ТЕХНОЛОГИЈА ОБРАДЕ

ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ наставе предмета технологије обраде је стицање знања о принципима и

законитостима обликовања машинских материјала, о поступцима и процесима обраде и економичности израде производа.

Задаци наставе предмета технологија обраде су:— стицање знања о поступцима обраде ливењем и деформацијом;— стицање знања о поступцима обраде резањем;— стицање знања о поступцима термичке и термо-хемијске обраде;— стицање знања о обради спајањем и о обликовању елемената машинске

енергетике;— стицање знања о карактеристикама машина, уређаја, алата и прибора и

њиховој примени у различитим поступцима ручне и машинске обраде;— оспособљавање ученика за примену теоријских знања у практичном раду

обраде и обликовања елемената машинске енергетике.

ДРУГИ РАЗРЕД(2 часа недељо, 74 часа годишње)

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

1. УВОД (2)Значај и задатак технологије обраде у енергетском и општем машинству.Појам система, производног система и производног процеса. Технолошки и

обрадни системи и класификација поступака обликовања и обраде у машинству и енергетском машинству.

2. ЛИВЕЊЕ (3) Основни појмови о ливењу и поступаш ливења.Ливење у калупима.Ливење грејних тела, кућишта, арматура, пумпи и турбина (основни појмови

и примери).

3. ОБЛИКОВАЊЕ ДЕФОРМИСАЊЕМ (15)Појам и врсте деформација и напона. Загревање материјала за обраду

деформисањем.Обрада ковањем и пресовањем, основни појмови. Машине за пресовање,

пресовање лимова за потребе енергетике, грејања и хлађења.Обрада ваљањем - основни појмови. Ваљање лимова, котловских лимова и

извлачење профила и шавних цеви. Израда навоја.Обрада извлачењем, општи појмови. Извлачење жице, бешавних цеви, цеви

од обојених метала. Алат и машине за извлачење.Обрада савијањем. Основни појмови. Машине за савијање лима. Машине за

савијање цеви. Хладно и топло савијање. Топло савијање у алатима. Алати за савијање цеви: ролне, призме, „луле" и др.

4. ОБРАДА РЕЗАЊЕМ (25)Основи теорије резањаПроцес резања и елементи обрадног система.Кинематика резања, кретање алата и обратка (главно и помоћно кретање).

Брзине главног и помоћног кретања.Преносници за главна и помоћна кретања.Степенаста и континуална промена броја обртаја. Преносници за помоћна

кретања.Појаве при процесу резања.Процес стварања струготине, силе и отпори резања, топлотне промене,

средства за хлађење и подмазивање. Хабање алата и утицај на храпавост површине.Карактеристике резних алатаГеометрија резног алата. Подела и основни елементи резних алата

(површине и сечива). Материјал за израду резних алата.Обрада стругањемОперације и захвати при обрада стругањем. Алати и прибори, стругарски

ножеви. Прибори за стезање.Елементи режима обраде: брзина резања, помак, и дубина резања.Основне врсте обраде: чеона, спољна и унутрашња обрада. Израда навоја.Подела стругова. Универзални струг, основни саставни делови и врсте

кретања. Вертикални (карусел) струг, револвер стругови, аутоматски стругови (опис и намена).

Обрада рендисањемОперације при обради рендисањем. Елементи режима обраде (брзине, помак

и дубина резања). Подела и врсте рендисаљки.Обрада глодањемКарактеристике глодања. Основне операције и захвати. Алати и прибори.Подела и врсте глодалица. Универзална глодалица: главни, делови и

кретања.Обрада бушењемОсновне операције: бушење, упуштање, развртање.Подела бушилица: стона, стубна, радијална, координатна, вишевретена.

