Akademija za diplomatiju i bezbednost

Predmet: Savremene bezbednosne integracije

i vojna diplomatija

Autor - Prof. dr Milan Opai

Tema 13. : OEBS-uloga i funkcije vojnodiplomatskih

predstavnika drava lanica

1. Bitna obeleja razvoja bezbednosnih funkcija

i strukture OEBS-a

U vreme svog nastanka, 1.avgusta 1975. godine, kada je usvajanjem uvene Helsinke povelje, zavren Prvi samit efova drava ili vla- da zemalja uesnica Konferencije o bezbednosti i saradnji u Helsinki- ju, ovaj multilateralni forum je bio zamiljen kao poluinstitucionalni oblik redovnog okupljanja i dogovora zemalja uesnica o saradnji po svim kljunim pitanjima njihovih meusobnih odnosa i bezbednosti u Evropi. Naime, Helsinkom poveljom su, kao predmet deovanja Kon- ferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi (KEBS), definisane temat- ske oblasti, razvrstane u tri tzv. korpe:(1) prva, koja se odnosi na pitanja bezbednosti u Evropi, a obuhvata katalog deset optepri- znatih naela meusobnih odnosa i mere za izgradnju poverenja i od- reene aspekte bezbednosti i razoruanja; (2) druga, koja predvia saradnju drava u oblastima privrede, nauke, tehnologije i zatite o- vekove sredine, ali sadri i preporuke za saradnju u oblasti turizma, migracije radnika, obrazovanja kadrova u privredi i dr. podrujima; i (3) trea, koja se odnosi na saradnju u humanitarnim i drugim srod- nim oblastima a sadri izjave o namerama i konkretne preporuke u pogledu proirivanja i jaanja meuljudskih kontakata, saradnje i ra- zmene u oblasti kulture, informacija i obrazovanja. Tada su se, dra- ve uesnice KEBS-a, zapravo, sveano obavezale da e, jednostranim akcijama kroz bilateralne pregovore, viestrane dogovore eksperata, koristei se drugim multilateralnim forumima i kroz povremeno odr- avanje skupova na nivou razliitih predstavnika ministarstava ino- stranih poslova, obezbeivati kontinuitet KEBS-a, odnosno unaprei- vati proces jaanja poverenja, bezbednosti i saradnje u Evropi.

Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina prolog veka, ka- da se ve dogodio raspad bipolarne bezbednosne arhitekture Evrope,

zapoeo je proces postepene institucionalizacije KEBS-a. Naime, od ad hok multilateralnog foruma za saradnju zemalja uesnica, KEBS sve vie prerasta u stalnu regionalnu organizaciju evropskih drava, SAD i Kanade, kao i nekih Centralno azijskih zema- lja, koja sve izrazitije pomera teite svog delovanja ka oblastima ko- lektivne bezbednosti, unapreivanja demokratije i ljudskih prava.

Ovaj proces postepene metamorfoze KEBS-a dobija na zamahu, na- roito nakon Samita u Parizu, odranog krajem 1990., kada je usvoje- na uvena Pariska povelja za novu Evropu i konstituisana prva stalna radna tela KEBS-a (Stalni savet, Komitet visokih funkcio- nera, Sekretarijat, Centar za spreavanje sukoba i Biro za slobodne izbore). Nakon ukljuivanja novonastalih drava tokom 1992. godine, KEBS se, sve izrazitije profilie kao regionalni sporazum i operativna institucija za multilateralnu saradnju i mirno reavanje sporova izme- u drava lanica, u skladu sa Poveljom UN. Ve na sledeem Samitu KEBS-a, odranom novembra 1992. u Helsinkiju, doneta je odluka o ustanovljavanju Foruma za bezbednosnu saradnju, kao ovlae- nog tela za pregovore i konsultacije o svim pitanjima razoruanja, ko- ntrole naoruanja, izgradnje poverenja i bezbednosti i spreavanje su- koba. Na narednom Samitu u Budimpeti, odranom krajem 1994., drave uesnice KEBS-a su prihvatile Kodeks ponaanja o vojno-politikim aspektima bezbednosti i odluile da se KEBS preime- nuje i ubudue funkcionie kao Organizacija za evropsku bezbe- dnost i saradnju (OEBS). Napokon, dokumentima usvojenim na Samitu u Istambulu, novembra 1999. godine, OEBS je samo zaokru- io institucionalizaciju svoje strukture, koja se osnovi zadrala do da- nanjih dana.

