sv.knez lazar 28 manji

»asopis za duhovni preporod

Umesto uvodaDogmatikaOgledi iz kanonskog i crkvenogpravaBiblijska teologijaUmetnost i istorijaVera i naukaDuhovni putokaziAktuelne temeMeucrkvena hronika

Godina sedma / Prizren 1999 ‡ Br. 4 [28]



S blagoslovom Wegovog PreosveπtenstvaEpiskopa raπkoprizrenskog dr Artemija

Izdaje: EPARHIJA RA©KOPRIZRENSKA

Glavni i odgovorni urednik:Vojislav JoviËiÊ

UreivaËki odbor:episkop Atanasije (Rakita)

arhimandrit Jovan (RadosavqeviÊ)protojerej stavrofor Milutin (TimotijeviÊ)

protojerej Zoran GrujiÊjeromonah Simeon (Vilovski)

jeromonah Sava (JawiÊ)

TehniËki urednik:jeroakon Justin (JezdiÊ)

Tiraæ: 1000 primeraka

»asopis izlazi Ëetiri puta godiπwe.Dozvoqeno je preπtampavawe Ëlanaka uz obavezno citirawe.

Adresa izdavaËa: EPARHIJA RA©KOPRIZRENSKA38400 PRIZREN, tel. 029/25426

Kompjuterska priprema AS, Beograd©tampa: Novi dani, Beograd, Vojvode Brane 13

IZVE©TAJ IZ AMANA

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKEPRAVOSLAVNE CRKVE

U vezi odluke Svetog arh. sinoda po pitawu uËeπÊa predsta-vnika SPC na VII skupπtini Svetske konferencije religija zamir, odræane u Amanu (Jordan), od 25 do 29. novembra ove, 1999. go-dine, Ëast mi je Svetom arhijerejskom sinodu podneti sledeÊi iz-veπtaj:

Delegaciju SPC su saËiwavali: W. Vpr. mitropolit dabro-bosanski G. Nikolaj (kao Ëlan Meureligijskog saveta BiH), W.Pr. episkop raπko-prizrenski G. Artemije, kao i jeromonah SavaJawiÊ (u pratwi ep. Artemija) i protoakon Radomir RakiÊ (u svoj-stvu pratioca mitr. Nikolaja). Iz Beograda su prisustvovali: g.Aca Singer, predsednik saveza jevrejskih opπtina u Jugoslaviji,efendija Hamdija JusufspahiÊ, beogradski muftija i wegov sinMustafa, dok je iz Raπke oblasti bio Muamer ZukorliÊ, muftija,u ime Islamske zajednice Sanxaka. Kosovsku muslimansku delega-ciju saËiwavali su: Dr Rexep Boja, muftija i predsednik Islamskezajednice Kosova, Kemal Morina, prodekan Islamskog teoloπkogfakulteta u Priπtini, kao i jedan Albanac u svojstvu direktoraAlbanskog islamskog centra u Londonu. Delegaciju iz BiH, poredmitr. Nikolaja, Ëinili su: Wegova Uzoritost Vinko kardinal Pu-qiÊ, predsednik Biskupske konferencije BiH, sa svojim sekreta-rom dr Matom ZovkiÊem, kao i poglavar Islamske zajednice reisdr Mustafa CeriÊ sa sekretarom imamom Ifetom MustafiÊem.Bilo je i predstavnika iz Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Rumuni-je i GrËke (uglavnom muslimanski i jevrejski predstavnici), dok jeiz Albanije doπao liËno poglavar Albanske autokefalne CrkveWegovo Blaæenstvo arhiepiskop g. Anastasije (Janulatos), koji jedao znaËajan doprinos skupu, kao uËesnik i kao predsedavajuÊi jed-nom sednicom.

Napomenuti je da je u okviru VII skupπtine Svetske konfe-rencije religija za mir (SKRM) odræan skup verskih predstavnikaiz jugoistoËne Evrope, i to u vremenu od 26. do 28. novembra 1999. g.

UMESTO UVODA

i to u posebnoj konferencijskoj sali, dok je sama Skupπtina i daqeradila po wenom delokrugu tema.

VII Skupπtina SKRM otvorena je 25. novembra, uz uËeπÊe vi-πe od 600 verskih i politiËkih liËnosti iz najveÊih svetskih re-ligija i vera, pod patronatom Wegovog VeliËanstva jordanskogkraqa Abdulaha, koji se i obratio Skupπtini duæim govorom. Po-red wega, wegov stric, princ Hasan predsedavao je skupom, a i li-Ëno je odræao zapaæeno predavawe (princ Hasan i wegova suprugapriredili su jedno veËe i gala veËeru za odabrane uËesnike, meukojima je bio i E. Vpr. mitropolit Nikolaj, 25. novembra). NasveËanom otvarawu govorio je i predsednik Indonezije AbduramanVahid, kao i predsednik Siera Leone Ahman Tejan Kabah. Od ver-skih liËnosti skupu su se obratili generalni sekretar SKRM drVilijam Vendli, nadbiskup kanterberijski Xorx Keri, sunimskiislamski poglavar ©eik Mohamed Said Tantavi, i zatim direktorLige za antidefamaciju u Izraelu David Rozen.

Pored muslimana, hriπÊana i Jevreja, skupπtini su prisu-stvovali konfuËijevci, bahaisti, budisti, hinduisti, xejnisti, πi-ntoisti, siki, taoisti i zaratustrovci. Zapaæena je velika dele-gacija verskih predstavnika iz Japana i SAD.

GovoreÊi na temu skupπtine „Akcija za zajedniËki æivot“,princ Hasan je istakao potrebu preispitivawa, u globalnom svetu,koncepta koherentnog obrazovawa, osigurawa slobodnog protokainformacija, razvijawa okvira za neslagawa i prihvatawa odgovo-rnosti za svoje reËi i postupke na svim nivoima. „Ja pozivam u kul-turu dijaloga i pomirewa.... KreÊemo se prema jedinstvenom svetusa jedinstvenim dnevnim redom“, rekao je princ, naglaπavajuÊi dasvi narodi i kulture moraju doprineti ovoj agendi. Taj „jedin-stveni svet“ bio bi svet bez sukoba i ratova, do Ëega, inaËe, dovodizasnovani sistem vrednosti gde se drugi Ëovek iskquËuje ili mar-ginalizuje. „U Jordanu muzeini pozivaju muslimane na molitvu, acrkvena zvona jeËe radosno. HriπÊani slobodno izvrπavaju svojeverske obaveze pored muslimanske braÊe u okruæewu meusobnoguvaæavawa i tolerancije. Jer Islam je religija mira i nepredrasu-da πto odbacuje diskriminaciju i nepravdu“, naglasio je princHasan.

Generalni sekretar SKRM dr Vendli je istakao da je svrhaskupπtine da „verski i politiËki velikodostojnici potraæe putaka dinamiËnom partnerstvu religija i vera, radeÊi na delu mira isaæivota u novom milenijumu“. Konferencija Êe pruæiti prilikuda hriπÊanske i muslimanske zajednice u Siera Leone razmenesvoja iskustva sa tamoπwim uËesnicima o svojoj saradwi, koja jeobuzdala osmogodiπwi rat u toj zemqi. „Gde su verski predvodni-ci sa Balkana i jugoistoËne Evrope, koji se sastaju da zacrtaju svojuistovetnu zabrinutost da dogovore zajedniËke akcije“, rekao je on.

6 SVETI KNEZ LAZAR

Konferencija hoÊe da gradi mreæu kroz verske zajednice, dapoloæi kamen temeqac za saradwu na samom terenu, na nacional-nom i meunacionalnom nivou.

Petak, 26. novembar. Nastavqen je rad Skupπtine u sveËanojsali Ministarstva kulture u Amanu, i tog jutra ‡ posle predavawakardinala Arinze-a, predsednika vatikanskog Saveta za drugereligije, ‡ pred svim delegatima Skupπtine govorili su tri ËlanaMeureligijskog saveta BiH: reis CeriÊ, mitropolit Nikolaj ikardinal PuqiÊ (ovaj posledwi je predstavio rad ovog Saveta). Ireis CeriÊ i mitropolit Nikolaj odliËno su govorili, s tim πtoje naπ predstavnik dao, i ovoga puta, duhovnu dimenziju svome pre-davawu. Bilo je nekoliko usmenih koreferata, kraÊih osvrta naizloæeno, ili na situaciju u odnosnoj zemqi. ‡ Mi ostali uËesni-ci nalazili smo se u sali i pratili tok Skupπtine. Posle ruËka uhotelu, otpoËeo je tzv. FORUM VERSKIH PREDSTAVNIKA IZJUGOISTO»NE EVROPE u hotelu „Meridijen“. Sve uËesnike ‡nas oko 40 predstavnika, od Ëega 19 muslimana, 11 pravoslavnih, 6rimokatolika, 5 Jevreja i 1 protestant ‡ svega 42 ‡ pozdravio je ge-neralni sekretar SKRM dr Vendli. Istakao je da ovde ne stvaramoteologiju (= ekumenizam), nego prepoznajemo probleme, traæimonaËine za wihovo prevladavawe. Naπ jedini ciq je prepoznati ipomoÊi tamo gde hoÊete da gradite mir. Uz to, uverio nas je daSKRM nema nekog politiËkog identiteta. Podsetio je da verskilideri BiH i Kosova mnogo mogu uËiniti na graewu pravednogmira. „Kada dræavna vlast ne moæe da vodi, tad verski lideri moguda priskoËe u pomoÊ“. ObeÊao je svoju moralnu podrπku u naπimnaporima u borbi za qudskim dostojanstvom.

Reis CeriÊ je podsetio da ovo nije pregovaraËki forum, i otu-da, treba da se slobodno izraæavamo kao slobodne liËnosti, a i kaoodgovorni verski predvodnici.

PreosveÊeni episkop Artemije je, na poËetku, istakao da naKosovu prestaje multietniËnost, progone se Srbi, i druge mawine:dve treÊine Srba je prognano, wih 400 je ubijeno, a 460 kidnapova-no. Proces paqewa crkava se nastavqa (a razoreno je viπe od 80), asve to od dolaska meunarodnih snaga.

RimokatoliËki biskup Marko Sopi (Prizren) je istakao po-datak o 300 nestalih katolika. On veli da se ne moæe porediti pro-gon Albanaca pre i za vreme rata i sada odlazak nacionalnih ma-wina: prvi su progoweni s dræavnim aparatom. Usled pogreπne po-litike Beograda, mnogi Srbi su otiπli sa Kosova u Srbiju ilidruga bezbedna mesta, dok Albanci nisu imali zaπtitu. Od 3.500vernika u Jawevu, sada ih ima 600. „Ne sastajemo se“ (misli na nasverske lidere sa Kosova). Trebalo bi da se bavimo verskim stvari-ma, da ne bismo bili na meti politiËkih organizacija.

IZVE©TAJ IZ AMANA 7

Posebno oπtar i optuæniËki nastup pokazao je Rexep Boja,predsednik Islamske zajednice Kosova. Govorio je o masovnim gro-bnicama (400), od kojih je veÊ nekoliko identifikovano, ne o sto-tinama, veÊ o hiqadama (5000) lica koja su u srpskim zatvorima. Uwegovoj porodici, veli, ubijeno je 10 lica, a ovde je doπao samo za-hvaqujuÊi dr Vendliju. Kosovski konflikt nije verske prirode,ali su antiverske snage æelele da ubace versku dimenziju. Prosla-va 600-godina Kosovske bitke za wega je zloupotreba religije u po-litiËke svrhe. „Naæalost, neke verske ustanove nisu se usprotivi-le ovoj proslavi“. VeÊina stanovnika na Kosovu imala je laænimir, jer nisu imali ni osnovna prava (πkolstvo, medicina i dr.).Genocid poËiwen na Kosovu je prevaziπao sve granice. Meunaro-dni svedoci zloËina nisu mogli sedeti skrπtenih ruku, veÊ su pre-duzeli akciju. VeÊina stanovniπtva se vratila kuÊi iz izbe-gliπtva posle intervencije NATO-a. Tokom tri meseca rata ubi-jeno je 15.000 qudi, 207 xamija sruπeno (neke iz 15. veka), ubijeno je13 imama, a za wih 5 se ne zna gde su, dok su 5 u zatvoru u Srbiji. Cen-tar Islamske zajednice u Priπtini je spaqen, 150 kuÊa imama jespaqeno. ZahvaqujuÊi KFOR-u, stawe je sada mnogo boqe, istiËeBoja. On je optuæio Srbe da æele da zadræe podeqeno Kosovo i utom ciqu (u zapadnim delovima) nose puπke i ubijaju Albance.Isto ih ubijaju u juænim srbijanskim gradovima (Preπevo,Medvea...). Meu zajednicama nema oseÊaja bezbednosti, jer seπaqu qudi sa strane i ubijaju po Kosovu. ‡ Osuujemo sve koji supoËinili zloËine, i svi oni moraju izaÊi na sud. Srbi na Kosovu nemogu viπe biti gospodari kao proteklih 10 godina, podvukao je on.I SPC treba da osudi zloËine, jer je iza wih stajao Beograd.Duænost nam je da traæimo oproπtaj jedni od drugih. On je, veli,osudio sve one koji se svete nad srpskim narodom. „Apelujem naSPC da se Albanci u Preπevu, Medvei ne izlaæu opasnostima“.Na kraju je Boja pozvao meunarodni odbor da doe na Kosovo iustanovi istinu, jer „izveπtaji SPC nisu taËni“, zavrπio je on.

Imam iz Zagreba (HasanoviÊ), istakavπi da je rodom iz Sre-brenice, napomiwe broj 10.000 ubijenih muslimana u ovom graduprilikom ulaska srpske vojske. „SPC nije to nikad osudila“, a mi-tropolit Nikolaj ih je mogao spasti, misli on. ‡ U nastavku jeistakao potrebu da Islamska zajednica u Hrvatskoj bude priznatakao religija, izjednaËena u pravima s RimokatoliËkom crkvom.„Status drugih verskih zajednica uspeπnije je zakonom regulisan.“

Dr Petar KuzmiÊ, jedini protestant, pored Xima Kernsa(direktora Projekta SKRM u Sarajevu i predsedavajuÊeg foruma),napomenuo je u svom obraÊawu da su verske zajednice u proπlomgraanskom ratu dozvolile da se instrumentalizuju.

8 SVETI KNEZ LAZAR

Bugarski imam je spomenuo broj od 300.000 muslimana koji sudo 1989. g. proterani u Tursku. Kardinal PuqiÊ je govorio o potre-bi dijaloga, a pritom: svoje voleti, a tue ceniti.

Susret s japanskim novinarima i TV. Ovo veËe (petak 26. no-vembra) upriliËen je razgovor s ovim novinarima. Sva tri verskapredstavnika iz BiH odgovorili su na nekoliko zajedniËki posta-vqenih pitawa, uglavnom kako vide buduÊi saæivot u toj zemqi, ikoju ulogu dræava ovde ima. Mitropolit Nikolaj je istakao kaostubove svakog druπtva: porodicu, πkolu, vaspitawe. On je govo-rio i o vidnim plodovima odræavawa veronauke u πkolama RS, a nakraju je iskoristio priliku da preko sredstava informisawazablagodari na gostoqubqu ukazanom mu u martu 1998. g. u Tokijuhumanitarnoj organizaciji Riπe-koπe-kai, Ëiji osnivaË je nedavnopreminuo (Nivano).

Subota, 27. novembar. Forum predstavnika jugoistoËne Evro-pe nastavio je u radnoj sesiji, kojim je predsedavao reis MustafaCeriÊ. Tema je: Identifikovawe problema (pitawa) s kojima sesuoËava naπ region. CeriÊ je istakao da smo u ovom ratu svi po-raæeni, a bolno je da se oseÊamo kao pobednici, a uz to pokazujemoinat. Opasnost je za veru kad se u wu meπaju politiËari koji se ja-vqaju kao predvodnici verski. On zatim daje reË episkopu G. Ar-temiju i mitr. G. Nikolaju, s obzirom da je prethodnog dana mnogoviπe muslimana govorilo.

Episkop Artemije: Doπli smo ovde usled problema nastalihproπlih godina u jugoistoËnoj Evropi, a jedini problem koji idaqe traje jeste na Kosovu i Metohiji. Ograivao sam se mnogoputa, i usmeno i pismeno, od nasiqa MiloπeviÊevog reæima. Joπ27. marta, tri dana od poËetka bombardovawa, a i masovnog nasiqanad Albancima na Kosovu i Metohiji, obratio sam se vernimaotvoreno jednom poslanicom, osudivπi bezumqe pojedinaca i grupakoje je proizvodilo nasiqe i zloËine. Isto, u julu sa g. TaËijem,ogradili smo se i osudili sve poËiwene zloËine na Kosovu i Meto-hiji sa bilo koje strane. Naæalost, zloËini se i daqe Ëine premaSrbima, i to kako od albanskih ekstremista, tako i od lica kojaranije nikada nisu æivela na Kosovu i Metohiji. Zatim je Vladikaizloæio crnu sliku o preostalim Srbima, koji æive kao u nekimgetoima, liπeni osnovnih qudskih prava: gde god se Srbin pojavi,na ulici, na pijaci, u prodavnici, u bolnici, u svojoj wivi ‡ bivaubijen, prebijen ili kidnapovan. „Ja se kreÊem samo u pratwiKFOR-a po svojoj eparhiji. Pored etniËkog progona i ËiπÊewa,ekstremisti nastoje da uniπte duhovne i kulturne tragove srpskogvekovnog prisustva na tim prostorima ‡ poruπili su preko 80crkava i manastira, od kojih wih 90% potiËu iz 14, 15, 16. i 17. veka,a mnogo mawe onih sagraenih u posledwe vreme. ©to je najstra-πnije, taj proces i daqe traje.“


JuËe je g. Boja rekao da „Srbi nose oruæje u zapadnom deluPokrajine i ubijaju Albance“. Neverovatno! Tamo od juna mesecaSrba uopπte nema, a kamoli da joπ mogu da nose oruæje i nekogaubijaju. Meutim, na takve optuæbe smo veÊ navikli. To nije niπtanovo, jer je g. Rugova joπ 1998. g. optuæio manastir DeviË kao arse-nal oruæja i municije! Zacelo ima Albanaca u srpskim zatvorima,no wihov taËan broj ne znamo. To je stvar vlasti... A na samom Koso-vu sada vlast dræe Albanci (TaËi, »ehu...), i do sada nam nisu po-mogli da otkrijemo sudbinu lica kidnapovanih od poËetka juna o. g.,kao ni onih koja su nestala tokom proπle 1998. godine. Na delu jeostvarewe programa Prizrenske lige od pre 120 godina ‡ etniËkiËisto Kosovo. Represiju MiloπeviÊevog reæima za vreme rata,zamenila je druga represija za vreme mira. ‡ S obzirom da u mome-ntu na Kosovu i Metohiji ima joπ 100.000 Srba, to nam daje pravo iduænost da se i daqe zalaæemo za graewe, multietniËkog, multi-verskog i multikulturnog Kosova i Metohije, i sledstveno, ukqu-Ëewe u druge demokratske procese.

Na primedbu predsedavajuÊeg CeriÊa da na Kosovu vlast nema-ju ni Albanci ni Srbi, nego meunarodna zajednica, ep. Artemije jeuzvratio da je to taËno ali samo na papiru, jer mnogi pojedinci uzi-maju u svoje ruke zakon i mere po wemu, kako nau za shodno, πtozacelo vodi udaqavawu jednih od drugih. On predlaæe da se zauzmezajedniËki stav: πta uraditi da na Kosovu i Metohiji nasiqe pre-stane. Srbi moraju imati pravo na æivot, na slobodu kretawa irada. Condicio sine qua non jeste da nasiqe najpre prestane.

Kemal Morina, prodekan Islamskog fakulteta, navodi kakoje wegova kuÊa na 1.000 m od manastira GraËanice, a da se tamo nijesretao sa ep. Artemijem. TaËno je da su zajedniËki potpisali stav ‡deklaraciju u BeËu 17. marta (nedequ dana uoËi napada NATO-a). Unastavku izlaæe svoju æivotnu sudbinu. Za Ëiwenicu πto na Ko-sovu æivi samo 100.000 Srba on okrivquje same Srbe, jer su pobeglisvi koji su se oseÊali krivi! (za primer navodi odlazak Srba saMetohije). Morina je, daqe, naglasio da SPC „nije u stawu datraæi oproπtaj“. On citira i Patrijarha Pavla, koji je, navodno,jednom rekao da suæivot Albanaca i Srba na Kosovu nije moguÊ (!).

U ovako napetoj situaciji, reis CeriÊ je intervenisao i zamo-lio da se pree na diskusiju o stawu u jugoistoËnoj Evropi, poπtone treba da se raspravqa samo o Kosovu i Metohiji. Uopπte, uzev,CeriÊ je od ovog trenutka dao jedan drugi ton svojim sledbenicima,pa se diskusija mogla do kraja prijatnije voditi, bez optuæbi.

Mitropolit Nikolaj je, u svojoj intervenciji, istakao da suqudi s Kosova trebalo da ranije iznau zajedniËki jezik, sliËnonama u BiH (osvrnuo se na Bojinu izjavu, u kojoj nije spomenuoNATO napade na kolonu izbeglica, na jednu drugu kolonu, kao ni na

10 SVETI KNEZ LAZAR

voz putnika na mostu...). „Svi smo mi pod grehom, ali qubav moæepokriti mnoπtvo grehova“.

Arhiepiskop albanski Anastasije: RazliËita miπqewa subolna, ali u wima je nada. Razlike ne moæemo smesta razreπiti;problemi s kojima se suoËavamo plod su komunistiËke ideologije.

Muftija JusufspahiÊ je govorio na temu kako su beogradskimuslimani preæiveli graanski rat u Bosni i na Kosovu i Meto-hiji. SPC i Islamska zajednica reπili su ovo lepim dogovorom.On je istakao svoj bol kada je video da se ubijaju qudi istog jezika,istorije, pa i vere. On je osudio svako etniËko ËiπÊewe i progonebilo koje vrste. Manipulaciju qudima izvode uglavnom vlasti. Sasvoje strane je podræao ideju osnivawa Meureligijskog veÊa naKosovu i Metohiji.

U daqem dijalogu se Ëula, sve jasnije, potreba osnivawaovakvog Saveta, na Ëemu bi trebalo da rade predstavnici SPC iIslamske zajednice na samom Kosovu.

Episkop Artemije je podsetio da je joπ u martu o. g. osnovanaKomisija za dijalog, ali je usledilo bombardovawe Srbije, pa nasi-qe prema Srbima, te taj dijalog nije zaæiveo. „Kada se stavi taËkana nasiqe, tek onda moæemo govoriti o Meureligijskom savetu“.(I albanska strana je izrazila spremnost za osnivawe takvog Save-ta).

II radna sednica ‡ predsedava arhiepiskop Anastasije. Meuprvima, muftija iz N. Pazara ZukorliÊ istiËe da beogradske vla-sti ignoriπu postojawe muslimana u Sanxaku, „te ne moæemo regi-strovati kao autonomnu naπu versku zajednicu“. Ipak, u posledwevreme znatan napredak je u ovom pravcu uËinio novi episkopmileπevski Filaret. Drugo, istiËe, ne postoji zakon o verskimzajednicama u Jugoslaviji, pa predlaæe ovde saradwu sa SPC. Kaodaqe probleme istiËe neodræavawe veronauke u πkolama (vaqda jeJugoslavija posledwa zemqa u svetu), i pitawe oduzete vakufske(zaduæbinske) imovine.

G. Aca Singer govori o svojoj liËnoj sudbini i sudbini Jevre-ja u konclogorima. Nema kolektivne krivice jednog naroda; trebanaÊi prave krivce. Verske zajednice mogu diÊi svoj glas u najkri-tiËnijim trenucima (Jevrejska zajednica je osudila NATO bombar-dovawe, ali i sve druge zloËine). Naravno, treba spomiwati logo-re, ali i ærtve u logorima. Solidarnost se uvek moæe iskazati(primer kad je ubijen CiganËiÊ u Beogradu).

Kat. biskup na Kosovu Sopi je pozdravio eventualno osnivaweMeureligijskog veÊa. Ovo je pozitivno ocenio i K. Morina: Ondabi se albanska zajednica kao veÊinska oseÊala u obavezi da se brineo mawinskim zajednicama.


Posle nekoliko predloga, kao mitr. Nikolaja da Ëlanovi Me-ureligijskog veÊa BiH odu na Kosovo i sagledaju situaciju, zavr-πnu reË dao je arhiep. Anastasije, govoreÊi o πkolovawu, i dija-logu na licu mesta, toleranciji (kako je negovati)...

III radna sednica ‡ (predsedava kardinal PuqiÊ) odræana jeposle ruËka u hotelu. Na putu stvarawa nekog meuverskog saveta,predloæeno je da liËnosti iz BiH dou u Priπtinu i putuju po Ko-sovu i Metohiji, posete verske predstavnike pojedinaËno (Ep. Ar-temije), ili obratno, da braÊa sa Kosova i Metohije (mitr. Niko-laj) dou najpre u Sarajevo. Kardinal je isticao moralne vrednostikoje svi imamo propovedati, uziivati ih u temeqe svakog druπtva.Zatim je isticana potreba simbola vidqivih (manifestacija naterenu saæivota, druæewa...). Bilo je predloga da se razmiπqa ozajedniËkoj molitvi (jedna nedeqa za to odreena, a svaki za sebe dase moli). To nije prihvatio episkop Artemije, a odbacili su i mus-limani.

IV sednica ‡ predsedava g. Aca Singer. Tokom dvoËasovnog ve-Êawa proËitan je nacrt Izjave verskih poglavara o obnovi i razvo-ju u jugoistoËnoj Evropi, koju je saËinila jedna radna grupa u Budim-peπti 10‡11. novembra 1999. g. (svega 10 lica, meu wima i potpi-sani ovog izveπtaja). Tekst je veÊ bio preveden, pa su sada usledileprimedbe, dopune, izmene, sugestije za popravku. Uglavnom je tekstprihvaÊen, uz neznatne dopune i ispravke. (U prilogu v. tekst nacr-ta, dok Êe ozvaniËeni prevod i tih dopuna uslediti).

