TEORIJA ICRE JOHANA HUIZINCE Igra kao aktivnost u abliku koji je karakteristi- &an za Eoveka vrlo je stara, verovatno Miko i samo Eoveikovo postojanje. Johan Huizinga u Jcnjlizi Homo ludens kaie da se svi narodi igraju, ali da ta aktivnmt u svim jezioime nije ahhva- Cena jednom jedinom reEju. Grci su imaLi viSe izraza kojima je bila mglagena razlika izmedu igara dece i borbenih igara i takrnifenja karak- terisbiEn,iih za odrasle. To Sto Grci nivu stvorili jednu reE lkoja bi olmhvatala Eitavo podruCje igre Huizinga objaSnjava time Sto je ,,helensko dm- Stvo u svim svojim manifestacijama bilo ustro- jeno toliko ,,igraEkiU da je ~igra lkao neeto po- sebno jedva dapirala do svijesti'". U latimkom jeziku reE ludus-Ludere obuhvata, pored ostalwg, deEje igre, scenske, igre na srdu, kao i podru- Eje neozbiljnog d , p o ~ e . ~ U jmiciana evropskih naroda posltoje brojni ~zrazi za igm, ali se Eini da se polje nad kojim se proteie pojam igre

sve viSe &iri.

Roie Kajoa u knjizi Igre i ljudi kaie da je ,, . . .igra celovita tpojaw. Ona interesuje sve ljudslke aktivnmtii li ambioije, tako da je malo nauka - lod pedagagije do matematike, prela- zeki preko istorije i socidogije - koje je ne bi mogle, iz xadi&itih uglova u~speho prouEavaW"'. Rml ta t i pojedineenih proueavanja mogu da imaju teorijsku i pra~kkbifnu vrednost, ali svet igre je celovit li nedeljiv i takvog ga t w b po-

smatrati.

Huizinga dgru posmatra kao pojavu ikulture i nastoji lda wtvrdi a kojoj meri sama kultma poseduje kerakter igre. Za Eoveka je igra isto Wko bitna funkcija lkao rad li moiemo za njega re6i da je homo ludens, Eovek kojb se igra. U predgovonu aa svoju h j i g u Huizing~a 'kaie da

1) Johan Huizinga, Homo ludens, Matica hrvatska, Zagreb, 1970, str. 192.

2) Upor.: Ibtd., str. 56.

Kajoa, Igre I ljudl, Nolit, str. 217.

Beograd,

MILICA VUKOVIC

se u njemu pril iho dugo ,,me viee w%%fuje uvjerenje da je ljudska kultura izrasla i razvila se iz igre i kao igra"'. U 6pisima koje je na- pisao 1903. g d n e mg~~ se oa&, h k o sam kaie, tragovi takvih shvatanje. Terna a jegovx rek- torskog govora na Lajdenslrom univerzitetu 1933. godine bila je ,,Granite igre i ozbiljnog u kul- turi". Taj govor je kasnije dva puta p r a d i o za prehvanja (koja je odr%o tu Cirihu i BeEu 1934, a kasnije i za predavanje u Londwu 1937, kada ga je aaslovio sa ,,Element igre kulture". H d - zinga lkazuje da ~rm od njega traZili de umesto ,,kulturem stavi u ,&dturin, ali da on to nije ulinio, jer kako kaie ,,nije polagao painje aa to koje mjssto zauzima igra medu o s t a h poja- mma kulture veC u lkojoj mjeri sama kultura

posjeduje karakter ig~-e"~.

W e t a k knjige Homo ludens posvden je analizi suMine i znaEenja igre kao aktivnosti li igre kao pojave kdture. ,,Igra je starija od k ~ l t u r e " ~ , na- glaSava Huizinga, i abmzlaie time da se i iivo- tinje igraju, a to znaEi da je igra nastala pre Eoveka. Zivotimje ne samo da se igraju vet5 po migljenju Huizinginom, sva glavna obeleaa igre mogu se uofiti u njihovoj iglli. ,,Ovdje je vr!o vain0 napomenlubi j& neSto: veC u svojim n a p jedn~ostavnijh obYdma 4 vei: u iivotinjskom crarstvu igra je vise nee0 !oisto fiziolog~ijiska pa- java ili biologki uvjetovana psihiEka reakcija.. . Ona je srnislena funkcija. U iari ,,suigraw neSto Sto nadilazi neposredan poriv za potvrdivanjem iivota i Sto u iivobno djelovanje unosi ~smisao. Svaika igra negbo ~naEi."~ To Sto igri daje njenu suitinu moiemo nazvabi ,,djelatni princip", kako kaie Huizinga, ifli h t i n k t . U prvom slufaju smo rekli m o g o a u ddrgorn mismo rekll nXta, ali kako god to nezvali ostaje da se u samoj njenoj

biti odraiava ,,uvijek element ~nestvarnoga"~.

