Zvoncica&Foxy

~ 1 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Tammy Burton

Najbolje godine

~ 2 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

I

Tog novembarskog ponedeljka Templa Kros je konačno mogla da

kaže da je iza statusa nesrećno udate prešla u status srećno razvedene žene. U stvari, ona nije smatrala da razvod braka zaslužuje da se nazove srećnim događajem, ali u svakom slučaju doneo joj je olakšanje i dugo priželjkivani osećaj slobode. Imala je trideset šest godina, a od toga poslednjih deset, onih deset godina koje su mogle da budu njene najbolje, protraćila je na Metjua.

Ne bi se moglo reći da je njen sada već bivši suprug bio loš čovek. Naprotiv, Metju je bio dobrodušan, pošten, tolerantan, nežan... Posedovao je čak i tu kod muškaraca toliko retku osobinu, bio je veran. Templa je mogla da se zakune da on, bar tokom onih godina dok su živeli zajedno, nije ni pomišljao na neku drugu ženu. Ali čitavo mnoštvo Metjuovih dobrih osobina potpuno je poništavala jedna mana. Bio je alkoholičar. Taćnije, u početku je bio samo čovek koji kada uveče dođe kući popije jedno piće pre i jedno piće posle večere, i u tome nije bilo ničeg neobičnog, mnogi ljudi su imali taj običaj. Ali kada je doživeo svoj prvi ozbiljan poraz u životu, to jest kada u firmi nije dobio unapređenje koje je zasluživao i kada je umesto njega na rukovodeću poziciju postavljen njegov kolega, nesposobnjaković sklon spletkarenju, Metju nije bio dovoljno jak da to podnese. Umesto da nastavi da se bori i sačeka sledeću priliku, ili da potraži drugo radno mesto na kome će više ceniti njegovo zalaganje, postao je rezigniran i depresivan, i Templa je sve češće osećala kako mu dali i koža mirišu na alkohol. Njegova uobičajena večernja čašica počela je da se umnožava, a «opuštanje» se pretvaralo u pijančenje.

Jedno vreme Templa nije komentarisala, nadajući se da će to proći kao što je i došlo i da će se njen muž osloboditi loše navike, ali to se nije dogodilo. Počeo je da postaje zavisnik, sve češće je odsustvovao sa posla zbog mamurluka ili bi, još gore, pijan odlazio da radi. Posle nekoliko ozbiljnih opomena koje mu je direktor uputio usledilo je ono što se i moglo očekivati, izgubio je posao. To ga je potpuno izbacilo iz ravnoteže i još više pogoršalo njegov problem sa alkoholom. Umesto da dođe sebi, prestane da pije i počne da traži novo radno mesto, on je po čitave dane sedeo u zamračenoj sobi sa flašom ispred sebe. Kada bi se Templa

~ 3 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

vratila kući već je spavao mrtvim snom, u sobi u kojoj je zadah alkohola bio toliko jak da je izazivao mučninu.

Iako nikada nije bio agresivan, već sama činjenica da je neprestano pijan i potpuno nesposoban da na bilo koji način funkcioniše, bila je dovoljna da se Templin život pretvori u pakao. Kako nije radio, sve troškove života morali su da podmiruju od njene plate. Najzad je bila prinuđena da novac i kartice svuda nosi sa sobom i da ih skriva od njega ne bi li ga sprečila da kupuje piće, a tada je on počeo da je potkrada. To je bila kulminacija. Na njenom mestu svaka druga žena jednostavno bi ga izbacila iz kuće i zatražila razvod, ali ona je bila i previše odana da učini tako nešto. Ostala je uz njega, i uporno ga ubeđivala da pođe na lečenje. Zajedno sa njim posećivala je porodične terapeute i klubove za odvikavanje od alkoholizma, ali ništa nije vredelo.

„Ne mogu više da te gledam kako traćiš svoju mladost na njega", rekla joj je jednog dana Robin. „Kako ne shvataš da samo gubiš vreme, i da se situacija nikada neće promeniti? On je slabić i neće se izlečiti, sasvim će propasti zbog alkohola. Zar hoćeš da i ti propadneš, zajedno sa njim? Razvedi se i uzmi svoj život u svoje ruke. Još si mlada, možeš da izbrišeš epizodu zvanu Metju i da počneš iz početka."

Templa nikada nije imala ono što devojke uvek imaju, tu nezamenljivu instituciju «najbolje prijateljice», ali je umesto toga imala Robin. Ona je u isto vreme bila i najbolja drugarica, i sestra, i tetka, i mama. U stvari, bila joj je samo tetka, mlađa sestra njene majke, ali zbog okolnosti u kojima su živele njihov odnos bio je mnogo više od toga i bio je sasvim poseban.

Templa je bila dete bez roditelja, kada su poginuli bila je beba od deset meseci. Rođaci sa očeve strane, stric i strina, imali su svoju decu i nisu ni pomišljali da preuzmu brigu o nesrećnoj majušnoj curici koja je ostala bez ikoga. Bili su spremni da je ne trepnuvši prepuste njenoj sudbini, odrastanju u domu za decu bez roditelja. Ali postojao je dobri anđeo koji nije dozvolio da se to dogodi. Sestra Templine majke, Robin Fajfer, imala je samo dvadeset godina kada se sa porodicom Kros

~ 4 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

dogodila ta tragedija. Bila je na završnoj godini studija i život se tek otvarao pred njom.

Robin je, kao i svaka devojka njenih godina, imala milion želja i planova. Dobar posao u nekom velikom gradu, stvaranje karijere, kupovina vlastitog stana, ozbiljna veza, a zatim porodica i deca... Ali pre svega toga prva želja joj je bila da se kada diplomira i nađe posao opusti, odmori od učenja i neko vreme se samo dobro provodi, putuje i izlazi, ne misleći ni o čemu. Život je, međutim, sa njom imao potpuno drugačije planove...

Život, taj neumoljivi režiser koji na svakom koraku od ljudskih sudbina pravi komedije, ali isto tako i najsurovije tragedije...! Tog dana kada je stigla vest o pogibiji Lore i Stivena Krosa, Robin se nalazila u njihovoj kući. Oni su krenuli da provedu vikend sa prijateljima na obali, a ona je došla kod njih da pričuva Templu. Beba je bila mirna, tako da je bez problema mogla da uči i sprema ispit dok ju je čuvala. Kada su joj ljudi iz policije saopštili šta se dogodilo, Robin je bila zaleđena od užasnog šoka. Dok je stezala u naručju svoju malenu sestričinu, kroz njen bol iznenada se, kao sjajni zrak kroz zastrašujuću gustu pomrčinu, probila jedna odluka: nikada neće napustiti Templu. Gledajući u njeno maleno rumeno hce i nevine plave oči osetila je snažan zaštitnički nagon i navalu ljubavi kao da na rukama drži svoje sopstveno dete. Nije mogla da zamisli da to nedužno malo stvorenje bude napušteno i da pati. Tog trenutka obećala je svojoj sestri Lori koje više nije bilo, da nikada neće ostaviti njenu ćerkicu.

I održala je svoje obećanje. Ni jednog trenutka ne prepuštajući bebu brizi drugih osoba, uspela je da privede studije kraju, a zatim je na neko vreme potpuno zaboravila svaku ideju o karijeri i potpuno se posvetila odgajanju malene. Tek kada je Templa napunila dve godine, upisala ju je u vrtić i zaposlila se. Tokom narednih godina i decenija praktično je živela životom samohrane majke koja odgaja svoje dete, i prolazila kroz sve majčinske brige, probleme i radosti. Templa joj je bila važnija od svega, a sve ostalo, lični život i posao, stajalo je tek na drugom mestu. Za Robin, veza sa čovekom koji Templu ne bi prihvatio kao svoje vlastito dete jednostavno nije dolazila u obzir. A takvog je bilo gotovo nemoguće naći. Svaki muškarac sa kojim bi se zbližila pre ili kasnije je počinjao da se iščuđava njenoj spremnosti na žrtvovanje zbog deteta kome nije majka, a zatim bi je, kao uzgred, pitao zašto ne upiše Templu u neki internat, da bi konačno mogla da se uda i zasnuje svoju porodicu.

~ 5 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Robin je bila ljupka i privlačna i udvarača joj nikada nije nedostajalo iako je živela povučeno. Iza takvih pitanja, znala je to, stajala bi uvek i neizgovorena bračna ponuda. Ali onog trenutka kada bi pokušao da je odvoji od Temple, za nju bi dotični muškarac bio otpisan, a vezi je dolazio kraj. Pitala se kako ni jedan od njih ne shvata da ona već ima porodicu, to jest da je Templa njena porodica, njeno dete kojeg se ni za šta na svetu ne bi odrekla.

Tako su godine prolazile, a njih dve su živele same, potpuno usredsređene jedna na drugu, i zbog toga su imale sasvim poseban odnos. Robin je za Templu bila i ona koja je preuzela ulogu njene majke, i najbolja prijateljica. Jednom rečju, najbliža i najvoljenija osoba u životu. Poveravala joj je sve i uvek tražila njeno mišljenje i savet. Ali u ovom slučaju, kad se radilo o Metjuu, nije bila spremna da je posluša. Umesto da se razvede i ostavi ga da se sasvim udavi u alkoholu, ostala je uz njega kada je konačno prihvatio da se leči u jednoj klinici zatvorenog tipa. Posećivala ga je redovno, a on je, kada mu je bilo malo bolje, počeo da dolazi kući na vikende.

Upravo zato što nije poslušala Robin kad joj je savetovala da se razvede, Templi je bilo teško da joj prizna kako je nesrećna i nezadovoljna iako se Metjuovo stanje popravlja. Od njihove ljubavi više ništa nije ostalo i ona se više nije osećala kao žena već kao Metjuova brižna i požrtvovana majka, i nesebična milosrdna sestra koja sve čini za njegovo izlečenje. Kada je najzad otpušten iz te bolnice za lečenje zavisnika, kao alkoholičar koji se potpuno izlečio, lekari su mu savetovali da promeni sredinu i počne život iz početka. I Metju je to želeo, govorio je da mu je muka od Laboka, grada za koji ga vezuju toliki mučni i teški trenuci. Zahvaljujući udruženju za resocijalizaciju lečenih alkoholičara, uspeo je da dobije posao u Arizoni.

- Prihvatiću to, nemam izbora - saopštio je Templi. - Osim toga, ne želim da budem nezahvalan i odbijem posao. Time bih izneverio i svoje lečenje, i doktore, i ljude iz udruženja koji su mi pomogli. Hajde da se preselimo u Arizonu.

Templi se njegov predlog ni najmanje nije dopao. Otići iz Laboka, značilo bi napustiti dobro plaćen posao direktorove asistentkinje koji je imala u kompaniji Hjua Beneta. Već godinama je tu radila, Hju joj je verovao, mnogo se oslanjao na nju, i za svoj rad bila je dobro plaćena. Otići iz Teksasa u poludivlju, pustinjsku Arizonu koja je toliko neprijatna za život, i tamo startovati od nule, bilo je nerazumno. Osim

~ 6 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

toga, to bi značilo otići daleko od Robin, a ona ni to nije želela, veza između njih dve bila je i previše jaka. Nije bila spremna da se toliko žrtvuje zbog Metjua.

- Čitav život sam provela u Laboku i ne želim da idem odavde - rekla je. - Pogotovu ako je to odlazak u neizvesnost. Ti idi, pa ako se dobro snadeš, možda bismo mogli da razmislimo o tome da ti se kasnije pridružim. Ili, idi i radi tamo neko vreme, a onda pokušaj da ponovo nađeš posao ovde, i da se vratiš.

I tako je on otišao, a da su pritom i dalje bili u braku iako su se odlučili da žive u dve različite države. Templina savest bila je mirna, niko nije mogao da kaže da je ona napustila Metjua, naprotiv. Dala je sve od sebe da mu pomogne da se izleći, i nastavila je da mu pruža podršku i dalje. On je sve vreme govorio da je posle svega voli još i više nego pre, i da će joj uvek biti zahvalan za sve što je učinila za njega. Ali u stvari, Templa je znala da je njihov brak mrtva stvar i da se od toga više ništa ne može očekivati. Dve godine su prošle od Metjuovog odlaska u Arizonu i za to vreme čuli su se telefonom, ali niti je on došao u Labok, niti je ona poželela da ode u Arizonu i poseti ga. Najzad su odlučili da se razvedu, više nije imalo nikakvog smisla održavati brak koji je odavno prestao to da bude.

~ 7 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

II

Sporazumni razvod okončan je za deset minuta, sudska procedura

bila je čista formalnost, ali je Templa tog novembarskog ponedeljka ipak odsustvovala sa posla. Hju, njen šef i vlasnik kompanije, bio je toliko predusretljiv da joj ponudi nekoliko slobodnih dana, ali u utorak ujutru, pošto je priuštila sebi lenčarenje u krevetu do deset sati, shvatila je da joj je to bilo više nego dovoljno. Neće valjda ceo dan provesti izležavajući se? Spremila se i zaputila se na posao. Da je razvod za nju predstavljao traumu i udarac možda bi joj nekoliko dana za oporavak zaista i bilo potrebno. Ali, kad je sve već bilo samo ozvaničenje situacije koja je već toliko dugo trajala, nije imaia od čega da se oporavlja. Bilo je tek prošlo pola dvanaest kada je pokucala na vrata Hjuove kancelarije.

Njen šef imao je šezdeset godina ali je svoju firmu još uvek vodio sa mladalačkom energijom i entuzijazmom. Nije imao porodicu niti direktnih naslednika kojima bi, kada se on povuče, pripalo većinsko vlasništvo. To je verovatno bio razlog što je još uvek radio kao da mu je četrdeset godina i uspevao da ostane u dobroj kondiciji. Da je imao decu koja bi ga zamenila na čelu kompanije verovatno bi već uveliko razmišljao o povlačenju. Templa se ponekad pitala kako se dogodilo da čovek kao što je on nije zasnovao porodicu. Bio je sjajan čovek, sposoban, predusretljiv, pravičan prema zaposlenima i korektan prema poslovnim partnerima. Imao je šarma i ljudi su ga voleli a uz to, u mladosti je odlično izgledao i još uvek se držao dobro. Kosa mu je sada bila seda, a crte lica upale, ali još uvek je izgledao naočito i mogao je da privuče i znatno mlađe žene.

Templa ga je već prvog dana kada ju je primio na posao ocenila kao pravog gospodina, i za desetak godina koliko je radila za njega još uvek nije promenila mišljenje. Odmeren i kulturan, Hju Benet je zaista bio džentlmen.

- Otkud sad ti? - iznenađeno je podigao obrve kad ju je ugledao. Onda se osmehnuo i prekorno zavrteo glavom. - Dobiješ slobodne dane, i umesto da ih iskoristiš, dotrčiš na posao? Nemoguća si! Zaražena si «radnim virusom», to je sve što mogu da kažem.

- Verovatno. Ali da nisam, da li bih ikada postala vaš asistent?- upitala je, uzvraćajući mu osmeh.

~ 8 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Formalnosti oko razvoda su završene? - Da, nismo se ni deset minuta zadržali u sudnici. Znala sam da to

ide brzo kada je razvod sporazuman, ali ovo je bilo još brže nego što sam očekivala.

- Ne mogu ništa da kažem o tome, nikada se nisam ni ženio ni razvodio...

Kao i uvek kad bi on dodirnuo tu temu, Templa bi na trenutak osetila radoznalost i želju da ga pita zbog čega se nikada nije oženio, ali nikada ne bi zaista i postavila to pitanje. Iako su se već toliko dugo poznavali i radili zajedno, njih dvoje ipak su imali odnos šefa i asistenta, a to je podrazumevalo ljubaznu uzdržanost. Kad je reč o poslu, razumeli su se savršeno i bez mnogo reči, i funkcionisali su kao savršeno uigran tim. U pauzama, ili kada bi nekuda putovali zajedno, ostavljali su poslove po strani i opušteno ćaskali o svemu i svačemu... Ali nikada o privatnom životu.

Skoro nikada. Svojevremeno, one prve godine kada se zaposlila, Hju je jednom prekršio to pravilo. Posle jednog poslovnog sastanka pozvao ju je na piće, a zatim je odvezao kući. U kolima, pred njenim stanom, pitao ju je da li bi izašla sa njim na večeru.

- Privatno - dodao je oprezno. - Bez ikakve veze sa poslom... Lagao bih kad bih rekao da me nisi zainteresovala, da mi se ne dopadaš, i da ne želim bolje da te upoznam.

Templa je bila zatečena. Njoj je tada bilo dvadeset šest, a Hju Benet bio je skoro dvostruko stariji od nje. A uz to, ona je bila udata. Da nije bilo te realne činjenice, nije znala šta bi mu odgovorila i kakav bi učtivi izgovor našla da ga odbije. Ali budući da je imala muža, nije morala da traži izgovor. Podsetila ga je na tu činjenicu.

- Prokletstvo, na trenutak sam na to potpuno zaboravio. Toliko sam bio ponesen željom da te bolje upoznam, da sam sasvim izgubio iz vida da imaš muža... Naravno, ne bi bilo u redu da izađeš na privatni sastanak sa svojim šefom. Ni sa bilo kim drugim. A čak i da nisi udata, opet ne bi bilo u redu. Beznadežno mnogo sam stariji od tebe. U to vreme, on je imao pedeset i izgledao je sjajno.

- Ne treba tako da govorite - rekla je Templa ljubazno. - Nije valjda da svoje godine doživljavate kao beznadežne?

~ 9 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ne, kada bih se udvarao četrdesetogodišnjakinji. Ali, treba da budem realan, razlika u godinama između tebe i mene je zaista beznadežno velika, u tvoju korist.

- Nije samo to u pitanju - napomenula je. - Postoji jedan još mnogo važniji razlog zašto ne bi trebalo da se bolje upoznajemo, i da se viđamo privatno... Ja želim da ostanem vaša asistentkinja. Veoma sam zadovoljna svojim radnim mestom i ne bih da ga izgubim. Želim što uspešnije i korektnije poslovne odnose, a svaka privatizacija bi ih poremetila, to je neminovno.

- Potpuno si u pravu. Ti si veoma razumna devojka. A uz to i odličan asistent. Ni ja ne želim da izgubim tebe. Istina je da je za dobar poslovni odnos potrebno da ga ništa ne remeti. Nikakva uzbuđenja, lične emocije i hčni afiniteti. U ovoj situaciji, razmišljala si mudrije od mene... Zaista ne treba da mešamo posao i privatne stvari. Neka bude kao da ti nisam ni predložio da izađemo zajedno. A sledeći put, kad u nekom restoranu budemo očekivali da poslovni partneri stignu, podseti me da popijemo piće i nazdravimo za uspeli i dugovečnost naše poslovne saradnje.

Zaista su to i učinili prvom prilikom, i pokazalo se kao dobro

znamenje. Sada je proticala već deseta godina kako su radili zajedno, kao idealan tim u kome nikada nije bilo ni najmanjih nesuglasica. Bilo je sasvim prirodno da su se za tolike godine potpuno upoznali i znali već sve o karakteru, navikama i sklonostima onog drugog. Ali to upoznavanje više je vodilo ka prijateljstvu nego ka nečem drugom. Hju je poštovao granicu koju su jednom postavili i nikada više nije ni pokušao da joj se udvara, iako je znao da je već godinama odvojena od Metjua i da od njihovog braka praktično ništa nije ostalo.

I zato, kada ju je Hju upitao kako se sada oseća kada se sve i zvanično završilo i kada je dobila formalnu slobodu, nije to shvatila drugačije nego kao prijateljsko pitanje.

- Ne znam - odgovorila je. - Nemam nikakva određena osećanja. Valjda je odumiranje mog braka trajalo već toliko dugo da su i emocije umrle neosetno. Kao da je to nekakvo drvo koje je oluja već davno iščupala iz korena i koje je ležalo na proplanku godinama i već se

~ 10 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

sasvim osušilo, a sada smo ga samo uklonili sa puta da nam ne smeta. Eto, to je sve što osećam.

- Drago mi je što nisi deprimirana. - Možda ipak pomalo jesam - priznala je Templa. - Ne zato što je

između Metjua i mene gotovo, već... Zato što sam dala sve od sebe da ga izvučem iz kandži alkohola i uspela sam u tome, pomogla sam mu da stane na noge, ali sada kada se uspravio on je na dobitku, jer kreće u novi život, a ja se ipak pomalo osećam kao gubitnik.

- Šta znači to da kreće u novi život? Da li je on u vezi sa nekom drugom?

