?! Za vrijeme tercijara nisu na Ze-mlji sigurno

postojali takvi ljudi. Osim toga, crte lica bile su strane, iaiko po evropskom ukusu

nesumnjivo privlaĉne. Koliko se moglo suditi po veliĉini izloţenih figura,

pripadnici ljudske rase bili su visoki preko dva metra. Bila je to, dakle, rasa

orijaša. Zar su to mogli biti ljudi sa Zemlje? To se pitanje pojavilo u svima,

ispoĉetka skrovito, a onda sve odreĊenije, dok na kraju nije jedan istraţivaĉ

oprezno izrazio svoje mišljenje, da bi te »voštane figure« mogle moţda

predstav-ljati izumrle stanovnike Mjeseca.

Zar je zaista razvoj ţivih bića na ove dvije sestrinske zvi jezde, na Zemlji i

na Mjesecu, mogao dovesti do tako velike sliĉnosti? I što bi mogla znaĉiti ona

letala, oĉito odreĊena za promet atmosferom? I brodovi?! Zar je Mjesec ikad

mogaoimati atmosferu i mora? Mnogobrojnost meteorskih kratera dokaznje,

da na njemu, bar za vrijeme veoma dugog perioda, nije bilo ni zraka ni vode.

Na Mjesecu nisu do sad našli ni kakav površinski talog, koji bi mogao nastati

u morima ili u atmosferi. Gdje su, dakle, bili upotrebljavani ti avioni i brodovi?

Moţda na Zemlji? Zar su se po Zemljinim morima, uz saurije, vozili oceanski

brodovi? Zar se moglo i zamisllti, da na Zemlji ne bi ostali nikakvi tragovi te

civilizacije, od prije ljudskih vremena? Upravo im se zavrtjelo u glavi od

zbrke tih pitanja. Jesu li se uopće smjeli nadati, da će naći rješenje tim

pitanjima?

Potanji pregled sviju modela pokazao je, da su proizvod

tehnike, koja je daleko nadmašila današnju ljudsku tehniku

na Zemlji. Izvori energije oĉito misu bili ni ugljen ni petro lej, nego vjerojatno

atomska energija, ili pak neposredno korištenje Sunca, kao izvora energije.

Neki su se modeli nalazili u orijaškim zatvorenim ormarima ili akvarijima od

prozirnog materijala, sliĉnog staklu. Ĉim bi se pritisnulo na odreĊeno

dugme, poĉeli bi se kretati. Neki model aviona, koji se oĉito kretao

daljinskim upravljanjem, letio je po dvorani u kruţnicama i krivuljama,

izbjegavajući svaki dodir s bilo kojim predmetom. Nesumnjivo je bio

snabdjeven nekom vrstom radarskog ureĊaja, Kad su pritisli drugo dugme,

pristao je vrlo sigurno i to tako, da je najprije zastao, lebdeći nad mjestom za

pristajanje, a onda se isto tako sigurno okomito spustio dolje.

Uzduţ ĉitave jedne stijene nalazila se prozirna vitrina, napunjena vodom.

Poseban mehanizam pokretao je modele podmornica i brodova, koji su

izvodili u bazenu razliĉite manevre. Površinski brodovi imali su aerodinamiĉki

oblik i plovili su na samoj površini vode, kao klizaĉi, tako da im je samo krma


166

tonula u vodu. Vanjske nadgradnje nisu bile otvorene, nego pokrivene. Nigdje

nije bilo dimnjaka. Usred broda uzdizao se samo jedan jarbol, sliĉan

jarbolima na modernim ratnim brodovima pomorskih snaga na Zemlji.

Plutajući dokovi bili su odreĊeni da prime brodove na puĉini. Da, ĉak i jedan

model zraĉnoga krstaša letio je u vitrini i spuštao se na takav ploveći otok.

Prva dvorana u drugom katu, do koje su došli dizalom, bila je posvećena

astronomiji. Ta orijaška ĉetverokutna dvorana, ĉije su stranice bile dugaĉke

gotovo stotinu metara, a zauzimala je skoro cio drugi kat, sadrţavala je orijaški

model Sunĉeva sustava. Ĉim su ljudi ušli u dvoraira, svi se se ti modeli poĉeli

kretati sami od sebe. Oko Sumca, u središtu dvorane, kruţili su u razmjemim

udaljenostima ostali planeti, lebdeći slobodno u prostoru; Oko njih su se

okretali opet njihovi pratioci. Najĉudnije, meĊutim, bilo je to, da se je u

poznatoj šupljini izmeĊu Marsa i Jupitera, u kojoj se danas nalazi jato malih

planeta, takozvanih asteroida, nalazio još jedan planet, nešto veći od Marsa,

koji se takoĊer okretao. Griteliusa obuze jednako uzbuĊenje, kakvo je oabuzelo

Kall-vinda u paleontološkom i geografskom odjelu.

»To je zbilja ĉudno!« viknu on. »Prema ovome bi asteroidi zaista bili

ostaci razmrvljenog desetog planeta našeg Sunĉevog sustava!«

»Ne desetog, već jedanaestoga planeta,« doda Brand i pokaza na neki

posve mali planet izvan putanje Plutona. Pu-tanja toga nebeskog tijela skoro

je dodirivala stijene dvorane.

»Toga uopće ne poznajemo! Još se nije našao Leverrier ili Adams toga

transplutnskog planeta,« odvrati Gritelius. MeĊutim je Keller otkrio još nešto. On

pokaza sitno tijelo duguljasta oblika, koje se kretalo svojom posebnom putanjom,

poloţenom koso prema putanjama Zemlje i Marsa.

»Znaš li što je to?« lupita Keller Branda, a u glasu mu se osjeti skriveni

triumf.

»A što?« odvrati ovaj, još uvijek paţljivo promatrajući transplutortski

planet.

»To je onaj strani svemirski brod, naš 'Leteći Holandez'!« odgovori Keller.

»Zaista, ĉini se, da si dobro pogodio! To je zbilja nevjerojatno!« poviĉe

Brand, sad i on uzbuĊen.

»Prema tome su Seleniti ili ,ljudi', koji SU sagradiili muzej, poznavali već

i taj svemirski brod. Moţda su ga oni sami poslali u svemir?« umiješa se u

razgovor Gritelius»Sad više neću popustiti!« reĉe Keller, koji je smatrao, da

»Leteći Holandez« spada nekako u njegovu osobnu sferu i nastavi: »Moramo u

najskorije vrijeme krenuti na tu ekspediciju u svemir i potraţiti taj brod.«

»Ja vjerujem u još nešto«, odvrati Brand, »naime, da nakon svih ovih

otkrića ne moţemo više snositi daljnu odgovornost za ĉuvanje tajne naše

kolonije na Mjesecu. Ja ću zatraţiti od norveške vlade, da ona objavi naše

rezultate na prikladan naĉin, kako bi uĉenjaci svih kulturnih naroda upoznali

te fantastiĉne nalaze. Ţivot cijelog ĉovjeĉanstva krenut će novim putom. Mi


167

ćemo uĉiti, a naša će tehnika senzacionalno uznapredovati. Da iskoristimo ova

nevjerojatna blaga, trebat ćemo struĉnjake svih naroda svijeta.«

»I ja tako mislim,« odobri Keller. I ostali se sloţiše s tim mišljenjem.

»A sad bih vam ja predloţio nešto drugo!« reĉe Brand. »Ne dopustimo,

da nas do kraja utuku ti mnogobrojni i snaţni utisci, nego vratimo se u ta kola,

postavimo potrebne straţe i poĊimo spavati. Kad se dobro odmorimo,

moţemo nastaviti s razgledavanjem.«

Svima se prijedlog uĉinio umjesnini, pa krenuše uskoro natrag u oklopna

kola. Ubrzo su zaspali, svi, osim straţara, ali ni oni nisu opazili nigdje ništa

neobiĉno ili nešta, što bi ih moglo uznemiriti.

Nakon osam sati spavanja bili su opet pripravni, da primaju nove utiske i

gledaju nova ĉudesa, Ponovo se uspeše dizalom na drugi kat muzeja i uĊoše u

dvoranu do orijaškog planetarija, Ta je dvorana bila posvećena astronautici. U

njoj su ugledali modele razliĉitih svemirskih brodova. Najĉešći su bili oni

modeli, kakvog su već upoznali. uz planiniu. »Hermann Oberth«, ali bilo je i

novih modela reaktivnih agregata. Bilo je jasno, da je tehnika Mjeseĉevih

stanovnika riješila problem astronautike na daleko temeljitiji i nadmoćniji naĉin,

nego što su ga uspjeli riješiti ljudi svojim, dotadašnjim, prvim pokušajima.

Zemljini svemirski brodovi, u usrporedbi s modelima izloţenim u toj prostoriji,

izgledali su kao prvi automobili prema suvremenoj limuzini aerodinamiĉkog

oblika. Ako se Zemljini tehniĉari okoriste podsticajima, koje ovdje mogu

dobiti, ljudski let po svemiru uznapredovat će gigantskim koracima. Moglo bi

se uštedjeti beskrajno mnogo mukotrpnih pokusa.

Keller se potajno nadao, da će naći ovdje i model svog tajanstvenog

svemirskog broda, svoga dragog »Letećeg Holandeza«, ali se razoĉarao. Brand

ga je, meĊutim, upozorio na vjerojatnost sluĉaja, da se nisu upravo ovdje

namjerili na glavni grad sublunarne civilizacije i da sigurno postoje i drugi

Mjeseĉevi gradovi, u kojima se moţda nalaze sliĉni muzeji. To je malo utješilo

Kelera.

U slijedećem katu naĊoše zoološki odjel. Ali kakva je to bila zoologija!

Sigurno nije potjecala sa Zemlje. To je bila izloţba posve neobiĉnlh

ţivotinjskih oblika, fantastiĉnijih, nego što ih je Zemlja nosila tokom cijele

svoje prošlosti. Tu se bile: do kraja ĉudnovate ribe, zatim kao neki kriţanci

izmeĊu riba i zmija, ribe s krilima , posve kuglaste ţivotinje s cijelim

lancem oĉiju; ali bez nogu i bez hvataljki, odvratni zmajevi orijaških oĉiju, ĉija je

koţa fluorescirala, neobiĉne bodljikave nemani sa šest nogu, koje su donekle

sliĉile orijaškim kornjaĉama, ptice bez perja, pokrivene ljuskama, neke

ţivotiinje, još golemije i strašnije od izumrl ih saurija na Zemlji. Ali ipak bilo je

i takvih ţivotiinja, koje su upravo ĉudno naliĉile ţivotinjama na Zemlji. Ĉinilo

se, da se i na toj nepoznatoj zvijezdi razvijala neka vrst sisavaca. Ljudi se

uzbudiše i zaĉudiše, ugledavši neke primjerke, koji su bil i sliĉni

polumajmunima na Zemlji i imali prednje i straţnje udove sa po pet

prstiju. A onda je došlo i ono najĉudnije: u tom nizu stajao je i »arheopitekus


168

lunaris«! Nalazio se u više razliĉitih primjeraka, koji su, doduše, bili jedan

drugome sliĉni, ali su ipalk pokazivali neke bitne razlike.

Potanja pretraga pokazala je još nešto vrlo ĉudno. Nekoliko primjeraka

»arheopitekusa« izgledalo je takoreći prirodno: to su bili nesumnjivo

preparati primjeraka, koji su nekada ţivjeli. Ostali su primjerci bili umjetno

rekonstruirani i kao da su predoĉavali izumrle oblike. Pokazalo se, da je

takav postupak primijenjen i kod cijelog niza ostalih si savaca. Organizatori

muzeja su oĉito rekonstruirali one oblike, koji više nisu ţivjeli u doba, kad je

muzej bio ureĊivan, da bi posjetiocima muzeja pokazali cio lanac razvoja tih

organizama. Taj niz se nastavljao i nakon »arheopltektisa lunarisa«. Zatim su

se redale rekonstrukcije sve sliĉnije ljudima, te konaĉno rekonstrukcije

primitivnog praĉovjeka, a završavale su pravim preparatom jednog muškog i

jednog ţenskog primjerka one rase orijaša, visoke preko dva metra, koji su

bili prikazani i u tehniĉkoj dvorani uz strojeve.

Kod pregledavanja tog muzeja, koji je predoĉavao davno prošla vremena,

upravo im je stao dah. Tu se oĉito radilo o ţivotinjskom svijetu nekog stranog

planeta, koji vrlo vjerojatno nije bio Mjesec. Ali kako se onda moţe razjasniti

dvostruko prikazivanje »arheapitekusa lunarisa?« Zar je geneza mogla dati

jedan zajedniĉki oblik na dva razliĉita planeta? To se ĉinilo gotovo

nezamislivim. U »Zemljinoj dvorani« muzeja bio je lanac razvoja zakljuĉen

»arheopitekusom lunari-som«, tom vrstom polumajmuna. U dvorani, koja je

prikazivala oblike stranoga planeta, predstavljao je taj arheopitekus samo

meĊuoblik, koji je vodio do onog visokog bića, posve sliĉna ĉovjeku. Bilo je

oĉito, da je takav polumajmun-poluĉovjek ţivio veĉ u ono vrijeme na tome

planetu, ali da na Zemlji još nije postojao kao izvorni oblik. Stvar se mogla

tumaĉiti samo tako pogotovu kad bi se uzelo u obzir sve znakove i zapaţanja,

do kojih su ljudi dosada mogli doći.

U rano doba tercijara postojao je na Zemlji »arheoipitekus lunaris«, ali na

nekoj drugoj zvijezdi se u to vrijeme iz takvog »arheopitekusa« ili njemu

sliĉnoga onganizma razvio moţda ljudski rod. Kallvind smjesta izmjeri neke

karakteristiĉne organe ovoga »arheopitekusa« izloţenoga u toj dvorani pa ode s

Griteliusom, kao svjedokom, u paleozoološku »Zemljinu dvoranu«, gdje je na

modelu »arheopitekusa«, koji je bio izloţen, izveo analogna mjerenja. Kad se

vratio, bio je sav izvan sebe od uzbuĊenja. Arheopitekuts lunaris »Zemljine

dvorane« i arheopitekus iz dvorane »nepoznatog planeta«, koji je bio

prepariran po nekada ţivom piimjeriku, bili su oĉito posve identiĉni.

»Gospodo«, reĉe Kallvind, a glas mu zadršće od uzbuĊenja, »ja ovoga

trenutka ne mogu tu pojavu razjasniti. Mogao bih je razjasniti samo na jedan

naĉin, a taj je tako fantastiĉan, da ga zasad ne ţelim izreći, da sam sebe ne

uĉinm smiješnim.«

Ma da su ostali ĉlanovi ekspedicije traţili, da izrekne svoje mišljenje do

kraja, on ih ne posluša. Ostao je nijem, zauzet svojim mislima.


169

Kellera su toliko potresla ta otkrića, da se osjećao gotovo bolestan. Da se

malo oporavi, priĉvrsti na otvor svoje kacige gumenu cijev i okrijepi se gutljajem

rakije. To podsjeti ostale ĉlanove ekspedicije na ona dva psa, koji su juĉer

progutali jelo iz Mjeseĉeva buffeta, pa zatraţiše, da se psi pregledaju.

Lijeĉnici su to odmah obavili i ustanovili, da se ţivotinje osjećaju vrlo dobro.

Sada Brand konaĉno dopusti ĉlanovima ekspedicije da skinu kacige i

svemirska odijela, što su ovi uĉinili s velikim osjećajem olakšanja. Svi su,

meĊutim, zadrţali cipele s teškim olovnim potplatima, da se previše ne izvrgnu

utjecaju slabe Mjeseĉeve sile teţe. Bez tih cipela mogli bi, neopreznim

pokretima, izloţene predmete muzeja lako oštetiti.

Susjedna dvorana sadrţavala je isto tako nevjerojatan i nepoznat

bilinski svijet, kao što im je bio i onaj ţivotinjski. Ta je dvorana bila visoka

tridesetak metara, pa ipak su bilike izloţene u njoj, sliĉne našoj paprati,

dosezale do stropa. Tu se moglo vidjeti neobiĉno orijaško cvijeće, na kojem su

sjedli (preparirani opnokrilci, veliki kao dlan. Ĉinilo se, da su imali istu ulogu

kao i kukci na Zemlji. Lišće toga bilja bilo je plaviĉastozeleno, ali našli su se i

primjerci sa svijetlo-crvenim. lišćem. Kemiĉar Svenlund izjavi, da taj crveni

bojni pigment ima ulogu klorofila, osjetljivog na svijetlo. U zatvorenim

staklenim ormarima nalazile su se preparirane vodene biljke, meĊu kojima su

neke podsjećale na meduze Zemljinih mora, ali su bile usidrene na dnu i zelene.

Bogatstvo tih obllka, koje dosad, nijedan ĉovjek nije vidio, bilo je tako raznovsno,

da su se zadrţali u toj dvoranl nekolilko sati. Ĉudno: ovdje su se djelomiĉno opet

pojavili fosilni primjerci biljki iz »Zemljine dvorane«, Kallvindiu nepoznati.

Zatim stigoše u malo predvorje iz kojega je posebno stubište vodilo do

monumentalnih vrata. Iznad tih vrata nalazio se veliĉanstven transparent sa

slijedećin znakovima:

Kad je prvi od njih stupio na ĉetvorinu, koja je otvarala ta vrata, zaĉuo

se iz zvuĉnika iznad ulaza neki sveĉani glas. Taj je glas izrekao samo jednu

jedinu rijeĉ, a ona je glasila: »Atlan«. ZaĉuĊeno su zastali, prisluškujući, hoće li

se ĉuti još koja rijeĉ. No glas je zašutio i nije više rekao ništa.

Ušavši u tu prostorijiu, našli su se na nekoj galeriji. Ci jela je prostorija

bila posve okrugla, a njeno dno nalazilo se najmanje pet metara ispod galerije.

U prostoru je slobodno lebdjela orijaška kugla promjera otprilike osam metara.

Pred-stavljala je neku stranu zvijezdu, nesumnjivo neki planet, a na njenoj

površini nalazili su se reljefi kontinenata i mora. Dvije polarne zone kao da su

svojom bojom oznaĉavale podruĉja pokrivena ledom. Ta su se podruĉja pruţala


170

najmanje trideset širinskih stupnjeva prema ekvatoru. IzmeĊu polova protezala

su se tri orijaška kontinenta, i to jedan na gornjoj polovini, a dva na donjoj

polovini kugle. Oba donja kontinenta leţala su poprilici jedan nasuprot drugome,

tako da su njihovi srednji meridijani pokazivali razliku od nekih stotinu i

dvadeset duţinskih stupnjeva.

Cio je globus lebdio u prostoriji koso i polako se okretao oko osi. Pošto su

neko vrijeme promatrali to kretanje istra-ţivaĉi zakljuĉiše, da se globus moţe

okrenuti oko osi moţda za nešto više od 24 sata. Fiziĉar dr. Elstad Izjavi, da po

njegovom mišljenju kuglu u stanju lebdenja podrţava neizmjerno jako

magnetsko polje, a da poseban sistem giroskopa u njezinoj unutrašnjosti

odreĊuje njezin poloţaj. Gritelius je smatrao, da bi taj planet, ocjenjujući po

smještaju kontinenata, ljudima posve nepoznatim, mogao biti Venera, Pluton, ili

onaj transplutonski planet, ali se najvjerojatnije radi o planetu, za koga danas

na Zemlji smatrajli, da je postojao izmeĊu Marsa i Jupitera. Rijeĉ Atlan znaĉila

je, moţda, ime toga planeta na nepoznatom jeziku Selenita. Brand podsjeti na

to, da je i zvuĉnik u blagovaonici nekoliko puta ponovio rijeĉ Atlan. Moţe se,

dakle, lako zamisliti, da su Seleniti prvobitno potjecali s planeta Atlan i da

one muzejske dvorane, koje su upravo pregledali, sadrţe biljke i ţivotinje toga

planeta.

