http://en.wikiversity.org/wiki/CAD_-_History,_Present_and_Future#2D_Timehttp://en.wikipedia.org/wiki/Multimediahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Autocadhttp://en.wikipedia.org/wiki/Autocad

http://www.cadazz.com/cad-software-history.htmhttp://books.google.rs/books?id=qdtJDEPZrrkC&pg=PA2&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false

http://en.wikipedia.org/wiki/Technical_drawinghttp://en.wikipedia.org/wiki/Engineering_drawinghttp://en.wikipedia.org/wiki/Technical_drawing_tools

http://lab405.fesb.hr/igraf/Frames/fP1.htmhttp://tehcrtanje.wordpress.com/http://jcarron.com/Site/Courses/TDJ3M/drawing/drawing.htmhttp://klikdoznanja.edu.rs/index.php/tehnicke/masinstvo/51-clanak1http://kompjuterskagrafika.wordpress.com/category/auto-cad/http://kompjuterskagrafika.wordpress.com/2011/09/28/%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4/http://klikdoznanja.edu.rs/index.php/tehnicke/masinstvo/51-clanak1http://www.etsmijastanimirovic.edu.rs/index.php/ta-je-multimedijahttp://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-grafika-i-2d-animacija-kao-deo-multimedijahttp://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-racunari-i-multimedije-u-nastavi-tehnike

http://surrey.academia.edu/Ashar/Papers/639507/Development_of_Interactive_CAD_Teaching_Systemhttp://www.tehnickaue.edu.rs/srp/cas/?conid=300http://gordanapetrovic.wordpress.com/2009/03/11/uvod/https://cicakslavka.wordpress.com/vii-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%B4/%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D1%86%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83/https://sites.google.com/site/petarblagojevictehobrazovanje/3-sedmi-razred/3-1-tehnicki-crtezi-u-masinstvu/1-2-shttp://tf.unibl.org/index_cir.php?otvori=nastavni_predmet&action=detalji&id=800000http://www.ic.ims.hr/autocad2010/5.html

Autodesk, the maker of AutoCad, was founded by John Walker and Dan Drake as Marinchip. Their first version of AutoCad was released in 1982 on a DOS and Macintosh platform. Its

popularity grew steadily throughout the 80's and 90's. By the early 90's it was clear that they had to develop a Windows-based version as this was the future of PC computing.

Late in the life of AutoCad r12 there was a Windows version available, but Release 13 in late 1994 was the first full release available for Windows --- and it was a mess! The number "13" proved to be a curse as this release was full of errors and bugs (and this coincidentally was the version I learned on). Autodesk realized this almost immediately as the feedback was bad. There were several patch releases (13.1, 13.2, etc) but it wasn't until release 14 in 1997 that AutoCad's superiority returned. Not only was DOS obsolete, using a DOS based AutoCad was considered ridiculous due to release 14's ease of use and functionality.

Beginning in 2000, Auodesk began calling subsequent release of AutoCad by the year and not by the version anymore. Hence, in 2000 AutoCad release 2000 was released. Currently, the latest version of AutoCad is relaease 2012, but most users are still using release 2010.

Because of AutoCad's popularity, Autodesk began producing different varieties. AutoCad LT is a version that is much less expensive but only has 2D functionality. Its a leaner version of AutoCad but at a much lower price. Also, the Desktop series was introduced in the mid 2000's to help with 3D modeling of land, architectural, mechanical and electrical components. These are beefed-up versions of AutoCad that incoporate design components of each of the particular trades into them.

Here is where Autodesk management will hate me: It's my opinion, as a regular user, that by releasing a verion every year they dilute the quality. They seem it "get it right" every few years, not every year. For example, releases 2002, 2004, 2007 and 2010 are very stable, functional releases. But 2006, 2008 and 2009 were full of errors and commands that didn't work. I understand that Autodesk has shareholders to please and employees to pay, but I don't think it's necessary to upgrade AutoCad every year if you do not have to.