- O, da. Rekao mi je to... Ne sumnjam da će se uskoro i oženiti tom ženom, sada kada je slobodan - slegla je ramenima. - Ja mu zaista želim svu sreću u novom braku. Nisam ni najmanje ljubomorna, zašto bih bila, kada ga već odavno ne volim? Ali činjenica je da on sada ide dalje, i da mu sa trideset osam godina još uvek nije kasno da zasnuje porodicu i ima decu, a ja... Imam trideset šest, i kako bih drukčije mogla da se osećam nego kao žena koja je svoje najbolje godine potrošila ni u šta? Moje vreme za zasnivanje porodice i rađanje dece ističe...

- Kakve su to gluposti? - Hju se nagnuo preko stola i položio ruku na njen dlan. - Neću da te čujem da tako govoriš! Ti još imaš vremena. Istina, ne mnogo, ali ga imaš. Sada samo treba da ne oklevaš, već da ga iskoristiš... - načinio je pauzu. - Kako stoje stvari sa tobom, imaš li nekoga u vidu?

- U vidu...? - Da li si u vezi sa nekim, zaboga? - Nisam. Pa, valjda znate da nisam? - Na osnovu čega bih ja to mogao da znam? Na osnovu toga što

svakoga dana radimo zajedno? Nikada ne govorimo o ličnim stvarima, i logično je da ne znam.

- Ali, da sam na pragu neke bitne odluke, svakako bih vam to rekla. Već odavno smo prijatelji... Da imam verenički prsten na ruci, pohvalila bih vam se - mahnula je prstima i nasmejala se. - Kao što vidite, nemam ga.

- Trebalo bi da požuriš da ga što pre staviš. Ili, još bolje, preskoči veridbu, odmah se udaj, i počni da radiš na deci... Ti si divna devojka, bila bi užasna šteta kad bi ostala sama.

~ 11 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Devojka? Nisam više čak ni to. Možda me vi još uvek vidite kao onu vedru dvadeset šestogodišnjakinju punu energije koju ste primili na posao, ali ja to više nisam. Osećam se kao već pomalo umorna žena, koja nema snage za nove početke. Borba za Metjuovo izlečenje, koju sam ja vodila više nego on sam, prilično me je istrošila.

- To govoriš zato što je razvod obavljen juče i još uvek si pod jakim utiscima. Iako odavno ne voliš Metjua, razvod braka je ipak događaj koji izaziva osećaj promašenosti i poraza, mogu da zamislim... Za početak, ja ću preduzeti nešto konkretno da te malo razvedrim i opustim. Danas nećemo raditi! - Hju je ustao od stola. - Vodim te na ručak. Sedećemo u restoranu bez žurbe, uživaćemo u hrani i nećemo pričati o poslu. Onda možemo da prošetamo kroz neki park, ako želiš, i da odemo na kolače. Ne sećam se kad sam poslednji put uopšte ušao u park, i kada sam pojeo kolač, a da to nije bio dezert posle poslovnog ručka. Hajde, idemo! Kasnije ću se ja vratiti da malo radim, a tebe ću poslati kući da se odmaraš.

Ručak je protekao u opuštenoj i prijatnoj atmosferi. Templa uopšte nije mislila na neprijatnu činjenicu da se dvadeset četiri sata pre toga razvela. Bilo joj je prijatno u Hjuovom društvu, a osećaj da u njemu ima ne samo najboljeg šefa već i istinskog prijatelja na koga uvek može da računa, bio je jači nego ikada. On je bio čovek koji je umeo da zainteresuje i animira sagovomika, nije bio dosadan i suvoparan čak ni kada je govorio o poslu, a kamoli kada se vodio razgovor o neobaveznim stvarima.

- Čini mi se da nisam pogrešio što sam te izvukao iz kancelarije i doveo ovamo - primetio je. - Uz dobru hranu i vino, već si mnogo opuštenija.

- To nema veze sa hranom. Vi ste jednostavno čovek koji uvek ostvari cilj, bilo da je naumio da ubedi klijenta da treba da sklopi posao sa njim, ili mene da treba da se osećam bolje...

- Zaista tako misliš? Nije ti dosadno sa mnom? - Hjuove obrve, za par nijansi tamnije od njegove sede kose, upitno su se podigle.

~ 12 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Kako bi moglo da mi bude dosadno? Uvek nađemo temu za razgovor. Uostalom, verujem da smo odavno postali i prijatelji, a ne samo saradnici.

- Ako je tako, to me ohrabruje za nešto što sada nameravam da ti predložim. Mada to u stvari nije običan prijateljski predlog, već nešto više. Templa... - Hju je pročistio grlo i pogledao je sa oklevanjem, koje njemu inače nije bilo svojstveno. - Da naručimo neko jače piće od ovog vina, a onda ću ti ponuditi nešto. Nešto za šta sam siguran da će te začuditi i zbuniti, bar u prvom trenutku. U stvari i nije šokantno, ali ne sumnjam da će na tebe u prvi mah tako delovati...

- Šokantno? - začudila se, još uvek ne znajući da li se on to samo šali da bi joj podigao raspoloženje ili je zaista priprema za iznenađenje. - Zar je toliko šokantno da mi je pre toga potrebno žestoko piće?

- Ne znam... Za mene nije, ali za tebe će možda biti. Koliko god da te dobro poznajem, ipak ne mogu da predvidim kako ćeš reagovati... - Hju je nastavio sa svojim uvodom. Sačekao je da im donesu viski, a kada su popili po gutljaj, prešao je na stvar.

Templa ga je slušala raširenih očiju. Ponuda koju joj je uputio bila je zaista neočekivana, i mnogo čudnija nego što je mogla i da zamisli. Uopšte nije bila u stanju da razmisli i odgovori mu. Ali on je rekao i da ne očekuje od nje da mu odmah da odgovor.

- Daj sebi dovoljno vremena i dobro razmisli. Razmisli nekoliko puta pre nego što odlučiš. Ja ću sačekati, nema razloga da žuriš.

U njenoj glavi vladala je potpuna zbrka. Pojma nije imala kako gleda na Hjuovu neobičnu ponudu, i da li joj je sve to smešno ili neverovatno ili, naprotiv, sasvim moguće i zamislivo. Znala je samo jedno, da što pre mora da se vidi sa Robin i sve joj ispriča. Njeno mišljenje i savet bih su joj neophodni. A onda je shvatila da već unapred zna šta će joj Robin reći, i umesto da je pozove odmah čim se vratila sa ručka sa Hjuom, odlučila je da to odloži do uveče. A uveče, kad se zaputila u Robinin stan, moglo se reći da je već bila donela odluku i da joj savet više nije ni bio potreban. Svejedno, morala je sve to da kaže svojoj tetki, i čuje šta ona o tome misli.

~ 13 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

III

Robin i Templa ličile su kao da su majka i ćerka. Obe su bile

plavooke, plavokose i slične građe samo što je Templa bila viša. To je bila stvar genetike, ali postojale su još mnoge druge sklonosti i osobine koje su im bile zajedničke, jer su dvadeset pet godina, sve dok se Templa nije udala za Metjua, živele zajedno i bile upućene jedna na drugu. Drugi su primećivali i ono što njih dve nisu, da imaju isti osmeh, iste kretnje i sličnu boju glasa. Nepoznati ljudi uvek su mislili da je Robin Templina majka ili možda starija sestra. Ponekad, dok je gledala Robin, Templa je razmišljala o tome kako će za dvadeset godina ona biti baš ista takva.

Ali Robin je bila njen idol, otelotvorenje idealne žene, i nije imala ništa protiv da bude kao ona.

- Danas divno izgledaš - primetila je pošto su se zagrlile na vratima i ušle u stan. - Malo si skratila kosu? Ta frizura ti odlično stoji... Jesi li ponovo bila kod one nove frizerke koju si pronašla u tržnom centru, ili si se vratila starom frizeru?

- Pobogu, nećemo valjda da razglabamo o mojoj frizuri? Očekujem da čujem kako je protekao jučerašnji dan. Još uvek si pod stresom, zar ne? Znala sam... - Robin je uzdahnula. - Da si se razvela od Metjua na vreme, onda kada sam ti ja to savetovala, bilo bi lakše. Ovako, previše je godina ostalo za vama i čak iako ga više ne voliš i znaš da brak nema smisla, razvod neminovno mora da zaboli. Naravno da se osećaš praznom i promašenom... Ali, ne brini, brzo ćeš se oporaviti. Ako sam na nešto u tvom vaspitanju ponosna, ponosna sam na to što sam te naučila da budeš borac i da nikada ne posustaješ. Hajde, dušo, sedi za sto, znam da si gladna. Želiš li da nešto popijemo pre večere? Mada, mislim da bi ti šolja tople kamilice prijala više nego piće, ali to ću ti dati posle jela, da bolje spavaš. Hoćeš li da ostaneš ovde noćas? Prespavaj tu, pa ujutru idi pravo na posao. Biće ti prijatnije ako ne budeš sama...

- Pa ti se ponašaš prema meni kao da sam bolesna!- uzviknula je Templa. - Da li izgledam tako?

- Ne. Ali primećujem da si napeta i to ne možeš da sakriješ. Ako baš hoćeš istinu, deluješ kao da si potpuno van sebe. Potrebno ti je nešto da te opusti i smiri. Bolje da ti odmah skuvam kamilicu,

~ 14 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

večeraćemo malo kasnije. Ispekla sam rolovano meso, znam da to voliš. A imam i čokoladni krem. Čokolada je dobra protiv depresije, znaš...

- Ali ja uopšte nisam depresivna, veruj mi! Ni najmanje. Juče sam možda bila, kada se ta procedura završila, ali sada više nisam.

- Ipak, izgledaš čudno - rekla je Robin, čijem oku ništa vezano za Templu nije moglo da promakne. - U stvari, ne deluješ kao da si potištena, nego kao da si uzrujana zbog nečega. Da li se, osim što si se konačno razvela od Metjua, dogodilo još nešto, za šta ja ne znam?

- U stvari, jeste. I ja sam došla da bismo pričale o tome, a ne o Metjuu - Templa je gledala u nju sa oklevanjem. - Pripremi se za iznenađenje, tetka. To što mi se danas dogodilo je... Potpuno ludo! - najavila je, i počela priču od početka, od trenutka kada je ušla kod Hjua Beneta i kada ju je on poveo na ručak.

Kao što se i moglo očekivati, Robin je bila zapanjena. - Neverovatno! Pa... On te je zaprosio! Moj bože... Hju Benet,

tvoj gazda, najbogatiji čovek u Laboku, i uz to dovoljno star da može da ti bude otac... Predložio ti je da se udaš za njega! Sve sam mogla da očekujem, ali da ćeš samo dan posle razvoda od Metjua dobiti bračnu ponudu, i to od Hjua Beneta...

- Stani malo! To u stvari nije bračna ponuda. Lepo sam ti objasnila šta mi Hju predlaže. To nije prosidba, već pre jedan prijateljski dogovor... Treba li sve da ponovim još jednom? Hju ima šezdeset godina, nikada se nije ženio i nema dece. Ni njegova kompanija, ni sva imovina koju je stekao, nemaju naslednika. Postoje nekakvi daleki rođaci, ali oni jedva da su u kontaktu sa njim... Hju želi dete, i želi da ja budem majka tog deteta. U tome je suština njegovog predloga. Ukoliko bih ja prihvatila, venčali bismo se, i ja bih rodila dete, ali Hju mi je potpuno jasno rekao da posle toga sa moje strane ne očekuje ništa, to jest da nemam prema njemu nikakvih obaveza. U smislu bračnih dužnosti... - Templa je pocrvenela, jer sve je to bilo škakljivo, koliko i čudno, a na kraju krajeva bilo je i pomalo smešno.

~ 15 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Hju je veoma razuman čovek - nastavila je. - Nije od onih ostarelih bogataša koji su izgubili dodir sa realnošću i zaista veruju da novcem mogu da kupe ljubav mlade žene. Rekao mi je da on posle rođenja deteta ne bi želeo razvod, jer mu je veoma stalo da to dete ima normalnu porodicu. Želeo bi da formalno ostanemo u braku i da živimo pod istim krovom, ali od mene ne očekuje... Da izvršavam bračne dužnosti. Dao bi mi potpunu ličnu slobodu...

- Potpunu ličnu slobodu? - Robinino lice imalo je mračan i neodobravajući izraz. - Zvuči kao da bi po svim pravilima trebalo da budeš robinja, ali je on velikodušan, pa ti poklanja slobodu! Bogati šezdesetogodišnjak želi da se venčaš sa njim i rodiš mu dete... Ukratko, on te iznajmljuje kao biološku majku svog naslednika! Kao da si nekakav pokretni inkubator, a ne žena! Odvratno! Ali ti mu, naravno, nisi rekla u lice da je to odvratno, nego si, po običaju, bila učtiva i saslušala ga do kraja. Ponašala si se kao da te nije ponizio i uvredio, zar ne?

- Ali on me i nije uvredio i ponizio, tetka! - uzviknula je Robin, osetivši potrebu da brani Hjua, a na neki način i sebe. - Ti ga uopšte ne poznaješ... Nisam li ti uvek govorila da je pravi gospodin i da se s poštovanjem ophodi prema ljudima? On je sve to formulisao tako da uopšte nije zvučalo uvredljivo.

- Nije zvučalo, ali ipak jeste uvredljivo! Kakvo poniženje...! Olinjali bogati starac celog života je bio plejboj koji neće da se vezuje, bog zna koliko je žena iskoristio i odbacio a sada, kada se uplašio starosti, setio se da bi trebalo da ima dete! Do sada je koristio žene samo za seks, a sada namerava da iskoristi jednu za razmnožavanje! I toliko je drzak i samouveren, da je pomislio kako upravo ti treba da budeš ta!

- Nije baš tako. Ne znam kakav je Hju bio u mladosti, ali zato vrlo dobro znam kakav je poslednjih deset godina, koliko ja radim kod njega. Bilo je tu i tamo u njegovoj blizini nekih žena, ali niti su to bile balavice, niti ih je bilo toliko kao što ti misliš. I sigurna sam da ni jednu od njih nije »iskoristio i odbacio«. A još sam sigurnija da mu sada nije namera da iskoristi mene. Kada sam ga pitala zašto to nudi baš meni, a ne nekoj drugoj, imao je vrlo ubedljive argumente. Rekao mi je da sam mu se uvek dopadala, da ima mnogo poverenja u mene i smatra me divnom osobom, da visoko ceni moje kvalitete, i da sam jedina koju bi želeo za majku svog deteta.

~ 16 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Zar je moguće da si tako lako nasela na njegova laskanja? Pa, naravno da će ti reći kako si divna, draga, slatka, pametna, i ne znam šta sve još. Svakako neće otvoreno priznati da te je samo procenio kao najpogodniju ženku, koja će mu poslužiti za produženje vrste...- Robin je ljutito odmahnula rukom. - I, dobro, kako je reagovao kada si ga odbila?

To je bilo ono najteže što je Templa morala da prevali preko usana.

- Ja ga nisam odbila, tetka - rekla je tiho. - Molio me je da razmislim i obećala sam da ću razmisliti... Rekao je da me neće požurivati i da mi daje onoliko vremena koliko mi je potrebno... Ali meni je bilo potrebno daleko manje nego što sam mislila. Ja sam donela odluku! Prihvatiću. Udaću se za Hjua, i rodiću dete.

- Molim? - Robinino lice se ukočilo. - Znam da si šokirana, ali to je istina. Razmislila sam o svemu i

odlučila da uradim to. - Nemoguće! Templa, jesi li ti pri čistoj svesti? To je potpuna

ludost! Predati se nekome na upotrebu, tako, kao da si ždrebica, a ne žena... Dozvoliti mu da te kupi...! Roditi dete čoveku kojeg ne voliš, i koji je toliko stariji od tebe... Ne, ti uopšte nisi pri sebi!

- Naprotiv, Robi. Sagledala sam svoju situaciju u objektivnom svetlu. Kada se osvrnem unazad vidim poražavajuću sliku, deset najlepših godina svog života poklonila sam Metjuu koji je bio pogrešan izbor. Ništa za nama nije ostalo, sve se srušilo kao kula od peska. Sve što imam je moja mirna savest, mogu da kažem da ga nisam ostavila na cedilu i da sam mu pomogla da ponovo stane na noge, ali time je na dobitku samo on, a ne ja. Ja sam gubitnica - zaključila je Templa tužno. - Imam trideset šest godina i, ako želim dete, krajnje je vreme da se za to pobrinem! A želim ga... Ti si se žrtvovala zbog mene, ja sam razlog što se nisi udala i dobila svoju decu, i to što si uradila je istinski podvig. Ali ti bar imaš nekakvu satisfakciju, znaš da na svetu nemam nikog bližeg i dražeg od tebe. Ti za mene nisi tetka, već moja druga majka. A šta će biti sa mnom, kad dođem u tvoje godine? Ja neću imati Templu koja me neizmerno voli. Neću imati nikoga... Zato sam odlučila da se udam za

~ 17 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Hjua i rodim mu dete. Svakako ću biti srećnija nego kad bih ostala sama, zar ne?

- Ali ti imaš tek trideset šest godina, i naravno da nećeš ostati sama! Sigurna sam da će se sada, kada si ponovo slobodna, pojaviti neko pravi. Ono najbolje je tek pred tobom, nemaš razloga da povlačiš poteze očajnika, i hvataš se za Hjua Beneta kao za svoju slamku spasa. Šta ako napraviš tu ludost, venčaš se sa njim i rodiš mu dete, a onda se pojavi pravi čovek tvog života?

- Nemam strpljenja za čekanje tog princa. Niti više uopšte verujem u prinčeve. Previše sam se umorila od Metjua, koji je bio slabić. Zar da opet naletim na nekog sličnog njemu ko će se pre ili kasnije pokazati kao bezvredan i razočarati me? Hjua bar poznajem, sa njim ne mogu da doživim nikakvo razočaranje. On mi je prijatelj.

- Prijatelj ti je, ali ga ne voliš! Zar ćeš roditi dete muškarcu prema kome ne osećaš ništa osim poštovanja i prijateljstva? To će te unesrećiti... Najzad, imaj u vidu da je on već star i da je rizično imati dete sa čovekom njegovih godina. A zdravlje deteta je najvažnija stvar na svetu. Da samo znaš kako sam ja drhtala zbog svake tvoje dečje bolesti, i gubila glavu zbog svake tvoje ogrebotine...

- Znam - Templa ju je čvrsto zagrlila. - Znam koliko me voliš, ali i ti znaš koliko ja volim tebe. Onda valjda možeš da razumeš da je i meni to potrebno. Hoću dete. Hju jeste u godinama ali je zdrav i u odhčnoj kondiciji, sigurna sam da može da ima zdravo dete.

- U redu, recimo da je tako. Ali ljubav, Templa! Ljubav! Znam kako je nemati je. Veoma teško, čak i kada imaš dete koje obožavaš. Zar hoćeš sebe da osudiš na život bez ljubavi, pored jednog starog, istrošenog...

- Za Metjua sam se udala, jer sam ga volela, pa vidiš kako se završilo? Hju nije istrošen i star, on je mnogo jači i mnogo snažniji i sposobniji čovek od Metjua, veruj mi. Donela sm odluku i neću je promeniti. Sutra ću mu reći da sam razmislila i da pristajem.

~ 18 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

IV

Prošlo je deset dana otkako mu je saopštila da prihvata njegovu

ponudu. Iako ju je uveravao da ne treba da bude napeta i zbunjena, jer on ni na čemu neće insistirati i želi da sve između njih dođe postepeno, Templa je znala da se ipak sve promenilo i da od trenutka kada je pristala da se uda za svog šefa i rodi mu dete ništa više i ne može biti kao pre.

Jedina praktična razhka bila je u tome što su sada zajedno provodili pauze za ručak i svakoga dana večerali zajedno u nekom restoranu. Hju je insistirao da jedan vikend provedu negde van grada da bi se opustili i bolje upoznali i otišli su u jedan divan, mali i veoma luksuzan hotel na vodopadima Vičita. Spavali su u odvojenim sobama kao i do tada kada bi išli na poslovna putovanja, ali za ta dva zajednička dana zaista su pričali o ličnim stvarima više nego za proteklih deset godina. Posle toga mogla je da kaže da se njeno najbolje mišljenje o njemu nije promenilo i da je još više uverena kako je Hju Benet čovek koji je neće razočarati.