Tu hipotezu iznio je vrlo suzdrţljivo, ali sve ono, što su dosad vidjeli,

nije joj se protivilo. Jedino ona mogla je bar donekle rastumaĉiti razliĉite i

veoma neobiĉne stvari. No i kraj toga je zagonetka obiju vrsta

»arheopitekusa« i zagonetka biljki, koje su se, izgieda, nalazile i na tom

nepoznatom planetu i na Zemlji, u rano doba njezina razvitka, ostala neriješena.

Keller nije htio zaostati u tim nagaĊanjima, pa upozori ĉlanove ekspedicije na

sliĉnost prvog i ĉetvrtog slova iznad ulaznih vrata, raĉunajući odozgo, s

grĉkim slovom »alfa«. Treće slovo moglo bi isto tako predstavljati temeljni

oblik grĉkog slova »lamda«.

»Onda bi drugo slovo trebalo biti ,tau' a peto ,ny'. Tako bismo zaista

dobili rijeĉ ,Atlan'. To mora da je bila neka vrsta rune. Ne moţemo sasvim

odbaciti pretpostavku, da se pred nama zaista nalaze osnovni oblici

spomenutih grĉkih slova kad . . . da, kad! Ali zaboga, kakve bi veze mogli

imati Seleniti sa starim Grcima?« u sumnji će Brand.

Istraţivaĉi odluĉiše krenuti u slijedeći kat. U njem su se nalazile dvije

dvorane. U prvoj dvorani pruţala se ĉudna slika. Mutno svijetlo sa stropa,

lomeći se u brojnim tankim tkivima, koja su takoĊer visjela odozgo,

osvjetljavalo je sablasnu krajinu kakvu ne bi mogla zamisliti ni najbujnija

ljudska mašta. Taj ĉudovišni dojam pojaĉavala je atmosfera ispunjena parom i

maglom. Cijela je krajina prikazivala moĉvaru, iz koje su se uzdizala istrula

stabla otrovnozelene boje i neke biljke sliĉne lišajima. Iz moĉvare su buljile u

posjetioce odvratne ţivotinje, koje nisu sliĉile nijednom bivšem ni sadašnjem

ţivom organizmu sa Zemlje, osim što su imale tijelo, glavu i udove. Najsmionija

ljudska mašta ne bi mogla izmisliti takve nemani.


171

U prednjem dijelu dvorane nalazio se velik ĉamac. Na pramcu toga ĉamca

bili su montirani oštri noţevi, koji su se kretati u krugu. Sigurno su omogućavali

ĉamcu da se probija kroz moĉvarno bilje. Sa strana je imao gusjenice, pa se je,

dakle, mogao (penjati i preko povaljenih stabala i drugih prepreka. Bio je

otvoren. U njemu je stajalo nekoliko modela orijaških ljudi, poznatih iz prijašnjih

dvorana. Nosili su nepoznati alat, na kojem se razabirao ureĊaj za gaĊanje.

Vjeorojatno je to bilo oruţje.

»Gdje li se u našem Sunĉevom sustavu mogla nalaziti ta Ċavolja krajina?«

upita Gritelius, stresavši se od jeze. Kallvindov paleontološki pogled poţudno

se upio u te nepoznate praoblike. Gotovo da je, onako uzbuĊen, skoĉio u

ĉamac, da se s tim Selenitirna, ili ma kakva oni bića bili, proveze kroz

moĉvaru s njezinim nemanima. Dakako, da ta voda nije bila prava voda,

nego neka supstancija, ĉija je površina vrlo dobro prikazivala moĉvarnu

vodu sa svim njezinim prelijeva-njem i iritiranjem. Ljudi su dugo stajali

zanijeti promatranjem te jezovite slike.

Iduća ih je dvorana ponovo iznenadila. U njoj je opet lebdjelo neko

orijaško svemirsko tijelo, ali na njegovoj povr-šini nije bilo kontinenata ni

oceana. Površina toga tijela bila je pokrivena brojnim kraterima. Osim

toga, isticalo se nekoliko planinskih lanaca i cio niz razvuĉenih svinutih

uzvisina, sliĉnih okvirima ravnica Mjeseĉevih »mora«. Tu su se vidjele i

neke pukotine, Kad su sve to pobliţe prouĉili razabraše, da je Mjesec, ali

na njemu nisu bili prikazani mnogi njegovi da-našnji krateri. Seleniti su,

dakle, poznavali Mjesec prije, nego što je njegova sadašnja površina dobila

sve svoje brazgotine!

»Ne mogu se sjetiti, da sam u cijelom svom ţivotu, tokom samo dvaju

dana, doţivio tolika iznenaĊenja i stekao tolike nove spoznaje,« reĉe

Keller, a svi se ostali saglasiše s njime. Ono, što su ovdje vidjeli bilo je

dovoljno, da revolucionira cijelu ljudsku znanost i da joj dade neslućene

odigovore na. prastara pitanja, ali i da joj postavi nove probleme i

zagonetke.

Idući kat zauzimala je dvorana, koja je opet prikazivala. dioramu

nekog krajobraza, ali mnogo pitomiju od one moĉvarne krajine iz

karbonskog doba, koju su maloĉas vidjeli. Ta je krajina dosta podsjećala

na današnju Zemlju, ali strane biljke i ţivotinje dokazivale su, da to nije

prikaz Zemlje, pa ni u ranijim periodama njezina razvitka. Nad cijelim se

prizorom nadvilo plavo nebo, obasjano blagim Sunĉevim sjajem. Ĉinilo se,

da je taj sjaj mnogo slabiji od Sunĉeva sjaja na Zemlji, a i samo Sunce kao

da je bilo manje, nego što se ĉini nama na Zemlji, bar ukoliko se moglo

mjeriti prema veliĉini biljki i ţivotinja. Ustanovivši to, reĉe Gritelius:

»To bi moţda mogla biti krajina s Marsa, ali vjerojatno iz vremena

od prije mnogo milijuna godina. Danas Mars ne moţe više tako

izgledati.«

Na toj diorami nije nigdje bilo ljudi.


172

Srednja, razmjerno mala dvorana, imala je iznad ulaza

natpis:

A u zvuĉniku odjeknu, kod otvaranja vrata, rijeĉ »Ara«.

»No eto!« triumfalno viknu Keller. »To su dvije rune za ,alfu', a srednji

znak mogao bi biti embrio grĉkog slova ,rho'! "Rijeĉ glasi ,Ara‘. To je grĉki Ares,

Mars. Hoćeš li se kladiti?«

»Izgubio sam dar govora«, odvrati Brand, »ali polako po-ĉinjem da ti sve

to vjerujem.«

On uĊe u dvoranu, oko koje se opet pruţala galerija. Pod joj je takoĊer bio

dublji od galerije, a iznad njega je slobodno u zraku lebdjela orijaška kugla

Marsa. Keller brzo poĊe za njim i pobjedonosno poviĉe: »Dobio sam

okladu!«

Na površini toga planeta razabiralo se doduše, toliko po-jedinosti, da je

stvarno postojala samo razmjemo neznatna sliĉnost s kartama Marsa, koje se

danas izraĊuju na Zemlji, ali nije bilo nikakve sumnje, da se zaista radi o

Marsu od prije mnogo milijuna godina.

»Zakljuĉujući po diorami iz prijašnje dvorane«, dobaci Kallvinid, »nisu u

ono doba stanovala na Marsu razumna bića.«

»Osim ako nam ih slijedeća dvorana ipak ne pokaţe,« usprotivi se

Gritelius. Nije se mogao odvojiti od Marsova globusa, pa je zaostao, da ga

potanje prouĉi, dok je većina njih ušla u slijedeću dvoranu. Ovo je sad opet

bila prava muzejska dvorana s modelima ţivotinja najrazliĉitijih vrsta. Nije -

dan od tih oblika nije bio poznat na Zemlji, ali bilo je i ţivotinja, koje su

nedvoumno bile kraljeţnjaci. Neke nisu imale samo dva oka, nego ĉetiri, dva

sprijeda, a dva straga. Drugim nekim oblicima kao da je nedostajala glava. Oĉi

su im se nalazile na trupu, snabdjevenom kratkim udovima.

Toliko su se umorili od brojnih utisaka, kakve jos nikad nisu doţivjeli,

da nisu potanje promotrili tu dvoranu i njezino blago, nego su odmah prešli u

slijedeću prostoriju, po-sljednju toga kata, u kojoj je bio prikazan bilinski

svijet Marsa. Tu je bilo zelenoga, crvenoga i plavoga bilja, grmlja i drveća

ĉudna oblika. Nešto je bila, doduše, sliĉno bilirasklm oblicima na Zemlji, ali

samo u grubim obrisima. MeĊutim su došli u tu dvoranu i Gritelitas i ostali

istraţivaĉi. Odluĉiše, da će posjetiti još samo slijedeći kat i da će poći na

poĉinak.

U tom se katu nalazila samo jedna jedina dvorana, u koju se ulazilo iz

malog predvorja. Svu ostalu površinu kata zauzimala je ta dvorana, Iznad


173

ulaznih vrata nije bilo natpisa, ali u ĉasu, kad su se vrata otvorila, zvuĉnik je

izrekao rijeĉ »Lotron«.

Oni, koji su prvi ušli u dvoranu, kriknuše od prepasti. Cijela orijaška

dvorana, ĉije su stijene od poda do stropa bile posve crne, bila je prazna, samo

je u sredini dvorane stajalo neko strašno biće, visoko najmanje šest metara, pravi

izrod paklene fantazije. Lik je stajao uspravan, na dvije raskreĉene noge, truplo

je bilo rašĉlanjeno u tri ĉlanka, sliĉna baĉvama. Dva gornja ĉlanka imala su

po jedan par ruku. Ruke su svršavale kompliciranim pandţama, a na trupu

stajala je okrugla glava s tri orijaška, daleko razmaknuta oka. Kad su kasnije

obašli tu neman, ustanovili su, da postaji i ĉetvrto oko, tako, da je to

strašno biće moglo gledati na sve ĉetiri strane svijeta. Usta su imala vanjske

ĉeljusti i još neke organe, pa je cijela glava radi toga sliĉila glavi nekog kukca na

Zemlji. Da nije bilo ona tri oka, koja su se sprijeda razaibiraila, glava nemani

naliĉila bi glavi skakavca.

To je ĉudovište bilo odjeveno. Svaki od tri ĉlanka trupa bio je ovijen

nekim mekim crnim tkivom. Ĉinilo se, da je to tkivo veoma ĉvrsto i da se

svjetluca crnim sjajem. Noge su stajale u valjkastim cijevima i svršavale u

orijaškim cipelama, kakve bi na Zemlji moţda mogao obući samo slon. Izraz

lica toga orijaša bio je ukoĉen, kao da nosi masku, ali je zaĉudo pobuĊivao

dojam visoke inteligencije. Taj su dojam pojaĉavale još i oĉi. Oĉi su, uostalom,

bile jedino, što je na tom liku podsjećalo na ljude, ali one su baš time još

više pojaĉavale dijaboliĉnost cijele te pojave.

Stajali su dugo obuzeti nijemim uţasom. Sve ih je proţimao osjećaj, da

će se taj strašni lik odjednom pokrenuti i da će poći prema njima. Ali to se

nije dogodilo. Bio je posve nepomiĉan i mrtav kao i ţivotinje toga muzeja,

Postepeno su. uspijeli svladati prepast i smoći hrabrosti, da se pribliţe. Gledajući

izbliza, stekli su dojam, da se ne radi ni o kakvom umjetnom modelu, već o

pravom preparatu. Keller, koji se polako poĉeo razvijati u »struĉnjaka« za

selenitski jezik, iznese, da je po njegovu mišljenju »Lotron« ime neke

zvijezde, na kojoj ţivi ili je nekada ţivjelo to biće. Okolnost, da je cijela

dvorana bila inaĉe posve prazna, trebala je vjerojatno podcrtati strašan dojam,

što ga je to biće izazivalo. Moţda je praznina dvorane simbolizirala jedinstveno

i jezovito znaĉe-nje, što ga je to biće imalo za rasu Selenita, toliko sliĉnu

ljudima.

Ljudi nijemo uzmakoše nekoliko koraka, ne skrećući pogled s toga

strašnoga lika, koji je izgledao kao neka pojava iz svijeta Wellsove mašte.

Zatim se vratiše u svoja oklopna kola i legoše na improvizirane poĉivaljke.

Zaista su trebali temeljiti odmor.

Brand nije, meĊutim, dugo mogao usnuti. Pokušao je da naĊe tumaĉenje

za ono, što su juĉer i danas vidjeli. Ponovo je o svemu temeljito promislio.

Naišli su, dakle, na sublu-narni grad, koji sti izgradila razumna bića. Kako

se dalo zakljuĉiti po kartama, pronaĊenim na stanicama podzemne ţeljeznice, to

vjerojatno nije bio jedini grad na Mjesecu. Stanovnici Mjeseĉeva grada hranili


174

su se biljem, koje su uzgajali u staklenicima, a djelomiĉno su se hranili i

kemiĉkim preparatima. Postojale su javne blagovaonice. Stanovnici Mjeseca

poznavali su i glazbu, lijepu uzvišenu glazbu, a imali su smisla i za boje i za

oblike. Na tom su podruĉju stvorili estetska umjetniĉka djela. Plastike nisu

dosad pronašli, ali još nisu ni zašli u unutrašnjost kuća, osim u blagovaonicu i

u muzej. Kod stanovnika Mjeseca smisao za znanost bio je jed-nako razvijen, kao

i kod stanovnika Zemlje, što se dalo zakljuĉiti po cijelom ureĊaju

prirodoslovnog i tehniĉkog muzeja. Uz strojeve je, kao posluga, prikazana neka

rasa vrlo sliĉna ljudima, ali veoma visoka. Moglo se, dakle, raditi o rasi, koja

se razvila na nekom drugom planetu ili na kojem mjesecu takvog planeta, no

mogla se razviti i na samom Zemljinom Mjesecu. To bi onda bili pravi Seleniti.

Po naĉinu graĊe stolova i stolica, koje su nedavno otkrili, dalo bi se

zakljuĉiti, da se zaista radi o Selenitima. Izloţeni objekti dokazivali su, da su

stanovnici Mjeseca vladali svemirskim letom, i to vjerojatno već veoma dugo,

jer su poznavali razvoj Zemlje naj-manje još od vremena krede. To je dokazano

ne samo geograf-iskim prikazima, nego i ţivo tinjskim i biljnim preparatima

i modelima muzeja. Na drugoj su pak strani prikazi i nalazi sa Zemlje

svršavali starijim tercijarom. Ĉini se, dakle, da su. stanovnici Mjeseca u to

vrijeme napustili svoj planet Oni su poznavali jedan od prijelaznih oblika ka

ljudskom rodu, vaţnu kariku u lancu ljudskih predaka, »arheopitekusa lunarisa«,

a poznavali su ga ţivog. Ukoliko bi se prema po retku dvorana u muzeju smjeli

stvoriti tako dalekoseţni zakljuĉci, na onoj zvijezdi, s koje su došli stanovnici

Mjeseca, postojale su dvije sliĉne vrste »arheopitekusa«. U vrijeme razvoja

ţivota na Mjesecu, bila je jedna od tih vrsta oĉito već izumrla, ali druga kao

da je bila ţiva. Upravo ta ţiva vrsta bila je, bar koliko se to dalo zakljuĉiti po

vanjskim zna-cima, izravni ĉovjekov predak. Kako bi se sve to dalo povezati u

jednu razumljivu i logiĉnu cjelinu?

Brand je dugo razmišljao, ali nije uspio doći do odreĊenih zakljuĉaka.

Stotinu je puta prešao u mislima sve pojedinosti. Ĉinilo mu se nevjerojatnim,

da je priroda na dvije razliĉite zvijezde stvorila dva gotovo posve jednaka oblika

ţivih bića, pogotovu pošto su svi ostali oblici ţivota u drugim dvoranama

pokazivali tako velike razlike u odnosu na ţivot na Zemlji. Zar je moguće

zamisliti zajedniĉko porijeklo ljudskih bića na te dvije zvijezde? Brand se upravo

trgne, opazivši na kakvu je revolucionarnu misao nadošao. Ali onda je odmah

odbije. To nikako nije bilo moguće! Sve da je i došlo do nekog posve

nevjerojatnog razdvajanja dvaju planeta iz jedne zajedniĉke jezgre, ili da se

Mjesec, kako pretpostavljaju neke hipoteze, otrgnuo od Zemlje, bila bi se iz tog

odvajanja porodila teška katastrofa i za Zemlju i za Mjesec, pa se nikako ne

bi mogla odrţati pretpostavka, da bi tako visoko razvi jeno biće, kao što je

»arheopitekus luaris«, mogao preţivjeti tu katastrofu;

Petrove su misli neprekidno kruţlle oko te dileme, ali usprkos svom

trudu, nije uspio naći izlaz. Onda se odjednom sjeti Kellerove neobiĉne napomene

u ĉasu kad mu je, ĉini se, sinula neka posve fantastiĉna misao. Morat će


175

pokušati, da se o tome porazgovori s rtjime. Zatim se sjeti globusa, koji su

prikazivali Mars i prastari Mjesec, te prikaza krajina, koje nisu potjecale ni s

Mjeseca, ni sa Zemlje, ni s Marsa. Ĉinilo se, da na Marsu - barem po prikazima

u dvoramama - ukoliko se tu uopće radilo o Marsovima dvoramama - u ono

vrijeme, dakle pred gotovo sedamdeset milijuna godina, uopće nisu ţivjela

nikakva razumna bića, jednako kao što nisu ţivjela ni na Zemlji.

Odakle je onda potjecalo ono strašno biće, onaj Lotron? Je li njegova

domovina bila koja zvijezda našega Sunĉevog sustava ili je moţda potjecao s

nekog stranog sunĉevog su-stava? I je li Atlan bio neki planet IzmeĊu Marsa i

Jupitera, koji je kasnije uništen, iz kojega su nastali današnji asteroidi. Zar je taj

planet Atlan mogao biti domovinom stanovnika Mjeseca? Ako je tome tako,

zašto su se onda ta bića naselila na Mjesecu, a ne na Zemlji, koja je poĉetkom

starijeg tercijaru mogla sigurno pruţiti povoljne uvjete ţivota tako razvi jenim

bićima, koja su raspolagala naprednom tehnikom?

Jesu li moţda ratovi naveli stanovnike Mjeseca na to, da sagrade

gradove ispod površine svog nebeskog tijela? Konaĉno, Mjesec je bio

najnesusretljivija zvijezda, kakva sa uopće dade zamisliti, pa nije pruţao

nikakvih uvjeta za razvitak viših bića i oblika ţivota. Na njemu se ţivot

mogao odrţati samo pomoću silnih tehniĉkih pomagala, takoreći protiv

prirode. Zakljuĉujući prema prostoru, koji je zauzimao Mjeseĉev grad,

moralo je u njem ţivjeti brojno stanovništvo. Moţe li se i zamisliti, da bi sva ta

umna bića dobrovoljno odabrala boravak u unutrašnjosti te negostoljubive

zvijezde, na kojoj uopće nije bilo atmosfere? Nije bilo ni najmanje sumnje, da

su sve spilje na Mjecu iskopane na umjetni naĉin. Nipošto i nikada nije sav

taj ţivot mogao nastati na Mjesecu i na njemu se razviti do takve visine!

