tamara grozdic - primena obrazovnog softvera u nastavnom procesu

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PEDAGOŠKI FAKULTET U SOMBORU

METODOLOGIJA NAUČNO - ISTRAŽIVAČKOG RADA

PRIMENA OBRAZOVNOG SOFTVERAU NASTAVNOM PROCESU

Predmetni nastavnici:

prof. emr. dr Prvoslav Janković

doc. dr Ružena Šimonji Černak

Mentor: Student:

mr sci. Rade Damjanović, asistent Tamara Grozdić 13/22/003

Sombor, 2013.

Pedagoški fakultet u Sombor

Sadržaj

1 UVOD.................................................................................................................................3

2 TEORIJSKI DEO..............................................................................................................4

3 VRSTE SOFTVERA.........................................................................................................4

3.1 Sistemski programi....................................................................................................5

3.1.1 Programi prevodioci (asembleri i kompajleri)......................................................5

3.1.2 Veznici (drajveri)..................................................................................................6

3.1.3 Usluižni programi.................................................................................................7

3.2 Aplikativni softveri.....................................................................................................7

3.2.1 Programi za obradu teksta.....................................................................................8

3.2.2 Programi za rad sa tabelama.................................................................................9

3.2.3 Program za rad sa bazama podataka...................................................................10

3.2.4 Program za obradu crteža....................................................................................11

3.2.5 Program za obradu slika......................................................................................12

4 ISTRAŽIVAČKI DEO....................................................................................................13

4.1 Problem, ciljevi i zadaci istraživanja......................................................................13

4.2 Osnovne hipoteze istraživanja.................................................................................13

4.3 Varijable istraživanja..............................................................................................14

4.4 Korišćeni merni instrumenti...................................................................................14

4.5 Uzorak.......................................................................................................................15

4.6 Organizacija i tok istraživanja................................................................................15

4.7 Statističke metode obrade podataka.......................................................................16

5 LITERATURA.................................................................................................................17

6 PRILOZI..........................................................................................................................18

6.1 ANKETA ZA UČENIKE.........................................................................................18

6.2 ANKETA ZA STUDENTE......................................................................................20

2


1 UVOD

Softver koji se koristi u oblasti obrazovanja prestavlja savremen način učenja, i naziva

se Obrazovni softver. On obuhvata programske jezike i alate, određenu organizaciju nastave i

učenja, koja se bazira na logici i pedagogiji. Pod obrazovnim računarskim softverom

podrazumevaju se računarski programi koji se mogu koristiti u okviru nastave koji pomažu

i usmeravaju u fazama individualne nastave. Modelovanje i simulacija su značajni faktori

efikasnosti nastave i učenja, posebno u nastavi tehničkog obrazovanja. Uzimajući u obzir da

je broj časova za obradu nastavnih sadržaja minimalan, da treba da dominira praktičan rad i

vežbe, kombinujući ih sa davanjem potrebnih teoretskih znanja i informacija o materijalima,

alatima i postupcima obrade predviđenim za dati razred, i da učenik treba da usvoji nastavno

gradivo, može se zaključiti da je primena modela i simulacije u nastavi i procesu učenja

veoma važna, praktično neophodna.

Zahvaljujući razvoju digitalne tehnologije i novim mogućnostima računara, omogućen

je razvoj računarskog modelovanja i simulacije. Primena softverskih modela u nastavi ima za

cilj, ne samo stvaranje tehničke pismenosti učenika, već i dodir sa računarskim tehnologijama

i mogućnost njihove upotrebe.

Obrazovni softveri, uz pomoć napredno obrazovno-tehnoloških uređaja (umreženi

računari, Internet konekcija, projektor, elektronska tabla), pomažu usvajanje gradiva i

dopunjuju klasičan udžbenik. Implementirani softver u obrazovno-nastavni proces,

podržavaju sve oblike klasične nastave (frontalni rad, rad u paru, grupni rad, individualni rad).

Pored toga kreirani su za prezentaciju, i za korišćenje na elektronskoj tabli. Uspešno se može

koristiti kod najefikasnijeg metoda učenja u nastavi, kada je učenik stavljen u adekvatnu

aktivnu poziciju, u fokus nastave, u procesu sticanja znanja (projektna pedagogija,

eksperimenti).

3


2 TEORIJSKI DEO

Softver su programi pomoću kojih računar izvršava određene zadatke. Softver je način

zapisa algoritama u obliku koji je razumljiv računaru. Pojam softver je prvi put iskoristio John

W. Tukey, inženjer informatike, 1957. godine. Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver.

Naime, na engleskom reč hardver znači tvrdotvorina, odnosno tvrde stvari (hard = tvrdo).