Prema Huizingi, dasadaSnja abjaSnjenja igre is- biEu da ona ima n e h biolo5ku svrhu, ili Ida sluii neeemu, bilo da je to priprema za neku ozbiljnu djelatnost, rasterefenje od suviSne eneraije ili izraz naSe strasti da se upulStamo u nadmetanja sa dmgima. Ova abjagnjenja nisu pogrgrdna i i s t i h vaZne fun~kcije igre u iivotu ljudi, ali se ona tek na drugom lmestiu pitaju ,,kakva je igra za sebe ri go sebi, i Srta ona igraEu ~ n a W ' ~ . U Eemu je vlic &re, pita se IEuizlnga, Sta je to u igni Pemu ae mo5emo da se odupremo nego na- stavljarno da se igramo? Sdt ina &re se odupire

4 ) J . Huizinga, navedeno delo, str. 6 .

5 ) Ibid., str. 6.

6 ) Ibid.. str. 9.

7 ) Ibid., str. 10.

8) Ibid., str. 10.

9) Ibid., str. 11.

MILICA VUKOVIC

svakoj logi6koj hterpretaciji. Igra ne pofiva samo n.a sacionalnom, jer da je tako, ,k&o bi- smb objasnili igre dece i givotinja. ,,Fostojanje igre ne vezuje se d uz koji stupanj kulture, ni iz koji poseban nazor na svijet."1° Igra se ne vezuje samo za odrasle, veC i za decu i iivoti- nje. ,,Postojanje igre uvijek iznova potvrduje, i to u najpotpunijem smislu, nadrazumski zna- Eaj naSeg poloiaja u kosmwu . . . Mi se igramo i znemo da se igramo, dakle nismo samo razum- ska biCa nego i viSe od toga, jer je igra nera- zumna."ll Igra se, po Huizinginm miSljenju, u naSolj svesti javlja kao neSto suprotno zbilji i mo- iemo ,,slobodno re6i: igra je ne-zbilja"le, ali ne anoiemo re& da je neozbiljna, jer moie biti vrlo oabiljna. Ona ima ,,odredeni kvalitet djelovanja, kojl se razbikuje od ,,obi&og" iivota"ls. Huizinga igru poismatra kao pojavu koja postoji lkao ,,dru- Stveni ustroj"14 jer su po njegovom mGLjenju igrom probkane ,,gotovo sve znaEajne lislkongke djelatnosti zajedlviEkog ljudskog iivljenja"15. Sva- ka igra, nezavisno od toga kada se igrala i koji su je narodi igrall, poseduje jedno vrlo v a a o svojstvo, a to je sloboda - moguhost da je po- Enemo kad to zaielimo i da je isto tako preki- nemo. ,,Pojmovi prisila, duinost i nuida vezuju se uz nju tek sekundarno, naime tek poSto je ona posbala funkdjom kulture."1° Sa prvim obe- leijem, da je slobodna, vezano je i drugo da ,, . . .nije ,,ohieniv a niti ,,praviW iivot. Ona je prije svega izlaienje iz njega u jednu privreme- nu sferu djelatnosti s nekom vlastitom teinjom."'7 Ilgra se uklasa u tai svakadnevni 5ivot. u w- Eetku radi odmora f rc~zonode, da bi n i kiaju postala neophodna i pojedincu i drugtvu. Njeni ciljevi i dafie ostaju izian nepoisrednog zadovo- ljenja iivotnih potreba. ,.Od svakodnevnog Z.- vota igra ee razli~kuje mjestom i brajaajem. Nje- nu zavrs'enost i omedenost treCe joj je obelezje. Ona se odigrava unutar odredenih granica vre- inena d pmstora. Njen tok i njen smilsao je 21 njoj samoj."18 To Sto se ona odigrava ne znaEi da delovanje ligre u kulturi prestaje sa zavrget- kom tog procesa. Ona ostaje kao duhovna tvo- revina koja se moie ponoviti bilo kada. ,,Ta po- novljivost jedno je od najbitnijih svojstava igre."18 Unutar prostora u kome se izvodi igra,

10) Ibid., str. 12.

11) Ibid., str. 13.

12) Ibid., str. 15.

13) Ibld., str. 13.

14) Ibld., str. 13.

15) Ibid., str. 14.

16) Ibld., str. 18.

17) Ibld., str. 18.

18) Ibid., str. 20.

19) Ibid., str. 20.

MILICA VUKOVIC

vlada izuzetan red, koji se mora postovati &o tse m a ne ieli prekinuti. Pravila igre treba da obezbede Lte pofetne uslove za sve igrafe. Cim je to ostvareno tok i kraj igre su neizvesni, Sto je novo svojstvo dgre. Neizvesnost nagoni igrafe da u igri alctiviraju sve svoje fiz'iEke i duhovne snage da 'hi ostvariii cilj kojli se u toj igri mote

pastiki.