U nedequ 28. novembra, W. Vpr. mitropolit Nikolaj i potpi-sani su otputovali za Tel Aviv, da bi odatle popodne uzeli avionza Beograd, dok je W. Pr. episkop Artemije s jeromonahom Savomnapustio Aman narednog dana, 29. novembra.

UËeπÊe naπe delegacije bilo je od suπtinskog i vitalnogznaËaja. Od ne maweg znaËaja bili su i razgovori sa visokim crkve-nim i religijskim liËnostima iz celog sveta, razmena miπqewa,upoznavawe sa stawem u naπoj zemqi i Crkvi, sa stavovima Crkvepo nedavnim dogaajima i dr.

PodnoseÊi ovaj izveπtaj, celivam Svete Desnice Vaπim Sve-tiwama i ostajem,

Prilozi: 4.9. decembra 1999.

protoakonRadomir RakiÊ (s.r.)

12 SVETI KNEZ LAZAR

IZJAVA VERSKIH POGLAVARAO OBNOVI I RAZVOJU UJUGOISTO»NOJ EVROPI

Mi, poglavari i odgovorni predstavnici verskih zajednica izjugoistoËne Evrope, okupili smo se na ovome Forumu u Amanu, u Jo-rdanu 26‡27. novembra 1999, koji se odræava u sklopu Sedme skup-πtine Svetske konferencije religija za mir, kako bismo raspra-vqali o trenutnoj situaciji u naπem regionu, da bismo pronaπlinaËin na koji naπe zajednice mogu raditi zajedno na negovawuobnove i razvoja u naπim zemqama, kao i πire u regionu.

Kao religiozni qudi, moramo naglasiti da je qudski æivotsvetiwa, u svakoj od tradicija koje predstavqamo. Svako krπeweprava bilo koje liËnosti nije prihvatqivo i mora biti osueno.Naπe verske zajednice æele negovati punoÊu æivota kroz mir, pra-vdu, milosre i qubav.

Na æalost, nedavno smo, u jugoistoËnoj Evropi doæiveli su-kob koji je uskratio ove vrednosti mnogim qudima. Posle pada ko-munizma, naπe podruËje pogodili su nemiri i sukobi. Ovi sukobisu oæiveli stare predrasude i stvorili opπte nepoverewe i pode-lu meu narodima. Mi æalimo πto kquËni akteri meunarodnezajednice nisu imali dovoqno vizije, spremnosti i preventivnestrategije da spreËe te katastrofe. »ak i one zemqe koje su izbe-gle nasiqe kakvo se desilo u zemqama bivπe Jugoslavije, danas sesuoËavaju s ozbiqnom socijalnom krizom, koja je stvorila znatnunestabilnost u wihovim druπtvima.

Ponosni smo na ulogu koju su imale naπe religije u istoriji,kulturi i tradicijama nacija i naroda u naπem regionu. Naπ ver-ski identitet je bio i biÊe suπtinski deo onoga ko smo i kao ver-nici i kao qudi. Ali, mi smo, takoe, svesni da je ovaj bliski iden-titet izmeu verskih i nacionalnih zajednica bio zloupotrebqenod strane onih koji su na uticajnim poloæajima, koji imaju moÊ.Vrlo Ëesto, unutar naπih etniËkih i verskih zajednica, postojalisu napori da se „drugi“ prikaæu kao neprijateqi i kao opasnost zabezbednost naπe zajednice. Mi se moramo suprotstaviti takvim

14 SVETI KNEZ LAZAR

stereotipima i prevaziÊi ih kako bismo pokazali da naπe nasleemoæe sluæiti izgradwi boqe buduÊnosti za sve qude, te da se nekoristi samo za oæivqavawe mita koji kaæe da je samo „Ëista“dræava bezbedna dræava.

Æalimo zbog uniπtewa i smrti mnogih nevinih ærtava usukobima koji su se odvijali u celom regionu, kao i zbog uniπta-vawa verskih objekata u svim naπim zajednicama. Pozvani smo damolimo za oproπtaj i na pronalaæewe pomirewa meu zajednicama,ne zbog toga πto bi verske zajednice bile odgovorne za ove sukobe,nego πto religija mora davati primer ostalom druπtvu koje trebada je sledi. Priznajemo da kao Ëlanovi svojih zajednica ne moæemopobeÊi od oseÊaja zajedniËkog stida zbog onoga πto se dogaalo,ali takoe, moramo saËuvati naËelo individualne krivice i odgo-vornosti za dela i svireposti poËiwene za vreme ovih sukoba, po-gotovo onih lidera koji su stvarali te krize. »vrsto naËelo pravdeu svakoj od naπih tradicija zahteva da svi koji su odgovorni budusueni na osnovu meunarodnog standarda zakona, te da pritom kri-vica ne bude pripisivana celoj zajednici. Kaæwavawe cele zajed-nice jednostavno umnoæava nepravdu i stradawe nevinih.

Kada gledamo u buduÊnost, verske zajednice mogu i morajuigrati centralnu ulogu u izgradwi snaænog graanskog druπtva ucelom naπem regionu. PolitiËki lideri i institucije imaju pri-marnu ulogu i odgovornost u izgradwi jake dræave, ali materijalnaizgradwa i razvoj mogu biti dugoroËni jedino ako ih prate odgo-varajuÊa moralna i socijalna obnova i razvoj. Verske zajednicetreba da budu odluËni predvodnici u procesu negovawa istine,pravde i pomirewa u svojim druπtvima tako da se poπtuju i πtiteprava svih grupa u celom regionu. S obzirom na ovo, mi moramorazvijati novi koncept bezbednosti. Bezbednost ne moæe poËivatisamo na vojnoj sili i oruæju, nego na jakom i otvorenom druπtvu ukojem su svi zaπtiÊeni i zbrinuti, i u kojem se sukob reπava dija-logom i pregovorima, a ne nasiqem. Stoga, apelujemo na vlade u na-πem regionu da smawe naoruæawe i vojnu silu, kao i da rade nauklawawu privatnog oruæja kod svojih graana.

Kao verski poglavari i predstavnici ove regije, ohrabrenismo naporima koje Ëini meunarodna zajednica na razvoju Pakta zastabilnost, za obnovu i razvoj jugoistoËne Evrope. Moramo podse-titi i meunarodne autoritete i naπe nacionalne lidere, da do-brobit qudskih biÊa kao pojedinaca i kao grupe mora ostati u sre-diπtu takvih napora. Bez ovakve qudske dimenzije, nikakvo mno-πtvo dobrih dela neÊe osigurati pravu sigurnost, mir i napredak.

S obzirom na to, mi izraæavamo svoju solidarnost s braÊom isestrama u svakoj od naπih verskih zajednica u Jugoslaviji. Bitnoje za stabilnost i uspeπnu regionalnu integraciju da Jugoslavijaπto pre postane deo procesa Pakta za stabilnost. U vremenu kojeneposredno sledi, potrebno je osigurati humanitarnu pomoÊ, i mi

IZVE©TAJ VERSKIH POGLAVARA 15

qubazno molimo meunarodnu zajednicu da omoguÊi dostavqawehrane, lekova i gorivo za grejawe, bez odlagawa.

Gotovo sve naπe zajednice izrawaju iz komunistiËkog raz-dobqa u kojem je religija bila potpuno marginalizovana u druπtvu.Mi nastojimo zajedniËki razvijati jako graansko druπtvo i su-πtinsku ulogu verskih zajednica u tom procesu, ali ovaj ciq ne mo-æemo postiÊi sami. Stoga, pozivamo graanske vlasti na lokalnom,dræavnom, regionalnom i meunarodnom nivou:

1. Da razvijaju i aktivno sprovode demokratiju, qudska pravai vladavinu zakona u svim zemqama regiona, posebno ‡ zaπtitumawinskih grupa.

2. Da poπtuju i uspostave formalno odvajawe politiËkih iverskih institucija, tako da svaka od wih moæe slobodno obavqatisvoje duænosti a poπtovati nadleænosti druge strane.

3. Da smatraju verske zajednice legitimnim partnerima u po-slovima obnove i razvoja, jer poseduju infrastrukturu i struËnostu pruæawu socijalnih usluga qudima i imaju bitnu ulogu u zaπtitisocijalne bezbednosti za sve qude.

4. Da osiguraju podrπku za razvoj jakog graanskog druπtvausvajawem odgovarajuÊih zakona, finansijskih regulativa, i drugihakata koji Êe omoguÊiti neophodne uslove za napredovawe verskihzajednica i drugih graanskih organizacija.

5. Da omoguÊe slobodno ispovedawe verskih uverewa za svalica i da obezbede moguÊnost verskih sluæbi u vojnim i drugimdruπtvenim institucijama.

6. Da vode politiku ekonomskog razvoja koja je samoodræiva ihumana i koja obezbeuje ekonomsku bezbednost za sve graane uregionu. Integracija u πire evropske strukture je znaËajna dimen-zija toga procesa.

7. Da donesu i sprovode u delo zakone o restituciji imovineverskim zajednicama, koju su prethodni reæimi oduzeli naciona-lizacijom ili eksproprijacijom. Ova imovina je bitna za verskezajednice, kako bi zadræale nezavisnost od politiËke kontrole,kao i da bi ispuwavale svoje verske i socijalne misije.

8. Da razviju medijsku praksu koja neÊe stvarati podele, nepo-verewe i mræwu meu qudima, nego koja moæe da doprinese izgra-dwi zdravih demokratskih druπtava. U tom smislu mi se zalaæemoza veÊi pristup verskih zajednica u medijima u svojim zemqama.

Kao predstavnici naπih verskih zajednica, svesni smo da ne-ma alternative dijalogu, kako unutar zajednica tako i izmeu zajed-nica. Mi se obavezujemo da Êemo preduzimati sledeÊe korake u ne-govawu dijaloga i saradwe meu naπim zajednicama, kao i jaËatiulogu verskih zajednica kao vaænih druπtvenih ustanova u naπimdruπtvima:

1. TrudiÊemo se da ostvarimo partnerstvo s drugim graa-nskim i druπtvenim organizacijama u naπem druπtvu kako bismo

16 SVETI KNEZ LAZAR

sprovodili socijalne i dobrotvorne aktivnosti za koje se zajednozalaæemo.

2. Mi Êemo edukovati svoje vernike kako bi shvatili i poπto-vali naπe razliËite religijske tradicije s ciqem da se spreËinepoznavawe i strah koji bi mogao ponovo prerasti u nasiqe. Dabismo to spreËili, moramo obezbediti takve πkolske programe iuxbenike koji Êe tretirati svaku versku tradiciju na naËin da sepojedini pripadnici dotiËnih tradicija u tome mogu prepoznati.Mi Êemo, takoe, pruæati osnovne informacije o svakoj verskoj za-jednici i organizovati razmenu predavaËa u svojim vlastitim ver-skim ustanovama radi snaæewa boqeg razumevawa i uzajamnog uva-æavawa.

3. Mi izraæavamo spremnost da se molimo za toleranciju kaoi da razvijamo toleranciju, saæivot i mir unutar naπih zajednica,kao i za braÊu i sestre u drugim zajednicama. Obavezujemo se danegujemo „klimu mira“ unutar naπih zajednica, traæeÊi od vlasti-tih verskih sluæbenika da propovedawem svoje vere ne napadajudruge. Treba da svi mi pokazujemo poπtovawe prema drugima takoπto u svojim javnim nastupima neÊemo upotrebqavati uvredqivnaËin govora.

4. PodræaÊemo formirawe meureligijskih radnih grupa usvakoj zemqi, koje Êe negovati kontakte i dijalog meu zajednicamakao prvi korak prema praktiËnoj saradwi.

5. UËestvovaÊemo u zajedniËkim javnim susretima i posetamaverskih poglavara unutar naπih zemaqa, kao i u regionu, sa svrhomrazvijawa, tolerancije i zajedniËkog æivqewa meu zajednicama inarodima.

6. Obavezujemo se da Êemo pronalaziti sredstva za svestranupomoÊ onima koji pate na bilo koji naËin u naπim druπtvima. Stim u vezi, æelimo izjaviti da veÊinske verske zajednice imajuposebnu odgovornost u zaπtiti qudskih i religijskih prava mawihili mawinskih verskih zajednica na wihovom podruËju.

U naπem regionu i daqe se suoËavamo s ozbiqnim izazovima uprocesu obnove, pomirewa i razvoja. Smatramo da verske zajednicemogu igrati bitnu ulogu u ovom procesu, i zahvalni smo Bogu πtosmo imali priliku susresti se i razgovarati o ovim kritiËnimpitawima. Izraæavamo svoju zahvalnost Svetskoj konferencijireligija za mir za organizaciju ovog vaænog susreta. Obavezujemo seda Êemo nastaviti kontakt i dijalog jedni s drugima, i unutar zema-qa jugoistoËne Evrope i πire, sa svrhom izgradwe aktivnih inst-rumenata meureligijske saradwe. Mi molimo Svetsku konferen-ciju religija za mir da nam i daqe pomaæe u ovom procesu usposta-vqawa saradwe u naπem regionu.

27. novembar 1999.Aman, Jordan

IZJAVA O ZAJEDNI»KOMMORALNOM ANGAÆOVAWUMi verski poglavari tradicionalnih verskih zajednica na

Kosovu i Metohiji, Islamske zajednice, Srpske pravoslavne crkvei RimokatoliËke crkve, zabrinuti sporim i neefikasnim provoe-wem mirovnog plana o Kosovu i Metohiji, prilikom radne poseteMeureligijskom vijeÊu Bosne i Hercegovine, odluËili smo dadamo sledeÊu izjavu*:

1. Svi narodi na Kosovu i Metohiji su pretrpeli velika stra-dawa. Rat je hvala Bogu zavrπen, naæalost joπ vlada nesigurnost inasiqe. Naπ zadatak sada je uspostavqawe trajnog mira, utemeqe-nog na istini, pravdi i zajedniËkom æivqewu.

2. Priznajemo i prihvatamo da su naπe verske zajednice meu-sobno razliËite i da se svaka od wih oseÊa pozvanom da æivi uskladu sa svojom vlastitom verom. Istovremeno, priznajemo da na-πe verske i duhovne tradicije imaju i mnoge zajedniËke vrednosti,te da te zajedniËke vrednosti mogu posluæiti kao verodostojna os-nova za meusobno poπtovawe, saradwu i slobodno zajedniËko æiv-qewe na celoj teritoriji Kosova i Metohije.

3. Svaka od naπih tradicionalnih Crkava i verskih zajedni-ca nauËava i propoveda da su dostojanstvo i vrednost Ëoveka dar Bo-æiji. Naπe vere, svaka na svoj naËin, pozivaju na poπtovawe teme-qnih qudskih prava svake osobe. Nasiqe nad qudima, ili uzurpi-rawe wihovih osnovnih prava, za nas je krπewe ne samo qudskihnego i Boæijeg zakona.

4. Mi zajedno, u meusobnom priznavawu naπih verskih razli-Ëitosti, osuujemo svako nasiqe nad nevinim qudima i svaki oblikuzurpirawa ili krπewa osnovnih qudskih prava, a posebno osuu-jemo:

‡ dela mræwe zasnovana na etniËkim ili verskim razliËi-tostima,

‡ desakralizaciju verskih objekata i skrnavqewe grobaqa imezarja,

* Albanska i srpska verzija su prevod sa engleskog originala.

‡ proterivawe qudi sa wihovih ogwiπta,‡ ometawa prava na slobodan povratak svakoga na svoje ogwi-

πte,‡ dela osvete,‡ zloupotrebu medija u ciqu sejawa mræwe.5. Na kraju, pozivamo sve qude dobre boqe da preuzmu odgovor-

nost za vlastita dela. Postupajmo prema drugima onako kako bismoæeleli da oni postupaju prema nama.

6. Ovu izjavu upuÊujemo svim naπim vernicima na Kosovu iMetohiji, lokalnim vlastima i predstavnicima meunarodne zajed-nice na Kosovu i Metohiji.

U Sarajevu, 8. februara 2000.

Dr Rexep Boja Muftija i Preds.ednikIslamske zajednice Kosova

Gosp. Artemije RadosavqeviÊ Episkop Raπko-prizrenski Srpska pravoslavna crkva

Monsiwor Marko Sopi Biskup Prizrenski RimokatoliËka crkva

18 SVETI KNEZ LAZAR

RA–AWE SINA I SLOBODAOCA PO OTA»KOM PREDAWU

4. VEKA*

UVOD

Jedan od najznaËajnijih trijadoloπkih problema koji je izra-zito okupirao ne samo Atanasija Velikog, veÊ i druge oce 4. veka,kao Kapadokijce, Didima Slepog i Epifanija Kiparskog, jesteproblem veze izmeu raawa Sina i slobode Oca; da li dakle i ukojoj meri raawe Sina dotiËe ili ne slobodu Oca ili, drugim re-

* Predavawe odræano 12.11.1992. u toku 13. Teoloπkog simposijuma SolunskeMitropolije, sa temom „‘O ’Epour≤nioV Pat¥r“ (10-13. Novembra 1992), i objavqenou zborniku radova ovoga Teoloπkog simposijuma.

Donosimo ovde i drugi Ëlanak, kao πto smo obeÊali u pretproπlom broju (br.2‡26, 1999.), u kome se, izmeu ostalog, tretira i problem teologije Visokopre-osveÊenog Mitropolita Pergamskog Jovana Zizjulasa. Posle ovoga uslediÊe joπjedan, koji Êe na neki naËin predstavqati epilog.

(Izviwavamo se Ëitaocima zbog propusta koji je naËiwen u pretproπlombroju Ëasopisa (2‡26, 1999.) a povodom objavqivawa teksta g. Georgija Marcelosa:„ApofatiËki karakter naËina postojawa lica Svete Trojice po svetom VasilijuVelikom“. Tom prilikom greπkom je izostavqena sledeÊa napomena: „Zbog znaËajateme koju tretiraju Ëlanci g. Marcelosa, a odnose se izmeu ostalog i na teologijumitropolita Pergamskog g. Jovana Zizjulasa, zbog izuzetnog poznavawa otaËkogbogoslovqa, naroËito Kapadokijskih Otaca, a uz to preciznog i taËnog izraæavawai analize koja je vrπena, i zakquËaka koji logiËno proizilaze iz svega reËenog,uredniπtvo pristupa objavqivawu ovih tekstova. Uz to neophodno nam je da uËini-mo i sledeÊu napomenu: Aktivnost i uËeπÊe, u posledwe vreme, pisca ovih Ëlanakau ekumenskom pokretu, stav koji u tome pokretu zauzima, a naroËito u dijalogu saAntihalkidowanima, ne ukida, smatramo, vrednost, kvalitet i taËnost teza ipostavki koje su u ovim radovima, napisanim inaËe pre dosta godina, a danas u naπemËasopisu objavqivanim, iznete, a isto tako ne znaËi, od strane uredniπtva, saglas-nost i odobravawe aktivnosti i uloge koju, u danaπwem ekumenskom pokretu, g.Marcelos ima.

SmatrajuÊi neophodnom ovu primedbu, koja je uËiwena radi boqeg i potpuni-jeg razumevawa stvari, predajemo tekstove poπtovanoj ËitalaËkoj publici“ - Ured-niπtvo).

DOGMATIKA

Ëima, da li je Otac rodio Sina svojom voqom ili bez uËeπÊa svojevoqe.

Ovaj problem u obliku jedne usiqene dileme stavili su natapet Arijanci u okviru svog pokuπaja da dokaæu da Sin ne prois-tiËe iz suπtine nego od voqe OËeve i otuda je tvar. Iz toga razlo-ga usvojili su jedan metafiziËki aksiom aristotelovskog porekla,shodno kome sve πto biva „po prirodi“ (kat≤ j0sin) ili „posuπtini“ (kat‘ o<s7an), biva „po prinudi“ (po nuænosti) (kat’'n≤gkhn), dok ono πto biva „po voqi“ (kat≤ boælhsin), samo tobiva slobodno1. Tako, tvrdili su, ako je Sin proistekao iz suπtinea ne od voqe OËeve, tada je Otac stekao Sina prinudno (kat’Ωn≤kghn) i bez uËeπÊa svoje voqe. Kao πto su karakteristiËno go-vorili, „Ako nije voqno (boul¥sei) nastao (Sin) tada po nuænosti(Ωn≤gkh) i ne hoteÊi ima Otac Sina“2. Jedini naËin, da se spasiboæanska sloboda bio je za wih vezivawe postojawa Sina, kao isvih stvorewa, iskquËivo i samo za voqu Oca3.

Na osnovu dakle ovih pretpostavki Arijanci su stavili predPravoslavne u obliku pitawa sledeÊu usiqenu dilemu: „Da li jeOtac hoteÊi (q†lwn) rodio Sina, ili ne hoteÊi (m¥ qtlwn)?“4. Ciqove usiqene dileme bio je oËigledan: Ako bi Pravoslavni odgovo-rili da je Otac rodio Sina voqno («q†lwnfl), tada bi trebalo daprihvate da se Sin ne razlikuje ontoloπki ni u Ëemu od stvorewa;ako bi opet odgovorili da je Otac rodio sina ne voqno («m¥q†lwnfl), tada bi trebalo da prihvate da se Sin rodio prinudno odOca, πto bi bilo sasvim neprihvatqivo, poπto bi stavilo podsumwu i samo boæanstvo Oca5.

Odgovor koji su dali napred pomenuti oci na trijadoloπkiproblem koji je postavila na tapet ova podmukla dilema Arijanacabio je od najveÊeg znaËaja za razvoj Trijadoloπke dogme u 4. veku iima osobito danas izuzetnu aktuelnost, zbog odnosne teoloπkofi-

20 SVETI KNEZ LAZAR

1 Vidi ’Aristot†louV, Met≤ t≤ Fusik≤, 5, 1015a 20 - 1015b 15.2 Vidi M. ’Aqanas7ou, Kat≤ ’Areian•n 3, 62, PG 26, 453 AB. Vidi i Kurillou

’Alexandre7aV, Qhsaur\V per7 t¸V ‘Ag7aV ka7 ‘Omoous7ou Tri≤doV 7, PG 75, 88 C.3 Vidi G. Florovsky, „The Concept of Creation in Saint Athanasius“, u Studia Patristica

6 (1962), str. 52. J. Romanides, „Highlights in the debate over Theodore of Mopsuestia’s Chris-tology and some suggestions for a fresh approach“, u The Greek Orthodox Theological Review5,2 (1959-60), str. 174 i daqe. G. D. Martz†lou, O<s7a ka7 ºn†rgeiai to? Qeo? kat≤ t\nM†gan Bas7leion. Sumbol¥ ehV t¥n 2storikodogmatik¥n diereænhsin t¸V per7 o<s7aVka7 ºnergei•n to? Qeo? didaskal7aV t¸V ’Orqodo\xou ’Ekklhs7aV, Qessalon7kh 1984,str. 76 i daqe.

4 Vidi ’Epijan7ou K0prou, ’Aghurwt\V 52, PG 43, 105 D. Grhgor\u Qeol\gou,L\goV 29, Per7 U2o? (Qeologik\V tr7toV) 6, PG 36, 80 C. Didæmou to? Tujlo? Per7 ‘Ag7sVTri≤doV 1, 9, PG 39, 281 B.

5 Vidi ’Epijan7ou Kæprou, kao gore, PG 43, 108 AB. Grhgor7ou Qeol\gou, kaogore, PG 36, 80 C - 81 A. Didæmou to? Tujlo?, kao gore, PG 39, 281 BC. Vidi i. Di≤logoVper7 ‘Ag7aV te ka7 ‘Omoous7ou Tri≤doV 2, PG 75, 773 D - 776 A.

losofske problematike koja se primeÊuje u posledwe vreme u unu-tarpravoslavnom i naroËito grËkom prostoru.

A) ARIJANSKA DILEMA I NEDOSTIÆNOST(jperbatik\thta) BOÆIJA

Prvi se suoËio sa ovim trijadoloπkim problemom AtanasijeVeliki, koji je sa opπirnim i detaqnim odgovorom koji je daozaista zacrtao okvire i postavio osnove za pristupawe ovomeproblemu i ostalih otaca koje smo prethodno naveli. I oni rasu-uju i koriste istu argumentaciju u ovoj taËki isto kao i Atanasi-je Veliki. Glavna briga svih wih je da potvrde da je gorwa dilema,koju su postavili Arijanci pred Pravoslavne u suπtini laænadilema i da stoga ne moæe da ima nikakvu primenu na Boga.

Najpre pretpostavke na kojima se osniva ova dilema su za sveove oce trule i slabe. Svakako, metafiziËki aksiom Arijanaca, pokojemu se priroda karakteriπe prinudom, a voqa slobodom, jestetaËan, ali ima primenu samo u ËoveËanskoj i stvorenoj stvarnosti;ne vaæi za nestvorenog i nedostiænog (0perbatik\) Boga. Bog upra-vo zato πto je nestvoren, prevazilazi po suπtini svojoj prirodnuneophodnost koja karakteriπe stvorena biÊa. Kao nestvoren inepostiæan nalazi se iznad i izvan svake prinude. „I ko je taj kojimu je nametnuo prinudu, najpodmukliji?“, pita retoriËno Atanasi-je Veliki6. Drugim reËima sloboda Boga ne karakteriπe samo voquwegovu, kao πto biva kod qudi, nego i samu suπtinu i priroduwegovu. Bog u stvari nema samo moralnu nego i ontoloπku slobodu.U ovom pogledu Bog prevazilazi po ocima ne samo neophodnostprirode nego i slobodu voqe (ºleuqer7a t¸V boul¥sewV) stvorenihbiÊa.

