tako je govorio u ovom broju · 2011-11-29 · ~lan“. tihomir stani} ~eka godoa, tj. probe komada...

$: TAKO JE GOVORIO U ovom broju · 2011-11-29 · ~lan“. Tihomir Stani} ~eka Godoa, tj. probe komada êkaju}i Godoai otkriva tajnu svog mladala~kog izgleda: „Recept je da potopi{$
U ovom broju:O 50. Sterijinom pozorju govore Mirjana Markovinovi}i Ivan Medenica

Sa{a Hadì Tan~i}: Novi ~ovek na ~elu Narodnogpozori{ta u Ni{u

O dramama Projekta tri Srpskog Narodnog pozori{ta

Festivali: Zrenjanin, Kragujevac, Rijeka, Beograd

Premijere drama Biljane Srbljanovi} i GoranaMarkovi}a

[ta za na{ teatar zna~i Studija izvodljivosti

IETM u Beogradu

Vudi Alen u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu

Tomi Janeì} o Kralju Liru u Ateljeu 212

Parateatar: koncerti grupa REM i Bjesovi

Socijalni status na{ih glumaca kroz istoriju

POZORI[NE NOVINE BROJ 124,125,126 JUN 2005. GODINA XIII CENA 80 DINARA

Skakavci suzaokret

BILJANASRBLJANOVI]

Plovim kaolist na vetru

IVANA@IGON

Evropa se ubida nam ponu-di saradnju

MILENADRAGI]EVI]

[E[I]

Volimpozori{te bezatrakcije

RADOVANMILJANI]

Kucni u drvo zajamu bez dna

DEJANSAVI]

Stop hiperpro-dukciji

BO@IDAR\UROVI]

NA 44

STRA

NE!

TAKO JE GOVORIOMIROSLAV BELOVI] (1927-2005)

2LUDUS 124, 125, 126Lu

H R O N I K A P O Z O R I [ N I H Z B I V A N J A

Miodrag Petrovi} ^kalja, velikannacionalnog glumi{ta, dobio jespomen plo~u u Kru{evcu, ispred

ku}e u kojoj je ro|en, u Bal{i}evoj 44.Spomen plo~a je rad akademskog vajara@ivote Radoji~i}a, a novac za njenopostavljanje obezbedili su gra|aniBal{i}eve. âst da otkriju spomen plo~uKralju smeha imala su deca iz ulice, kojasu priredila zanimljiv kulturno-umet-ni~ki program. Prisustvovali su pred-stavnici lokalne vlasti i kulturnog ijavnog ìvota Kru{evca, a na sve~anostije govorio i ^kaljin sin, êdomir Popovi}.Tako glasi novinska vest objavljenakrajem aprila. ^kalju, verovatno jednogod najve}ih komi~ara s ovih prostora,kao da je mimoi{lo sve: pozori{na kriti-ka, pozori{ta, uloge, dru{tvena prizna-nja. Svi su mu ostali du`ni. Nije ga mi-moi{la samo publika: takvu popularnostkakvu je on imao u biv{oj nam zemljiverovatno vi{e niko ne}e dose}i. April-skih dana (prvog aprila bio je njegovro|endan) malo ko ga se setio, izuzevìtelja Bal{i}eve ulice u Kru{evcu.

Maratonci(i dalje) tr~e

Malo-malo, pa Sterijino pozorje uNovom Sadu! Ove godine odràva se 50.put, {to je podvig imamo li u vidu da naovim prostorima ni dràve ne traju polaveka. Jubilarno Pozorje je, po svemu,masivna manifestacija. Po izboru IvanaMedenice, selektora i umetni~kog direk-tora, od 26. V od 4. VI izvodi se 25 pred-stava u 4 festivalska programa. Ko pre-ìvi, neka pi{e izve{taj. Pozorje otvarajuMaratonci tr~e po~asni krug Du{anaKova~evi}a (Slovena~ko narodno gle-dali{~e, Nova Gorica, reìja Dejana Mi-ja~a), a za njima „tr~i“ jo{ 6 predstava.Pisci 50. Pozorja, uz Du{ana Kova~evi}a,su: Aleksandar Popovi}, Biljana Srb-ljanovi}, Mom~ilo Nastasijevi}, DimitrijeVojnov i Uglje{a [ajtinac. Uz Mija~a,reditelji su: Egon Savin, Aleks îzholm,Karen Bajer, Jovan ]irilov i Milo{ Loli}.Radmila Vojvodi} je i pisac i rediteljMontenegro bluza. (Da li bi i kako biizgledao glavni program Pozorja da su,na vreme, premijerno prikazani Deliri-jum tremens Gorana Markovi}a u Beo-gradskom dramskom i Skakavci BiljaneSrbljanovi} u Jugoslovenskom dram-skom?)

„Krugove“ ~ini Nova Ex Yu drama,komadi koji su napisani u biv{imjugoslovenskim republikama u posled-njih 15-ak godina. Selektor je uveren da}e se tim programom spojiti se}anje nazajedni~ku pro{lost s upoznavanjemaktuelnih prilika i tako izbe}i da prosla-va jubileja dobije sentimentalni, nostal-gi~ni i „komemorativni“ karakter.

Koliko ko{ta to pozori{no zadovoljst-vo? Kao i od samog po~etka, i sada seulaznice prodaju u kompletu i pojedi-na~no. Jedna karta - 400 dinara, to stvar-no nigde nema!

Svako ~udo...

Svako ~udo za tri dana. ûdo odsmene Ljubivoja Tadi}a, upravnika Na-rodnog pozori{ta u Beogradu, trajalo jeba{ toliko. Biv{i upravnik nije pro~itao unovinama da je smenjen, ali da se to do-godilo, iz novina je saznao Upravni odbor

nacionalnog teatra. Dejan Savi}, diri-gent, novi upravnik, valjda je bio konsul-tovan pre no {to se prihvatio odgovornedu`nosti. Upravni odbor je, ~im je pro-~itao vest, demonstrativno podneo ostav-ku, a biv{a njegova predsednica AlisaStojanovi} izjavila je da je Vlada Srbijeu~inila lo{u uslugu Dejanu Savi}u koji svelikim balastom seda u upravni~kufotelju. Dodala je: „Ljudi se ne mogu{utirati kao krpe, a da pri tom rade od-govoran posao za male pare. Narodnopozori{te je paradigma za sve ostaledràvne institucije. Ovo je politi~ki obra-~un.Vidim da se vra}aju mnogi iz pro{lihvremena... Predsednik stranke kojoj pri-pada ministar kulture (SPO - pr. p.) po~eoje borbu za promene sa balkona Narod-nog pozori{ta, stra{no je {to ta ista parti-ja poku{ava to da poni{ti“. Smenjeniupravnik je „priznao“ da mu se politika ivlast nisu me{ali u programsku politiku,da je imao potpunu autonomiju, ali jeprimetio da je smena upravnika Narod-nog pozori{ta uvek politi~ka: „Bitno je dabude u dobrim odnosima s Vladom, ili daje Vladin ~ovek“. S Vladom, veli, nije bioni u kakvim odnosima, a ne pripada nijednoj partiji. (Ako se}anje na vara, uvreme kada je postavljen na mesto up-ravnika, Ljubivoje Tadi} je, ipak, pri-padao jednoj od dosovskih stranaka.) Usvakom slu~aju, smenjeni upravnik jezaklju~io da je „glavni klju~ u novcu izakonu“: novaca za pozori{te nema, za-kon o NP nije ni na vidiku - dr`’te up-ravnika! Na kraju su se biv{i i sada{njiupravnik zajedno slikali, i sve se zavr{ilokao u bajci.

Dok se oko Narodnog talambasalo,odràna je premijera Ko{tane Bore Stan-kovi}a, u reìji Rahima Burhana, a sAnom Frani} u naslovnoj ulozi. U dvesezone nacionalni teatar obnovio je dvasvoja brenda: Gospo|u ministarku iKo{tanu. Na Radmili @ivkovi} je da po-navlja slavu @anke Stoki} i LjubinkeBobi}, a Ana Frani} ne krije da je „pot-puno svesna da se samim dobijanjem teuloge automatski postaje deo tradicijeduge sto pet godina“. (U tih 105 godina,na sceni nacionalnog teatra Divna\okovi} je bila Ko{tana punih 25, UsnijaRedèpova ju je pratila u stopu, naj-atraktivnija i naj{okantnija je bila Oli-vera Petrovi}, potonja Vu~o, a sada Kata-rina. Sal~e za ve~na vremena bila jeDara Plaovi}: u svim postavkama i usvim obnovama, od oslobo|enja pa sve doskidanja s repertoara poslednje Ko{tane,ona svoju ulogu nije ispu{tala. Otprilikepola veka!)

Iz [aba~kog pozori{ta (onog {to jenekad nosilo ime Ljubi{e Jovanovi}a)ni{ta vi{e ne javljaju o sindikalnimborbama, ve} dojavljuju da je primijera[ekspirove Bure, u reìji Juga Radivoje-vi}a, uspela, i da su mladi glumci -sjajni. Samo dve nedelje pre {aba~koguspeha Radivojevi} je, sudi li se po no-vinskim izve{tajima, imao i novosadskiuspeh: u Pozori{tu mladih s komadom\or|a Milosavljevi}a Instant seksualnovaspitanje. Zapisano je da je predstavanamenjena adolscentnom uzrastu, a imai edukativni karakter: cilj je da se pokaèda u zemlji, gde se ìvi prili~no amoral-no, moè ìveti normalno. (Dobra fora.)Izme|u dve reìje, Radivojevi} je na{aovremena i za tre}u: re~ je o Evnuhu Pu-blija Terencija Afrikanca, rimskog piscaiz II veka pre na{e ere, koji je u TeatruDadov prilago|en savremenom trenutku.

U Narodnom pozori{tu u Pirotu\or|e \ur|evi} reìra svoj komad Domele dom~e, nigde mi te nema. \ur|evi}

DELIRIJUM TREMENSZor ica Paš i¯

obja{njava da je to etnomuzikolo{ka pa-norama Pirota i okoline, „sa glumom,pesmama, muzi~arima i statistima“. Ra-~una da }e komad, kao i pre 25 godinakada je prvi put igran, posti}i uspeh.

Smederevo, Poàrevac, Kragujevac,Jagodina i Subotica pretutnjali su svojefestivale.

Narodno pozori{te u Ni{u nije izned-rilo novu aferu, ali je dobilo novogupravnika. To je Sa{a Hadì Tan~i},„knjièvnik i poslenik kulturnog i javnogìvota“. Lutkarskim pozori{tem }e up-ravljati Milorad Beri}, reditelj iz ku}e.Stela Fihili, spisateljica iz Irske, pris-ustvovala je u Kraljevu premijeri svogkomada Patka (pri~a je o irskim adoles-centkinjama), koji je reìrala Ana To-movi}. Rade Radivojevi} je u Vranju, usvojoj inscenaciji i pod svojom upravom(Radivojevi} je i upravnik teatra), re-ìrao Ne~istu krv. U novoj postavci Stan-kovi}eva drama dobila je novi savremeni{tih: posredi je dakle, trgovina decom.Sofka, u ovom slu~aju, ima 15 godina, aigra je plava gimnazijalka AleksandraManasijevi}. U Kru{eva~kom pozori{tu uOrdenu Du{ana Miklje briljirao je TomaTrifunovi}...

[ta kaù?

Mlada Paulina Manov je kategori-~na: „Za dramskog umetnika u usponukarijere mnogo je bolje da ne bude vezanza neko pozori{te, ve} da se razvija tako{to }e dobiti ulogu koju ba{ on treba daodigra, a ne da je dobije zato {to je ne~iji~lan“. Tihomir Stani} ~eka Godoa, tj.probe komada êkaju}i Godoa i otkrivatajnu svog mladala~kog izgleda: „Receptje da potopi{ tridesetak godina u alko-holu, onda da ispliva{, ocedi{ se, a strastprema pi}u nastavi{ da ~uva{ kao dalekui lepu uspomenu“.

Mira Banjac o popularnosti i slavi:„Velika je stvar shvatiti da su to opasnestvari. Na sceni je najva`nije trajati, a tose moè samo s ljudskom jednostavno{}u:znati dokle i {ta moè{. Moje uloge pri-padale su malom svetu, malim ljudima svelikim povodom. Izvla~ila sam esenciju,karakternu osobinu prepoznatljivu obi~-nom svetu. Za transformaciju vam jepotrebna hrabrost da poni{tite svojuprirodu“.

Renata Ulmanski, pak, posle apla-uza na otvorenoj sceni i stotine kompli-menata za ulogu majke i Srbljano-vi}kinim Skakavcima, glasno razmi{lja:„Obi~no sam igrala uloge koje su ili‘medaljon’, ili ‘kroki’, ili ‘minijatura’, ili‘mali biser’. Odavno sam shvatila koja jemoja mera kao glumice. Nisam imalasre}e sa glavnim, velikim ulogama.Dodu{e, igrala sam ih kao veoma mlada,a kad si mlad, mala ti je i [ekspirovaJulija! Ne volim re~ ‘epizodista’. Htelasam da na|em novu re~. Uzela samVujaklijin re~nik i na{la tuma~enje: spo-redan, uzgredan, u slaboj ili nikakvoj ve-zi sa celinom. E, tu se ne slaèm. Ja je-sam igrala te male uloge, ali sam uvekbila deo jedne celine“.

Novo pozori{no lice je Ermin Bravo,Sarajlija koji je ulogom u predstavi Hel-verova no} osvojio beogradsku publiku iuzdrmao ènska srca. Pi{u novine!Komad Ingmara Vilkvista igra se u Ka-mernom teatru u Sarajevu, a od nedavnoi na sceni Ateljea 212. Partnerka ErminaBrave je Mirjana Karanovi}. Njihov prvipozori{ni susret dogodio se u Noèvima ukoko{kama. Novinar je znatièljan ikaè da mu se ~ini da je Mirjana Kara-novi} veoma bitna za ìvot mladog glum-ca i njegovu umetnost. On odgovara:„Veze izme|u nas su veoma jake, volimoda radimo zajedno, lepo se razumemo. Toje najva`nije. [to se komentara druge,intimne, vrste ti~e, od njih sam umoran ine bih da govorim... Mirjana je jedan odvrhunskih umetnika biv{e Jugoslavije,veli~anstvena glumica, fenomenalni

partner na sceni, posve}ena do krajnjihgranica svom poslu. Jedna eti~ka groma-da. Ose}am se privilegovanim {to radimsa njom i {to }u, verovatno, nastaviti iubudu}e“.

Svetlana Bojkovi} ne razmi{lja opartnerima, uostalom svi ve} znaju da sunjeni partneri, zauvek, Petar Kralj i\uza Stojiljkovi}, mu~e je - politi~ari.„Oduvek o politi~arima sve najgore!Brozovo vreme ne èlim da komenta-ri{em, nema jo{ vremenske distance. Nemoè biti ta~no ni sve {to mu se pripisuje,jer nije sve crno-belo. Nikad nisam bila~lan ni jedne partije, pa ni Saveza komu-nista. Kad je re~ o mojoj profesiji i mommaterijalnom stanju, meni je u svimsistemima bilo isto. Dana{nji politi~ari ne

shvataju koliko je kultura bitna za jedannarod. Ako moramo, a moramo, da prih-vatimo ono {to od nas traì Evropa, pavaljda moèmo da otmemo par~e neba zasebe, za kulturu. Ruiniranje, uni{tavanjekulture je genocid. Vre|a me na{ ose}ajinferiornosti u odnosu na svet. Mi izzapadnih provincija uvozimo umetnikeponekad i sumnjivih vrednosti, a i netrudimo se da na{e vrednosti {aljemotamo. Optimista sam: umetnost i pravikvalitet pobedi}e, samo neznam kada!“

Mo`da slede}e sezone?P. S. Pred zaklju~enje broja stigla je

tu`na vest da je preminuo Goran Ili},organizator Pozori{taAtelje 212.

Savez dramskih umetnika Srbijeraspisuje

J A V N I P O Z I V - K O N K U R Sza predlaganje kandidata za dodelu

Nagrade za reìju B O J A N S T U P I C ANagrada se dodeljuje za najbolje rediteljsko ostvarenje na scenama profesio-

nalnih pozori{ta Srbije i Crne Gore, u predstavama premijerno izvedenim u perioduod 01. aprila 2004. do 31. marta 2006. godine.

Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, dramski umetnici,pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i ~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~keustanove i udruènja.

Predloge sa pisanim obrazloènjem poslati na adresu:Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, ilie-mailom, na adresu: [email protected], najkasnije do 15. aprila 2006. godine.

U Beogradu, 25.05.2005. Predsedni{tvo SDUS-a


J A V N I P O Z I V - K O N K U R Sza predlaganje kandidata za dodelu Nagrade LJ U B I N K A B O B I ]

Nagrada se dodeljuje dramskim umetnicima (glumicama i glumcima) zanajbolje gluma~ko ostvarenje u oblasti komedije.

U konkurenciji za Nagradu mogu u~estvovati sve ostvarene uloge u profesion-alnim pozori{tima sa teritorije Srbije i Crne Gore, u predstavama premijerno izve-denim u periodu od 1. septembra 2003. do 30. juna 2005. godine.

Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, naslovna, glavna, velika ilizna~ajna, da je ostvarena u komediji, da je tragala~ka, inovativna i da se moè seozna~iti kao sasvim nova smernica gluma~kog izraza na polju komedije.


Predloge sa pisanim obrazloènjem poslati na adresu:Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI ili e-mailom,

na adresu: [email protected], najkasnije do 15. septembra 2005. godine.

U Beogradu, 25.05.2005.Predsedni{tvo SDUS-a


J A V N I P O Z I V - K O N K U R Sza predlaganje kandidata za dodelu

Nagrade M I L O [ @ U T I ]Nagrada se dodeljuje za najbolje gluma~ko ostvarenje na scenama profesional-

nih pozori{ta Srbije i Crne Gore, u predstavama premijerno izvedenim u perioduod 30. juna 2004. do 30. juna 2005. godine.

Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, velika ili mala, tragala~ka i da semoè ozna~iti kao putokaz u razvitku glume, kao i da je glumac, stariji ili mla|i,osvedo~io svoju posve}enost umetnosti glume i odgovornost prema misiji pozori{ta.


Predloge sa pisanim obrazloènjem poslati na adresu:Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, ili e-mailom,

na adresu: [email protected], najkasnije do 15. septembra 2005. godine.

U Beogradu, 25.05.2005.Predsedni{tvo SDUS-a

LUDUS 124, 125, 1263

Festivali

@IVOT U TEMPU FESTIVALA

Branka Kr i lov i¯

Ma koliki genije bio, selektorovapamet delom zavisi od onoga {tosezona nudi. A bilo je... Da

zaboravimo ili pamtimo od ovoga {to sezove doma}a drama, ili Vi ostajete privisokom mi{ljenju o na{oj drami „kon-vertibilne vrednosti“? Od ovoga {to jenapisano izme|u dva Pozorja {ta bi senajbolje prodalo u inostranstvu?

Izme|u dva Pozorja zaista se nijepojavilo dovoljno zna~ajnih novih do-ma}ih drama. Zato mi je izbor u kate-goriji „nove drame“ i predstavljao naj-ve}i problem i njega sam poslednjegzaklju~io. Pro{le godine taj izbor je biobogatiji, pa je i lestvica mogla da budevi{a. No, nemogu}e je, ~emu smo ina~eskloni, samo na osnovu jedne sezonedonositi zaklju~ke o op{tim tendencijamau na{em dramskom stvarala{tvu, katas-trofi~no obznanjivati „krizu savremenedrame“ i sli~no. Zato i dalje ostajem pritezi da je savremena drama glavni„brend“ na{eg teatra, njegova, kakokaète, „konvertibilna vrednost“. To nezna~i da imamo bezbroj dramskih pisacanajvi{eg ranga; ne, imamo ih nekoliko,mo`da ne vi{e od petoro, ali to je sasvimdovoljno za relativno malu kulturu...Mo`da bi, za po~etak, trebalo da prihva-timo ~injenicu da smo mala evropskakultura.

U potrazi za modreno{}u, od svegaponu|enog, najvi{e vam je pomogaoAleksandar Popovi}, to je dokaz da i odnajmla|ih mogu biti moderniji oni kojisu tako daleko.

Prustovski slogan ovog Pozorja - Upotrazi za izgubljenom moderno{}u -zasniva se na dve premise. U programu„Krugovi“ apsolutno dominiraju predsta-ve s radikalnim, modernim pozori{nimizrazom; takav izbor nije rezultat „objek-tivnog preseka“ ex YU dramske i pozo-ri{ne produkcije, on ne odraàva main-stream u ovim sredinama, ve} je rezultatmojih esteti~kih „potraìvanja“. Drugapremisa na kojoj se zasniva ovaj sloganje dominacija komada u selekciji nacio-nalne drame koji su, u pogledu dramskeforme, bili radikalni, apartni, inovatorskiu doba svog nastanka. Potpuno ste upravu kad tvrdite da je u tom korpusunajmarkantnija figura Aleksandra Popo-vi}a, koji na ovom Pozorju ima dva dela.@elja mi je bila da ovakvom selekcijompokrenemo, i to ba{ na 50. Pozorju, ras-pravu o dramskom delu Popovi}a, dapreispitamo stav da je modernost njegovedramske forme danas prevazi|ena. Po-red Popovi}a, jo{ jedan pisac od „onihkoji su daleko“ doprinosi modernisti~kimtendencijama u ovogodi{njoj selekciji; re~je Mom~ilu Nastasijevi}u i njegovojdrami Nedozvani koja, koliko mi je po-znato, nikada ranije nije bila izvo|ena una{im profesionalnim teatrima (s dram-skim delom ovog autora na{a pozori{ta iina~e nemaju sre}e, ne umeju da na|upravi teatarski klju~). Ovaj komad bi mo-gao da se odredi kao gra|anska, psiho-lo{ka drama, a to je ànr koji, paradok-

salno, nikad nije bio razvijen u srpskojdramskoj tradiciji. Apartnosti ove dramedoprinose i provokativne Nastasijevi}eveteme: prigu{ena seksualnost, incestuoznestrasti, bizarni porodi~ni odnosi... Ipak,nemaju samo komadi iz pro{losti tu ino-vatorsku prirodu; s ekspanzijom nara-tivnih delova (razvijene didaskalije kojeimaju samostalnu literarnu vrednost) inekim drugim karakteristikama, i Ame-rika II Biljane Srbljanovi} predstavljapomak u razvoju forme u kontekstusavremene dramaturgije, i to ne samosrpske. Po{to te inovatorske i moderni-sti~ke tendencije nikada nisu bile glavnitok na{e dramske i pozori{ne tradicije,po{to postoje samo njihovi razbacani ipojedina~ni tragovi, re{io sam, poigrava-ju}i se Prustom, da slogan festivalafokusira tu slaba{nu, izgubljenu tradici-ju srpske teatarske modernosti.

Jugonostalgi~nirazlozi nisu nebitni

Presudnu ulogu u modernizaciji Po-povi}evih komada imao je reditelj EgonSavin?

Da, od tri predstave koje su, u protek-lih godinu dana, napravljene po Popo-vi}evim delima, dve je on reìrao i one suobe u{le u selekciju 50. Pozorja. Nisuretki slu~ajevi da reditelji prona|u svogpisca, ili da pisac prizove svog reditelja.U istoriji srpskog teatra, najzna~ajnijitakav par su Sterija i Mija~; Dejan Mija~je, 70-ih uveo nov pristup u inscenacijiSterije, ànrovski je travestirao njegovodelo i zna~enjski ga zao{travao; mo`da}e ovaj period ostati upam}en, bar kadaje u pitanju repertoar nacionalne drame,po Savinovim reìjama Popovi}a.

Najmla|i autorski tandem u kon-kurenciji je Dimitrije Vojnov - Milo{ Lo-li}; nalazite li, da bi, u bilo kom aspektu,ta predstava mogla biti paradigma pre-vrata u pozori{nom razmi{ljanju, bar ubeogradskoj reìji?

„Paradigma prevrata“ mi deluje kaoisuvi{e radikalna formulacija. înjenicaje, s druge strane, da se u poslednje vre-me, posle pauze od mnogo godina, poja-vila nova generacija reditelja koji umejuda sveobuhvatno promi{ljaju pozori{nuformu, da razvijaju koncepte, da komu-niciraju sa bitefovskim (~itaj - svetskim)tendencijama. Pri tome, njihov rad se neodlikuje onom bahato{}u i proizvoljno{}uu promovisanju „novih formi“, koja jetipi~na za mlade autore; naprotiv, poredtoga {to se trude da inoviraju pozori{niizraz, ovi mladi reditelji su veoma temelj-ni i u dramskoj analizi i u radu s glumci-ma, {to su vrednosti koje se obi~no vezu-ju za reditelje s ve}im iskustvom. Poredpomenutog Loli}a, u ovu grupu spadajujo{ i Ana \or|evi} i \ur|a Te{i}. Dragomi je {to }emo bar jednog od njih videtina 50. Pozorju. Osim potvr|ivanja vred-nosti, jubilarno Pozorje mora da napraviiskorak, promovi{e potpuno nove autore,

sa svim rizikom koji takav izbor sobomnosi. Uostalom, u svakoj mojoj selekcijibilo je takvih predstava - predstava „vi-sokog rizika“. Oko Velike bele zavere,stru~na javnost se ba{ podelila; Vi je, naprimer, gromoglasno podràvate, a na{kolega je nedavno, u intervju koji jesamnom radio, tvrdio da je to najprob-lemati~nija odluka u selekciji. Mene,iskreno, ta podeljenost raduje jer obe}avauzbudljiv razgovor za okruglim stolom,polemi~ku situaciju, sukob mi{ljenja...Ako budemo imali sre}e, mo`da padne ineka tu~a!

Pozorje otvaraju Maratonci Du{anaKova~evi}a u Mija~evoj reìji, pozori{taiz Nove Gorice. [ta je odlu~ilo: jugonos-talgi~ni razlozi, kvaltet predstave ili je tobio najzgodniji termin za pozori{te izGorice?

Kvalitet predstave je nesporan; da tajkriterijum nije bio zadovoljen, ona se nebi igrala na otvaranju, ali ni zatvaranjuili u sredini Pozorja. [to se ti~e odluke daova predstava otvori jubilarno Pozorje,ona se nametnula sama po sebi, jer ovajprojekat ima, bar u kontekstu 50. Pozor-ja, veliku simboli~ku vrednost. KomedijaMaratonci tr~e po~asni krug je jedno odnajboljih dela vode}eg srpskog drama-

Ne}emobeleìti izostanke

Va{ krunski adut su „Krugovi“, pro-gram u kojem }e se videti {ta je i kakopisano kad smo o|ednom, od svojih po-stali stranci, na istom prostoru, pa i uistom jeziku. Dosta toga je ve} vi|enoprilikom uzajamnih gostovanja pa bi,mo`da, umesto raznih evociranja ismi{ljanja naslova za ne{to {to je bilo ilijeste, zapravo trebalo Pozorje prefor-mulisati u Festival regije. Jer, ve} smodo{li u situaciju da Sterijine nagradedobijaju u krug, isti ljudi. Dok oni neizumru, novi mladi}i }e izgubiti svakunadu?

Postavili ste nekoliko pitanja, dalipredloge, izneli konstatacije... Trudi}u seda na svaki od ponu|enih „{lagvorta“pruìm smisleni i adekvatno provokati-van odgovor. Pre svega, nije ta~no da je„dosta toga“ iz Programa „Krugovi“ ve}vi|eno tokom uzajamnih gostovanja;vi|ena je samo sarajevska predstavaPobuna u Narodnom pozori{tu, i to ne uNovom Sadu, gde se Pozorje odigrava.[to se ti~e ideje da Sterijino postane festi-val regionalnog zna~aja i orijentacije, tajproces je ve} zapo~et: ove godine, „Kru-govi“ se odnose na ex YU kulturni kon-tekst, a slede}e godine }emo iskoristitiveliki jubilej - 200 godina od Sterijinog

li{e ideju da je kulturni identitet u savre-menom svetu dinami~ka, transformati-bilna kategorija. [to se ti~e tvrdnje daSterijine nagrade dobijaju isti ljudi, dokmladi beznade`no ~ekaju red, ona jevi{estruko diskutabilna. Pre svega, snagla{enom internacionalizacijom tak-mi~arske selekcije Pozorja, vi{e ne posto-ji nikakva izvesnost, a jo{ manje inercijau pogledu distribucije nagrada: u posled-nje dve godine, neke od glavnih nagrada(najbolja predstava, reìja i scenografija)su odlazile stranim pozori{tima i umet-nicima (pre dve godine Ma|arima, pro{legodine [vajcarcima). O~igledno je, dakle,da je u takvim uslovima znatno teè do}ido nagrade i da je ona, otuda, po~ela po-novo da sti~e presti` koji je nekada ima-la. Kao takva, Sterijina nagrada je pono-vo postala izazov i za one koji su je ve}vi{e puta dobili. Generacijska barijerakoju sugeri{ete u poslednjem delu pitan-ja, nije tako jasna i relevantna; da bi dotog generacijskog sukoba uop{te mogloda do|e, da bi mogla da se nagovestineka smena generacija, bilo je neophod-no da se povrate ~vrsti kriterijumi, da sepouzdano utvrdi {ta su klju~ne pojavena{e drame i pozori{ta; metafori~no re-~eno - avangarda ima smisao tek kadznamo {ta je mainstream. Zato smo naPozorju u proteklih godina poku{avali dauspostavimo te „~vorne ta~ke“, pa tekonda, u skladu s njima, otvorimo vrata i

Ili „Ako budemo imali sre}e, mo`da padne i

neka tu~a“, kaè Ivan Medenica, selektor i

umetni~ki direktor Sterijinog pozorja

ti~ara, reìrao ga je na{ najuglednijireditelj, a izvodi ga glumci iz jedne odbiv{ih jugoslovenskih republika. Taj neo-bi~an spoj delovao mi je kao idealnakombinacija za otvaranje festivala nacio-nalne drame, koji je nekad, kad je osno-van, imao vrlo nagla{en jugoslovenskikarakter. Da, jugonostalgi~ni razlozinisu bili nebitni pri dono{enju odluke.

Pitam Vas to jer ste mla|i i od Pozor-ja i velike biv{e zemlje i neoptere}eni stepro{lo{}u... Za{to, recimo, niste tu proto-kolarnu publiku {okirali pri~om o KurtuKobejnu?

Izgleda da ste prevideli notornu~injenicu. Ova predstava se igra za svega150-200 gledalaca, a to je, prizna}ete,ipak suvi{e „tesna“ opcija za protoko-larni kontekst.

ro|enja i 150 od smrti - pa }emo temuovog programa vezati srednjeevropskikulturni kontekst, ~ija je paradigmati~napojava bio upravo Sterija. Trenutno nepodràvam ideju da Pozorje postane fe-stival jedne regije; mislim da je to pre-usko odre|enje, jer na{a kultura, kolikobila mala, pripada mnogim „krugovi-ma“: ex jugoslovenskom, balkanskom,srednjeevropskom, za sada i mediteran-skom... Ne vidim za{to bismo taj civili-zacijski krug nasilno i programski suà-vali samo na ex YU prostor i tako sebeli{ili mogu}nosti da, s vremena na vre-me, kada je to koncepcijski opravdano, u„Krugovima“ vidimo nema~ku, rusku,poljsku, ma|arsku, austrijsku predsta-vu? Mislim da je bitna ta stalna promenatematskog okvira u „Krugovima“; onaobezbe}uje koncepcijsku raznovrsnost ibogatstvo festivalske ponude, ona formu-

za apartne i/ili potpuno nove pojave. Tajposao „potvr|ivanja standarda i vrednos-ti“ je bio veoma teàk, jer su se, tokom90-ih, kriterijumi poremetili, nagrade supo~eli da dobijaju umetnici kojih danasvi{e nema u selekciji Pozorja. Ta situaci-ja nije rezulatat selektorovih (~itaj: mo-jih) umetni~kih afiniteta ili animoziteta;re~ je samo o tome da su se - zbog nepou-zdanih kriterijuma procene i nervozneèlje za promenom - tokom 90-ih promo-visali, na Sterijinom pozorju, neki umet-nici koji to zaista nisu zasluìli. Vladalaje socijalisti~ko-palana~ka uravnilovka ukojoj na svakog treba da do|e red, gdeniko ne sme da ostane „o{te}en“, gde sepravila protivprirodna ravnoteà izme|udarovitih umetnika i onih koji to nisu... Seliminisanjem „druge lige“ i utvr|ivan-jem pouzdanih vrednosti, i ti najmla|iumetnici o kojima govorite dobi}e pravi

SSeelleekkttoorr ii uummeettnnii~~kkii ddiirreekkttoorr SStteerriijjiinnoogg ppoozzoorrjjaa:: IIvvaann MMeeddeenniiccaa ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

Jubilarno 50. Pozorje sigurno i{~eku-jete s ustreptalim emocijama. êmuse, ili kome, radujete, od ~ega/koga

strepite? [ta mislite da bi ovogodi{njiFestival mogao doneti {to prethodni nisu?

înjenica da su prvo Pozorje pro-mi{ljale li~nosti poput Josipa Vidmara,Ive Andri}a, Milana Bogdanovi}a, Bran-ka Gavele, Dmitra Kjostarova, MladenaLeskovca, Veljka Petrovi}a, Du{anaPopovi}a, Tomislava Tanhofera, Radomi-ra Radujkova i Milo{a Hadì}a, vi{eprofesionalno obavezuju no {to budeustreptale emocije. Strepim, dakle. Stre-pim da se mogu}e o~ita, 50 godina kasni-je, u ovom politi~kom, geografskom, pa ikulturolo{kom kontekstu, svekoliko pa-radoksalno uru{avanje vrednosti. Akoprirodom odabira zanimanja nismosasvim odgovorni za politiku i geografi-ju, ako ga prihvatimo kao zadati okvir,nema sumnje da smo odgovorni za sliku- recepciju i percepciju - onoga {to nazi-vamo kulturolo{kim, eti~kim i esteti~kimstandardom. U formiranju dana{njegstandarda i nivoa komunikacionih i rela-cionih odnosa ose}am se direktnijimsau~esnikom.

Nakon mnogih razgovora i mailova,slutim da }e 50. Pozorje, s jedne strane,biti dirljivi susret umetnika koji se, eto,nisu izvesno vreme na njemu „odmer-avali“ i prepoznavali, a, s druge, ono }e,ba{ slave}i pola veka festivala, bitiodli~na prilika za nova i prva upozna-vanja.

U Sterijinom pozorju ima 11 zapo-slenih, 7 ih radi direktno na festival-skom, me|unarodnom, izdava~kom idokumetaciono-istraìva~kom progra-mu. U dane Festivala, dakle, „iznajmlju-ju“ se saradnici, tehnika, prostori zarealizaciju gostuju}e predstave, biraju se,i novinarski, i organizacioni tim. To jevrlo veliki broj ljudi ~iju koordinacijupoku{avamo da uskladimo na visokomprofesionalnom nivou. Ove godine Pozor-je }e angaòvati klasu studenata zavr{negodine menad`menta, nekoliko novihmladih ljudi koji }e „nositi“ programe odsamog po~etka, pa mi se ~ini da }e gostiuz „definisanog“ doma}ina imati dobroose}anje ne samo kao u~esni~i festivala,ve} i gosti Novog Sada.

Koliko vas je u organizaciji predsto-je}eg Pozorja, a koliko generalno, otka-ko ste na funkciji direktora, politikaomela, a koliko pomogla u planovima daod ove institucije napravite respektabil-nu pozori{nu ta~ku Evrope, posebno ukontekstu ex Yu geografije?

Generalno, uvek smo ìveli u od-re|enom dru{tveno-politi~kom kontekstukoji nam je, kao ljudima koji se baveumetno{}u, bivao tesan. Konkretno, uorganizaciji ovog Pozorja nije bilo nipoliti~ke konstrukcije, ni rekonstrukcije,a ni dekonstrukcije. Potrudili smo se zatoda ex Yu izborom selektora Ivana Me-denice ~itamo kroz dramaturgiju nastalunakon 1991. dakle, u realnom geograf-skom kontekstu, a Sterijino pozorje ve}jeste respektabilna, evropska pozori{naadresa.

Sigurni prolazika Evropi

Jeste li uspeli da, ako ne poveèteone stare pozorijance, makar ostvaritekontakte koji bi povezali nove pozori{nenara{taje iz Sarajava, Zagreba, Ljubl-jane, Skoplja...?

Iskreno, nakon svih razgovora kojesmo imali, nakon potvrde da }e na festi-val rado do}i i stari i novi pozorijanci -naro~ito iz pomenutih gradova - mislimda smo u tome u potpunosti uspeli. Vi-de}emo kako }e se to konkretno ostvari-vati, ali nema sumnje da su svi spremnina staru/novu komunikaciju. [to se izbo-ra predstava ti~e, gospodin Medenica jevrlo promi{ljeno, konceptom povezaonove pozori{ne umetnike od kojih senadam da }e formirati dalji put na{ihsusretanja.

[ta se u periodu od kako ste direktorPozorja pozitivno promenilo, a {ta bimoralo/moglo da bude bolje? Kovam/{ta vam nedostaje u timu da bistebriljirali?

U Pozorju sam od avgusta 2003.Prerano je, dakle, zaokruìvati ukupnenamere. Ali, dakako, nije prerano imatiplan za unutra{nju reorganizaciju i pre-dloge za nove saradnike. No, o tome,nakon festivala. [ta nedostaje? Ta~nijesituiranje kulture kao segmenta baznogkonstituisanja dràve, potom preciznijaporeska politika i politika finansiranja

autenti~nih, inovativnih kulturolo{kihprojekata koji zna~ajem u krajnjoj liniji,potvr|uju zna~aj dràve kao naj{ireforme organizovanog dru{tva. Moja pri-vatna „studija izvodljivosti“ po~injala biod potencijala nauke, obrazovanja i, na-ravno, kulture. To su sigurni prolazi kaEvropi. To su nacionalne odrednice inter-nacionalnih mogu}nosti.

[ta }ete ove godine uraditi na jo{boljoj medijskoj promociji Festivala?Pro{le godine novinari su post festumprimetili da je deo onoga {to je bilo u me-dijima nategnuto i zakasnelo, da Pozorjenije pravovremeno pruàlo podr{kunovinarima, bilo je pomalo indiferentnoprema medijima; novinari su se àlili ina rad pres centra, {ta }ete u tom smisluu~initi da ìvne?

Ove godine, po prvi put za Pozorje,total dizajn radi Atila Kapitanj, umetnikme|unarodne reputa~ije. Polovinom ap-rila ve} je ura|ena promo knjiga, 50godina - sve nagra|ene predstave naPozorju, koncipirana kao foto-pregledpomenutih predstava i kratkih izvoda izkritika, kataloga, biltena... Najavniplakati su prelepljeni, {to je dobro, valjakrenuti s novim. Kao i prethodne godine,priprema se TV spot, komunika~ija smedijima je gotovo svakodnevna. Pri-prema je, dakle, dobra. [to se ti~e poje-dinih novinara koji su se àlili na prescentar, i pres centar se àlio na pojedinenovinare. Odnos mora biti profesionalan,interaktivan, a ne bi smetalo da se uza-

jamno potrudimo da Pozorje, ovoga puta,bude tema i da ve} nakon zavr{etka festi-vala, nekog ili ne{to drugo vezano zakulturu, prosto nametnemo kao temu.Analiti~ki, kontinuirano, pro et contra,ali kultura mora postati prete`ni deona{e recepcije. Kao mo}no sredstvo priformiranju mi{ljenja, mediji, odnosnonovinari, tako|e moraju odgovornooblikovati svoje „studije izvodljivosti“,ina~e }e nam pesme za Evroviziju bitinajve}i dometi u tom kontekstu.

Koliko ste produbili veze s doma}impozori{tima? Posebno, koliko ste uozbi-ljili odnose s tri gradska teatra?

I za takvu vezu potrebna je volja obestrane. Interesantno je da Izdava~ki iDokumentacioni centar imaju odli~nusaradnju s doma}im pozori{tima i autori-ma. Jer, kako god bilo, oba centra su„bezazlena“, ostaje zabeleèn pozori{nirad ili ~injenica. Festivalski i me|unaro-dni programi, po svojoj definiciji, podleùselekciji i, naravno, takav proces izazivarazli~ita esteti~ka promi{ljanja, procenji-vanja ili potcenjivanja. Procenjujem daje, uz retke izuzetke, Pozorje uspostavilokooperativan i kreativan odnos s doma-}im pozori{tima, pogotovo s pozori{timakoje „okupiramo“ poslednje nedelje majai prve nedelje juna. Bez pomo}i Srpskognarodnog pozori{ta, kao prete`nog do-ma}ina festivala, bez izrazito dobre voljeNovosadskog pozori{ta - Ujvideki szin-haz i Pozori{ta mladih, Sterijino pozorjene bi bilo u prilici da realizuje svoje naja-

traktivnije programe - festivalski i me|u-narodni. Posebno im zbog toga zahvalju-jemo.

Korisna pore|enja

Koliko ste uspeli da Pozorje na~initemodernim i jeste li poljuljali one kojimisle da je to vrlo tradicionalna institu-cija?

Pozorje je moderan festival, promi-{ljene koncepcije, s tradicijom dugom 50godina. Bez saznanja o pro{lom, zaludnaje misao o sada{njem i budu}em.

Saradnja sa stranim pozori{timaveoma je va`na, njihovi dolasci su vrlopoèljni, a {ta mislite koliko ozbiljno suoni, sa svojim predstavama, promeni-li/pomerili ovda{nju pozori{nu estetiku,i vidite li to u predstavama doma}ihteatara koje su potom nastale?

Svako upore|enje je korisno, a svakaesteti~ka i eti~ka pomeranja nu`na suposledica, ~ak i kada nisu vidljiva od-mah. Za po~etak, a tako je i lak{e i ta~-nije, konstatujemo da smo u velikomtehnolo{kom zaostatku u odnosu na po-zori{ta koja nam dolaze iz inostranstva.Kasnije kre}e proces umetni~kog preispi-tivanja. Vidi se pomak, svakako. Na tove} dugo uti~e BITEF, na to skre}e pa-`nju i festivalski program Pozorja i jo{poneka pozori{na susretanja.

[ta biste, da ste upravnik nekogpozori{ta, odmah promenili? [ta to, sempara, nedostaje na{im teatrima: ma{te,hrabrosti, informacija, publike, tekstova,glumaca...? Na osnovu odgledanih se-lekcija, {ta mislite gde to gre{e upravni-ci?

Bila sam upravnik u Narodnompozori{tu Sombor i, ne{to vi{e od godinudana, Srpskog narodnog pozori{ta. Nera-do bih ponovo bila upravnik nekogpozori{ta. Ne moè se generalizovati, alisve {to ste nabrojali nedostaje na{impozori{tima... Sveti Avgustin kaè: „Ka-kvi bogovi - takvo pozori{te“. U na{imteatrima svi se pomalo igraju bogova. Dasam upravnik ne bih dozvolila to bogo-huljenje, a svakako bi naro~itu pa`njuobratila na dramaturgiju repertoara, {topodrazumeva znanje, informaciju, dobarsociolo{ki uvid, kreativne mogu}nostiansambla, razvojne mogu}nosti ansam-bla u korelaciji s piscima i rediteljima...No, rekoh, nerado bih ponovo radila tajpo{ao u ovako struktuiranom dru{tveno-kulturolo{kom kontekstu.

[ta mislite koliko }e ono {to budemovideli ovog Pozorja jednom istinski po-svedo~iti o vremenu u kojem ìvimo?

Ne usu|ujem se da javno prori~em.Ali znam: uprkos svemu, 50. Pozorje i svidani festivala bi}e obeleèni pe~atomponovnog, prirodnog susretanja s po-zori{tima i umetnicima iz zemalja kojesu nam najbliè, a godinama unazad posvemu su bile najudaljenije geografsketa~ke. To vreme }e mo`da posvedo~iti dasmo spremni za novu teatarskupri~u i zdrav dijalog.

4

Festivali

LUDUS 124, 125, 126Lu

SPREMNI ZA ZDRAV DIJALOG I NOVU TEATARSKU PRIÛ

Sne¦ana Mi le t i¯

Ovo Pozorje bi}e obeleèno ponovnim,

prirodnim susretanjima s pozori{tima i

umetnicima iz zemalja koje su nam najbliè,

a godinama unazad po svemu su bile naju-

daljenije geografske ta~ke, kaè Mirjana

Markovinovi}, direktor Sterijinog pozorja

takmi~arski kontekst: pobediti jednogMija~a ili Du{ana Kova~evi}a mnogo jeve}i izazov no pobediti. ’ajde da ih ba{ neimenujem! Dovoljno je uporediti posled-nje selekcije s onima od pre nekolikogodina.

Program je tako bukiran da nemani{ta od paprika{a i kotli}a po sala{ima.Umesto blindiranih staraca koji su (kadste Vi bili mali) kao najve}a stavka festi-vala, samo plandovali i uve~e dremali

na predstavama, sada je tu, kona~no izasluèno, Sonja Vuki}evi}. Zar i to nijeznak da bi Pozorje trebalo da se rasple{evan ma kakvih politi~kih zajednica?

Program je zaista gust - dnevno od 5do 7 programa (od ~ega po 3 predstave).Ali, to ne zna~i da ne}e biti vremena zadruènje, kotli}e, sala{e ili modernijevidove zabave; moja je èlja da ponudimgust i sadràjan program, a ne mora sva-ko sve da vidi (ne}emo beleìti izo-

stanke). Za dobar festival nije vaàn sa-mo dobar koncept i program; podjednakoje va`na i grozni~ava atmosfera, nape-tost, nerviranje {to ne moè sve da sevidi, iscrpljivanje od „kulturnih sadr-àja“ i parakulturnih, no}nih aktivno-sti... Festivali su periodi „izmenjenihstanja svesti“, ljudi su izme{teni iz usta-ljenih ìvotnih ritmova, slobodnije sepona{aju, ceo grad bi trebalo da ìvi utempu festivala. Upravo zato {to sma-

tramo da festival ne sme da ostane za-tvoren u okvire jednog pozori{ta, da trebada animira gradski ìvot, odlu~ili smo daga otvorimo uli~nim spektaklom, ~iji jeautor Sonja Vuki}evi}, koja ima punoiskustva u ovakvim teatarskim aktivno-stima; setite se samo njenog nastupa najednom od poslednjih, ako ne i posled-njem sletu za 25. maj. Ina~e, ovo ne}e bitiprvi put da se Pozorje rasplesalo izvanustaljenih okvira; pored toga {to je ve}

multikulturalna, ono postaje i multidisci-plinarna manifestacija, jer smo po~eli dapravimo iskorake i u druge umetnosti.Imamo filmske programe, izlo`be kon-ceptualne umetnosti, video-instalacije,performanse... Bi}e nemogu}e da se sveovo isprati, tako da }e se gledaoci i no-vinari opredeljivati po vlastitom ukusu;unutar ponu|enog programa svako }epraviti svoje Sterijino pozorje.Demokratski, zar ne?

PPoozzoorrjjee kkaaoo pprriirrooddnnii,, ppoonnoovvnnii ssuussrreett zzeemmaalljjaa eexx YYuu pprroossttoorraa:: MMiirrjjaannaa MMaarrkkoovviinnoovvii}},,ddiirreekkttoorr SStteerriijjiinnoogg ppoozzoorrjjaa ((FFoottoo:: BBrraanniissllaavv LLuu~~ii}}))

LUDUS 124, 125, 126

Po{to je dràvna zajednica Srbije iCrne Gore kona~no dobila pozitivnuocenu Studije izvodivosti, ~inilo se damoèmo da odahnemo. Ali ono {to nikonije pominjao u ekstati~nim najavamaove novosti je {ta Studija zapravo zna~iza ìvot, a shodno tome i uti~e li i nakulturu koja je u na{oj zemlji marginal-na briga vlade. Nedoumice te vrste po-ku{ava da razjasni Milena Dragi}evi}[e{i}.

Zna~aj dobijanja pozitivne oceneStudije izvodivosti za kulturu?

Generalno, dobijanje pozitivne oceneStudije o izvodivosti veoma je zna~ajnoza ìvot u Srbiji, a samim tim i kulturniìvot. Ona zna~i da su promene ve}krenule u dobrom pravcu i da je pri-druìvanje Evropskoj uniji - izvodivo.Naravno, ako se nastavi s harmonizaci-jom zakona, organizacijom i uspostavomdràvnog, politi~kog i ekonomskog si-stema prema standardima Evropskeunije. To }e se u velikoj meri odraziti i nakulturu. Kulturni ìvot se delom odvija usferi javnog, dràvnog interesa, jer u tomprostoru je najve}i broj zna~ajnih, pre-poznativih kulturnih ustanova. No, kul-turni ìvot se najvi{e odvija u privatnojsferi, tj. kroz ono {to produkuje privatnisektor - elektronski mediji, {tampa, mu-zi~ka produkcija, izdava{tvo, itd, ali ikroz potro{nju - kako i {ta kupujemo,kako u~estvujemo u kulturnom ìvotukao pojedinci svojim pojedina~nim finan-sijskim sredstvima na trì{tu kulture. Utre}em, svakako fizi~ki najmanjem, aliva`nom segmentu, deluju organizacije,asocijacije gra|ana koje, tako|e, zna-~ajno mogu da doprinesu raznovrsnosti ikvalitetu kulturne ponude ali i diferenci-ranju receptivnih kulturnih praksi. Svatri sektora: javni, privatni i civilni, doti~eStudija o izvodivosti, jer izme|u ostalogdoti~e i pitanja pridruìvanja Srbije iCrne Gore Svetskoj trgovinskoj organi-zaciji - a to je od izuzetnog zna~aja zarazvoj preduzetni{tva u kulturi, zatimpitanja piraterije i za{tite intelektualnesvojine, itd. Ona obavezuje vlasti da stva-raju veze, bolje uslove za razvoj dru{tva,preduzetni{tvo, pa i kulturu, da bismomogli da se sinhronizujemo sa svetskimtokovima. Studija nas obavezuje da do-stignemo evropske standarde u smislupodràvanja javnog interesa u kulturi,ali ne samo kroz finansiranje javnihustanova, ve} pre svega kroz razvoj part-nerskih odnosa izme|u privatnog ijavnog sektora i podràvanja razli~itihpraksi i akcija civilnog dru{tva. Ali,tako|e, i kroz stvaranje novih zakona ipropisa, bliskih evropskim, kojima }e se,na primer, krivi~no goniti po slu`benojdu`nosti piraterija, a ne samo po osnovuprijava o{te}enih.

Na dobrom putu

[ta konkretno zna~i podràvanjecivilnog sektora?

Zna~i da nam je neophodan boljiZakon o nevladinim organizacijama.Inovativne aktivnosti, eksperiment, i sveono {to izlazi izvan okvira klasi~nogpoimanja kulture de{ava se upravounutar civilnog sektora. Privatni sektornema tu vrstu spremnosti na rizik, a i nemoè je imati, jer zakon ne poznaje mo-gu}nost privatne neprofitne ustanove. (Tonajbolje vidimo po privatnim umetni~-kim fakultetima koji naj~e{}e ne moguda se odlepe od onoga {to ve} postoji nadràvnom, iako bi oni kao novi, ni~imsputani, mogli da otvore mnogo zanim-ljivije, inovativnije smerove koji su, reci-mo, vezani za neverbalni teatar, kore-ografiju, savremeni ples, za sve {to nepostoji na dràvnim univerzitetima.)

No, Studija o izvodivosti se bavikrupnim, politi~kim i ekonomskim raz-vojnim pitanjima, a njen zna~aj je za nasponajpre u ~injenici da njeno prihvatanjedaje potencijalnim investitorima uvere-nje da }e ova zemlja i}i u pravom smeru,te }e u tom smislu biti ve}ih investicija uzemlju u celini, a samim tim ve}ih i ukulturi.

Da li to zna~i da }e budèt biti uve-}an?

Budèt zavisi od ekonomije zemlje, aStudija predstavlja samo analizu da li jeova zemlja na dobrom putu promena.Studija je konstatovala da se nalazimona evropskom putu koji je u ideolo{komsmislu raznolik, ali u procesualnom jemanje vi{e isti. U pitanju su isti standar-di. Studija nema direktan uticaj nabudèt, ali indirektno moèmo re}i daako èlimo da idemo ka Evropi javnapotro{nja mora da pada. To na prvi po-gled deluje paradoksalno jer javnapotro{nja podrazumeva i kulturu, obra-zovanje, zdravstvo. Ali, kad se govori osmanjenju javne potro{nje treba da semisli, pre svega, na racionalizaciju dr-àvne uprave, na smanjenje broja ~inov-nika, vojske i policije. Dugoro~no, slu`bekoje su odnosile najve}i deo dràvnogbudèta moraju biti efikasnije racionali-zovane.

Racionalizacijau pozori{tu

Da li }e se restrikcije odnositi i napozori{ta?

Nama izgleda da pozori{ta tro{e veli-ki deo budèta, a to je zanemarljiv deo.No, jasno je da se racionalizacija morasprovoditi u svim delovima javne uprave.U javnosti se naj~e{}e misli na stalnozaposlene glumce u pozori{tima. Ipak,

5

Intervju

Aleksandra Jakš i¯

Ozbiljna kulturna politika mo`da ne moè

da obezbedi vrhunsku umetnost, ali moè

da obezbedi pristojnu umetni~ku produkciju

iz koje }e se po zakonima verovatno}e

produkovati i odre|en broj vrhunskih umet-

ni~kih dela, kaè Milena Dragi}evi} [e{i}

EVROPA SE UBI DA NAM PONUDI SARADNJU, A MI NESHVATAMO [TA HO]E uporedite broj glumaca i profesora u

{kolama, pa }e biti jasno da se bilo kakvaracionalizacija gluma~kog kadra u dr-àvnom budètu ne}e ni osetiti. Kad je upitanju broj, kod nas nema vi{ka zapo-slenih glumaca, ve} nesre}no zaposlenih,koji duè ne igraju, i sl. A oni koji igraju,igraju mnogo vi{e no {to to predvi|ajusvetski standardi, i to raznovrsne ulogeisto vremeno u razli~itim pozori{tima. Ustvari, racionalizacija podrazumevasmanjenje administrativnog aparata, ikori{}enje servisnih slu`bi umesto stalnozaposlenog kadra. Ima poslova za kojasu pozori{ta pla}ala stalno zaposlene bezpotrebe. To je jo{ vidljivije u organimajavne uprave. Uzmimo banalan primersprema~ica koje imaju posla sat prepo~etka ili sat posle kraja radnog vreme-na. One su kod nas u stalnom radnom od-nosu, dok se u svetu takvi poslovi pla}ajuna sat. To je primer racionalno zapo-slenog kadra. Kod nas su, tako|e, svi za-poslenu u punom radnom vremenu, a nerecimo u tri petine ili dve sedmine radnogvremena. Kada sam analizirala zapo-slenost u jednom inostranom teatru, goto-vo da niko nije bio u punom radnomodnosu. To je ~esto bilo po èlji samihzaposlenih, da bi im se ostavio deo dana,ili neki dan u nedelji, za druge stvari,dok zaposlenjem u pozori{tu imaju sigur-nost staà, penzije i svega {to se ostvaru-

tan repertoar. Ova pozori{ta nisu komer-cijalna, nisu na trì{tu, pa iako se od njiho~ekuje da samostalno pove}aju svojeprihode, smatra se da moraju pri tomvoditi ra~una kako. Kod nas se o pozo-ri{tu na Zapadu generalno govori kao otrì{no orijentisanom pozori{tu. To nijeistina. Pozori{ta poput Nacionalnog tea-tra u Londonu ili Komedi Fransez nisutrì{no orijentisana, ona imaju drugizadatak - da prave kvalitetne predstave injima odgovaraju}i marketing koji }epuniti sale. Marketing tu nije samo zbogzarade, ve} se javni dinar koji se dobijaod dràve mora opravdati. Mora se do-kazati da repertoar ima smisla i zna~aja,time {to }e odre|ene predstave bitigledane odre|en broj puta. I taj broj nijepreveliki, recimo u Drezdenu je, shodnobroju stanovnika, odre|en na 20 izvo-|enja godi{nje (minimalno). Kod nasmnoge predstave ne igraju ni toliko (tadatreba da se postavi pitanje odgovornostiza proma{aj), ali ukoliko komad igra 50 ivi{e puta, to je svakako uspeh.

Naravno, komercijalna pozori{ta nedobijaju dotacije ve} nalaze sredstva nadrugi na~in, a sponzorstvo, mada ne takovulgarno iskazano, svakako je jedan odnjih.

Na{ zadatak je da se ubudu}e „razd-voje“ i rangiraju pozori{ta, izdvoje onakoja zasluùju sredstva iz budèta -

li }e se de{avati, kao {to je bio slu~aj, dase neki zna~ajni umetnici ne sna|u upisanju projekata, pa tako ostanu namargini?

Pisanje projekata se u~i. Sve umet-ni~ke akademije imaju predmet koji sezove umetni~ki menad`ment, i svakistudent bi morao da u~i da projektnomisli, ali i pi{e - dizajnira projekat zakonkurse razli~itih potencijalnih donato-ra. Knjiga Istorija umetnosti kroz pismavelikih stvaralaca odavno je kod nasobjavljna, a u njoj vidimo da jo{ od Mike-lan|ela umetnici pi{u pisma, obja{njava-ju svoje ideje (projekte) i mole za novac.Razlika je {to je sad dotacije ne zavise odukusa mecene ve} se daju na osnovurazli~itih kriterijuma, rangiranja, ~ak ikad su u pitanju privatne fondacije. No,moè da se desi da na nekom konkursudobar projekt bude odbijen, ali zato akoimamo raznovrsne izvore finansiranja (ato je ono {to decentralizacija podrazume-va: da se konkuri{e i kod ministarstva i usvom gradu i op{tini, kao i nezavisnihprivatnih fondova - doma}ih i stranih), tose {anse svakog projekta prakti~nopove}avaju.

To javne vlasti obi~no ne vole - jerdiversifikacija izvora finansiranja omo-gu}ava ve}u samostalnost i slobodu ak-terima u kulturi. Tako Ministarstvo kul-ture Latvije u svom izve{taju kaè da im

je i kroz tzv. nepuni radni odnos. Dakle,racionalizacija }e morati da se desi, aliona nije najbitiniji segment reformeinstitucionalnih sistema u kulturi, i onadràvnom budètu ne}e doneti zna~ajni-ja sredstva. Racionalizaciji mora daprethodi uvo|enje strate{kog planiranja,tako da se ona vr{i u sklopu organiza-cionog razvoja, a ne kao kaznena mera.

Da li pozori{te da bi ìvelo u skladus evropskim standardima mora da imakomercijalni karakter?

Nedavno sam bila u Jerevanu s gru-pom eksperata za kulturnu politiku izGrenobla, gde smo zajedno edukovalikulturne radnike Jermenije za pravljenjestrate{kog razvojnog plana gradskihkulturnih politika. Naravno, i{li smo i nakoncerte, predstave. Francuzi su bilizgranuti {to je Nacionalna filharmonijaizvodila koncert sa sponzorskim natpisi-ma i panoima na sceni. To je u Fran-cuskoj nezamislivo, jer pozori{ta, nacio-nalna i gradska, dobijaju sredstva izbudèta s kojima mogu da prave kvalite-

steknu pravo na dotaciju koja }e im istin-ski omogu}iti da nesmetano izvodeodre|eni broj predstava, pod uslovom daim je sala popunjena recimo 80%. Ne bihse sloìla s tim da dràva treba da dajevelika sredstva za pozori{te, a da po-zori{te za uzvrat nema nikakve obaveze.Broj premijera ne sme da bude jedinaobaveza. Poluprazne sale naj~e{}e nisuznak lo{e predstave ve} inertnosti mar-ketinga. Kod nas se marketing obi~noradi za svaku predstavu isto - rutinski, asu{tinski bi ta slu`ba morala da zasvaku premijeru pravi poseban, speci-fi~an marketin{ki koncept i plan prila-go|en estetskom izgledu i sadràju pred-stave i namenjen razli~itim potencijal-nim ciljnim grupama.

Nau~iteda pi{ete pisma

S obzirom na to da ste pomenuli boljiZakon o nevladinim organizacijama, da

nije pravo {to postoji nezavisni fond zakulturu u kojem se prikupljaju sredstvaod alkohola i duvana (u Engleskoj je tood lutrije), jer sredstva iz tog fonda neza-visne komisije uglavnom daju nevladi-nom sektoru, a Vlada, dakle, samo Mini-starstvo kulture, nema tu koli~inu slo-bodnog novca s kojim bi moglo bitnije dauti~e na kulturne prakse (novac mini-starstva uglavnom je „opredeljen“ na-menski za nacionalne institucije). Dakle,Ministarstvo kulture Latvije moè da seàli, ali ne moè ni{ta da u~ini, jersamostalnost fondova je evropski stan-dard. Tim javnom izraènim stavom oninastoje da uti~u (lobiraju) da neka sred-stva Fond dodeli i za finansiranje velikihdràvnih projekata ({to je u ovom slu~ajui bila namera - da se Fond javnomdebatom „obaveè“ da dodeli odre|enasredstva i za izgradnju Nacionalnebiblioteke, itd. - pa tako umesto da nevla-dine organizacije lobiraju Vladu, sadaVlada mora da lobira stru~njake u ko-misijama da joj se pridruè u realizaciji

IIEETTMM kkaaoo mmoogguu}}nnoosstt ppoovveezziivvaannjjaa ppoozzoorrii{{nniihh pprraakkttii~~aarraa:: MMiilleennaa DDrraaggii}}eevvii}} [[ee{{ii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

6

Intervju

LUDUS 124, 125, 126Lu

odre|enih akcija!). A nezavisni fond bi uSrbiji, ako bi se finansirao od duvana,alkohola ili igara na sre}u, bio nesumnji-vo bogat fond.

Su{tinski, najva`nije je obezbeditidobre procedure u procesu dono{enja od-luka po konkursima. Naravno, propustai proma{aja je bilo i u dodeli Nobelovenagrade, ali ne bi smelo da se de{ava,kao sad na nacionalnom konkursu zakinematografiju, da se raspi{e konkurs ada se pre toga ne zna ta~no {ta se ocenju-je i koji procenat budèta je namenjenigranom filmu, koji dokumentarnom, akoji koprodukcijama. ûjemo da ovde50% budèta odlazi na koprodukcije, doku ostalim zemljama Balkana ide samo10%. U Sofiji, u martu, Bugari su nudilina raspravi u okviru Filmskog festivalada se „udruè“ tih 10%, da dajemo jednidrugima i tako oja~amo balkansku kine-matografiju. Primer Bugarske ina~e po-kazuje {ta se moè u~initi dobrom kul-turnom politikom. Tamo se od jednogfilma godi{nje u toku tranzicije do{lo do7-8 filmova danas, uz razvijen doku-mentarni i kratkometra`ni film. Po pra-vilima svake godine fond finansira i 100minuta animiranog filma. Ve} pro{legodine imali su najbolja ostvarenja naFestivalu balkanskog animiranog filma,a dràva tek drugu godinu sistemski dajeza tu oblast. Ozbiljna kulturna politikamo`da ne moè da obezbedi vrhunskuumetnost, ali moè da obezbedi pristojnuumetni~ku produkciju iz koje }e se pozakonima verovatno}e produkovati iodre|en broj vrhunskih umetni~kih dela.

Da li }e biti doneti novi zakoni ukulturi?

Ritam kojim se donose zakoni ukulturi je takav da pozori{ni radnicinemaju ~ega da se boje, odnosno trebalobi da se pla{e sporosti. Od 2001. najman-ji broj zakona je donet u kulturi, tu sunajve}e sva|e, podele. Kako Ministarstvokulture i medija pokriva dve velike ob-lasti, od kojih je ona medijska jo{ va`nijaza proces pridruìvanja, a vidimo da setu ne po{tuju ni novi, velikim naporomdoneti zakoni, kao {to je Zakon o radiod-ifuziji ili pristupu informacijama, mo-èmo pretpostaviti kako }e zakoni bitidono{eni i sprovo|eni u domenu kulture.Recimo, minimalan je broj organa vlastikoji su imenovali lica koja treba da ~ineinformacije o njihovom radu dostupnimjavnosti. Dakle, {to se ti~e su{tinskihzakona u kulturi, zakona o javnom in-teresu i zakona o pozori{tu, koji iz njegaproizilazi, te zakona o kinematografiji,oni se svi nalaze u razli~itim stadijumi-ma pripreme. No, ne postoji volja posto-je}eg Ministarstva kulture da oni bududoneti. Ono ne samo da nije nastavilo daradi na tekstovima koje je pripremiloprethodno, ve} je sve stopirano, i prak-ti~no nije u toku s onim {ta su zahteviSaveta Evrope i Evropske Unije vezaniza na{u kulturnu politiku. Ni oni koji suse bavili Studijom izvodivosti nisu po-klonili dovoljnu pa`nju kulturi. Onaspada u marginalni aspekt celog proble-ma, a mi smo u tom domenu jedva zado-voljili uslove. Jer, prvi zadatak kulturnepolitike u zapadnoevropskim zemljamaje da bude transparentna i preciznodefinisana. Na osnovu nekoliko skandalakoje smo videli s Nacionalnim centromza kinematografiju i otkupom knjiga vidise da niti postoji unapred definisanikriterijumi, niti jasne procedure. Ako seprvo kaè da se ocenjuje scenario, apotom se ocenjuje budèt, onda je neko uhodu promenio kriterijume, a to nigde usvetu ne sme da se radi. Kriterijumi ~akmoraju da se publikuju da bi javnost koja

konkuri{e ta~no znala na {ta se odnose.Otkup knjiga u Srbiji se vr{io centralizo-vano. Jedna komisija, jedan senzibilitet iukus odlu~ivao je {te }e biti kupljeno zasve biblioteke u Srbiji. Valjda bibiliotekesame treba da vr{e kupovinu shodnusvojim potrebama, i da postoji neko ko teotkupe ocenjuje, pa ako se desi da nekogodinama gre{i pri kupovini, onda sesmeni direktor. A oduzimati pravo bi-bliotekama da razmi{ljaju svojom gla-vom, pokazuje da smo i dalje na nivoucentralizacije u kulturi, na nivou nejas-nih kriterijuma koji nikad nisu javnoprezentovani. Time ne dobijaju biblioteke- time samo dobijaju privilegovani izda-va~i, od Verzal pressa u doba JUL-a, doNarodne knjige danas.

OdgovornostMinistarstva

Prethodna garnitura u Ministarstvukulture se ba{ di~ila decentralizacijomkulture.

Prethodna vlast je pogre{no shvatiladecentralizaciju vlasti. Koncepcija decen-tralizacije podrazumeva decentralizaciju

odgovornosti, ja~anje odgovornosti lo-kalne samouprave a podeljenu odgo-vornost. To zna~i da se ne moè op{tiniprebaciti muzej od nacionalnog interesa,a potom zaboraviti da on postoji. Decen-tralizacija podrazumeva i decentralizaci-ju aktivnosti a ne samo vlasti, {to zna~ida ako uzmemo za primer Filharmoniju,decentralizacija zna~i da dete u Jagodiniili Zaje~aru ima prilike da je ~uje barjednom u 10 godina. Decentralizacijapodrazumeva me|usobna dogovaranja,stvaranja ugovornih odnosa izme|udràve, grada i op{tine. Takav dogovor jedelimi~no postignut s Pokrajinom naprimeru Sterijinog pozorja.

Me|utim, kakvi su problemi decen-tralizacije kulture vidi se i po tome {toMinistarstvo kulture nije potpisalo Ured-bu o implementaciji prostornog planakasnoanti~kog lokaliteta Romulijana kodZaje~ara. Da bi Romulijana mogla dau|e u svetske registre kulturne ba{tinemora da bude na odgovaraju}i na~inza{ti}ena, njena dostupnost pove}ana(pristupni putevi, parkinzi, drugi tu-risti~ki sadràji...), a to svakako zna~i ipove}anu finansijsku i svaku druguodgovornost dràve. Odlaganjem potpisi-

vanja Uredbe, Ministarstvo samo dajesignal i ostalim gradovima da se i netrude da poku{aju da na pravi na~inza{tite svoja kulturna dobra; a mnogigradovi su ve}, usled sopstvenih finansi-jskih nemogu}nosti, u velikoj meri deva-stirali vlastitu ba{tinu i time definitivnoonemogu}ili da ona bude prepoznata kaodeo svetske kulturne ba{tine. Decentra-lizacija ovde upravo zna~i to - da Mi-nistarstvo kulture prizna adekvatnuza{titu i prezentaciju kulturnih dobara{irom na{e republike. Lokalna samo-uprava se naravno podrazumeva, i onabi uvek bila spremna da s dràvom pot-pi{e i odgovaraju}e sporazume.

[ta podrazumeva pridruìvanjeevropskim kulturnim standardima?

Kada se govori o pridruìvanju Ev-ropi prvo se mora stvoriti sistem u kome}e re~ ministra ozna~iti nastojanja iprioritete, ali ne}e zna~iti li~nu odlukukoja ima direktne i indirektne finansi-jske posledice. Dakle, re~ Ministra biiskazivala programska opredelenja u do-menu kulturnog razvoja, profesionalneedukacije, me|unarodne saradnje, itd, anivo konkretnog ~itanja i sprovo|enjakulturne politike treba da bude dat profe-

sionalnim, stru~nim telima koliko je vi{emogu}e. Nigde u svetu ta tela nisu 100%van politike. U nekim zemljama, npr.Finskoj, saveti za kulturu se praveproporcionalno broju mesta svake partijeu lokalnom parlamentu, tj. stranke dele-giraju i svoje politi~are, ali i stru~njake udatim oblastima, ~ak mnogo vi{e stru-~njake od politi~ara, jer èle da se kaostranka legitimi{u i kompetencijama kojeokupljaju. U Engleskoj je situacija jo{demokrati~nija. Oni koji èle da budu uUmetni~kom savetu na nacionalnomnivou, moraju da konkuri{u, po{alju svo-je biografije, eksplikacije. Jednom kadasu izabrani preko javnog konkursapostaju nedodirljivi u toku svog manda-ta. Javni konkurs je idealno re{enje.Te{ko da politi~ki kriterijum moè dapro|e kao prevashodni kad imate javnikonkurs na kome se prosto pore|ajubiografije. Vi ne moète da izvu~ete najs-labijeg kandidata jer biste time ugrozilisvoj ugled.

To zna~i da na~in imenovanja novogdirektora Narodnog pozori{ta u Beo-gradu ne odgovara evropskim standard-ima?

Ovakav na~in izvo|enja smenatipi~an je primer onoga protiv ~ega seborim. Smatram da mesto upravnika bilokoje institucije u kulturi, posebno nacio-nalnog teatra, mora da bude mesto nakoje se dolazi putem konkursa i s pro-gramom. Zan~i, da treba da postoji kon-kurs na kome }e na osnovu ozbiljnogprou~avanja biti izabran najbolji kandi-dat. Ne moè se smenjivati preko no}ijedan i postavljati drugi upravnik, kojimoè i da je najbolji na svetu za tajposao, a da pri tom niko ne zna njegovuviziju i program. Nema ni kriterijuma naosnovu kojih je smenjen prethodni nitiobja{njenja s kakvim zadatkom je dove-den naredni. Nov upravnik je ve} rekaoda ne}e biti otpu{tanja jer }e pove}atiobim posla. No Ministarstvo kulturetreba da dâ za to svoju saglasnost, jerobim posla tro{i dràvne pare. Svakomoè da tro{i vi{e novca - ve{tina je po-slovati s ograni~enim budètom. Dràvatreba da daje parametre i na osnovu njihdotacije. Pa tek onda mogu da se pred-laù i realizuju dodatne ideje. Ministarnije ministar zato da bi mogao da po-stavlja ljude, vr{i uticaj na zapo{lja-vanje. On treba da dâ indikacije za smeri na~in upravljanja kulturnim ustanova-ma, a ne da li~no odlu~uje o smenjivanjui imenovanju, bez evaluacija i novihstrategija. Zloupotrebe i manipulacijepoliti~kim uticajem su velike i dok se tone re{i dugo ne}e biti napretka.

Kultura jepitanje strategije

Kako treba da bude organizovanareforma u kulturi?

Va`no je da bude donet strate{kirazvojni plan kulture u Srbiji, a ovdesmo daleko od toga. Za sad smo ~uli da jeprioritet za{tita spomenika kulture, aligde su ti spomenici, promocije, eduka-tivni sadràji posve}eni njima? (Ve} sampomenula slu~aj Romulijana.) Ako govo-rimo o konzervativnoj kulturnoj politici -to po sebi nije problem, ali da bi se onavodila neophodan je sporazum izme|uMinistarstva prosvete i Ministarstva kul-ture kao instrument kojim }e odre|enekulturne vrednosti postati deo nastave.Po takvom sporazumu ni jedno dete ne bimoglo da zavr{i razred a da nije videlomuzej. Pa za 8 godina - 8 muzeja, za 12godina - 12 muzeja, zna se {ta odgovarakom uzrastu. A takve stvari ne ko{tajudràvu ni{ta, pa ipak ni njih nema.

EEvvrrooppaa kkaaoo cceelloovviitt ii iinntteeggrriissaann kkuullttuurrnnii pprroossttoorr:: MMiilleennaa DDrraaggii}}eevvii}} [[ee{{ii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 124, 125, 1267

Festivali

Ekskurzije ne moraju da budu isklju~ivotipske, kao vrsta kulturnog turizma, aliza svaku od njih treba da postoji smisao.Svedoci smo da organizovane posetepozori{tima gotovo da nema.

Kada govorim o strategiji kulturnograzvoja, mislim na niz re{enja. Ako jestrategija komercijalno pozori{te, a mi-slim da nije, onda ona zahteva odre|enibroj sistemskih zakona, podr{ku spon-zorima, olak{ice PDV-a... Isto tako, ako jeizabrana strategija razvoja o~uvanjenacionalne ba{tine - jezika, kulture.Onda bi ona zahtevala druge instru-mente kulturne politike. Da je istinskiprioritet ono {to je Ministarstvo istaklo:srpski jezik (Ministar Kojadinovi} jeosim spomenika kulture, pomenuo i srp-ski jezik i }irilicu), onda bi pozori{ta bilaizuzetno privilegovana, jer to su jedineustanove u Srbiji koje istinski {tite srpskijezik, imaju lektore i koje podjednakupa`nju poklanjaju i knjièvnom jeziku io~uvanju dijalekata.