Svet igre moiemo nazvati drugim svetom, jer u njernu a e vaie pravila svakodnevnw givota, i zato Huiz'irqga jednam definicijom pokugava da ge odredi: ,,Sa formalnog stanovigta moiemo, dakle, igru u zakljuEku nazvati slobodndm dje- lovanjem za koje osjebamo da ,,nije tako zamig- Ijeno" i da je dzvan obifnog iivota te da i uspr- kas tomu moie igraea potpuno zaokupiti, uz koje Nije vezan nikakav materijalni probitak a niti se ajime ~stjeCe ikakva ko~is t , koje protj&e u vlastitom 1 odredenom vrernenu i prostoru, h j e se d v i j a po dredenim pravilima i oilvotvoru- je dmStvene veze, a ono se samo rado abavija tajnom ili se preoblafenjem izdvaja od obifnog mijeta kao neSto zw~ebno."~~ U jednom Elanh Kajoa kaie da nije sasvim taEna ova Huizingina teza da je dgra oslobodena od sticaaja materi- jalne koristi, jer ,,...time se iekljruEuje cela je- dna grurpa bgara, i to opklade, igre na sreku, koc- ka i karte, zatim kockarnice, kazina, trkaligta, javne b tajne lutnije, koje na 105 ili dabar nafin, zauzimaju vaino mesto u ekonomiji i u svako-

dnevnom iivotu raznih Ijudi . . ."21

Na drugom mestu u knjizi Huizinga daje novo odredenje igre, koje se unekoliko mzlikuje od prvog: ,,Igra je dobrovoljna radnja ili djela'tnost, koja se odvija umutar nekih utvrdemih vremen- sbih ili prostonnih granica, prema dabrovoljno prihvakenim ali beaizmimno obaveznim pravili- ma, kojoj je cilj u njoj samoj, a prati je osjeCaj napetosti i radosti te svijest da je ona ,,n&to dmgo", nego ,,abiEni i i ~ o t . " ? ~ Ovom odredbom igre Huizinga naglagava da je cilj igre u njoj samoj, ljto u prvoj definicijli nije htaknuto. Po- lazebi od druge adredbe, Huizinga kaie da je ona pnikldna ,,da obuhvati sve ono Sto u iivo- tinja, djece i odraslih nazimmo igrom: igre spretnosti i snage, *re razuma i sreke, igre pred- stavljanja i prikazivanja"e8. Igra je nesto samo-

svojno, nagldava Huizinga.

U pnilog Huizinginoj tezi da je igra d u h m i ele- ment iivota idu lbrojni pokazatelji o rasprostra- njenmti igre, o razliliitim abliaima, kao i ~brojlni

20) Ibid., str. 24-25.

21) Roie Kajoa, ,,Jeux des adultes", u: Jeux ex sports, Gallimard, Paris. 1967, p. 153.

22) J. Huizinga, navedeno delo, str. 44.

23) Ibid., str. 44..

MILICA VUKOVIC

maci kojima se u jezicima raznih naroda obe- leiava ta aktivnost.

NajMCi ~ b l i c i igre koje Huizinge ~posmatra su takmifenje i predstavljanje. ,,Natjecanje i pred- stadjalnje, W l e , ne proizlaze ;lz Urulture, nego joj maprotiv p~e thode ."~~ Igra se najEe5Ce javlja kao ,+bo~ba za n&to ili predstavljanje neEega."" Kult je jedna od prvih manifestacija u k o j h a dolazi do izrasaja svojstvo igre da neSto predstavlja. U h l t n o j predstavi se ,,iprikazuju mjene gd,E- mjih daba, i to ,u d t o v i t o o b l f ovanoj dramskoj predstavi o odizanju i padu zvijezda, o r a s h i zrenju iita, o radanju, iivotu i smrbi ljudi i i i v ~ t i n j a . " ~ ~ U kultnim 6grama se prikazuje dm- gtveni poredak onih koji radnju izvode, onako kako su $a oni doBiveli i shvab2li. Misao da se igrom moie m&to izraiavati ne dolazi do izra- iaja od samog pokbka lbavljenja njome. Huizinga kaZe dzt-.su se u pofebku ljudi igrali onako , h k o se igraju deca i iivotinje, bez jasno izraiene teinje da se .igrom neSto postigne. U h l t u to svojstvo igre vet dolazi do izraiaja. K,ultna rad- nja se odvija na prostoru 'koji je izdvojem od ostailog sveba, S t o govori o potrebi za otklanja- njern nepoieljnih uticaja koji dolaze iz spoljne sredine. Oni koj4 izvode kultnu radnju shvataju je mlo oubiljno, i to ne znaEi, kaie Hubinga, da u njiana ne postoj'i misao da to nije pravi iivot. Pored svega toga, izvodaPi se pr3idriaveju pravila koja vaie za tu ignu, kao ,i on~ih koja su vezana za izradu maske koja se .konisti u 4gri. Poznato je da su maske pravill mugk~rci uz odredeni ritual i da je jenama bilo zabranjemo da pri- isustmju njihovoj i2rad.i. Nije se smdo obkriti iko se nalazi iza maske, jer bi t'ime igra bila po- xemeCena. Sve to ne dapdta da zakljuEiano ,Jca%o je Citav taj sistem vjerovanja i djelovanja samo vanka Ito ju je jedna skupina koja ne vjenuje hmklila xadi toga da ovl* dru'gom koja vje- mje."" Huizinga anisli da samim pojmom igre se ,,najbolje mote sha t i t i jediln.stvo i nedjelji- vost vjerova'nja i nevjerovanja, .povezanost sveta ozbiiljnasti ;s pretvaranjem i ,galom' Odnmno ,svega onog Sto se u kultu izmiava. U toj radnji ~postoji j d jedan oblik igre, ples, kao ,,najEistiji .i 'najsavrgeniji ublik igre."Po Kao li igrom, plesom se negto predlstavlja i g r h a u j e , bilo da se radi o lplesu koji se i z v d i u k d u lili o solo plesu.

