tehnoloske karte montaze-asmir suljakovic

7/25/2019 Tehnoloske Karte Montaze-Asmir Suljakovic

1/27

Univerzitet u Zenici Zenica, decembar 2014Mainski fakultetPredmet: Tehnl!i"a mnta#e i demnta#e

T$%&'(')*$ *+T$ M'&T+-$ &+P.M/$U P'('&' .T$M+

+3$('M.TT+( Z$&.3+~Seminarski rad~

Student: Profesor:

+smir ul"akvi Doc.Dr. Ismar Alagi, dipl.in.ma.

1


2/27

Sadraj

UVOD 55555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555556

KONSTRUISANJE PROIZVODA I PROCES MONTAEPrizvd i n"e!vi sastavni di"elvi5555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555554

Utica" knstrukci"e 7rizvda na 7rces mnta#e555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555558

Ukla7an"e elemenata ka snva za knstrukci"u 7rizvda5555555555555555555555555555555555555555555555555558

m"ernice za blikvan"e 7rizvda u cil"u bezb"e9en"a 7!dnsti

za mnta#u555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555

Pr"ektvan"e 7stu7aka rada i tehnlkih sistema u mnta#i;;;;;;;;;;;;5

OSNOVNE INORMACIJE O PROIZVODNOM PREDUZE!U'snvne infrmaci"e 7reduzeu +3$('M.TT+(;5;;;5555555555555555555555555555555555555555555ez 7rizvdn"e l"udsk drutv ne bi m!l 7stati ni na"krai 7erid vremena bez

bzira na 7rirdna b!atstva zeml"e i blike u k"ima se na nalazi5 Za 7dmiren"e l"udskih7treba 7rirdna b!astva se mra"u u 7rcesima rada 7rizvl"nih sistema 7rila!diti datim7trebama u nizu 7sebnih 7stu7aka 7r!resivne 7rm"ene stan"a k"i bezb"e9u"e strukturu ikvalitet 7treba5 Prizvdn"a "e 7rema tme svrsihdna d"elatnst usm"erena na dbi"an"eu7trebnih vri"ednsti i 7risva"an"e 7rirdnih resursa za l"udske 7trebe t zna=i da 7redstavl"a7ti uslv za #ivt l"udi 7a st!a i "este "ednak sv"stvena svim blicima l"udsk! drutva5

*ak su 7trebe 7"edinaca, radnih sistema i svakim danm sve vee a u snvi =ine vrldinami=ku kate!ri"u 7rm"enl"iv! karaktera k"a "e rezultat:

7rasta br"a 7tra=a usl"ed 7rirata"a stanvnitva i 7rdu#en"a 7rs"e=n! vi"ekal"udi,

7vean"a #ivtn! standarda i 7rasta ku7vne mi 7tra=a, i razm"ene i 7vezivan"a sa na"razvi"eni"im zeml"ama i tr#itima svi"eta5

ad da"e 7tu strukturu 7rim"en"ene tehnl!i"e, 7rikaz 7"edinih se!menata sistema i 7rim"ern"e!ve im7lementaci"e5 Predl#ena knce7ci"a sistema treba da bezb"edi laku i br#uidentifikaci"u snvnih elemenata k"e 7ribr treba da sadr#i5 Uslvi turbuletn! kru#en"a, ukme e!zistira 7rizvdni sistem, nem!uava"u uvi"ek masvnu i velikseri"sku 7rizvdn"u,ali 7rim"enm metda !ru7ne tehnl!i"e 7ru#a se ansa da i u uslvima ni#ih ti7va

7rizvdn"e, a uz visku fleksibilnst, stvarim v"eta=ku velikseri"nst5 *ak se kd na"vee!br"a 7rizvda, ti7i=nih za blast mainske tehnike, sastavni di"elvi ne u!ra9u"u direktn, vese na"=ee s7a"a"u u kna=an 7rizvd u vidu 7redmntiranih skl7va, 7rcesi mnta#e su u7tem slu=a"u vema heter!eni, sast"e se d velik! br"a neistv"etnih 7arci"alnih 7rcesa ist!a 7redstavl"a"u sl#ene tehnlke 7rcese5 ve d 7=etka industri"ske revluci"e, vezan!za 7rnalazak 7arne maine, 7rcesi mnta#e su imali 7dre9enu ul!u, "er "e na"te#i di 7sla" uvi"ek bila 7rizvdn"a sastavnih di"elva5 azv"em mehanizama k"i su m!uavali da se