Nasuprot tome reč soft znaci meko.1

Verovatno najbolja definicija za pojam softver potiče od Instituta inženjera

Elektrotehnike i Elektronike koja glasi: „Sveobuhvatni zbir informatičkih programa, procesa,

pravila, dokumentacije i datoteka u vezi, koji čine deo operacija jednog informatičkog

sistema.“

3 VRSTE SOFTVERA

Dva osnovne vrste softvera su:

1. Sistemski softver - programi koji se koriste za direktno upravljanje fizičkim delom

računara, odnosno hardverom. Ovaj softver omogućava interakciju korisničkog

softvera sa hardverom. Moderni naziv za sistemski softver je operativni sistem. Neki

teoretičari informatike smatraju kompajler i ostale alatke za razvoj softvera delom

sistemskog softvera.

2. Aplikativni softver - programi namenjeni krajnjim korisnicima računarskog sistema.

To su dakle programi sa kojima korisnici sistema obrađuju podatke. Izvršavanje

softvera ili programa od strane korisnika računarskog sistema danas obično uključuje

učitavanje korisničkog softvera i podataka sa hard diska, interaktivnu obradu podataka

i pohranjivanje podataka na hard disk. U prošlosti su se umesto hard diska koristile

magnetne trake ili neki drugi tip trajne memorije. Računar u toku izvršavanja softvera

prati unapred utvrđen niz naredbi da bi omogućio korisniku da podatke obradi na

odgovarajući način.

1Miller, M. (2005): Osnove računara – Kao od šale, Beograd: CET

4


3.1 Sistemski programi

Podela sistemskih programa:

1. Programi prevodioci

2. Veznici (drajveri)

3. Uslužni programi

3.1.1 Programi prevodioci (asembleri i kompajleri)

Programi za prve računare pisani su mašinskim jeziku. Naredbe ovog jezika sastojale

su se od nizova jedinica i nula koje su označavale stanja bitova u memoriji računara. Ovakve

naredbe najčešće su bile logički podeljene u dva dela. Prvi deo je predstavljao kod operacije

(naredba koju računar treba da izvrši), a drugi deo adresu registra u memoriji računara u kome

je uskladišten podatak.

Pisanje ovakvih programa bilo je veoma težak posao, podložan greškama. To je navelo

tadašnje programere da izmisle simbolički jezik, u kome je operacija koju računar treba da

izvrši dobila svoje ime, a i adresa memorijske lokacije je dobila neko simboličko ime.

Programi napisani u ovakvom simboličkom jeziku prevodili su se kasnije u mašinski jezik

tako što je programer zamenjivao naziv operacije njenim kodom, a simboličku adresu

stvarnom adresom. U ovakvom postupku svaka naredba simboličkog jezika prevodila se

neposredno u odgovarajuću naredbu mašinskog jezika. Kasnije je ovaj postupak prevođenje

automatizovan tako što je napravljen program koji je kao ulazne podatke učitavao program

napisan u simboličkom jeziku i zamenjivao ih naredbama mašinskog jezika, tako da je

rezultat rada ovog programa bio program u mašinskom jeziku. Ovaj program za prevođenje

nazvan je ASEMBLER.

U to vreme su arhitekture računara bile različite i za svaki računar postojao je poseban

simbolički jezik koji je zavisio od njegove arhitekture. Da bi se olakšalo pisanje programa, a i

njihova prenosivost s jednog računara na drugi, razvijeni su programski jezici koji su bili bliži

korisnicima u određenim oblastima. Ovi jezici su se sastojali od dvadesetak reči engleskog

jezika, skupa svih pravila za dodeljivanje imena memorijskim lokacijama sa podacima i skupa

pravila za formiranje ispravnih naredba u programskom jeziku. Pomoću rečnika i ovih pravila

pisan je program u ovom jeziku,koji je gotovo bio nezavisan od arhitekture računara. Ovakav

program zove se izvorni (source) program.

5


Međutim, da bi program napisan u nekom od ovih jezika mogao da se izvšava, trebalo

ga je prevesti u mašinski jezik. Za ovo prevođenje korišćen je program

nazvan kompajler (compiler). Kompajler je program prevodilac koji učitava celokupan

program u izvornom jeziku kao ulazne podatke, a kao rezultat daje program u mašinskom

kodu, pri čemu je jedna naredba izvornog jezika prevođena u više naredbi mašinskog jezika.