Imala je osećaj da će njihovo zajedničko dete biti ne samo bezbrižno i okruženo bogatstvom, već i da će biti srećno i voljeno. Hju je u stvari bio mnogo osećajniji čovek nego što je pokazivao. Ali da bi se dete rodilo trebalo je poraditi i na njegovom začeću, a upravo to Templa nikako nije mogla da zamisli. Kako će voditi ljubav sa svojim dojučerašnjim gazdom, koji je za nju još uvek samo simpatični i šarmantni stariji gospodin, i ništa više? Hju zaista nije insistirao na fizičkom zbližavanju, samo bi ponekad stegao njenu ruku ili je poljubio u obraz za laku noć, kao da na taj način želi postepeno da je pripremi za ono što sledi. Ali ona se nije osećala ni za trunku spremnijom nego što je to bila pre deset godina, kada je prvi put pokušao da joj se udvara! Kad bi je dodirnuo nije osećala neprijatnost, već samo neobjašnjivu udaljenost, kao da se to dešava nekom drugom a ne njoj.

Međutim, iako su se dogovorili da «zaobiđu» verenički prsten i u dogledno vreme samo obave malo i diskretno venćanje, ubrzo su svi u firmi znali da se između Hjua Beneta i njegove dugogodišnje asistentkinje nešto dešava. Neko je verovatno saznao za njihove zajedničke večere i vikend koji su proveli u Vičiti i to je bilo dovoljno da puknu glasine. Templa pojma nije imala kakva su tačno ta govorkanja, a

~ 19 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

možda nije ni želela da zna. Bilo je sasvim dovoljno što se pod ispitivačkim i ljubopitljivim pogledima svojih kolega oseća kao pod skenerom.

Tek što je prošla sredina novembra i Dan zahvalnosti koji su ponovo proveli zajedno u jednom izletištu u okolini, Hju joj je saopštio da će dva dana biti odsutan i da će ga ona zamenjivati, kao i obično.

- Odsutan zbog posla? - upitala je. - Ali, koliko je meni poznato, trenutno nema potrebe ni za kakvim poslovim putovanjem. U Kanadi treba da budeš tek posle dvadesetog novembra...

- Da, do đavola! To je zakazano za dvadeset treći - on kao da se tek tada setio tog već odavno ugovorenog sastanka sa Kanađanima. Nezadovoljno je zavrteo glavom, kao da mu to kvari planove. - Na to sam sasvim zaboravio. U to vreme imao sam u vidu nešto drugo za nas dvoje. Nešto sasvim privatno, i mnogo ugodnije od pregovora sa klijentima iz Kanade. Naravno, ne mogu da izbegnem taj put. Moraću da odem, ali potrudiću se da se vratim što pre.

U pitanju je bilo sklapanje veoma važnog posla, taj sastanak u Montrealu ugovoren je još mnogo ranije, i prema prvobitnom planu trebalo je da njih dvoje putuju zajedno. Hju je sada odjednom govorio kao da će on putovati sam. A takođe joj nije rekao ni kuda i zbog čega to ide na dva dana. Templa je već dobro znala da on ponekad ume da bude nepredvidiv i da radi stvari na svoju ruku bez ikakve konsultacije sa njom, ali on je bio vlasnik kompanije i nikome nije bio dužan da daje objašnjenja. Ipak, mislila je da je tako samovoljan samo u poslu i da će se sada kada je njihov odnos promenjen ponašati drugačije. Nije zapitkivala, ali kada je otišao, a ona ostala u njegovoj kancelariji da ga zamenjuje ipak ju je kopkalo kuda je to tako tajanstveno morao da ode i malo joj je smetalo što je nije udostojio objašnjenja.

Dok je za njegovim radnim stolom pravila podsetnik šta od izveštaja i dokumentacije treba pripremiti za predstojeći put u Montreal, na vratima se pojavio neki njoj nepoznat muškarac. Bio je to četrdesetogodišnjak, nonšalantno obučen i sa malo razbarušenom smeđom kosom. Već je poznavala tu kategoriju promišljeno nemarnih tipova koji sate provode pred ogledalom dok svoj neobavezni izgled ne dovedu do perfekcije. Takve koji se perfidno doteraju da bi postigli tobožnju nedoteranost i vode računa o svakom naboru na odeći prezirala je više od svih. Ali ovaj nije izgledao kao jedan od njih. Činilo

~ 20 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

se da je previše užurban i zaokupljen drugim stvarima da bi se bavio svojim izgledom, i da je njegova nemarnost autentična.

Ipak, dobro mu stoji, proletela joj je kroz glavu misao. Nekim muškarcima to naprosto pristaje. Ovaj je uleteo u kancelariju odlučno, kao da namerava u letu da obavi neki veoma važan posao i da zatim odjuri dalje, na druge isto tako važne zadatke. Naravno, očekivao je za Hjuovim stolom Hjua, a ne nju i kada ju je video primetno se prenuo. Zagledao se u nju zbunjeno, što je delovalo veoma simpatično. Onda su mu se usne razvukle u osmeh, a u preplanulim obrazima pojavile su se jamice.

- Zar na toj stolici ne bi trebalo da sedi jedan šezdesetogodišnji gospodin? - upitao je. - A ne mlada dama? Uz to i tako lepa...

Njegove sjajne oči boje lešnika gledale su je otvoreno i vedro. Činilo se da on najiskrenije misli kako je ona veoma lepa. Templa nije ni bila svesna da ju je njegov šarm po kratkom postupku razoružao i da joj se na hcu pojavio smešak. Još maločas bila je ljuta što je Hju tek tako otišao bez objašnjenja kuda ide i što ju je isključio iz pregovora sa Kanađanima, uopšte ne pomislivši kako ona želi u tome da učestvuje. Bila je mrzovoljna i pripremanje dokumentacije delovalo joj je kao beskrajno dosadan posao. Ali neočekivana pojava ovog neznanca ju je razveselila.

- Hju nije ovde - obavestila ga je. - Odsutan je, a ja ga zamenjujem. Šta mogu da učinim za vas?

- Hm... Da niste na radnom mestu, i da ja nisam došao poslom, najbolja stvar koju biste mogli da učinite bila bi da prihvatite moj poziv na piće.

- Ali ja jesam na radnom mestu. A uz to se i ne poznajemo. - Pa, to piće bismo iskoristili za upoznavanje. Garantujem da vama

ne bi bilo dosadno. Otrpeli biste moje društvo pola sata. A ja bih uživao... Ali, vidim da pred sobom imate gomilu posla - primetio je, zadržavši pogled na stolu. - Neću da rizikujem da me omrznete zato što vas zadržavam. Kada će Hju biti ovde?

~ 21 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Otputovao je na dva dana, što znači da se vraća tek u sredu. Barem je tako rekao. Ali ne bi bilo ništa neobično da se vrati dan ranije, ili da se zadrži još dva dana duže... - Templa je slegla ramenima i, više za sebe, promrmljala. - On ume da bude nepredvidiv...

- Bolje recite samovoljan - ispravio ju je muškarac, naslanjajući se obema rukama na ivicu stola i malčice se naginjući prema njoj. Templa je kratko zadržala pogled na njegovim snažnim preplanulim nadlanicama, a diskretna svežina njegove toaletne vode zagolicala joj je nozdrve.

- Ume da bude užasno samovoljan. Radi onako kako njemu u datom trenutku padne na pamet i nije ga briga da li to drugim ljudima odgovara ili ne. Štaviše, podrazumeva se da drugi treba da se povinuju njegovim odlukama i da prate takt. Ko pogreši, leti iz orkestra. Prosto rečeno, Hju se najbolje oseća u ulozi dirigenta, a svi oko njega treba da mašu glavom levo-desno, prateći kretanje palice, zar ne?

- Radije ne bih razgovarala na tu temu. Ja sam navikla na njegov stil rada i za mene je njegovo ponašanje potpuno u redu - rekla je Templa pomirljivo, mada nije bila sasvim sigurna da zaista i misli to što govori. - Ako ja ikako mogu da vam pomognem umesto njega, recite. Ako ne, moraćete da sačekate da se on vrati sa puta.

- Čekao bih ga nedelju dana, ukoliko biste mi vi dozvolili da sedim ovde, sa vama - nepoznati joj se ponovo osmehnuo. Lepezasti splet borica širio mu se oko levog oka, malo vise nego oko desnog. Obrve su mu bile smeđe i guste i, uz snažnu vilicu, to je njegovom licu davalo odlučan izraz. Oči, osmeh i glatko izbrijani obrazi delovali su dečaćki, ali Templa je procenila da je ta bezazlena nezrelost samo jedan deo njegove ličnosti i da se ispod nje krije znatno čvršća podloga. Uprkos nonšalantnom nastupu i smislu za humor, ovo nije bio čovek koji ne zna šta hoče.

Izgleda da je sada hteo da sazna nešto više o njoj. - Da U ga često zamenjujete? - upitao je. - Kad god je odsutan. Ja sam njegova asistentkinja. A vi ste...? -

pogledala ga je upitno. - Pitam vas to da bih zapisala ime, i prenela Hjuu ko ga je tražio.

- Ne bih imao ništa protiv ni kada biste me pitali iz drugih razloga. Na primer, zato što sam vam se dopao - nastavio je da se šali. - Lajon, ja sam Lajon. A vi?

~ 22 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Templa Kros - zapisala je ime Lajon, čekajući da on kaže i svoje prezime. - Zar samo Lajon? Hoće li Hju znati o kome se radi?

- Znaće i ako mu ne kažeš da ga je tražio Lajon. Samo mu kaži da je ovde upao jedan razbarušeni smeđi četrdesetogodišnjak u ne baš najbolje ispeglanoj košulji, i to će biti dovoljno. Uzgred, moja košulja ne izgleda ovako zato što sam neuredan, nego zato što nisam imao vremena da je dam u hotelsku perionicu. Došao sam u grad sa letnjom odećom u koferu. Mislio sam da je mnogo toplije, ali u stvari, u ovo doba godine i u Teksasu ume da bude sveže. Ovo mi je jedina košulja dugih rukava, sinoć sam je sam oprao u hotelskoj sobi a onda sam pokušao da je ispeglam tako što sam je pritiskao koferom. Zahvat baš i nije uspeo, zar ne, Templa? - upitao je, uputivši joj pogled koji bi svaku ženu pretvorio u smesu meku poput krema.

U tom trenutku, dok su oči boje lešnika sa najvećim interesovanjem proučavale njeno hce, golicavo pitanje proletelo je kroz Templinu glavu: umesto Hjua, zašto joj jedan ovakav muškarac nije ponudio da se formalno uda za njega i postane majka njegovog deteta? Prihvatila bi bez razmišljanja.

Ugrizla se za usne i narugala se sebi zbog tako glupih misli. Ništa nije znala o ovom tipu, stajao je pred njom tek pet minuta. Naravno da ne bi mogla da se uda, čak ni formalno, za nekoga o kome ne zna ništa, a još manje bi htela da ima dete sa strancem. Ali ideja o onoj aktivnosti koja dovodi do rađanja dece, delovala bi mnogo primamljivije kad bi u krevetu bio on umesto Hjua.

Poražavajuće, zaključila je. Hju i ona nisu se još ni venčali, niti su učinili bilo kakav pokušaj u smislu rada na potomstvu, a ona je već razmišljala o tome kako bi taj ozbiljan posao sa drugim, mlađim muškarcem, bio mnogo uzbudljiviji. ,

- Peglanje odeće iziskuje mnogo umeća, ni ja nikada nisam bila dobra u tome. Shvatam da imate potrebu da sa nekim podelite to neprijatno iskustvo, ali ja zaista nemam vremena za takve razgovore - rekla je hladno, stavljajući mu do znanja da više neće gubiti vreme sa

~ 23 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

njim. Trebalo ga je što pre udaljiti odavde, ako nije želela još onakvih misli u glavi.

- Izvini, nije u redu što te zadržavam svojim pričama - rekao je malo se udaljivši od stola, ali se nije žurio da zaista i ode. - Čuj, Templa... Predomislio sam se. Nemoj reći Hjuu da sam ga tražio. Ne pominji me, doći ću ponovo, ali bih hteo da ga iznenadim. Još ćemo se videti, nadam se! A sada odoh, a ti nastavi sa svojim poslom na miru...

Uputio joj je još jedan pogled pun neskrivenog interesovanja i otišao, a ona je još nekoliko trenutaka sedela za stolom ne misleći na posao koji je čeka i u svojim ušima iznova prizivala prijatnu melodičnost njegovog glasa. Kada je rekao: Čuj, Templa... Zvučalo je kao da će joj posle tog oslovljavanja zakazati sastanak.

Šteta što nije, uzdahnula je, i ponovo počela da pregleda gomilu suvopamih izveštaja.

~ 24 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

V

Ono što je dotični Lajon rekao, da se Hju ponaša kao dirigent koji

maše palicom očekujući da svi prate pogledom njegovo mahanje, bilo je živa istina. Zvao ju je nekoliko puta i tog i narednog dana da čuje kako je i ima li ikakvih problema na poslu, ali nije nalazio za shodno da je obavesti kada se vraća u Labok. Tu informaciju dobila je tek uveče, kada je ona nazvala njega.

- Mislila sam da si već stigao, a ti još nisi ni krenuo... Uz to, ja sve vreme nemam pojma ni gde se nalaziš - rekla je s neodobravanjem.

- Najednom lepom i mirnom mestu na kome ćeš uskoro biti i ti - rekao je Hju tajanstveno. - Vraćam se tek sutra posle podne, možeš li dotle da držiš sve pod kontrolom?

- Naravno. - Odlično. Onda, iskoristi vreme do mog dolaska i razmisli o tome

ko bi bila pogodna osoba da te na neko vreme zameni. - Mene? Zašto bi me bilo ko zamenjivao? - Zato što od vikenda ideš na jedan lep odmor, dušo. Tačnije, ti i ja

idemo na odmor, s tim što ću ja povremeno morati da odlazim u firmu... Sada moram da prekinem, ovde me čekaju još neki poslovi koje treba da obavim. Vidimo se sutra, lepo spavaj!

Veza se prekinula, a Templa je ljutito mahnula telefonom i tresnula ga o kauč. Vidimo se sutra, lepo spavaj? A o tome zašto ona treba da ide na odmor sada kada pred put u Montreal ima toliko posla, i da li uopšte želi da ide, ni reči! Zavrtela je glavom, čvrsto rešena da ne dozvoli Hjuu da je baš tako lako pomera kako je on naumio. Najzad, to što joj je samo saopštio da je za nju isplanirao odmor bilo je ne samo samovoljno, već i nepromišljeno. Njeno odsustvo moglo je samo da šteti poslovima. Uz to, ona je htela da ide u Kanadu. Mesecima je radila na pripremanju tog velikog posla i želela je da bude tamo kada se posao bude zaključivao. Odlučila je da sutra, čim se Hju vrati, ozbiljno razgovara sa njim i objasni mu da je njoj, iako je prihvatila njegovu ponudu, posao još uvek veoma važan.

Tek što ju je prošla ljutnja posle razgovora sa njim, i tek što se spremila za spavanje i spustila glavu na jastuk, telefon je ponovo

~ 25 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

zazvonio. Ovoga puta, bila je Robin. Templa se već danima osećala pomalo krivom što ju je zbog Hjua malo zapostavila.

- Oh, izvini - rekla je. - Htela sam da te zovem, ali mi se prispavalo i već sam legla. Htela sam i da se vidim sa tobom ovih dana, ali nikako da nađem slobodan trenutak. U stvari, skoro svako veče Hju i ja jedemo u nekom restoranu, a prošlog vikenda smo išh na mali izlet...

- Tako? - promrmljala je njena tetka suvo. - Da li to znači da vaše zbližavanje napreduje? A ja sam se nadala da ćeš shvatiti da to ne ide, i da ćeš odustati od te čudovišne ideje... Šteta, mila moja. Ako na vreme ne shvatiš koliko grešiš, biće to za tebe velika šteta.

- Robin, moraš li sve to da mi govoriš? To je moja odluka, zar ne možeš da je poštuješ i da me podržiš?- upitala je Templa, oneraspoložena tim neočekivanim nerazumevanjem.

- U redu, u pravu si. Odrasla si i zrela i već si mnogo toga prošla. Dovoljno da sama možeš da proceniš šta želiš i šta je za tebe najbolje. Neću se više petljati, obećavam.

Uprkos pomirljivoj izjavi kojom je Robin završila razgovor, Templa je imala utisak da ona uopšte ne misli tako, i da nikada neće istinski odobriti njenu neobičnu odluku. Ali ujutru se za čudo probudila odlično raspoložena, i entuzijazam sa kojim je zakoračila u novi dan nije bio ni najmanje pokvaren sitnim nerazumevanjima sa Robin, ili Hjuovim samovoljnim ponašanjem koje joj je smetalo. Bila je sigurna da ona sa svim tim može da se izbori i da će najzad sve biti dobro i onako kako ona želi. Prohladan, ali sunčan dan bio je lep i trebalo ga je iskoristiti. Obukla se u skladu sa vremenom, sivi poslovni kostim bio je prikladan za posao i kao i sva poslovna odeća bezličan, ali ona je otvorila kombinaciju jarko ružičastom svilenom bluzom i ružičasto-plavom tankom ešarpom. Dok je u kolima dovršavala šminkanje gledajući se u retrovizoru, odjednom je postala svesna jedne nepobitne činjenice. Ona sa svojih trideset šest godina već odavno nije bila devojčica, ali je još uvek bila mlada i sveža. Previše mlada i sveža da bi svoj život vezala za dvostruko starijeg Hjua Beneta.

Ali ja se ne vezujem za njega, podsetila je sebe. Formalni brak i rađanje deteta ne znače doživotno vezivanje. Kao što mogu da se udam, mogu i da se razvedem posle nekog vremena kad dete malo poodraste. Ili, možda nikada neću ni poželeti da se razvedem. Hju je sjajan čovek i život pored njega uopšte neće biti nepodnošljiv, pogotovu što on ne postavlja nikakve zahteve i nema od mene nikakva nerealna očekivanja.

~ 26 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Trenutak pre nego što će krenuti iz garaže, zatvorila je oči i pokušala da zamisli sve to: sebe, Hjua, i njihovo zajedničko dete. Kako će dete izgledati? Hoće li ličiti na njega, ili na nju? Da li će naslediti njegovo prijatno i džentlmensko ponašanje uz dozu prikrivene tvrdoglavosti i samovolje, ili njenu odlučnost i energiju pomešanu sa altruizmom i odanošću?

Bolje bi bilo da bude više kao Hju, a manje kao ona. Neke svoje osobine je volela, ali ta potreba da se žrtvuje za bliske osobe i nikada ih ne napušta samo joj je štetila, bar kad je u pitanju bio Metju. Ali, stvar je bila u tome što ona ni na trenutak nije mogla da zamisli tu sliku koju je htela da vizualizuje, sebe i Hjua kao par, i njihovo dete. Trudila se da pokrene svoju maštu, ali mašta se opirala i slika nikako nije mogla da se formira pred njenim očima.

Najzad, zašto bi ona bilo šta zamišljala, kad će ionako sve biti tako kako će biti? Na putu do posla trebalo je da misli o vožnji i o obavezama koje je tog dana očekuju, a ne o budućnosti koja se nikada ne može tačno predvideti. Bacila se juče započeto sređivanje dokumentacije za posao sa Kanađanima odmah čim je stigla, a posle toga ju je šofer odvezao na dragi kraj grada, gde je trebalo da zameni Hjua najednom manje važnom poslovnom sastanku. Partneri su bile dve nadmene preduzetnice srednjih godina, sestre Kepšou, koje su očekivale Hjua, a kada im je objasnila da ga ona zastupa nisu mogle da sakriju nezadovoljstvo i ponašale su se prema njoj kao da je početnica sa kojom ne vredi pričati o ozbiljnim poslovima. To ju je toliko razljutilo da je eskivirala zajednički ručak sa njima i zatražila od vozača da je odveze u obližnji park.

- Zar ćete pauzu za ručak provesti u parku?- upitao je stariji čovek. - Bogami, hoću - Templa se nasmejala. - Posle iscrpljujućih sestara

Kepšou, neophodna mi je relaksacija u prirodi. Sešću na neku usamljenu klupu, ješću sendvič i gledaću u krošnje drveća. Vi takođe uzmite sendvič i posle toga malo odremajte u kolima ako želite, a ja odoh u prirodu.

- Mogao bih i da se pružim na neku klupu. U pravu ste, gospođice Kros, priroda oslobađa od svakog stresa.

~ 27 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Četrdesetak minuta je uživala na klupi pod krošnjom nekog starog

drveta, gledajući u zelenilo pred sobom i žvaćući sendvič sa šunkom i paradajzom. Ručak nije bio naročit, ali ni ona baš nije bila pri apetitu. Dok je, pošto je savladala sendvič, sedela sa opruženim nogama i glavom zabačenom na naslon klupe, cvrkut ptica koji je dopirao iz krošnji ju je uljuljkivao tako da umalo nije zaspala. Kroz njene umirene i zamagljene misli neočekivano se probilo lice onog momka od juče, Lajona.