OEBS se danas identifikuje kao regionalni politiko-bezbednos- ni sporazum i organizacija, koja obuhvata ukupno 56 drava Evr-ope, Centralne Azije i Severne Amerike a funkcionie, prevashodno kao institucija za rano upozorenje, spreavanje konflikata, up- ravljanje krizama i preduzimanje odgovarajuih mera za re- habilitaciju i saniranje posledica konflikata, a na osnovu Glave VIII Povelje UN, koja se odnosi na mirno reavanje meunarodnih sporova. Ona prilazi pitanjima bezbednosti sveobuhvatno i koope- rativno. Bavi se irokim spektrom pitanja, vezanih za bezbednost drava lanica, ukljuujui tu kontrolu naoruanja, preventi- vnu diplomatiju, mere za unapreivanje bezbednosti i pove- renja, potovanje i razvijanje ljudskih prava, nadgledanje parlamentarnih izbora, kao i ekonomsku bezbednost i tra- nsparentnost javnih poslova. Sve drave lanice OEBS-a uivaju ravnopravan status a odluke se u njoj donose, iskljuivo konsen- zusom. Funkcionisanje OEBS-a, danas obezbeuje vrlo razgranata struktura stalnih i povremenih organa za pregovaranje i odluivanje i stalnih, konsultativnih, savetodavnih i izvrnih tela i institucionalizo- vanih oblika delovanja. Grupi glavnih stalnih i ad hok organa za kon- sultacije i donoenje odluka, svakako pripadaju: (1) Samit efova dr ava ili vlada; (2) Savet ministara (Ministarski savet); (3) Stalni savet; i (4) Visoki savet- Ekonomski forum. Grupa savetodavnih i izvrnih te-la OEBS-a je znatno brojnija i obuhvata sledee organe: (1) Predseda- vajui OEBS-a; (2) Trojka; (3) Generalni sekretar; (4) Sekretarijat; (5) Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava- ODIHR; (6) Visoki komesar za nacionalne manjine- HCNM; (7) Predstavnik za slobodu medija- FOM; (8) Koordinator za ekonomske i ekoloke akti- vnosti; (9) Centar za prevenciju konflikata; (10) Operativni centar za planiranje i organizovanje operacija OEBS-a na terenu; (11) Timovi za brzu i strunu pomo i saradnju- REACT; (12) Forum za bezbednosnu saradnju- FSC; (13) Parlamentarna skuptina OEBS-a; i (14) Sud za mirenje i arbitrau.

2. Status i osnovne funkcije delegacija-predstavnika

drava lanica u organima OEBS-a

Dve pomenute grupe organa OEBS-a se, naravno, bitno razlikuju u pogledu karaktera i znaaja nadlenosti ali nije nevano da se su, u svima njima, manje ili vie ravnopravno, zastupljene sve drave lani- ce. Dakle sve lanice, formalno, imaju jednake anse da utiu na defi- nisanje politike, profilisanje strategije delovanja, iniciranje i pokreta- nje konkretnih akcija OEBS-a, mada faktiki, njihove realne mogu- nosti uticaja ostaju neravnomerne i srazmerne njihovoj politikoj moi.