I dalje je za svaku arhitekturu računara morao postojati odgovarajući program

prevodilac tj. za svaki programski jezik koji je korisnik želeo da koristi na tom računaru.

Postoje i programski jezici kod kojih su naredbe nezavisne jedna od druge i mogu da se

izvršavaju odmah. Za takve programske jezike (Basic, na primer) u početku nisu bili pisani

prevodioci nego interpreteri, koji su prepoznavali naredbu i odmah je izvršavali. Međutim,

ovakva praksa je gotovo napuštena i sada se u skoro svim jezicima radi izvršavanja programi

prevode u mašinski kod. Da bi se izvršio program napisan u nekom izvornom jeziku, treba ga

prvo uneti u računar. Ovo unošenje programa (i podataka) u računar izvodi se pomoću

posebnog programa koji se zove editor. Zatim se ovako unet izvorni program prevodi pomoću

programa prevodioca da bi se dobio mašinski kod. Posle toga korišćenjem programa za

povezivanje (linker) prevedeni program se spaja sa drugim programima i sistemskim

softverom da bi se dobio izvršni program. Takav program se korišćenjem programa za

punjenje (loader) unosi u memoriju računara i izvršava.

Za traženje grešaka koristi se poseban program, koji u tome pomaže i naziva se u

računarskom žargonu dibager (debugger). Ranije su kod personalnih računara ove operacije

izvođene u posebnim programima i odvojeno. U poslednje vreme, programi prevodioci za

personalne računare ne razvijaju se odvojeno, nego su sve komponente sastavni delovi jednog

razvojnog okruženja. Arhitekture personalnih računara su jednake, pa se prema tome,

program prevodilac koji radi na jednom računaru može koristiti na svim personalnim

računarima.

3.1.2 Veznici (drajveri)

Veznici su programi koji povezuju operativni sistem sa hardverskim komponentama i

omogućavaju korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih uređaja. Da bi se bilo koji

uređaj (štampač, skener, ploter, digitalni fotoaparat itd.) povezao na računar treba rešiti dva

problema:

6


Električno povezivanje (rešava se na dva načina: uređaj ima standardni priključak koji

se povezuje na serijski, paralelni ili USB port računara ili da urađaj ima posebnu

karticu koja se ugrađuje u računar)

Mora da se instalira i odgovarajući drajver (driver), da bi urađaj koji se priključi na

računar radio. Ovi programi dobijaju se kupovinom uređaja (najčešće na CD-u). Svaki

uređaj koji se prikljući na računar mora da ima odgovarajući program koji se zove

veznik (drajver).

Da bi uređaj koji je priljučen na računar radio, nije dovoljno samo hardversko

povezivanje. Svaki uređaj koji se priključi na računar (štampač, skene,r itd.) mora da ima i

odgovarajući program koji se zoveveznik (drajver) i koji komande date iz nekog programa

(npr. procesora texta) prema nekom usvojenom standardu prevodi u komande koje taj uređaj

razume. Ovi programi (i eventualno kartice koje se ugrađuju u računar) dobijaju se

kupovinom tog uređaja (najčešće na CD-u) i instaliraju se u operativni sistem prilikom

instalacije uređaja.

3.1.3 Usluižni programi

Olakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se često obavljaju (na primer, dupliranje

disketa, diska, kompresija podataka, presnimavanje diska itd.)

Ovakvi programi mogu se davati kao dodatak operativnom sistemu, ali ih najčešće

pišu i distribuiraju sami korisnici.

3.2 Aplikativni softveri

Aplikativni (korisnički) softver služi za rešavanje određenih problema i obavljanje

poslova.

To su programi za:

• Pisanje i obradu teksta (Microsoft Word, Notepad, Wordpad, Writer -u Open Offic-

u...)

• Rad sa tabelama (Microsoft Excel, Cals -u Open Offic-u,....)

• Prezentacije (MS PowerPoint, Impress -u Open Offic-u,....)

• Crtanje (Paint, Corel Draw, AutoCAD, Inkscape...) SOFTWARE pocetak

• Rad sa bazama podataka (Microsoft Access, My SQL, Base -u Open Offic-u......)

7


• Obradu slika (Corel Photo Paint, Photoshop...)

• Priprema za štampu (QuarkXPress, Adobe InDesign..)

• Animaciju

• Komponovanje i obradu zvučnih zapisa

• Različite proračune u nauci i tehnici ( MatLab, Mape, Lab VIEW...)

• Igre

• Antivirus programi (Kaspersky, AVG, Avast, NOD, Norton...)