3


4/27

brz i ta=n izrade di"elvi "ednstavnih !emetri"skih blika, 7rasta "e znatn i udi rada umnta#i5 Prim"ena !ru7nih tehnl!i"a u 7rcesima mnta#e i demnta#e se vema brz razvilau mn!im zeml"ama irm svi"eta5 &"ihva fleksibilnst i m!unst diza"niran"a i 7r"ektvan"atehnlkih 7rcesa da"e im 7rednst u 7laniran"u 7rizvda d izrade d mnta#e, teeliminaci"m na7ra u diza"niran"u, t rezultira sman"en"em trkva 7rizvdn"e5

2 KONSTRUISANJE PROIZVODA I PROCES MONTAE

& Pro'()od ' nje*o)' sasta)n' d'je+o)'

Prizvd "e ne7sredni materi"alni izraz 7rcesa rada sistema5 a as7ekta mnta#e u mainstvu7rizvdi su sl#eni b"ekti k"i nasta"u u tku 7rcesa 7rizvdn"e ? brade i mnta#e5Prizvdi su maine, ure9a"i, skl7vi ili di"elvi, ve 7rema tme t 7redstavl"a"u kra"n"i

rezultat dre9en! 7rizvdn! 7rcesa5 U slu=a"u fabrike alatnih maina, ti su 7rizvdi alatnemaine, kd fabrike elektrmtra su 7rizvdi elektrmtri, a kd fabrike za 7rizvdn"u7a7ira "e 7rizvd 7a7ir5 bzirm na 7rces mnta#e 7rizvdi se di"ele 7rema br"u sastavnihdi"elva na 7rizvde "edini=n! ste7ena sl#ensti i sl#ene 7rizvde5

Slika 1. Podjela proizvoda prema broju sastavnih dijelova i prema broju stepeni ugradnje

Prizvdi "edini=n! ste7ena sl#ensti su 7rizvdi k"i se ne m!u rastaviti na sastavnedi"elve5 Za n"ihvu izradu ni"e 7treban 7rces mnta#e5l#eni 7rizvdi se sast"e d dre9en! br"a sastavnih di"elva5 *d n"ih "e 7treban man"eili vie sl#en 7rces mnta#e5 Zavisn d t!a da li se sl#eni 7rizvd dbi"a skla7an"emiskl"u=iv 7"edina=nih sastavnih di"elva, ili u n"e!v sastav ulaze 7rethdnm mnta#mdbi"eni skl7vi, razliku"em "ednste7ene i vieste7ene 7rizvde5 /ednste7eni 7rizvdi

zaht"eva"u neraz!ranate ili tehnlki "ednstavne 7rcese mnta#e5 ieste7eni 7rizvdizahti"eva"u raz!ranate, dnsn tehnlki sl#ene 7rcese mnta#e5 &a"vei br" 7rizvdametal7rera9iva=ke industri"e su sl#eni 7rizvdi i t vieste7eni5 Prema sv"" stukturi sastavnidi"elvi vakvih 7rizvda m!u biti 7"edina=ni di"elvi ili skl7vi5 P"edina=ni sastavnidi"elvi su !emetri"ski dre9eni 7redmeti, k"i su nastali 7reradm ili bradm dre9en!materi"ala i k"i se ne m!u rastaviti na vie di"elva bez razaran"a5 kl7vi 7redstavl"a"u7redmete sastavl"ene d dva ili vie sastavnih di"elva i@ili 7dskl7va ni#e! ste7ena sl#ensti,a dliku"u se time da se u tku kasni"e mnta#e u!ra9u"u direktn u 7rizvd5

4


5/27

Uklik se iz dre9enih razl!a, n7r5 iz razl!a u7arivan"a di"elva izvri mnta#a zna=enihskl7va izvan kuita 7rensnika, nda se vd"e ne radi 7ravim skl7vima, ve me9uskl7vima5.ma"ui u vidu hi"erarhi"sku strukturu 7rizvda k"a se da"e u vidu strukturne sastavnice 7d"elaskl7va m#e se vriti 7rema:

A ste7enu sl#ensti iA 7rema nivu u!radn"e5

, Ut'-aj .onstru.-'je /ro'()oda na /ro-es 0ontae

Prces mnta#e u velik" m"eri zavisi d knstrukci"e 7rizvda, skl7va i sastavnih di"elva,k"e treba mntirati5 P!dnst 7rizvda za mnta#u "e dre9ena blikm 7rizvda i vrstmmateri"ala, funkci"ama k"e 7rizvd treba da realizu"e ka i 7rinci7m rada k"i "e usv"en zastvarivan"e vih funkci"a5 truktura 7rizvda direktn uti=e na strukturu 7rcesa mnta#e5Za"edn sa vrstm elemenata za vezu i si!uran"e, izabrani 7rces mnta#e u velik" m"eri uti=e

na 7trebne 7ribre i alate za izv9en"e mnta#e i t 7 vrsti, veli=ini i br"u5 *nstruktivni blikdi"elva uti=e, na7rim"er, na ste7en 7d"ele rada, na redsli"ed 7ri mnta#i, na 7stu7ke k"idlaze u bzir 7ri izradi di"elva i 7ri kntrli, na alate i 7remu k"e treba kristiti, nar!anizacini blik 7rces mnta#e, na kntinuitet 7rizvda i m!unst autmatizaci"e5