Аутодеск,аутор рачунарског програма Аутокед(AutoCad) дело је Џона Волкера и Дена Дрејка.Прва верзија Аутокеда откривена је 1982. У оквиру Дос и Мекинтош платформе.Његова популарност константно је расла током 80-их и 90-их година 20.века.Ипак,почетком 90-их постало је јасно да је неопходно развити верѕију засновану на Виндоус(Windows) оперативном систему.

Касније,са настанком верзије Аутокед 12,било је могуце повезати је са Виндоус системом,али је Аутокед 13 крајем 1994.године био прави погодак-и показао се као неуспели покушај! Верзија 13 није задовољила очекивања јер је била пуна грешака и багова.Серијом новихверзија Аутодеск је покушао да исправи грешку(тко су се појавили

13.1,13.2).Али,свој велики успех Аутокед доживљава са појавом верзије 14 са којом се 1997.године успешно вратио у жижу јавности.

Почетком 2000-их,Аутодеск своје програме више није обележавао редним бројем верзија већ годином појављивања.Тако је настао Хенц 2000,исте године.Тренутно,најмлађи је Аутокед 2012,иако већина корисника своје поверење поклања Аутокед-у 2010.

Управо због велике популарности којом се Аутокед могао похвалити,Аутодеск је био заинтересован за стварање нових верзија.Аутокед ЛТ(AutoCad LT) је верзија која изискује много мање финансијских средстава али има само способност дводимензионалног моделирања.Исто тако,Десктоп серије су настале почетком 2000-их,са циљем да помогну при тродимензионалном моделирању код архитектонских,механичких и електричних компоненти.То су верзије Аутокед-а већег обима којима су припојене његове компоненте дизајна.

Tehničko crtanje u AutoCAD-uTehnički crteži spadaju u najvažnije medije i sredstva komunikacije pa ih je potrebno znati čitati i crtati. U dvadesetom i početkom dvadesetprvog veka svedoci smo projektovanja izuzetno složenih sistema i procesa, iako do danas nije izgrađena opšta teorija projektovanja. Krajem dvadesetog veka, u ovim domenima, je označen po osnovu automatizacije postupka projektovanja kao što su: dvodimenzionalno 2D i trodimenzonalno 3D, proračuni i dr. Primena računara, očigledno je donela veliko skraćenje vremena projektovanja, preciznost i kvalitet dobijenih rešenja.

AutoCAD je softverski paket firme Autodesk, Inc, za crtanje tehničkih i drugih crteža, a može se koristiti na personalnim računarima.

AutoCAD pripada grupi programskih paketa koji su namenjeni crtanju, projektovanju i srodnim vidovima primene računara i inžinjerskoj praksi. Brzina i lakoća kojom se crteži kreiraju ili modifikuju uz pomoć računara daju ovom vidu projektovanju veliku prednost u odnosu na klasičan način rada.

Primene AutoCAD-a su vrlo široke i njih zapravo postavlja sam korisnik, jer sve što se do juče moglo nacrtati na stari, dobro poznat način, sada se može generisati uz pomoć AutoCAD-a. Oblasti u kojima je AutoCAD već pronašao svoju primenu su brojne, a neke od najpoznatijih su:

crteži iz oblasti mašinstva, elektrotehnike, građevinstva i aeronautike, ponuda, prezentacija i grafikoni svih vrsta, arhitektonski crteži svih vrsta, geološki profili, prikazi stanja na radovima na rudniku, izrada topografskih i geografskih karata i drugo.

AutoCAD je sigurno najpopularniji alat za projektovanje uz pomoć računara. Učenici će u prvih nekoliko časova slobodne aktivnosti savladati upotrebu osnovnih komandi za crtanje i modifikovanje nacrtanih elemenata, kako bi mogli da pređu na složene operacije kao što su šrafiranje, upotreba blokova itd. Na kraju će naučiti kako se unose kote i štampa finalni crtež.