• Itd.

3.2.1 Programi za obradu teksta

Programi za obradu teksta služe za:

1. Unošenje teksta je početno smišljanje i ukucavanje dokumenta.

2. Modifikacija ili editovanje je menjanje sadržaja dokumenta; na primer: ispravljenje

grešaka, dodavanje, brisanje, zamena reči i rečenica ili većih delova dokumenta.

3. Oblikovanje ili formatiranje je priprema dokumenta da lepo izgleda kad bude

oštampan.

Bitna osobina obrade teksta jeste razdvajanje pisanja dokumenta od njegovig ispisivanja na

papir. Nekada su se programi za pisanje teksta delili na:

• editore

• procesore teksta i

• formatere teksta.

Editori su programi koji omogućavaju unošenje, ispravljanje, čuvanje i štampanje teksta.

Oni su obično deo operativnog sistema računara, ali ima i editora koje su napisali korisnici.

Oni imaju različite dodatne mogućnosti. Sada se uglavnom korista samo za unošenje

programa na nekom od programskih jezika i podatka za te programe. U editoru se tekst ne

može uređivati za štampanje ni formatirati. Procesorima teksta smatrali su se programi koji

su imali veće mogućnosti od editora jer su omogućavali i složenije operacije sa tekstom. Ovi

programi su korišćeni za unošelje teksta namenjenog za štampanje, da bi se kasnije tako unet

tekst dodatno oblikovao i pripremao za štampuformaterom teksta, nekim od programa za

oblikovanje. Danas većina procesora teksta ima i funkciju formatera. Prvi programi koji su

imali dvojaku funkciju nazivali su se programi za stono izdavaštvo iliDTP (desktop

publishing).

8


Postoje dve vrste programa za obradu teksta.

1. Kod jednih se tekst ukucava u običnom editoru, a između teksta se ukucavaju

komande za procesor teksta. Ovakav tekst služi kao ulazni podatak za procesor teksta.

Kao rezultat obrade ovog programa obično se dobija neki međurezultat - prerađeni

teks, koji služi kao ulazni podatak za programe za gledanje obrađenog teksta na

ekranu (preview) i programe za štampanje obrađenog teksta. Ako korisnik želi da vidi

kako će obrađeni tekst izgledati na ekranu mora da prekine ukucavanje, pokrene

program za obradu i posle toga pokrene program za pregled. Da bi se program

odštampao mora da se pokrene program za štampanje obrađenog teksta. Primer iz ove

grupe programa je TEX, odnosno njegova pod varijanta LATEX.

2. Savremeni programi za obradu teksta su

WYSIWYG (What You See Is What YouGet) programi. Kod ovih programa korisnik

vidi na monitoru, kako će dokument probližno izledati kada se odštampa.2

3.2.2 Programi za rad sa tabelama

Programi za rad s tabelama (spreadsheet) imaju na ekranu prikazane tabele, podeljene

na vrste i kolone, koje služe za prikazivanje i obradu poslovnih podataka.

Okruženje u kom se odvija rad programa čine:

• radne tabele za unošenje, računanje i analizu podataka,

• grafikoni (charts) za grafičko predstavljanje podataka,

• baze podataka (data bases) za obradu velkog broja informacija,

• posebne mogućnosti za formatizovanje, grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih (on-

line) izveštaja.

Radne tabele se sastoje od ćelija (cells) u koje se unose podaci, koji mogu

biti izvorni i izvedeni.

Izvorni podaci se unose u ćeliju direktno, dok se izvedeni formiraju u ćeliji pomoću

formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci.

Podaci u tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika (linijama, histogramima,

krugovima, pitama, itd).

2Glušac, D. (2005): Metodičko – didaktička pitanja efikasnosti nastave informatike (doktorska

disertacija), Zrenjanin: Tehnički Fakultet „Mihajlo Pupin“

9


Promena jednog podatka dovodi do automatske promene svih izvedenih podataka u tabeli

i na grafikonima u skladu s ovom izmenom. Ipak, ovi programi nisu namenjeni za upravljanje

bazama podataka i ne treba zloupotrebljavati ove mogućnosti i koristiti ih za to. Budući da su

namenjeni za poslovne primene, ovi programi na osnovu tabela i baza podataka imaju i

mogućnosti za brzo kreiranje različitih sumarnih izveštaja i grafikona, namenjenim

rukovodećim strukturama u firmama.