Osim ovoga, meutim, boæanska priroda nadilazi i prethodiontoloπki boæanskom miπqewu i voqi, tako da ono πto postojiili biva po prirodi u Bogu ne znaËi da postoji ili biva po prinu-di. Uostalom ontoloπka prednost prirode naspram miπqewa ivoqe nije neπto πto karakteriπe samo nestvorenog Boga, nego Ëaki stvorena biÊa. Svoju kuÊu na primer, primeÊuje Atanasije Veli-ki, podiæe neko, nakon πto najpre razmisli i odluËi kako Êe da jenapravi; svog sina meutim ne moæe da unapred predodredi onto-loπki svojom miπqu i voqom, nego ga jednostavno raa „po priro-di“. I ovo je sasvim prirodno, jer sin nije kao kuÊa, koja se nalazivan oca, nego je porod same te oËeve suπtine. Ako bi otac razmi-πqao i odluËivao, odnosno ontoloπkog predodreewa svoga sina,to bi znaËilo da razmiπqa i odluËuje o ontoloπkom odreewu

RA–AWE SINA I SLOBODA OCA PO OTA»KOM PREDAWU 4. VEKA 21

6 Kao gore, PG 26, 453 B.

samoga sebe, stvar koja bi svakakao bila sasvim besmislena. „Koli-ko dakle“, zavrπava Atanasije Veliki, „tvorevinu (naπih ruku)sin prevazilazi, toliko i voqu (t¸V boul¥sewV) (prevazilazi onoπto je) po prirodi (t\ kat≤ j0sin)“7. Ukoliko ova metafiziËkapretpostavka ima vaænost za stvorena biÊa, utoliko viπe vaæi zanestvorenog Boga koji je ontoloπki slobodan. Pod ovim pret-postavkama razlikovawe izmeu prirode i voqe u Bogu ne treba dase shvati dijalektiËki, kao πto se shvata kod qudi, kao razliko-vawe izmeu prinude i slobode. Sledstveno tome raawe Sina netreba da se smatra kao proizvod boæanske voqe niti takoe kaoproizvod neke unutarboæanske ili vanboæanske prinude. I ovozato jer bi zavisnost Sina od voqe Boga-Oca povreivalo veËnostboæanskog oËinstva i potËiwavalo bi tako boæansku i nestvorenuprirodu stvorenoj kategoriji vremena, stvar koja se deπavala upra-vo sa uËewem Arija. Osim ovoga posmatrawe Sina kao rezultatneke navodno unutarboæanske ili vanboæanske prinude postavqa-lo bi nestvorenog Boga ontoloπki neslobodnim, stvar koja bi bilasasvim neskladna i protivreËna sa otkrivenim biblijskim shvata-wem Boga. Kao πto primeÊuje karakteristiËno sveti EpifanijerezimirajuÊi napred reËeno i odgovarajuÊi lakonski na usiqenudilemu Arijanaca: „Niti hoteÊi dakle rodi, niti ne hoteÊi, negoprevazilaæewem (jperbolÿ j0sewV) prirode; jer prevazilaziboæanska priroda voqu, i ne potpada pod vreme, niti je prinudomupravqana“8. Isto ovo naglaπava na svoj naËin i Didim Slepi:„Htewu i nehtewu i svakom pojmu“, primeÊuje, „prethodi Bog iOtac koji je rodio, i odsjaj slave wegove, Sin; i niπta izmeu wegai onoga od koga je nije zamisliti moguÊe... Rodio je dakle po priro-di iznad voqe i uma“9.

Da bi potvrdili oci ispravnost svojih stavova, kao i sofi-stiËki karakter ove arijanske dileme, postavqaju pred ArijancesliËne dileme, od kojih proizlazi jasno da je sasvim besmislenopovezivawe prirode Boga sa prinudom, i slobode wegove iskquËi-vo i samo sa wegovom voqom.

To da je dobar i milosrdan, pita Atanasije Veliki, da li jeosobina koju Bog ima po svojoj voqi ili bez svoje voqe? Ako pri-hvatimo da ovu osobinu ima po svojoj voqi, to znaËi da je poËeo ne-kada da bude dobar i da bi mogao, ukoliko bi to hteo, da bude i zao.Tako neπto meutim bi bilo moguÊe samo ukoliko bi razmiπqao iodluËivao o svojoj dobroti, stvar sasvim apsurdna i neprihvatqivaza Boga. Ako prihvatimo takoe da je dobar i milosrdan bez svoje

22 SVETI KNEZ LAZAR

7 Kao gore.8 Kao gore, PG 75, 780 AB.9 Kao gore, PG 39, 281 C - 284 A. Vidi i Kiril Aleksandrijski kao gore, PG 75,

780 AB.

voqe, tada saglasno sa razmiπqawem Arijanaca ima dobrotu ponuænosti i bez da to hoÊe. Ko mu je meutim nametnuo tu nuænost?Kao πto je dakle Bog uvek „po prirodi“ dobar, bez da ima dobrotusvoju datu po nuænosti, utoliko viπe je kao Otac „uvek sposoban daraa po prirodi“, dakle „po prirodi“ je Otac Sina svoga a ne „pohtewu“10.

Ova istina pokazuje se jasno od joπ jedne izazivaËke dilemekoju postavqa Atanasije Veliki Arijancima, koga slede verno uovoj taËki Grigorije Bogoslov i Didim Slepi: Otac postoji kaoBog po svojoj voqi ili bez svoje voqe? Ako postoji bez svoje voqe,tada su wegovo postojawe i priroda dati po neophodnosti; ako po-stojawe wegovo zavisi i predodreuje se od wegove voqe, tada ne bitrebalo da je postojao, pre nego πto je zaæeleo da postoji. Ako jepostojao, πta je bio pre svoje voqe za postojawem i πta dodatnoima posle ovoga svoga htewa? Kao πto dakle Bog postoji „po priro-di“ i wegovo postojawe ne zavisi niti se predodreuje od wegoveæeqe, tako i wegov Logos postoji „po prirodi“ i ne zavisi niti sepredodreuje od miπqewa i æeqe OËeve11.

Do istog zakquËka mogao bi da doe neko po Didimu Slepom,postavqajuÊi dilemu, da li je Bog besmrtan i blag po svojoj voqiili bez svoje voqe. Najboqe πto bi imao da odgovori neko nadileme ovakve vrste jeste, kao πto podvlaËi jasno Didim, da senijedna od wih ne odnosi na nestvorenog i svesavrπenog Boga.Drugim reËima niti po svojoj voqi niti bez svoje voqe Bog je pos-tojeÊi ili blag ili besmrtan, nego zbog savrπene i nestvorenesvoje prirode. Sledstveno tome kao πto postojawe Oca, besmrtnosti blagost wegova ne zavise niti se predodreuju od wegove voqe,tako i raawe Sina ne zavisi niti se predodreuje od voqe OËeve,kao πto tvrde Arijanci, spajajuÊi prirodu sa prinudom i voqu saslobodom u Bogu12.

Meutim osim ovoga posmatrawe raawa Sina od Oca unutarokvira nuænosti prirode i slobode voqe u suπtini zatvaranestvorenog i nepostiænog Boga u okvire stvorene stvarnosti iizjednaËava ontoloπki sa stvorenim biÊima. Zbog toga i jedno-glasno oci 4. veka naglaπavaju sa osobitom izraæajnoπÊu neposti-ænost (0perbatik\thta) i nepoimawe naËina boæanskog roewa.

„Kako je dakle roen Sin?“, pita izazivaËki GrigorijeBogoslov, odbacujuÊi sofistiËku dilemu Arijanaca i dajuÊi u na-


10 Kao gore, PG 26, 453 C - 456 A.11 Vidi Atanasije Veliki, kao gore, 63, PG 26, 456 AB. Grigorije Bogoslov, kao

gore, 7, PG 36, 81 CD. Didim Slepi, kao gore, PG 39, 285 A. Vidi i Kirilo Aleksan-drijski, kao gore, PG 75, 776 BC.

12 Vidi kao gore, PG 39, 285 B. Vidi i Grigorija Niskog, Pr\V E<n\mion Ωntir-rhtik\V l\goV 8, PG 45, 776 AB.

stavku sam odgovor. Ne bi bilo, beleæi, veliko roewe ovo, uko-liko bi mogao da ga shvatiπ ti koji ne poznajeπ dobro niti svojeroewe ili razumeπ poneπto od wega πto se stidiπ da to ipomeneπ. Zatim smatraπ da znaπ sve? Treba prethodno mnogo da sepotrudiπ, da bi objasnio kako biva zaËeÊe, oblikovawe embriona,roewe, spajawe duπe sa telom, uma sa duπom, reËi sa umom,kretawe, raπÊewe, apsorbovawe hrane, kako funkcioniπu Ëula,pamÊewe, seÊawe i ostali tvoji organi, koje su energije zajedniËketelu i duπi, koje su razliËite i u kojima sarauju meusobno teloi duπa, ili joπ koje od osobina koje karakteriπu Ëoveka suuroene a koje steËene. Ali Ëak iako shvatiπ sve ovo, i tada nedozvoqava ti se da filosofiraπ o raawu Boga, jer je ovaj zahvatopasan. Kada ne moæeπ da razumeπ niti svoje roewe, kako ÊeπmoÊi da razumeπ roewe Boga? Ukoliko viπe je nepristupaËnijiBog od Ëoveka, utoliko je viπe nerazumqivo boæansko roewe uporeewu sa tvojim. Toga radi, zavrπava Grigorije Bogoslov,roewe Boga treba da se poπtuje sa Êutawem. Velika je stvar i daznaπ da se rodio Sin. Kako se rodio nemoguÊe je da to shvate Ëak ianeli; koliko viπe ti! HoÊeπ li da objasnim kako? Onako kakozna Otac koji je rodio i Sin koji se rodio. Sve preko toga jeprekriveno oblakom neznawa i izmiËe tvome slabom vidu13.

SliËnu argumentaciju koja izraæava jasno apofatiËki stavnaspram naËina boæanskog roewa moæemo da primetimo skorokod svih otaca 4. veka. Potrebno je meutim da podvuËemo da ovajapofatizam otaca nije plod intelektualnog miπqewa, kao naprimer neoplatonski apofatizam, nego predstavqa neposrednu iprirodnu gnoseoloπku posledicu ontoloπkog razlikovawa stvo-renog i nestvorenog. Drugim reËima, upravo zato πto je Ëovek stvo-ren, nemoguÊe mu je od prirode da razume nestvorenu tajnu naËinaboæanskog roewa. Toga radi uostalom ova nemoguÊnost ne karak-teriπe po ocima samo qude neko Ëak i anele14.

Sledstveno tome ova usiqena dilema Arijanaca po ocima 4.veka je sofistiËka i nepostojeÊa, ne samo zato πto Bog prevazi-lazi svojom nestvorenom prirodom neophodnost prirode i sloboduvoqe stvorenih biÊa ili, jer priroda nadilazi i prethodi onto-loπki miπqewe i voqu wegovu, nego i zato πto roewe Sina pred-stavqa po sebi jednu nadprirodnu tajnu koju je nemoguÊe stvorenimbiÊima da razumeju sa metafiziËkim pretpostavkama i sofisti-Ëkim doskoËicama. Upravo ovu argumentaciju oznaËava i rezimira

24 SVETI KNEZ LAZAR

13 Vidi kao gore, 8, PG 36, 84 C. 14 Vidi kao gore. Vidi i G. D. Martzelos, «Der Verstand und seine Grenzen nach dem

hl. Basilius dem Grobenfl, u T\moV œ\rtioV ciliost¸V œxakosiost¸V ºpete7ou Meg≤louBasile7ou (379-1979), Solun 1981, str. 239 i sledeÊa. G. D. Martz†lou, kao gore, str.68 i daqe.

lakonski sa odgovorom koji je dao, kao πto smo videli gore, nausiqenu dilemu Arijanaca sveti Epifanije: „Niti hoteÊi daklerodi, niti ne hoteÊi, nego prevazilaæewem prirode (jperbolÿj0sewV); jer prevazilazi boæanska priroda voqu, i ne potpada podvreme, niti je prinudom upravqana“.

B) NEVOQNOST (T\ 'q†lhto) BOÆANSKOGRO–EWA

Da vidimo sada detaqnije kako se shvata po ocima 4. vekawihovo uËewe o voqnosti (qelht\) i nevoqnosti ('q†lhto) boæan-skog roewa, koje su razvili u okvirima svoga odgovora na gorwusofistiËku dilemu Arijanaca. Najpre da vidimo kako se shvatanevoqnost boæanskog roewa.

Opπte je mesto svih bez razlike otaca da je roewe Sinanasuprot tvrewu Arija prirodno, „iz suπtine OËeve“, te stoga nezavisi od voqe Oca. Ako bi se desilo neπto takvo, ne bi postojalanikakva apsolutno ontoloπka razlika izmeu Sina i tvari, i tvo-rac bi se poistoveÊivao ontoloπki sa stvorewima. U ovom sluËajumeutim Sin, kao πto primeÊuje ispravno Grigorije Bogoslov, bise otuivao kao Sin potpuno od Oca, zato πto neposredni uzrokwegovog postojawa ne bi bio sam ovaj Otac nego voqa wegova. Usuπtini dakle sa ovim svojim uËewem Arijanci, kao πto sam ko-mentariπe ironiËno, „novu neku majku voqu umesto Oca stvara-ju“15. Sin meutim nije Sin htewa nego Sin Oca koji hoÊe (to?qtlontoV Patr\V). Da bi bio razumqiv ovaj deo, Grigorije Bogoslovuvodi razlikovawe odluËujuÊe za pravoslavno suoËavawe sa kom-pletnim problemom; druga je stvar, naglaπava, lice koje hoÊe adruga htewe, kao upravo πto je drugo lice koje raa a drugo roeweili drugo je lice koje govori a drugo govor. Jedno pokazuje liËnisubjekt koji pristupa nekoj aktivnosti, dok drugo aktivnost sub-jekta po sebi. U ovom smislu æeqeno (t\ qel\meno) ne sledi uvek ipo neophodnosti; moæe i da prethodi æeqi; u svakom sluËaju meu-tim potiËe od lica koje æeli. I ako ovo vaæi za stvorene stvari,utoliko viπe vaæi za nestvorenog Boga. Sledstveno tome sasvim jeneprihvatqivo da se smatra voqa Oca kao uzrok postojawa Sina,jer se ne slaæe sa pojmom boæanskog roewa16.

Osim ovoga, kao πto primeÊuje Atanasije Veliki, bilo bizaista apsurdno da zavisi roewe Sina i Logosa Boæijeg od voqeOca, jer bi ovo znaËilo da Bog razmiπqa, premiπqa, odluËuje ipodstiËe sebe da æeli, tako da ima Logos i Mudrost, da ne bi bio


15 Kao gore, 6, PG 36, 80 C - 81 A. 16 Vidi kao gore, PG 36, 81 ABC.

bez Logosa i Mudrosti17. Za Atanasija, koji istiËe u konkretnomsluËaju jasno unutartrojiËnu dimenziju i ulogu Logosa Boæijeg,Bog je razuman i mudar, upravo zato jer je uvek imao Razum (=Logos)i Mudrost, i nije postojalo vreme, u toku kojeg bi bio bez Logosa iMudrosti i da je stekao naknadno ovu sapostojeÊu mu osobinu svo-jom voqom. Voqa Boæija predstavqa za wega predodreujuÊi uzroksamo tvorevine, dok Sin kao Logos i Mudrost Boæija ne meπa seontoloπki sa wima, veÊ je „po prirodi (j0sei)... porod“ same su-πtine OËeve18.

Ali zbog joπ jednog osnovnog razloga Sin nije moguÊe poAtanasiju Velikom da proizlazi od voqe Oca; jer je sam kao Logosæiva voqa OËeva, kojom su nastala sva stvorewa. I Logos kao æivavoqa i æeqa OËeva ne dopuπta moguÊnost da se zamisli pre weganeka druga voqa u Bogu, kojoj bi dugovao svoje postojawe. Voqa(boul¥) i htewe (bo0lhsh) u Bogu je sam Logos19. Drugim reËimaOtac promiπqa i odluËuje i æeli (boule0etai ka7 bo0letai) Logo-som svojim, razmiπqa i „hoÊe Sinom“ (q†lei di≤ U1ou), kao πto ÊereÊi malo docnije Vasilije Veliki nastavqajuÊi odnosnu teolo-πku misao Atanasija Velikog20.

Ovde se meutim postavqa logiËno pitawe: »ime se upravqaAtanasije Veliki pri poistoveÊivawu Logosa sa voqom i htewemBoga?

Najpre treba da naglasimo da se ovo poistoveÊivawe svedoËiprema Atanasiju Velikom jasno veÊ u Svetom Pismu. Da potvrdiovo pribegava svim mestima Starog i Novog Zaveta, koja se odnosena zavisnost stvorenih biÊa od stvaralaËke reËi ili mudrosti irazuma Boæijeg, kao i od voqe i htewa wegovog, kao na primer: „Re-Ëju Gospodwom nebesa se stvoriπe“21, „On reËe i postade, on zapo-vedi i pokaza se“22, „Gospod je mudroπÊu osnovao zemqu, utvrdionebesa razumom (fron¥sei)“23, „Sve kroz wega postade, i bez wega

26 SVETI KNEZ LAZAR

17 Vidi kao gore, PG 16, 456 C.18 Vidi kao gore: „...stvorena (biÊa) blagovoqewem i voqom (Oca) su nastala,

dok Sin ne smatra se delo voqe, kao i tvar, veÊ je po prirodi suπtine same porod“. 19 Vidi kao gore, PG 26, 456 C -457 A. Vidi i Kiril Aleksandrijski, Per7 t¸V

ºn pne0mati ka7 'lhqe7» proskun¥sewV ka7 latre7aV 11, PG 68, 728 BC: „voqa imudrost i htewe Oca je Sin“; Di≤logoV per7 ’Ag7aV te ka7 ‘Omoous7ou Tri≤doV 2, PG75, 776 BC. „poπto je dakle u mudrosti i razumu voqa OËeva; jer neÊe reÊi da jeboæanska voqa bez mudrosti i bez razuma; Mudrost i Logos Boga i Oca je Sin, on jedakle (taj) u kome je sva voqa OËeva... Voqom i htewem Boga i Oca boæanska reË unas Sina naziva“.

20 Vidi Vasilije Veliki, Per7 ‘Ag7ou Pne0matoV 19, PG 32, 101 C; 104 A; 20, PG32, 104 BCD; 38, PG 32, 136 B. Vidi i G. D. Martz†lou, kao gore, str. 100 i sledeÊa.

21 Psalam 32, 6.22 Psalam 32, 9.23 PriËe Sol. 3, 19.

niπta ne postade πto je postalo“24, „Bog je naπ na nebesima, tvorisve πto hoÊe“25, „Jer nas je dragovoqno (boulhqe7V) rodio reËju is-tine“26, „Jer je ovo voqa Boæija za vas u Hristu Isusu“27 i druga.Poπto je dakle, zakquËuje, sve nastalo po Svetom Pismu ReËju (Lo-gosom) ili mudroπÊu ili razumom ili voqom ili htewem Boæijim,sledi da ova voqa Boæija nije druga nego sam Logos28.

Meutim osim ovog biblijskog utemeqewa poistoveÊivawaLogosa sa voqom i htewem Boæijim koje Ëini Atanasije Veliki,izgleda da utemeqava ovo izjednaËavawe i na znaËewu pojma logos ugrËkoj filosofiji.

Za grËku filosofiju, a osobito stoiËku, logos (reË) nije samoteorijski nego i praktiËan. Drugim reËima ne obavqa samo unutra-πwu umnu funkciju, kao unutar duπe postojeÊi logos, nego pred-stavqa i voqni predodreujuÊi uzrok onoga πto biva, kada se ispo-qava izvan kao delo, kao praktiËan i stvaralaËki logos29. Logosdakle za grËku filosofiju je uvek voqan (boulhtik\V) i voqa uvekrazumna (logik¥). Svakako postojeÊe jedinstvo logosa i voqe moæe-mo da utvrdimo i u grËkom jeziku, koji je pod snaænim uticajem gr-Ëke filosofije. Nije uopπte sluËajno da koliko glagol boule0e-sqai (u sebi razmiπqati, u sebi odluËiti), koji izraæava unutra-πwu teorijsku funkciju logosa, toliko i glagol bo0lesqai (hteti,æeleti, nameravati), koji izraæava spoqnu praktiËnu funkcijuwegovu, imaju zajedniËki etimoloπki koren. SemantiËko jedinstvoizmeu dva glagola vidi se uglavnom u imenici koja nastaje od wihboul¥ (naum, dogovor, razmiπqawe, savetovawe; odluka, zakqu-Ëak), koja znaËi koliko umno razmiπqawe toliko i voqnu odluku.Joπ i danas ova reË ima upravo isto znaËewe. Kada kaæemo naprimer „grËka skupπtina“ (flboul¥ t•n ‘Ell¥nwn«) podrazumevamojedno telo predstavnika grËkog naroda koje ne samo razmiπqa negoi odluËuje.

Miπqewa smo dakle da Atanasije Veliki u svojoj borbi pro-tiv Arijanaca koristi ovo postojeÊe i semantiËko jedinstvo logo-sa i voqe (l\gou ka7 boul¥sewV) koje karakteriπe toliko izraæa-jno grËku filosofiju i jezik. Ovo upravo ostavqa da se pokaæe ja-


24 Jn. 1, 3.25 Psalam 113, 11. 26 Jak. 1, 18.27 1 Sol. 5, 18. Vidi i Atanasije Veliki, kao gore, 65, PG 26, 460 C - 461 A. 28 Vidi kao gore, 64, PG 26, 457 B. 29 Vidi ‘Aristot†louV, Met≤ t≤ Fusik≤, E, 1, 1025b, 20-25. Diog†nouV Laert7ou,

B7oi Filos\jwn VII, 1, 130. I. Ab Arnim, Stoicorum veterum fragmenta, Stuttgart 1964, Vol. I,str. 50, odlomak 202; Vol. II, str. 43, odl. 135; Vol. III, str. 42, odl. 175; str. 79, odl. 323;str. 134 i daqe, odl. 495. Vidi i J. Hirschberger, Geschichte dr Philosophie I (Altertum undMittelalter), Basel - Freiburg - Wien 1974, str. 180; 258 i daqe.

sno, kada pretpostavqajuÊi da su l\goV (logos) i jr\nhsh (miπqe-we, misao, razum) sinonimi izraæava svoje liËno miπqewe, kojenaravno utemequje logiËki, navodeÊi doslovce: „jer smatram da suisto miπqewe (jr\nhsin) i voqa (bo0lhsin). Jer ono πto æeli(boule0eta7 tiV) neko, to svakako i misli (jrone8); i ono πto mislito i æeli“30. KarakteristiËno je u ovome ne samo poistoveÊivaweodredaba misao (fr\nhsiV) i voqa (bo0lesiV) nego i koriπÊeweglagola „boule0esqai“ umesto „bo0lesqai“. Svakako na jednom dru-gom mestu u svojoj TreÊoj reËi protiv Arijanaca, koristi naiz-meniËno odredbe „bo0lhsiV“ (imenica od glagola „bo0lesqai“ -prim. prev.) i „boule0esqai“, upravo zato jer ih smatra apsolutnoistovetnim. Konkretno odnoseÊi se na tvrdwu Arijanaca da, uko-liko je Sin nastao „voqom“ („boul¥sei“), tada je Bog stekao Sinapo prinudi (kat’ Ωn≤hkhn) i protiv svoje voqe, odgovara sledeÊe:„Jer kao πto se ono πto je po htewu (tÿ boul¥sei) nalazi nasuprotonoga πto je protivno voqi, tako nadilazi i prethodi ono πto jepo prirodi onome πto je po voqi (to? boule0esqai). KuÊu dakle ne-ko podiæe poπto najpre razmisli i odluËi (bouleu\menoV) o tome,sina meutim raa po prirodi; i ono πto je po voqi (boul¥sei)stvoreno ima svoj poËetak, i nalazi se izvan tvorca; dok je sin sop-stveni porod suπtine oËeve, i ne nalazi se izvan wega; jer nitirazmiπqa i odluËuje (boule0etai) o wemu, da ne bi izgledalo da i osebi razmiπqa i odluËuje (boule0estai). Koliko dakle sin pre-vazilazi tvorevinu, toliko i ono πto je po prirodi (prevazilazi)ono πto je po htewu (t¸V boul¥sewV); i trebali bi da oni (Arijan-ci), kada Ëuju da nije po htewu (o< boul¥sei), da razumeju da je poprirodi.“31. NaizmeniËno koriπÊewe odredaba „bo0lhsiV“ i „bou-le0esqai“ u gorwem tekstu pokazuje izuzetno jasno da Atanasije Ve-liki poistoveÊuje semantiËki „boule0esqai“ sa „bo0lesqai“, upra-vo jer prihvata bez ograde postojeÊe i semantiËko jedinstvo izmeu„l\goV“ i „bo0lhsiV“ kao i grËka filosofija i jezik. Ovo jedinstvopredstavqa za Atanasija Velikog najpogodniju pretpostavku, da biodbacio arijansko shvatawe, po kome se Sin smatra kao proizvodvoqe Boga-Oca. „Kako je dakle moguÊe“, pita retoriËki, „da Logoskoji je naum (boul¥) i htewe (q†lhma) OËevo sam nastaje voqom ihtewem?“32. „I ako je sam voqa (bo0lhsiV), kako je u voqi (ºnboul¥sei) voqa (boul¥)?“33.

28 SVETI KNEZ LAZAR

30 Kao gore, 65, PG 26, 460 B. Vidi i Kiril Aleksandrijski, Qhsaur\V per7 t¸V‘Ag7aV ka7 ‘Omoous7ou Tri≤doV 7, PG 75, 92 D - 93 A.

31 Kao gore, 62, PG 26, 453 BC.32 Kao gore, 64, PG 26, 457 B.33 Kao gore, 67, PG 26, 464 C - 465 A.

V) VOQNOST (t\ qelht\) BOÆANSKOG RO–EWA

Pogledajmo meutim sada kako se shvata po ocima 4. veka ivoqnost (t\ qelht\) boæanskog roewa, koje suprotstavqaju kaoodgovor na poznatu lukavu dilemu Arijanaca.

