tehnologija navodnjavanja, osnovni principi u projektovanju i. i

POLJOBERZA - TEHNOLOGIJA NAVODNJAVANJA, OSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU I IZBOR SISTEMA NAVODNJAVANJA

http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG271001.htm&autor=7[5.11.2010 13:25:46]

TEHNOLOGIJA NAVODNJAVANJA, OSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU I IZBORSISTEMA NAVODNJAVANJA

Proizvođači voća i povrća često nabavljaju i instaliraju sisteme “kap po kap”samostalno, često ih kupuju kod firmi koje vrše samo ulogu distributera, bezmogućnosti da izvrše edukaciju proizvođača i daju im bar osnovne informacijekako, kada je već kupljen sistem, isti pravilno namontirati, koristiti i održavati.Jedna od prvih greški u izvođenju sistema “kap po kap” je izborneodgovarajućeg, po pravilu manjeg, prečnika razvodnog creva. Pri izboruprečnika razvodnog creva, ako imamo dovoljnu količinu vode i pumpu velikogkapaciteta, treba uvek postaviti maksimalni prečnik razvoda koji obezbeđujekorišćenje punog kapaciteta pumpe. Proizvođači se često opredele za razvodmanjeg prečnika jer su i crevo, filter i fiting u startu jeftiniji, međutim, kada je upitanju veca plantaža sa vecom dužinom laterala, sa pumpom velikog kapacitetaa malim prečnikom razvoda javljaju se sledeci problemi:

- neravnomerno kapanje na početku i kraju reda, kao i na prvom i zadnjemredu. To se direktno odražava na prinos i na prihod. Sa druge strane nakrajevima reda, gde je kapanje manjeg interziteta, lakše dolazi do zapušavanjatrake/laterala što se opet odražava na prinos i rok trajanja sistema.

- parcijalno navodnjavanje, deo po deo plantaže, što zahteva puno vremena irada, a ako se navodnjava motornom pumpom imamo veliku potrošnju goriva iubrzanu amortizaciju pumpe. To su sve nepotrebni troškovi.

Uvek treba razmišljati o činjenici da se razvodni sistem kupuje jednom i da ontreba da služi 10-15 godina i da ako razvod ne uradimo kako treba onda 10-15godina imamo probleme u radu i povećane troškove u eksploataciji.

U sledećoj tabeli dati su prema prečniku cevovoda optimalni protoci imaksimalna dužina trake/laterala sa protokom 10 i 8 l/h,m, koji se mogu pustitiodjednom u rad:

Tabela:

Iz tabele se vidi da, ako hoćemo da imamo ravnomeran protok, na razvodprečnika 2" možemo odjednom priključiti 1.670 m trake sa protokom 10 l/h,m ili2.000 m trake sa protokom 8 l/h,m. Ako priključimo veću dužinu odpreporučene, sistem ce raditi, ali protok neće biti ravnomeran.

Ne retko i pojedini distributeri/firme, u cilju sklapanja posla, proizvođačimaponude "jeftiniju" varijantu, sa manjim prečnikom razvoda. Ta varijanta, krozpovećan utrošak goriva i mnogo duže vreme potrebno za navodnjavanje, većkrajem prve sezone postane skuplja, a razvod treba da služi 10-15 godina.

Treba znati da su maksimalne dužine kapajućih traka za protok od 10 l/h.m oko100m, za protok od 7 l/h.m 180-200 m i za protok od 4 l/h.m oko 300m. Na



većim dužinama javiće se neravnomernost.

ZAPUŠAVANJE SISTEMA NAVODNJAVANJA

Glavni problem kod sistema navodnjavanja je zapušavanje. Na problemzapušavanja utiču 4 faktora: kvalitet vode, izbor kapajuće trake/laterala,projektovanje i način rada koji je direktno u vezi sa projektovanjem.

Princip je da se koristi traka sa što većim protokom ukoliko voda sadrži višekrečnjaka, gvoždja i sitnih čestica peska i ukoliko se koriste vodotopiva đubrivalošijeg kvaliteta, koja se ne rastvaraju brzo i 100%. Uvek je sigurnije filtracijuraditi disk filterom nego mrežastim.