1 U.+a/anje e+e0enata .ao osno)a (a .onstru.-'ju /ro'()oda

Ba bi 7rizvd m!a bavl"ati funkci"u za k"u "e 7r"ektvan, 7trebn "e dvesti ud!vara"ui 7l#a" n"e!ve sastavne elemente i na dre9en na=in ih u tm 7l#a"u i fiksirati5Za v se na"=ee kriste vi"ci, zakvice, =ivi"e i dru!i elementi za 7vezivan"e5 Ba bi semnta#a m!la racinalni"e izvditi, 7trebn "e br" elemenata za vezu svesti na minimum ili ih

=ak 7relazm na veze zavarivan"em, leml"en"em ili 7resvan"em 7t7un izbaciti5 Mnta#a sem#e znatn 7"ednstaviti, ak se 7re9e na d"elimi=n ili 7t7un fiksiran"e di"elva na snvusam! blika di"elva5 'snvni 7rinci7 na=ina !radn"e sa ukla7an"em "e da se di"elvi k"i ulazeu sastav 7rizvda ula#u u d!vara"u=a !ni"ezda u k"ima sta"u fiksirani zahval"u"ui svmbliku, tak da se m#e bitn sman"iti br" di"elva za vezu elemenata5 Pri vm na=inu !radn"erazliku"u se, 7rema abeu, tri m!unsti:

A &a=in !radn"e sa ukla7an"em uz kriten"e elemenata za si!uran"e5 Bi"elvi k"i seula#u u snvni di sta"u fiksirani zahval"u"ui svm bliku, a 7sebnim di"elm sesi!urava"u d is7adan"a5

A )kl"kasti na=in !radn"e5 'snvni di se sast"i d dva, 7 m!unsti 7t7un"ednaka di"ela izme9u k"ih se vri ula!an"e stalih sastavnih di"elva, k"i sta"u

fiksirani zahval"u"ui svm bliku5A &a=in !radn"e sa ukla7an"em uz kriten"e elasti=nih elemenata za vezu5

2 S0jern'-e (a o3+'.o)anje /ro'()oda u -'+ju o3e(3je4enja /o*odnost'(a 0ontau

5


6/27

&a snvu una7ri"ed re=en! vidi se da knstrukci"a 7rizvda bitn uti=e na 7rces mnta#e,k"a "e 7rakti=n dre9ena knstruktivnim r"een"em 7rizvda, a tehnlzi 7rakti=n dlu=u"usam redsli"edu 7eraci"a u mnta#i5 'snvni 7ut za racinalizaci"u 7rcesa mnta#e "e zatblikvan"e 7rizvda knstrukci"e, k"a "e 7!dna za mnta#u5 Utica" tehnlkih zaht"eva narazv" knstrukci"e 7rizvda mra usli"editi " u ranim fazama 7rcesa knstruktivn!

ubli=avan"a 7rizvda "er su tada 7risutne zna=a"ne m!unsti za sman"en"e trkva7rizvdn"e i ci"ene ktan"a 7rizvda5

*nstrukci"a 7rizvda "e tehnl!i=na i 7!dna za mnta#u uklik su 7rizvd ka c"elina in"e!vi sastavni di"elvi i skl7vi blikvani tak:

da "e vri"eme mnta#e t krae, da su trkvi mnta#e minimalni, da su an!a#vane 7vrine u d"el"en"u mnta#e t man"e, da se m!u uvesti racinalni r!anizacini blici mnta#e5

5 Proje.to)anje /ostu/a.a rada ' te6no+o7.'6 s'ste0a u 0onta'

Tehni=ki i r!anizacini niv mnta#e u znatn" m"eri dre9u"e 7uzdanst i vi"ek tra"an"a7rizvda t "e "edan d snvnih zadataka tr#ita5Za razradu tehnlk! 7stu7ka mnta#e, tehnl! treba da 7s"edu"e 7red skl7nih imnta#ne crte#e, k"i 7redstavl"a"u mainu ili mnta#nu "edinicu u c"elini, ne7hdne za "asn7redstavl"an"e knstrukci"e, radini=ke crte#e elemenata, strukturne i mdularne sastavnice 7mnta#nim "edinicama, tehni=ke zaht"eve 7rizvda, !din"i 7lan 7rizvdn"e itd5