24) Ibid., str. 60.

25) Ibid., str. 25.

26) bid., str. n. 27) Ibid., str. 38.

28) Ibid., str. 38.

29) Ibid., str. 218.

-- MIL&CA VUKOVIC

TakmiEarskim igrama Huizinga [posv&uje v&i dm knjige. Svako igmnje se odvija, najEeSCe, imedu dve strane, ali time ne mom da dobije dblik nadmetanja. Na pdetku to moie Wti gred- stava koja Ce kasnije dobiti oblik takmitenja. Po Huizinigimom milljenju, ove igre ,,zahtijevaju spretnost, znanje, vjegtinu, srEanost i snag^."^^ Takve &re mogu da privuku painju gledalaca svojom nap&&& rili depotom, lSime dabijaju kul- tunnu vrednost. ,,Igru mom do kulture Lto tako dabro uzdiCi i njene fizitke, intelektualne, mo-

ralne ili duhovne ~rijednosti."~'

Svatko takmifenje moiemo nazvabi tigrom, kaie Huizinga, jer se ,,on0 odvija u sebi samome, a njegov ishod nema nikakva udjela u nufnim 2i- votnim procesima neke sk~pine."~~) U takmihr- skim igrama se javlja jedno nova wojstvo - pobeda, kao dokaz vlastitih nadmo6nosti desni- ka u njima. Pobeda donosi ugled i pofasti pabed- n t h , ali i grupi kojoj on pripada. ,,Svako tak- miEenje odvija se ne lsamo ,,zaW ne3.0, veC i ,,u" i ,pa" i ,,sW neEirn. Bore se za prvenstvo u snazi iY wpretnolsbi, na ananju ili na bogatstvu, u da- reZljivosti ili u sreCi, putem podmijetla ili broja djece. Bore se telesnom snagom, oruijem, raxu- mom M pesnicam, prikazivanjem r&&i, veli- kian nijef ima, razmetanjem, hvaistanjem, pogr- dama, EaSom za k w h , ili konafno Iukavstvom i prijevar~m."~~) Naravno, igra se prekida kada igraEi poEm da varaju llti da koriste lukav-

stvom.

TakmiEenja su, kao i kulbne dgre, kamkteris- tiEna za prastare zajednice. Zajednil4ko svojstvo ovim igrama jeste verovanje da su i jedne i dm- ge korisne i neophodme ,,radi sretnog protjecanja godignjeg dolba, radi arenja ietve i raxli dobrog u r d a u tdku 6itave g~d ine . "~~) Ako Ise igrom zadire u tok prirode onda nije vaZno da Ii se to postiie takmliljamkim ili h l tn im igrama. Vai- no je dobijanje lbitke lhjom se utii2e na tak stvari. Svaka ipabeda postignuta u igri zna6i za pobed- nika t~ijumf d ~ b r i h sila aad zlim. Takmifarski karakter &re, po Huizinginom shvatanju, najbo- Ije se moie videti u ubihju prastarih zajednica koji se zove potlah. U najtipifnijem obliku ,,PO- tlah je velilko slavlje kojim jedna od dviju sku- pilna s m o g o raskoli i uz svakakve ceremonije obilno dariva drugu, s idcljui2ivom makanom da dokaie svoju nadmoC nad njm."=) Druga strane

30) Ibld., str. 70.

31) Ibid., str. 70.

32) Ibld., str. 72.

33) Ibld., str. 75.

34) Ibld., str. 80-41.

35) Ibld., str. 83.

- MILICA VUKOVIC

je obavezna da posle izvesnog vremena obavi danrivanje, ali u veCoj meri nego prva. Povod za potlah su razni dogadaji u zajednici, ckeo na pri- mer radanje, ienidba ili smrt, ili jednostavno, vet steEena navika bez odredenog povoda. Od- laganje darivanja povlaEi gubitak imene, Easti ili totema. ..Nadmobnost se u wotlahu ne iskazu- je samo jednastavnim darivanjem dobara, veC, Sto je jog upeeatljivije. vniktavanjem vlastitih d~bara . "~~) ~ G m e n a iii unigtavanje-dobara pra- Ceno je dgram. Vnlo je tesko dati jedno jedinst- veno objasnjenje potlaha. Etnolovi kaiu da se u njemu manifestuju religiozne predodibe, socio- lozi ga objasnjavaju vezom koja postoji izmedu pojedinca i zajednice, koja je u ovim drustvima wlo jaka, tako da svako neispunjenje potlaha od strane pojedinca povleEi gubitak imena i Pa- sti Eitave zajednice. Hdzinga smatra da je u s m o m patlahu najbiltniji takmiEarski duh, i da bi bilo ,,ispravnije i jednostavnije Sam potlah srnatrati najsavnkenijim i najreEitijlim brazom osnovne potrebe EovjeEanstva"37), koju on naziva

lgrom za East i slavu.