Sl. 1 Kod kvalitetnog kapljača kapaciteta 2 l/h jasno se vidi da i pored naslagagvožđa i kamenca u traci ulazne rupice kapljača nisu zapušene ni posle 2 godinerada!

Korišćenjem mrežastog filtera, ako je pumpa "jaka" a prečnik razvoda manji odpotrebnog, brzina strujanja vode može biti tako velika da dovede do probijanja ičelične mrežice ako se u vodi nađe zrnce peska. To posle dovodi dozapušavanja.

Kada je u pitanju izbor trake proizvođači treba da znaju da je uvek bolje da senavodnjavanje izvrši za kraće vreme. Korenovom sistemu pored vode treba ivazduh (aeracija), međutim, dok traje navodnjavanje, odnosno dok zemljišteusvaja vodu, nemoguće je da istovremeno usvaja i vazduh. Zato, u principu,treba birati traku većeg kapaciteta. Treba voditi računa da se i ne pretera sakapacitetom trake, jer se NE SME dozvoliti kod srednje i teže vodopropusnihzemljišta veće prostiranje vlage po površini nego u dubinu.

U svetu postoje dve koncepcije rešavanja kapajućih traka. Jedna je sa trakamakoje imaju kapanje kroz lavirintski sistem napravljen u samoj traci, na sredini ilisa strane, a druga koncepcija je sa trakama koje imaju u sebi ugradjen kapljač.Trake bez kapljača su dobra rešenja kada proizvđjači imaju čistu vodu i filterefinoće 150 mesha.

Ako voda ima gvožđa, kamenca i sitnih čestica peska, bolje je koristiti trake sakapljacima. U Tavankutu, gde su vode lošeg kvaliteta, proizvođači su proteklih5-6 godina testirali trake sa i bez kapljača od nekoliko proizvođača i uvek suotpornije na zapušavanje bile trake sa kapljačima.

Kada se bira traka sa kapljačima treba znati da ravnomernost kapanja zavisi oddužine kapljača. Trake sa dužim kapljačima su sigurno skuplje ali je kod njihkapanje ravnomernije i o tome treba voditi računa, pogotovo kod proizvodnje naotvorenom, gde su po pravilu redovi mnogo duži nego u plastenicima.

Za dobar rad sistema, bez zapušavanja, veoma je bitno da u sistemu imamoradni pritisak koji je preporučio proizvodjač trake/laterala. Treba znati da to nije



radni pritisak na pumpi već pritisak u lateralu.

U lateralu je uvek pritisak manji nego na izlazu pumpe. Razlika je utoliko višeizražena ukoliko je sitem navodnjavanja veći, ukolko je dužina razvoda veća iukoliko je prečnik razvodnog creva manji. Za trake radni pritisak je najčešće 1bar a za tvrde laterale zavisi od vrste kapljača.

Sl. 2 Primeri traka bez i sa kapljačima.

TEHNOLOGIJA NAVODNJAVANJA

Za dobar prinos veoma je bitno da se navodnjavnje vrši pravilno. Ako

pricčmo o proizvodnji na otvorenom i u plastenicima na zemlji, na terenu sučesto prisutne greške da proizvođači navodnjavaju svaki dan po malo. Pogotovosu greške izražene kada se koriste trake sa emiterima na 10 do 15cm. Tada sevlaga brzo sastavlja po površini i proizvodači u kratkom vremenskom intervaluzavršavaju navodnjavnje. Ako je i traka uz to još malog kapaciteta, u takvimslučajevima vlaga se spusti u dubinu max 15-20cm, što nije dovoljno za pravilan



razvoj korenovog sistema i postizanje visokih prinosa. Manje greške u tehnologijinavodnjavanja i bolje prinose ostvaruju proizvodjači koji koriste traku sakapljačima na 20 ili 30cm ali sa velikim kapacitetom samog kapljača. Oninavodnjavaju duže, čekajući da se vlaga sastavi po površini, a na taj načinobezbedili su da se vlaga spusti u dubinu 50, 60 i više cm i obezbedili su dabiljka crpi hranu i iz dubinskih slojeva zemljišta. Automatski ti proizvodjačiostvaruju veće prinose.