»iwenica da postojawe Sina ne zavisi od voqe Oca ne znaËipo ovim ocima da je Sin „protiv voqe... Ocu“ i prema tome da po-stoji prinudno i mimo voqe wegove. „Naprotiv; nego je æeqen Sinod Oca“, naglaπava sa karakteristiËnom izraæajnoπÊu AtanasijeVeliki34. Da bi utemeqio biblijski ovaj stav upuÊuje na stih Jevan-eqa po Jovanu „Otac qubi Sina i sve mu pokazuje“35, dok preÊutku-je odnosna sliËna mesta ovoga Jevaneqa, kao „Otac qubi Sina, isve je dao wemu u ruku“36 ili „OËe ti si me qubio pre postawa sve-ta“37, kao i biblijsko mesto „Ovo je Sin moj qubqeni“38, koje meu-tim koristi u drugim sluËajevima, da bi naglasio odnos po suπtini(kat’ o<s7an) izmeu Oca i Sina39. Poπto dakle saglasno sa Sve-tim Pismom Otac qubi Sina, to znaËi po Atanasiju Velikom da,iako Sin ne proizilazi „od voqe“ nego „po prirodi“ od Oca, ipakne postoji prinudno i mimo voqe Oca. Upravo zato ga Otac qubi iæeli ga40.

Nakon biblijskog utemeqewa ovoga svoga stava Atanasije Ve-liki pristupa wegovom logiËkom utemeqewu, pri Ëemu ga vernosledi u silogistiËkom metodu Didim Slepi. Kao πto i blagost ipostojawe Oca ne zavise, navodi, od wegove voqe, ali i nisu mimowegove voqe, poπto Otac æeli da je to πto jeste, tako i roewewegovog Sina; iako ne zavisi od voqe Oca, ipak Sin nije mimovoqe niti proizilazi prinudno, nego je æeqen i qubqen u Ocu.Kao πto navodi doslovce Atanasije Veliki, „Jer kao to da je blagnije od voqe poËelo, nije meutim blag mimo voqe i mimo æeqe; jerto πto jeste, to i æeli da jeste; tako i to da ima Sina, iako nije odvoqe poËelo, ipak nije mimo voqe, niti je protiv æeqe wegove. Jerkao πto hoÊe svoje postojawe (t¸V 1d7aV 0post≈se¶V ºsti qelht¥V),tako i Sin, poπto je iste suπtine sa wim, nije mimo wegove voqe.Æeqen je i qubqen je dakle Sin od Oca“41.


34 Kao gore, 66, PG 26, 461 C. 35 Jn. 5, 20. Vidi i Atanasije Veliki, kao gore. 36 Jn. 3, 35.37 Jn. 17, 24.38 Mt. 3, 17. 39 Vidi Kat≤ ’Areian•n 2, 62 PG 26, 280 A; 3, 59, PG 26, 448 B; 65, PG 26, 461 B. 40 Vidi kao gore, 3, 62, PG 26, 456 A; ZZ, PG 26, 464 ABC. Vidi i Kiril Alek-

sandrijski, kao gore, PG 75, 93 C. 41 Kao gore, PG 26, 461 C. Vidi i Didim Slepi, kao gore, PG 39, 285 AB. Upore-

di Kiril Aleksandrijski, kao gore, PG 75, 93 CD.

Roewe Sina, kao πto naglaπava i Grigorije Bogoslov, nemoæe da bude nevoqno i nasilno, kao da se radi o jednoj Ëaπi kojase prelila saglasno sa platonskom predstavom proishoewa dru-goga uzroka od prvog ili kao da se radi o nekom suviπku prirodnomi neuzdræivom42. A ovo zato jer je za Boga-Oca roewe Sina æeqe-no. U Bogu, kao πto primeÊuje karakteristiËno, „roewe je jednakovoqi da rodi“43. U ovom smislu upravo neπto kasnije Kirilo Alek-sandrijski karakteriπe Sina kao pravi i slobodan plod oËevesuπtine44.

Ovde je meutim potreban oprez; ovo htewe i sloboda roewaSina od Oca potrebno je da to shvati svako „poboæno“, kao πtopodvlaËi Atanasije Veliki45, zapravo pravoslavno, a ne na arijan-ski naËin, postavqajuÊi zavisnim roewe Sina od voqe Oca. Dru-gim reËima to da Otac æeli i qubi Sina ne znaËi da voqa OËevaËini determiniπuÊi uzrok roewa Sina ili da Otac iz qubaviraa Sina, kao πto podræavaju od skora odreeni pravoslavniteolozi, dajuÊi tako utisak da smatraju na taj naËin qubav Oca kaodeterminiπuÊi uzrok veËnog postojawa Sina, kao takoe i Sveto-ga Duha46; jednostavno znaËi da Otac, kao nestvoren i nedostiæan,ontoloπki je slobodan te stoga prevazilazi prilikom roewa

30 SVETI KNEZ LAZAR

42 Vidi kao gore, 2, PG 36, 76 BC. Vidi i Pl≤twnoV, T7maioV, 41 d. Plwt7nou,’Enne≤deV V, 1, 6.

43 Vidi kao gore, 6, PG 36, 81 B.44 Vidi ‘Ermhne7a e7V t\ Kat≤ ’Iw≤nnhn E<agg†lion 5, 5, PG 73, 868 D. 45 Vidi kao gore, PG 26, 464A.46 Vidi Iw. Zhzioæla, fl’Ap\ t\ proswpe8on ehV t\ pr\swpon. ‘H sumbol¥ t¸V

paterik¸V qeolog7aV ehV t¥n ∑nnoian to? pros¶pou«, u Jarist¥ria ehV tim¥n to?Mhtropol7tou G†rontoV Jalkhd\noV Mel7twnoV, Qessalon7kh 1977, str. 299. J. D.Zizioulas, Being as Communion. Studies in Personhood and the Church, New York 1985, str.41. Jr. Giannar÷, fl’Anqrwpologik†V proupoq†seiV«, u Sænaxh, br. 2 (1982), str. 40.Isti, ’Aljabht≤ri t¸V p7sthV, ’Aq¥na 1984, str. 60; 93. KritiËke primedbe na gorwistav J. Zizjulasa, koji verno sledi i H. Janaras, vidi kod N. A. Matso0ka, Dogmatik¥ka7 Sumbolik¥ Qeolog7a B´ (’ Ekqesh t¸V ’Orq\doxhV P7sthV), Qessalon7kh 1985, str.96 i daqe, fusnota 56.

Donosimo ovde i navedenu fusnotu iz kwige g. Macukasa (koji je inaËe redovniprofesor na katedri dogmatike Teoloπkog fakulteta Univerziteta u Solunu):

M. ’Aqanas7ou, Kat≤ ’Areian•n, 2, 2, PG 26, 149 C: „Ako dakle nije plodonosnasama boæanska suπtina, nego pusta, po wima, kao svetlost koja ne osvetqava i izvorpresuπen, kako se ne stide da govore da on (Bog) ima stvaralaËku energiju? I uki-dajuÊi (ono πto je) po prirodi (kat≤ j0sin), kako ne pocrvene oni koji hoÊe daprethodi (ono πto je) po htewu (kat≤ bo0lhsin)?“ „Jer prevazilazi (ono πto je) poprirodi (tŸ pejuk†nai), (ono πto je) po htewu (t¸V boul¥sewV) i On jeste Otac svogaLogosa. Ako dakle (ono πto je) starije, koje je po prirodi, nije postojalo, saglasnosa wihovim bezumqem, kako bi postalo (ono πto je) mlae, koje je po htewu? Prvo jedakle Logos pa zatim tvorevina“.’Iw≤nnou Damaskhno?, ’ EkdosiV Ωkrib¥V t¸V˜rqod\wou p7stewV 1, 8, PG 94, 813 AB: „Roewe je bezvremeno i veËno, delo jeprirode i iz wegove suπtine proizlazi, da ne bi onaj koji raa pretrpeo promenu ida ne bi postojao Bog prvi i Bog kasniji i da primi dodatak; dok je tvorevina delovoqe Boæije, nije saveËna Bogu, poπto ne moæe saveËno da bude ono πto je iz nebiÊa

Sina svoga neophodnost prirode i slobodu voqe stvorenih biÊa.Ovo upravo podvlaËi Atanasije Veliki, kada kaæe: „Jer kao πto(Otac) hoÊe svoje postojawe (t¸V 1d7aV 0post≤se¶V ºsti qelht¥V),tako i Sin, poπto je iste suπtine sa wim, nije mimo wegove voqe.Æeqen je i qubqen je dakle Sin od Oca“47. Veoma rasvetqujuÊa uovoj taËki je i primedba Didima Slepog: „Na koji naËin Otac kojije besmrtan i blag, hoÊe da je takav i poπto hoÊe takav je, nemajuÊivoqu, da se tako izrazim, za uzrok, niti je meutim takav bezuËeπÊa voqe ('neqel¥twV £n); tako niti je voqa uzrok roewa“48.Osim ovoga voqnost (t\ qelht\) boæanskog roewa nije po Atana-siju Velikom neπto πto karakteriπe samo Oca, nego karakteriπei Sina. Otac hoÊe da raa Sina sa istom upravo voqom kojom hoÊei Sin da se raa od Oca. I upravo sa tog razloga jedna je voqa iz-meu Oca i Sina u odnosu na tajnu boæanskog roewa. Nije drugavoqa OËeva da raa i druga voqa Sina da bude roen. Kao πtonaglaπava karakteristiËno Atanasije Veliki, „Jer i Sin voqomkojom je æeqen od Oca, wom istom i on voli i hoÊe i poπtuje Oca;i jedna je voqa od Oca u Sinu, i zato se posmatra Sin u Ocu i Otacu Sinu“49. Uostalom, poπto po Atanasiju Velikom, kao πto smo vi-


Gabr÷n, izdawe N. Macuka u ediciji P. Hristu, Dela Grigorija Palame, tom 2,Solun 1966, str. 335-336: „Da se dakle boæanska voqa razlikuje od boæanske prirodei da je nestvorena, predstavio je ukratko i Damaskin bogoslov“. Gorwe razlikovawe„po prirodi roewa“ i „po voqi stvarawa“, koje uvodi najpre Atanasije Veliki islede ostali pravoslavni oci, temeqno razlikovawe koje pokazuje razlikovaweteologije i ikonomije, izgleda da odriËe dowi tekst, (podvlaËewa prevod.)oËigledno zbog greπke ili nepaæwe. Vidi J. Zizjulas, ’Ap\ t\ proswpe8on ehV t\pr\swpon (‘H sumbol¥ t¸V paterik¥V qeolog7aV ehV t¥n ∑nnoian to? pros¶pou), ukwizi Jarist¥ria ehV tim¥n to? Mhtropol7tou G†rontoV Jalkhd\noV Mel7twnoV, Qes-salon7kh 1977, str. 299: „Konkretnije ovo znaËi da Bog, kao Otac a ne kao „suπtina“,time da „jeste“ stalno potvruje svoju slobodnu voqu da postoji, i ovu potvrdu upra-vo Ëini Wegovo TrojiËno postojawe: Otac iz qubavi - dakle slobodno - raa Sina iishodi Duha. Ako postoji Bog, postoji zato πto postoji Otac, dakle Onaj, koji izslobodne qubavi raa Sina i ishodi Duha“. Ali ono πto je „po prirodi“ ne potpadapod slobodu voqe, nego samo ono πto je „po htewu (voqi)“. Arije je upravo u ovozloslavqe upao, sa kojim se borio Atanasije Veliki (podvlaËewe prev.); tvrdio jeda je Logos proizvod slobodne voqe Oca, stvar koja po Atanasiju Velikom vaæi samoza stvarawe tvorevine. Prema tome Atanasije Veliki pravi razliku izmeu veËneTrojice i Trojice u ikonomiji, dok Arije ne pravi tu razliku. Po Ariju moguÊe jerazlikovawe boæanske suπtine i boæanske energije Oca, ali ostala dva lica, Sini Sveti Duh, ne ubrajaju se u porodicu nestvorene i jednosuπne Trojice. A ovo biva,jer Logos, po Ariju uvek, proizilazi iz voqne energije Oca, a naravno ne od „poprirodi“ veze Oca sa Sinom. Kao πto Êemo videti kasnije, posledice su ove pogub-ne u iskustvu i uËewu o iskupqewu (kraj fusnote iz kwige g. Macukasa).

47 Kao gore, PG 26, 461 C.48 Kao gore, PG 39, 285 C - 288 A. Uporedi i Kiril Aleksandrijski, Di≤logoV

per7 ‘Ag7aV te ka7 ‘Omoous7ou Tri≤doV 2, PG 75, 780 B: „Jer Otac je ne bez uËeπÊa voqe(Ô‡Î àÓÂıÂÏ‹Ùˆ˜) to πto je po prirodi, imajuÊi za pomoÊnika prirodi voqu dajeste to πto jeste“.

49 Kao gore, PG 26, 464 A.

deli, æiva voqa i htewe OËevo je sam Logos, ne postoji osim wegadruga voqa i htewe u Ocu. Otac promiπqa i hoÊe Sinom svojim, izato je „uvek roditeq po prirodi (gennhtik\V t¸ j0sei)“50 po izrazuAtanasija Velikog. Tako roewe Sina predstavqa u suπtinisamopotvrdu postojawa Oca i ontoloπki izraz wegove slobode.Drugim reËima Otac slobodno hoÊe da postoji veËno (Ωi¨d7wV) kaoOtac, i ova wegova voqa izraæava se u veËnom raawu wegovogSina i Logosa. U ovom smislu Logos kao voqa i htewe Oca ne pred-stavqa samo stvaralaËki i objediwujuÊi uzrok stvorenih biÊa,nego i jedinstveni izraz voqe OËeve da postoji kao „veËni roditeqpo prirodi“. Prema tome nije druga voqa Oca za unutartrojiËneodnose i druga voqa wegova za izvantrojiËne odnose sa svetom, kaoπto je prihvatio netaËno i ishitreno, prema svojoj sopstvenoj kas-nijoj proceni, jedan mladi teolog51. Ukoliko prihvatimo neπtotakvo, trebalo bi, shodno sa teoloπkim pretpostavkama AtanasijaVelikog koje smo razvili gore, da prihvatimo dva Logosa za Oca:jednoga za unutartrojiËne i jednoga za izvantrojiËne wegove odno-se. Atanasije Veliki je meutim u ovoj taËki apsolutno jasan; voqaOËeva i za unutartrojiËne i za izvantrojiËne wegove odnose jejedna i ista, zato πto je jedan saveËni wegov Logos koji predstavqai jedinstvenu voqu i htewe wegovo.

Osim ovoga jedna i jedinstvena voqa, kojom Otac æeli da raaSina i Sin æeli da se raa od Oca ne znaËi da ova voqa odreujeontoloπki odnos izmeu Oca i Sina nego da predstavqa glavniizraz i najjasniju potvrdu jednosuπtnosti izmeu dva boæanskaLica. Tako voqnost (t\ qelht\) boæanskog roewa nije nesaglasnoili dijalektiËki suprotno sa odnosom po suπtini (m† t¥n kat’o<s7an sc†sh) izmeu Oca i Sina. Nesaglasnost ili dijalektiËkasuprotnost voqnosti proishoewa jednoga biÊa od nekog drugog saodnosom po suπtini wihovim i wihovom jednosuπtnoπÊu karak-teriπe iskquËivo i samo nepokretnu prirodu stvorenih biÊa; ne i

32 SVETI KNEZ LAZAR

50 Kao gore, PG 26, 464 B. Vidi i Kiril Aleksandrijski, kao gore, PG 75, 776 B.51 Vidi St. Giagk≤zoglou, «Proleg\mena st¥ spoud¥ t¸V Qeolog7aV to? ≈g.

Grhgor7ou Palam÷ per7 t•n Ωktistwn ºnergei•nfl, u Grhg\rioV ø Palam÷V 74 (1991), str.760, fusnota 74. U ponovnom izdawu ove studije sa naslovom Proleg\mena st¥ Qeolog7at•n Ωkt7stwn ºnergei•n. Spoud¥ st\n ‘ Agio Grhg\rio Palam÷, izdawe „T†rtioV“,Kater7nh 1992, St. Giagk≈zoglou pristupa ispravci greπke koja postoji u prethodnomizdawu wegove studije u Ëasopisu Grhg\rioV ø Palam÷V, karakteriπuÊi sam kao„ishitreno... i pogreπno“ razlikovawe „izmeu ,voqe’ ad intra, koja se odnosi na pre-veËni naËin postojawa Sina i Duha od Oca, i ,voqe’ ad extra, koja kao zajedniËka Tro-jiËna energija povezuje Boga sa wegovom tvorevinom“. Kao πto primeÊuje i sam, „Opas-nost... jednog takvog razlikovawa je jasan: deli se tako jedinstveni karakter boæanskevoqe na teoloπki nivo i nivo ikonomije“ (str. 62 i daqe, fusn. 80).

Drugo, ispravqeno izdawe ove studije, objavqeno je i kod nas pod naslovom:„Prolegomena za teologiju o nestvorenim energijama - studija o sv. Grigoriju Pala-mi“, izdavaË, Bogoslovska duhovna akademija u Srbiwu, 1995. (prim. prev.).

svemoÊnu i nestvorenu prirodu Boæiju. Zato, kao πto primeÊujevrlo karakteristiËno Grigorije Niski, niti jednosuπtnost izme-u Oca i Sina trebalo bi da nas odvede odbacivawu voqnosti bo-æanskog roewa, jer toboæe iziskuje nevoqno i po nuædi roeweSina, niti meutim voqnost boæanskog roewa trebalo bi da nasodvede ka negirawu jednosuπtnosti izmeu Oca i Sina, jer navodnoposreduje izmeu wih voqa52. Jednosuπtnost ova dva boæanska licai voqnost boæanskog roewa nalaze se u Bogu u uravnoteæenoj,neraskidivoj i funkcionalnoj meusobnoj vezi. Da bi bilo jasno irazumqivo ovo mesto i da ne podlegne pogreπnom tumaËewu, Ata-nasije Veliki, koga u ovome verno sledi Grigorije Niski, koristiprimer odnosa svetlosti sa zracima. Kao πto zrak, piπe, ne dugujesvoje postojawe prethodnoj voqi svetlosti, nego potiËe od svet-losti kao wen prirodni porod, „æeqen“ na neki naËin od we, takoi Otac voli i æeli Sina „ne u voqnom promiπqawu, nego po pri-rodi i u istini“, kao πto upravo Sin voli i æeli Oca53. Tako ovajedna voqa izmeu Oca i Sina ne samo da ne Ëini determiniπuÊiuzrok Ëiwenice boæanskog roewa, nego potvruje u posledwojanalizi da Bog kao nedostiæan (0peerbatik\V) i nestvoren pre-vazilazi u tajni boæanskog raawa dijalektiku izmeu nuænosti islobode, koja karakteriπe analogno prirodu i voqu stvorenihbiÊa. Drugim reËima sloboda nestvorenog i nepostiænog Boga priraawu Sina, kao uostalom i pri ishoewu Svetoga Duha, je onto-loπka i ne poistoveÊuje se sa slobodom stvorenih biÊa koja je samomoralna, u stvari sloboda izbora. Zato i po ocima 4. veka, kao πtosmo videli, Otac i „po prirodi“ raa Sina i toga koga raa poprirodi qubi i æeli. I upravo ovo Ëini, izraæava i potvrujewegovu ontoloπku slobodu: wegova trojiËna zajednica.

G) ZAKQU»AK

Sa ovim πto smo rekli pokuπali smo da dotaknemo jedan odnajvaænijih trijadoloπkih problema 4. veka, od Ëijeg reπewa je


52 Vidi kao gore, PG 45, 773 D - 776 A: „Jer niti ova neposredna povezanost(podrazumeva se izmeu Oca i Sina) odbacuje voqu Oca, kao da po nuædi prirodenevoqno ima Sina; niti voqa razdvaja Oca od Sina, kao neko rastojawe izmeu wihumetnuto. Tako da niti odbacujemo iz naπih dogmata voqu onoga koji raa premaSinu, kao da je ugroæeno jedinstvo povezanosti Sina prema Ocu, niti pak nerazdvo-jnu povezanost razdvajamo, kada se posmatra voqa prilikom raawa. Jer to je svoj-stveno naπoj sporoj i teπkopokretnoj prirodi, to da Ëesto nije prisutno istovre-meno u nama i posedovawe neke stvari i æeqa toga; nego sada æelimo da imamo ne-πto od onoga πto nemamo, a zatim pak biva da stiËemo od onoga πto nismo æeleli.©to se pak tiËe jednostavne i svemoÊne prirode, opaæa se sve zajedno i u isto vreme,i to da hoÊe dobro, i to da ima ono πto æeli.“

53 Vidi kao gore, PG 26, 464 BC. Vidi i Grigorije Niski, kao gore, PG 45, 776BC.

34 SVETI KNEZ LAZAR

zavisilo u velikoj meri ne samo osigurawe Nikejske dogme od napa-da Arijanaca, nego i daqi hod razvijawa celokupne Trijadoloπkedogme.

Kao πto smo videli, sa svojim odgovorom na lukavu dilemuArijanaca („Voqno je rodio Otac Sina ili ne voqno“) oci su osi-gurali koliko jednosuπtnost izmeu Oca i Sina, naglaπavajuÊi daroewe Sina ne zavisi od voqe Oca, toliko takoe i slobodu Oca,naglaπavajuÊi voqnost boæanskog roewa. Tako su ukinuli kore-nito metafiziËke pretpostavke, na kojima se osnivala arijanskadilema. Ono πto biva „po prirodi“ u Bogu ne znaËi za oce da bivapo nuædi te prema tome raawe Sina, iako „po prirodi“, nije bezvoqe Oca. Sloboda Oca pri roewu Sina ne zavisi od wegove voqe,nego je povezanost wegove nestvorene i nepostiæne prirode, wego-ve „nedostiæne i neizrecive prirode“ po izrazu sv. Epifanija54,zato je sloboda ontoloπka.

Sa ovim odgovorom koji su dali oci 4. veka u suπtini su osi-gurali veËne egzistencijalne (0parktik—V) odnose Sina i SvetogaDuha nezavisno od voqe Oca, a da se ne povreuje niti sloboda Oca,koji kao izvor i uzrok boæanstva raa Sina i ishodi Duha, nitisloboda Sina koji se raa i Duha koji ishodi. A ovo jer lica SveteTrojice kao nestvorena i nepostiæna nemaju samo moralnu nego iontoloπku slobodu, i stoga u svojim veËnim egzistencijalnim veza-ma prevazilaze dijalektiku nuænosti i slobode, koja karakteriπeanalogno prirodu i voqu stvorenih biÊa.

Ove upravo osnovne postavke pravoslavne Trijadologije nala-ze se sinoptiËki izraæene u lakonskom odgovoru koji je dao, kaoπto smo videli, na odnosnu dilemu Arijanaca sveti Epifanije:„Niti voqno dakle rodi, niti ne voqno, nego nepostiænoπÊu pri-rode; jer prevazilazi boæanska priroda voqu, i ne potËiwava sevremenu, niti je prinudom upravqana“.

Prevod iz kwige: Gewrg7ou D. Martz†lou, ’Orq\doxo d\gma ka7qeologik\V problhmatism\V. Melet¥mata dogmatik¸V qeolog7aV. Qes-salon7kh, 1993.

Prevod sa grËkog: Protosinel Simeon

54 Vidi kao gore, PG 43, 108 C.

SVETI SAVA SVOMEOTA»ASTVU*

Pre 826 godina na srpskom vladarskom dvoru roeno je dete(1174), kome su roditeqi, otac Stefan Nemawa, veliki æupan(1166‡1196) i majka Ana dali ime Rastko. Za to dete æivotopisacDomentijan kazuje da ga „Hristos izabra joπ iz utrobe matere... iuzdiæe na prosveÊewe otaËastva“ (Domentijan, 124). Na dvoru svo-jih roditeqa Rastko se napajao prvim znawima o pravoslavnoj veri,o prostranstvima Srbije i wenom meudræavnom poloæaju na raz-mei gde se suËeqavaju istoËno i zapadno hriπÊanstvo. Iz istori-je Srbije mogao je da sazna, izmeu ostalog, i to da je wegov otac bioprinuen da sazove sabor protiv jeretika zbog stalnog nastojawaRima da svoje jurisdikcione granice pomera πto dubqe premapravoslavnom Istoku.

Pored pomenutih saznawa koja su opredelila ceo æivotni putmladoga Rastka, stekao je on, joπ kao maloletan, i jedno vaænodræavniËko iskustvo. Prema kazivawu æivotopisca Teodosija,„kad odraste do petnaeste godine, roditeqi mu odeliπe jednu stra-nu svoje dræave, kuda je odlazio od oca radi zabave s velmoæama iradi veseqa s blagorodnim mladiÊima“. (Teodosije, 5; prev. M.BaπiÊ, 82). Rastko je, dakle, dobio u posed Zahumqe ‡ Humsku ze-mqu, kako se navodi u Nemawinoj poveqi, izdatoj SpliÊanima. ToznaËi da je imao sve preduslove da æivi bogato i udobno. Meutim,Rastko je teæio duhovnom æivotu i, po reËima Teodosija, „zavoleoje sirotiwu kao retko ko drugi“ (Teodosije, 5-6).

Pre nego πto je postao punoletan, kao sedamnaestogodiπwak,Rastko je napustio dvorsku udobnost i otiπao u Svetu Goru, gde se

* Beseda uoËi Savindana 2000. godine, u Domu kulture u Smederevu, a u sklopuviπednevnog programa: „Jedanaeste smederevske svetosavske sveËanosti 2000“. Or-ganizatori: SO Smederevo, ustanove u kulturi, osnovne i sredwe πkole, Crkvenaopπtina Smederevo i mesne zajednice. DomaÊin: Osnovna πkola „Ilija Milosavqe-viÊ Kolarac“ u Kolarima ‡ dobitnik Svetosavske poveqe 2000. godine.

Preπtampano iz Kwiæevnih novina, br. 1007/1008, Beograd, 1. ¶¶¶ i 15. ¶¶¶2000, str. 1. i 12.

ISTORIJA I UMETNOST

zamonaπio i dobio ime Sava. U monaπkom podvigu uzor mu je bio,uglavnom, sveti Sava OsveÊeni, palestinski pustiwak na prelazu Vu VI vek, koji je takoe kao sedamnaestogodiπwak postao monah, po-tom jeromonah, a kasnije arhimandrit i zakonopoloæiteq svihpalestinskih lavri i isposnika. Tako je i srpski sveti Sava kas-nije postao od jeromonaha arhimandrit, zakonopoloæiteq i „prvi“iguman, odnosno iguman nad svim igumanima srpskih manastira, aliiznad toga i prvi arhiepiskop Srpske autokefalne crkve.