Задатак и значај техничког цртања.

Да бисмо у техници, па према томе и у машинству, могли квалитетно да комуницирамо од пројекта до израде и контроле објекта неопходно је имати усклађену документацију која то осигурава .

Усклађеност  и лаку и једноставну комуникацију  омогућавају технички цртежи који се израђују по одређеним правилима(и стандардима) која важе у целом свету.Технички цртеж се сматра најраспрострањенијим језиком на свету- исправно урађен технички цртеж једнако читају и користе бравари, техничари или инжењери на свим континентима и у свим земљама света. Из такве комуникације свуда на свету настају исти производи јер су засновани на истоветним стандардима.

Цртеж који је правилно нацртан у Србији може прочитати и растумачити и Немац. Наравно, додатне информације на цртежу су на националним језицима, али свим технички образованим лицима облик и димензије нацртаног дела су јасни,доступни и лако разумљиви,па је самим тим и исход жељеног резултата релевантан.

Основа техничког цртања је нацртна геометрија, која је посебни део геометрије, односно математике.

Битно је објанити шта заправо представља техничко цртање? Техничко цртање је техничка дисциплина која служи за приказивање предмета из стварне околине на цртежу. Предмети из стварне околине дефинисани су са три димензије, а технички цртеж је у једној равни.

Техничко цртање служи за једнозначну инжењерску коминикацију. То подразумева његову јединственост- ако је цртеж правилно нацртан, може бити протумачен на само један начин.

Техничко цртање омогућава да се тродимензионални предмет прикаже у равнини цртежа и обратно. Техничко цртање се базира на принципима нацртне геометрије и правилима техничког цртања која се прописују ради постизања једнообразности.

Основни принцип техничког цртања је једноставност- технички цртеж мора бити јасан, прегледан и прецизан тј. да се на њему једноставно могу одредити све димензије предмета.Ово је веома битна карактеристика техничког цртежа.

Исто тако,циљ машинског  техничког цртања је да се кроз технички цртеж или скуп цртежа у потпуности једнозначно дефинише функција, облик, димензије, материјал, врсте обраде, квалитета и друге карактеристике машинских  делова и склопова као подлога и основа за производњу.,

Коришћење и значај медија у будућности

У свету је тренутно скоро свака комуникација дигиталне природе.Овакав тренд је највише заступљен на Западу,а ускоро ће и телевизија бити заснована на дигиталном систему занеколико година подсредством коришћења високе дефиниције телевизије(High Definition Television) и мноштва мултипликативних програма.Тако ће корисници бити у могућности да се упознају са новим начином коришћења и преноса података. Једно од често помињаних питања приликом техничке едукације јесте да ли би у будућности телевизор и PC рачунар могли да прерасту у један медиј преношења информација.У том случају,ми бисмо као корисници употребљавали један дигитални систем-дигитално интерактивни телевизор са интегрисаном двоструком могућношћу комуникације.

Multimedija Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Ideja da multimedija predstavlja povezanost više medija je dosta stara, dok se o primeni multimedije u prezentacione svrhe više govori od 70-ih godina prošlog veka.

Danas se od multimerdije zahteva da obezbedi sledeće multimodalitete:- multitasking, tj. istovremeno izvršavanje više procesa;

- paralelnost, tj. mogućnost da se mediji paralalno izvršavaju i prikazuju;- interaktivnost, tj. mogućnost interakcije.

Multimedija zapravo predstavlja jednu sveobuhvatnu medijsku integraciju.U više navrata je definisana, tako da postoje različite definicije ovog pojma. Navedimo neke od njih:

Negroponte: “Nenaporno mešanje bitova. Početak je da se podese pomešano, a mogu se koristiti i zajedno ili odvojeno. Mešavina audija, videa i podataka se zove multimedija, zvuči komplikovano, ali nije ništa više nego pomešani bitovi”.