Ministarstvo kulture treba da pravisetove prioriteta, a ne da odlu~uje da li }edobiti novac filmska manifestacija ilifolklorni festival. Po tom pitanju treba daodlu~uju stru~njaci, a pitanjima priorite-ta i zakona treba da se bavi ministarstvokulture.

Pritom, u doma}oj kulturi stalnokruè iste osobe u komisijama i ìrijima,a sigurno ima jo{ pametnih ljudi. Akoreditelj prose~no snima jedan film u 10godina, mo`da bi u me|uvremenu mogaobiti angaòvan u komisijama, savetima,ili pak kriti~ar koji u tom trenutku ne}eraditi ni za jednu ku}u. Va`no je da ne-ma li~nih interesa.

Tako|e, va`no je da u budu}nostiresor Ministarstvo kulture ne budedodeljivan na kraju, kad se glavnestranke koalicije na vlasti „namire“.Naàlost, kod nas se za to ministarstvoobi~no ni jedna stranka ne bori. Kulturi}e biti bolje samo kad to ministarstvobude imalo rang koji su{tinski zasluùje.U dvema najpoznatijim vladama Fran-cuske, De Golovoj (1959-1968), i Mitera-novoj (1981-1987), zapam}eni su u svet-skoj javnosti upravo ministri kulture -Andre Malro i @ak Lang. Ostalih mi-nistara se vi{e niko i ne se}a.

Ako Ministarstvo kulture ne radipredvi|en posao postoje li neke sankci-je?

Nema sankcija. I u ovoj Vladi imadobrih, osrednjih i lo{ih ministara. Pre-ma mom utisku sa strane, ministar kul-ture spada u red neaktivnih. U mini-starstvu misle da rade time {to sede ive}aju kome dati novac. Pre 6 mesecidobila sam poziv od ministarke kultureLatvije, Helene Demakove, koja je bila

moj student na Evropskoj diplomi kul-turnog menad`menta pre 10 godina.Smatrala je da mogu metodolo{ki da impomognem. Treba pomenuti da je De-makova istori~ar umetnosti i bavi sesavremenom umeto{}u, kustos je naj-zna~ajnijih izlo`bi kojima se Latvijapredstavljala u Evropi, po~ev od Veneci-janskog bijenala pa nadalje. Govori ~etirijezika, izuzetnog je znanja i kompetenci-je, ina~e je desnog politi~kog opredeljenjai zastupa konzervativnu liniju kulturnepolitike, koju ne podràvam. Oni su èlelida do|u {to pre do efikasne i izvodivestrategije. Prvo su organizovali ogromanbroj debata otvorenih za kulturnu jav-nost, najrazli~itije ljude. Demakova jeorganizovala trenutnu mobilizaciju, i tone samo svog osoblja u ministarstvu, ve}{ireg kruga ljudi. Pozori{nim radnicimaje ponudila da rade na novim strategija-ma i njima odgovaraju}im instrumenti-ma da bi se kroz proces izborili za {tobolje uslove. I ljudi su prihvatili anga`-man bez obzira na politi~ke opcije. Kadasu usvojeni prioriteti, pristupilo se izborutaktika i {ta }e to budètski zna~iti. Veli-ki deo pa`nje posve}en je izgradnji na-cionalnih institucija kulture, jer je Latvi-ja bila deo Sovjetskog Saveza i nije imalanacionalnu biblioteku ni muzej savre-mene umetnosti. Opera je ve} bila refor-misana i rekonstruisana sredinom 90-ih.Drugi prioritet je o~uvanje jezika, kao ikod nas. Moja ideja je bila, da se ne biostalo na praznoj pri~i podizanja nivoakriti~ke svesti u medijima o lo{em go-vornom jeziku, da Ministarstvo predvidiobavezu angaòvanja lektora. Da nije-dan medij ne moè da dobije licencu,pravo da radi, ako nema lektora uredovnom radnom odnosu. Ta~ka, gotovo.Pripremi se set normi, kao {to je an-gaòvanje akcentologa, obuka spikera... ito vam je taktika. Takvim uredbama bi ina{ jezik bio za{ti}eniji bolje no pri~om,jer ni{ta na njegovoj za{titi nije ura|enou proteklih godinu dana. A time bi bilapove}ana i stru~na zaposlenost, nivoprofesionalnosti medija i kulturnih usta-nova.

Dakle: strategija podrazumeva po-stavljanje seta ciljeva kao i kriterijuma iindikatora evaluacije, na osnovu kojih }ese proveriti da li je zadatak ispunjen. I uLatviji znaju da podizanje biblioteke za 4godine nije mogu}e, ali predvi|eni su iprethodni kratkoro~ni ciljevi poputformiranja fondova, marketin{kih kam-panja, angaòvanja dijaspore, te se odre-di da za 2 godine treba da se obezbeditoliko i toliko. Tako }e se ta~no znati da lise kulturna politika ostvaruje i da li seciljevi ispunjavaju ili ne.

Dugone}emo bitiravnopravanpartner

U Latviji su imali ta~an plan. Ovdeje druga~ije. Da li }e uskoro do}i dopromena u kulturi?

U trenutnim odnosima, na~inu nakoji je konstituisana Vlada (a to zna~i dapremijer ne proziva ni jednog ministraza nedovoljno dobro ura|en posao), to nemoè da funkcioni{e na dobrobit zemlje ucelini. Ako su resori poklonjeni odre-|enim partijama i onda o njima mislisamo ta partija, a to je katastrofa. Udomenu nauke i poljoprivrede se radimnogo, {to zna~i da, ako ministar ho}e iume da radi svoj posao, moè do}i dopromena, ali je problem {to u Vladi nemanikog ko }e da podsti~e, zahteva, traì dasva ministarstva u~estvuju u promena-ma. Reforme ne treba da budu dobravolja ministra ve} obaveza. I cela Vladatreba da ide istim tempom. Ovde kultura iobrazovanje bitno zaostaju, vlada nekavrsta zamrlosti. U prve 3 godine od pro-mena bilo je uzburkano, a sad je doBolonjskog procesa prili~no daleko. Na{izve{taj o procesu harmonizovanja uni-

verzitetskog obrazovanja s Evropom bioje na ivici da bude odba~en. Najgore dveocene u Studiji smo dobili mi i Bosna iHercegovina, a ako uzmemo u obzir da jeu BiH obrazovanje podeljeno po kantoni-ma, ono je samim tim diskvalifikovanoda ima ma kakav koherentni obrazovniprogram. Nas su o~igledno pustili kaokad nekom ko je te{ko hendikepiran dateprelaznu ocenu iz fiskulture jer treba dazavr{i {kolu. Tako su i nama dali pozi-tivnu ocenu, iako kultura i obrazovanje{kripe. Oni su zanemareni jer su se svibacili na ekonomiju, bankarstvo, naparametre po kojima se, po mi{ljenjudoma}ih i zapadnoevropskih politi~ara,prepoznaje dràva. Ipak, mislim da sukrucijalni parametri dostignu}a, vezaniza nivo obrazovanja nacije.

Kao primer nezainteresovanosti na-{eg Ministarstva kulture navela bihkonvenciju koja je u martu u Kopenha-genu potpisana izme|u ministara kul-ture Balkana i nordijskih zemalja do-ma}ina. Oni se ubi{e da nam daju mestaza saradnju, a od nas nema nikakvogkonkretnog prakti~nog odgovora. Evropanas ho}e, ali kao zajednicu, a mi neshvatamo {ta ho}e. Uzgred, u Bugarskojnema novinara na{ih medija, izlo`buSave [umanovi}a otvara ambasador a neMinistar kulture, u Rumuniju se retkoide... Dok ne shvatimo da su susedi - prvi

i najva`niji krug saradnje, ne}e nas bitinigde, a najmanje u Parizu i Londonu.

Sve {to ste rekli zapravo zna~i daStudija o izvodivosti za kulturu ne zna~ini{ta ako ne do|e do sistemskih prome-na?

Studiju mnogi iz vlasti nisu pro~itali,jo{ nije ni prevedena na srpski, mislimda ni u Ministarstvu kulture nema onogko zna {ta pi{e u njoj, a kamoli {ta zna~iproces evropske integracije. Jedna odobaveza je podràvanja kulturnog di-verziteta, kulturne raznolikosti i dijalogakultura. Kod nas je taj posao prakti~nopreba~en Ministarstvu za etni~ke ma-njine, a unutar Ministarstva kulture, pa iPokrajine, postoje budètske stavke kojese ti~u podràvanja aktivnosti pojedinihetni~kih grupa, i to one klasi~ne - ama-terizam i ~asopisi. Pravih akcija gde sesprovodi dijalog kultura, npr. rusinske isrpske ili muslimanske i srpske nema.Da se stvara dijalog, da se vodi ra~una ospre~avanju jezika mr`nje, to je posaokojim, tako|e, treba da se bavi Mini-starstvo kulture. Ali, poslova je jakomnogo, a vreme isuvi{e brzo prolazi, tejo{ dugo ne}emo biti ravnopravan part-ner na evropskoj mapiumetni~kih tokova.

Najstarija pozori{na manifestacijana podru~ju biv{e Jugoslavijeodigravana je u senci tragi~ne

saobra}ajne nesre}e na @abaljskommostu i katastrofalnih poplava na teri-toriji Banata, koje su pred organizatore -Zajednicu profesionalnih pozori{ta Voj-vodine i Narodno pozori{te „To{a Jova-novi}“ - postavile delikatno pitanje da liu datim okolnostima Festival trebaotkazati. Pomeraju}i program sve~anogotvaranja i prekidaju}i festival na jedandan, po{tuju}i progla{ene dane àlosti u

je, posle postavke u Crnogorskom narod-nom pozori{tu, i u Novom Sadu radioOblomova. Prostorno-vremensko pome-ranje, u prvi plan je izbacilo pri~u omentalitetu, ali i o strahu mladog ~ovekada odgovori na sve ìvotne izazove, kojiga teraju da se kona~no trgne iz letargijei iracionalnog doìvljaja stvarnosti. Iliji-ni unutra{nji lomovi, kao i psiholo{kakompleksnost prerano ostarelog samoob-manjiva~a, omogu}ili su Jugoslavu Kraj-novu da suptilnim sredstvima ostvarivrhunsku gluma~ku kreaciju, dok su mu

novu kontekstualizaciju kultnog tekstadoma}e dramaturgije, sme{taju}i Iliju^vorovi}a u neprijatni ambijent „surove“tranzicije, „sumnjive“ privatizacije i„belosvetske“ zavere. Mladenovi} je kaojedan od najva`nijih fenomena savre-menog dru{tva, koji doprinosi stvaranjumasovne, ali i individualne histerije iparanoje, u svojoj scenskoj realizacijiistakao medije. U takvom okruènju„mali ~ovek“ izgubljenog identitetapo~inje da vodi veliku, presudnu bitku, sneminovnim, tragikomi~nim ishodom.

Predstave za decu

Prvi put na Festivalu profesionalnihpozori{ta Vojvodine u~estvovalo je Slo-va~ko vojvo|ansko pozori{te sa pred-stavom Puna pri~a duhova ili ne doti~ise trola Milo{a Janou{eka, reditelja Jano

SRE]AN DISKONTINUITET

Mik i Radonj i¯

Jubilarni, 55. Festival profesionalnih

pozori{ta Vojvodine, odràn je u Zrenjaninu,

od 19. do 25. IV

ânija. Re~ je o veseloj, razigranoj paro-diji gotskog horora, sa vizuelno intere-santnim, i u dramatur{kom smislu, bit-nim likovno-scenografskim elementima,preciznim mizanscenom i bajkovitimsièom, prilago|enim de~joj recepciji.

De~je pozori{te - GyermekszinhazSubotica izvelo je Asku i vuka Ive Andri-}a, u dramatizaciji i reìji @ivomira Jo-kovi}a. Moto predstave, Andri}eva misao,da se samo u izuzetnim situacijama moèpokazati kojim neotkrivenim snagamaraspolaè ljudsko bi}e - reditelj Jokovi} jepreto~io u scensku interpretaciju zasno-vanu na kombinaciji baleta i glume.Nastoje}i da, kako je istakao, „ne usitniveliku ideju, radio je vo|en èljom da uova te{ka i pesimisti~ka vremena uneseveru u lepotu, veru u trijumf umetnosti, uvrednost ~ovekove borbe.“

Siroma{ni ~izmar i Kralj vetra pred-stava na ma|arskom jeziku De~jeg po-zori{ta - Gyrmekszinhaz Subotica, nasta-la po motivima ma|arske bajke, u reìji\er|a Hernjaka, je izuzimaju}i glasnaratora Kova~a Fri|e{a, ispri~ana ne-verbalnim jezikom scenskog pokreta i

sjajne koreografije Tamare i RolandaBrezovskog. Odli~na muzika ArpadaBako{a i efektni kostimi sa elementimama|arskog folklora Erike Janovi~, dali suposeban doprinos visokim umetni~kimkvalitetima ovog ostvarenja.

Tvrdoglavo jaje, autorska predstavaJovana Carana, Narodnog pozori{ta „To{aJovanovi}“ Zrenjanin, je nepretenciozna,jednostavna pri~a, s gotovo tipiziranimlikovima, bez teksta, sva u duhovitoosmi{ljenoj animaciji isto tako duhovitokreiranih lutaka. Namenjena najmla|ojpublici nije ostavila ravnodu{nim ni onemalo starije poklonike pozori{ne umet-nosti.

Bogat prate}i program Festivala:izlo`ba Pozori{nog muzeja Vojvodine,promocije ~asopisa, knjiga i monografija,gluma~ka radionica Roberta Raponje,izvo|enje predstave Akademije umetnos-ti iz Novog Sada i otvoreni razgovor natemu lutkarstva, doprineli su utisku da jeZrenjanin bio doma}in ozbiljnog pozo-ri{nog doga|aja. U ~ast nagra|enih na55. festivalu profesionalnih pozori{taVojvodine, Tatar Kabare Tuzla izveo je

BBeeooggrraadd -- mmoosstt pprreemmaa jjoo{{ ddaalljjiimm ssuusseeddiimmaa EEvvrrooppee:: MMiilleennaa DDrraaggii}}eevvii}} [[ee{{ii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

8

Festivali

LUDUS 124, 125, 126Lu

Zrenjaninu i Srbiji, 55. okupljanjevojvo|anskih tetara, ipak je realizovano.

Selektor festivala, gospo|a DarinkaNikoli}, izabrala je 6 dramskih i 4 de~jepredstave, isti~u}i u svom obrazloènjuda: „Grupni portret vojvo|anskog pozo-ri{ta, u repertoarskom i esteti~kom smi-slu, karakteri{e - a to je utisak nakonodgledane jednogodi{nje produkcije -apsolutni diskontinuitet u odnosu napro{logodi{nju, prili~no optimisti~nu, sli-ku. Haos kao da je zavladao ne samoorganizacionom infrastrukturom, ve} seizvesna stihijnost, s ~asnim izuzecima,ose}a u repertoarskoj politici, u odsustvuneke vi{e ambicije, entuzijazma i even-tualnog rizika i u vladavini letargije o~ijim uzrocima - sasvim sigurno s koren-ima u mu~nom i predugom trajanju ago-nije ovog dru{tva - svakako kompetentijeod mene mogu da govore ljudi iz pozo-ri{ne prakse.“

Kao jedan od pomenutih, ~asnihizuzetaka, predstava Pti~ice, po tekstuFilipa [ovagovi}a, u reìji Roberta Ra-ponje, Narodnog pozori{ta, Narodnogkazali{ta, Nepszinhaz Subotica, otvorilaje ovogodi{nji festival. Sme{taju}i mar-ginalne likove, sitne prestupnike u zatvorotvorenog tipa, gde je svaki od njih vezan

Rade Kojadinovi} u ulozi Zaharija iGordana \ur|evi} Dimi} kao Jelka, bilivi{e nego ravnopravni partneri. Tu`nakomedija je uz Meru za meru, sasvimsigurno najbolja predstava SNP-aunazad 10-ak godina.

Murlin Murlo Nikolaja Koljade, ureìji \er|a Hernjaka, Drame na ma-|arskom jeziku NP, NK, NepszinhazSubotica na uverljiv na~in je do~aralacrni Koljadin humor, njegove tragiko-mi~ne likove i groteskno-apokalipti~nusliku budu}nosti. Banalna svakodnevica~etvoro ve~nih gubitnika sme{tena je uklaustrofobi~ni prostor suterenskog sta-na, na~i~kanog ki~astim detaljima kojidodatno isti~u mentalno-emotivni sklopKoljadinih junaka. Oslanjaju}i se nagluma~ku ekspresivnost, Hernjak gradioje predstavu atmosfere, sa posebnimakcentom na definisanju sloènih odnosai njihovim posledicama.

Op{tinsko dete Branislava Nu{i}a, uadaptaciji Borisa Lije{evi}a i Milo{aLatinovi}a i reìji Borisa Lije{evi}a, Na-rodnog pozori{ta Kikinda, je svojevrsnateatarska studija o moralu, ljudskojgluposti, toleranciji, ispri~ana u „nu{i-}evskom“ maniru, s blagim pomeranjemka groteski. Iako je povremeno pre-

pozori{ta/Gyermekszinhaz Subotica; dase nagrada za najbolju scenografiju do-deli Kokanu Mladenovi}u za scenografi-ju u predstavi Balkanski {pijun NPSombor; da se nagrada za najbolju mu-{ku epizodnu ulogu dodeli Beli Kalo zagluma~ka ostvarenja u predstavamaPti~ice i Murlin Murlo NP/NK/Nepszin-haz Subotica; da se nagrada za najboljuènsku epizodnu ulogu dodeli Gordani\ur|evi}-Dimi} za ulogu Julke u pred-stavi Tu`na komedija SNP u NovomSadu; da se nagrada za najbolju mu{kuulogu dodeli Jugoslavu Krajnovu zaulogu Ilije u predstavi Tu`na komedija;da se nagrada za najbolju ènsku ulogudodeli Krist Sor~ik za ulogu Ane Petro-vne u predstavi Pajac Novosadskog po-zori{ta/Ujvideki Szinhaz; da se nagradaza najbolju reìju dodeli \er|u Hernjakuza rediteljski rad u predstavama Siro-ma{ni ~izmar i Kralj vetra De~jeg pozo-ri{ta/Gyermekszinhaz Subotica i MurlinMurlo NP/NK/Nepszinhaz Subotica; dase nagrada za najbolju predstavu u celinidodeli predstavi Tu`na komedijaSNP u Novom Sadu.

Zlatni {ut @arka Mileni}a, u reìji VladeKero{evi}a.

Festivalske nagrade

Stru~ni ìri u sastavu: Karolj Vi~ek,reditelj, predsednik ìrija; Vladimir Kopi-cl, knjièvnik i pozori{ni kriti~ar, i Lju-boslav Majera, reditelj, doneo je slede}eodluke: da se nagrada za najboljegmladog glumca, odnosno glumicu, dodeliMilijani Makevi} za ulogu Sonje ^vo-rovi} u predstavi Balkanski {pijun NPSombor; da se specijalna nagrada naovom festivalu dodeli Nataliji Vicei zaulogu Irine u predstavi Murlin MurloNP/NK/Nepszinhaz Subotica; da se na-grada za najbolju kreaciju lutaka dodeliJovanu Caranu za predstavu Tvrdoglavojaje Lutkarske scene NP „To{a Jova-novi}“ Zrenjanin; da se nagrada zanajbolju muziku dodeli Arpadu Bako{uza muziku u predstavi Siroma{ni ~izmari Kralj vetra De~jeg pozori{ta/Gyrmeksz-inhaz Subotica; da se nagrada za najboljikostim dodeli Stefanki Kiuvlievoj zakostim u predstavi Aska i vuk De~jeg

sopstvenim frustracijama, emotivnomosaka}eno{}u i patolo{kom usamljeno-{}u, mnogo vi{e no gvozdenim re{etka-ma, [ovagovi} je progovorio o ve~noaktuelnim pitanjima slobode, zlo~ina ikazne, odnosa umetnosti i realnog ìvota,manipulacije. Ve{to nadgra|uju}i tekstu-alni predloàk ànrovskim pomeranjem istilskim poigravanjima, pre svega nanivou gluma~ke igre, Raponja potencirascenski efektnu, brojnim metaforamaoboga}enu predstavu. Posebnu atmos-feru nagla{ava muzika, koju akteriuìvo izvode na sceni.

Povratakvelikanima

Srpsko narodno pozori{te iz NovogSada, drugog dana festivala, izvelo jeTu`nu komediju, po romanu OblomovI.A. Gon~arova u dramatizaciji i reìjiEgona Savina. „Vreme je da se vratimovelikanima knjièvnosti jer i ìvot }e,kao i na{e stvaranje, imati vi{e smislaako ne pretr~avamo preko takve, izu-zetne literature“, rekao je Savin za okru-glim stolom kritike, obja{njavaju}i za{to

nagla{ena karikaturalnost pojedinihlikova razbijala stilsko jedinstvo re-diteljske koncepcije, ~ini se da ovakavvid preispitivanja gluma~ko-scenskogizraza, zasnovan na ne toliko jasno pro-filisanoj dramatur{koj strukturi tekstu-alnog predlo{ka, jeste intrigantan i usvakom slu~aju zanimljiv repertoarskiiskorak kikindskog pozori{ta.

Pajac (Platonov), A.P. êhova ureìji Tama{a Fodora, Novosadskogpozori{ta - Ujvideki Szinhaz, je klasi~napostavka, ne previ{e cenjenog êhovl-jevog teksta, u ~ijem je sredi{tu pri~a oantijunaku, ~ija je buntovna prirodausmerena ka najblièm okruènju,dekadentnom dru{tvu koje po~iva nala`nim eti~kim normama. Obilato sekoriste}i lajtmotivima êhovljeve drama-turgije, reditelj je insistirao na pa`ljivomnijansiranju emocija u gra|enju svakogod likova, bez nepotrebnih izleta u pa-tetiku, u ~emu je imao sjajnu podr{kuodli~nog ansambla, na ~elu sa AronomBalaèm u ulozi Platonova.

Balkanski {pijun Du{ana Kova~e-vi}a, u reìji Kokana Mladenovi}a, Naro-dnog pozori{ta iz Sombora, ponudio je

Na osnovu Statuta Saveza dramskih umetnika Srbije, Predsedni{tvo Savezadramskih umetnika Srbije, na svojoj sednici odrànoj 24. maja 2005. godine,donosi

P R A V I L N I K o dodeli Nagrade za ìvotno delo DOBRIÎN PRSTEN

IMuzej pozori{ne umetnosti Srbije i Savez dramskih umetnika Srbije ustanovili

su Nagradu za ìvotno delo Dobri~in prsten, koja se dodeljuje svake godine, po~ev{iod 1980. godine.

Savez dramskih umetnika Srbije od oktobra 1994. godine Nagradu za ìvotnodelo Dobri~in prsten dodeljuje samostalno.

IINagrada Dobri~in prsten dodeljuje se dramskim umetnicima /glumicama i

glumcima/ za celokupno gluma~ko ostvarenje, za ìvotno delo.Nagrada se dodeljuje svake godine samo jednom glumcu ili glumici.Dramski umetnik moè biti nagra|en Nagradom za ìvotno delo Dobri~in

prsten samo jednom.III

Pravo da budu nagra|eni imaju dramski umetnici koji najmanje 20 (dvadeset)godina ostvaruju zna~ajne uloge.

IVDodeljivanju Nagrade za ìvotno delo Dobri~in prsten pridruùje se od 2000.

godine Fond Madlena Zepter iz Beograda, koja je isklju~ivi sponzor svih mani-festacija vezanih za Nagradu za ìvotno delo Dobri~in prsten (dodela Nagrade,{tampanje i promocija monografije o dobitniku).

Savez dramskih umetnika se obavezuje da javno istakne u~e{}e Fonda Madle-na Zepter prilikom objavljivanja konkursa u sredstvima javnog informisanja, kaoi prilikom dodeljivanja Nagrade i promocija monografija. Ostali odnosi izme|uSaveza dramskih umetnika Srbije i Fonda Madlena Zepter reguli{u se posebnimUgovorom o sponzorstvu.

POSEBNE ODREDBE^lan 1.

Predlozi za Nagradu za ìvotno delo Dobri~in prsten dostavljaju se na osnovujavnog poziva - konkursa Saveza dramskih umetnika Srbije i Fonda MadlenaZepter, objavljenog u pozori{nim novinama Ludus i u dnevnoj {tampi.

Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, pojedinci - dramskiumetnici, pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i ~asopisa iz oblasti kulture, kao iumetni~ke ustanove i udruènja.

Predlozi za dodeljivanje Nagrade, u formi pisanog obrazloènja, dostavljaju seSavezu dramskih umetnika Srbije do 15. oktobra teku}e godine.

^lan 2.Umetni~ko ve}e Saveza dramskih umetnika Srbije predlaè Predsedni{tvu

SDUS-a sastav @irija za dodelu Nagrade za ìvotno delo Dobri~in prsten.

@iri se sastoji od sedam (7) ~lanova, ~iji je rad po~astan. U sastavu @irija moguu~estvovati dramski umetnici - glumci i reditelji, po pozivu i dramski pisci ipozori{ni kriti~ari, a po mogu}stvu i jedan od dosada{njih dobitnika Nagrade.

U radu @irija, kao osmi, po~asni ~lan, bez prava glasa i odlu~ivanja, u~estvu-je predstavnik Fonda Madlena Zepter.

Mandat ~lanova @irija je dve (2) godine, uz mogu}nost produètka mandata.@iri odlu~uje o na~inu svoga rada, o izboru predsednika, o zakazivanju sedni-

ca, vo|enju rasprava.... @iri je samostalan u odlu~ivanju o dodeli Nagrade.Ukoliko ~lan @irija bude predloèn za Nagradu, prestaje mu ~lanstvo u @iriju,

a Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije, na predlog Umetni~kog ve}a,imenuje novog ~lana.

Da bi predloèni kandidat dobio Nagradu, potrebno je da dobije ve}inu glaso-va ~lanova @irija. @iri pismeno obrazlaè svoju odluku i saop{tava je javno.

@iri se obavezuje da odluku o dodeljivanju Nagrade donese najkasnije do 10.novembra svake godine.

^lan 3.Savez dramskih umetnika Srbije se obavezuje da, u okviru svojih mogu}nosti,

svakom dobitniku organizuje sve~anost uru~enja Nagrade i izradi monografiju odobitniku.

Savez dramskih umetnika Srbije }e pronalaziti i druge na~ine da trajnosa~uva uspomenu na dobitnike Nagrade za ìvotno delo Dobri~in prsten.

Savez dramskih umetnika Srbije se obavezuje da ime dobitnika objavi u sred-stvima javnog informisanja, a sve~ano uru~enje Nagrade obavi}e se najkasnije dokraja decembra svake godine.

Po{tuju}i èlju naslednika kraljevsko - dvorskog juvelira MilivojaM.T.Stefanovi}a, koji je izradio prsten koji je Udruènje glumaca KraljevineJugoslavije poklonilo Dobrici Milutinovi}u 1937. godine, Savez se obavezuje da }e,u svim manifestacijama vezanim za Nagradu za ìvotno delo Dobri~in prsten,ista}i zasluge kraljevsko - dvorskog juvelira Milivoja M.T. Stefanovi}a.

^lan 4.Nagrada za ìvotno delo Dobri~in prsten sastoji se od:1. Zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovi}a, koji je dobio 1937. godine od

Udruènja glumaca Kraljevine Jugoslavije i ~iji se original (koji je za SDUS otkupi-la gospo|a Madlena Zepter) ~uva u Muzeju pozori{ne umetnosti Srbije; u izradikopije u~estvuje Zlatara iz Majdanpeka

2. Unikatne diplome na pergamentu ~iji je autor akademski slikar i scenografGeroslav Zari}

3. Monografije o dobitniku Nagrade ^lan 5.

Ovim Pravilnikom prestaje va`nost Pravilnika donetog 12.aprila 2004. godine.^lan 6.

Pravilnik stupa na snagu i primenjiva}e se od dana potpisivanja.

Za PREDSEDNI[TVO SDUS-aSonja Jaukovi}, predsednik

PPoobbeeddnniikk FFeessttiivvaallaa vvoojjvvoo||aannsskkiihh ppoozzoorrii{{ttaa:: sscceennaa iizz TTuu`̀nnee kkoommeeddiijjee SSNNPP--aa

LUDUS 124, 125, 1269

Vesti iz Saveza

Na osnovu Statuta Saveza dramskih umetnika Srbije,Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije, na svojojsednici odrànoj 24. maja 2005. godine, donosi

P R A V I L N I K o dodeli Nagrade za reìju BOJAN STUPICA

INagrada za reìju Bojan Stupica je ustanovljena da

prisustvo Bojana Stupice bude trajno sa~uvano u ìvotu na{ezemlje, da istakne njegov udeo i podstakne nova traènja uoblasti pozori{ne reìje, koju je Bojan Stupica unapre|ivao,razvijao i dao joj posebno obele`je.

IINagrada za reìju Bojan Stupica za najbolju pozori{nu

reìju ostvarenu u profesionalnim pozori{tima Srbije i CrneGore, dodeljuje se svake druge godine.

Nagrada se dodeljuje samo jednom reditelju.Reditelj moè biti nagra|en nagradom Bojan Stupica

vi{e puta.

III Nagrada za reìju Bojan Stupica se sastoji:1. Od plakete sa likom Bojana Stupice, rad akademskog

vajara Stevana Bodnarova2. Od unikatne diplome na pergamentu ~iji je autor

akademski slikar i scenograf Geroslav Zari}.3. Od nov~anog iznosa ~iju visinu odre|uje

Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije.

IVPredsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije, na

predlog Umetni~kog ve}a, imenuje @iri za dodelu NagradeBojan Stupica

@iri se sastoji od pet (5) ~lanova, ~iji je rad po~astan. Usastavu @irija mogu u~estvovati dramski umetnici - glumci ireditelji, po pozivu - dramski pisci i pozori{ni kriti~ari, a pomogu}stvu i jedan od prethodnih dobitnika Nagrade.

Mandat ~lanova @irija je dve (2) godine, uz mogu}nostproduètka mandata.

@iri odlu~uje o na~inu svoga rada, o izboru predsednika,o zakazivanju sednica, vo|enju rasprava... @iri je samosta-lan u odlu~ivanju o dodeli Nagrade.

Ukoliko ~lan @irija bude predloèn za Nagradu, prestajemu ~lanstvo u @iriju, a Predsedni{tvo Saveza dramskihumetnika Srbije, na predlog Umetni~kog ve}a, imenujenovog ~lana.

Da bi predloèni kandidat dobio Nagradu, potrebno je dadobije ve}inu glasova ~lanova @irija.

@iri pismeno obrazlaè svoju odluku i saop{tava jejavno.

@iri se obavezuje da odluku o dodeljivanju Nagradedonese najkasnije do 10. maja godine kada se dodeljujeNagrada.


Za Nagradu za reìju Bojan Stupica mogu konkurisatisve premijerno izvedene predstave sa teritorije Srbije i CrneGore, izvedene u periodu od 01. aprila do 31. marta, i takosvake druge godine.

Ukoliko u pomenutom periodu ne bude takvogrediteljskog ostvarenja koje bi zasluìvalo Nagradu, Nagra-da se ne}e dodeliti.

^lan 2.Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta,

pojedinci - dramski umetnici, pozori{ni kriti~ari, redakcijestru~nih i ~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~keustanove i udruènja.

Predlozi za Nagradu Bojan Stupica dostavljaju se naosnovu javnog poziva - konkursa Saveza dramskih umetni-ka Srbije objavljenog u pozori{nim novinama Ludus i udnevnoj {tampi.

Predlozi za dodeljivanje Nagrade, u formi pisanog obra-zloènja, dostavljaju se Savezu dramskih umetnika Srbije do15. aprila godine u kojoj se dodeljuje Nagrada.

^lan 3.Nagrada za reìju Bojan Stupica dodeljuje se u drugoj

polovini juna, na sve~anosti koju organizuje Savez dramskihumetnika Srbije, u pozori{tu u kome se igra predstavanagra|enog reditelja.

^lan 4. Ovim Pravilnikom prestaje da vaì Pravilnik od 12.

aprila 2004. godine.

^lan 5.Pravilnik stupa na snagu i primenjiva}e se od dana

potpisivanja.


Na osnovu Statuta Saveza dramskih umetnika Srbije, Predsedni{tvoSaveza dramskih umetnika Srbije, na svojoj sednici odrànoj 24. maja2005. godine, donosi

P R A V I L N I Ko dodeli Nagrade LJUBINKA BOBI]

Nagrada se dodeljuje za najbolje gluma~ko ostvarenje u oblastikomedije.

Nagrada se dodeljuje bijenalno. Nagrada se moè i ne dodeliti, odnosno moè se dodeliti samo kada

se pojavi gluma~ka kreacija koja zadovoljava standarde postavljene ovimPravilnikom.

INagrada LJUBINKA BOBI] ustanovljava se u znak se}anja na

znamenitu glumicu - znamenitu po svojoj eti~nosti i po sposobnostima daulogu oplemeni uzbudljivim detaljima, da igri obezbedi elemente novogna planu pokreta, mimike i dikcije, na polju komi~kog i komedije uop{te.

IINagradu prima glumac ili glumica, izabran/a me|u dramskim

umetnicima iz svih profesionalnih pozori{ta sa teritorije Srbije i CrneGore.

@iri se brine da Nagrada LJUBINKA BOBI] pripadne najdostojni-jem.

Osnovna merila:1. Ostvarena uloga, naslovna, glavna, velika ili zna~ajna, mora biti

tragala~ka, inovativna i moè se ozna~iti kao sasvim nova smernicagluma~kog izraza na polju komedije.

2. Ostvarena uloga mora pripadati komediografskom delu, dakle,mora biti ostvarena u komediji.

Nagrada se dodeljuje samo jednom glumcu.

IIINagrada LJUBINKA BOBI] se sastoji:1. Od plakete sa likom Ljubinke Bobi}2. Od unikatne diplome na pergamentu 3. Od nov~anog iznosa ~iju visinu odre|uje Predsedni{tvo Saveza

dramskih umetnika Srbije.

IVPredsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije, na predlog Umet-

ni~kog ve}a, imenuje @iri za dodelu Nagrade LJUBINKA BOBI]. @iri se sastoji od pet (5) ~lanova, ~iji je rad po~asnog karaktera. U

sastavu @irija mogu u~estvovati dramski umetnici - glumci, reditelji,dramski pisci, pozori{ni kriti~ari. Jedno mesto u @iriju mora pripasti(kada za to postoje uslovi) dobitniku iste nagrade.

Mandat ~lanova @irija je dve (2) godine, bez mogu}nosti produènjamandata, osim za ~lana @irija dobitnika iste nagrade.

@iri samostalno odlu~uje o na~inu svog rada, o izboru predsednikaìrija, o zakazivanju sednica... @iri mora biti potpuno samostalan uodlu~ivanju o dodeli Nagrade.

Ukoliko ~lan @irija bude predloèn za Nagradu, ~lanstvo u @iriju muautomatski prestaje, a Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije,na predlog Umetni~kog ve}a, imenuje novog ~lana.

Da bi predloèni kandidat dobio Nagradu, potrebno je da dobijeve}inu glasova ~lanova @irija.

@iri u pisanoj formi obrazlaè svoju odluku i saop{tava je javno.


U konkurenciji za Nagradu LJUBINKA BOBI] koja }e prvi put bitidodeljena 5. decembra 2005. godine, u~estvova}e sve ostvarene uloge upredstavama sa teritorije Srbije i Crne Gore, premijerno izvedene u peri-odu od 01. septembra 2003. godine do 30. juna 2005. godine.

Za svako naredno dodeljivanje Nagrade ustanovljava se principperioda konkurencije uloga ostvarenih tokom dve pozori{ne sezone, naisti na~in kao u prethodnom stavu i sa istim terminom dodele (5. decem-bar) u godini dodele.

^lan 2.Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, pojedinci-

dramski umetnici, pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i ~asopisa izoblasti kulture, kao i umetni~ke ustanove i udruènja.

Predlozi za Nagradu LJUBINKA BOBI] dostavljaju se na osnovujavnog poziva - konkursa Saveza dramskih umetnika Srbije objavljenogu pozori{nim novinama Ludus i u dnevnoj {tampi.

Predlozi za dodeljivanje Nagrade, u formi pisanog obrazloènja,dostavljaju se Savezu dramskih umetnika Srbije do 15. septembra ugodini dodele Nagrade.

^lan 3.Nagrada LJUBINKA BOBI] uvek }e se dodeljivati 5. decembra

(datum premijere komedije “Skampolo” u Narodnom pozori{tu uBeogradu, 1923) svake druge godine, na sve~anosti koju organizujeSavez dramskih umetnika Srbije, u pozori{tu u kome se igra predstavanagra|enog glumca.

^lan 4.Pravilnik stupa na snagu i primenjiva}e se od dana potpisivanja.


Na osnovu Statuta Saveza dramskih umetnika Srbije, Predsed-ni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije, na svojoj sednici odrànoj24. maja 2005. godine, donosi

P R A V I L N I K o dodeli Nagrade MILO[ @UTI]

za najbolje gluma~ko ostvarenje u sezoni

INagrada Milo{ @uti} ustanovljena je kao spomen na znamenitog

glumca - znamenitog po duhovnosti i misli, po po{tovanju jezika igovora, po snazi izraza i ose}anja.

IINagradu prima jedan glumac ili glumica, izabranik me|u umet-

nicima svih profesionalnih dramskih pozori{ta sa teritorije Srbije iCrne Gore.

@iri se brine da nagrada Milo{ @uti} pripadne najdostojnijem. Osnovna merila:1. Da je ostvarena uloga, velika ili mala, tragala~ka i da se moè

ozna~iti kao putokaz u razvitku glume.2. Da je glumac, stariji ili mla|i, osvedo~io svoju posve}enost

umetnosti glume i odgovornost prema misiji pozori{taNagrada se dodeljuje samo jednom glumcu.

IIINagrada Milo{ @uti} se sastoji:1. Od plakete sa likom Milo{a @uti}a, rad akademskog vajara

Zvonka Novakovi}a2. Od unikatne diplome na pergamentu ~iji je autor akademski

slikar i scenograf Geroslav Zari}3. Od nov~anog iznosa ~iju visinu odre|uje Predsedni{tvo Saveza

dramskih umetnika Srbije.

IVPredsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije, na predlog

Umetni~kog ve}a, imenuje @iri za dodelu Nagrade Milo{ @uti}.@iri se sastoji od pet (5) ~lanova, ~iji je rad po~astan. U sastavu

@irija mogu u~estvovati dramski umetnici - glumci i reditelji, popozivu - dramski pisci i pozori{ni kriti~ari, a po mogu}stvu, jedan odprethodnih dobitnika Nagrade.

Mandat ~lanova @irija je dve (2) godine, uz mogu}nostproduètka mandata.

@iri odlu~uje o na~inu svoga rada, o izboru predsednika, ozakazivanju sednica, vo|enju rasprava... @iri je samostalan uodlu~ivanju o dodeli Nagrade.

Ukoliko ~lan @irija bude predloèn za Nagradu, prestaje mu~lanstvo u @iriju, a Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbije,na predlog Umetni~kog ve}a, imenuje novog ~lana.

Da bi predloèni kandidat dobio Nagradu, potrebno je da dobijeve}inu glasova ~lanova @irija.

@iri pismeno obrazlaè svoju odluku i saop{tava je javno.@iri se obavezuje da odluku o dodeljivanju nagrade donese

najkasnije do kraja septembra godine kada se dodeljuje Nagrada.


Za Nagradu Milo{ @uti} mogu konkurisati sve ostvarene uloge upredstavama sa teritorije Srbije i Crne Gore, premijerno izvedene uperiodu od 30. juna protekle do 30. juna teku}e godine.

^lan 2.Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, pojedin-

ci - dramski umetnici, pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~ke ustanove i udruènja.

Predlozi za Nagradu Milo{ @uti} dostavljaju se na osnovu javnogpoziva - konkursa Saveza dramskih umetnika Srbije objavljenog upozori{nim novinama Ludus i u dnevnoj {tampi.

Predlozi za dodeljivanje Nagrade, u formi pisanog obrazloènja,dostavljaju se Savezu dramskih umetnika Srbije do 15. septembrateku}e godine.

^lan 3.Nagrada Milo{ @uti} dodeljuje se tokom oktobra, na sve~anosti

koju organizuje Savez dramskih umetnika Srbije, u pozori{tu u komese igra predstava nagra|enog glumca.

^lan 4. Ovim Pravilnikom prestaje da vaì Pravilnik od 12. aprila 2004.

godine.

^lan 5.Pravilnik stupa na snagu i primenjiva}e se od dana potpisivanja.


10

Festivali

LUDUS 124, 125, 126Lu

Vladimir Kopicl, pisac i pozori{nikriti~ar, jedan je od najboljih po-znavalaca doma}ih pozpri{nih

prilika - i ne samo doma}ih. Nedavnisusret s Kopiclom na Festivalu profesion-alnih pozori{ta Vojvodine u Zrenjaninu,gde je bio jedan od ~lanova ìrija, iskoris-tili smo za kra}i razgovor o tome {ta se una{im pozori{tima de{ava (i ne de{ava) -{to je rezultiralo - izme|u ostalog - i ko-risnim opaskama za sve one koji suzaduèni (i pla}eni) da o pozori{tu brinu.

Posle Festivala profesionalnih pozo-ri{ta Vojvodine kako ocenjujete rad idomete vojvo|anskih pozori{ta? Darin-ka Nikoli}, selektuju}i predstave zaFestival, izrekla je strogu ocenu da selanjska produkcija zasniva vi{e na ve}isprobanom a manje na istraìva~kom.Kakav je va{ uvid u „stanje duha“ voj-vo|anskog teatra?

[to se ti~e gospo|e Nikoli}, ona jeapsolutno u pravu, kao i sve prave dame.Predstave koje je je dovela na Festival,nesumnjivo pokazuju izvestan otklon odistraìva~ke pozori{ne paradigme, kojaje na vojvo|anskim scenama daleko vi{eozbiljnih, krajnje impresivnih rezultata,dala prethodnih sezona. Za{to je to tako,ponajbolje znaju ljudi koji operativnorade u pozori{tima, tj. rukovode, jer onizapravo o takvim stvarima i odlu~uju, ane mi kriti~ari i drugi tu`ni umetnici,kojima obi~no pada u deo da se dovijamoo zna~enjima ve} ostvarenih scenskihgestova i tokova u ~ijem formiranju za-pravo i nemamo mnogo udela, bar neovde. Po meni, stvari su krenule ne{toklasi~nijim tokom iz vrlo jednostavnograzloga, zato {to onaj mali broj ljudi kojisu u Vojvodini poslednjih godina name-tali taj istraìvaki scenski kod ili trenut-no ne radi u Vojvodini ono {to je radio, iliuop{te ne radi ovde, ve} svoj rad obavljau inostranstvu. A ti se ljudi skoro moguizbrojati na prste, bar oni koji su imalikakav-takav kontinuitet u radu: KingaMezei i Kata \armati, Andra{ Urban,Peter Ferenc, pa od starijih MiroslavBenka, Ljuboslav Majera, jo{ poneki. Ionda do|e do onoga {to koleginica Nikoli}ta~no imenuje kao diskontinuitet s pri-senkom haosa, mada je za utehu, pa i vi-{e od utehe to {to je na ovom Festivaluipak bio o~igledan kontinuitet u kvalitetupredstava, pa ma kakve one bile. A biloje i odli~nih.

S druge strane, mo`da za nas vre-me{ne vojvo|anske omladince koji opozori{tu jo{ misle kao o ne~emu {to èlida bude ìvo, daleko vi{e zna~i da se uSNP-u pojavila predstava kao Tu`nakomedija Savina, nego {to bi nam zna-~ilo, i vojvo|anskom teatru uop{te, da suKinga i Kata napravile u Ujvideki szin-hazu, sa svim onim sjajnim glumcima,Pac III ili Via Italia, final cut, {to suverovatno mogle ali kanda nisu èlele.

I to je ìvot, pa i pozori{te. Naravno,da imam svoje pozori{te, znao bih {tapametnije da vam odgovorim. Nemamga.

Novi senzibilitet

Objavljena je selekcija Sterijinogpozorja. Kako procenjujete {anse dola-ze}e generacije dramskih pisaca? Da liona, donose}i novu ose}ajnost, traì idruga~iju pozori{nu komunikaciju -druga~ije pozori{ne oblike? Koliko suteatri, ali i njihova (uobi~ajena) publika,spremni za novi senzibilitet?

Ako po|emo od ovih jo{ mladih pi-saca ~iji su komadi u{li u selekciju Po-zorja, recimo Uglje{a [ajtinac ili Dimitri-je Vojnov, pa nabacimo nasumce jo{nekoliko mladih imena, recimo Maja Pe-levi}, Milena Bogavac, itd. - da ne {irimosad pri~u, jer ona nije hijerarhijska pa toi ne traì - vide}emo da se njihova imenasasvim razlikuju, a uglavnom je tako i saonim {to ti pisci pi{u. I - sre}a {to je tako.Razlikuju se i „ose}ajnosti“ koje oni do-nose, jer to su pisci stasali u svetski rasu-tom vremenu razlike koje ni nas za-hvaljuju}i tehno-globalizaciji nije zao-bi{lo, a „front“ koji treba da probiju samoje jedan, donekle ve} na~et. Mislim,naravno, na onaj na{ ve} na~et monolitmi{ljenja u pozori{tu gde neke zaslu`ne~ike i tetke, kao onih „6 lica“, zami{ljajuda treba da tu sede i tako traè za-hvalnog pisca s velikim P, o kakvom sunekad u~ili, a pisci }e se danas ve} sna}ii bez toga, jer je vasceli svet danas njihov,~im tako pomisle i ako stvarno znaju dapi{u. Eto [ajtin~evog primera, ~iji namnovi komadi, recimo, ve} dolaze sastranih scena da se igraju i ovde, a nijeon jedini takav u ovom mladolikomdru{tvu.

Pozori{ni oblici i publika su tako|estalno promenljive, prilagodljive kate-gorije, ma kako bili ve~ni. Recimo, nisamvideo nijednog klasi~nog predstavnikakategorije „publika“ koji nije sre}anoti{ao s predstava Joèfa Na|a, mada jeverovatno bio u te{koj krizi dok je po-ku{avao da im „dekodira“ pozori{ni„oblik“ na svoj jezik, jezik nau~enog, tojest dok nije od toga digao ruke i prepus-tio se onom {to mu se izvodi. Tako je,dakle, i {ansa ovih na{ih „novogeneraci-ja{a“ sasvim izgledna, pogotovo {tu su tomahom neki mladi a ve} u~evni i komu-nikacijski vrlo osve{}eni, prodorni ljudi,iza kojih, bar delom, stoji i jedna sjajnaènska mom~ad kriti~arki-teoreti~arkikoja jo{ nije rekla poslednju re~, mada suim ba{ iza{le prve odli~ne knjige. Mi-slim, dakako, na Anu Vujanovi}, BojanuCveji} i Jelenu Novak, a svaka ~ast iselektoru Pozorja Ivanu Medenici, uznapomenu da bi mi bilo dodatno dragoako je ovaj njegov izbor mladih za starifestival „iznu|en“ samo kvalitetom datihtekstova i predstava.

Ina~e, {to se novih dramskih pisacati~e, upravo }e u javnost sa svojim prvimdramskim tekstovima iza}i i neki uvelikoafirmisani, ali sveì, pesnici, prozaisti,romansijeri, dakle ve} gotovi sjajni pisci,koji su se nedavno odlu~ili i za pisanje udramskom idiomu, pa ne{to takvo i na-pisali. U rukopisu sam ~itao prve drameNenada Jovanovi}a, pa Miodraga Rai-~evi}a, a ne{to od toga je i ponajbolje {tosam od novih dramskih tekstova uop{te

pro~itao. Naravno, opet su na potezu na{ineposredni pozori{ni operativci, a ovuinformaciju im nudim kao besplatanposlovni savet. Momci, iskoristite ga.Ina~e, bi}e kritike. Zna Srbija, bar sadkad smo je informisali.

Kod nas se sve nekako deli na Beo-grad i sve ostale. Kako tu prolazepozori{ta?

Mnogo je mastila u svetu, pa i kodnas, proliveno zbog nepravedne distribu-cije mo}i, pa ne bih hteo ni{ta da dodajemtome tu`nom horu. Nekako mi ta patnjane leì, nije dostojna umetnosti i onogako o umetnosti brine. Kao neko ko je ra-de}i oko pozori{ta, prevashodno kriti-~arsko-selektorski posao, godinama uve-liko zavisio i od pretpostavljanih dobrihpredstava iz Prestonice, a ja dobre pred-stave i ina~e volim, nekako su mi beo-gradski scenski uspesi uvek bili i mili idragi, pa makar i da imaju cenu {touzrokuje ono posledi~no nemilo rasulo uteatrima ve}ine na{ih ne-prestoni~kihnahija. Ima ko o tome treba stvarno dabrine i za to je pla}en, a na{a briga jenepla}ena pa samim tim i pone{to mar-ginalizovana, ba{ kao i Ostatak, ali nana~in bez zavisti i suza. No, taj Ostatakse vrlo dr~no otimao svojoj finansijskoj idrugoj istoriji kao sudbini prethodnih

BESPLATNI POSLOVNI SAVETI

Lj i l jana Ba i lov i¯

S Vladimirom Kopiclom o nepla}enoj brizi o

pozori{tu, tj. o festivalima, teatru i jo{ po

ne~em

nekoliko sezona, u ~emu su i na{i Voj-vo|ani {togod doprineli kroz neke ve}pomenute primere, pa Kru{evljani sa„Svinjskim ocem“, recimo, pa pomaloUì~ani i ponekad poneko drugi, anabrajanje ina~e nikud ne vodi, jer sekad-tad mora zavr{iti.

Pozori{ta ina~e dosta lo{e prolaze, aliizgleda da iz njih ipak beì samo onaj komora, ~ak i u tzv. provinciji. Tako se uanalizi ovog tipa ponajpre moè sti}i doneke vrste eskapizma, a utom }e valjda iprivatizacija. Pa da se ne zameramouzalud, mada nikad nisam ~uo za nekopozori{te s Bruneja, ve} samo za onefosfate i sultana. Slava im.

Video samskoro sve

Jedna od tema 55. Festivala profe-sionalnih pozori{ta Vojvodine bila jeposve}ena pripremama za otvaranjeodseka (studijske grupe) za lutkarstvona Akademiji umetnosti u Novom Sadu,mo`da ve} idu}e {kolske godine. S drugestrane, u festivalskoj selekciji na{la setek jedna lutkarska predstava. Kakoocenjujete stanje i osvojene standarde una{em pozori{nom stvarala{tvu za de-cu? Najzad, to pozori{te koje imamo lo{obi~aj da zovemo de~jm, isporu~uje„odraslom teatru“ njegovu sutra{njupubliku.

Na osnovu onoga {to sam videoproteklih godina, a video sam skoro sve,suboti~ki i zrenjaninski pozori{ni an-sambli za najmla|e i njihovi radovi suvisoko iznad pretpostavljane mere stan-darda, ostali u Vojvodini mahom stan-dardni ili nikakvi, bar prema onome na{ta smo se kao na standard svikli. Lut-kari se moraju {kolovati, tu druge nema,pa je i bolje da to rade na Akademiji, gdebar zanata ima, nego kod nekih kvazi-ma{tara i kvazi-umetnika, kakvih je iina~e pun na{ milje teatra za najmla|e,pogotovo imamo li u vidu po kakvim seljiga-skalamerijama i kuca-maca-post-animal-nebulozama od „tekstualnihpredloàka“, u opasnom broju slu~ajeva,igraju te predstave pa ona jadna decamisle: „A, to li je to pozori{te, te da-ske...?!“ Imam i ja jednog klinca, svesnogda je tata neka fora, pa mi je vi{e putakao trogodi{njak {aputao za vremetakvih predstava: „Tata, kaì da skloneonog ~iku, stra{no je dosadan“. Sa ~etirije provalio smisao demokratije pa jevikao ~iki li~no: „îko, ti si dosadan!“ Asad, sa pet, }uti i gleda, valjda se nadaboljem. Ili ~eka te nove lutkare da iza|usa Akademije, ili da oni „autori“ izumrukao knjièvni „rod“. Ako se ta dva proce-sa inplementiraju unisono - i bi}e bolje!A neko }e to bolje ve} do~ekati,nadam se i u pozori{noj sali.

II jjaa iimmaamm kklliinnccaa:: VVllaaddiimmiirr KKooppiiccll ((FFoottoo:: JJ.. DD.. NNjjeeggoovvii}}))

LUDUS 124, 125, 12611

Festivali

Srbija je duboko zagazila u tranzici-ju! Ose}amo to svakodnevno i nasvakom koraku, ali muku ìvota u

vremenima u kojima se bolno menjastvarnost na koju smo navikli prepozna-je i putnik namernik koji krstari Srbijomgledaju}i pozori{ne predstave. Tranzicijuprepoznajemo u na~inu na koji nam fun-kcioni{e pozori{ni ìvot, u nema{tini ibezna|u na koji su osu|eni ovda{nji po-zori{nici, ali - naizgled paradoksalno - iu buntu i ne pristajanju na stvarnostpozori{ta u Srbiji.

Ako je pro{le godine teatar u Srbijismalaksavao, ove se izgleda prenuo izdremeà. Potvr|uju to predstave kojesam video u Leskovcu, Novom Pazaru,Zaje~aru, u pri{tinskom Narodnom pozo-ri{tu, sada stacioniranom u Lebanu. Otome svedo~i smelost pozori{nih upravada na repertoare svojih ku}a stave delaEdena fon Horvata, Karla Goldonija, Vi-ljema [ekspira, Aleksandra Popovi}a,Bena Dònsona, Semjuela Beketa... Po-tvrda bu|enja su i nova imena mladihreditelja, poput Ane Tomovi}, KatarinePetrovi}, Uro{a Jovanovi}a...

Pozori{te, dakle, uprkos svemu, pro-nalazi na~ine da, ba{ kao i prethodnihstole}a, preìvi, opstane, ide dalje. Aovde, kod nas danas, izna|e i hrabrostida pred svoje vreme i svoje savremenikepostavi veoma smela pitanja. Neka odnjih ono postavlja direktno, kroz pred-stave, dok su druga indirektna i proi-zilaze ve} i iz same ~injenice da se izve~eri u ve~e podiè zavesa koja odvajescenu od gledali{ta, da su na pozorniciscenografija, kostimi, rekvizita i, narav-no, glumci. Oni su, moè biti, i jedno odnajve}ih i najpresudnijih ~uda na{egteatra danas.

Izbor od{est predstava

Tranziciju, me|utim, prepoznajemo ina planu repertoara pozori{ta u Srbiji, uizboru tema kojima se na{i teatri obra-}aju svojoj publici. Katkad je taj izbordirektan, kao u slu~aju Galinovog Kon-kursa ili inscenaciji Dònsonovog koma-da Volpone, ponekada suptilno proizilaziiz konteksta, a nekada je prikriven, kaou inscenaciji Zone Zamfirove ili [ek-spirove Bure. Pa ipak, mu~no vreme ukojem ìvimo gotovo uvek je prisutno usvakoj pozori{noj predstavi koju samimao priliku da vidim prave}i repertoarovogodi{njeg Joakim festa.

Po{to {to sam u proteklom perioduodgledao 20 predstava, pozori{ta iz Za-je~ara (3), Kru{evca (2), Uìca (2), Vran-ja (2), Pri{tine, odnosno Lebana (2), Le-skovca (1), Kraljeva (1), Valjeva (1), No-vog Pazara (1), Kragujevca (2), [apca(2), Ni{a (1), u takmi~arski deo progra-ma ovogodi{njeg Joakim festa sam uvr-stio ove predstave.

Kod lepog izgleda Edena fon Horva-ta, u reìji Dragana Jakovljevi}a, Teatar„Joakim Vuji}“, Kragujevac.

Jakovljevi} je Fon Horvata rediteljski„~itao“ kao u brehtovskom „klju~u“, pre-poznaju}i u ovom piscu na{eg savre-menika, ali pri tom nije bio nasilan, nitije u dramu u~itavao na{u epohu. Suptil-nu analizu destrukcije jednog moralnogsistema on je scenski ispri~ao na na~inkoji korespondira s nekim od Brehtovihdramatur{kih principa, no ipak ostaju}i

vera piscu, a prepu{taju}i oli~nom glu-ma~kom ansamblu da do|e do maksima-log izraàja.

Svinjski otac Aleksandra Popovi}a,u reìji Egona Savina, Kru{eva~ko pozo-ri{te.

Novo, uzbudljivo scensko „~itanje“klasika srpske komediografije kojepotvr|uje istinu da je Aleksandar Popo-vi} vanvremeni ta~ni dijagnosti~ar boljkikoje predstavljaju su{tinu na{eg mental-iteta, ali ~injenicu da je Savin jedan odnajautenti~nijih teatarskih tuma~a popo-vi}evskog pogleda na svet, reditelj ~ijapreciznost i sposobnost da maksimalnoaktivira potencijale gluma~kog an-sambla savr{eno korespondira saPopovi}evom dramskom razbaru{eno{}ui njegovim sloènim literarnim sistemomoneobi~avanja.

Zona Zamfirova Stevana Sremca, ureìji Filipa Gaji}a, Pozori{te „Bora Stan-kovi}“, Vranje

Prenose}i ovo Srem~evo delo na sce-nu, Gaji} je na~inio ekstravagantni dra-matur{ko-rediteljski iskorak kojim jeponi{tio bezmalo sve elemente folklornogkoji postoje kod Stevana Sremca, daklenegirao je upravo ono {to mnogi - veru-jem sasvim pogre{no - smatraju za samusu{tinu ovog sada ve} mitskog dela srp-ske knjièvnosti. Menjaju}i ambijent u

ZA SADA NA DOBROM TRAGUAleksandar Mi losav l jev i¯

O selekciji Joakim festa 2005. kojem se doga|a novela, izme{taju}injenu pri~u iz vremena na koje se prvo-bitno odnosi, reditelj potvr|uje istinu pokojoj je na ovim prostorima svaka epohakrizna, a u kojoj ubistvo vladara, poputonog iz 1903. godine ne inicira bezakon-je, ve} je posledica su{tinskog odsustvafunkcionisanja sistema. Afirmi{u}i idejuapsolutne slobode, kao mo}eg temeljnogprinipa na kojem po~iva teatarska umet-nost, zapravo prav rajnje aktuelnu pred-stavu ia ~ije humornosti razaznajemobolne isntne o nama samima danas, aproblematizuju}i i relativizuju}i principtradicionalizma postavlja pitanja na kojai mi danas poku{avamo da prona|emoodgovore.

Konkurs Aleksandra Galina, u reìjiKatarine Petrovi}, Narodno pozori{te,Uìce;

Erozija svih moralnih normi i si-stema vi{e nije samo eksluzivno ruskapri~a, a Galinova drama kao da je nasta-la sada i ovde, a rediteljka KatarinaPetrovi} s uì~kim glumcima pravi finoteatarsko tkanje koje, me|utim, itekakoume da zapara naizgled lepo lice na{eaktuelne stvarnosti.

Bura Viljema [ekspira, u reìji JugaRadivojevi}a, [aba~ko pozori{te;

Radivojevi} je uz pomo} [ekspiraponovo rasplamsao {aba~ke pozori{nevatre, razigrav{i ansambl {aba~kog tea-tra i napravio predstavu u kojoj testa-mentarni stihovi slavnog Elizabetancadeluju kao proro~anstvo koje se odnosi nanas i na{u epohu.

Patka Stele Fihili, u reìji AneTomovi}, Kraljeva~ko pozori{te;

Urbanu, savremenu britansku dra-mu, pisanu rukom tamo{nje glumice,mlada Ana Tomovi} je scenski postavilakao atraktivnu, uzbudljivu i dirljivu pri-~u koja na momente funkcioni{e kaopotresna predstava, tek naizgled zasno-vana na pomodnom dramatur{kom ru-kopisu i rediteljskom prosedeu koji odgo-vara sada{njim trendovima, ali je ustvari u svakom pogledu autenti~na iscenski mo}na.

[ta jeselektor video

Spisak predstava odgledanih za se-lekciju Joakim festa 2005:

Zaje~ar, Pozori{te „Zoran Radmilo-vi}“: 1. Operacija DOS, 2. Posebno ve~e,3. Mirandolina; Uìce, Narodno pozori-{te: 1. Volpone, 2. Konkurs; Kragujevac,Teatar „Joakim Vuji}“: 1. Rekvijem, 2.Kod lepog izgleda; Vranje, Pozori{te„Bora Stankovi}“: 1. Krotka, 2. ZonaZamfirova; Valjevo, Narodno pozori{te: 1.Pazarni dan; Ni{, Narodno pozori{te: 1.Mi ~ekamo bebu; Kraljevo, Kraljeva~kopozori{te: 1. Pa~e; Kru{evac, Kr{eva~kopozori{te: 1. Svinjski otac, 2. Orden; Pri-{tina (Lebane), Narodno pozori{te: 1.Porodi~ne pri~e, 2. Kraljevi} Marko;[abac, [aba~ko pozori{te: 1. Bura, 2.Duplo dno; Novi Pazar, Narodno pozo-ri{te: 1. O~i Ahmetove; Leskovac, Narod-no pozori{te: 1. Ivkova slava

(Autor je selektor Joakimfesta2005, odrànog od 7. do 14. V)

Pre nekoliko godina gledao sampredstavu Uìckog pozori{ta Kakozasmejati gospodara Vide Ognjen-

ovi} u reìji Kokana Mladenovi}a, iupamtio glumca Slobodsna Ljubi~i}a kojije sjajno igrao Joakima Vuji}a. Osim toga,video sam poneku predstavu iz Kru-{evca, koja je zapravo bila Beogradska. Ito bi bilo to - pozori{ta ju`no od Beogradaza mene su uglavnom bila nepoznanica.

Skoro ni{ta drugo nisam gledao,nisam imao tamo ni preciznih planova,ni kontakata, ni prijatelja, a ni nepri-jatelja, i valjda me je ba{ zato DraganJakovljevi}, reditelj i upravnik Teatra„Joakim Vuji}“, pozvao u ìri ovo-godi{njeg Joakim festa. Re~e da }e Festi-val okupiti najbolje predstave iz ovihpozori{ta po selekciji Aleksandra Milo-savljevi}a.

Hm, sve na jednom mestu, setio samse slogana iz polovine na{ih radijskihreklama i ubrzo kolima krenuo starimvijugavim putem, preko Ralje, kuda suse Otpisani vratili u Beograd, a ja samhitao u drugom smeru, na otvaranje Fe-stivala.

Kragujeva~ko pozori{te deluje ured-no, dobro organizovano i ozbiljno. Prvomi je za oko zapala neobi~na tavanica, svelikim gredama pod neobi~nim uglom.Zajedno s portretom Joakima Vuji}a iz-nad proscenijuma, odaje utisak da senalazite na zna~ajnom istorijskom mestuza srpsko pozori{te.

SVE NA JEDNOM MESTU

Ðorë Mar janov i¯

Li~na zapaànja reditelja \or|aMarjanovi}a, ~lana ìrija ovogodi{njegJoakim festa

Po~eloje uzbudljivo

I tako, osim {to sam bazao predi-vnom prirodom u [umaricama, videoefektnu i modernu postavku u Muzejustreljanih gra|ana, obi{ao sjajan Muzejoruàrnice „Crvene zastave“ sa zanim-ljivim zanatskim radovima i platnomMi}e Popovi}a na temu Samouprave,svako ve~e sam naravno - gledao pred-stave. Nisam kriti~ar, ne moram da pri-~am o onome {to mi se u predstavamanije dopalo, uostalom, verujem da ~lanìrija treba da izdvoji ono {to je u poje-dinim predstavama bilo dobro, ili najbol-je. Pa }u tako i pisati - o njima, ukratko.

Po~elo je uzbudljivo, Edenom fonHorvatom, Kod Lepog izgleda, u rezijiDragana Jakovljevi}a i izvo|enju doma-}eg pozori{ta. S kojom energijom je Ja-kovljevi} paralelno radio na pripremiovako zahtevne predstave i pripremaosedmodnevni takmi~arski festival, tovaljda samo on zna. Pronicljivo odabrankomad, dosledan rediteljski koncept,teàk zadatak, skora{nja premijera itrema prve festivalske veceri. Odmah dvakandidata za glumacke nagrade. Jedan jei dobio - Milo{ Krstovi}, za ulogu Milera.

Slede}e, [ekspirova Bura iz [apca,reìja Jug Radivojevi}, akrobatika, vi{ekonopci, glumci se valjalju po ogromnim

kuglama, uzbudljiva muzika AleksandreKova~. Njoj smo na kraju i dali nagraduza muziku, kao i Sonji Milojevi}, za ulo-gu Kalibana u kategoriji mladog glumca.

Zatim, Konkurs, Uì~ko pozori{te.Komad Rusa Galina, igran na „Krstu“ uBeogradu, pre nekoliko godina. Ovde, ureìji Katarine Petrovi}. Ona je skorodiplomirala, superiorno vlada zanatom.Predstava dobrog ritma, ta~nih likova,ansambl predstava ubedljivih glumaca uprepoznatljivom dekoru Todora Lalickog.Publika je uìvala, mnogo se smejala,malo jaukala. Opet odli~ni Ljubi~i}, nonagrada odlazi Divni Mari}, jer je njenauloga najkompleksnija. Jako lepa zena,dama,velike moci transformacije, upoz-nao sam se s njom posle predstave i jedvase opasuljio da je to Varavara Volkova sascene. Za scenografiju u ovoj, ali i pred-stavi Kod lepog izgleda, nagra|ena jeSneàna Kova~evi}.

Kod Prosjaka

A onda - pravo iznenadjenje za sve,Patka, komad Stele Fihili, irske glumice,sada spisateljice. Kaù da je, poslepremijere, u kraljeva~koj {tampi bilokomentara u stilu bolje da je Patkapreletela Kraljevo. E, to je valjda to {tozovu provincijalizmom. Sve jake ène

oko predstave, odlu~ne ène: rediteljkaAna Tomovi}, reìrala Creeps na„Krstu“, i mlade glumice - Draginja iJelena; mu{karce ne}u da nabrajam,iako su dobri, jer je ipak ovo komad oènskom odrastanju, ènskomprijateljstvu i nekako je ènski napisan iodigran. Sjajno. Podsetio me na filmPitera Dèksona, Heavenly Creatures.Fragmentarno pisano, pametno iizuzetno nadahnuto reìrano. Ma, bom-bona od predstave. Jedna od predstava ukojoj svako moè prona}i zaboravljenideli} sebe. S malo sredstava i manogooriginalnosti do odli~ne predstave. Dalismo nagradu Ani Tomovi} za reìju, kaoi glumici Jeleni Ili}. O ovoj mladoj glumi-ci tek }e se ~uti, u to sam 100 % siguran.

Slede}a je bila Zona Zamfirova, Po-zori{ta „Bora Stankovi}“ iz Vranja, ureìji Filipa Gaji}a. Tako ne{to sigurnoniko nije o~ekivao. Svi smo bili ugu{eni ismoreni malogra|anskom varijantomZone koja je razbila bioskopske blagajnepro{le godine. Ovo je bilo ne{to sasvimdrugo, potpuno ludo i super ma{tovito.Sav narod ìvi u zemunicama, terorisanod strane lokalnog [erifa, gazda Zamfira.Jedina zabava je ogovaranje i - tombola,na kojoj uvek dobijaju oni koji ve} imajuprevi{e. Trguje se drogom sa [iptarima,Zona i Mane beè starom Opel Olimpijom.Vidi se da je Filip u~io od velikog maga, i

PPrroovvookkaattiivvnnoo ~~iittaannjjee kkllaassiikkee:: sscceennaa iizz ZZoonnee ZZaammffiirroovvee

12

Festivali

LUDUS 124, 125, 126Lu

Idok se nekoliko stotina promrzlih,razo~aranih o~ajnika razilazilo poslejo{ jednog uzaludnog radni~kog {traj-

ka ispred kragujeva~ke op{tine, njihovadeca spremala su se za ve~ernji izlazak ugrad... Ta~nije, silazak u grad, ili u nje-govo podzemlje, ili kako god ... Izmileli izko zna kojih sve }o{kova ove metastazi-

rane srpske varo{i, okupili su se u klubu„Ston“ da slu{aju jednu od ne-beograd-skih srpskih rok legendi, bend „Bjesove“iz Gornjeg Milanovca... (uzgred, iz G.Milanovca obi~no dolazi dobar RNRzvuk,valjda zahvaljuju}i blagotvornomuticaju pokojnih „De~jih novina“ nageneraciju danasnjih 40-godisnjaka)

POBUNA U KRAGUJEVCU

Ðorë Mar janov i¯

Parateatar u Kragujevcu, ili kako je koncert„Bjesova“ doìveo reditelj \or|eMarjanovi}, ~lan ìrija drugog Joakim festa

biv{e srce ovog grada, mali grad „CrveneZastave“, koja sada sa svojim ulicama,hangarima, trgovima i nedovr{enim au-tomobilima, podse}a na napu{teni filmskistudio. I jo{ jednom sam se podsetio na toda istina ìvi samo no}u, i poùrio u hotelda me na ulici ne zatekne jutro...

Da sam u pravu, uverio sam se okopodneva kada sam izmileo iz hotelskesobe: moje omiljene udobne fotelje u koji-ma prelistavam novine i pijem kafu bilesu uveliko zaposednute guzicama ljudiobu~enih u teksas i ko`ne prsluke; nizulicu je grmelo od njihovih motora. Bio jeto godi{nji skup srpskih Hells Angelsa, ilinjihove parodirane varijante, nazvaneArhangel. Oni u blizini [umarica imajusvoj kamp gde se okupljaju. No, to memnogo nije zanimalo, jer oni slusaju HeviMetal, a to je ve} pravi dosadni zvukprovincije...

(Bele{ka je nastala uvreme odràvanja II Joakimfesta, u Kragujevcu)

Elem, stotinak i kusur ljudi, {topankera, {to skinsa, {to studentarije, pri-sustvovalo je ne~emu {to bi se slobodnomoglo nazvati krikom ranjene radni~kevaro{i... [teta za onih nekoliko desetinakoji su ostali napolju, a kojima je i 230din, koliko je ko{tala ulaznica, bilopuno... U vla`nom, polupraznom klubu,gde su devojke pile pivo na slam~icu nebi li se brè napile, kresnula je pravavarnica izme|u umetnika i publike. Akako izgleda kad bend na ivici hard corezvuka zapali kragujeva~ku publikuzaista je tesko opisati. @estoko je slabare~, iskreno - bljutava. Krvavo je naj-ta~nija.

Posle pola sata bespo{tedne i ura-ganske svirke, peva~ „Bjesova“ stajao jena bini potpuno okrvavljene glave, gle-dao u publiku koja je ponavljala svakinjegov stih o bezna|u, nesigurnosti i be-

su koji i sama ìvi, jo{ pre no {to bi ga onotpevao/izgovorio. Na trenutke je svepodse}alo na borbu pitbulova, kao da supublika i bend lajali jedni na druge,samo je taj lave` bio sastavljen od re~i,stihova o na{oj sumonoj svakodnevici.Ne}u ih citirati; koga zanima nek kupiCD „Bjesova“, uostalom nije bitno ni da lije to ba{ zaista tako bilo, va`no je ono {tosam u tom trenutku osetio, dok je ~ovekokrvavljene glave stajao i posmatrao plesgomile ispred sebe...

Priznajem da sam istovremeno osetioi strah i zadovoljstvo. Izi{ao sam iz klubapravo na jednu od najlep{ih kraguje-va~kih ulica, svu u kestenju. Iz podrumasu se ponovo ~uli „Bjesovi“ (~iji se peva~u me|uvremenu vratio iz Hitne pomo}iza{iven i zafa~lovan), levo su bile [u-marice, gde se svakodnevno ìvi susre}us mrtvima, dalje, desno, bio je ulaz u

Uku}u na Sin|eli}evom trgu, Naro-dno pozori{te u Ni{u, stigao jeknjièvnik s „Andri}evom nagra-

dom“ - Sa{a Hadì Tan~i}, koji }e, bar upo~etku, obavljati posao prvog ~oveka ustatusu vr{ioca du`nosti. Ovom istaknu-tom kulturnom posleniku u RepubliciSrbiji nije nimalo strano pozori{te idramska umetnost u celini. Naprotiv, do-bar je znalac prilika u ovoj oblasti umet-nosti, ali i ukupnog stanja u Narodnompozori{tu. Zato ve} na po~etku razgovorakaè: „Svako iznosi sud o na{oj ku}i, i toje u redu, ali ho}e da nam u|u i u samuku}u, da nam unutra naprave red. E, toneka prepuste na{em kolektivu! Miimamo dovoljno pametnih ljudi i dobrihumetnika i stru~njaka, koji }e s novimdirektorom uspeti da prona|u put kojimtreba, u narednom periodu, da idemo“.

Hadì Tan~i} trenutno najvi{erazmi{lja o pravcu kojim pozori{te tekmora da krene. O tome ima i svoj sud.