Sva ta svoja dostojanstva, utemeqena na jakoj pravoslavnoj ve-ri i velikom znawu, stavio je sveti Sava u sluæbu svome otaËastvu‡ zemqi Srbiji. Na Svetu Goru je poneo u duπi Srbiju i srpskinarod, da ih molitvama podræi u svakom poboænom nastojawu. Za-to, prema reËima Domentijana, „vazda spremaπe sve ka prenebesnomæivotu, znajuÊi voqu qubiteqa svoga Hrista i æeleÊi da u Carst-vo nebesno smesti sve...“ (Domentijan, 298). Smisao sopstvenogæivqewa podredio je sluæewu i spasewu „svojih“, tj. Srba, radi Ëe-ga, opet po reËima Domentijana, „ne prestade uËeÊi svoje otaËastvosvagda ‡ dan i noÊ“ (Domentijan, 188). A kada je prevodio grËkezakonske tekstove, naziv Romej Sava nije zamewivao imenicomSrbin, veÊ prisvojnom zamenicom svoj, πto znaËi da je svoj jaËe odbilo koje druge odrednice za ispoqavawe svesti pojedinaca o pri-padawu odreenom narodu, odreenom otaËastvu.

To svoje otaËastvo sveti Sava uporeuje sa dobro ograenimvinogradom koji hoÊe da zaπtiti od neprijateqa tako πto stalno iu raznim vidovima radi na uËvrπÊewu srpskog crkvenodræavnogidentiteta. Radi toga u pismu upuÊenom svome ocu Nemawi (odnos-no od 1196. godine monahu Simeonu), kad ga poziva da doe k wemu dabi zajedno obitavali u Svetoj Gori, za Srbiju slikovito, takoeprema pisawu Domentijana, kaæe: „Da vinograd Hristov, predatnam od Gospoda, ogradimo Ëistom ogradom, Ëistom, dobrom i nepo-roËnom verom, da nijedan od zlih zverova ne okusi wegova ploda,nego rasplodivπi ga u sto trudova, prinesemo u onaj presvetliveliki dan Hristu koji je za nas ærtvovan“ (Domentijan, 147).

Iz Ëvrstih crkvenodræavnih temeqa koje su postavili otac isin ‡ Simeon i Sava, razvila se jaka nemawiÊka Srbija koju su, ponuædi, i neprijateqi morali da uvaæavaju. Tri osnovna konstitu-tivna elementa su je, kao dræavu, Ëinila postojanom i moÊnom: 1.svest i oseÊaj svakog Srbina o tome da pripada svome narodu kaosamosvojnom, samobitnom i samodræavnom, odnosno razliËitom inezavisnom od Vizantinaca, Latina, Bugara, Maara i drugih naro-da; 2. jezik koji se po narodu zove ‡ srpski jezik, i 3. pravoslavnavera, odnosno Srpska pravoslavna crkva.

Kada bi sveti Sava danas pohodio Srbiju teπko da bi je pre-poznao. Ona odavno ne podseÊa na dobro obraeni i savesno ogra-eni vinograd. Razgraena je samim Ustavom, koji je Srbe sveo na

36 SVETI KNEZ LAZAR

graane, a pravoslavnu veru izjednaËio sa verskim zajednicama, me-u kojima su i svakojake sekte, Ëiji je zadatak rastakawe Srpstva ipravoslavne vere. Samo je srpski jezik ostao kao zvaniËni jezik udræavi zato πto ne postoji i ne moæe da se kaæe ‡ graanski jezik.Srbi su svedeni na graane kako se ne bi povredila oseÊawanacionalnih mawina u zemqi, koje to obilato koriste te od mawi-ne prerastaju u naciju i dræavu, kakav je sluËaj na teritoriji tuæ-nog srpskog Kosova i Metohije. A pravoslavna vera je pravno, odno-sno Ustavom izjednaËena sa malim verskim zajednicama kako se nebi, toboæe, povredila wihova oseÊawa i prava.

Sve to izbilo je ugaone temeqce zdrave dræave Srbije u kojojje onemoguÊeno da Srbi budu domaÊini. U tako raslabqenu Srbijuprovalili su svakojaki, i sa svih strana, verski i politiËki wenineprijateqi, kojima sveti Sava, takav kakav je bio, mora da smeta.Otuda i one, donedavno, sramne pojave da se ikona svetoga Save iz-nosi iz πkola i sklawa po tavanima, podrumima, ili uniπtava; dase zvaniËno zabrawuju proslave po πkolama na Savindan; da se izπkolskih uxbenika briπe ime sveti Sava i zamewuje iskquËivoimenom Rastko NemawiÊ. Deca su time liπena ne samo one svo-jevrsne radosti koja se doæivqava kad se slavi sveti Sava, nego iistine, i neophodnog znawa.

Ako bi se pisala istorija odnosa Srba prema svetom Savi, vi-delo bi se da nas je nepoπtovawe wegove nauke i lika bacalo nabespuÊa, stradawa, bespokoj, siromaπtvo, a poπtovawe ‡ raalo unama postojanost, mudrost, trpeqivost, mir, procvat.

Evo nekoliko samo primera iz æivota i dela svetoga Save,koji govore o wegovoj naglaπenoj srpskoj pravoslavnoj svesti i oraznovrsnim vidovima sluæewa Rodu i OtaËastvu:

‡ Radi Srba je na Svetoj Gori podigao 1198. godine, sa svojimocem monahom Simeonom, manastir Hilandar. U autonomnom srp-skom Hilandaru kao carskoj lavri treba prepoznati najavu osni-vawa samostalne Srpske crkve. Koliki je bio trud svetoga Save utome da Hilandar stekne autonomiju Ëak veÊu od autonomije bilokoje druge svetogorske carske lavre, a wih je dvadeset, vidi se i potome πto je izdejstvovao da novoizabrani hilandarski igumani neidu caru, u Carigrad, na potvrewe, πto je bila obaveza igumanasvih ostalih manastira. Sam kazuje u 13. glavi Hilandarskog tipi-ka kako je to izdejstvovao: „Drugi se pak (igumani) znamenuju od ca-ra. A ja smerni razumeh πtetu manastirsku u zlatu i u kowima i utrudu πto nastaje od putovawa (u Carigrad), te umolih one blago-verne careve da ne idu igumani k wima radi naznamenawa, negu uzehod wih æezlo, da je u manastiru mesto carskog naznamenawa“.

Istorija Hilandara i istorija Srba uzajamno se proæimajutako, da je jedna bez druge nepotpuna. U vezi s tim setimo se Savinemolitve nad zapustelim Hilandarom, pre nego πto ga je vizantijski

SVETI SAVA SVOME OTA»ASTVU 37

car Aleksije Anel III (1195‡1203) dao „da Srbima bude na veËni pok-lon“: „...Budi mi pomoÊnik Vladiko Hriste Gospode sviju, da satvo-rim dom PreËiste Ti Matere, kao pribeæiπte svima koji Te qube,i deci otaËastva moga...“ (Domentijan, 165). Sava, u stvari, isto poreËima Domentijana: „Svojim velikim bogoqubqem i svojimpremnogim podvigom priopπti svoje otaËastvo Svetoj Gori...“ (Do-mentijan, 298), a iz we prenese u Srbiju „svaki uzor“ (Domentijan,205).

‡ Takoe radi Srba, Sava je u Solunu primio 1204. godinearhimandritsko dostojanstvo, poπto su Latini osvojili Carigrad,Solun i ugrozili mir na Svetoj Gori. Kao arhimandrit, nije biopotreban ni Hilandaru ni Svetoj Gori, veÊ Srbiji. A u dostojanst-vo arhimandrita proizvela su ga Ëetiri Grka arhijereja na Ëelu sasolunskim mitropolitom Kostadijem i to, kako prenosi Domenti-jan, „po svom grËkom zakonu da bude arhijerej“ (Domentijan, 192).

‡ I moπti svoga oca, svetog Simeona MirotoËivog preneo je,1206. godine, iz Hilandara u Studenicu radi Srba prevashodno, kodkojih treba da se proπiri poπtovawe prvog srpskog vladarasvetiteqa, a ujedno i dræavnost Srbije da ojaËa.

‡ Takoe radi Srba, osnovao je 1206. godine StudeniËku arhi-mandriju, sa namerom da iz Srbije potisne jurisdikciju grËkeOhridske arhiepiskopije, pripremajuÊi tako preduslove za osni-vawe samostalne Srpske crkve, a samim tim i za uËvrπÊewe samo-dræavnosti i meunarodnog poloæaja svoga otaËastva.

PomoÊu StudeniËkog tipika je obezbedio potpunu autonomi-ju manastira Studenice tako πto je iskquËio svaku vlast nad wimraπkog episkopa, ali i srpskog vladara. „Zapovedam, dakle, svimavama od Gospoda Boga Svedræiteqa ‡ kaæe u 12. glavi ‡ da ovaj sve-ti manastir bude slobodan od svih koji tu vladaju...“ A vladara ze-mqe zaduæuje da πtiti tu slobodu manastira tako πto „ima da bdinad ovim svetim mestom“, kako piπe u 13. glavi.

U tako obezbeenoj slobodi manastira prvi je prekinuoustaqenu praksu po kojoj su natpisi na freskama bili grËki, ipoËeo da uvodi ÊiriliËke natpise, ispoqavajuÊi i na taj naËin svo-ju svest o srpskoj samosvojnosti.

Prvi je, takoe, on u Studenici uveo svojevrsnu investiturukoja se sastojala u tome da svakom novoizabranom studeniËkom igu-manu arhimandritu igumansku palicu uruËuje, u samoj Studenici,liËno vladar Srbije.

Kao arhimandrit, Sava se episkopski ponaπao, putujuÊi poprostranoj suverenoj Srbiji koja je imala πirok izlaz na more, tepo woj, kako piπe Teodosije, „mnoge crkve, male i velike, sazdaSveti dok je bio arhimandrit u Studenici, ne samo kamene nego idrvene, da se na svakom mestu wegove dræave slavi Bog“ (Teodosije,97). U tom svojstvu arhimandrit Sava, opet po reËima Teodosija,

38 SVETI KNEZ LAZAR

„stvaraπe velika dela... jer iduÊi po svoj zemqi svojega otaËastvaapostolski propovedaπe Jevaneqe... propovedaπe krπtewe... je-resi razoravaπe, crkve podizaπe... i ukraπavaπe svoje otaËastvoobiËajem i zakonom hristoimenitih qudi... a oni koji u vlasti be-jahu dobivahu zapreÊewa zbog uvrede, i svi ubogi bejahu uteπa-vani...“ (Teodosije, 95‡96).

‡ Radi Srba, Srbije i wene veÊe samodræavnosti Sava je u pr-voj polovini XIII veka otiπao u Nikeju, gde je preko cara zatraæioda utiËe na patrijarha, po reËima Domentijana, „da mi osveti zaarhiepiskopa jednoga od moje braÊe koja je sa mnom, da ga ima zemqaotaËastva mi na osveÊewe svoje“ (Domentijan, 218). Molba je pri-hvaÊena. Za arhiepiskopa je posveÊen bio sam Sava i tako je osno-vana Srpska pravoslavna crkva. Taj izuzetno vaæan istorijski Ëinnije bio ostvarewe samo Savine æeqe, i wegovog brata StefanaPrvovenËanog koji je veÊ primio bio 1217. godine kraqevsku krunuod rimskog pape Honorija III (1216‡1227), nego, svakako, ostvareweodranije zaËete iste ideje i wihovog oca Stefana Nemawe, sobzirom da, prema vladajuÊoj tada crkvenopolitiËkoj ideologiji,pravoslavna dræava ima pravu punoÊu suverenosti onda kada u svo-jim granicama ima i samostalnu crkvu.

‡ Radi potpunog osamostaqewa Srbije Sava je, veÊ kao prviarhiepiskop novoosnovane Srpske crkve, poslao u Rim svoga epi-skopa Metodija sa pismom rimskom papi Honoriju III, kao „papivelike rimske dræave“, po reËima Domentijana, obaveπtavajuÊi otome da je i sam Bogom venËan neutajenom blagodaÊu arhijerejstva,i da mu poπaqe blagoslov prehvalnih apostola Petra i Pavla, Ëi-ji je grob u Rimu, „kako bi venËao brata svoga na kraqevstvo poprvom kraqevstvu otaËastva wihova, u kojem je i otac wihov poboæastvenom promislu roen ‡ u mestu zvanom Dioklitija (tj. uDukqi, odreenije ‡ u danaπwoj Podgorici), koja se odranije zovekraqevstvo“ (Domentijan, 245‡246). Drugim reËima, obaveπtava otome da Srbija sada ima svoju crkvu i svoga crkvenog poglavara, ato znaËi da ima sve preduslove da ubuduÊe ne traæi za svoje vladarekraqevsku krunu od rimskog pape. I zaista, od tada vladare Srbijekruniπu iskquËivo poglavari Srpske pravoslavne crkve. Tako jeSava na ÆiËkom saboru, s poËetka treÊe decenije XIII veka, prvi popravoslavnom obredu krunisao za prvog kraqa Srbije svoga brataStefana PrvovenËanog.

Ali, na tom ÆiËkom saboru Sava je joπ neπto veoma vaænouradio za Srbe i Srbiju. Izgovorio je Ëuvenu ÆiËku besedu opravoverju da bi potisnuo latinsko krivoverje koje se πirilo poSrbiji uglavnom pomoÊu iskvarenog Simvola vere. Teodosije u vezisa tim istiËe Savine reËi: „HoÊu, dakle, ispovedajuÊi veru svi, dase obavestim kako verujemo. Znam da se smatrate za vernike, i dasmo najpre svetim i prepodobnim ocem naπim Simeonom nasaeni


pravoverjem...“ (Teodosije, 147‡148). Zatim kaæe: „Naumih da vamgovorim besedu o jeresima...“ (Teodosije, 148). Poπto su prisutniËuli pravu nauku i savete, svi rekoπe: „Verujemo onako kako zapo-vedaπ i ispovedamo onako kako nas ti, Vladiko, nauËiπ“ (Teodo-sije, 151). Posle toga, Sava je triput naglas Ëitao Simvol vere,Ëlan po Ëlan, a za wim su ponavqali samodræac Stefan Prvoven-Ëani i sav prisutni narod. Triput se naglas Ëitalo kako bi se nau-Ëilo da se Simvol vere izgovara bez jeretiËkog latinskog dodatkaFilioque u 8. Ëlanu, zbog kojeg su rimokatolici i nazivani bogomi-lima.

Izvori kazuju da bogomili koje je Nemawa strogo kaæwavao iiz Srbije proterivao nisu bili oni stari bogomili ‡ poznati kaodualisti po tome πto uËe da je svet nastao od dva naËela, Boga iSatane, i da je vidqivi svet, kao tvorevina Satane, potËiwen zlu ‡veÊ Latini koji su kvarewem Simvola vere reËju Filioque uveli dua-lizam u dogmatsko uËewe o Svetoj Trojici, verujuÊi da Duh Svetiishodi ne samo od Oca nego i od Sina. Zbog toga su nazvani novimbogomilima. Ovu istinu mnogi istoriËari joπ uvek uporno skri-vaju u nameri da pravoslavne Srbe u Srbiji i Bosni sredwega vekaopterete masovnim bogomilstvom. Neoprostivo im je to πto takvuneistinu proturaju i preko πkolskih uxbenika, zavodeÊi nastavni-ke i ake.

‡ Kada je Sava postao arhiepiskop, iz Ohrida mu je, od arhi-episkopa Dimitrija Homatijana, stiglo pismo puno prekora, u ko-jem mu, pored ostalog, kaæe da ga je „porobila qubav prema otaxbi-ni“. (Celo Homatijanovo pismo Savi, na grËkom i srpskom jeziku,v. Miodrag M. PetroviÊ, StudeniËki tipik i samostalnost Srp-ske crkve, Beograd 1986, str. 136‡143; 158‡162). UËinio je to Homa-tijan u oËaju, i to onda kada je konaËno shvatio da je Sava sa osni-vawem Srpske crkve sasvim potisnuo iz Srbije dotadaπwu ohrid-sku crkvenu jurisdikciju, osnovao nova episkopska sediπta i zaepiskope umesto Grka postavio Srbe.

‡ Radi veÊeg ugleda svoga pravoslavnog otaËastva Sava je pu-tovao u strane dræave, ne samo u Vizantiju, Ugarsku, Bugarsku, negoje preko Svete Zemqe stigao Ëak na Sinaj, gde je u manastiru SveteEkaterine proveo ceo Vaskrπwi post i svake subote sluæio svetuliturgiju na vrhu Horiva, u hramu posveÊenom proroku Mojsiju, namestu gde je ovaj razgovarao sa Bogom i gde je primio Deset Boæi-jih zapovesti.

‡ ©ta je najviπe moglo da utiËe na svetoga Savu da Srbijuuzdigne na stepen pravoslavne kraqevine? Svakako to πto je raz-drobqenost Vizantijskog carstva, usled upada Latina u Carigrad1204. godine, omoguÊila veÊi uticaj Rima na balkanske pravoslavnenarode. Bugari su odmah prihvatili uniju. Primas Bugarske crkveje veÊ u novembru 1204. godine krunisao, sa blagoslovom pape Ino-

40 SVETI KNEZ LAZAR

Êentija III (1198‡1216), Kalojana za kraqa. Institucija kraqevstvaje tada postala posebno vaæna. A na osnovu vladarske titule odre-uje se rang meu vladarima, pa sledstveno tome, i pravnopolitiË-ki poloæaj dræave se rangira. Savi je moralo da zasmeta to πto jeBugarska tada, kao kraqevina, imala viπi dræavni rang od Srbije.Sem toga, po wegovim strogo pravoslavnim shvatawima, nepri-hvatqivo bi bilo da srpsko kraqevstvo zavisi od pape ili da sepomiπqa na uniju sa rimokatolicima.

Radi toga, uglavnom, Sava uopπte svoga oca Stefana Nemawune naziva velikim æupanom. On u svesti ima ono πto je i papinapisao, a to je, da je wegov otac roen u Dukqi „koja se odranijezove veliko kraqevstvo“. O svome ocu piπe kao o „gospodinunaπem i samodrπcu koji je carevao svom srpskom zemqom, dodajuÊi:„Bog postavi ovoga samodræavnoga gospodina da caruje ovom srp-skom zemqom“ (Æivot svetog Simeona Nemawe, izd. V ∆oroviÊ,Spisi sv. Save, Beograd ‡ Sr. Karlovci 1928, 151). Zatim se pita:„Kako Êemo ovoga nazvati? Vladarem li, a uz to i uËiteqem“ (isto,152), da bi malo daqe rekao kako je Nemawa bio „svima divni istraπni vladar vladarima i gospodar gospodarima, i prosto reÊi,drugi mu neÊe biti ravan“ (isto, 154‡155). Savina briga o titulaturisrpskih vladara jeste, u stvari, briga o Srbima i wihovom otaËastvuda poput dobro obraenog i ograenog vinograda saËuvaju samosvo-jnost, samobitnost u pravoslavnoj crkvenosti i dræavnosti.

‡ Sava je πtitio Srbiju ne samo od upada ili πirewa jereti-ka, nego i od vojnih neprijateqskih upada. Tako je u ime svoga brataStefana vodio, oko 1214. godine, pregovore sa bugarskim oblasnimvelikaπem Strezom, koji je sa juga ugroæavao bezbednost Srbije.UËinio je to kad je video da Stefan sprema vojsku i oruæje da krenena Streza, jer, kako kazuje Teodosije, „saoseÊaπe srcem u brizi bra-ta; sastradavaπe, dakle, i duπom za otaËastvo svoje i æaqaπe svojesunarodnike, pomiπqajuÊi kako u sudaru mnogoga oruæja nije mogu-Êno da ne bude mnogo krvi, a osobito za one koji se bore sa toplomverom i usrdno, pa zaustavqaπe samodrπca i sve naËelne vojvodewegove, reËima: ‘Idem prvo ja neprijatequ i govoriÊu mu, pa ako imene, kao i mnoge do sada, ne posluπa kad ga budem pouËavao o Bogu,onda vi Ëinite svoju ËoveËansku duænost’ “ (Teodosije, 108‡109;prev. M. BaπiÊ, 165‡166). Sava, dakle, niπta unapred ne zna odre-eno o ishodu razgovora πto Êe imati, a joπ mawe je mogao da zna omoguÊoj iznenadnoj smrti Strezovoj. Stoga je proizvoqan i tenden-ciozan nedavni pokuπaj da se Savi pripiπe nekakva umeπanost utu smrt. (Videti: Radivoj RadiÊ, Sveti Sava i smrt oblasnog go-spodara Streza, Sveti sava u srpskoj istoriji i tradiciji, SANU,Beograd 1998, str. 51‡61).

Istim oruæjem, tj. poukama o Boæijoj pravdi, Sava je osujetionameru ugarskog kraqa Andrije ¶¶ (1205‡1235) da udari na Stefana,


jer mu je zasmetalo wegovo krunisawe za kraqa. „A Sveti (tj. arhi-episkop Sava) ‡ po reËima Teodosija ‡ koji se ne lewaπe da se naena pomoÊi svakome ko je bez pravde i oæaloπÊen, kako joπ viπe dausrdno ne saoseÊa za otaËastvo i brata...Posluπa, dakle, brata ipoe...truaπe se da prema svome oruæju ‡ pravednim, boæastvenimreËima obori oholu namisao wegovu (tj. ugarskog kraqa), jer mubogoreËitim svojim jezikom mnogo izgovori o pravdi i istini iqubavi, ‘i πto ne godi tebi, reËe, ni drugima ne Ëini’“ (Teodosije,153; prev. M BaπiÊ, 200‡201).

‡ Meu velike darove koje je sveti Sava ostavio Srbima, unameri da ih obogati znawima i uËvrsti u pravoverju, spadajuwegovi raznorodni spisi ‡ Æitije i Sluæba ocu Simeonu, manas-tirski tipici, odnosno obraznici ili ustavi. A najobimnije inajznaËajnije wegovo delo je Zakonopravilo ‡ kwiga dogmatske,crkvenopravne i graanskopravne sadræine. PomoÊu te kwige nesamo da je utemeqena Srpska crkva i uËvrπÊena dræavnost Srbije,nego je voena briga o Ëoveku od zaËeÊa do smrti i posle, u skladusa normama crkvenog, porodiËnog i naslednog prava. Kolika jevaænost Zakonopravila moæe se zakquËiti i po tome πto Srbi izwega saznaju, izmeu ostalog:

‡ da je jezik πto i svetlost, i da su mnoge srpske reËi zabo-ravqene, odnosno zamewene tuim reËima, kao na primer, sestre-nica umesto svastika, sluπaliπte umesto auditorijum; neke reËisu prepuπtene drugima, kakav je sluËaj sa onim koje su saËuvane uupotrebi na severozapadu Balkana, kao na primer, tisuÊa umestogrËke reËi hiqada, gnojivo umesto ubrivo, osobni umesto liËni,kamo umesto kuda, uhiπten odnosno uhiÊen umesto uhapπen, zarob-qen i dr.;

‡ da je pravi smisao æivqewa qubav Ëoveka sa Bogom i qudi-ma, iz Ëega proistiËe mir i uspostavqa ravnoteæa, kako u duπi ta-ko i naspram vasione;

‡ da se porodica zasniva u skladu sa odreenim crkvenogra-anskim propisima i da se, pri tome, strogo vodi raËuna o stepeni-ma srodstva, poπto se sklapawe braka dozvoqava tek od osmog ste-pena;

‡ da crkva i dræava meusobne odnose treba da ureuju na os-novu teorije o simfoniji ‡ saglasju tako πto Êe podjednako i jednai druga da poπtuju sveπtena pravila kao poruke Duha Svetog, koji-ma je ishodiπte u Bogu ‡ izvoru svake vlasti, svetovne i crkvene.Podjednaka obaveza vladara zemqe i poglavara crkve da se povinu-ju sveπtenim pravilima iskquËuje moguÊnost dominacije jedne vla-sti nad drugom. Teorija o saglasju obavezuje, koliko crkvu toliko idræavu, na meusobnu saradwu za dobro naroda tako πto se uzajam-no uvaæavaju i pomaæu, ne dirajuÊi jedna drugoj u osnove ustrojstvai upravqawa;

42 SVETI KNEZ LAZAR

‡ da zakon treba da bude car i ogledalo svima, od vladara icrkvenog poglavara do prosjaka;

‡ da je RimokatoliËka crkva odstupila od prvobitnog zajed-niËkog pravoverja, πto pokazuju opπirni spisi koje je Sava sarazlogom uneo u Zakonopravilo;

‡ da izmailÊanska vera, kako doslovno piπe, „i do danas...obmawuje qude“, iz Ëega treba zakquËiti da je Sava vidovito, mno-go pre pojave Turaka na Balkanu, predoËio Srbima opasnost od mu-hamedanstva. Pitamo se da li bi danas postojalo, i koliko, neisla-miziranih Srba da tog spisa ‡ O izmailÊanskoj veri ‡ nije bilo uZakonopravilu.