Sigurno je, dakle, bilo da su stanovnici Mjeseca došli s nekog drugog planeta.

Ali zašto?

Petrova svijest se pomalo zamutila. U duhu je još jednom nejasno ugledao

ono biće s planeta Lotron, a onda zaspao.


176

ONI, LOVAC I JA- Ilija Bakić

Ja sam novinar.

Ili sam to, barem, bio.

Ovakav poĉetak vam se moţe ĉiniti ofucanim i, kao bolje razmislim, u pravu

ste. Na poĉetku, naravno, ja na to nisam, naravno, tako gledao. Ali, naravno, ako se

bolje razmisli, naravno, imao sam u glavi sve te priĉe.

Naravno.

I tako sam, kao na svim poĉecima, vozeći dţombastim putem prema logoru

Lovca verovao da ću napraviti sjajnu reportaţu - kako to već treba da biva - i namlatiti

svu silu love - kako bi to trebalo da bude.

Ideja je bila sjajna, mada ne preterano originalna (ali ko je danas originalan?):

priĉa o ĉoveku koji je otkrio i uhvatio nekoliko primeraka do tada nepoznate vrste

ţivotinja i koji ih još hvata i prodaje velikim ZOO-vrtovima za debele pare a pod,

blago reĉeno, ĉudnim uslovima - ţivotinje ne ostaju u ZOO-vrtovima duţe od 3 godine

(najĉešće dve), posle kojih se moraju vratiti Lovcu koji moţe, ako mu se hoće, da im

proda nove. Vraćene ţivotinje Lovac pušta nazad u divljinu da bi se tako obezbedio

priraštaj ove malobrojne vrste koja se razmnoţava samo na slobodi a i onda vrlo, vrlo

retko, reĊe nego pande. Lokalne vlasti nikome drugom ne dozvoljavaju da hvata te

ţivotinje pa zato vrtovi moraju da povlaĊuju Lovcu.

I niko nije napravio intervju sa Lovcem.

Da, sjajna ideja.

Prvo sam proĉitao sve što je o tome napisano Od bombastih vesti o otkriću, od

pre 3 godine, preko izjava uglednih nauĉnika da je Lovac varalica do struĉnih ĉlanaka

o novoj ţivotinji, koje sam uglavnom preskakao. To ĉudo su nazvali 'Gus', po prvom

slogu Lovĉevog imena. Gus liĉi na majmuna, istina malo neobiĉnog ali - ne bi bio

nova vrsta da nije nov, zar ne? U svakom sluĉaju, nisam mnogo mario za Gusa. Kao i

većina sveta, gradsko sam dete, navikao na ţivotinje u kavezima, povremeno,

nedeljom popodne. Nije mnogo interesantno pisati o njima jer ko hoće da ih vidi uţivo

moţe da ode u ZOO. Imati Gusa je stvar prestiţa meĊu vrtovima. A pred ţivim Gusom

100 ili 1000 strana teksta pada u vodu.

E, ali zato zainteresovani još nigde nisu mogli da proĉitaju Lovĉevu priĉu a ja

ću im baš to dati. Mnogi su pokušavali i ostali kratkih rukava. I dalje se o ĉoveku zna

samo da je godinama bio profesor u srednjoj školi, da mu je jednog dana pukao film pa

je zapucao u Afriku i pronašao Gusa. Istina, struĉnjaci se, barem koliko sam ja mogao

da shvatim, još ne slaţu da li je u pitanju nova vrsta i traţe da pogledaju Gusa i iznutra

što Lovac ne dozvoljava. Ali, ko sluša akademike? Vaţna je senzacija, uspeh u

širokom narodu.

Sve u svemu, mesec dana proveo sam šljakajući u biblioteci i na Mreţi, još

mesec jurio vizu i opremu. Konaĉno, sedoh u avion i - ĉuvaj se Lovĉe!

Sleteli smo u Bongazu iz ĉistog neba, taĉno na vreme.

Videvši da sam novinar carinici su posvetili izuzetnu paţnju mom prtljagu. 2

vojnika su me vrlo paţljivo gledala milujući AK45.


177

«Zakasnili ste. Nema više kontraša», reĉe oficir koji je razgledao pasoš. Govorio

je odliĉan Tarzan ingliš.

«Nisam došao zbog njih», odvratih. Video sam da mi ne veruje pa sam objasnio

da idem do Lovca. To ga je razveselilo. Preveo je moje reĉi vojnicima i svima se to

dopalo. Kliberili su se od srca, oko glave.

Dobio sam svoje torbe i izašao da saĉekam taxi za grad. Trenutno nije bilo ni

jednog, valjda svi su otišli dok su mene pregledali. Ĉovek nije kriv što je roĊen u

zemlji koja nije na ceni u nekim drugim drţavama. Posebno u ovim novoosloboĊenim,

koje pritiskaju sa svih strana. A nije više ni javna tajna ko ih pomaţe i zašto. Već jako

dugo to su svakodnevne stvari. Koliko li je Lovac morao da podmićuje da bi, kao

stranac koji im krĉmi nacionalno blago, dobio povlašćen status? Sigurno mnogo iako

im je proslavio zemlju i po neĉem drugom osim po masakrima, opštoj bedi i gladi.

Do agencije za iznajmljivanje vozila na koju su me uputili prijatelji, nekadašnji

turisti, stigao sam posle skoro sat ĉekanja i isto toliko voţnje. Naravno, nekoliko puta

sam provozan istim ulicama ali je to, barem, bilo u razliĉitim pravcima. Iznajmio sam

kombi sa vodiĉem i puškom (za sebe sam uzeo pištolj), kupio namirnice i ostale

drangulije za mesec dana ţivota u prirodi, što će reći divljini. Kad je sve sreĊeno i

utovareno bilo je prekasno za odlazak u hotel pa sam, na vodiĉev uţas, prespavao u

kombiju. On je verovatno navikao na finu gospodu koja spava iskljućivo po hotelima

ali kako meni lova ne raste iz (ili iza) ušiju bilo mi je dobro i u vreći. Uostlom, to me

je ĉekalo i na dalje.

Krenuli smo u cik zore. Što smo bili dalje od Bongaze to su putevi bili lošiji. U

nekoliko navrata zaustavljali su nas vojnici i detaljno pretresali (i ponešto od robe

zadrţavali za sebe) a ĉuli smo i udaljenu pucnjavu. Kontraši ipak nisu bili savladani ili

su u zemlju upali novi. Borba za vlast nastavlja se.

Predeli kroz koje smo prolazili nisu liĉili na one bajne is starih filmova. Vrućina

nije bila preteška, put podnošljiv. Ali, nismo videli ni jednu jedinu ţivotinju.

Posle 4 dana stigosmo do poslednjeg uporišta civilizacije odakle smo trebali da

skrenemo sa puta. Uporište je bilo u obliku velikog dućana (nekoliko razbacanih

koliba domorodaca ne raĉunaju se) koji je delom bio i restoran. Tu smo dopunili zalihe

i potanko se raspitali o Lovcu. Prodavac, štrkljav starac jako crvene koţe koji se

obilno znojio, nije, meĊutim, bio od prevelike pomoći. Objasnio je da Lovac dolazi

retko iako mu je logor na nekoliko sati voţnje odavde i da nije mnogo priĉljiv. Imajući

u vidu prodavĉev smušeni englesko-nemaĉki teško da bi manje strpljiv ĉovek i pristao

da razgovara sa njim. Naravno, priĉe o njemu kolaju. Posebno su za njih raspoloţeni

vozaĉi kamiona koji dovoze isluţene Gusove i odvoze nove. Osetio sam da je ovo,

zaista, ono što mi treba: malo podataka a puno nagaĊanja. Zadovoljan sobom

prespavao sam u sobici iza dućana. Prvi krevet posle 5 dana i poslednji za ko zna

koliko.

Dobro raspoloţenje drţalo me je i ujutru. Ĉak je i bakalin bio simpatiĉan. Ali,

vodiĉ nije delio moje oduševljenje i odbio je da nastavi sa mnom. Sedeo je, namršten,

na zemlji i, dok su se goluţdrava deĉica muvala oko nas, ostao nem na moje molbe i

pretnje. On dalje ne ide i - gotovo. Pristao je da me saĉeka i da se, kad obavim posao,


178

vratimo zajedno. Šta sam mogao drugo do da pristanem? Besan, seo sam u kombi i

pošao u naznaĉenom smeru. Taj tip me nije cenio od poĉetka, od mog spavanja u

kombiju. Ali, neka, mogu ja i sam! Ni do sada mi nije previše pomogao. Vikao sam u

sebi a onda, kako se sve nastavilo dobro, ĉak glatko, samopouzadanje mi je raslo.

Pronašao sam mesto gde treba skrenuti i pratio tragove kamiona. Oko 9 ugledao sam

golo brdašce usred savane na ĉijem vrhu je bila kućica koju sam traţio. Ubrzo sam

stigao, parkirao u podnoţju i popeo se golom padinom sa koje je iskrĉeno svo zelenilo,

ukljuĉujući i travu. Na vrhu pozvah nekoliko puta ali odgovora nije bilo. Leţaljka

ispred zatvorenih vrata zjapila je prazna. Bilo mi je nekako bez veze da stojim tako

sam pa sam se spustio do kombija, zavalio se unutra i zadremao.

Probudio sam se mokar od znoja i, još ošamućen, odbauljao gore. Ponovo nije

bilo odziva. Osvrnuo sam se i pošao da vidim i drugu stranu kolibe i ... tu je bio, u

leţaljci. Veliki šešir, ĉvrsto lice, brada, izbledelo odelo. Sve kako treba. Stajao sam

bez glasa, ukopan. Pogledao me je i vratio pogled u daljinu. Nije mario.

Svestan da sam izgubio nekoliko sekundi moguće prednosti, zakašljah se i

poĉeh: «Ehm. Dobar dan. Vi ste Lovac?» Bez odgovora. «Ja sam novinar. Hteo bih da

pišem o vama i...» Znao sam da ovo zvuĉi tupavo.

Ponovo me je pogledao: «I?» To je bio sarkazam i to ledeni!

«Pa, mislio sam, o vama se malo zna a ljudi su zainteresovani...»

«Ja nisam.»

Ćutanje.

Poĉeh ponovo: «Ja vam neću smetati. Kad budete raspoloţeni za razgovor onda

ćemo to obaviti. Moţe i u nekoliko nastavaka. Znam da imate posla.»

Bez odgovora.

«Uvek tako gnjavite?»

«To mi je posao.»

«I nije neki.»

«Vaš je, kao, bolji? Hvatate te ţivotinje i trpate ih u kaveze za debelu lovu.»

Sasekao me je pogledom. I ja njega, koliko sam bio u stanju.

Tišina. Zategnuta do pucanja. Svako je na svojoj strani barikade. Konaĉno,

Lovac ustade i siĊe sa brda, ode ka potoku koji se cedi malo dalje, kroz travu.

Sve u svemu - nerešeno. Pokazali smo zube jedan drugom.

Kad ĉuju da ste novinar neki ljudi vam polete u zagrljaj i jedva ih se moţete

otarasiti. Onih drugih, mrzovoljnih, ima dve vrste. Jedni ćute da bi digli sebi cenu pa

uglavnom igram njihovu igru, moljakam - to oĉekuju - i posle je sve OK. Sa

preostalima, stvarno mrzovoljnima, a njih nije previše, mora se ozbiljno, ĉak i oštro

neki put i, polako, ipak ide. One koji nikako neće da priĉaju nisam sreo.

Postavio sam šator naspram kolibe. Sledećih dana nisam radio ništa sem provere

opreme, foto-aparata, kasetofona, ĉišćenja revolvera, sreĊivanja šatora. Kada bi se sreli

ignorisali smo jedan drugoga. Ipak, morao sam ga pitati da li uzima vodu iz onog

potoka. Odgovor je bio sadrţajan: Da!


179

I tako - stvari su tekle svojim tokom. Najviše su mi smetale noći. Prepune

šumova ili potpuno tihe, uterivale su mi srah u kosti. Biće da sam gledao previše

filmova. Lovac je, sa svoje strane, spavao napolju.

Ubrzo mi je dosadila besposlenost i reših da isfotografišem okolinu. To mi je

odnelo 2 dana. Trudio sam se da od travuljine prošarane zakrţljanim drvećem stvorim

kakvu-takvu egzotiku. Nisam siguran da sam u tome uspeo. Kada sam završio, bolje

reĉeno: kada mi je dosadilo, spakovao sam fotke i preko laptopa ih poslao na svoju

kućnu adresu. Veza je bila loša, pucala je svaki ĉas pa sam proveo ĉitavu noć u

kuckanju i nerviranju. Ipak je ovo slepo crevo jedva pokrivenom Mreţom. U zoru

reših da sledećeg dana, pošto se naspavam, odem u selo.

Ujutru potraţih Lovca voljan da ga upitam treba li mu šta iz sela. Bilo je krajnje

vreme da malo popustim a izgleda da je i Lovac razmišaljo i došao do istog zakljuĉka

pa je i odgovor bio pristojan: trebale su mu konzerve i novina, ako ih ima. Ponudih mu

da skinem neke novine sa Mreţe ali mu se to nije dopalo. Oĉito nije mario za tehniku.

Odvratih da imam neke ĉasopise u kombiju i da ću mu ih ostaviti ispred kolibe pa

odoh. Usput sam razmišljao kako se, sve ovo vreme, Lovac nije udaljavao od logora

već lenstvovao. Ili me je drţao na oku?

U poslednjem utoĉoštu civilizacije dobio sam od trgovca i telegram za Lovca.

Pristigao je prošle nedelje. Troovac je, eto, bio i poštar, što bi se reklo, momak širokih

mogućnosti. On je, naravno, znao i sadrţaj poruke: ZOO iz Madrida poslaće za dve

nedelje kamion kojim vraća par Guseva i uzima novi. Dakle, jedna nedelja je već

prošla.

Vest me je obradovala. Lovac će morati nešto da uradi, da se mrdne pa ću imati

priliku da radim. Ako uspe, a do sada je, koliko mi je poznato, uspevao biće, sigurno,

priĉljiviji. Svi vole da brbljaju o svojim uspesima.

Vozio sam nazad siguran da prošlih 10 dana nije otišlo uzalud.

Ĉovek ponekad ne moţe da se otme utisku da mu neko kvari sve što pokušava

da uradi. Upravo sam se tako osećao kad sam, stigavši do kolibe, otkrio da Lovca

nema. Nestao je. Nije bilo ni njegovog dţipa do tada spokojno parkiranog ispod

prašnjave cirade.

Besan na sve dernjao sam se okolo i psovao. Zar baš sad da ode!

Do mraka se nije vratio. Bes je splasnuo a strah napredovao. Bio sam sam i

plašio se. Dobro, nisam baš neki heroj.

Upalio sam veliku vatru, seo kraj nje, umotan u ćebe, s revolverom u ruci, i

dremao. Ţivotinje su se trebale plašiti vatre. Barem je tako bilo u filmovima.

Ujutru sam, mrtav umoran, dobauljao u šator i prespavao ostatak dana. Sunce je

spokojno zalazilo dok sam doruĉkovao, ruĉao i veĉerao. Lovac se nije vratio. Kako

god bilo, nisam mogao da ponovim noćašnje bdenje pa sam uokolo nakupio nekoliko

naramaka suvih grana, upalio vatru i vratio se pod šator. Pa, šta bude - biće.

Nije bilo ništa.

Probudio sam se nepojeden a napolju me je ĉekalo iznenaĊenje. Uz zid kolibe

bio je smešten kavez sa jednim Gusom. Ţivotinja me je netremice gledala. Nikada

nisam video Gusa iz blizine, u ZOO-u je uvek guţva ispred njihovog staništa, no sada


180

sam imao preĉa posla. Jer, ako je Gus ovde i Lovac je a njemu sam imao isporuĉiti

nekoliko psovki!

Odmarširao sam do leţaljke i utvrdio da on blaţeno spava i tiho hrĉe.

Nisam ga probudio iz ĉistog koristoljublja. Progutao sam ono što sam imao da

mu kaţem u ime koristi/love koji za mene mogu da izaĊu iz ove situacije.

Vratio sam se do šatora i obavio jutarnje rabote. S vremena na vreme, sluĉajno,

skrenuo bih pogled do kaveza i uvek sretao oĉi koje su me fiksirale.

Lovac se pojavio oko podne da bi Gusu dao vode. Sedeo sam ispred šatora i

pozdravio ga. Odgovorio je.

«Imam telegram za vas», rekoh.

«Da?» Prišao je.

Uvukao sam se unutra i doneo telegram zajedno sa konzervama. Otvorio je

koverat, proĉitao i namrštio se.

«Loše vesti», upitah nevešto.

«Skoro. Treba da naĊem još jednog Gusa za malo vremena.»

Zaustim da kaţem nešto u stilu 'ma moţete vi to' ali profesionalno iskustvo

prevagne i prećutah. Ne treba preterivati u uvlaĉenju. Led je probijen i ne treba ţuriti.

Ponudih da pripremim jelo za obojicu. Prihvatio je i pola sata kasnije praznili smo

svoje porcije pasulja sa govedinom, majstorski izruĉenog iz konzerve i podgrejanog,

bez zagorevanja.

Razgovor je krenuo od pohvale jelu preko konstatovanja da je vreme sparno sve

bliţe onome što sam hteo da ĉujem.

«Nije li vam teško da ţivite sami ovako daleko od sveta?»

Direktno pitanje i uplašio sam se kada je palo izmeĊu nas.

Ali Lovac nije odugovlaĉio: «Ako se za nešto odluĉite i ako vam je sve drugo

dosadili ne bi trebalo da je teško.» Ćutanje. «Mada, ni vi se ne snalazite loše.»

Tišina na mojoj strani. Bio sam zateĉen. «Pa, ne bih rekao.» Malo indirektnog

priznavanja njegove prednosti. «Nije lako.»

«Ipak, Afrika nije ono što je nekada bila. Ofucala se od silnih turista i škljocanja

kamera.»

«U pravu ste.» Ovo nije bilo povlaĊivanje već i moje mišljenje.

Pauza. Obojica smo nastavili da ţvaćemo. Ćutao sam nevoljno nesposoban da

nastavim. Nit razgovora se nekako iskrala. Neoĉekivano jer sam mislio da ja vodim

razgovor, Lovac nastavi: «U onim ĉasopisima koje ste mi ostavili ima vaših tekstova.»

Da. Oni su igrali ulogu izloga, nešto kao 'ovako ja to radim'. Zadrţao sam dah.

Moţda mu se nisu dopali.

«Mnogo ste putovali?» Da. On definitivno vodi.

«Ne previše. U zavisnosti od teme.»

«I vrlo ste dobro obavešteni o radu sagovornika. Mada, ĉini mi se, neki vam

nisu bili simpatiĉni. To sve, sigurno, zahteva poštene pripreme?»

«Bez njih nema dobrog posla. A liĉne simpatije pokušavam da sakrijem.»

«Koliko ste se spremali za mene?»

«Pa... oko 2 meseca.»