+k tehnl! 7red knstruktivne dkumentaci"e 7s"edu"e i mdel 7rizvda i n"e!vihskl7va, t m#e znatn ubrzati 7ru=avan"e knstrukci"e i razradu tehnlk! 7stu7kamnta#e5'snve 7r"ektvan"a tehnlk! 7stu7ka mnta#e =ine: izbr 7timalne vari"ante 7rcesa,7stu7ka i redsli"eda zahvata u 7eraci"i, izbr i knstrukci"a 7trebnih alata, ure9a"a i 7reme,dre9ivan"e tehni=kih uslva za mnta#u elemenata i 7rizvda 7 7eraci"ama, izbr metda isredstava tehni=ke kntrle kvaliteta mnta#e, izra=unavan"e vremena za izvren"e 7eraci"emnta#e, dre9ivan"e racinalnih blika trans7rta i skladiten"a, 7lufabrikata i 7rizvda,izbr i 7r"ektvan"e trans7rtnih i skladitenih sredstava, razrada tehnlkAtehni=kedkumentaci"e itd5

.zbr vari"ante 7rcesa mnta#e uslvl"en "e 7r"ektvanim zat"evima u 7!ledu kvaliteta, u=inkai uku7ne efektivnsti 7rcesa mnta#e5 U cil"u t kvalitetni"e dluke vari"anti 7rcesamnta#e, 7trebn "e 7rethdn izvriti :Astruktuiran"e 7rizvda iAanalize

6


7/27

strukture 7r!rama mnta#e i kli=ine ta=nsti 7!dnsti za mnta#u vrsta s7"eva

Ac"enu 7!dnsti 7redmeta rada za autmatsku mnta#u i na ta" na=in 7vratn d"elvati naknstrukci"u i u=initi "e tehnl!i=ni"m i 7!dni"m za 7rces mnta#e51

1 OSNOVNE INORMACIJE O PROIZVODNOM PREDUZE!U

+rcelrMittal sa 11C milina tna !din"e! ka7aciteta 7rizvdn"e i 262 hil"ade za7slenika u7rek 0 zemal"a, 7redstavl"a vdeu sv"etsku km7ani"u na 7l"ima 7rizvdn"e =elika irudarstva5

Psta "e vdea km7ani"a na svim velikim sv"etskim tr#itima =elika, ukl"u=u"uiautmbilsku industri"u, !ra9evinarstv, industri"u kuanskih a7arata i ambala#a, sa vdeimistra#iva=kim i razv"nim tehnl!i"ama5 a industri"skim 7risustvm u vie d 22 dr#ave k"e seras7rstiru 7 =etiri kntinenta, km7ani"a 7kriva sva kl"u=na tr#ita =elika5

Slika 2. ArcelorMittal

Prema zvani=nim tvrdn"ama km7ani"e, +rcelrMittal "e u 20165 !dini 7rizve C1,2 milinatna =elika, t 7redstavl"a k D uku7n! sv"etske 7rizvdn"e =elika5 'k 6ED =elika se7rizvdi na tlu +merike, 4D u $vr7i i 1D u stalim re!inima, ukl"u=u"ui *azahstan,/u#nafri=ku re7ubliku i Ukra"inu5 Tak9er, 7rema istm izvru u 20165 !dini 7rizveden "e

1 Montani sistemi: D. Zelenovi, I. osi; Beogra 1!!1. "#tr. !$1!%

&


8/27


9/27

Bini=k FakcinarskG drutv #el"ezne industri"e "e sa!ra9en u Zenici da radi na bazi sirv!#el"eza iz area5 Zenica "e dabrana radi 7ru!e i zna=a"nih kli=ina u!l"a5-el"ezara "e snvana ka zadru!a ka7itala industri"alaca5 Zadru!u ka7itala su =inili: Martin vnchmidt FHilhelmsbur!, +ustri"aG, %ans F/hann ...G vn Pen!! FThIrl, +ustriaG i (en A (e>ndJ FPra!, KekaG5 vi su bili mladi i b!ati industri"alci5 'ni su ul#ili 25005000 kruna5 'd