Kada se u fazi rasta i razvoja biljke obezbedi vlaga na dubinu od 50, 60 i višecm onda ne treba navodnjavati nekoliko dana. Sušenjem površinskog slojazemljišta i svakodnevnim povećavanjem dubine suvog sloja, žilice korenovogsistema koje su na površini tla i koje su ostale na suvom "jure" u dubinu zavlagom. Na taj način se obezbeđuje razvoj korenovog sitema u dubinu i velikiprinos. Normalno, u fazi pred i tokom plodonošenja navodnjava se češće. Nasledećim slikama se vidi paradajz navodnjavan sa trakom malog kapaciteta itehnologijom "svaki dan po malo" i paradajz navodnjavan trakom sa kapljacimavelikog protoka i po tehnologiji "ređe a obilno".

U prvom primeru, sa automatikom u navodnjavanju, ostvareni su prinosi 3-4kgpo struku jer je korenov sistem loše razvijen. U drugom primeru je bezautomatike ostvaren prinos od 15kg po struku. Vidi se da je vrh korenovogsistema zakinut, i jasno je da pravilnim navodnjavanjem i dobrom trakomkorenov sistem može da se razvije i do metar u dubinu.



TEHNOLOGIJA PRIHRANE

Veoma je važno pravilno vršiti i prihranu. Kroz sistem kap po kap najčešće sekoriste vodotopiva đubriva. Greške koje se javljaju na terenu u tehnologijiprihrane ogledaju se u tome da se prihrana odvija relativno retko i pogrešno.Kada kažemo relativno retko mislimo na to da proizvođači često kažu da nemajunovca za đubriva da bi kroz svako navodnjavanje davali i hranu. Ako ste planiralida tokom sezone prihranjujete sa npr. 100 kg đubriva i da tu prihranu date 5puta po 20kg, a tokom vegetacije vršićete, na primer, 20 puta navodnjavanje,bolja varijanta za biljku i za prinos je da se predviđena količina đubrivarasporedi tako da se svaki put uz navodnjavnje izvrši prihrana sa po 5 kgđubriva. Kao što i čoveku odgovara da se redovno hrani i poji, isto odgovara ibiljkama jer su i one živa bića. Princip kod prihrane je da se 3-5 putanavodnjava i istovremeno prihranjuje a da se zatim jednom navodnjava samočistom vodom, da bismo isprali zemljište i smanjili EC vrednost, odnosno dabismo poboljšali usvajanje hranljivih elemenata.

U toku samog navodnjavanja ima više teorija vezanih za način prostiranjaelemenata u zemljištu, ali u principu odlični rezultati se postižu kada prihranuvršite na sledeći način: Uključiti sistem i startovati sa čistom vodom dok se sitemnapuni i radi oko 5 minuta. Zatim se uključuje prihrana i podesi se na ventilubrzina usisavanja rastvora tako da prihrana traje koliko i navodnjavnje i na krajuse ispere sistem onoliko vremena koliko je trajalo i punjenje plus oko 5 minuta.Ne preporučujemo prihranu ni na početku ni na kraju ni na sredininavodnjavanja, već tokom celog ciklusa. Tako će hranu dobiti i žilice korenovogsistema koje su pri vrhu zemljišta, u sredini i u najdubljim slojevima.

KONCENTRISANO KAPANJE

U uslovima kada se radi proizvodnja bostana, tikvica i slično, gde je sadnjabiljaka na 1m i više, u praksi je odlične rezultate dalo koncentrisano kapanje.Traka/lateral ima 2, 3 ili više kapljaca skoncentrisanih oko same biljke. Sa ovimtrakama/lateralima ostvaruju se značajne uštede u proizvodnji, biljke snažnijestartuju, dobijaju se veći prinosi, bolji kvalitet proizvoda i ranije dospeće što je uranoj proizvodnji izuzetno važno.

Na kraju bi proizvodačima, bez obzira koju vrstu trake/laterala koriste uproizvodnji, dali preporuku da za prevođenje elemenata zemljišta iznepristupačnog u pristupačni oblik, povećanje imuniteta biljaka i povećanjeprinosa za 20-30% koriste huminsku kiselinu. Posebna pogodnost huminskekiseline na zakišeljenim zemljištima je što ona popravlja i pH vrednost.Huminska kiselina se može koristiti i folijarno i preko sistema “kap po kap”.

Mile Radisavljević

tehnologija navodnjavanja, osnovni principi u projektovanju i. i

Documents