„Verujem u novu orijentaciju reper-toara ako se interesovanje pomera kapravim delima i pravoj glumi. U imepublike, neprestano se predstave na{egpozori{ta do isklju~ivosti podvajaju na„umetni~ke“ i „komercijonalne“; ovakvapolitika dovela je na kraju do toga da jepublika okrenula le|a jednim i drugimpredstavama. U slu~aju komercijalnih

predstava, ~iji je zadatak da obezbedemaksimum para, gledaoci su naj~e{}esuo~eni s ostvarenjima zapanjuju}e mereneukusa i stvarala~kog siroma{tva, dokumetni~ke predstave uglavnom pratihermatizam. Interesuju nas promene ustrukturi publike: {irok krug gledalacakoji predstavu primaju kao umetnost irazonodu, proìmanje razli~ito usmere-nih i koncipiranih komada. Ova dvaopredelenja odlu~uju o sudbini ku}e naSin|eli}evom trgu, u zavisnosti od nje-nog umetni~kog, organizacionog, ekono-mskog i tehni~kog aspekta. Na{ ukupninapor, u novoj situaciji, usmeren je ustvari na to da se prave bolje i jeftinijepredstave, zahvaljuju}i novim radnim iorganizacionim uslovima, kao i preo-braàju odnosa grada prema pozori{tu ipozori{ta prema gradu.

Na radnom stolu novog „~elnika“pozori{ta nalaze se imena potencijalnihreditelja koji bi trebalo da rade u Ni{u, dadoprinesu repertoarskom zamahu. Pona-jvi{e je mladih i darovitih imena kojamogu uspe{no da realizuju koncept „no-vog teatra“, ali i koja neguju klasi~nupoetiku.“

„Posebno me raduje pitanje o odnosuprema na{oj savremenoj drami. Igra-}emo ih sa zadovoljstvom a ne po du-`nosti“, nagla{ava Hadì Tan~i}. „Uz

DR@IM DO TALENTOVANIH GLUMACA I LI^NOSTI

Slobodan Krs t i¯

Najvi{e razmi{ljam o pravcu kojim }e na{epozori{te tek morati da krene, kaè Sa{aHadì Tan~i} v.d. direktora Narodnogpozori{ta u Ni{u

saradnju ~itavog ansambla siguran samda uspeh ne moè da izostane. Ve} na-redne sezone jednoj doma}oj drami pris-tupi}emo s puno poverenja. Na{e po-zori{te kroz repertoarsku politiku morada bude jedno od najsna`nijih.“

Hadì Tan~i} jo{ ne „otkriva karte“ okojim je predstavama re~. Izvesno je da}e naredne godine biti obeleèn jubilejStevana Sremca, pa }e se jedno njegovodelo na}i na repertoaru. O drugima serazmi{lja, dogovara, analizira. Trenutakje za obnovljeno ubrzavanje razvoja ovezna~ajne srpske institucije kulture, fik-sirano sintezom bezmalo 120. godi{njicepostojanja kao bitne zaloge za koncepcijui smer delovanja u narednim godinama.Ostvarinanje tih zadataka u mnogomeleì i na ansamblu. A o glumcima u svo-joj ku}i, Hadì Tan~i} veli: „Drìm dotalentovanih glumaca koji su istovre-meno i li~nosti. A ima i glumaca koji suistovremeno i talentovani, ali nisu li~-nosti. Ponovi}u da postoje veliki i maliglumci, i postoje velike i male uloge. Una{em pozori{tu glumac mora da igra ivelike i male uloge, a naro~ito velike“.

O drugim pitanjima koja re{ava izdana u dan, Hadì Tan~i} isti~e: „Mojanastojanja ve} su usmerena ka ispitivan-ju umetni~kih i organizacionih aspekatazate~enog stanja, da bi ~itava strukturainstitucije izmenila ustaljene i ustajalevidove i oblike rada. îtav komplekspitanja, godinama odlaganih ili zane-marivanih, ~eka razre{enje. Na nama jeda iznova zacrtamo fizionomiju svojeku}e kao institucije, a to zna~i preispiti-vanje sopstvenih stvarala~kih i radnihkriterijuma u duhu profesionalnosti ientuzijazma pravih poslenikau kulturi“.

bilo bi red da svoj talenat, energiju i ludi-lo napokon iskaè do kraja. Dobio jeposebnu nagradu za originalni (eksperi-mentalni autorski) rediteljski rad.

I za kraj, Svinjski otac Kru{eva~kogpozori{ta, predstava o kojoj se ve} svezna. Najkompletnija predstava Festivala,sa sjajnom scenografijom Marije Kalabi},koja je i nagra|ena. I Dubravkom Kov-jani}. U ~asu kad ona polako silazi iprolazi pored publike da svoju bebu baciu reku, imao sam utisak da }e ~itava salapoleteti za njom da je zaustavi. Da, ovapredstava zaista pokre}e emocije. Istinaje da je u velikoj meri ovo beogradskaekipa, ali ìri je tu da kaè koja je pred-stava najbolja, a ne koja je manje ili visebeogradska.

I na kraju, bilo je zadovoljnih i ne-zadovoljnih nagradama, bolje re}i - odu-{evljenih i razo~aranih. U ~ast nagra-|enih gledali smo Romea i Juliju doma-

}ina, u reìji gosta iz Nema~ke, rediteljaPolica. Zabavna verzija, odli~nog mizan-scena, inspirisana filmom Baza Lur-mana. Moram da naglasim da su goreizneta zapaànja o predstavama mojeli~ne opservacije. Mada su nagrade ta-~ne. ^lanovi ìrija bili su i Ljubivoje Ta-di}, glumac, i @eljko Huba~, dramskipisac.

Tuzno je kad se primeti da na{a po-zori{ta van Beograda, iz oskudice, radepo principu seci u{i - krpi dupe. No, ovajtekst lokalni {erifi ionako ne}e ~itati, takoda su jadikovke na ovom mestu bezpred-metne i pateti~ne.

Ispred kragujeva~kog pozori{ta na-lazi se figura Joakima Vuji}a koji seklanja publici, a kragujeva~ki klinci tomesto zovu Kod prosjaka. Da li oni misleda se on klanja traè}i milostinju, ili mo-`da misle na nas, zalu|enike kojiunutar pozori{nih zgrada?

KKaadd gglluummiiccaa nnaappii{{ee ddrraammuu:: sscceennaa iizz pprreeddssttaavvee PPaattkkaa SStteellee FFiihhiillii

NNoovvii ~~oovveekk uu nnii{{kkoomm ppoozzoorrii{{ttuu:: SSaa{{aa HHaadd`̀ii TTaann~~ii}}

LUDUS 124, 125, 12613

Dramatur{ki informator

Nove predstave po tekstovima sa-vremenih doma}ih pisaca, poseb-no ako nije re~ o ~vrsto etablira-

nim autorima poput Biljane Srbljanovi}ili Gorana Markovi}a, u praksi srpskihpozori{ta gotovo da su ekscesi. Aktivnostiprojekta NADA beogradskog NP-a,odnosno Projekat tri SNP-a su u tomsmislu nepojmljivo dragoceni jer osvet-ljavaju prili~no tamnu sliku na{e pozo-ri{ne prakse. Ove sezone su u okviruProjekta tri, drugi put, realizovane 3 pre-mijerne predstave, dve celove~ernjedrame (Preterano nasledstvo Vlade Pa-skaljevi}a, reìja Filip Markovinovi}, iGrateful Alive Vesne Radovanovi}, reìjaMilo{ Pu{i}), dok tre}u ~ini omnibussa~injen od 3 jedno~inke (Kvarna karmaIvana Pravdi}a, reìja Marko Ka}anski,@ivot u grobu Ljubinke Stojanovi}, reìjaSr|an Radakovi}, i Poljubi sjaj ugaslihzvezda Dragana Stankovi}a, reìjaMarin Male{evi}).

Kvarna karma

Kvarna karma Ivana Pravdi}a jenadrealna i stilizovana komedija koja sebavi fenomenima savremenog sveta:prekomernim uticajem televizije u dobutotalne dominacije masovnih medija,efemerne popularnosti i iluzije uspeha,instant ste~enog materijalnog bogatstva,fascinacije povr{inom, lepotom i mlado-{}u tela. Likovi ove farse su ~lanovi tro-~lane porodice koju ~ine otac Ho, majkaHa, i sin Hi, zatim blizak porodi~niprijatelj-ginekolog Fi} (kasnije èninljubavnik i drugi suprug), kao i nizsporednih, tako|e karikaturalno postavl-jenih aktera (TV voditelji, organi zakona,osu|enik, javno mnjenje...). Radnjapo~inje izvla~enjem „Premije sigurnosti“u groteskno oblikovanoj TV nagradnojigri, ~iji }e glavni nagra|eni Ho ste}inepodeljenu pa`nju medija, i konsekven-tno, enormnu slavu i dru{tveni uspeh. Hoje na po~etku zaposlen u dràvnoj firmikoja reciklira fekalije; na nagovor Fi}akoji u dru{tvu funkcioni{e vo|en idejomda je „sve legalno kada su velike pare upitanju“, Ho odlu~uje da iskoristi svojutrenutnu popularnost, tj. ~injenicu da muzbog prisustva u medijima ljudi nepodel-jeno veruju, te zato prihvata Fi}ovu idejuda pakuje fekalije u atraktivne ambalaèza hranu i prodaje je po supermarketi-ma, uz dobro razra|ene PR poslove.Nakon 10-ak godina bavljenja ovim biz-nisom, Ho sti~e veliko materijalno bogat-stvo koje }e inicirati dezintegraciju nje-gove porodice i okon~ati se Hoovomsmr}u.

Kvarna karma predstavlja dru{tvoduboko naru{enih vrednosti, karikirasvet u kojem su deca nepoèljna, silikon-ska nadgradnja tela skoro imperativna,iritantni i pateti~ni TV voditelji role mo-deli, a marketing sama esencija stvari.înjenica da komad ~esto postavlja pita-nja vezana za nali~je i intimu postojanja(razvija se npr. ~itav problem oko toga {toHi neèljeno urinira u levu stranu), i dase u prvom planu bavi telesnim izlu-~evinama (fekalijama, spermom, uri-

nom), ima subverzivni smisao: skurilnihumor, i inverzivna (karnevalska, ubahtinovskom smislu) slika sveta, jesuprovokativni i politi~ki nekorektni, te kaotakvi ru{ila~ki orijentisani prema siste-mu i nosiocima dru{tvene mo}i. Premijastalno demaskira pojavnost: ono {to napovr{ini izgleda kao istina, zapravo jesu{tinski privid, pri ~emu je jedan oduzroka te disproporcije opsednutost po-vr{inom i brzim uspehom. U tom smisluje reprezentativna sedma scena (ironi~nonaslovljena „Topli dom“) koja predstavljadekonstrukciju slike sre}ne porodice: Hi,nakon {to je sebi ubrizgao neku hemiju uvenu, leì u fotelji dok mu bale cure nizbradu, a u ku}u zatim dolaze majka Ha injen ljubavnik; iz njihovog razgovorasaznajemo da se ona udala za Hoa jer jeneplanirano i neèljeno ostala u drugomstanju. Pre no {to }e umreti (ubi}e ga onikoji su od njega napravili zvezdu), Ho }ese publici obratiti eksplozivnim monolo-gom koji moè podsetiti na finale @e-neovog Balkona, gde se na blizak na~instvarnost percipira kao osobeni prostoriluzija, beskrajno i nerazmrsivo upletenamreà laì i zala.

@ivot u grobu

Protagonisti jedno~inke @ivot ugrobu Ljubinke Stojanovi}, sa~injene odtri scene, su bra~ni par Du{an i Vera,alkoholi~ari, konstantno razo~arani, zlu-radi i nezadovoljni, nemarni i izgubljeni,koji po svim merilima ìve besciljno iproma{eno. Na po~etku se uspostavljaosnovna dramska situacija: i{~ekivanjesina Mihajla ~ije je postojanje definisanonekakvom ekstremnom misterijom inelagodno{}u koje }e biti razbijene udrugoj sceni, realizovanoj u formi flash-backa. Ta enigma koja formira dramskutenziju u prvoj sceni je genetska bolestibzenovskog tipa; no, nisu samo bolest, tj.teret nasle|ene krivice kod aktera @ivotau grobu ibzenovske provenijencije, ve} jei sama sr` njihovih ìvota referentnaIbzenovim likovima u Avetima, koji sve-tom tumaraju kao senke, bledi, neubed-ljivi, i rasplinuti odrazi ljudi, beìvotna iamorfna tela.

Du{an je vezan za invalidska kolicai time korenito zavistan od Verine fizi~kepomo}i, koja tu situaciju u kojoj je ne-sporni posednik mo}i sadisti~ki koristi.Ipak, njena mo} je morbidno ograni~enaDu{anovom poslednjom mogu}no{}uizbora-samoubistvom, koje bi bilo apso-lutan gubitak za Veru, jer osim {to biizgubila objekat svog iìvljavanja, ona bina svetu ostala sasvim sama, {to je zanju daleko nepodno{ljivija i uàsnijaopcija provo|enja ostatka ìvota. Po{to }edruga scena otkriti background pri~e, atime i njihovu osobenu shizofreniju (~e-kaju mrtvog sina, za koga znaju da jemrtav), situacija u kojoj se nalaze kri-stalizuje se kao beznadna, ~ime moèasocirati na „~ekanje Godoa“, {to }e Verau drugoj sceni i primetiti. Mo`da vi{enego na êkaju}i Godoa, dramska situ-acija @ivota u grobu asocira na drugiBeketov komad, Kraj igre, gde su protag-

onisti na sli~an na~in vezani jedno zadrugo (Klov brine o Hamu, koji je tako|eu invalidskim kolicima), i ìve u nekomvakuumskom prostoru, odse~eni od ko-munikacije sa drugim ljudima, i{~eku-ju}i jedino smrt koja }e okon~ati tunespornu agoniju besciljnog bitisanja.Osim {to postavlja univerzalnu, arhetip-sku, zna~enjski inspirativnu situaciju,ova jedno~inka se moè tuma~iti i u sve-tlu recentnih doga|aja na na{im pros-torima (u drugoj sceni se Mihajlo vra}asa rati{ta, gde je najverovatnije oti{aozbog o~evih patriotskih pri~a o nekakvimnaduvanim ratnim herojima), ~ime @ivotu grobu dobija i lokalno relevantne di-menzije.

Grateful Alive

Drama Grateful Alive Vesne Rado-vanovi} analizira savremenu, prose~nusrpsku porodicu koju ~ine otac Nikola-inìnjer elektrotehnike (55), sin Istok-lekar (31) i }erka Sun~ica-student (25)(bez supruge/majke su ostali 1991.godine, kada je ona oti{la u Vukovar poIstoka, koji je bio na odsluènju vojnogroka). înjenica da je Nikola otkriomogu}nost sticanja po~etnog kapitala od5.000 evra za odlazak u Ameriku, tako{to }e da naplati to {to je njegov dedatokom Drugog svetskog rata bio u ne-ma~kom zarobljeni{tvu, formira glavnunarativnu nit i istovremeno predstavljajedan od izvora verbalne komike u tek-stu. Likovi i njihovi me|usobni odnosi suizrazito ìvo i autenti~no postavljeni, ikao takvi oblikuju ~vrstu bazu komada;njihove biografije, odnosno dru{tvenepozicije su savr{eno tipi~ne za ruinirano,obezvre|eno srpsko dru{tvo Milo{evi-}evog i post-Milo{evi}evog perioda, zbog~ega akteri Grateful Alive postaju svo-jevrsni tipovi, paradigmati~ni predstav-nici na{eg okruènja. Iako radi kaolekar, Istok npr. ne moè da se finansijs-ki osamostali, te je prinu|en da ìvi saocem i sestrom, i pored toga {to je uozbiljnoj trogodi{njoj vezi sa Radom. Istatus 25-ogodi{nje Sun~ice tako|eubedljivo reflektuje stanje u dru{tvu, tj.odsustvo mogu}nosti da pojedinci u nje-mu budu realizovani: ona je promenila~etiri fakulteta, jer verovatno ne zna {tabi drugo radila sa sobom (mladi u Srbiji90-ih, ako ve} nisu mogli da rade, moglisu, uglavnom besplatno, da studiraju,~esto beskrajno i bezuspe{no, {to je biojedan od na~ina „odràvanja socijalnogmira“ tog perioda, a u su{tini vrlo kon-traproduktivno za razvoj potencijalapojedinca).

Drama je prevashodno izgra|ena nasukobu razli~itih uverenja: idealisti~kepercepcije aktivnosti hipika, sa jedne(gledi{te Nikole, Rade, Mikija-studentainformatike kojem Nikola drì ~asove), icini~nih, demistifikuju}ih pogleda nadru{tvo, politiku, istoriju (Istokova baza).Nikola duboko i beskompromisno verujeu levo usmerena ube|enja pristalica„kontrakulture“ {ezdesetih godina, bazi-rana na delima Ginzberga, Lirija, Kerua-ka, ljubavi prema Orijentu i psihodeliji,muzici Jimija Hendrixa, The Who, JoanBez, Grateful Dead; on je ~esto diskonek-tovan od realnosti, rasplinut u halucina-cijama izazvanim konzumiranjem mari-huane, zaglavljen u pro{losti i ~vrstomube|enju da se ljubav i sloboda ozbiljnomogu konfrontirati principima proizvod-nje-potro{nje, politike i mo}i. I Rada zau-zima Nikolino stanovi{te elaboriraju}iteze o poziciji potkulturnih grupa unutarvladaju}eg sistema vrednosti, teze kojeodgovaraju diskusijama Keneta Tomp-

PROJEKAT TRI U SNP-U

Ana Tas i¯

Premijere predstava po savremenom

doma}em tekstu (1)

sona o fenomenu „moralne panike“, i ko-je se odnose na analizu negativnih stavo-va masovnih medija prema potkulturnimgrupacijama (RADA: Njih pla{i prome-na, pla{i ih reorganizacija dru{tva, na-predak... Pla{e se da grupa hrabrih isvesnih ljudi ne uzburka njihovu baru u~ijoj àbokre~ini su pustili korenje). Kaoantipod afirmativnoj percepciji aktivnostikontrakulturnih grupa, autorka postavl-ja Istokovo stanovi{te, mi{ljenje skeptikaza kojeg su svi ideali devastirani, ìvot-nim iskustvom, preìvljenim ratovima,ili zdravim razumom u krajnjoj liniji(„Vudstok je bio sranje! Groteskni epilogjedne podjednako groteskne ere naivnos-ti... Svi tada{nji hipici sada su japiji izastupaju sve ono protiv ~ega su se tadaborili.“). U tom smislu Grateful Alive jedijalekti~ka drama; autor ideje ne plasirakao nesporne i isklju~ive, ne zauzimastrane, ve} daje mnogobrojne mogu}-nosti, pristupe, postavlja retori~ka pita-

nja, i na taj na~in stvara komplesknusliku savremenog ìvota, u vremenudefinisanom odsustvom apsoluta i velikihnarativa, i stalnim sukobom izme|urazli~itih ideja, lokalnog i globalnog, ur-banog i ruralnog, retrogardnog i progre-sivnog.

Zaokret u odnosu na termin „grate-ful dead“, na koji o~igledno replicira(muzika izvo|a~a poput Grateful Deadformira i zvu~nu i ideolo{ku pozadinu),naslov Grateful Alive odre|uje osnovniton ove drame, koja u svojoj destilisanojsu{tini dakle slavi ìvot. I pored nepore-civo lo{ih okolnosti egzistencije njenihprotagonista (boravak sina na rati{tu,smrt majke, bedni i te{ko popravljiviekonomski uslovi), oni ~uvaju duh, za-dràvaju nadu i nastavljaju ìvote, neobaziru}i se previ{e na mogu}nost dau~estvuju u besomu~noj igrisenki i imitaciji ìvota.

KKvvaarrnnaa kkaarrmmaa:: IIvvaann PPrraavvddii}}

PPoolljjuubbii ssjjaajj uuggaasslliihh zzvveezzddaa:: DDrraaggaann SSttaannkkoovvii}}

@@iivvoott uu ggrroobbuu:: LLjjuubbiinnkkaa SStteevvaannoovvii}}

14

Premijere

LUDUS 124, 125, 126Lu

Na kraju, po zavr{etku predstaveHadersfild, kad sve pro|e, nakraju svega, ostaje - Ti{ina. Supe-

riorna, svegovore}a, potresna ti{inaNeboj{e Glogovca u liku nervnog, seda-tivnog kom{ije Ivana. Za razliku od ve-}ine prethodnih komada i reìja, u koji-ma je Glogovac, kao brojni vrsni glumciradio u ime kolektivne ili rediteljskeslave,ovde mu se dogodio sre}an para-doks. Manje vi{e konvencionalna reìjadobronamerne Engleskinje Aleks îz-holm, tako daleka od doma}ih reditelj-skih ambicija da im najbolji glumci gi-mnasticiraju, novomedrnu, sletsko-vizu-lenu fantaziju, za razliku, dakle, ni blizutih pozori{nih oligarha, Aleks }e, vero-vatno i nesvesno, omogu}iti Glogovcu da

se u drami Uglje{e [ajtinca, seti sebe ineupotrebljavanih vlastitih vrednosti, dase vrati „unutra“, da svu spoljnu dinami-ku, nepredvidivu }ud, impulsivnost, onomu{ko, nezaustavljivo pulsiranje obus-tavi, i ispolji do sada nepoznato stanjeljudske i gluma~ke hemije. Glogov~evIvan je drama u drami, lebde}e, odlep-ljeno bi}e kojem je realnost samo ma-glovita daljina. On je be{umna pojavnostkoja, kad se ukaè, marginalizuje svedruge tokove predstave, gledaoca vodi uordinaciju neizle~ivih, a tako nevinih ipoeti~nih du{a. Njegov usporeni, ne~ujnihod nadvladava sva druga kretanja, asedativni pogled bolnije od svake verbal-nosti komentari{e nesre}u jednog vreme-

TI[INA ZA PAM]ENJEBranka Kr i lov i¯

Bele{ka o Neboj{i Glogovcu, glumcu

na i generacije koja treba da se o~ove~iba{ kad je najtrulije.

Glumac s komentar-pogledom kojinije uvek lako podneti, prgav, sklon pro-va~koj ekspresiji, psihi~ko-fizi~kim eks-plozijama ali i zavodljivim „ekscesima“ovde stornira sav prethodni, uspe{ni iodobravani manirizam, tranformi{e ko-mpletnu telesnu motoriku i nalazi novuagregatnu formu jednom otpisanomljudskom bi}u. ûdom gluma~ke geni-jalnosti, njegovo pomereno stanjestvori}e najmra~niju iluziju da su u zluvremenu samo nesre}nici dobri istaloèni ljudi, valjda zato {to im se svenajstra{nije ve} dogodilo.

Ovo je najmanje moderna, ali dosada najbolja Glogov~eva uloga. Do|e,eto, trenutak kad apsolutni dar i zrelostprorade nenadano, u ime nekog aut-sajderskog boga, i postanu vredniji odsvake timske hitomanije. Porekav{i sveprethodno, savr{eno ili rutinski èstoko,Glogovac i dalje ostavlja utisak opasnogmomka kojem jo{ niko nije ponudione{to dovoljno sna`no ili bar ne u tra-janju koji bi po{teno zaposlilo njegov

nervni i emotivni mehanizam. Da li je touop{te mogu}e u aktuelnom pozori{nomporetku, u prostoru toliko malom da ga~ak i ozbiljnija stvarala~ka promajaignori{e?

[ta ostaje ~oveku koji je snimio iskapirao sve podlosti sveta i do{ao do

dna? Da tiho pro{eta svoj oplemenjenimrak i zauvek potone u njemu? Jestesurovo, ali verovatno sli~no pada na um iponekom gledaocu, pa upravo iz straha,u bekstvu od najgoreg, zajedni~kom bezi-zlazu uzvikuje:bravo, bravo.

Smrt Vudija Alena jedan je od naji-zvo|enijih komada na svetu, ali jeiz nepoznatih razloga do Beograda

stigao tek ovog maja. Odigran je na Sceni„Studio“, novoj pozornici Jugoslovenskogdramskog, u reìji Marka Manojlovi}a.

Alen je jedan od najzna~ajnijih ko-mi~ara, pisac 10-ak drama, i autor tek-stova za ve}inu od 50-ak filmova u koji-ma je igrao. Smrt, napisana 1975, crna je

komedija ili komedija apsurda, komadkoji su reditelki inscenirali na raznena~ine - neki su ga pravili visoko komer-cijalnog, a drugi kao art komad. Robertoûli je ba{ ovim tekstom po~eo karijeru uMilhajmu. Re~ je o neodoljivom komadukoja nudi poletnu, brzu predstavu zasno-vanu isklju~ivo na gluma~koj igri, {toopravdava odluku reditelja Manojlovi}ada u svojoj postavci zanemari dekor.

APSURD U KOME SMO RASLI

Sonja ¬ i r i¯

Generacijska predstava - odlika kojaprivla~i publiku na predstavu Smrt Scene„Studio“

Manojlovi} je iskusan debitant, asi-stirao je Jago{u Markovi}u, Jovanu ]i-rilovu, Gor~inu Stojanovi}u, i RahimuBurhanu. „Jedan je od mladih“, kaèGor~in Stojanovi}, „za koga se sigurnomoè re}i da }e svakako biti reditelj“. OAlenovoj komediji veli da je „otvorenkomad; {ta god vam padne na pametmoète da iskombinujete. Tekstu me jeprivukao humor i konstrukcija komada.Odlu~io sam se da ispri~amo sve {to po-stoji u tom delu, celu politi~ku i dru{tve-nu strukturu, strukturu ìvota malog~oveka. Ali predstavu nismo napravilipoliti~kim, napravili smo ga ìvotnim-otud ta ideja o praznom dekoru i kon-centraciji na gluma~ku igru. Nismo sebavili analizom i dekonstrukcijom ili

kritikom, toliko koliko smo se bavili onim{to proizvodi kod mene ta vrsta komada:apsurdizacije cele stvari u kojoj smorasli. I to ose}anje je najprisutnije. Jasam ceo komad radio kroz Klajnmana,glavni lik, preneo sam u njega mojaose}anja i moje vi|enje kako ljudi koji sene bave umetno{}u izbacuju iz sebe toose}anje i kako ga ispoljavaju. Timose}anjem se bavi predstava. Smeju}i seKlajnmamu smejao sam se sebi, svojojparanoji, olako prihva}enoj ulozi `rtve, toje ono {to je sme{no u komadu. Mislim daljudi koji se smeju predstavi, smeja}e seustvari sebi.“

Gor~in Stojanovi} opisuje Manoj-lovi}evu postavku Smrti kao „veseluklaustrofobija, ne{to {to je zabavno, zato{to su oni brzi, zato {to su ve{ti, zato {topisac koji ume da napi{e komi~nu scenu,ali, sve to izgleda kao Kafka u lajt verzijizato {to se na kraju ispostavi da je tojedna gorka stvar. U njihovoj igri nisamprepoznao ni{ta od primitivne aktua-

lizacije, ali biva ne{to {to je na druguloptu aktuelno - pri~a o smrti je ne{to {touvek izaziva crtu ogor~enja. U ovoj pred-stavi je nema, ali ima jedne pri~e o krajui smrti u duhu ~uvenog aforizma VudiAlena: Ne pla{im se smrti, samo ne bihvoleo da budem tu kad se ona desi - kojizvu~i istovremeno i stra{no i veselo i~udno. U tom smislu su oni pravili pred-stavu,o apsurd u kome su rasli“.

Svi u~esnici ove predstave doìvlja-vaju je kao generacijsku. Gordan Ki~i},(Klajnman) tvrdi da je „ovo jedan od naj-va`nijih momenata sezone“, Stefan Ka-pi~i} da je „adrenalin za beogradskirepertoar“, Branislav Trifunovi} da „upredstavi nema slabog mesta“, a svi na-gla{avaju da su se lepo proveli. Osimnjih, u predstavi igraju Cvijeta Mesi},Nada [argin, Branislav Trifunovi},Marko Janji}, Slobodan Pavelki}, Milo{Vlalukin (alternacija Milo{ Samolov),Milena Nikoli} iAna Markovi}.

Nova Scena „Studio“ u Jugosloven-skom dramskom pozori{tu za-mi{ljena je kao prostor za mla|e

pozori{ne stvaraoce. Posle predstave Redvo`nje Andreasa Sama, koju je na osno-vu proze Danila Ki{a dramatizovala Haj-dana Baleti}, a reìrala Ana \or|evi},priliku da se prvi put predstavi javnostidobio je Marko Manojlovi}, student 3.godine reìje na beogradskom Fakultetudramskih umetnosti. On je u drami Smrt,koju je 70-ih godina pro{log veka na-pisao Vudi Alen, osim specifi~nog humo-ra, prepoznao i pitanja koja mladi sebipostavljaju na va`nim ìvotnim prekret-nicama.

Za{to ste odabrali ba{ taj komad?Najpre zbog identifikacije s glavnim

junakom Klajnmenom, zbog prepozna-vanja ose}anja koje on ima u datom tre-nutku u kojem ga zati~emo u komadu, uperiodu kad treba da prestane da budene~iji sin i postane ne~iji ~ovek i preuzmestvari u svoje ruke. To kako iz njegove

vizure sve izgleda apsurdno, kako je svebesmisleno. U pozadini pri~e je strah ilenjost, pa i sebi~nost, {to za posledicuima ne preduzimanje akcije. To ose}anjeje meni poznato, i ono je poznato mojojgeneraciji. Ne znamo za {ta da se uhvati-mo, zato se povla~imo i zatvaramo u so-be, u svoje male svetove, ne reaguju}ivi{e na ìvot. To je problem s kojim smose suo~ili u predstavi. To je problemmladog, malog ~oveka iz srednje klase, u~asu kad se pita: [ta sad treba da radim?

To je generacijska predstava?Da, jer su u podeli mladi glumci,

osim Cvijete Mesi} koja igra majku, alikoja je mlada na svoj na~in.

Zanimljiv je i specifi~an humorVudija Alena, smeh posle kojeg ~ovekmora da se zamisli; kako ste to tuma~ili?

Meni je u vezi sa tim humorom bionajpre problem kako da to prevedem nasrpski, a da se {to manje stvari izgubi. Upitanju je lokalni, njujor{ko-judaisti~kimilje. Kako to prebaciti na ovo ovde idanas? Mislim da smo dobili neku vrstuhumora koji proizilazi iz zakasnele reak-

POZORI[TE UZBUDLJIVO KAO FILM

Ol ivera Mi lošev i¯

Na Sceni „Studio“ Jugoslovenskog dram-

skog pozori{ta izvedena je premijera pred-

stave Smrt Vudija Alena u reìji Marka

Manojlovi}a

cije glavnog junaka, iz njegovog nesh-vatanja situacije u kojoj je, iz odlazakaiz tih situacija u neke male, neva`neprobleme. Tim situacijama se publikasmeje u na{oj predstavi.

Klajnmen u stvari stalno beì odproblema i izbegava da se s njimasuo~i?

Poku{ava da izbegne ìvot. Stalnose povla~i i nastoji da otkrije {ta treba daradi. Ima re~enica u komadu koja obja-{njava tu situaciju: „Niko mi nije rekaokakav je plan“, a drugi mu odgovaraju:„Zar nisi shatio da sam mora{ da gaotkrije{, Klajnmane“. On ne pronalazini{ta u {ta veruje i iz ~ega bi krenuo, ve}uvek od drugih traì odgovor, i tu jenjegova gre{ka.

Ti si od onih reditelja koji vole dapublici pri~aju dobre pri~e. Kakvepri~e?

Poput ove. Pri~e o ose}anju koje jeprisutno ovde i sada, o nesnala`ljivosti iose}aju da je sve apsurdno.

Ovo je tvoja ispitna predstava. [ta totebi li~no zna~i?

Mnogo. Veliku ~ast. Ovo je jedno odnajzna~ajnijih pozori{ta u ovoj zemlji.Ali mislim da bi to trebalo sve ~e{}e dase de{ava. Da to {to mladi ljudi tu radene bude samo ekskluzivitet, ve} da takostasavaju mladi reditelji, da svi imamoistu po~etnu {ansu, malu scenu na kojojmoèmo da pokaèmo da li i koliko vred-imo, pa neka se posle pravi selekcija.Ljudi poslednjih godina zavr{avajuakademije, a ne znamo im ni imena,

izgube se, a da nisu dobili nikakvu{ansu.

Da li i ti ima{ utisak da na{a po-zori{ta prosto vape za novim reditelji-ma?

Voleo bih da ovom na{om generaci-jskom predstavom druga~ije vratimoljude u pozori{ta, ne tako {to }emo impovla|ivati i udarati na primarne instin-kte, ve} da im na ispri~amo pri~u koja ihzanima u inteligentnom i zabavnomstilu. Pozori{te trenutno ima problem {toljudi posmatraju predstave s distance, ato onda nije umetnost. Svako u publicimora da se zaboravi dok gleda pred-stavu, da i{~ekuje {ta }e da se desi, da nemoè da predvidi kraj. Sve su to elemen-ti koje mora da ima pozori{te. Nije torezervisano samo za film. To èlim: da

predstave budu uzbudljive kao nekifilmovi.

Pretpostavljam da je ova predstavaprvenstveno namenjena publici kojapripada tvojoj i generaciji glumaca koji unjoj igraju?

Da, mada sam pri~u ose}anja izgub-ljenosti pri~ao iz sebe, prepoznavao samje kod mojih prijatelja i poznanika izmoje generacije. Upravo njima èlim dakaèm da nisu sami u tom ose}anju.

Da li pri~a nudi izlaz?Nudi prvi korak, nudi ne{to kao

upozorenje, u smislu: E, sad stani, zapitajse i kreni od te zapitanosti. Ona nudi tajprvi korak. Taj put jo{ nisam na{ao,mo`da ga samo znam dok samna probi i u pozori{tu.

NNiissmmoo ssee bbaavviillii aannaalliizzoomm,, ddeekkoonnssttrruukkcciijjoomm iillii kkrriittiikkoomm:: sscceennaa iizz pprreeddssttaavvee SSmmrrtt

VVeelliikkaa uullooggaa vveelliikkoogg gglluummccaa:: NNeebboojj{{aa GGllooggoovvaacc

LUDUS 124, 125, 12615

Premijere

Branko Cveji}, upravnik Jugoslo-venskog dramskog pozori{ta, sneskrivenim ponosom i nagla{e-

nom samohvalom, isti~e da nakonSkakavaca sme da proglasi Biljanu Srb-ljanovi} piscem JDP-a. „Igrali smo njenuBeogradsku trilogiju, Supermarket je jo{na repertoaru, a Skakavce je napisalaba{ za nas.“

Dejan Mija~, reditelj Skakavaca oce-njuje ovaj komad kao „izuzetno lep ko-mad za ~itanje {to ne zna~i da je lak zarad. U stvari, zavodljivost tog prvogutiska moè da bude oteàvaju}a okol-nost za one koji rade taj tekst. To su naiz-gled neke pri~e, anegdote koje tek kad seskupe i kad jedna drugu akordiraju dobi-jaju nekakav svoj ukupni smisao.“ PoMija~u, teza koji pisac postavlja ispredsebe nije toliko vidljiva i nije nagla{ena,a ti~e se pre svega egzistencije. „Ovo jejedan od retkih tekstova Biljaninih gdeona, ~ak bi se na prvi pogled moglo re}i,deluje apoliti~no {to ljudi koji je znajute{ko mogu da poveruju, ali tako je.Mislim da je ona u iskrenom human-isti~kom stavu u odnosu na problematiku

o kojoj pi{e i te kako politi~ina. Ona samone postavlja orjentire za i protiv. Zato onikoji od ove predsteve o~ekuju ne{to {to }edoìveti kao o{tro opredeljivanje za jednustranu, dakle ne{to {to je do sada biloizraèno kod Biljane, ne}e ga na}i, ali }ena}i neke jednostavne i istinite stvarikoje mogu i te kako da uzbude.“

Skakavci su neposredno do predpremijeru najavljivani kao Moj otac igraloto. Ovu promenu Biljana Srbljanovi}ovako obja{njava: „ Imam problem s na-slovima zato {to ne umem da kaèmni{ta koncizno, kad me pitate kako sam,ja se sva upetljam. Nazvala sam komadMoj otac igra loto, svideo mi se naslov,bio je sumanut, a imao je malu vezu skomadom. A kad je Voja Brajovi} rekaoda mu naslov li~i na Acu Popovi}a, menise jo{ vi{e dopao. Ali, kod nas je po~elahisterija povodom igre Loto, pa su nezvali novinari i pitali da li je komad otome, i meni je prestao da se dopadanaslov. Onda je bila radionica o naslovu,ovde, me|u nama koji smo u predstavi.Komad sam u kompjuteru nazvala Ska-kavci jer je to metafora koja mi je najvi{e

NOVA BILJANA

Sonja ¬ i r i¯

Kako su i za{to mladi stari i umorni, a stari

mladi i orni - pogledajte u Skakavcima

odgovarala za komad, ti tanani inskektikoji su sposobni sa sko~e 30 puta vi{e odsvoje duìne, vrlo su miroljubivi ali kadim se ne{to desi u prirodi i kad se skupeu roj, postanu ne samo velike {teto~ine, iza kratko vreme su sposobni jako veliku{tetu da naprave. Zatim, Brajovi}, kojinije znao da je to jedna od mojih varijan-ti naslova, rekao je da to bude naslov.“

U predstavi igraju Isidora Mini},Boris Isakovi}, Aleksandra Jankovi},Svetozar Cvetkovi}, Ma{a Daki}, Jasmi-na Avramovi}, Voja Brajovi}, MiodragRadovanovi}, Rade Markovi}, NikolaSimi} i Renata Ulmanski. Neki od njihsu su igrali i u ranijim dramama BiljaneSrbljanovi}, a svi su igrali u predstava-ma Dejana Mija~a.

Renata Ulmanski ovom predstavomdebituje u Jugoslovenskom dramskom.Probe je doìvela kao rad u majstorskojradionici, i smatra se privilegovanomzbog toga. Isidora Mini} je pre Skakava-ca glumila u Porodi~nim pri~ama i kaèda voli komade Biljane Srbljanovi} „zato{to govore o nama“ i zato {to se prepo-znaje u likovima o kojima ona pi{e iprepoznajem se i u Pri~ama i u likuovog komada. „Biljanin tekst je ono {toglumac kad da pro~ita, najvi{e {to moèda poèli“, kaè Jasmina Avramovi}.„Izuzetno je inspirativan zato {to vamona nudi likove koje kao da je napisaoneko mnogo stariji od nje, neki veliki po-znavalac ìvota. Za moj lik su bilainteresantna tri problema: kako se ose}aèna koja prelazi u period ìvota koji semoè nazvati staro{}u, govorim oose}anju te ène, zatim problem usaml-jenosti i vrlo interesantan odnos majke i

}erke.“ Nikola Simi}, najstariji ~lanJugoslovenskog dramskog, kaè da kadse pro~itaju „Skakavci“ daju jedanutisak, a na sceni drugi.

„Lako se ~ita ali se te{ko radi, slojevitje. Mi smo sve svoje snage angaòvali daovaj komad kao vo}ka lepa sazreva una{em pozori{tu.“ Voja Brajovi} objasn-java za{to je ura|en ovaj komad: „Pomom mi{ljenju, to je ànrovski àlostakomedija na{e svakodnevnice, pri~a otome kako mi ovako zastareli te{ko da}emo oti}i ne u Evropu nego u XXI vek. Apreambula da su likovi u ovoj drami svistari, naro~ito oni mladi, govori o prepo-zna}ete nekakvom civilizacijskom men-talnom zastoju. Vide}ete likove kojima

}ete se smejati i koje }ete tako prepoznatida }ete se i sami sebe zastideti. „ SvetozarCvetkovi} prvi put igra u jugoslovenskomdramskom. „Kad je Biljana napisalaAmeriku mislio sam da je to neki terengde }e se ona ose}ati najsigurnijom i da}e sve {to }e dalje dolaziti od nje bavititakvom na~inom razmi{ljanja i i}i }e natu stranu. Ali, ovaj novi tekst dokazuje daje Biljana iako vrlo mlada jako stara. Ovoje ne{to {to je najubojitije s njene strane.Mislim da je Dejan uspeo da prodre ispodsvega {to je Biljana napisala, ne bi liotkrio i najbolnije i nasme{nije detalje.“

Na premijeri je bio veliki,ogroman aplauz. I iskren.

Kakva je to sredina u kojoj starcirazmi{ljaju o budu}nosti a mladisamo o tome kako da uop{te doìve

starost? To pitanje, izme|u ostalih, po-stavlja Biljana Srbljanovi} u svomkomadu Skakavci koji je nedavno, ureìji Dejana Mija~a, praizveden u Ju-goslovenskom dramskom pozori{tu. Spi-sateljica se u ovom komadu bavi ljudimai njihovim me|usobnim odnosima. Timekakvi smo i za{to smo takvi kakvi smo.Komad Skakavci nema klasi~nu radnju.To je ko{mar o stanju odnosa me|u ljudi-ma, ose}aju apsurdnog bivstvovanja iìvotnog besmisla. Likovi su iz ~etirigeneracije, od jedanaestogodi{nje devoj-~ice do osamdesetogodi{njaka. I svi su,kako pisac napominje „veoma stari,naro~ito oni najmla|i“. U svakom od njihumire mladost: u nemogu}em nastojanjuda osmisle svoje ìvote i stalnoj potrazi zaonim {to niko od njih nema- iskrenuuzajamnu ljubav. Ti ljudi su toliko ne-sre}ni da postaju surovi jedni prema

drugima. Progone ih i strahovi od staren-ja, usamljenosti i smrti. Biljana, u stvari,govori jednostavne istine o ljudima kojijedni drugima iz generacije u generacijune ostavljaju nikakava materijalna iduhovna dobra. O nama danas otupelimna probleme drugih, o tome kako vi{enismo u stanju da razumemo bli`nje, nitida saose}amo sa njihovim patnjama.

Po ~emu se ovaj komad razlikuje odtvojih prethodnih?

Svesna sam da je ovo druga~ijikomad od prethodnih, mada ga nisampisala s namerom da bude druga~iji. Tonije komad s tezom, iako nemam ni{taprotiv takvih komada, naprotiv. Te{ko jeda ja govorim o tome, ali ovaj komad jene{to suptilniji od prethodnih. Vi{e sebavi ljudskom psihologojom no dru{tve-nim okolnostima, odnosno bavi se timokolnostima, ali one proizilaze iz ~oveka,a ne obrnuto. Sad se bavim uzrokom, ane posledicama. Komad je druga~iji izato {to je mo`da malo intimniji.

SKAKAVCI SU ZAOKRET


„Stalno govorim da sam veoma optimisti~nai èlim da moji komadi teraju na progres. Aonda kad ih ljudi pro~itaju kaù: kako je totu`no. To je kombinacija mog trenutnogose}anja sveta. Mislim da nam je sadapotrebno smirenje, samosagledavanje, dastanemo i promislimo {ta se to de{ava, sasvima - nama li~no, okolinom i ~itavimsvetom, da posle cenzure udahnemo dubokovazduh i {ibamo dalje“, kaè Biljana Srb-ljanovi}

Raspodela snagaizme|u menei Mija~a

Skakavci su i generacijski komad,ali ne o jednoj generaciji, ve} o svimgeneracijama koje su u komadu.

Tu ima ~etiri generacije i mnogo segovori o godinama, generacijama, otome ko se kako ose}a u svojim godina-ma i ima ta uvodna didaskalija gde senajmla|i ose}aju jako starim i svi suzbog nekog razloga stari, dok se starizapravo ose}aju kao da starosti nema,kao da je pred njima ~itav dugi ìvot,ose}aju se vitalniji i mla|i. To je iraspodela snaga izme|u mene i DejanaMija~a. Mislim da je on na vrhuncusvoje kreativnosti trenutno, a ja se, priz-najem, ose}am prili~no starom i pomalokonzervativnom te mislim da je ovapredstava dobra varijanta.

Koliko je ta pri~a globalna, a kolikose ti~e samo nas?

U su{tini sam htela da napi{emkomad za Jugoslovensko dramsko. Oni

su mi poru~ili komad. Ovo pozori{te je zamene dovoljno veliko i zna~ajno, istokoliko i neka druga iz sveta iz kojih sumi poru~ivali komade. [aubine ili njemusli~na pozori{ta. Kad razmi{ljam recimou kontekstu tog pozori{ta u Nema~koj izna~aja koji tamo ima onda meni ovona{e ima istu tu veli~inu i zna~aj. Po-ku{ala sam zato da napi{em komad kojikorespondira s onim {to je u Jugosloven-skom dramskom igrano decenijama i {tona neki na~in proizilazi iz beogradskedramaturgije. Pisano je prevashodno zana{e glumce, za tu na{u odli~nu {kolu,proiza{lu i zahvaljuju}i Mija~u.

U tom komadu je prisutan i ose}ajtrenutka u kojem ìvimo, kakav je on utvom slu~aju?

Stalno govorim kako sam veomaoptimisti~na i èlim da moji komadi tera-ju na progres. A onda kada ih ljudipro~itaju kaù: jao, kako je to tu`no. To jekombinacija mog trenutnog ose}anjasveta. Mislim da nam je sada potrebnosmirenje, samosagledavanje. Da stanemoi promislimo {ta se to de{ava. Sa svima -nama li~no, okolinom i ~itavim svetom.

Da posle cenzure udahnemo dubokovazduh i {ibamo dalje.

Izme|u Beogradi Pariza

[ta se trenutno sa tobom li~no de-{ava?

Ni{ta. Trenutno ìvim izme|u Beo-grada i Pariza, druga~ije, mnogo mirnije,manje okruèna ljudima no ina~e, i to mina neki na~in prija. Osim odre|enogbroja konkretnih ljudi koji mi mnogonedostaju na dnevnoj bazi, u Parizu misve drugo prija. Ose}am li~no smirenje.Mnogo manje govorim. U jednoj fazi bilasam preterano vesela, u {arenim bojama,{to je netipi~no za mene, a sad sam sevratila na svoje. Ne mislim da je to velikapromena, ali ose}am se bolje.

Da li si imala tremu pred beograd-sku premijeru Skakavaca?

Uàsnu. Ovakva je bila i za Trilogiju,moj prvi izvedeni komad, 1997, isto uovom pozori{tu. I kad neko kaè da topro|e, pa se ~ovek navikne, uvek ponav-ljam da to nije istina. Stra{no je te{ko usopstvenom gradu posle odre|enog vre-mena pokazati {ta zapravo radi{.

Koliko prati{ {ta se de{ava s tvojimkomadima po svetu?

Pritegli su me za program predpremijeru tabelom na kojoj su svaizvo|enja mojih komada po svetu, pa smoi sve to morali da traìmo. To me, prizna-jem, optere}uje. Od kad sam se preselila uPriz oti{la sam samo u Nem~ku, gde jemoja baza, {to se ti~e agenta, i napravilaneku vrstu pauze. Moji komadi sadasami za sebe rade, i to mi jako prija. Otu-da mo`da i neka vrsta mog zaokreta upisanju. Vi{e nisam u ma{ini ve} pi{emono {to mi se pi{e i zato {to mi se pi{e, ane jer moram. Otud je mo`da i tajzaokret, i to {to su Skakavcidruga~iji komad od prethodnih.

KKoo ssuu ssttaarrii,, aa kkoo mmllaaddii:: SSkkaakkaavvccii BBiilljjaannee SSrrbblljjaannoovvii}}

SSvveessnnaa ssaamm ddaa jjee oovvoo ddrruuggaa~~iijjii kkoommaadd oodd pprreetthhooddnniihh:: BBiilljjaannaa SSrrbblljjaannoovvii}}

Nije problemati~na tvrdnja odeficitu predstava realizovanihna osnovu savremenog doma}eg

dramskog teksta (prevashodno mislimona praizvedbe), o ~emu uostalom svedo~ii oficijalni program ovogodi{njeg Steri-jinog pozorja. Pored dve predstave koji-ma smo ovde posvetili pa`nju, ove sezoneje u srpskim pozori{tima izveden nemar-no mali broj novih predstava po savre-menom doma}em tekstu: Velika belazavera Dimitrija Vojnova (Atelje 212,reìja Milo{ Loli}), Hadersfild Uglje{e[ajtinca (JDP, reìja Aleks îzholm), LerMaje Pelevi} (NP Subotica, reìja Sla-|ana Kilibarda), Preterano nasledstvoVlade Paskaljevi}a (SNP, reìja FilipMarkovinovi}), Grateful Alive VesneRadovanovi} (SNP, reìja Milo{ Pu{i}),Premija Ivana Pravdi}a, @ivot u grobuLjubinke Stojanovi}, Poljubi sjaj ugaslihzvezda Dragana Stankovi}a (SNP, omni-bus predstava). Stoga treba koristiti sva-ku mogu}u priliku da se savremenidramski tekst podràva, podsti~e, razvijai promovi{e, jer, kako se pokazalo uslu~ajevima Biljane Srbljanovi}, MileneMarkovi}, Uglje{e [ajtinca, dramski tek-stovi mla|ih autora iz Srbije mogu dabudu ozbiljni i decentni promoteri, pa itrejdmark srpske kulture, njenog usam-ljenijeg, ali i dalje postoje}eg, daleko rele-vantnijeg segmenta, onog koji se gubipod jezivim teretom sveprisutne tre{ pro-dukcije.

Delirijum tremensu BDP-u

Delirijum Tremens Gorana Marko-vi}a je crnohumorna predstava koja sefokusno bavi fenomenom glume i bavlje-nja glumom, ispitivanjem su{tine po-zori{ta, zna~enja i smisla slave, odnosaizme|u stvarnosti i iluzije. Na po~etkukomada policajci dolaze u dom Dragolju-ba Popovi}a Dagija (Predrag Ejdus),veoma talentovanog, uspe{nog i priz-natog glumca, kojeg dovode mrtvogpijanog kod njegove supruge Bebe (Vesnaîp~i}), jer su ga prona{li na klupi uparku, gde je zaspao vra}aju}i se sapredstave u JDP-u. Uskoro }e se ispo-staviti da je Dagijevo psihofizi~ko zdrav-lje ozbiljno naru{eno (on boluje oduàsno retkog zapaljenja opne ki~menemo`dine, iako su u po~etku mislili da jere~ o delirijum tremensu jer su simptomivrlo sli~ni), zbog ~ega mora da ide naduè i ozbiljnije le~enje u bolnicu, gde }ese cela drama odvijati. Dve glavne temeoko kojih }e se odigravati radnja i formi-rati niz sukoba su gluma kao opsesija ibolest koja je protagonistu oterala u alko-holizam i propast, sa jedne, i gluma kaoosnova za psihodramsko le~enje, s drugestrane. Psihodrama, odnosno gluma, ig-ra, pretvaranje }e, donekle paradoksalno,pomo}i Dagiju da se oslobodi svoje bi-zarne adikcije prema glumi-profesiji ko-ja mu je sluìla kao izgovor da beì odìvota i da se ne suo~i sa svojim slabosti-ma i realnim problemima.

Predstavu defini{e mno{tvo komi~-nih situacija, od kojih ve}i deo proizilaziiz nesporazuma (quiproquo), tj. iz Dagi-jevog uverenja da se nalazi u situacijama

u kojima se ne nalazi (na snimanju tele-vizijske serije, odnosno na fakultetu sastudentima, a ne u pravoj bolnici), te tadisparacija nivoa percepcije realnostiprodukuje niz sme{nih, scenski ubed-ljivih zabuna (kada na pr. Dagi od bol-ni~ara i sestara misli da su glumci, pa imkao iskusan kolega deli savete, ili kadaveruje da su bolesnici sa kojima deli sobunjegovi studenti, zbog ~ega nastoji da impopravi govorne mane). Delirijum tre-mens nosi ~itav niz zanimljivih zapa-ànja o glumi i pozori{tu, pretenzija dase shvati esencija ove jedinstvene, efe-merne, veoma zahtevne i nezahvalneumetnosti, i u tom smislu se komad naspecifi~an na~in moè dovesti u vezu sa[ekspirovim Hamletom, Pirandelovim[est lica traì pisca, ili Simovi}evimPutuju}im pozori{tem [opalovi}, teksto-vima koji na razli~ite na~ine diskutuju oprirodi teatralnosti i scenskog predstavl-janja. Glumu, po Dagiju, defini{u zavo-|enje i mo}, jer ona otvara puteve za ne-ke druge svetove; Dagi prema njoj imavrlo ambivalentan stav: gluma je zanjega istovremeno i prokletstvo i magija,a glumci su, prema inicijalnom uverenju(pre psihodramskog le~enja) uàsno ne-sre}ni ljudi, opsednuti, zaglavljeni u jed-nom bezizlaznom svetu, circulus vitio-susu beskona~nog maskiranja i pret-varanja. Predstava donosi i zapaànja ona{em mentalitetu i instinktivnoj retro-gardnosti (doktor koji na dolazak psiho-dramati~arke iz Engleske (Anita Man-~i}) reaguje sa nepoverenjem i odbo-jno{}u koji manifestuju malogradjan-sku/gubitni~ku zavist: „Mi, dakle, u Sr-biji nismo dovoljno dobri pa }e nekaEngleskinja da nas nau~i kako da le~imopacijente!“), ili o aktuelnoj dru{tveno-politi~koj stvarnosti (da bi prikupilanovac za lekove, Beba mora da {ije ponarud`bini za „novokomponovane spo-nzoru{e“, a biv{a Dagijeva ljubavnica,histeri~na i neinteligentna mlada glumi-ca Sanja (Milena Pavlovi}) se udaje za„biznismena“ koji je, naravno, krimi-nalac).

Ovo je tre}a predstava GoranaMarkovi}a koja za temu ima glumce ipozori{te (nakon Turneje i Govornemane), i karakteristi~na je jo{ po izvan-rednoj glumi celog kastinga, muziciZorana Simjanovi}a, upotrebi video-pro-jekcija koje tako|e glorifikuju gluma~kipoziv, nizu kljakavih, groteskno sme{nihlikova bolesnika (Dragan Petrovi},Marko @ivi}, Milan û~ilovi}). Delirijumtremens je bez sumnje predstava kojaima potencijal da se dopadne „svima“,„{iroj“ publici, {to je osobenost koja uovom slu~aju nikako ne nosi pejorativnukonotaciju; {armantna je, zabavna, du-hovita, ali bez ofucanih, jeftinih, ste-reotipnih trikova koji ina~e impresioni-raju ne previ{e zahtevnu publiku (onukoja se npr. smeje na psovke per se). Isasvim je razli~ita od Skakavaca BiljaneSrbljanovi}, koji su, u reìji Dejana Mi-ja~a, premijerno prikazani na velikojsceni JDP-a, samo dan kasnije (26. IV).Delirijum se prema osnovnom senzi-bilitetu moè odrediti kao dobar teatarskimainstream, a Skakavci kao indie ostva-renje (iako zbog reìje mo`da vi{e teìmejnstrimu), ako je takva podela uop{tevi{e na mestu.

Skakavci u JDPu

Skakavci Biljane Srbljanovi} sunesporno njen najozbiljniji, najkomplek-sniji i najrazra|eniji komad, fragmen-tarno strukturiran, kao nekakav drams-ki kola`; temeljno i predano su posve}enislikanju i viviseciranju aktuelnog dru-{tva u Srbiji, dijagnoziranju haoti~nog,konfuznog, traumati~nog, abnormalnog,ali nikako za~u|uju}eg stanja, imaju}i uvidu dugotrajan proces erodiranja svihmogu}ih vrednosti i kvaliteta. Prvi odnoskoji komad predstavlja jeste relacijaizme|u 55-ogodi{njeg Maksima (VojaBrajovi}), popularnog televizijskog vodi-telja, nevi|enog i neumornog zavodnika,fizi~ki i dalje veoma privla~nog, i njegovepotencijalne ljubavnice, 35-ogodi{nje Na-de`de (Isidora Mini}), {minkerke na tele-viziji, samosvesne i inteligentne, ali inevaspitane, cini~ne, o{tre, brutalnoduhovite. Drugi par ~ine 36-ogodi{njaDada (Aleksandra Jankovi}) koja radi naistoj televiziji kao najavljiva~ vremenskeprognoze, razmaèna je i nesnosnokoristoljubiva, fizi~ki izuzetno atraktiv-na, i njen suprug Milan (Boris Isakovi}),biv{i policajac-~ista~ prljavih poslova,koji ni{ta suvislo ne radi, samo se (nomi-nalno) brine o svom ocu, gospodinu Ig-njatovi}u (Miodrag Radovanovi}), aka-demiku koji ìvi zajedno sa njima(odnosno, oni ìve u njegovom stanu).Alegra je njihova 10-ogodi{nja }erka(Ma{a Daki}), nepodno{ljivo bezobrazna,arogantna i tvrdoglava. Akteri tre}e pri~esu @ana (Jasmina Avramovi}), 50-ogo-di{nja doktorka, prva Maksimova supru-ga koja ìvi sama, i njena mama, g|aPetrovi} (Renata Ulmanski), koja jojnenajavljeno dolazi u posetu. Tu je jo{ iFredi, Dadin brat, dermatolog (SvetozarCvetkovi}), gej opsednut izgledom svogtela, {to }e ga dovesti do toga da zbogneuspele plasti~ne modifikacije lica po-stane sospstvena karikatura.

Problemi godina, preranog sazre-vanja, starenja, straha od prolaznosti,propadanja tela i smrti su centralne temeSkakavaca. Milan i Nade`da su 35-ogo-di{njaci koji bi trebalo da budu u zenitusvojih ìvota, puni energije, ideja i plano-va za budu}nost, {to nije slu~aj; Milan jeve} u u invalidskoj penziji, istro{en iumoran, neostvaren, izgubljen, bezvo-ljan, dezorijentisan („Sve je ve} gotovo, ada ja nisam primetio ni kada je po~elo.Imam tridesetpet godina i ve} sam sta-rac.“); Nade`da se tako|e ose}a veomastaro i premoreno, bez èlje i motiva dagradi svoj ìvot, da se uda i osnuje porod-icu; no, za razliku od Milana, ona jezadovoljna svojim statusom, situacija jene ~ini frustriranom, pomirena je i nemailuzija, {to je mo`da ~ini najostvarenijimlikom u komadu. S druge strane, 10-ogo-di{nja Alegra se ve} pona{a kao odrasla,seksualno osve{}ena osoba, {to se nasceni pokazuje kada poku{ava da izvedeeroti~an ples uz pesmu Night and DayKola Portera, dok otac o~ajni~ki poku-{ava da je zaustavi; ona neprestanoimitira svoju prora~unatu majku, o~i-gledno dominantnu u odnosu na supru-ga, i obe se ekstremno tiranski odnoseprema njemu (reprezentativna je scenakada se {ega~e sa njim za doru~kom,stavljaju}i mu bljuvotine u tanjir).

Uàsno lo{ odnos prema starim lju-dima je tako|e reverzibilan motiv pred-stave. Dadi je jedino na umu kako daizvu~e novac (oro~en u banci) od Mila-novog oca, i u toj funkciji perfidno navo-di Milana da se pozabavi tim pitanjem.Dadin i Fredijev otac, gospodin Jovi} (Ra-

de Markovi}), sasvim je isklju~en iz oko-line i ne moè da se kontroli{e, zbog ~egaim predstavlja ogroman teret; Fredi zatoodlu~uje da ga napusti, ostavi pored {u-me, bez dokumenata, s idejom da ga ne-ka nadle`na ustanova prihvati. I gospo|aPetrovi} je objekat surovog tretmana:prvo je Nade`da, sa kojom se slu~ajnosusre}e, izlaè te{kim re~ima, jer nemastrpljenja za njenu sporost i odsustvoshvatanja situacije, a zatim postaje obje-kat verbalnih napada i od strane svoje}erke @ane. Ipak, svi ti likovi nisu jed-nodimenzionalni u smislu toga da decanisu bezdu{ni teroristi koji bez razlogamaltretiraju svoje roditelje, ve} su i ro-ditelji prili~no neprijatni i iritantni ({to,naravno, ne opravdava netolerantnostmla|ih), odnosno, da odemo korak dalje,nesuglasice izme|u dece i roditelja suproizvod i{~a{enih ìvota, okolnosti daoni ~esto ìve pod istim krovom, {tologi~no proizvodi ekstremne reakcije inesporazume.

Skakavci tretiraju i pitanja besmi-slenog karijerizma (Simi}eva èlja dabude izabran u Akademiju nauka), pa-ranoje balkansko{pijunske vrste, opsed-nutosti igrama na sre}u koja izme|uostalog predstavlja dokaz ozbiljne eko-nomske krize u dru{tvu. Didaskalije utekstu drame nemaju standardnu formuinformativnih, hladnih, svedenih uput-stava; date su kao integralni deo teksta isadrè detaljne, vrlo opipljive opise liko-

va i atmosfere, kao i pronicljive, cini~nekomentare situacije koja se odigrava, {toje u predstavi ponekad transponovano,ali mnogo ~e{}e nije. Reìja DejanaMija~a je izuzetno rasko{na i monumen-talna; kompletan ansambl je bezrezer-vno odli~an, a putem rotacione scene sevrlo uspe{no scenski realizuju paralelnitokovi radnje. Glomaznost prostora velikescene Jugoslovenskog dramskog, kombi-novana sa video snimcima koji se smen-juju i formiraju stalnu pozadinu scene(Boris Miljkovi}), i muzikom Isidore @e-beljan, ima funkciju u proizvo|enju spe-cifi~ne hladno}e i otu|enosti ~itavog pro-stora u kojem likovi usamljeno i izgub-ljeno tumaraju. Pesma Night and Day jelajtmotiv koji u vi{e navrata prati radnjuna sceni; to ponavljanje, kao i repeticijamotiva skakavaca, kao i to {to se poste-peno ispostavlja da su svi likovi povezani(u po~etku su nezavisno postavljeni),stvara utisak fatalnosti i predodre|enosti,formira novu dimenziju koja produkujenekakav metafizi~ki smisao i iracional-nu nadu. Predstava Skakavci dakle vrloautenti~no, neumiveno i ìvo otelotvora-va sumorne ìvote istro{enih i premo-renih ljudi koji ìve u ~udnom, maglovi-tom i nerazaznatljivom me|uvremenu ukojem se uop{te ne naslu}uje okon~anjeposledica dugogodi{njih pogre{nih izbo-ra, stranputica i trauma, ali sve,ipak, nekako te~e.

16

Dramatur{ki informator

LUDUS 124, 125, 126Lu

DELIRIJUM TREMENS I SKAKAVCI

Ana Tas i¯

Premijere predstava po savremenom

doma}em tekstu (2)

DDrraammsskkii kkoollaa`̀:: sscceennaa iizz pprreeddssttaavvee SSkkaakkaavvccii

PPoozzoorrii{{ttee kkaaoo ppssiihhooddrraammaa:: sscceennaa iizz pprreeddssttaavvee DDeelliirriijjuumm ttrreemmeennss

LUDUS 124, 125, 12617

Delirijum tremens je tre}a dramaGorana Markovi}a izvedena uBeogradskom dramskom pozo-

ri{tu, zbog ~ega ga je upravnik, Neboj{aBradi}, nazvao ku}nim piscem. Mar-kovi} je i reditelj ove predstave.

„Hteo sam potpuni zaokret u odnosuna svoje prethodne drame i filmove, ne{topotpuno novo - tako je nastao ovaj tekst.Ovo je apsolutno nova tema, dala mi jemotiv da radim“, obja{njava autor. „Pri-~a je izmi{ljena, u nju su utkana iskust-va raznih ljudi - to je ta~no, ali je pri~aapsolutna izmi{ljotina i nije rekonstruk-cija bilo kakvog stvarnog doga|aja.“ A

pri~a je o glumcu, velikom i poznatom,koji teret posla umanjuje pi}em, da bi nakraju morao da potraì lek psihoterapijeprotiv tog sredstva. „Prava tema ovogkomada je glumac. Nije ovo psihodramani patologija, ve} fenomen glumca, a ono{to ~ini dramu u ovom komadu je da seglumac glumom le~i.“

Za sadràj pri~e zaslu`na je i BiljanaSlavkovi}, psihoterapeut i psihodrama-ti~ar koju Markovi} predstavlja kao sa-radnika na tekstu i u realizaciji pred-stave, koautora na delu projekta koji seti~e fenomena psihodrama. Biljana Slav-

GLUMCU JE GLUMA LEK

Sonja ¬ i r i¯

Goran Markovi} svojim najnovijim dram-

skim tekstom, uvodi psihodramu na

beogradsku scenu

kovi} kaè da je glavni njen zadatak bioda odgovori na pitanje „na koji na~in jepsihodrama aktivna u pozori{nojfunkciji, zna~i u funkciji publike ifunkciji koju ima za glumce?“ Scenepsihodramske sadrìne „nastale supromi{ljanjem {ta bi glavni lik koji imaodre|ene simptome, mogao da uradi stim simptomima, kako traga za uzroci-ma svog stanja i {ta je doìveo upro{losti. Rade}i s Goranom tragala samza univerzalnijim situacijama koje sede{avaju ve}ini ljudi, pratili smo s ~im bitrebalo najve}i broj ljudi da rezonira izsvog li~nog iskustva. Glumci su, i to je zamene bilo zanimljivo u procesu rada,imali zadat tekst i zadatu psiholo{kupri~u ali su se otvarale mogu}nosti daoni u tim okvirima rezoniraju iz svogiskustva“.

Osniva~ psihodrame Jakov Levi Mo-reno, po~etkom pro{log veka osnovao jeteatar spontanosti, do{ao je na ideju darad u grupi i samo pozori{te ima mo-gu}nost da isceljuje. Odigravao je nasceni pri~e pacijenata, pa je i publikadolazila i traìla da se od njihovih pri~a

napravi komad. Kasnije je koriste}i ele-mente psihodrame i de~je igre napraviopsihodramatski metod. Ali, tokom razvo-ja, bez obzira {to je psihodrama proizi{laiz pozori{ta, pozori{te i psihodrama su seodvojili. Zajedni~ka im je scena, igranjeuloga i aktivna publika, a sve drugo jerazli~ito. „Poku{ali smo da osmislimopsihodramski sadràj kroz scenu. Tu sedodiruju psihoterapijska metoda i su-{tina pozori{ta. Dakle: izvor je sli~an,jedino {to je jedno le~enje a drugo umet-nost. Ali, ho}u da naglasim: ovo nijepsihodrama, to je samo jedan aspektpredstave, niti je ud`benik nove metode.Nama je, dok smo radili, bilo lepo“, kaèMarkovi}.

Koliko su se, i da li su se, glumci uovoj predstavi zbog njene sadrìne, vi{ebavili sobom nego u drugim predstava-ma? „Sve jedno da li radite psihodramuili [ekspira, uvek se bavite sobom“, veliMilan û~ilovi}. Marko @ivi} otkriva daim je najve}i problem bio da s BiljanomSlavkovi} pomire stavove {ta se realnode{ava u psihodrami a o ~emu mora s timu vezi, da se vodi ra~una u pozori{tu.

„Ona zna {ta se objektivno de{ava upsihodrami, a mi smo znali {ta se od togamoè u pozori{tu. Nekad se ne{to danimadoga|a u procesu psihodrame, a na scenimi moramo to da re{imo za minut.“ PoRadetu Markovi}u (koji je dan nakonpremijere Delirijum tremensa imaopremijeru Skakavaca) „komad je ~udanspoj izme|u dva pola koja postoje u ljud-skim stremljenima, nekim oblastimaìvota: medicina i pozori{te u totalnomsmislu re~i, pozori{te koje u~ini da ~ovektoliko ogrezne u glumi da mora da se le~i.U ovom komadu su ta dva sveta suprot-stavljena i na ~udan na~in spojena“.

Predstava }e biti upam}ena i poSongu o glumcu koji je komponovao, kaoi muziku za ceo komad, Zoran Simja-novi}, a tekst je napisala Marina Tu-cakovi}. Pevaju ga Predrag Ejdus, MilicaZari} i Milena Pavlovi}. U Delirijumtremensu igraju i Vesna îp~i}, AnitaMan~i}, Dragan Patrovi}, Mile Stan-kovi}, Sandra Bugarski iDragi{a Milojkovi}.

Premijerom komada Najjevtinijelessons engleskog in gradu u sep-tembru }e pozori{te otvoriti sezonu

05/6. Andri}evu stihovanu iluziju o tomekako Srbi, bez struje, tj. kompjutera, dazasimpati{u engleski, reìra Nenad Gvo-zdenovi}.

Pisac obi~no mora da pretrpi boli,reditelji oboàvaju da {trihuju, biva iraznih me|udramica i nesporazuma?

Pre vi{e od 15 godina, u strate{komplanu Pozorista „Bo{ko Buha“ razmi-{ljalo se o komadu koji bi decu (valjda„putem“ roditelja) podstakao da u~e stra-

ni jezik, recimo engleski. Nu|ena su imdva rukupisa - ne znam ~ija - koji su,me|utim, ocenjeni kao nezadovoljava-ju}i. Jednom prilikom me je tada{njiupravnik, Ljuba R{umovi}, kad smozavr{ili partiju {aha, dok smo ~ekalislede}e partnere, upitao da li bih napisaotako ne{to. Upravo zato {to nikad nisampisao za scenu, prihvatio sam ponudu nalicu mesta, uz pitanje: „Moè li to dabude - mjuzikl?“ Napisao sam tu mu-zi~ku komediju-bajku, uz Radmilinu(Radmila Andri}, glumica i suprugaDragoslava Andri}a, prim. B.K) pomo},

STVARNO DA POENGLEZI[

Branka Kr i lov i¯

Najjevtinije lessons engleskog in gradu, po

English Bookvaru Dragoslava Andri}a,

op{irno je i me{ano, ali upravo takva je i

predstava, ta~nije, mjuzikli}, koji nastaje u

Pozori{tu „Bo{ko Buha“

ne ùre}i, za mesec dana. Tekst jeodmah prihva}en. R{um predlaè reìjuNikiti Milivojevi}u, koji je odmah prih-vata, daju}i, uzgred napismeno, sitnijesugestije. Zavitlavam se kako mi to li~ina naslov Ne{ove pesme Nije ti to takolo{e, Rembrante, samo - za{to tu ne bidodao jo{ malo boje? R{um prenosi Niki-ti da ne}u da ~ujem za izmene. Kasnijesam shvatio da su sugerisani retu{i bilisitni i prihvatljivi. E, ali sad je kasno -Nikita je oti{ao u Gr~ku, reìra jednu zadrugom predstavu. U me|uvremenu iLjuboslav Majera bi da to reìra, aliprolazi vreme, politi~ke komplikacije,nije ba{ atmosfera za poprili~no stranijezik. Dolazi novi upravnik. Jednog danatelefonira mi neka èna: „Dobila samnalog da reìram va{ komad. Samo, presvega, ne svi|a mi se naslov, morate daga promenite!“ A ja: „Izvinite, ali kakveveze ima naslov - sa poslom reditelja?Recimo, s mizanscenom?“ O~igledno,proradila dijametralno kontraindiciranahemija. [ta mi to treba! Tako to otpada.Koleginica Ivana Dimi} me savetuje,otprilike ovako: „Ama pustite, i ja sam seu po~etku uzbu|ivala - za{to se ne{tomoje radi ovako ili onako, a onda sampustila, nek ide kako im se ho}e...“ Ne

mogu re}i da to nije uticalo da se sti{amoja strast novope~enog, nadobudnog,kao, da kaèmo, „dramskog pisca“...

Onda primetim u „Politici“ prikaz fe-stivalske predstave Nesumnjivo lice ureìji Nenada Gvozdenovi}a. Nikad ~uo,ali vidim: puno pokreta, boje, razigranos-ti, lako}e, a sve proèto muzikom... Upi-tam ga, telefonom, da li bi pro~itao mojtekst. Bi. Posle nekoliko dana, pitam gada li bi „to“ reìrao? Bi. Prenesem to Ne-{i Nenadovi}u, kao upravniku i eto...

Da li je „Buha“ va{ jedini izbor ili jetako motralo biti?

Tekst nisam predlagao apsolutnonijednom drugom pozori{tu. Uostalom, u„Buhi“ je za vreme sankcija grupica nas{ahista - knjizevnika, novinara, profeso-ra, filozofa - nalazila svoje takmi~arskouto~iste, pa sam mu i dugovao tu vrstuvernosti.

Da li jo{ verujete da }e deca pozo-ri{tem, a ne kompjuterom. u~iti engle-ski?

Ne znam, ali - da probamo, za{to ne?Bar bih, za u~enje bilo ~ega, izme|upozori{ta i kompjutera, uvek radije iza-brao scenu. Uostalom, i vi biste tako, zarne? Pa, da vidimo koliko tu negde okonas ima srodnih du{a.

Bi{e to zgodna prilika da i odrasliSrbi propevaju na{eto na stranomjeziku?

Znate ono (u mojoj „adaptaciji“): pitapacijent hirurga ho}e li posle operacijekrajnika mo}i da peva engleske hitove.„Kako da ne,“ kaè doca. „E ba{ fino“,raduje se pacijent, „jer zasad niti umemda pevam, niti znam engleski!“

Va{a najnovija knjiga, 96. va{ na-slov, {tampan je divnom }irilicom. Kakobiste }irili~no, a engleski, rekli ne{to zakraj ovog virtuelnog dijaloga.

Moja upravo {tampana zbirka imanaslov Sto pesama o ljubavi (i o re~ima).Ali, ~im se promeni, ne samo jezik ilipismo, ve} i sam momenat, a kamo li kadsvane neki drugi dan - sve uvek ne samoda izgleda, nego i zna~i ne{to drugo.Ne{to makar malo pomereno, spu{teno,podignulo, ili uko{eno. „Love“, recimo,nije isto {to i rusko „ljubov“: u prvomslu~aju, ono duboko, grleno „a“ kao davam zastaje u grlu, a ono „lju...“, pa jo{ smekim „v“ na kraju, kao da vamname{ta usne za poljubac (izvolite, pro-bajte!), ili kao da ho}e da poleti... kakokad, i kako ve} koga zadesi. Kao {to namse i razlikuje jezi~ka sudbinakoja nas je zadesila.