1ECC5 !5 "e zadru!a ka7itala 7retvrena u dini=k drutv, k"e "e 1C005 !5 emitval dinica uvri"ednsti C005000 kruna, a 1C1E5 !5 " 158005000 kruna, tak da "e dini=ki ka7ital 7rasta na850005000 kruna5Zaniml"iv "e, da d n"ih tr"ice "e sam %ans vn Pen!! 7rdi=n /hann ..., ima znan"a metaln" industri"i, "er "e 7t"eca iz 7rdice, k"a "e stl"eima imala 7reradu #el"eza i 7znatukva=nicu5B kra"a 1C085 !5 #el"ezara "e imala dvi"e 7rimitivne M 7ei za 7rizvdn"u =elika5 Prva7di!nuta 1ECE5, a dru!a 1C015 !5 >ile su tri val"a=ke 7ru!e za sitne 7rfile5 -el"ezara "e stru=nikadar dbivala iz Mnarhi"e, 7a "e za n"ihv sm"eta" iz!radila dvi"e kue za =invnike i 10 kua

za stru=ne radnike i nad!lednike5 rivi 7lin 7treban za 7st"en"a, 7rizvdi se u !asnim!eneratrima, metdm ne7t7un! sa!r"evan"a u!l"a, te "e 7lin 7rete#n sadr#avau!l"enmnksid F3'G5 asni !eneratri su bili u funkci"i sve d 1C5 !5 U 1C165 !5 "e iz!ra9ena" "edna M 7e za 7rizvdn"u =elika5 *a7acitet M 7ei "e bi 805000 tna =elika, a svihval"a=kih 7ru!a d 485100 t val"ane rbe, a na"vea 7rizvdn"a "e stvarena 1C125 !5 sa 665Ei% bili na"ni#i d svih zemal"a Mnarhi"e, sam 6D na dbit5

e7tembra 1CCE5 !dine nasta"e za"edni=k 7reduzee >% teel d555 Zenica udru#ivan"em

tadan"e -el"ezare i *uva"tske investicine a!enci"e F*.+G5 'd 20045 !dine u 7reduzee ulazi(&M Mittal !ru7a5

&akn s7a"an"a km7ani"a Mittal i +rcelr, zeni=ka km7ani"a "e 7stala =lanica +rcelr Mittal!ru7e Fu 2005 !diniG5 'va km7ani"a danas za7l"ava k 25800 l"udi5

28 PROCES MONTAE I DEMONTAE

!


10/27

28&8 Poja0 ' def'n'-'ja

P"am mnta#e k"i se kd nas kristi dlazi d francuske ri"e=i Lmnta!e, t se m#e7revesti ka sastavl"an"e, skla7an"e ili sla!an"e5 avremeni knce7t industri"ske 7rizvdn"ebaziran "e na sastavl"an"u 7rizvda iz 7"edina=nih diskretnih b"ekata, k"e nazivam

sastavnim di"elvima ili sam di"elvima5 Prizvd "e 7rema tme skl7 kna=n! br"adiskretnih di"elva k"i se nalaze u dre9en" fizi=k" i t7lk" vezi, 7rek k"e se stvaru"ezahti"evan"e funkci"e5 Pred 7rasta sl#ensti, skl7 k"i se frmira dbi"a i ddatne sbinek"i se ne m!u 7rnai ni u "edn" n"e!v" km7nenti 7sebn5 +ditivnst "e snvna dlika7rcesa mnta#e5 Plazim d bazn! di"ela skl7a i nda 7ste7en dda"em di 7 di, sved trenutka kada se svi di"elvi na9u u skl7u5 Prces ddavan"a "e ure9en, ne uvi"ek"ednzna=an, ali sa uvi"ek 7risutnim !rani=en"ima uslvl"enim me9usbnim dnsm sastavnihdi"elva, ukl"u=u"ui i slu=a" kada skl7 ni"e m!ue mntirati5 Prces mnta#e i demnta#e ni"e7rst kmbinatrni 7rces izveden nad sku7m di"elva k"i =ine "edan skl75 Pred 7rastisl#ensti, skl7 k"i se frmira dbi"a i ddatne sbine k"e nisu 7rst zbir sbina k"e sasbm nse sastavni di"elvi5 T su nve sbine k"e se ne m!u 7rnai ni u "edn" sastavn"km7nenti 7sebn5 kl7 elektrmtra, 7sli"e mnta#e, dbi"a sv"stv k"e ne 7st"e ni u"edn" km7nenti k"a =ini n"e!v skl75 T sv"stv "e 7sl"edica i sam 7sl"edica s7ecifi=neinterakci"e izme9u di"elva k"i =ine skl75 'v sv"stv sistema nazivam ener!entnimsv"stvm5 kl7 "e sistem k"i 7s"edu"e ener!entna sv"stva5

Prces mnta#e i demnta#e "e 7rces sastavl"an"a 7arci"alnih 7rizvdnih b"ekataFsastavnih di"elvaG, 7rema 7rethdn 7stavl"enim tehni=kAtehnlkim zaht"evima u nvi7rizvd, k"i sa stanvita funkcinalnih karakteristika u!ra9enih sastavnih di"elva ima viesv"stava5 (ini"a za mnta#u se sast"i iz radnih stanica, k"e su me9usbn 7vezaneza"edni=kim trans7rtnim sistemm5 (ini"a za mnta#u m#e da bude 7vezana sa dru!imlini"ama za mnta#u na k"ima se mntira"u 7dskl7vi52

