Akademija za diplomatiju i bezbednost

Predmet: Savremene bezbednosne integracije

i vojna diplomatija

Autor - prof. dr Milan Opai

Tema 14. : Uloga i funkcije vojnodiplomatskih

predstavnika drava u vojno-bezbednosnim

(mirovnim) misijama

Svakako nije nepoznato, da su meunarodne mirovne misije, tanije- op-eracije za ouvanje ili uspostavljanje meunarodnog mira, izvorno vezane za Sistem kolektivne bezbednosti UN i njegov mehanizam kolektivne prinude, utvren uvenom Glavom VII Povelje UN. Savetu bezbednosti UN, povere- na je glavna odgovornost za odravanje meunarodnog mira i bezbednosti (l.24 Povelje). Saglasno tome, jedino je Savet bezbednosti nadlean da utvruje da li postoji ugroavanje mira, naruenje mira ili agresija i da odluuje kakve e se mere preduzeti, u skladu sa lanovima 41. i 42., da bi se sauvali ili uspostavili meunarodni mir i bezbednost( l.39 Pove- lje)..

Poveljom UN su, dakle, ustanovljene mere kolektivne prinude(sankcija), ko- je se mogu preduzeti protiv drave, koja je poinila agresiju ili drugu povre- du mira, s tim to je Savetu bezbednosti preputeno da diskreciono odlui: da drave-lanice UN, protiv prekrioca meunarodnog mira, primene mere potpunog ili deliminog prekida ekonomskih, svih vidova saobra-ajnih veza i diplomatskih odnosa ( l.41.Povelje); i(ili) da, ako proceni da mere predviene u lanu 41. nee biti dovoljne, ili se pokau kao ne- dovoljne, da se preduzmu mere vazduhoplovnim, pomorskim ili kopne- nim snagama, koje su nune radi odranja ili uspostavljanja meunaro- dnog mira i bezbednosti( l.42. Povelje).

U dosadanjoj praksi su primenjivana dva tipa ovih operacija: Posmatrake operacije i Operacije uz upotrebu oruanih snaga( peace forces)UN.

Posmatrake operacije izvravaju manje ili vee grupe( od desetine do vi- e stotina pa i hiljada) posmatraa, po pravilu, nenaoruanih vojnih i civilnih lica, opremljenih samo sredstvima za osmatranje i detekciju. Za potrebe pra- tnje i zatite posmatraa, kao i obezbeenja tabova posmatrakih misija, an-gauju se posebne, naoruane snage UN( tzv. strae UN), ija je jaina prim- erena veliini grupe posmatraa i drugim realnim okolnostima, u kojima se posmatraka misija izvodi. Osnovna funkcija posmatraa je posmatranje situacije, pribavljanje podataka i informacija na licu mesta( na odreen- om terenu-teritoriji), strogo konstatovanje injenikog stanja i izvetava- nje o njemu, ali bez prava na izjanjavanje ili kvalifikaciju stanja, za to su inae iskljuivo nadleni Generalni sekretar i(ili) Saveta bezbednosti.

Operacije uz upotrebu oruanih snaga UN, predstavljaju zapravo komp- leks raznovrsnih, simultanih i(ili) sukcesivnih akcija i zadataka koje, na teri- toriji gde je mir naruen, izvravaju Mirovne snage UN. Sastav ovih snaga ine, gotovi ili pripremljeni vojni kontigenti odreenog broja lanica UN. Nacionalni kontigenti se opremaju tipovima defanzivnog naoruanja (uglav- nom lakog streljakog oruja, lakih oklopnih transportnih i borbenih vozila i sl.) i vojne opreme, primerenih zadacima na kojima e biti angaovani. Brojna veliina mirovnih snaga UN je, u dosadanjoj praksi, bila vrlo razlii-ta, utvrivana je za svaki konkretan sluaj, zavisno od sloenosti situacije i teine povrede mira. Karakteristino je, prema dosadanjoj praksi, da su, u pojedinim sluajevima, operacijama uz upotrebu mirovnih snaga UN, pret- hodile posmatrake operacije ali su, u najveem broju sluajeva, uporedo sa operacijama mirovnih snaga, agaovane posebne posmatrake grupe i pose- bne snage civilne policije UN za izvravanje simultanih, namenskih zadata- ka. U okviru svake od operacija uz upotrebu mirovnih snaga UN, redovno je angaovan i adekvatan broj civilnog, administrativnog i tehnikog osoblja za potrebe logistike podrke mirovne misije u celini. To je podjednako vailo i za posmatrake misije UN. Organizacija i sastav mirovnih snaga UN se preliminarno utvruju u okv- iru procesa konsultacija i pregovora Generalnog sekretara sa dravama, koje su se odazvale njegovom pozivu da, svojim vojnim kontigentima, uestvuju u formiranju mirovnih snaga UN( tzv. drave kontributori). Po okonanju ovih konsultacija i pregovora, pristupa se sklapanju bilateralnih sporazuma izmeu UN s jedne i svake pojedinane drave kontributora sa druge strane, koji naelno sadre: obaveze drave kontributora u pogledu veliine i struk- ture vojnog kontigenta, naina opremanja i vrste naoruanja, naina i obli- ka pripreme, vremena gotovosti, naina i rokova upuivanja nacionalnog ko- ntigenta na teritoriju razmetaja mirovnih snaga UN; i obaveze UN u pogle- du garancija mandata i meunarodnopravnog statusa za nacionalni kontigent drave kontributora.

Meunarodnopravni status mirovnih snaga UN, koje se upuuju i razme- taju na teritoriji ugroene drave (drave domaina), proizilazi iz lanova 104 i 105 Povelje UN. Ovim lanovima Povelje, Organizaciji UN i zvani- nim predstavnicima UN se omoguuje korienje takvih privilegija i imuni- teta, koji su im neophodni za obavljanje njihovih funkcija i aktivnosti. Na osnovu pomenutih odredbi Povelje UN, jo 13.februara 1946. je usvojena Konvencija o privilegijama i imunitetima UN, koju je ratifikovala, odnos- no prihvatila ogromna veina lanica UN. Odredbe ove konvencije predstav- ljaju, same po sebi, neophodan osnov za legalno prisustvo mirovnih snaga UN na teritoriji drave domaina, i one podjednako vae i za one drave, ko- je nisu lanice UN ili koje nisu potpisnice Konvencije. Puna legitimnost mir- ovne misije UN na teritoriji drave domaina, moe se garantovati tek bila- teralnim sporazumom o statusu snaga (SOFA), koga potpisuju drava do- main i Generalni sekretar UN u ime Ujedinjenih nacija. Ovim sporazumom se detaljno reguliu sledea pitanja: (1) privilegije i imuniteti za mirovne sn- age UN, oficire, zvaninike i pripadnike snaga; (2) finansijske obaveze, cari- nske, poreske i druge pogodnosti i olakice; (3) korienje veza, telekomuni- kacija i potanskih usluga; (4) sloboda kretanja; (5) korienje drumskih, e- leznikih i plovnih puteva, aerodroma i lukih objekata; (6) upotreba vode, elektrine energije i drugih javnih instalacija; (7) raspoloivost domae valu- te za korienje od strane mirovnih snaga; (8) snabdevanje, materijalna sred- stva i usluge; (9) pravila i uslovi regrutovanja lokalnog osoblja za potrebe mirovne misije; (10) reavanje meusobnih sporova ili zahteva; (11) organi- zovanje veza izmeu vojnih i policijskih snaga drave domaina i mirovnih snaga UN; (12) civilna i kriminalna sudska nadlenost, i (13) identifikacija i status pripadnika mirovnih snaga UN.