Krenuo je u grad... jer uop{te nijeli~io na ~oveka za nekrolog. Pored130, imao je u radu i planu jo{

knjiga, jo{ ideja. Dragoslav Andri},antologi~ar, pesnik, humorista, drama-turg, leksikograf, prevodilac s francu-skog, engleskog, ruskog, nema~kog iholandskog. Meandrirao je od prevo|enjaozbiljne, klasi~ne knjièvnosti, posebnodramske do lirike dalekog istoka, zatimhumoristike i marginalnog, andergraund

{tiva. Zahvaljuju}i njegovoj antologijizlatnog doba rok poezije Stereo stihovi,na{oj deci, bar kod ku}e, moèmo da„podmetnemo“ lektiru od Bob Dilana,Lenarda Koena ili Springstina. „Dra-goslav Andri} se opet latio, na njemusvojstven na~in, novog stvarala~akog po-sla, koji je ovoga puta, pored draì pre-vodila{tva, zhatevao i ogroman napor iobave{tenost“, ali i upornost da se izogromne produkcije rock-muzike izdvoji

ono {to reprezentuje njen karakteristi~anduh, bogatstvo i raznovrsnost“, zabeleìoje David Albahari. A Milan Vlaj~i} kon-statuje da je „veliki broj pesama prepe-van gotovo virtuozno, i s nepredvivomsre}om u izboru jezi~kih istan~anosti“.Njegova antologija pokazuje neo~ekivanobogatstvo izraàjnih oblika. Gtovo svakapesma uvodi novi kod.

Za pozori{te je prevodio Sartra, Ka-mija, [oa, O Nila, Selindèra Fri{a...Objavio je antologiju kineske poezije Svetu kapi rose, tradicionalne japanske poez-ije Ne pali jo{ svetiljku, pesni{tvo ame-ri~kih crnaca Otisak srca u pra{ini, atinejdèri su mu zahvalni za Grafiteinternational. Tu je Andri} stambenombi}u objasnio da su „Grafiti poku{aj da segrad-davljenik oìvi tehnikom disanjausta na usta“. Njegovo kapitalno delo jeRe~nik àrgona, ali tu su i Sva{tara,nekoliko knjiga o {ahu, Dragi moj la`-ljiv~e, i pre i posle svega - Sto pesama o

ljubavi, posve}ena Radmili. Knjiga za-vr{ava stihovima: „Bili smo gre{ka neketu|e {eme (...) ljubavlju smo zaobi{livreme“.

Poznavanje svega i neprestano otkri-vanje ne~eg novog, zadavalo je „pro-blem“ uredinicima novina i izdava~ima.Prvo je trebalo imati strpljenja pratiti ishvatiti bogatstvo Andri}eve de~je, ali ieruditske radoznalosti, zatim - to i objav-iti. A samo od njegove ponude mogla senapuniti cela novina. Poput {ahovskogprijatelja, R{uma, mogao je da rimuje {taho}e, za njega je jezik predstavljao poljeneiscrpnog poigravanja, egzibicionizma,smislene, na{iroko korisne orgije. Ko jeimao ~ulo-plus da to shvati, mogao je dase „ogrebe“ za neki andri}evski ànr,grafit, dosetku, rimu, i pra{tao mu preko-mernost ~oveka „navu~enog“ na pisanje.[teta {to u prirodi ipak ne postoji nekaoma{ka kojom bi ljudi andri}evskog sve-interesovanja i duhovne energije potra-

ÔVEK DE^JE, ALI I ERUDITSKE RADOZNALOSTIDragoslav Andri} (1923-2005)

Za Dragoslava Andri}a jezik je predstavljao

polje neiscrpnog poigravanja, egzibicionizma,

smislene, na{iroko korisne orgije

Branka Kr i lov i¯

jali duè, i svetu ostavili jo{ koje~ega. Jer,ipak, nije potvr|eno da tamo „gore“ imaneka sprava za kucanje. I da li je do-voljno brza da sustigneAndri}evu misao.

I n m e m o r i a m

NNiijjee llii~~iioo nnaa ~~oovveekkaa zzaa nneekkrroolloogg::DDrraaggoossllaavv AAnnddrrii}}

18

Intervju

LUDUS 124, 125, 126Lu

Ono {to se u ministarstvu kulturemesecima „kr~kalo“, a u medijima{u{kalo i naga|alo, kona~no je

dobilo potvrdu 31. III. Umesto LjubivojaTadi}a, koji je ~etiri i po godine obavljaofunkciju upravnika Narodnog pozori{ta,na mesto prvog ~oveka nacionalnogteatra imenovan je dirigent Dejan Savi}koji kaè da nije bio iznena|en kada muje odluka saop{tena, i otkriva da je takone{to i o~ekivao ve} izvesno vreme.

„Da ne krijemo stvari i da ne pravi-mo nekakvu misteriju oko toga, razgo-varalo se. U ministarstvu su odmah pomojoj ostavci na mesto direktora Opere(krajem juna pro{le godine) izneli mi-{ljenje da su nezadovoljni {to odlazim s tefunkcije i ve} su tada zapo~eti ozbiljnirazgovori o tome da budem novi uprav-nik NP. Istovremeno, ve} tada u ku}i supo~eli veliki potresi i postalo je jasno damoj odlazak s tog mesta, i odlazak nizadrugih saradnika tada{njeg upravnika,nije doneo dobar rezultat, naprotiv. De-finitivna i kona~na odluka o mom po-stavljenju se jedno vreme prosto, malonarodski da kaèm, kr~ala i kuvala. No,na kraju sve to i nije ispalo lo{e, jer samimao dosta vremena da se pomno po-zabavim nekakvim mojim vi|enjemstvari, da izanaliziram ono {to }e mesa~ekati, da se opredelim za saradnike ito je sve imalo jako mnogo koristi, jer zaovih nepunih mesec i po dana ve} seose}a jako zna~ajan napredak u ku}i ijedna druga~ija atmosfera. Naravno, nemoèmo o~ekivati da }e se neke krupnepromene desiti preko no}i, ali ono {to je

vidiljivo za po~etak jeste da se publikapolako vra}a u NP, na repertoar sevra}aju i neke predstave koje su neo-pravdano bile zapostavljene, a ono {to mije, tako|e, jako drago jeste da je i izbormojih saradnika na ove rukovode}efunkcije nai{ao na op{te odobravanje“.

Funkcija upravnika NP svakako dapredstavlja priznanje, ali i ogromnuodgovornost i obavezu. Mislite li, ipak,da bi lak{e startovali da ste na nju ime-novani po~etkom ove ili pak narednesezone, a ne ovako, kad ova teku}a,prakti~no, nije bila ni na po~etku, ni nakraju?

Mislim samo da, mo`da, do jednogovakvog kraha sezone ne bi do{lo da smoto uradili na njenom samom po~etku,me|utim, ako se to ve} ovako desilo ondai to ima neke svoje prednosti. Tu prven-stveno mislim na to da do kraja ovesezone neke stvari, prosto moèmo imoramo da utvrdimo, isprobamo i vidimou praksi, jer kad bi ~ovek po~eo da radinegde preko leta, od 1. VII, onda bi to biloznato teè. Ovako, imamo sasvim do-voljno vremena da budemo na~isto i snekim re{enjima i nekim potezima kojetreba da povu~emo i utvrdimo da li suona lo{a ili dobra. Ono {to je meni jakobitno i zna~ajno jeste da je ta smenapro{la bez ikakvih ozbiljnih potresa i najedan gospodstveni na~in, kako je touostalom i svojstveno NP.

Ekonomski i trì{no

Prethodnom upravniku neki u ku}isu zamerali, izme|u ostalog, i to {to je„forsirao“ znatno vi{e Dramu ve} Balet iOperu. Kako u sredini, koja fakti~kipredstavlja 3 pozori{ta u jednom, zado-voljiti sve 3 strane?

To je te{ko u~initi, ali ono {to moguda obe}am jeste da tokom svog mandatauop{te ne}u zauzimati ni~iju stranu. Isti-ni za volju, Ljubivoje Tadi} nije radioni{ta neobi~no, niti je radio ne{to {to ve}pre njega ljudi nisu radili. Ho}u daistaknem da je to praksa koja je bilauobi~ajena dugi niz godina u NP, jer susve to vreme na njegovom ~elu, pra-kti~no, bili ljudi iz Drame. Ja sam prvi~ovek iz ovog drugog sveta, Opere i Bale-ta, koji se nalazi na ~elu ku}e. Zna~i, nesmatram da je on uradio ni{ta revolu-cionarno lo{e. Ne. On se prosto nasloniona ne{to {to je do tada bila praksa, a japak opet ne}u ni da razmi{ljam u timkategorijama. Ja se po tom pitanju po-stavljam kao pravi, rekao bih, menadèrku}e.

[ta to zapravo zna~i?Zna~i da èlim da ni po babu, ni po

stri~evi}ima, ve} po potrebama publike,po stru~nim procenama, po analizama ipo razvojnim planovima opredelim pris-ustvo Drame, Baleta i Opere na Velikoj,odnosno Maloj sceni i na sceni V sprat,dokle bude radila. Jednostavno, èlim dana taj na~in napravimo pravu meru, a utome }e mi svakako pomo}i direktorisektora na koje }u da prebacim veliki deoodgovornosti. U tom slu~aju meni preo-staje da se bavim stvarima kao da nisamumetnik. Tu podrazumevam bavljenjeekonomskim stvarima, finansijskimstvarima, organizaciono - tehni~kimstvarima, strate{kim stvarima, me|una-rodnom saradnjom...

Kad smo ve} kod finansija, jedna odprvih pri~a koja se u medijima pro-vla~ila u vezi prethodne uprave je i onao dugovima s basnoslovnim ciframa koje

KUCNI U DRVO ZA JAMU BEZ DNAMikojan Bezbrad ica

„Mislim da je ljudimau ovoj ku}i falila pra-va informacija. Ovdesu se stvari zamo-tavale, mnogi podacisu izmi{ljani, neki suskrivani. To nije po-trebno. Iza{ao sam sjasnim podacima osituaciji u kojoj smo,koliko nas je, ko ka-kve plate ima, ko je{ta nadobijao, ko jedobio zasluèno, ako nezasluèno. Po-{to sam i vanstra-na~ka li~nost, i ~ovekkoji je isklju~ivo zbogsvoje stru~nosti i og-romnog umetni~kog iljudskog autoritetado{ao na ovo mesto,stavio sam im doznanja da nikavihpodela ne}e biti, nina vi{im nivoima, akamoli na niìm, sin-dikalnim“, veli noviupravnik Narodnogpozori{ta DDeejjaann SSaavvii}}

su vam ostavili „u miraz“? [ta je odsvega toga ta~no?

Naàlost, to je ta~no. Spominju sesume od nekih 60 miliona dinara pa svedo milion evra, {to je tu negde blizu.Posebno me pla{i ~injenica da se ta pravasuma te{ko moè i utvrditi. Pristupamsanaciji tih dugovanja na najbolji mogu}ina~in, kako znam i umem, u ovoj be-sparici, s ovim budètom i ~injenicom danam odre|ena sredstva pristiù u rata-ma, a da se dugovi, de fakto, gomilaju.

Odakle ste po~eli sa sanacijom? [taste uradili do sada?

Prvo sam gledao da saberem staredugove koji su nepromenjivi. Pa ondagledam da ova nova zaduìvanja koja,kako vreme ide mi ulazimo i u to, svedemna najniù mogu}u meru. Zna~i, ukinuosam pla}anje honorara preko leta, {to jezaista besmisleno i skinuo sam produkci-je koje nisu imale budu}nost, koje nisuzaìvele i koje su ve} tokom rada do{lepod znak pitanja. Bolje re~eno, one su seprakti~no skinule same. I to je sve, {to jeveoma va`no, pro{lo bez ikakvih potresai primedbi. Nadalje, u tesnoj saradnji sministarstvima kulture i finasija dobijamodobrenje da odre|ena sredstva iskoris-tim za neke stvari koje su neophodne dapozori{te ne bi stalo. Zna~i, da nam ne biisklju~ili struju, telefone, vodu... Sve toide nekako i tu je, moram to da kaèm,postignut ozbiljan napredak. No, postav-lja se pitanje kojom brzinom }emo mido}i na pozitivnu nulu, jer to su sadsasvim egzaktne stvari. To vi{e nijeumetnost. Na stranu {to nam na ruku neide i ova katastrofa u Banatu. înjenicaje da se tom na{em narodu tamo morapomo}i i to }e, verovatno, osetiti svibudètski korisnici, pa me|u njima i mi.Jedino {to mogu da se nadam je da }emomi to osetiti u najmanjoj mogu}oj meri,ali...

Ministarstvo kulture je obe}alo da }evam uplatiti 70 miliona dinara. Pa, da lisu po~eli s isplatom i {ta nacionalniteatar moè da „pokrije“ tim novcem?

Po~eli su da upla}uju. S tom cifrommoè da se uradi dosta, tvrdim da moè,ali skre}em i pa`nju da nije uputno samotraìti, traìti i traìti, a neiskoristitisopstvene resurse. Smatram da je prihodpozori{ta veoma mali u odnosu na nje-gove potencijale. Moramo da se anga-ùjemo mnogo vi{e i bolje. Nedavno samgledao neke cenovnike i video da izdaje-mo na{ prostor po nekim cenama koje sui do 10 puta manje od Centra „Sava“ ili„Kolarca“, {to je nedopustivo. Sve sam tostavio van snage i sad po~injemo daposlujemo ekonomski i trì{no, u najbo-ljem zna~enju te re~i. Honorare smo re-ducirali, uve{}emo budèt za nove pro-dukcije, a uve{}emo i tarife, gde je tomogu}e, za spoljne saradnike. Voleo bihda rezultat toga bude to da za, recimo,sezonu 2006. na 2007, moèmo dasaop{timo ministarstvu koliko }e namukupno para trebati za sve. I od tada daimamo mehanizam, program u kom-pjuteru, u koji samo unesemo podatke, ion nam na kraju izbaci koliko je to ukup-no para koliko nam za tu sezonu treba. Iza plate, i za produkciju, i za teku}eodràvanje zgrade, kao i za sve ostalo.

Pomenuli ste plate. Prose~na umet-ni~ka plata ovde se trenutno kre}e unekom rasponu izme|u 20 i 25 hiljadadinara. Kakve su {anse za njeno po-ve}anje?

[anse i mogu}nosti svakako postoje.Iskreno, ljude u ovom pozori{tu zaistaposmatram kao velike zaljubljenike u

svoj posao. No, ~injenica je da oni kao isvi ostali entuzijasti moraju da ìve odne~ega. Svakako da su te plate na donjojgranici pristojnosti, pogotovo za nekeumetnike, velikane, koje imamo u sva trisektora. Mi se i tu dovijamo, snalazimo itrudimo da ih obezbedimo u dogovoru sministarstvom, koje nam pomaè i s onedruge strane, a to je da nemamo prob-leme ni oko pla}anja prekovremenih ino}nih radova, nagrada, preba~aja nor-mi i sli~no, pa ~ak i da ostane, gde jemogu}e, po malo i za stimulaciju.

Najavili ste i sniènje ulaznica. Pu-blika }e sigurno biti ugodno iznena|ena,ali koliko je to u ovom trenutku ekonom-ski opravdano za pozori{te i kako na-doknaditi eventualno izgubljenu raz-liku?

Dobar sam matemati~ar i tvrdim da,kao {to sam rekao na konfrenciji za{tampu, po{to je pozori{te mesto gde se~uda de{avaju, da je tu prisutno iekonomsko ~udo koje kaè da kad sunam niè cene ulaznica, nama je prihodve}i. S druge strane, bilo je prigovora dase na taj na~in nekako obezvre|uje rad isve ostalo, pa smo na{li jedno srednjere{enje koje se primenjuje od 1. V. ZaVeliku scenu napravili smo jedan ve}idijapazon cena ukaznica, za koji sma-tram da je neophodan da postoji. Takotamo sada imamo cene od 100, 200, 300,400, 500 i 600 dinara. Zna~i, imamoozbiljnu cenu i tu je re~ isklju~ivo oredovnim predstavama. Pri tom, trebalobi imati na umu da ako gledalac kupikartu za 100 dinara, a u sali ima boljihmesta, on moè da sedne na to mesto iniko ga ne}e podi}i. S druge strane, akoimamo gu`vu, kao {to je recimo danas zaKarmen, gde nedeljama unapred nemakarata, onda svako mora zaista da sednena svoje mesto. [to se ti~e gostovanja,premijera i obnova, to }e imati svojuposebnu cenu, {to je sasvim prirodno. NaMaloj sceni i na Sceni V sprat sprovelismo akciju gde }e cene do kraja sezonebiti 50% niè. I to se odmah osetilo. Sva-kog jutra dobijam izve{taje o prodatimkartama u kojima se vidi da se karteprodaju u ve}oj meri no ranije. Do{li smodo toga da imamo promenu u odnosubesplatnih i plate`nih karata. Naprosto jetako. To izgleda ovako: ako je u salu saulaznicama u{lo 150 ljudi, od tog broja50 }e biti s besplatnim, a 100 s plate`nimkartama. Sa svojim saradnicima èlimda ostvarim i vanrepertoarski prihod. Toje prihod od izdavanja kostima, izdavan-ja sale, vanrepertoarskih predstava,gostovanja i sli~no, koji jednostavnomoramo da podignemo na vi{i nivo. Daimamo priliv novca koji }e biti nezavisanod sponzorstva, donacija i sli~nih stvari.

Prethodna uprava se ~esto àlila daod resornog ministarstva nije dobijala nidinar za me|unarodnu saradnju. Kakore{iti taj problem, s obzirom na to daansambli NP ~esto dobijaju pozive i zagostovanja po inostranstvu?

To se re{ava od slu~aja do slu~aja.Dok sam radio kao direktor Opere nijenam bio potreban ni dinar od ministar-stva, jer su to bila isklju~ivo ekonomski

opravdana gostovanja. S polovinom tihgostovanja doneli smo ~ist prihod, jersam to prodavao kao predstave ili kon-certe, i dobijao prihode i za pozori{te.Kada to nije u mogu}nosti da se ostvari,gledam da to bude makar... Moramo daimamo jasnu sliku o tome {ta nam jeisplativo, a {ta nije, pa i {ta nam je probi-ta~no i va`no, a {ta je investicija zabudu}nost. Ne moèmo tek tako slepo re}ida nam neko gostovanje u Americi, Ne-ma~koj, Francuskoj, ili va`noj evropskoj isvetskoj zemlji, nije va`no. U takvimsituacijama je opravdano i}i na tro{aktipa putni tro{kovi i sl, ali ne vi{e od toga.Zatekao sam, me|utim, dosta protokola ome|unarodnoj saradnji koji ne dajunikakve zna~ajnije i va`nije umetni~kerezultate, a grdno ko{taju. To sve treba dase preispita, i ono {to je isto va`no, to jeda mi moramo na vreme da konkuri{emoza sredstva. Mi ne moèmo da kaèmokao eto pozvali su nas ti i ti da slede}imesec gostujemo, i sad nam treba 25.000evra. Ko }e to da izdvoji? Zna~i, ako se touradi blagovremeno, ove sezone zaslede}u, tvrdim da }e ta sredstva biti iodvojena.

Ho}e li biti realizovano gostovanje,koje je ugovorila prethodna uprava, sGospo|om ministarkom u „Dramatenu“,po~etkom juna?

To je ve} zavr{eno. Isim Gospo|e mi-nistarke, gostova}emo i s predstavomNezvani gost u Oslu. To su dva zna~ajnagostovanja za na{u ku}u, toliko va`na ina tom nivou, da }u ~ak i ja biti u obavezida odem tamo, {to smatram da je sasvimu redu i normalno.

Aktivani ìv organizam

Kada ste sredinom aprila obelodanilispisak najbliìh saradnika, mnogi su,~ini se, bili iznena|eni, kada su videli daste uveli funkciju umetni~kog direktora.Za{to je NP potreban umetni~ki direk-tor?

Postoji nekoliko razloga. To je ve}prvi korak ka druga~ijoj, savremenijoj imodernijoj formi organizacione struk-ture NP. Na{ nacionalni teatar je sektors-ki organizovan kao {to je to svojevremenoBurg teatar odredio jo{ u XVIII veku i toje sistem koji danas polako biva pre-vazi|en. Drugi razlog je taj {to ho}u vi{eda se posvetim menadèrskom, ekonom-skom, trì{nom, finansijskom, kako godho}ete da ga nazovete, poslu i onda mi jeveoma va`no da tu imam moje sarad-nike, umetni~kog direktora i direktoraprodukcije, koji }e biti uz mene i saveto-vati me o programu {ta i kako raditi.Tre}a stvar, koja je tako|e va`na, jeste dasmo do sada imali situaciju da su ljudi izdramskog sveta bili na mestu upravnikai da su ne mali broj puta zapravo, uz svopo{tovanje, ipak bili hendikepirani svo-jim poznavanjem opere i baleta koji ipakzahtevaju posebnu vrstu specijalnosti.Zato ne bi trebalo da bude nikakvo ~udoda sam ja, kao neko iz Opere i Baleta,

DDoobbaarr mmaatteemmaattii~~aarr ii ddoobbaarr rraa~~uunndd`̀iijjaa:: DDeejjaann SSaavvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 124, 125, 12619

Intervju

do{ao na mesto upravnika, jer sammnogo stru~niji u toj oblasti, dok s drugestrane, nisam toliko nestru~an u ovoj,koliko su oni nestru~ni u mojoj. Moraosam da ~itam knjige da budem zaistaobrazovan da bih neke stvari mogao daradim i u Operi i u Baletu. Tako da je ovodobra zaloga za budu}nost. Ja se nadami pretpostavljam da }u kao upravnikostaviti takav trag da }e i posle menenekome pasti na pamet da kaè: „Paslu{aj, posle ovog dirigenta, mo`da bi iovaj drugi dirigent mogao da budeupravnik ili ovaj operski reditelj...“. Usituaciji kada je neko iz Drame na mestuupravnika, mislim da je vrlo logi~no ipametno da neko iz sveta opersko -baletske umetno-sti bude umetni~kidirektor i tako mu pomaè i dopunjavaga u onome gde on mo`da ne poseduje tuvrstu informacija koja mu je potrebna. Usada{njoj situaciji direktor Drame imapotpunu slobodu, a umetni~i direktor jemoj saradnik.

Direktor Baleta, Konstantin Ko-stjukov, jedina je osoba iz uèg ruko-vode}eg kadra Ljubivoja Tadi}a, koji jeostao na svojoj funkciji. Kojim kriteriju-mima ste se vodili kada ste postavljalidirektora Drame, Opere, direktora pro-dukcije...

Zahvaljuju}i tome {to smo dugorazgovarali oko mog postavljenja, imaosam vremena da dobro sagledam, raz-mislim i razgovaram s ljudima i odlu~ims kime }u da sara|ujem. Svi moji sarad-nici su obrazovani, imaju visoki umet-ni~ki ugled, dobro poznaju repertoar iku}u iznutra, imaju dara za ruko-vo|enje, poput Bobe \urovi}a koji je biodirektor scene u Zemunu. Na to sam seoslonio i apsolutno sam zadovoljan. Onisu spremni, {to mi je va`no, da veliki deoodgovornosti preuzmu na sebe, i da netr~e za svaku sitnicu kod mene. Na-ravno, nisu oni bili jedini kandidati umojoj glavi, ali se tako iskristalisalo. Zasada, nisam pogre{io. Re{io sam dapoku{am ovako, pa }emo da vidimokoliko }e trajati. U svakom slu~aju to nezavisi samo od mene, ve} i od njih. Ajdeda se podsetimo u vreme Ljubinogmandata koliko je bilo direktora Drame?Bar ~etiri. I Nikita, i Cisana, i Rom~evi},i na kraju Slavko Milanovi}. Ponavljam,ne zavisi samo od mene, ve} i od njih. Onisami mogu da kaù: „Slu{ajte, dosta mije ovoga“, „ili: „Ovo je veliki pritisak, nemogu vi{e“, ili da bude ne{to tre}e.

Prema reakcijama sindikata u ku}iveoma je sporan bio izbor direktoraTehni~ke.

Ovde se ~esto de{avalo da se pojedinisindikati mnogo me{aju u stvari kojenisu u njihovom domenu i nekako se tozapatilo kao obi~aj, pa su ljudi pomislilida mo`da mogu pritiscima i sli~nimstvarima da uti~u da njihovi favoritipostanu, recimo, direktori tehnike, {to jeodgovorno mesto. No, to vi{e ne moètako i prednost sam dao ~oveku iz ku}e,koji je mlad, visoko obrazovan. I pokaza-lo se da je to bilo odli~no re{enje.

Nije li taj period od mesec i ne{todana, ipak, kratak da bi s takvom si-gurno{}u tvrdili da ste povukli dobarpotez?

Nije. Pozori{te je aktivan, ìv organi-zam. Mesec i ne{to dana za nas zna~i 70do 80 predstava. Ako smo do sada imalisituaciju da svaki mesec, do ovog mogpostavljenja, ovde, na ovo mesto, seotkaè po svim sektorima bar po 5 ili 6predstava i zameni jo{ toliko, a da saddo|emo u situaciju da je samo jednaotkazana za maj, i to Gospo|a ministar-ka za 27, zato {to dekor ne moè dastigne u [vedsku, jer kamioni tamo nevoze vikendom, to je ve} pomak koji jevi{e no o~igledan. Uveo sam pravilo -koga sam se drào i kao direktor Opere,kada sam za 4 godine otkazao jednupredstavu i jednu zamenio - da kada

iza|e repertoar, to je Sveto pismo. Dotlemoèmo da se nateèmo i sva|amo domile volje. Posle toga, situacija je druga imi prosto ne smemo da zavitlavamopubliku, koja na na{e predstave dolazi ipo mrazu. Zamislite nekoga ko je potakvim vremenskim uslovima do{ao napredstavu s ulaznicom u rukama ipro~ita da je ona otkazana. To je skandalnad skandalima. I to je kao posledicuimalo poluprazne dvorane, pogotovu uOperi, gde je stanje ove sezone bilo vi{eno stra{no.

Podeljenost me|u sindikatima uku}i, svakako da je bila „rak rana“prethodne uprave, jer su upravo njihovame|usobna neslaganja i prepucavanja,pogotovo u prvih nekoliko meseci se-zone, ~esto dovodila do {trajkova i onoga{to je najgore po pozori{te - otkazivanjepredstava. Kako }ete se boriti s tim prob-lemom?

Ja sam to ve}, u ovih prvih mesecdana, uspeo da saniram. Odmah samobavio razgovor sa svim sindikatimaponaosob, pa sa svim sindikatima zajed-no, i posle su sve tenzije splasle. Mislimda je ljudima u ovoj ku}i falila pravainformacija. Ovde su se stvari zamo-tavale, mnogi podaci su izmi{ljani, nekiskrivani. To je bespotrebno. Iza{ao samsa jasnim podacima u kakvoj se situacijinalazimo, koliko nas je, ko kakve plateima, ko je {ta dobio, ko je dobio za-sluèno, a ko nezasluèno, a po{to sam ivanstrana~ka li~nost i po{to sam do{aona ovo mesto isklju~ivo zbog svoje stru~-nosti i ogromnog umetni~kog i ljudskogautoriteta, stavio sam im do znanja daapsolutno nikavih podela ne}e biti ni navi{im nivoima, a kamoli na niìm, sin-dikalnim. U ovu ku}u sam vratio i telapoput disciplinske komisije, koja }e vodi-ti ra~una o poslovanju i disciplini, oradnim obavezama i ispunjavanju rad-nih zadataka u ku}i. Jer mi smo takavsvet. Naàlost, dok se ne pripreti, znatekako izgleda.

Direktor Drame Boìdar \urovi} jenajavio da }e budu}i dramski repertoar,{to se ti~e premijera, biti znatno reduko-van. Kako }e biti u ostala dva sektora?

Okvirno sam ponudio svoje vi|enje,na koje svakako ne polaèm umetni~kopravo, jer sam to ~uo od pametnijih odsebe, konkretno od pokojnog KonstantinaVinavera, dugogodi{njeg doajena i direk-tora Opere, koji je rekao da Narodnopozori{te mora da bude kao Narodnimuzej - ima za svakog po ne{to, da ima imodernu operu, i klasi~na dela, a akotreba i gr~ku klasiku, i savremenu {ved-sku i englesku dramu, poseban velikiodeljak doma}e umetnosti i doma}egstvarala{tva. Sve to mora da postoji. Tajprincip sam primenjivao i poku{ao daprimenim dok sam bio direktor Opere, pasam stavio dela koja ovde nisu nikadizvo|ena, poput Ivice i Marice. Pa delakoja su retko izvo|ena, kao {to je Faust.Zna~i, hteo sam da razbijemo dominacijuitalijanskog repertoara. I{li smo i nadoma}e delo. Stavili smo Na uranku. Touputstvo sam dao i direktorima. Baletima dve premijere. To zna~i da ako se usezoni igra Ko to tamo peva, druga pred-stava ili obnova morala da bude kla-si~na. Poslu{ali su, pa }e tokom maja bitiobnovljena @izela. Ako }emo na otvaran-ju slede}e sezone staviti Kraljicu Margo,sasvim je prirodno da u drugom delusezone bude Bajadera. To vaì i za Ope-ru, ali i Dramu, koja u tom smislu imamnogo vi{e prostora, jer osim Velikescene, ima i Malu.

I Scenu „V sprat“. Bilo je pri~a da seVa{im dolaskom ta scena ukida.

Kad bih pitao ljude u ku}i, iz te-hnike, odràvanja i one koji su odgovorniza bezbednost scene, ta scena bi moglada bude zatvorena ve} sutra. Staviti 150ljudi u onaj prostor, odakle se ne moguevakuisati, staviti glumce da se presvla~e

po hodnicima i iza nekakvih improvizo-vanih zavesa, da se presvla~e po kore-petitorskim sobama gde guraju onu masti opu{ke u klavire, ostaviti ih bez toaleta,bez sedi{ta, ljude iz tehnike bez odgo-varaju}eg svetlosnog parka, kulisa, pultaza svetlo, je ne{to {to ne sme vi{e da sede{ava. Ta scena je prosto, kao ideja,dobro zami{ljena, ali je nemogu}e reali-zovati. Po{to se ne pla{im da bilo {ta {tosmatram da treba da se uradi izgovorimjavno, ja }u sada re}i da je i u dramskomansamblu takvo raspoloènje da se tascena polako ugasi. Ona bi mogla da sekoristi sporadi~no, s vremena na vreme,za odre|ene alternativne projekte kojitako|e treba da imaju mesta u na{empozori{tu, i u tom smislu ve} ~inim odre-|ene korake. Ali, ne èlim da bilo {tapreko no}i uradim. Pametni ljudi surekli, kad smo do{li na ovo mesto: „Naro-dno pozori{te, to je kao pravoslavnacrkva. Ovakav pokret od pet santimetaraje potres. Polako, polako, polako“.

Na Sceni „V sprat“ ima izuzetnovrednih predstava.

ljudi u stalnom radnom odnosu. Plani-rate li „rezove“ po{to po Zakonu o radu,imate pravo da bez dodatnog obra-zloènja otpustite 10 % ukupnog brojazaposlenih?

Ru`no zvu~i kad ljudi tako govore,kao da je re~ o dàkovima trulog krompi-ra, a u pitanju su ljudi s porodicama,ljudi koji otpla}uju kredite... S drugestrane, to su ljudi u velikoj meri potrebniovom pozori{tu. Ima tu i ljudi kojimaisti~e radni vek, kao i onih koji ne radepunom parom, nezainteresovanih, no jabih svakako izbegao rezove i ma kakvegrube stvari. O~ekujem socijalni programkoji }e navesti ljude, recimo one koji supred penzijom, da dobro razmisle da li imse isplati da sede ovde jo{ dve godine radifiktivnog posla ili da odu u penziju,uzmu to {to im pripada i dobiju jo{nekakvu nagradu za to. [to se ti~e hono-raraca, treba da ostanu oni koji za-sluùju. Isti~em primer Nikole Miti}a.Debitovao sam ovde kao dirigent, a Miti}je s Rigoletom oti{ao u penziju. Petnaestgodina kasnije, evo ga Rigoleto u kojemMiti} i dalje peva. On je kod nas zna~i jo{

era... I po~inje natezanje. Tvrdim, kad jepozori{te u punom pogonu i radi punomparom, da smo tu negde s tom cifromzaposlenih koja nam je potrebna i kojusad imamo.

Na mesto upravnika ste postavljeni„bez roka trajanja i v.d. stanja“. KolikoVam treba vremena da u Narodnompozori{tu stvorite idealnu sliku kojuzami{ljate sad?

Te{ko je re}i, ~ak i kad su okolnostioko nas stabilne, a ne kao {to je slu~ajsad, gde jedna poplava moè da vas izba-ci iz takta. Voleo bih da u sezoni2006/2007 oìvi ono {to sam rekao. Narepertoarskom planu da budemo u stanjuda kaèmo program za godinu dana, ana finansijskom kaèmo ministarstvu danama treba toliko i toliko para i da je tona{ budèt za tu godinu. Na organiza-cionom planu voleo bih da kaèm, kadjednog dana budem odlazio kao uprav-nik, da imamo sistem i svi koji dolazeposle nas samo treba da se uklju~e unjega i daju svoj umetni~ki profil iliumetni~ki pe~at svom mandatu u ku}i, ada te osnovne stvari, poput finansiranja,grejanja, hla|enja, ra~una, struje, tele-fona, budèta, budu re{ene. Time bismose uklju~ili u situaciju koja postoji u oko90 % evropskih pozori{ta.

Va{ prethodnik, Ljubivoje Tadi},nedavno je izjavio da je njegova smena„bila politi~ka“ i istakao da je „bitno daupravnik Narodnog pozori{ta bude udobrim odnosima s Vladom (RepublikeSrbije), ili da bude vladin ~ovek“. Vi steprva vanstrana~ka li~nost na tom me-stu. Mislite li da ova funkcija moèuspe{no da se obavlja, a da nematenikakve dodirne ta~ke s politikom?

Prisetimo se pro{losti. Ne vidim nikoliko je Ljuba bio strana~ka li~nost. Isti-na, bio je kao opozicionar mnogo aktivni-ji no ja, ali u ono doba svi smo bili opozi-cionari. Ljuba je jedno vreme ~ak bio iposlanik, pa nije ni primao platu u po-zori{tu. Ali njegovo bavljenje politikomnije bilo toliko aktivno, kao kod nekihna{ih prethodnika, poput Ber~eka ili@eljka Simi}a. Uvek gledam da {to je godmogu}e zanemarim tu politi~ku dimen-ziju kod svega, pa i ovde. Ovo je primer umom slu~aju kako stranka koja se prozi-va ba{ za takve stvari, Srpski pokretobnove, moè da povu~e ovakav potez. Ito joj nije prvi potez. Znam za jo{ situaci-ja u kojima oni nisu isklju~ivo insistiralina svojim kadrovima i to je ispalo, opetkucnam u drvo, za sada kao dobro i op{teprihva}eno re{enje. Za sada smo i ovdeobostrano zadovoljni kako stvari idu, {tonaravno ne zna~i da je to sve idila. Tuima mnogo da se radi. No, da se vratimna pitanje {ta bih voleo da postignem.Ideal mi je da budem prvi upravnik kojisvom nasledniku, kad odem s ovogmesta, ne}e ostaviti stanje u kojem }e onmorati da kre}e iz po~etka. Ovde su sviupravnici uvek po~injali od po~etka. Odnule, ili minusa.

Mislite li da bi nova preraspodelasnaga u republi~kom parlamentu, nabudu}im izborima, mogla da „ugrozi“va{e mesto prvog ~oveka nacionalnogteatra?

Sigurno da bi mogla. To {to samvanstrana~ka li~nost je prednost, alimoè da bude i mana. Zavisi kako ljudiposmatraju ovakvu stvar. Ako se posma-tra cela stvar kroz politi~ku prizmu, to jemana. Ako se posmatra kroz stru~nuprizmu i rezultate ura|enog i {ta }e bitiura|eno, a uveren sam da }emo napravi-ti pomak, onda bi trebalo da se kaè:svaka ~ast. Ne samo meni, ve} bilo komeko je na tom mestu. Koliko znam i kolikosam informisan iz novina i odasvud, uLjubinoj smeni nije bilo politike. Opetisti~em, da je Narodno pozori{te ~ak i zaone koji se politikom bave iz sumnjivihinteresa i finansijskih interesa, jama bezdna. To nije prihod. To jesamo gubitak.

RReeppeerrttooaarr jjee SSvveettoo ppiissmmoo:: DDeejjaann SSaavvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

Tako je, i moja je ideja da ono {tovredi i moè da se prenese na Veliku, tj.Malu scenu, na njih i pre|e. S drugestrane, ono {to ne moè, neka se izigrakoliko moè, i onda da se ta scena polakoprivede svojoj osnovnoj nameni, a to jeprobna sala. înjenica je da su glumcinezadovoljni i Scenom „Ra{a Plaovi}“,jer je ona tako pozicionirana da imatepubliku koja im, {to oni kaù, stalno„gleda u teme“. To je problem, ali je istvar koja se da lak{e re{iti, recimo podi-jumom, nego da pravimo kerefeke poprobnoj sali koja je potpuno izgubilasvrhu i namenu.

Socijalni program

Me|u brojnim problemima koji vaso~ekuju svakako }e biti i vi{ak zapo-slenih, jer je u ku}i trenutno vi{e od 700

od tada na honoraru. Ali, nije u pitanjusamo on, kao umetnik. Tu je, recimo, iNijaz Memi{, masker, besprekoran maj-stor za koga smo se borili da ga zadr-ìmo. Ko vredi, svakako }e ostati da radidok je ìv. Tu nema razgovora. Jedna jestvar socijalni program, a druga pomo},na primer, beneficirani radni sta` zabaletske igra~e. To je uàsno va`no, jerje to odmah 30-ak ljudi manje. Tre}a jestvar sagledavanje onoga gde ima manj-ka, a gde vi{ka ljudi. Smatram da uadministraciji i nema toliko mnogo ljudi,u tehnici tako|e. Se}am se, za vremena{ih velikih aktivnosti, dok sam biodirektor Opere i Baleta, desi se dramskapredstava na Velikoj sceni, dramskapredstava na Maloj, Opera i Balet gostu-ju, tako|e i neka mala dramska predsta-va, i odjednom se ispostavi da nemadovoljno {minkera, kostimera, dekorat-

20

Intervju

LUDUS 124, 125, 126Lu

Odlukom koju je 18. IV potpisaonovoimenovani upravnik DejanSavi}, na mesto direktora Drame,

umesto Slavka Milanovi}a, postavljen jereditelj Boìdar \urovi}. Poznati rediteljnajavljuje da }e budu}i repertoar togsektora biti prili~no redukovan s na-merom da se izbegne dosada{nja hiper-produkcija.

„Tek sam po~eo da osmi{ljavam iobavljam razgovore s mogu}im reditelji-ma. Zasigurno, Velika scena }e beskom-promisno biti „otvorena“ samo za prove-rena dela doma}e i svetske klasike, idrame veoma retkih savremenih dram-skih pisaca ~ija su dela po op{tim estet-skim merilima nesporna“, kaè \urovi},ina~e stalni reditelj NP.

Novi direktor Drame nagla{ava da }einscenacije na scenama NP isklju~ivobiti nu|ene najboljim i najiskusnijimdoma}im te uglednim stranim reditelji-ma.

Govore}i o Maloj sceni „Ra{a Plao-vi}“ \urovi} najavljuje da }e na njojuglavnom biti igrane savremene doma}ei svetske drame.

„Zajedno s dramatur{kim timomtraga}u za ànrovski raznovrsnim deli-ma koja su aktuelna, dakle utemeljena uneveseloj dru{tvenoj zbilji s namerom daprevashodno uposlim mnogoljudni, veo-ma dobri, ali prili~no nebri`ljivo formi-rani ansambl nacionalnog pozori{ta“,ocenio je on.

„Prirodno, na na{im scenama usvojstvu gosta ili budu}eg ~lana igra}enajelitniji beogradski, i ne samo beo-gradski glumci“, dodao je \urovi}.

Kaè da }e se potruditi da budu do-vr{ene dve ve} uveliko zapo~ete pred-stave Sat tokom kojega ni{ta nismo znalijedni o drugima Petera Handkea u reìjiMladena Materi}a i komad Bolest ilimoderne ène Elfride Jelinek u insce-naciji Mire Erceg na ~ijoj realizaciji sezapo~elo jo{ u vreme prethodne uprave.

„Zaista }u nastojati da sve to {to jezapo~eto privedemo kraju, pre svegazbog velikog truda koji su uloìli glumci i

STOP HIPERPRODUKCIJI

Mikojan Bezbrad ica

„U~ini}u sve {to je u mojoj mo}i da tokomsvog mandata, uslovljenog i oro~enogpotpunom autonomijom i adekvatnomodgovorno{}u, iskoristim dugogodi{njarediteljska i ostala pozori{na iskustva imakar malo doprinesem repertoarskomkvalitetu, organizaciji proba i predstava, teop{toj pozitivnoj pozori{noj atmosferi unacionalnom teatru“, veli novi direktorDrame Narodnog pozori{ta Boìdar \urovi}

reditelji sa svojim saradnicima, alisvakako i zbog ne malih materijalnihsredstava koja su u te predstave ulo-èna“, naglasio je \urovi}.

„S velikom rado{}u u~ini}u sve {to jeu mojoj mo}i da tokom svog mandata,koji je uslovljen i oro~en potpunomautonomijom i adekvatnom odgovor-no{}u, uz do sada zaista svesrdnu i sve-stranu podr{ku upravnika, gospodinaDejana Savi}a, iskoristim dugogodi{njarediteljska i ostala pozori{na iskustva imakar malo doprinesem repertoarskomkvalitetu, organizaciji proba i predstava i

op{toj pozitivnoj pozori{noj atmosferi unacionalnom teatru“, rekao je on.

Boìdar \urovi} je ro|en 1960. uDanilovgradu. Diplomirao je na Odsekuza pozori{nu i radio reìju na pozori{nojakademiji (DAMU) u Pragu 1988.

Reìrao je dela Rucantea, @oràFejdoa, Du{ana Kova~evi}a, Vide Ognjen-ovi}, Vampilova, Petera Milera, ErikaEmanuela [mita, Veljka Radovi}a idrugih.

Bavi se i radiofonskim stvarala-{tvom. Prevodi sa ~e{kog islova~kog jezika.

Direktor Malog pozori{ta „Du{koRadovi}“, rediteljka Anja Su{a,prime}uje da je zanimljivo to {to se

„njena“ repertoarska koncepcija prekla-pa s tendencijama ovogodi{njeg Bitefa ikonceptom koji je Jovan ]irilov namenioovogodi{njem Festivalu, a to su upravobajke. Zanimljiva paralela koja bi moglarezultirati i nekom vrstom saradnje, tj.kandidaturom „Radovi}a“ za Bitef. Ali, otom potom. Pri kraju tre}e uprvani~kesezone Anja je ponajpre okrenuta svompozori{tu i odabira predstave za predsto-je}i Belef. Kao jedan od najplodnijihreditelja u pro{loj sezoni, uzima sebinekoliko meseci odmora da bi dopunilasvoj „bunar ideja“. Kre}emo od mogu}ekandidature „Radovi}a“ za Bitef.

„Postoje neke predstave koje su ve}na repertoaru i neke koje }e se skorijedogoditi, a koje bi mogle da se na|u u tojselekciji. Dakle, ova sezona „Radovi}a“posve}ena je bajkama (ina~e se od po-zori{ta za decu i mlade o~ekuje da se, presvega, bavi bajkama), {to je koncept kojije, po mom mi{ljenju, naravno, legiti-

man, ali za mene ne i jedini mogu}i uovakvoj vrsti pozori{ta. Postoje i mnogedruge teme koje se itekako ti~u dece, amogu biti i zabavne, ali imati i nekudrugu vrstu kvaliteta koji ne dolazi ba{tako lako do izraàja u najnovijem ustro-jstvu pozori{ta za decu i mlade kakavami imamo. E sad, neke od bajki - na-ravno ne kao klasi~ne ve} zavisno od ide-je - neke }e biti inovativne na zna~enj-skom nivou, a neke na planu forme. No-vost, kad je Petar Pan u pitanju, je pomom mi{ljenju veoma uspela vrlo revolu-cionarna dramatizacija Marije Stoja-novi}, dramske spisateljice mla|e gene-racije koja je, s jedne strane, ostala vernaBeriju, njegovom svetu i estetici, a s dru-ge, ponudila tuma~enja koja su psiho-lo{ki izuzetno zanimljiva. Jedna od naj-ve}ih intervencija je to {to su KapetanKuka i zaposleni otac, koji nema dovoljnovrmena za svoju decu i porodicu, zapra-vo ista osoba, isti lik. To je vrlo zanimlji-vo i inspirativno.“

Bez sre}nog kraja

„Mladenovi} je napravio veomaatraktivnu predstavu koja se s uspehom~esto igra na sceni na{eg pozori{ta, temislim da smo u potpunosti zadovoljilitradicionalna o~ekivanja {ire javnosti,navikle na glamur u de~jem pozori{tu, as druge strane smo ponudili ozbiljnutemu za razmi{ljanje ne samo deci ve} iroditeljima. A to je i Berijeva ambicija,jer je to psiholo{ki jedna od najsloènijihbajki ikada napisanih. Odlika svihdobrih pisaca bajki za decu ({to mi je bilopolazi{te) je da su artisti~ki, ali i psiho-lo{ki, ambiciozni predlo{ci. Pogledate liAndersena, ~ija je 200-godi{njica u toku,

ANJA U SVETU BAJKI

Branka Kr i lov i¯

Petar Pan u reìji Kokana Mladenovi}a

najavljuje ono {to je odlika sezone

2004/2005. u Malom pozori{tu „Du{ko

Radovi}“. A to je sezona posve}ena bajka-

ma, tj. novom ~itanju bajki, kaè upravnica

„Radovi}a“ i reditelj AAnnjjaa SSuu{{aa

uo~i}ete mnogo slojeva, nanosa koji prateosnovni narativ, a koji su u vezi s hri{-}anskim, tradicionalnim nasle|em i me-tafizi~kim sferama. Sve su to bajke sjakom psiholo{kom i filozofskom vertika-lom, nisu jednostavne, mnoge od njihnemaju happy end. Zanimalo me je kakotakva literatura korespodndira s da-na{anjim gledaocima, uz èlju da, na-ravno, ne ukinemo osnovne kvalitete kojete ~uvene bajke sobom nose, ali daponudimo drugi ugao koji jo{ bolje i lak{edopire do dece, mladih i ostalih gledala-ca. Petar Pan je prethodnica, tj. predpro-jekat onoga {to }e se u „Radovi}u“ doga-|ati, a to su bajke na svim scenama:de~joj, sceni za adolescente. Upravo radi-mo Malu Sirenu Andersena, a potpuno

novu adaptaciju Sr|ana Koljevi}a reìraIva Milo{evi}. Komad je namenjen stari-joj deci, adolescentima, jer je to zapravopri~a o rokenrolu i buntovni{tvu, karak-teristi~nom za mlade, a naj~e{}e se vezu-je za tu vrstu muzike. Probe po~inje iBojan \or|ev s komadom za ve~ernjuscenu - to je Sneàna Roberta Valzera,{vajcarskog pisca koji je, uz Maksa Fri{a,jedan od najzna~ajnijih njihovih autora.Ovo je prvo izvo|enje njegovog dela kodnas.“

Po{to reìra \or|ev, moè se o~e-kivati virtuelno pozori{te?

U izvesnom smislu - da, i otuda iideja da se ba{ to na|e na repertoaruna{eg pozori{ta. U pitanju je ironiziranje~uvene bajke o Sneàni i sedam patulja-

RReedduukkoovvaann ddrraammsskkii rreeppeerrttooaarr:: BBoo`̀iiddaarr \\uurroovvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

RReevvoolluucciioonnaarrnnii PPeettaarr PPaann:: AAnnjjaa SSuu{{aa ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 124, 125, 12621

Intervju

dovi}u“ Ivan Medenica u „Vremenu“ ovopozori{te definisao kao pozori{te s ozbilj-nim konceptom, ali to su incidenti, izuze-ci koji potvr|uju pravila. Mislim, pri tom,i na Va{e kritike, ali to su malobrojniprimeri; ima kriti~ara iz najeminentnijihglasila koji nisu nogom kro~ili u ovopozor{te. Time su propustili ~itavu ge-neraciju ozbiljnih mladih autora koji suovde mo`da napravili prve korake, neki

sredinu revolucionarno, inovativno (re-volucionarno ne zna~i uvek genijalno, nelaskam sebi), ali na~in na koji se vrednu-ju neke stvari kojima se bavim, ~ak i akoje pozitivan, retko pokazuje razumevanjeonoga {to radim.

Znaju li kriti~ari gde je „Radovi}“?Desi se da predstava iz „Radovi}a“,

ili koju radim u drugom pozori{tu, dobijedobru kritiku, pozitivnu, ali i takve

najrespektabilnijih stru~njaka za {ved-sko pozori{te. Neke na{e predstave su jojse veoma dopale, pa je pitala kako sekritika izjasnila o njima, zamolila da jojdamo press kliping, na {ta sam rekla dase kritika nije izja{anjavala o predstava-ma. Bila je istinski zgranuta. Uop{te nijerazumela zbog ~ega, rekla je, ali kadpi{em o pozori{tu, za mene ne postojede~ja i neka druga pozori{ta, ve} je sve to

ka, sada bez patuljaka; tu su samo ~etirilika - Sneàna, ma}eha, lovac i princ. Toje zapravo psiholo{ka verzija Sneàne ukojoj se menjaju i uloge i odnosi me|ulikovima, a i njihovi predznaci. Pa onikoje smo navikli da gledamo kao zle, uovom komadu postaju dobri i vice versa.To je zanmljiv projekat kojem se iz svesnage radujem jer logi~ki pripada ikorpusu ove sezone i onome {to mi ina~epoku{avamo da uradimo na Ve~ernjojsceni. Bi}e to interesantan kontrast: uzsasvim de~je predstave, nudimo i bajkeza odrasle. Znaju}i Bojana, tu }e bitiupotrebe raznih medija, osim „ìvog“dela predstave. To treba da iza|e po-~etkom juna. Ova sezona nam je ba{bukirana: po~inju i probe novije bajkejednog od klasika literature za decu -Mihaila Endea, Momo. Re~ je o adaptaci-ji Irine Gili}, a reìra \ur|a Te{i}. Odpredstave se o~ekuje da komunicira sdecom na modernom nivou koji u estet-skom smislu li~i na najbolje {to savre-meno pozori{te moè da ponudi. Takouti~emo na formiranje senzibilteta onihkoji }e kroz koju godinu postati odraslapublika.

Pra{inai konzervativizam

Pomenuli ste „{vedsku jesen“ u„Radovi}u“?

Da, o~ekuje se zanimljiva jesen, kojukolkvijalno zovem „{vedska jesen“ jer }ese na repertoaru na{eg pozori{ta na}i~ak dva {vedska komada. Trka~a Mati-jasa Andersona reìra Stevan Bodroà.Tom prilikom o~ekujemo samog pisca,jednog od najperspektivnijih autora mla-|e generacije u [vedskoj. To je tekstveoma priznat i izvo|en. Drugi komad }ebiti zajedni~ka produkcija na{eg iPozori{ta „Pinokio“, s dva pozori{ta izDanske, a reìra}e Mark Vandelbelden,jedan od najpriznatijih reditelja pozori{taza decu i mlade, poreklom Holan|anin.Zdruènim snagama }e 4 pozori{ta radi-

ti na komadu Ludi princ. To zovem„{vedska jesen“, mada bi mo`da ta~nijebilo re}i „{vedsko-danska jesen“, po{to jeideja da pokaèm (a sre}na okolnost je{to to ne}e biti jedan ve} dva projekata)princip rada za mlade u skandinavskompozori{tu, {to mislim da je korisno, jer jeto model iz kojeg moèmo mnogo danau~imo. Posebno mi je zanimjivo jer seu ovom pozori{tu obra}am ba{ toj gru-paciji dece. Dobro je da vidimo kako torade oni koji su u toj vrsti teatra najdaljeoti{li. Osim ovoga, krajem sezone po~e}eprobe, a po~etkom slede}e iza}i}e Siranou reìji Ane \or|evi}, po tekstu holand-skog pisca Dòr Oca, neka vrsta teatral-isti~ke igre inspirisana Siranom deBerèrakom, napisana za samo pet glu-maca. I eto, uz izuzetak Kokana Mladen-ovi}a i Bojana \or|evi}a, ovo je posvemu ènska sezona.

Fascinira istrajnost i ozbiljnost skojom, kao reditelj i upravnik, ne odus-tajete od koncepta da, uprkos epohitiraà i komercijalne kreativnosti, otkri-vate nove drame i pomerate granice gle-dala~ke tolerncije. No, ta vrsta posve-}enosti ~ini se nema adekvatnu recepci-ju? Kako se mirite s tim?

Bez èlje da polemi{em i pateti{em,prihvatam to kao stanje stvari koje nasto-jim i mislim da }u jednom uspeti dapromenim. To ste lepo primetili, i to nijekarakteristi~no samo za ovo pozori{te ve}za moj rad uop{te. [to mi, priznajem,stvara dodatni izazov. Mislim da postojiveoma malo ljudi koji ~ine stru~nu jav-nost, koji su u stanju da na pravi na~inrazumeju sve ~ime se bavim. Pri ~emune mogu da napravim grubu granicuizme|u onoga {to radim kao reditelj ionoga {to radim kao upravnik, ili kad sepovremeno prihvatim drugih du`nosti,kao {to je najnovija, selektor Belefa.Stra{no se tudim da sve to dovedem uvezu, ne moram mnogo ni da se trudim,jer to na prirodan na~in izlazi iz mene ine bih ni umela na drugi na~in da postu-pam. Ne tvrdim da ljudi koji to razumejuuop{te ne postoje. Postoje, ali su malobro-jni, iz ~ega zaklju~ujem da je to za ovu

LUDUSMO@ETE KUPITI...

UU BB ee oo gg rr aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::Beopolis (Makedonska 22),Na{ dom, (Knez Mihailova 40),„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),Plato (Akademski plato 1),„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5),Bookwar (SKC, Kralja Milana 48),Stubovi kulture (Trg Republike 5)Na biletarnici Zvezdara teatra (Milana Raki}a 38);

UU NN oo vv oo mm SS aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::„Solaris“ (Sutjeska 2),Most (Zmaj Jovina 22);

NN aa CC ee tt ii nn jj uu ::Knjiàra u Kraljevskom pozori{tu Zetski dom(Bajova 4)

kritike ~esto ne zadiru u su{tinu fenome-na, ostaju na povr{ini, bave se pau-{alnom procenom stvari koja pripadapra{njavaom i tradicionalnom konceptupozori{ta, odavno prevazi|enom u svetu,kakav me ne zanima. O negativnim kri-tikama ne}u ni da pri~am jer,opet, bezobzira na to {to su negativne, takve su jerdemonstriraju su{tinsko nepoznavanje,ne savremenog pozori{ta, ve} savremeneumetnosti uop{te. êsto pravim pore|enjeizme|u pozori{ne i likovne umetnosti, imislim da se doma}em pozori{tu nikadanije desila apstrakcija na na~in na koji sedesila u likovnoj umetnosti, gde se odPikasa, a mo`da i od ranije, ne postavljapitanje za{to ~ovek na slici ne izgledakao ~ovek u prirodi. U pozori{tu jeapstrakciji mo`da najbliì savremeniples, i zato ga veoma po{tujem i volim, alion je potpuno marginalizovan. Mi i daljemoramo da odgovaramo na pitanja za{to~ovek na Pikasovoj slici nema glavu, ilina pitanja koja se odnose na 19-ovekovnigra|anski teatar, psiholo{ki realizam, {tosu tek neki od mogu}ih pravaca u po-zori{tu, ne i jedini. Naàlost, na{e pozo-ri{no obrazovanje po~iva upravo na tommodelu, i te{ko je kad ljude ustrojite nataj na~in, a od njih kasnije o~ekujetestra{ne pomake. Tokom studiranja naFDU do studenata ne dolaze gotovonikakve informacije o savremenoj umet-nosti, po~ev od likovne, preko video arta,minimalne muzike... sve {to je obeleìlodrugu polovinu XX veka i odavno u{lo uumetni~ku praksu i obrazovanje. Kodnas se sve svodi na retke pojedince kojido tih saznanja dolaze prakti~no sami,primenjuju ih u svom radu i bivaju osu-|eni na nerazumevanje jer to nije kanon-izovano kod nas. To je tragi~ni lanac kojidovodi do ovakvih posledica. Ne mislimda sam jedini pripadnik mla|e generaci-je koji je u toj poziciji, svi mladi rediteljikoji rade u ovom pozori{tu, a kojih je ve}mnogo, u istoj su poziciji. Naprave sjajnepredstave koje pro|u odli~no, koje gleda-ju ljudi iz inostranstva, a da o tome kodnas ne iza|e bukvalno nijedna kritika.Pozitivna ili negativna; povremeno tu itamo neko ne{to napi{e. Desi se, recimo,da je posle moje prve sezone u „Ra-

ne prve, ali su dobili prostor da budu ono{to su, i kad bi neko to ozbiljno uzeo uobzir i sistematizovao, ohrabrio ih danastave dalje - jer mnogi od njih posus-tanu posle takvih iskustava - mo`da bislika na{eg pozori{ta za koju godinuozbiljno mogla da konkuri{e svetskojslici. Desi se da ljudi i ne znaju da vred-nuju ono {to ovde radimo, ne raspolaùadekvatnim instrumentarijem. Veomasmo usamljeni u toj vrsti poduhvata zato{to se razlikujemo od drugih pozori{ta zadecu, tako da oni koji su navikli daodlaze u ostala de~ja pozori{ta ~estomisle da je ono {to mi radimo jereti~no,budu}i da se, po njihovom mi{ljenju, ba-vimo temama koje nisu de~je, mada mi toradimo uz konsultaciju sa stru~nim lici-ma: psiholozima koji se bave adolescenti-ma; tako|e se trudimo da dodirnemogrupe dece na koju niko ne misli, a kojeimaju problem, fizi~ki, recimo, pa nemogu da do|u da gledaju predstave akosu nepokretna, ne mogu da prate pred-stavu ako imaju o{te}enja sluha... Ba{zato se na{a najnovija predstava Kiki iBozo prebacuje na gestovni jezik, i to }esami glumci igrati. To je jo{ jedan od na-{ih poku{aja da pro{irimo polje dejstva,to je prerdstava koja se bavi problemomumiranja, {to se ovde jo{ u nekim kru-govima smatra blasfemijom, iako je oda-vno uobi~ajeno u skandinavskom pozori-{tu u Zapadnoj Evropi. Smrt je deo ì-vota, i ako na|ete prikladan na~in da tosaop{tite deci u uzrastu u kome su oni ustanju da to razumeju, a to je posle osmegodine, ne}ete pogre{iti. Naprotiv, samo}ete im pomo}i, usposti}ete, {to bi rekliDanci, eye to eye, direktan pogled pogledu o~i. Mislim da su deca fenomenalnapublika, nisu optere}ena iksustvomtradicionalnog shvatanja umetnosti, nilinearnom naracijom.

U ~emu je problem izme|u kriti-~arima i pozori{ta za decu?

Kritika iz nepoznatog razloga sma-tra da de~je pozori{te nije dostojno po-zori{ne kritike, {to je vrhunski nonsens,{to stvarno ume da me razbesni jer jeovde nedavno bila Margareta Soronson,jedna od najeminentnijih {vedskih pozo-ri{nih krti~arki, strah i trepet, i jedan od

dobro ili lo{e pozori{te. To su sve ne-pravde koje se ovde ukorenjene, i ulaze}iu pri~u s „Radovi}em“ bila sam togasvesna. Razlog {to sam se prihvatila togposla je da poku{am da to promenim. Dane bi sve bilo ba{ tako depresivno,moram priznati da je vra}ena pa`nja naovo pozori{te; uz ostalo, na{e premijereimaju istu vrtu glamura kao u drugimpozori{tima, {to zna~e da ljudi ovodoìvljavaju kao zna~ajno mesto. Nadamse da }e u bliòj budu}nosti ljudi po~etiozbiljnije da nas shvataju i kriti~ki seizja{njavaju o ostvarenjima raznih mla-dih zanmljivih ljudi koji prolaze kroz ovopozori{te. Samo }u podsetiti da su u ovompozori{tu radili Bojan \or|ev, KsenijaKrnajski, Stevan Bodroà, igra~i BojanaMladenovi}, Du{an Muri}, Isidora Sta-ni{i}. Istina, njihovi igra~ki projekti vi{eputuju svetom no {to se igraju ovde, {to jeopet reakcija zainteresovanosti javnostiza takve predstave. Tu je i ~itava gene-racija mladih kompozitora: Anja \or-|evi}, Vladimir Pekovi}, Nevena Glu-{ica... svi ve} imaju ozbiljno iksustvo uprimenjenom radu za pozori{te. Nebro-jeno je afirmisanih glumaca koji radoograju ovde: Dragan Petrovi}, Fe|aStojanovi}, Cvijeta Mesi}, Vladica Mi-losavljevi}, Neda Arneri}. S druge straneje mlada generacija koju ~ine VanjaEjdus, Sena \orovi}, Milo{ Vlalukin,Stefan Kapidì}... ogre{i}u se o nekog jerih je vi{e.

Upravo je odigrana 50. predstavaSeks za po~etnike?

A nisu joj predvi|ali blistavu bu-du}nost zbog teme kojom se bavi. Igra seuvek pred punom salom i uz ìvointeresovanje publike, a nadam se da }ese igrati bar jo{ 50 puta.

Rekonstrukcija? Trebalo je da suradovi u toku.

Zbog administrativne procedure onaje prolongirana, ali je izvesna. Sigurno}e se desiti. Nije dovedena u pitanje jerpozori{te u ovim uslovima ne}e mo}i jo{dugo da funkcioni{e. Ne zadovoljava niprotivpoàrne standarde, ni mnoge mo-derne standarde, pa }emo moratida taj problem {to pre re{imo.

IIrroonnii~~nnaa SSnnee`̀aannaa ii sseeddaamm ppaattuulljjaakkaa:: AAnnjjaa SSuu{{aa ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

22

In memoriam

LUDUS 124, 125, 126Lu

Februar 2000.

„Danas se se}am svoje majke. Mamaje bila ona koja je prva ~itala meni i kojame je zaludela za lepotu knjige, a s drugestrane bavila se i glumom. Bila jeamaterka i igrala je Hasanaginicu uamaterskoj predstavi na Ilidì. Kao da jesada gledam... A gledao sam je u ìvotu iuvek osa}ao da u sebi ima gluma~ki nervi prirodu, ali na sceni njeno umetni~koizvo|enje nisam video. To je ~udna veza:ona je glumila Hasanaginicu, a otac jesuflirao i tu se rodio fluid, ven~ali su se ivodili me stalno kad sam odrastao upozori{te“.

Kako ste to u privatnom ìvotu ose-}ali da vam je majka bila glumica?

Ona je po svojoj prirodi bila dostateatralna, naro~ito u momentima kadanije bila zadovoljna, kada stvari nisu i{lekako treba. Imala je naviku da od malestvari, od sitnice, napravi krupnu stvar.Imala je sposobnost da detalje iz ìvotadramatizuje. Tako i kad smo brat i jaslu{ali izvesne prepirke, sukobe izme|uoca i nje, ose}alo se to pozori{no ne{to unjoj {to je tinjalo. Ali, ona je bila potpunovezana za obi~an ìvot, vodila ku}u, bilaje izvrsna majka, doma}ica.

[ta vam je naj~e{}e ~itala? Bajke?

Tada je bila u modi biblioteka „Plavaptica“ i „Kadok“ i bilo je izvanredne liter-ature za taj uzrast. To je bila kombinaci-ja i romantike i avanture i podviga, tu jebilo i sukoba. Tada se ~italo neverovatno.Kada sam bio slobodan, ujutru po~nemda ~itam i uve~e zavr{im.

Da li se se}ate koji ste prvi ozbiljnijiroman pro~itali?

To je bila Srpska trilogija StevanaJakovljevi}a koju sam pro~itao u gim-naziji. Ina~e omiljene knjige su mi biliromani Karla Maja o Vinetuu.

[ta vas je posebno privuklo Srpskojtrilogiji?

Pre svega, prvi put sam se suo~io saistorijom, onda sam se prvi put suo~io sratom kao ne~im stra{nim, meni jo{nepojmljivim, prepoznao sam u mnogimlikovima ljude iz svoje okoline. To jeroman uop{te napisan izuzetno, dra-mati~no, ubedljivo, istinito. Sigurno je dame je pre svega zahvatala istina iz ro-mana i likovi koje je Jakovljevi} izuzetnopoznavao. Kasnije me zahvatila i njego-va knjiga Smena generacije koja je opisi-vala odnose u savremenom Beogradu, atre}a knjiga koja me neobi~no okupiralabila je Poko{eno polje Branimira ]osi}a.Po njemu je napravljena i dramatizacijakomada Sile, a i Srpska trilogija je imalau sebi mnogo dramatike, tako da najboljepoglavlje iz knjige Na le|ima jeà jedramatizovao Nika~evi} i igrano je savelikim uspehom u Beogradskom dram-skom.

Govorite o doma}im piscima, ali da lisu i strani pisci uticali na vas?

Znam da me od ruskih klasika pot-puno o~aralo Detinjstvo i de~a{tvo LavaTolstoja. Ja sam ~itao, knjiga je vuklaknjigu, a naro~ito sam bio opsednuttrilogijom Sinkijevi~a iz poljske istorije.Onda znam da me jako zahvatila tako|enjegova knjiga Quo vadis domine. Ja samimao sre}u da me je mama vodila svakenedelje u pozori{te. To su bile |a~ke pred-stave. Gledali smo celi repertoar i mojaprva ljubav je bilo Narodno pozori{te uSarajevu, mestu u kome sam i ro|en. Pr-vo sam bio fasciniran bajkama na sceni,imali su odl~an repertoar za decu, areìrala je sjajna rediteljka u~enica Hu-doèstvenog teatra, Lidija Mansvjetova.Kada smo pre{li u starije razrede gledalismo i Tolstoja, i Dostojevskog, i Nu{i}a, iMarina Drì}a u gostovanju zagreba~kogKazali{ta. Svaka sreda je bio za menepraznik.

Ali, ja sam imao svoje posebno po-zori{te: letnje pozori{te na Ilidì banji. Toje 10-ak kilometara od Sarajeva, asubotom i nedeljom tu je bilo pravo va{a-ri{te. I{lo se na vrelo Bosne, na reku @e-leznicu. Tamo je bio veliki restoran kogasu podigli austrijanci, imao je pozornicu itamo sam video celi niz gostuju}ih pred-stava. Tada sam prvi put video i @ankuStoki}. Ilidà je za mene bilo neko po-zori{te iz prve ruke. Pored predstava naterasi tog velikog restorana, redovno jegostovao i cirkus, koji me svaki put o~a-ravao i ostao sam na neki na~in verancirkusu kao Ivo Andri} u njegovim pri-~ama o cirkusu. Preko dana sam posma-

trao ìvotnje, artiste kako ve`baju, alimoram re}i da je najve}i doìvljaj biokada sam slu{ao koncert Zlatka Balo-kovi}a. Uìvao sam u muzici i ose}aosam je, ali nisam imao dobar sluh. Ipak,pamtio sam muziku. Kod Balokovi}a jebio i veliki doìvljaj i veliki virtuozitet. Ibilo je gostovanje beogradske Opere. Tadsam video spektakl u pravom smislu,tada sam video operu sa celom njenomstvarno{}u i ta mi je ljubav ostala za celiìvot.

Ustvari, ja sam u Sarajevu ìveo do1941. kada su usta{e do{le i kada je po~eomasakr mi smo pobegli iz rodnog grad?.Odjednom, kao neke aveti iz zemlje suiskrsli usta{e, fa{isti, profa{isti, to je ~udobilo. I onda je po~ela ustvari kolona smrtida ide. Hapsili su sve ljude koji su bili ustaroj Jugoslaviji vezani za zajedni~kuzemlju, hapsili su solunske borce, hapsilisu stare ~etnike.

Dakle, ostavili ste u Sarajevu sve.Praznu ku}u...

Ku}u, tatinu radnju, dugove mu{te-rija koje su uzimale na veresiju... Ostaviosam detinjstvo, san o ìvotu, i od tad jepo~elo suo~avanje sa zlom, raznim vrsta-ma pakla. Me|utim, mladost uàsno brzoprihvata nove okolnosti, brzo se sna|e i umladosti. je velika vera da }e se to brzozavr{iti. Svi su mislili da }e rat potrajati2, 3 meseca, da }emo se vratiti. Ali, to na-ivno o~ekivanje pretvorilo se u ~etvorogo-di{nji stra{ni rat.

Kada ste prvi put osetili u sebi porivprema reìji?

U Vrnja~koj banji napravila sedramska sekcija. Ja sam tu recitovao,improvizirao, ~esto smo glumili, nekaposela.... I tada sam govorio monologmaturanta pred maturu.

Jeste li razmi{ljali da }ete se bavitine~im drugim?

Ve} sam pisao pesme, znao sammnoge napamet, mnoge sam i recitovao,a imao sam sre}e da se u Vrnja~koj banjisretnem s Anicom Savi} Rebac, ~uvenimfilozofom, prevodiocem, latinistom, pe-snikom, koja je, pored Isidore Sekuli},nesumnjivo najumnija, najobdarenijana{a èna. Ona je }erka Savi}a koji jepreveo Fausta, koji je godinama vodioMaticu srpsku u Novom Sadu. Znala jeoko sedam osam jezika. Prevela je naengleski Lu~u Mikrokozmu, a mene jeuvodila u engleski jezik kroz literaturu.Po~eli smo sa Oskarom Vajldom, a za-vr{ili smo s Golsvortijem. Ja sam joj zauzvrat odlazio na pijacu, kupovao stvari,pomagao, ~istio, sekao drva... bilo jeveliko siroma{tvo tada.

Kako su izgledali va{i po~eci bav-ljenja reìjom?

Po~eci su bili na {koli kada smoradili scenu posela i kada sam se ume-{ao, kad sam po~eo da pomaèm drugi-ma, da im sugeriram {ta treba da rade,kad sam osetio prostor i kretanje u pro-storu.

Kako je, kao glumica, reagovalava{a majka kada ste po{li putem po-zori{ne umetnosti?

Njoj je to bilo sasvim prirodno. Znalaje da sam ja opsednut pozori{tem, to jejedno, drugo, sve slobodne ve~eri u Beo-gradu ja sam provodio u Narodnompozori{tu, bilo u drami bilo u operi. Meneje pozori{te fasciniralo. Prva predstavakoju sam video u Beogradu bila je Izbi-ra~ica Koste Trifkovi}a s Olgom Spiri-donovi}, koja je tada imala sedamnaestgodina, ali je te{ko zamisliti bolju Izbi-ra~icu, jer je znala sve i gluma~ki i za-natski. Kako sam video tu predstavu ja sevi{e nisam odvajao od pozori{ta. Ali, ipak

sam se prvo upisao na engleski. Me|u-tim, u omladinskom domu su osnovalidramsku sekciju u kojoj sam po~eo darecitujem, glumim u manjim stvarima ida neke stvari i rediteljski pomaèm. Sveje lagano, prirodno i{lo, ni{ta napadno,ni{ta na pre~ac. Osnovan je 1946. drams-ki studio i Vanja Kraut me nagovorila daodem kod Ljubi{e Jovanovi}a i BoèNikoli}a ~uvenog glumca. Ljubi{a je do-{ao kao stvarno veliki glumac. On je uZagrabu nosio glavne uloge, igrao je veli-ki repertoar i bio je vrlo voljen glumac.Imao je veliki temperament, ali za meneLjubi{a nije na prvom mesu tragi~ar. Onje tragikomi~ar. Pokazalo se kasnije da jedu{u dao za moderan repertoar. Ljubi{upamtim kao glumca velikog formata, ve-likih mogu}nosti, neverovatnog {arma,zapaljivosti, prodornog organa. Jednaizvesna nota romanizma je bila u na~inunjegovog govora, ali je znao da i u o{trimrealisti~kim komadima zaigra nevero-vatno.

Pamtim i druge glumce. Pre svegaMilivoja @ivanovi}a, Boù Nikoli}a,Aleksandra Zlatkovi}a, Nadu Rizni},Frana Novakovi}a, Ra{u Plaovi}a. Voleosam virtuozitet i rafinman Mate Milo-{evi}a. Uop{te, Narodno pozori{te je u tovreme imalo sjajan ansambl.

Ve} kao student sam po~eo da igrammale epizode. Prva mi je igra bila sa @i-anovi}em. Ja sam tu upao jer se jedanglumac razboleo, ali je @ivanovi} èleoda bude toliko siguran da mi nije dao nida progovorim. Govorio je i za sebe i zamene. To je bila uloga muzi~ara u @ivomle{u Lava Tolstoja

[ta ste prvo reìrali?Reìju sam studirao u Lenjingradu.

Kada sam se vratio, angaòvan sam prvou Jugoslovenskom dramskom, a zatimsam bio izabran i za asistenta profesoruMati Milo{evi}u na katedri za glumu.Mata mi je davao veliku slobodu u radu,tako da sam svoja iskustva i poznavanjeu~enja Stanislavskog, Vahtangova i Me-jerholda, na svoj na~in prenosio studenti-ma glume.

U vreme kad ste po~injali, u na{ojsredini je vladalo ono {to bismo mogli

nazvati socrealizmom. Da li je to imalouticaja i na vas?

U Narodnom pozori{tu pre rata radilisu ljudi koji su stekli znanje i koji suigrali u moskovskom Hudoèstvenomteatru. Pre svega, tu je reditelj Rakitin,koji je igrao u Hudoèstvenom teatru, abio je i blizak prijatelj Mejerholda. On jeosnovne elemente Sistema Stanislavskogpreneo na beogradske glumce, kao {to jeMasalitinov preneo na bugarske glumceu Sofiji. Posle rata socrealizam je postaoneka vrsta dogme. Jedan upravnik je na-pisao: „Od danas na{ teatar prelazi nasistem Stanislavskog“. Naravno da toonda nije bilo dobro jer je na{ teatar imaosvoj prirodni razvoj, a imali smo i svojepotencijalne hudoèstvenike, jer glumaPere Dobrinovi}a ni{ta nije zaostajala zaglumom najja~ih umetnika Hudoèstve-nog teatra. I sami glumci dolazili su dotih spontanih otkri}a u traènju scenskeistine, transformaciji lika, u kontaktu spartnerom, u traènju pune usredsre-|enosti u glumi, jer sukob, odnos i radnjasu osnovni elementi. Samo {to je na{teatar za razliku od dogmati~ara socijal-isti~kog realizma negovao i pitanje stila ipitanje ànra. Ipak, na{ teatar u svimdelovima tada{nje Jugoslavije imao jedodira sa evropskim teatrom i primio jerazne uticaje.