58 TE"NO#O$KE KARTE MONTAE

2 Montani sistemi: D. Zelenovi, I. osi; Beogra 1!!1. "#tr. 3$4%

1(


11/27

58& I(3or o/t'0a+n'6 )e+'9'na re'0a 0ontae

te7en iskrien"a tehni=kih m!unsti tehnlkih sistema "e dre9en nizm utica"a me9u

k"ima na 7rv m"est dlaze 7arametri k"i dre9u"u re#im rada sistema5 Pd 7"mm7timalan re#im 7rcesa rada sistema 7drazumi"eva se takav skl7 vih 7arametara 7ri kme sezadvl"ava funkci"a kriteri"uma5 Pri vm mra"u biti res7ektirana !rani=en"a uslvl"enaknstrukci"m, sna!m i ste7enm krutsti sistema, 7st"anu alata i ta=nu m"era i blika7rizvda, na=inm skla7an"a 7redmeta mnta#e u 7rcesu mnta#e i dru!im kriteri"umima5

$lementi re#ima rada razli=iti za razli=ite 7rcese rada ima"u snvni dlu=u"ui utica" nastvaren"e kriteri"uma 7stavl"ene funkci"e cil"a u 7!ledu ta=nsti 7redmeta rada i u=inka7rcesa rada5

.zbr 7timalnih veli=ina re#ima rada na snvu 7treba ta=nsti i u=inka 7redstavl"a 7trebanuslv u razv"u sistema5

Ptreban i dvl"an uslv se stvaru"e u rezultatu usa!laavan"a veli=ina re#ima rada im!unsti ras7l#ivih tehnlkih sistema5 .z vih razl!a se 7rces dlu=ivan"a 7ri izbruveli=ina re#ima rada sast"i iz dva snvna di"ela:

Aizbr 7timalnih veli=ina re#ima mnta#e u fazi razrade tehnlk! 7stu7kaN

Akrekci"a izabranih 7arametara re#ima mnta#e u funkci"i karakteristika ras7l#ivih strukturatehnlkih sistema na snvu uvida u 7datke 7rizv9a=a5

.zbr 7timalnih veli=ina re#ima rada u mnta#i ima dre9ene s7ecifi=nsti u dnsu na bradurezan"em !d"e su elementi re#ima rada brzina, 7mak i dubina5

U mnta#i, zb! razli=itsti mnta#nih 7stu7aka ni"e m!ue izvesti "ednzna=ne elementere#ima rada5

*d 7stu7aka zavarivan"em 7st"e razli=iti re#imi rada izme9u zavarivan"a elektrlu=nim7utem i t7rn! zavarivan"a5 *d elektrlu=n! zavarivan"a se vdi ra=una "a=ini stru"e i7maku elektrde, dk "e kd t7rn! zavarivan"a bitan, 7red "a=ine stru"e i 7ritisak elektrdena m"estu zavara5

11


12/27

58, Odre4')anje )re0ena trajanja o/era-'ja ' redos+'jeda '()o4enja(a6)ata u o/era-'j'

&a snvu utvr9en! sadr#a"a rada svake 7eraci"e i izabrane vari"ante mnta#n! sistemadre9u"e se vri"eme tra"an"a 7eraci"e mnta#e u smislu:

tz(Mi )=tii(Mi) ;!1"

7rim"enm d!vara"uih metda:

Aiskustvene metde,

Am"eren"e hrnmetrm,

A7re9en"e sa sli=nim 7rizvdima i 7stu7cima rada,

Ana snvu karakteristika elemenataAeks7erimentaln analiti=ke metde i

Ametde una7ri"ed utvr9enih standardnih vremena5

Pri 7navl"an"u ist! radn! zadatka, 7rstrn i vremenski, stvarn vri"eme mra varirati k7r7isane veli=ine, ka slu=a"ne veli=ine, k sv"e aritmeti=ke sredine5

ri"eme rada se m#e i smi"e mi"en"ati "edin nda kad se izmi"eni "edan d uslva 7d k"im "en dat, t"5 n tak du! vri"edi dk se ne 7rm"eni "edan d uslva rada5 Uzima"ui u bzir

uslve rada, vri"eme tra"an"a 7eraci"e "e:

1+Kdtii=( tio+tip ) (1+KnKa ) G ;!2"