Основни делови и кретања.Обрада брушењем и глачањемКарактеристке обраде брушењем. Операције при брушењу. Ручно и

машинско брушење.Алати и прибори за брушење. Ознаке и карактристике тоцила. Основни

елементи режима брушења, брзина и дубина резања.Ручна брусилица. Операције са ручном брусилицом. Брусилице - за равно и

кружно брушење.Карактеристке глачања. Алати за глачање (хоновање и леповање). Машине

за глачање. Специјалне машине за обраду запорних тела и седишта вентила и осталих арматура.

СечењеОсновни појмови. Алати за сечење. Машинске тестере.

5. ТЕРМИЧКА И ТЕРМОХЕМИСКА ОБРАДА (5)Структурне промене при термичкој обрада. Врсте и поступци термичке

обраде: каљење, жарење, отпуштање.Термичка обрада ливеног гвожђа, легираних челика и алуминијумских

легура.

6. ОБРАДА СПАЈАЊЕМ (14)Спајање сегмената заваривањем, поступци спајања делова и конструкција.Спајање заваривањем. Појам карактеристике и врсте заваривања (гасно и

електролучно). Гасно заваривањеГасолити за заваривање. Опрема и прибор за гасно заваривање. Помоћни

материјали за заваривање (жице, прашкови и др.). Врсте пламена, температура. Гасно сечење.

Електролучно заваривањеОсновне карактеристике и подела. Поступци ручног електролучног

заваривања. Поступци електролучнот заваривања под заштитом гаса (ТIG, МIG, CO2, плазма).

Поступци електролучног заваривања под заштитом праха. Заваривање цеви помоћу трака, цевни панели.

Припрема елемената за спајање (цеви, плоча, омотача, бубњева, колектора, разводника итд.): чишћење, пескирање и обрађивање места за спајање, заваривањем и фалцовањем.

Спајање цеви са елементима већег пресека: бубњевима, колекторима, преградним плочама, разводницима (заваривањам и комбиновано).

Заваривање омотача и данца.Спајање цевних елемената фитинзима.

7. ОБЛИКОВАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА МАШИНСКЕ ЕНЕРГЕТИКЕ (10)Савијање лукова, цеви, загрејача, воде, прегрејача паре, испаривача,

колектора итд).Ручно и машински, на хладно и на топло. Савијање омотача.Савијање лимова за потребе грејања, хлађења и климатизације.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Програм обухвата најзначајније врсте и поступке обраде метала (ручне и машинске) и као једногодишњи курс намењен је ученицима образовних профила енергетског машинства трогодишњег образовања (74 часа годишње) и четворогодишњег образовања (72 часа годишње).

Као стручни предмет, заузима значајно место у формирању структуре ширих знања и појмова у области на којој се заснива металопрерађивачка индустрија и машиноградња.

Основне појмове из области обраде материјала ученици су стекли у I разреду, у оквиру опште - машинске праксе па их мора наставник да повеже и ослони на раније стечена знања. Због тога наставник мора да познаје програм

опште машинске праксе и у излагању да користи примере из праксе ученика, који су им блиски и већ познати.

Знања стечена у I разреду из осталих предмета: механике, техничке физике, технологије материјала и техничког цртања представљају битну основу за усвајање ових нових садржаја, што треба у настави користити.

У II разреду, паралелно са садржајима овог предмета, остварује се настава и стручних предмета који имају са њима додирних тачака. Због тога је веома значајно међусобно усклађивање наставе, при чему посебну пажњу треба обратити на практичну наставу са технологијом.

Градиво које се обрађује је доста разнолико и опсежно (у односу на фонд часова) због чега наставу треба организовати рационално, углавном не улазећи сувише у дубину грађе, а уз примену савремених наставних средстава: алата, машина, уређаја, прибора, њихових модела, макета, узорака као и цртежа, схема, каталога произвођача алата и машина, SRPS стандарда и др. Ово обавезује да се настава изводи у посебном кабинету или специјализованој учионици.

С обзиром на чињеницу да ученици четворогодишњег образовања (образовни профил техничар машинске енергетике) имају 2 часа мање него што то предвиђа програм, ово смањење треба остварити у поглављу обрада резањем.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.