Ko je taj čovek? Nije delovao kao da je došao poslom, izgledalo je da je došao kod Hjua iz nekog drugog razloga. U njegovoj naizgled preteranoj nonšalantnosti bilo je u stvari toliko ravnoteže, optimizma i nekakve mirne energije, da mu je zavidela. Kako se takav životni stav postiže? Ko god bio, on mora da je veoma zadovoljan čovek. Delovao je kao da ume to svoje zadovoljstvo i mir da prenese i na ljude oko sebe. Ipak, zašto joj je najpre rekao da prenese Hjuu kako ga je tražio Lajon, a onda se odjednom predomislio? Da li je trebalo da sumnja u njega? Pomenuo je hoće da iznenadi Hjua, ali možda je to bio samo izgovor?

Ali ko god on bio i šta god hteo, zgodan je, pomislila je, podižući glavu sa naslona klupe koji nije bio ni najmanje udoban. Protrljala je vrat i bacila pogled na sat na svojoj ruci. Bilo je vreme da krene.

Do kraja tog dana, uspela je sasvim da se usredsredi na posao i da završi sve što je planirala. Zadržala se čak i duže, bilo je skoro šest sati kada je zatvorila računar i ustala.

- Templa, još uvek ste tu? - portir je provirio u kancelariju. - Upravo polazim kući, Frenk. - Dobro da mi niste promakli, jer jedan gospodin vas očekuje dole.

Rekao sam mu da je radno vreme prošlo, ali ste vi još u kancelariji... Zamolio me je da saznam koliko ćete još ostati, i rekao da će vas čekati dok ne izađete.

- Gospodin? - Templa je slegla ramenima, sigurna da se to Hju vratio sa puta i sada je hteo malo da se našali sa njom. Večeraće zajedno, a to će biti i prilika da mu objasni kako ona želi da putuje u Montreal na potpisivanje ugovora, a ne da ide na nekakav odmor za koji u sred poslovne sezone uopšte nije bio trenutak. A već je bila i gladna kao vuk, od onog sendviča u podne ništa nije uzela ništa osim par šolja jake kafe.

~ 28 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Na brzinu je popravila šminku, uzela tašnu i krenula napolje poželevši laku noć Frenku.

Zastala je pred ulazom obazirući se, ali nije videla ni Hjua ni njegov auto. Pred ulazom je stajala samo jedna lepa «honda» boje bele kafe. Tada su se vrata otvorila i iz japanskog automobila izašao je čovek koji je pre dva dana bio tu, Lajon. Njegovo hce urezalo joj se u sećanje, ali se sada ipak iznenadila koliko on u stvari dobro izgleda. To jest, još bolje nego što je mislila. Bio je u beloj košulji, džinsu i crnom sakou.

- Zdravo - prišao joj je sa osmehom. - Uvek radiš do kasno? - Ne baš, ali ponekad me posao ponese pa ne gledam na sat. Hju se

još uvek nije vratio, uzalud si došao. - Nadam se da nisam došao uzalud. Ovoga puta tražim tebe, a ne

Hjua. - Mene? - izvila je obrve, ali nešto joj je govorilo da će joj on sada

predložiti da izađe sa njim, i zbog toga je osetila prijatno uzbuđenje. - Pogađam li da si veoma gladna na kraju napornog radnog dana? - Još gladnija nego što misliš, za ručak sam pojela samo jedan

mršav sendvič u parku. - U pauzi za ručak jedeš u parku? Zar je moguće da te Hju tako loše

plaća? - Ne. Po pravilu jedem u nekom restoranu u blizini, ali danas sam

prekršila to pravilo. Dve uobražene poslovne partnerke su me toliko iznervirale da sam odlučila da provedem pauzu u parku. Disala sam duboko i gledala u zelenilo.

- Priroda, najbolji psihoterapeut. A uz to i besplatan. Zato ja živim okružen prirodom.

- Stvarno? To mora da je divno, zavidim ti. Ali ne deluješ mi kao rančer.

- I nisam. Posao mi je vezan za malu fabriku koja se nalazi van grada. Tako sam mogao da priuštim sebi zadovoljstvo da živim na imanju koje je dvadesetak kilometara udaljeno od fabrike. Nemam mnogo dara za poljoprivredu, ali je zato muž moje kućne pomoćnice rođeni uzgajivač povrća. A uzgaja i nekoliko krava. Tako na stolu uvek imamo domaći paradajz, artičoke, krompir... I fantastično sveže mleko. I puter, takođe. Ne možeš da zamisliš koliko je domaći puter bolji od onog koji se kupuje u marketima.

~ 29 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Zaista? Sami pravite puter? - Jesam li ti otvorio apetit? Šta kažeš da odemo nekuda na... Teleće

medaljone, na primer, sa sosom od perčuraka, i artičoke prelivene puterom? I parfe-sladoled na kraju večere?

- Ne nabrajaj više, ubedio si me. - Jesam li? - Lajon se nasmejao. - Onda mogu da ti priznam da sam

ono o gajenju krava, mleku i puteni izmislio. Nemam na imanju nikakve životinje osim jednog miroljubivog retrivera. Što ne znači da ne bih voleo da ih imam. Možda jednog dana, kad odem u penziju, zaista napravim štalu i kupim par grla...

- Lagao? A kako si samo uverljivo opisivao ukus putera... - Cilj mi je bio da shvatiš koliko si gladna, i prihvatiš moj poziv na

večeru. Onda, idemo li? - U redu, tvoj cilj je postignut. Kuda me vodiš na te medaljone i

parfe-sladoled? - Šta kažeš na restoran hotela «Midvest Kvin»?

~ 30 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

VI

Hoteli u Laboku uglavnom su imali na meniju standardnu

teksašku hranu, ali «Midvest Kvin» je bio izuzetak, bio je to najstariji i još uvek najbolji hotel u gradu koji se ponosio svojom tradicijom francuske kuhinje. Hrana je bila savršena, mada Templa sada kada je ovaj zgodni muškarac sedeo naspram nje više nije osećala glad, već samo uzbuđenje.

- Napravio si odličan izbor - pohvalila ga je. - Ovde se zaista dobro jede. Poznaješ restorane u gradu?

- Manje-više... Nisam bio u Laboku desetak godina, ali sećam se da je ovaj hotel uvek imao najbolji restoran. Uostalom, ovde sam i odseo.

Prinoseći čašu usnama, pogledala ga je krišom, ali ništa nije rekla. Da li ju je ovde doveo sa namerom da je posle večere pozove u svoju hotelsku sobu, ili možda nije imao nikakvih zadnjih misli? Ako bi to učinio, da li bi pošla sa njim? Nije znala da li to želi. Ili je možda znala, ali joj je bilo lakše da ne prizna samoj sebi, i da pusti da se stvari odvijaju same od sebe.

- Moram da priznam da si me iznenadio - rekla je. - Očekivala sam da ćeš ponovo potražiti Hjua, ali ne i da ćeš doći zbog mene.

- Sta ako ti kažem da sam i ja samog sebe iznenadio? Ali... Od onog dana sam stalno razmišljao o tebi i želeo sam da te ponovo vidim. Nisam hteo da odem iz Laboka, a da bar ne pokušam.

Kad god bi im se pogledi sreli, Templa je osećala da među njima izbijaju varnice. Privlačnost je bila obostrana i više nije mogla da je ignoriše. Sada je bila potpuno sigurna da Lajon želi da provede noć sa njom, i da i sama želi isto. Bilo je to nepromišljeno, s obzirom na njen dogovor sa Hjuom, ali, do vraga, jednom u životu želela je da bude baš to, nepromišljena. Imala je pravo na to. Posle godina i godina koje je potrošila na bezvrednog Metjua i na kraju shvatila da je to bilo uzalud, htela je makar jednom da uživa u onome što donosi trenutak, i da ne misli o tome da li je to ispravno ili ne. Mogla je da provede noć sa neznancem koji joj se dopada i da ga nikada više ne vidi. U stvari, bilo bi i bolje da ga ne vidi. Ali hoće li to biti moguće? Činilo se da Lajon veoma dobro poznaje Hjua, iako je rekao da desetak godina nije dolazio u Labok.

~ 31 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- U kakvim ste realcijama ti i Hju?- upitala je. - Dobro se znate, zar ne?

- I više nego dobro, ali već duže vreme nismo ni u kakvim relacijama.

- Šta to znači? - Da su naše relacije u prekidu. Neko vreme nismo kontaktirali -

Lajon je zavrteo glavom sa osmehom koji je govorio daje to sticaj okolnosti i da se on ne oseća ni malo krivim. - Sada je iskrslo nešto o čemu sam hteo da razgovaram sa njim, ako se sa tim ćudljivim čovekom uopšte može razgovarati. Kladim se daje, što je stariji, sve zadrtiji... Jesam li u pravu?

- Hju je moj šef i ja sam veoma zadovoljna - rekla je Templa izbegavajući da se složi sa njim. - O njemu ne mogu da kažem ništa loše.

- Ne želiš da ga ogovaraš? Ali to je istina, Hju je nepodnošljivo tvrdoglav.

- Da li je bilo nekakvog sukoba između vas dvojice? - Ne, to ne - razuverio ju je. - Nije bilo sukoba. Ja uopšte ne mislim

loše o Hjuu. On je u stvari veoma dobar čovek, ima mnogo pozitivnih osobina, ali ima i onu jednu koju ja apsolutno ne podnosim, nameće svoju volju drugima i ponaša se kao da je život film, svi ljudi oko njega glumci, a on reditelj. Prekinuli smo kontakt zato što on nije hteo da odustane od svoje uloge svemoćnog reditelja, a ja nipošto nisam prihvatao da budem samo glumac. Znaš kako se to obično formuliše kad se brak razvodi: nepomirljive različitosti u karakterima. To bi se moglo reći i za tvog šefa i mene.

- Govoriš kao da si dobro upoznat sa procedurom razvoda braka - primetila je.

- Prošao sam kroz tu priču - priznao je. - Bilo je to dosta davno, ali jezika sudske birokratije se ipak sećam.

- Razveden si, znači? - nije mogla da suzbije radoznalost. - Da li si sada ponovo u braku, ili...?

- Ne, još uvek sam razveden. Pretpostavljam da želiš da znaš nešto više o tome?

- Nisam to rekla, Lajone. To su lične i osetljive stvari, a ti i ja smo se tek upoznali. Razumem da možda ne želiš da pričaš o tome...

~ 32 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Priča je jedini način da se ljudi upoznaju. Mogu da ti kažem, ako te zanima. Ni u mom braku ni u mom razvodu nije bilo ničeg toliko neprijatnog da bi mi sada bilo teško da o tome govorim. Bio sam i previše mlad kad sam se oženio, a moja bivša žena bila je još mlada. Zaleteli smo se, a da se pre toga nismo ni upoznali kako treba. Kad klinci igraju uloge odraslih, predstava po pravilu loše ispadne.

- A ti si želeo da odrasteš što pre? - Izgleda da jesam. U stvari, moglo bi se reći da sam se oženio iz

inata. Radi se o tome da je... - zastao je na trenutak, kao sa razmišlja šta će joj reći. - Idemo iz početka. Ja sam odrastao bez roditelja, a o meni je brinuo rođak. Ne sumnjam da me je voleo, ali ga to nije sprečavalo da mi neprestano nameće svoju volju i uskraćuje mi slobodu. Neko bi to lakše podneo, ali ja sam podnosio veoma teško. Imao sam svoju ličnost i hteo sam da je drugi poštuju. Mnogo toga sam radio samo da bih dokazao svoju individualnost, i tako je bilo i sa tom nepromišljenom mladalačkom ženidbom. Oženio sam se iz jednog jedinog razloga, zato što sam znao da taj moj rođak o kome govorim neće to odobriti. Hteo sam da ga razbesnim i da mu se oduprem.

- I uspeo si? - osmehnula se. - I te kako, zaista je poludeo - Lajon je takođe počeo da se smeje. - Ipak, na kraju se ispostavilo da sam to uradio na svoju štetu, moj

brak je propao. Tom prilikom naučio sam lekciju da ništa ne treba raditi samo iz inata. Stvari se rade zato što tako želiš ili misliš da je tako dobro i ispravno a ne zato da bismo se pred nekim dokazali ili da bismo nekoga naljutili. Ali dosta smo pričali o mom braku, Templa. Vreme je da i ja čujem nešto o tebi.

- Ja sam takođe razvedena. Ne bi se moglo reći da sam se udala iz inata, niti da sam bila previše mlada. Ali brak je ipak propao. Godinama nismo bih zajedno, ali tek prošlog meseca smo se i formalno razveli.

Ukratko mu je ispričala da je Metju postao alkoholičar, da mu je ona pomogla da se izleći, ali da je tokom celog tog procesa više počela da se oseća kao njegova majka ili psihoterapeut nego kao žena, i da to više nije moglo da opstane.

- Rekao bih da umeš da budeš veoma odana. Ti si osoba koja ne želi da kaže ni jednu lošu reč o svom šefu, žena koja nije htela da napusti muža-alkoholičara sve dok se nije izlečio... Ako otkrijem još neki

~ 33 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

primer tvoje posvećenosti, pomisliću da si previše savršena i uplašiću se. Nećeš to da mi uradiš? - upitao je i uhvatio je za ruku.

- Ne želim da te uplašim - osmehnula se i lako uzvratila stisak. - A osim toga, ne mislim da sam savršena. - Meni se čini da si blizu. Ja imam mnogo više mana. Na primer... -

njegovi prsti lagano su se kretali uz njenu podlakticu. - Igram na sve ili ništa. I sada to radim. Sviđaš mi se, i ne umem da budem uzdržan. Uvek idem direktno. Hoćeš li sa mnom gore, u moj apartman?

Jedan koji zna šta hoće, pomislila je. Posle Metjua koji to definitivno nije znao, upravo takav muškarac joj je bio potreban. Već sutra njen život pretvoriće se u aranžman sa ostarelim Hjuom Benetom koji je rađanje deteta shvatao kao ugovoreni posao, i to će biti veoma daleko od onoga što je za sebe priželjkivala, ali će biti razumno i korisno. Ali ako već mora tako da se desi, onda bar noćas može da uradi nešto nerazumno i neplanirano u čemu će uživati.

- Da li ćeš biti iznenađen ako kažem da? - upitala je sa osmehom, uživajući u davno zaboravljenoj sposobnosti slatkog ženskog flertovanja. Videla je da to deluje na Lajona i da je on svakog trenutka želi sve više.

- Ne znam - rekao je. - Ako kažeš da, potpuno ću se prepustiti tome i uopšte neću razmišljati jesam li iznenađen ili ne.

- Kažem da. Lajon je platio račun, a onda su zajedno krenuli gore. Ušh su u

hotelski apartman i vrata sa automatskom unutrašnjom bravom su lako škljocnula i zatvorila se za njima.

- Piće? - ponudio je. Klimnula je glavom i on je pošao ka mini-baru u uglu sobe, a ona je prišla balkonu i otvorila vrata, jer je u sobi, potpuno nepotrebno, radilo grejanje.

- Otvorila sam malo! - doviknula je, zadržavajući se nekoliko trenutaka na balkonu da udahne svež vazduh. - Ovi su ludi, greju kao da nismo u Teksasu nego u Kanadi, sa snegom do pojasa!

~ 34 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Kada je krenula unutra Lajon je upravo hteo da izađe na balkon sa pićem. Naleteli su jedno na drugo, čaše u njegovim rukama su se zaljuljale i najveći deo onoga što je bilo u njima se prosuo. Da ne bi pala, Templa je morala rukama da se odupre o njegove grudi, i zbog toga se to i desilo.

- Izvini, baš sam nespretna. - Nema veze. Slobodno ostani tako... - povukao ju je prema sebi i

istovremeno spustio čaše na policu. - Piće možemo da popijemo i kasnije, što se mene tiče.

Podigla je hce prema njemu i njegove usne spremno i nestrpljivo su dočekale njene. Strast kakvu već čitavu večnost nije osetila zastrujala je u njoj i što je duže trajao poljubac sa sve većom neumoljivošću širila joj se venama. Znala je da se neće kajati zbog ove noći.

- Taj tvoj strogi poslovni imidž... - Lajonovi prsti zadržali su se oko odvezivanja njene ešarpe. — Da li si i ti tako hladna i stroga kao tvoja odeća?

Da li se ti to šališ sa mnom, poželela je da ga upita. Od trenutka kada ju je dodirnuo bila je sve samo ne stroga i hladna. Činilo joj se da joj krv u venama šumi tako glasno da on može da je čuje. Dok je raskopčavao njenu ružičastu svilenu bluzu grudi su joj se tako uzburkano dizale i spuštale da se bojala da će joj srce izleteti kroz otvorena balkonska vrata. Bilo ju je pomalo stid što ne uspeva da kontroliše svoje reakcije, na osnovu kojih bi on mogao da zaključi da je usamljena razvedena žena koja dugo nije imala ljubavnika. Osećala je da joj obrazi bukte i tražila je izgovor kojim će to opravdati.

- U ovoj sobi je i dalje vrelo... - promrmljala je, mada je od spolja već ulazio svež vazduh.

- Dobar razlog da skinemo sve sa sebe. Meni bi sada bilo vrelo i da smo napolju... - njen sako pao je na pod, a košulja je skliznula pod njegovim prstima.

- Kako si lepa - uzdahnuo je i njegove usne dodirnule su joj vrat. - Templa, nisam ovo uradio tek tako, da još jednu noć ne bih

proveo sam u hotelskoj sobi. Zaista te želim... Svaki njegov dodir je to potvrđivao. Leđima je zatvorio balkonska

vrata, a zatim je ne puštajući je iz zagrljaja prigušio svetio u sobi. Našli su se na krevetu, skidajući jedno drugom preostalu odeću. Templi se činilo da ta žena koja se sa nesputanom željom predaje ljubavi stranca

~ 35 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

nije ona već neka druga, nepoznata koja se u njoj tako dugo skrivala. Ovo nije bila ni zaljubljenost ni ništa slično tome, ali bilo je nešto najlepše što se ikada dogodilo njenom telu i znala je da to nikada neće zaboraviti.

~ 36 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

VII

Lajon, muškarac o kome nije znala ništa osim imena, bio je njen

izlet u nepoznato i neistraženo koji se nikada više neće ponoviti. Sledećeg jutra, dok su doručkovali u hotelskom apartmanu, jasno mu je to stavila do znanja.

- U redu - rekao je. - Poštujem tvoju volju. Šta bih drugo mogao da kažem? Neću te više tražiti ako ti to ne želiš.

- Molim te, nemoj me shvatiti pogrešno. Bilo mi je nezaboravno sa tobom, ali bolje je da se više ne vidimo.

- Shvatam. Već si mi napomenula da u tvom životu postoji neko. U redu je, Templa. Ali računaj na to da ćeš me možda još koji put videti u firmi.

Taj detalj koji je izgubila iz vida! Mogla je sada da se ljuti na sebe zbog nepromišljenosti, ali za to je bilo prekasno. Zapravo je mogla da pretpostavi da će se on ponovo pojaviti zbog posla koji ga je već jednom doveo kod Hjua ali ništa nije učinila da spreči samu sebe i ovo što se dogodilo. Želela je to, a sada je trebalo razumno i zrelo da se suoči sa posledicama.

- Razumem, ali se isto tako nadam da će ovo što se desilo ostati među nama. Ne želim da Hju sazna, Lajone. Možeš li to da mi obećaš?

- Naravno. Nisi valjda pomislila da ću se hvalisati starom da sam proveo fantastičnu noć sa njegovom asistentkinjom? Templa, ja možda jesam direktan i bez predrasuda, ali nisam nepouzdan. Ne moraš da strahuješ, nijednim gestom neću staviti nikome do znanja da je među nama nečega bilo ako ti to ne želiš. A nemam ni nameru da viđam Hjua više nego što je neophodno. Sledeće nedelje ću verovatno ponovo doći i valjda ću ga tada zateći u firmi. Nadam da ćemo jednim razgovorom rešiti to što treba da rešimo, jer ako se budemo viđali previše često među nama će ponovo proraditi inat, a to ne želim. Znači da neće biti mnogo prilike da se ti i ja ponovo sretnemo, možeš da budeš spokojna.

Dobro je što će se tako završiti, ubeđivala je sebe dok je napuštala hotel. Tek u taksiju se setila da uključi telefon. Hju ju je zvao nekoliko puta od sinoć. Tada je videla i koliko je sati. Kasnila je na posao skoro dva sata, što joj se nikada u životu nije desilo.