TakmiEarska svoj,stva ikulture dolaze do izraiaja u ratu, odnosno u bonhi. ,,Svaka bmba, vezana pravi'lrirna koja j e ogralnimhju, ,posjeduje veC samim tim ozakonjenim redom bitna obiljeija igre, pa se Eak i oEituje 'kao osobito intenzivan, energiran, a u isto vrijeme i zaista stvaran ob- liik i5g-e."s8) Rat je Einilac kulture, naglagam Hui- zings, .same dok se ,,vodi urntar kruga a kojemu se pojedinlim strankama priznaje ravnaprav- nost"s8) i dok se bore za stvar na toju imaju isto pravo. Osnovni uslov da ,rat bUde Einfac kulture jeste da probivaici ipriznaju jedni dnugima ljud- ska prava i ravnopravnost, Eime se i'skljuhju mvajalnja i pokoravanja naroda i teritorija. Teo- rija savremenog, tahbnog rata, po Huizinginom misljenju, odrih ratu sva svojstva igre, ,,a sa- mim tim i kulture, pravde te EovjeEnosbi uop- 15e."~~) Takav rat je osvajaEki i ubilaElni, dok su se ratovi 1koj.i u mbi imaju elemente itgre vo- dili za ohvanje fasti i slave. 'hkvi oblioi rata bili su karakteristieni, po Huiaingi, za prastare

zajednice.

Posebnu pah ju Huizhga poklanja o d n m igre i razlibitih abblika znanja, u kojima se izraiava potxeba za dokazivanjem prvenstva. Nezavisno od ablika u kojem se u poEeCku javlja, t&miEe- nje je dgra, koja se odvija a a odredenom pros- toru. u vremenu ze to odredenom i po pravilima

36) Ibid. , str. 84.

31) Ib id . , str. 08.

38) Ib td . , str. 121.

39) Ib id . , str. 122.

40) Ib td . , str. 122.

MILICA VUKOVIC

koja vaie za tru igru. TakmiEenja u znanju nisu privilegija modernih druStava, jer su u starim zajednicama bdla poznata takmifenja mudraca kao sastavni deo kulta. Znanie u ,kojem su se oni aadrnetali bilo je mitolagijfske i Ikosm,ogonij,ske mprirade. Pored ovog postojala su i takkmi+.mja u sagonetkama, od kojlih su vrlo poznaba bila ona kod Grka pod irnenorn aporije, ,,tj. zadavan~e pitanja na koja se nije moglo naCi neki konaEan o d g ~ v o r . " ~ ~ ) Najve$ znaEaj pnipada pitalicama religioznog i filozofskog saidriaja, kojih ima u raznim kulturama. NaEin na koji se izvode ova nadmetanja je isti: jednom mudracu gostavl~a pitanja drugi ili viGe njih. Postavljanje pitanja i davanje odgovora na njih bilo je u poEetku deo kultz. Huizinga kaie da se ,,u tom kultskom natjecanju rcdilo filozofsko d l j e n j e , d to ne u igri iz tas'tine, veC u svetoj i g ~ i . " ~ ~ ) ,,Kozmo- gonijsko ~pitanje: Kako to da je sve Sto postoji na svijetu 'pastalo upravo takvim?, to pitanje jest najranije od svih kojlima se ljudski dun poEeo b a ~ i t i . " ~ ~ ) TakmiEarsko svojstvo stare filo- zof~je vidi se u njenoj sklonosti da svetski pro- ces tumaEi kao ,,vjeEni sukob pmotnih suprotno- sti.. ."44) Takvo svojstvo stare filozofije nije slu- Eajno nastalo. ,,Ljudi su od davnina o svemu naviklli rnisliti kao o dvojstvu suprotnosti, sve

su navi'kli videti proieto b ~ r b o m . " ~ ~ )

Na primeru lsofista Huizinga pokazuje kako se filozofska misao razvijalpa kao nadmetanje u znanju. ..Teinja za predstavljanjem i za javnom pobjedom nad rivalom, te dvije pokretne druS1- vene igre, oEltuju se u samoj p o v ~ i n i funkcije ~oflsta."~" Boravak soEiste u nekom gradu pm- iao je moguCnost da se organizuje predstava u kojoj je on bio sveznar, akrobata u pamCenju, kako kaie Huizilnga. Sve Sto je sofist izvodio bilo je za odredenu, ugovorenu, cenu. Sami so- filsti su ,,. . . dobro shvaCali igraEki karakter svo- ga djelovanja. Sam Gargija nazvpao je svoju po- hvalu Heleni igrom.. . a za njegov spis ,O priro- di' reEemo je da je tek retoniEka <ig~-a."~~) Sve to ne umanjuje, po migljenju Huizinginom, njihov znaEaj u formiranju grEke mtudrosti i znanja, koji nisu nastali u Skolama u danaSnjem smislu reEi, veC su bili plod slobodnog vremena, onog vremena koje nije bilo posveCeno driavi, ratu

ili kultu.