Stalni savet je stalno radno telo OEBS-a, koje zaseda redovno jed- dnom nedeljno, nadleno je za politike konsultacije o irokom krugu programskih pitanja, iznalaenje odluka i rukovoenje dnevnim ope- rativnim aktivnostima. U sastavu ovog organa, nalaze se stalni, akre- ditovani predstavnici zemalja lanica, to mu omoguava kontinuiran rad a, po potrebi, i hitno okupljanje, radi razmatranja nekog urgent- nog sluaja ili vanredne situacije. U njegovoj je nadlenosti, utvriva- nje akcija OEBS-a na terenu, odluivanje o mandatu i finansiranju tih operacija, kao i, zajedno sa Predsedavajuim OEBS-a, odreivanje smernica za izvoenje takvih operacija. Ovo telo je, takoe, zadueno da izvrava i operacionalizuje sva pitanja bezbednosti i saradnje, o ko- jima je odreene odluke ili smernice usvojio Savet ministara ili Samit efova drava ili vlada drava lanica OEBS-a.

Savet ministara (ili Ministarski savet) je najvie rukovodee te- lo OEBS-a, izmeu zasedanja Samita efova drava ili vlada zemalja lanica, koga ine ministri spoljnih poslova drava lanica. Ovlaeno je da donosi politike odluke o svim vanim pitanjima bezbednosti i saradnje, zaseda najmanje jednom godinje, po pravilu, krajem jed- nogodinjeg mandata Prdsedavajueg OEBS-a. Savet ministara se sa- staje i prilikom odravanja tzv. Kontrolne konferencije, koje se redo- vno odravaju svake druge godine, radi sveobuhvatnog pretresanja svih podruja aktivnosti OEBS-a, pre odravanja Samita efova drava ili vlada drava lanica.

Predsdavajui OEBS-a (Chairman-in-Office/CIO) je, po pravilu Mi- nistar spoljnih poslova drave lanice, u kojoj je odran poslednji Sa- mit efova drava ili vlada zemalja lanica OEBS-a. On tu dunost ob- avlja do narednog Samita i izbora novog predsedavajueg, u liku mi- nistra spoljnih poslova drave domaina tog samita. Predsedavajui OEBS-a je, ujedno, i predsedavajui Stalnom savetu i Ministarskom savetu, prilikom njihovih redovnih zasedanja ili vanrednih sednica. On je ovlaen da zvanino predstavlja OEBS na meunarodnim ko- nferencijama, u kontaktima sa drugim meunarodnim organizacija- ma i prilikom poseta i razgovora sa predstavnicima vlada zemalja la- nica OEBS-a i drugih drava. Predsedavajui OEBS-a koordinira, uz pomo svog predhodnika i naslednika (Trojka), sve tekue aktivno- sti i raspolae mogunou da, upuivanjem svojih linih opunomoe- nika, brzo reaguje u sluaju eskalacije nekog konflikta.

Trojka je vrlo specifino telo OEBS-a, koga ine prethodni, ak- tuelni i naredni predsedavajui OEBS-a. Osnovna svrha ustano- vljavanja ovakvog organa u strukturi OEBS-a je potreba da se obezbe- di kontinuitet i optimalan nivo efikasnosti u ostvarivanju njene politi- ke i programskih ciljeva. Ovaj organ, gotovo redovno, nastupa u mno- gim sluajevima, ime se obezbeuje snanija pregovaraka pozicija OEBS-a u kontaktima i razgovorima sa zvaninim prdstavnicima dr- ava i drugih meunarodnih organizacija.