!d"e su:

tio Asnvn vri"eme 7eraci"e

tip A7mn vri"eme 7eraci"e

Kn Akefici"ent zamra Fteret, k"i se savla9u"e, 7l#a" ti"ela, mntni"e u raduG

12


13/27

Ka Akefici"ent d"elvan"a kline Ftem7erature vazduha, relativna vla#nst, za!a9enst

vazduhaG

Kd Addatni kefici"ent F7r7isani dmr, li=ne fizi=ke 7trebe, r!anizacini !ubiciG5

&a snvu 7r"ektvanih sistema i izabranih re#ima rada dre9u"u se snvna i 7mnavremena metdm una7ri"ed dre9enih standardnih vremena FMTMG ili analiti=ki dk se

kefici"enti za d7unsk vri"eme F Kn , Ka , Kd G dre9u"u na snvu tabela F24G5

&a datim snvama, a ima"ui u vidu da svaki redsli"ed zahvata da"e dru!a=i"e vri"eme tra"an"a7eraci"e, br" i redsli"ed izv9en"a zahvata u kviru 7eraci"e vri se u smislu izbrana"7vl"ni"e d nOvari"anti F!d"e "e nAbr" elemenata k"i se u!ra9u"u u dat" 7eraci"iG, k"ada"e na"krae vri"eme tra"an"a 7eraci"e u smislu 7rema slici is7d:

Slika #. $ticaj redoslijeda zahvata na vrijeme trajanja operacije

13


14/27

581 Ura)noteenje )re0ena trajanja o/era-'je rada

Uravnte#en"e 7rcesa mnta#e 7drazumi"eva takvu 7d"elu zahvata na 7eraci"e da suvremena tra"an"a me9usbn, 7ribli#n "ednaka i ne vea d sAt! umnka ritma:

ti1ti2 tii tS r n ;!3"

!d"e "e :

ti1 , ti2 ,.. tii , t A vri"eme tra"an"a 7eraci"e mnta#e i izra=unava se ka zbir vremena tra"an"a

zahvata k"i se dd"el"u"e 7eraci"i dnsn iAtm radnm m"estu:

tii=i=1

m

tz(Mii) ;!#"

1,2,;l ? ci"eli br"

rn Aritam tka i izra=unava se iz dnsa

rn=Ke

qj!d"e "e Ke efektivni ka7acitet a qj kli=ina 7redmeta mnta#e

U snvi 7stu7ka uravnte#en"a nalaze se sl"edee aktivnsti:

Astudi"a di"a!rama uslvl"ensti Fmre#ni di"a!ramG u smislu razmatran"a tehnlkih m!unstis7a"an"a 7"edinih zahvata Fslika is7dG

14


15/27

Slika %. &ehnolo'ke mogu(nosti spajanja

Aizrada matrice m!uih r"een"a =i"i =lanvi 7kazu"u vri"eme tra"an"a eAt! elementa k"i sedd"el"u"e iAtm radnm m"estu5

15


16/27

Slika ). Matrica mogu(eg rje'enja

+k element FzahvatG eddi"elim radnm m"estu iu 7l"e e, ise unsi znaka Q5 Pdd"el"ivan"u elemenata FeG radnim m"estima FiG izra=unava se vri"eme tra"an"a 7eraci"e iiz!ubl"en radn vri"eme ? 7rekid na 7smatranm radnm m"estu5

tmi=rntii *!%"

Bbra su sva r"een"a kd k"ih "e

tmi


17/27

Tehnlku kartu ka dre9en vid sredstva kmunikaci"e, izra9u"e i 7t7isu"e stru=nd!vrn lice5

1&


18/27

Slika +. Primjer tehnolo'ke karte monta,e

1'


19/27

&a slici E5 dat "e 7rikaz tehnlke karte mnta#e iz 7reduzea Mittal teel, !d"e se radi 7kl7cu elektr mtra 4*H, MA6C0, a izvdi se u =eli=ani5 a ve tehnlke karte m#em=itati br" narud#be, ifru naru=ica, br" kmada, dimenzi"e kmada, te br" radn! nal!a5

Slika -. &ehnolo'ka karta za izradu poklopca el. motora

1!


20/27

U 7rv" klni "e u7isana ifra vrste trkva, te br" 7eraci"a5 '7isan "e 7stu7ak izv9en"a7eraci"a, vri"eme tra"an"a i br" kmada5 &akn izv9en"a svake 7eraci"e 7st"i klna zau7is datuma te 7eraci"e, te 7t7is izvrica5 &a7mena "e da se 7sli"e izv9en"a 7eraci"edi"elvi 7rebacu"u na sl"edee radn m"est5U dal"im slikama, dat "e 7rikaz ddatnih 7rim"era tehnlkih karti mnta#e iz 7reduzea Mittal

teel, sa k"ih "e ka i na 7rethdn b"an"enim i 7rikazanim kartama, lak =itati 7arametre7rcesa mnta#e5

&a sl"ede" slici Fslika C5G "e 7rikaz tehnlke karte za izradu kuita =elnka br5 , sa svimnavedenim 7arametrima ka i na 7rethdn" tehnlk" karti5