3.2.3 Program za rad sa bazama podataka

Programi za upravljanje bazama podataka koriste se za manipulaciju velikim brojem

podataka. Svaki logički povezani skup čini bazu podataka.Za upravljanje podacima koristi se

programski sistem DBMS - Data Base Management System (SUBP - Sistem za Upravljanje

Bazama Podataka).

Sistem za upravljanje bazama podataka treba da obezbedi osnovne funkcije:

• Kreiranje baze podataka,

• Ponovni pristup podacima,

• Modifikaciju podataka,

• Sortiranje podataka,

• Kontrola pristupa podacima,

• Formiranje izveštaja.

Kreiranje baze podataka obuhvata unošenje i zapisivanje podataka na nosiocu

informacija (disk, disketa, traka)

Ponovni pristup podacima jeste postupak koji se sastoji od određivanja mesta, odnosno

nalaženja podataka na nosiocu informacija, formatiranja podataka i određivanja traženog

podataka među podacima koji su na raspolaganju. Podaci uskladišteni na nosiocu informacija

ne moraju biti u obliku koji je pogodan za neposredno korišćenje, već može biti potrebno

dodatno formatiranje podataka, a ponekad i preuređenje u drugi redosled.

Modifikacija ili ažuriranje baze podataka podrazumeva dodavanje novih podataka u

bazu, uklanjanje podataka iz baze i izmene na podacima u bazi.

Sortiranje baze podataka znači uređivanje podataka u bazi po redosledu zadatom nekim

kriterijumom.

10


Kontrola pristupa podacima je unutrašnje regulisanje toka postupka upravljanja

podacima. Ona utvrđuje da li neki korisnik može da pristupi podacima i da ih menja, kao i

postupak kada više korisika pristupa istom podatku.

Primenjujući različite kriterijume, na osnovu podataka u bazi mogu se formirati

razni izveštaji. Oni mogu da se prikažu na ekranu ili da se odštampaju na papiru.

3.2.4 Program za obradu crteža

Primenjuju se za obradu crteža u račinaru na vektorski način (draw programi). Neki

programi su više namenjeni dizajnu, a neki su namenjeni tehničkom crtanju.

Bez obzira kojoj grupi pripadaju, svi programi za crtanje imaju veliki broj sličnih naredbi

koje mogu da se podele u sledeće grupe:

• naredbe za crtanje osnovnih grafičkih objekata,

• naredbe za manipulisanje objekata,

• naredbe za transformacije objekata (uključuju naredbe za rastezanje, sažimanje i

simetrično preslikavanje objekta),

• naredbe za globalni pregled slike,

• naredbe za korišćenje teksta i

• naredbe za dimenzionisanje.

Naredbe za crtanje osnovnih grafičkih objekata uključuju naredbe za crtanje duži i

izlomljenih linijea ctanje slobodnom rukom, crtanje kvadrata i pravougaonika, crtanje kruga

ili elipse...

Naredbe za manipulaciju objekatima uključuju naredbe za označavanje, premeštanje,

brisanje, kopiranje i rotaciju objekata, popunjavanje zatvorene konture bojom ili šrafurom,

grupisanje više objekata u jedan ili razdruživanje grupe u pojedinačne objekte. Pre izvođenja

bilo koje naredbe za manipulaciju ili transformaciju objekata, objekat nad kojim se izvodi

naredba mora biti označen korišćenjem naredbe za označavanje.

S obzirom na to da je ekran monitora najčešće mnogo manji od crteža koji se crta pomoću

računara, potrebno je pojedine delove crteža uveličati za vreme crtanja, a povremeno ceo crtež

umanjiti da bi se dobio pregled slike. Zbog toga u svim programima za crtanje

postoje naredbe za globalni pregled slike uz pomoć kojih pojedini delovi crteža mogu da se

uvećaju ili umanje.

11


Naredbe za korišćenje teksta koriste se kod programa namenjenih za tehničko crtanje za opis

crteža. Ovi programi imaju samo najosnovnije mogućnosti koje zadovoljavaju potrebe

programa. Kod programa koji su više namenjeni dizajnu ove naredbe su bogatije i uključuju

obični i ukrasni tekst, biblioteke slika i simbola, kao i naredbe za manipulaciju tekstom, koje

se koriste na sličan način kao kod procesora teksta.

Naredbe za kotiranje koriste se za označavanje dimenzija na tehničkim crtežima.

Programi više namenjeni dizajnu imaju samo osnovne mogućnosti za kotiranje, dok je kod

programa namenjenih tehničkom crtanju repertoar ovih naredbi znatno bogatiji.