181

«Plus put i ovo što ste tu - skoro 3 meseca. Strpljivi ste. Drugi bi odustali. I jesu

odustajali. A šta ako vam se sve ovo ne isplati?»

«To je rizik slobodnih reportera. Dešava se. Valja se truditi i...» Zaćutah. Ne

volim potencijalnom sagovorniku da priĉam o neuspesima. To je nešto kao sujeverje.

«Tako bi trebalo da je. Kod većine, meĊutim, nije. To ima veze i sa godinama.

Koliko ste već u poslu?»

«Oko 22-23 godine. Tako nekako. Koji mesec manje-više. 10 godina sam bio

redakcijski pacov pa prebegao u slobodnjake.»

«I ja sam se gnjavio po školama. Onda sam jednog dana ustao i pomislio: 'Dokle

ovako? Koliko godina snage ti je još ostalo?' Nisam imao ništa za sobom i ništa ispred.

Strašno. Jeste li osetili tako nešto?»

Ćutao sam. Tip je priĉao moju priĉu. Da, jesam se pitao koliko ću još ovako i

šta ću posle. Neki bedni posao do penzije i - gotovo. Tekstovi u arhivi. Grlo mi se

steglo. Gde je ovaj razgovor stigao.

«I tako sam došao ovamo. Sad je mnogo bolje.»

Pokupio sam tanjire i ustao.

«I tako ste pronašli Gusove.» Pokazah na kavez. Ţivotinja nas je gledala

netremice.

«Pre bi se reklo da su oni pronašli mene. Ušli su mi u kolibu a ja samo zatvorio

vrata.» Nasmejao se punih pluća.

Sišli smo do potoka, oprali posuĊe i posedali. Razgovor je tekao, nevezan, o

svemu: stanju u svetu, politici, zagaĊenju, umetnosti. U mnogo ĉemu smo se sloţili.

Dok je sunce zalazilo zaćutasmo, umorni od šesto ĉasovne priĉe. Osećao sam da

mi je ovaj ĉovek blizak.

Vraćali smo se u logor kad nešto jurnu kroz travu iza nas. Okrenuo sam se i, za

tren, video senku.

«To je Gus», viknuh.

«Moguće. Moţda par onoga u kavezu. Sutra bih mogao da ga uhvatim.»

Imao sam ĉudan utisak da nas je ta ţivotinja posmatrala dok smo razgovarali. I

ona u kavezu nije skidala pogled sa mene dok sam se uvlaĉio u vreću za spavanje. Ali,

opet, šta ja znam o zverima i njihovom ponašanju? Moţda je to tako.

Sutradan se sve ponovilo. Nastavili smo razgovor za kasnim doruĉkom koji se

oduţio u ruĉak, malo dremnuli da izbegnemo podnevnu jaru a u predveĉerje nastavili

da ĉavljamo, sad već opušteni i sigurni u sagovornika. Te noći video sam - ili sam

sanjao - Lovca kako, nagnut nad kavez, šapuće neštu sa Gusom.

Ujutro sam se, utopljen, izleţavao i razgledao šator. Na šipci su visili fotoaparati

i kasetofon. Moj posao. Kako je to davno bilo. Zaboravio sam za ova 2 dana (tako

malo?) zašto sam ovde. I, nije me to pogaĊalo. Otvorila su mi se naka druga vrata,

drugaĉiji pogledi koje sam ţeleo da vidim ali stalno odlagao zbog svakodnevnih

obaveza. A vredelo je biti tamo. Odavno se nisam ovako dobro osećao. I Lovcu mora

da je bilo tako jer juĉe nije otišao u lov.

Rekoh mu to za doruĉkom. Odmahnuo je viljuškom: «Ima vaţnijih stvari.»

«Kojih? Kamion će biti ovde za koji dan.»


182

«I Gus će biti na svom mestu.»

«Kako? Šta je to najvaţnije onda?»

«Ti.»

Zapeo sam. Šta ovo treba da znaĉi? Ponudu?

«Znaš, za ovo vreme koje smo proveli zajedno uĉinilo mi se ili, preciznije

reĉeno, uĉinilo nam se da si ti ĉovek koga trebamo.»

Zijao sam!

«Naravno, postoji rizik da nas nećeš razumeti ali mislimo da si dovoljno

otkaĉen, na pravi naĉin, i da su nam šanse velike.»

U nekom parĉetu mozga reĊale su se slike: špijuni, krijumĉari, plaćenici. Upao

sam u zamku. Oni pogrešno misle da sam ja neko drugi i ubiće me, kidnapovati,

vrbovati, silovati... Maglilo mi se pred oĉima, znoj je kapao u njih i pekao.

A onaj je nastavljao da melje.

«Znamo da će ono što sledi (ŠTA ĆE DA SLEDI?) biti svojevrstan šok ali

drugaĉijeg naĉina nema. U svakom sluĉaju, nisi obavezan ni na šta.»

Ustao je, visok do neba. Teško sam digao glavu.

«Dakle, ovo je to što hoćemo da kaţemo. Ţeleli bismo da saraĊuješ sa nama. Mi

smo Posetioci. Sa druge planete. Kako bi se to ovde reklo - Svemirci.»

Okrenuo se, otišao do kaveza i otvorio ga. Gus je izašao. Uputili su se prema

meni. Sporo, jako sporo. Oĉi bi mi sigurno ispale da ne nosim cvikere.

Konaĉno su stigli. Lovac je seo na svoje mesto, Gus do njega. Gledali smo se

samo što sam ja malo toga video. Sadrţaji mojih creva hteli su napolje.

Onda je Gus progovorio. Bio je to najluĊi izgovor koji sam ikada ĉuo. To nije

bio ljudski glas. To nije bio Ĉovek. Govorio je polako, verovatno da bi bio siguran da

ga razumem.

«Došli smo da prouĉimo vašu planetu i vaš ţivot. U prvoj fazi ovde smo u

tajnosti, kasnije ćemo stupiti u otvoren kontakt. Zato su nam potrebni Prijatelji koji

nam pomaţu. Takav je Lovac. Hteli bismo da i vi budete sa nama. Trebamo pomoć i vi

bi mogli da nam je pruţite.»

Zaĉudo, sve sam razumeo. I sve je, opet zaĉudo, bilo logiĉno. Tenzija u meni

slabila je. Gus ili ma šta da je to, kao da je to osetio i nastavio:

«Nismo mogli odmah da stupimo u otvoren kontakt. To su uobiĉajene mere

predostroţnosti. I sami shvatate zašto. (Da.) Bio bi to politiĉki i psihološki problem.

Zato smo morali biti sigurni kakva ste rasa. Posmatranje spolja moţe da otkrije dosta

toga. Naroĉito radio i TV emisije koje smo presretali. Programi su davali odreĊenu

sliku o ljudima, mada ne baš previše pozitivnu. Ali sve je to podloga za naše teorije o

vama. One se mogu potvrditi ili osporiti tek u bliskom posmatranju pod uslovom -

bitnim uslovom - da ne znate da ste posmatrani. U stvari, to je i vaš metod prouĉavanja

drugih oblika ţivota.

Dakle, trebala nam je tajnost. Pošto smo ograniĉeni svojim telesnim oblikom

koji je, ovde, naravno, potpuno neobiĉan za biće sa onim što nazivate visokom

inteligencijom, morali smo naći rešenje koje obezbeĊuje naše interese: tajnost i

bezbednost. Tako smo došli do sadašnje situacije i priĉe o novopronaĊenoj


183

ţivotinjskoj vrsti. Zapazili smo da vas usvojeni obrasci ĉine sigurnim i, isto tako bitno,

daju osećaj nadmoći u odnosu na dešavanja. Da bi se ovaj plan sproveo bio nam je

potreban Prijatelj i to je bila nepoznata, osetljiva i opasna taĉka. Na našu sreću, Lovac

je već bio tu. Vrlo lako smo se sporazumeli. A uklapao se u poznatu priĉu. Ĉudak koji

je pronašao nešto novo, pored i uprskos svim ekipama nauĉnika. Ljudi ne vole

nauĉnike jer nisu obiĉni, prepoznatljivi i ĉitljivi i zato izazivaju podozrenje koje lako

prerasta u otvorenu netrpeljivost. Neko ko je ‘otkaĉio‘ izgleda manje opasno i

simpatiĉniji je. Usto dokazuje da nauĉnici mistifikuju svoj posao da bi naturili svoju

prednost obiĉnom ĉoveku. Taj antagonizam iskoristili smo i da bi spreĉili naše

seciranje u ime nauke. Javnost je odmah stala na našu stranu. Usamljeni pojedinac

naspram moćne drţavne organizacije vrlo je jak obrazac za većinu ljudi.

Sada nas Lovac, kako znate, prodaje ZOO-vrtovima a mi širom planete

prouĉavamo vaš izgled i ponašanje. I to iz vrlo posebnog i bitnog ugla: prouĉavamo

vaše ponašanje prema nemoćnim bićima koja su u vašoj milosti. Iz ponašanja u takvim

odnosima mnogo toga vaţnog se zakljuĉuje. Zapazili smo i vaše dobre i vaše loše

oseobine. Posle 3 vaše godine vraćaju nas Lovcu. Ta pojedinost se, mada

neuobiĉajena, uklopila u priĉu o tome da Lovac vodi raĉuna da ne budemo istrebljeni.

To se ljudima dopalo, dalo im osećaj da ĉine nešto plemenito a bez obaveze da sami

nešto aktivno urade. Da uslov o spreĉavanju seciranja nije usvojen mi bi, naravno,

jednostavno nestali.

Da ne duţim, prva smena naših nauĉnika se postepeno vraća i donosi rezultate

posmatranja koji će potvrditi ili pobiti teorije o vama. Mi dolazimo na njihovo mesto.

Ali, iskrsla je okolnost koja bi mogla da poremeti naš poduhvat. Lovac teško podnosi

ovdašnju klimu i napetost i zasluţio je odmor. Zato nam treba novi Prijatelj. Vi. Vaše

zamenjivanje Lovca lako se uklapa u priĉu: Novinar-pustolov dolazi da intervjuiše

ostarelog Lovca-pustolova. Obojica dele srodne poglede na ţivot, Lovac je umoran i

ţeli da se povuĉe u miran ţivot. Oni se sprijateljuju, Novinar shvata Lovĉevu

plemenitu borbu za oĉuvanje ugroţenih ţivotinja i smenjuje ga u toj borbi. Lepa

priĉa.»

Hteo sam da klimne ali shvatio da to već neko vreme radim.

«Za nas su stvari ovakve: uporni ste, razoĉarani dosadašnjim ţivotom i svim što

vas okruţuje, imate dovoljno iskustva da o svemu što vam se predloţi trezveno

razmislite i ne zaletite se.

Od vas oĉekujemo da nastavite Lovĉev posao. Više nema one buke koja se

prvobitno digla i mogla da omete plane. Ne bi trebalo da bude većih problema. Šta

nudimo? Bićete jedini, pored Lovca, koji će znati istinu ali, za uzvrat, postajete slavni i

sav novac dobijen za nas ostaje vama. Kada se umorite naĉi ćemo novog Prijatelja.

Toliko.

Razmislite. Imate vremena. Niste obavezni da kaţete da. Voleli bismo da budete

sa nama.»

Gus klimnu i zaćuti. Gledali smo se. Osećao sam da mi glava lebdi, odvojena od

tela. Bio sam umoran i hteo da spavam.

Ništa nisam rekao a oni su ustali i otišli, nestali iza kolibe.


184

Sedeo sam, bez svesti o proteku vremena, pa se trgao, dovukao do šatora i pao.

Spavao sam teško, isprekidano. Budio se znojav, tup, opet padao u grozniĉav,

vreo san u kome sam bauljao pustinjom, sretao zaboravljene prijatelje, Lovca i Gusa,

bivšu suprugu, plakao, smejao se, bio progonjen, beţao neuhvatljivo, padao u zamke.

Prošla su od tada dva ili 3 dana.

Glava se izbistrila. Najpre nisam hteo da mislim ni o ĉemu. Nisam ţeleo da

vidim Lovca ili Gusa. Nije ih bilo na vidiku. Kao da su to znali. Ipak, misli su kruţile i

kruţile u stigle do njih. Dobro su izveli tu predstavu sa novom vrstom. Poznata priĉa iz

egzotiĉne Afrike. Stara i lepa. Godi. I sam sam hteo da štrpnem koju mrvicu za svoj

tekst.

A sada ja ispadoh priĉa. Hteo-ne-hteo.

Mislim o tome i znam - znao sam tu priĉu.

Sve priĉe.

Svi znaju sve priĉe. I ţive sa njima i u njima. Lakše je tako. Po tragu.

Ne mogu reći da mi ne godi to što sam izdvojen. Nekako dignut na viši nivo.

Prija mi. Ovo je baš neobiĉna, retka priĉa i zvuĉi plemenito. Dopada mi se da budem u

njoj.

Mada, nije mi sve jasno. U redu, oni su otkrili naše priĉe ali, uĉinilo mi se da

kod njih nije tako. Šta oni imaju? Moţda su njihove priĉe sloţenije od naših. A moţda

ih i nemaju. Samo, po ĉemu, po kakvom tragu oni idu?

Mogao bih da pitam ali nekako ne verujem da bih razumeo odgovor.

Biće bolje da se drţim ove svoje priĉe koju znam.

A i dopada mi se.


185

ONI -ŢIVORAD TASIĆ

Bilo mi je oko ĉetrnaest tada. A, ţiveli smo u onoj kući ispod brda... Sada tamo

niko ne ţivi i krov joj se odavno urušio. Napravio sam novu, uz asfaltni drum koji vodi

prema varoši... Ali, pamtim...

To brdo i nije bilo neko veliko. Brdašce, takoreći. Ali, na vrhu brda beše mala

šuma... Desetak stabljika... Ne stabala, već baš stabljika nakrivljene divlje jabuke. I

tada, kada sam gurao ĉetrnaestu, ni jedna jabuka nije bila na tim granama. Odavno je

sve to prestalo da raĊa. A, ni moj, sada pokojni deda Mitar, se ne seća da je ikada

ubrao i jednu jedinu jabuku. A, to što su te stabljike bile nakrivljene, tome je kriv

vetar, koji se dizao sa Morave ponekad u nevreme, mnogo reĊe u vreme teških julskih

vrućina... Ispod, do kuće - poljanĉe, na kome su moj otac i moj stric jedne godine

zasejali nekakvu, kaţu ―kanadsku‖ detelinu, koju posle niĉim nisu mogli da uklone...

Da su vadili korenĉiĉ po korenĉić ništa. I, tako, kuća, poljanĉe i ta kriva šumica na vrh

brda...

I, rekoh, bila mi je ĉetrnaesta kad se dogodilo, da li krajem septembra ili

poĉetkom oktobra, da zahukće nekakav lud vetar i da zalomi nebo od gromova...

Munje su cepale mutne oblake od varoši, pa preko našeg sela, sve do stare strugare i

groblja, na drugom kraju doline. Vetar je bio nemoguć. Jeste - rekla je majka: -

‖Zatvarajte sve prozore! Ovo će nam kuću iz temelja išĉupati!‖ Dobro, nije išĉupalo

ništa, ali se baš meni zalomilo da se penjem na tavan ne bih li i taj prozor zatvorio, a

ĉim sam stupio nogom na taj tavan, po kom nisi mogao, ni kad ti je bilo ĉetrnaest

godina, da hodaš uspravno, vetar grunu i onaj prozor se sasu, kao kristal, ravno pred

moje noge i samo sam stigao da podignem ruke, onako pognut, i da sakrijem lice i

oĉi... Ali, ništa nije bilo. Ništa me nije ni dotaklo, iako sam ĉuo majĉin vrisak ispod

sebe, jer je ona pridrţavala te merdevine. Javim joj se i kaţem da nisam povreĊen i

sve, ali ona kuka...

U tom ĉasu pogledam kroz taj prozor, koji je sada bio samo ĉetvrtasta rupa u

zidu i uvek je gledala na to brdo i to poljanĉe i tu krivu šumicu gore, i lepo sam video

kako kiša biĉuje ostatke deteline i da vetar odnekud donosi nešto srebrno...

To srebrno nije bilo jedno srebrno, već hiljadu srebrnih predmeta. Kao sneg,

onaj krupan, koji ponekad polegne po dolini, pa se svi mašamo lopata da ĉistimo.

Samo, ti ―srebrnjaci‖ kao da su bili od olova... Jeste, vetar ih je doneo, i preneo preko

onih krivih stabljika divljih jabuka i sve, ali su se te srebrne sitnice sruĉile na tu

detelinom zasejanu, pa dva puta košenu livadu i mogao sam sasvim jasno da ĉujem

kako grunu... Kao kad tešku, onu ―vukovsku‖ saĉmu prospeš po dašĉanom podu, ali

odjednom...

SiĊem niz one merdevine i zatvorim tavan, a majka me ljubi i prestala je da

kuka, ali nikome nisam ni pomenuo te ―srebrnjake‖.

Pregrme oluja to veĉe. Pred ponoć se sve smiri, a ĉim sam otvorio umorne oĉi,

izjutra, otrĉim na ono brdo da naĊem što sam traţio, a to što sam traţio bili su klikeri...

Jednom sam, na vašaru u Ĉajetini, gde me je stric odveo, i to samo jednom... Tamo

sam video da prodaju te klikere, raznobojne, okrugle i sitne, ali se nisam usudio da


186

pitam strica da mi baš to kupi. Bio sam mnogo mlaĊi na tom vašaru u Ĉajetini... Sada

sam se nadam da je vetar nekome išĉupao ili naprosto digao sa nekakve tezge, tu vreću

klikera, samo sada srebrnih, i da ih je nosio i prosuo baš tu, na to naše brdašce, ispod

krive šumice. Otac beše krenuo u zadrugu, na posao, i sve se osvrtao i verovatno ĉudio

; šta li to, tako rano, traţim na brdu, a nije ni mogao da pretpostavi, baš kao što ni ja

nisam mogao da pogodim, ĉak ni da sanjam tako nešto... Traţio sam, verujući više

svojim oĉima, koje su videle gde su to srebrni i ţeljeni klikeri pali, kad se razbio onaj

prozor na tavanu, nego mirisu, koji je podsećao na miris meni, tada, još nepoznatog

juţnog voća, na nekakvu mešavinu kokosa, kikirikija i ananasa. Ali, kada sam onjušio

vazduh, on me je odveo na mesto gde su klikeri pali i mogao sam da ih nakupim pune

dţepove, iako to uopšte nisu bili klikeri. Jer, nisu bili ni okrugli ni šareni, ĉak ni

srebrni. Bili su beli i imali na sebi neke šare, ravne... I, otvor ili barem nešto što je na

to liĉilo, samo prekriveno nekom skramom. Meni su liĉili na puţeve, ali ja nikada

nisam video tako male puţeve, niti sam ikada u ruci imao nešto tako malo, a tako

teško... Opet, bio sam ponosan što sam ih pronašao, ali, ko zna zbog ĉega, tada, ni

mnogo kasnije, u stvari nikada, nikome nisam govorio o njima...