Sporazumi UN sa dravama kontributorima i sa dravom domaina postaju pravosnani tada, kada ih svojom odlukom verifikuje Savet bezbednosti i ratfikuju parlamenti drava kontributora, odnosno drave domaina, u skladu sa njihovom, ustavom predvienom procedurom.

Nakon zakljuivanja potrebnih sporazuma sa dravama kontributorima i dr- avom domaina, Savet bezbednosti donosi posebnu rezoluciju, kojom pre- cizira mandat mirovnih snaga UN i utvruje rokove poetka razmetaja sna- ga. Po donoenju takve odluke, a na osnovu, prethodno razraenog plana( na terenu zemlje domaina i u seditu UN), zapoinje proces pristizanja, prih- vata i razmetaja- najpre, Komandanta i lanova taba, a potom i pojedinih nacionalnih kontigenata na utvrene lokacije, na teritoriji drave domaina. Nakon razmetaja, mirovne snage UN zapoinju efektivno izvravanje svog mandata, koga im je odredio Saveta bezbednosti

Pripadnici mirovnih snaga UN ostaju u svojim nacionalnim uniformama, za- dravaju svoje nacionalne ambleme i oznake a u pogledu unutranjeg reda, discipline i pravila slube, podvrgavaju se vojnim zakonima svoje zemlje i komandi svojih nadreenih stareina. Istovremeno, svi nacionalni kontigenti su obavezni da istiu zastavu UN, da njihovi pripadnici nose svetlo-plave beretke i(ili) lemove( otuda naziv plavi lemovi) sa prepoznatljivim amble- mima UN na njima, kao i na rukavima svojih uniformi. Objekti u kojima su smeteni, kao i vozila koja pripadnici mirovnih snaga UN koriste, takoe su obeleeni vidljivim oznakama UN.

Svim nacionalnim kontigentima u sastavu mirovnih snaga, odnosno snagama UN u celini, za svo vreme trajanja operacije, komanduje Komandant miro- vnih snaga UN (renomirani general iz neke od zemalja kontributora) koga imenuje Generalni sekretar uz saglasnost Saveta bezbednosti. Komandant mirovnih snaga je, za svoj rad, iskljuivo odgovoran Generalnom sekretaru UN. U komandovanju mirovnim snagama UN, Komandantu pomae Glavni tab mirovnih snaga UN, iju strukturu naelno sainjavaju vojni i civilni deo taba a uvek je multinacionalnog sastava.. Kada se, meutim, radi o ope- raciji u kojoj treba obezbediti i funkcionisanje privremene vlasti UN na teri- toriji drave domaina, tada se posebno odreuje organ privremene uprave UN, kojim neposredno rukovodi Glavni civilni administrator UN, koji je za svoj rad direktno odgovoran Generalnom sekretaru UN.

Svi pripadnici mirovnih snaga UN( vojno, policijsko i civilno osoblje) su du- ni da se pridravaju zakona drave, na ijoj se teritoriji nalaze. Istovremeno meutim, svi oni uivaju status meunarodnih slubenika, odnosno privile- gije i imunitete, koji iz takvog statusa proizilaze a koji se redovno preciziraju sporazumom izmeu UN i drave domaina u svakom konkretnom sluaju.

Vreme trajanja, odnosno zavretka misije mirovnih snaga UN, u osnovi je veoma teko unapred predvideti, pa se uglavnom pribegava formalnom utvr- ivanju roka mandata mirovnih snaga UN, po pravilu na est meseci, s tim to se, na osnovu procene razvoja situacije na terenu, mandat produava za narednih est meseci i tako redom, sve do odluke Saveta bezbednosti o oko- nanju mirovne operacije UN.2. Mirovne misije NATO Doktrinarno opredeljenje NATO-a da, radi kolektivne odbrane svojih lani- ca, preduzima odreene vojne operacije, meu kojima i mirovne operacije, je, inae, legalno i legitimno i ne moe se osporavati. Naime, prema Gl.VII, l. 51. Povelje UN, doputeno je pravo na individualnu ili kolektivnu samo- odbranu u sluaju oruane agresije protiv neke od lanice UN, dok Savet be- zbednosti ne preduzme mere potrebne za odranje meunarodnog mira i be- zbednosti. Odredbama istog lana 51., meutim, propisano je da o merama koje preduzmu lanice, pri vrenju tog prava na samoodbranu, odmah e se obavestiti Savet bezbednosti i one (mere) nee ni na koji nain do- vesti u pitanje ovlaenje i obavezu Saveta bezbednosti da, na osnovu Povelje, preduzme u svakom trenutku korak, koji smatra nunim, radi odranja ili vaspostavljanja meunarodnog mira i bezbednosti. Legalni osnov delovanja NATO-a, kao regionalnog saveza o kolektivnoj samodbra- ni, nalazi se i u Gl.VIII, l.52. Povelje UN, kojim je, pored ostalog, dopute- no postojanje regionalnih sporazuma ili ustanova, ija je svrha bavljenje pi- tanjima odranja meunarodnog mira i bezbednosti, koja su podesna da bu- du predmet regionalne akcije, pod uslovom da su ti sporazumi ili ustanove i njihovo delovanje u skladu sa ciljevima i naelima UN. Narednim l.53. Po- velje propisano je, takoe, da e se Savet bezbednosti, kad tome ima mesta, koristiti takvim regionalnim sporazumima ili ustanovama, radi sprovoenja prinudnih mera, koje se preduzimaju po njegovom nalogu.Meutim, odred- bama istog lana izriito je utvreno da bez odobrenja Saveta bezbednosti nee po regionalnim sporazumima, niti preko regionalnih ustanova, biti preduzeta nijedna mera.

Pitanje uea NATO-a u odreenoj mirovnoj misiji mogu da pokrenu dra- ve lanice i Generalni sekretar Alijanse a na osnovu zahteva UN, OEBS-a ili partnerskih zemalja iz Sevrnoatlantskog saveta za partnerstvo(NACP).