ProuËavawem te najveÊe srpske kwige dolazi se do saznawakoje i tugu izaziva, jer je domaÊi pravni fakulteti joπ uvek dræepo strani iako u woj, od ukupno 64 glave, cela 55. glava sadræiGraanski zakon sledeÊe sadræine: 1. O sklapawu veridbe; 2. Overidbenom zalogu; 3. O veridbenim darovima; 4. O uslovima zasklapawe braka; 5. O vaqanosti braka; 6. O veridbenom daru; 7. Ozabrawenim brakovima; 8. O regulisawu miraza; 9. O potraæivawumiraza i wegovih tereta; 10. O darovima izmeu muæa i æene; 11. Orazvodu braka i wegovim uzrocima; 12. O poklonima; 13. O poni-πtaju poklona; 14. O prodaji i kupovini; 15. O emfitevzi (dugoro-Ënom, otuivom i naslednom zakupu zemqe za obraivawe); 16. Odugu i zalogu; 17. O iznajmqivawu; 18. O ostavi; 19. O sklapawu or-takluka; 20. O raskidawu ortakluka i najma; 21. O zaveπtawu puno-letnih; 22. O zaveπtawu onih koji su pod vlaπÊu svojih roditeqa;23. O zaveπtawu osloboenih; 24. O zaveπtawu episkopa i monaha;25. O obarawu zaveπtawa; 26. O oslobaawu potËiwenih; 27. O sve-docima; 28. O rukopoloæewu episkopa i prezvitera; 29. O kodi-cilu, tj. o dopuni zaveπtawa; 30. O naslednicima; 31. O naknadi; 32.O deobi; 33. O liπenima nasledstva; 34. O slobodama; 35. O poklo-nima koji se daju zaveπtajem (legati), ili za æivota ili po smrti;36. O starateqima; 37. O tome kada treba zajmodavci da tuæe nasle-dnike umrlih; 38. O izgradwi novih kuÊa, o obnovi starih i o dru-gim stvarima; 39. O kaznama; 40. O podeli (ratnog) plena.

I druge graanske odredbe postoje u Zakonopravilu, ali to zasastavqaËe dvotomne Pravne enciklopedije, Beograd 1985, sa blizu2000 stranica, nije bio dovoqan razlog da ga bar pomenu. Meutim,zbornik RimokatoliËke crkve Corpus juris canonici nije zaobien.Skrivano je, dakle, Zakonopravilo od javnosti kao πto je skrivanai ikona svetoga Save da je deca ne bi gledala po πkolama. A u vremekad su Srbi imali Zakonopravilo tada danas civilizovani, naprimer, Nemci, Francuzi, Maari nisu imali pisano zakonodav-stvo. Jedino su Englezi u to vreme (1215) imali zakonski spis podnazivom Magna carta, ali to je bio samo jedan svitak na pergamenu ito na latinskom jeziku, a Zakonopravilo ima oko 800 stranica is-


44 SVETI KNEZ LAZAR

pisanih, takoe na pergamenu, srpskoslovenskim kwiæevnim je-zikom.

Sveti Sava nam je, dakle, ostavio Zakonopravilo da budeogledalo i putokaz u æivotu svakom Srbinu, crkvi i dræavi, o ËemureËito svedoËi i Pogovor, sroËen na kraju kwige:

„Pojaviπe se na svetlost slovenskog jezika ove bogonadahnutekwige, zvane Nomokanon, jer pre toga behu pomraËene oblakom mu-drosti grËkog jezika; sada pak zablistaπe, to jest protumaËene su iblagodaÊu Boæijom jasno sijaju, odgoneÊi tamu neznawa i sve pro-sveÊujuÊi svetloπÊu razuma, i od greha izbavqajuÊi. Svaki pak uËi-teq, odnosno episkop ili prezviter, ili drugi ko ima uËiteqskiËin, ako ne zna dobro ove kwige ‡ ni samog sebe ne zna ko je, a pro-niknuvπi u dubinu ovih bogonadahnutih kwiga, kao u ogledalu vi-deÊe i sebe kakav je, i kakav treba da bude, i druge Êe poznati i nau-Ëiti.

Izie na svetlost naπeg jezika ovo pismo trudom i velikomqubavqu i æeqom iz mladosti posveÊenog i bogoËastivog i preo-sveÊenog i prvog arhiepiskopa sve srpske i pomorske zemqe kirSave, sina prepodobnog Simeona, prvog nastavnika sve srpske ze-mqe...“

Savino sveukupno sluæewe otaËastvu, pa qubav i briga o tomeda Srbi budu visoko prosveÊen narod, obavezuju nas da mu se dosto-jno oduæujemo i da iskajavamo svoja i svojih predaka ogreπewaprema wemu. Duæni smo da ga poπtujemo i da mu se divimo poputwegovog uËenika i æivotopisca Domentijana. Ovaj ne zaboravqa daistovremeno naglasi i prosvetiteqsku ulogu roditeqa, svetog Si-meona i svete Anastasije, u oblikovawu Savine duπe da sluæi Bogui otaËastvu. Tako, na primer, kaæe, „...Dobro vaspitan od wih iBogom nauËen poloæi dobar primer svome otaËastvu“ (Domentijan,131). On je, u stvari, taj koji Êe, prema istom æivotopiscu, „svojeotaËastvo privesti na veliku poboænost, i dovrπiti nedovrπenood svojih roditeqa“ (Domentijan, 120). Zbog svih tih zasluga Do-mentijan za Savu osnovano kaæe da je „bio voæd otaËastva na bla-goverije i na svetiwu“ (Domentijan, 320).

Sveti Sava je, kao „voæd otaËastva“, uËvrstio „pravoverije“,tj. pravoslavnu veru; uveo „blagozakonije“, tj. dobre zakone; uspo-stavio „blagoËinije“, tj. dobar poredak; sprovodio „ispravlenije“,tj. ispravqawe vere i svega πto nije kako vaqa. Bez takve osnove ipotke ne moæe se govoriti o pravoj Srbiji kao dræavi, ali ni oSrpskoj crkvi kao zaista pravoslavnoj.

U Beogradu, o Savindanu 2000.Miodrag M. PetroviÊ

MU©KI I ÆENSKI KRSTUVOD

OP©TE PODELE CRKVE

Muπka i æenska crkva

Opπte je poznato da u dubokoj tradiciji Crkve postoji po-dela:

Na sveto i profano, na netruleæno i na truleæno, na muπkoi æensko, na nebesko i zemaqsko, na veËno i prolazno, na besmrtnoi smrtno itd.

I u samoj Crkvi ‡ hramu kao graevini sazdanoj od postojanetvari moæe se definisati analogna podela na:

Konstantinov znak krsta na Sionu

¶ KUPOLA ‡ POSTOQE ‡ TELO HRISTOVO ‡NETRULEÆAN DEO

1. Glavni deo Crkve je netruleæan, Ëvrsti zidovi i svodoviglavnog broda crkve zidani su od trajnog, netruleænog, neorgan-skog i nezapaqivog graevinskog materijala, odnosno teπkimkamenom ili opekom, povezanih svojom teæinom u poËetku, ali kas-nijim razvitkom i oËvrslim plastiËnim malterom ili zalivenimolovom, tako da se opeka ili kamen oslawaju jedan na drugi u redu iveπto sloæenom krutom slogu koji je u ravnoteæi. Oblici ovogdela crkve trebaju obavezno po pravilu da imaju kupolu i svodove,koji se nikada neposredno ne oslawaju na tlo, nego imaju posrednosvoja uporiπta i oslonce na masivnim ravnim zidovima postoqa nabrodu.

I sami brodovi tvrde Crkve na koje se oslawa kupola mogu dabudu po istom pravilu krsta sa kupole da budu „ukrπteni“ i da po-navqaju i oponaπaju u daqem te krstove razvijajuÊi suπtinu wiho-ve Tajne kojima su odozgore blagosloveni, a koja Êemo pravila usledeÊim temama istraæivati.

Ova stamena crkva postojanog netruleænog materijala zove sepored ostalih naziva i „muπka crkva“. Na osveÊewu temeqa poje seza kamen i opeku, odnosno za ovaploÊewe zdawa nebeskog Boga Lo-gosa kroz koji Bog Logos stupa na tlo, odnosno na tvrdi i osveÊenikamen na kome je sazdana Crkva Boæija.

¶¶ BROD ‡ PRIPRATA ‡ BOGORODICA ‡TRULEÆAN DEO

2. Truleæni deo, Ëiji se „zidovi“ po pravilu grade kao pred-vorje ispred spoqweg, zapadnog dela glavnog broda crkve koji sezove narteks ili priprata, koji se u suπtini ne zida kamenom iliopekom na opeku u ravnoteæi, nego se slaæe, odnosno teπe, reæe iËapi od lake konstruktivne i prave i æive savitqive i elastiËneorganske drvene i zapaqive i truleæne grae, koje Ëine konstruk-ciju πtapova, greda i balvana koja se u statici zove „prosta greda“.I danas u svakodnevnoj graevinskoj praksi drvene kuÊe se smatra-ju privremenim objektima, ma koliko one bile solidne, dok su kuÊeod kamena i opeke tretirane uvek kao trajni, odnosno netruleæniobjekti.

Ovo spoqno predvorje Crkve, u suπtini je uvek „drvena cr-kva“ i po pravilu se zove „æenska crkva“. Na osveÊewu temeqa pojese za drvo za drugu, smrtnu ovozemaqsku jedinosuπnu prirodu ova-ploÊewa.

46 SVETI KNEZ LAZAR

KAKO JE KRST POSTAO HRI©∆ANSKA SVETATAJNA

MISTIKA KRSTA

Danas hriπÊanska crkva polaæe jedino autorsko pravo naznak krsta. Meutim mnogi narodi daleko pre Hristovog ovaplo-Êewa krsta, kao i vekovima posle Hrista prepoznavala je ovaj znaksvaki na svoj naËin. NaveπÊemo samo neke primere:

Krst kao svoj simbol i dan danas imaju mnogi pagani, kao reci-mo Tuarezi iz Sahare sa tradicijom od bar dva milenijuma preHrista, a da pri tom nisu bili niti su danas hriπÊani.

Posle Hrista muslimani su u svojoj „sufiji“ (mudrosti) defi-nisali su tajnu metafizike krsta kao uznoπewe po stupwevima uvisinu i rasprostirawem u πirinu do savrπenog Ëoveka ‡ prorokaMuhameda, a nesumqivo nisu hriπÊani.

Pozitivna evropska geometrija uspostavila „Dekartov koor-dinatni sistem“ kako u ravni tako i u prostoru sa tri koordinatena kome je uspostavqena savremena nauka, koja moæe, a ne morabezuslovno da bude hriπÊanska.

Naπ stav je da su sva ova tumaËewa krsta delimiËno u pravu ida odgovaraju wihovom ciqu kojeg su postavili. Vrlo Ëesto moæe-mo i od ovih taËnih ili netaËnih, istinitih ili laænih da prisvo-jimo mawi ili veÊi deo wihovog shvatawa, ali to ne bi bilo po-πteno moæda isto toliko koliko je nepoπteno πto satanisti uzi-maju Ëesto potpuno isti oblik naπe Svete Tajne Krsta samo πto juokreÊu naopaËke.

Meutim, naπ ciq je Vaskrsewe i sinarhija svih æivih imrtvih kroz Hristovo postradawe na krstu. Naπa teologija moæe,ali ne mora da objaπwava niπta, vaæno je da se veruje ili pak da seu posledwem trenutku poveruje. Ipak pokuπali smo da ono s Ëimesmo se rodili i s Ëime pre svega æivimo, i da prostim posmatra-wem, zabeleæimo πta postoji u naπoj pravoslavnoj crkvi i da toπto jeste bez sumwe veÊ 2000 godina da isprojektujemo na SabornomHramu Hristovog Vaskrsewa u Podgorici. Od tog Krsta se i poËe-lo kao kquËem da otkquËava kutija u kojoj se nalazila tajna celovi-tog reπewa.

MU©KI, POBEDONOSNI ZLATNI KRST CARASINA KONSTANTINA I ÆENSKI,

STRADALNI»KI DRVENI KRST CARICE MAJKEJELENE

Meutim, nema crkve bez krsta. Crkva bez krsta je „nekrπte-na“, kao πto i Ëovek ako nije krπten nije hriπÊanin i ne Ëeka

MU©KI I ÆENSKI KRST 47

vaskrsewe mrtvih. Crkva bez krsta ne moæe da bude mesto gde seBog ologosio, odnosno ne moæe da bude Hram, jer jednostavno BoæjiSin tu nije prisutan jer tu nije mesto Boæjeg prisustva.

Krst je pre svega Ëin silaska Duha Svetoga sa nebesa, on sadr-æi neizmernu silu Svete Tajne krπtewa sa kojom se pobeuje smrt.

NalazeÊi se po razmerama i shvatawima onoga doba na krajusveta, u Britaniji sa svojom majkom Jelenom, u sred svetloga danasijajuÊi jaËe nego sunce, a pri zalazeÊem suncu, caru Konstantinu iwegovoj vernoj vojsci javio se na nebesima „Krst Gospodwi“ sa po-rukom: „ovim pobeuj“ (Ava Justin)

Carska verna vojska bila je ovim osvedoËena, ali i prestrav-qena, jer je do tada razapiwawe na krst bio rimski simbol stra-viËne smrtne kazne za razbojnike. Meutim, caru se posle u tokunoÊi javio sam Isus Hristos rekavπi mu:

„NaËini izobraæewe ovog znamewa, i naredi da se nosi predpukovima, pa Êeπ pobediti (ne samo Maksencija nego i) sve nepri-jateqe svoje.“ (Ava Justin)

Car ispriËa doglavnicima viewe svoje, i pozva veπte zla-tare i naredi im da od zlata, bisera i dragog kamewa saËine »asnikrst po uzoru na znamewe koje se javilo. Pored toga on naredi vojs-ci svojoj da svaki vojnik izobrazi znak krsta na svojim oruæjima, naπlemovima i πtitovima. (Ava Justin)

PrimetiÊemo, da ovaj izobraæeni krst ne imaaπe niËegatruleænog u sebi, naprotiv saËiwen je bio od najtrajnije ovoze-maqske tvari, zlata, i najtvreg dragog kamewa.

48 SVETI KNEZ LAZAR

A. Muπki zlatni pobedonosni Krst Boga Ëogosa

Car Konstantin je dar Svetoga Duha zlatnog peËata, siπlogsa nebesa, stavio na πtit, i na svoj πlem, i sa wime je pobedio svet-sku pagansku i razvratnu prestolnicu Rim. Uvidevπi svu izo-paËenost Rima odluËio je da ustroji Novi Rim, neoptereÊen pagan-skom proπloπÊu i Novu vaseqensku prestolnicu, hriπÊanskiDrugi Rim ‡ Romeju. Nad malim ribarskim naseqem Vizantionomprovideo je kao znak veliki, pre bi se moglo reÊi bleπtavi negoplameni krst na nebesima. Taj trepteÊi krst od tada postao jeznamewe Svetog vaseqenskog pravoslavnog carstva.

Carigradski krst

Teπko je bilo predstaviti ozareni zvezdani krst æive iskrekoja treperi i koja se teπko moæe predstaviti nekim nepokretnimlikovnim i mrtvim simbolom, onako kako bi to zahtevala pravilaheraldike. U ono vreme vatra se palila izbijawem iskre ocilimaudarcima o kremen i razgaqivawem iskre u suvom trudu. To je pravatajna znaËewa Ëetiri naspramna ocila koja se postavqaju uz Ëetirikraka krsta da bi se prikazale iskriËave zvezdice koje iskaËu, ivatru koja se iz we razgaquje.

Taj ravnokraki „jelinski krst“ sa Ëetiri ocila postao jetradicionalni i veoma prepoznatqiv grb Carigrada ‡ Konstanti-novog grada ‡ Konstantinopolisa. Ovaj krst je krst celokupnogcarstva nebeskog, a to πto je siπao na tlo samo je zanemarqivomali, ali vaæan i nezamewqiv deliÊ Vaseqenskog carstva, kojenije nadleæno samo ovde na zemqi veÊ u celoj vaseqeni. U vaseqenine postoji zemqina teæa i zato su kraci krsta uvek jednaki

(Ovaj grb su tek mnogo kas-nije Srbi prihvatili kao svoj na-cionalni simbol, odnosno nacio-nalni grb. Romeji (Jelini) su ob-lik ocila videli kao Ëetiri vite(β) ‡ ΒΒΒΒ (Βασιλευσ Βασιλεον,Βασιλειον Βασιλευσιν.‡ (Car Ca-reva Caruje nad Carevima) a Sr-bi su provideli Ëetiri ocilaSSSS tek u doba romantizma inacionalnog buewa kao: „SamoSloga Srbina Spasava“. Ni komu-nisti i wihov „dizajner“ MoπaPijade nisu uspeli da obezvredeovaj srpski grb iako su mu izba-cili krst, zbog toga πto verova-tno wihova ocila ne izbijaju Le-winove „Iskre“ pa nema ni krsta.


Bezsteæinska zraËna sfera sakrstom koju u levoj ruci dræi

arhanel Mihajlo

Jerusalimski krst

Krst prvi meu svim krstovima, je Krst Jerusalima ravnokra-ki krst nad ravnokrakim krstovima. Ovi krstovi nad krstovimamesto Ëetiri ocila, tako imaju Ëetiri mawa naspramna ravnokrakakrsta, i tako u beskonaËnost. Naime tako je kroz simbol veËnostipredstavqen krst Vaskrsewa, jer je Hristos vaskrsao u Jerusalimuali se zatim vazneo na nebesa, u vaseqenu i seo sa desne strane svogOca, Boga koji se niËim ne moæe predstaviti.

Meutim na Vaskrs u Jerusalimu se dogaa svake godine kaonajveÊe savremeno Ëudo. Na Hristovom grobu pali se ozareni pla-men koji pali sveÊe, koji ne moæe da se ugasi ali na kome ne moæeda se Ëovek opeËe i koji ne izaziva poæar.

JELINSKI ILI PRAVOSLAVNI RAVNOKRAKI KRST

Prepoznatqiv je po tome πto takoe kao jerusalimski krstima sve krakove jednake, jer nikada ne stoji na tlu. Jelini, odnosnoRomeji kao i Srbi su nebeski narodi, oni su trajno na nebu, privre-meno na zemqi. Wihovi patrijarsi i carevi nose titulu „vaseqen-ski“ πto je mnogo obuhvatnije nego da su samo zemaqski. Æivot nazemqi je samo jedan specijalni kratak sluËaj veËnoga æivota uCarstvu Nebeskom. U vaseqeni pak, nema gravitacije, pa je i krstbezteæinski, lebdeÊi.

Naπ joπ prednemawiÊki kraq Sveti Jovan Vladimir, prvisvetac meu Slovenima, opet i opet ponovqeno, kao i pre wega πto

50 SVETI KNEZ LAZAR

Krstaπka gravira Carigrada iz XIII veka gde se jasno vidi SSSS i dvoglavi orao

je car Konstantin ugledao je krst, meutim, Sveti srpski kraqugledao je krst ne na nebu meu zvezdama, veÊ kako sleÊe sa nebesana dvoglavom belom orlu.

»ovek je sliËan i teæi onome πto leti visoko i daleko vidi,i na istok i na zapad, a ne onome πto puzi i gmiæe po praπini.

Od tada je znamewe svih naπih vladaoca u slobodi bio dvogla-vi orao na Ëijem πtitu je krst. U suπtini je dvoglavi orao pticakoja leti u odnosu nekada na Ëoveka vrlo visoko, pa pribliæavaverniku tajnu lebdewa iz vazduha u beskonaËni bezvazduπni pros-tor vaseqene. Zato je i grb Vaseqenske patrijarπije dvoglavi oraokoji dræi skiptar i kuglu sa krstom, kao πto je i grb svih pravo-slavnih kraqeva i careva dvoglavi orao.

Samo je knez Miloπ izbacio orla kao privremeno podvoreweAustrougarskom carstvu, jer je s time hteo da ukaæe na razliku odKaraoreviÊa koji je doπao u ime „Heterije“ da obnovi Svetopravoslavno carstvo, da on ne poseæe bar javno za nikakvimcarstvom, da Srbi ne bi bili bioloπki uniπteni.

LAZAREV, ILI BLAGOSIQAJU∆I KRST

Krst sa tri lista na sva Ëetiri kraka imaju ga u svojoj tradi-ciji i pravoslavni i katolici i moæda je krst koji se najËeπÊepojavquje. Sluæi najËeπÊe kao litijski pokretan krst koji se nosina kopqu, i onda ima kuglu, ili ga vladika ili sveπtenik nose uruci da s wime blagosiqaju ili ga nose na grudima i tada nema


Krst Svetog srpskog kraqa Jovana Vladimira na dvoglavom orluLice i naliËje litijskog krsta Svetog Kraqa Jovana Vladimira iz XVIIIveka

koji se vekovima uznosi na Rumiju. Meutim i on je jelinski jednokrak i saloptom

kuglu. NajËeπÊe se taj blagosiqajuÊi krst postavqa iznad ikono-stasa i tada je obavezno æivopisan.

Takav je iz XVIII veka i krst Svetog kraqa Vladimira koji sesvake godine podiæe na Rumiju kao priruËni krst koji se nosi nakopqu ili u ruci. Tradicija je mnogo starija od samog krsta ali seodomaÊila. Ideju da se taj krst trajno postavi na Rumiju po æeqi ver-nika postavio je joπ 1995. mitropolit Amfilohije. Autor novog kr-sta koji je sada postavqen na SHHV u Podgorici imao je u osnoviideju da mu oblik krsta Svetog srpskog kraqa Vladimira koji se uz-nosi na Rumiju bude slikostoqiteq. Meutim u jednom nije bio do-sledan, izbacio je kuglu, pa nije bio u suπtini dosledan ideji. Zatoovaj krst na zlatnoj kupoli Sabornog Hrama deluje teπko i prikivaza tlo a ne uznosi ka nebesima.

Na vrhu Svete Gore na planini visokoj preko 2000 metara krstje postavqen na steni, ali opet i ta stena je prirodno zemaqskotlo, a nije kupola crkve pa zato nema kugle.

LATINSKI ILI KATOLI»KI KRST

Wegovo stablo podiæe se prema svetlom nebu i zakopano jesvojim dowim krakom u tlo, i ne stoji po pravilu na kupoli ili Ëakni na brodu crkve veÊ na torwu ‡ zvoniku. Zvonik postaje deo sta-bla krsta, s Ëime krst viπe ne lebdi na nebesima veÊ samo teæi dase vine u visine neposredno sa tla. Krak koji je okrenut ka zemqije zato najduæi i najËvrπÊi i ojaËan zvonikom. Tako je nosaË svihkrakova vertikala, po zakonima sila zemqine teæe na zemqi imaksimalno stabilan. Krst sa krakom stablom se zato zove „latin-ski krst“ i kao takav je prepoznatqiv. KatoliËki torwevi ‡ zvoni-ci zato su veoma visoki, (kao i vavilonske kule) i naroËito u goti-ci, svom svojom elegantnom konstrukcijom i krstovima na vrhovi-ma usredsreeni su i vuku ka nebesima.

Xinovski katoliËki krstovi u novijoj tradiciji mogu iËeπÊe da stoje sami za sebe (kao Frankov u ©paniji i krst nad Riode Æaneirom). Ukotvqeni u tlu ovi krstovi predstavqaju konaËnozemaqsko carstvo, zato i Papa konaËno vlada nepogreπivo na zem-qi, a πto veæe i zakquËa na zemqi, biÊe vezano i zakquËano i nanebu, i zato Ëvrsto dræi kquËeve u svojoj nepogreπivoj ruci i nasvojoj belo æutoj zastavi. Uporedo sa visokim zvonicima koji se pe-wu u visinu, i lestve Jakovqevog sna nisu lestve kao u nas pravo-slavnih, veÊ su stepenice Ëesto od kamena koje polaze sa tla. Uz ovestabilne stepenice se pewu katoliËki aneli, kao πto se pewusportisti da upale olimpijsku vatru.

52 SVETI KNEZ LAZAR

VAVILONSKA KULA I AJFELOVA KULA ‡SAVREMENI OBELISK ATEIZMA

Utemeqewe drvenog stabla ili zidane kule koja se uzdiæe ivije do nebesa a ukoreweno je, ili je utemeqeno na crnom tluzemqine kore, ima svoje moguÊe granice. NajveÊe drvo na svetu sanajviπim stablom moæe da izraste, kao sekvoja u Americi, do 140metara visine sa preËnikom stabla oko 10 metara i da doæivistarost i preko hiqadu godina. Naπe najveÊe drvo poznato u svetukao „srpsko“ (serbische Fichte), PanËiÊeva omorika izraste i do 40metara visine.

I u naπem narodu, joπ od naπeg praslovenskog Starog Zavetaoboæava se drvo, i ako u zbegu nema crkve, najveÊe drvo, obiËnohrast je crkva. To drvo zove se „zapis“, i svako selo i dan danas po-red crkve ima svoje drvo zapis. U Jevreja je drvo, sedmokraki sve-Êwak ‡ menora, wihovo znamewe za jednoga Boga. Visoko stablooduvek je opËiwavalo qude u teæwi da dosegnu nebesa, pa su mnogiantiËki narodi od kamena gradili stubove u obliku stabla, mnogoveÊe nego πto bi bilo koje drvo moglo da izraste. KonaËno, i kle-sani i zidani stubovi nisu usliπavali teæwu qudi ka visinama pasu poËeli da zidaju „vavilonske“ kule do nebesa ne bi li dosegli dosamoga Boga, ali kako se kaæe u Starom Zavetu, nisu mogli da sedogovore pa im se kula ruπila.

U 1889. godini izgraena je do tada najviπa moguÊa kula, „Ajfe-lova kula“ visoka 300 metara kao tehniËko Ëudo svoga vremena. Obi-Ëno se zaboravqa da je to spomenik Francuskoj revoluciji i svim po-towim revolucijama, pa i krvavoj komunistiËkoj revoluciji.

Podstaknut tim talasom prodora u visine naπ veliki nauËnikMilutin MilankoviÊ izraËunao je kolika bi teoretski bila moguÊanajviπa kula na zemqinoj kugli. Po wegovom proraËunu ona nikakone bi mogla da bude viπa od 11 kilometara, a pri tome bi morala daima stopu od 40 kilometara. Posle te visine Ëinila bi poremeÊaj ukretawu zemqe oko sunca i izazivala bi tektonske poremeÊaje, puko-tine, zemqotrese i vulkane u tankoj zemqinoj kori.

Meutim, oblik Ajfelove kule je nedvosmisleno najkonstruk-tivniji i najidealniji oblik za vavilonsku kulu, za neπto πto segradi na zemqi. Oblik rotacionog hiperboloida zato je znak ide-alnog ako se neπto racionalno i stabilno gradi na tlu u visinu,razumqivo do tih realnih granica, ali se zato ne vozdiæe u nebesa,jer i visina od 11 kilometara u kosmiËkim razmerama je zanemar-qiva veliËina. Ajfelova kula je tako uz to i najidealniji oblik zapodnoæje ‡ stopu stabla æenskog ili latinskog krsta na koji se kaona Stari Zavet kalemi Novi Zavet.