~ 37 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Šta je sa tobom? Zabrinuo sam se da ti se nešto dogodilo - rekao je kada mu se javila. - Tražio sam te i sinoć, na putu sa aerodroma svraćao sam do tebe, ali nisi bila kod kuće.

- Spavala sam kod Robin - Templa je iskoristila prvi izgovor kojeg se setila. - Nije se osećala dobro, pa sam se i jutros malo duže zadržala. Jutros joj je sasvim dobro, ali sam ipak htela da malo ostanem sa njom, doručkovale smo zajedno. Žao mi je što ovoliko kasnim...

- Nema potrebe da se izvinjavaš, dušo. Nisam te zvao da te opomenem da kasniš, već da saznam šta se dešava.

Kroz petnaest minuta već je bila u firmi, a sve to sa Lajonom izgledalo je kao san. Hju joj je konačno rekao zbog čega je bio odsutan.

- Želim da se neko vreme odmoriš i potpuno opustiš, da bi se pripremila za naš zajednički život. Mislio sam da bi moje imanje u Laredu bilo pravo mesto za to, nalazi se pored jezera Falkon, i okolina je divna i potpuno mirna. Ali kako već nekoliko godina nisam bio tamo, bilo je potrebno da odem i postaram se da kuća bude pripremljena za tvoj boravak.

- Moj dolazak? - Templa se namrštila, ideja da sama boravi na nekakvom imanju u divljini nije joj se ni najmanje dopadala. - Zar ću biti sama? Najpre si pominjao naš zajednički odmor.

- I dalje imam u vidu zajednički odmor. Rekao sam «tvoj boravak», zato što bih sam mogao da budem tamo pod bilo kakvim uslovima, ali tebi sam hteo da obezbedim potpunu udobnost. Obezbedio sam poslugu i auto koji će biti tamo, tako da nam ništa neće nedostajati. Ja ću povremeno morati da dolazim ovamo, biću odsutan i zbog odlaska u Montreal ali nastojaću da što više vremena provodim sa tobom. Uostalom, to i jeste cilj, zar ne? - spustio je ruke na njena ramena. - Treba da počnemo da se navikavamo jedno na drugo.

Poljubio ju je u obraz i Templa mu je uzvratila, dajući sve od sebe da njen poljubac ne deluje iznuđeno i mlitavo. Nije joj bilo neprijatno kada je usnama dodirnula njegovo lice, ali osećala se kao da ljubi nekakvog daljeg rođaka a ne čoveka koji će uskoro postati njen suprug i koji želi njeno dete. Odjednom je u pravom svetlu videla proteklu noć i tek tada joj je doprlo do svesti koliku strast je osetila prema Lajonu. To otkriće ju je toliko uplašilo da je smesta odlučila da bez pogovora prihvati Hjuovu odluku da je pošalje na imanje. Bilo joj je potrebno da se udalji od svega a, što je još važnije, što pre ode iz Laboka i što duže

~ 38 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

bude odsutna manje su šanse da ponovo sretne Lajona. Bila je previše slaba da je taj susret ne bi pokolebao i poremetio, zato je najbolje bilo da do njega uopšte ne dođe. Imala je tako snažnu potrebu da pobegne da čak nije ni protestovala što ju je Hju isključio iz posla sa Kanađanima.

U subotu ujutru, Robin je shvatila da je pravi trenutak za jedan razgovor koji je već duže vreme planirala da obavi. Templa joj je rekla da će taj dan provesti kod kuće pakujući se u nedelju odlazi sa Hjuom na njegovo imanje u Laredu. To je značilo da u toku dana njih dvoje neće biti zajedno i da Robin može da poseti Hjua Beneta bez opasnosti da Templa neočekivano bane i sazna za tu posetu. Oko podneva se brižljivo spremila i doterala želeći da ostavi utisak ozbiljne žene i jake ličnosti, a da pritom ipak ne izgleda kao nekakva frustrirana i zločesta usedelica koja želi da pokvari tuđu sreću. Odabrala je suknju i žaket plavo-sive boje i bledo ljubičastu bluzu, što joj je kao plavuši vrlo dobro stajalo. Na sreću, tog petka je kao i obično bila kod frizera tako da kosu nije morala posebno da doteruje. Našminkala se vrlo diskretno i vezala oko vrata malu plavu maramu sa belim šarama, a onda se predomislila i skinula je. Marame je obično nosila kad bi htela da sakrije bore na svom vratu koje su, iako joj je hce bilo veoma mladoliko, odavale njene godine.

Ali ovoga puta nije joj bio cilj da izgleda mlađa nego što jeste i da sakrije svoju pravu starost. Ona je žena koja ima bore na vratu, pa, šta sa tim? Onome ko ih vidi bore samo mogu da potvrde da je zrela i ozbiljna osoba iz koje govore mudrost i iskustvo. Najzad, nije išla tamo da bi se dopala Hjuu Benetu, nego da bi popričala sa njim o veoma važnoj stvari. Imala je sreće da ga zatekne kod kuće. Predstavila se sobarici koja je otvorila vrata, i nekoliko trenutaka kasnije u hol je izašao Hju Benet.

Robin je već odavno znala za njega i na osnovu onoga što joj je Templa pričala formirala je sliku o tom čoveku, ali ga nikada do tada nije videla. Zaista je bio mladolik i u dobroj kondiciji i izgledao je bolje nego što je očekivala. Ali to nije imalo nikakve važnosti, znala je da Templu nije privukao njegov izgled.

~ 39 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Znao bih ko ste i da se niste najavili - rekao je. - Iznenađen sam, nisam znao da Templa toliko hči na vas. Izgledate kao da ste joj starija sestra.

- Ako je to trebalo da bude neka vrsta komplimenta onda vam se zahvaljujem, ali kao što znate ja sam joj tetka a ne sestra, a vezana sam za nju kao da sam joj majka - napomenula je Robin suvo, unapred mu stavljajući do znanja da nikakva kurtoazija nije potrebna i da je ovo ozbiljna poseta.

- Pretpostavljam da se pitate šta me dovodi kod vas? - Možda i ne bi trebalo da postoji neki naročit razlog - rekao je Hju. - Pošto znate za Templin i moj dogovor, svakako je trebalo da se

upoznamo. Mislio sam da predložim Templi da izađete na večeru sa nama pre našeg odlaska u Laredo, ali mi obaveze to nisu dozvolile.

- Zato sam ja odabrala subotu, dan kada nemate poslovnih obaveza. Nisam ovde tek zato da bih vas upoznala, gospodine Benet. Želim da razgovaramo o Templi. Tačnije, o Templi i o vama i o toj vašoj nadasve čudnoj odluci.

- Zar najpre ne bismo mogh da popijemo piće, Robin? Budući da ste vi i Templa toliko vezane jedna za drugu, a da ćemo uskoro i Templa i ja na određen način vezati svoje živote, nas dvoje ćemo se povremeno sretati... Smatram da bi trebalo da uspostavimo jedan prijateljski odnos, i...

- Ne želim piće, gospodine Benet, a ni za prijateljstvom sa vama ne vidim nikakvu potrebu! - prekinula ga je Robin oštro. Odmah je shvatila da je grubo upala u reč čoveku koji nije bio naviknut da drugi prekidaju - njegove monologe. Pogledao ju je ljutito, ali je na vreme shvatio da ona nije jedan od njegovih pokornih službenika. Delovala je upravo onako kako je i želela da deluje, kao žena od integriteta koju sagovornik, makar to bio i moćni Hju Benet, mora da poštuje.

- Žao mi je ako vi verujete da imate razloga da ovaj razgovor započnete tako grubo, Robin - zavrteo je glavom i seo na drugi kraj udobnog troseda, učtivo se okrećući prema njoj.

- Ne odobravam ponudu koju ste uputili Temph i nadam se da i vi to polako počinjete da shvatate. Bila sam veoma neprijatno iznenađena kada mi je saopštila da je pristala na taj nemogući aranžman.

- Ne vidim zašto bi bio nemoguć. Takve stvari se dešavaju, Robin. Odobravali vi ili ne, takve stvari se rade. Siguran sam da će Templin i

~ 40 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

moj pošten i od početka jasan dogovor funkcionisati bolje nego većina pravih brakova između starijeg muškarca i mnogo mlađe žene. Poznajem svoje vršnjake koji imaju mlade supruge i veruju da su te supruge ludo zaljubljene u njih... - Hju se nasmejao. - Sažaljevam ih, ti ljudi i ne shvataju kolike su budale. Znam da Templa nije zaljubljena u mene niti bi ikada mogla da bude. Imam ogledalo, imam i ličnu kartu u kojoj dobro vidim svoj datum rođenja. Šezdeset mi je godina i nije mi potrebna mlada lepotica koja će me tobože ludo voleti i kojom ću se hvalisati u društvu. Hteo bih da imam dete koje će naslediti moju imovinu, a jednoga dana kada odraste i moju kompaniju. To je sve. Smatram da je to normalna ljudska želja, a ne nekakav izopačeni eksperiment. Želeo sam ženu koju ću smatrati dostojnom da bude majka mog deteta. Ženu koja mi je draga i simpatična, koju cenim, u čije ljudske kvalitete verujem, u koju mogu da imam poverenja...

- Dosta, gospodine Benet, zaboga! - Robin je energično zamahala rukama. - Prestanite više da nabrajate, zvuči kao da ste dali oglas za ličnu sekretaricu u kome nabrajate osobine koje dotična treba da poseduje. Mene uopšte ne zanima kakvu biste vi majku za svoje dete hteli. Ne zanima me ni kakvo mišljenje imati o Templi...

- Ali ja imam najbolje moguće mišljenje, i želim da to znate! - uzviknuo je Hju nestrpljivo. - Da nije tako, ne bih odabrao baš Templu.

- Nisam li vam već rekla da mene sve to ne zanima? Interesuje me samo jedno: da li vi volite Templu?

Bilo je to poslednje pitanje koje je Hju Benet očekivao. Nije bio pripremljen za njega, jer nikada nije ni pomislio da bi se ono uopšte moglo postaviti.

- Upravo sam vam rekao da mi je vaša nećaka veoma draga i simpatična... - promrmljao je zbunjeno.

- Ali niste rekli da li je volite ili ne, a ja vas upravo to pitam! - ponovila je Robin oštro.

- Nema ni pet minuta kako ste ušli u moju kuću, vidimo jedno drugo prvi put u životu i vi mi postavljate ni manje ni više nego jedno

~ 41 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

takvo pitanje? - očajno je odmahnuo glavom. - Vi ste neverovatna osoba. Zar niste mogh da me pitate nešto manje lično i manje direktno? Voleti nekoga, to je toliko kompleksna, ozbiljna i intimna stvar... Komplikovano je odgovoriti na takvo pitanje, zaboga!

- Onda ću vas pitati nešto jednostavnije... Da li ste zaljubljeni u Templu?

- Nisam. Naravno da nisam. Nikada ne bih mogao da budem toliko nerazuman da se zaljubim u jednu mladu ženu.

- Tako, dakle... Dobro. A sada se koncentrišite, probajte da preispitate svoja osećanja i pokušajte ponovo da mi kažete ono prvo: da li je volite?

- Vi baš nećete da odustanete? - obrecnuo se Hju ljutito, a onda je digao ruke, priznajući da sa tako jakim protivnikom ne može da se bori.

- U redu, dobićete i taj odgovor - progunđao je. - Naravno da je ne volim! Ljubav dolazi posle zaljubljenosti, a ja u Templu nisam čak ni zaljubljen. Ona je lepa, mlada, privlačna, veoma prijatna i inteligentna, ali niti sam zaljubljen niti je volim. Pre deset godina, kada sam je tek zaposlio kao svoju asistentkinju, u jednom trenutku sam se bio malčice zaneo. U mojoj blizini našla se zgodna mlada devojka, pa sam poželeo da se oprobam. Jednom sam je pozvao da izađemo zajedno, ali Templa je bila mudrija i odbila me je, uz objašnjenje da bi to poremetilo naš dobar poslovni odnos. Tako me je ta zanesenost prošla. A bio sam deset godina mlađi. Zar mislite da bi ponovo mogla da me obuzme sada, kada sam deset godina stariji?

- Ne znam - Robin se nadmoćno nasmejala. - Sa muškarcima se nikad ne zna, naročito kada dođu u vaše godine.

- Imam utisak da ste me upravo uvredili. - Nije mi to bila namera, žao mi je ako ste moju malu šalu shvatili

kao uvredu. Ja se stalno šalim na račun svojih godina, pa sam mislila da smem i na račun vaših. Dakle, šta vi u stvari osećate prema Temph? Budite precizni i jasni, molim vas!

- Mislim da sam vam to već rekao ali ako insistirate, ponoviću. Templa je divna mlada žena i veoma dragocena osoba, i kao saradnik i kao prijatelj. Lepa je, slatka, ume da bude šarmantna kad treba, ali isto tako i razumna i odlučna kad treba. Za sve ove godine koliko radi za mene nikada nije izneverila moje poverenje. Ona sebi ne dozvoljava propuste u poslu, a ja to cenim iznad svega. Pristojna je, izvanredno

~ 42 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

vaspitana i poštena. Ima zdrave životne navike. Odana je i zna da bude veoma požrtvovana, u šta me je uverila priča o njenom braku i mužu kome je pomogla da se izleći od alkoholizma... Uz to, ona nije balavica, već zrela žena od trideset šest godina. Mislim da ju je njen promašen brak naučio da čvrsto stoji na zemlji, i da se više ne zanosi sanjarenjima o velikoj i romantičnoj ljubavi. Verujem, tačnije siguran sam, da i ona takođe želi dete. A ja tom detetu i njoj mogu da obezbedim najbolje moguće životne uslove, potpunu materijalnu sigurnost. U stvari, bezbrižan i veoma ugodan život...

- Aha... - Robinje zaklimala glavom, kao da je upravo to i očekivala da čuje. - Jednom rečju, vi mislite da ste vi za jednu raspuštenicu koja je prevalila trideset petu i od života više ne može da očekuje bog zna šta, najbolje moguće rešenje. Štaviše, mislite da ste za nju prava premija!

- Vi to mene ponovo vređate? Uopšte ne mislim da sam premija... -procedio je Hju kroz zube. - Svestan sam razlike u godinama, ali sam svestan i toga da sam bogat. Jasno sam vam rekao šta Templa sa mnom dobija. Sigurnost, život u bogatstvu, i idealnu budćnost za svoje, odnosno naše zajedničko dete...

- Ukratko, dobija baš ono što joj nije potrebno - Robin je stala ispred njega i prostrelila ga oštrim pogledom. - Možda vi to ne znate, možda ona to ne pokazuje, ali Templa je veoma osećajna, gospodine Benet. Ono što je njoj potrebno jeste ljubav. Ali, znate li vi uopšte šta je to? Uverena sam da nemate pojma. Vi ste čovek koji se nikada nije ženio, a verujem da nikada ruje ni poželeo da se oženi. Zato što nikada niste ni voleli neku ženu. Verovatno niste ni sposobni da volite!

To je bilo previše, Hju je pocrveneo od besa kao da će početi da bljuje vatru pravo u nju. I on je skočio na noge i uneo se u lice njoj.

- Gospođo, odnosno gospođice Robin! - prodrao se. - Ko mi sve to govori? Jedna žena koja je samo nekoliko godina mlađa od mene i takođe se nikada nije udavala!

- Oh! Pa vi to postajete bezobrazni?! Da, ja se nikada nisam udala, ali ne zato što nisam sposobna da volim nekog muškarca, već zato što sam svoj život posvetila Temph! Ona je bila beba od deset meseci kada je izgubila roditelje i kada sam je ja uzela na ruke...

- Znam celu dirljivu priču, ne morate da mi je pričate iznova! Vi ste odgajili Templu. Velikodušno, ali to ne znači da niste mogh da se udate. Da ste nekog dovoljno voleli, udali biste se. Ali vi ste sve svoje emocije

~ 43 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

usmerili na Templu, i nije ih ostalo za bilo koga drugog, draga gospođice! Zar ne? Kao što sam ja više od svega voleo svoj posao, vi ste više od svega voleli Templu, i tu naprosto nije bilo mesta ni za koga i ni za šta drugo. U stvari... - pošto je iskalio svoj gnev, Hju se za korak odmakao od nje i pažljivo je pogledao. - Iako možda ne izgledamo tako, vi i ja smo veoma slični, gospođice Robin.

- Zašto me neprestano oslovljavate sa gospođice? Mislite da u tome ne osećam da mi se rugate?

- Malo. Uzvraćam samo deseti deo uvreda koje ste vi meni uputili. - Ne vidim po čemu bismo vi i ja mogh da budemo slični, ali ako je

tako kao što kažete, tim bolje. Možda ćemo na našem zajedničkom odmoru otkriti da se nas dvoje matoraca, jedna gospođica od pedeset šest godina i jedan neženja od šezdeset, u stvari sasvim dobro slažemo?

- Na našem zajedničkom odmoru? - ponovio je Hju začuđeno. - O čemu govorite?

- Odlučila sam da se pridružim vama i Temph na vašem imanju u Laredu - saopštila je Robin mirno. - Znam da vas to neće usrećiti...

- Da me neće usrećiti?! Naravno da me neće usrećiti! - Hju je pozeleneo od besa. Ova žena ponašala se prema njemu

kako se niko nikada nije ponašao, a sada se još i sama pozvala na odmor u njegovoj kući.

- Čujte, Robin, ja vam kao Templinoj tetki dugujem svo poštovanjem ali vam ne dugujem i gostoprimstvo, do vraga! Nekom drugom zgodom možda, ali ne sada, kada ja i Templa odlazimo tamo upravo zato da bismo bili sami, bolje se upoznali i privikli se na zajednički život! Ne možete to da mi uradite!

- Ne brinite, neću ostati dugo, samo par dana. I neću odmah krenuti sa vama, iako vam možda izgledam kao bezvredna baba, ja sam još uvek zaposlena. Sutra moram da porazgovaram sa šefom o slobodnim danima. Kad to obezbedim javiću vam. Kako putujete u Laredo? Privatnim avionom, pretpostavljam?

- Helikopterom. Otkud vam ideja da na imanju postoji pista na koju avion može da sleti?

- Odlično, nikada nisam letela helikopterom. Kad vam budem javila da sam spremna za dolazak, poslaćete helikopter po mene.

- Još i to?

~ 44 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ne gunđajte. Templa mi je o vama govorila kao o pravom džentlmenu, pa onda se i ponašajte kao džentlmen. I pokušajte da me razumete, Templaje za mene zaista kao moja rođena ćerka i normalno je da brinem za nju - dodala je nešto blažim tonom, zastajući na vratima. - Želim da se svojim očima uverim u to kako vi i Templa funkcionišete kada ste zajedno, nećete mi valjda uskratiti to pravo? Dva ili tri dana će mi biti dovoljno.

- U redu - nesposoban da joj se suprotstavi, Hju je izašao za njom u hodnik daje isprati. Dok je silazila niz stepenice ispratioju je pogledom. Njeno lice, plave oči i kosa, držanje, pokreti, sve je toliko podsećalo na Templu. Rekla je da ima pedeset šest godina ali da nije, on joj ne bi dao više od pedeset. Nosila je tesnu suknju pristojne dužine do kolena i cipele sa visokom potpeticom, a hod joj je bio u isto vreme ženstven i odlučan.

Noge su joj još uvek dobre, pomislio je. A i njena pozadina u toj uskoj suknji izgleda prilično čvrsto. Ali šta joj sve to vredi, kada je pravo čudovište? Vratio se u sobu iz koje ju je maločas ispratio i sipao sebi piće. Ona je odbila kada joj je ponudio ali njemu je sada, posle svega što mu je sasula u lice, bilo potrebno.

Hju Benet dobro je znao ko je, koliko je postigao u životu i šta mu njegovo bogatstvo i uspeh omogućuju. Niko se nije usuđivao da sa njim razgovara na taj način, niti bi on to ikome dopustio. Ali protiv ove osobe se jednostavno nije moglo.

- Kakva žena! - procedio je poluglasno, vrteći glavom. - Kakva nemoguća žena!

Trebalo mu je malo vremena da se smiri posle njene posete. Posle ručka, naložio je posluzi da pripremi sve što je potrebno za njegov sutrašnji odlazak u Laredo, ali samo sat kasnije jedan neočekivani telefonski poziv poremetio mu je planove. Nazvao ga je nekadašnji klijent iz Denvera koji se neko vreme nije javljao, a sada su mu ponovo bile potrebne usluge njegove kompanije, i to urgentno. Čovek je bio pouzdan i dobar platiša i Hju nije mogao da odloži razgovor sa njim. Objasnio mu je da sutradan putuje i ne može odmah da se vrati, ali da bi zbog njega već u ponedeljak uveče mogao ponovo da bude u Laboku, tako da bi mogli da se sastanu već u utorak ujutru.