3.2.5 Program za obradu slika

Programi za obradu slike primenjuju se za predstavljanje slike u računaru na rasterski -

bitmapirani način (paint programi). Koriste se za unošenje slike u računar pomoću

odgovarajućeg uređaja (skener, digitalni fotoaparat itd.) i njihovu obradu. Ovi programi imaju

deo naredbi sličan naredbama programa za obradu crteža, a i logika i način korišćenja ovih

naredbi slični su kao kod programa za obradu crteža. Pored ovih naredbi, postoji i veliki broj

naredbi karakterističnih za obradu slika (npr. promena osvetljenosti, kontrast, različiti efekti,

filteri, itd)

12


4 ISTRAŽIVAČKI DEO

4.1 Problem, ciljevi i zadaci istraživanja

Problem istraživanja se svodi na primenu Obrazovnog softvera u obrazovanju što

podrazumeva način na koji Obrazovni softver utiče na obrazovanje i učenje, obuhvatajući

njegovu pozitivnu i negativnu stranu korišćenja. Na žalost u našoj zemlji na ovu temu nema

veliki broj istraživanja, jer škole još nisu preuzeli zapadni sistem učenje tj. učenje pomoću

Obrazovnog softvera. U želji da rešimo ovaj problem ovim istraživanjem će se nastojati

utvrditi efikasnost primene Obrazovnog softvera pri učenju i usvajanju gradiva.

Cilj ovog istraživanja je da se ustanovi kolika je potreba za Obrazovnim softverima i u

kojoj meri oni olakšavaju ili otežavaju učenicima i studentima da usvoje gradivo. Takođe

treba obratiti pažnju i na to šta učenici i studenti misle o savremenom dobu učenja tj. učenja

putem Obrazovnog softvera.

Pomoću istraživanja treba da se utvrdi, da li bi Obrazovni softver treba u većoj meri da

se koristi u nastavi kako u srednjim školama tako i na fakultetima i koje su njegove pozitivne

strane korišćenja. Takođe je potrebno utvrditi da li postoji statistički značajna razlika kada je

nastava organizovana na tradicionalan način ili kada se koriste savremene tehnologije i

obrazovanje putem Obrazovnog softvera.

4.2 Osnovne hipoteze istraživanja

Navedene hipoteze će istraživačkim radom ili dobiti svoju potrvrdu ili će biti odbačene:

Osnovna hipoteza (nulta hipoteza)

H0: Ne postoji značajna razlika u uspešnosti učenja putem Obrazovnog softvera i učenja na

tradicionalan način (putem knjiga).

Posebne hipoteze

H1: Ne postoji statistički značajna razlika u pogledu učinka/studenata na nivou uzrasta;

H2: Ne postoji statistički značajna međupolna razlika u pogledu učinka/studenata;

13


H3: Ne postoji statistički značajna razlika u pogledu učinka/studenata u korišćenju

Obrazovnog softvera

H4: Ne postoji statistički značajna razlika u pogledu učinka/studenataizmeđu ispitanika koji

imaju odličan/<9,00uspeh u dosadašnjem toku školovanja i ostalih;

H5: Ne postoji statistički značajna razlika u pogledu učinka/studenataizmeđu ispitanika koji

mnogo vremena koriste Obrazovni softver i ostalih ispitanika;

4.3 Varijable istraživanja

Varijable koje će biti primenjene u ovom istraživanju su nezavisne i zavisne.

Nezavisne varijable:

uzrast,

nivo obrazovanja,

pol ispitanika,

prosečni uspeh učenika u dosadašnjem toku školovanja,

vreme korišćenja Interneta.

Zavisne varijable:

upućenost ispitanika o pojmu Obrazovni softver;

interesovanja o korišćenju Obrazovnog softvera u obrazovanju;

4.4 Korišćeni merni instrumenti

Anketni upitnik će se koristiti kao merni isntrument u cilju prikupljanja podataka. Za

istraživanje će se koristiti dva upitnika. Jedan upitnik biće namenjen učenicima srednjih škola

sa teritorije Sombora i okolnih mesta, dok će drugi upitnik biti namenjen za studente sa

teritorije Sombora i okolnih mesta. Oba upitnik za cilj imaju da se dođe do podataka koja su

značajna za ovo istraživanje. Takođe oba upitnika će imati istu strukturu, s tim da obe ankete

neće imati identična pitanja, jer se ipak radi o učenicima srednjih škola i studentima. Ankete

istražuju istu problematiku i na taj način će se izraziti različiti stavovi, mišljenja i zaključci

ispitanika različitih uzrasta.