Centru za prevenciju konflikata sa stalnim seditem u Beu, u vreme formiranja (1990.), bila je namenjena uloga struno-savetoda- vnog tela Stalnog saveta OEBS-a, za preduzimanje mera izgradnje po- verenja i bezbednosti. Meutim, sa irenjem aktivnosti OEBS-a, a po-sebno sa poveanjem akcija na terenu i umnoavanjem problema oko planiranja, pripreme i organizovanja takvih operacija, Centar je fakti- ki prerastao u glavno operativno telo za planiranje, organizovanje i voenje misija OEBS-a, koje se odnose na verifikaciju sporazuma u oblasti razoruanja i kontrole naoruanja, kao i procedura mirnog re- avanja konflikata. U ovom organu se nalaze stalni (vojni i civilni) pr- edstavnici zemalja lanica OEBS-a, koji su ovlaeni da kontinuirano prate ili, po potrebi, i brzo reaguju u preduzimanju odreenih mera iz okvira raspoloivih instrumenata ranog upozoravanja, spreavanja konflikata, politikog prevazilaenja kriza i miroljubivog reavanja sporova. U okviru ovog tela funkcionie i poseban Operativni cen- tar, koga ini jedno malo jezgro stalnog osoblja sa ekspertizom, pri- mereno konkretnim misijama OEBS-a na terenu. Ovaj centar je, za- pravo zaduen za planiranje i rasporeivanje misija na terenu, uz odravanje veza i pomoi UN, NATO-a, EU i drugih meunarodnih organizacija, u sklopu tzv. kooperativne bezbednosti. U njegovoj na- dlenosti je i planiranje angaovanja Timova za brzu i strunu pomo i saradnju (REACT), kao specifinog oblika pomoi dra- vama lanicama, radi prevencije sukoba, upravljanja krizom i obnove nakon okonanja sukoba. U sastavu ovih timova, nalaze se zapravo odgovarajui eksperti iz redova kadrova, koje upuuju zemlje lanice, koji se mogu urgentno staviti na raspolaganje i pruiti potrebnu po- mo u pogledu breg rasporeivanja civilnih i policijskih komponenti mirovnih misija OEBS-a.

Od ostalih organa, svakako, zasluuje panju i Parlamentarna sku- ptina OEBS-a, kao najiri diskusioni forum i savetodavno telo Sta- lnog saveta OEBS-a. Znaajno je, naravno, to Sastav ovog tela ine predstavnici parlamenata drava lanica, mada se njegova nadlenost uglavnom svodi na iroke debate i usvajanje preporuka o merama za jaanje poverenja meu lanicama, za unapreivanje demokratije i verifikacije slobodnih izbora.

3. Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)

Prema Helsinkoj deklaraciji, usvojenoj na Konferenciji o evropskoj bez- bednosti i saradnji 1975. u Helsinkiju, bilo je predvieno da se povremenim okupljanjem i podsticanjem procesa konsultacija, pregovaranja i sporazume- vanja, unapreuju odnosi izmeu drava uesnica KEBS-a u oblasti izgrad- nje poverenja i odreenih aspekata bezbednosti i razoruanja, saradnje u oblastima privrede, nauke, tehnike i ekologije, kao i saradnje u huma- nitarnim i drugim oblastima. Potpisivanjem Pariske povelje za novu Evro- pu 1990., institucionalizovanjem Helsinkog procesa od 1992. i proirenjem svog lanstva, KEBS je radikalno promenio karakter i mehanizme svog del- ovanja. Od 1.januara 1995., kada joj je promenjen naziv u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ona se sve izrazitije razvija kao regionalni sporazum ili organizacija koja, u duhu Glave VIII Povelje UN, u saradnji sa Savetom bezbednosti UN i drugim regionalnim organizacijama (NATO, EU), uestvuje u mirnom reavanju sporova i(ili) u sprovoenju pr- eventivnih mera za spreavanje konflikata meu dravama-lanicama.

Radi obavljanja ovih vanih meunarodnih funkcija, OEBS je razvio odgo- varajue institucije, mehanizme i instrumente delovanja. Tu se, pre svega misli na Forum za bezbednosnu saradnju (FSC), kao stalno telo za pre- govore i konsultacije o svim pitanjima razoruanja, kontrole naoruanja, iz- gradnje poverenja i bezbednosti i ublaavanje sukoba. Posebno znaajno mesto pripada Centru za prevenciju konflikata (CPK) OEBS-a, kao i Ce- ntrali za angaovanje, pri Sekretarijatu OEBS-a, sa seditima u Beu.

Centar za prevenciju konflikata, pored mera izgradnje poverenja i bezbedno- sti, sve vie preuzima funkcije sprovoenja verifikacije sporazuma u oblasti razoruanja i kontrole naoruanja, kao i postupaka za mirno reavanje suko- ba. U tom smislu, Centar raspolae i odgovarajuim instrumentima za rano upozoravanje, spreavanje konflikata i politiko reavanje kriza, kao i miroljubivo reavanje sporova.