Kakav je bio va{ odnos prema po-stavkama Stanislavskog i Mejerholda?

Mejerhold je bio i glumac i sledbenikStanislavskog, ali je kao izuzetni talenatstupio u o{tru polemiku sa Hudoèstven-im teatrom i stvorio je svoj teatar u komese jako negovala uslovnost, forma, jerStanislavski je, pre svega, teìo istini,neposrednosti, svodio je }esto komade uravan ìvota, mada su njegove najboljepredstave zaista ra|ene u slavu teatra,jer su u njima bili zastupljeni svi elemen-ti. Stanislavski je bio i ostao za svavremena, on je neprolazna vrednost, re-volucionar, veliki reformator scene. I samsam u pozori{tu neprestano tragao zaistinom, verno{}u. Uvek sam razmi{ljaoo teatru kao o skupu svih umetnosti kojebi podjednako bile zastupljene u jednojpredstavi. Znate, o svakom detalju mo-rate duboko da razmi{ljate, morate dapoznajete i druge umetnosti. Reditelj

ÛDESAN SAN O POZORI[TU„Po mom mi{ljenju, jedne no}i su se sastalipisac, glumac, slikar i kompozitor i posleduge polemike slili se u novo bi}e - u redi-telja“, govorio je Miroslav Belovi}(1927- 2005)

Aleksandra Jagodi¯

MMiinniissttaarrssttvvoo zzaa

kkuullttuurruu

SSrrbbiijjee mmoo`̀ddaa

mmoo`̀ee bbeezz

„„LLuudduussaa““,, aallii

„„LLuudduuss““ nnee

mmoo`̀ee bbeezz

pprriilloo`̀nnii{{ttvvaa

MMiinniissttaarrssttvvaa zzaa

kkuullttuurruu SSrrbbiijjee..

„„VVrreeddnnoosstt ddaarraa

nniijjee mmeerraa ddaarraa;;

nnjjeeggoovvaa mmeerraa

vvrreeddnnoossttii

jjee vvrreeddnnoosstt

kkoojjuu iimmaa zzaa

ddaarriivvaannooggaa““,,

kkaa`̀ee ssttaarraa

ttaammiillsskkaa

mmuuddrroosstt..

LUDUS 124, 125, 12623

In memoriam

mora da bude pomalo i glumac, i slikar, iarhitekta, i muzi~ar... Tu sam negdeprona{ao vezu sa Stanislavskim.

April 2003.

Za vas kolege glumci kaù da stestrog, nepopustljiv i dosledan reditelj. Dali je to ta~no?

Mislim da sam bio strog i prema sebi.Mislim da poetike nema bez etike. Akopozori{te nije izgra|eno na ~vrstimeti~kim odnosima, ako se odnosi izme|ureditelja i glumca ne baziraju na po-verenju, na strpljenju, na po{tovanju, napravu na razgovor, nema dobre pred-stave. Ne volim reditelje diktatore, re-ditelje koji svoj autoritet utvr|uju gru-bo{}u, prisilom. Uvek sam teìo i èleo darazvijem punu unutarnju saradnju saglumcem, ali nisam bio popustljiv uodnosu na proces rada. Moja filozofija jebila maksimalizam i traìo sam to odsvih svojih saradnika, ali i od sebe.

[ta reditelj mora da poseduje u sebida bi ga glumci po{tovali i da bi mu dokraja verovali?

Reditelj vodi ansambl. Mora da imau sebi talenat da grupu obdarenih ljudidovede do zajedni~kog cilja. Mora dana|e snage da razvije sve potencijalnemo}i ansambla u celini, a ne da zadovo-ljava prohteve pojedinaca. @elje i potenci-jal najdarovitijih glumaca treba sliti ureku predstave. Reditelj koji uspe da sveto objedini, da proces rada pretvori ukolektivni ~in ima {anse da uz svako-dnevni mukotrpni rad, uz stalno preispi-tivanje, uz punu kriti~nost duha, uz sa-branost misli u ta~ku moè da uspe.Dekoncentracija i hod po povr{nosti, po-navljanje ve} prona|enog vodi u propast.Teatar mora da ide iz svake predstavedalje i dalje u sve novo i novo, jer kra|aje ru`na stvar u umetnosti, ali kra|asamog sebe je jo{ gora. Jedan komad seotvara jednim klju~em, drugi drugim.Kalauzi tu ne pomaù.

Bavili ste se i dramatizacijom.Koliko je to te{ko?

Imao sam prili~no iskustva s drama-tizacijom, ali i kad ~itam roman ja ose-}am u njemu dramsku nit. Pre svega,kad dramatizujete morate da mislite,kaète osnovnu misao autora, ono {to jekod njega najbitnije i {to je njegovo delo

na~inilo slavnim. Dramatizacija i redi-teljska nadgradnja moraju da obogate~itaoce. Mora da postoji dramski sukob,mora da postoji nit radnje, mora dapostoji filozofija koja drì pa`nju, morada postoji otkri}e karaktera.

Da li je reditelj u situaciji da sambira glumce, ili mu se ponekad i name}ure{enja?

Kad pogledam na ovaj moj 50-ogo-di{nji rad u pozori{tu ose}am da samuglavnom bio slobodan - i u predlaganjudela i u predlaganju podele. Kad sam godsebe izneverio, popustio, kad sam zbogmira u teatru, zbog mira izme|u upravei reditelja napravio kompromis koji nijedobar, oni ponekad moraju da se prave,ali samo do izvesne mere, pre|ete li tugranicu, vi ste pripremili predvorje zapropast.

Dugo sam tragao za komadom kojime ispunio i gde sam video predstavu nasceni. To je bio Nu{i}ev Mister Dolar, ivelika je sre}a {to je ova predstavauspela, {to su sve komponente dobilesvoje scensko vi|enje, jer je izbacila izmoje glave tu stalnu moru oko He-mingveja, ~iji sam roman Za kim zvonazvone dramatizivao pre toga za odre|eneglumce, a oni to posle iz razli~itih razlo-ga nisu igrali. Komad je i{ao s drugimglumcima 80 puta, ali to nije bilo ono {tosam zamislio i èleo. Godinama me totoliko morilo da sam rekao sebi: „Kom-promise vi{e nikad nemoj da pravi{„.

êsto se u pozori{tu dogodi da sezapo~nete rad na predstavi s najboljimnamerama, ali ona ne uspe, ili je publikane prihvati. Zna li umetnik gde jepogre{io?

Reditelj je prvi gledalac. Ja sam nekavrsta glasa javnosti. Mene javnost {aljeda proverim. No, tu je veoma va`no pi-tanje kontrolora. Kao {to glumac i u naj-ve}im emocijama kontroli{e svoje postup-ke, tako i reditelj i u najve}em zamahuprocesa rada kontroli{e razvoj svoje os-novne misli, svoje rediteljske vizije. Beztoga prava predstava ne moè da se rodi.Vrlo rano otvaram proces rada. Pozivaosam glumce kojima verujem, voleo samda predstavu na kontrolnoj probi vide iumetni~ki direktor i upravnik, zvao samprijatelje iz razli~itih oblasti. S drugestrane, va`no je proveriti razli~ite uzra-ste. Najkriti~niji su studenti Akademije.

Njima se ~ini da oni sve mogu, a tek kaddo|u na sceni shvate koliki im posla jo{predstoji, ali ih je vrlo va`no proveriti.

Pravo da vam kaèm, napravio samveliki broj predstava, vi{e od 130, i uveksam znao {ta me ~eka. Nisam mnogo pri-~ao o komadu, {to kaè Andri}: „Si-gurnost je u }utanju“. Ja sam se dugouvek pripremao. Smatram da je rediteljs-ka priprema, rediteljska uvertira zasusret s glumcima neophodna, presudna.Druga je to stvar kad pred glumce iza|ereditelj koji je osmislio stvar, u esenciji jeshvatio.

Mora li reditelj da veruje u sebe dabi to postigao?

Pre svega treba voleti i zaljubiti se udelo koje radi{. S druge strane, trebaimati strpljenja i sve ono {to smeta i {to jeko~nica scenskom razvoju, scenskomintenzitetu, sukobu i smislu eliminisati.Nisam pristalica skra}ivanja dela posvaku cenu. Mislim da se treba potruditida se na|u re{enja ina~e ova moda kojaje zavladala da se komad od dva i po satapretvara u komad od sat to je linijamanjeg otpora.

Nisam imao mnogo proma{aja ikomada koji su odlazili sa repertoara, alisam bio kriti~an prema sebi. U svemu jeveoma bitan kontakt, prisnost, poverenjei ne laskanje izme|u reditelja i glumaca.

Da li je tokom godina provdenih upozori{tu postojao reditelj koji vam seposebno dopao i od koga ste mo`da moglida „ukradete“ recept za svoj rad?

Ejzen{tajn kaè da svi rediteljinajve}i kradu iz pro{losti, samo je velikave{tina i veliki talent znati ukrasti i kadaukrasti. U stvari, ne radi se tu o kra|i.Mnoge stvari ni ne znamo da su se desile,nismo sve videli, postoje inspiracije.Predstava treba da se ra|a na licu mesta,tu, neposredno s glumcima i pred glumci-ma. Forsiranje rezultata i traènje gotoveforme po svaku cenu je pogubno naprobama. Reditelj mora da ima mnogasvojstva. Veliki je faktor {ta reditelj nau~iod ìvota, zatim {ta nau~i od onih koji izasebe imaju bogati hod po mukamagluma~ki ili rediteljski. Tre}e, na koga seugleda i ko mu sluì kao inspiracija, skojim umetnicima se druì. Beograd jenekada imao dobru osobinu: mnogo jebila ve}a dru`ba izme|u glumaca, re-ditelja, muzi~ara, slikara, vajara. Ljudisu se sastajali, izmenjivali utiske i to jepo meni vrlo va`no. Reditelj ne sme dabude usamljenko, da se povla~i od ìvota,od kolektiva. On mora da ìvi pun ìvot,jer je pozori{te {ah du{e, a da bi vi moglida igrate taj {ah vi morate da poznajetemnogo ljudi, da ih prou~ite, da s njimadrugujete, da otkrivate njihove tajne, jersvaka njihova tajna je potencijalnapozori{na tajna.

Po mom mi{ljenju, jedne no}i su sesastali pisac, glumac, slikar i kompozitori posle duge polemike slili se u novo bi}e- u reditelja. Pozori{te je sazdano odma{te i od istine i predvi|anja. Istinamora da bude jedan od glavnih junaka,ako ne i glavni junak predstave. Bezma{te predstava ne moè da pleni gle-daoca, ali je vrlo va`no i predvi|anje.ôvek ponekad krade od onoga {to sedesilo u istoriji, ali najteè je krasti odbudu}nosti. To je ve} mo} da reditelj iliglumac anticipira ono {to dolazi. To jenajteì i najkreativniji oblik preuziman-ja. Pozori{te je ~udna umetnost. Ono jespona izme|u ljudi i vekova i zato jezaista te{ko posti}i savr{enstvo. Paster-nak kaè: „Ja volim savr{enstvo u ne-savr{enstvu“, jer ako je sve do krajasavr{eno postoji opasnost da delo ne}eimati one otkucaje koje bi trebalo da ima.

Kako su na osnovu ovoga {to se rekliizgledale va{e probe?

Kao reditelj sam se uvek ose}ao kao~ovek koji ~eka slede}u probu. Svakaproba mora da bude neki pomak, malo

osvajanje, i ~ovek, kad zavr{i radni danu pozori{tu, o~ekuje da to nastavi. Pred-stava se ra|a kroz upornost, stalnu igruma{te, radost stvaranja. Ona se ra|a ipreko humora, jer ako je stvaranje turob-no, mu~no, u znaku prepirki, sukoba,neprijatnih polemika, vre|anja, smanju-ju se izgledi da se predstava rodi celovita.

Imali ste sre}u da vam ìvotni sa-putnik bude na{a velika glumica MajaDimitrijevi}. Koliko je ìvot s njomuticao na vas kao umetnika, i da li je onaznala da vas prati?

Umetni~ki kontakt izme|u nas osetiose ve} na studijama. Ina~e, moj je ìvotbio celina. Pozori{te se nije prekidaloodlaskom iz pozori{ta. Maja i ja, akonismo probali, razgovarali smo o po-zori{tu, i{li da gledamo predstave, ili letiputovali da vidimo {ta se po svetu radi.Razumevanje izme|u nas meni je bilodragoceno. Maja je razumevala svakumoju misao, a ja sam za nju traìo uloge,i prevodio. Maja je imala mo} transfor-macije, lako je govorila na sceni, imala jefenomenalno pam}enje. U svakom slu-~aju postojalo je ~udno razumevanje iz-me|u nas i uìvanje u zajedni~kom radu.

Najduè ste radili u Jugoslovesnkomdramskom. Kako ga danas vidite?

Pozori{te u kome sam ja po~eo 1948,gde sam reìrao i sara|ivao sa sjajnimansamblom - tog pozori{ta skoro da ne-ma. Dogodilo mu se ono {to se dogodilomnogim teatrima. Glumac i reditelj suslojevite li~nosti, ~esto isklju~ive, a sdruge strane svi imaju ose}anje kratko-trajnosti ìvota i stvaranja i postoji potre-ba da se {to vi{e u {to kra}em rokunapravi. To nije dobro. U teatru je dobrokada svi elementi funkcioni{u, kada jena svakom mestu pravi ~ovek. Danas suse izme{ale mnoge du`nosti, do{lo je doprezauzetosti glumaca, do{lo je do togada sopstvena ku}a ~esto nije primarna ikada se to dogodi pozori{te mora da kre-ne nekim drugim putem, {to se mene ti~eputem propadanja, pa se tako danas ~estopitam {ta sam to celog ìvota radio, {tasam to govorio, ~emu sam u~io mladeljude. Ima li to u dana{nje vreme uop{tenekog smisla? A opet, da ne verujem daga ima sigurno to ne bih ~inio celog svogìvota i ako je jedan, makar jedan stu-dent poslu{ao moje re~i mogu da kaèm

da moj ìvot u pozori{tu ima smisla, dasam ispunjen, da sam zadovoljan i damirno mogu da se povu~em sa dasakakoje ìvot zna~e.

Januar 2004.

„Volim da pi{em. Mnogo sam pesamanapisao, a ovom prilikom bih vam pro-~itao ne{to iz knjige Talijine pesme kojusam napisao 1991:

Snovi mi postaju sli~niNit ma{te sve je tanjaSnovi su ranije menjali ìvotSad ìvot samog sebe sanja.Ratovao sam sa sobomMegdane vodio, spaljivao se na

loma~i kajanjaI ostao sme{ni vojnik, iskrivljenog

ma~aPrepuklog koplja, naherene kacigeNa praznoj sceni.Kamenovan sam bio za tu|a visoka

zdanjaRazdao sam svoj granit i jama postaoêkam zemljotres.

REDITELJ

Izmi{ljao svetove, likove, gradionebeske ~ardake

Voleo od Tebe do Hiro{imeI na kraju izgubio ime.Na pustoj sceni sad umorno hodaDa li jo{ ne{to u njemu peva?Ne}e tajnu da oda.

SMRT REDITELJA

Podignite jastuk, zbacite }ebeUgasite svetlo. Ti{e, ti{e, ti{eZa{to tako brzo? Zavesa.

Danas smo sakupili da se oprostimood osobe koju ne smemo da zabo-ravimo. Ni Jugoslovensko dramsko

pozori{te, ni pozori{ni Beograd. A kao dasmo ga zaboravili jo{ za njegova ìvota.Smrt, i kad nije iznenadna, probudi sa-vesti i sama po sebi upu~uje na bilans.

Najmla|i me|u rediteljima-velikani-ma, koji su bili i danas su stubovi JDP,kao {to su Bojan Stupica, Mata Milo{evi}i Tomislav Tanhofer, ostavio je u povesni-ci ovog pozori{ta, izme|u ostalog, pred-stave kakve su Hvalislavi vojnik, Plug izvezde, Nikad se ne zna, Stenicu, Taoca,Dantonovu smrt, San letnje no}i, svetskupremijeru Mroèkovog Tanga, Omera iMenimu, Na{e sinove, Dunda Maroja...

Kad bismo se duboko zamisli nad de-lom i ìvotom Miroslava Belovi}a ondabismo do{li do saznanja da je u njegovojumetni~koj sudbini sve pomalo sloènije i

kompleksnije no {to su neki o njemupovr{no zaklju~ivali.

Bio je sve samo ne povr{an. Bio je~ovek misije u svemu {to je ~inio. U reìji,pedagogiji, poeziji... Nije prihvatao go-tovu po~etnu misiju JDP, pozori{ta kul-ture, misli i ma{te, ve} je tu misiju sasvojim starijim, a kasnije i s mla|im,kolegama gradio. Jeste zna~ajno {to jestudirao u Lenjingradu, tamo gde se ima-lo {ta nau~iti o pozori{tu, ali on je istovre-meno, {to je sam stalno nagla{ao, bogatioi usavr{avao svoje studijeio i u Stratforduna Avonu i, {to je jo{ va`nije, nadahnji-vao se na{im pozori{nim modernizmom,{to su uo~ili najbolje uo~ili sami Rusi kadje kod njih, kad god bih u njih gostovao,stvorio predstave sezone s Dundom Ma-rojem, dva Nu{i}a i jendog De Filipa. Onje, kao i ceo civilizovan svet, ~ak i Gro-tovski, prihvatao sistem Stanslasvkog i

bio jedan od stvaralaca koji je u na{imtada{njim bitkama izme|u starog i no-vog, u okviru knjièvnosti, doprinosiopobedi modernog na pozori{noj sceni.

Dobro je znao da umetnik okrenutbudu}nosti pozori{ta i novih formi nesme zaboraviti pro{lost. U ime budu}-nosti otkrivao je smelo novu doma}udramaturgiju, a u ime pro{lost je otkrivaona{e stare i zaboravljene vrednosti. I to

na kakvom nivou! I s koliko bujne ma{tei nepatvorene poezije.

Bio je, kao svaki veliki umetnik,protivre~na li~nost, senzibilniji i ranjivojno {to je izgledalo. A takvima u pozori{tenije lako. Postoji protivre~nost - pozori{tusu potrebni senzibilni, potrebni su tegob-noj, te{koj, odgovornoj umetnosti reìje,potrebni su glumcima, svima koji stva-raju. A ba{ je takvima te{ko u tetaru. Akad se jo{ prihvatio da do|e na ~elo JDP,za njega, njegovu osetljivost i ~ovekolju-bivost, za njega je nastao pakao, i s tog semesta brzo sklonio. To je za nas, mnogomanje osetljive, no {to je on bio.

Kaù da gotovo svako ko ìvi i dela upozori{tu - od upravnika do vatrogasca -sebe zapravo vidi kao potencijalnogglumca. Belovi} je verovao da bi bio iodli~an glumac, i to je priznavao. Upravona tu temu je bio premet dobronamernih{ala i anegdota. Na neki na~in on je,rade}i sa sebi najbliìm stvorenjem,svojom ìvotnom saputnicom MajomDimitrijevi}-Belovi}, stvorio u svetu re-kordni broj monodrama, i taj svoj anga`-man je doìvljavao kao da lil~no ostvaru-je vlastiti gluma~ki san.

Fizi~ki skrhan bez pozori{ta, tavorioje te{ke dane, godine. Posvetio se poeziji,~ak i to kao pozori{te kazivanim drugimsredstvima. Nedavno, pre nekoliko ne-delja, rekao mi je da bi se davno oprostiood ìvota da nije njegove divne, pametne,poput njega senzibilne }erke Marine, danije njenih poseta i razgovora telefonompreko sedam mora i sedam brda.

Na kraju }u re}i i ne{to sasvim li~no.Svi znate da nisam zavr{io stru~ne po-zori{ne nauke. Tada nije bilo odseka dra-maturgije na Akademiji. I Belovi}, onajjavni s prezimenom, i Miroslav, onaj sli~nim imenom, moji su pozori{ni uni-verziteti. Meni je bio nesebi~ni u~itelj, atakav je bio i prema svim svojim zva-ni~nim |acima. Za razliku od mnogihdrugih pedagoga, svojim je vaspitanici-ma pomagao pre sevga na onim prvimte{kim koracima. Zato mu, tamo negde,gde naàlost ne moè da me ~uje, upu-}ujem veliko hvala - za njegovo znanje,za divne bogate godine provedene zajed-no u pozori{tu i veliko prijateljstvo, jednood najve}ih koje sam u ìvotu imao!

(Govor odàn na komemoraciji u JDPu sali „Bojan Stupica“aprila 2005.)

24

In memoriam

LUDUS 124, 125, 126Lu

SENZIBILAN I RANJIV

„CEO @IVOT SU MERDEVINE...“

Miroslav Belovi} (1927-2005)

Alenka Ran~i} (1935-2005)

Milan Cac i Miha i lov i¯

ODLAZAK NI[KOG POTETAMladen Mla|a Nedeljkovi} (1936-2005)

Slobodan Krs t i¯

Jovan ¬ i r i lov

Od nesta{nog deteta koje se pentralopo drve}u i krovovima, preko vred-ne u~enice tri {kole: muzi~ke,

baletske i gimnazije, stigla je do beo-gradske Akademije za pozori{te, film,radio i televiziju.

Od vremena rata koje je provela kodbabe i dede u kome su, u Sisku, jedinadva pravoslavna bi}a bili ona i brat,preko Novog Sada i Zemuna, gde jestekla najboljeg prijatelja svog ìvota,Tanju Beljakovu, stigla je do Beogradagde je 1952. upisala studije glume u klasiprofesora Mate Milo{evi}a.

Dan pred prijemni ispit doìvela jenesre}u u kojoj je stradao veliki brojmladih ljudi: brod „Ni{„, koji je prevozio

putnike od Beograda do Zemuna, prevr-nuo se i potonuo. Alenka je uspela daispliva. Sutradan se pojavila na prijem-nom ispitu. Znaju}i za tragediju, profesorKulundì} je ostalim ~lanovima komisijerekao: „Ako je ona do{la da polaèprijemni ispit posle onog ~uda koje jedoìvela ju~e na brodu „Ni{„, ona se rodi-la samo da bude glumica i ne mora ni{tada radi; mi je moramo primiti.“

Tako je i bilo. „Mislim da su tonajlep{e godine moje“, govorila je o studi-jima Alenka Ran~i}. Sa njom su bili:Aleksandar Gavri}, Du{an Jani}ijevi},Ta{ko Na~i}, Miodrag Radovanovi},Branko Vujovi}, Moris Levi, Olga Pozna-tov, Tatjana Beljakova, Olga Savi}, Darko

Tati}, Borivoje Stojanovi}, Vera Toma-

novi}, Zagorka Marjanovi}...

U Pozori{tu „Bo{ko Buha“, 30. aprila

1956. diplomirala je Alenka Spai} s pred-

stavom Smrt Stefana De~anskog Jovana

Sterije Popovi}a.

Bilo je to vreme kada je Alenka snekim svojim kolegama ve} radila uDramskom programu Radio Beograda,ali i na filmu. Niù se filmovi i uloge:Par~e plavog neba, u kome je debitovala,zatim Devojka i hrast, La`ljivica, Pro-zvan je i peti tri, Slu`beni poloàj, Hero-in... Film Kre{imira Golika doneo joj jemnogo radosti: nagrade u Puli i u Ni{u.

Sa suprugom Jovanom Ran~i}em,glumcem i rediteljem, pi{e scenario zafilm De~ak i violina i Suncokreti.

Jednu sezonu provodi u tada{njemtitogradskom pozori{tu. Petnaestak godi-na je novinar lista „Prakti~na èna“. Odosnivanja Ni{kih susreta u kome jeu~estvovala, punih 39 godina davala jepe~at tim sve~anostima napravljenim uslavu glumca. Radila je to ne kriju}iljubav i po{tovanje prema sopstvenoj pro-fesiji.

Negde sam pro~itao njene re~i: „Ceoìvot su merdevine. Krenete gore, polomise neka pre~aga pa se malo spustite, paonda opet gore...!“

Ove godine su 40-ti, jubilani ni{kisusreti. Iako vi{e nije me|u nama, Alen-ka Ran~i} }e biti itekako prisutna. Nadprelepom ni{kom tvr|avom uvek }e sijatipunim sjajem njena nasmejana, pleme-nita zvezda.

Pre pet godina, za emisiju Prvogprograma Radio Beograda „Kod dva belagoluba“, razgovarao sam s glumicomAlenkom Ran~i}. Za taj jedan sat u studi-ju, ispri~ala mi je glavne crtice bogatog,sadràjnog ìvota, nesebi~no otvoriv{i„svoj dàk uspomena“.

Pri~u je zavr{ila onim {to je volela i~esto pominjala, stihovima Sergeja Jese-njina:

„U oluji, u buri, kraj neda}a svihuz te{ke gubitke i uz tugu kletubiti nasmejan, prirodan, tihnajve}a je umetnost na svetu.“Takva je zaista i bila. Takva }e i

ostati u se}anjima onih koji su jepoznavali, onih koje je volela, okupljala inegovala kroz prijateljstvo inajiskreniju ljubav.

SKlinike u Sremskoj kamenici u Ni{je 1. IV 2005, u ranim jutarnjimsatima stigla tu`na i bolna vest:

umro je glumac Mladen Mla|a Ne-deljkovi}. Lekari nisu, kao u ranijimpodhvatima, uspeli da sa~uvaju velikoljudsko i gluma~ko srce ~oveka koji je,ra~unaju}i i |a~ke dane, vi{e od 50 godi-na bio na pozori{noj sceni {irom neka-da{nje Jugoslavije. Po~eo je 1953. kodprvakinje ni{kog Narodnog pozori{taVere Bugar~i}, u komadu Bolji ìvot.Primetio ga je veliki glumac i rediteljDu{an @ivoti}, koji je ni{kog Palilulcabrzo angaòvao u Srem~evoj Zoni Zam-firovoj. A, {ta bi drugo igrao, no {egrtaPoteta. Pote je postao njegov prepoz-natljiv znak, imid`. Igrao je taj lik u{esnaestoj, ali i u ~etrdesetoj godini.

Hiljadu puta. Nije krio zadovoljstvo {to jeuvek kod publike izazivao smeh. Mla|aje uvek bio magnet za gledaoce. Omalen,prepun gegova, koje je znala~ki koristio,publiku je uvek uveseljavao.

êsto je govorio: „Volim kada ugledali{tu ~ujem smeh“. Njegov fah bilesu komedije. Igrao je i u dramama. Samona sceni u Narodnom pozori{tu u Ni{uostvario je 70 uloga. Bio je Mitan~e uIvkovoj slavi, Sin u Golorukima, Zapao uPikniku na frontu, Petar u \idu, Go-spodin u Striptizu, Puk u Snu letnje no}i,Tjomka u Odeljenju za rak, @ak uPomirenju, [varc u Golom kralju, Bond uUskoj stazi do dubokog severa, UjkaBlagoje u Dr, Luda u Kralju Liru, Pile uVo}nom danu. Pamte se njegove uloge ukomadima Spaseni i Srpske glave. Vi{eod 250 puta nastupio je u BDP-u, u

komadu Poltron Sini{e Pavi}a, a u reìjiAleksandra \or|evi}a. Jedan je odutemeljiva~a beogradskog „Krsmanca“.Nemirni pozori{ni duh vodio ga je i uPirot.

Igrao je i reìrao, kako je govorio, u„najmanjem pozori{tu na svetu“.

Voleo je teatar iznad svega. Pred-stavom Kazablanka T. Milosavljevi}aobeleì}e, 1999. godine, 45 godina profi-sionalnog rada. Dobi}e i veliko dru{tvenopriznanje Ni{a - Nagradu „11. januar“(2000). Uz jagodinskog „]urana“, to sumu dva najblistavija odli~ja. A, ima ihpodosta.

êsto je „pravio izlete“ i na veliki imali ekran, sti~u}i na taj na~in {irupopularnost. Igrao je u filmovima Vru}vetar, Otpisani, Jaguaron skok, Sti}i presvitanja, Hajde da se volimo, Tesnakoà, Vampiri su me|u nama, Plja~kaTre}eg rajha... Mnogobrojne ulogeostvario je u TV serijama. Pomenimosamo dve Bolji ìvot i Porodi~no blago. Unjima je bio prepoznatljivi Mla|a - vrcav,duhovit, veseo, razigram. Takav je bio i

pre 10-ak dana, u Leskovcu, na premijeriIvkove slave, u kojoj se ogledao kaostru~njak za ni{ki jezik! Pri~ao je srediteljima, kolegama, prijateljima. Biloje opet smeha do suza. Govorio je o novim

planovima, ekranizaciji Ivkove slave.Imao je i druge planove. Porodi~ne, ali iumetni~ke, iako je ve} nekoliko godinapenzioner. Ali, njegovo srceovog puta u nije izdràlo!

LUDUS 124, 125, 12625

Festivali

Me|unarodni festival malih scena,koji je u Rijeci startao kao festi-val hrvatskog komornog teatra a

pretvorio se u me|unarodno natjecanje,tokom 12 godina odgojio je publiku kojapredstavlja uistinu respektabilan ìri.Svake ve~eri ocjena publike nepogre{ivosecira predstavu i do kraja }e festivala -uvjerena sam - sve do}i na pravo mjesto.

Ovogodi{nju selekciju festivala, kojauklju~uje 12 predstava iz 9 zemalja,potpisuje dramaturg i kazali{ni kriti~ariz Zagreba Hrvoje Ivankovi}. Principrije~kog festivala je da se selektori iz-mjenjuju svake dvije godine, a jedini kojije birao program ~ak 5 godina bio je ka-zali{ni kriti~ar Dalibor Foreti}. On je,zajedno s umjetni~kim ravnateljem Ne-nadom [egvi}em, bio i osniva~ Festivalamalih scena u Rijeci.

Samo oni koje prate sve predstave ukonkurenciji mogu sagledati vrijednostnagrade koju dodjeljuje rije~ka publika,iako svake godine u Rijeci radi vrlopomno odabran ìri stru~njaka, koji ovegodine predvodi predsjednica hrvatskogITI-ja dramaturginja @eljka Tur~inovi},a ~lanovi su glumice Milena Dravi} (Beo-grad), Milada Kalezi} (Maribor), knji-èvnica Da{a Drndi} (Rijeka) i glumac@arko Radi} (Split).

îtav ovaj uvod o nagradama i ìrijunapisan je zbog predstave koja je stiglana Festival nepretenciozno, bez glu-ma~kih „zvijezda“, a ispra}ena je pra-vim ovacijama. To je naslov Nigdje nikognemam E. Bonda, u reìji Egona Savinai izvedbi Crnogorskog narodnog pozo-ri{ta iz Podgorice. Sve je u ovoj predstavisjajno osmi{ljeno, od reìje Egona Sa-vina, preko scenografije i kostima Mio-draga Taba~kog, izbora glazbe i njenadoziranja u glasno}i reprodukcije, pa doigre troje glumaca - Varje \uki}, BorisaIsakovi}a i Nikole Ristanovskog - koja jeod samog po~etka uzela publiku svojomprijete}om a ujedno bolnom porukom...Desio se potpuni kontakt izme|u aktera igledatelja, stvorila se napeta i gustaatmosfera u kojoj svi di{u kao jedan, aosje}anja se mogu fizi~ki opipati, {to jerezultirala dirljivo dugim aplauzom isuzom, koja je zaiskrila u oku ganutogRistanovskog.

Dvanaestogodi{njihit

Iako je dobila visoku ocjenu 4.65, skojom bi joj u nekim drugim sezonamabilo zagarantirano prvo mjesto, crno-gorska predstava u izvedbi internacio-nalnog gluma~kog miksa, nije favoritpublike ovogodi{njeg rije~kog Festivala.To je Ionescova ]elava pjeva~ica, u reìjiLaryja Zappije i izvedbi HKD Teatra izRijeke. Predstavu ne bih opisivala - prvozato jer sam o njoj ve} pisala na stranica-ma „Ludusa“, a drugo jer ju je vidjelapublika u Beogradu i Novom Sadu - notreba re}i da je redateljski koncept Zappi-je, koji je nekomunikativni tekst pretvo-rio u potpunu komunikaciju, stvorio od]elave pjeva~ice apsolutni rije~ki hit.Naslov je na repertoaru HKD Teatra 12

godina, igran je vi{e od 80 puta ({to jeprava rijetkost u malom gradu poputRijeke), a prvi put se na{ao u konkuren-ciji Festivala malih scena i nije uop}e~udno {to je dobio ocjenu publike 4.80! Toje naprosto jedna od onih predstava koji-ma ne moète odoljeti, a {estoro rije~kihglumaca (Nenad [egvi}, Zrinka KolakFabijan, Zdenko Boti}, Edita Kara|ole,Marija Geml i Damir Orli}) igrali su je teve~eri s toliko àra, da je atmosfera bilabolja no na premijeri!

Festival je otvorila zagreba~ka pred-stava Dramskog kazali{ta „Gavella“ - ureìji Nenni Delmestre, gledali smo nji-hovu hit predstavu Prije sna Lade Ka-{telan, u kojem je prodefilirala plejadasjajnih i poznatih glumaca - me|u koji-ma Helena Buljan, Anja [ovagovi}, Jele-na Miholjevi}, Slavica Kneèvi}, KsenijaPaji}, Boris Svrtan, Predrag Vu{ovi},Enes Vejzovi}. Visoka ocjena od 4.37,me|utim, ve} sutradan je bila potisnutana drugo mjesto, jer je publika svojimglasovima (4.55) dala prednost ma-|arskom Galebu Arpada Schillinga. Ovaneobi~na predstava, koja se igra podpunom salonskom rasvjetom, me|ugledateljima koji sjede u tom istom „sa-lonu“ i bez ikakvih drugih scenskih po-magala, bila je prava lekcija izvanredneglume!

Uslijedila je beogradska predstavaVelika bela zavera Ateljea 212, koja jezbog zaista velikog zanimanja publikejedina na festivalu imala dvije izvedbe.Predstava je ispra}ena pohvalama mla-dom redatelju Milo{u Loli}u i glavnomglumcu Milo{u Vlalukinu, a dobila jeocjenu 4,00. Ne{to bolje plasirala se split-ska Antigona, kraljica u Tebi (publikajoj je dodijelila ocjenu 4.10), koja se ureìji Matka Raguà igrala u prostorubiv{e rije~ke Tvornice papira. Radi se otekstu splitskog dramati~ara Ton~a Pet-rasova Marovi}a, koji se ponovo poduh-vatio anti~ke teme. Naslovnu je junakin-ju tuma~ila prvakinja splitskog teatraZoja Odak, ali unato~ vrlo sugestivnojigri predstava je bila hendikepiranahladnim vjetrom koji je propuhivao krozrazbijene prozore i ometao koncentracijupublici. Ina~e, splitske predstave u Rijeci,svih ovih godina, naprosto nemaju sre}e- ili se igraju na otvorenom za hladnihdana, ili senzibilitetom ne odgovarajurije~koj publici - uglavnom dolaze kaohitovi, a na Festivalu prolaze neza-paèno.

Prvi put u Rijeku je stigla letonskapredstava - bila je to Rainisova obradapoznate narodne pri~e Pu{i vjetri}u ureìji nove letonske redateljske zvijezdeGaline Poli{~uk. Jednostavna pri~a mla-dog gluma~kog ansambla, oboga}enaìvom izvedbom tradicionalne glazbe iproizvodnjom svih zvukova u predstavi,nagra|ena je ocjenom 4.16.

Novi tekst Deana Dukovskog Drugastrana u reìji Slobodana Unkovskog isjajnoj igri ~etvoro glumaca Dramskogteatra iz Skopja, podijelio je gledatelje zaokruglim stolom: reakcije su i{le ododu{evljenja, do tvrdnji da je tekst za-sluìo kra}enje, ali osobno mislim da sumnoge reakcije na ovu predstavu bile

ishitrene. Kao i drugi tekstovi Dukovskogi ovaj udara {akom u èludac, izazivamu~ninu i nevoljkost sudjelovanja u pri-~i, koja nudi samo bezna|e i grubiseksualni obra~un aktera. Publika je teve~eri rekla: 4.06, {to se u~inilo pre-niskom procjenom izvanredne gluma~keigre svo ~etvoro glumaca (Jovica Miha-jlovski, Irena Ristik, Kamka Tocinovski iToni Mihajlovski), a deseti se dan Festi-vala zavr{io Koltésovim Hamletom, to~-nije tekstom Dan umorstava u povijesti oHamletu, Mini teatera iz Ljubljane, ureìji Ivice Buljana. Ovaj rani tekst B. M.Koltésa, nastao 1974. dok je autor jo{ biostudent, i koriste}i se Shakespearovimpredlo{kom, vje`bao dramsko pisanje,zanimljiv je ne samo po svojoj drama-tur{koj formi koja pretpostavlja da oHamletu sve znamo, pa svodi pri~u nasvega ~etiri lika (Gertruda, Klaudije,Hamlet i Ofelija), ve} i po na~inu kako jeredatelj Buljan do{ao do teksta: budu}i jepoznavao Koltésa i godinama se bavireìjom njegovih tekstova, kao blizakprijatelj obitelji dobio je od autorov bratatekst o Hamletu, kao neku obiteljskurelikviju. Tako je Buljan ovaj tekst i prviizveo u svijetu, a neobi~na podjela i na~inigre - koji je potpuno sti{an, obojen nje`-nom glazbom, pa time i upozoravaju}eokrutan - doveo je ovu predstavu na Fe-stival malih scena. No, nakon crnogorskepredstave publika je izgleda bila ipakprezasi}ena razinom probu|enih emoci-ja. Iako su se na okruglom stolu nakonHamleta ~ule pohvale kakvih jo{ nije bilona Festivalu, gledatelji su ocijenili pred-stavu s 3.47.

@iri - Galeb,publika - Pjeva~ica

Na programu posljednja dva danabile su jo{ dvije belgijske predstave(Bilje`nica i Dokaz, A. Kristof) u kolek-tivnoj reìji glumaca, koje su odmahnakon izvedbe u Rijeci putovale na festi-val u Jeruzalemu, a rije~ko je kazali{noslavlje zavr{ila rumunjska Elektra ureìji M. Maniutiua.

Ovogodi{nji rije~ki Festival malihscena bio je istinski trijumf ènske glume- {teta je {to se za glavnu ulogu moènagraditi samo jedna glumica, rekla jeMilena Dravi} ~lanica peto~lanog ìrija,koji je odlu~io: nagrada „Veljko Mari~i}“za najbolju predstavu u cjelini dodijelje-na je êhovljevom Galebu, u izvedbiKazali{ta Krétakör iz Budimpe{te, dok jenagrada „An|elko [timac“ za najboljureìju pripala Arpadu Schillingu zareìju Galeba. Nagrada „Veljko Mari~i}“dodijeljena je u jo{ 9 kategorija: nagraduza glavnu mu{ku ulogu dijele JovicaMihajlovski (Laki, u predstavi Drugastrana Dramskog teatra iz Skopja) iNikola Ristanovski (Grit, u predstaviNigdje nikog nemam CNP-a iz Pod-gorice); nagradu za glavnu ènsku ulogudobila je Annamarija Láng za uloguNine u predstavi Galeb; za epizodnuulogu nagra|eni su Edita Kara|ole (kaoGospo|a Martin, u predstavi ]elava pje-va~ica HKD Teatra iz Rijeke) i MiodragKrstovi} (Pet, u predstavi Velika belazavera Ateljea 212 iz Beograda); naj-boljom mladom glumicom ìri je imeno-vao Kamku Tocinovski u predstavi Dru-ga strana (tuma~ila je ulogu Male). Na-grada za dramaturgiju pripala je belgi-jskom ansamblu De Onderneming izHobokena za predstave Bilje`nica iDokaz; nagrada za scenografiju odlaziMiodragu Taba~kom za predstavu Nigdje

EKSPLOZIJA GLUMA^KOG UMIJE]A12. Me|unarodni festival malih scena ove

godine predstavlja rije~koj publici dramska

ostvarenja iz 9 zemalja po izboru Hrvoja

Ivankovi}a

Svje t lana Hr ibar

nikog nemam CNP-a, a za najbolju kosti-mografiju nagra|ena je Charlotte Wi-llems za rad na predstavama Bilje`nica iDokaz. Za scensku glazbu nagra|en jeansambl Narodnog kazali{ta iz Rige upredstavi Pu{i vjetri}u, dok je nagradaza oblikovanje svjetla pripala RadomiruStamenkovi}u u predstavi Velika belazavera Ateljea 212. Odlukom ìrija„Novog lista“ koji su ~inili MiljenkoMarin, Svjetlana Hribar i Zlatka Zu-

banovi} Likari}, nagrada »Mediteran«(u iznosu od 1.000 eura) za najboljugluma~ku kreaciju dodijeljena je NikoliRistanovskom za ulogu Grita u predstavi„Nigdje nikog nemam“ CNP iz Pod-gorice.

Najbolja predstava po ocjeni rije~kepublike, ~ija nagrada nosi ime DaliboraForeti}a, pripala je predstavi ]elavapjeva~ica HKD Teatraiz Rijeke.

VVaarrjjaa \\uukkii}} ii NNiikkoollaa RRiissttaannoovvsskkii uu zzaavvrr{{nnoomm pprriizzoorruu pprreeddssttaavvee NNiiggddjjee nniikkoogg nneemmaamm

JJoovviiccaa MMiihhaajjlloovvsskkii ii IIrreennaa RRiissttiikk uu DDrruuggoojjssttrraannii DDeeaannaa DDuukkoovvsskkoogg

SScceennaa iizz pprreeddssttaavvee VVeelliikkaa bbeellaa zzaavveerraa

NNeennaadd [[eeggvvii}},, ZZrriinnkkaa KKoollaakk FFaabbiijjaann,, DDaammiirr OOrrllii}},, EEddiittaa KKaarraa||oollee,, MMaarriijjaa GGeemmll ii ZZddeennkkooBBoottii}} -- mmoo}}nnaa {{eessttoorrkkaa rriijjee~~kkee ]]eellaavvee ppeevvaa~~iiccee

26

IETM

LUDUS 124, 125, 126Lu

410 registrovanih u~esnika - pred-stavnika organizacija ~lanica jedin-stvene evropske mreè u oblasti

savremenog teatra i scenskih umetnosti,kojima se na samom sastanku pridruìlovi{e desetina doma}ih umetnika i kul-turnih operatera, tokom ~etvorodnevnogsastanka bili su zaokupljeni formalnimsesijama, neformalnim razgovorima,razmi{ljanjima, debatama, planiranjemprograma itd.

Kao {to je uobi~ajeno na svim sa-stancima IETM-a, konferencijske aktiv-nosti pratio je ’izlog’ ili ’showcase’ beo-gradskog pozori{ta - program namenjenpredstavljanju savremenih umetnika ipozori{ne produkcije grada-doma}ina.

Tokom 4 neverovatno puna danaodràn je veliki broj aktivnosti - osimskup{tinske sednice, organizovane sudiskusije, radne grupe, radni sastanci,informativni paneli, prezentacije organi-zacija-~lanica, promocije projekata, tre-ninzi, ‘OFF’ sastanci kulturnih agencija,sekcija, mreà, itd.

Evropska mreàu Beogradu

Zasluga za okupljanje IETM-a uBeogradu svakako u najve}oj meri pripa-da Milanu Lu~i}u, direktoru Doma omla-dine Beograda - ustanove koja je biladoma}in sastanka, koji je tako|e i ~lanUpravnog odbora mreè: „IETM je, usmislu svesti o politi~koj situaciji, uveki{ao korak ispred doga|aja, prevenstvenou nastojanju da obezbedi podr{ku iuslove neophodne za umetni~ki rad isaradnju“, kaè Lu~i}. „Kad smo bilisasvim izolovani, 1998, Mary Ann Vlig(generalni sekretar IETM-a) koju samupoznao u Bugarskoj, pozvala me je dadodjem na sastanak IETM-a. No, kod nassu se zbivali va`ni dogadjaji - demon-stracije, posle je bilo bombardovanje, pasmo o~ekivali da Milo{evi} padne...Najzad sam, prvi put, oti{ao na sastanaku Rejkjavik. To je bio relativno mali sa-stanak, ali su svi klju~ni ljudi bili prisut-ni. Na prijemu u Gradskoj ku}i gra-dona~elnica me je, na moje ogromnoiznenadjenje, poimence pozdravila i po-zvala da posle zvani~nog programa do-|em u njen kabinet. Tamo sam je na{aokako, u dru{tvu biv{e predsednice Islan-

da, na CNNu gleda gde gori Skup{tina uBeogradu. Bio je 5. X 2000.

U programima kakvi su me|unaro-dne mreè kontinuitet je od najve}egzna~aja. Iako su i ranije umetnici izSrbije uzimali aktivno u~e{}e u mreì:krajem 80-ih Ljubi{a Risti}, polovinom90-ih ljudi iz BITEFa - Jovan ]irilov iDu{ana Nikoli}, kontinuitet nije ostva-ren. Svestan toga, od te 2000. do ove go-dine nisam propustio nijedan sastanakIETM-a. U jesen 2001. postao sam ~lanUpravnog odbora.“

Produkcija sastanka nimalo nijejednostavna. Priprema traje 6 do 8 mese-ci i uklju~uje timski rad zaposlenih,stru~njaka, volontera. Mesec i po danapre sastanka, predstavnici sekretarijatamreè iz Brisela evaluiraju obavljenupripremu. Beograd je dobio najvi{u oce-nu za fazu pripreme sastanka, uz jednuzamerku: kvalitet toaleta, koje je Domomladine prakti~no rekonstruisao dodolaska gostiju.

Beogradski sastanak je, prema re-~ima Lu~i}a, organizovan s najniìmbudètom u istoriji IETM-a, zahvaljuju}iispravnoj politici beogradske vlade.

Spremnost Grada i Doma Omladinekao organizatora i{la je u susret èlji ~la-nova i Uprave mreè da se sastanak odr-ì u Beogradu. Predlozi o gradovima ukojima }e se odràti sastanci iznose seputem mehanizama mreè, npr. na ple-narnim sednicama; predlozi se argu-mentuju unutar Upravnog odbora, kojikonsenzusom donosi kona~nu odluku.

Evropa: ponovnoujedinjenje?

Izbor Beograda kao grada-doma}inabio je opredeljen i prioritetima IETM-a, ukoje se u regionalnom smislu, svrstavaBalkan i Jugoisto~na Evropa. Analogijaje prisutna i u izboru op{te teme sastan-ka Evropa: ponovno ujedninjenje?

U osnovi oba izbora stoji nastojanjeda se prevazi|u stereotipi i politi~kaograni~enja i da se kroz aktivnosti inve-stira u viziju Evrope kao integrisanogkulturnog prostora: „Istovremeno saslomom biv{e Jugoslavije, Evropa je ì-vela svoj san iz 70-ih, zasnovan na ideja-ma lidera koji su verovali u solidarnost -Olef Palmea, Santjaga Karilja ili Vili

SASTANAK IETM-A U BEOGRADUGodi{nja plenarna sednica IETM-a / Nefor-

malni evropski pozori{ni susret, ove godine,

od 17. do 20. III, po prvi put je odràna u

Beogradu

Branta. Pao je berlinski zid, granice supo~ele da nestaju, ra|ao se duh jedinstva- barem s ta~ke gledi{ta gra|anina kojine ìvi u Evropskoj uniji. Danas, s novimuslovima i okolnostima, mo`da je vremeda se vratimo tom prvobitnom snu.“

Sastanak IETM-a u Beogradu inau-gurisan je panel diskusijom na temuEvropa: ponovno ujedinjenje?, u kojoj suu~estvovali Aleksa \ilas, pisac i politi~kianaliti~ar, i @ivorad Kova~evi}, predsed-nik Evropskog pokreta u Srbiji. Refor-misanje, promi{ljanje, pronalaènje, pre-ispitivanje, reakcija, preokret - klju~ni supojmovi oko kojih se kretala diskusija unastojanju da ocrta savremenu istorijskudinamiku.

Pitanje potrebe za ponovnim, mo`dadruga~ijim ujedinjenjem Evrope kao te-matski okvir sastanka dalo je sna`nupoliti~ku konotaciju temama radnih sesi-ja, na kojima su se razmatrali bitniaspekti savremene scenske prakse: kakoostvariti uspe{nije odnose ili efikasnijisistem obra}anja publici, me|usobnupomo} u postizanju tog cilja, pitanjapartnerstava, realnog samosagledavanjai delotvornosti ideja, inovativnosti...

Kako je strukturisansastanak?

Sastanci IETM-a su tokom godinaoblikovani u skladu s potrebama ~lan-stva. Tokom prepodneva odvijaju seskup{tinske aktivnosti ili panel diskusi-je; popodne je posve}eno fokusiranimsesijama u okviru odabranih tema.

Susreti se ostvaruju na nekoliko ni-voa: radne grupe debatuju teme od klju~-nog me|unarodnog zna~aja; radni sa-stanci razmatraju pitanja od uèg intere-sa za samu mreù; informativne stanicesu prilika da se dobiju detaljnija oba-ve{tenja o projektima i programima kojisu predmet {irokog interesovanja umet-nika, organizacija ili ustanova; PIAZZAje programski prostor za prezentacijuprojekata, u cilju postizanja mobilnosti,partnerstava ili saradnje; treninzi upu-}uju kako da se steknu ve{tine neop-hodne za uspe{no i efikasno savremenodelovanje u oblasti scenskih umetnosti,itd.

Teme diskusionih grupa utvr|uju sekoordinisanim dogovorima dva odbora:Organizacionog odbora u gradu-doma-}inu i Upravnog odbora IETM-a u Bri-selu. Beogradski organizacioni odborokupio je predstavnike razli~itih sektora:od akademskog, preko gradske adminis-tracije, me|unarodnih festivala, institu-cionalne produkcije, do nezavisnogumetni~kog sektora.

„Na~in odlu~ivanja u IETM-u je,zbog neformalnog karaktera mreè,uvek zasnovan na konsenzusu“, obja-{njava Lu~i}. „Dva odbora su dogovaralasve elemente sastanka: teme radnihgrupa - za koje smo insistirali da buduod zna~aja za ovda{nju umetni~ku sred-inu, ponudu show-case - prikazane su iinstitucionalne ali i off produkcije, i sveostale detalje. To je ’put kojim se re|e ide’,iziskuje daleko vi{e napora i angaòvan-ja, pre svega u planiranju zadataka zaorganizacioni tim i doma}ine. Trudilismo se da predvidimo ne samo problemeve} i mogu}nosti i {anse koje prisustvova`nih li~nosti moè zna~iti za beo-gradske umetnike i organizacije; buditeprili~no sigurni da, ako se neki umetniksprijateljio za ve~erom sa kolegom izEvrope, nisu slu~ajno seli jedan poreddrugog...“

Organizacioni odbor u Beograduaktivno je sara|ivao na formulisanjutema radnih grupa i na odabiru govorni-

ka. Predloène teme od strane IETM-a sudopunjavane, ponekad menjane, predla-gane nove.

Radne grupe

U okviru dva popodneva, u~esnicimaje ponu|eno da izaberu 4 izme|u 14tema o kojima se diskutovalo u okviruradnih grupa. Na svakoj od sesija uvod-ni~ari su bili stru~njaci iz Beograda iEvrope, a sesiju je vodio moderator-pred-stavnik IETM-a.

Teme radnih grupa blisko su po-vezane sa savremenom praksom, kao i spoliti~kim uticajima kao provokacijom zaovu praksu: Festivali i politika - me-|usobni uticaj;

Progamiranje u savremenom teatru;Ulica kao kretivno igrali{te - umetnost ipolitika u javnom prostoru; Stvaranje,produkcija, turneje; Mladi umetnici uperiodu izme|u obrazovanja i profesion-alnog rada; Marketing: strategije i meha-nizmi komunikacije;

Umetnost kao faktor razvoja upromeni sveta, s fokusom na zemljama utranziciji; Disidentstvo u scenskim umet-nostima; Teatar manjina; Gde je granicaizme|u vizuelnih i scenskih umetnosti?Cenzura i autocenzura; The Fence (Ogra-da) i nova evropska praksa dramskogpisanja.

„Teme radnih grupa bile su vrlokrupne“, kaè Milena Dragi}evi} [e{i},~lan Organizacionog odbora sastanka.„Zajedni~ki imenitelj ovogodi{njeg sa-stanka jeste da pozori{ni svet èli sebe davidi kao aktere dru{tvenih promena.

Stoga veliki broj tema nije bio ~istostru~an ve} je obuhvatao pitanja vezanaza savremen politi~ki kontekst u Evropi imesto teatra u njemu, koncept evropskogkulturnog prostora, i mogu}nost i odlukupojedina~nih umetni~kih doprinosa krozprogramiranje - profil i repertoar.

Druga velika zajedni~ka tema beo-gradskog sastanka jeste promena sveta:koncept umetnosti kao faktora razvojaotvorio je pitanja disidentstva, auto-cenzure, kulturne politike prema susedi-ma (zemljama izvan EU), prema manji-nama, granicama me|u domenimaumetnosti i sl.“

Radni sastanci iinformativne stanice

Dok su radni sastanci bili prostor zateme od internog interesa za ~lanovemreè - IETM kao trì{te, i Kako organi-zovati sastanak IETM-a -, ’informativnestanice’ su bile mo`da najzanimljiviji inajprimenljiviji segment sastanka za{irok krug umetnika, predstavnika orga-nizacija ili ustanova.

Na 5 ’stanica’ okupljeni profesionalcimogli su da se informi{u o mogu}nostimaod naj{ireg interesa: politici podr{kevelikih fondacija saradni~kim projekti-ma na Balkanu, mogu}nostima finansir-anja partnerskih projekata ili koproduk-cija, pristupu va`nim web portalimaspecijalizovanim za savremene scenskeumetnosti, novoustanovljenim edukativ-nim programima koji reaguju na potrebeproizi{le iz savremene prakse, intersek-torskim, interkulturnim i drugim isku-stvima, itd.

Princip ’informativnih stanica’ jesteda prakti~ari, predstavnici ili zvani~niciorganizacija i programa (npr. Evropskakomisija / Kultura 2000), prezentujuosnovne smernice programa, na osnovukojih prisutni u~esnici mogu da postavekonkretna pitanja vezana za realizacijuili planiranje svojih projekata.

Za na{e iskustvo katarzi~na jeemancipovanost evropskih umetnika kojina ovakvim susretima ponekad dovode upitanje postulate evropski zasnovanihprograma i otvoreno zadiru u dubljesfere logike koja se neretko kosi s pro-klamovanim vrednostima.

Show-case

Svi sastanci IETM-a u svoj programuklju~uju i pregled / ponudu savremenepozori{ne produkcije grada i zemlje do-ma}ina. Akcenat je na predstavljanjuinovativnih i intrigantnih autora i pred-stava.

U 4 dana sastanka IETM-a u Beo-gradu prikazano je ~ak 47 predstava,projekata, prezentacija, scenskih doga-|aja... Obuhva}ena je produkcija skorosvih gradskih pozori{ta, kako repor-toarskih, tako i nezavisnih pozori{nihgrupa. Zastupljene su tako|e i brojnepredstave za de~ju publiku, kao i gra-ni~ni oblici scenske prakse s drugimumetni~kim medijima.

Pozori{ni program komponovao jeOrganizacioni odbor u Beogradu, u skla-du s procenom {ta moè biti najzanim-ljivije za najve}i broja prisutnih ~lanicamreè. „Organizacioni odbor odlu~io jeda sledi tri ravnopravna pravca“, kaèDragi}evi} [e{i}, „a to su eksperimen-talne forme, najkvalitetnije produkcijedoma}eg pozori{ta i savremeni srpskidramski tekst kao potencijalno vaànulog u razmeni. Otud su tokom trajanjasastanka IETM-a prikazane savremeneistraìva~ke forme kao {to su Balkanskaplastika i Dance Macabre, sloène i za-htevne produkcije poput predstave JDP-aMleta~ki trgovac i postavke drama sa-vremenih doma}ih pisaca Biljane Srb-ljanovi} i Milene Markovi}.“

Kroz pozori{ni program nije pri-kazan samo umetni~ki rezultat, ve} je

Sun÷ica Mi losav l jev i¯

KKaadd ppoo`̀eelliittee ddaa kkuuppiittee kknnjjiigguu,, ppoonneessiittee ssaa

ssoobboomm oovvaajj kkuuppoonn!!

KKnnjjii`̀aarraa BBOOOOKKWWAARR -- SSKKCC,,~~iittaaoocciimmaa „„LLuudduussaa““ ddaajjee ppooppuusstt

oodd 1100 ddoo 3300%%nnaa ssvvaa iizzddaannjjaa

SSttuuddeennttsskkii kkuullttuurrnnii cceennttaarr,,

KKrraalljjaa MMiillaannaa 4488,, 1111000000 BBeeooggrraadd

MMiinniissttaarrssttvvoo zzaa

kkuullttuurruu

SSrrbbiijjee mmoo`̀ddaa

mmoo`̀ee bbeezz

„„LLuudduussaa““,, aallii

„„LLuudduuss““ nnee

mmoo`̀ee bbeezz

pprriilloo`̀nnii{{ttvvaa

MMiinniissttaarrssttvvaa zzaa

kkuullttuurruu SSrrbbiijjee..

„„VVrreeddnnoosstt ddaarraa

nniijjee mmeerraa ddaarraa;;

nnjjeeggoovvaa mmeerraa

vvrreeddnnoossttii

jjee vvrreeddnnoosstt

kkoojjuu iimmaa zzaa

ddaarriivvaannooggaa““,,

kkaa`̀ee ssttaarraa

ttaammiillsskkaa

mmuuddrroosstt..

LUDUS 124, 125, 12627

IETM

predstavljena i teatarska infrastrukturaBeograda: pozori{ne scene, zgrade, am-bijenti, tehni~ka osnova i podr{ka, njenaprimenljivost i fleksibilnost, efikasnostprate}ih slu`bi, itd.

Predstave su na svojim scenama pri-kazali Narodno pozori{te, Jugoslovenskodramsko, Beogradsko dramsko, Atelje212, BITEF Teatar, Malo pozori{te Du{koRadovi}, Pozori{te lutaka „Pinokio“,Pozori{te Bo{ko Buha; prezentacije ipredstave izvedene su i u Kulturnomcentru REX, Studentskom kulturnomcentru, Sava centru, u prostorima Domaomladine Beograda, kao i u Knez Mihaj-lovoj ulici.

Na taj na~in stvoren je preduslov dapozori{ni prakti~ari, me|u kojima su bilibrojni direktori festivala, kulturnih cen-tara, menadèri i drugi, na osnovu kon-kretnog uvida u umetni~ke, scenske iprodukcione uslove i mogu}nosti, uklju~eBeograd u razli~ite oblike saradnje ubudu}nosti.

Zna~aj ulaganja

Sloèn i ambiciozan program sa-stanka IETM-a svakako ne bi bilo mo-gu}e ostvariti da nije postojala podr{kaSkup{tine grada Beograda.

Grad-organizator sastanka u pot-punosti preuzima tro{kove organizacije,vo|en brojnim razlozima. Interesi gradaleè u prioritetima evropskih integracija ime|unarodne saradnje, ali i u afirma-tivnom pozicioniranju Beograda nakulturnoj mapi Evrope. Dobro realizovansastanak IETM-a, kaè organizator,predstavlja garanciju da jedan gradmoè da organizuje i najve}e doga|aje.

Gradska kulturna i upravna admi-nistracija umela je da prepozna i ne-posredan zna~aj koji okupljanje pozo-ri{nih profesionalaca iz Evrope moèimati za umetnike, umetni~ke ustanove iorganizacije, i napokon javnost i publikuu Beogradu.

„Sastanak ima poseban zna~aj zaone pozori{ne producente i festivale ~ijeprogramsko opredeljenje teì ka isko-raku od tradicionalnog institucionalnogna~ina rada. Beogradski letnji festivalBELEF je uklju~ivanjem u IETM stekaopriliku da pro{iri spektar saradni~kihmogu}nosti, i da u svoj program uklju~i

veoma interesantna umetni~ka istra-ìvanja. Balkan Ekspres kao projekatIETM-a, pruà priliku neformalnimpozori{nim trupama iz Beograda i Srbijeda se bliè upoznaju s kolegama sli~nihpozori{nih opredeljenja i prakse u re-gionu“, ocenjuje Dragi}evi} [e{i}.

Organizatori kao i mnogi u~esnicislaù se da najve}u korist od sastankaIETM-a ima upravo profesionalna tea-tarska scena Beograda. Ovaj sastanaktako|e moè predstavljati korak u otva-ranju ustanova prema novim praksama ioblicima evropske saradnje. Jer, kakokaè Lu~i}, da bi se ostvario maksimumiz ovakve prilike, neophodno je imativiziju {ta me|unarodna saradnja moèda donese. Da bi se postigli rezultatineophodno je ulagati, i kontinuirano bitiprisutan.

Koje smo lekcijenau~ili?

Iz svog iskustva u radu IETM-aLu~i} tako|e zaklju~uje da je inicijativaosnovni uslov za uspe{nu saradnju.„Na{i ljudi uglavnom nemaju artiku-lisanu inicijativu. Mo`da im se, kad videgoste iz sveta kako u grupicama razgo-varaju, ~ini da je to kompaktna ’ekipa’,da se svi me|usobno poznaju i da jenemogu}e u}i u taj krug. Ali nije tako;naj~e{}e se sagovornici ne poznaju, ve}su se tu, na sastanku, mo`da upravomalo~as, upoznali.

IETM upravo je prilika za individu-alne inicijative i kontakte. Partnerstva isaradnja ostvaruju se preko li~nihkontakata i profesionalnog poverenja.Poslovi se otvaraju kasnije, na osnovuutisaka i informacija koje se {ire ra-zli~itim kanalima, i donose konkretnerezultate u budu}nosti.“

Posle IETM-a

Mreà IETM ima svoje mehanizmeevaluacije sastanka, kroz pa`ljivo kom-ponovan upitnik koji treba da ukaè nauspe{no ostvarene zamisli i programskeceline, eventualne propuste ili iznevere-na o~ekivanja, i ideje i sugestije za orga-

nizovanje budu}ih aktivnosti. Anketi-ranje se sprovodi na {irokom uzorku, idobijeni podaci se ugra|uju u planiranjeslede}eg sastanka.

Iz stava i opho|enja u~esnika nazavr{nom susretu u Muzeju savremeneumetnosti na U{}u, sti~e se utisak da jebeogradski sastanak protekao i okon~ans uspehom. ^lanovi mreè iz Evrope su, utradicionalnom duhu beogradskog gosto-primstva, doìveli prijatne trenutke ukvalitetno obezbe|enim uslovima zakonstruktivan rad.

Beogradski umetnici i kulturni oper-ateri imali su dragocenu priliku daostvare saradni~ke kontakte koji moguishodovati zanimljivim projektima ubudu}nosti.

Dom omladine Beograda je upisaozna~ajan uspeh u svoj indeks ostvarenihrezultata. Nije naodmet pomenuti i re-novirane toalete, {to u na{im uslovimauop{te nije zanemarljiva stvar.

Ipak se mora sa àljenjem zapazitinezastupljenost i odsustvo umetnika imenadèra iz odre|enih struktura i sre-dina: u prvom redu Ministarstva kultureSrbije, pojedinih va`nih ustanova uBeogradu, a posebno iz ustanova i orga-nizacija iz drugih kulturnih centara uSrbiji.

Mo`da je sna`nije i neposrednijeinformisanje od strane organizatora mo-glo doprineti aktivnijem u~e{}u pred-stavnika ovih ustanova kao i umetnika-pojedinaca; podjednako za centralne i zaperiferne kulturne instance, sastanakIETM-a bio je prilika da se mnogeklju~ne teme za na{ region sagledaju u{irem i sloènijem svetlu.

Balkan ekspres kao regionalnamreà predstavlja mogu}nost organizo-vanja kroz koju bi se oja~ale veze me|ustvaraocima i organizacijama u samojzemlji i regionu.

IETM ima fond iz koga se pokrivajuputni tro{kovi za u~e{}e mladih profe-sionalaca i onih iz zemalja koje se sma-traju regionima prioriteta.

Aktuelni regionalni prioriteti su:Jugoisto~na Evropa (Balkan), Mediter-anske zemlje (Arapski svet, Turska),Afrika, Latinska Amerikai Centralna Azija.

IETM I RAZVOJ KULTURNE POLITIKE Milena Drag i¯ev i¯ Šeš i¯

IETM je osnovan s ciljem da se name|unarodnom nivou poveù produ-centi novih i eksperimentalnih pozo-

ri{nih tendencija, koje obi~no izmi~upa`nji nacionalnih i gradskih pozori{nihustanova ~iji je zna~aj u nacionalnojkulturnoj politici i dalje predominantan.

Povezivanjem i umreàvanjem ne-zavisnih grupa i organizacija omo-gu}ava se razvoj savremenog pozori{nogstvarala{tva, kroz me|usobnu podr{ku~lanica na me|unarodnom planu i zajed-ni~ko lobiranje za razvoj fondova koji }estimulisati ovakav vid umetni~kogistraìvanja i prakse.

Takodje u smislu na{e kulturne poli-tike, sastanak IETM-a je bio dragocenaprilika da se upoznamo sa na~inima iposebnim instrumentima koje evropskedràvne i gradske kulturne politike raz-vijaju za podr{ku savremenom teatru.Iako naàlost prisustvo Ministarstvakulture nije bilo zapaèno, gradski se-kretarijat za kulturu je, kroz svoje

kulturne administratore, aktivno biouklju~en u rad i prezentacije.

Francuski kulturni centar je nanamenskoj sesiji - OFF sastanku, organi-zovao pregled dobrih praksi kojima je uFrancuskoj obezbedjena podr{ka novimteatarskim formama: predstavljeni sukulturna politika grada Lila, program-sko opredeljenje Centra za umetnost ikulturu @or` Pompidu, te prikaz kom-parativnog pregleda pozori{nih praksiEvrope. Kroz susret sa stru~njacimaodgovornim za ove projekte na{i prak-ti~atri mogli su da se upoznaju i provereuspe{ne ideje o mogu}im na~inima ra-zvoja politike podr{ke eksperimentalnompozori{tu i umetni~kom sektoru u {iremsmislu.

Sama ~injenica da se jedan od dvagodi{nja sastanka mreè redovno orga-nizuje u Centralnoj ili Isto~noj Evropigovori o èlji IETM-a da se Evropa sagle-dava kao celovit i integrisan kulturniprostor.

Beograd kao doma}in sastanka imavi{estruki potencijal i zna~aj: kao gradkoji je i sam na raskrsnici, Beograd moèda bude i most prema jo{ daljim susedi-ma Evrope; kao sredina u tranzicijiBeograd odslikava pitanja zao{trenijenego {to je to slu~aj u Zapadnoj Evropi,kako u smislu razvoja kulturne politike,tako i u pogledu traganja za novim smis-lom dru{tvenih institucija u novomdru{tvenom kontekstu. Ako je pozori{te u19. veku nastajalo da bi gradilo homogennacionalni identitet, danas se ono razvijada bi omogu}ilo iskazivanje pluralitetamnogobrojnih manjinskih identiteta;nova kulturna politika koja to sagledavaje neophodna.

Istraìvanja

IETM kao platforma, omogu}avapovezivanje pozori{nih prakti~ara, ali injihov susret s administratorima i is-traìva~ima u kulturi. IETM je ~esto inaru~ilac nau~nih istraìva~kih studija:studija How Networking Works koja jesistematizovala efekte delovanja kul-turnih mreà na umetni~ku praksu Ev-

rope rezultat je istraìvanja koje jesprovela Fondacija Fickeraldo - Fon-dazione Fitzcarraldo iz Torina. Publi-kacija Every Step Has An Echo - Jump-ing to Conclusions objavljena 2003, re-zultat je istraìvanja samih stru~njaka izmreè o praksama kulturne saradnje

evropskih umetnika realizovanim u re-gionu Jugoisto~ne Evrope. Na ovaj na~inistraìva~ka delatnost povezuje se s jednestrane s kulturnom politikom i adimini-stacijom i s druge sa ìvompozori{nom praksom.

PORUD@BENICA

Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:11. Marija Crnobori . . . . . . . . . . . primeraka 12. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . . primeraka 13. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . . primeraka14. Petar Kralj . . . . . . . . . . . . . . . . primeraka15. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . primeraka16. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . . primeraka17. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . . primeraka18. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . primeraka19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka10. Stevo @igon . . . . . . . . . . . . . . . primeraka11. Mihailo Janketi} . . . . . . . . . . . primeraka12. Branka Veselinovi} . . . . . . . . . primeraka13. Ivan Bekjarev . . . . . . . . . . . . . primeraka

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanjaNaru~ilac:

Adresa:

Telefon:

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 400 dinara MATA MILOŠEVI]

Priredile: mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}

cena: 400 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 400 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 400 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 400 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 400 dinara

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 631 464, 631 522, 631 592;

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 400 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 400 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 400 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 400 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 400 dinara

Reditelj iz Slovnije Tomi Janeì~na{oj je publici bio poznat poneobi~nim tuma~enjima komada

Galeb i Tri sestre êhova, koje je radioprimenjuju}i striktno metode Stani-slavskog i Strazberga. Na sceni Ateljea212 je prvi put od kako postoji topozori{te reìrao jedno [ekspirovo delo.Kralj Lir je i njemu bio prvi [ekspirkojeg je radio. Najuzbudljiviji, najkomp-likovaniji i, po mnogima, najteì. Janeì~Kralju Liru ne pristupa kao uzvi{nomteatru u kojem glumci govore vrhunskupoeziju. Ovu tragediju on prizemljuje isvodi na ljudsku, meru obi~nih smrtni-ka. Za njega to uzbudljivo delo nije spek-takl ve} porodi~na drama unutar kojenesporazumi i uskra}ivanje ljubavi vodika borbi za vlast i mo}, kao i eskalacijinasilja. U ovakvom tuma~enju Lir jepredstava o generacijskom sukobu, su-kobu dva sveta, kraju jednog i preobra-àju drugog, ljubavi koja nema bu-du}nost, a iza koje ostaje zabeleèn pokoji trenutak intimnosti, o prolaznostiìvota, smrti...

Primenu Va{eg specifi~nog metodarada s glumcima smo imali prilike davidimo u delima êhova, kakva je bilaprimena tog metoda kod [ekspira i sna{im glumcima?

[ekspirov svet je svakako druga~ijiod onog koji nudi êhov, ali i jedan idrugi bave se ~ovekom i jako dobropoznaju ljudsku du{u, a to zna~i dashvataju ljudsku prirodu, ljudske postup-ke i motive za ljudske postupke. I jedan idrugi bave se ljudima i karakterima. Kod[ekspira se ose}a jak ose}aj pozori{ta,njegovi komadi su pisani iz ogromnema{te i potrebe za igranjem. I Kralj Lir jetakav komad. Uz tu dimenziju prisutanje u ovom komadu i poseban svet, ta~nijekraj jednog sveta. To je jako apoka-lipti~an komad o kraju ~oveka, dràve,jednog razdoblja i o ra|anju ne~eg no-vog. [ekspir je genije, i veliiki je izazovbaviti se njegovim delom.

Otvoreniza neo~ekivano

[ta je su{tina Va{eg metoda rada sglumcima?

To {to poku{avam da kaèm glumci-ma je da je ve{tina izvo|enja isto {to ive{tina ìvljenja. To kako jedni na drugereagujemo u ìvotu. To da treba da ìve unekim izmi{ljenim okolnostima i da jekvalitet izvo|enja avantura za koju jepotrebna hrabrost. Glumac mora da imaveliko poverenje u svoju stvarala~ku

prirodu. Kao u ìvotu on ne zna {ta }e ses time {to radi dogoditi. Ne insistiram dase gluma~ka re{enja fiksiraju u pred-stavi, ve} im sugeri{em da reaguju nasvoj na~in u datom trenutku predstave.To ne zna~i da se zaboravi su{tina scene,ve} da bude otvoren za neo~ekivano.Mislim da se samo na taj na~in pro-bu|ene emocije prenose i na druge. Uveksam omamljen time kada sam svedoknekog takvog de{avanja u pozori{tu.

Koliko su na{i glumci bili spremn zatakvu vrstu rada?

Mislim da jesu. Svi glumci imajutakvu sklonost, samo je treba probuditi.Gluma je u su{tini igra. Svi prepoznaje-mo kad se neko zaigra, prepoznajemoiskrenost, uverljivost. U Beogradu imateizuzetne glumce. Radili smo stvari s koji-ma su se oni sigurno susretali u svojimtraganjima i iskustvima na sceni.

Zanimljivo u slovena~kim pozo-ri{tem, naro~ito kod mla|e generacijereditelja, kojoj pripadate, je povratakglumcu kao najva`nijoj figuri u po-zori{tu i rediteljski izraz posredstvomglumca. U ~emu je su{tina takvog iz-raza?

Izvo|a~ko pozori{te me nikada nijezanimalo. Uvek mi je tu ne{to nedostaja-lo. Nedostajao mi je duh u tom izrazu.Mo`da sam se zato orijentisao na glumcai poku{ao da shvatim njegov rad. KraljLir, me|utim, nije samo gluma~ka pred-stava, nije to bila nijedna koju sam radio.Kod êhova sam sav prostor rediteljskiorganiovao tako da sluì glumcu, u Liruje bilo mnogo drugih izazova, dra-matur{kih i rediteljskih, tako da je to spojgluma~kog i rediteljskog izraza.

Kralj Lir je kompleksan komad kojinudi sloène i zamr{ene odnose i ra-zli~ite mogu}nosti tuma~enja. [ta je

Vama bilo va`no da publici kaèteposredstvom tog dela?