14


Istraživanje će se realizovati tehnikama testiranja i anketiranja. Testiranje će se sprovesti

upotrebom testova kojima će se utvrditi:

prethodno stečeno znanje o Obrazovnom softveru;

poznavanje primene Obrazovnog softvera;

mogućnost uvođenja Obrazovnog softvera u nastavu.

4.5 Uzorak

Istraživanje će biti sprovedeno na uzorku od 50 učenika i 50 studenata. Prvi deo

straživanje na kome će biti primenjena anketa su učenici srednjih škola od prve do četvrte

godine, s tim da će se anketiranje izvršiti u različitim srednjim školama i učenicima različitih

obrazovnih profila. Drugi deo istraživanja na kome će biti primenjena anketa su studenti

takođe od prve do četvrte godine, sa različitih fakulteta. Ankete će biti u potpunosti anonimne,

a ispitanici će biti birani na dobrovoljnoj osnovi.

Kao uzorak bi bilo izabrano 50 učenika srednjih škola i 50 studenata, jer da bi istraživanje

bilo u potpunosti prihvatljivo, potrebno je ispitati što više ljudi različitog, pola, uzrastnog

doba i obrazovnog profila..

Cilj ove ankete je da se utvrdi na koji način utiču obrazovni softveri u kvalitetu

nastave i obrazovanju. Ovim istraživanjem se nastojalo da učenici i studenti shvate da

Obrazovni softver postaje deo svakodnevnice i naših života, tako da nema potreba izbegavati

Obrazovni softver ili se bojati same njegove primene. Takođe anketa je imala za cilj da

ispitam na kom je nivou sama upotreba Obrazovnog softvera na teritoriji Sombora i njegove

okoline. Sva ova pitanja i odgovore možete videti u anketama.

4.6 Organizacija i tok istraživanja

Da bi istraživanje bilo uspešno, bitna je i dobra organizacija. Kako bi se izvelo

istraživanje treba se stupiti u kontak sa nadležnim osobljem u školama i fakultetima

(direktorima i dekanima), kako bi dobili mogućnost da anketiramo učenike i studente. U cilju

olakšavanja rada samim nastavnicima i profesorima, verujem da bi se nadležni dali dozvolu

za anketiranje.

15


Kako bi anketa bila sprovedena, treba kratko i jasno formulisati pitanja kako bi svi

ispitanici razumeli pitanja i kako bi na njih mogli da odgovore.

Istraživanje će se obavljati u februara 2014. godine. Anketu će učenici i studenti

popunjavati na jednom od časova/predavanja, uz prisustvo nastavnika/profesora. Ispitivač će

pročitati upustvo i biti prisutan tokom prikupljanja podataka, kako bi pružio dodatna

objašnjenja ukoliko bude potrebno.Popunjavanje anketne će biti anonimno, u trajanju od

jednog časa/predavanja.

4.7 Statističke metode obrade podataka

Osnovna statistička obrada inicijalne baze podataka, biće deskriptivna (grafički I procentualni

prikaz podataka) I komparativna statistika.

Dobijeni podaci će biti obrađeni uz pomoć adekvatnog softvera (IBM SPSS) i biće

pripremlјeni za analizu, formiranjem baze podataka u računaru.

Iz prostora deskriptivne statistike za svaku varijablu seo dređuje distribucija frekvencija a za

kontinuiranu seriju će se izračunati reprezentativni centrali I disperzioni parametri:

• aritmetička sredina,

• standardna devijacija,

• varijaciona širina

• varijansa

• koeficijent varijacije

Deskriptivna statistička analiza ima sledeće zadatke:

1. Grupisanje i sredivanje statističkih podataka;

2. Prikazivanje statističkih podataka:

• tabelarno,

• grafički.

3. Određivanje osnovnih pokazatelja statističkih podataka.

16


5 LITERATURA

1. Budimir-Ninković, G. (2005): Nastavnik i savremena obrazovna tehnologija, (zbornik

br. 3 Tehnologija, informatika, obrazovanje), Beograd: Institut za pedagoška

istraživanja

2. Glušac, D. (2005): Metodičko – didaktička pitanja efikasnosti nastave informatike

(doktorska disertacija), Zrenjanin: Tehnički Fakultet „Mihajlo Pupin“

3. Lipovac, V. (2002): Didaktički aspekti korišćenja multimedija u nastavi i učenju

(magistarska teza), Zrenjanin: Tehnički Fakultet „Mihajlo Pupin“

4. Mandić, D. (2003): Didaktičko-informatičke inovacije u obrazovanju, Beograd:

Medigraf

5. Miller, M. (2005): Osnove računara – Kao od šale, Beograd: CET

6. Nadrljanski, Đ. (2004): Nastava i učenje informatike – neka aktuelna pitanja

programskih sadrţaja. Zbornik radova “Savremene informatičke i obrazovne

tehnologije novi mediji u obrazovanju, Sombor: Učiteljski fakultet

17


6 PRILOZI

6.1 ANKETA ZA UČENIKE

U želji da poboljšamo kvalitet nastave odlučili smo sprovesti anketu u vezi uticaja