Latini pak nemaju onaj vaskrπwi krst niti neposrednog pri-stupa mestu Vaskresewa Hristovog u Jerusalimu. Krst na manas-


tiru Savini samo po stilu pripada baroku, ali oni koji su izmis-lili barok nemaju takav prostorni krst. Prema tome u pravosla-vnih krst sa temeqnom stopom ili korenom je drveni krst na Gol-goti koji Ëvrsto stoji na zemqi, a krst vaskresewa mora da lebdi.

Meutim, kada se takav krst bez kugle postavi na kupolu ondase kupola kao Sveta Tajna tela Hristovog poniπtava, i takav krstpada na crno tlo, vuËe za sobom i Hrista nazad u grob i postaje samokrst muËeniπtva, bez ikakve nade u neko buduÊe Vaskrsewe.

U duhu ateizma u sliËnom obliku konusnog hiperboliËnogvaqka podignut je milenijumski spomenik 2000. godini hriπÊan-stva u poletu sadaπwe tehniËke vavilonske revolucije. Takoe ispomenik Juriju Gagarinu dizajniran je u pokrenutoj hiperboli.Tek kada su Sovjeti lansirali satelit u orbitu, πto je veÊ mnogoviπe od najviπe vavilonske kule, i kada su upitali Jurija Gagari-na: „Da li vidiπ gore Boga?“ i kada je Gagarin odgovio: „Ne vidim“tek onda su Sovjeti odustali od gradwe Doma Sovjeta u Moskvipredvienog da bude visok 400 metara, gde je danas hvala Bogu ob-novqen od Sovjeta poruπeni Hram Hrista Spasiteqa 1931. godine.

KAKO JE NASTAO KRST SABORNOG HRAMAHRISTOVOG VASKRSEWA U PODGORICI?

„Vaskrs je carica dana, praznik nad praznicima i slavqe nadslavqima, koje prevazilazi sve kao πto sunce prevazilazi zvezde.Vaskrs prevazilazi ne samo ovozemaqske praznike, veÊ i svepraznike u Hristovu Ëast“ ( Sveti Grigorije Bogoslov IV vek).

Krst nad svim krstovima je Krst Vaskrsewa, i on prevazilazipo svom znaËaju sve ostale krstove, i razlikuje se od svih ostalihkrstova. Krst Vaskrsewa, nije u ravni i nije teæak u masi, i

54 SVETI KNEZ LAZAR

Krst Hristovog Vaskrsewa na Sabornom Hramu Hristovog Vaskrsewa

rasprostire se sa svojim krakovima zrakasto i ravnopravno na svihπest strana, πto je uoËio i Wegoπ, lebdeÊi bez teæine u slobod-nom prostoru. U suπtini, on se nalazi svuda kao πto je i Bog svudaprisutan. Na wemu se ne moæe odrediti koji su mu kraci gore ilidole, levo ili desno, napred ili nazad, on nema stabla na kome jeukorewen. On lebdi i prisutan je istovremeno u svakoj taËci u kos-mosu, on je sveprostoran, sveobuhvatan.

Kao πto je nemoguÊe predstaviti Boga Oca pa ni starozavet-nog Boga Savaota, iako to neki Ëine, tako na tom krstu nije moguÊepredstaviti ni sina Boæijeg Isusa Hrista koji u vremenskom pro-storu vladavine ovog krsta nije joπ ni razapet, jer ovu jeres niko uπirokom spektru hriπÊanskih zastrawewa baπ niko ne Ëini. Me-sto krsta na mnogim protestantskim crkvama postavqen je Ëakpetao? ali razapeti Hristos nikad. Isus Hristos, ako je na nebe-sima, onda sedi pobedniËki na prestolu u slavi sa desne straneBoga Oca, a ne visi razapet u mukama na bilo kakvom krstu.

Arhianeo Mihajlo je pobednik nad Satanom i zato dræi ulevoj ruci kristalnu kuglu ‡ sferu, a u desnoj kopqe sa krstom.Kristalna kugla ‡ sfera okrugla je sa svih strana, kako gore takoi dole. Zato i krst Vaskrsewa mora da je ukotvqen u zlatnu kuglu.Bez te kugle nebeskog tela koje se kreÊe po svim orbitama, on nijekrst ni Vaskrsewa, ni Vaznesewa, ni Vozdviæenija, veÊ je onda krsttame i crne zemqe na golgoti.

ZLATO I DRAGO KAMEWE ‡ SUNCE I ZVEZDENA ZEMQI

Problem je kako da se predstavi neπto savrπeno, da se skinuozarene zvezde sa neba i spusti na zemqu. To moæe da se postignekoliko-toliko samo sa neËim πto je na zemqi najsavrπenije, kaoπto je zlato i drago kamewe. Od tvari od koje bi mogli da se sazda-ju ovakvi savrπeni znaci, ne samo da se zahteva da moraju biti anor-ganski ‡ mrtvi i netruleæni, veÊ i anorganski ‡ stabilni nera-juÊi, i nesalomqivi, i najotporniji na zub vremena.

Dakle, iako ovozemaqski, ovaj znak treba da bude i na zemqi unajveÊoj moguÊoj meri prkosan, i da pobeuje i svedræiteqski nad-vlauje i preæivqava koliko je to god moguÊe ono πto je prolazno,odnosno da sve bude neuporedivo mawe trajno i vredno od wega.

Moæemo da primetimo da u hriπÊanskoj tradiciji ne postojinijedan primer da je Hristos kao BogoËovek razapet na spoqwem,van unutraπwosti crkve, gorwem krstu koji je postavqen na vrhucrkve. U principu ovaj krst idealno zlatan, ËeπÊe je bio od nekogmawe plemenitog metala pa zatim pozlaÊen, ili Ëak kovan od Ëeli-


ka, ali u pitawu je bilo samo to da li je graditeq bio dovoqno imu-Êan.

Dakle, uvek se radi o tome da su muπki krstovi koji se nose naπtitu ili postavqaju na vrh crkve, od nekog najtrajnijeg materi-jala, obiËno od nekog metala, obojenog ili neobojenog. On jevasceli znak koji ne moæe da bude ni nacrtan ni æivopisan nicelivan. Krst na zidu crkve, nacrtan ili izvajan, moæe da imasasvim drugo znaËewe. Ako je pak jedini znak na graevini, onda bipre mogao da oznaËava neku versku sektu ili hriπÊansko socijalnodruπtvo, nego pravoslavnu crkvu.

DODIR SVEDRÆITEQSKIH SFERA

Poπto su svi muπki vaseqenski krstovi besteæinski, πto sebezuslovno mora tako i postaviti, onda je to gotovo nereπivo,gotovo nemoguÊe predstaviti i izobraziti ih na zemqi na kojojvlada gravitacija neπto πto je besteæinsko a da je pri tome odnekog teπkog metala.

Kao moæda iznueno reπewe besteæinsko stawe se po pra-vilu predstavqa najsavrπenijim pitagorejskim oblikom ‡ loptom.Dok se kupola crkve koja je prepolovqena lopta ‡ polulopta ‡sfera, koja svoju teæinu svodi preko opeke na opeku do obodnogoslonca svoga horizonta na ravan i stabilan zid ‡ postoqe crkve,πto je statiËki vrlo konstruktivno, dotle se krst samo prekolopte na loptu, prostim dodirom oslawa u stvari na najlabilnijekotrqajuÊe leæiπte!

Meutim, ovaj dodir je kquË vrata nebeskih, on je Jakovqevsan i stub koji podupire nebesa, da bi se sa nebesa spustile lestvei da bi aneli mogli da se pewu gore ‡ dole.

U katolika taj dodir je onaj Ëuveni Mikelanelov dodirBoæijeg prsta sa prstom Adama u Sikstinskoj kapeli. Ova sasvimprkosna veza ruπi u osnovi statiËko ‡ zemaqski zahtev stabilno-sti i tera graevinare u ludilo, pred gotovo konstruktivno stati-Ëki nemoguÊe probleme koji se ne mogu reπiti. Iluzija dodira ute-ruje nas uvek u neko iznueno, qudski greπno reπewe koje skrivaneki viπe ili mawe vidqivi tehniËki kompromis. Ovo bi trebaloobuhvatiti izrekom apostola Pavla kada govori o razapetom Hris-tu kada kaæe: Mi propovedamo Jevrejima sablazan a Jelinima be-zumqe, moæemo da dodamo ‡ i inæewerima.

Arhangel Mihajlo, pobednik nad Satanom, androgeno biÊe,negde na nebesima, kao znak komandanta pobedniËke vojske nebeskedræi kristalnu kuglu u levoj ruci a u desnoj kopqe sa krstom. Zatose i svaki krst na crkvi kotvi u kuglu pa onda se ta kugla samo

56 SVETI KNEZ LAZAR

dodirom oslawa na kupolu crkve ‡ na sferu koja je polovina lopteËiji se horizont po obodu oslawa na pandantife i zidove, a tek sezidovi utemequju u tlo. Sa unutraπwe strane na zenitu sfere svo-da projavquje æivopis Isusa Hrista kao Svedræiteqa Neba iZemqe.

Razapeti Hristos nikada se ne æivopiπe u kupoli.Samo ime kaæe da je to avolska naprava upravqena protiv

naπeg naroda od Ëijih se principa treba kloniti.

Kao svaki avo i ova naprava je takva da je nevidqiva. Neo-Ëekivano i samo sluËajno jedan gotovo skoro beskonaËno mali trep-taj mogao bi da je otkrije, πto praktiËno znaËi da je nevidqiva.Ovaj avion, leteÊi avo, leteÊa „crna furuna“ ima potpuno ravnecrne i garave povrπine koji bacaju refleks samo u jednu taËku, apoπto se kreÊe velikom brzinom ta taËka kao senka juri istombrzinom sa fantomom, tako da radar samo u gotovo beskonaËno ret-kom sluËaju i gotovo beskonaËno kratkom trenu moæe da ga regi-struje.

Ærtva fantoma nikada tako ne zna odakle mu fantom prilazii gde i kada ga Ëeka opasnost. Ne postoji nikakav predznak kada Êefantom-avo da udari. –avo nas tajno prati i teπko ga je prepoz-nati i pojavquje se u najnezgodnijem trenu.


Fantom 117a, (koji ne moæe da se vidi jer wegov refleks samo jednom trepne)

LOPTA NA DNEVNOM SUNCU ‡ ATOMSKI SJAJKOJI NAS STALNO PRATI

PunoÊa i zajedniËarewe u hriπÊanskoj zajednici doæivqavase neprekidnim dodirom sa Bogom, sa krstom, sa Hristom, pa i saCrkvom. Kao πto golub koji simboliπe Duha Svetoga, gde godleteo uvek zna gde mu je gnezdo, tako i vernik uvek oseÊa gde mu jematiËna crkva. Vernik to oseÊa celim svojim biÊem pa treba to ida vidi. Proviewe krsta nastalo je meu zvezdama. Kada Ëovekputuje pred wim izmiËu poqa, a zvezde, Sunce i Mesec ga prate.Suprotno od fantoma 117a, odsjaj zlatne lopte na suncu ili nanekoj veπtaËkoj svetlosti iz svakog poloæaja u prostoru stalno istabilno nas prati, stajali mi na bilo kom mestu ili se kretali,krst od zlatnih kugli uvek Êe biti sa nama, a ako poverujemo biÊe iu nama.

Krst Sabornog Hrama Hristovog Vaskrsewa u Podgorici di-zajniran kao planetarijum ozarenih zlatnih kugli video bi se i sa

58 SVETI KNEZ LAZAR

Krstovi manastira Savine(Krst manastira Savine je bila moja liËna i osnovna autorska inspiracija

polazna taËka i priËest za celoviti arhitektonski projekt Sabornog HramaHristovog Vaskrsewa u Podgorici koji se kao nekim Ëudom odjednom dogodio.)

velike daqine, sa okolnih planina i u pokretu, iz automobila i izaviona kao treperewe, iznad stabilnog zlatnog odsjaja velikekupole preËnika 12 metara.

Projekt SHHV sam, ne raËunajuÊi ranije dugogodiπwe pri-preme, projektovao na V spratu bolnice „Sima MiloπeviÊ“ uIgalu, gde sam se oporavqao posle srËanog udara u januaru, februa-ru i martu 1990. godine. Tada sam se u okviru terapije svakodnevnoposle crtawa na tabli formata A3 i izlagawa crteæa po zidovimabolesniËke sobe, „rekreativno“ πetao nekoliko kilometara sve domanastira Savine. Meu ostalim sluËajevima koji su mi se tadadogaali i urezali u svest najglavniji su bili „barokni“ krstoviManastirske crkve koji su Ëinili Ëitav planetarijum zlatnih ku-gli.

Vodila se tada o wima i diskusija sa mnogim znanim, nezna-nim, uËenim i neuËenim, produhovqenim i neproduhovqenim sago-vornicima o tom krstu. Tada sam saznao da je ovaj krst gledao We-goπ kada je pisao LuËu Mikrokozmu. Ovaj je krst u ono vreme kadase o atomima znalo samo na osnovu filosofskih pretpostavki, biojedini moguÊi model ‡ vesnik onoga πto Êe se u saznawu makro imikrokosmosa otkriti u sledeÊem atomskom veku. Zar ima iËegprirodnijeg da tome bude voditeq jedan pravoslavni krst sa „Ëijimse znakom pobeuje“

»itajuÊi Wegoπevu LuËu izdvojili bi samo deset, od viπe mo-guÊih stihova koji bi mogli neposredno ili posredno da se odnosena krstove manastira Savine.

. . . . 270„Oni πari πto se k nebu diæu,Te se vide u svijetloj sferikao lopte tmaste i bezraËne,to su sunca, voædi sozvezdijah:izbjeæaju iz mraËnoga wedra 275po svjeπtenoj æeqi mirodavca;na nebesna Ëetir’ kraja iduda se krste u besmrtnu svjetlost,okruweni svjetloπÊu vjeËitom,na vjeËno se carovawe vrÊu.“ 280. . . .

S obzirom na naπe pravoslavno ‡ vaseqensko poimawe pro-stora i vremena ovo je i za mene takoe bio dar peËata Duha Sveto-ga opet i opet kquË za razreπewe mnoπtva problema i dilema kojisam nosio u sebi prilikom projektovawa SHHV u Podgorici.

Ne dolazi krst na kraju da ukrasi Hram, kao πto Ëovek moæeda mewa kapu, veÊ je krst kquËna Sveta Tajna Hrama, on je nebeski


kquË. Meutim, ne moæe se recimo Wegoπu mesto mitre stavitikaËket, jer onda ga ne bi mogli ni da prepoznamo. Ipak, to πto supo tezi savremene istorije umetnosti krstovi Savine pripadalinekom proπlom baroknom stilu nije moglo da me skrene od logosnesuπtine koju su sadræavale kugle ovog krsta i wihovog rasporeda uprostoru.

Tako moæda i nije Ëudo posle posedovawa ovog logosnogkquËa, πto se konaËno celokupno arhitektonsko reπewe SHHVdogodilo odjednom kao Ëudo, i to u svim svojim konaËnim detaqima,pa i Ëisto tehniËkim detaqima i unapreewima. Tako je bio kaoodjednom celovito razreπen izraen ne samo glavni projekt crtanmojom rukom u razmeri 1:50, nego posle toga kao zavrπni organizo-vani timski rad mnogih posebnih struËwaka i sav detaqanizvoaËki projekt ‡ palirski plan, sa statiËkim proraËunom idetaqima armature. Po tom projektu i glavni izvoaË „Mostograd-wa“ organizovao je gradiliπte i postavio dizalicu prema visinioriginalno projektovanog krsta.

Posebni nezavisni podizvoaË, majstorska livnica „Popo-viÊ“ osnovana 1832 godine, koja vuËe svoju tradiciju joπ iz XVII ve-ka, a potekla je sa Durmitora, dala je osnovnu ponudu za sve livaËkei metalne radove u bronzi i nerajuÊem Ëeliku ‡ prohromu, koja jebila 11.000 DEM, sa galvanskom pozlatom i ostalim troπkovima zasva 4 krsta koja bi ukupno koπtala do 20.000 DEM. Sve je bilopripremqeno; i detaqi precizna specifikacija, fotografije paËak i virtuelni kompjuterski model. Livac-majstor Jevrem Popo-viÊ posetio je gradiliπte da se liËno upozna sa svim posebnimokolnostima. Bio je usaglaπen i statiËki proraËun konstruktor-skog tima Hrama i detaqi montirawa na kupolu. Posebna su bila iteoloπka obrazloæewa zaπto su projektovani baπ ovakvi kr-stovi.

»ekalo se samo da neko odgovoran odluËi kada Êe se poËeti saradovima.

Onda se iznenada, meni kao Autoru projekta nepoznato kada ikako, raspisuje „anonimni konkurs“ za reπewe krsta, obrazujeæiri od kvalifikovanih struËwaka, koji biraju reπewe kojepreko faksa iz »ikaga blagosiqa visokopreosveÊeni mitropolitAmfilohije.

Kada je sve to bilo zavrπeno po formalno propisanim zako-nima, i kada su radovi na novoprojektovanom krstu poËeli, πaqumi se elektronskom poπtom dokumenti kao veÊ svrπeni Ëin. Za-konska forma bila je u potpunosti ispoπtovana sem jedne ali gla-vne: a to je Autorsko pravo. Meutim, opπtepoznata je pisana i ne-pisana i zakonski nepropisana procena da skrnavqewem autorskogdela trpi ne samo umetnost, veÊ naroËito blagodat Duha Svetoga.Ako je jednom dat blagoslov on se ne moæe tek tako prosto skinuti

60 SVETI KNEZ LAZAR

i poniπtiti sem ako je Autor skrenuo u jeres ili neko straπnozlodelo. U ovom sluËaju ako je projekt Hrama ispao jeretiËki ondabi trebalo od wega zaista odstupiti i spasti ga, i poklopiti wegovgreh novim blagoslovenim krstom.

Ja kao Autor projekta SHHV shvatio sam u tom smisluËiweniËno stawe, da je preko mog krsta postavqen drugi krst.Dogodilo se da je Hram dva puta krπten, prvi put na javnoj sveËanojpromociji projekta 1995. godine, gde se veÊ u svim detaqima na svimprojektima vidi kako izgleda krst na Hramu. Meutim, viπe putaje u javnim glasilima bilo objavqeno da ja nisam Autor projekta, danisam pravi doktor nauka, i da nemam prava da potpisujem projekat,jer sam „dao samo ideju“, πto je u stvari bila priprema da se prvopotisnem a zatim konaËno izbacim sa gradiliπta.

Po intervjuu koji na samom gradiliπtu neovlaπÊeno daosamozvani inæewer Mihajlo PreleviÊ listu „Glas javnosti“ a πtosu posle prenela i druga glasila, Novi Krst je koπtao 200.000 DEMi bio je liËni poklon Mila –ukanoviÊa. Krst je trebao da budepodignut u nedequ na Aranelovdan, krsnu slavu predsednikaMila. Meutim, zbog neodloænih dræavniËkih obaveza u Cari-gradu, Milo –ukanoviÊ kao predsednik nije mogao da bude prisutanu nedequ 21. novembra, pa je Ëin podizawa krsta pomeren za Ëetvr-tak 18. novembra, tri dana pre predvienog roka. Uz dramatiËnonevreme koje je zahvatilo celu naπu obalu i prvobitno otkazivaweprograma osveÊewa krsta, krst je ipak podignut iako je mogao dabude potpuno montiran tek dva dana kasnije kada se vreme smirilo.Posle prvog otkazivawa podizawa Krsta crnogorska vlada jenapustila gradiliπte, pa kada je Ëula da se Krst ipak podiæe,prekinula je zasedawe u Skupπtini i celokupna Vlada je iziπla dauËestvuje u izvanrednoj sveËanosti.

Na proslavi „Osam vijekova eparhije zahumsko-hercegovaËke“26. novembra u Trebiwu u svom referatu sam izneo joπ jednom svojstav o krstu SHHV u Podgorici u prisustvu visokopreosveÊenogMitropolita Amfilohija i stupio sa wim u polemiku. Glavnorazmimoilaæewe o shvatawu kakav treba da bude krst na jednomHramu Vaskrsewa mogao bi da se svede na wegovu izjavu:

„©ta Êe mi takav krst na Hramu na kome ne moæe da bude raza-pet Isus Hristos.“

Dakle, suprotno od stava da na krstu, na kupoli ne treba da seprojavi æivopisani lik Isusa Hrista. Meutim, kada se takav krstbez kugle postavi na kupolu, onda se kupola kao telo Hristovoponiπtava kao liturgijski Ëin. Posle razπÊiwewa ona pada str-moglavo na crno tlo i ostaje samo krst muËeniπtva, πto krst jed-nim delom i jeste, ali krst bez ikakve nade u buduÊe Vaskrsewe kaoπto je objaπweno u predhodnom.


KRST KAO PRESTO

Krst na crkvi nije krst nakome je razapet Hristos, veÊ mo-æe da bude samo wegov priugotov-qeni presto ‡ hetimasija, na ko-me on sedi s desne strane svog Ocai vlada. Na nebesima su i aneli‡ prestoli. Zato sam se kolebaoda li da postavim kopqe i trsku,iako to moæe da se brani na nekojcrkvi koja nije posveÊena Vaskr-sewu, ali sam zadræao ove dijago-nale kao rezervu ako bi mi stati-Ëari traæili da se stabilnostkrsta ojaËa, πto bi bila mawaærtva nego da podebqavam stablokrsta, jer bi i sa ovim dijagonalama krst i daqe ostao lak iprozraËan, i u prvom planu bi dolazile do izraæaja wegove sjajne„bezraËne“ lopte na „sjajnoj sferi“ kupole. »ak i litijski krst ko-ji se uznosi na vrh planine Svetog srpskog kraqa Jovana Vladimi-ra s jedne strane ima Hrista razapetog u muci, a s druge straneHrista na prestolu u slavi.

62 SVETI KNEZ LAZAR

Krst sa hetimasijom na vrhu Svete Gore + 2.033 m

B. Æenski drveni, æivotvorni ili stradalniËki Krst razapetog Hrista

DRVENI ÆIVOTVORNI I STRADALNI»KIKRST RAZAPETOG ISUSA HRISTA

Vozdigavπi pobedniËke zlatne krstove na kamene stubove natrgove u Rimu car Konstantin se krstio i poslao svoju majku u Jeru-salim da pronae istiniti æivotvorni stradalaËki Krst Gospod-wi na kome je autentiËno Hristos bio razapet. Carica Jelena po-sle mnogo muka pronaπla je i otkopala tri Krsta koja su bila zatr-pana ispod paganskog hrama posveÊenog bogiwi Veneri (opet æen-skoj, mada paganskoj bogiwi) koji je podigao car Adrijan.

Ovaj unutraπwi Krst uvek je iskquËivo drven i æivopisan,ili je bar u principu od drveta, pa pozlaÊen i ima stablo sa posto-qem za oslonac za zakovane noge razapetoga. Postavqa se na »asnuTrpezu ili iznad ikonostasa. Krst je zakopan u zemqu i ne lebdi nalopti, veÊ se mesto lopte ne postavqa, nego æivopiπe brdo Golgo-ta sa sahrawenom lobawom prvog Ëoveka Adama koji Ëeka sveopπteVaskrsewe.

Ono πto je zajedniËko za oba tipa krstova je to πto su u kraj-wem ishodu oba pobedniËka. Uprkos tome πto je jedan ukotvqen nabezteæinsku zlatnu loptu, a drugi u teπku crnu zemqu sa sahrawe-nom Adamovom lobawom. I jedan i drugi krst propovedaju Vaskr-sewe. Prednost æenskog krsta je πto je dostupan oplakivawu icelivawu, a drugi uzviπen slavi Boga na visini, tako da oba krstane mogu jedan bez drugog tek zajedno Ëine celinu povezani qubavqu.


Krstovi SHHV nagraeni odlukom Komisije na anonimnom konkursu

ÆENSKI KRST NAMU©KOJ CRKVI U

CRNOJ GORI.

Na Sabornom Hramu Hri-stovog Vaskrsewa u Podgori-ci, ako bi se prihvatili ovistavovi dogodilo se da se baπna jednom pobedniËkom HramuVaskrsewa, da se na carskumuπku crkvu postavi æenskikrst, ili latinski krst, kojine lebdi veÊ je teæak i ukopanu crni grob, kao da je zlatnakupola Golgota na crnoj gro-bnoj zemqi. Zlatna kupola ‡sfera, koja treba da na Vaskrs,na praznik nad praznicima zavreme ophoda svog naroda da sepreobrazi u ceo nebeski svod ‡sferu raspona do horizonta ida ima nedohvatqive osloncena kraju sveta sada se sunovra-Êuje u prah i pepeo. Kupola jeprojektovana kao cela polulopta, doslovno i potpuno predstavqa-juÊi idealni model Logosa zlatnu ozarenu loptu ‡ idealnu sferukoja se deli na polovinu. Samo na takvoj polulopti odgovara krstkoji je rasprπeni atomijum koji kao da predstavqa model, odnosnouËilo sliËno modelima s kojima hemiËari predstavqaju i objaπwa-vaju veze atoma koji Ëine hemijska jediwewa. Ova kruna na crkvi jei wena suπtina i α i ω. Ona je logiËan sled od reda ka neredu i hao-sa stvarawa sveta ka savrπenstvu. U obradi fasade ova osnovnaideja autora stalno je trpela udare. Anafora, uzdizawe ka visina-ma trebalo je da se predstavqa jezikom od divqeg kamena do savrπe-nog zlata. Meutim, kameni blokovi koje slagao je akademski vajarRatko VulanoviÊ je pomeπana zbrkana gomila bez ikakvog reda, ko-ja ne vuËe i ne uznosi ka nikakvom savrπenstvu veÊ zastraπuje svo-jim haosom sada kao da je pritisnuta teæinom krsta da ne odleti.