To je jako te{ko re}i. Kao kad Vi i japro~itamo jedno istu knjigu, recimo dasmo oboje ~itali Lira, i oboje smo dirnutitim delom, ali svako od nas ima drugupri~u vezanu za utiske o pro~itanom. Dabi se reklo ne{to posebno i nije potrebanveliki napor. Govorim pri~u kako sam jepro~itao, ali samo drugi ljudi mogu da mikaù kako je ~itam. Bile su, naravno,ugra|ivane u taj rad i neke predpri~ekoje sam imao pre no {to sam po~eo daradim. Klju~ne ta~ke u gtom pri~anju sumi umiranje starog. U naj{irem smislu toje komad o vra}anju u ni{ta. Zvu~ipesimisti~no, ali to je komad o nestajanjusvega materijalnog. Na{u kulturu, civi-lizaciju, sve {to nas okruùje mi do-ìvljavamo kao ve~ito, ali sve }e to pre ilikasnije nestati. Mi o tome ne razmi-{ljamo mnogo, ali to je tako. Lir spada utu su{tinu, vra}anje u ni{ta iz kojeg ne{tonovo nastaje. Zato se taj komad upo-re|uje s Beketovim ose}anjem, jer ima tuapokalipti~ku dimenziju.To je tako|e ipri~a o ljubavi, o traganju za ljubavlju.Nije slu~ajno [ekspir to delo smestio uprethri{}ansko vreme, u svet u kojemvlada mo} i u kojem se ra|aju neke dru-ge vrednosti. Ima mnogo toga u tomkomadu. Nije slu~ajno da je uz Liraprisutna i figura Lude koji je arhitipljudskog bi}a. On je do{ao u ovaj svet dastekne iskustvo, da ne{to doìvi, da se utom svetu igra i nema nikakvu èlju dane{to poseduje. On budi u Liru ose}aj~oveka, budi u njemu ono {to nosi dete.To mi je bila jedna od najsna`nijih slikau komadu. Zato mi je bilo va`no da Ludai Lir imaju iste godine. To su ljudi koji suproveli ìvot zajedno.

Beogradskaekipa je sjajna

Glumci koje ste odabrali za te dveuloge, Ljuba Tadi} kao Lir i \uza Sto-jiljkovi} kao Luda, su u takvom tu-ma~enju idealna podela. Kako birateglumce za svoje predstave?

Po ose}aju. Osetim ta~no sve, naslu-tim sve {to neki glumac moè u odre|enojulozi. Ova beogradska ekipa je sjajna,nije me prevario ni jedan ose}aj kodsvakog od njih.

Kakvo }e mesto u Va{oj li~noj bio-grafiji zauzeti ova predstava?

[to se mene li~no ti~e, ona imavelikog zna~aja. Meni se ~esto poklapa to{to u pozori{tu radim s onom {to mi se uìvotu de{ava. Lir je meni veza sa ocem.Pro{le Godine je moj otac umro. Prenekoliko godina isto se dogodilo s mojimdedom. Deda mi je poklonio neke po-zori{ne knjige. Uzeo je jednu i rekaokako je nju najvi{e puta u ìvotu pro-~itao. Bio je to Sirano de Berèrak.Nakon godinu dana zovu me da reìramtaj komad. Prvo {to sam pomislio bio jededa. Prihvatim taj posao. Deda serazboleo, ja sam mu do{ao u posetu,rekao mu {ta radim. On mi je onda govo-rio stihove iz komada. Dok sam radiopredstavu moj deda je umro. I sada sedogodilo isto. Ja sam naslov Kralj Lirpovezivao sa ocem. I evo, sasvim iznena-da je nedavno umro. I {ta da kaèm? Neznam koje su to veze, ali kada me pitate{ta evo, to me vezuje za taj komad i pred-stavu.

To govori i o tome koliko [ekspirta~no pi{e o preplitanju ìvota i po-zori{ta.

Da, moja predstava jeupravo o tome.

28

Intervju

LUDUS 124, 125, 126Lu

IZVO\A^KO POZORI[TE ME NE ZANIMA„Glumcima poku{avam da kaèm da jeve{tina izvo|enja isto {to i ve{tina ìvljen-ja“, kaè Tomi Janeì~, reditelj Kralja LiraAteljeu 212


Za sam kraj sezone (premijera jeplanirana za 5. VI) zrenjaninskoNarodno pozori{te ostavilo je

[ekspira - Ukro}enu goropad, u prevodu@ivojina Simi}a i Sime Pandurovi}a, nascenu postavlja Kokan Mladenovi}, jedaniz „prve ekipe“ doma}ih reditelja. Autorscenografije je Marija Kalabi}, a kosti-mograf Maja Mirkovi}.

Ukro}ena goropad je me|u najzan-imljivijim, najradosnijim i najigrivijim[ekspirovim komadima, kaè Mladen-ovi} izme|u dve probe. „Nama, koji sebavimo pozori{tem, taj komad omo-gu}ava da kreiramo zanimljive likove, ida se i sami, rade}i na njemu, odli~nozabavimo i priu{timo sebi ne{to od onognajlep{eg pozori{nog ìvota.“

Zna~i li to da ste, ovoga puta, odu-stali od koncepcije „politi~kog teatra“?

Ugao ~itanja Ukro}ene goropadi uovoj predstavi je kroz prizmu komedijedel arte. Ta izuzetno artificijelna formagluma~kog izraàvanja ostavila je stan-darde likova i komi~nih obrazaca koji sunepresu{ni izvor ma{te i nadahnu}a za

sve u~esnike u nastanku pozori{ne pred-stave.

Vi ste i autor adaptacije, a tu, kakose ~ini, ima i „presvla~enja“ glumica umu{ke likove?

Adaptiraju}i ovaj [ekspirov komad,èleo sam da izvu~em maksimum nje-govog komi~nog potencijala. U tome sumi se neki od ènskih likova iz tradicijekomedije del arte u~inili atraktivnijim iscenski potentnijim od onih koje je stvo-rio [ekspir - nekoliko èna koje sepojavljuju u komadu, a nema ih uizvornom tekstu, predstavljaju dodatniizvor komi~nih zapleta.

Kako Va{a Ukro}ena goropad kore-spondira s dana{njim gledaocima - igledateljkama?

Komad se bavi temom kro}enja ène- tj. svo|enja goropadne i samosvojneène na op{ti obrazac o~ekivanja onog{to èna treba da predstavlja. Kao suptil-na mu{ka osveta, u vreme vladavinekraljice Elizabete I postojao je niz koma-da koji su se bavili savladavanjem ipobe|ivanjem tako uspe{nih i nepoko-rnih èna kakva je bila i kraljica Eliza-

beta, za ~ije vladavine nastaje najve}ibroj [ekspirovih komada. Geografskiprostor na kome mi radimo ovu pred-stavu, nije nikako naklonjen ènama,njihovoj samostalnosti i emancipaciji, paje meni, autorskom timu i gluma~komansamblu bilo neprihvatljivo da dodatnorazvijamo temu pokoravanja èna,njenog zauzdavanja i sputavanja, jer jeto ne{to {to u na{em okruènju ne pred-stavlja literarnu metaforu, ve} ru`nusvakodnevicu. Dakle, femistkinje se si-gurno ne}e ljutiti, ja sam ve}i femista odsvih njih. U na{oj interpretaciji, ovo jepri~a o burnom i ostra{}enom sukobudve samosvojne, posebne i po op{timmerilima dru{tveno neuklopljene li-~nosti. A igramo je kao „pozori{te u po-zori{tu“: gluma~ka druìna, ozna~ava-ju}i se pred gledaocima u kostime ilikove, prove{}e ih kroz [ekspirov svet.Iluzija je na prvi pogled ukinuta da bi sepotencirao gluma~ki artizam i provoci-rala ma{ta gledalaca.

Odmah posle zrenjaninske premi-jere putujete u Moskvu?

Da, nakon zavr{etka predstave bo-ravi}u u Moskvi na Internacionalnomfestivalu „êhov“. Imao sam prilike datamo budem i pre nekoliko godina, kadasam drào predavanja o savremenomjugoslovenskom pozori{tu, i upoznaoizuzetno zanimljive mlade reditelje idramaturge iz cele Evrope. I uìvao ufestivalskom programu koji ~ine neke odnajboljih evropskihpredstava.

UKRO]ENA GOROPAD NA NAÎN KOMEDIJE DEL ARTEVe}i sam femista od svih feministkinja, kaèreditelj Ukro}ene goropadi u zrenjaninskomNarodnom pozori{tu „To{a Jovanovi}“Kokan Mladenovi}


KKrroo}}eennjjee `̀eennee:: KKookkaann MMllaaddeennoovvii}} ((FFoottoo.. JJ.. DD.. NNjjeeggoovvii}}))

LUDUS 124, 125, 126

Na tradicionalnom pozori{nomfestivalu „Dani êhova“, koji jeod 19. do 24. IV odràn na Jalti,

boje srpskog pozori{ta „branio“ jenacionalni teatar iz Beograda s pred-stavom Galeb u reìji Steve @igona. Iakosu se, sticajem okolnosti, s ~uvenimkomadom predstavili putem video kasete,to, kako veli glumica Ivana @igon, kojatuma~i lik Nine Zare~ne, nije smetalomnogobrojnoj publici da prepoznakvalitet i na{im umetnicima na krajupredstave uputi dugotrajan i srda~anaplauz.

„Veoma smo zadovoljni na{im na-stupom na Jalti izme|u ostalog i zbogtoga {to smo od organizatora dobili pozivda se slede}e godine sa ovom predstavompojavimo uìvo. „Dani êhova“ su jedanveoma ugledan festival koji tako unedri ipo neku inostranu predstavu, ukoliko sesmatra da je ona dovoljno ruska (smeh).U nedostatku vremena da se organizujeodlazak ~itave predstave na festival,organizatori su pozvali mog tatu Stevu@igona i mene. Tata je odrào jedan ~as oêhovu, a ja sam na ruskom jeziku govo-rila Ninin tekst. Po{to ne priznajemteatar bez partnera, èlela sam da samnom po|e i moj partner KonstantinGavrilovi~ koga igra Mihajlo La|evac, alipo{to u tome nisam uspela, ponela samsa sobom prepariranog galeba. Taj dija-log, dakle, ostvarila sam sa tim galebom,odnosno Nina je u onom poslednjem delu,ustvari, progovorila sama sa sobomgledaju}i u lice svog galeba. îni mi se dase na taj na~in dobio jedan novi veo njenepotrage za sobom. Ne bih rekla veo nekognovog ofelijevskog ludila, jer sam jagradila Ninu kao nekoga ko je pobediosvu svoju patnju, za razliku od Konstan-tina Gavrilovi~a koji uprkos tome {to nije

ni doìveo neku naro~itu tragediju, osimte da ne ume da se vine me|u talento-vane, nije uspeo da izdrì ni teret ìvota.Ona uprkos tome {to je doìvela svemogu}e tragedije, od ènskih do glu-ma~kih, pa sve do gotovo metafizi~kihuspela je da pobedi i da se bori za sebe,za svoju profesiju, za ljubav, veru. Poseb-no sam sre}na {to se Stevi ukazala prili-ka, i to iznenadna, da promovi{e svojunovu knjigu na ruskom jeziku Monolog upozori{tu, koju je objavio „Mali teatar“,drugi najstariji nacionalni teatar usvetu“.

U „Malom teatru“, pre otprilike dve ipo godine, nastupali ste ba{ s Galebom.

I upravo zahvaljuju}i tom gostova-nju, mi smo pozvani ovde na Jaltu.

I tada ste, ako se ne varam, posled-nji ~in odigrali na ruskom jeziku. Tovam je do{lo, onako, spontano ili ne?

Ne, pa ne bih ba{ bila uspe{na tako,da je to bilo spontano (smeh). Taj predlogda igram na ruskom jeziku potekao je oddirektora „Malog teatra“. Desilo se da jeNina progovorila na ruskom upravoonda kada je do{la do sebe, do svojeruske prirode, do one pobede o kojoj sammalo pre govorila, do pronalaènja sebeu tome da nosi{ svoj krst i da veruje{.

Vaskrsli Idiot

Tokom ove sezone, preciznije, negdena njenom samom po~etku, tako|e stegostovali u Rusiji, ali ovoga puta uìvosa ~itavim ansamblom. Bilo je to s Idi-otom Dostojevskog, koji je, ni manje nivi{e, osvojio presti`nog „Zlatnog viteza“,na istoimenom festivalu?

Verujte mi, stvarno nisam o~ekivalada }emo dobiti tu nagradu, ali po{to jeona ve} do{la, naravno da sam sre}nazbog nje. Mnogo volim tu predstavu, aistini za volju, Akademiju sam upravoupisala zbog toga da bih odigrala Na-stasju Filipovnu, ustvari da bih te strastiDostojevskog mogla nekako da preìvimu ìvotu.

To je malo teè, zar ne?Svakako. Mislim da se one mogu

preìveti samo na sceni, odnosno da ihdoìvi{, a da ipak preìvi{ (smeh). Ne-kako je sve to narastalo vremenom, i tajpraunuk Dostojevskog koji je bio na na{ojpremijeri, kao i sama predstava koja jeuprkos nekoj ~udnoj „beogradskoj kli-mi“, koja èli da sru{i sve {to je istinski ipozori{no, preìvljavala sve upravnike isve borbe. Ali ono {to niko nije mogao dajoj oduzme, bila je ta ljubav publikeprema njoj. Jer, i dan danas, posle skoro10 godina igranja, svaka predstava Idio-ta je kao premijera, krcata publikom isve~ana sa buketima cve}a. Se}am se,kada je do{la ponuda od Nikolaja Burlja-jeva da prvi otvorimo taj pozori{ni festi-val, tako ne{to ~inilo mi se nemogu}im.Ipak je tu u pitanju 60 ljudi, koje je treba-lo odvesti u Moskvu, u svom ovom na{emhaosu, previranju. Kada smo stigli tamo ikada smo shvatili da igramo predstavu, ada to nismo namerno natempirali naro|endan Dostojevskog po starom kalen-daru, kada se Nikita Mihalkov pojavio, apredstava je ve} bila po~ela, iza zavese ipro{etao gotovo simboli~nim korakom

dana{nje Rusije, meni se kao i obi~nou~inilo da ja sve to sanjam. Ono {to }e miostati u posebnom se}anju, jeste ta reak-cija publike, koja je bila na nogama ikoja nas dugo nije pu{tala sa scene.Govorili su da smo ih ponovo nau~ili daigraju Dostojevskog.

Mnogi smatraju da je va{e najboljeostvarenje koje ste tokom dosada{njekarijere uradili u pozori{tu upravo ulogaNastasje Filipovne u Idiotu. Delite li tomi{ljenje?

Pre bih rekla da me je ona vodilakroz moj privatni ìvot i ~ak i punouticala na njega, prelamala se kroz sveuloge i nekako me sveobuhvatila. Iakoona ìvi u meni, ne bih rekla da sam jejo{ dosegla. Onako, ja se gluma~ki mnogosna`nije ose}am u Gospo|ici Juliji ili,povremeno, kada se to desi u Nini Za-re~noj, jer, kako da kaèm, sve ono {to jeprigu{eno i {to je manje fatalno, lak{e sedohvata, lak{e se izraàva u postupnosti,u radnji ili promenama raspoloènja.Nastasja je sva od dimenzija, velikihbura i strasti i teè je sabiti na prostorscene.

Veliko ko{tanje

U poslednje vreme igrate relativnomalo. Na repertoaru imate 4 predstave,od kojih se Faust i Gospo|ica Julija igra-ju otprilike jednom mese~no, a drugedve Idiot i Galeb jednom u 3, do 4 mese-ca, ako ne ~ak i 5?

Ne verujem da ni jedna glumica uBeogradu trenutno igra takve ~etiriuloge. Strindberg, Gete, êhov, Dostojevs-ki. S jedne strane, moè da se kaè „{ta}e{ vi{e“, a sa one druge „ku’ }e{ manje“.Ne znam, mislim da je sve to stvar, za-pravo, ljudi, upravnika, odluka, alisvakako i toga {to sam ja dosta putovala.Zanimljivo je da kod mene ne prolazi danbez nastupa, bilo da je to sa decom sKosova, ili pak sa Sibirskim vitezovimapo Kosovu. Sve je to dosta simboli~no, kaoda se pozori{te sme{ta u ìvot. Ali, ononajistinskije, ono pozori{te koje voli ìvoti istinu, koje teì da ìvot i mi sami bude-mo jedno te isto. No, ne bih sad pravdalaprethodnu upravu da je tako mali brojizvo|enja bio samo zbog ovih mojih puto-vanja. Svakome na svoju du{u, ali naj-bitnije od svega jeste da su te predstaveopstale. Znate, kad ne odigrate predstavutri meseca i prakti~no bez probe iza|etena scenu, pa je odigrate kao da je ju~eigrana, onda vas tako ne{to samoohrabri. Pa evo, uzmite samo to gosto-vanje u Moskvi sa Idiotom gde smo pred-stavu bukvalno vaskrsli, jer nije igralagotovo godinu dana. To je stvarno bilo~udo, kao da smo oìveli mrtvaca. Do{lismo skoro bez probe, bez i~ega, mrtvac jeoìveo i dobio „Zlatnog viteza“ na danro|enja Dostojevskog.

Spremate li novu ulogu?Ne.Ba{ ni{ta nema na vidiku?Ima. Stalno se o tome pri~a, stalno

govore i pro{la, a evo sad i nova uprava,kako moram, eto, najzad ne{to novo daodigram. No, mislim da to mora da budene{to krupnije od svakodnevnih premi-jera. Davno sam prestala da budem ona

glumica koja bi èlela da igra ne{to novopo svaku cenu. âk, zaista, ne znam {tabih igrala. Iskreno, veoma je malo ulogakoje bih prihvatila.

A to {to bi prihvatili, {ta bi to bilo? Recimo, Larisa iz Bez miraza, Kr-

leìna Laura, Blan{ iz Tramvaj zvanièlja. Zna~i, postoje tako, 3, 4 uloge kojebih prihvatila. E sad, prihvatila bih mo-`da neo~ekivano i neku sasvim neo~e-kivanu ljubav, kao kad se desi onako... izvedra neba. Mo`da }e ba{ tako i biti.

Ve} dugi niz godina, dobar deovremena posve}ujete humanitarnimakcijama u cilju pomo}i srpskom sta-novni{tvu na Kosovu i Metohiji. Kolikosu vas takvi anga`mani, ipak, ko{tali unekom profesionalnom smislu?

Ne mislim da su me ko{tali ti an-ga`mani, ve} pre svega ta neka moja

li~na struktura i specifi~nost. Od toga, {tone sedim u bifeu, jer mi smeta dim, dotoga {to sam }erka Steve @igona i {to samse uvek borila vrlo jasno i otvoreno nazi-vaju}i ljude njihovim imenima i prezi-menima. Sve me je to ko{talo. Iz godine ugodinu, iz dana u dan. Imala sam i „inci-denata“, od zdravstvene, pa do politi~keprirode. Sve se to sklopilo u neko velikoko{tanje, ali opet, iz svega toga, nekakoja sam ipak uspela da sa~uvam sebe. Svete borbe i previranja od mene su, zapra-vo, sve vi{e stvarale glumicu.

êsto odlazite u Rusiju, za koju ste,zaista, veoma vezani. Da li ste mo`dabili u isku{enju da i tamo po~nete dagradite karijeru?

Pu{tam se kao list na vetru i plovim.Desi}e se ono {to treba da se desi.U to sam sigurna.

29

Intervju

PLOVIM KAO LIST NA VETRU„Stalno se o tome

pri~a, stalno govore i

pro{la, a evo sad i

nova uprava, kako

ja moram, eto, naj-

zad ne{to novo da

odigram. Me|utim,

ja mislim da to mora

da bude ne{to krup-

nije od svakodnev-

nih premijera. Ja

sam davno prestala

da budem ona glu-

mica koja bi èlela

da igra ne{to novo

po svaku cenu. âk,

zaista, ne znam {ta

bih igrala. Onako,

iskreno re~eno, veo-

ma je malo uloga

koje bih prihvatila

da igram“, kaè

Ivana @igon

Mikojan Bezbrad ica

DDooggooddiinnee nnaa JJaallttii uu`̀iivvoo ss aannssaammbblloomm:: IIvvaannaa ii SStteevvoo @@iiggoonn uu MMuuzzeejjuu ^̂eehhoovvaa

NNiinnaa jjee ppoobbeeddiillaa ssvvuu ssvvoojjuu ppaattnnjjuu:: IIvvaannaa @@iiggoonn,, nneeddaavvnnoo nnaa JJaallttii

Gledali{te na Sceni „Ra{a Plaovi}“Narodnog pozori{ta u Beogradu i teve~eri je bilo ispunjeno skoro do

poslednjeg mesta. Posle 70-ak minuta seza~uo aplauz. Dug i snaàn. ûlo se inekoliko uzvika „bravo“. Bio je 24. III.Glumci, Ljubivoje Tadi}, kao NikolaTesla, Radovan Miljani}, kao novinarDòn Smit, i An|elka Milivojevi} Tadi},glasom iz off-a, dopisali su recku kodskora predstave Tesla ili prilago|avanjean|ela po tekstu Stevana Pe{i}a, koju jena ovu scenu istog datuma, samo 10godina ranije, postavio reditelj Du{anMihailovi}.

„Setili smo se datuma, pre no {tonapravljen repertoar za mart, oti{li smou direkciju Drame i zamolili da predsta-va bude na repertoaru 24. III“, veli Mi-ljani}. „Naravno, pristali su, jer i njimataj na{ jubilej zna~i, po{to je Tesla tre-nutno po duìni igranja na repertoaru,druga predstava u Pozori{tu. Jedino seKir Janja duè igra.“

Zna{ li koje je to bilo izvo|enje poredu?

Mislim 215. izvo|enje.Nisi siguran?Ne. To Ljubivoje vodi ra~una, po{to

stvarno slabo stojim s brojkama. Tesla je najdugove~nija predstava u

kojoj si do sada igrao?Tu je rame uz rame s predstavom So-

lunci govore koja je imala oko 350 izvo-|enja, a skinuta je s repertoara posle 10godina igranja. To je bilo drugo vreme.Osim na{e Velike scene, na kojoj jeizvo|ena, imali smo i scenu u Zemunu,vi{e se gostovalo, bilo je vi{e para, pa jeta cifra sasvim odgovaraju}a. Da smoimali te uslove s Teslom, verovatno bi gave} igrali toliko puta, ako ne i vi{e.

Koncentracijai {kripa stolica

Kad bi „odvrteo“ se}anje 10 godinaunazad, po ~emu bi pamtio premijernoizvo|enje?

Po oslu{kivanju publike. Samo po tome?Da, jer nam to i nije bilo prvo

izvo|enje. Predstavu smo prvi put igraliu Kapetan Mi{inom zdanju, u okviruBelefa 1994. Posle smo jo{ odigrali 10-akpredstava, koje ne ra~unamo u ovaj broj,a bilo je to u Domu kulture „Bra}a Sta-menkovi}“, pa na gostovanju u Sopotu...No, do ulaska na Scenu „Ra{a Plaovi}“,sva izvo|enja su ra|ena na druga~ijina~in, kao improvizacija, a igrali smo ibez scenografije i kostima. Kasnije je sveuobli~eno, uba~ena je i muzika. Dana{njiizgled predstava je dobila ovde, u Narod-nom pozori{tu. Se}am se, ba{ na tojpremijeri, na{ poznati kriti~ar se ne{tome{koljio, pa i bu~no reagovao na zvu-~ne efekte: „Jao, {ta je ovo? „ A posle jenapisao izuzetnu kritiku, vrlo lepu. U tovreme je bio mnogo o{triji prema drugi-ma, no prema nama, {to zna~i da smotokom predstave uspeli da ga ubedimo uono {to smo hteli.

Moè li to „me{koljenje“ iz publikeda te ponekad dekoncentri{e na sceni?

Kako da ne, naro~ito u to vreme, kadsmo tek po~eli da igramo predstavu.Jednom prilikom, u Kovilju, autorovomrodnom mestu, publika je namerno sa-botirala predstavu {kripom stolica,ulascima i izlascima. Bilo je to 1995,ubrzo posle premijere, kad jo{ nismo bilidovoljno uigrani i sigurni. Ipak, ovo jeveoma te{ka predstava zbog teksta, jakedinamike, stalnog dijaloga i replika koje

mogu i da se pome{aju, naravno akonismo dovoljno koncentrisani.

Kako se zavr{ilo izvo|enje u Ko-vilju?

Jedva smo uspeli da odigramo. Ve-rovatno bi je i prekinuli, da u publici nijebila majka i rodbina Stevana Pe{i}a, pasmo zbog njih morali da izdrìmo inekako privedemo predstavu kraju.

Tokom dosada{njih izvo|enja ~estoste znali da publiku posle predstaveiznenadite i multimedijalnim doga|a-jima.

Da, to se ~esto de{avalo. U se}anju mije ostala izlo`ba karikatura posve}enihTesli. êtvorica na{ih izuzetnih karika-turista uradila je tu postavku u foajeuMale scene. Potom smo se uklju~ili uprogram Radio Beograda i uspostavilitelefonske veze s kosmonautom Leo-novim, imali i projekcije filmova, promo-cije knjiga... Posle igranja na{e predstaveprvi put je bila izvedena jedna kompozi-cija Ljubice Mari}, ina~e napisana jo{1930.

Predstava ima fanove koji su jegledali po 10-ak i vi{e puta. Jedan odnjih je tvoj i Ljubin kolega, Boris Kom-neni}, koji je bio prisutan i na ovojproslavi?

Boris je jedan od kolega kome sena{a predstava dopala od po~etka, pa jena ta prva izvo|enja ~esto dolazio da nasgleda, a dolazi i danas. Se}am setada{njih reakcija na Teslu i komentarada je to radio drama a ne pozori{te. Borisje, kao i pokojni Mirko Petkovi}, pripadaogrupa je imala druga~ije mi{ljenje.

„îsto pozori{te“

Da li si ti fan neke predstave?Kako da ne. To je @iveo ìvot Tola

Manojlovi} koju izvodi Pera Kralj upodrumu Ateljea 212. Predstavu samgledao uvek kad bih imao neke dilemeili... padove, ~isto profesionalne prirode.

Koliko puta si je gledao?Desetak puta, sigurno.Uskoro planira{ da obnovi{ Uzalud

je budim po Branku Miljkovi}u?Da. Zvali su me iz „Ku}e \ure Jak{-

i}a“ da to ponovo igram. Predstava jesvojevremeno nastala u nekoj vrsti ko-produkcije s Udruènjem dramskihumetnika, a adaptaciju i reìju je uradioMomir Luk{i}. Uspeo je da pomiri snaguMiljkovi}eve poezije, njegov ìvot, tj.ispovedne monologe iz raznih intervjua i

proznih tekstova, te njegovu prepisku saZvonkom Tom~i}em u Zagrebu i napravidinami~an tekst koji sve vreme drìpa`nju i uspeva da bude uzbudljiv. To jemonodrama, ali ra|ena i u dijalo{kojformi, jer ima glasove iz off-a. Pomoglisu mi Petar Kralj i Boris Komneni}.Miljkovi}, ustvari, tu stalno vodi dijalog sglasovima. Stalno je u sukobu, borbi...Ina~e, predstava mi je veoma draga i potome {to pripada istoj vrsti pozori{ta kao iTesla. To zovem „~isto pozori{te“.

Kako ga defini{e{?Pozori{te bez atrakcije koja je sama

sebi svrha. Nema ni~ega {to bi zasenilopubliku, fasciniralo je, ve} tekst ogoljendo su{tine, srì i kao takav dostupan ipredstavljen publici. Ne{to sli~no smoradili u Bukefalu Aleksandra Makedon-skog Bo{ka Puleti}a, koji se igra na„Ra{i Plaovi}u“. U „~istom pozori{tu“mora i scenografija, i kostim, i sve dabude u funkciji pri~e i ideje teksta, a neda se tekst koristi samo, kako se to danaskaè, kao predloàk. U tom slu~aju,smatram da je bolje napisati novi tekst ii}i do kraja, no koristiti predlo{ke koji susamo odraz rediteljske nemo}i da tekstprotuma~i na pravi na~in i predstavi gapublici.

Na Velikoj sceni igra{ prevashodnou komadima doma}ih autora: Sini{aKova~evi} - Velika drama i Ze~iji nasip,Nu{i} - Gospo|a ministarka i, od stra-naca, Slobodan [najder - Nevjesta odvjetra. Da li je to ispalo slu~ajno?

Sigurno je slu~ajno, po{to kod nasglumaca sve ide periodi~no. Retke sukarijere gluma~ke koje su u konstant-nom anga`manu. Uvek nai|u periodi

kada to malo padne, kad se smanjeaktivnosti, a posle, uglavnom, dolazeperiodi kad se radi toliko da se jedva„postizava“. Desilo mi se da do Nevjesteod vjetra nisam godinama imao premi-jeru na Velikoj sceni. Pa su onda premi-jere stizale jedna za drugom. Isto je bilo ina „Ra{i Plaovi}u“. To diriguje slu~aj.

S druge strane, ba{ na „Ra{i“ ti jerepertoar {arolik. Od Sigareva, prekoMolijera do Pe{i}a...

To je prili~an izazov. Jako volim daigram razli~ite ànrove. Trudim se,naravno, da ne uletim u {ablon. U tomemi mnogo pomaè ba{ raznolikost teksto-va i ànrova, kao i rad s raznim reditelji-ma. Mislim da je dobro ne biti ne~ijiglumac ili igrati odre|enu vrstu uloga,jer to nas moè samo sputati u kontinu-itetu da budemo kvalitetni i zanimljivipublici.

[ta danas, posle toliko odigranihuloga, za tebe predstavlja izazov?

Ne{to {to podrazumva druga~ijipristup ulozi ili komadu, {to do sadanisam radio. Ne mislim tu na samestilove pozori{ta; recimo, radi{ literarnepredstave, pa sad bi da radim i fizi~kiteatar. Ne na taj na~in, ve} na promi-{ljanje teksta ili uloge. Ina~e, ne pri-padam glumcima koji planiraju uloge iliimaju zacrtano {ta sad moraju da igraju.Vaspitavan sam u drugom duhu: pred-stava i pozori{te su mnogo va`niji odglumaca, nas koji treba da u~estvujemo utome. Nisam u pozori{tu zbog sebe, ve}zbog pozori{ta. Tako da pu{tam sve to navolju, prakti~no, i pozori{tu potrebama pozori{ta.

30

Intervju

LUDUS 124, 125, 126Lu

VOLIM POZORI[TE BEZ ATRAKCIJE„Ne pripadam glumcima koji planirajuuloge ili imaju zacrtano {ta sad moraju daigraju. Vaspitavan sam u drugom duhu: dasu predstava i pozori{te mnogo va`niji odglumaca, nas koji treba da u~estvujemo utome. Nisam u pozori{tu zbog sebe, negozbog pozori{ta, kaè glumac RadovanMiljani}

Mikojan Bezbrad ica

NNee uullee}}eemm uu kkaalluuppee ii {{aabblloonnee:: RRaaddoovvaann MMiilljjaannii}}

Knjiga Do poslednjeg daha nekadaslavnog jugoslovenskog a sada i u svetupoznatog glumca Radeta [erbedìje nijehronolo{ka autobiografija. Ona bi tomo`da bila da nije 90-ih, posle kojihsvako ko je ìveo u zemlji koja se zvalaJugoslavija nosi po neku te{ku i gorkupri~u. No, njegova je ipak specifi~na. Ikada pi{e o onim davnim, pro{lim,ne`nim i ~ini se sretnim vremenima - odetinjstvu i ranoj mladosti, prvoj ljubavi i

studentskim danima, profesionalnimuspesima i velikim pozori{nim i film-skim ulogama ~ini to pod senkom onoga{to mu je ratno doba donelo. Zagreb,Beograd, Sarajevo, Ljubljana, Skoplje,tim se putem kre}e [erbedìja po~etkom90-ih. Bilo je to doba u kojem je bilova`no na kojoj si strani. On, do tadanajslavniji Srbin iz Hrvatske, na{ao se,sticajem okolnosti, na drugoj strani. UZagrebu postaje persona non grata, u

Beogradu „izbegli~ko sme}e“, kako ga usvom zloglasnom dnevniku ~asti Mirjana

DO POSLEDNJEG DAHAO autobiografiji Radeta [erbrdìje, u izdan-ju Samizdata B92

Ol ivera MI lošev i¯

Markovi}, u Sarajevu doìvljava poraz uantiratom anga`manu, u Ljubljani i zva-ni~no postaje emigrant... O tome [er-bedìja pi{e zadivljuju}e blago, kao daopra{ta svima koji su doprineli njegovimli~nim strahotama, onima zbog kojih jestradao mnogo vi{e od njih samih.

U knjizi su i druge intigantne pri~eiz njegovog bogatog boemskog ìvota.Opisuje zanimljive susrete s tri svojaìvotna idola - Titom, Krleòm i @ivoji-nom Pavlovi}em, govori o svojim glu-ma~kim uzorima - Ljubi Tadi}u i Fabi-janu [ovagovi}u, o prijateljstvima s Ba-tom Stojkovi}em, Zoranom Radmilo-vi}em i Mihizom, o KPGT-u i saradnji sLjubi{om Risti}em kao vrhuncem svojepozori{ne umetnosti, o svom profesoruKosti Spai}u. Isti~e svoje naj`n~ajnijuloge u teatru - Per Ginta, Hamleta i Ge-orgija u Oslobo|enju Skoplja, navodisvoje omiljene partnere: Inge Apelt i

Miodraga Krivokapi}a, u pozori{tu, Mi-lenu Dravi} i Pavla Vujisi}a, na filmu.[erbedìja pi{e i o Arsenovoj i njegovojNe daj se Ines, o letu kada je LenkaUdovi~ki u{la u njegov ìvot, o svojoj decii svojim roditeljima, o ìvotu u Londonu ivelikom prijateljstvu s Vanesom Redgre-jv, o filmu Pre ki{e Mil~a Man~evskogkoji mu je otvorio vrata Holivuda, o parti-ji {aha s Kjubrikom i nasmejanom isrda~nom Tomu Kruzu, o svom i Lenki-nom pozori{tu Uliks na Brionima, posetizato~enici oronule ku}e preko puta Belogdvora, Jovanki Broz...

I dok trenutno najslavniji glumac sovih prostora u Holivudu snima novefilmove, pred nama je uzbudljiva autobi-ografska knjiga, neobi~no li~na a, kakoto s dobrom literaturom biva, u isti mah idragocena kao svedo~anstvo, u ovomslu;aju o prostoru i vremenukojeg vi{e nema.

LUDUS 124, 125, 126

Iz kutije radija, tog plemenitog zvu~-nog teatra, Na|a Janjetovi} je i{etalau svet opipljivih, „mekanih“ bi}a,

kako bi se moglo nazvati pozori{te luta-ka. U „Pinokiu“ je reìrala Zmiju mla-doènju, osveèn tekst Igora Bojovi}a,majstora komada za decu. U me|uvre-menu, Na|a je 12 godina isklju~ivo ~a-rala glasovne, radio predele, koji se naj-preciznije doìvljavaju nasamo i sklo-pljenih o~iju. Ta apstraktna taktilnost,ma koliko to delovalo nemogu}e, imaneku tajnu vezu sa lutka-teatrom, s timdragim, plemenitim pojavicama kojimasve {to treba, daruje istinski posve}en,ìv ~ovek. Neka su blagosloveni ti jedvavidljivi darodavci radosti i ,pokreta idobrih du{a. A ovde su to Branislav Pla-ti{a, Nade`da Damjanovi}, Zoran Todor-ovi}, Biljana Mihajlovi}, Dragi{a Kosara,Jovan Popovi}, Nela Nikoli}, Ljiljana@ivi}. I desetine izvrsnih saradnika.

„Radio je velika ~arolija. Kad samimala 3 moj brat 10 godina, ubedio me jeda u radiju ìve mali ljudi. Pri~ao mi jeda su unutra patuljci i ja bih zaspala.Tako da je ve} od tada za mene radioneka ~udesna kutija. Se}am se toga zato{to je odlazak u „Pinokio“ i rad na ovojbajci tako|e neka potreba da se ~ovekvrati u detinjstvo. Ili je mo`da to potreba

da pobegnemo od ovoga u ~emu ìvimo.Rad sa svim tim ljudima iz „Pinokia“ jeradost, desila se ~arolija izme|u njih imene,tako smo se voleli, disali jedni zadruge a i mo`da je razlog u tome {to ve}nekoliko godina, kad pomislim napozori{te, isklju~ivo mislim na bajku.Bajku, bajku i samo bajku i eto, desila mise.“

I mo`da, pomogla da uspostvaiteanaliti~niju paralelu izme|u audio i„regularnog“ teatra?

Radiofonija je ne{to {to zahteva celog~oveka. Kad kaèm to mislim na ozbiljnobavljenje umetno{}u u bilo kom mediju.Zna~i, potpuno posve}enje. Pre 10 godinasam postala stalni reditelj u dramskomprogramu i to mi je omogu}ilo kontinuitetbez kojeg nema pravog, ozbiljnog posla.Stekla sam sigurnost: tu sam mogla dareìram ono {to ne bih nikad mogla upozori{tu. U po~etku sam radila autorskeprojekte u „Radionici zvuka“ , kasnijesam se bavila velikim dramama. Od au-torskih projekata iz „Radionice zvuka“najvi{e volim Andri}evu Jelenu ènukoje nema, onda po Crnjanskom Mike-lan|elova mati opsesija tim delom jeu~inila da s ton-majstorom ZoranomJerkovi}em smislimo klesanje, kame-nolome u studiju. Radiofonski, s malo

teksta i puno neobi~nog zvuka i muziketragali smo za Fran~eskom Di Neri.Ondame je jako inspirisao Lapot @ivojinaPavlovi}a - imala sam sre}u da sam sedruìla sa @ikom. Prvi deo Lapota pred-stavljao je veliki radiofonski izazov. Tosve govori {ta sve, ako joj se ozbiljnoposveti{, radiofonija moè da pokrene u~oveku. Moj tada{nji odlazak iz pozori{taizazvan je divnim ose}anjem da samsebe potpuno na{la u radiofoniji. Posebnome na radiju interesuje metafizika vre-mena koja je blià mediju radija negopozori{tu. Zatim saìmanje prostora,odnos prostora i vremena, premo{}avan-je distanci sve je to veoma zanimljivo.

Mogu}e je da i radio i pozori{te luta-ka imaju sli~nog, mirnog, strpljivijeggledaoca?

Mogu}e je, mada nisam o tomerazmi{ljala. Najvi{e volim da slu{amradio kad spustim roletne, iklju~im tele-fone... jer to je po~etak predstave. Zna~iisklju~uju se svi spoljni „ometa~i“. Tako iu pozori{tu - dok nije mrak, dok se neuspostavi ti{ina predstava ne moè dakrene. Radio drama je kompletan umet-ni~ki ~in, tako se pravi, tako se i slu{akao i predstava u pozori{tu. Lutke imajuscepfi~an jezik i bi}e. Glumci koji ihanimiraju daju im i du{u i glas i telo aopet se nekako potpuno poni{te da bilutke ìvele same. Sad sam prvi put u{lau ~arobni svet lutkarstva koji me jepotpuno oma|ijao.

Da li glumci u takvom pozori{tuuspevaju dazanemare sujetu i postanusamo - lutke. Imam utisak da su toumetnici najplemenitije vrste?

To su ljudi koji zaista imaju najman-je sujete - ukoliko se, uop{te, moè bitiglumac bez sujete. Oni imaju pravu,kreativnu sujetu, bore se za svoju lutku iprostor. Rekla bih da su to jako dobroljudi, posve}eni, odani i uspevaju da uime krajnjeg rezultata pobede ~ak i suje-tu.Igraju jedni za druge i, {to publika ne

zna, oni su sami sebi dekorateri, rekvizi-teri, tokom predstave po troje glumacaanimira jednu lutku. Ispomaù se tako{to leè, puze, ne vide se, ne ~uju se.Takav kolektivizam je ~arolija.Sad samjako ispunjena, moja bajka se bajkovitozavr{ila: glumci su prezadovoljni, jatako|e i jedva ~ekam da ponovo gledampredstavu. Ono {to me posebno raduje, a

to ne govorim zato {to sam reìrala tekstIgora Bojovi}a, izvrsnog pisca, je to {toBojovi} izvrsno vodi pozori{te „Pinokio“;imaju zavidnu me|unarodnu reputaciju,putuju po svetu i, imam utisak da je svevi{e rediteljskih imena koja jedva ~ekajuda reìraju u „Pinokiu“. To postajepozori{te u kojem je ve~ sadapresti`no dobiti reìju.

31

Intervju

POVRATAK U DETINJSTVONajvi{e volim da slu{am radio kad spustim

roletne, iklju~im telefone... jer to je po~etak

predstave, kaè Na|a Janjetovi}, rediteljka

predstave Zmija mladoènja, nastale u

„Pinokiu“

Branka Kr i lov i¯

Provokativan naslov performansaCrni kabare Moriana Lagartije bioje ~arobni klju~ koji je tokom

samog izvo|enja muzi~ko-scenskogperformansa otvorio vrata imaginarnogprostora. Istina, tema ~arobnja{tva ove jegodine aktuelna ba{ zbog Andersena,tvorca bajki, ali je to bila tema perfor-mansa koja se retko u umetnosti is-traùje na na~in koji smo imali prilike davidimo. Polaze}i od stiha iz Starog Zave-ta: „Malegicos non patieris vivere“ (â-robnjaku ne daj da ìvi), performans setransformisao u kreativno konstruisanjeparodiranja logi~kog reda, kroz nesvaki-da{nji nastup sa sadràjem elemenatakabarea i horor teatra.

Vladimir Kosi}, poznat kao ~arobn-jak Morian Lagartija, autor je projektaistraìvanja ~arobnja{tva: kroz re~i, jerje pisac i pesnik, glumu i pokret, jer je upozori{tu dugo, i muziku, jer o njoj raz-mi{lja na poseban na~in: „Pitagorinaideja o muzici sfera (planete osim {to

postoje, i sviraju, odnosno proizvode,ispu{taju zvuk, samo {to to ljudi ne moguda ~uju pod uobi~ajenim okolnostima, jerta muzika prevazilazi mo} ljudskogsluha) dominantna je ideja u srednjemveku, kad se razmi{lja o muzici. Kosmosje ure|en po principu muzi~kih har-monija. Uìvati u tom ure|enju i mo`danekad ~uti kako pevaju planete, u sav-r{enom neskladu ili neskladnom savr-{enstvu kosmosa, cilj je kojem teì svakimislilac ili teoreti~ar muzike. Zato se usrednjem vijeku muzi~arem nije smatraoizvo|a~, slep za ove ideje, ili kompozitorkoji samo od bezbroj melodija i kombi-nacija, ~esto pukim slu~ajem, bira i pri-prema. Pravi muzi~ar je teoreti~ar! Onajkoji razmi{lja (posjeduje logos i ideju)“.

Morian Lagartija & The Cat-O-Nine-Tails je bend iz Nik{i}a koji stvaramuziku zasnovanu na No Depressionpokretu iz 90-ih i Goth Rocku iz 80-ih.Oni izvode i biraju melodije i kombinaci-

je unutar muzike, ali ih muzi~arima ~iniba{ to razmi{ljanje o muzici.

Do{li ste daslu{ate mene

Poruka na pozivnici: „Vi ste, izgleda,svi vi do{li da slu{ate mene. Najcrnjegvesnika u va{em gradu“, u skladu je spo~etnim mrakom iz koga se iznenadapojavi kao mentalna projekcija, kratkihoror film The dark excitenent (reìja:Brano Ko}alo, scenario: Vladimir Kosi} i

Brano Ko}alo). Film kreativnim sadr-àjem nagove{tava dalji tok performansakroz niz ritualnih aksioma. Prva pojavaMoriana u haljini iznenadi ne samo zbogizuzetnog scenskog nastupa, ve} i raz-mi{ljanja o identitetu arhetipova anime ianimusa, tj. neodre|enom polnom iden-titetu na duhovnom putu kroz plavetnilo.A plavetnilo je ti{ina i praznina. Ti{inane postoji jer ne postoji ni jedna nepokret-na ~estica u svemiru. Praznina ne posto-ji, jer je praznina beskona~nost idejaizvan centra mo}i. ârobnjak vara tajcentar mo}i, ide izvan granica i stiè uimaginarno. Muzika je hipnoti~ka, aliproro~ki glas ~arobnjaka, koji je i samdeo imaginarnog, budi, vodi i otkriva putizvan granica. Otvoreni umetni~ki procesdonosi nove ideje, izvan granica posto-je}eg.

Autor se ozbiljno bavi li}nim nesve-snim planom pojedinca, kroz emotivnuvariabilnost likova (tuga, ljubav, strah,mr`nja...) u koje se preobraàva tokomperformansa. On je emotivna èna kojaistinski pla~e na sceni, snaàn mu{karaci jaguar. Kroz pokret koji ne laè, jasnopokazuje da telom ulazi u fenomen i kr{izakone, kojih se pridràvaju izvo|a~i(brehtovski: pokazati pokaziva~a).

Gledaoci - slu{aoci

Pojedine muzi~ko-scenske celine in-teresantno su povezane stolom, na komestoje maske i rekvizita, ali i ostalo {to sekoristi tokom performansa, gde Moriansvaki put prilazi po zavr{enoj muzi~kojnumeri i preobraàva se u novi lik i

uzima novu rekvizitu. A ona je ta~noupotrebljena za svaku pesmu i ulogu.Lepeza je simbol duha i predstavlja mo},dostojanstvo i ènsku promenljivost. Ma-hanjem lepeze teraju se zle sile. Ogledalo,simbol istine, samoostvarenja i mudrosti.Ozna~ava um i du{u. Ogledalo je ambiva-lentno, kao {to se i autor tokom perfor-mansa prikazuje dvojakim. On kaè:„Morian Vas kroz ogledalo posmatra“.

Izdvajam scenu u kojoj autor kle~i i~ita svoju pri~u Novi oltar izme|u 4sve}e, na prvi pogled stati~nu. Pri~a oodnosu lepote i zla, ~ija je svaka re~enicanova pri~a, svaka re~ nova re~enica, asvako slovo nova re~, naterala je gle-daoce da se pretvore u slu{aoce. Ali, nepasivne, ve} one koji kreativnom vizual-izacijom stvaraju „materijalni“ svet ima-ginarnog.

„Postoje beskona~ni na~ini da svebude, ili da se ~ini po na~elima proporci-je“, kaè autor Vladimir Morian Kosi},koji ne odvaja umetnost od teorije. Mo`daje gotsko shvatanje harmonije u propor-ciji, iako jo{ u srednjem veku, raskrsnicakoju je istorija zarobila u arhitekturi.Su{tina gotske arhitekture je u tome dasu lai~ki majstori gradili i da je ve{tinazidanja dostigla takvu visinu da preo-vla|uje virtuoznost konstrukcije. Vreme iprostor imaju svoju uzajamnost, ali icikli}nost.

Iako je te ve~eri u Beogradu bilo 10-ak koncerata, performansa i predstava,pred 100-tinak sre}nka koji su do{li davide i ~uju, dogodio se performans o~arobnjaku, koji je novi na~in razmi-{ljanja o jeziku, pevanju,sviranju i glumi.

CRNI KABARE MORIANA LAGARTIJEStotinak sre}nika je u StudentskomKulturnom Centru 25. marta videlo i ~uloscensko-muzi~ki performans o ~arobnjaku idemonstraciju novog na~ina razmi{ljanja ojeziku, pevanju, sviranju i glumi

Nela Antonov i¯

TTrreebbaa ssee iizzbboorriittii zzaa ssvvoojjuu lluuttkkuu:: NNaa||aa JJaannjjeettoovvii}}

CCrrnnii kkaabbaarree ((FFoottoo:: LLiiddiijjaa AAnnttoonnoovvii}}))

Ameri~ka grupa REM bez sumnjeposeduje unikatan status naizuzetno heterogenom, disperziv-

nom, shizofrenom polju savremene popmuzi~ke produkcije, gde se jasno izdvajasukob izme|u dve solidno suprotstavl-jene strane: korporativnog biznisa ~iji jeelementaran cilj sticanje profita, i autorakoji se, manje ili vi{e nepokolebljivo, boreza zadràvanje autenti~nosti koncepta.REM su od pozicije radikalno nekomerci-jalnih, indie ikona s po~etka 80-ih godi-na, ste~ene hermeti~nim albumimaChronic Town, Murmur i Reckoning, kojesu definisale bu~ne gitare i razlomljeniakordi, low-fi produkcija, nerazgovetnivokali, kripti~ni tekstovi i bizaran hu-mor, putem plo~a Green, Out Of Time,Automatic For The People iskusili trans-fer u domen komercijalnih, hiperprof-itabilnih autora, zadràv{i pri tomeneuobi~ajen respekt i od strane zahtevni-jih ljubitelja pop muzike.

Od albuma Life’s Rich Pageant(1986) grupa je znatno ozbiljnije po~elada tretira dru{tveno bitna pitanja, jo{dublje eksplorirana na narednim Docu-ment i Green, gde je, pored bavljenjaekolo{kim problemima, kritikovanaameri~ka spoljna politika, uz konstantnoisticanje mogu}nosti (i neophodnosti)politi~ke promene. Melodi~na, eteri~na,muzi~ki rasko{na plo~a Automatic ForThe People (prodata u 13 miliona pri-meraka!), tematski inspirisana global-nim problemom AIDS-a, definisana pris-ustvom smrti i melanholi~nom i su-mornom atmosferom, odredila je zenitnjihove pop faze, dok su naredne Mon-ster, New Adventures In Hi-Fi, Up,Reveal i Around The Sun (2004) zna-~ajno manje pompezne i fokusirane,eksperimentalnije, ali tako|e introspek-tivne i emotivno ogoljene, i usmereneidejom (i praksom) dru{tvenog aktiviz-ma.

Koncert REMu Beogradu

Scena u Hali 1 beogradskog Sajma jespektakularno izgledala: u prostoru iz-nad izvo|a~a su visile raznobojne ne-onske lampe, dok je bina bila uokvirenasa dva velika ekrana koja su fragmen-tarno emitovala de{avanja na sceni, tek-stove pesama, komentare na neke op{teva`ne doga|aje, itd. Glavni izvo|a~(Majkl Stajp) je bio delimi~no maskiran,podse}aju}i time na ritualnu pore-klo/funkciju scenske igre; njegovo scen-sko prisustvo je bilo karakteristi~no poiskrenosti, neposrednosti, apartnim izvo-|a~kim sposobnostima, odnosno zavidnojtransformativnoj praksi (facijalnoj, kao itelesnoj), te aparentnoj èlji da osvojipubliku (12.000 ljudi). Repertoar dvo-ipo~asovnog koncerta je uklju~io instantklasike sa albuma Around The Sun(„Leaving New York“), zatim kultnesinglove-bestselere ~ije je izvo|enje upublici neminovno proizvelo emotivnevrhunce, na granici (ritualnog) kolapsasvesti (The One I Love, Losing My Reli-gion, Orange Crush, Imitation of Life),kao i nekoliko retko izvo|enih pesama(Nightswimming). Stajp je vi{e puta to-kom koncerta isticao svoje stavove o poje-dinim dru{tvenim pitanjima formiraju}ina taj na~in zna~ajne politi~ke dimenzijeovog nastupa. Izvo|enju antiratne pesmeFinal Straw prethodila je npr. kritika

spoljne politike Dòrdà Bu{a, tj. izra-àvanje njihovog korenitog neslaganja svojnim angaòvanjem u Iraku, ~ime superformeri hteli da istaknu fakat da seoficijalna nacionalna politika ne treba ine moè poistovetiti s individualnimmi{ljenjima. Stajp je Radio Free Europeizveo u majci s logoom medijske ku}eB92, ~ime je, tako|e vrlo eksplicitno ipersuazivno, manifestovao podr{ku pre-ma nekada{njim aktivnostima radijaB92, u borbi protiv politi~ke situacijedevedesetih godina u Srbiji, odnosnodanas-naklonost prema na{oj liberalno-demokratskoj opciji.

REM nisu bili jedini izvo|a~i uokviru ovog scenskog (i parascenskog)doga|aja, ve} su i pojedinci iz publikefigurirali kao akteri u drami, {iroj-dru-{tvenoj; pri tome posebno mislimo nateatralno pona{anje pojedinih politi~arana vlasti: oni su dolazak na ovaj doga|ajsvakako iskoristili kao sredstvo obliko-vanja svog imidà, tj. znak prihvatanjajednog kulturnog modela sveta kojemoni/mi teìmo, demonstraciju afiniteta kazapadnom sistemu vrednosti. Bu~no eks-poniranje pomenutih protagonista vlada-ju}e politike u vezi s dolaskom benda, tesimboli~na razmena kulturnih proizvoda(predsednik Srbije je Stajpu javno daoalbum Srbija Sounds Global, dok je Stajppoklon uzvratio poslednjim CD-omREMa) znatno je re~itiji pokazatelj nji-hovog stava naspram ameri~ke kulture,no bilo koji uobi~ajeniji (npr. verbalni), is druge strane, efektivan na~in sticanja

dublje naklonosti ovda{njih oboàvateljaovog sastava-verovatnih glasa~a (setimose u ovom kontekstu prili~no nespretnog ineuverljivog pro{logodi{njeg javnognastupa predsednika Vlade Srbije, po-vodom dolaska Igija Popa na novosadskiExit). Ipak, u Srbiji su ljubitelji REMa iliIgija Popa daleko malobrojniji od publikekoja konzumira vulgarne folk-pop de-rivate, zbog ~ega je (realna) korist po-menutih javnih eksponiranja ova dvapoliti~ara u tom smislu vrlo diskutabilna(za razliku od npr. Britanije gde se Toni-ju Bleru skoro apsolutno isplati da javnopodràva Oasis ili Franz Ferdinand).

Anga`manpre svega

Stajp je izuzetno frekventno koristiosvoju popularnost da promovi{e ciljevevezane za za{titu ìvotne sredine, poli-ti~ko osve{}ivanje pojedinaca, sloboduseksualnog opredeljenja. REM su u~e-stvovali u seriji koncerata ~iji su izvo|a~ipledirali za smenu Dòrdà Bu{a, tj.dolazak Dòna Kerija na vrh SAD, kao ina koncertima ~ija je svrha bila mobi-lizacija javnosti po pitanju politi~kesituacije na Tibetu, njihovog konflikta saKinom (1998). Iako je su{tinsko ra-zumevanje dru{tveno va`nih problemapre~esto drasti~no odsutno iz svesti popzvezda, njihov anga`man je izrazito bi-tan u procesu formiranja javnog mi{ljen-ja. Pojam oboàvaoca popularne kulturepodrazumeva aktivno, odu{evljeno, navi-ja~ko, u~esni~ko bavljenje tekstom, od-nosno recepcija pop kulturnih tekstova jedominantno emotivna, ne intelektualna,te je karakteristika publike da se direkt-no konektuje (identifikuje) s njegovimsadràjem/porukom. Svesni glomaznostiuticaja dela pop kulturne produkcije namasovnu publiku, a u (neugasivoj) èljida zadrè privilegije posedovanja mo}i,nosioci vlasti imaju interesa da uspostave

neku vrstu kontrole nad emocijama;pozivaju}i se na esteti~ke rasprave Kan-ta, Ni~ea, ili postmodernisti~kih teo-reti~ara utemeljenih u nepopravljivomcinizmu (Delez, Gatari, Dèjmson, Bodri-jar), koji umetni~ka dela (u naj{iremsmislu) koja s publikom u prvom planukomuniciraju putem emocija tretirajukao neozbiljna, slaba i inferiorna u odno-su na ona koja se prete`no obra}aju„intelektu“, nosioci vladaju}eg diskursa

~esto omalovaàvaju njihovo prisustvo.Na tom polju dolazi do uàrenih diskusi-ja, i elementarnih kontradikcija u sta-vovima onih koji imaju sveproìmaju}uaverziju prema ostvarenjima koja se spublikom prevashodno povezuju putememocija, a to su, pre svega, pop kulturnitekstovi, me|u kojima sumuzi~ki najprominentniji.

32

Parateatar

LUDUS 124, 125, 126Lu

REM U BEOGRADURok koncerti kao parateatarskifenomeni

Ana Tas i¯

Gostuju}i u zrenjaninskom Narod-nom pozori{tu „To{a Jovanovi}“,slovena~ki umetni~ki par Jelena

Sitar i Igor Cvetko postavili su na scenuZvezdicu spavalicu Frana Mil~inskog,koja se u Sloveniji smatra klasikomlutkarskog teatra. Tekst je, za ovu pri-liku, sa slovena~kog preveo Milan Ma-|arev.

U uspostavljanju ponovne saradnjezrenjaninskih i ljubljanskih lutkara(pauza je trajala vi{e od dve decenije),pomogla je i Ambasada Slovenije uBeogradu i Tatjana Kova~i~, ata{e zakulturu. Jelena Sitar je jedan od najpo-znatijih slovena~kih reditelja, mnogo jeradila i u inostranstvu, a s IgoromCvetkom, koji je „zaduèn“ za likovnu imuzi~ku opremu predstava, u Ljubljaniima malo privatno lutkarsko pozori{te.

Svojevremeno, Zvezda spavalica jeizvo|ena u marionetskom pozori{tu; nazrenjaniskoj Lutkarskoj sceni realizo-vana je kao slobodna kombinacija lutke,maske, ìve glume i ìve muzike - u

predstavi se peva i svira na sceni, bez po-dr{ke iz plej beka. Romanti~arski poe-ti~no {tivo Frana Mil~inskog u ovojpostavci dobilo je novu, druga~iju este-tiku, kakva se retko sre}e na lutkarskimscenama u Srbiji. Etnomuzikolog postruci, Igor Cvetko je likovna i muzi~kare{enja sakupljao sa dva izvora: s jednestrane to je sinkretizam narodnih po-kladnih praznika i va{ara, a s druge,estetika de~jeg crteà. U sre}nom spojuobe inspiracije, predstava je dobila jasnu,~istu i zaokruènu poetiku, u kojojpevanje i sviranje „u ìvo“ ostavljajusnaàn utisak - ne savr{eno{}u, ve}„dirljivom“ autenti~no{}u, kao svakade~ja igra, i kao spontna op{tenarodnasvetkovina. Rediteljski rad Jelene Sitardaje bolje rezultate u scenama va{arskeìvosti, nego u lirskim pasaìma, a nekare{enja su, reklo bi se, antologijska -kometa na de~jem biciklu, ili „dvostruki“sladolexijan (glumac pod maskom u„dijalogu“ s lutkom koju pokre}e).

Gluma~ki ansambl zrenjaninskeLutkarske scene, a skoro svi su u pred-stavi, dobio je priliku da se pokaè usvemu {to ume i zna. Uz naslovnuZvezdicu (Nata{a Mili{i}), lepe minija-ture napravili su i Olgica Trbojevi},Mirjana [ajtinac, Tatjana Reljin, JovanCaran, Sneàna Vekecki, Hajnalka Ko-

va~, Miroslav Ma}o{, Tatjana Bara}, a tuje i ìvopisni orkestar: Aleksandar Dra-gar (mandolina), Danilo Mihnjevi}(gitara) i Andrija Po{a (bas). Predstavaje namenjena najmla|oj publici, a uzrenjaninskom Pozori{tu se nadaju da }ebiti prilike da je vide imali{ani u Sloveniji.

ZVEZDICA SPAVALICATekst Frana Mil~ickog, koji u Sloveniji

smatraju klasikom lutkarskog teatra, za

izvo|enje u Zrenjaninu preveo je Milan

Ma|arev, a na scenu ga je postavio umet-

ni~ki par iz Ljubljane Jelena Sitar, reditelj, i

Igor Cvetko, etnomuzikolog


ZZvveezzddiiccaa ((aanniimmaacciijjaa NNaattaa{{aa MMiillii{{ii}})) ii KKoommeettaa ((OOllggiiccaa TTrrbboojjeevvii}})) -- aauuttoorr lliikkoovvnniihh rree{{eennjjaaIIggoorr CCvveettkkoo ((FFoottoo:: JJ.. DD.. NNjjeeggoovvii}}))

RREEMM nnaa kkoonncceerrttuu

LUDUS 124, 125, 126

Ivica, Vuk Mandu{i}, Horacije Ruvijer,Mile, Luka Kova~, Pop ]ira, San~oPansa, Murat, Jerotije, Natan Sol,

Trajko Ta{evi}, Pera Ciku{a, Vuk Ka-radì}, @ak, Marsel [abanon, Estragon...Sve je to u pozori{tu tokom 40 godina bioisti ~ovek, Ivan Bekjarev. Da ne pominje-mo televiziju ili radio. Bio je i sportista,radio voditelj, novinar, glumac... Kadbismo ga danas zapitali: Ko ste zapravo?,te{ko da bismo dobili pravi odgovor.Bekjarev je sve to, a danas jo{ i profesorglume na Akademiji BK, {to ga, kakokaè, osim glume, najvi{e inspiri{e.

Retko darovit ~ovek pun energije,Bekjarev je zavoleo pozori{te jo{ u de-tinjstvu, a ono mu je kasnije vi{estrukovratilo otvaraju}i mu vrata da pokaèsvoje mnogostruke talenate. Jer Bekjarevje i odli~an peva~. Ni{ta mu nije te{ko.Uvek je tako gde je dobar tekst, reditelj,rad, red i disciplina. „To je najva`nije zauspeh“, tvrdi i dodaje da }e raditi kolikobude mogao, jer rad odràva ìvot, krepiga, produàva postojanje i ~uva umetnostod propasti

Veliki 40-godi{nji uspeh zahtevao je iodgovaraju}u monografiju. Tako je pri-re|iva} knjige, Zoran T. Jovanovi}, èleoi uspeo, da pre svega progovori o umet-ni~koj svestranosti Ivana Bekjareva, a kobi to bolje znao do sam Bekjarev u prvomdelu monografije iz koga saznajemo oìvotu glumaca, prekretnicama, padovi-ma i ponovnim dizanjima, ulogama,prijateljima, sportu, roditeljima, vremenukoje je za nama, politici, pozori{tima, od

kojih nekih vi{e nema. Sve je to pitko i smnogo emocija opisao Bekjarev.

U drugom delu monografije o Bekja-revu su poèleli da pi{u gotovo svinjegovi prijatelji i saradnici: SvetlanaBojkovi}, Rada \uri~in, Sonja Jaukovi},Ljiljana Blagojevi}, Rade Markovi}, MiraBanjac, Stevo @igon, Vojkan Borisavl-javi}, Neda Ukraden, Iva [trlji}, PeroZubac, Milo{ Jagodi}, Milojko Panti},Dragan Dàji}....

Poslednje stranice monografije po-sve}ene su pozori{noj i TV kritici, osvrtuna pedago{ki rad, te dokumentaciji oulogama i nagradama, uz brojne foto-grafije iz umetni~kog i privatnogìvota poznatog glumca.

33

Festivali

ENIGMA BEKJAREVPovodom 40 godina profesionalnog radaIvana Bekjareva monografiju posve}enuovom glumcu priredio je Zoran T. Jovanovi},a izdava~ je Savez dramskihumetnika Srbije

Aleksandra Jagodi¯

Svet igra u Beogradu, slogan je IIBeogradskog festivala igre, kojipredstavlja bogatstvo i razli~itost

savremene igre. Svaka od plesnih kom-panija, u~esnika ovogodi{njeg Festivala,donosi poseban senzibilitet koreografa iigra~a. Neke od njih inspirisane su tradi-cijom, a sve su u potrazi za formom iizrazom adekvatnim novom veku igre, ukome }e izgradnja kulturnog dijalogaizme|u Srbije i Crne Gore i sveta bitiosnaèna novim inicijativama kakva jena{ Festival“, rekli su, najavljuju}i Festi-val, osniva~i Aja Jung i Neboj{a Bradi}.O detaljima ove zanimljive manifestacijegovori Aja Jung.

Programskikoncept,neverbalniteatar

„Festival se odràva u aprilu zbogSvetskog dana igre koji se obeleàva 29.IV. Praznik se u svetu obeleàva ne samonedeljom, ve} ~esto celim mesecom plesakad igra poku{ava da iza|e iz svojihustaljenih okvira i pokaè se u boljem,lep{em svetlu, prijem~ivijem za {irupubliku. U tom smislu smo i po~eli rea-lizaciju Beogradskog festivala igre. Pro-{logodi{nja pilot verzija pokrenuta je s

Savremena igra ima za cilj da pri-kaè gde igra ide, koje su tendencije,nove tehnike koje se upotrebljavaju dosamog proìmanja s teatrom. Ta iskustvasmo najbolje sagledali u predstavi Naputu ka obe}anoj zemlji plesnog teatraHomunukulus iz Be~a. To je autobiograf-ska pri~a protagonistkinje iz biv{e ê-hoslova~ke, socijalno-politi~ki angaò-van ples kojim ona obja{njava svojedetinjstvo u komunisti~koj zemlji i svefrustracije koje je sa sobom ponela u svet.Mo`da najsavremeniji plesni teatar kojismo videli, koji pomera granice, nov,druga~iji je predstava 2 Playful PinkJasmin Goder, gde ona i njena partnerkaIris Erez oslikavaju socijalno stanje.Predstave Jasmin Goder bave se ne~im{to je na granici kritike politi~kog si-stema, ne samo kad je Izrael u pitanju (toje zemlja visokog rizika, gde je politikasveprisutna), ve} u globalnom smislu.Ona je ro|ena u Jerusalimu i ima svojutrupu u Tel Avivu, ali najve}i deo ìvotaprovela je u Njujorku gde se {kolovala.To proìmanje je dovelo do izuzetnoatraktivnog plesa, druga~ijeg naboja ienergije. Savremena u smislu novihkretanja, je i predstava (Ob)seen {vaj-carskog koreografa Filipa Sera, koja je uprvih pola sata samo razgoli}ivala umet-nike do najgrani~nijih, ~ak pornograf-skih momenata, pokazala je koliko svaki{ok traje samo tren da bi se pretvorio uve} vi|eno. U drugom delu predstave

koji su do{li u Beograd, i njihovoj li~nojpri~i, ve} i razgovori pro{ireni na temuigre u svetu danas, igre u svakoj odzemalja gostiju: {ta se doga|a, kolikoima kompanija, koji su izrazi najpri-hvatljiviji, kako je igra finansirana, kojisu im problemi... Odràni su masterklasovi u funkciji pribliàvanja novihtehnika. Za dva sata, koliko traje ~as skoreografom, ne moète mnogo danau~ite, ali moète da dodirnete ono {todrugi rade, uspostavite kontakt. Za festi-val je dovoljno da postoji interakcija kojapovezuje uzani krug profesionalaca.Imali smo i izlo`be plesne fotografije ugaleriji BDP-a: izlo`bu plesne trupe CorteSconta iz Milana, ~ija je predstavaMaggio odu{evila Beograd, a obuhvatalaje neke od njihovih produkcija iz pret-hodnih godina, kao i impresivnu izlo`buNacionalnog Baleta iz Bugarske. Odr-àne su i filmske projekcije Plesnoginstituta iz Bremena.

Kad dràve svojim umetnicima dajunovac za gostovanja, predstavljanjaplesnih kompanija u inostranstvu, gleda-ju da u tom regionu trupa ima 2, 3izvo|enja. Nismo imali mnogo partnera irazumevanja, iako smo poku{ali s mno-gim ku}ama u na{oj zemlji. Pozivu seodazvalo Kru{eva~ko pozori{te, gde jenastupila trupa iz Milana, i Crnogorskonarodno pozori{te, na ~ijoj sceni je gosto-vala predstava iz Njujorka, dok je, reci-mo, Mladi balet iz Liona nastavio ovdeposle gostovanja u Ma|arskoj. Poku{a-vamo da uspostavimo mreù (u prego-vorima smo sa Zagrebom i Ljubljanom),povezivanje i jeste jedna od mogu}nosti,pogotovo kad su u pitanju trupe kojedolaze iz daleka i ina~e bi bile preglo-mazne i preskupe za pojedina~no gosto-vanje.

Neki, opet, traè tu vrstu eksklu-zivnosti kao {to je bio slu~aj s BaletomPariske Opere, kojem je bilo va`no da sepojavi u Beogradu, s obzirom na to dakao ansambl nikad nije nastupao u na{ojprestonici. Zna~ajno je i to da PariskiBalet postoji tri i po veka, dok je namatek druga godina postojanja. Ovaj galaprogram koji je uprili~en s 14 igra~a se uFrancuskoj izvodi u posebnim prilikama,i ima tradiciju da u njemu u~estvuju ijako mladi igra~i iz baletskih {kola. Takoda je prilikom potpisivanja ugovoratraèno da i na{i baletski u~enici buduuklju~eni, koji su potom igrali u DonKihotu.

Utisci po zavr{etkuFestivala

Odziv publike je bio fantasti~an, dvesedmice pred po~etak festivala vi{e nijebilo karata u pozori{tu - to ohrabruje. Aose}ala se i odre|ena atmosfera kome-{anja pred svaku predstavu. I intereso-vanje medija je bilo veliko. Sve to po-kazuje da smo uspeli da fokusiramopa`nju {iroke javnosti, i kulturne istru~ne, ka igri, profesiji, jer igra je ~estiomarginalizovana, i to nije problem samokod nas, ve} i u razvijenijim zemljama.Ohrabruje, a to s moje pozicije uUNESCO-u mogu da kaèm, da postojemnoge zemlje i nadle`na ministarstvakoja su igru shvatila kao vaàn izvozniartikl, ne{to {to je dobro prikazati usvetu, {to kao neverbalno dobro komuni-cira s publikom i prikazuje stanjesavremene kulture u dràvi. Igra~i suljudi trenutka, mlada, zdrava i naprednageneracija koja lako razmenjuje svojeideje i energiju s publikom. Mnogaministarstva i dràve su to shvatile, pasmo imali pomo} u~esnika, tj. njihovihnadle`nih ministarstava, ambasada,kulturnih centara, naro~ito {to se ti~eputnih tro{kova. Samo na osnovu takoìve saradnje moè se napraviti ne{to {toje i umetnicima, i organizatorima, idràvi, verujem i na{oj, od koristi.

Cilj Festivala je da promovi{e igru uglobalu, ukaè na nju, a nadam se da }ebiti pomerene granice i kada su u pitanjuna{i uslovi. Za sad je to nedovoljno, ipodr{ka koju smo dobili od Skup{tinegrada, odnosno nismo dobili od Mini-starsva kulture, toliko je mala da nepokriva ni deseti deo ovakve organizaci-je. Skrenuli smo pa`nju, dali mogu}nost igradu i dràvi da se ponose ovakvimprojektom, kakvih ima u svetu, a Beo-

gradski festival igre je jedinstven u re-gionu po konceptu, obimu. Nisu samopredstave u pitanju, ve} se umetnicizadràvaju da bi ostavili pe~at i ostvarilisaradnju s plesnom zajednicom u Beo-gradu, a u budu}nosti bi trebalo i da uti~eda doma}i koreografi lak{e objasne ono{to rade, lak{e do|u dopodr{ke.

SVET IGRA U BEOGRADUDrugi Beogradski festival igre odràn je od

10. do 26. aprila


dozom straha kako }e pro}i kod publike ikritike, a kako }emo i mi, iz organizacijei produkcije, sve realizovati. Ali, pokaza-lo se da je Festival imao svoje mesto i daje bio potreban. Zato smo nastavili, idruga godina je po programu obimnija iatraktivnija.

[to se programa ti~e koncept je negdeostao isti - od klasike do savremene igre,koji je kao takav potreban i za nas i ceoregion uop{te. Krenuli smo od klasike jerse nalazimo na prostoru koji je imaoveliku prazninu kad je savremena igra upitanju, a i ljudi se lak{e vezuju za ne{to{to im je poznato. Mada, klasika je ak-tuelna i nova jer mnoge klasi~ne deonicekoje smo videli na Festivalu nismo imaliprilike da vidimo ranije. Tako|e, ispo-stavilo se da su za svet neki savremenikoreografi koji su obeleìli 20. vek postaliklasika. Igra~i koriste klasi~nu bazu jersu opismenjeni na klasi~an na~in, savre-meni koreografi su pro{li kroz klasi~nu{kolu te se i to moè smatrati aktuelnomklasikom.

koreograf je razigrao tu sliku; plesa~i sudobro tehni~ki pokriveni, od njih jetraèna izuzetno dinami~na kreacija.

Saradnja saSava Centromi Beogradskimdramskimpozori{tem

Saradnja sa SC i BDP se pokazalakao dobar koncet i nastavljena je. SC nijeidealan prostor kada je igra u pitanju jerje oslobo|en atmosfere, ali beogradskapublika ga voli jer je po svojim atraktivn-im programima glamurozan. Zato suzvezde Pariskog baleta otvorile Festivalba{ tako. Potom se de{avanje preselilo naobe scene BDP-a, gde je formiran centarManifestacije, jer su mnogi paralelniprogrami odràvani tu - zanimljive di-skusije, ne samo o trupama i autorima

OOdd kkllaassii~~nnee ddoo ssaavvrreemmeennee iiggrree:: mmllaaddii bbaalleett,, LLiioonn

NNaa ppuuttuu kkaa oobbee}}aannoojj zzeemmlljjii:: HHoommuunnccuulluuss DDaannccee TThheeaattrree,, BBee~~

Osnovna postavka za finansiranjanacionalnih pozori{ta u Evropi, pa iNarodnog pozori{ta u Beogradu

mora da bude zasnovana na principimakoje ustanovljavaju dràvni organi.

Definitivno - nacionalno pozori{te nesme da bude prepu{teno trì{tu.

Za{to?Zato {to nacionalno pozori{te (Naro-

dno pozori{te) mora da realizuje reper-toar koji je od nacionalnog zna~aja - a netrì{nog.

Njegov osnovni zadatak (Narodnogpozori{ta) je:

- prevashodno kulturna funkcija, tj.da neguje i {iri nacionalnu kulturu, tozna~i da na repertoaru ima najve}i brojpredstava iz doma|e - nacionalne ba-{tine, zatim iz svetske ba{tine, te i oblastistraìvanja (nova dela, nova estetika,nova produkcija i dr.),

- obrazovna - edukativna funcija, tozna~i da stvara nove umetnike - krea-tivce koji }e preko predstava, tj. prikazi-vanjem repertoara vr{iti obrazovnufunkciju u dru{tvenoj sredini.