41) Ibid., str. 151.

42) Ibid., str. 146.

43) Ibid., str. 146.

44) Ibid., str. 158.

45) Ibid., str. 158.

46) Ibid., str. 95.

47) Ibid., str. 97.

MILICA VUKOVIC

Nadmetanje je karakteristiEno ne samo za filo- zofiju nego i za nauku, posebno u periodima velikih nauh ih novina i dostignuh. Nova zna- (nja dovode u lpitanje stare autoritete, Sto pred-

stavlja moguknost za rasprave i razgovore.

Pravo li sudski proces Huizinga posmatra kao obLik igre. ,,Rasprava stmnaka pred sudom zbi- va tse u Grka kao agon, kao nepovrediv oblik borbe podloine pravilima, pri Eemu se dvije za- vadene strane pozivaju na odluku izabrana s u ~ a . " ~ ~ ) Sudski proces se odriava a a mestu koje je za to odlredeno. Sudije su od davnina nosile posebnu ode@ koja je imala za cilj da ih u toku sadskog procesa odvojii od svakodnevnog iivotn. Oni su sa tom odekom postajalii ,,drug0 bike", kako kaie Huizinga. Sam proces je ,,borba zbog pravde ili nepravde, za dobitak ili g ~ b i t a k . " ~ ~ ) Ideja dobitka i gubitka karakteristiena je za vi- sokorazvijene kulture, a u prastaroj zajednici joj odgovara ideja pravde i nepravde. U pde t - ku se sudski proces odvija kao borba refima, pr,i Eemu se protivnikv dozvoljava da nabraja sve pogrde kojih moie da se seti na raeun dru- gog uEesnika u procesu. U Rimu se dugo vre- mena moglo koristiti svako sredstvo koje dopri- nosi porazu protivnika. U ~primitivnoj pravnoi svesbi je jasno izraieno shvatanje da je sudski proces igra na sreku, u kojoj u prvi plan ,,sve viSe istupa element dzgleda na dobitakU5O), i to , ,putem boijeg suda, putem izvlefenja kocke,

dakle putem igre."51)

Religija, filozofija i nauka sa novim saznanji- ma gube dodirne ta5ke sa igrom, dok pesniitvo, ,,rodeno jednom u sferi igre, nadalje ostaje udo- makeno u n j ~ j . " ~ ~ ) U arhaiekim druStvima poe- zija je deo kdta , ona je mudra gouka, drevna igra, umete. Prvobitna funkcija poezije da bude tvorac kulture nastala je u igri. U toku raznih sve5anost.i vfesnici su se obraCali jedni drugima stihovima ili Eitav~im pesmama. Ta poezija ima- 151 je sakralni karakter, mogla je da odagna neko prokletstvo, a imala je i pouEni karakter. Mnogi saeuvani mitovi imaju poetski karakter. U njima su izraiene veze koje je t e a 0 razumski o~isati . ,,Mit izvire, zajedno s pjesniStvom iz podruEja igre, a vjerovanje divljaka, u sklopu Eihvog njegovog iivota, veGim mojim dijelom prebiva upravo u toj ~ f e r i . " ~ ~ ) Na tom stupnju druStve- nog razvoja mit je teSko razlikovati od poezije,

48) Ibid., str. 107.

49) Ibtd., str. 109.

50) Ibid., str. 109.

51) Ibid., str. 109.

52) Ibid., str. 160.

53) Ibtd., str. 173.

MILICA VUKOVIC

a takode ~i pitalice i zagonetke. ,,U arhaiEkoj kulturi pjesniaki je jezik joS uvijek najdjelotvor- nije izrahjno sredstvo. PjesniStvo ispunjava Si- re i vitalnije zadatke nego gto je zadovoljenje litemrnih teinji."54) PesniEki jezilk izraiava mud- rost tjh ljudi, ajihova prava, rasuduje o moralu i to sve u obliku @re. U toj poeziji je i m i e n o shvatanje ljudi arhai6k'ih zajednica o postanku sveta i stvari, Sto nije niSta drugo nego razmiS- ljanje o mestu njihovom u tom sistemu. Tu funkciju je ,poezija iqgubila u modernom svetu, kao Ito ri ep gubi vezu sa igrom Eim prestane da se izvodi u d d t v u koje svetkuje, ,,Eim je, naime, odreden za Libanje."55) ,,Cvrsto povezana sa igrom ostala je jedino drama, jer joj je svoj- stvo biti radnjom, ostalo nepromenjen~."~~) Dra- ma se odigrava, kao i igra, na odredenom mestu. Poznato je da su mnolge drame nasbale za razna takmiEenja, koja su se od najranijih vremena organizovala. Pesnici su u GrEkoj stvarali drame za dionimijske sveEanosti takmifebi se medu-

sobno.