Pre donoenja donoenja odluke o angaovanju svojih snaga u npr. u nekoj mirovnoj misiji UN, organi NATO-a - Savet severnoatlantskog pakta (NAC) i Komitet za poslove vojne industrije (DPC), su nadleni da paljivo razmo- tre ciljeve te mirovne misije, efekte uea snaga NATO-a, kao i verovatno- u uspeha ili tetnih posledica, koje iz toga mogu proizai. Pomenuti organi su, osim toga, zadueni da obezbede uslove i prihvatljiv okvir za izvoenje odnosne mirovne operacije. Konanu odluku sa jasnim smernicama o an- gaovanju snaga NATO-a u mirovnoj operaciji donosi Savet Alijanse (NAC).

Nakon odobravanja uea NATO-a, Vojni komitet i ostali vojni organi Alijanse, u direktnoj komunikaciji i dogovorima sa nadlenim organima UN i lanicama Alijanse, razrauju tzv. planove za venredne situacije, kojima se, pored ostalog, odreuju veliina, sastav, koncepcija upotrebe, koman- dna struktura kontigenta koji daje NATO, zadaci komandanta kontige- nta snaga NATO-a i vremenski rokovi izvoenja operacije. Ukoliko je, po brojnosti kontigenta u ukupnim mirovnim snagama UN, udeo NATO-a znaajniji, ili ako to zatrae Savet bezbednosti, odnosno Generalni sekretar UN, tada po pravilu, na predlog Vojnog komiteta NATO-a, Savet NATO-a odluuje i o izboru Komandanta mirovnih snaga UN. U svakom sluaju, i ukoliko Komandant kontigenta NATO-a nije istovremeno i Komandant uku- pnih mirovnih snaga UN, Vojni komitet i Savet NATO-a zadravaju pravo da zamene ili povuku delove svog kontigenta, zavisno od promene uslova ili situacije na terenu, kao i da, usled drastinog pogoranja uslova, odlue o dodeljivanju dodatnih snaga za operacije nametanja mira ili ak o povlae- nju svog kontigenta i okonanju svog uea u mirovnoj misiji UN.

Meutim, kad su mirovne snage UN formirane, nezavisno od veliine konti- genta koji daje NATO i bez obzira na to da li je Komandant mirovnih snaga UN, visoki oficir (general) neke od lanica NATO-a ili bilo koje lanice UN, strategijsko rukovoenje mirovnom operacijom UN je u rukama Gene- ralnog sekretara UN, koji deluje u ime Saveta bezbednosti, kojem je on i odgovoran za izvravanje te funkcije. Dakle, i u sluaju da je za Komand- anta mirovnih snaga UN, odreen neki visoki oficir NATO-a, poslove nepo- srednog rukovoenja i komandovanja, on mora izvravati u svojstvu meu- narodnog slubenika, koji je za to, pre svega, odgovoran Generalnom sekretaru UN, odnosno Savetu bezbednosti, ostavljajui po strani svoj identitet oficira NATO-a. Alternativno, doputa se i mogunost, da Koma- ndant mirovnih snaga UN (ako je oficir NATO-a) obavlja istovremeno dve funkije, tako to e zadrati i funkciju Komandanta kontigenta snaga NATO u okviru mirovnih snaga UN.

Uvek je poeljno da se razmetaj mirovnih snaga UN, u ijem se sastavu na- lazi i manji ili vei kontigent snaga NATO-a, na teritoriji drave domaina, kao i poetak mirovne operacije, preduzimaju uz pristanak ili na izriiti zah- tev suverene vlasti te drave ili strana u sukobu. Mada se, u praksi, ve pri- menjuje princip da za pokretanje mirovnih operacija UN uopte, a posebno za operacije nametanja mira, u kojima se angauju snage NATO-a, sagla- snost drave domaina ili strana u sukobu poeljna ali nije neophodna, ostaje opte uverenje da je pristanak zemlje domaina, odnosno strana u su- kobu, od presudne vanosti, ne samo za puno potovanje legitimiteta i meu- narodnopravnog statusa mirovnih snaga UN, nego i za efikasno izvravanje njihovog mandata, odnosno ciljeva i zadataka mirovne misije, u kojoj su one angaovane.

Meunarodnopravni status mirovnih snaga UN, u kojima su ukljuene i snage NATO-a, utvruje se inae po standardnoj proceduri, sklapanjem spo- razuma o statusu snaga (SOFA), izmeu UN, NATO-a i drave domaina, odnosno strana u sukobu, pri emu su, tim sporazumom, obuhvaene sve snage NATO-a, angaovane u toj mirovnoj operaciji. Ovim sporazumom se, formalno svi potpisnici obavezuju da e potovati neutralnost i meu- narodni legitimitet mirovnih snaga, sa prateim privilegijama i imunite- tima za prripadnike mirovnih snaga UN. Inae, ovaj sporazum, obavezno sadri odredbe, kojima se : (1) identifikuje Rezolucija Saveta bezbednosti UN kojom se daje punomoje za formiranje snaga UN; (2) potvruje meu- narodni karakter snaga NATO-a koje se dodeljuju UN za mirovne operacije; (3) asimiliu snage NATO u mirovne snage UN radi regulisanja njihovog st-atusa; (4) proiruje primena sporazuma o statusu snaga (SOFA) izmeu UN i drave domaina na NATO; (5) utvruju dogovoreni odnosi rukovoenja i komandovanja mirovnim snagama izmeu UN i NATO-a i njihovih organa; (6) regulie primena civilne i krivino-pravne jurisdikcije na kontigente u sa- stavu mirovnih snaga; (7) utvruju administrativna procedura i finansijski iz- daci za ustupljeno ljudstvo, opremu ili tehniku UN i, s tim u vezi, meusob- ne zakonske obaveze; (8) priznaje se primena naela humanitarnog prava, kao obavezujueg kodeksa ponaanja pripadnika mirovnih snaga; i (9) pro- pisuje mogunost da e se, zavisno od razvoja situacije na terenu, sporazum- no utvrivati dodatna ili nova reenja za pojedina pitanja.

Po doktrinarnim opredeljenima NATO-a, ne dovodi se u pitanje glavna od- govornost Saveta bezbednosti UN za odreivanje mandata mirovnim snagama UN, u ijem su sastavu ukljuene i snage NATO-a. Upravo ra- di postizanja eljene efikasnosti preduzete mirovne operacije UN a posebno zbog ouvanja kredibiliteta, u njima angaovanih snaga NATO, smatra se opravdanim pravo Saveta NATO-a, da redovno izvetava Savet bezbe- dnosti UN o svom kolektivnom gledanju na nastavak takve mirovne op- eracije UN, pa i da zahteva odgovarajue revidiranje mandata mirovn- ih snaga UN, ako to budu nalagale promenjene okolnosti situacije na te- renu.

3. Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)

Prema Helsinkoj deklaraciji, usvojenoj na Konferenciji o evropskoj bez- bednosti i saradnji 1975. u Helsinkiju, bilo je predvieno da se povremenim okupljanjem i podsticanjem procesa konsultacija, pregovaranja i sporazume- vanja, unapreuju odnosi izmeu drava uesnica KEBS-a u oblasti izgrad- nje poverenja i odreenih aspekata bezbednosti i razoruanja, saradnje u oblastima privrede, nauke, tehnike i ekologije, kao i saradnje u huma- nitarnim i drugim oblastima. Potpisivanjem Pariske povelje za novu Evro- pu 1990., institucionalizovanjem Helsinkog procesa od 1992. i proirenjem svog lanstva, KEBS je radikalno promenio karakter i mehanizme svog del- ovanja. Od 1.januara 1995., kada joj je promenjen naziv u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ona se sve izrazitije razvija kao regionalni sporazum ili organizacija koja, u duhu Glave VIII Povelje UN, u saradnji sa Savetom bezbednosti UN i drugim regionalnim organizacijama (NATO, EU), uestvuje u mirnom reavanju sporova i(ili) u sprovoenju pr- eventivnih mera za spreavanje konflikata meu dravama-lanicama.

Radi obavljanja ovih vanih meunarodnih funkcija, OEBS je razvio odgo- varajue institucije, mehanizme i instrumente delovanja. Tu se, pre svega misli na Forum za bezbednosnu saradnju (FSC), kao stalno telo za pre- govore i konsultacije o svim pitanjima razoruanja, kontrole naoruanja, iz- gradnje poverenja i bezbednosti i ublaavanje sukoba. Posebno znaajno mesto pripada Centru za prevenciju konflikata (CPK) OEBS-a, kao i Ce- ntrali za angaovanje, pri Sekretarijatu OEBS-a, sa seditima u Beu.

Centar za prevenciju konflikata, pored mera izgradnje poverenja i bezbedno- sti, sve vie preuzima funkcije sprovoenja verifikacije sporazuma u oblasti razoruanja i kontrole naoruanja, kao i postupaka za mirno reavanje suko- ba. U tom smislu, Centar raspolae i odgovarajuim instrumentima za rano upozoravanje, spreavanje konflikata i politiko reavanje kriza, kao i miroljubivo reavanje sporova.

OEBS je, dakle, razvio odgovarajue institucionalne mogunosti da, samos- talno a najee u saradnji sa UN, NATO, EU i drugim regionalnim organi- zacijama, preduzima ili uestvuje u razliitim misijama, sa vrlo irokim dija- pazonom mandata i zadataka. To mogu biti, pre svega, klasine posmatra- ke misije, iji mandat i zadaci, takoe, mogu biti vrlo razliiti: od nadgle- danja potovanja ljudskih i manjinskih prava, preko verifikacije sprovoenja sporazuma o mirnom reavanju sukoba i kontrole naoruanja, do efektivnih mera pomoi, savetovanja, poredovanja ili pruanja dobrih usluga radi pre- dupreenja ili ublaavanja sukoba. Pored ovih, OEBS rasolae i mogunosti- ma za tzv. misijama pruanja pomoi dravama u pripremi i organizo- vanju slobodnih i demokratskih izbora na svim nivoima, u okviru imple- mentacije odreenih sporazuma, radi unapreenja politikih procesa, preve- ncije ili ublaavanja konflikata. I jedan i drugi oblik angaovanja OEBS-a, mogu biti organizovani kao integralni deo neke ire meunarodne mirovne misije, koja je naravno pod patronatom Saveta bezbednosti UN, a kojoj jo mogu biti ukljueni i resursi NATO-a, EU i drugih regionalnih ustanova.

U svakom sluaju, za donoenje odluke o ueu OEBS-a u ma kakvoj misi- ji, ukljuujui tu i eventualnu mirovnu misiju UN, nadlean je Stalni savet (PC) OEBS-a, koju konsenzusom odobrava Savet ministara (MC) kao na- jvii rukovodei organ OEBS-a. Stalni savet OEBS-a je, takoe zaduen da pripremi predlog o efu misije za odreenu konfliktnu situaciju, da utvrdi jasan mandat sa preciziranim zadacima, ciljevima, ovlaenjima, rokovima trajanja i delokrugom rada.

Za popunu osoblja ovih misija, OEBS se preteno oslanja na svoje drave lanice, a delimino i na pomo drugih regionalnih institucija (NATO, EU i sl) pa i nevladinih organizacija, kada su u pitanju misije sloenijeg karaktera. Kada se radi o ueu u mirovnim misijama, tada se, po pravilu, OEBS obra- a NATO-u ili EU, za stavljanje na raspolaganje njihovih resursa i mehani- zama. Odobravanje korienja i nain upotrebe resursa NATO-a, za potrebe misija OEBS-a, inae podlee istim naelima i proceduri, koji vae i pri an- gaovanju snaga NATO-a u mirovnim misijama UN.

Za status i odgovornost efa i osoblja misije OEBS-a, vae slini kriterijumi i standardi, koji su ustanovljeni i za mirovne misije UN, odnosno mirovne misije u kojima su direktno ili indirektno angaovane snage NATO-a. ef i osoblje misije OEBS-a, na osnovu odgovarajueg pristanka sukobljenih stra- na i sporazuma sa vlastima drave domaina, uivaju meunarodni status i odreene privilegije i imunitete (ograniene), koji su im neophodni za izvr- avanje njihovih funkcija i zadataka. Za obavljanje svojih funkcija i zadata- ka, oni su neposredno odgovorni OEBS-u, odnosno organu OEBS-a koji im je utvrdio mandat. Ako je, meutim misija OEBS-a, sastavni deo ire mirov- ne misije UN, tada i za nju, vae ista pravila dvostruke odgovornosti, pri e- mu je uvek prioritetna odgovornost Savetu bezbednosti UN.

OEBS je, u proteklih desetak godina, preduzeo vei broj razliitih misija u kriznim podrujima: (1) u Jugoistonoj Evropi- Albanija, Bosna i Herce-govina, Hrvatska, Srbija i Crna gora, Kosovo i Metohija i Makedonija; (2) u Istonoj Evropi- Belorusija, Moldavija, Esonija, Letonija i Ukraji- na; (3) na Kvkazu- Azerbejdan (Ngorno Karabah), Gruzija (Juna Os- etija i Abhazija), eenija i Jermenija; i (4) u Centralnoj Aziji- Kazaha- stan, Turkmenistan, Kirgistan, Uzbekistan i Tadikistan.

Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji, kao i misije u Ukrajini, Estoniji, Letoniji, Belorusiji i eeniji su okonale svoj mandat, a ostale misije, uz stalno produavanje mandata na svakih est meseci, i dalje traju.

Posebnu panju, svakako zasluuju dve misije OEBS-a, vezane za prostor Bosne i Hercegovine i prethodne SR Jugoslavije. Misija OEBS-a u Bosni i Hercegovini, formirana je nakon potpisivanja Dejtonskih sporazuma krajem 1995. i upuena na teritoriju ove susedne drave sa dosta sloenim mandat- om, koji se u osnovi svodio na kontrolu smanjenja naoruanja sukoblje- nih strana (uz podrku snaga IFOR/SFOR-a) i pripreme i organizova- nje parlamentarnih i lokalnih izbora. Ova misija OEBS-a je, zapravo in- tegralni deo ire mirovne misije UN, u kojoj su angaovane tzv. Snage za stabilizaciju mira-SFOR (tj. snage NATO-a do poetka 2004., od kada su ih zamenile zajednike snage EU), brojno civilno osoblje Kancelarije visokog predstavnila (OHR) UN za kontrolu i implementaciju Dejtonskog sporazuma o BIH (sada je to britanski dravljanin Pedi Edaun), koji i rukovodi misijom u celini. Ovoj misiji UN, a u okviru nje i misiji OEBS-a, izvravanje manda- ta sa promenljivim uspehom i dalje traje.

Druga tzv. Verifikaciona misija OEBS-a (koju je predvodio ameriki funk- cioner Vilijam Voker), sa oko 1400 pripadnika, u martu 1998. je upuena, na teritoriju Kosmeta u SR Jugoslaviji, sa mandatom, koji se svodio na nadgle- danje primene rezolucija Saveta bezbednosti 1160 i 1199, kojima je naloe- no obustavljanje neprijateljstava i povlaenje dela jugoslovenskih snaga bez- bednosti sa tog prostora. Vokerova misija je trebala da objektivno i nepri- strasno izvetava OEBS, a pre svega Savet bezbednosti UN o injenicama i situaciji na terenu, bez prejudiciranja ocena i kvalifikacija ili preduzimanja ma kakvih postupaka, koji bi mogli dovesti do pogoranja situacije. Umesto toga, upravo nakon neuspeha poznatih pregovora u Rambjeu, poetkom mar- ta 1999., Vokerovamisija je, pogibiju oko 40 pripadnika teroristike OVK

u obraunu sa jugoslovneskim snagama bezbednosti u selu Raak, naprasno okvalifikovala masakrom nedunog, civilnog albanskog stanovnitva u s.Raak. To je, naravno bio glavni detonator, tanije, zvanino kljuni pov-od za pokretanje nelegalne vojne intervencije NATO-a protiv Jugoslavije 24.marta iste godine, ime je, naprasno i neslavno prestao mandat te misije OEBS-a. Ostale su, naime, vrlo rairene sumnje, a sve je vie i uverljivih ar- gumenata i dokaza, da su izvetaj i ocene Vokerovemisije o dogaajima u Raku, bili zasnovani na lairanim injenicama, ime su faktiki obmanuti OEBS, NATO ali i cela meunarodna zajednica. Nesumnjivo je, meutim, da su, i bez tog povoda, u vojno-politikim krugovima SAD i NATO, identi- fikovani kljuni razlozi i pripremljeni planovi za vojnu intervenciju na Jugo- slaviju.

4. Misije Evropske unije

Konkordija

Makedonija, 31. mart 15. decembar 2003.

Angaovano 400 vojnika iz 13 lanica EU-a i 14 nelanica

Komandant: Rajner Feist

Ova misija Evropske unije zamenila je prethodnu vojnu misiju NATO-a i umesto godinu dana kako je prvobitno bilo planirano - trajala je 21 mesec. Njen cilj je, na zahtev makedonske vlade, bio produetak doprinosa u uspostavljanju bezbednije situacije u zemlji i pomo u primeni Ohridskog sporazuma iz avgusta 2001. Tim sporazumom, kasnije pretvorenim u ustavne promene, bila je zaustavljena albanska oruana pobuna iz prolea i leta te godine. Albanci su tada traili adekvatniju zatitu i politiko predstavljanje.

EUPOL Proksima

Makedonija, inicijalni period od jedne godine, poev od 15. decembra 2003.

Angaovano 200 policajaca i civila iz vie zemalja (EU i druge)

Komandant: Jirgen Paul olc

Za razliku od prethodne Konkordije, iji je karakter bio vojni, ovo je policijska misija. Njeni pripadnici rasporeeni su u sledeim makedonskim gradovima: Skoplje, Tetovo, Kumanovo, Gostivar i Ohrid. Misija ima nekoliko ciljeva: konsolidaciju vladavine prava i poretka, ukljuujui borbu protiv organizovanog kriminala; pomo u reformi Ministarstva unutranjih poslova, ukljuujui i policiju; stvaranje granine policije, u okviru ire ambicije Evropske unije poznate pod nazivom integrisano upravljanje granicama; rad sa lokalnom policijom; policijska saradnja sa makedonskim susedima. U julu 2004. Mihail Salin je zamenio Sorena Jesena Petersena na mestu specijalnog predstavnika Evropske unije u Makedoniji i on je zaduen i za funkcionisanje Proksime.

EUPM u BiH

Bosna i Hercegovina, poetak: 1. januara 2003, trajanje: tri godine

Angaovano 500 policajaca iz vie od trideset zemalja

Komandant: Kevin Karti, od 1. marta 2004. (prvi komandant: Sven Frederiksen)

Policijska misija Evropske unije u Bosni i Hercegovini dola je na mesto IPTF-a, tj. Meunarodnih policijskih snaga Ujedinjenih nacija, koje su u BiH bile rasporeene zajedno sa UNPROFOR-om i kasnije SFOR-om, nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine. Bosanski EUPOL vremenski prethodi makedonskoj Konkordiji, ali su obe misije vrlo sline. Osnovni zadatak EUPOL-a je pomo u uspostavljanju vladavine prava, kroz osposobljavanje domaih policijskih snaga, u skladu sa najboljom evropskom i meunarodnom praksom. Misija to ini tako to nadgleda, obuava i vri inspekcijske poslove. Osim to je Visoki meunarodni predstavnik u BiH, Lord Pedi Edaun je 2002. godine postao i specijalni predstavnik Evropske unije u BiH, i na osnovu toga ima vrhovnu kontrolu i nad ovom misijom.

ALTEA

Bosna i Hercegovina, poetak: 2. decembar 2004.