- Odlično, to mi odgovara. Znao sam da mogu da računam na tebe, stari partneru - rekao je fabrikant iz Denvera zadovoljno.

~ 45 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Ali je zato Templa, kad joj je Hju javio da će on već u ponedeljak uveče morati natrag u Labok, bila veoma nezadovoljna.

- Ne treba da brineš, dušo - uveravao ju je. - Čim obavim taj posao, vraćam se. Nećeš biti potpuno sama, u kući je posluga, a okolo je tako divna priroda da ćeš zaista uživati.

~ 46 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

VIII

S obzirom na to da joj je iznad svega bilo stalo da se na neko

vreme udalji iz Laboka i izbegne svaki mogući susret sa Lajonom, Templa nije bila u situaciji da se buni protiv Hjuovih planova i da nameće svoje uslove. Kada su stigli u Laredo shvatila je da joj ovde možda i neće biti tako loše. Kuća se nalazila na zaravni okruženoj šumom, u daljini su se uzdizali tamni i plavičasti obronci planina, a jezero o kome joj je Hju govorio bilo je udaljeno samo dve milje i do tamo je postojao put sa pešačkom stazom.

Shvatila je da je unapred stvorila pogrešnu sliku, ona je zamišljala nekakvu zapuštenu brvnaru na planinskom obronku oko koje noću zavijaju šakali, ali imanje sa niskom i prostranom belom kućom više je ličilo na meksičku hacijendu. Kada su se smestili u sobe i malo odmorili na velikoj terasi pod tremom očekivao ih je ručak. Poslugu su činili Hoakin, ozbiljan Meksikanac srednih godina koji je delovao kao čovek u čijoj blizini se nikome ništa loše ne može dogoditi, i iskusna domaćica Melani koju je Hju poslao ovamo iz Laboka.

- Da li vam se dopada soba? - upitala je Melani kada je došla da je pozove na ručak. - Dole sam svu hranu iznela na sto, tako da ja mogu da raspremim vaše stvari dok vi jedete. Ako vam ta soba ne odgovara, možete da odaberete neku drugu. Kuća nije prevelika, ali vam je zato čitava na raspolaganju.

Templi je bilo drago što će ovde uz sebe imati tu ljubaznu ženu koju je već poznavala, a još draže što su Hju i ona ovde ponovo imali odvojene sobe. Kada joj je rekao da će ostati samo jednu noć, jer zbog novog posla mora da se vrati u Labok najpre je bila nezadovoljna što će ostati sama, a onda je osetila olakšanje. Zbližavanje između njih dvoje pre ili kasnije bilo je neminovno, sama je na to pristala i sada nije mogla da se žali i opire, ali ona se za to još uvek nije osećala spremnom. Tačnije, posle noći sa Lajonom koju je pokušavala da zaboravi osećala se još mnogo nespremnijom nego ranije.

Ali, šta ako Hju odluči da je vreme da ove noći dođe u njenu sobu? Ništa u njegovom ponašanju nije ukazivalo na to, čak joj je delovao uzdržanije nego inače, ali, ko zna? Podsetila je sebe da je niko nije prisilio da prihvati njegovu ponudu i da je to bila njena vlastita, samostalna odluka. Ali kada joj je Hju prebacio ruku preko ramena dok

~ 47 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

ju je vodio do trema na kojem je bio postavljen ručak, nešto u njoj se žestoko opiralo tom dodiru. Da li zato što je osetio njenu odbrambenu poziciju ili možda zato što je i njemu samom bilo nelagodno, Hju je brzo povukao ruku i samo joj je učtivo privukao stolicu, ali više je nije dodirnuo. Dok su pili aperitiv pre ručka delovao je nekako neobično distancirano. Ali hoće li tako i ostati? Od pomisli da neće obuzela ju je tolika nervoza da je navalila na hranu kao da danima ništa nije jela.

- Izgleda da je Melani danas baš pogodila tvoj ukus - primetio je Hju sa osmehom. - Obično jedeš kao ptica, ali danas sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da ti je apetit odličan.

- To je možda zbog ovog vazduha - slegla je ramenima, shvativši da joj besomučno trpanje hrane u usta neće rešiti problem niti će je zaista učiniti smirenijom.

- Hteo sam da ti predložim da pre dolaska ovamo izađemo nekuda zajedno sa tvojom tetkom Robin - rekao je Hju neočekivano. - Ali nije bilo vremena. Moramo to da uradimo čim se vratimo u Labok. Ili bi možda mogla da je pozoveš da na par dana dođe ovamo?

- O, ne! - odbila je. Samo joj je nedostajala još Robin, koja će joj sve vreme držati lekcije i ubeđivati je da je ovo što radi pogrešno. - Robin radi, ne može da doputuje tek tako. A i da može, sumnjam da bi joj se ovde dopalo. Ona je gradska žena, prirodu voli samo u vidu nekoliko saksija sa cvećem na balkonu.

- Stvarno? Pričaj mi o njoj, ona ti je jedina rođaka, želeo bih da znam nešto više.

- Ali već sam ti toliko govorila o Robin, Hju! - Templa ga je iznenađeno pogledala. - Ona je moj ideal i uzor, toliko često je pominjem da sam već dosadna. Ne znam šta bih još mogla da kažem.

- Da li ličite? Postavljao je čudna pitanja, kao da mu sve to već mnogo puta nije

rekla. - Pa, hiljadu puta sam pomenula da neverovatno ličimo! -

uzviknula je začuđeno. - Ili me ti tada uopšte nisi slušao? - Da, sada sam se setio da si mi govorila da ste veoma slične... Reci

mi, kako ti se dopada imanje i kuća?- Hju je brzo promenio temu. - Ovo izgleda kao predeo sa razglednica, uživala sam dok smo ga

nadletali helikopterom. A kuća je mnogo lepša nego što sam očekivala,

~ 48 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

pravo mesto za odmor i uživanje. Ne razumem zašto godinama nisi dolazio ovde.

- Pa... Delom zato što ni ja, kao ni tvoja tetka Robin, nisam baš lud za prirodom. A delom i iz jednog drugog razloga... Dok smo se približavali, jesi li primetila da smo najpre nadleteli još jedno imanje na kome se takođe nalazi kuća?

- Da. Najpre sam mislila da je to tvoja kuća i da ćemo tu sleteti. To su susedi, zar ne? Njihovo imanje se graniči sa tvojim?

- To imanje nekada je bilo deo ovog, odnosno sva ta zemlja pripadala je mom ocu. On ju je podelio između mog starijeg brata Aleksa i mene, obojica smo dobili po polovinu.

- Ti imaš starijeg brata? - ta činjenica je za Templu predstavljala veliko iznenađenje. - Ali, zašto mi to nikada nisi rekao? Pominjao si samo nekakve daleke rođake koje jedva i poznaješ...

- Imao sam brata, Templa. Aleks je umro veoma mlad, tek što se oženio i dobio sina. Imao je porodičnu tragediju, njegova mlada žena je stradala u saobraćajnoj nesreći. Kada su mu to javili imao je težak srčani udar i nikada se praktično nije ni oporavio, nekoliko godina kasnije umro je od srca. Ja sam odgajio njegovog sina.

- Ti... Ali zašto ga nikada nisi pomenuo, Hju? Sin tvog brata nije daleki rođak, to je isti stepen srodstva kao između Robin i mene, a i situacija je slična... Šta je sa tim tvojim bratancem? Govorio si mi da nemaš naslednika i da zato želiš da pokušaš da sada dobiješ dete... Da li to znači da za tebe tvoj bratanac ne dolazi u obzir kao mogući naslednik? Ne razumem... Zar ste u toliko lošim odnosima?

- Nismo ni u kakvim odnosima. Žao mi je što je tako, ali s obzirom na nepodnošljivi karakter mog bratanca, prekid među nama verovatno je bio neminovan. Ja možda jesam tvrdoglav i samovoljan čovek, ali učenik uvek prevazilazi učitelja. Lajon je sto puta tvrdoglaviji i samovoljniji od mene. Taj drski balavac odbio je da bude moj naslednik! - rekao je Hju ljutito. - Pljunuo mi je u lice i odbacio sve što je mogao da ima i što sam mu nudio!

~ 49 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Viljuška koju je Templa držala u ruci pala je na tanjir i glasno zazvečala. Usta su joj bila suva kao pustinjski pesak iako je trenutak pre toga pila.

- Lajon? - ponovila je kao eho. - Da, zove se Lajon. Ima neke simbolike, divalj je i drčan kao lav i

smatra da zaslužuje da bude kralj svoje sopstvene džungle. Dvadeset godina sam brinuo o njemu i stvarao firmu sa namerom da njega uvedem u posao, ali taj mali nezahvalnik nije hteo da trpi nikakve autoritete. Odbio je sve što je od mene mogao da dobije i sa bednim, malim nasledstvom koje mu je ostalo od oca započeo svoj posao. Kad me je napustio bio sam toliko besan da godinama nisam hteo da znam ništa o njemu, ali do mene je ipak došla informacija da je kupio komad industrijskog zemljišta ovde u blizini, na tridesetak kilometara od svog imanja, i napravio nekakvu fabriku malih poljoprivrednih mašina. Prodaje ih rančerima u okolini i izgleda da mu ne ide loše... - Hju je slegao ramenima. - Sa jedne strane, ne mogu da kažem da mi nije drago što je uspeo sam. Ali to ne umanjuje moj gnev, uvredio me je svojom nezahvalnošću i nemam nameru to da mu oprostim. Hoakin, onaj Meksikanac koji brine o imanju i kući u mom odsustvu, kaže da je načuo nešto o tome kako Lajon želi da sagradi nekakve nove magacine za svoju fabriku i kako bi hteo da otkupi jedan manji deo moje zemlje. Da otkupi... Budala, a mogao je da nasledi sve, da je bio samo malo manje svojeglav i ponosan. Neću mu dati ni jedan jedini jard! Templa, šta je sa tobom? - pogledao ju je i primetio da loše izgleda. - Nije ti dobro?

- Odjednom sam nekako ošamućena... - progovorila je s mukom. - Nije trebalo da pijem vino odmah posle aperitiva, to mi uvek škodi. Otišla bih da legnem, ako nemaš ništa protiv.

Lajon je Hjuov bratanac i živi ovde, na susednom imanju! Noge su je jedva iznele uz stepenice do njene sobe. Nije to mogla da zna, a ni Lajon nije bio dužan da joj to kaže. Ali ta činjenica je sve menjala iz osnova. Sada će joj biti mnogo teže da se nikada više ne sretne sa njim. Gotovo nemoguće. Da li da odmah kaže Hjuu da ne želi da bude ovde i da hoće sa njim da se vrati u Labok? Ali to bi značilo i povratak na posao, a Lajon je najavio da će ponovo potražiti Hjua... Šta da radi? Želela je da se sakrije u mišju rupu, što dalje od svih, i od Hjua, i od Robin koja ne prestaje da joj zvoca, a naročito od svog slučajnog ljubavnika koji je bio Hjuov bratanac. Odlučila je da neko vreme ipak ostane ovde, ali da se ne udaljava od kuće ni sto metara. Nadala se da

~ 50 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Lajon nema običaj da zalazi ovamo. Možda će saznati da kuća više nije prazna i da u njoj boravi nekakva žena, gošća njegovog strica, ali svakako mu neće pasti na pamet daje to ona.

Kasnije, kada se malo smirila i izašla iz sobe, oprezno je rekla Hjuu kako bi možda trebalo još jednom da razmisli o svemu.

- Nisam znala da imaš tako bliskog rođaka. Čini mi se da to u mnogome menja stvari. Shvatam da želiš dete koje bi ti ispunilo život i jednog dana nastavilo sve ono što si ti započeo, ali... Zar ne postoji jednostavniji način da to ostvariš? Ako bi se pomirio sa svojim bratancem, ako biste uspostavili dobar odnos, samim tim bi i tvoj život bio ispunjeniji, a kada ti odlučiš da se povučeš firma bi se našla u sigurnim rukama. Zar za sve te godine koliko niste u kontaktu, nikada nisi razmišljao o pomirenju?

- Ne - rekao je Hju zadrto. - Sve to o čemu ti govoriš bilo bi moguće sa nekim drugim, ali ne i sa Lajonom. Ti pojma nemaš koliko je taj momak tvrdoglav i samovoljan. Misli da je najpametniji na svetu i da sve može sam. Ne mislim da me je omrzao posle našeg razlaza. Niti bih ja ikada mogao da mrzim njega. Krv nije voda i uvek imam na umu da je on jedini sin mog brata i jedini blizak srodnik kojeg imam. Mogh bismo da se pomirimo ali ne bi vredelo, ubrzo bi ponovo poletele varnice između nas. Zašto mi uopšte sve to govoriš, Templa? - pogledao ju je ispitivački. - Da li se kolebaš u vezi sa našim dogovorom?

- Ne - pokušala je da ga razuveri, jer nije želela da ga povredi. - Samo mi se ponekad čini da je to veoma nerealno. Nekad mi izgleda sasvim moguće, a nekad mislim da je potpuno nemoguće. Ne znam, Hju. Što više vremena prolazi, sve manje znam...

- Nije trebalo da se toliko dugo zadržim kada sam dolazio ovde prošle nedelje. Ne bi trebalo da se udaljavamo, čini mi se da je nekoliko dana bilo dovoljno da se pokolebaš, ali ako bismo stalno bih zajedno i još više se zbližili tvoje nedoumice bi nestale. Obećavam da ću se vratiti što pre, samo da vidim šta taj nekadašnji partner iz Denvera želi, i dolazim. A možda ću i odložiti put u Kanadu. Ili bismo ipak mogli da pođemo zajedno?

~ 51 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

IX

To putovanje bilo joj je toliko važno, a sada kada je Hju ipak

odlučio da i ona pođe, uopšte se nije radovala. On je otišao u Labok već naredne večeri kako je i planirao, a ona je sa Melani i ozbiljnim, ćutljivim Hoakinom ostala sama u kući. U svom iracionalnom strahu da bi Lajon mogao da je vidi, nije se usuđivala ni da promoli nos iz kuće. Šetala je iz sobe u sobu, čitala, gledala na televiziji sve one najgluplje emisije koje nikada nije, tuširala se po nekoliko puta, sve, samo da prekrati vreme.

- Treba li vam pomoć? Danas bih ja mogla da spremim ručak - ponudila je, ulazeći u kuhinju gde je Melani čistila povrće. Žena se nasmejala i pogledala je.

- Pomoć! Pa, ja se ubijam od dosade. Treba da spremim jelo samo za vas, i za sebe i Hoakina. Naravno da mi nije potrebna pomoć.

- Ali, ja se užasno dosađujem. Radila bih bilo šta. - Zašto ne izađete napolje? Zašto ne šetate? A imate i kola, možete

da se odvezete do jezera. Nema šanse da zalutate, put je dobro označen, ali ako ipak ne biste sami, može Hoakin da vas odveze. Pokrenite se, pa vam neće biti dosadno. Otkako je gospodin Benet otišao, niste izašli čak ni u dvorište.

Melani je bila u pravu, Templa je najzad shvatila da će pasti u tešku depresiju ako i dalje bude sedela između četiri zida. Najzad se opremila velikim naočarima za sunce i kačketom i skupila hrabrosti da malo prošeta. Dobro će otvoriti oči, i čim u daljini ugleda nekoga, okrenuće se i vratiće se nazad. Ako se Lajon i pojavi u blizini, valjda je tako zamaskiranu neće prepoznati.

Pošto je do jezera bilo samo dve milje, a put je bio dobar, odlučila je da pešice ode do tamo. Hodala je pešačkom stazom, ali je bez opasnosti mogla da siđe i na sam put jer automobila gotovo da nije ni bilo, prošlo je samo nekoliko automobila i dva-tri kamioneta sa okolnih rančeva koji se nisu čak ni kretali velikom brzinom, a na nju niko nije obraćao pažnju. Međutim, u jednom trenutku obuzeo ju je osećaj da iza nje ima nekoga. Bacila je pogled unazad i sa užasom videla Lajona kako ide pešačkom stazom prema njoj. Brzo se okrenula i ubrzala korak

~ 52 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

nadajući se da je nije prepoznao, ali iza sebe je čula kako i on ubrzava i sustiže je. - Da li se ti to skrivaš od nekoga, Templa? - obratio joj se.

- Decembar je i uskoro će nova godina. Sunce uopšte nije toliko jako da su ti potrebne tamne naočare i kačket. Nisi se valjda nadala da te neću prepoznati kad se sretnemo?

Nije imalo smisla da nastavlja svoju igru skrivanja. - Ovo mi ne izgleda kao slučajan susret - rekla je. - Imam utisak da

si me celim putem pratio! - To nije praćenje, ja sam samo išao za tobom. Upravo sam iz

pravca svog imanja stigao do Hjuove kuće kada sam te video kako izlaziš, pa sam poželeo da ostavim auto, malo protegnem noge i pravim ti društvo u tvojoj šetnji. Šta ima loše u tome? Nisi čak ni iznenađena što me vidiš, kao da si očekivala da bismo mogh da se sretnemo. Hju me je pominjao? Mogu misliti u kakvom svetlu me je predstavio...

- Mene to ne zanima, vaši odnosi su vaša stvar - rekla je, čudeći se ludačkom lupanju svog srca. - Ali ni ti nisi iznenađen što vidiš mene. Kako si saznao da sam ovde?

- Saznao sam i više nego što misliš. Imam svoje izvore. Do svoje dvadeset i neke živeo sam pod Hjuovim okriljem, tačnije pod njegovom tiranijom. Normalno je da poznajem neke ljude u njegovoj firmi.

- Dakle, ti ljudi su ti bih izvor informacija? I? Šta su ti rekli? - Da se Hju u poslednje vreme ne odvaja od svoje dugogodišnje

asistentkinje Temple Kros. Da izlaze na večere, zajedno provode vikende, i da je stvar izgleda veoma ozbiljna. Ne znam da li ti je poznato, ali svi u firmi pričaju o tome i očekuju da vas dvoje uskoro objavite venčanje... -suvo se nasmejao. - Što se mene tiče, vas dvoje ste komičan par. Dakle, hoće li to venčanje uskoro? Da li bi već trebalo da počnem da te oslovljavam sa «strina»?

Sa olakšanjem, Templa je zaključila da on ne zna ništa o njenom i Hjuovom dogovoru i da misli kako su u normalnoj vezi.

- Tvoja šala mi ne deluje ni malo smešno - rekla je. - Neću poricati da se Hju i ja privatno viđamo i da možda imamo nekakve zajedničke planove. Zanima me jedno... Jesi li ti znao za to kada si me one večeri sačekao pred firmom i obrlatio me? Znam da između tebe i Hjua postoji sukob volje i neka vrsta takmičarskog duha. Da li si me zaveo zato da svom stricu dokažeš da si jači od njega?

~ 53 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ne! - Lajon ju je uhvatio za ruku i povukao je ka sebi, a zatim joj je skinuo kačket i naočare i naterao je da ga pogleda u hce. - Hajde da jednom zauvek raščistimo tu stvar. Nisi mi poslužila kao sredstvo. Imam svoje principe, nisam toliko bezobziran kao što si pomislila. Nikada se ne služim ženama kao sredstvima za ostvarenje svojih ciljeva. Bio sam one noći sa tobom zato što si me privukla, zato što sam to želeo i zato što si se i ti ponašala kao da to želiš. Nisam ni slutio da između tebe i Hjua postoji nekakva lična veza, taj trač koji se proširio firmom došao je do mojih ušiju tek kasnije.

- Neću poricati da između trača stoji istina - rekla je, osećajući da joj se usne suše i da obraz na kome je Lajon držao svoju ruku počinje da gori. Njegova blizina izbacila ju je iz ravnoteže toliko da je poželela više od tog jednog dodira. Želela je da je on poljubi. I, još gore, želela je da se ona noć ponovi.

- Ali odnos između Hjua i mene nije tako jednostavan kao što misliš - rekla je. - Nas dvoje se viđamo privatno, provodimo vreme zajedno i imamo neku vrstu međusobnog dogovora, ali... Mi zapravo nismo u vezi. Između nas nema...

- Nemoj da mi se pravdaš, Templa - povukao je ruku sa njenog obraza i odmakao se od nje. - Zašto bi ti meni dugovala bilo kakvo objašnjenje, zar zato što smo jednom spavali zajedno? A i šta god bi mi rekla, to ne bi promenilo moje mišljenje o tebi.

- Kakvo je tvoje mišljenje o meni? - upitala je, znajući da on može da kaže samo nešto neprijatno što će je povrediti.