Feldman: “Multimedija je mešavina, integracija podataka, teksta, svih vrsta slika i zvuka unutar jednog digitalnog informacionog okruženja”.

Obe definicije polaze od hardversko – tehničkih kriterijuma. Reč je o tome da je multimedija kombinacija digitalnih podataka koji su računarski podržani ili tehnička integracija separatnih medija na jednom digitalnom mediju.

Po Galbreath-u multimedija se konstruiše tek u sferi opažanja korisnika. On otvara dilemu o tome da li multimediju treba shvatiti kao “multiple media”.

Grimes i Potel ne posmatraju samo fizičku konstituciju podataka, već smatraju da je proizvod koji je nastao kombinovanjem podataka nova tvorevina: “Multimedija kreira informaciju sa veštim pokušajem da ukomponuje podatke koji nisu bili drugačije sistematizovani”. Oni još navode: “Dobro integrisana multimedija osigurava celovitu prezentaciju koja isporučuje snažnu i jasnu poruku”. Kao argument za razlikovanje višestrukih medija od multimedija oni navode da jedna na papiru štampana multimedijska tvorevina, tako odštampana više ne predstavlja multimediju. To tvrdi i Steinmetz: “Svaka kombinacija medija ne opravdava upotrebu pojma multimedija”. Za njega je multimedija samo ono gde se kombinuju diskretni (prekidani) i kontinuirani (neisprekidani) podaci: “Multimedijalni sistem je označen kao integralni, računarom upravljani proizvod, kao manipulacija, predstavljanje, pamćenje, (skupljanje) i komunikacija nezavisnih podataka koje su najmanje u jednom kontinuiranom (vremenski zavisnom), ili jednom diskretnom (vremenski nezavisnom) mediju kodirani”.

Riehm i Wingert kažu da: “Multimedijalnost ne znači da na CD-ROM-u idu zajedno slika, video i tonovi; to mora biti jedan povezani ukupni odnos. Samo smislena kombinacija koja podržava sadržaj ima draži”.

Mayes: “Multimedijalni sistemi nisu prvenstveno definisani svojim strukturama podataka, već prirodom svoje komunikacije”.

U diskusijama o multimediji i pokušajima da se ona ustanovi kao disciplina, dolazi se uglavnom do zaključka da ne postoji ustanovljena terminologija pomoću koje bi se dao jasan opis i definicija. To ne čudi s obzirom da se oblast multimedije nalazi na mnogobrojnim procesima nekoliko različitih oblasti, kao štp su npr.: računarska industrija, telekomunikacije, izdavačka delatnost, TV/filmsko emitovanje, itd.

Recimo, telekomunikacije su se nekad zanimale primarno za telefoniju, dok danas telefonske mreže evolutivno prerastaju u digitalne mreže koje su veoma slične računarskim mrežama. Konvencionalni telefoni se sve više transkribuju u računare, ili se pojavljuju kao softver u formi “IP telefonije”.

TV sektor i radio emitovanja su pioniri u profesionalnoj audio/video tehnologiji. Međutim, danas su već neki profesoinalni sistemi, jednostavno rečeno, računari opremljeni specijalnim dodacima.

Većina izdavačkih kuća nudi svoja izdanja u elektronskoj formi. Takođe, raznovrsne delatnosti teže stvaranju interdisciplinarnih proizvođača multimedijalnih informacija.

Iz korisničke perspektive “multimedija” znači da se informacije mogu reprezentovati u formama od audio signala do pokretnih slika. Ali ipak, računarskom integracijom svih tih medija omogućava se interaktivno predstavljanje informacija.

Potrebno je naglasiti i da se ukupna funkcionalnost sve više pomera od hardvera ka softveru, iz razloga što se performanse delova računarskog sistema, kao što su procesor, memorijski kapaciteti i sl. permanentno poboljšavaju i unapređuju.