Odneo sam ih u stari kokošinjac. Onaj koji je majka raskućavala jednom, kad su

joj sve kokoši pocrkale od ko zna ĉega i u koji niko posle nije ulazio. Bila je mala

prostorija. Taman za mene i za te ―klikere‖, koji uopšte nisu bili klikeri. Kada sam,

posle podne, krenuo u školu, uzeo sam jedan taj predmet, paţljivo ga stavio u dţep na

košulji, ispod dţempera, i pokazao uĉitelju... Onom sirotanu koji je, pijan, pao ravno

na glavu u neki kanal pored mosta i posle sedam meseci bio u neĉemu što se zove

koma, i posle umro, a nama došla uĉiteljica, mlada i lepa kao slika. Samo, što njoj

ništa nisam pokazivao. Uĉitelj je uzeo taj moj ―kliker‖ u ruku, okrenuo malo i rekao da

je to, bez sumnje, vionagradarski puţ i ništa drugo, mada sam se ja pitao odakle

vionogradarski puţevi u našem kraju... U krugu od trista kilometara nije bilo ni jednog

jedinog vinograda... Ne raĉunajući da su, i tako sitni, bili teški više od pola kilograma,

pojedinaĉno... Znam to. Merio sam ih na starom dedinom kantaru, u pojati. Sad, koliko

je taj kantar mogao biti taĉan, to se ne zna... Uglavnom, bili su teški. Teţi od bilo

kakvog vinogradarskog puţa...

U stvari, ja jednostavno nisam znao šta da radim sa toliko teških

―vinogradarskih puţeva‖. Napravio sam gomilu na sred prostorije i seo da razmislim

pored njih. Onda mi se uĉinilo da se u toj gomili nešto pokreće... Da li mi se samo

uĉinilo? Posle sam od strine ―pozajmio‖ male, papirne kapice... One za sitne slavske

kolaĉe. I u svaku kapicu smestio po jednog od tih stvorova ili stvari ili ―klikera‖ ili

―puţeva‖ ili... šta god da su mogli biti... Za poĉetak sam kapnuo po malo obiĉne vode

u svaku od tih papirnih kapica za kolaĉe... I otišao, ne znajući uopšte šta da radim sa

njima. U suštini, imao sam nekakav ĉetrnaestogodišnji osećaj da posedujem blago koje

niko drugi na svetu nema i nekako kao da sam bio ponosan što to blago tajim od

porodice.

Sutradan sam, odmah ujutru, posle doruĉka, otrĉao u taj stari, napušteni

kokošinjac da proverim... Ono što sam video ukoĉilo me je na samom ulazu. Mnoge

kapice su stajale onako kako sam ih i ostavio, ali ĉetiri ili pet ili šest njih je bilo


187

prazno... Proverio sam svaku - u onim kapicama u kojima su još leţali ti laţni

―klikeri‖, leţali su i dalje, ne pomerajući se... Onih ĉetiri ili pet ili šest nisam uspeo da

pronaĊem i mogao sam, sa svojih ĉetrnaest godina, samo da zakljuĉim da su to ipak

bili puţevi i da su prosto odlutali onamo kuda puţevi lutaju, ako su pokvašeni... Jer, ja

sam ih liĉno pokvasio.

No, kada sam izašao iz kokošinjca opet sam se ukoĉio. Ovog puta ne od prostog

iznenaĊenja, već od straha... Pet stvorenja je stajalo, odnosno leţalo na zemlji, ispred

mene. Nisam mogao da budem siguran da me vide, jer nigde na njihovim telima nisam

mogao da vidim da uopšte imaju oĉi, ali su bili tu, kao postrojeni. Samo su stajali,

okrenuti valjda prema meni. Jer, liĉili su na sipe ili lignje... Uĉio sam biologiju i znao

kako izgledaju te ţivotinje. Samo, njihovi krakovi... Imali su ih više nego i jedna sipa

ili lignja i nije bilo duţih i kraćih, sve su bile iste, duţine oko dvadesetak santimetara.

Ostatak tela je bio obao i kao prošaran nekim linijama, tamnijim od njihove koţe, ako

je to uopšte bila koţa, jer, najednom, ta ―koţa‖ je bila srebrna.

Onda progovirše, ili se bar javiše, nekim piskutima i cviljenjima. Nisu to radili

svi, ali neki jesu... Jednostavno nisam mogao da vidim imaju li usta, nos i uši... Bili su

tako ĉudni.

Otvorio sam, zatim, vrata kokošinjca i, na moje ĉuĊenje, svi oni su se kretali

veoma brzo ; ušli su unutra i, pošto sam ja stajao na vratima, provukoše se izmeĊu

mojih nogu. Jedan me dotaĉe, a meni kroz celo telo kao da proĊe struja. I, ĉim su ušli,

opet se okrenuše meni, i opet kao postrojeni...

Bili su veliĉine maĉeta u to vreme. Ne veći. I meni se ĉinilo i da se glasaju

sliĉno, pa sam ih, u sebi, prozvao ―maĉićima‖, iako uopšte nisu bili ni nalik na

maĉiće... Samo, ti ―maĉići‖ su rasli nezamislivom brzinom... To veĉe, posle dana koji

sam uglavnom potrošio na razmišljanje , ĉime se ta stvorenja hrane - u kokošinjcu su

me, postorojeni ispred mene i ne prestajući da pijuĉu i cijuĉu i šuškaju povremeno,

saĉekale odrasle ―maĉke‖. Uz to, mogli su da menjaju ne samo boju svog tela, već i

oblik... ĉas su bili debeli, okrugi, ĉas pljosnati da su se mogli provući ispod kojekakvih

kutija i zavlaĉiti se ispod starih kanti bez ikakvog napora, a ĉas su bili visoki i

uspravni, pomalo nalik na jednogrbe kamile sa po sedam pipaka svaka. Primetio sam

samo da ih je sada bilo samo ĉetiri. Gde je bila peta ţivotinja, jer sam ih odnekud

smatrao ţivotinjama, nisam imao pojma. Dok se svi oni ne okrenuše i ne povedoše me

do dna kokošinjca, tamo gde skoro nije bilo svetlosti i tamo sam vido peto stvorenje ;

sivo i sasvim oĉigledno mrtvo... Sve to su propratili nekakvim, po mom mišljenju,

ogorĉenim i tuţnim i uţasnutim, cvrkutanjem... šta ću? Uzmem nekakvu staru, zarĊalu

lopatu iskopam rupu i jednostavno sahranim to peto stvorenje. Ostali, oni koji su još

leţali u kapicama za kolaĉiće, jednostavno se nisu micali... Nisam znao šta da radim sa

njima, pa sam pronašao jednu staru teglu i sve ih smestio u tu teglu, a ovo ĉetvoro

ţivih su, pri tom, opet uţasnuto, i ţalosno cvrkutali. Ipak, ispratiše me, ali samo do

vrata kokošinjca, kao da su znali da im je to skrovište i da tu, osim mene, niko drugi

neće zalaziti.

Ni ja nisam zalazio ĉesto u taj kokošinjac... škola, pre svega, pa onda - donesi

vode, donesi brašna, idi u zadrugu kupi ovo ili ono, napoj stoku na vreme, a ponekad,


188

naroĉito subotom, otac me je vodio da drljamo i oremo onu našu njivu pored reke,

nikada sigurni hoće li ili neće biti poplavljena... A, te ―maĉke‖ su strpljivo ĉekale i

uvek kad bih banuo u kokošinjac postrojile bi se ispred mene i poĉele da cvile i srkući

i šuškaju i odaju razne glasove, meni nepoznate ; samo, znao sam da to oni pokušavaju

da razgovaraju sa mnom... Vremenom, posle tri ili ĉetiri meseca, taman kad je poĉeo

raspust, primetio sam da dvoje od njih ĉetvoro poĉinju da gube boju i da mršave... A,

ja još uvek nisam imao pojma ĉime se hrane. Donosio sam im, nije da nisam, i ostatke

od ruĉka, što su izgleda prezirali, i razne lekovite trave, baš kao što me pokojni deda

Mitar poduĉavao, preko ĉega bi, valjda, prepuzali zadrţasvši se malo...

A, onda sam jednog dana, dok sam se umivao na ĉesmi ispred kuće poĉeo da

gledam u taj mlaz vode i da se sećam kako moje ―maĉke‖ puze preko onih trava koje

su bile vlaţne... One suve kao da su zaobilazli. Voda! To mi je palo na pamet, pa sam

pronašao jedan stari, limeni ĉanak, proverio ima li rupa, izribao ga ribaćom ĉetkom,

usuo ĉiste vode i odneo u kokošinjac... A njih, još uvek ĉetvoro, su se skupili oko

mene dok sam postavljao taj ĉanak na neko svetlije mesto i prosto sam mogao da

osetim radoznalost. Kada sam ga postavio i izmaknuo se, ono su opet nešto ćućorili

izmeĊu sebe, a onda se jedna od tih figura odvojila, prišla tom ĉanku i... Jedan od

njenih sedam krakova se najednom izduţio, na oko pola metra, i uronio u vodu, posle

ĉega su zacijukali iz sve snage, ali se nisu, poput prasića, zaleteli svi prema vodi...

Prvo se, tim krakom, napio onaj koji je prvi i prišao, a posle, po redu, jedan za

drugim, i ostali... Dva dana kasnije vidim da su se i ona dva što su menjali boju, kao,

ţivnula i da im je boja u polumraku kokošinjca, opet srebrnasta...

To leto sam, pored obiĉnih, seljaĉkih poslova, bio izmeĊu naše priruĉne

biblioteke, koju je drţala uĉiteljica u svojoj kući, zaklevši svoju stanodavku, staru

Jelku, da svakom uĉeniku dozvoli da uzme bilo koju knjigu, ali da pre toga potpiše u

neku svesku, datum i ime knjige... Kaţem, izmeĊu biblioteke i kokošinjca, koji je već

bio sav zabujao u nekakvu draĉu i drugi korov i više se nije video ni sa tavana, a

kamoli iz kuće... Pokušavao sam da pronaĊem knjigu, koja bi mogla da mi objasni ko

su bili ti maĉići, koji su, gotovo na moje oĉi rasli i sada su bili veliĉine velikog psa,

poput nemaĉkog ovĉara, ali su još uvek mogli da menjaju oblike i boje kad god im je

to padalo na pamet, mada se meni ĉinilo da to njima ne pada na pamet tek tako, već

zavisi i od mog ili njihovog ponašanja i nekih postupaka... Kad bih ušao u kokošinjac

trupĉući da skinem blato sa opanaka, koje sam nosio za rad oko kuće moje ―maĉke‖ bi

se spljištole i imale boju - blata. Ako bih ušao polako, gotovo na prstima, oni bi se

opet postrojili, ali uspravni i visoki.

Nisu bili agresivni, to mogu da tvrdim. Kada sam jednog sluĉajno malo nagazio,

samo je pijuknuo i njegova koţa, ako je to upšte bila koţa, pocrvenela je kao paradajz,

ali njegovi zvukovi su zvuĉali, što je za mene bio zapanjujuće, kao izvinjenja. Još uvek

nisam imao pojma kako da razgovaram sa tim stvorenjima, i ; još uvek ih nisam

mogao smatrati vanzemaljcima, iako sam se ĉudio što ta bića, nalik na sipe, iako ţive

uglavnom od vode, ne ţive u vodi. Tepao sam ih, pa ĉak i mazio, upravo kao pitome

ţivotinje, ĉeškao iza tih njihovih pipaka, davao im razliĉite imena, koja sam povrmeno

menjao... I sve tako...


189

Onda, jednog jutra, zatekoh ih kako su se skupili u grupu iznad tela, jer ništa

drugo nisu mogli biti, dva svoja drugara. Bili su mrtvi i ja opet iskopah rupu i tako je

prošla i ta sahrana. Dva preostala bića, najednom, pipcima izravnaše te grobove,

ćuškajući nešto, kao izmeĊu sebe, a onda se okrenuše ka meni. Znao sam da mogu da

se kreću brţe od zeca, ali nisam znao da mogu da puze poput male dece, niti da se,

kao, klanjaju... Ni sam ne znam kako, shvatio sam da ţele nešto od mene... Ali šta?

Ništa mi nije padalo na pamet, iako sam se trudio da se domislim jadu koji me

je snašao. Moje ―maĉke‖ su umirale. Trebalo im je još nešto, osim vode, koju sam im

redovno donosio. I, uopšte, trudio sam se da budu ţive i zdrave, barem po mom

mišljenju... A, onda mi sinu - kokošinjac! Bio je stari i prljav i nikakav i najednom

sam odluĉio da ―maĉke‖ uvedem u kuću, iako to nije bilo jednostavno... Baba, majka,

otac, mlaĊa sestra i brat, koji je bio beba, a uvek su dolazili ili stric ili strina ili neki

roĊaci ili susedi... No, saĉekam nekoliko dana da poĉne ţetva ; onda su svi po ceo dan

provodili na njivama. Doduše, i ja sam išao ĉesto, ali se ovog puta izgovorim da me,

kao, nešto boli stomak, i oni jedno jutro svi odoše, a ja ; ravno u kokošinjac... Otvorim

vrata i stanem ispred i okrenem se prema kući, a ona dva jadniĉka puze za mnom.

Trajalo je barem pola sata dok nisu dopuzali do kuće i onda, lepo ĉujem, cika i

pijukanje otprilike kao kada sam shvatio da vole vodu. Ni sam nisam uspeo da vidim

kako su se uspuzali uz kratke stepenice, ali sam im otvorio vrata i onda je nastalo...

šta... Ne znam! Jedino znam da ništa nisu ni dirnuli kako treba, ali su obišli svaki

predmet, i ništa nisu prevruli ni srušili onako veliki. Onda shvatim da istraţuju, a šta

su traţili to mi nije moglo biti jasno... Jer, ja ih još nisam smatrao vanzemaljcima, iako

su to bili.

I, to mi je postalo jasno kada su našli utiĉnice za struju. Njihova cika se pojaĉala

i obilazili su oko utiĉnice, a zatim se okretali meni, kao da ţele nešto da mi saopšte...

A, onda su obojica prosto gurnuli po jedan pipak u po jednu rupu, a sa druga dva se

vezali u, naizgled, nerazmrsiv ĉvor... Sa njihovog tela kao da bljesnu nekakva mala

munja, a zatim poĉeše da se menjaju... I oblik, i boja koţe, i ti pipci, i sve... Prvo,

smanjili su se ponovo na veliĉinu ―maĉeta?. Potom, postali su gotovo sasvim pljosnati.

Treće, i ono što me je zapanjilo; iz one nekakve rupe izmeĊu pipaka poĉe da im niĉe

nešto nalik na glavu novoroĊenĉeta, i na toj glavi po ĉetiri vrlo tamna oka, gotovo

crna... Cika je utihnula kada su im glave bile van tih pipaka i sada su pipci izgledali,

oko tih glava, kao nekakva ţiva ogrlica... Gledali su me dva puta po ĉetiri oka, a ja

sam, nemoćan da shvatim i razumem sve to, jednostavno sedeo u stolici i gledao... U

ĉudo! Jer, to jeste bilo ĉudo. Vanzemaljsko ĉudo.

To nije trajalo predugo. Moţda desetak minuta... I - oni su se rodili iz tih velikih

tela. Osim što i dalje nisu imali udove, već su puzali naokolo. Struja ih, izgleda, više

nije zanimala. Povremeno su se okretali meni i gledali me oĉima koje ni u kom sluĉaju

nisu bile ljudske, ali su me gledali, i puzali, onako pljosnati, nesmanjenom brzinom,

po kući... Nije me bilo strah. Kako da me bude strah od MOJIH kućnih ljubimaca...

Puţeva... Maĉića... Maĉaka... Pasa... Ma šta da su bili i ma odakle dolazili. Bili su

moji...


190

Osvrtao sam se po kući traţeći ih pogledom, ali su njih dvoje bili tako brzi da

sam ih hvatao oĉima samo ponekad, na kratko... Onda otkriše radio i televizor, koji su

stajali na komodi u uglu, i neko vreme su brzo puzali oko te komode i oko radija i

televizora... PriĊem i ukljuĉim radio, sa koga se zaĉuše pesme. Narodne, onakve kakve

vole moji u kući... Dobro, i ja... Poneke. Dva moja vanzemaljca zacikaše, uĉini mi se

od neke radosti. Onda ugasim radio i ukljuĉim televizor, što je, za njih, izgleda, bilo

pravo otkrovenje, jer su se najednom ukoĉili, cijuĉući gotovo veselo... Išao je neki

politiĉki program, razgovor sa nekim od aktuelnih politiĉara, a moja dva vanzemaljca

su sa svih svojih osam oĉiju buljili u sliku, a onda se pribliţiše jedan drugom i nešto su

šuškali tiho neko vreme. Onda se okrenuše meni i u njihovim oĉima kao da sam video

nešto... Nešto... Molbu... Progovorim i kaţem da mogu slobodno šta hoće, samo da

paze da ne unište i tada prvi put videh da imaju i trepavice, jer zaklopiše oĉi na tren, a

onda priĊoše televizoru, u stvari kablu za televizijsku antenu i obmotaše svoje krake

oko tog kabla...

Slika se u treptaju promeni i meni je izgledalo kao da najednom imamo nekakav

satelitski program... Jer, na ekranu su se reĊali, na po nekoliko sekundi, programi na

svim mogućim jezicima za koje sam znao... A, neke i nisam znao, priznajem... Posle

nekih pola ĉasa takve, ĉudne, ali vrlo mirne igre, oni se odmakoše od televizora i opet

na ekranu ugledah naš program ; vesti, koje me nikada nisu zanimale, osim vremenske

prognoze. Oni su opet stajli ispred televizora neko vreme, a onda se okretoše meni i

progovoriše - NAŠIM JEZIKOM:

- Ovo pravo. Ovo ono što nama treba. Ovo dobro.

Zapanjen, ukoĉio sam se i samo stajao kao nekakav glupan ispred svega toga...

A, onda zaĉujem suseda Mikana kako doziva iz dvorišta. Pokaţem mojoj dvojici

vanzemaljaca da se negde sakriju i oni, onako spljošteni lako se podvukoše pod tu

komodu, a ja izaĊem da vidim šta Mikan hoće... Hteo je da pozajmi srp, jer im

nedostaje, tamo, na njivi, i ja odem u vajat i dam mu srp. On ode, a ja brţe u kuću...

MeĊutim, kad sam zavirio ispod komode, oni jednostavno nisu bili tamo... Pogledam u

ekran televizora i video sam samo neke krugove i štrafte, i oblike o kakvima sam samo

ponekad sanjao... Nagnem se i vidim njih dvojicu kako su se lepo zavukli unutar

televizora i nešto opet šuškaju meĊusobno. Vidim da je poklopac na aparatu otvoren sa

velikom paţnjom... Jedan od njih me pogleda samo jednim okom, jer je ostala tri

koristio gledajući u samu televizijsku mašinu, ili sklopove aparata ili... već kako bih to

mogao nazvati...

- Brzo gotovi - izgovori moj vanzemaljac. Glas mu je bio tih, ali i cijukav

takoĊe. I, opet me nije bilo strah, ĉak ni da li će pokvariti televizor...

- Dobro - odvratih.

- Dobro - potvrdi onaj koji mi se obratio, a onda su nastavili da prepipavaju

sa svih ĉetrnaest pipaka sve to, šuškajući meĊusobno vrlo tiho... I, to potraja još nekih

dvadeset minuta.

Potom sam svojim oĉima gledao kako im se po jedan pipak pretvara u neku

vrstu odvrtaĉa ili zavrtaĉa i kako ponovo nameštaju poklopac na poleĊini televizora i


191

kako se opet program vraća na onaj normalni i svakodnevni, a njih dvojica se okretoše

meni i sada su me gledali sa svih osam oĉiju i jedan od njih reĉe:

- Metal. Treba metal.