Da bi se ove dve osnovne i za dru{tvovrlo va`ne funcije ostvarivale Narodnopozori{te mora da bude kreativno slobo-dno, tj. da bude oslobo|eno tereta materi-jalnih pote{ko}a.

To zna~i, da dràva treba svojimzakonskim propisima, uredbama za bu-dèt pozori{ta da obezbedi slede}epreduslove:

- da osnova finsiranja mora da budeiz dràvnog budèta (grad, regija, repub-lika). U evropskim zemljama je to u pros-eku oko 80% budèta,

- da sem iz republi~kog budèta,Narodno pozori{te treba da se finasira iiz gradskog budèta (na osnovu is-

traìvanja publike Narodnog pozori{tapreko 90% publike je iz Beograda). Ovajprincip finasiranja je poznat u Evropi(London, Pariz),

- sem finasiske subvencije iz budètadràva moè da zakonskim regulativa-ma obezbedi i pozitivne preduslove(olak{ice u porezu) za dobrotvore, dona-tore, sponzore i sl., {to moè da rasteretideo budèta, (osnivanje konzorcijumapozori{ta, fondacije, kluba prijatelja i sl.),

- dràva moè da pozitivnim zakon-skim propisima stimuli{e i naloìdràvnim korporacijama koje imajudràvni monopol (u pozitivnom smislu):dràvne osiguravaju}e kompanije, dr-àvna lutrija, dràvna naftna industrija,dràvna energetika, dràvne banke, du-vanske kompanije i sl., da deo dobitinamene finasiranju Narodnog pozori{ta(princip finasiranja Kraljevskog nacio-nalnog pozori{ta u Londonu),

- stimulisanje oblika zadu`binarst-va, legata, zave{tenja, zaostav{tine,oporuka, i sl. {to dosad nije bila uop{tepraksa u na{oj sredini. U tome izuzetnoiskustvo ima Kraljevsko nacionalno po-zori{te iz Londona.

Pozori{te mora da racionalno koristisredstva iz budèta, a da jo{ pritompokrene aktivnosti koje mogu da popravematerijalno stanje.

U procesu produkcije putem:- racionalnog kori{}enja dobijenih

sredstava, tj. sa komotnog pona{anjaprema tzv. dràvnim parama pre}i naracionalno. U statutu Francuske komedi-je stoji da je ovo pozori{te i komercijalnainstitucija. Ovaj termin (komercijalno) seodnosi na racionalno - komercijalno ko-ri{}enje dobijenih - dotiranih i sopstvenoostvarenih sredstava,

- prelaska sa sektorskog oblika orga-nizacije u produktivniji - projektni me-nadèrski oblik, tj. da organizacija poslapostane fleksibinija, a samim tim iproduktivnija,

- kori{}enja maksimama od stranekreativnih stru~nih snaga iz okvirazaposlenih u tehi~koj i prate}im slu`-bama, tj. {to manje angaòvanja sastrane,

- maksimalnog kori{}enja kreativ-nog umetni~kog potencijala me|u za-poslenima Narodnog pozori{ta, tj. svestiangaòvanje umetnika sa strane namogu}i minimum.

U procesu dodatnih aktivnosti:- razvijanja vanrepertoarske pozo-

ri{ne aktivnosti (promocije,promenadneaktivnosti, poslovna partnerstva sa kom-panijama i sl.), koje mogu da donoseprihode,

- otvaranja pozori{ta za posetiocekao turisti~ke destinacije, preko celogdana do po~etka predstava (ovo se odnosisamo za deo pozori{ta koji koristi publi-ka), a posebnim programima stimulisatiobilazak Narodnog pozori{ta u celosti poposebnoj proceduri,

- razvijanja aktivnosti u holovimapozori{ta, na terasama i ispred pozori{takroz otvaranja prodavnica programa,suvenira, reklamnih materijala, pozo-ri{nih edicija, video kaseta i diskova sasnimcima predstava, organizovanje iz-lo`bi, prezentacija i sl.,

- organizovanog izmanmljivanjakostima iz fundusa Narodnog pozori{ta,

- organizovanja aukcija pozori{nihretkosti (kostima, rekvizita, delovascenografije i sl.) iz pozori{nog fundusa,naravno za onaj deo koji ne moè vi{e dase koristi, a ne spada u posebno za{ti}enevrednosti pozori{ta,

- razvijanja ugostiteljskih usluga ,najvi{e u delu pozori{ta koji se koristi zapubliku, naravno sve mora da budu uskaladu sa nivoom nacionalog pozori{ta.

Posebno treba posvetiti pa`nju daodnos Narodnog pozori{ta i gradaBeograda. Ve} je ranije napomenuto dauglavnom publiku (preko 90%) Naro-dnog pozori{ta sa~injava gradsko (beo-gradsko) stanovni{tvo.

U tom smislu potrebno je pokrenutiinicijativu:

- da grad delom iz svog budètafinasira Narodno pozori{te. Visinuutvrditi posebnom pa`ljivom analizom, ana bazi iskustava evropskih nacionalnihpozori{ta,

- da Narodno pozori{te u svom deluotvori mogu}nost operativne pomo}igradskim pozori{tima (radionice,fundusi i sl.) i druge oblike pomo}i gradukoji mogu da oplemene odnos ova dvasubjekta.

Ovo su samo neki vidovi koji pokre}upobolj{anje materijalnog stanja Naro-dnog pozori{ta.

[ta je ovde bitno: obostrana dobravolja i kooperativnost i kao princip - dase dràva ne pona{a restriktivno, a da sepozori{te ne pona{akomotno.

34

Narodno pozori{te

LUDUS 124, 125, 126Lu

P o z o r i { n a p o e t i k a u S r b a ( 1 2 )

OBLICI I MOGU]NOSTI FINANSIRANjA NARODNOG POZORI[TA U BEOGRADUO modelu funkcionisanja Narodnog

pozori{ta u Beogradu (2)

Milovan Zdravkov i¯

Dositej Obradovi} (1739-1811), je-dan od najve}ih umova srpskeknjièvnosti XVIII veka, tipi~ni je

predstavnik racionalisti~ke filozofijeprosve}enosti. Dositej je svojim ìvotom iknjièvnim radom izrazio sukobeizme|u starih i novih shvatanja, nastalihu dru{tvenom ìvotu sredinom XVIIIveka. Govorio je vi{e jezika i ìveo je uBe~u, Haleu, Lajpcigu, Parizu, Londonu,Trstu. Poslednje godine posvetio je otad`-bini koja je ustala u odbranu svojih pra-va, posle vekovnog ropstva. U SrbijiKara|or|eva vremena on je ~lan Pra-viteljstvuju{~eg sovjeta i prvi ministarprosvete. Dositejev knjièvni opus brojivi{e knjiga (@ivot i priklju~enija, Sovjetizdravago razuma, Basne, Etika) i svakaod njih predstavlja dragocenost duhovneba{tine srpskog naroda.

U Dositejevom Sobraniju raznih nra-vou~itelnih ve{tej v polzu i uveseljenije(1793), u 22. glavi, nalazi se prevodDamona, „iliti istinito prijateljstvo u

isku{enju ljubovi, u jednom dejstvu“,Gotholda Efraima Lesinga (1729-1781),kome prethodi Dositejeva re~ O komediji,jedna od prvih teoretskih obrazloènja tedramske vrste kod nas.

Nije ni malo slu~ajno Dositej odabraoautora, kao ni njegovo ve} tada popu-larno delo, koje je bilo u vanrednoj sa-glasnosti s njegovim pogledom na knji-èvnost i njenom ulogom u dru{tvu. Do-sitej se nije, naàlost, posebno bavioteatarskim pitanjima, ali nam je ipakostavio dragocen dokumenat o svojimpogledima na pozori{te i njegovu ulogu udru{tvu. To znamenito Dositejevo slovo okomediji u celosti glasi:

„Neka se dade u ovoj knjiìci (22.glava Sobranija) mesto i jednoj slavnogagospodina Lesinga komediji.

Komedija je jedna igra, koja pred-stavlja ne{to uveseliteljno i {aljivo, u kojune ulazi nikakvo èstoko i svirepopriklju~enje i gdi pri koncu namerenjena~elnoga igre lica svagda blagopo-spe{no izlazi i sre}no se savr{ava.

Pri prvom pogledu, dakle, komedijase ne ~ini ni{ta drugo, nego veselo i {alji-vo vremena probavljenje; no otmeni iop{tepolezni na svetu ljudi znali su se i sovom prilikom polzovati i dali su ~ove-~askom rodu u igri i u {ali prekrasne iprevisoke nauke.

Ovo }e se zasvedo~iti u sleduju}ojvi{e pomenutoga besmrtne pameti muàkomediji. Ljude razveseljavati i njima~rez igru i {alu k sveviso~aj{oj i prekra-snjej{oj dobrodetelji nastavljenje davati iput pokazati, i takovim sredstvom njiovosavr{enstvo i sre}u priuzrokovati, odovoga bolje u~initi im se ne moè.“

Ovim zaklju~kom o lekovitosti smehau komediji, Dositej kao da je ukazao putSteriji i svim potonjim srpskimkomediografima.

DOSITEJ O KOMEDIJIO modelu funkcionisanja Narodnog

pozori{ta u Beogradu (2)

pr i red io : Zoran T. Jovanov i¯

Radomir Putnik (1946), pesnik,dramati~ar, pozori{ni kriti~ar„Politike“ (od 1987. do 1993),

dramaturg i urednik Dramskog progra-ma TV Beograd, direktor Drame Naro-dnog pozori{ta u Beogradu, ugledniteatrolog, autor je i 4 knjige dra-mat-ur{kih studija i ogleda.

Prva knjiga Putnikovih ogleda izdramaturgije i teatrologije - îtaju}i iz-nova, pojavila se u uglednoj ediciji„Dramatur{ki spisi“ Sterijinog pozorja uNovom Sadu, 1990, dakle pre 15 godina.U me|uvremenu, pojavile su se jo{ dveknjige: Pribliàvanje pozori{tu (1997), ukojoj su prikazi pozori{nih knjiga ovogautora, pasioniranog i strasnog hroni-~ara, i Iz teatrolo{kog repozitorijuma,izdanje Festivala „Dani komedije“ uJagodini (1999), zbirka eseja o fenomenudrame i teatra, uz niz portreta uglednihpozori{nih stvaralaca. Sli~nu kompozici-ju ima i knjiga o kojoj je re~, jer su u njojgotovo identi~na poglavlja, najpre,Dramatur{ki zapisi, potom Stvaraoci, inajzad, Film i televizija i Intervjui.

U najnovijoj Putnikovoj knjizi na}i}emo studiju o monodrami kao „omiljenoji omalovaàvanoj“ dramskoj vrsti, zapiso privatnom pozori{tu Slavija, o komedi-jama Aleksandra Popovi}a i Milo{a Ni-koli}a, uz portrete trojice kolega pozo-ri{nih kriti~ara - Jovana Hristi}a, AvdeMuj~inovi}a i Petra Volka, u kojimaiskazuje i svoje poglede na dana{njesloèno shvatanje pozori{ne kritike.

Najve}i deo knjige ~ine portretiglumaca (Zoran Radmilovi}, BrankoPle{a, Danilo Stojkovi}, Stevan [alaji},Rade Markovi}, Mira Banjac, \uza Sto-jiljkovi}, Ivan Bekjarev, Zijah Sokolovi})

i reditelja (Sava Mrmak, Stevo @igon,Bora Grigorovi}), u kojima su pomenutistvaraoci sagledani naj~e{}e iz posebnogugla, prevashodno po svojim kreacijamau televizijskom mediju, ~esto zanema-renom od kriti~ara, a ~ijim ostvarenjimaje Putnik bio svedok i sau~esnik (kaourednik, dramaturg ili scenarista).

Putnikovi portreti glumaca i reditel-ja, meni uvek posebno zanimljivi, ~itajuse i kao „selektivni memoari u esejima“,jer su krcati nepoznatim detaljima kojiosvetljavaju pojedine stvaraoce iz nepoz-natog ugla.

Knjiga sadrì i tri Putnikove raspra-ve o fenomenu filma i televizije, zna-~ajnih priloga teoriji scenarija, „po~ev odteorije ànra, preko rasprave o Aris-totelovoj Poetici, primeni njenih postavkiu pisanju igranih scenarija za film i tele-viziju, do razmatranja literarnih i neli-terarnih izvora filma“, kako isti~e upogovoru urednik knjige Milovan Vite-zovi}.

Putnikova knjiga Dramatur{ki po-slovi predstavlja osmi{ljeno kompono-vanu celinu sastavljenu od probranihautorovih radova nastalih poslednjihgodina, u kojima pokazuje punu zrelostiskusnog i oprobanog teatrologa koji„iznutra“ prilazi i argumentovano, iubedljivo, tuma~i sva tri medija o kojimapi{e - o teatru, filmu i televiziji, njojposebno.

Kako je re~ o aktivnom neposustalomstvaraocu, s pravom se mogu o~ekivatinjegovi novi inovatorski prilozi na{oj po-zori{noj poetici i teatrolo{koj misli, uto-liko dragoceniji, jer u ovim oblastima teo-rije teatra jo{ uvek ne hvatamo pun ko-rak sa savremenim svetskimtokovima.

KNJIGA SVEDOKA ISAUÊSNIKADramatur{ki poslovi Radomira Putnika,

Beograd, îgoja {tampa, 2005

Zoran T. Jovanov i¯

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

DDoossiitteejj OObbrraaddoovvii}}

LUDUS 124, 125, 126

Dorian Sokoli} bio je student tre}egodine beogradske Akademije pri-mijenjenih umjetnosti, kada je

raspisan natje~aj za scenografiju pred-stave Staklena menaèrija, prvog ame-ri~kog dramskog teksta na jugoslaven-skim pozornicama. Bile su 50-te godine,od svjetskih autora naj~e{}e su se igraliruski dramski pisci, sve {to je dolazilo sazapada izazivalo je sumnju, pa ako je ve}poznati redatelj (Minja Dedi}) èlio osob-no riskirati, te{ko da je mogao na}isuradnike na predstavi me|u svojimrenomiranim kolegama. Stoga je ras-pisan natje~aj me|u studentima Aka-demije, a odabrani rad Doriana Sokoli}aza predstavu Staklena menaèrija (izve-denu u Beogradskom dramskom pozo-ri{tu 1952. godine), izazvao je buru odu-{evljenja tada{nje beogradske kazali{nekritike. Ne samo da je autor i djelo bilonovum, ve} je realizacija posve odska-kala od tradicionalnog realizma togavremena: koriste}i til kao “~etvrti zid”kazali{ne kutije, mladi se scenograf poi-grao transparentno{}u materijala k tomujo{ i uvode}i projekcije... Bio je to po~etakjedne velike karijere, koja je obogatila unajve}em dijelu kazali{ne predstaveRijeke, ali i drugih teatara biv{e Ju-goslavije

Po mjeri prostoraNa prijedlog Drage Gervaisa, koji je

u Beograd do{ao potraìti talentiranemlade umjetnike za rad u rije~kom Naro-dnom kazali{tu, Dorian Sokoli} (~iji suroditelji nakon Prvog svjetskog ratapreselili sa Su{aka u Zemun) odlu~io jeprihvatiti izazov i vratiti se zavi~ajusvojih predaka. Gervais je u Rijekupozvao i Dorianovu kolegicu s Akademi-je, tek diplomiranu kostimografkinjuRuìcu Nenadovi}, koja je tako|er imalanajbolje preporuke profesora, tako da jemladi bra~ni par Nenadovi}-Sokoli}, vrlobrzo zapo~eo kazali{nu karijeru koja jebila specifi~na upravo po slikovnomproìmanju scene i kostima.

Dorian Sokoli} nije bio slikar iako jeimao golem slikarski dar, njegove pred-stave nisu karakterizirale oslikane ku-lise, njegove su scenografije bile - tijela uprostoru. Stoga ne ~udi {to mu je rije~kapozornica uskoro bila premalena. Teìoje za velikim prostorima, u kojima }e senjegovi scenski objekti izdi}i u punojdimenziji, a to se najbolje moglo na otvo-renom. S mnogo je àra radio predstaveza Opatijsku ljetnu pozornicu, njegove suscenografije bile upravo po mjeri golemihprostora kao {to je bila pulska Arena, alimu ni{ta manje nije bio izazov raditiscenografiju za HKD Teatar, koji je svoje

predstave igrao na svega nekolikokvadrata, stije{njeni na pozornici zajed-no s gledateljima…

Neostvarenljetna scena

Sokoli} bio je arhitekt scenskih pro-stora, ali zato i idealan ~ovjek za obnovuzgrade rije~kog kazali{ta. U vrijeme nje-gova intendantskog mandata - od 1969.do 1980. godine - ne samo {to je u pot-punosti obnovljena mati~na zgrada, ve}su izgra|ene radionice i skladi{ta naTrsatu, a u suradnji s Igorom Emilijem,napravio je i kompletne nacrte za ljetnuscenu na prostoru iza trsatske Gradine.[teta {to ovaj projekt nije nikada rea-liziran, jer upravo nedostatak vanjskihprostora do danas sputava Rijeku u rea-lizaciji ljetnih projekata…

Kada je rije~ko kazali{te obnovljeno,Sokoli} je prihvatio novi izazov - dvije jegodine bio direktor Sterijina pozorja uNovom Sadu, gdje je ponovo do{la doizraàja njegova organizatorska sposob-nost, a onda se ponovo vratio Rijeci irije~kom kazali{tu.

Iako je bio ro|en u Zemunu (1928),{kolovan u Beogradu, Sokoli} je uvijekosje}ao pripadnost Primorju, posebnoNovom Vinodolskom odakle je poticaonjegov otac. Tijekom ìvota u vi{e jenavrata imao priliku karijeru nastavitine samo u drugim gradovima, ve} iizvan granica zemlje, ali to naprosto nijedolazilo u obzir: Sokoli}u bilo je dovoljno{to je pobje|ivao na natje~ajima za diza-jn {irom svijeta (jer bavio se dizajnomplakata, naslovnica knjiga, grbova, za-stava), {to su njegove scenografske skicei makete izazivale odu{evljenje na svjet-skim izlo`bama, ali su svi ti njegovinagra|eni i nenagra|eni radovi nastajaliza radnim stolom u stanu, na petom katuzgrade u Kvaternikovoj ulici u Rijeci.

@ivot s kazali{tem

Tu je bio njegov dom, tu se osje}aonajbolje, tu je radio svakodnevno… Pa ionda kada su se profesionalni poziviprorijedili, Doriana Sokoli}a zaticala samza njegovim radnim stolom. Uvijek je tubilo olovaka, papira, skica… Nasuprotnjegovom, radni stol supruge Ruìce…

Razmi{ljanja o kazali{tu, o pred-stavama - onima koje su radili zajedno io onima koje jo{ drè u glavi - nastavl-jala su se… Dorian je znao govoriti da bi~itav ìvot bio u stanju raditi jednu pred-stavu, dakle jedan te isti naslov, ali danikada ne bi ponovio istu ideju. To mu jebio izazov!

Osim u Rijeci, gdje je realizirao vi{eod tri stotine predstava, radio je u Splitu,Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, Beogradu idrugim gradovima u zemlji i inozem-stvu, dobitnik je 11 nagrada za sce-

nografiju, osam nagrada za primijenjenugrafiku, sudjelovao je na brojnim izlo`-bama, a upravo on je u Rijeci inauguri-rao kazali{ni plakat… U monografijiHNK „Ivana pl. Zajca“ posve}enoj pla-katu, najvi{e ima, dakako, plakata Dori-ana Sokoli}a. Suvremeni dizajn ni danasse ne bi postidio ve}ine…

Bio je ~ovjek nevjerojatne energije. Iupornosti. U kazali{nim su ga radionica-ma ne samo uvaàvali, nego i voljeli.Cijenio je pedantan rad majstora, ali injihove ideje, kada su pridonosile rea-lizaciji njegovih scenografija. Jer, te jescenografije trebalo razumjeti upravo ufazi izrade.

Jedna od predstava koja je svojomsimboli~no{}u ali i fukcionalno{}u ostalaneprevazi|ena na ovim prostorima jeSokoli}ev Hamlet, a opet jedna od njemunajdraìh realiziranih predstava bila jeBizetova opera Carmen. Vrlo ponosno jeisticao neka scenografska rje{enja dokojih je do{ao ne samo prou~avaju}ilibreto, nego i borave}i u [panjolskoj. “Zascenografa je dragocjeno poznavanjeautenti~nog ambijenta, jednako kao iistraìvanje u tekstu predstave i oko nje-ga”, govorio je, “ali u~iti se moè i gle-daju}i izloge trgovina! Scenograf trebada ìvi {irom otvoreniho~iju!”

35

In memoriam

ARHITEKT SCENSKIH PROSTORA, UMJETNIK SAZDAN OD IZAZOVA...Se}anje na Doriana Sokoli}a, scenografa i

intendanta rije~kog HNK „Ivana pl. Zajca“

(Zemun, 1928-2005, Rijeka)

Svje t lana Hr ibar

TTuurraannddoott,, PPuucccciinnii,, OOppaattiijjaa,, 11996655:: OObblliikkoomm,, sscceennooggrraaffiijjaa DDoorriiaannaa SSookkoollii}}aa ppooddssjjee}}aa nnaa kkiinneesskkoo ppiissmmoo……

SSlluu{{kkiinnjjee,, NNiikkoollaa NNaalljjee{{kkoovvii}},, RRiijjeekkaa 11997755//7766:: RReenneessaannssnnii aauuttoorr,, sscceennooggrraaffiijjaa uu oobblliikkuussttaarroogg dduubbrroovvaa~~kkoogg zzllaattnniikkaa……

PPrrooddaannaa nneevvjjeessttaa,, SSmmeettaannaa,, NNaarrooddnnoo ppoozzoorrii{{ttee SSaarraajjeevvoo,, 11998844:: UUmmjjeessttoo uuoobbii~~aajjeennooggrreeaalliizzmmaa,, DDoorriiaann SSookkoollii}} ooddlluu~~iioo ssee zzaa ssttiilliizziirraannuu aarrhhiitteekkttuurruu sseellaa

AAiiddaa GGiiuusseeppppee VVeerrddii,, RRiijjeekkaa,, 11998855//66.. OOttvvoorreennjjee oobbnnoovvlljjeennee zzggrraaddee rriijjee~~kkoogg kkaazzaallii{{ttaa

SSeekkssuuaallnnee ppeerrvveerrzziijjee uu LL..AA.. -- jjeeddnnaa oodd pprreeddssttaavvaa kkoojjee jjee DDoorriiaann SSookkoollii}} rraaddiioo ddeevveeddeesseettiihhggooddiinnaa zzaa mmaalluu sscceennuu HHKKDD TTeeaattrraa uu RRiijjeeccii

Jedna od uo~ljivijih promena tokomproteklih godina de{avala u Narod-nom pozori{tu je oìvljavanje izda-

va~ke delatnosti. Do sada je u okvirunekoliko edicija {tampano mnogo naslo-va, a sve pod uredni~kom palicom @eljkaHuba~a. U okviru edicije Iz istorije Naro-dnog pozori{ta u Beogradu objavljene su~etiri knjige ~iji je autor, tj. prire|iva~Jelica Stevanovi}. Najnovije izdanje,zbornik Ko{tana - prvi vek na sceni Na-rodnog pozori{ta, objavljeno je povodomnove premijere Ko{tane u reìji RahimaBurhana.

Izdava~ka delatnostNarodnog pozori{ta

„Ova delatnost prakti~no postoji ot-kad postoji i pozori{te, jer je odmah, uzpo~etak rada, zapo~eto {tampanje dne-vnih kast lista i plakata. Narodno po-zori{te je jedino koje za svaku predstavu{tampa podelu s datumom, vremenompo~etka, a dodatni podaci su menjani uzavisnosti od istorijskog perioda. Pro-gramske knjiìce u sada{njem smisluzapo~eli smo da izdajemo mnogo kasnije,zatim su sporadi~no objavljivane publi-kacije, uglavnom o ve}im jubilejima -predstave, umetnika, pozori{ta, kao iigrani dramski tekstovi. Mnogo toga jepokretano, ali je iz raznih razloga uga-{eno.

Pre tri sezone NP je izdava~ku delat-nost ponovo po~elo da sprovodi obimnije iozbiljnije. Tu su i dalje umetni~ki plakatiza sve predstave, kast liste, afi{e, sadabolje opremljene. Po~eli smo da izdajemodramske tekstove, koji se, ako su manjegobima, {tampaju u okviru programa. Na-ravno, re~ je o praizvedbama ili o tek-stovima koji nisu dugo objavljivani. Me-|u prvima je {tampan Hamlet, zbogprevoda Laze Kosti}a, potom svi savre-meni tekstovi, kao i Sabirni centarKova~evi}a jer je vrlo traèn tekst, a sve

u okviru edicije Premijera. U okviru dru-ge edicije, Li~nosti objavljen je zbornikpovodom 50 godina umetni~kog radaBorislava Grigorovi}a, reditelja koji jeskoro ~itav svoj radni vek proveo u ovojku}i, ~ije su mnoge predstave dugo ìvelena repertoaru. Potom i reizdanja mono-grafija Petra Volka - @anka Stoki} i Ra{aPlaovi}. Tre}a edicija, Me|unarodnasaradnja, je deo dogovora sa Bugarima,pa je objavljena knjiga Savremene bu-garske drame, a zatim su oni objavilizbirku Savremene srpske drame.

Meni najdraà edicija, Iz istorijeNarodnog pozori{ta u Beogradu, prakti-~no je oformljena publikacijama manjegobima povodom raznih jubileja, kao {to je10 godina Kir Janje ili 20 godina MadamBaterflaj. To su mahom kra}i istorijskitekstovi koji su jednokratno objavljivaniu bro{urama na dan jubileja. A va`nenaslove za istoriju NP-a uspeli smo da~etvrti put pratimo i ozbiljnim monogra-fijama. Obeleìli smo 90 godina od prvogizvo|enja Trubadura, prve velike operekoja je igrana na kompletno opremljenojsceni i u kostimu, 100 godina od izvo-|enja prve nacionalne opere StanislavaBeni~kog Na uranku. Pro{le godine je,posle 20 godina, pauze na sceni nacio-nalnog teatra izvedena Gospo|a mini-starka, a to je ujedno bilo i 75 godina odprvog izvo|enja. I sad Ko{tana.“

Ko{tana - prvi vekna sceni Narodnogpozori{ta

„Ko{tana je prvi put izvedena 1900, isve do 1997. je bila na repertoaru gotovostalno. Po{to Ku}a na Trgu nije obeleìlastogodi{njicu od prvog izvo|enja, koju jepremijerom 2000. obeleìlo Jugosloven-sko dramsko, nedavna premijera je bilapovod izdavanja knjige, a i Ko{tana jezapo~ela drugi vek na nacionalnoj sceni.

Od ~etiri pomenute knjige samo jeGospo|a ministarka - 75 godina na sceniNarodnog pozori{ta autorski rad, ostaleknjige su zbornici. Ko{tana je na svusre}u ve} bila obra|ivana, 1979. jeobjavljena knjiga Dragoljuba Vlatkovi}aUbava moma rod nema - Ko{tana nasceni od 1900. do 1975. u izdanju Muzejapozori{ne umetnosti. Vlatkovi} je obradiosva izvo|enja Ko{tane na scenama ta-da{nje Jugoslavije, ~ak i neka zna~ajnijaamaterska izvo|enja, a nama je omog-u}eno da objavimo delove pomenute knji-ge. Na po~etku zbornika se nalazi kritikaJovana Skerli}a. Ko{tana je imala sud-binu ve}ine doma}ih dramskih tekstova -kritika je bila veoma stroga a dramskipisci neuki i u nemogu}nosti da na|uuzore iz pro{losti po{to je sve bilo u za-~etku. Boru Stankovi}a je po nekoj pri~itada{nji dramaturg pozori{ta zaustavio irekao mu da bi mogao, kad ve} imadramske zaplete u svojim pri~ama, da naosnovu postoje}eg materijala napi{ene{to sa temom Ko{tane. Vlatkovi} usvojim tekstovima obja{njava iz kojihpripovedaka su uzimani motivi i likovi.A Bora je, kako je poznato, u svojim deli-ma imao uzore u savremenom vranjan-skom ìvotu. I kada se drama prvi putpojavila kritika je uglavnom bila nezado-voljna, zamerali su mu nedovr{enostdramske forme, nedore~enost, kratke re-plike. Me|utim, prilikom slede}eg po-stavljanja 1901, Skerli}, koji je ve} biozna~ajan autoritet, objavio je veomapohvalnu kritiku pa se posle toga maloko usu|ivao da kaè ne{to protiv Ko{tanei Bore Stankovi}a. Ta kritika je poslednjiput obajvljena 1950. a po{to se svi poton-ji istori~ari pozori{ta i knjièvnosti, tea-trolozi, kriti~ari pozivaju na nju mislilismo da je zgodna prilika da se objavi uintegralnoj verziji. Zatim, sledi velikitekst izvu~en iz Vlatkovi}eve knjige, kojiobuhvata sve ono {to se odnosi na iz-vo|enje Ko{tane u Narodnom pozori{tu.Vlatkovi} pri~a o tekstu, o izmenama ko-je je Stankovi} za ìvota unosio. Budu}ida je bio vezan za pozori{te i bio nezado-voljan na~inima na koji je drama pri-kazivana, tokom ìvota je pravio izmenekoje nisu velike, ali ih Vlatkovi} ana-lizira i prati. Tako|e, on sve postavkeprati na teatarski na~in - kad su bile,kako su se deile, kako je kritika o njimagovorila, i premijerom on pri~u zavr{ava.Posle tog perioda, premijera u reìji Put-nika ‘69. je poslednja kojom se Vlatkovi}bavi, nacionalna ku}a je imala jo{ jednu

premijeru 1983. u reìji Grigorovi}a kojase zadràla na repertoaru do 1997. Mojtekst se bavi tom predstavom, kako jedo{la na repertoar, o premijeri, poslepremijere. S obzirom na to da je re~ o Na-rodnom pozori{tu, i da je Ko{tana iz-vo|ena i kao opera Petra Konjovi}a, sledimanji tekst posve}en operskim premi-jerama. Ova opera je veoma zna~ajna jerse tretira kao najbolja, najcelovitija na-cionalna opera. Tu su i dva priloga, mojkoji se odnosi na kompletnu teatrografijuìvota Ko{tane na sceni NP-a tokom 100godina. Vra}ala sam se i na predstavekoje je Vlatkovi} obradio jer nije pomi-njao tuma~e sporednih uloga, neke sa-radnike iz autorske ekipe, kao i ìvotpredstave posle premijere. Teatrografskivodi~ prati sve {to moè da se kaè opredstavi, kasnijim promenama u podeli,datumima igranja, prati razli~ite izvorekoji o istim stvarima govore razli~ito, re-cimo sa~uvan je plakat a u nekim evi-dencijama pi{e da je predstva bila otka-zana i sl. Poslednji prilog je preuzet odVlatkovi}a i odnosi se na umetnike kojisu iz Narodnog pozori{ta igrali ili re-ìrali Ko{tanu na nekim drugim scena-ma.“

Planoviu Izdava~kojdelatnosti

„Narodno pozori{te je od 1898. do1939. objavljivalo svoje godi{njake. Nakraju svake sezone ili na po~etku na-redne izlazio je detaljan opis onoga {to sede{avalo, koje su bile premijere, starepredstave, statistika vezana za izvo-|enja, broj publike, broj izvedeneih pred-stava, broj gostovanja, gostuju}e umet-nike, zastupljenost doma}eg i ostalihtesktova, personalni spisak ljudi u ku}i...Glavni plan je rekonstrukcija godi{njakaodnosno nadoknada koja }e objedinjavativi{e sezona. Tako je prvi u planu onajkoji obuhvata poslednju sezonu predDrugi svetski rat kao i vreme okupacije.S druge strane, trebalo bi i po~eti

objavljivati savremene godi{njake. Nakraju sezona 2001/02, 2002/03 objavljenisu katalozi premijera sa osnovnimpodacima o predstavi, fotografijama,izvodima iz kritika. Pro{le godine nijebilo novca za tako ne{to. U pripremi su imonografija o Jeleni [anti}, drugi deoknjige Igra koja ìvot zna~i Milice Zajcevkoja obuhvata intervjue sa zna~ajnimbaletskim umetnicima, monografija Vol-ka o Dobrici Milutinovi}u.“

Arhiv Narodnogpozori{ta, kaoosnova izdava~kedelatnosti

„Naàlost, Narodno pozori{te je ne-koliko puta gubilo svoj arhiv koji je bri-`no ~uvan od samog po~etka. Zgrada jebila o{te}ena tokom Prvog i Drugog svet-skog rata. Ve} tokom okupacije, kada jezgrada renovirana, pokrenuta je molbaljubiteljima pozori{ta koji imaju sa~u-vane plakate, programe, novinske ise~ke,dramske tekstove da daruju svoje pri-merke pozori{tu. NP ~uva najvrednijubiblioteku dramskih tekstova na Balka-nu. Ipak nisu sa~uvani svi koji suizvo|eni... Biblioteka ima puno tekstovakoji nikad nisu objavljivani, kao i nikadobjavljenih prevoda. Veliki deo arhiva jepreba~en u Arhiv Srbije - ugovori, op{tedokumentacije, ra~uni, finansije. Umomentu osnivanja Muzeja preba~en je ideo gra|e kod njih. NP ima i studio zasnimanje predstava, a mnogo toga jepresnimljeno, radi se tehni~ki zastarelimformatima. Moralo bi ne{to da se predu-zme da ono {to se ima i sa~uva. Papir setro{i. Ono {to ima Narodno pozori{te jerudnik, i u smislu da krije blago i u onomda je duboko zatrpano pod velikom pra-{inom. Pozori{te je institucija za kojunikad nije bilo novca i uvek ima mnogopre~ih stvari od arhiva i istorije, ali zna-~ajno je da se sve to o~uva. Jer, pozori{teje najefermnija od svih umetnostii svaka predstava je neponovljiva.“

36

Narodno pozori{te

LUDUS 124, 125, 126Lu

RUDNICI NARODNOG POZORI[TAOno {to ima Narodno pozori{te je rudnik - i

u smislu da krije blago, ali i po onom {to je

duboko zatrpano pod debelom pra{inom


JJeelliiccaa SStteevvaannoovvii}}:: ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 124, 125, 126

Stela Fihili (Stella Fihilly) je irskaglumica koja je 2003. napisala svojprvi komad - Patka. Ovaj savre-

meni britanski komad je imao svojupremijeru u Kraljevu marta ove godine.Spisateljica je, saznav{i da se njenkomad izvodi u Srbiji, i to jo{ u Kraljevu,poèlela da do|e i vidi predstavu. To je iuradila. Krajem maja, boravila je uBeogradu i Kraljevu te gledala jednu odprvih repriza svog komada - na srp-skom.

Stelin dolazak u Kraljevo izazvao jeveliko talasanje onda{nje javnosti jer nijeuobi~ajeno da malo pozori{te iz unu-tra{njosti Srbije ugosti pisca svoje pred-stave iz inostranstva. Fihili je, poredtoga, i prelepa èna, glumica i biv{a ma-nekenka, energi~na, neposredna, toplaosoba, radoznala i politi~ki osve{}ena.Njen prvenac, Patka, koji je, u reìji MaxStafford Clarka i trupe „Out of Joint“imao veliki uspeh Velikoj Britaniji ietablitrao je kao novog pisca, izveden je ujo{ nekoliko evropskih zemalja, u Ameri-ci i Australiji. Ipak, ona ni jedno od tihizvo|enja nije gledala, te je dolazak uKraljevo njeno prvo ponovno suo~avanjes komadom. Rekla je da joj je Srbija bila

No} pred njen povratak za Irsku,nakon 4 intenzivna dana druènja uKraljevu i Beogradu, u kafi}u u Nu{i-}evoj s njom su vodili razgovor u~esnicina projektu Patka: Draginja Mileusni},glumica, Vuk R{umovi}, dramaturg, iAna Tomovi}, rediteljka.

Televizija je mojprvi medij

Draginja: Kako je do{lo do toga da sizapo~ela karijeru kao glumica a na-stavila je kao dramski pisac?

Kao glumica radim poslednjih 13godina. Imala sam iskustva u pozori{tu,na TV, u kratkim filmovima. Kao glumacradite sve {to vam padne pod ruku.Jednog dana ste u de~ijem pozori{tu,drugog dana na filmu - radite sve {to je uopisu gluma~kog posla da biste zaradiliza ìvot. Ali sam u jednom trenutkushvatila da, {to vi{e posla imam u po-zori{tu, sve sam nezadovoljnija jer je rads dobrim rediteljem bio retkost. Imalasam sre}e da sam radila predstavu sfantasti~nom rediteljkom Kejti Mi~el.Inspirisala me je da mislim o sebi na

od onih sre}nih slu~ajnosti. Poslala samga u dva pozori{ta: Nacionalnom pozo-ri{tu i trupi „Out of Joint“ koja je poznatapo promociji nove drame. Ali, zapravo inisam znala gde {aljem dramu, po{to miu Irskoj nemamo mnogo kontakta sengleskim pozori{tem. êkala sam.Pro{lo je oko 6 meseci. Onda su mi sejavili iz Nacionalnog pozori{ta s lepomkritikom i rekli da im po{aljem celove-~ernju dramu. Isti odgovor sam dobila od„Out of Jointa“. Ali eto, dogodilo se da sereditelj te trupe, Max Stafford Clark,zadesio u Irskoj. Predloìo je da se na-|emo i dam mu svoj novi tekst. Imali smodivan razgovor. Kad sam odlazila, zama-lo da mu nisam ostavila kopiju prvih 8scena Patke jer sam bila stidljiva i bilomi je neprijatno. On je rekao: „Hajde,znam da ima{ komad kod sebe, samo gaostavi kao bude{ odlazila“.To sam sre}omi uradila. Pozvao me je slede}eg dana irekao: „Stvarno mislim da tvoj komadima ‘ne{to’“. Potom je usledio dijalog kojije rezultirao zajedni~kim radom narazvoju ostalih scena iz Patke.

Vuk: Fragmentarna struktura Pa-tke“ je veoma interesantna. Ise~ci izìvota podse}aju na TV ili filmsku struk-turu. Pomenula si da je to kao menjanjekanala na TV-u. Da li si imala dramskiuzor ili si radila instinktivno? Kako sido{la do takve strukture?

Nisam videla profesionalno pozori{tesve do svoje 19-te ili 20-te godine, tako daje TV moj prvi medij i najve}i edukator. STV sam odrasla. Televizija mi je dalaose}aj sveta i svest da postoji ìvot i izvanmalog gradi}a u kome sam odrastala.Mislim da sam delom i podsvesno oda-brala ovakvu formu. Tako|e, tema ko-mada, i ~injenica da je re~ o mladimljudima, zna~ilo je da komad mora daima dinamiku i ritam. Sada, na primer,veoma retko gledam TV. Jedino {to

ostatak sveta briga {to bombe haoti~nopadaju sa neba? Nikoga nije briga. Niko-ga nije briga {to hiljade beba umire uAfrici. Ili za Irak. Za mene postoje pitan-ja koja mi ne daju da no}u zaspim, aipak, mi samo ìvimo onako kako mo-èmo. Jedino o ~emu moèmo da mislimoje zapravo na{ mali svakodnevni ìvot,ili to {to nam je neko ne{to naào u~inio,a smrt je stalno iza }o{ka. Na neki na~inpoku{avam da poveèm ta dva aspektajer su ona sastavni deo na{eg ìvota.Znam da ova pri~a zvu~i depresivno, alikomad ipak nije takav. Nije lak, ali je,nadam se, napravljan na duhovit na~in,koji ne}e deprimirati ljude ve} ih zapitati.

Vuk: Postoje tragovi politike u tvomprvom komadu, a sada radi{ komad kojije jo{ vi{e politi~ki orjentisan?

[to sam starija teè mogu potpuno daignori{em ono {to se de{ava u svetu. Neznam {ta da radim s tim, ali shvatam daje jedino {to moè{ da uradi{ - da ìvi{, iìvi{ {to bolje moè{ i na|e{ na~in daipak primi{ k znanju ono {to se de{avaoko tebe, umesto da kaè{: „Ne}u ovo dagledam“. Za mene je bitno da primim kznaju sve katastrofe ili patnje, da u~inimto saznanje delom svog ìvota, jer svismo ljudi, na kraju krajeva. Ali moj novikomad je o tako|e i o ljubavi i o~aju, ogubitku i ponovnom pronalaènju lju-bavi. Mislim da ljudi o~ekuju da ljubavmoè da ih spasi. Kada je ponovo na|u,ljudi misle da mogu da budu potpunopromenjeni. Ali, uvek je isto.

Vuk: Kako si se ose}ala povodomPatke u Srbiji i Kraljevu?

Iskustvo dolaska u Kraljavo i gosto-primstvo ljudi iz Pozori{ta koji su deoprojekta, za mene je neverovatno. Bilasam uzbu|ena {to }u videti svoj prvikomad u Kraljevu. Smejala sam se svevreme predstave, jer je za mene ona bilaveoma duhovita, seksi, bilo je tu mnogoludih stvari kojih se nikada ne bih setila.To je za mene bio pravi Brehtov verfrem-dungs efekat. Novi na~in gledanja, veli-ka energija. Jer komad je me{avina besai ljubavi. Mr`nje i ne`nosti. I to je tapredstava prikazla u najjarkijim bojama.Za mene je to bila super zabava. Dobro jevideti da komad imao takav efekat narediteljku, te je ona èlela da ga gurne doekstrema, da je napravila veze sasopstvenim ìvotom, svojim iskustvom,onim {to ona vidi, ili zami{lja, ili èli dazamisli. Zato sam bila samveoma sre}na.

37

Intervju

MOJ KOMAD JE ME[AVINA BESA I LJUBAVI„Mislim da je svako pisanje me{avina

novinarsta i autobiografije“, kaè SStteellaa

FFiihhiillii, glumica i autor drame PPaattkkaa, izve-

dene u Kraljeva~kom pozori{tu

Drag in ja Mi leusn i¯Ana Tomovi¯

Vuk Ršumovi¯

gledam su vesti ili Sajnfeld. Ali, ne-vezano za to, mislim da je ta forma udrami na~in na koji razmi{ljam. Kratkescene su, tako|e, odlika pisaca - po-~enika. Komad koji sada pi{em, ima duèi sadràjnije scene. To dolazi s isku-stvom.

Drama o o~ajuAna: U kojoj meri je Patka autobi-

ografska pri~a? Mislim da je svako pisanje me{avina

novinarsta i autobiografije. Na primer, ja

sam, kao i moja glavna junakinja, radilau kafi}u, sretala gangstere. I meni supretili pi{toljem. Kao i glavni lik, imamblisku prijateljicu, koja mi je kao sestra.Ona je jaka, seksi i inteligentna devojka,ali, kao i u komadu, ima majku koja ju jetukla u pro{losti. Zapravo, svi likovi suveoma realni, autenti~ni. Dèk Mulen je~ovek koga poznajem. On je zaista velikiènskaro{ i pijanica, ali je, s druge stra-ne, neverovatano divan ~ovek te se èneneprestano zaljubljuju u njega. I ja nemislim da je to ne{to perverzno. Ipak, nebih mogla da kaèm da sam poput likaCat. (Znate one pisce koji pi{u o sebi kaoo velikim herojima, a onda ih upoznate ividite da je to ustvari neki sitan, mali,sme{an mu{karac.) U Cat ima ne{to odmene i ne{to od mog doìvljaja sopstveneporodice, ali kad po~injete da pi{ete, iakos po~etka pi{ete o onome {to mislite da stevi, LIK polako preuzima i po~inje da ìvisvoj samostalan ìvot. Po~inje da ~inistvari koje nikada ne biste u~inili. I ondato vi{e niste vi. U Patki, i pored toga, imamnogo istine.

Ana: O ~emu se radi u tvojoj novojdrami? I gde si ti u njoj?

Novi komad je o o~aju i ima motiv izPatke - potrebu za bekstvom. Svi likovi ukomadu su dosegli odre|enu starosnudob. Imaju oko 35 godina ili malo vi{e, ipo~inju da shvataju da su na granicisrednjih godina i da njihovi ìvoti nisuispali ba{ onako kako su se oni nadali.Ose}aju se veoma limitirani izborimakoje su napravili u ìvotu - po pitanjupartnera ili karijere. I shvataju, da akodo sada nisu uspeli, verovatno nikad nine}e. Tako da je drama zapravo u po-ku{aju da se izbegne istina ovog bolnogsaznanja. Bekstvo u ne{to sasvim drugo.Bacanje u neku novu ljubavanu avantu-ru, u bilo {ta {to }e im skrenuti misli odtoga koliko ìvot moè da bude lo{ iproma{en. Komad je o ljudima kojidolaze do sredi{nje ta~ke u svom ìvotu ishvataju da su razo~arani.

Pri~a po~inje s likom koji doìvljavanervni slom. Taj nervni slom na po~etkuanticipira ostatak radnje u komadu. Topovezujem s globalnom katastrofom,onim {to se de{ava danas u svetu. Svismo jako zauzeti sopstvenim ìvotima,ali iza tog malogra|anskog sna o sre}ide{ava se prava nesre}a i brutalnost.Drama postavlja pitanje: „Koga je bri-ga?“. Koga je zapravo u ostatku svetabriga za ljude u Beogradu? Da li je

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za SCG - 500,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

NOVO!PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA

Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA

Devizni ìro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

interesantna iz nekoliko razloga. Poè-lela je da poseti ovu „kontroverznu ineispitanu teritoriju“ zbog svih stvarikoje su se ovde de{avale tokom proteklihgodina i stekne sliku o svetu „koji vero-vatno u drugom kontekstu ne bi imalapriliku da upozna“ te vidi kako }e njenkomad ìveti u ovom kontekstu.

Stella odnedavno vodi dvostruki ì-vot: u Irskoj je poznata kao glumica iveoma je popularna zahvaljuju}i ~uvenojTV sapunici u kojoj igra ve} dve godine:Fair City, dok je u Engleskoj po~ela dagradi karijeru dramskog pisca.

druga~iji na~in. Bila sam jako uzbu|enatokom tog procesa, ali posle i razo~aranakad sam shvatila da se to ne de{avasvaki dan. Tad sam poèlela da napi{emkomad za sebe, s ulogom koju bih volelada igram, da se na taj na~in malo pome-rim od uloga koje su mi date kao profe-sionalnoj glumici, no u kojima se nu`none nalazim.

Napisala sam kratki komad o dvojeljudi u hotelskoj sobi, pro~itala ga ipomislila: „Posla}u ga“, ali sam odlu~ilada ga ne po{aljem u Irsku gde me sviznaju kao glumicu, ve} u London, gdesam potpuno nepoznata. To je bila jedna

OOdduu{{eevvlljjeennaa SSrrbbiijjoomm:: SStteellaa FFiihhiillii

Predstava Mariusa von MayenburgaParaziti, u reziji Wulf a Twie-hausa, premijerno je izvedena na

sceni Kamernog teatra 55 u Sarajevu, uokviru obeleàvanja 50 godina rada oveku}e. Parazitu je potreban doma}in,ina~e }e umreti. Savremeni nema~kiautor Von Mejenberga prenosi tu nemi-novnost na ~oveka, odnosno na me-|uljudske odnose u kojima se jedna osobavo|ena vlastitim egoizmom u borbi zaopstanak ‘hrani’ najve}im slabostima istrahovima druge osobe, bez koje bi, me-|utim, bilo nemogu}e ìveti. Dva mladapara ìve zatvoreni u svom staklenomterarijumu, izolovani od spoljnog svetaposmatraju i provociraju jedni druge dokrajnjih granica. Na prvi pogled ~ini seda u njihovoj (ne)komunikaciji porazjednog zna~i pobedu drugog. U tome imse pridruùje i ~ovek koji vlastitu tra-gediju poku{ava prevazi}i prenose}i jena tu|u nesre}u. Ali iza svega toga, stojiborba za ljubav koja ih sve pokre}e i teranapred. Ako iza|u iz svog terarijuma,razdvojeni, oni }e umreti... „îni se da suoni potpuno usvojili ili u~e Brehtovuizreku: Najmanja dru{tvena jedinica nije

jedan ~ovek nego dvoje ljudi. U tome zamene leì utopijski moment Mejenbur-govih tekstova i ako se tako posmatrajuonda njegovi komadi uop{te nisustra{ni“, zapisao je reditelj, kojem suParaziti vec tre}i inscenirani Mejenbur-gov komad. Gost iz Nema~ke doneo jenovu poetiku na scenu Kamernog teatra,neobi~nu i intrigantnu predstavu kojadirektno istraùje ljude i njihovo po-na{anje puno ironije i crnog humora, alibez ikakvog uticaja sredine u kojoj oniìve. Predstava je ra|ena u koprodukcijiKamernog teatra 55 i Internacionalnogfestivala Sarajevska zima.

Redakcija ~asopisa za dramu, teatari odgoj „Tma~aart“ nagradila je pred-stavu Helverova no} Kamernog teatra 55iz Sarajeva, u reìji Dine Mustafi}a pr-vom nagradom „Klju~ Tma~e“ za naj-bolju bh. predstavu nastalu u proteklojgodini, a za najbolju mu{ku ulogu,„Tma~in prsten“ dodeljen je ErminuBravi za ulogu Helvera u ovoj predstavi.

Premijera predstave Ne mogu daplatim i ne}u da platim italijanskog ko-mediografa Daria Foa, u reìji NenadaBoji}a, odràna je na maloj sceni „Petar

Ko~i}“ Narodnog pozori{ta RS u BanjaLuci. Fo je napisao komad 1974, kada jeu Italiji bilo mnogo politi~kih tenzijaizme|u velike razlike ljudi u izobilju ionih u siroma{tvu. „Uzeli smo da radimoovu komediju zato {to je aktuelna i nakontri decenije, a posebno zbog toga {to sepredstava uklopila u na{e okruènje.Glavna tema je siroma{tvo i nepravda ufuturisti~kom XXI veku“, rekao je Boji}.

Pozori{te mladih iz Sarajeva ovegodine proslavlja 55 godina postojanja, anedavno je zavr{ena obnova unutra-{njosti ovog teatra. Ova ku}a najvi{eproducira doma}u dramu: „Volim kada seu pozori{tu igraju predstave doma}ihpisaca. Mi imamo mnogo talentovanihautora, samo ih treba naterati da pi{u.Ponosan sam {to sam ‘naterao’ NenadaVeli~kovi} da pi{e za pozori{te, sad pi{epeti komad za na{u ku}u, nastavak Ca-revog vodono{e i cara bumbara“, kaèNermin Tuli}, glumac i direktor Po-zori{ta mladih u Sarajevu.

Putuju}i romski teatar naziv je pro-jekta koji je svoju premijeru doìveo uIlija{u, povodom 8. IV, Me|unarodnogdana Roma. Razli~itim scenskim forma-ma promovisano je duhovno nasle|e iìva kultura Roma.

Ansambl De~jeg pozori{ta RS uBanja Luci izveo je premijerno predstavuPrincezin osmeh. Reìju potpisuje Te-reza Durova, direktorka de~jeg Teatraklovnova „Tereza Durova“ iz Moskve.

„Re~ je o jako staroj bajci. To je pri~a omirnom i veselom narodu ~iji su car icarica nakon dugo godina dobili dete -princezu. Na babine nisu pozvali zlogve{ca, koji je uvre|en zbog toga odlu~ioda za~ara malu princezu, te joj je ukraoosmeh. Tako je veseli narod po~eo da ìvipotpuno druga~ije, jer je princeza stalnoplakala. Nakon mnogo godina princezuje spasio, najsiroma{niji ~ovek u gradu,dimni~ar. Volim da radim bajke, jer unjima uvek prona|em ne{to iz ìvota.Kada gledate ili ~itate bajku ne moètenikada pasti u o~aj, jer }e se na krajuuvek pojaviti neko ko }e vam popravitiraspoloènje. Ova bajka govori o tome danije obavezno da se udate za princa, dabi va{ ìvot bio sre}an“, kaè rediteljka.

Premijera predstave Kom{iluk na-glava~ke, koju je prema tekstu NineMitrovi} reìrala Nina Kleflin, izvedenaje na sceni Bosanskog narodnog pozo-ri{ta Zenica. „Ova predstava govori o zlu,osvetama, krivicama, iskupljenju, o~aju,nasilju i o smrti. Komad je angaòvan imoderno ispisan. Fascinantna je dija-lo{ka preciznost u scenama gde ni psov-ka ne smeta nego deluje sasvim prirodno,jer je sastavni deo prikazanog sveta“,rekao je dramaturg Hasan Dàfi}.

Predstava Doktor {uster Du{ana Ko-va~evi}a, u reìji Zijaha A. Sokolovi}a iprodukciji Sarajevskog ratnog teatraSARTR, progla{ena je najboljom predsta-vom na 22. Festivalu komedije Nu{i}evi

dani, koji je od 15. do 25. IV odràn uSmederevu.

„Obradovan sam, naravno, ali uisti-nu i iznena|en da je Nu{i}eva statuetapripala ba{ nama, jer Doktor {uster nijeklasi~na komedija ni po ànru, ni postilu igre koji je odredio reditelj Soko-lovi}, niti publiku izaziva ba{ na smeh.Ovo umetni~ko priznanje zna~i mnogo,jer je ste~eno u konkurenciji pozori{ta izBeograda, Novog Sada i Skoplja ~iji suugled i tradicija daleko ve}i od na{ih. Toje samo za~inilo prijem kod publike inesvakida{nje gostoprimstvo na koje smonai{li u Smederevu“, kaè direktor teatraSafet Plakalo.

Tre}i festival komedije Mostarskaliska odràn je od 21. do 29. IV u Narod-nom pozori{tu u Mostaru, u okviru kojegje prikazano 9 predstava iz Sarajeva,Tuzle, Mostara i Banje Luke: Pukovnikptica Kamernog teatra 55 iz Sarajeva, ureìji Dine Mustafi}a; Koko{ka NP Tuzlau reìji Tanje Mileti} - Oru~evi}, kao idrugu verziju istog teksta rediteljaDraèna Feren~ine, HNK Mostar; Letiznad kukavi~jeg gnezda NP Mostar ureìji Erola Kadi}a; [ta }emo sad? sara-jevskog Pozori{ta mladih, u reìji Admi-ra Glamo~aka, Revizor NP Sarajevo, re-ditelja Dritera Kasapija; autorski proje-kat Zijaha Sokolovi}a CABAres CA-BArei, Izbira~ica reditelja N. Matuno-vi}a, NP RS Banja Luka; Dame birajuAltteatra iz Sarajeva.

Nagradu „Velika Mostarska liska“ zanajbolju predstavu podelile su predstavePukovnik ptica Hriste Boj~eva i Cabarescabarei Zijaha Sokolovi}a.

Specijalnu nagradu „Velika Mostars-ka liska“ dodeljena je Narodnom pozo-ri{tu Mostar za predstavu Let iznadkukavi~ijeg gnijezda Kena Keseya, ureìji Erola Kadi}a, za vrlo uspe{no tea-tarsko ostvarenje realizovano u dramati-~noj situaciji za ovo bosanskohercego-va~ko pozori{te i njegove glumce. Ovanagrada ima i simboli~nu i moralnupodr{ku naporima ansambla NP Mostarda opstane i nastavi svoj dugogodi{njirad.

U sarajevskom Pozori{tu mladihpremijerno je izvedena predstava Trgratnika Nicka Wooda, u reìji DineMustafi}a. Na sceni su njih dvoje - de~aki devoj~ica. Pri~aju pri~u, jednu od onihkoje se mogu desiti bilo gde i bilo kada.Pri~u o ubijanju, o izbegli{tvu, o borbi sasamim sobom da se pobedi nepoverenje imr`nja prema drugome kako bi se mogloìveti normalno. De~ak i devoj~ica sumorali pobe}i iz svog mesta, a od ubi-jenog oca kao se}anje ostali su im lutka ilopta. Dvoje glumaca se transformi{u i uroditelje, u~itelje, prijatelje, slu~ajnepoznanike.

Pri~a o izbegli{tvu naàlost vi{e nijeprimat bilo koje zemlje na planeti. Vekkoji je iza nas doneo je, ublaèno re~eno,masovne migracije stanovni{tva.Priredila Aleksandra Jak{i}

38

EX YU

LUDUS 124, 125, 126Lu

KOM[ILUK NAGLAVA^KE[ta se doga|a u pozori{timaBosne i Hercegovine

Premijera Leta u mestu Gorana Ste-fanovskog u reìji Ljup~a Geor-gievskog odràna je u Skopskom

dramskom pozori{tu. „Svet Stefanovskogmi je blizak. Radio sam nekoliko njegov-ih tekstova ali Let u mestu mi je omiljen.

Ose}am ga kao ogromnu fresku obojenubojama na{eg mentaliteta“, rekao jeGeorgievski dodaju}i da je predstavafokusirana na probleme ljudi u Make-doniji. „Oti}i }emo dalje samo kada uspe-mo da sagledamo sebe. Ne moèmo stal-

no kriviti druge“, obajsnio je reditelj.Scenograf je Miodrag Taba~ki.

Ansambl Vele{kog teatra izveo je dvepremijere klasi~nih komada: Mala du{aêhova, u reìji gosta iz Rusije NikolajaKruglova i Hipohondra Molijera u po-stavci Blagoj~a Boìnovskog. Teatar jenajavio gostovanja na nekoliko interna-cionalnih festivala koja su zapo~eta pred-stavljanjem komada Male du{e u Mo-skvi.

[EZDESET GODINA MAKEDONSKOGNARODNOG POZORI[TAPozori{ne novosti iz Makedonije

NNaajjbboolljjaa bbhh.. pprreeddssttaavvaa uu pprrootteekklloojj ggooddiinnii ppoo oocceennii TTmmaa~~aaaarrtt--aa:: HHeellvveerroovvaa nnoo}}

ZZiijjaahh SSookkoolloovvii}}aa uu aauuttoorrsskkoomm pprroojjeekkttuu CCaabbaarreess CCaabbaarreeii

LUDUS 124, 125, 126

Na 35. Nedelji slovena~ke drameodrànoj u kranjskom Pre{er-novom gledali{~u, su osim tak-

mi~arskih predstava gostovala i dvakomada iz Egipta i Slova~ke. Pro{logo-di{nji festival je odlikovala velikaànrovska raznovrsnost dok je ove go-dine selektor Matej Bogataj u programuvrstio klasi~ne komade, politi~ke satire imonodrame, koji su oslonjeni, kao ive}ina ovosezonskih premijera, na dobropoznate slovena~ke autore srednje gene-racije, i sa dobrom razvijenom ànrov-skom senzibilno{}u. Takmi~ilo se desetpredstava: apsurdna komedija MatjaàZupan~i~a Bolje majstor u ruci negolopov na grani (Bolje ti~ v roki kot tat nastrehi) u izvedbi Mestnega gledali{~aljubljanskoga, monodrama Sa{e Pav~ekAl` en al` dva? u produkciji ljubljanskogProtodoma, Anywhere Out of This WorldBo{tjana Tadla u Hodnik MatjaàZupan~i~a u izvedbi SNG Drame Ljubl-jana, Sablazan u dolini [entflorjanski(Pohuj{anje v dolini [entflorjanski) Iva-na Cankara i U me|uvremenu (Medtem)Sre~ka Fi{erja u izvedbi SNG Nova Gori-ca, Moj tata, socijalisti~ki kulak (Moj ata,socialisti~ni kulak) Toneta Partlji~a kojeje odigralo Slovensko ljudsko gledali{~eiz Celja, monodrama Get Famous or DieTrying. Elizabeth 2. Sebastijana Horvatai Nata{e Matja{ec u produkciji E.P.I.Centra, Nora Nora Evalda Flisarja Pre-{ernovoga gledali{~a Kranj i Metamor-foze Tine Kosi Slovenskoga ljudskogagledali{~a Celje.

Flisarijev komad Nora Nora izvelo jei pozori{te Al-Soradk iz Kaira. Predstavaje ponudila pogled na mesto koje evrops-ka drama zauzima u polju literature iprikaziva~kih umetnosti na Bliskom

istoku, u isti mah odgovaraju}i na pita-nje dokle seù zahtevi dru{tva, kulture,vere i cenzure. Pozori{te iz Trnave (Slo-va~ka) Divadlo Jána Palárika izvelo jekomad Vinka Möderndorfera Mama jeumrla dvaput.

Glavni akter ove crne komedije jepomalo luda dama koja misli da lako vla-da ìvotima svojih bli`njih.

Na nedelji slovena~ke drame dode-ljuje se i Grumova nagrda za najboljidoma}i tekst koju je ove godine osvojioMatja` Bri{ki Krug. „Krug“ je krutaigra, postavljena u dana{nji ~as, alidovoljno apstraktna da deluje onstrano i{ire od aktuelnog trenutka i dru{tvenesituacije. Drama govori o odnosu svetog inesvetog, boìjeg i banalnog. A najboljapredstava ove smotre, nagra|ena [e-logovom nagradom, je Hodnik MatjaàZupan~i~a. Tekt govori o pozadini TVprograma nazvanih „reality TV“. Sed-moro mladih ljudi u~estvuje u programuu kojem ih kamere snimaju danono}nodok gledaoci glasaju za njima omiljenogaktera. Ovo je igra u kojoj se ispada,svako ko prekr{i pravila ili je neomiljenod strane gledalaca mora napustiti {ou.Ko poslednji ostane bogatio je nagra|en(ovakav {ou }e se uskoro prikazivati naTV B92). @upan~i~ev komad naravno neprikazuje ono {to svi mogu da vide ve}{ta se doga|a u hodniku, jedinom mestugde nema kamera, gde u~esnici mogu dase opuste i budu iskreni, ili bar misle damogu. Tako hodnik postaje mesto tenzijei sva|a.

U ljubljanskoj Drami, na maloj sceni,svoju prvu slovena~ku izvedbu imao je[panski komad Jasmine Reze. êtvrtikomad spisateljice koja se proslavilatekstom Art reìrao je Janusz Kica.

Francuski glumci ve`baju {panski ko-mad i izme|u scena razgovaraju o nji-hovom odnosu prema teatru, s likom ko-jeg igraju, autorom, pozori{nom istinom iiluzijom. Svaki lik iznosi svoje du{evnostanje: obra~un s vremenom koje prolazi,zavo|enje, talenat i nesigurnost. Ovajkomad sadrì sve teme kojima se Rezabavila: mikrotragedija dnevnog postojan-ja, dve individue koje ~ine par, porodica,pro{lo vreme, i humor u slu~aju da oseti-mo samosaàljenje.

Na istoj sceni izvedena je i tibetskamisterija, njeno prvo slovena~ko izvo-|enje, ^rimekundan ili Bezgre{nost ureìji Jerneja Lorencia.

Tibetsko pozori{te je jedno od najs-tarijih teatara. Koliko je ono va`no zaTibetance govori podatak da je za vremeokupacije Tibeta krajem pedesetih godi-na XX veka 14. Dalajlama me|u prviminstitucijama u izgnanstvu ustanovioTibetski institut za pozori{nu umetnost,da bi o~uvali to jedinstveno nasle|edrevne civilizacije. Po~eci tibetskogpozori{ta datiraju od VIII veka kada jebudizam iz Indije pre{ao u Tibet i postaozvani~na vera. Tada su se predbudisti~kiplesni obredi slili s duhovnim izraàjembudizma i nastao je ples poput „meditaci-ja u pokretu“, koji se potom profilisao doXV veka kada ga Thangtong Gjalpo, veli-ki tibetski svetac, preoblikovao u tradi-cionalno tibetsko pozori{te. Sa~uvano je13 ili 14 dramskih dela, imenovanih

„namtar“, i najpoznatiji je ^rimekun-dan; njegov autor je Tsang Jang Gjatso(1683-1708), 6. Dalajlama, koji je poznati kao autor 53 ljubavne pesme. ^rime-kundan je tibetsko ime za Vesantaro,princa. Njegov pri~a je veli~anje daro-vanja, kojim se odupire svemu zemalj-skom, ona je alegorija temeljnog spo-znanja budizma - da je svet okolo nasutvara. Da bismo istupili iz ve~nog krugara|anja i umiranja, moramo se odupretisvemu {to nas veè za na{e zemaljskoìvljenje, da bismo dosegli nirvanu kojavodi u rasvetljenost, posve}enost.

^rimekundan daruje o~i slepcu, dalako vidi, to je krajnja radnja. Njegovaslepo}a je u mitskom okviru igre obojenavra}anjem vida, on podse}a na kraljaEdipa, koji je u slepo}i lako ugledaoistinu sveta. ^rimekundan, koji dolazi saKrova sveta je na{a veza sa prastarimduhovnim izrazom i civilizacijom, onnosi u sebi dragocenu ljudsku su{tinu, zakoju se svako bori, koja je utopljena uutvarnu narav sveta, koju kad prepoznau njoj vidi svoju mogu}nost oslobo|enja irasvetljenja.

Lutkovno gledali{~e Ljubljana imaloje dve premijere, na velikoj sceni Za{toverovati u zmajeve Jere Ivanc u reìjiJake Ivanca, i na maloj sceni jo{ jedandoma}i tekst Predstavljamo vam... auto-ra i reditelja Matjaà Lobode.

Mestno gledali{~e ljubljansko jeizvelo svoju poslednju ovosezonsku pre-

mijeru, Kralja Betajnove Ivana Cankarau reìji Zvoneta [edlbauera.

Slovensko stalno gledali{~e (SSG) izTrsta zavr{ava sezonu komedijom Udo-vica Ro{linka Cvetka Golarja, tako|e, ureìji Zvoneta [edelbauera. Igrokaz jeprvi put bio prikazan 1925. u Mariboru.U pitanju je najbolji komad Golarjeva„poete prirode i njenog ìvota, pesnikaslovena~ke zemlje, polja i cve}a, sunca izvezda, nepogode i bure, selja~kog ìvotai veselja“, zapisali su u SSG-u. Re~ je odoìvljajima bogate, razdragane udovice,koja se takmi~i sa }erkom Anicom zaljubav mladog kmeta Janeza. Dramaobiluje zavrzlamama, {aljivim nespo-razumima i spletkama, te nam prikazujeselja~ko okruènje iz aspekta morala.

Na secni Drame SNG Maribor pri-kazan je komad Evalda Flisara Jeda-naesta planeta u reìji Marije Logar.Drama prikazuje ljude na ivici - socijal-noj i psihi~koj. Iz njihove klo{arske per-spektive gledamo na dana{nje gra|ane imalogra|ane. Pratimo njihovu skitni~kusudbinu. Preìvljavaju prosja~enjem. No,posebni su jer se unutar njihovih nao-pakih i besciljnih ìvotarenja krije èljaza traènjem smisla. Svako je imao ìvotpre klo{arskog perioda: Pavle ljubavnikoji ga je doveo do nervnog rastrojstva, aMagdalena ~edomora~ki.Priredila i prevelaAleksandra Jak{i}

39

EX YU

TIBET U LJUBLJANIVesti iz slovena~kog gledali{~a

RReeddiitteelljj LLeettaa uu mmeessttuu:: LLjjuupp~~oo GGeeoorrggiieevvsskkii

TTiibbeettsskkaa mmiisstteerriijjaa:: ^̂rriimmeekkuunnddaann iillii BBeezzggrree{{nnoossttNNaajjbboolljjaa pprreeddssttaavvaa nnaa 3355.. NNeeddeelljjii sslloovveennaa~~kkee ddrraammee:: HHooddnniikk

Premijera teksta Fani Comes Alone,po tekstu Resula Sabania, u reìji Adon-isa Filipia iz Tirane, odràna je u Sko-plju u Albanskom teatru. „Predstava imadru{tvenu boju. Ovo je drama o ljubavi,nevernosti, borba moralnosti i nemoral-nosti ~oveka. Milje je prenet iz realizmau simbolizam, radnja sadrì i apsurdnemomente“, rekao je Filipi. Komad je prvapremijera Skopskog Albanskog teatra u2005. kada ovo pozori{te slavi 55 godinapostojanja.

Nu{i}eva komedija Narodniposlanik u reìji Dimitra Osmanlia izve-dena je u „Centar“ teatru.

Narodno pozori{te u [tipu otvorilo jesezonu predstavom za decu Milerova}erka bra}e Grim u postavci Radeta Ro-gozarova. Reditelj je rekao da je izabraobajku jer tekst nosi magiju, i jer su decanajiskrenija i najlojalnija publika.

Nacionalni teatar „Ivan Vazov“ izSofije gostovao je u Makedonskom narod-nom pozori{tu predstavom H’{ovi Vazovau reìji Aleksandra Morfova. Pozori{te izSofije je pozvano na gostovanje u ~ast 60godina postojanja Makedonske nacio-nalne ku}e. H’{ovi je novela napisanapre vi{e od sto godina, pri~a o Bugarskojpod Osmanlijskim carstvom, o revolu-cionarnoj pro{losti Bugara i njihovihpatriota koju su zvani ‘h’{ovi’. Upravnikteatra iz Sofije, Vasil Stefanov, je rekaoda su postojala 3 razloga {to su odabraliba{ ovu predstavu za gostovanje: jer jeizvedena pro{le godine na stogodi{njicunjihove ku}e, jer ju je napisao njihovpatron Ivan Vazov i jer je u pitanju naj-gledanija predstava njihovog pozori{ta.Po Stefanovu, komad je aktuelan iako jenapisan pre stole}a jer tretira slobodu i

ljudska prava. A Morfov ne samo da senosi sa patriotizmom emigranata ve} iupli}e liriku i postavlja egzistencijalnapitanja.

Povodom jubileja Makedonskog na-rodnog pozori{ta gostovala je i beograd-ska Gospo|a ministarka koja je potomnastavila gostovanje u Kumanovskomteatru. Proslava je zavr{ena komadom@ivotne scene Ovena Mek Kafertia ureìji Britanca Filipa de Moana u po-zori{tu „Centar“. Ova predstava je imalapremijeru u decembru kao prvi projekatbudu}e trogodi{nje saradnje MNT-a iBritanskog saveta u Makedoniji. Umet-ni~ki direktor Drame, Aleksandar Popov-ski, najavio je da su namere pozori{ta dapravi godi{nju selekciju tekstova savre-mene britanske dramaturgije. „Najin-teresantnija predstava iz Velike Britanijebi}e prikazana ovde na makedonskomjeziku. Ali, poku{a}emo i da prezentuje-mo makedonske pisce i reditelje uBritaniji na engleskom jeziku“, objasnioje Popovski.

Popovski je na mestu umetni~kog di-rektora 3 meseca i nije zadovoljan situa-cijom koju je zatekao. Naime, ove godineiza{le su samo dve premijere, jedna namaloj i jedna na velikoj sceni, nema kla-si~nih komada. Svoju viziju repertoaranacionalne ku}e predvi|a da }e ostvaritiu sezoni 2006/07. Ove sezone dogovoreniprojekti su Zmajeva nevesta DimitraMolerova u reìji Slobodana Unkovskog,Aco radi Terorizam bra}e Presnjakov, apo{to je MNT-u neophodna ansamblpredstava idealna je prilika San letnjeno}i koji postavlja Morfov za Ohridskoleto. Jedan od glavnih planova budu}erepertoarske politike Popovskog je igra-

nje bar jednog doma}eg teksta godi{nje.Doma}ih dramaturga nema nigde a novadrama je trend u svetu.

Posle predstave Azizname, Tur~inJudèl Erten postavlja nov komad u Tur-skom teatru u Skoplju. U pitanju je tekstIgra slobode Adema Atara.

Nova predstava u Nacionalnom po-zori{tu Anton Panov u Strumici je ko-medija Dama iz Maksima Fejdoa u reìjiKoleta Angelovskog. Reditelj je uradioprevod i adaptaciju Fejdoovog teksta kojise po prvi put prikazuje u Makedoniji.Podela uklju~uje ceo ansabl strumi~kogteatra. Na sceni „Kutija“ u Skoplju, u ko-produkciji Univerzalne sale i Aster pro-dukcije, premijerno je izveden novi tekstPetre Bakevske Suvo drvo Vavilona. Re-ditelj Goran Tren~ovski pravi i ‘letnjuverziju’ za ambijentalni prostor. „Krozovaj komad smo poku{ali da ispri~amomakedonsku trenutnu pri~u, pri~u o na-{em vremenu, identitetu, potrebama, isve to kroz so~an dijalog i moderandramatur{ki pristup. Tri aktera, dvojeodraslih i jedan mlad, neposredno pri-~aju o svojim tegobama na tragikomi~anna~in. Teatarski izraz se temelji napsiholo{koj potkrepljenosti gluma~ke igreugra|enoj u minimalnisti~ki asocijativniprostor“, kaè reditelj.

Predstave Tata i Druga strana, obe ureìji Slobodana Unkovskog, bi}e oficijel-ni predstavnici makedonske teatarskescene na manifestaciji Dana makedonskekulture u [vedskoj kao i na prezentacijidoma}e kulture u Rusiji. Priredila i prevelaAleksandra Jak{i}

Kapetan Dòn Piplfoks Du{ka Ra-dovi}a izveden je u Istarskom na-rodnom kazali{tu u Puli, u reìji

Mustafe Nadarevi}a. Pri~a o hrabromkapetanu po~inje u trenutku kad se su-kobljava s starim suparnikom, kape-anom Dònsonom. Kazna zbog gusar-skog dvoboja vrlo je okrutna - Piplfoks jeposlat u gusarsku penziju! Njegovaverna posada tuguje s njim i ~ezne zaplovidbom. Sre}a im se ipak osmehnekada kapetan prihvati ponudu guvern-era i uputi se sa svojim mornarima uKinesko more kako bi ubio okrutnosedmoglavo ~udovi{te.