OEBS je, dakle, razvio odgovarajue institucionalne mogunosti da, samos- talno a najee u saradnji sa UN, NATO, EU i drugim regionalnim organi- zacijama, preduzima ili uestvuje u razliitim misijama, sa vrlo irokim dija- pazonom mandata i zadataka. To mogu biti, pre svega, klasine posmatra- ke misije, iji mandat i zadaci, takoe, mogu biti vrlo razliiti: od nadgle- danja potovanja ljudskih i manjinskih prava, preko verifikacije sprovoenja sporazuma o mirnom reavanju sukoba i kontrole naoruanja, do efektivnih mera pomoi, savetovanja, poredovanja ili pruanja dobrih usluga radi pre- dupreenja ili ublaavanja sukoba. Pored ovih, OEBS rasolae i mogunosti- ma za tzv. misijama pruanja pomoi dravama u pripremi i organizo- vanju slobodnih i demokratskih izbora na svim nivoima, u okviru imple- mentacije odreenih sporazuma, radi unapreenja politikih procesa, preve- ncije ili ublaavanja konflikata. I jedan i drugi oblik angaovanja OEBS-a, mogu biti organizovani kao integralni deo neke ire meunarodne mirovne misije, koja je naravno pod patronatom Saveta bezbednosti UN, a kojoj jo mogu biti ukljueni i resursi NATO-a, EU i drugih regionalnih ustanova.

U svakom sluaju, za donoenje odluke o ueu OEBS-a u ma kakvoj misi- ji, ukljuujui tu i eventualnu mirovnu misiju UN, nadlean je Stalni savet (PC) OEBS-a, koju konsenzusom odobrava Savet ministara (MC) kao na- jvii rukovodei organ OEBS-a. Stalni savet OEBS-a je, takoe zaduen da pripremi predlog o efu misije za odreenu konfliktnu situaciju, da utvrdi jasan mandat sa preciziranim zadacima, ciljevima, ovlaenjima, rokovima trajanja i delokrugom rada.

Za popunu osoblja ovih misija, OEBS se preteno oslanja na svoje drave lanice, a delimino i na pomo drugih regionalnih institucija (NATO, EU i sl) pa i nevladinih organizacija, kada su u pitanju misije sloenijeg karaktera. Kada se radi o ueu u mirovnim misijama, tada se, po pravilu, OEBS obra- a NATO-u ili EU, za stavljanje na raspolaganje njihovih resursa i mehani- zama. Odobravanje korienja i nain upotrebe resursa NATO-a, za potrebe misija OEBS-a, inae podlee istim naelima i proceduri, koji vae i pri an- gaovanju snaga NATO-a u mirovnim misijama UN.

Za status i odgovornost efa i osoblja misije OEBS-a, vae slini kriterijumi i standardi, koji su ustanovljeni i za mirovne misije UN, odnosno mirovne misije u kojima su direktno ili indirektno angaovane snage NATO-a. ef i osoblje misije OEBS-a, na osnovu odgovarajueg pristanka sukobljenih stra- na i sporazuma sa vlastima drave domaina, uivaju meunarodni status i odreene privilegije i imunitete (ograniene), koji su im neophodni za izvr- avanje njihovih funkcija i zadataka. Za obavljanje svojih funkcija i zadata- ka, oni su neposredno odgovorni OEBS-u, odnosno organu OEBS-a koji im je utvrdio mandat. Ako je, meutim misija OEBS-a, sastavni deo ire mirov- ne misije UN, tada i za nju, vae ista pravila dvostruke odgovornosti, pri e- mu je uvek prioritetna odgovornost Savetu bezbednosti UN.