Za šta im je bio potreban metal? I... Kakav metal? Aluminijum, gvoţĊe, bakar,

šta? Gledao sam ih u ĉudu, moţda prvi put kao da gledam u neka sasvim nepoznata

bića, koja, eto, mogu ĉak i da kaţu šta im treba, pa moţda ĉak i da objasne ĉemu bi im

to moglo posluţiti, ali koja su izgledala krajnje ĉudno. Tek tada mi pade na pamet da

im uopšte ne vidim usta i ne znam ni odakle dopire taj glas, koji sam razumeo. Jedav

sam se pribrao i odveo ih do iza vajata, gde se nalazila gomila, zarĊalih metalnih

ploĉa... Odakle to tu, nisam znao, ali sam znao da mi je majka rekla da tu moţda ima i

zmija i da se tu ne smem igrati. Deda mi je objasnio kako su to nekada bili delovi neke

mašine, ĉije ime sam zaboravio, ali koja je radila pri izgradnji puta, pa, posle, kad

nikome nije trebala, oni je rasklopiše i ostaviše, a stric i otac ih dovukoše iza vajata i,

tako, stajale su te ploĉe baš tu, a kad su moja dvojica vanzemaljaca ugledala toliko

metala zacijukaše gotovo veselo i, onako pljosnati, zavukoše se izmeĊu njih...

Nekakva ruţna, ţaba-krastaĉa, uplašeno iskoĉi iz te gomile metalnih ploĉa i ja se

gotovo obradujem što vidim nekakvu ţivotinju, sasvim sigurno sa moje planete i koju

mogu da prepoznam...

Šta su njih dvojica radili u toj gomili metala zaista nemam pojma, a radili su

dugo, ĉak ceo taj dan i sledeću noć, i još jedan dan, i ja sam, ne po navici već po ţelji

oca i majke, morao da legnem u krevet i da ćutim o svemu... Tek sutra, oko podne, kad

su svi još bili na njivi, i kada sam opet ostao sam u kući, usudih se da odem iza

vajata... Tamo su i dalje leţale one ploĉe, ali sam, kad sam se sagnuo, primetio da su

samo gornje, one vidljive, ostale zarĊale - ostale su bile sjajne i kao presvuĉene

nekakvom ĉudnom, sivkastom materijom - i video sam lepo da na nekim ploĉama

nedostaje poneki deo... Tada mi pade na pamet da to moji vanezmaljci grade nekakav

vasionski brod ili tako nekakvu letelicu. Oni su ţeleli da se vrate kući, ma odakle bili.

Njih, doduše, nisam ugledao odmah, ali kada sam ih konaĉno spazio više mi ništa nije

bilo jasno... Jer, nisu liĉili na sebe. Kao da su od tog metala pravili sebi oklop. Mali,

ali pljosnat kao oni, i takoĊe presvuĉen onom nekakvom sivkastom materijom. Osim

toga, kao da su na leĊima imali nekakve rezervoare, ali šta je bilo u tim rezervoarima

nisam mogao da pogodim. Ispuzali su iz te gomile metala, šuškajući nešto meĊusobno,

mada su me gledala bar dva od njihovih osam oĉiju... Stali su ispred mene i sada su me

gledali sa svih osam...

- Treba vratiti. Kući. Daleko - izgovori tiho jedan od njih i meni se uĉini da

osećam tugu.

- Daleko... - rekao sam, poput odjeka, zaboravivši da upitam - Gde je to

toliko daleko??

Njih dvojica su me gledali ćutke, a onda se okrenuše jedan drugom i zašuškaše

nešto kratko, a potom se opet zagledaše u mene...

- Hoće znati? - upita jedan od njih. Onaj koga sam zvao i Maleni i Dik i

Klink i još svakakva imena sam mu nadevao, iako se njih dvojica uopšte nisu

razlikovali.


192

- Hoću - rekao sam, mirnije nego što mi je to srce govorilo. I zaista sam

hteo da doznam, i odakle su, i kako su stigli ovamo, i... Sve...

Više su mi pokazivali šta treba da radim, nego što su govorili. Uostalom, imao

sam osećaj da su naš jezik nauĉili sa televizije, a ne od mene i valjda su mi zato

pokazali šta treba da radim. Legao sam u travu, visoku i zelenu i, meni se ĉinilo ĉistu,

mada je jedan od njih od svojih pipaka napravio nešto kao kosu i okosio oko mene

odreĊeni prostor, a ja sam mogao samo da se ĉudim svemu tome. Drugi je ulazio i

izlazio iz one gomile metala, uvek sa neĉim... Prvo, tu je najednom bio mali sto i na

njemu nekakvi, kao, instrumenti... Meni se najviše nije sviĊala jedna duga igla... Ali,

nisam video ništa sliĉno lekarskim instrumentima, kakve sam viĊao kada bih morao da

odem u dom zdravlja, ili kao kada smo dobijali nekakve vakcine u školi. I, tako, leţao

sam na leĊima, ni sam ne znam kako i zašto - smiren, spokojan, uveren da mi neće

naĉiniti ništa ruţno ni zlo. Jednostavno, imao sam poverenja u tu dvojicu mojih

prijatelja koji su stigli i koje sam ja odgajao kako sam znao i umeo i koji su sada stajali

pored moje glave... Jedan od njih reĉe:

- Ne bojati se. Ne boli.

- U redu - odvratio sam ja.

Iznenada, van mojih oĉekivanja, jedan od njih produţi jedan od svojih pipaka i

na kraju procveta nešto, metalno i sivo i iz toga na moje lice i ĉelo poĉe da kaplje

nešto ĉisto kao voda, ali svaka kapljica mi je hladila koţu i najednom sam se setio tog

osećaja - bilo je to nešto sliĉno kao kad sam jednom vadio zub... Oni su mi davali

anesteziju. Celi lice i cela glava mi se ohladi za nekoliko sekundi, i iako su mi oĉi bile

otvorene jednostavno nisam ni video ni osetio onu dugaţku iglu, koju su mi gurnuli, ili

zaboli, ne znam, kroz nos... Nisam osećao aspolutno ništa, ali sam video kako se njih

dvojica dodiruju pipcima i lepo sam ĉuo da mi u glavi zuji... šta? Nešto nalik na

elektriĉni spoj, mada ništa nije varniĉilo... Onda sam se zagledao u nebo iznad sebe i

više nisam obraćao paţnju na tih osam oĉiju koje su me vrlo paţljivo posmatrale. Da li

su oĉekivali nekakvu reakciju? Ne znam, ali znam da sam, posle desetak minuta,

osetio da mi se cela glava nadula kao bundeva. I dalje mi je bilo hladno. Njih dvojica

su već izvukli tu iglu i uklonili sve one aparate i onaj mali sto i prosto nestali u onoj

gomili metala, a ja sam buljio u nebo...

I... Sve sam znao... Sve što su oni znali... Da, naravno, nisu sa Zemlje, i da

uopšte nisu nikakva bića. Oni su bili neka vrsta robota. I, sada sam znao i njihov jezik

i znao sam da dolaze sa neke planete iz nekog dalekog sazveţĊa kome jednostavno,

ĉak ni na njihovom jeziku, nisam mogao da ponovim ime, jer je bilo vrlo sloţeno i

vrlo, vrlo dugaĉko... Ali, lepo sam mogao da shvatim kakav je taj njihov svet, tamo,

meĊu zvezdama. Mogao sam da i zatvorenih oĉiju, vidim zgrade, nalik na eskimske

igloe, i piste sa kojih su poletale letelice, pomalo nalik na kante za zalivanje cveća,

samo što su sa obe strane imale nekakve izrasline. I, mogao sam da vidim ko je njih

napravio - bila su to bića sliĉna obiĉnim ljudima, samo sa vrlo mršavim telima i dugim

nogama i rukama i ogromnom glavom, i sa po dva oka, velika i, meni se uĉinilo, a

mora da je tako. Iz kojih je izvirala inteligencija.


193

Znao sam i mnogo više. Znao sam da su svi oni, i oni koji su ―umrli‖ i

pokopani, i ova dvojica preţivelih, bili u nekakvom paketu, na ogromnom brodu koji

se jednostavno sudario sa meteoritom, negde iznad Zemlje, pa je onda taj ―njihov‖

paket privukla zemljina teţa i srušili su se, kroz onu oluju, ravno na ovo naše brdašce.

I, najednom, kao da mi je bilo sve jasno - sve ono što smo uĉili u školi i za šta sam

morao da trošim sate i sate ne bih li nauĉio i shvatio... Matematika više nije bila

problem za mene, ni dobar deo fizike, jer - njihova fizika je bila drugaĉija, iako je

matematika bila gotovo ista. Znao sam da su u njih bili ugraĊeni izvesni genetski

delovi samih stanovnika njihove planete, i odatle im osećanja i razumevanje i, uopšte,

sposobnost da se snaĊu u nepoznatoj sredini. Znao sam i da su u stanju da sami

proizvode delove za sve, da kopiraju sklopove, recimo iz televizora, i da primaju

informacije elektromagnetskim talasima, kroz same kablove. Znao sam i da su već,

sami, napravili letelicu kojom će otići tamo, kući, na svoju planetu i da ih više neću

videti. Nikada više...

Onda su izvezli svoju letelicu iz te gomile metala. Sama letelica je, barem

meni, bila pomalo smešna - nešto što je liĉilo na kolica za štalu, samo bez toĉkova i sa

ĉetiri ―ruĉke‖, za koje su mi moji vanzemaljci objasnili da su nekakvi emiteri. Sve to

je bilo manje od onih sanki koje mi je stric kupio u prvom razredu osnovne Škole...

- Vreme je. Moramo da krenemo. Kada su zvezde ovakve... - pokaza jedan

od njih na vedro nebo iznad nas, ali ja sam znao da oni mogu lako da vide i kroz našu,

zemaljsku atmosferu. - Onda je naša planeta bliţa.

- Hvala ti na svemu - reĉe drugi.

- Zdravo! Bojim se da se više nećemo moći videti - obrati mi se prvi. -

Ovuda naši transporti retko prolaze... Otprilike svakih osam stotina vaših godina...

I... To je bilo sve. Oni se zavukoše u svoju letelicu, i ja sam znao da je pokrešu

pomoću obiĉne elektriĉne energije koju su akumulirali u svoja tela, kada sam ih uveo u

kuću. I znao sam da se neće moći videti ni na jednom radaru, ako je takvih postrojenja

uopšte bilo u našem kraju... I, znao sam da to odlaze moji prijatelji. Pruţio sam im obe

ruke i raširio prste. Nisam mahao, samo sam tako stajao, ne videći ih više, jer su bili

unutar letelice, koja se pridiţe od zemlje do visine mojih oĉiju i onda sam mogao da

vidim da se iznad njih dvojice nalazi nešto nalik na rezervoar, verovatno sa vodom,

toliko neophodnom za njihovo postojanje. I video sam tih osam oĉiju u toj polutami

letelice, koja nije bila ĉak ni oklopljena, što je bilo razumljivo, jer njima nije bio

potreban vazduh za ţivot, već voda, koju su upijali u sebe pomoću pipaka, povremeno.

Njihove oĉi trepnuše i tako sam znao da su me pozdravili...

Potom ta ĉudna, za bilo kog drugog osim za njih dvojicu i mene, lagano

ubrzava, sasvim vertikalno i uskoro se samo mogla nazreti neka crna taĉka na vrh

neba, a zatim je i ona nestala i znao sam da su otputovali... Imao sam petnaest godina

već, za nekoliko dana mi je bio roĊendan, ali sam osetio, u trenu, uţasnu i bolnu tugu...

Moţda što su mi prijatelji otišli, moţda i zato što je nekakv nemušti dogovor izmeĊu

nas bio da nikome ne govorim o svemu tome... Tek, legao sam na travu i zaplakao.

Verovatno poslednji put u ţivotu.


194

Kasnije, kroz školovanje i, uopšte, kroz ţivot, povremeno bih progovorio tim

njihovim cijukavim i šuškavim jezikom, ali samo kada bih bio siguran da u blizini

nema nikoga ko bi mogao da me ĉuje. I, ono znanje koje su mi preneli onom iglom i

onom hladnoćom... Sve to jednostavno kao da nisam mogao ili moţda nisam hteo ili...

Ne znam. U srednjoj školi sam bio sjajan iz matematike, ĉak i pobedio na nekom

regionalnom takmiĉenju, a iz fizike i na drţavnom i svi u selu su smatrali da će od

mene biti nekakav nauĉnik..

Ali, ja sam se zaposlio u zadruzi, vremenom završio veterinarski fakultet,

napravio tu, sada novu kuću, i ostao da ţivim tu...

Sa drugog sprata kuće, kroz prozor sam uvek mogao da vidim to brdo sa onim

nakrivljenim i jalovim podivljalim jabukama i onim poljanĉetom ispred tih jabuka na

kome sam našao svoje klikere, kojih je bilo mnogo, ali su, eto, samo dvojica preţivela

i vratila se, valjda, na svoju planetu...

Priĉam sve ovo, i sećam se onih suza u travi, kada su odleteli, jer je, evo, stiglo

vreme i meni, pa da se ne zaboravi da sam imao prijatelje sa neke daleke, drugaĉije

planete, sa drugaĉijim znanjima i drugaĉijom kulturom. I, mogu samo da verujem da

se neće zaboraviti... Ako verujete?!


195

CIRKUS VUKODLAKA – Tihomir Jovanović

Uprkos brojnim nastojanjima da se osvoji malo selo u Šumadiji, poslednje

neosvojeno mesto na Balkanu, osmanlijskoj vojsci to nikako nije polazilo za rukom. U

ovome ih je ponajviše spreĉavala hrabrost Srba, koja je poticala od konzumacije

ĉarobnog napitka. Iz ovog napitka kasnijim usavršavanjem i izmenama nastala je

Rakija.39

Osim ĉarobnog napitka postojali su i drugi faktori koji su se ispreĉavali pred

namerama Osmanlija. Jedan od njih bila je i baka Manda, koja je komunicirala sa

svetovima van nama poznatih granica spoznaja i iz tih nepoznatih predela ĉesto

izvlaĉila saveznike u borbi protiv zavojevaĉa. Baka Manda nije uvek uspevala da do

kraja sprovede ono što je naumila. Moţda je u tome i bio kljuĉ uspeha njenih ĉarolija.

Prepreku osvajanju ĉinili su i hrabri i inteligentni (hm, idu li ove dve osobine

ikako zajedno) momci Arsenije i Obrenije. Sve pobede i poraze opevavao je seoski

guslar Radan. Naravno pobede su uvek bile grandiozne a porazi su na ĉudan naĉin

postajale pobede. (Da je Radan kojim sluĉajem opevao Kosovski boj i da je ta pesma

ostala zabeleţena, današnji istoriĉari bili bi zbunjeni i našli bi se u ćorsokaku pitajući

se kako su posle te velike pobede Srbi pali u ropstvo Otomanske imperije).

Naţalost u selu nije postojalo razumevanje za muziĉki dar koji je Radan

posedovao (Kao i većina umetnika ostao je nepriznat za ţivota). I tako je on ĉesto

odlazio u šumu i pevao samo za sebe i šumska bića, nalazeći inspiraciju u prirodi.

Zluradi seljani bi rekli da su do njegovih odlazaka u šumi boravile vile i patuljci i još

kojekakva mitska bića. Posle Radanovih pevanja u šumi ta stvorenja su nestala. Ali

kao što ćemo videti nisu nestala baš sva stvorenja....

%

Osmanlije su imali svoje probleme. Promenjen je veliki aga pošto je stari nestao

prilikom posete sultanu u Stambolu. On je po preporuci sultana morao doći do njega

prolazeći kroz Vlašku i Transilvaniju. Negde tu mu se gubi trag...

„Novi veliki aga zadrţao je starog savetnika Ibricu. I mada mu je ovaj savetovao

da ne napada otvoreno na srpsko selo ovaj nije poslušao i to ga je koštalo nekoliko

ljudi. Posle toga poĉeo je obraćati paţnju na Ibricine savete.

„Znam šta ćemo.― Reĉe Ibrica a licem mu se razvuĉe osmeh prosvetljenja,

ĉudeći se sam sebi kako mu ta ideja nije ranije pala na pamet. Ćutao je i gledao u

velikog agu oĉekujući da ga ovaj upita šta je to naumio.

„A šta to‘― Konaĉno upita aga pošto mu dojadi ĉekanje i Ibricin pogled.

„Iskopaćemo tunel do sela. Doći ćemo njime do Srba tokom noći i konaĉno ih

porobiti.―

„Hmmm, to će potrajati, mislim kopanje i sve to...― Zamisli se veliki aga.

„Ah šta je nekoliko nedelja prema dugom dosadašnjem ĉekanju i zadovoljstvu

kada saopštimo Zvezdi istoka da je sjaj polumeseca obasjao ceo Balkan.―

39

Naţalost nova tehnologija ne ukljuĉuje i baka Mandin ritual u proizvodnji rakije te ona više nema to svojstvo. U ritual

spadaju napevi, travke i neka vrsta šamanskog plesa. Ipak Srbi dalje piju rakiju u nadi da će postići tu hrabrost koju su

imali njihovi preci. Što se tiĉe napeva i šamanskog plesa oni se ponekad ispoljavaju posle previše popijenih rakija.


196

„Moţda si u pravu.― Veliki aga nije hteo otvoreno reći da mu se plan sviĊa. Kao

i sve diplomate raĉunao je i na to da plan moţda ne uspe. Ako uspe zasluga je njegova

a u suprotnom to je bila još jedna glupava ideja savetnika.

Ašovi i motike koji su do tada korišćeni za obradu njiva i bašti dobili su novu

namenu. Prvi radovi na iskopavanju tunela poĉeli su praktiĉno istog dana u ĉadoru koji

je ispraţnjen i koji je svojim zastorima obezbeĊivao tajnost radova. Veći problem od

skrivanja otvora predstavljala je iskopana zemlja koja bi mogla privući paţnju i

ukazati na to da se u logoru dešava nešto neuobiĉajeno.

Zato je zemlja iznošena noću u kolima prekrivenim krpama i granjem a zatim je

prosipana u vododerinu nastalu od slivanja vode niz brda posle obilnih kiša.

%

U selu se odrţavao redovni sastanak seljana. Priĉalo se o tekućim problemima i

o tome kako ih rešiti. Po pravilu ovi sabori odrţavali su se ispod duda. Sada je bilo

bezopasno stajati i sedeti ispod njega. Dudinje su odavno otpale, grane su odavno

ogolele a sa njih bi povremeno sleteo samo poneki poţuteli list. Nije bilo ĉak ni ptica

koje su u leto i proleće znale da iznenade seljane koji su bili okupljeni ispod krošnje. 40

Reĉ po reĉ i doĊe na dnevni red i tema o tome kako se rešiti osmanlijskog

logora koji je predstavljao neprestanu pretnju jer su iz njega povremeno vršeni napadi

na selo. Neretko su Osmanlije u napadima koristili i ĉarolije i druge nekonvencionalne

naĉine borbe. Sa tim Osmanlijama nikada nisi siguran. Kada taj logor ne bi bio tako

blizu ĉini se sve bi bilo lakše.

„A da mi njih, umesto spolja napadnemo iznutra!― Predloţi Obrenije.