Huizinga misli da izmedu ligre i muzike postoji povezanost, kao Sto postoji izmedu poezije i igre. Njihovo zajednieko poreklo naglaSava podatak da se u n&im jezicima rukova~nje muziEkim in- strumentima naziva igrom. Muaika je sa one strasne nuide i horisti, one ne podleie pravilima razuma, duinosti i nuide. Cilj joj je, kao i igri, u njoj samoj. U kultovima prastarih zajednica

igra je bila njihov deo zajedno sa igrom.

U hikovnim umetnostima element igre nije jasno izraien kao u muzi6kim. NaroEto je tci veza sla- ba kada se radi o plastiEnim umetnostima. Moida se povezanost moie videti u uticaju takmiEarskog duha na nastanak nekih dela. TakmiEenja za naj- bolja dela poznata su tokom Eitave istorije. Svrha tih takmiEenja nije bila odredena u pr- vom redu motivom korisnosti, veC je u ajihovoj pozadini ,,prastara igmEka funkcija matjecanja

kao takvog."51)

Posebno goglavlje knjige Huizinga je posvetio pasmatranju faktora igre u pojedinim kultura- ma. Po njegovom rmiSljenju u GrEkoj je najviSe dolazio do izraiaja takmiEarski duh. Gde god se pruiala mogubnost da se nadmeh, Grci su organizovali takmiEenja, bilo da se radilo o nad- metanju u lepoti, pevanju, znanju, snazi ili go- nebnju. U Rimu se takmiEa~ski duh ne ispoljava na taj maEin. U nadmetanjima su ~Eestvovali gladijatori, a mnogobrojni Rimljani su bili po-

54) Ibid., str. 179.

55) Ibid., str. 192.

56) Ibid., str. 192.

57) Ibid., str. 229.

MILICA VUKOVIC

smatra6i. Sakralne ~igre su u Rimu imale vaico mesto. Broj dana koji je bio posvecen ovim igna- ma premaSivao je, nekada, polovinu od ulkupnog broja dana u godini. Bez tih igara Rimljani nisu mogli. To trulo carstvo, kako piSe Huizinga, odriavala je spamo reliigija. Koliki je bio znaEaj igre u Rimu danas svedofe amfiteatri ogromnih

dimenzija, koji su bili puni za vreme igara.

U s~rednjem veku iigra gubi svetovno znaEenje, kaie Huizinga. Ona postaje razuzdanpa i puna pagansktih elemenata. Duh igre dolazi do izra- iaja u promenama koje unose nova znanja u

veC postojek.

U kultiuni renesanse i humanizma duh igre vidno je izraien u poeziji, kao i u teinji za plemenitim i lepim oblikom. U gradevinarstvu i grafici on

posebno dolazi do izraiaja.

U sedamnaestom veku javlja se sbil baroka kao ,,osobina koja dolazi do izraiaja ne samo u gra- devinarstvu i kiparstvu, veC je svojstvena i sli- karstvu, pjesniStvu pa Eak li filozofiji, politici i teologiji toga daba."58 Za barolk je karakteristif-- na potreba za pretenivanjem, koju moiemo ob- jasniti samo izraienim faktorom igre u kulturi.

,,U kultuni osamnaestog sto,ljeCa element igre usaden ie ioS mnogo d ~ b l i e " ~ ~ ) nego Sto bi se to moig~d zaklju~it i posmatraju~i samo (urnetnost. Politi?ke intrige i igre su, naglaSava Huizinga, zauzele vrlo vain0 mesto u polibici d driavnim sluibama. U muzici, naufnim i Jiterarnim ra7- pravama duh igre dolazi do izraiaja, dok se vet u devetnaestom veku on sve menje aseEa. Nau- ka, obrazovalnje, rad i praizvodnja dolaze na prvo

mesto.

U danaSnjoj Irulturi, koja se ,,protege sve do du- boko u devetnaesto s t~ l j eCe"~~) , sport nadokna- duje oblike igre koji su prestali da postoje u proSlom veku. TakmiEenja u izdriljivosti i spret- nosti nisu tvorevlina savremenih drugtava, vec su bila poznata i ranije, ali u danagnjim dru- Stvima dobijaju organizovan oblik. U sgortu na- staje vellki broj disciplina sa vrlo raznadenim pravilirna. Nastaje nova katagorija igraEa - profesicbnalni igraEi, za koje je igra posao kpao i svaki dmgi. Igra nije viSe slobodna aktivnost, gubi obeleije spontanosti i bezbniinosti. Dok su u prastarim zajednicama nadmetanja bilpa po- vezana sa kultom, u modemim oblicima takmi- fenja ta vcza potpuno je nestala. Sport je ,,prije neko samostalno izraiavanje agonalniih dnstin- kata nego Sto bi bio Einilac nekoig plodonosnog

58) Ibtd., s tr . 242.