Od sistema koji rade u realnom vremenu očekuje se da rade sa dobro definisanim vremenskim ograničenjima da bi stvorili “foult tolerant” sisteme. Za multimedijalne aplikacije tolerancija na greške i brzina su najvažniji aspekti, jer oni koriste i konvencijalne medije i audio – video medije. Konvencionalni podaci se moraju dostavljati u pouzdanom obliku u cilju podrške audio – video podacima. Podaci obe klase medija treba da se prebace iz izvornog na ciljno mesto što je moguće brže, tj. u čvrsto definisanom vremenskom ograničenju. Elementi multimedijalne aplikacije nisu međusobno nezavisni, oni moraju biti integrisani i sinhronizovani.

Kada se govori o multimedijalnoj arhitekturi navodi se da se ona sastoji od okoline u širem i užem smislu. Okolina u užem smislu se sastoji od vizuelnog prostora (prostora predstavljanja sa grafičkim objektima na ekranu računara), prostora značenja (sa multimedijalnim objektima i vestima), prostora događanja (postupci od strane korisnika) i toka programa (korisnik, interaktivnost, dijalog).

Fisher i Mandl razlikuju površinsku strukturu hipermedija, njegove dublje relacione i asocijativne strukture i subjektivnu strukturu koju dodaje korisnik.

Prostor predstavljanja je reprezentativan sloj koga čini grafički korisnički interfejs. Ovaj prostor može imati svojstvo reprezentovanja određenih oblika, on ukazuje na prostor značenja, dubinsku strukturu, njegovi objekti mogu kroz simboličke oblike reprezentovati apstraktne entitete, ili biti čisto grafički znaci bez značenja. Dillenbourg i Mendelson informacioni prostor i označavaju parove predstavljanja i akcije kao mikrosvetove. “Mapping” korespondencija fizičkih i mentalnih reprezentativnih oblika je pri tom sasvim odgovoran i težak zadatak.

Prostor značenja se javlja u prostoru predstavljanja kao metafora reprezentacije za apstraktne ili konkretne svetove, za smisaoni sadržaj reprezentacije. Prostor značenja sadrži planove i namere

svog dizajnera, on sadrži implicitno i planove učenja i ciljeve učenja za korisnika, on se sastoji iz konstrukcija i interpretacija, iz kreativnosti i mašte korisnika.

Komunikacija između korisnika i isistema čini vrednost multimedijske okoline.

Prostor događanja označava se kao korisničko mesto u kome se odigrava interakcijakorisnika sa multimedijskim objektima. Iz toga proizilaze dve dimenzije – dimenzija korisnika i interakcija, odnosno komunikacija sa programom. Ovaj prostor ima prostorne i vrem,enske aspekte.

Interakcija je odlučujuća za povezivanje prostora predstavljanja i prostora značenja. Bez interakcije se ne prenosi ni jedno značenje, a upravo prostor događanja treba da omogući prilaz semantičkoj ravni, prostoru značenja. Tek u interakciji se realizuje značenje multimedijalnih objekata u interpretativnom činu korisnika. Ako se značenje multimedijskih objekata otkrije tek u komunikativnoj imterakciji korisnika sa programom, tada pripada odlučujuće značenje oblikovanju te interakcije.

Jedan multimedijski objekat istovremeno pripada prostoru predstavljanja, prostoru značenja i prostoru događanja. Sastoji se od interaktivno manipulisanog površinskog objekta (reprezentacija), koji reaguje na postupke i raspolaže metodama, koje se kod odgovarajućih akcija isključuju i jedne semantičke dubinske strukture, koja se sastoji od kvaliteta koji joj dodeli autor ili korisnik.

Objekti u multimediji su vizuelni ili akustični objekti, koji reprezentuju stvarnost ili apstrakciju.