„Ne razumem šta misliš?― Upita Atanasije, voĊa svih seljana. „Da se svi

pretvaramo da hoćemo preći na njihovu stranu a onda, kada dospemo u njihove ĉadore

izvadimo ĉakije i rasporimo ih od uĉkura do bijela grla. Mislim da ne bi dva puta pali

na isti štos. A bilo bi, moraš priznati, sumnjivo da se najednom grupa ratnika ţeli iz

ĉista mira predatiu dojuĉerašnjem neprijatelju i prihvatiti njegovu veru i cara.―

„Ne, nisam to mislio.― Uzjoguni se Obrenije. „Mislio sam da prokopamo tunel

do njihovog logora. Upadnemo noću, pobijemo ih i gotova stvar...―

„Ej nije ti to loše.― Reĉe Arsenije. „Samo ima se puno kopati i boraviti pod

zemljom...―41

„Dole je Had i demoni pakla, ja nisam za to.― Usprotivi se Nićifor, seoski pop.

„Ne boj se pope, nećemo kopati toliko duboko, tek nekoliko metara.― Reĉe

Obrenije.

„Dobro, ja sam vas upozorio.― ProgunĊa Nićifor i posveti paţnju brojanicama.

„Znaĉi kopamo!― Reĉe Atanasije. „Odredićemo mesto koje je skriveno od

pogleda Osmanlija i njihovih špijuna, gde će biti ulaz u tunel i odredićemo smene

ljudi, tako da uĉestvuju svi sposobni muškarci.―

40

Kada kaţemo iznenadile ne mislimo pesmom već dobro naciljanim proizvodom svarene hrane kroz otvor kloake... 41

Srbi su vazda tvrdili da su nebeski narod pa ova ideja o silasku pod zemlju nije bila baš primamljiva. Podzemni umesto

nebeski narod, morate priznati zvuĉi sasvim drugaĉije.


197

Interesentno je da su Srbi odabrali isto mesto za bacanje iskopane zemlje.

Budući da su i jedni i drugi to radili noću nisu primetili nenormalno veliku koliĉinu

zemlje. Sva sreća te se ne sretoše na tim noćnim putešestvijima...

%

Jesen je polako osvajala Šumadiju a na udaljenim planinskim vrhovima ĉak se

zabeleo i prvi sneg. U niţim pedelima još uvek su padale samo kiše koje su pretvarale

zemlju u blato koje je imalo tu osobinu da se izuzetno dobro lepilo za opanke.

Kada kiša ne bi padala Radan je odlazio u šumu traţeći mir i samoću za

komponovanje. Nekako je mislio da će mu muze lakše prići ako bude sam i kraj njega

ne budu ti grubi i priprosti seljani koji ne mare za muziku i koji svojim ponašanjem

prosto odbijaju muze...

Sedeći na panju zaostalom od poseĉenog hrasta Radan je prevlaĉio gudalom

preko struna. Nije išlo. Zvuk je bio loš, ĉak je i on to primećivao. Ovo ga je poĉelo

dovoditi u oĉaj. Suze su mu zamaglile pogled pa isprva pomisli da je ono što vidi samo

varka. A pošto protrljao oĉi i slika se razbistri shvati da zaista vidi ţensku osobu,

doduše prozirnu i nestvarnu. Koraĉala je bosih stopala ne dodirujući lišće koje se

kovitlalo od njenog prolaska.

Prišla je i prstima mu dodirnula ĉelo. Radan oseti nešto nalik iskricama koje mu

jurnuše kroz lobanju u mozak a onda blještavu inspiraciju. Navirale su reĉi stihova i

melodija.42

Uzeo je gusle u ruke i zapevao. Naţalost muza ne moţe podariti i lep glas

onome ko je roĊen bez njega, za to su ipak zaduţene SuĊaje. Ĉim je Radan poĉeo

pevati muza zaţdi i nesta pitajući se nije li ipak pogrešila što je podlegla suzama ovog

ubogog trubadura.

Za muzom se povukoše još neka šumska stvorenja. Prvo posloviĉno plašljivi

zeĉevi a onda i ptice prhnuše sa grana. Ĉavke koje su do sada tu sedele shvatiše da je

puno pametnije poći u potragu za nekim preostalim orahom nego sedeti na goloj grani

i slušati taj glas. Zagraktaše uţivajući u milozvuĉnosti svog kreštanja...

Radan završi pesmu o hrabrim borcima protiv mitskih stvorova tame i zla koji

htedoše porobiti ljude i sve što gospod stvori. Ovo je bilo nešto najbolje što je do sada

spevao i ponosio se time. Šteta što nije umeo pisati i zabeleţiti stihove za veĉnost i

potomstvo.

Vraćao se u selo srećan i rešen da ponovo doĊe na ovo mesto. On ga je nazvao

proplanak Muza...

%

Radovi na tunelima su napredovali. Još uvek ne znajući da to radi i druga strana,

kopali su i jedni i drugi i Srbi i Osmanlije.

„E da sam znao da je ovako naporno kopati nikada ne bih predloţio ovako

nešto.― Reĉe Obrenije i otra znoj sa ĉela prašnjavom šakom.

„Ćuti i kopaj.― Uzvrati Arsenije ubacujući lopatom zemlju u kolica. „Ovako

ćemo saĉuvati mnoge ţivote.―

42

Zaista ne znam koja je to melodija, verovatno ona ista koja se koristi i kod Starca Vujadina, Smrti vojvode Prijezde,

Zidanje Skadra na Bojani, itd...


198

„Znam ali me kopanje zamara i ogladnim od toga.― Pobuni se Obrenije.

„Ogladniš i od borbe.― GunĊao je Arsenije.

„Ali se bar zabavljam.― Mumlao je Obrenije zamahujući krampom.

Ni u drugom tunelu nije bila ništa veselija atmosfera. Jedina uteha bilo im je to

da ako napolju pada kiša u tunelu je vreme suvo i stabilno. I takva je dugoroĉna

prognoza. Bar ne dok se dospe u protivniĉki logor.

Nekada davno pred Troju je po ideji Odiseja, donešen veliki drveni konj koji je

u sebi skrivao grĉke ratnike koji su noću izašli iz njega i pobili neprijatelje. To je

provaljena stvar. Tuneli su pravo rešenje, ipak.

Bar je tako izgledalo krampovi nisu udarili u nešto tvrdo. Stena.

„Šta da radimo?― Upita jedan od kopaĉa pošto pijuk nekoliko puta udari u

kamen i sve što uspe je da iz njega izmami pregršt varnica.

„Obići ćemo je.― Reĉe Ibrica koji je sišao u tunel da proveri napredovanje i

kvalitet radova. „Kopaj na desno!―

I sa druge strane stene kopaĉi su naišli na tvrdo. Opet su sevnule varnice i pošto

su za mišljenje konsultovali seoskog starešinu Atanasija , donesoše odluku da se

skrene pored stene, na desno.

„Ĉuješ li ti nešto?― Upita Obrenije Arsenija, prekinuvši kopanje na nekoliko

trenutaka.

I Arsenije presta sa kopanjem. Stadoše i ostali i oslusnuše. U tišini se ĉulo nešto

nalik grebanju ili kljucanju. Svi se zgledaše. Naravno ovo zgledanje obavljeno je pod

svetlošću baklji tako da nedostatak svetla nije dopuštao da se vide izrazi lica i

proĉitaju neĉije misli sa istih.

„Šta bi to moglo biti?― Šapnu Obrenije.

„Verovatno rovci i krtice.― Uzvrati Arsenije. „Šta bi se drugo moglo nalaziti pod

zemljom.―

„A da nisu ipak oni Ċavoli i sanĊame što ih pomenu pop Nićifor? Moţda pakao i

nije tako daleko?― Upita jedan od kopaĉa.

„More zaboravi na te Ċavole i pakao.― Ljutnu se Obrenije. „Pakao i Ċavoli su

Osmanlije i njihov logor.―

„A da moţda ne kopaju i oni tunel‘― Priseti se Arsenije.

„Oni? Ha!― Nasmeja se Obrenije. „Tako nešto oni nisu u stanju da smisle.―

I sa druge strane kamene gromade na ĉas je prestalo kopanje jer su ĉuli ĉudne

zvuke pod zemljom.

„A da i kauri ne kopaju tunel‘― Upita jedan od Osmanlija i pogleda ka Ibrici.

„Oni? Ha! Nisu oni u stanju da smisle tako nešto.―

I kopanje se nastavi sa obe strane, zaobilazeći stenu sa suprotnih strana.

%

Par dana kasnije Radan odluĉi da ponovo ode do Proplanka muza i oseti onaj

ĉudesni dodir. Voleo bi spevati i neku ljubavnu pesmu. Naravno pesmu o nesrećnoj

ljubavi. Jer kakva je to ljubav a pogotovo ljubavna pesma ako nije tuţna.

Pre podne je radio na iskopavanju tunela. Uzalud se bunio da su njegove ruke

ruke umetnika, neţne i predviĊene za drugaĉiju vrstu posla. Da će mu prsti ogrubeti i


199

da neće moći izvući dobre tonove iz gusala. Zlobnici su uzvratili da bi uprkos svemu

iz njih mogao izvući samo bolje tonove. Šta god da to znaĉi.

Zabacio je gusle na leĊa, zategao kosu u perĉin i privezavši bošĉu sa hranom i

malo ĉarobnog napitka zaputi se u šumu. Nije se obazirao na to što je sunce na zapadu

već poĉelo razvlaĉiti posteljinu crvene boje. Radan se nije plašio da sam odlazi u

šumu, ma koliko ta osobina bila strana umetnicima. Bio je tamo toliko puta i nikada

nije imao nikakvih problema. Uostalom šta mi se tamo moţe desiti, pomisli on. 43

Došavši do proplanka Radan sede na panj i poĉe prevlaĉiti gudalom preko

struna, nadajući se da će muza prepoznati taj zvuk i da će shvatiti da je umetnik u

stvaralaĉkoj nevolji i da će je privući ti zvuci.44

Umesto sunca na nebu se pojavi drugi disk. Onaj u koji gledaju zaljubljeni

okupani njegovim srebrnkastim sjajem. Mesec.

Bio je savršeno okrugao i na njemu su se ocrtavale mrlje, za koje se kasnije

ispostavilo da su planine i mora bez vode, samo ogromne plaţe. Radan je smatrao da

je pun mesec idealna prilika za sklapanje ljubavne pesme. Ponovo je poĉeo prevlaĉiti

gudalom po guslama. U tom trenutku ĉu šum lišća iza sebe. Dolazi muza, Radan

zatvori oĉi oĉekujući dodir baršunastih prstiju i omamljujuće iskrice inspiracije.

Umesto toga osetio je šapu i kandţe a onda ĉu i strahovit urlik. Otvorio je oĉi a

onda poţele da ih zatvori i krikne. Ali ne uspe ni jedno ni drugo. Pred njim se nalazio

vuk. Ogromna dlakava ţivotinja razjapljenih vilica koje su se bliţile njegovom vratu.

Radan gurnu lakat ka njima i pomoli se bogu. Da nije bila ovakva situacija seoski pop

Nićifor bio bi presrećan što neko iz njegovog stada tako usrdno zaziva ime Boţije.

%

U selu je zavladala uzbuna. Kada je ujutru pošao da nahrani svinje, jedan od

obiĉnih seljana po imenu Radisav opazi da su vrata obora razvaljena a ispred njih na

mekoj zemlji primeti neobiĉne tragove. Otiske šapa nalik vuĉijim i otiske ljudskih

nogu. Uprkos jutarnjoj ĉašici ĉarobnog napitka oseti kako mu jeza kliznu niz kiĉmu,

otvorio je vrata obora a svinje se uplašeno povukoše ka zadnjem zidu umesto da po

obiĉaju jurnu u dvorište i potraţe hranu. A kraj samih vrata leţalo je malo

raskomadano i delimiĉno pojedeno prase.

O ovome je odmah obavestio seoskog starešinu Atanasija i on je došao do mesta

zloĉina. I ostali seljani se okupiše oko obora priĉajući u glas i nagaĊajući šta je moglo

biti uzrok ovome.

„Ko ili šta je moglo ovako pojesti prase?― Ĉeškao se Atanasije po glavi.45

„Jedno je sigurno. Osmanlije nisu!― Reĉe Obrenije.

„Mnogo si mi pomogao.― Ljutnu se Atanasije.

43

Ova vrsta razmišljanja obiĉno predstavlja uvod u nevolje i neţeljene avanture. Šuma je to a ne bašta. 44

Ĉuj privući, od tog zvuka svako razumno biće bilo ovozemaljsko ili mitsko uteklo je na sigurnu daljinu, van domašaja

zvuka. Muza je kao razumni stvor bila pouĉena prethodnim iskustvom. 45

Naţalost izmeĊu moţdanih vijuga i prsta nalazi se ĉvrsta kost lobanje i kosa koje su spreĉavale direktno stimulisanje

mozga te ova akcija ma koliko se ukorenila u proces razmišljanja ne daje nikakve pozitivne rezultate osim odstranjivanja

peruti.


200

„Pogledajte te ĉudne tragove.― Probi se baka Manda u prvu liniju. „Kao da vuĉji

tragovi postepeno prelaze u ljudske a onda se gube na kamenoj stazi.―

„Misliš da je vukodlak?― Šapnu Arsenije.

„Mislim.― Potvrdi baka Manda. „A to mi se nikako ne sviĊa. Odavno ih nije

bilo. Pamtim nekoliko vampira i karakondţula ali sa vukodlakom se još nisam

sukobljavala.―

„Rekao sam ja da će kopanje tunela osloboditi neku sanĊamu.― Javi se Nićifor.

„Da se ja pitam odmah bi ga zatrpao da iz te jame ne izaĊe nešto još gore, sam

sotona.―

„Ma kao da on nema preĉa posla dole u paklu, ima toliko grešnih duša da ne

moţe postići da se bavi još i ovim svetom.― Reĉe Arsenije.

„On nas iskušava i pokazuje svoju snagu, pokušaće da zavede slabe duše.―

Gomilom se pronese ţamor i šaputanje, podstaknuto priĉama o tome da se u

tunelu zaista ĉulo nešto kako grebe. Neki su ĉak poĉeli priĉati da su videli kako se

tunelom kreću neke tamne senke, kao da u mraĉnom tunelu mogu postojati svetle

senke. Uostalom senke su same po sebi tamne.

„Šta se to dešava?― Upita Radan koji poslednji stiţe do obora sa svinjama. Išao

je malo teturavim korakom i drţeći se za ĉelo, pošto je osećao strahovitu glavobolju,

kao posle previše ĉarobnog napitka. A desni rukav njegove košulje bio je pocepan i

imao je veliku ogrebotinu na ruci. Nikako se nije mogao setiti kako se povredio.

Pretpostavio je da se provlaĉio ispod nekih trnovitih grana vraćajući se iz šume i tu se

povredio.

Seljani mu ukratko ispriĉaše celu priĉu a kada poĉeše zalaziti u detalje on samo

klimnu glavom. I to klimanje mu izazva bol i on odluĉi da se vrati u krevet. Uostalom i

sunce mu je smetalo, kao da ga je ubadalo svojim zracima.

Seljani ostaše da razmatraju misteriju. Iznošene su nove i nove pretpostavke a

najviše se ĉudiše kako to da straţari nisu ništa primetili i kako je TO ušlo u selo kada

su sva vrata zatvorena.

„Kaţem vam, to je vukodlak.― Reĉe baba Manda. „On moţe proći neopaţeno ili

se provući i kroz najmanju pukotinu, gde ĉovek ne bi ni pomislio da nešto moţe

proći.―

I završivši kazivanje poĊe ka svojoj izbi da prouĉi ĉudne slikovite zapise i

kukice, koje joj ostaviše njene prethodnice, i koje je mogu uputiti u to kako se boriti

protiv vukodlaka.

%

Sledeće noći pun Mesec je još uvek obasjavao Šumadiju. I te noći vukodlak je

ponovo napao. Ovoga puta nije udario na srpsko selo. Meta napada ovoga puta bio je

logor Osmanlija.

Veliki aga bio je vidno uznemiren vešću da je neko preko noći upao u logor i

zaklao i raskomadao ovcu iz tora. A posebno je bio besan što su mu tu vest saopštili

ujutru, na sabah, dok se još protezao i išĉekivao u svom ĉadoru tri hajkune devojke

koje bi ga na neko vreme odvele od svakodnevnih briga u blaţenstvo. Umesto njih

ušao je Ibrica sa lošim vestima.


201

„Dovedi mi odmah straţare iz noćne smene i pastira ĉije ovce su napadnute.―

Reĉe aga Ibrici.

„Još nešto treba?― Upita Ibrica.

„Ah, da. Donesi mi kahve, lokuma i kadaifa.― Doda veliki aga nešto blaţe.

Neĉim se morao osladiti kada već nema hajkuna devojaka.

Ibrica se brzo vratio sa trojicom straţara koji su upravo pošli na poĉinak posle

noćne šifte i pastira koji je bio vidno uznemiren zbog raskomadane i pojedene ovce.

Aga osmotri druţinu i prvo postavi pitanje Ibrici:

„Šta ti misliš, ko ili šta je je to moglo uĉiniti?―

„Eh kada ne bih bio siguran u našu straţu ja bih najpre pomislio da su oni ludi

Srbi ušli unutra da nam pokaţu svoju drskost i inat, kako mogu ući i ubiti koga hoće.―

„Ne misliš li pritom da je malo glupavo reskirati ţivot ulaţenjem u naoruţan

logor zarad jedne ovce. Toliko ni kauri nisu tupavi. Zar ne bi pri tome bilo puno bolje

da su ubili tebe ili ne dao Alah mene.― Uzvrati aga piljeći dugo u Ibricu.

„Ne kao što rekoh to je nemoguće. U pitanju je nešto drugo, moţda će to znati

neko od straţara ili moţda pastir.―

„Pa dobro, recite mi.― Obrati se on straţi. „Da li je neko od vas video nešto

sumnjivo?―

„Ništa presvetli ago, zvezdo sabaha i akšama. A mesec beše pun kao tepsija i ne

bi bilo teško primetiti da je išta prošlo.― Reĉe jedan od straţara a ostala dvojica

potvrdiše njegovo kazivanje.

„A ti‘― Obrati se Aga pastiru. „Objasni mi šta si zatekao u toru.

„Pa ‘vako, presvetli aga. Ustanem ja rano da pustim stado na pašu kad imam šta

i videti. Vrata tora razvaljena a pred njima komadi krvave vune. Znao sam odmah da

je neko zlo. I bilo je. Našao sam raskomadanu i delimiĉno pojedenu najbolju ovcu.―

„Ima li kakvih tragova oko tora?― Upita ga aga.

„To i jeste najĉudnije o presvetla zvezdo. Bilo je tragova nalik vuĉijim ili pseći

kao i ljudskih. Tako da ne znam da li je tor napao ĉovek ili zver ili oboje.―

Veliki aga se namršti i poĉeša po bradici. Tu nešto nije štimalo. Ĉovek i pas a

niko nije video da je iko ušao. Sve je tako obiĉno i sve je u redu. Samo šta mrtva ovca

traţi u tom savršenom redu?

„Ma daj mi tu kahvu i lokum.― Reĉe aga Ibrici. „A i kadaif!―.

%

Svi su bili iznenaĊeni kada je Radan sam zatraţio da siĊe u tunel i kopa iako

nije njegov red, za razliku od prethodnog dana kada je gunĊao zbog kopanja, što je bio

znak da je sa njim sve u redu.