Angaovano sedam hiljada vojnika

Komandant: Don Reit

Dugoroni cilj misije je obezbeivanje stabilne, odrive, mirne i multietnike Bosne i Hercegovine, koja e saraivati sa susedima i ostati nepovratno na putu ka lanstvu u EU-u. Srednjoroni cilj je podrka napretku BiH ka Uniji kroz doprinos bezbednoj situaciji u zemlji, uz transfer nadlenosti domaim institucijama. Kratkoroni cilj EUPOL-a je osiguravanje adekvatnog prelaska od NATO-vog SFOR-a ka EUFOR-u (Snage Evropske unije) u primeni Dejtonskog sporazuma i garantovanju bezbednosti u zemlji dok se ona pribliava evropskim strukturama. Altea se sprovodi na osnovu dogovora sa NATO-om, u okviru tzv. Berlin plus aranmana, a Evropska unija e, na osnovu toga koristiti sredstva i kapacitete NATO-a. Alijansa e, takoe, ostati vojno prisutna u BiH, ali u vrlo malom obimu.

EUDAST TEMIS

Gruzija, poetak: 16. jul 2004, trajanje: 12 meseci

Angaovano deset meunarodnih civilnih strunjaka, kojima pomae lokalni tim

Rukovodilac: Silvija PancOvo je bitno drugaija misija od novih naina angaovanja Evropske unije na Balkanu. Njen cilj je pomo novoj demokratskoj vladi Gruzije u reformama pravnog i sudskog sistema. Inostrani strunjaci su rasporeeni po odgovarajuim ministarstvima, gde zajedno sa lokalnim vladinim slubenicima i strunjacima rade na strategijama i primeni reformi koje bi trebalo da uvrste vladavinu prava. Posebna panja posveuje se pomoi u krivinom zakonodavstvu i sudskom sistemu, kao i borbi protiv korupcije. Rad misije nadgleda Heiki Talvitie, specijalni predstavnik Evropske unije za juni Kavkaz.

ARTEMIS

Demokratska Republika Kongo, misija trajala od 12. juna do 1. septembra 2003.

Komandant: francuski general Nevo

Ovo je bila prva vojna misija Evropske unije van evropskih granica, a Francuska je, u ime Unije, vodila celu operaciju koja je bila odobrena i od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Njen cilj je bio stabilizovanje bezbednosnih uslova i popravljanje humanitarne situacije u Bunji (region Ituri u Kongu). Misija Artemis je poslednji u nizi napora Evropske unije da zaustavi sukobe u Kongu, u emu je Unija bila angaovana od 1996. godine.

EUPOL KINASA

Kongo, zapoee u januaru 2005. godine, trajae 12 meseci

Bie angaovano oko 30 strunjaka

Nakon vojne operacije Artemis, Evropska unija je odluila da se odazove pozivu vlade Konga iz oktobra 2003. godine i da u istu zemlju poalje i prvu policijsku misiju. Njen zadatak bio je uspostavljanje posebne (integrisane) policijske jedinice koja treba da titi dravne institucije i da pojaa organizaciju unutranje bezbednosti Konga. U decembru 2003. Politiki i bezbednosni komitet Unije napravio je plan misije, koja e uspostaviti centar za obuku domaih policajaca i nadgledati reformu policijske slube, naroito do parlamentarnih izbora koji treba da se odre u 2005.

(Evropski forum, br. 12., decembar 2004, str. 8-9., objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 730 od 30. 12. 2004)5. Kombinovane mirovne misije

Sve do prve polovine devedesetih godina prolog veka, preduzimanje miro- vnih misija bilo je u iskljuivoj nadlenosti Saveta bezbednosti i(ili) Genera- lne skuptine UN. Preduzete mirovne misije UN u brojnim sluajevima pov- rede ili naruenja mira irom sveta (na svim kontinentima), nosile su , u ma- njoj ili veoj meri, sva bitna obeleja izvornih mirovnih operacija UN, u smislu operacija za odravanje mira i(ili) operacija za uspostavljanje mira. I potonje mirovne misije UN, koje su preduzete od sredine devedese- tih godina prolog veka do danas, kada su u sastavu mirovnih snaga bili uk- ljueni samo kontigenti pojedinanih lanica UN, a ne i kontigenti NATO-a ili koje druge regionalne organizacije, ouvale su izvorni karakter mirovnih operacija UN.

Meutim, od sredine devedesetih godina prolog veka, tanije sa promovi- sanjem NATO strategije kriznog menadmenta i njegove doktrine o miro- vnim operacijama, nastupa razdoblje primene tzv. kombinovanih mirovnih operacija. U poetku, preduzimanjem kombinovanih mirovnih operacija, se samo naruava, a kasnije i sve vie raskida organska veza sa izvornim miro- vnim operacijama UN, pa se one, delimino izvode kao nelegitimne opera- cije nametanja mira ili i dalje nastavljaju kao legitimne operacije name- tanja mira uz vrlo rasprostranjeno osporavanje njihovog meunarodnog kredibiliteta i umnoavanje nepoverenja i sumnji u pogledu delotvornosti i svrsishodnosti takvih mirovnih misija.

Testiranje mirovnih instrumenata NATO-a, po prvi put, izvreno je u vre- me misije Snaga UN za zatitu (UNPROFOR), ustanovljene odlukom Sav- eta bezbednosti od 21. februara 1992., povodom eskalacije meunacionalnih sukoba na teritoriji nekadanje SFRJ. Sve do prolea 1993. misija ovih snaga UN, imala je sva obeleja izvorne mirovne operacije UN. Meutim, usled naglog pogoranja bezbednosnih uslova za izvravanje mandata snaga UN na teritoriji BiH, Savet bezbednosti je, na osnovu prethodno sklopljenog sp- orazuma sa NATO-om, zatraio pomo njegovih vazduhoplovnih snaga, radi spreavanja povreda tzv. zona zabranjenog leta nad teritorijom BiH. Po- etkom juna meseca iste godine, Savet bezbednosti je odobrio korienje sna- ga NATO i radi osiguranja bezbednosti tzv. zatienih zona na teritoriji BiH. Vazduhoplovne snage NATO, su preduzele efektivne borbene akcije po poloajima i objektima snaga Republike Srpske, 10. i 11.aprila 1994., povodom Srpske opsade Gorada a 19. i 20.novembra iste godine, po ae- rodromu Udbine (u Hrvatskoj) i raketnim poloajima srpskih snaga, zbog ugroavanja zatiene zone Biha.