2(


21/27

Slika . &ehnolo'ka karta za izradu ku(i'ta

21


22/27

&a slici 105 "e 7rikazana 7le9ina ma7e !d"e "e data sv"evrsna le!enda tehnlkema7e, 7ri =emu za svaku ifru sa tehnlke ma7e imam i b"an"en"e ta na7redstavl"a5 Tak n7r, iz klne vrsta tro'kova sa tehnlke karte, ifra 151 7redstavl"aradn m"est tkarski str" d 2 m5 &a va" na=in "e 7"ednstavl"ena izrada tehnlkihkarti te m!uen lake =itan"e5

Slika 1/. Pozadina tehnolo'ke karte monta,e

22


23/27

/ neklik 7rim"era tehnlkih karti iz 7reduzea Mittal teel:

Slika 11. &ehnolo'ka karta za izradu reduktora vodenog grabuljara0 rukavacklin

23


24/27

)a sli*i 12. imamo te+nolo- -art /a 0ro*es i/rae +iros0o-e.

Slika 12. Tehnoloka karta za izradu hidro spojke

24


25/27

:8 ZAK#JU%AK

U 7rethdnm radu na!lasili sm cil"eve i zaht"eve k"e namee tr#ite u danan"em mdernmdbu5 Zb! sve!a naveden!, sve7risutan "e zaht"ev da se 7rizvdn"a 7timizira, 7sti!nezaht"evana fleksibilnst, 7"ednstave 7rizvdnAmnta#ni tkvi, sman"e 7ri7remnAzavrna

vremena, 7sti!ne t bl"a iskritenst bradnih sistema te sman"e trkvi5

Bat "e i kratak 7re!led snvnih 7"mva 7rizvdn"e i mnta#e, na=in r!anizaci"e 7rizvdn"ete detal"n razra9eni 7arametri i 7stu7n 7rikazan na=in izrade tehnlke karte mnta#e, te7rikazani i b"an"eni 7rim"eri tehnlke karte mnta#e 7reduzea +rcelrMittal5

Tehnlka karta mnta#e u 7rinci7u 7redstavl"a sumaran 7rikaz kruci"alnih 7arametara7rizvdn"e te vid kmunikaci"e izme9u za7slenih u 7rcesu 7rizvdn"e5 *l"u=an su ineizstavan di tehni=ke dkumentaci"e, te u 7rinci7u 7redstavl"a"u sv"evrsnu li=nu kartu sam!7rizvdn! 7stu7ka5 Predstavl"a"u kamen temel"ac u r!anizaci"i i 7laniran"u 7stu7ka7rizvdn"e5 Tehnlke karte mra"u biti 7re!ledne, uredne te lak razuml"ive a n"ihv" izradi

treba da 7ristu7e radnici k"i 7s"edu"u 7trebn znan"e i iskustv5

Pravilan 7rra=un 7"edina=nih vremena 7stu7aka 7rizvdn"e "e 77rili=n sl#en 7sabaziran na 7rethdnim saznan"ima i iskustvima, te nam sve v m!uava detal"n 7laniran"e irazradu 7rcesa mnta#e5

Tehnlke karte, kak sm ve rekli, sadr#e sve 7arametre k"i definiu 7rces 7rizvdn"e imnta#e, i tak uvelik lakava"u sam funkcinisan"e 7slvn! sistema5

25


26/27

S/'sa. s+'.a

S+8Na(') s+'.e Strana

15 Podjela proizvoda prema broju sastavnih dijelova i prema broju stepeni ugradnje .........#25 ArcelorMittal ......................... ........................................................................................+65 Postrojenje ArcelorMittal enica............................................ ..........................................-45 $ticaj redoslijeda zahvata na vrijeme trajanja operacije ................................................1385 &ehnolo'ke mogu(nosti spajanja ...................................................................................1#5 Matrica mogu(eg rje'enja..............................................................................................1%


27/27

#'teratura

Mnta#ni sistemi N >e!rad 1CC15 N Zelenvi, B5 i Rsi, .5

tru=n infrmativni =as7is +(+T&.K+

Mnta#ne tehnl!i"eA7stu7ci i sistemi za s7a"an"eN &vi ad 2005 Rsi, .5 i +nii,Z5

Priku7l"eni materi"al sa feri"alne 7rakseFslike i dre9eni 7daciG u 7reduzeu Mittal teel

Zenica +tt0:.*or0orate.ar*elormittal.*om+o$e$are.0+0
http://www.corporate.arcelormittal.com/who-we-are.phphttp://www.corporate.arcelormittal.com/who-we-are.php

tehnoloske karte montaze-asmir suljakovic

Documents