- Kakvo mišljenje inače vlada o mladim ženama koje se zabavljaju sa matorim bogatašima i udaju se za njih? - nasmejao se grubo, a zatim se okrenuo i udaljio se u pravcu iz kog je i došao.

Templa je ostala da stoji na pešačkoj stazi, sama, uzrujana zbog susreta sa njim i ponižena. Htela je da se vrati u Hjuovu kuću, ali to bi značilo da mora da pođe za Lajonom. Nije želela da on pomisli kako ona trči za njim. Ponovo je stavila naočare za sunce i, hodajući dalje bez ikakvog cilja, produžila prema jezeru. Tamo je bilo divno, duž obale se nalazio uređen park, klupe i leje sa cvećem, restorani i nekoliko malih hotela, a preko glatke površine jezera krstarili su čamci. Da samo nije bila toliko povređena i zbunjena, uživala bi u šetnji. Sela je na jednu klupu i osetila da joj telo iznutra jedva osetno podrhtava kao daju je uhvatila groznica. Da li je zaista nazebla prethodne noći, ili je sve to bilo samo zato što se Lajon pojavio i zato što ju je dodirnuo? Mislila je da je

~ 54 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

izbrisala onu noć, ali sada je znala da nije, niti će moći da je izbriše. Sećala se svega i očajnički je želela da ponovo vodi ljubav sa njim.

Hju je uspešno postigao sporazum sa svojim partnerom iz Denvera za samo dva dana. Sasvim neočekivano sklopio je unosan posao i imao je razloga da bude zadovoljan, ali to nije bio. Privatni problemi previše su ga opterećivali. Bio je začuđen time koliko malo razmišlja o Templi koju je ostavio na imanju u Laredu. Nedostajalo mu je njeno prisustvo na poslu, jer je na svom mestu bila nezamenljiva, ali o njoj kao o ženi koju je odlučio da makar formalno načini svojom suprugom i da sa njom ima dete, uopšte nije mislio. Ali su ga zato zaokupljale dve druge osobe, Lajon koga godinama nije video i ona uobražena i arogantna žena, Temphna tetka Robin, koja je drsko banula u njegov život da ga uči pameti.

Stalno mu je padalo na um ono što mu je Templa rekla, da bi najbolje bilo da sredi svoje odnose sa Lajonom i da bi se time rešili i mnogi njegovi problemi. A ni zbog stvari koje mu je Robin sručila u hce nije imao mira. Iako mu se rugala i ozbiljno uspela da povredi njegovu sujetu, ipak nije mogao da ospori da je izvršila izvestan uticaj na njega. Osećao je da bi ponovo trebalo da razgovara sa njom. Tražio je da mu nađu njen telefonski broj i još iste večeri ju je nazvao. Uzgred je, tražeći broj, doznao i da se Robin ne preziva Kros, kao Templa, već Fajfer.

- Dobro veče, gospođice Fajfer - pozdravio ju je kada se javila, ne propuštajući priliku da se podsmehne njenom statusu neudate žene.

- Nadam se da niste već legli? Pokušao sam da vas dobijem i u toku dana, ali niste bih kod kuće. Pretpostavio sam da radite...

- Još sutra, a od preksutra imam slobodne dane. Biću spremna da pođem sa vama u Laredo, ako je to ono zbog čega me zovete. U stvari, baš sam ja htela vas da nazovem, ali ste me preduhitrili. Možda sam onog dana bila previše gruba i direktna, ali ne gubim nadu da vam je razgovor sa mnom koristio.

- To nije mnogo ličilo na razgovor, uglavnom ste govorili vi.

~ 55 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Izvinjavam se, bilo je neophodno da vam predočim neke stvari koje vi niste želeli da vidite. Svih ovih dana pitala sam se da li je to imalo bar nekakvo dejstvo na vas... Ne sumnjam da ste ljuti, ali možda vam je ipak koristilo ono što sam vam rekla, ma koliko neprijatno zvučalo?

- Istine obično bole, gospođice Fajfer. Šta radite sutra uveče? - Ništa. Kad se vratim s posla biću kod kuće. Niste valjda planirali

da već sutra uveče krenemo na vaše imanje? Bojim se da neću stići da se spremim. A i bilo bi mi previše naporno. Ne zaboravite da sam ja žena u godinama...

- I ja sam muškarac u godinama, u poslednje vreme mi je sve teže da putujem noću. Nisam vas zbog toga pitao da li ste sutra uveče slobodni, već... - Hju se nakašljao, svestan da će njegov predlog izazvati iznenađenje. - Hteo sam da vas pozovem na večeru.

- Vi, mene? Mislila sam da se nalazim na spisku vaših omraženih ličnosti. Otkud odjednom taj poziv? U stvari, nagađam... Ubeđivaćete me da ste vi stvoreni zato da usrećite Templu, i da ne treba da joj punim glavu protiv te ideje. Ali ja joj nisam punila glavu ni do sada. Rekla sam joj šta mislim o svemu, ali uveravam vas da nisam vršila nikakav uticaj na nju. Nikada to nisam radila, uvek sam je puštala da misli svojom glavom, pa i sada...

- O tome ćemo kad se budemo našh za stolom, ako prihvatate moj poziv.

- Nisam ga očekivala, ali zašto da ne? Prihvatam. - Odlično. U kom restoranu da rezervišem sto? Kakvu hranu

volite? - Svejedno mi je. Moj apetit je mnogo bolji nego što bi se po mojoj

kilaži moglo zaključiti - Robin se nasmejala. - Jedem sve. Samo neka to bude neko opušteno mesto, nisam raspoložena za večeru u uštogljenoj atmosferi.

- Potrudiću se da vam se restoran svidi. Doći ću po vas, gospođice Fajfer.

~ 56 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

X

Iako su ga mučile stvari o kojima je upravo i hteo da razgovara sa

Robin, Hju je posle tog razgovora bio nekako neobično dobro raspoložen, a to se nastavilo i sledećeg dana u očekivanju večere sa njom. Imao je svoj omiljeni restoran van grada, «Kod mame Džordan», zavučeno i ne mnogo poznato mesto sa pravom teksaškom kuhinjom, u koje su zalazili samo pravi ljubitelji dobre domaće hrane. Dugo već nije bio tamo, a upravo takvo opuštanje uz bogat i dobar zalogaj bilo mu je potrebno.

Zviždukao je dok se tuširao i spremao za izlazak sa Robin i bio je siguran da to nije zbog nje, žene-aždaje, već zbog odličnog piva i ogromnih sočnih stejkova sa ukusnim krompirom koji se služe kod mame Džordan. Otkako je počeo privatno da se viđa sa Templom birao je samo najekskluzivnije lokale, jer je hteo da je impresionira i stavi joj do znanja da je, kad postane njegova supruga, očekuje život na visokoj nozi. Poručivao je francuske specijalitete koje je mrzeo, guščije paštete i bezukusne kuvane ribe koje su koštale čitavo bogatstvo, a pritom se i trudio da jede što manje, jer je želeo da oslabi. Za mladu ženu kao što je Templa bila mu je potrebna dobra kondicija i vitka figura, a ne stomak koji se preliva preko pojasa pantalona...

Čvrsto rešen da se te večeri dobro najede, obukao je farmerke koje su mu bile komotne i prvu duksericu koju je dohvatio, a onda se predomislio i uzeo druge, bolje farmerke i lepu plavu košulju. Nije želeo da se pred damom kakva je Robin pojavi obučen kao da je krenuo na pecanje. Pažljivo je odabrao odgovarajući kožni kaiš i cipele i protrljao obraze toaletnom vodom. Deset minuta pre dogovorenog vremena čekao je pred Robininim stanom.

Kada je izašla, bio je zbunjen. Da li je ta zgodna žena u belim pantalonama i jednostavnoj smeđoj košulji zaista ona? Košulja je bila zakopčana do grla, ali je ipak diskretno naglašavala njene još uvek zanosne grudi, a pantalone su joj stajale fantastično.

- Kao devojčica - prokomentarisao je otvarajući joj vrata automobila.

- Ja sam se obukao neformalno, jer sam hteo da izgledam mlađi, ali sada kada sam te video osećam se kao deda!

~ 57 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Da li ti to pokušavaš da od mene iznudiš kompliment, gospodine Benet? - Robin se osmehnula široko i prijateljski, od njene strogosti i ofanzivnog ponašanja nije bilo ni traga. - Želiš da kažem da izgledaš kao dečko? Pa, dobro, smatraj da sam to i rekla. U našim godinama laskanje prija, čak i kada znamo da je daleko od istine...

- Ti nisi u tim godinama, za tebe to ne važi. Čime održavaš večnu mladost?

- Pozitivnim stavom prema sebi, i prema drugima. - Prošli put mi uopšte nisi izgledala kao žena sa pozitivnim

stavom. Upala si u moju kuću i izrešetala me. Ali moram da priznam da si mi održala dobru lekciju. Naterala si me da ponovo razmislim o nekim stvarima. Imaš dar da na ljude vršiš snažan uticaj.

- Nemam ja nikakav dar da utičem, već samo da razumno sagledam svaku situaciju.

- Tvoje razumno sagledavanje stavilo me je na velike muke. Otkako si onog dana bila kod mene ne prestajem da premišljam i da vagam argumente za i protiv, ali nikako da izvagam. Dovela si me dotle da više ne znam šta bi bilo dobro, a šta ne. Zato sam osetio potrebu da još jednom porazgovaramo. Činjenica je da ti poznaješ Templu mnogo bolje nego što ću je ja ikada upoznati... Da li zaista misliš da će ona biti nesrećna ako pristane na moj plan?

- Ne, neće biti nesrećna. Templa je uvek govorila da si ti sjajan čovek. Ona te poštuje, divi se tvojim poslovnim sposobnostima i uživa u radu sa tobom. Vidi u tebi pravog džentlmena, sa puno šarma. Ako je sve to tačno, kraj takvog čoveka žena ne može da bude nesrećna. Ali sam isto tako sigurna da Templa ako postane tvoja supruga neće biti ni srećna...

A njoj je očajnički potrebno nešto što će je ispuniti i što će biti ono pravo, Hju. Promašaj sa Metjuom ju je sasvim dovoljno unesrećio.

- Nisam ni mislio o tome. Bio sam samoživ, priznajem. Sve te stvari došle su mi u pamet tek kada si mi ih ti predočila. Ja nisam bezobzirni egoista, Robin. Istina je da mi se dopada osećaj da mogu da upravljam drugima, ali u stvari, ja nikoga ne želim da unesrećim - priznao je. Bio je i sam začuđen što toj nepoznatoj ženi otkriva istine o sebi koje inače nikada nikome ne bi priznao, ali imao je osećaj da pred njom može da se otvori do kraja.

~ 58 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ako hoćeš da znaš šta ja mislim o svemu... Templa ne bi bila srećna sa tobom, ali isto tako ni ti ne bi bio srećan sa njom. Vi dobro funkcionišete kao poslovni tim, ali, lično, nemate ničeg zajedničkog. Pripadate različitim generacijama i nemate iste potrebe i interesovanja.

- Svestan sam toga. Ali ja ni ovako nisam srećan - Hju je slegao ramenima. - Nekada me je poslovni uspeli potpuno ispunjavao, ali kako godine prolaze sve više uviđam koliko mi je život prazan. A poražava me i činjenica da nemam kome da ostavim ono što sam stekao.

- Zar nemaš ni jednog rođaka, za koga smatraš da zaslužuje da te nasledi?

- Ali... - odmahnuo je rukom. - Imam bratanca, koji upravo to ne zaslužuje!

- Neki mladi neradnik i rasipnik koji jedva čeka da se dokopa tvog bogatstva?

- Bilo bi jednostavno da je takav, onda ga uopšte ne bih uzimao u razmatranje. Ali Lajon je sve suprotno od toga. Vredan je i sposoban, a moje bogatstvo ga ne interesuje. Za njega je mnogo veći izazov predstavljalo da počne sopstveni posao i bude svoj gazda.

- Pohvalno. Cenim takve mlade ljude. Takvi su danas prava retkost, Hju. Mladi bi da žive što bolje, a da rade što manje. Da ima tebe za strica, retko koji mladi čovek ne bi postao razmaženi neradnik. Trebalo bi da budeš zadovoljan tim momkom.

- Ne znaš celu priču, Robin. A i ne poznaješ Lajona. Tvrdoglav je kao mazga - Hju je napravio pauzu da bi dolio pivo u njenu, a zatim i u svoju čašu. Onda je nastavio. - Nisam bogati egoista koji je dovoljan samom sebi, iako ti možda tako misliš... Moj brat i snaha umrli su kada je Lajon bio mali i ja sam ga odgajio kao što si ti odgajila Templu. Možda ne sa toliko ljubavi, priznajem. Bio sam strog, ali istovremeno i brižan i spreman da mu pružim sve, pod uslovom da se on ponaša kako treba. Želeo sam mu samo najbolje. Želeo sam da ga vodim kroz život. Ali Lajon je pastuv koji ne trpi uzdu i ne priznaje ničiji autoritet. Jedva je dočekao da se otme mojoj kontroli. Rekao mi je da hoće da živi po svojim, a ne po mojim pravilima, i otišao... Započeo je svoj život i svoj biznis. Ima više od deset godina kako se to desilo, i od tada uopšte nismo u kontaktu. Ipak, znam da je uspeo i da mu solidno ide. Drago mi je zbog toga, ali ne mogu da mu oprostim što je prezreo i odbacio sve što sam mu ja nudio.

~ 59 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- A najmanje od svega možeš da mu oprostiš što se oteo uzdi - Robin se mudro osmehnula, kao da bolje od njega zna u čemu je stvar. - Ali deca se ne vaspitavaju amovima, Hju. Niti tako što ćemo ih modelovati kao plastelin, da bismo od njh stvorili svoje kopije. Želeo si da momak bude kao ti, zar ne?

- Ništa mu ne bi falilo da je pristao da bude kao ja. Smatram sebe uspešnim čovekom! - ljutnuo se.

- Uspešnim, ali ne i srećnim, sam si priznao da nisi srećan. Umesto da slepo sledi tebe, tvoj Lajon je odlučio da bude ličnost za sebe. Ja nikada nisam očekivala da Templa bude moja kopija. Ako sam joj postala uzor to je zato što je sama htela da u nekim stvarima bude kao ja. Davala sam joj punu slobodu.

- Verovatno si u pravu. I verovatno sam ja grešio... Ali sada je kasno. Sto mu gromova, ako nastavim da razmišljam o svim svojim greškama, onim koje sam pravio, onim koje možda sada pravim i onim koje bih tek mogao da napravim, dobiću ili čir na želucu, ili infarkt! Nećemo više o tome. Da odigramo jednu turu, šta kažeš? - Hju je mahnuo rukom prema niši u drugom delu restorana.

- Šta? - Robin je okrenula glavu na tu stranu i tek tada primetila osvetljeni prostor u kome se nalazilo nekoliko starinskih slot-mašina. - Dobra ideja! Otkad nisam videla te starinske poker-aparate... Mislila sam da ih nigde više i nema.

- Kod »Mame Džordan« možeš još uvek da nađeš sve te stvari koje su izašle iz mode zajedno sa našom mladošću. Idemo da okušamo sreću!

Odigrali su po tri ture umesto po jednu i pritom se ludo zabavljali. Hju je najpre dobio dvadeset dolara, a onda je izgubio sto i odlučio da prekine. Robin, koja vekovima nije igrala nikakve igre na sreću, na kraju poslednje ture imala je dobitak od osamdeset dolara i častila ga je turom pića.

- Smeš da naručiš samo nešto bezalkoholno!- naredila je. - Nema više ni kapi piva, treba bezbedno da me odvezeš kući.

- Onda me časti bar sladoledom. Naručila je dve ogromne porcije čokoladnog sladoleda koji su

pojeli sa zadovoljstvom, razgovarajući o stvarima koje nisu imale nikakve veze ni sa Templom ni sa Lajonom, ni sa životnim propustima i greškama.

~ 60 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Čime ispunjavaš svoje slobodno vreme? - želeo je da zna Hju. - Templa je odavno samostalna, živi sama i prema njoj nemaš nikakvih obaveza. Posle posla i vikendom sigurno ti ostaje mnogo vremena.

- Meni vremena nikada nije dovoljno, uvek nađem neku aktivnost. Viđam se sa starim prijateljicama, redovno idem na aerobik još od onog davnog vremena kada ga je Džejn Fonda patentirala...

- Vidi se. Imaš odhčnu figuru. - Hvala... - Robinje brzo prešla preko te opaske, da se ne bi zbunila. - Nećeš verovati, u poslednje vreme sam počela da igram i golf. Svi

su se čudih i govorili mi da to nije za dinamičnu osobu poput mene, ali otkrila sam da me golf veoma relaksira.

- Odhčno! Onda imaš poziv da igramo na mom terenu. - Imaš li teren za golf i tamo u Laredu? - Ne. Ali zato imam sto za bilijar. - Kada idemo tamo? - upitala je Robin i, da ne bi izgledalo kao da

se nameće i navaljuje, brzo dodala. - Ne moraš da brineš, obećala sam da ću ostati dva dana. Neću da kvarim tvoj i Templin zajednički odmor, niti ću te dalje ubeđivati da odustaneš od venčanja sa njom. Ja sam iznela svoje mišljenje i skrenula ti pažnju na neke stvari, ali odluke donosite ti i Templa, a ne ja...

- Da li ti odgovara da krenemo preksutra, oko deset ujutru? Pošto letimo helikopterom, za nekih četrdesetak minuta smo tamo.

Kada je odvezao Robin do njenog stana, došao kući i počeo da sređuje utiske, Hju je shvatio da će Robinino prisustvo na imanju biti za njega pravo olakšanje. Nije više bio siguran da želi da bude sam sa Templom, i da će fizičko zbližavanje između njih dvoje ići lako. U stvari, počinjao je da se pita da li je to uopšte moguće. Za njega je Templa Kros bila njegova dugogodišnja asistentkinja, nezamenljiva u svom poslu. Nikada mu nije odista pošlo za rukom da je zamisli u drugoj ulozi. To što je ubeđivao sebe da je brak između njih moguć bilo je najobičnije samozavaravanje. Kada bi je poljubio u obraz, to je bilo u redu. Ali kada bi naterao sebe da nešto duže zadrži ruku na njenom struku, ukočio bi se i nije se usuđivao da pomeri prste ni za santimetar niže. Kad bi pomislio da, ako želi dete, mora da vodi ljubav sa njom, obuzeo bi ga osećaj panike i nemirne savesti kao da je u pitanju nekakav prestup.

~ 61 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

XI

Templine fizičke snage bile su pri kraju. Već drugi dan za redom

besomučno je šetala po imanju i po okolini nadajući se da će ponovo sresti Lajona, ali to se nije dogodilo. Prevedeno u milje, to je bilo bog zna koliko. Verovatno za poslednjih nekoliko godina nije sve ukupno prepešačila toliko koliko za ova dva dana. Noge su je bolele, kvadricepsi i mišići zadnjice bili su joj pod upalom, a na stopalima je imala žuljeve iako je nosila patike za džoging. Kada se te večeri vratila kući, Melani se okomila na nju.

- Ja sam vam savetovala da malo prošetate, razonode radi, a vi se sada ubijate hodanjem! Izgledate kao maratonac koji će pasti od iscrpljenosti na cilju. Da bar imate cilj... Jeste li uopšte išta jeli od doručka?

- Bila sam na jezeru. Popila sam kafu i pojela kolač u nekom kafeu. - Kafa i kolač, gluposti... Čeka vas večera, odmah da ste seli za sto.

Ako vam uz to iznesem i današnji ručak koji sam vam spremila, a niste na njega došh, nećete ustati od stola do ponoći!

- Zabrinuli smo se za vas, upravo sam hteo da pođem da vas potražim - rekao je Hoakin, provirujući u trpezariju. - Hodanje u prirodi je zdravo, ali ne bi trebalo da šetate noću.

- Još nije noć, veče je. Mislite da nije bezbedno? - Ovo je miran kraj, ne sećam se da se ikada ikome dogodilo nešto

loše, ali ipak... Sama žena ne bi trebalo da šeta po poljima kada se smrkne. Nemojte to više da radite, molim vas. Gospodin Benet bio bi veoma ljut, da sazna za vaše večernje maratone. Ako baš uživate u tome da uveče bazate unaokolo, pozovite me i ja ću ići sa vama.

- Nema potrebe, ionako imate dosta posla. Obećavam da se više neću zadržavati do kasno. U stvari, uopšte neću da šetam, zaradila sam žuljeve - rekla je Templa. Bilo je glupo da i dalje bez cilja luta po kraju ne bi li srela Lajona. Kakav bi to kompliment bio za njegovu mušku sujetu kada bi znao da je jurila za njim!