Nesporno je da su ovakve akcije NATO-a, inae tipine za misije nametanja mira, bile sasvim legalne, jer im je prethodila odluka Saveta bezbednosti. Meutim, jednako tako je nesporno, da je tim akcijama NATO-a, usmernim samo prema snagama Republike Srpske (a ne i prema snagama druge dve strane u sukobima, koje su takoe vrile povrede zatienih zona UN) fakti- ki naputeno naelo nepristrasnosti, ime su srpske snage dovedene u tra- jno defanzivnu poziciju, do okonanja sukoba u BiH i potpisivanja Dejtons- kog mirovnog sporazuma 21.novembra 1995. Poto je, dakle, svojevrsnom simbiozom izvornih mirovnih operacija UN i instrumenata NATO-a za nam- etanje mira, formalno nametnut mir, kasnije ustanovljenim Snagama za imp- lementaciju- IFOR(od novembra 1995.) i Snagama za stabilizaciju-SFOR(od septembra 1996.), preostalo je da se angauju u sprovoenju Mirovnog spor- azuma, tj. u misijama stvaranja, odravanja i nadgradnje mira u BiH.

Ova kobinovana mirovna misija, uz angaovanje snaga NATO-a (kasnije snaga EU), brojnog osoblja civilne administracije UN i misije OEBS-a, dos- ta sporo i uz mnoga posrtanja, i dalje nastavlja svoj mandat, mada je, prete- nim delom, ipak zadrala organsku vezu sa izvornim mirovnim misijama UN. To se, naravno ne moe rei za potonje sluajeve kombinovanih miro- vnih misija.

Nije nepoznato da je, nakon neuspelih pregovora u Rambujeu i nespremnosti jugoslovenske strane da prihvati meunarodni protektorat ( ili okupaciju ) na delu svoje suverene teritorije, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, usle- dila oruana agresija NATO na Jugoslaviju. Ova intervencija je, nakon 78 dana bombardovanja nae zemlje, okonana 10.juna 1999., potpisivanjem tzv. Kumanovskog vojno-tehnikog sporazuma. Istoga dana, Savet bezbe- dnosti je usvojio uvenu Rezoluciju 1244. Na osnovu ove reolucije i Ku- manovskog sporazuma, izvreno je: dislociranje jugoslovenskih snaga be- zbednosti (snaga VJ i policije) izvan teritorije Kosova i Metohije i usta- novljenih zatienih zona bezbednosti ve do 11.juna 1999.; rasporeiva- nje , multinacionacionalnih mirovnih snaga NATO-KFOR (Kosovo Fo- rce) na teritoriji Kosova i Metohije a manjim delom i na teritoriji Makedo- nije, Grke i Albanije, i ; uspostavljanje na teritoriji Kosova i Metohije, Privremene vlasti UN za Kosovo-UNMIK(United Nations Interim Ad- ministration in Kosovo).Pre kraja juna meseca 1999. okonan je razmetaj snaga KFOR, tako da su one, zajedno sa osobljem UNMIK, zapoele izvravanje mandata, utvrenog Rezolucijom 1244. Njihov mandat, u sutini, ne odstupa od uobiajenih, ve proverenih standarda u mnogim mirovnim misijama UN a treba da vodi stv- aranju multietnikog drutva na Kosovu kao krajnjem cilju, kroz pretho- dno: humanitarno zbrinjavanje stanovnitva; osiguranje bezbednog povratka izbeglih i raseljenih lica i zatitu pripadnika nealbanskih etnikih zajednica; pruanje pomoi u obnovi i revitalizaciji privrede; pruanje pomoi u rekon- strukciji lokalnih institucija vlasti; nadgledanje i kontrolu slobodnih i demo- kratskih izbora, radi uspostavljanja lokalnih, prelaznih organa vlasti na Ko- sovu; postepeno prenoenje funkcija i nadlenosti UNMIK-a na prelazne or-gane vlasti Kosova; uspostavljanje meuetnikog poverenja, bezbednosti, zakonitosti i svih drugih, potrebnih uslova za ostvarivanje visokog stepena autonomije te pokrajine, kao integralnog dela SR Jugoslavije, do konanog reenja statusa Kosova, to je u nadlenosti Saveta bezbednosti.

Dosadanji rezultati izvravanja ovako postavljenog mandata KFOR-u i UNMIK-u, u toku proteklog razdoblja, meutim, izazivaju vrlo razliite, pa i sasvim kontraverzne komentare, ocene i oekivanja. Ove razlike i neslaga- nja su postale jo zaotrenije nakon odranih izbora i konstituisanja prelazn- ih vlasti Kosova, a naroito nakon poznatih martovskih dogaaja (pogroma srpskog stanovnitva) na Kosovu iz 2004. U oficijelnim stavovima i ocena- ma Srbije i Crne Gore dominira uverenje, da KFOR i UNMIK, nisu jo uvek izvrili ni minimum zadataka, koji su im utvreni mandatom i da se, tek po ostvarivanju svih standarda utvrenih Rezolucijom 1244, moe pristup- iti reavanju konanog statusa Kosova i Metohije po formuli vie od au- tonomije, manje od nezavisnosti. U zvaninim saoptenjima i ocenama Saveta bezbednosti i drugih, involviranih meunarodnih subjekata (NATO, EU,OEBS) , preovlauje uverenje, da je ostvaren znaajan napredak u spro- voenju obaveza iz Rezolucije 1244 i da e se ve tokom 2005. pristupiti oceni ispunjavanja standarda ali i reavanju statusa Kosova, pri emu se iskljuuje mogunost da ono ostane pod suverenitetom Srbije, da se prikljui nekoj drugoj dravi ili da doe do bilo kakvih promena grani- ca u regionu. Nasuprot tome, u izjavama najviih, albanskih politikih zva- ninika sa Kosova, zastupa se, gotovo, rezolutno stanovite o neodlonom priznavanju nezavisnosti Kosova i da je, bez takvog reenja statusa, nemo- gue i besmisleno reavanje pitanja standarda, sa ili bez meunarodnog pos- redovanja, te da je to hitnije priznavanje nezavisnosti Kosova, kljuni uslov ispunjavanja standarda i stabilizacije stanja u regionu.

Vie je, dakle, nego oigledno da se Savet bezbednosti UN, NATO, OEBS, EU i drugi uticajni meunarodni faktori, nalaze pred, ,,sizifovskom enig- mom, kojoj su i sami doprineli: kako, posle jedne nelegalne misije NATO-a u nametanju mira, do kraja ouvati nepristrasnost i kredibilitet delovanja le- gitimnoj mirovnoj misiji KFOR-a i UNMIK-a, i okonati ih tako da za KiM bude postignuto takvo reenje, kojim e biti zadovoljeni interesi svih invol- viranih aktera ali i onemoguena reprodukcija i prerastanje ove krize u jo opasnije arite ugroavanja regionalnog mira i bezbednosti.