Nove predstave Teatra ITD su Ptice,ptice, ptice autorskog tima koji ~ineKristina Bajza, Maja Kova~, Mario Ko-va~ i Sanja Tropp i ‘predstavafilm’ Kine-ski rulet Damira Bartola Indo{a. Komadje nastao po dramskom tekstu DahaRadovana Iv{i}a i poku{ava plesom ispi-tati: kako to isto telo deluje u uslovimapotpune, ni~im ograni~ene slobode, da lije mogu}e da nas apsolutna slobodaponekad sputa i ograni~i upravo time {tose me|u bezbrojnim mogu}nostima izbo-ra ne usudimo izabrati samo jednu i od-lu~no kaèmo da je to ona prava? Kine-ski rulet je igra koja po~iva na me|usob-noj isprepletenosti dokumentarno-igra-nog filmskog materijala, pri~e pojedinca izadatog zadatka unutar pravila igreorganizovanih kao raznobojnih podru~jazona slobodnog kretanja pojedinaca igrupa, ona zahteva i uslovljava ìvotpoliti~kim aktivizmom.

Kerempuhova nova predstava je Afe-ra Fadila Hadì}a u reìji Roberta Ra-ponje. U ovoj praizvedbi se saìma pi{-~evo ìvotno, pozori{no i iskustvo rada umedijima. Zakoni fukcionisanja ljudskogbi}a isti su u tim delatnostima.

Zagreba~ko kazali{te mladih je pre-mijerno izvelo Tolstojevu Anu Karenjinuu reìji Vasily Senina. „Ana Karenjina jezanatski ve{t i uspe{no ironi~an obra~uns ruskom ba{tinom i njenim stereotipi-ma, ali je ~itava postavka vi{e upu}enamoskovskoj i petrogradskoj, no zagre-ba~koj publici: mi ga razumemo, ali naspredstava ne pretvara u ‘u~esnike’ ve}ostajemo distancirani promatra~i. [to seti~e ansambla ZeKaeM-a, rezultat jemnogo odli~no odigranih uloga (ansamblbroji 24 ~lana)“, kaè kritika.

Na sceni rije~kog HNK „Ivan pl.Zajc“ izveden je Galeb u reìji Jago{aMarkovi}a, istovremeno obeleàvaju}i145. godina od ro|enja Antona Pavlovi~aêhova i 50 godina rada glumice NeveRo{i} na pozornici svog rodnog grada (uulozi Arkadine). Ovog puta reditelj nijekoristio radikalnije zahvate na klasi~-nom predlo{ku, ve} je êhova poku{aoi{~itati iz njegovog vremena. Skladnoonda{njim raspravama o potrebi novihformi u teatru, Markovi} se opredelio zapoetiku praznog prostora, nazna~iv{imesto zbivanja tek s nekoliko stolica,klavirom i neizostavnim samovarom.Igranje ‘predstave u predstavi’ samo jepo sebi povuklo i zamisao da se pre|erampa i prostor za igru pro{iri na deopartera i nekoliko loà. Uprkos starin-skom obele`ju i ve} prepoznatljivim ele-mentima Markovi}eve poetike, êhovlje-vi likovi i njihovi problemi djeluju suvre-meno i scenski punokrvno. Reditelj je odglume zahtevao isklju~ivo o{tre pritiskena trenuta~nosti, {to ujedno zna~i pod-zemnu vulkansku ìvost, ali i nekakvoneo~ekivano odustajanje od svih poàrastrasti. Markovi} je uspeo da jednu jedi-nu, tako bolno kriti~ku re~enicu, smestitisimboli~ki ta~no u sredi{te dramskog

tkiva i da na krajnje jednostavan na~inprokomentari{e sve nevolje bolnih du{aprotagonista.

15. Maruli}evi dani odràni su uSplitu od 22. do 29. IV i prikazano je 11dramskih predstava hrvatskih autora uizvedbi sedam doma}ih i dva strana po-zori{ta: Antigona, kraljica u Tebi Ton~aPetrasova Marovi}a, HNK Split (rediteljMatko Ragu`); Drugi libar Marka Uvo-di}a Spli}anina Marka Uvodi}a, Gradskokazali{te mladih Split (reditelj GoranGolovko); Glorija Ranka Marinkovi}a,HNK Zagreb (reditelj Boìdar Violi});Hajdemo skakati po tim oblacima ElvisaBo{njaka HNK Split (reditelj NenniDelmestre); Jazz Filipa [ovagovi}a, HNK„Ivan pl. Zajc“ Rijeka (reìja IvicaBuljan); Na rubu pameti MiroslavaKrleè, HNK Zagreb (monodrama u reìjii izvedbi Dragana Despota); Hamlet uselu Mrdu{a Donja Ive Bre{ana, Drams-ki teatar Skoplje (reìja Mete Jovanovs-ki); Pijre sna Lade Ka{telan, „Gavella“Zagreb (reìja Nenni Delmestre); Sve-{tenikova deca Mate Mati{i}a, Pu{kinteatra Moskva (reìja Aleksandar Onu-rov); Svoga tela gospodar Slavka Kolara,GK Komedija (reditelj @elimir Mesari});Veliki beli zec Ivana Vidi}a ZeKaeM(reditelj Ivica Kun~evi}).

Selektorka Ana Lederer rekla je da je„gotovo celokupna pozori{na produkcijapredstava bazirana upravo na drami kaopredlo{ku predstave, kao i da su umet-ni~ki najja~e ansambl-predstave nastaleu etabliranim teatarskim ku}ama, dakleu ‘glavnoj struji’ na{eg pozori{nog ì-vota. Zanimljivo je kako se po mnogo-~emu ta produkcija po svojim glavnimobele`jima bitno razlikuje od pro{logo-di{njih Maruli}evih dana. Kako, dakle,prevladava dramski tekst, ove godineodjednom ne dominiraju adaptacije dru-gih ànrova, jezi~ne adaptacije i loka-lizacije te improvizacije iz kojih se struk-turira predstava odnosno tekstovi kojinastaju iz procesa rada na predstavi“.

Pored predstava u takmi~arskojkonkurenciji 15. Maruli}evi dani imalisu i svoj radni deo koji je obuhvataotematske diskusije (Dramski pisacizme|u zanimanja i hobija; Hrvatskadrama u protekloj deceniji; Reditelj iglumac i savremena hrvatska drama)predstavljanje pisca Mate Mati{i}a, kao i~itanje prvonagra|ene drame sa tak-mi~enja Marin Drì} Ministarstva kul-ture RH, te dan Centra Me|unarodnogkazali{nog instituta. Na kraju svakogfestivalskog dana odràvali su se javnirazgovori o vi|enim predstavama.

Marul za najbolji dramski tekstdodeljen je Ladi Ka{telan za Pijre sna, zanajbolju reìju @elimiru Mesari}u za

predstavu Svoga tela gospodar, za naj-bolju predstavu u celini predstavi Sve-{tenikova deca. Nagradu Marul po ocenipublike dobila je predstava Antigona,kraljica u Tebi.

Legalisti Damira Petri~evi}a u reìjiMarice Grgurinovi} imali su premijeru uzagreba~koj Komediji. Novoprido{li paci-jent sputanih ruku i pod uticajem lekovakoje prima, zamuckuju}i, iskusnom lu-daku kraj sebe govori o doga|ajima kojisu prethodili i neposredno uticali na nje-gov sada{nji status. U policijskoj stanici‘inspektor’ poziva galeriju likova koje~ine intelektualno moralno iskvarenaelita i preduzetnici bez skrupula. U pi-tanju je komedija prepuna obrata, pori-canja i priznanja, neke od likova onadovodi u situaciju o~aja, dok drugi bez-bri`no, a ponekad i s dosadom i ironijomismevaju situaciju znaju}i da im se ni{tane moè dogoditi.

Na 20. susretu lutkara i lutkarskihpozori{ta Hrvatske najvi{e gluma~ko-animatorskih nagrada odneli su ~lanoviGradskog kazali{ta lutaka Split (AndreaMajica, Ivan Medi} i Branimir Raki}) spredstavom Sne`na kraljica koja jeponela titulu najbolje u kategoriji kreaci-je lutaka i maski (Ivica Toli}), a ocenjena

je najve}om ocenom i od strane De~jegìrija.

Druga drama Filipa [ovagovi}a Pti-~ice, u reìji Ozrena Prohi}a doìvela jepremijeru po~etkom maja u „Gavelli“. Iova [ovagovi}eva drama odbija beàti odhrvatske svakodnevice te kao da, prate}idruìnu zatvorenika koji u zatvoruodlu~uju osnovati bend nazvan „Pti~ice“,poku{ava pobrojati {to vi{e toga {to una{em „sada i ovde“ ne valja. „Jao ovojzemlji koja }e da propadne jer nema koelementarnu kulturu da zastupa. Mamoè da pobedi ko ho}e, nema vam brespasa, gra|ani Hrvatske i Hrvati“, po-ru~uje [ovagovi} kroz usta jednog odsvojih likova, Cigana. Zatvor iz Pti~ica,komada koji je u reìji Roberta Raponjeod nedavno na repertoaru Narodnogpozori{ta/ Narodnog kazali{ta / Nepszin-haz Subotica, doima se poput mesta kojese od spoljnog sveta razlikuje samo potome {to svojim stanarima ograni~avakretanje (poslednja replika drame je„Bolje je u zatvoru sto puta“). U[ovagi}evim zbunjenim, prepla{enim inesigurnim ljudima ‘s dna’, naslikanims puno razumevanja, humora i saose-}anja, lako se prepoznajemo. Priredila Aleksandra Jak{i}

40

EX YU

LUDUS 124, 125, 126Lu

JAGO[ (OPET) U RIJECIKazali{ne novosti iz Hrvatske

NNoovvaa rree`̀iijjaa JJaaggoo{{aa MMaarrkkoovvii}}aa uu RRiijjeeccii:: GGaalleebb ^̂eehhoovvaa

PPrreemmiijjeerraa uu GGaavveellllii:: PPttii~~iiccee FFiilliippaa [[oovvaaggii}}aa

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za SCG - 500,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

NOVO!PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA

Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA

Devizni ìro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

LUDUS 124, 125, 12641

Esej

POZORI[TE TRENUTKABo¦ idar Mandi¯

Trenutak je najistinitiji fenomenpojavnog sveta, jer je neprestanou pokretu. Ne moèmo ga detek-

tovati, ali mu moèmo sluìti. Zbog togapozori{te „Porodice bistrih potoka“, unjave}oj meri, traga za hranom vreme-na smatraju}i da je vreme sam izvorstvarala{tva. Biti u vremenu, zna~i pri-stati na umetni~ki ~in. Ako akter (glu-mac) na sceni biva u sadejstvu savremenom, on je ìvi pozori{ni u~esnik.Posve}enik koji pozori{no delo ne vidi

kao zavr{eno delo, ve} ga neprestanodogra|uje. Takvo delovanje nije pukoodra|ivanje, nego postaje sakralni ~in.

Ako trenutak uzmemo kao dispozi-ciju dela, onda je pred nama {irokopolje kreativne beskona~nosti. Iz tre-nutka se crpi trajanje, on je su{tinasvake predstave. I mada, ~im ga uhva-timo ili realizujemo, trenutak je ve}pro{ao, on ostaje u gledaocu, jer je pro-izi{ao iz vremena. A vreme nije samodimenzija, nego i bi}e.

Pozori{te mora respektovati trenu-tak.

Trajanje u protoku vremena vi{e jenego obi~na pa`nja. To je probu|enost iuklapanje, predatost emocijama i stan-jima ve~nosti. To je mesto odaklepristiù uzbu|enja. Tako glumac, izno-siv{i ìvot na daske, nije vi{e samokorepetitor, ve} i kreator. Li~nost. On jejedna vrsta sprovodnika besmrtnosti.

Glumac je - ako se ne preda tre-nutku - posle predstave iscrpljen. Onponavlja zadate pokrete, re~i i mizan-scen poput mehani~kog prisustva.Glumac sklon po{tovanju vremenskogprotoka, nosi radost i eksploziju.

Zbog toga, mogu slobodno re}i, na-{e pozori{te i moji akteri nikad ne im-provizuju, nego se predaju vi{em smi-slu teatarske egzistencije. To je unu-

tra{nji protok, koji nas vodi ka sceni ipo sceni. îtav proces u~estvovanja udelu zasnovan je na preispitivanju ikristalizovanju stvarnosti. Zatim,sopstvenog identiteta i procesa davanja.Ono {to je atom za metriju, to je trenu-tak za vreme. Deli} ispunjen ogromnomenergijom. Ukazuju}i na sli~no, VilijamBlejk peva: U kapi rose videti ceo svet!Skru{iti se, vratiti se u po~etnu ta~ku,gde ìvi celokupni pro-stor. U trenutkuprona}i vanvremenje. Glumac poja~avasvoje dejstvo, upravo, kad taj neopisivibljesak prevede u ekstazis. Glumac teìpublici, sceni i praznini... ali ne da bi ihzaslepio, ve} da bi ozario onog koji gapromatra.

Posle svake predstave, malo uz{alu, malo ludiraju}i se, prilazimsvojim glumcima i pitam: „Tajmnig!“

„Tajming!“ „Koliko je pro{lo vremena?“U stvari, èlim da saznam koliko suenergije potro{ili, oznojali svoju koù,koliko su u predstavu uneli radosti.Tro{enjem sebe, oni stvaraju nultuta~ku iz koje se ra|a obnovljeni proces,praznina iz koje ni~e novo stanje.

Kad trenutak pro|e kroz glumca,on isijava boànsko prisustvo. Trenu-tak je uto~i{te za glumca i njegovopro~i{}enje. Trenutak ne moè biti iz-manipulisan. Njegovo trajanje je si-gurno jer su u njemu skriveni refleksza scenski predloàk i individualnapredatost svetslosti pozori{nog delovan-ja. Trenutak je misti~ka spoznaja nasceni, koja aktera ~inisamosvojnim.

T e a t a r u { u m i

PLAVO POZORI[TE UÊSNIK ISTA-E U VROCLAVUInternacionalna {kola teatarske an-

tropologije (ISTA) ove godine seodrzava 14. put. [kolu je 1979. osno-

vao reditelj Odin teatra (Holstebro, Dans-ka), Eu|enio Barba. [kola je bazirana uHolstebru, ali se svaka radna sesijaodràva u drugoj dràvi, {to ISTA-u ~iniputuju}im univerzitetom, multikultural-nom mreòm prakti~ara i teoreti~arazainteresovanih za pozori{nu antropo-logiju. Nakon Brazila, Danske, Fran-cuske, Nema~ke, Velike Britanije, Italije,Norve{ke, Portugala, [vedske i [panije,ISTA se ove godine po prvi put odràva u

ustanovili reformatori pozori{ta XX veka,me|u kojima posebna mesta zauzimajuJeì Grotovski, po mnogima rodona~elniksavremenog teatra, i Eu|enio Barba iOdin teatar.

Ovo gostovanje je jedan od najboljihna~ina obeleàvanja desetogodi{njicePlavog pozori{ta koja pada ove godine.

Predstava Plavog pozori{ta Dijalek-tika du{e - Studija o slobodi bazirana jena ìvotu i delu jednog od najve}ih pi-saca i mislilaca svih vremena, FjodoraMihajlovi~a Dostojevskog. Scenario ireìja: Nenad ôli}, u~estvuju: Ranko

Evrope, prikaza}e svoju novu predstavuDijalektika du{e - Studija o slobodi.

Osim u~estvovanja na festivalu„Eastern Line“ (11. i 12. IV), Plavo po-zori{te je prisustvovalo i Simpozijumu„Improvizacija: Se}anje, repeticija,diskontinuitet“.

Poziv Grotovski centra za u~estvo-vanje na ovogodi{njoj ISTI, jednoj odnajzna~ajnijih manifestacija savreme-nog teatra u svetu, za Plavo pozori{tepredstavlja izuzetnu ~ast, jer se ideologi-ja Plavog pozori{ta kao pozori{ne labora-torije bazira na principima koje su

Isto~noj Evropi, u Poljskoj, u organizacijiGrotovski centra iz Vroclava. ISTA jetrajala od 1. do 15. IV i obuhvatala ra-dionice i seminare, predstave, demon-stracije rada, i konferenciju koja }e ovegodine imati temu Improvizacija: Se-}anje, repeticija, diskontinuitet.

Kao dodatak, ISTA u Vroclavu uklju-~uje i festival „Eastern Line“ - prezen-taciju nezavisnih pozori{ta iz Centralne iIsto~ne Evrope, po izboru Grotovskicentra. Osim pozori{ta iz Rusije, Poljske iê{ke, na ovom festivalu Plavo pozori{tekao jedini predstavnik iz jugoisto~ne

GLUMCI U TRANZICIJI, TRANZICIJA U NJIMADobronamerni prilog kritici umetni~keekonomije

Olga Sto janov i¯

Ontologija glumca suprotstavljenanjegovoj ontici!? [ta to zna~i?Visokoparno zvu~i, ali gle, ta~no je,

bolno, pou~no i delatno. Ako se „ontologi-ja“ uslovno veè za mati~nu delatnost, za„bi}e“; a „ontika“ za derivate i reproduk-tivnost, svakako pragmati~nu, onda utranzijskim vremenima, u epohi global-isti~kog suvra}enja - vidimo, opipavamoi suo~avamo se s GLUMCEM transfor-misanim u NU@NOST, umesto da obitavau SLOBODI koja mu pripada po definicijipoziva, umetnosti mimikrije i dara dari-vanja.

Penu{avi instantske~

Gledamo - ~ulno i analiti~ki - rasnogglumca Lazara Ristovskog, strastvenog,zaumnog, robusnog, „barbarskog“ i ple-menitog, junaka teatra i pokretnih slika,junaka koliko ìvog, toliko usmr}enog uliku junaka ba`darenog i smivenogsetom - gledamo ga u reklami za PIVO!Izvan svakog moralizma, dnevni~kog ilizapisa epohe, izvan pragmati~kog u~in-ka ovakve delatnosti po bi}e glum~eveutemeljenosti u korist (za{to da ne?), uta-pa se i vrskavo nestaje glum~ev lik upeni piva, u duhovitim instant-ske~e-vima potro{nje, virtuelnog hedonizma,utopije i tranzicije!

nika, ova dijalektika pora|a „dublera“ ili„kaskadera“ prvotnog umetni~kog lika.

Po moralnoj definiciji ~edan, poestetskoj nepotkupljiv, glumac se u ki~upona{a „prirodno“, prepoznaju}i njegovevisoke zahteve. On NE UME da mu sedodvori, ali NE MO@E da mu odoli! Zatose glumac i u „sapunskoj seriji“ PRI-SE]A svojih najboljih ostvarenja, gra-de}i kola`ni lik koji, najzad, potse}a navitra` od papira, nalepljen na staklo...Problem je jedino u tome - da li prepoz-najemo na{eg glumca i tada kada„obavlja“ ulogu sopstvenog „dublera“?Ako ga prepoznamo, njegov u~inak jeostvaren i ovde se okon~ava razgovor oki~u, {undu i sapunu, jer nema tesituacije i scene u kojoj }e protagonist sasopstvenim se}anjem na umetnika, zata-jiti u korist |avoljeg zahteva povr{nosti i{mire. Makar i {mirao, u~ini}e to nana~in „{kolovanog {miranta“ koga nikadne}emo uhvatiti na delu. Do nedele, pros-to, ne dopire. I tako „Jelena“ DanicaMaksimovi} vi{e ne podleè ni estetskom,ni eti~kom i oblikuje se u pe~at, transpar-ent, kao {to se i lazarevo pivo - mimikri-jom - preta~e u njegovu senzibilnusvojinu, makar ova bila virtuelna.

Na kraju be{e re~Najsloènije podru~je glum~eve

tranzicije („izme|u ni{tavila i bola,izabrao sam bol“, pi{e V. Fokner u Div-ljim palmama) jeste njegova avantura ilizakonomerni ishod SPISATELJSTVA.

To se najmarkantnije, gotovo potres-no, dogodilo na{oj kultnoj glumici EviRas. Kontroverznoj Evi, koliko i Rasovoj,rasnoj, ras-to~enoj no najzad svedenoj nare~ koju je sama GLUMICA i SPI-

~aju Lazara - glumca, estetsko {tedropreliva u sferu eti~kog, a od svega ostaje(samo) upe~atljiv utisak koji se sprambudu}nosti glum~eve odnosi upitno,mada i dobrohotno.

Simboli~no, uvek je Hamleta vi{e upivu, no {to je piva u Hamletu, te se etikai estetika ipak mire u prostoru glum~eve„tranzicije“.

Damsin gambitNo, GLUMCU je u karmi i {mira, te

}emo se pozabaviti prekvalifikacijomovog nedodirljivog, ali nu`no prate}egpojma svake mimikrije, na temelju ki~a,a pod za{titnom definicijom „umetnostisre}e“.

Danica Maksimovi}, glumica karak-tera i lepote, telesnosti i du{evne pro-vokacije, trenutno je „za{ti}ena“ likomJelene u istoimenoj „sapunici“ o vre-me{noj, ali fatalnoj èni po najdi~nijevrednosti patrijarhalnog, ali i tranzici-jskog miljea zabluda i ni{tavila. No,Danica glumi i to ~ini iz bi}a OPISA, ali iOPUSA! Kakva li bi se moralizatorskaprimedba mogla uputiti glumici kojaprofesionalnost moè, ali i mora prezen-tovati kao sastavni deo transformacije u -zadato?! Jer, ko moè vi{e, moè i manje!I, kojim se to „nepo~imstvom“, po umet-nost glume, bavi glumica u sapunskojseriji? Fenomenolo{ki, ona „prkosi“ svimvisokim ciljevima, {tedro rasipaju}i dardo praznine, a u korist tranzicije glumcaka objektu masovnog hedonizma. Svesnose obru{avaju}i na vokaciju, GLUMICAse „predaje“ upotrebljivosti, pa i zlo-rabljenju sopstvenog kvaliteta koji tadaprerasta u - kvanitet. Ne doti~u}i se dvoj-

Ni{ta novo u fenomenologiji marke-tinga, diljem Novog i Nojnovijeg veka(kada je ~asovnik na katedrali u Kelnuotkucao podne i promovisao epohu kapi-talizma), ali GLUMÊVA REKLAMA makog proizvoda u marketin{koj drama-turgiji, zapravo zna~i mimikriju kojaontologiji uzima smisao u slu`bi ontikekoja se ovoj ontologiji, pak, nikada ne}evratiti...

A tu smo na tragu fenomena GLUM-CA U TRANZICIJI, koji se - umesto Aris-totelu ili uslovno Bogu - obra}a Sponzoruili Vlasniku, ne gube}i sebe, ako identi-fikacija s likom iz ske~a nije njegov fi-nalni za{titni znak. I tako glumca, kao iprodukt, postaje - „brend“.

Za{to je potpisnik ba{ Ristovskogpromovisao u simbol marketin{ke trans-formacije u alternativu GLUMCA UTRANZICIJI, pored brojnih i inih pri-mera ustoli~enih u medijima?! Stoga {toje „junak najnovijeg doba“ reprezenta-tivni uzorak nosioca strasti (ontolo{ke)koja se otima naravi (onti~koj). Zato ovajnapis i nema moralizatorski, no, ve}ma,estetski poriv.

A i odgovor sledi: Ristovski seJEDNAÎ sa znamenom koji promovi{e,te je „pars“ (deo) uloìo za „totum“ (ce-linu)! Na tragu smo, dakle, glum~eveopcije PARS PRO TOTO, {to nadvre|ujeontiku u odnosu na ontologiju. Na{ jeGLUMAC uloìo harizmu u deo, a celinabi}a mu je istu darivala. Tako se u slu-

SATELJICA - prerano, prekasno i (ne) -zasluèno „odnela“ u - raj...

Su{tinska TRANZICIJA GLUMCA,zapravo GLUMCA U TRANZICIJI, odi-grava se najupe~atljivije, {tavi{e nepo-vratno, preobli~enjem u pisca. Eva sva-kako nije jedina, niti usamljena u samojnakani pripovedanja, jo{ manje u njenojrealizaciji, te bi bilo profano i navoditisrodne primere, ali strast kojom je ovaGLUMICA zakora~ila u literarno ispo-vedanje kao oblik kreativne autodestruk-cije, jedinstvena je kao ~in, sasvim neza-visno od vrednosti njenog knjièvnogdelanja.

Da li je breme glumca bilo odve}te{ko, te je porodilo pisca ili je dubinskavokacija „transparentnog umetnika“,klju~aju}i tokom premetanja iz uloge uulogu - ishodila potrebom da se vremezaustavi, pozicija defini{e i ispovest„zamrzne“?! Da li se glumac koji seodvaì na mukotrpnost i neizvesnostpisanja „odri~e“ prvotnog umetnika usebi ili je to njegov sopstveni „red izlaskana scenu“?!

Ne treba traìti odgovore na ovapitanja, jer kad umetnik „izneveri“ istogu sebi - ni jedan ni drugi njegov obrisnisu na gubitku... Ako je spisateljstvo„mladost kazivanja“, a gluma „starenjeiskustva“ - inverzija glumca ka piscumoè se tuma~iti potpuno zakonomerno,gde prestaju da vaè sve dnevne odlikemladosti i starosti. I tu smo, ali ba{ tu, natragu odgonetki fenomena ovakve „tran-zicije“.

No, lako }emo mi s metafizikom. Upojmu te{ke realne tranzicije zapretenesu na{e sudbine, koliko ljudske, toliko iumetni~ke i budimo stoga jednako blago-nakloni spram PIVA, SAPUNICE iliISPOVESTI. Zajedni~ki imenilac i piva isapunice je pena, a od opojnog i mu~nogbeleènja ostaje - talog. Plemenita i ko-na~na opre~nost, tek da se gorko,a opet slatko nasmejemo...

Trifkovi}, Ma{a Jeli}, Dejan Stojkovi},Marko Potkonjak, Jelena Martinovi},Nenad ôli}, scena i kostim: Ivana ôli},organizator: Dubravka Vujinovi}.

U~estvovanje Plavog pozori{ta naovoj manifestaciji pomogli su Grotovskicentar i Evropska kulturna fondacija.

Saradnja Plavog pozori{ta i Grotovs-ki centra zapo~ela je 2002., kada je Plavopozori{te u~estvovalo na festivalu -Prezentaciji savremenog srpskog teatra,igraju}i dve predstave Oscar Wilde iNepostojani Princ i Hipertrofija autorite-ta ili ôvek koji je pomra~io Sunce.

Vi{e informacija moète na}i na websajtu Grotovski centra:www.grotcenter.art.pl

42

Dnevnik

LUDUS 124, 125, 126Lu

Beograd - Moskva, 31. III 2005.Sino} mi Cveja javlja da je Miro Be-

lovi} ispustio du{u. S velikom griòmsavesti rekoh da ne}u mo}i odustati odputa. Cveja je spustio slu{alicu pomalozbunjen. Jo{ ju~e sam mislio da svratimdo Mire u dom za stare na Zvezdari,ose}aju}i da mu kraj moè do}i svakog~asa. Jedno moje putovanje za Bitef je„krivo“ da nisam bio ni na sahrani svogro|enog oca. Zatekao sam se s Muhare-mom negde u Italiji. Stigao je telegram spotpisom Ma|elija. Saop{tio mi je da jetata Mile umro. Kako nije bilo mogu}noda stignem na sahranu, moje dve majke,ro|ena i èna moga oca, rekle su mi da ine dolazim ve} produìm put na moskov-sku Zlatnu masku. Uvek su me mojiudvostru~eni roditelji {tedeli - dvojicatata i dve mame. Pa eto i ovog puta ne}ubiti na sahrani jendog od klju~nihli~nosti moga ìvota.

Na aerodromu me ~eka devoj~ica izorganizacije, koja kao i obi~no, ne zna{ta se doga|a na festivalu. U minibusu jeAndrea Tompa iz Ma|arske. Govori mi onekoliko njihovih odli~nih predstava. Ta-ko|e mi pri~a o àlosnoj subini najda-rovitijeg kriti~ara Ma|arske, mom dugo-godi{njem prijatelju Peter Molnaru, zakoga se ispostavilo da je radio za policiju.Na to otkri}e reagovao je tako {to je{tampao sve svoje izve{taje, koji su, kakokaè Andrea, blaì o kolegama nonjegove tada{nje duhovite i nepo{tednoo{tre kritike. Posle toga se izgubio izjavnosti i otada ni pu{ta od sebe glasa.

U minibusu i moj stari poznanik izTirane Alfred, frankofoni direktor festi-vala iz Butrinta i njegov prijatelj glumackoji je igrao Sokrata u teatru Slavija.

Roman Dolànski mi kaè da spre-ma festival za jesen, ali malo je predsta-va gledao. „Nije vi{e moderno gledati svepredstave“, dodaje ironi~no. A ja }u dopolovine maja videti sve predstave kojedolaze na Bitef.

Iako nemam ulaznicu, ulazim bezproblema na Rot{ildovu violinu KameGinkasa po êhovu. Pred predstavu mukaèm da bi trabalo da malo pro~ita uRusiji zaboravljenog Andrejeva. „To je zavas pisac!“ Gleda me belo. „Ja se bavimêhovom“, re~e neduhovito.

Jurim da stignem u studio MHAT-ana predstavu Igraju}i `rtvu bra}e Presn-jakov, Vladimir i Oleg. Prenatrpana re-ìja, deluje zabavlja~ki, umesto ozbiljno.

Moskva, 1. IVDòn Fridman, kurator Russian Case

programa, s anglosaksonskom otvore-no{}u pri~a da je za program izabrao ipredstave koje ni sam ne razume niti znada li su kvalitetne. U njima uo~avanovost, ali ne i vrednost. Njega konsultu-jem {ta da gledam, jer ne mogu da vidimsve. Ne{to moram da `rtvujem. Koga godpitam svi mi manje vi{e kaù daizostavim Vasiljeva u stilu „pa zna{ ve}{ta on radi“. Svi preporu~uju da vidimFokinov [injel, a sam se odlu~ujem da seodreknem Rajkinovog Ri~arda Tre}eg.

Uve~e u MHAT-u gledam Malogra-|ane reditelja Serebrenikova. Dobraupotreba orkestra uklju~enog u radnju.Moleri pevaju. Se}am se Malogra|anaTovstonogova iz 1968. Malogra|ani subili i mladi. Ovde nije ba{ jasan odnos

prema mladima. Ali dvosmislenost jedanas u modi. Dekor veoma martalerovs-ki.

Na prijemu kod osniva~a Zlatnemaske, Edija Bojakova. Nije vi{e selek-tor, ve} sam „osniva~“, i dalje s velikimuticajem na tokove festivala, iako nemaneku formalnu funkciju.

Na ulazu u njegov stan, u {ali, {utiraAmerikanca {to nije skinuo cipele.Mrzim skidanje cipela po stanovima. Tomi je nekako selja~ki. Se}am se kako mije bilo drago u mojoj emisiji na Studiju„B“ posve}enoj pirotskim }ilimima kad jemladi stru~njak za }ilime rekao da neskidamo cipele tokom emisije, koja jeodràvana na velikom }ilimu. Veli: „Nijeu na{oj tradiciji skidanje cipela“. Najvi{epri~am s Oksanom, suprugom Fridmana,koja uglavnom radi kao originalni kan-tautor. Ceo Beogradske se}a njene K.I. ureìji Ginkasa. Poptuno neobi~lna glumi-ca, sli~lna na{oj Raheli Ferari.

Moskva, 2. IV

nijedna ne valja. Klaja je majstor dobrihpitanja. Smeljanski podrobno na njihodgovara. A ja odoh u Muzej MHAT-a.

Tamo me ~eka Nata{a Vagapova. Di-rektorka muzeja Irina Leonidovna Kor-~evnikova mi pokazuje da je ve} foto-kopirala dramatizaciju. Prire|ujem pra-vi skandal jer je to uradila bez mojekona~ne potvrde. Nata{a beì u drugusobu. Toliko joj je neprijatno kako }e se tozavr{iti. A autoritativna i u osnovi topla iotmena Ruskinja kaè da nije nikakavproblem. Jedna kopija vi{e Muzeju ni{tane {kodi. Predlaè mi da odem s njenimkustosom u Muzej MHAT-a. Ili kako sesada krnje zove MHT, bez A. Jefremov jeizbacio ono A (akademski). Re~e: „[ta touop{te zna~i! [togos zna~ilo - tradicija je.Upisujem u knjizi posteilaca: „Za mene}e MHT uvek biti MHAT“. Dame iz Mu-zeja su odu{evljene.

Tu, kraj vitrina, se}am se mogihvelikana koje sam upoznao 1956. kad subili u JDP na gostovanju povodom izne-nadne posete Hru{~ova Titu - Tarasova,Stepanova, Zujeva, Kedrov, Jan{in,[ev~enko, Livanov, Markov. Iako sred-njih godina, ona se nikoga od njih nese}a. I pomalo kao da mi zavidi {to samih znao.

na Majsner me na kraju pita: „Ko je tajpameti mladi ~ovek?“. Misle}i na Ro-mana. „Pravo je ~udo da ga ne znate“. Jasam ve} stigao da se u njega razo~aram,a ona ga tek otkriva, njega koji je nasvim svetskim festivalima.

Poku{avam da sretnem one koji bimogli da pomognu da Dvostruka nepos-tojanost iz Novosibirska do|e na Bitef.Prebacuju im {to nisu napravili sibirskupredstavu (valjda s medvedima) ve}suptilno delo, kao neku najdekandentijupredstavu sa Zapada.

Sa Svetlanom Vragovom u restoranu„Venecija“. Konobari u ode}i iz XVIIIveka, s belim perikama i u rukavicama.Neki nepoznati svet. Svetlana i ja sedogovaramo da napravimo jednokratnusmotru drama iz doba Ar-nivoa i Art-dekoa pod nazivom Srebrni vek i njegoveposledice. Tu bi imala svoje mesto Mi-ja~eva predstava Pse}eg valcera Andre-jeva, njena Katarina Ivanoivna i mojiNedozvani, kao zavr{etak te dekad-sentne epohe.

Ipak sam se odlu~io (sre}om) da po-|en na prestavu Vasiljeva Sa Onjegi-novog puta. Vrhunac mog boravka uMoskvi. Otkri}e! Nisam znao do kakvihje vrhunaca i suptilnosti do{ao Tolja nasvom ozbiljnom i tegodnom tragala~komputu. To {to mu je Lu{kov izgradio vele-lepno zdanje [kole dramske umetnostiima puno opravdanje, makoliko malo i

znam kako da to druga~ije shvatim nokao gor~inu {to je Staljin Pu{kina zlou-potrebio kao velikog pisca protiv samo-dràvlja, dao mu pateti~an ton socreali-zma, itd. Valjda je o tom re~.

Moskva, 4. IVDrìm vork{op direktorima i fun-

kcionerima raznih festivala izvan Mo-skve. To su 20-ak funkcionera sa 250festivala, koliko ih ima posejanih poRusiji. Gledaju me nezantersesovane o~i.Poku{avam da ih probudim. Traìm ipakneko zainteresovno oko, a ne mogu da gana|em. Po{to je ovo vork{op, a ja sveozbiljno shvatim, dajem im zadatak danakon 4 sata vork{opa naprave virtuelniza njih idealni festival. [ta li }u dobiti!Vreme te~e sporo. Pu{tam razne frag-mente s predstava Bitefa. Naj{okantnije -La fura dels baus i sli~no. I naravnoprojektor se pokvari, kao {to to uvek biva.

Napravim pauzu. I nastavljam vork-{op. Najzad sam uhvatio 4 mlada oka,dve polaznice ovog neobi~nog kursa, kojemo`da ne pamte ni epohu Jeljcina.

Na kraju traìm {ta su doneli kaodoma}i zadatak, programe svojih virtuel-nih festivala. Muk. Niko ni{ta nije doneo.

Posle podne ekploati{em Svetlanu.Kupuje mi divne enciklopedije - Gogolje-vu i voluminozni Pojmovnik iz teorijeknjii`vnosti. Drhtim od strasti za leksi-konima. Tu se na{la i necenzurisanakorespodencija êhova i Kniiper-êhove.Knjiga sa spiskom svih li~nosti izêhovljevog opusa. Nekome rekoh da mije ào {to }u umreti s?mo zato {to ne}umo}i na drugi svet (koji uzgred budire~eno ne postoji) poneti svoje knjige.

Svetlana kaè da ne voli Gogolja, jerse ga se boji. Naro~ito kad ~ita „Vija“.Nisam jo{ ~uo ne{to {to se toliko poklapas mojim iskustvom. Ja se tako|e jedino uìvotu pla{im „Vija“. Ne smem ni sada daga ~itam.

Dosta dobra, kamerna predstavaAhe tetara iz Sankt-Peterburga G. Kar-men, psole one jedne od najspektaku-larnijih koje sam ikada video sa jedne odranijih Zlatnih maski.h

Gledam predstavu [injel po Gogolju.Akakija Akakijevi~a Ba{ma~kina igravelika glumica Marina Nejelova. Sjajnareìja Fokina. Odli~na upotreba {injelakao straàre, kao ku}ice, kao lju{ture. Dali je to ba{ one-woman kad ima jo{ tripantomimi~ara koji igraju senke.

Javlja mi Gor~in iz Beograda da jeBelovi} traìo da niko osim najblièporoidice (Marine i muà) ne bude nasahrani. Zove me da u utorak po po-vratku u Beograd govorim na komemo-racij. Spao mi je kamen sa srca punoggriè savesti {to nisam bio u Beograduposle Mirine smrti. Ovako }u se ipak barmalo oduìti mom prijatelju Belovi}u kojije tako dugo bio izvan ìvonih tokova, atoliko je taj ìvot voleo.

Moskva, 5. VLi~i na mene da sve s koferima idem

na predstavu Momci u Gitis gde dajumnogohvaljenu predstavu po sporednomtoku Karamazovih, epizoda o Snegirevu,od bra}e samo s Aljo{om. Nije vredela togtruda. Svi u je Moskvi je hvale, ne moèulaznica da se dobije, a ono obi~nastudentska predstava, darovita, ali nikone moè me ubedi da je to profesionalnapredstava kad stare igraju studenti, i toprili~no neuverljivo.

Vu~em kofer s 10 kilograma pre-komernog tereta od te{kih, a dobrih ru-skih enciklopedija. Na {alteru imajurazumevanja za knjige. Takoje to u Rusiji!

VASILJEV SE [ETA SA ONJEGINOMDnevnik sa puta po Evropi

Jovan ¬ i r i lov

Doru~ak s Edijem. Pri~a otvoreno oRusiji. Kaè da su u pozori{tu ostalimnogi iz strukture stare vlasti, a da im jetakvo i pozori{te. Nema kulturne politike.U obra}~anju naciji Putin nije spomenuoni imenicu kultura, a nekmoli pridevkulturni.

Na Klajinu inicijativu imamo sasta-nak sa Smeljanskim, direktorom Glu-ma~ke {kole MHAT-a. Poku{avam da bezdavanja neprimereno veliku sume novcaizvu~em fotokopiju Lvanovljeve dramati-zacije Karamazovih za Jago{a Mar-kovi}a, moja i Novi~ina opsesija za nekuod budu}ih njegovih predstava. Mislimda bi susret Jago{a i Dostojesvkog biovaàn za Jago{a. „Baba“ iz MHAT-a mukaè telefonom da je nemogu}no dobitibesplatnu kopiju. Svaka usluga Muzejase pla}a, makar simboli~no. Smeljanski,teatrolog broj jedan u Moskvi, re~e mileèrno da ima oko 20 ruskih dramati-zacija Karamazovih a da, po njemu,

Popodne predstava Crvena knjiga.Muzika Aleksandra Bak{ija, njegovasvirka, malo teksta. Kao i obi~no odu-{evljena je Kristina iz Vroclava, kad jane{to ne shvatam ili ne volim. Da li vi{ene shvatam ekstremne eksperimente ilizaista nije bogzan {ta. Izbegavam da gasretnem i pogledom.

Jedva nalazim Pivarsku ulicu. To jebiv{i prostor Vasiljeva. Njegov u~enikBoris Juhananov je u stilu Vasiljeva na-pravio ~istu predstavu, punu estetizma ipreciznosti. Pri~a o uspravnom ~oveku.Sudbina i tekst paralizovane i dirljiveOksane Velikolug. Ima ulogu kao kodVilsona njegov autisti~ki usvojenik Kris-tifor.

Moskva,3. IVKlaja vodi okrugli sto o festivalima,

strogo, profesionalno. Ne da pre vremenaonima koji iz publike navaljuju dagovore. Bojakov je opet briljantan, Majs-nerova mudra, Roman originalan. Kristi-

retko igrao. âk je hteo da mu zbog maleaktivnosti oduzme, pa smo mi svetskapozori{na bratija protestovali i uspoeli damu zdanje ostane. Genijer ima pravo nana takav eksluzivitet. U ovoj reintre-peraciji Pu{kina, ima svega - razaranjatkiva njegove poezije koja se u Rusiji dotada govorila dozlaboga kli{etirano ipateti~no. Svaki stih je izmenjen, ali takoopravdano, tako sna`no, tako poeti~no,Sve je preliveno samoironijom na den-dizam, koji mora da oseti ko je makarjednom imao u ruci ovaj roman u stihovi-ma. Traje setama, a neki koji su ~akodu{evljeni odlaze ne mogu da izdrètoliko lepote. Odlaze vi~u}i: „Kakav geni-je!“ I mi koji smo ostali vi~emo uglas:„Genije!“, koji nije propustio da nas nakraju kona~no iznenadi. Zavr{ile su sesuptiliteti Pu{kinovog doba, a onda nakraju bljesna kao munja u dnu sali hor izdoba Staljina. Pevaju himnu „Staljin-gadu“ u tipi~nim sovjetskim odolima. Ne

IIzz pprreeddssttaavvee MMaallooggrraa||aannii uu HHuuddoo`̀eessttvveennoomm tteeaattrruu,, MMoosskkvvaa

LUDUS 124, 125, 126

APRIL 2005.Pre 260 godinaSimbol uspeha i slave carske Rusije

u doba Katarine Velike predstavljalo jedelo Denisa Ivanovi~a Fonvizina. Ruskiprosvetitelj, filozof i dramski pisac nekoje vreme ìveo u Parizu, gde je ovladaotehnikom komedije. Komadi Brigadir iMaloletnica trenutno su privukli pa`njujavnosti kad su postavljeni u peter-bur{kom Voljnom rosijskom teatru 1780.i ‘82. I dvor mu je odao priznanje, aPotemkin li~no pruìo ruku i rekao:„Fonvizine, umri!“ Fonvizin se smatraosniva~em ruske komedije. Ro|en je 14.IV 1745, a umro je sa 47, 1792. Poslenjenjegovo delo bilo je jednako uspe{no,Izbor guvernera.

Pre 185 godina14. IV 1820. ro|en je Jan Krulikovs-

ki, poljski glumac. U po~etku je igrao uprovincijalnim trupama, pateti{u}i imame}i ~as suze, ~as jezu. A kada je1843. zaigrao na krakovskoj sceni,mnogo pa`nje posve}ivao je izgovoru ianalizi uloge, prema ugledu na be~kiBurgteatar i Francusku komediju. Velikitragi~ar, igrao je u delima [ilera, Gril-parcera, Igoa, Voltera. Potom prelazi uvar{avski teatar Rozmajtost gde se jedinonegovao poljski jezik i postavljala se delaMickijevi~a, Slovackog i Krasinskog.Rozmajtost je bio vrhunac, „Olimp“poljske umetnosti, a njegova kruna bio jeKrulikovski. Igrao je i [ajloka, FrancaMora, Filipa II, Mesfista u Faustu, Ha-mleta koji je li~io na nekog elsinorskogDon Kihota. Umro je 1886.

Pre 45 godinaNa poziv Milana Dedinca i Mire

Trailovi} u Beograd je 11. V 1960. stigao@an-Pol Sartr. Susreo se s Titom. UJugoslovenskom dramskom pozori{tugledao je iz prvog reda svoj komadZato~enici iz Altone sa Stevom @igonomkao Francom i Milivojem @ivanovi}em uulozi njegovog oca. Bila je to tre}a svet-ska premijera ovog komada, posle Parizai Rima. U Ateljeu je gledao Iza zatvo-renih vrata. Na tribini na Filozofskomfakultetu izlagao je svoje egzistencijal-isti~ke stavove i gde god se obreo, skretaopa`nju na sebe.

Pre 35 godinaPola veka umetni~kog rada Milivoja

@ivanovi}a proslavljeno je 2. IV 1970.Prvo je Muzej pozori{ne umetnosti prire-dio izlo`bu i susret s umetnikom, a ondaje 13. IV u JDP pozdravljen od kolega ipublike. Na scenu je tada iza{ao podruku s Rahelom Ferari i Nevenkom Mi-kuli}. Pozdravio ga je Miroslav Belovi}, atelegramom prijatelji iz SNP, sarajevskogi tuzlanskog Narodnog pozori{ta, poli-ti~ari. Mi{a Janketi} mu je predao prvuZlatnu plaketu JDP, „Mi vas svi volimo“,rekao je i ostavio glumca samog na scenida primi veliki aplauz. Slede}e ve~ejednake ovacije do~ekale su Milivoja kaoJegora Buli~ova u obnovljenoj predstavi.@ivanovi} se pamti kao Kralj Lir, Magbet,Pera Segedinac, Tolstojev Fe|a Protasov,Ibzenov Borkman, Sartrov Gerlah, Can-karov Kantor, Nu{i}ev Agaton, Strind-bergov Otac. Silnog glasa i u svemumonumentalan umeo je da se izbori i sanajteìm ulogama jer je bio sami izvorìvotne energije.

Posle katastrofalnog zemljotresa uBanjaluci, po~etkom aprila 1970, Beo-grad je ugostio Narodno pozori{te Bo-

sanske Krajine iz Banjaluke. Predstavilisu se s velikim repertoarom u 4 dana,igraju}i na sceni Savremenog pozori{taNa dnu Maksima Gorkog, Igru naredni-ka Mazgajeva Dòrdà Ardena, u Ateljeu212 Joneskovu ]elavu peva~icu, a uZemunu Posle pada Artura Milera i Nu-{i}evu Kiriju. Dok je Nu{i}a reìrao Mat-kovi} kao socijalnu tragikomediju, Du{koKriànec je reìrao Joneska kao da jeNu{i}. Uspela je Milerova drama o ìvotuMerilin Monro u reìji Predraga Dinu-lov}a, s Mirom Dinulovi} i Borisom Ko-va~om. Kao Ardenovi junaci uspe{no suigrali Husein ôki} (Narednik Mazga-jev), @ià Maàr, Jasna Dikli}, IbroDemirovi}, Vlajko [paravalo, i posebnoZdravko Biogradlija i Vlada Zeljkovi}.

Prvi broj ~asopisa Pozori{na kulturaiza{ao je 8. IV 1970. Pored vesti o radubeogradskog Narodnog pozori{ta iPozori{ne komune, koji su i pokrenuli~asopis, objavljeni su ~lanci o pozori{tu,drami, baletu i operi u zemlji i inos-transtvu. U prvom broju pisano je o novojkamernoj sceni NP, o gostovanju itali-janske opere u Zagrebu i dolasku HeleneVajgel u Jugoslaviju, recenzije mono-grafija o Ra{i Plaovi}u i Ljubinki Bobi},intervju sa @anom Vilarom, nagra|ena

Zagreba~ko pozori{te „Gavella“ iz-velo je Drì}evog Skupa u Jugosloven-skom dramskom 17. IV 1975, a potom jeotvorilo jubilarne 20. Jugoslovenskepozori{ne igre 20. IV 1975. U uspelojreìji Koste Spai}a igrali su maestralnoIzat Hajdarhodì}, Biserka Ip{a, MirjanaMajurec, Zlatko Vitez, Marija Kon, PeroKvrgi}. Pre Beograda gostovali su uMoskvi, Lenjingradu i Parizu ali jenajlep{e izvo|enje ipak bilo na Dubro-va~kim letnjim igrama.

Pre 25 godinaVida Ognjenovi} je po prvi put

u~estovavala na Sterijinom pozorju 1980,po{to je postavila G-|u Olgu MilutinaBoji}a u Narodnom pozori{tu.

Trebalo je sedam godina da bi dramaBorislava Peki}a Razaranje govoradoìvela jugoslovensku premijeru. Nai-me, igrana je u [tutgartu 1973, a 5. IV1980. na Maloj sceni BDP Na|a Janje-tovi} postavila ju je sa glumcima Rozali-jom Levaj i Zoranom Ranki}em. Komadsa autobiografskim elementima govori opiscu koji `rtvuje ideale mladosti zakompromis koji ga gura u rascep li~nosti.

Pisalo se da glumica Vanja Markovi}~ini ~ast Gluma~koj {koli. Njeni profesoribili su Rakitin i Josip Kulundì}. Igralaje u rodnom Beogradu, odmah po oslo-bo|enju, u [apcu, pa u Pozori{tu naCrvenom krstu do 1953. Onda je sa mu-èm Tejom Tadi}em pre{la u Split. Igralaje Suzanu u Bomar{evoj Figarovoj ènid-

povuku, publika je protestvovala i pomet-nja je traja oko pola sata. Kona~no su se{trajka~i povukli, a igra je nastavljenakao da se ni{ta nije dogodilo.

@an-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre)umro je u pariskoj bolnici u kojoj je leào20-ak dana, 15. IV 1980, ne{to posle 21h.Filozof, osniva~ egzistencijalizma, sa su-prugom Simon d Bovar stvarao je poseb-ne intelektualne krugove koji su seokupljali po pariskim kafeima i restoran-ima u Sen @ermenu de Pre. Izlagao jesvoje ideje ne samo u filozofskim ve} iumetni~kim delima, me|u kojima su po-sebno zna~ajne drame Prljave ruke, Izazatvorenih vrata, Zato~enici iz Altone,Bludnica dostojna po{tovanja, \avo iGospod Bog. U~esnik Pokreta otpora, akasnije Raselovog suda, borac protivimperijalizma, posebno za sloboduAlìra i Indokine, dosledan svojim ideja-ma, Sartr je odbio da 1964. primi No-belovu nagradu za knjièvnost, a nijehteo ni da postane ~lan Francuskeakademije. Ro|en je u Parizu 1905.

Nedelju dana posle, 22. IV 1980. iz-nenada je umrla Blaènka Katalini}.Ro|ena 24. IV 1902. u Splitu, gde jeupisala i tek otvorenu gluma~ku {kolu.Rano se istakla i dobijala vrlo zna~ajneuloge. Pre{la je u Sarajevo, pa 1938. uNarodno pozori{te u Beogradu i poslerata u [abac i na Cetinje. Od 1952. ~lan jeJDP. Odigrala vi{e od 400 uloga, izme|uostalih: [ekspirovu \ulijetu, Roksanu uSiranu de Berèrak, Hedvigu u Divljimpatkama, Ledi Vi{ford u Takav je svet,Hasanaginicu, u dramama Kralj Lir,Putnik bez prtljaga, Fedra, Vi{njik,Krvava svadba. Dobitnica je dve Sterijinenagrade, za uloge u Dubrova~koj trilogijii u Sabinjankama. Upravo je trebalo dadobije Sterijinu nagradu za specijalnezasluge u unapre|enju jugoslovenskepozori{ne umetnosti, kad ju je smrtpretekla.

Beograd je od 17. V 1980. bio redakako ne i jedinstven grad u svetu u komesu se istovremeno igrale tri drame Alber-ta Kamija. U „Bojanu Stupici“ postavl-jeni su Pravednici, o anarhistima i aten-tatorima, dok se ve} igrala adaptacijaStranca na istoj sceni i Kaligula u Narod-nom pozori{tu.

Hugo Klajn je za glumicu BrankuMiti} rekao da nosi onu strast i {armneophodne umetniku. Glumica je 23. V1980. proslavila 30 godina rada premi-jerom Rusenove komedije La Mama ureìji Radoslava Dori}a u Pozori{tu naTerazijama. Karijeru je zapo~ela u som-borskom Narodnom pozori{tu, igrala uPan~evu, te Beogradskoj komediji. Kadsu se pojavili TV serijali, radila je sLolom \uki}em, Aleksandrom i VasomPopovi}em, Du{anom Savkovi}em.

Pre 15 godinaNa adresu sarajevskog jugosloven-

skog festivala MESS, ~lanovi umetni~kogtima Dozivanje ptica Mirjana Karanovi},Marina ûturilo, Miki Manojlovi} ireditelj Haris Pa{ovi} poslali su pismokojim se sami isklju~uju iz takmi~arskogdela programa. Pismo je bilo upu}enoìriju 31. MESS-a pred otvaranje 8. IV1990. da ne devalvira nagrade i timepozori{nu umetnost. Predstava je igranaza publiku van konkurencije, ali pismonije bilo „dovoljno re~ito“ jer je ìri nakraju podelio ~ak 15 Zlatnih lovor vije-naca!

Kralj Lir u izvo|enju Srpskog naro-dnog pozori{ta iz Novog Sada gostovaloje u Beogradu 12. IV 1990. U reìjiLjubi{e Risti}a i s Ljubom Tadi}em unaslovnoj ulozi ovaj Lir bio je neobi~an

po spektakularnosti: 200 izvo|a~a, fil-mske projekcije, mikrofoni, vrtoglavipokreti statista, dvora i pu~ana, sred-njovekovni {mek, igra, pesma i gluma.Izgledalo je da im je tesno na velikompodijumu u Sava Centru. Ovaj kralj Lirnije hteo da preda vlast.

16. IV 1990. Branko Ple{a se posleduè pauze vratio na pozornicu. Reìraoje i zaigrao u komadu Ace Popovi}a Kuspetli} uz Daru Dòki}, Raleta Milen-kovi}a, Sanju Radivojevi}, BranimiraBrstinu. Scenu Zvezdara teatra uredio jeGeroslav Zari}, kostime Bojana Nikitovi},a muziku Goran Ple{a.

MAJ 2005.Pre 105 godinaU Be~u je 12. V 1900. ro|ena umetni-

ca Helena Vajgel (Veigel). Htela je namedicinu ali se sa 16 godina opredelilaza glumu. Prvo je igrala u Frankfurtu uBihnerovom Vojceku, a 1923. prelazi uBerlinski dràvni teatar. Presudan je biosusret s Brehtom s kojim se ven~ala ipostala nerazdvojni saradnik. Zajedno suemigrirali iz Nema~ke. Napravila jedesetogodi{nju pauzu 1938-48, a onda1948. ponovo u Berlinu zaigrala je unovom Berliner ansamblu. NajslavnijaMajka Hrabrost, po Brehtovoj smrti 1956,preuzela je upravljane ku}om. Berlineransambl je gostovao u Parizu 1954,Londonu 1956, Moskvi i Lenjingradu1957, a kod nas tek 1970, kad je Helenaodigrala Volumniju u Koriolanu.

Dvanaest dana kasnije, 24. V 1900, ugluma~koj porodici u Napulju rodio seEduardo de Filipo. Na pozornicu je staokad mu je bilo 4 godine, a s 14 ve} jeigrao i s drugim trupama. Uz brata isestru napravio je Komi~ni teatar DeFilipo za koji ve} s 26 godina pi{ekomedije: Napulj, grad milionera, Pri-vi|enja, Filumena Marturano, La` nadugim nogama, Moja porodica, DePretore Vi}enco (Niko). Igrao je i reìraosvoje komade, kao i drame Pirandela iSkarpetija. Umro je u Rimu 1984.

Pre 75 godina29. V 1930. rodio se Ekhart [al, uz

Ernsta Bu{a, glavni glumac BertoltaBrehta i Berliner ansambla (~lan od1952). Igrao je u Brehtovim reìjamaMajke Hrabrosti, Kralja Artura Uija, a poBrehtovoj smrti, pripale su mu glavnerole u komadima Puntila i njegov slugaMati, Kavkaski krug kredom, Galilejevìvot. 1974. debitovao je kao reditelj,postaviv{i @ivot Eduarda II Engleskog.

Pre 35 godinaPoljski i evropski reditelj reditelj

Kaìmje` Dejmek doputovao je u NoviSad 4. V 1970. da potpi{e dvogodi{njiugovor sa SNP i JDP. U Jugoslovenskomdramskom reìrao je te jeseni CelestinuFederika de Rohasa, a trebalo je i dareìra u Novom Sadu. Dejmek je prethod-no radio u Oslu, Esenu, za be~ki Bur-gteatar i Pikolo teatar.

Retko biva da Nu{i}ev Narodni po-slanik, njegovo naj~e{}e izvo|eno delo,ne uspe, ali je posebno uspela premijera7. V 1970. u beogradskom Narodnompozori{tu kad je Jevrema Proki}a igraoMija Aleksi}. Kriti~ar Pervi} je pisao onetipi~noj gluma~koj kreaciji u tipi~nojreìji (Milenko Misailovi}). Mija nijekritizirao, {to bi bilo najlak{e, nijenapadao ni branio, ve} istakao istakaonu{i}evsku crtu u karakteru, banalnostovog ne-heroja. Uz njega su igrali:Stanislava Pe{i}, Ratko Sari}, DraganZari}, Severin Bjeli}, Milan Srdo~, \or|ePura, Mom~ilo @ivoti}, Mihajlo Vikto-rovi}, Milka Luki}, Slavka Jerini}, VukaDun|erovi}.

Francusko pozori{te Roèa Blenagostovalo je 17. i 18. V u Ateljeu 212.Igrali su Kraj igre koji je Semjuel Beketposvetio Blenu. Blena je kao glumca

43

Kalendar

NI[TA NIJE TAKO SME[NO KAO NESRE]AJe lena Kova÷ev i¯

A P R I L , M A J , J U N 2 0 0 5 .

drama Vo`d. Urednik je bio Ra{ko Jo-vanovi}.

Ubrzo za pariskom praizvedbomEmigranti Slavomira Mroèka postavl-jeni su u Ateljeu 212. Premijera 12. IV1975. usledila je samo godinu dana po{toje drama objavljena u ~asopisu Dijalog.Intelektualca i provincijalca koji su sezatekli u istoj situaciji a najradije ne bibili zajedno, bravurozno su igrali Vlas-timir Stojiljkovi} i Danilo Stojkovi}. Ko-mad je reìrao Bogdan Ru{kuc, po prevo-du Petra Vuji~i}a.

bi, Kolombinu u Goldonijevim La`ljivci-ma, Spaseniju u Jak{i}evom StanojuGlava{u, Majku u Mihizovom Banovi}Strahinji, Petrunjelu u Dundu Maroju,Anju u Vi{njiku, a najbolja je bila kaoSonja u Ujka Vanji. U Splitu je umrlapo~etkom aprila 1980.

Po~etkom aprila u Rimu je izbioneobi~an doga|aj u baletu. Baletskiigra~i re{ili su da u sred @izele prekinupredstavu i {trajkuju! Gost Rudolf Nure-jev u glavnoj ulozi i primabalerina KarlaFra~i traìli su da se {trajka~i odmah

MMiilliivvoojjee @@iivvaannoovvii}}

44

Kalendar

LUDUS 124, 125, 126Lu

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137

COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no

(osim u julu i avgustu)

Tira`: 1500 primeraka

Prvi broj objavljen 5. XI 1992.

Izdaje

Savez dramskih umetnika Srbije

Beograd, Studentski trg 13/VI

Telefoni: 011/631-522,

631-592 i 631-464; fax: 2629-873

http://www.sdus.org.yu

e-mail: [email protected]

PIB 100040788

Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92

(Privredna banka a.d.)

Devizni ra~un: 5401-VA-1111502

(Privredna banka a.d.)

Predsednik

Sonja Jaukovi}

Glavni i odgovorni urednik

Aleksandar Milosavljevi}

Redakcija

Svetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov,

Ivana Dimi}, Aleksandra Jak{i},

Ma{a Jeremi} (zamenik glavnog i

odgovornog urednika), Svetislav

Jovanov, Jelena Kova~evi}, Branka

Krilovi}, Ivan Medenica, Milan Caci

Mihailovi}, Olivera Milo{evi}, Darinka

Nikoli}, Tanja Petrovi}, Gor~in

Stojanovi}, Anja Su{a, Petar Tesli},

\or|e Tomi} (fotografija), Maja

Vukadinovi}

Sekretar redakcije

Radmila Sandi}

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu

AXIS studio, Beograd

e-mail: [email protected]

Dizajn logotipa „LUDUS“

\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“

AXIS studio

[tampa

Preduze}e za grafi~ko izdava~ku

delatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,

Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacije

Republike Srbije Ludus je upisan u

Registar sredstava javnog

informisanja pod brojem 1459

otkrio Arto, a Blen je kao reditelj i up-ravnik Monparnas teatra otkrio Beketa1953. Sara|ivao je sa @an Luj Baroom i[arlom Dilnerom. Njegov je talenatrasko{an ali je on veli~ina bez stalnogzaposlenja, reditelj bez svoje trupe i bezstalnog anga`mana. Setno je ispovediosvoju filozofiju: „Jedina mogu}nost da seìvi jeste rugati se samom sebi. Jer ni{tanije tako sme{no kao nesre}a. Zar ne?“

Pisac Artur Adamov umro je po-~etkom maja 1970. u 61. godini od pre-komerne doze sredstava za umirenje.Adamov je stekao ime u Parizu, kad muje ve} bilo 40-ak godina, ali u vremekada stvaraju Jonesko i Beket. Od teatraapsurda udaljio ve} 1953-54. i pi{edru{tvenu kritiku. Poznatija dela: Invaz-ija, Ping-pong, Paolo Paoli, Veliki i malimanevar, Profesor Taran, Prole}e 71posve}eno Pariskoj komuni. Prevodio jena francuski sa nema~kog Bihnera iKlajsta i sa ruskog êhova, Gogolja iGorkog. Adamov je ro|en 1908. u porodi-ci bogatih kavkaskih petrolejskih ma-gnata koji su prebegli iz Rusije. @iveli suu [vajcarskoj i Nema~koj, gde se upoz-nao sa delima Kafke, Strindberga, Artoa,Brehta, ekspresionistima i nadrealistima.

Umrla je glumica Nada Greguri} 21.V 1970. u 43. godini. Bila je ~lanica JDPjo{ od osnivanja ku}e, mada je tekdiplomirala u Zagrebu. Odlikovao ju jenesvakida{nji stil glume, intelektualnaose}ajnost. Igrala je Sonju u Ujka Vanji,Vero~ku u Mesec dana na selu, Antoninuu Jegoru Buli~ovu, Kordelijua u Liru,Nastja u Na dnu, Varju u Vi{njiku, Leniu Zato~enicima iz Altone, Ore u SutonuVojinovi}a, Stana u Poàru strasti odKosora. Gostovala je u Zagrebu u HNK upredstavi Kavkaski krug kredom.

Sutradan, 22 V 1970. umro je BojanStupica. Veliki pozori{ni entuzijasta,stvarao je na svim poljima, od projekto-vanja pozori{nih zgrada i scenografija,do rediteljskog, upravni~kog, pa i glu-ma~kog posla. Radio je u mnogim ku-}ama i ostavio upe~atljiv trag - bio prvidirektor Slovena~kog narodnog gleda-li{~a u Ljubljani, reditelj i scenograf uzagreba~kom HNK jo{ 1940, u Mariboru,Skoplju, umetni~ki direktor i prvi reditelju JDP, ali i reditelj u Narodnom i u Atel-jeu 212 u Beogradu. Me|u zna~ajnijimreìjama su Kralj Betajnove, DundoMaroje, U agoniji, Ujka Vanja, Ribarskesva|e, Kavkaski krug kredom, Glorija...Odmah je ustanovljena nagrada „BojanStupica“ za najbolju reìju izme|u dvamaja, a ve} 27. maja progla{eno je da seNovi teatar JDP nazove njegovim ime-nom. Bojan Stupica je ro|en 1910.

26. V 1970. iza{ao je prvi broj ~a-sopisa Scena kao izdanje Sterijinogpozorja. Glavni urednik bio je SlobodanSeleni}, a odgovorni urednik, PetarMarjanovi}. Prvi broj bio je posve}enjubileju, 15-godi{njici Sterijinog pozorja,dok je drugi broj bio okrenut savremenimpozori{nim kretanjima u Americi.

Pre 30 godinaU meksi~kom gradu Gvanhuatu

odràva se internacionalni pozori{nifestival na koji je 1975. i potom 1980.pozvan i Atelje 212. Na ovom festivaluposve}enom Servantesu igran je 5. VKralj Ibi Alfreda @arija, u reìji Ljubomi-ra Dra{ki}a, u kojoj je plenio publikuZoran Radmilovi}. Slede}eg dana igranje Hamlet u podrumu, reìja i adaptacijaSlobodanke Aleksi}. Pet godina posle,Ateljeovci su u Meksiku 3. i 4. V 1980.prikazali ûdo u [arganu LjubomiraSimovi}a i Buzdovan Grubi{i}a u reìjiZorana Ratkovi}a. Ovakve prekooke-anske turneje traju vi{e dana, jer trupaigra i u drugim gradovima Meksika. Zato vreme, u mati~noj ku}i traju daniOtvorena vrata, kad razni jugoslovenskiteatri, uglavnom u~esnici Sterijinogpozorja, igraju za Beogra|ane.

Pre 25 godinaNekoliko dana posle velike meksi~ke

turneje, 20-24. V 1980, Atelje 212 gosto-

valo je u Parizu na inicijativuJugoslovenskog kulturnog centra. Upozori{tu „Espas Karden“ igrali su tripredstave: Divovi sa planine Pirandela, ureìji Paola Ma|elija, te Hamleta upodrumu i Kralja Ibija. Potom su MiraTrailovi}, Jovan ]irilov i MuharemPervi} u~estvovali u razgovorima o stan-ju u umetnosti, koje je priredilo pozori{te„Espas Karden“. U samom Kulturnomcentru igrana je Olovka pi{e srcem Ne-{i}a- Rupnika i @iveo ìvot Tola Mano-jlovi}, Kraljeva monodrama.

Pre 15 godinaUpravnik Francuske komedije, ne-

kada{nji Aragonov sekretar, komunistaintelektualac koji je napustio Partijukada su Sovjeti upali u Avganistan,Antoan Vitez je umro po~etkom maja1990. Postavio je oko 20-ak predstava:Sofoklovu Elektru, êhovljev Vi{njik,Brehtovu Majku Hrabrost, GeteovogFausta, [ekspirovog Hamleta. Na Bitefuje vi|en Molijer predstava za sladokusce

ûveni crni kombinezon Oliverin stajaoje uramljen na zidu, dok je Sneàna bilau belom, prema zamisli Bjanke Adì}-Ursulov. Sala je kao nekada, iz ve~eri uve~e bila puna.

Na velikoj svetskoj turneji od LosAn|elosa, preko Tokija, do Evrope, Rene-sansna pozori{na druìna iz Londona(osnovana 1987) stigla je u beogradskoNarodno pozori{te. 15. i 16. V 1990. izvelisu Kralja Lira i San letnje no}i. Igrali suizme|u ostalih, Kenet Brana i njegovatada{nja supruga, Ema Tomson.

31. V 1990. u Jugoslovenskom dram-skom nasilno je prekinuta predstavagostiju, zeni~kog Narodnog pozori{ta.Sveti Sava Sini{e Kova~evi}a u reìjiVladimira Mili~i}a, sa @arkom Lau-{evi}em u naslovnoj ulozi, prekinuli supovici iz publike da je svetac predstavljenna nedopustiv na~in. Planirana provo-kacija, upliv represivne politike u pozo-

Madrida, Mossovjet i reditelj Zavadsk izMoskve, Malo pozori{te iz Bukure{ta,teatar iz Kapo{vara, iz Tokija Vaseda {o-teki i reditelj Tada{i Suzuki, a iz Ju-goslavije, Atelje 212 sa predstavomMaratonci tr~e po~asni krug Du{anaKova~evi}a u reìji Ljubomira Dra{ki}a.Igrali su Milutin Butkovi}, Mi}a Tomi},Bora Todorovi}, Petar Kralj, Aljo{aVu~kovi}, Dragan Nikoli}. Mlada poljskapublika odli~no je reagovala na savre-meni komad, dok su drugi uglavnomigrali klasike. Rada \uri~in i PavleMin~i} izveli su Olovka pi{e srcem, pa sesvi vratili za Beograd. Luka Ronkoni,Beno Beson, Klaus Erfort, \or|o Streler,Bibi Anderson, @an-Luj Baro pre{li su izVar{ave u Vroclav, gde je Grotovski orga-nizovao retko uzbudljiv pozori{ni sim-pozijum.

Posle velikog uspeha predstaveRable @an-Luj Baroa, Bogdan Jerkovi}je po~etkom juna 1975. u Vroclavupostavio ovu Baroovu adaptaciju Gar-gantue i Pantagruela. Pored glumaca,uklju~io je u rad jednu poljsku pop-grupu i oko 40-ak mladih ljudi. Zascenografa je pozvao Draga Turinu.

Jednoglasnom odlukom svih ~lanovana referendumu je polovinom juna 1975.ukinuto Savremeno pozori{te. Umestojedne radi}e dve ku}e: Beogradsko dram-sko pozori{te, i Pozori{te na Terazijama,kako su se i zvala pri osnivanju 1949.Ponovo imaju zasebne scene, tehniku irepertoar. Odmah je raspisan i konkursza nove upravnike. Ina~e, dva pozori{taspojena su 1960, ne bi li se smanjilifinansijski izdaci.

Pre 20 godinaSvetao primer kako se ljubav pret-

vara u rad, a rad u ljubav, po re~imaTome Kuruzovi}a bio Isak Bata Amar,zaljubljenik u pozori{te. Umro je 8. VI1985. Zavr{io je prava, ali je od mladostibio vezan za scenu: pevao u horu„Obili}“, u nema~kom logoru pravioumetni~ke programe, a po oslobo|enju,u~estvovao u radu Narodnog pozori{ta uBeogradu i NP u Ni{u, Beogradskekomedije i Savremenog pozori{ta. Imaoje volje da pokrene i obnovi razna kultur-na zbivanja, pa je ~esto biran narukovode}a mesta u pozori{tu. Mnogimaje bio profesor na Fakultetu dramskihumetnosti u Beogradu.

Teatar Roma „Pralipe” gostovao jena Festivalu anti~ke drame u Delfima spredstavom Sofoklovog Kralja Edipa ureìji Rahima Burhana. Na simpozijumuo starogr~koj drami u~estvovala je LadaKa{telan, prevodilac Antigone, a 14. VI,me|u glumicama iz celog sveta koje sugovorile anti~ke monologe, Marija Crno-bori govorila je Klitemnestru. „Pralipe“je potom 20. VI istu predstavu odigralo uAtini, gradu koji je postao kulturnaprestonica Evrope za 1985. i u koji su seslila zvu~na imena muzike, pozori{ta,filma. Jugoslavija nije poslala zvani~nogpredstavnika, ali je bar „Pralipe“ bilotamo.

Pre 15 godinaU i{~ekivanju da se na jesen usele u

renoviranu zgradu, glumci Ateljea 212priredili su gala-korisnicu, zaboravljeniobi~aj iz predratnog vremena. U „Sava“centru 7. VI 1990. napravili su programu kome su svi u~estvovali i sakupilidodatna sredstva.

Posle dugo vremena beogradskoNarodno pozori{te ponovo je otvorilomalu scenu, nekada{nji Krug 101, kojaje sada dobila 281 mesto. Publiku sudo~ekali premijerom No}ne frajle Alek-sandra Popovi}a, u reìji Nenad Ili}. Uscenografiji Geroslava Zari}a, kostimimaAngeline Atlagi}, igrali su StanisalvaPe{i}, Radmila @ivkovi}, Dragan Zari},Pavle Min~i}, Rade Markovi},Bogdan Mihajlovi}.

od pet sati, i makabri~ka Lukrecija Bor-dìja. Ponekad je i igrao. U~io jepantomimu od Lekoka, a glumu od TanjeBala{ove. Ro|en je 1930.

Posle 20 godina hladnih odnosaizme|u Jugoslavije i Izraela uspostavljenje most dobre volje. 30. V - 6. VI 1990.trajali su Dani srpske kulture u Izraelu.Program je prema èljama doma}inanapravio reditelj Egon Savin. A oni suhteli folklor, romske pesme, lutkarskepredstave, razogovore sa umetnicima.Tako su u Izraelu gostovali lutkari izMalog pozori{ta „Du{ko Radovi}“, KUDLola, grupa O’\ila, predstava Largodesolato V. Havela u Savinovoj reìji,pisci Slobodan Seleni}, Dragoslav Mi-hailovi}, Antonije Isakovi}, MatijaBe}kovo}, Dobrica ]osi}.

Dok na Brodveju igra Ketlin Tarnerfatalnu Megi iz T. Vilijamsove Ma~ke nausijanom limenom krovu, 17. V 1990. uBeogradskom dramskom pozori{tu, ureìji Ljiljane Todorovi}, igrala je Sne-àna Bogdanovi}. Njen partner bio je@arko Lau{evi}, a u publici je sedelanekada{nja Megi, Olivera Markovi},Rade Markovi} i reditelj Minja Dedi}.

ri{te, ozna~ila je dolazak druga~ijegdoba.

JUN 2005.Pre 30 godinaPoletarac, predstava koja je nastavi-

la slavu lista Du{ka Radovi}a, odu{evilaje i decu u Bugarskoj, kada je Pozori{te„Bo{ko Buha” po prvi put gostovalo uSofiji u Narodnom teatru za mlade i uPlodvivu na sceni nove opere 4-12. VI1975. Komad Slobodana Stojanovi}a iKonstantina Babi}a u reìji Minje Dedi}anije znao za jezi~ke barijere, a u zasenakje bacila i stilizovanu bajku Den ToteraUkradeni princ i izgubljena priceza sakojom je „Buha“ tako|e po{ao na gosto-vanje.

Posle sedmogodi{njeg zati{ja, ITI jere{io da ponovo odrì Teatar nacija,smotru najboljih pozori{nih ostvarenja izcelog sveta. Umesto u Parizu gde jesredi{te ITI-ja, Teatar nacija pre{ao jegvozdenu zavesu i smestio se u Var{avu8-25. VI 1975. Stigli su umetnici iz[vedske iz Gradskog teatra iz Geteborga,Pikolo teatar i \or|o Streler, [aubine amHale{en Ufer, Doj~es teatar i Folksbine izBerlina, Teatar „Marija Gerero“ iz

BBoojjaann SSttuuppiiccaa

tako je govorio u ovom broju · 2011-11-29 · ~lan“. tihomir stani} ~eka godoa, tj. probe komada...

Documents