„Da nisi rešio da ostaviš gusle i preĊeš u rudare?― Upita ga Obrenije.

„Ne. Nego ne prija mi nešto sunce. Ne znam šta mi je poslednjih dana.―

Odgvovori Radan ţmirkajući.

Baba Manda koja se nalazila u blizini je paţljivo slušala razgovor (kao što to

ĉini većina ţena kada su u pitanju tuĊi razgovori) i na kraju kašljucnu i reĉe.

„Hmmm, hmmm...―

Posle toga odgega se kući ne progovorivši ni slovce.


202

A Radan je sišao i pridruţio se radnicima u tunelu. I nije bio loš, nije ni gunĊao

samo bi ponekad pljunuo u ţuljeve na dlanovima.

Završio je sa radom tek predveĉe. Umoran od posla oĉekivao je da će brzo

zaspati. Ali tek što mu se ispod oĉnih kapaka poĉe zavlaĉiti opsena snova on kroz

prozor primeti mesec, koji se poĉeo pomaljati iznad palisada i bacati srebrnkstu

svetlost po selu a i šire. Osetio je drhtavicu i istovremeno mu se vrati sećanje na

prethodne noći i ono što je ĉinio pod okriljem tame.

Prve noći napao ga je vuk dok je sedeo na panju i komponovao. Od njegovog

napada uspeo se odbraniti guranjem lakta u razjapljenu ĉeljust a posle toga je uspeo

izvući bodeţ i zabiti ga vuku izmeĊu rebara. Noţ je bio uspomena od njegovog dede

kujundţije. Sasvim sluĉajno noţ je bio od srebra.

Ipak je ujed vuka u njemu izazvao promenu i on se u selo vratio kao vukodlak i

pojeo prase iz obora. Sledeće veĉeri ušao je u logor Omanlija i pojeo jagnje. Na tren se

zgadio samom sebi i istovremeno se zadivi na tolikoj hrabrosti. Potom mu se poĉe

gubiti razum i prevlada ĉist instikt. Što zaĉi: Jesti, jesti....

Da se mogao pogledati u ogledalu i da je kojim sluĉajem mogao shvatiti ko je

taj lik u odrazu zaprepastio bi ga njegov izgled. Lice je bilo izobliĉeno, poluvuĉije-

poluljudsko, obraslo dlakom kao i celo telo. Ruke i noge su se transformisale u šape sa

dugim kandţama. A ono što je ĉitavoj pojavi davalo posebnu grotesknost bila je odeća

preko tog dlakavog tela. Radan oseti da ga nešto ţulja u predelu tura i gurnu ruku

(šapu) u pantalone. Izvukao je rep i napustio kuću. Pošao je u lov!

Osvrnuo se i pogledao po selu. Sve je bilo mirno i tiho. Radnici koji su odvozili

iskopanu zemlju iz tunela, bili su suviše okupirani svojim poslom a oĉi straţara bile u

uperene van palisada. Niko od njih nije pomišljao da opasnost moţe doći iznutra.46

Radan krete drţeći se senki.47

Kuća svinjara Radisava bila je izdvojena i blizu svinjca. Veĉeras Radan-

vukodlaku ( u daljem toku priĉe nazvaćemo ga Radandlak, zbog lakšeg praćenja

radnje) nije bilo ni do prasetine ni do ovĉetine. Veĉeras će loviti i jesti ljudsko meso.

Gurnuo je vrata kolibe i ona se otvoriše uz tihi pisak šarki. Radan osta ukopan

nekoliko sekudi osluškujući da li se ţrtva probudila. Ništa. Tišina. Njegova izoštrena

ĉula osetila bi i najmanje kretanje.

Ni seoski dţukci nisu reagovali na njegovo prisustvo, bilo stoga što su u njemu

prepoznali nekog svog ( za ovo postoje dva osnova; po rodu ili mestu boravka) ili

stoga što su bili okupirani ĉešanjem i grickanjem samih sebe u nastojanju da se reše

malih dosadnih kreatura – buva, smeštenih u toplo krzno. Smeštaj i hrana, Ol inkluziv

za buve...

Ali postoji neko ko upravlja svim dešavanjima a to nije pisac ove priĉe. Taj

neko, saţalivši se na sudbu svinjara navede Radanovu nogu da zgazi u nešto na podu.

46

Tek su teoretiĉari socijalistiĉke i samoupravne misli predvideli opasnost iznutra, govoreći: Ako nam neko doĊe glave

biće to mangupi iz naših redova. 47

Šta reći o tome kako je išao. Bio je vukodlak poĉetnik i na momente je išao na dve noge a kada bi prevladala animalna

priroda spuštao se na sve ĉetiri (šape). Pri tome se ĉudno osećao prolazeći pored drveća. Osećao je neodoljivu ţelju da

zastane pored nekog od njih i podigne zadnju nogu i uĉini ono što nagon nalaţe. A onda bi u njemu ipak prevladao

ĉovek.


203

Ĉinija ili tanjir od gline. To je prslo pod njegovim stopalom i napravi buku. Radisav se

trţe i podiţe iz kreveta. Krik mu je zastao u grlu videvši grotesknog i uţasnog stvora

odevenog u odeću seoskog guslara.

Zaţmurio je od straha oĉekujući napad ove spodobe. Ali ništa se ne desi. Kada

se usudio da ponovo pogleda soba je bila prazna. I samo su poluotvorena vrata

kazivala da ono stvorenje koje je maloĉas boravilo u sobi nije bilo plod mašte i loših

snova uzrokovanih prevelikom koliĉine hrane i pića pre spavanja. Nešto je zaista

boravilo tu. Radisav osta budan celu noć ne usuĊujući se da ustane iz kreveta i zatvori

vrata. Tek kada prvi petli zakukurikaše i prekidoše gluvo doba on skupi hrabrost da

ustane i obuĉe se. Odluĉio je da za poĉetak ovo ispriĉa samo baba Mandi. Ako se iko

razume u prikaze i snoviĊenja to je ona. Ostali bi samo napravili preveliku i

nepotrebnu galamu. Dobro, uradiće to i ona ali moţda ipak nešto i pomogne.

„I šta kaţeš?― Upita baka Manda, pošto sasluša Radisavljevu priĉu. „Imao je na

sebi Radanovo odelo‘―

„Mislim da jeste.― Šapnu Radisav, još uvek stegnutog glasa od noćašnjeg straha.

„Nadam se da ta zver nije uĉinila nešto naţao sirotm guslaru...―

„Mislim da nije.― Uzvrati baka Manda. „Hajdemo do njega. On će nam moći

dosta toga objasniti.―

Otišli su do Radana i zatekli ga u krevetu. U odelu. Leţao je na leĊima buljeći u

plafon.

„Uuuhh, uĊite i zatvorite vrata. Boli me glava od svetla.― Prostenja on.

„Hhmmm, kako si spavao noćas?― Upita ga baka Manda. „Jesi li sanjao nešto‘―

Paţljivo je ispitivala teren u pokušaju da sazna nešto više da li je Radan

vukodlak ili ne. Istragu je vodila postavljanjem pitanja a i pogledom, nalazeći tu i

tamo poneku vuĉiju dlaku, koja je otpala za vreme transformacije. Bila je uverena da

je Radan zaista vukodlak pa reĉe:

„Znaš, spremiću ti napitak od kojeg će prestati da te boli glava.―

„Bio bih neizmerno zahvalan. Ne znam šta me snaĊe ovih dana.― Šapnu Radan.

Baka zavuĉe ruku u dţep i povadi vrećice sa razliĉitim travkama i prahovima,

što naravno nije sluţilo protiv glavobolje već za suzbijanje prokletstva vukodlaštva.

Mešajući travke i prah mrvljenih kostiju pevušila je:

„Lunatic lupus ante portas exorcismus...“

Radan ţeljno ispi spremljenu teĉnost i već posle nekoliko minuta oseti bistrinu u

glavi.

Ostatak dana proveo je mirno i bez glavobolje, ĉak je opet odbijao da kopa

tunel. Ali baka Manda je ĉekala noć. Pun mesec u opadanju ima najjaĉe dejstvo na

likantrope. Ako pregura ovu noć Radan je izleĉen.

A kada je pala noć baka Manda bila je pripravna. Kroz razmaknutu krpu sa

braon-sivim cvetovima (prirodna boja cveća na krpi koja tu stoji godinama), koja je

predstavljala zavesu, posmatrala je avliju. Imala je dobar pogled na Radanovu izbu. A

skoro pun mesec izdigao se iznad palisada i što se više peo crvena boja pretakala se u

srebrninu...


204

Vrata Radanove kuće su se otvorila. Ali to još uvek ne mora ništa da znaĉi.

Moţda je samo pošao iza kuće... Ali ne, sav je obrastao u dlaku i hodao na ĉetiri noge

kao vuk a zatim podiţe glavu ka mesecu i urliknu. Bio je to krik od kojeg se ledi krv u

ţilama i koji uĉini da se na mnogim prozorima pomere zastori ili se odškrinu vrata da

njihovi stanovnici vide šta se to dešava. Kerovi su zalajali ali su bili vezani tako da

mogaše potrĉati ka Radandlaku tek onoliko koliko im je konopac dopuštao. A

ispostavi se da je odluka vlasnika da ih veţe bila dobra za njih. Jer Radandlak krete ka

njima i kada vide da mu od njih ne preti opasnost odusta od toga da se pozabavi njima

i krete ka kapiji. Ona je trenutno bila otvorena jer su radnici iznosili zemlju iz tunela

ka vododerini.

„DoĊavola!― Lupi se baka Manda šakom po ĉelu. „Zaboravila sam da u napitak

stavim maĉija creva.―

Već je skoro ĉitavo selo a posebno muški deo populacije bio na centralnom

prostoru, privuĉen urllicima i laveţom.

„Gde je pošao?― Arsenije se probi do jednog straţara koji je stajao na

palisadama i posmatrao Radana.

„Pošao je ka logoru Osmanlija. Odgovori straţar.

„Ja mislim da ga je zaposeo Ċavo koji je izišao iz onih vaših katakombi.― reĉe

Nićifor i prekrsti se.

„Kako je hrabar.― Šapnu Obrenije. „Podseća me na mene.―

„Nije hrabar nego lud. Ubiće ga...― reĉe neko iz gomile.

„Neće se njemu ništa desiti.― Reĉe baka Manda. „Bar mislim da neće. Sudeći po

onome što sam nauĉila iz beleţaka48

. Samo srebrni bodeţ. Tane ili strela mogu ga

ubiti.―

„Pa šta ĉekamo?― povika neko od seljana. „Pripremimo mu doĉek.―

„Glupane pa to je Radan, naš guslar...―

„Upravo zato...―

I dok su seljani raspravljali šta bi valjalo ĉiniti Radandlak se pribliţio

osmanlijskom logoru. Zalajali su osmalnlijski kerovi (Osmanli canus) i privukli

paţnju straţara. Ništa nije bilo kao prošli put. Prvih noći uspevao je proći neopaţeno a

evo sada nevolja za nevoljom. Da je pomućeni um Radandlaka mogao da pozove

ĉinjenice iz prošlosti shvatio bi da je to prolongirani uĉinak baba Mandinog napitka.

Straţa je istrĉala na bedeme i videla da se logoru pribliţava neobiĉni stvor.

Ogroman vuk u ljudskom odelu. Komandir straţe povikom sa vrha ograde da uzbunu.

I poletoše strele ka stvoru koji je hitao ka kapiji, otvorenoj zbog odvoza zemlje iz

tunela.

Osmanlije su zapanjeno posmatrale kako se taj šejtan u poluvuĉjem-

poluljudskom obliku pribliţava i napreduje kao da strele zabodene u njegovo telo

predstavljaju samo borove iglice. A stvor je bio jako besan i jurišao je dok ne proĊe

kroz kapiju, razgrnuvši nekoliko vojnika kao da su strašila od slame...

48

Beleške, nešto sliĉno knjizi. I jedno i drugo su neka vrsta preteĉe interneta. Umesto monitora koristio se pergament, na

njemu su se ĉuvali podaci. Prenos ovih podataka bio je beţiĉan već u ono vreme. Trebao je samo dobar golub, konj ili

ĉovek.


205

Radandlak je upao u logor. Vojnici iz male Azije prestrašeni time što ne mogaše

da naude ĉudovištu uzmicali su pred njegovim kandţama i raljama, raĉunajući da je

bolje biti ţiva kukavica nego mrtav heroj.49

Radan upade u jedan ĉador oĉekujući da će tu naći ţrtvu koja će zadovoljiti

njegovu glad i ţeĊ za krvlju. Ovo je već druga noć kako ništa nije jeo i bio je besan od

gladi.

Iznenadio ga je prazan šator i gomila zemlje kraj rupe u sredini. Oprezno je

prišao i zavirio u jamu. Ovo ga je podsećalo na nešto ali se njegov zamraĉeni um

uzalud pokušavao prisetiti gde je već video nešto sliĉno.

Ponovo je urliknuo i izleteo iz šatora. Logor beše prazan. Svi su se negde

sklonili a mesec je poĉeo zalaziti za oblake. Radandlak poĉe osećati drhtavicu i

slabost. Morao je brzo nazad dok ne poĉne transformacija.

Istraĉao je iz logora praćen pogledima vojnika iz pukotina ĉadora i baraka. Kada

je napustio logor nekoliko najhrabrijih istrĉa i zatvori vrata logora.

%

Ujutru je Radana probudila glavobolja i kucanje vratima. Kucanje je u njegovoj

glavi bilo pojaĉano do buke gromova. Ustao je i drhtavim korakom došao do vrata.

„Dobro jutro!― Iskezi baka Manda oba zuba u širok osmeh. „Da li te opet boli

glava‘―

„Aha. Imašli nešto protiv glavobolje?―

„Imam.― Reĉe baka Manda i proguravši se pored Radana uĊe u sobu i poĉe

vaditi svoje travke, praškove i teĉnosti za pripremu leka protiv vukodlaĉenja.

Otpevala je potrebne stihove a Radan je ispio sarţaj ćase u jednom gutljaju

ţeleći da se što pre liši glavobolje. Nekoliko trenutaka zurio je u praznu ĉiniju ne

praveći nikakvu grimasu. Nije disao a moţda mu je i srce stalo.

„Jesli dobro‘― upita ga baka Manda.

„Da, dobro sam. I svega se sećam. Svega!―

„Odliĉno.― Uskliknu baka. „Saĉekaj samo tren, mislim da bi tvoju priĉu trebali

ĉuti još neki viĊeniji ljudi.―

Baka Manda istrĉa50

da potraţi Atanasija, Arsenija i Obrenija ne bi li i oni ĉuli

iskaz jednog vukodlaka.

Vratili su se uskoro. Radan je još sedeo na sećiji i gledao u ĉiniju, kao da u njoj

posmatra dogaĊaje od prethodnih dana a naroĉito noći. Pridošlice posedaše što na

stolice što na sećiju kraj Radana oĉekujući njegovu priĉu.

„I on im ispriĉa sve od ugriza vuka u šumi i napada na srpsko selo i osmalijski

logor. Priĉao je o pojedenom prasetu i ovci i na kraju ispriĉa šta je video u praznom

ĉadoru u osmalijskom logoru, protekle noći.

„Znaĉi ipak i oni kopaju!― Skoro da viknu Atanasije. „Šta sada da radimo‘―

„Zatrpaćemo naš tunel.― Reĉe Arsenije. „Zašto bi smo kopali kada oni već to

rade.―

49

Postojala je naravno i mogućnost odloţene kazne. Pa je uz pomoć dobro zašiljenog kolca i ţiva kukavica postala mrtva

kukavica. No ţivot je lep i svaki dodatni tren bitisanja je dragocen... 50

Istrĉati u ovom sluĉaju ne znaĉi pojuriti brzinom vetra. Više je to liĉilo na iskakanje kornjaĉe iz zasede.


206

„Ko bi rekao da se i oni mogu neĉeg takvog setiti.― Jadikovao je Obrenije nad

svojom idejom.

%

Jutro u logoru Osmanlija bilo je neveselo. Kako je i moglo biti posle

neprospavane noći i uţasa koji su doţiveli. A po platnu ĉadora dobovala je sitna

jesenja kiša.

„Šta li je ono moglo biti‘― Veliki aga upita Ibricu, svoju desnu ruku. „Liĉilo mi

je na nekog vuka odevenog u odeću onog njihovog guslara ili šta li je već...―

„Biće to opet neki šejtanluk što ga je smislila ona njihova baba. Ume ta

napraviti razna ĉudesa, prizvati anĊame i uĉarati ljude... Nadam se da neće uspeti

stvoriti više takvih nadljudi51

. Ako se to desi moţemo pokupiti ĉador i krenuti dalje,

bolje na Beĉ nego na njih.―

„A tunel? Neko reĉe da je taj guslar-vuk video da kopamo tunel.― Reĉe aga.

„Naţalost, tako je. Moraćemo odustati od daljeg kopanja. Više nema svrhe

pošto ih ne moţemo iznenaditi..

I Osmanlije i Srbi zatrpaše ulaze u tunele dok je za ostatak bilo besmisleno

trošiti vreme i dovlaĉiti zemlju. Tuneli su ostali kao spomen na jedno burno doba

srpske istorije.52

%

Posle ovih burnih dešavanja zavladao je mir. Obe strane su se obuzdale od

dejstava. Radan se više nije izmetao u vukodlaka uprkos punog meseca u sledećim

ciklusima. Jesen je postajala sve kišovitija a sve više vremena se provodilo u kućama i

u sedeljkama i poselima. Radan se ponovo prihvatio gusala i pevao stare pesme ne

odlazeći u šumu da potraţi muze. Ponekada su samo majke plašile decu da će se ĉika

Radan pretvoriti u vuka i da će ih pojesti ako oni ne pojedu iz ĉorbe svu šargarepu i

ono zeleno što pliva po njoj. A neki ljudi su slušajući Radanovo pevanje i guslanje

rekli baka Mandi:

„Lepo je to što je Radan izleĉen. Ali nam ipak je kao vukodlak bio nekako draţi

i moţda se moglo to njegovo stanje bolje iskoristiti.―

51

Natĉovek predstavlja ljudsko biće koje prevazilazi sve svoje granice i ĉini nemoguće, pritom se poredeći sa Bogom i njegovim

beskonaĉnim mogućnostima. Natĉovek je, kao što i sam naziv kaţe, ono izvan, više, i nad od ĉoveka. To je bogoĉovek. (Niĉe) 52

Jula meseca 2006 godine grupa arheologa predvoĊena profesorom Mramorkom vršila je arheološka istraţivanja na

lokaciji bivšeg sela Selo i na tom lokalitetu naišla na tunele. Pretpostavke o njihovoj svrsi išle su od izlaza u sluĉaju

opasnosti, potragom za rudama pa do ceremonijalnih prostorija posvećenih mrtvim. Kasnije su ovi tuneli korišćeni u

snimanju filma Lara kroft i Indijana Džons u rudnicima kralja Solomona.


207


208


209


210


211


212


213


214


215


216


217


218


219


220


221


222


223


224


225


226


227


228


229


230


231

Urednik izdanja: Svetislav Filipović - FILIP

Grafiĉki dizajn: Miroslav Jovanović

Lektor: Jovana Bogosavljević

Tehniĉka obrada: Tihomir Jovanović

Tiraţ 100

Izdavaĉ: Udruţenje graĊana fanovi nauĉne fantastike SCI&FI, Beograd

Beograd Maj 2011


232

terra 11

Documents