Misija meunarodnih snaga za pomo bezbednosti Avganistana-ISAF, koja je ustanovljena Rezolucijom 1386 Saveta bezbednosti od 20.decembra 2001., ima takoe neka obeleja kombinovane mirovne misije. Ona je, nai- me usledila tek nakon nelegalne, oruane intervencije ameriko-britanskih snaga (podranih snagama Antiteroristike koalicije drava) protiv Avgani- stana, bez izriite saglasnosti Saveta bezbednosti. Poznato je, inae, da je ona usledila kao odmazda zbog uvenih samoubilakih akcija slamskih tero- rista Bin Ladena na Njujork i Vaington od 11.septembra iste godine, kojima je Avganistan pruio utoite. Intervencija je zapoela 7.oktobra a glavne operacije, radi obaranja Talibanskog reima i okupacije zemlje, okonane su polovinom decembra meseca iste godine.

Glavnininu snaga ISAF, u poetnom razdoblju, inili su kontigenti lanica NATO-a, a komandovanje tim snagama je, po odobrenju Saveta bezbednosti takoe bilo povereno NATO-u. Njihov mandat je, od poetnih zadataka stvaranja uslova za dotur humanitarne pomoi i obezbeivanja humanitarnih misija, kasnije proiren na pruanje razliitih oblika pomoi na obuci doma- eg vojnog i policijskog kadra, zatiti meunarodnog civilnog osoblja anga- ovanog na pripremi i odravanju demokratskih izbora, kao i unapreivanju bezbednosti institucija vlasti Avganistana. Meutim, i nakon odranih izbora i konstituisanih legitimnih organa vlasti Avganistana, podruje delovanja sn- aga ISAF-a, ostalo je ogranieno uglavnom na iri region oko glavnog grada Kabula. U meuvremenu, rukovoenje snagama ISAF, NATO je prepustio Evropskoj uniji, a dolo je i do znaajnijeg, ravnomernijeg uea drugih dr- ava, u strukturi snaga ISAF. Meutim, istovremeno sa delovanjem ISAF-a, posebne, znatno obimnije, ameriko-koalicijone snage su i dalje angaovane u antigerilskim i antiteroristikim dejstvima protiv naoruanih grupa pristali- ca Talibana i islamskih terorista. Tako se, ova kombinovana mirovna misija i dalje nastavlja u ambijentu stalnog obnavljanja sumnji i osporavanja njenog meunarodnog legitimiteta, povremenih bojkota i otpora dela stanovnitva, pa i teroristikih akata prema mirovnim snagama, institucijama legalnih vla- sti, pa i nedunom civilnom stanovnitvu Avganistana to, naravno, ostavlja dosta velike neizvesnosti u pogledu njenog konanog ishoda.

Misija koalicijonih multinacionalnih snaga u Iraku, je de fakto zapoela nelegalnom vojnom intervencijom ameriko-britanskih koalicijonih snaga protiv Iraka 20.marta 2003. zbog, po zvaninim objanjenjima, otkrivanja irakog oruja za masovno unitavanje, zbacivanja reima Sadama Huseina i uklanjanja pretnji po bezbednost regiona. Ova intervencija je, iznenaujue brzim porazom irake vojske, slomom Sadamovog reima i okupacijom teri- torije Iraka, formalno okonana ve krajem aprila iste godine ali su akcije na slamanju otpora Sadamovih pristalica i grupa islamskih terorista, i dalje nas- tavljene. SAD su, pre svega zbog umnoavanja sopstvenih gubitaka ljudstva a delimino i zbog sve izraenijeg protivljenja meunarodne javnosti produ- avanju stanja okupacije Iraka, objektivno bile prinuene da (post festum) zatrae starateljstvo Saveta bezbednosti nad misijom multinacionalnih sn- aga u toj zemlji, koje je Rezolucijom 1511 Saveta bezbednosti od 16.oktob- ra 2003., napokon i ozvanieno. Istom rezolucijom, meutim, komandovanje multinacionalnim snagama UN, pa i rukovoenje svim znaajnijim akcijama misije, zadrano je u rukama SAD. Upravo zbog toga, veina lanica UN, a meu njima i neke od najuticajnijih (Rusija, Kina, Francuska, Nemaka i dr.) odbija angaovanje u takvim mirovnim snagama, pa i znaajniji finansijski doprinos misiji za potrebe obnove i rekonstrukcije Iraka. U meuvremenu, uz pomo civilne misije UN, a u krajnje nepovoljnim uslovima, svakodnev- nih samoubilakih teroristikih napada i masovnih stradanja pripadnika mir- ovnih snaga, a naroito nedunog civilnog stanovnitva, odrani su izbori i obnovljene institucije domae vlasti Iraka. Time, meutim, nije oznaen i prestanak tragedije irakog naroda, poto su, u uslovima produavanja fakti- ke amerike okupacije zemlje, samoubilake akcije islamskih, teroristikih i ekstremistikih grupa, proirene i prema pripadnicima novoformiranih do- maih snaga bezbednosti, pa i visokim zvaninicima domaih prelaznih vla- sti. Osim toga, nisu prestala, u meunarodnoj javnosti, dosta rairena ospo- ravanja legitimiteta i kredibiliteta ove mirovne misije a produbljene su i su- mnje u pogledu stvarnih razloga mirovne misije u celini, poto se u meu- vremenu pokazalo da je glavni razlog ameriko-britanske intervencije na Irak lairan. U takvoj situaciji, zaista je teko govoriti o pouzdanosti gara- ncija o meunarodnopravnom statusu mirovnih snaga, o kredibilitetu miro- vne misije u kojoj su one angaovane, pa time naravno i o prognozama za konaan ishod ove kombinovane mirovne misije.

Znai li to da su kombinovane mirovne misije, degfinitivno promaena stvar tj. mehanizam, koji je ve nedelotvornost i inferiornost u odnosu na mehani- zam ivornih mirovnih operacija UN. Ovakav stav, na prvi pogled, protivure- i optem uverenju da u akcijama reavanja kriza i ouvanja mira, treba obezbediti angaovanje to veeg broja uticajnih meunarodnih faktora, veu transparentnost i uravnoteeniju raspodelu i kontrolu meunarodne odgovornosti, to se potpunije moe osigurati upravo preko mehanizma kobinovanih mirovnih operacija. Nije li, moda, kljuni problem u tome da su pomenute misije zapoele kao klasine, unilateralne vojne intervencije, tj. kao nelegalne operacije za nametanje mira, ime je, ve u startu, izgubljena ansa da se te misije rahabilituju, odnosno da poprime potrebne atribute pra- vih kombinovanih mirovnih operacija, sa punim i nespornim meunarodnim legitimitetom i kredibilitetom. Poto su, u meuvremenu preduzete jo neke kobinovane mirovne misije manjeg obima, a pokrenut je i proces, dugo naja- vljivane reforme Sistema kolektivne bezbednosti UN, izgleda da tek predsto- je ozbiljni izazovi u traganju za pravim odgovorima na ova i druga bitna pi- tanja meunarodnog mira i kolektivne bezbednosti.

PAGE 18