OEBS je, u proteklih desetak godina, preduzeo vei broj razliitih misija u kriznim podrujima: (1) u Jugoistonoj Evropi- Albanija, Bosna i Herce-govina, Hrvatska, Srbija i Crna gora, Kosovo i Metohija i Makedonija; (2) u Istonoj Evropi- Belorusija, Moldavija, Esonija, Letonija i Ukraji- na; (3) na Kvkazu- Azerbejdan (Ngorno Karabah), Gruzija (Juna Os- etija i Abhazija), eenija i Jermenija; i (4) u Centralnoj Aziji- Kazaha- stan, Turkmenistan, Kirgistan, Uzbekistan i Tadikistan.

Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji, kao i misije u Ukrajini, Estoniji, Letoniji, Belorusiji i eeniji su okonale svoj mandat, a ostale misije, uz stalno produavanje mandata na svakih est meseci, i dalje traju.

Posebnu panju, svakako zasluuju dve misije OEBS-a, vezane za prostor Bosne i Hercegovine i prethodne SR Jugoslavije. Misija OEBS-a u Bosni i Hercegovini, formirana je nakon potpisivanja Dejtonskih sporazuma krajem 1995. i upuena na teritoriju ove susedne drave sa dosta sloenim mandat- om, koji se u osnovi svodio na kontrolu smanjenja naoruanja sukoblje- nih strana (uz podrku snaga IFOR/SFOR-a) i pripreme i organizova- nje parlamentarnih i lokalnih izbora. Ova misija OEBS-a je, zapravo in- tegralni deo ire mirovne misije UN, u kojoj su angaovane tzv. Snage za stabilizaciju mira-SFOR (tj. snage NATO-a do poetka 2004., od kada su ih zamenile zajednike snage EU), brojno civilno osoblje Kancelarije visokog predstavnila (OHR) UN za kontrolu i implementaciju Dejtonskog sporazuma o BIH (sada je to britanski dravljanin Pedi Edaun), koji i rukovodi misijom u celini. Ovoj misiji UN, a u okviru nje i misiji OEBS-a, izvravanje manda- ta sa promenljivim uspehom i dalje traje.

Druga tzv. Verifikaciona misija OEBS-a (koju je predvodio ameriki funk- cioner Vilijam Voker), sa oko 1400 pripadnika, u martu 1998. je upuena, na teritoriju Kosmeta u SR Jugoslaviji, sa mandatom, koji se svodio na nadgle- danje primene rezolucija Saveta bezbednosti 1160 i 1199, kojima je naloe- no obustavljanje neprijateljstava i povlaenje dela jugoslovenskih snaga bez- bednosti sa tog prostora. Vokerova misija je trebala da objektivno i nepri- strasno izvetava OEBS, a pre svega Savet bezbednosti UN o injenicama i situaciji na terenu, bez prejudiciranja ocena i kvalifikacija ili preduzimanja ma kakvih postupaka, koji bi mogli dovesti do pogoranja situacije. Umesto toga, upravo nakon neuspeha poznatih pregovora u Rambjeu, poetkom mar- ta 1999., Vokerovamisija je, pogibiju oko 40 pripadnika teroristike OVK

u obraunu sa jugoslovneskim snagama bezbednosti u selu Raak, naprasno okvalifikovala masakrom nedunog, civilnog albanskog stanovnitva u s.Raak. To je, naravno bio glavni detonator, tanije, zvanino kljuni pov-od za pokretanje nelegalne vojne intervencije NATO-a protiv Jugoslavije 24.marta iste godine, ime je, naprasno i neslavno prestao mandat te misije OEBS-a. Ostale su, naime, vrlo rairene sumnje, a sve je vie i uverljivih ar- gumenata i dokaza, da su izvetaj i ocene Vokerovemisije o dogaajima u Raku, bili zasnovani na lairanim injenicama, ime su faktiki obmanuti OEBS, NATO ali i cela meunarodna zajednica. Nesumnjivo je, meutim, da su, i bez tog povoda, u vojno-politikim krugovima SAD i NATO, identi- fikovani kljuni razlozi i pripremljeni planovi za vojnu intervenciju na Jugo- slaviju.

PAGE 1