Površina multimedijalnih objekata spada u prostor predstavljanja i sastoji se od grafičkig reprezentacija tzv dubokih objekata, kao što su tekst, brojevi, grafikoni, ton, muzika, slika i film, ali isto tako i od realizacija i procedura. Te grafičke reprezentacije raspolažu sopstvenim osobinama i metodama objekata koje reprezentuju. Medijalne podatke mogu razumeti ljudi ili alati namenjeni upravljanju, evaluacijom i procesiranjem takvih podataka. Na logičkom nivou medijski podaci su uvek komponovani od merljivih vrednosti za određenu oblast u diskretnom multidimenzionalnom prostoru. Na fizičkom nivou neprocesirani medijski podatak je predstavljen u medijskom tipu specifičnog formata kao binarna sekvenca. Ovaj oblik reprezentacije često uključuje kompresiju i predprocesne korake.

Mediji mogu biti različiti : “Po stepenu interaktivnosti koji dopuštaju mediji mogu biti: linearni mediji, Feedback, adaptivni mediji i komunikativni mediji:.

Mediji mogu biti statički i dinamički. Tekst, brojevi, grafici se smatraju statičkim medijima. Animacije, artikulisani jezik, muzika i video uvode jednu dinamiku temporalnu dimenziju. Vreme egzistira u multimediji u dva oblika, kao sekvenca i kao pravo vreme.

U površinskoj strukturi multimedijalni objekti stoje u relaciji jedni prema drugima, koja se može iskazati kao jedna pored druge, jedna ispod druge, paralelna, jedna uz drugu hijerarhijski i sukcesivno.

U dubokoj strukturi su objekti relacija, koje se mogu označiti kao demonstracija, očiglednost,

komentar, primer, dokaz, kauzalitet, indicija, naracija, argumentacija, itd.

Multimedijalno predstavljanje informacija

“Znak koji uvek izražava nameru da saopšti jedan smisao, a funkcija da saopštava ideje putem poruka “. Tvrdi Giro. Svaka poruka predstavlja sadržaj koji se izražava određenim znacima – znacima određenog izražajnog koda. Slika 1. predstavlja tipičan lanac komunikacije

Medijski podaci se generišu veštački ili kombinovanjem korišćenjem specifikacija. Različiti tipovi multimedijskih podataka imaju različite osobine i funkcije, tako da se nameće potreba za definisanjem tih različitih tipova podataka.

Jedna od mogućih klasifikacija tipova podataka je ona koju navodi Steinmetz u obliku prikaza na slici 2. , a podela na statičke i dinamičke tipove podataka je izvršena u odnosu na njihovu promenu tokom vremena. Na osnovu istog kriterijuma je izvršena i podela dinamičkih podataka na diskretne i kontinuirane podatke.

Određenje sintetičkog medijskog podatka, s obzirom na to da se medijski podaci generišu veštački ili kombinovanjem korišćenjem specifikacija, se ponekad naziva dokumentom.

Multimedijalni dokument je okarakterisan informacijom koja je kodirana u najmanje jednom kontinuiranom i jednom diskretnom medijumu. Sinhronizacija je integracija različitih medija, koja je moguća usled bliskih veza između informacionih jedinica.

Dokumenti opisuju medijske podatke sredstvima formalnog jezika koje računar može da procesira.

Fundamentalni sistemski koncepti koriste apstrakcije multimedijalnih podataka, oni služe kao koncept za informacione arhitekture i mogu se implementirati uz pomoć alata. U tom smislu izrazi arhitektura dokumenta i informaciona arhitektura su sinonimi. Razmena dokumenata znači komunikaciju i sadržaja i strukture. Razmena dokumenata, iz razloga upotrebe protokola, takođe zahteva i korišćenje arhitekture dokumenta. Ovo se odnosi na standardizovane arhitekture, kao što su SGML (Standard Generalized Markup Language), kao i korporativni razvoji, npr DCA (Document Content Architecture) ili MO:DCA (Mixed Object: Document Content Architecture).