Obrazovnog softvera. Želim da vam se zahvalim na izdvojenom vremenu i da naglasim da je

ova anketa anonimna i rezultati istraživanja će biti upotrebljeni u statističke svrhe.

Godina rođenja ______

Pol (zaokružite) M Ž

Koju školu pohađate? _______________________________________________

Koji razred idete? ______

1. Vaš prosečni uspeh u dosadašnjem školovanju?

a) Odličan

b) Vrlo dobar

c) Dobar

d) Dovoljan

2. Koliko ste upućeni u pojam Softver?

a) Veoma

b) Malo

c) Nimalo

3. U kojoj meri koristite Obrazovni softver u nastavi?

a) Često

b) Ponekad

c) Retko

4. Da li se slažete da je Obrazovni softver korisna za vaše učenje?

a) Da

b) Ne

18


5. Da li koristite neke od Obrazovnih softvera u svakodnevnoj nastavi?

a) Da

b) Ponekad

c) Ne

6. Da li smatrate da bi nastava bila zanimljivija korišćenjem Obrazovnog softvera u većoj

meri?

a) Da

b) Ne

7. Da li više volite tradicionalno učenje ili interaktivno učenje preko Obrazovnih softvera?

a) Tradicionalno učenje

b) Obrazovni softver

8. Da li ste nekada pre srednje škole koristili neke od Obrazovnih softvera?

a) Da

b) Ne

9. Da li ste upoznati da su Obrazovni softveri budućnost savremenog doba i učenja u

školama?

a) Da

b) Ne

10. Šta najviše volite kod Obrazovnih softvera? (možete zaokružiti više odgovora)

a) Čini zanimljivo učenje

b) Daje povratne informacije

c) Interesantiji je od knjige

d) Nešto drugo _____________________________________________

19


Hvala na saradnji!

6.2 ANKETA ZA STUDENTE

U želji da poboljšamo kvalitet nastave odlučili smo sprovesti anketu u vezi uticaja

Obrazovnog softvera. Želim da vam se zahvalim na izdvojenom vremenu i da naglasim da je

ova anketa anonimna i rezultati istraživanja će biti upotrebljeni u statističke svrhe.

Godina rođenja ______

Pol (zaokružite) M Ž

Koju školu pohađate? _______________________________________________

Koji razred idete? ______

1. Vaš prosečni uspeh u dosadašnjem studiranju?

a) 9.0 – 10

b) 8.0 – 9.0

c) 7.0 – 8.0

d) 6.0 – 7.0

2. Koliko dugo vremena koristite Obrazovni softver?

a) Dugo

b) Onako

c) Kratko

3. U kojoj meri koristite Obrazovni softver u nastavi?

a) Često

b) Ponekad

c) Retko

4. Da li se slažete da je Obrazovni softver koristan za vaše učenje?

a) Da

b) Ne

20


5. Da li koristite Obrazovni softver svakodnevno na fakultetu?

a) Da

b) Ponekad

c) Ne

6. Da li smatrate da bi nastava bila zanimljivija korišćenjem Obrazovnog softvera u većoj

meri?

a) Da

b) Ne

7. Da li više volite tradicionalno učenje ili interaktivno učenje preko Obrazovnih softvera?

a) Tradicionalno učenje

b) Obrazovni softver

8. Da li mislite da su Obrazovni softveri zamenili knjige?

a) Da

b) Ne

9. Da li ste nekada pre fakulteta koristili neke od Obrazovnih softvera?

c) Da

d) Ne

10. Da li ste upoznati da su Obrazovni softveri budućnost savremenog doba i učenja u

školama?

c) Da

d) Ne

11. Šta najviše volite kod Obrazovnih softvera? (možete zaokružiti više odgovora)

e) Čini zanimljivo učenje

f) Daje povratne informacije

g) Interesantiji je od knjige

h) Nešto drugo _____________________________________________

21


Hvala na saradnji!

22

tamara grozdic - primena obrazovnog softvera u nastavnom procesu

Documents