59) Ibid., str. 247.

60) Ibid., str. 260.

MILICA VUKOVIC

druStvenog srni~la"~1), naglaSava Huizinga. Sport, kao d drugi oblici igre u novim druStvenim uslo-. vima, gubi svojstvo da mu je cilj u njemu samom.

Dak sport gubi neka svojstva igre, Huizinga na- vodi (primere igre u dmgim oblioima modernog iivnta. Jedan od tih oblika naziva ,;puerilizam", koji a c ~dl iku je potrebom za banalnom razono- dom, ,,grubim senzacijama, uiivanjem u masov- nim p reds ta~ama ."~~) Takvo ponaSanje je uslov- ljeno odsustvom merila moralnih vrednosti, kao i ,,tehniikom danagnjeg duhovnog o p h ~ d e n j a . " ~ ~ j Puerilizam nije oblik g r e , liako se takvo pona- Sanje zaodeva oblicima lgre. Drugi oblik igre o kome piSe Huizinga ispoljava se u politiEkom iiivotu. Obliai igre imaju za cilj da sakriju na- mere pojedinaca ili grupe. U parlamentarnom iivotu Engleske i Amerike, kao d u izbornim postupcima, uoEava oblike igre koji se ogledaju

u stalnim nadmetanjima protivnika.

U zaklju6ku knjige Hulizinga kaie da pravil kultura ne moie postojati bez ,,odredenog igraE- kog sadriaja"B4. Kultura pretpostavlja ,,samo- ograniEavanje i samosavladavanje, tj. stanovitu sposohast da se u svojim vlastitim t e k j a m a ne vidi ono krajnje i najvige, ukratko, da se priz- na zatvorenom unutar odredenih dragovoljno prihvafenih g r a n i ~ a " ~ ~ . Prava igra i kultura za- htevaju poStovanje odredenih pravila, jer nji-

hovo krSenje razara i igru i kulturu.

Hulizinga knjigu poEinje odredenjem igre kao slobodne aktivnosti, da bi na tkraju pokazao da je to svojstvo izgubila u savremenom svetu.

Ponovo mu se namefe odnos igre i zbilje. Pla- ton kaie da je tigm ozbiljna akbivnolst, da je dar bogova, i d a svako mora da se bavi nekom

igrom da bi stekao naklonost bogova.

Kada odnos igre 4 zbilje ne uspemo logiEki da abjasnimo pribegavamo etici, smatra Hui- zinga. Igra sama po sebi nije ni dobra ni 1oSa. ,,U svakoj moralnoj smijesti, koja se zasniva na priznavanju pravde i milosti, nn pitanje o igni ili zbilji, uostalom do kraja nerjeiivo, za-

uvijek f e biti odgovor S~Cnja ."~~)

Hui~i~ngina teza da je ,,ljudska kultura dzrasla i razvlila se iz igre - i kao i g ~ a " ~ ~ bila je za

61) Ibid., str. 262.

62) Ibid., str. 272.

63) Ibid., str. 272.

64) Ibid., str. 281.

65) Ibid., str. 281.

66) Ibid., str. 283.

67) Ibid., str. 6.

MILICA VUKOVIC

mnoge autore spama. Kajoa kaie da je duh igre bitan za kulturu, ali se njemu namece pitanje da li ,,bag sve proizlazi iz igara"OR. TeSko je pnavo, obiEaje li liturgiju objagnjavati polazeei od igara, ali to ne znafi da igre treba pnikazati kao degradaciju aktivnosti odraslih. Igra je celovita pojava koja ne moie da se

. svodi mi na koju drugu aktivnost.

Dmga valo sporna teza je miSljenje da je bm- ba igra. TeZko je pronaki u ratu tako lidealne uslove nadmetanja o kojima Huizinga govori.

Huizinga nas, sa druge strane, nagoni da raz- miSljamo o promenama koje je igra do2iveia kao i o faktorima od kojih zavisi. Igra je u poEetku slobodna aktivnost bez jasno izraie- nog cilja. Kasnije m a dobija oblik nadmetanja. Kulturi je u pdetnim fazama svojstveno neSto od igre, ali kako je ,,sadriaj kulture postajao zamr- Seniji, raznowsniji i Sarolihiji, i Sto je tehnika privrednog fi druStvenog iivota, i pojedinEevog i kolektivnog, postajala istanEanije organizira- nom, nad iskonskim tlom kulture 8postepeno se taloiio sloj rideja, sisterna, pojmova, nauEavanja i normi, znanja i obifaja, a taj je isloj, Eini se,

izgubio svaki doticaj s igromw0@.

68) R. Kajoa, IQre t Uudi, str. 90.

69) J. Huizinga, navedeno delo, str. 104-105.