- Uostalom, Hju bi sutra trebalo da dođe ovamo... - dodala je zamišljeno, priznajući sebi da se ni malo ne raduje njegovom dolasku. Jedan susret sa Lajonom učinio je ono što nisu mogle da učine Robinine zabrinute opaske: shvatila je da ne želi da uđe u taj neobični aranžman

~ 62 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

sa Hjuom. Kao da joj je tek sada postalo jasno da je u pitanju njen vlastiti život i život još jednog ljudskog bića, deteta koje bi trebalo da se rodi, a ne igra. Bilo je i previše ozbiljno. Moraće još jednom dobro da razmisli o svemu, pre nego što se Hju vrati.

Posle velikog fizičkog napora bila je užasno gladna, ali kad god bi samo pomislila na Lajona zalogaj bi joj zastao u grlu, a neobična vrelina razlivala joj se niz telo. Najzad je odložila pribor za jelo i pozvala Melani-

- Možete da raspremite sto, završila sam! Večera je bila odlična. - Zar ste samo to pojeli? Teško ću vam poverovati da vam se

svidelo. - Jeste, ali toliko sam umorna da jedva čekam da legnem - Templa

je ustala i pošla na sprat, u svoju sobu. Penjući se uz stepenice, stezala je zube, jer je za njene upaljene mišiće svaki pokret predstavljao napor. Pred vratima sobe, svetio koje je iznutra dopiralo nateralo ju je da zastane.

Da li je to Melani zbog nečega ulazila pa je zaboravila da isključi sijalicu? Ilise m°žda Hju vratio i sada je čeka u sobi, ali je naredio Melani i Hoakinu da joj ništa ne kažu, jer je hteo da je iznenadi? Pri pomisli da je on možda unutra, i da je ušao u njenu sobu sa određenom namerom, nespokojno se namrštila. Ako je to imao na umu, moraće da ga razočara. Noćas uopšte nije bila spremna ni za najmanji korak u pravcu fizičke bliskosti.

Otvorila je vrata oprezno, a tada je prigušeno uzviknula. U sobi ju je zaista očekivalo iznenađenje, ali mnogo drugačije od svega što je mogla da zamisli. U njenom krevetu ležao je Lajon!

Da li je toliko često zamišljala taj prizor u poslednjih četrdeset osam sati da je sada počelo da joj se priviđa? Raširila je oči i približila se krevetu, ali nije bilo nikakve sumnje da to nije utvara, nego je zaista on. Ili je spavao, ili se samo pretvarao da spava. Onda je spazila njegove patike na podu i odeću uredno prebačenu preko stolice. To ju je ostavilo bez teksta, da li je zaista toliko lud da se svukao i legao u njen krevet?! Sa dva prsta je oprezno povukla pokrivač. Lajon je bio samo u boksericama i ravnomerno je disao u snu. Kakvo nevinašce! Odnosno, kakav pokvarenjak! Šta li je samo nameravao ovim da postigne? Oči su joj skliznule preko njegovog lepog i snažnog tela. Želja da ga dodirne, da

~ 63 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

legne pored njega i počne da ga ljubi po licu, po snažnom vratu i preplanulim grudima, bila je jaka kao bol.

Nesvesno je ovlažila usne jezikom. Bilo je, valjda, potpuno jasno šta je hteo da postigne. A dok je tako nemoćna stajala i gledala ga bilo joj je i sve jasnije da je postigao svoj cilj. Htela je ljutito da vikne, probudi ga i naredi mu da se smesta obuče i nestane iz njene sobe. ali iskušenje je bilo jače od nje. Zar nije sve vreme priželjkivala da se nešto slično dogodi? Nije to zamišljala baš ovako, ali zar nije želela da ponovo vodi ljubav sa njim? Zar dva dana nije kao ludača hodala preko polja i oko jezera, tražeći ga? Uz dubok uzdah predaje i priznanja svoje nemoći, počela je da skida odeću sa sebe. Onda se uvukla u krevet pored njega.

- Lajone, probudi se - pozvala je tiho, provlačeći prste kroz njegovu kosu.

- Budan sam - ne otvarajući oči ispružio je ruke i nasumice počeo da je dodiruje. Njegove šake na slepo su istraživale njeno telo. Gde god bi je dotakao tragovi vreline ostajali su na njenoj koži.

- Samo si se pretvarao da spavaš... - zaključila je. - Šta tražiš u mom krevetu, i to bez odeće?

- Da sam legao sa odećom, još bi i mogla to da me pitaš. Ovako je valjda potpuno jasno šta tražim - najzad je otvorio oči i pogledao je. - Gde si bila?

- Kako si ušao u kuću? - uzvratila mu je pitanjem. - Nadam se da Hoakin i Melani ne znaju za ovu invaziju?

- Ne brini, ruko ne zna. Ušao sam neprimećen. - Uz pomoć kakvog trika? Uskočio si kroz dimnjak, ili imaš

sposobnost da prolaziš kroz zidove? - Kao dete, provodio sam letnje raspuste u ovoj kući. Poznajem

dobro svaka vrata, svaki prozor i sve načine da se neopaženo ude ili izađe.

- Ti si potpuno lud! Šta bi bilo da je Melani zbog nečeg ušla i zatekla te?

- Ali nije ušla, imao sam sreće. Dođi, Templa - okrenuo se na bok i objumio je rukama, a zatim spustio usne na njen vrat. - Dođi i usreći me još više. Želim ovo otkako smo se rastali u Laboku, nisam mogao da izdržim.

~ 64 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ceo dan sam provela napolju. Umorna sam, svaki mišić me boli i imam osećaj da sam užasno prašnjava i prljava.

- Ne mari. Istuširaćemo se posle... Ljubiću te svuda, i ništa te više neće boleti.

Bez snage da se pretvara kako ne želi isto što i on, prepustila mu se. Njegove usne i ruke kao da su zaista imale isceliteljsku moć. Nežno joj je milovao bolna stopala, a zatim se spustio podno njenih nogu i počeo da je ljubi od članaka naviše. Dok se kretao ka središtu njenog tela, grozničavo treperenje želje brisalo je svaki trag bola i umora. Vodih su ljubav i ekstaza do koje su doveli jedno drugo bila je još čudesnija nego prvi put.

- Ne razumem te - rekao je Lajon dok su ležali stisnuti jedno uz drugo i još uvek nespremni da se razdvoje. - Da li ćeš se zaista udati za Hjua?

U tebi je toliko strasti, Templa. Ostavimo po strani srce i osećanja, ali tvom telu potrebno je mnogo, mnogo više nego što možeš da imaš sa njim. Šta želiš da budeš? Mlada supruga starog bogataša, koja istinski živi samo od prevare do prevare, a. kad je pored svog starog muža samo vegetira? Svesno se udaješ, sa namerom da ga besomučno varaš?

- To što smo vodili ljubav i što još uvek ležimo u istom krevetu ne daje ti pravo da me vređaš, Lajone! - pogledala ga je povređeno. - Uzdrži se od donošenja sudova.

- Želim te, divno mi je sa tobom. Oboje smo ludo uživali, i prošli put i sada. Želeo bih još ovakvih noći. Šta Hju ima da traži u tvom životu? Zašto sebi ne daš slobodu da budeš sa onim sa kim želiš da budeš i sa kim ti je lepo? Znam, shvatam... Teško je odbiti bogatstvo i život u luksuzu, ako ti ga neko ponudi. Ali jesi li pomislila, ako dobiješ takav život, šta sve gubiš i čega se odričeš?

- Ti ne znaš moje motive, Lajone - odjednom, Templa je osetila snažnu emotivnu tenziju i oči su joj se napunile suzama. Osećanja poraza, promašenosti i praznine, koja nije izbacila iz sebe nedavno kada

~ 65 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

se njena i Metjuova duga i teška priča okončala razvodom, sada su počela da izlaze na površinu.

- Ne radi se o novcu. Nije mi potrebno Hjuovo bogatstvo. Deset godina radim kod njega i nikada mi nije palo na pamet da bih mogla da iskoristim svoj položaj, da ga zavedem, udam se za njega i postanem bogata žena. Da mi je to bio cilj, ostvarila bih ga kada sam bila deset godina mlađa, ne bih čekala do sada.

- Ali šta je onda razlog što si sa njim? - Ja u stvari nisam sa njim. I jesam i nisam. Izlazimo, provodimo

vreme zajedno, došla sam u ovu kuću, ali između nas još uvek nema ničega. Nismo odmakli dalje od poljupca u obraz. Zapravo, Hju i ja smo postigli neku vrstu dogovora... - pokušala je na najjednostavniji način da mu objasni o čemu se radi.

- Dete? - Hju se nasmejao, ne krijući nerazumevanje i prezir. - On se sada setio da mu je potrebno dete? Kakva samoživa budala... Napraviti dete, u njegovim godinama, i rizikovati da se ono ne rodi zdravo, ravno je zločinu. Nećeš valjda zaista pristati da mu poslužiš kao sredstvo za razmnožavanje? Zar si toliko glupa i nepromišljena, Templa? Shvataš li koliki je to rizik za dete? Ali čak i da nije... - podigao je njenu bradu i naterao je da ga pogleda u oči. - Ako budeš imala dete sa čovekom kojeg ne voliš, pod tako izopačenim okolnostima kakve je Hju zamislio, hoćeš li biti srećna?

- Bojim se da neću - priznala je tiho. - Zašto si onda, do vraga, prihvatila? - Hju mi je izneo svoju ponudu samo dan pošto je moj i Metjuov

brak sudski razveden. Zatekao me je u trenutku slabosti i malodušnosti. Nikada se nisam osećala tako promašenom i usamljenom kao tada. Videla sam sebe kao potpunu gubitnicu, i pomislila sam da mi nije ostalo još mnogo vremena i da treba da prihvatim Hjuov predlog. Bila sam sigurna da, ionako, nikada neću naći muškarca sa kojim mogu da budem srećna. Ja želim dete, a nemam baš mnogo vremena pred sobom. Bolje i da ga imam sa nekim koga ne volim, nego da ga uopšte nemam.

Nekoliko trenutaka pre toga nesputano je uživala u njegovom naručju, a sada je delovala veoma sumorno i tužno.

- Ne želim da te gledam takvu - rekao je veselo. - Želiš dete? Onda nam se želje podudaraju. I ja bih takođe želeo da ga imam, ali ga još uvek nemam. Zaboravi Hjua, Templa. Reci mu da ne možeš da uradiš to

~ 66 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

što ti on predlaže. Ovde je neko ko se nudi da ga zameni... Uz garanciju da će to uraditi mnogo bolje od njega.

-Misliš...? - Mislim da bismo ti i ja mogh da poradimo na ostvarenju tog cilja,

uz obostrano zadovoljstvo. - Pričaš gluposti. Ne poznajemo se dovoljno. - Siguran sam da već znamo jedno o drugom skoro sve što treba da

znamo. I upoznaćemo se još bolje. Ima li boljeg načina od ovog? Dakle, šta kažeš?

- Ne znam. Morala bih da razmislim. Jedno je sigurno... Prokleto mi je teško da te odbijem. Kad sam te zatekla kako ležiš u mom krevetu htela sam da te probudim i izbacim te napolje, a vidiš šta sam umesto toga uradila.

- Uvek uradi isto, molim te. Kad god me zatekneš u svom krevetu, uradi isto.

- Ne sumnjam da hoću... Ali za tu ideju o detetu je preuranjeno. - Neka za sada ostane samo na ideji. Nećemo da žurimo. Što se više

otegne, to bolje, ako shvataš šta hoću da kažem? - Shvatam... - zadovoljno se protegla. - Da odspavamo malo? - predložio je. - Umorna si. - Ja ću zaspati odmah, ali ti si lud ako misliš da ostaneš ovde do

jutra. Kako ćeš izaći, a da te niko ne vidi? - Možda uopšte neću izaći - Lajon je počeo da se smeje. - Možeš da

me držiš sakrivenog u sobi i da mi doturaš pomalo hrane. Gledaj da bude nešto kalorično, i imaj u vidu da se sa tobom užasno trošim. Kako kuva ta Hjuova domaćica?

- Perfektno... - promrmljala je Templa, već tonući u san.

~ 67 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

XII

Nije znala koliko dugo je spavala ni koliko sati bi moglo da bude,

ali kada se probudila nešto se događalo. Lajon je hodao po sobi potpuno obučen i delovao je veoma uznemireno.

- Šta se dešava? - upitala je bunovno. - Ispred kuće je upravo sleteo nekakav helikopter. Nisam se

usudio da izađem na terasu i vidim ko je u njemu. U ovom kraju policija koristi helikoptere, ali ne vidim šta bi oni ovde imali da traže...

- O, ne! - Templa je uplašeno skočila iz kreveta, sasvim rasanjena. - Ma, kakva policija, to je Hju! Šta ćemo sada? - Hju? Prokletstvo... Zaista gadna situacija. - Kako ćeš mu objasniti, šta tražiš u njegovoj kući u rano jutro? - Uopšte nije rano. Nije čak ni jutro, prošlo je podne. To je

olakšavajuća okolnost. Obuci se brzo, i daj da što pre izađemo iz ove sobe. Ako uspemo da se nađemo u prizemlju pre nego što on uđe u kuću, biće dobro. Reći ću da sam došao da razgovaram sa njim o prodaji zemlje, što sam zaista i hteo... Neću da krijem od njega da imam čvrstu nameru da mu te preotmem, ali ipak ne bih voleo da sazna da sam noć proveo ovde.

Neverovatnom brzinom Templa je navukla odeću, a zatim su se stuštili u prizemlje. Lajon se ukipio na fotelji, a ona je, ukočena kao drvena lutka, sela na trosed. Očekivali su da svakog trenutka čuju Hjua kako ulazi u kuću, ali umesto toga još uvek su se čuli samo glasovi od spolja.

- Izgleda da nas je neki dobri anđeo sačuvao - rekla je Templa s olakšanjem. - Sipaj sebi neko piće, da ne izgleda kao da si tek sada stigao, a ja idem da zamolim Melani da nam donese kafu.

- Reći ću stricu da sam došao da razgovaram sa njim o prodaji jednog komada zemlje koji mi je potreban. Što uopšte nije laž, zbog toga sam i dolazio u Labok. Ali nemoj da se iznenadiš što ću ti se sve vreme najdrskije nabacivati. Ti se ponašaj kao da ti moje interesovanje veoma prija. Možda je to najbezbolniji način da ga pripremimo za to da ćeš odbiti njegovu ponudu. Kad me bude video na delu, valjda će shvatiti da sam dvadeset godina mlađi od njega, i da treba da se povuče?

~ 68 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- U redu, Lajone, ali ne moraš baš da zbijaš šale na njegov račun. Ako hoćeš da Hju na bezbolan način shvati neke stvari, onda mi se bar udvaraj pristojno.

- Pokušaću, mada želje koje budiš u meni nisu ni malo pristojne. Templa se uputila do kuhinje, ali tamo nije bilo Melani. Izgleda da

je helikopter sleteo sa te strane kuće. Pogledala je kroz prozor, nestrpljiva da vidi šta se dešava, i oči su joj se zapanjeno raširile. Hju nije došao sam, sa njim je bila i Robin.

- Prokletstvo... - Robin se oslanjala o Hjua, dok ju je on pridržavao oko struka. - Bila sam sigurna da ću uživati u letu helikopterom. Nije mi bilo ni na kraj pameti da će mi pozliti... I to još ovoliko...

- Ćuti i diši duboko! Ako budeš pričala, ponovo će ti biti muka. I ja sam bio siguran da ćeš odlično podneti vožnju. Izgledaš mi kao žena za koju ništa ne predstavlja problem. Možda je ovo samo trenutno? Sećaš li se šta si jela i pila pre polaska? Možda ti je od toga loše? Ili si za večeru nečim pokvarila stomak?

- Nije to pokvaren stomak, nego mučnina zbog vožnje. Prava sam baba, ne mogu da podnesem ni jedan kratak let helikopterom... U avionu mi nikada nije muka, ne znam otkud ovo.

- Avion i helikopter nisu isto. Reci mi jednu stvar, da li ti je samo pozlilo, ili si se pre toga i uplašila? Možda su mučnina i povraćanje posledica pretrpljenog straha.

- Pa... Moram da priznam da me je bilo strah. Pogled kroz prozor aviona je nešto drugo, ali pogled na zemlju iz helikoptera me je prestrašio.

- Tako, dakle... Užasno mi je žao, Robin. Da sam znao da ćeš se uplašiti, mogh smo odmah da sletimo, i da krenemo kolima. Zašto mi nisi rekla?

- Kakvo pitanje! Zato što nisam htela da priznam da se bojim, naravno. A napravila sam samo još goru stvar... Zaboga, koliko sam samo povraćala... stid me je što si to morao da vidiš. Mora da je i tebi muka...

~ 69 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Događa se, to je potpuno normalna stvar. U našim godinama, treba primati tegobe i slabosti kao nešto prirodno i neminovno. Žao mi je što si prošla kroz sve to, ali, moram da ti kažem, zadovoljan sam što sam otkrio da na svetu postoji nešto čega se ti plašiš. Već sam bio siguran da si previše moćna i previše nedodirljiva.

- Oh, kako da ne... - Robin se ironično osmehnula. - Evo me, sada. Kolena mi još uvek klecaju, i nisam ni za šta.

- Hajde da malo sednemo ovde, nećemo odmah ulaziti u kuću - Hju ju je poveo prema baštenskoj garnituri. - Opusti se i diši duboko, svež vazduh će ti prijati. Melani će nam skuvati kafu, kad je donese tebi će već biti bolje. U stvari, možda mogu da ubrzam tvoj oporavak. Hteo bih nešto da ti kažem, Robin. Kad čuješ, odmah ćeš se osećati bolje.

- Uplatio si loto-kombinaciju u moje ime, i izvučeni su upravo ti brojevi? Sada sam milionerka?

- Nešto još bolje. Nešto od čega će ti zaista laknuti. Odlučio sam da odustanem od ponude koju sam uputio Templi. Shvatio sam da ja to, jednostavno, ne mogu. Ne mogu čak ni da je poljubim drukčije, osim u obraz. Osećam se u isto vreme kao matora budala i kao prestupnik. Moj plan je bio čista iluzija, unesrećio bih i nju i sebe.

- Drago mi je što si prihvatio moje savete i što su ti pomogh da shvatiš da ni sam to ne želiš, Hju. Bila sam tvoj glas razuma.

- Ne znam da li glas razuma ili nešto drugo, ali ti si ta kojoj mogu da zahvalim što sam shvatio šta jeste za mene, a šta nije. Još danas ću reći Temph da odustajem. Ne verujem da će joj biti mnogo žao.

- A tebi? - Meni će laknuti. Ponovo ću u njoj imati savršenu asistentkinju na

koju uvek mogu da se oslonim, i sve će se vratiti u svoj uobičajeni tok. Ipak... Ne mogu da kažem da neću osetiti prazninu. Neprestani izlasci sa njom su mi ispunjavali večeri, bili su kao nekakva obaveza zbog koje moram da ostanem u kondiciji. U tom smislu, kad toga više ne bude, biće mi pomalo prazno. Imaću jedan sadržaj manje. Robin... Pristaješ li da s vremena na vreme izađeš sa mnom na večeru?

- Ne znam. Ne verujem da bi mi to prijalo, da izlazim sa tobom samo zato da bih ti prekratila vreme.

- Pogrešno si me shvatila. Uopšte nije to u pitanju. Ne bih mogao da izlazim sa svakim. Tvoje društvo mi veoma prija. Kad si prvi put došla kod mene, pomislio sam da ti nedostaju samo još metla i velika

~ 70 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

veštičja kapa, ali sam ipak ostao pod snažnim utiskom. Ti nisi žena koja može da prođe nezapaženo. A kada smo otišh na onu večeru, odjednom sam te video u nekom sasvim drugom svetlu i shvatio sam da si daleko od zle veštice. Uživao sam...

Hju je zaćutao, jer je video Templu kako izlazi na kuhinjsku verandu.

- Uživao sam u svakom trenutku koji smo proveli zajedno... - nastavio je prigušenim glasom. - I sada kad smo dolazili ovamo, iako ti je pozlilo, bilo mi je prijatno što si pored mene... Hteo bih da popričam sa tobom, nevezano za Templu, i za razlog koji je doveo do toga da se ti i ja upoznamo. Imam mnogo toga da ti kažem.

Rado ću te saslušati - Robin se konspirativno osmehnula. - Ali, o tome ćemo kasnije.

KRAJ

~ 71 ~ Bosnaunited