HAOS KOJI JE ZAVLADAO NA GRADILI©TUSABORNOG HRAMA U PODGORICI

Ne moæe taËno da se tvrdi kako je doπlo do toga da se zabo-ravi na celoviti deo projekta; projekt krstova. Da je u tome moædabilo i neke namere pokazuje i to πto je pravna forma bila posta-

64 SVETI KNEZ LAZAR

vqena, sem jedne glavne πto smo je veÊ pomenuli: autorskog pravakoje se nazire joπ u Zakonopravilu Svetoga Save gde se kaæe:

„Majstora ko unajmi ovaj da ne izneverava, a posao drugomepoveriti ne moæe“

Na Sabornom Hramu niko ne moæe da bude nezamenqiv, pa nisam Autor. Uvek Êe biti nekog ko Êe na kraju shvatiti i osetitiTajnu koja otkquËava i zakquËava reπewe. Zidari znaju da posled-wi kamen s kojim se zakquËava svod, i koji se naziva kquË ilizavrπac, mora da odgovara i da se uklapa onom πto je do tada nazi-dano i da ga pritegne. Tako i pravi vajari treba da znaju kakav krsttreba da sugubo zapoËiwe i zavrπava Hram.


Prvobitno izvorno reπewe krsta oca Dragana MitroviÊa sa kuglama i konaËni bez kugli

Kome Êe na kraju zvoniti zvona i udarati bila?

Na raspisanom konkursu za reπewe krsta, autor, Akademskivajar protojerej otac Dragan MitroviÊ, osetio je nezavisno celo-vitost Hrama i podneo je prvobitno reπewe kakvo bi pribliænoprihvatio i Autor arhitekta Hrama. Meutim Komisija nije prih-vatila to reπewe te je na zahtev i usmerewe Komisije Autor izve-denog krsta kao kompromisno reπewe upriliËio krst koji je sadana Hramu.

Ono πto je spoqa i unutra na crkvi nije samo ono πto se moæeda se vidi, veÊ i ono πto se Ëuje i nadaleko Ëuje. Postoji upravoslavnoj tradiciji veliko uporeewe: zvuk koji se spoqa Ëujeuvek je zvuk neke naprave, instrumenta ‡ od metala ili neke tvari.To su obiËno bronzana zvona nastala joπ u bronzano doba negde uKini pa su se preko poznatih paganskih zvona Asirije proπirilado Evrope. Takoe se sliËno dogodilo sa kovanim ËeliËnim siman-tronima (srpski ‡ bila i klepala) koji su nastali joπ u gvozdenodoba. Za razliku od zvukova koji se Ëuju samo u unutraπwosti cr-kve, πto je u pravoslavnoj tradiciji, a πto je suprotno od tradici-je muslimana, Ëuje se uvek samo qudski glas smrtnog Ëoveka koji imasvoj vek, a πto je razliËito od tradicije katolika. Spoqa, izvanCrkve u pravoslavnih, uvek se moæe Ëuti samo odzvon instrumentaod trajnog metala ‡ bronze, Ëiji je vek trajawa neuporedivo duæi inepromenqiviji od Ëoveka i wegovog promenqivog glasa joπ u tokuwegovog kratkog æivota. Na Veliki Petak dan raspeÊa i æalostisimantron ‡ klepalo je truleæno, odnosno drveno i dræi se u rucihodajuÊi oko crkve po tlu, na uspomenu da je Hristos razapet nadrveni krst. Nikada se truleæno drveno klepalo ne postavqa navrh Hrama pa ni na zvonik crkve, a moæe samo da se postavi na man-astirski konak.

Tako i u zvuku imamo paralelu ‡ poreewe drveno klepalo ‡simantron predstavqa tugu za razapetim Hristom na drvenom kr-stu, a bronzana zvona uvek, a naroËito na Vaskrs Ëine radost.

Mada naprave ‡ muziËki instrumenti, mogu da budu i trube na-Ëiwene od rogova rogate marve ili πkoqki, ali i od πupqeg drve-ta ili metala one ne Ëine glavnu ulogu u pravoslavnoj tradiciji, iu tradiciji su starog jevrejskog zaveta.

Prvi pisani trag o zvonima kod Srba nalazimo u zbornikuarhiepiskopa Danila, s poËetka XIV veka, πto ne znaËi da zvonanisu postojala i ranije. U biografiji kraqa Milutina on ukazujekako je vladar sahrawen u manastiru Bawska u svojoj zaduæbini, ikako su kalueri, dve i po godine docnije primetili da se na wego-vom grobu deπavaju „znamenija divna“ te „povedoπe udarati u bilai zvona“. O sudbini ovih Milutinovih zvona danas se vrlo malo znaali je prastara tradicija æiva i danas.

Ostalo je joπ neizvesno, okrπaj oko toga kakva Êe biti zvonana Hramu tek je poËela. Nadamo se da Êe se sreÊnije zavrπiti, nego

66 SVETI KNEZ LAZAR

πto se to veÊ dogodilo sa ikonostasom i vratima u katihumeni(kripti), a naroËito sa oblagawem kamenim megalitima. Ostajejoπ pitawe odgovornosti zaπto uraËuwivi i talentovani vajari, inaπa tradicionalna BenkovaËka klesarska majstorska πkola nisu


Hram Hrista Spasiteqa ‡ Moskva Hram Svetog Save ‡BeogradPrimeri danas najznaËajnijih podignutih krstova pravoslavnih Sabornih

Hramova

Jelinska pravoslavna crkva u Milvokiju posveÊena Blagoveπtewu,koja je celovito u obliku prepolovqene lopte, odnosno dva diska bez

vidqivog krstaKrst sakriven i nazire se kroz ceo horizont u unutraπwosti lopte.

Originalno delo i teologija Frank Lojd Rajta 1960. godine,smatra se najznaËajnijim delom moderne organske arhitekture HH veka

imali pristupa u klesarsku radionicu koja je celo vreme ostalaneupotrebqena. Zaπto su morale da se uvezu klesarske maπine izItalije i da ostanu neotpakovane, a da je Mostogradwa zbog rokamorala da diæe neobraene blokove na kupoli, i da se ti blokovitek kasnije na toj visini ruËno obrauju πto je nekoliko putaskupqe i neizvesnije.

Predrag RistiÊ

68 SVETI KNEZ LAZAR

SLOVO O SVETLOSTISVETITEQA SAVE*

Vaπa kraqevska visoËanstva,Vaπe preosveπtenstvo, Ëasni oci,Uvaæene dame i gospodo,Dozvolite mi da vas, na praznik posveÊen naπem svetitequ

Savi, oslovim reËima kojima je sveti Sava Ëesto oslovqavao svojubraÊu monahe:

Blagoslovi, OËe!A sada mi, molim vas, dopustite da vam proËitam svoje

SLOVO O SVETLOSTI SVETITEQA SAVE

„Jer put je kratak, braÊo moja qubqena, kojim hodimo. Dim jeæivot naπ, para, zemqa i prah; za malo se javqa i brzo nestaje.Mali je trud æivota naπeg a veliko i beskonaËno dobro kao nagrada.“

Ovako se mladi monah Sava, u godini 1199, kad mu je bilo samo24 leta, obratio svetogorskoj, hilandarskoj braÊi, stvarajuÊi svojeprvo pisano delo posveÊeno ureewu manastirskog æivota: Karej-ski tipik ili Karejski ustav. Dok je ispisivao ove redove u kojimanaπi najboqi istraæivaËi wegovog dela u novije vreme, LazarMirkoviÊ, Vladimir ∆oroviÊ, –ore Sp. RadojiËiÊ, Radmila Ma-rinkoviÊ, Dimitrije BogdanoviÊ ‡ da spomenem samo one najis-taknutije, prepoznaju pozivawe na navode iz Psalama i Jevaneqai iz sedilne posle treÊe pesme pogrebnog kanona u Ëinu opela, namaje ostavqeno da nasluÊujemo u monahu Savi i probojnu moÊ seÊawana odlazak wegovog oca, monaha Simeona. Taj odlazak sa ovoga svetazbio se 13. dana meseca februara iste, 1199. godine, na samom krajuXII stoleÊa, u obnovqenom manastiru Hilandaru. Poπto je, kaomonah Simeon, proveo u Studenici godinu dana, bivπi silnivladar srpski, Stefan Nemawa uspeo je, sa svojim sinom Savom, u

* (Svetosavska proslava u Bawaluci 26. januara 2000.)

DUHOVNI PUTOKAZI

tome da se za kratko vreme, joπ u 1198. godini, dovrπe radovi naponovo podignutom, prvi put srpskom, manastiru Hilandaru. Kad jeispunio ove, pred Bogom preuzete obaveze, monah Simeon se posve-tio molitvenom Êutawu, pripremajuÊi se za kraj æivota. Uopπirnijem „Æitiju svetoga Simeona Nemawe“ koje je zavrπio1208. godine, monah Sava ovako opisuje taj odlazak:

„A kada je doπao 12. dan toga meseca, reËe:‡ »edo moje, uËini qubav, poloæi me na rasu koja je za moj

pogreb, i spremi me potpuno na sveti naËin, kao πto Êu i u grobuleæati. I prostri rogozinu na zemqu, i poloæi me na wu, i poloæikamen pod glavu moju, da tu leæim dok me ne poseti Gospod da meuzme odavde.

A ja sve ispunivπi, izvrπih πto mi je on zapovedio.“(...)„Jer, vaistinu braÊo moja qubqena i oci, Ëudo beπe gledati:

onaj koga se svi bojahu i od koga treptahu sve zemqe, taj je izgledaokao jedan od tuinaca, ubog, rasom obavijen, gde leæi na zemqi, narogozini, a kamen mu pod glavom, i svi mu se klawaju, a on skruπenomoli od sviju proπtewa i blagoslova.

A kada je nastala noÊ, poπto su se svi oprostili i biliblagosloveni od wega, otidoπe u Êelije da vrπe sluæbe i da semalo odmore. A ja i jednoga jereja ostavih sa sobom, pa ostadosmokod wega svu tu noÊ.

A kada je doπla ponoÊ, utiπa se blaæeni starac, i viπe minije govorio.

A kada je nastala noÊ, poπto su se svi oprostili i crkvenasluæba (bi), odmah se prosvetli lice blaæenoga starca i, podi-gavπi oËi k nebu, reËe:

‘Hvalite Boga meu svetima wegovim,hvalite ga i na tvri sile wegove!’A ja mu rekoh:‡ Koga vide te govoriπ?A on, pogledavπi na me, reËe mi:‘Hvalite ga i na silama wegovim,hvalite ga i po premnogoj vladavini wegovoj!’I poπto je ovo rekao, odmah ispusti svoj preboæastveni duh i

usnu u Gospodu.A ja pavπi na lice wegovo plakah gorko i dugo, i stavπi

blagodarih Boga, videvπi ovakav kraj ovoga prepodobnoga muæa.“

Sin je taj koji je pao niËice na lice svoga oca i plakao dugo igorko, monah je taj koji je, ustavπi, blagodario Bogu na prosvet-qenom odlasku iz æivota nekada moÊnog vladara Stefana Nemawe,preobraÊenog u skruπenog monaha Simeona. Sin u svetom Savi ok-renut je Ëoveku i wegovoj qudskoj prirodi, monah je okrenut Bogu i

70 SVETI KNEZ LAZAR

wegovim boæanskim zahtevima. Sin je prozreo Ëovekovu sklonostprema zovu greha i slabost prema zavodqivosti zla, jer je pojmioslatki jad telesnog æivota, a monah je veÊ iskusio koliko je uzanput πto vodi dobrom u nama i razaznao da qubav prema Bogu upuÊu-je ka suπtinama duhovnog æivota.

U godinama koje slede, sin Êe izrasti u velikog putnika i ne-dostiænog diplomatu a monah u prvog srpskog arhiepiskopa. PrviÊe se baviti pojavama vidqivog u ovom prolaznom æivotu, kao za-danom od Boga, drugi Êe se posvetiti suπtinama nevidqivog u ne-prolaznom æivotu duha i duπe, na stazama Carstva Boæijeg. Svet-losno je Ëudo πto su neprekidno jedan uz drugoga, jedan u drugom a uvelikom saglasju: sin uz monaha i pisca, putnik i diplomata uzarhiepiskopa i mudraca, stvarajuÊi neponovqivu liËnost srpskogsvetiteqa Save.

Svi spisi wegovi, od Karejskog i Hilandarskog, preko Stu-deniËkog tipika i Æitija Svetog Simeona Nemawe do Sluæbe sve-tom Simeonu i, najzad, Pisma Spiridonu, otkrivaju taj usklaenispoj koji je od liËnosti svetiteqa stvorio svetlosnog savremenikasvih onih koji su, tokom proteklih osam vekova, do danaπweg dana,prolazili kroz ovaj zemaqski æivot i izlazili iz wega a umeli ihteli da prime svetiteqevu reË: spoj dubokog razumevawa za ne-skladnost qudske prirode, raspoloæene prema izopaËavawu, i vereu Ëovekovu æequ da se spase, naroËito ako je ta æeqa potpomognu-ta strogim pravilima duhovnog æivota na jednoj strani, i bezmernequbavi prema Bogu, milostivom prema svima koji su ga spoznali, makoliko pre tog spoznawa teπko greπili ‡ na drugoj.

Ako savremeni Ëitalac Karejskog tipika paæqivo slediuputstva koja mladi a veÊ neobiËno autoritativni monah Sava od-reuje manastirskoj braÊi, moæda Êe ga zadiviti wegova sposob-nost da ne pristane ni uz kakav vid samoobmane. Autor Karejskogtipika vrlo je realistiËan kad, u svojoj 24. godini, brine o tome koÊe ga naslediti posle wegove smrti u Karejskoj Êeliji, pa kaæe:„Jer onaj koga ja ostavim posle smrti svoje u toj Êeliji, on da pre-biva do kraja æivota svojega nezamewen ni od koga.“

Ali mladi monah je veÊ spoznao da je put kojim hodimo krataka da je æivot naπ dim, para, zemqa i prah. Zato odmah dodaje πta seima uraditi kad i naslednika koga je on odredio viπe ne bude:„Potom, pak, dajem ovakvo pravilo da se primewuje: da se skupe igu-man svetoga toga manastira i sva bratija, i da biraju muæa bogobo-jaæqiva, koji je podoban da æivi u Êeliji u mestu tom.“ (...) „A ma-nastir, ni iguman, da nema nikoje vlasti nad Êelijom tom.“ Zatimsledi pravilo koje savremeni Ëitalac lako prepoznaje kao vezu sasopstvenom stvarnosti, verovatno zgranut nepromenqivoπÊu qud-ske prirode: „Niti pak za mito da se postavi neko u Êeliji toj, ne-dostojan pravila duhovnog.“

SLOVO O SVETLOSTI SVETITEQA SAVE 71

Slobodna sam da iskaæem svoje uverewe, nastalo intuitivno,da je ovo pravilo koje sam posledwe navela, pravilo koje je sam mo-nah Sava morao dodati u osnovni, prevedeni tekst tipika, u svomevelikom starawu o Ëistoti æivqewa u Karejskoj molËalnici. Topravilo proistiËe koliko iz wegovog dubokog poznavawa qudskeprirode toliko i iz osobine koju bismo mi, danaπwim jezikom,verovatno nazvali otvorenoπÊu prema saznawima steËenim krozsopstvena iskuπavawa i iskustva. Bez te otvorenosti prema sop-stvenim sagreπewima koja mogu biti, prema naπim danaπwim me-rilima, svetovnim, i sasvim neznatna ali koja su svakako za monahaSavu bila bitna kao samospoznaja o preprekama na putu ka Bogu, nebi ni moglo da postoji, u monahu Savi, tako duboko poznavawe qud-ske prirode πto stalno upozorava da i izabrani greπe jer i onajkoji je izabran Ëovek je a svaki je Ëovek greπan. Osim toga, put pod-vizivawa uzan je i tegoban, kako se kaæe u Jevanequ po Mateju a tajnavod monah Sava jednako ponavqa da bi upozorio i sebe i druge.Posle Karejskog on je te iste, 1199. godine, saËinio i Hilandarskitipik. Kako istiËe Dimitrije BogdanoviÊ, za osnovu i uzor togatipika on je uzeo uvodni deo Evergetidskog tipika iz Carigradaali ga je produbio i obogatio i sopstvenim pravilima. U Glavi 39.ovoga ustava, monah Sava daje pouku i igumanu i ikonomu Hilandarakao i svoj bratiji „da Ëuvaju sve πto je zapoveeno u ovom tipiku“,pa dodaje:

„Radi toga ovo (...) i zapovedismo jasno i nepokriveno posta-rasmo se izvoleti, da ne bi posle naπeg odlaska, naπavπi mesto(...) neprijateq duπa naπih sotona pokolebao vas od prvog promi-sla, i svoju praÊku postavio i razbio ono πto je mnogim znojem i samnogim trudom za spasewe duπe od Boga dobro utvreno i sve πtose vidi krasotom osnovano; gde i posle tolikog naπeg utvrewa ikoliko je moguÊe taËnosti, znam da neÊe oskudevati zlo, niti uzrokzla, i razvraÊewe od zle i bezboæne zveri, i krivi uzroci i napada-ji. No vi svi, prosveÊeni Boæijom blagodaÊu, znate wegove zamke ikako treba da se od wih uklawate, a to znate iz boæastvenih spisai neprestanoga Ëitawa pouka, i od samoga iskuπavawa, i od onogaËemu se sami u iskuπewu nauËiste. Stanite protiv zla Ëvrsto, ima-juÊi veliku i nerazorivu pomoÊ Boæiju (...)“

Pravila o ureewu æivota na Svetoj Gori i o ponaπawu igu-mana i manastirske braÊe svakako su bila sliËna u svim ustavimakoje je monah Sava odabirao i preuzimao kao uzore, ali tonalitetovih reËi kojima upozorava na opasnost od zla i u Ëoveku i izvanwega toliko je osoben da prevazilazi i nadmaπa sve uobiËajeneverbalne formule πto su se podrazumevale, kao obavezne, u timvrstama crkvenih spisa. To je tonalitet duboke istinitosti udoæivqavawu opasnosti od zla i moæe nastati samo iz ponirawa usamospoznaju i iz prepoznavawa Boæije svetlosti u sebi. Nalazimo

72 SVETI KNEZ LAZAR

ga na mnogim mestima u spisima svetoga Save, naroËito na onimposveÊenim slovu o moguÊim trenucima qudske slabosti i o grehu.Ovaj tonalitet daje i pesniËku vrednost, neponovqivu, pojedinimiskazima Svetoga Save. Kao potvrdu sada navodim stihove iz sveti-teqeve „Sluæbe svetom Simeonu“ u izvanrednom prevodu Dimitri-ja BogadanoviÊa. Prvo sledi irmos iz Pesme pete:

„Zaπto me odgurnu od lica tvojega,svetlosti nezalazna?Krila me je tama tuine, jadnoga;nego me obrati, k svetlosti zapovesti tvojihputeve moje upravi!“

Ovo je, zatim, irmos iz Pesme πeste:

„Molitvu svoju izliÊu Gospodu,wemu Êu da objavim tugu moju,jer zlima duπa moja napuni sei æivot moj adu pribliæi se;no molim se: kao Jonuod smrti, Boæe moj, podigni me!“

UpuÊivawe na stalnu borbu protiv zla koje u raznim oblici-ma vreba greπnog Ëoveka, iskustvo o sopstvenoj slabosti u toj bor-bi i poziv na samospoznavawe na uskom putu ka Boæijoj promisliali bez straha od saznawa o sebi ‡ to su osnovna uputstva koja namje, za ureewe æivota ne samo monaπkih, u davnoj proπlosti, negoi naπih, svetovnih, u ovoj sadaπwosti, ostavio svetiteq Sava. Os-vetqavajuÊi sebe, sopstvenu prirodu i qudsku prirodu uopπte, onje upuÊivao i sve one koji su dolazili posle wega, tokom osam veko-va a nama prethodili, kao πto upuÊuje i nas koji sad hodimo krozæivot, kratkotrajan i prolazan kao para. UpuÊuje nas da suπtinuvrednosti tog naπeg kratkotrajnog promicawa kroz zemaqsko po-stojawe naemo u svetlostima duhovnog æivota.

Umemo li mi, danaπwi pripadnici rasutog i postradalog srp-skog naroda, naciona ‡ da upotrebim starinsku reË koju je rado upo-trebqavao i Miloπ Crwanski, umemo li mi da Ëujemo ovu porukusvetog Save? Da li smo duhovno osposobqeni da razaznajemo svet-lost wegovu πto nas prati kroz stoleÊa i postoji i nad nama i unama i u ovom crnom Ëasu naπeg bivawa? A Ëas je crn, moæda najcr-wi od Boja na Kosovu. I sad nam, kao i onda, preti nestajawe, ali jesadaπwe pogubnije od nekadaπweg. Ne nauËivπi niπta iz dugotra-jne nacionalne nesreÊe, zatiremo se meu sobom i u sebi, pa Êe nassatrti i zatrti i oni oko nas. Zato mi dopustite da kaæem, uz drhtajπto izgovaram tako straπnu istinu: bojim se da ne umemo, ni u


ovakvom Ëasu, da poemo ka svetlosti Savinoj, jer smo kroz dugi nizdecenija, a naroËito posle Drugog svetskog rata, zaboravili kakose osluπkuje wegova reË. U posledwih pola veka je zaborav, kojemsmo i inaËe skloni, bio i nareen od nadreenih a primao se kaokorov, pa je samo xikqao. I ne zavaravajmo se, ne dozvolimo da nassamoobmawivawe prevari: xikqa joπ, svuda, i u nama i oko nas.Zato se vera i okrenutost vrednostima duhovnog æivota tako sporoi joπ dosta povrπinski vraÊaju meu Srbe. Nije li sveti SimeonNemawa, kako se kaæe u wegovom Æitiju napisanom Savinom ru-kom, u Ëasu odlaska zapovedio potomstvu svome: „Imajte qubav meusobom!“ A potomstvo se vekovima teπko ogluπivalo o ovu zapo-vest, a moæda se najteæe ‡ zar nam ne izgleda svima tako? ‡ ogre-πuje u ovoj sadaπwosti koja traje veÊ Ëitavo desetleÊe, bez mira,bez saglasja, bez qubavi, u jadu i u patwi. S mudrom namerom je mo-nah Sava zapoËeo Karejski tipik navodom iz Psalma 110, odeqak 10:„PoËetak je mudrosti strah Gospodwi, razuma su dobra svi πtotako tvore.“

Ako nastojimo da opet pribliæimo, u ovom svom zemaqskompostojawu, svetlost duhovnog naslea koje nam je ostavio svetiteqSava, onda je neophodno da se, svakoga dana i svakoga Ëasa u tomedanu, posveÊujemo borbi protiv zla koje je uzelo maha u svemu svetua nas uvuklo u carstvo svoje. Pravedni gnev Boæiji sruËio se nanas, Srbe, nesreÊni narod, zbog naπih teπkih sagreπewa i zatosmo se i naπli u gospodarstvu zla i tame. Potrebno je da se svakood nas odluËi na sebi podoban a tegoban put ka prostorima duho-vnosti i svetlosti koji se, u ovo doba, svuda podcewuju. Ako takoodluËimo, osetiÊemo da svetiteq Sava, koji nas nikada nije napu-stio, lebdi pred nama i svetloπÊu svojih reËi pomaæe nam da izdr-æimo na tegobnoj stazi ka moguÊem izbavqewu.

To je izbavqewe koje tek treba zasluæiti. Redom i radom,odricawem od razmirica i podvala, laæi i obmane, od bezumqa.Strahom od Gospoda, ne od Ëoveka, odbranimo se od modernizovanihoblika zla koji su nam se uvukli pod koæu. Na danaπwi dan obra-Êamo se molitvom svetitequ Savi da se, sa ocem svojim svetim Si-meonom, pred Gospodom moli za nas. Molimo ga da se moli kao πtose molio u stihovima iz Pesme pete u Sluæbi svetom Simeonu:

„Napastima razliËnim zmija neprijateqskapodigla se na stado tvoje,ali wu, oËe, oruæjem krstai molitvom svojom umrtvi,i mir od Boga otaËastvu ti izmoli,bogomudri Simeone!“

74 SVETI KNEZ LAZAR


Poimo prema svetlosti naπeg svetiteqa Save, makar korakpo korak, ali nezaustavqivo.

Zahvaqujem Wegovom preosveπtenstvu vladiki Jefremu, Kul-turnom centru u Bawaluci, Izvrπnom odboru i gradonaËelnikuBawaluke πto su mi uËinili Ëast i pozvali me da stupim u red onihuvaæenih besednika koji su, posledwih godina, dræali svetosavskubesedu u Bawaluci.

Hvala vam svima.

Svetlana Velmar-JankoviÊ

76 SVETI KNEZ LAZAR

BOGU JE SVE MOGU∆E

Srpski narod i srpska dræava su u teπkoj krizi, na velikomistorijskom ispitu. To svi vidimo i bolno oseÊamo. Od SrpskeKrajine i Slavonije, preko Srpske Bosne i Hercegovine, do Srp-skog Kosova i Metohije ‡ svugde potoci srpske krvi i suza, svugdepatwe i stradawa, rane na telu i duπi. A kada su se sluge umorile,pojavile su se i gazde sa hiqadu aviona i bombi da nas i liËno mr-cvare i kasape. I nije, izgleda, sve zavrπeno. Joπ nam prete. Dræeisukan maË i traæe razlog da nastave krvavi pir, kako bi nas ko-naËno zatrli.

Svi, dakle, vidimo da smo u teπkoj, gotovo bezizlaznoj situa-ciji, na samoj ivici provalije. I svi se pitamo: gde je izbavqewe,gde spasewe od propasti. Nekoliko vekova pre Hristovog roewa,Ninevqani su bili u sliËnoj poziciji: poslat od Boga, Jona im jeprorekao da Êe za Ëetrdeset dana Nineva propasti. „I Ninevqanipoverovaπe Bogu, i oglasiπe post, i obukoπe se u kostret od naj-veÊeg do najmaweg“ (Jon. 3, 5). Wihov kraq zapovedi da se svi „po-kriju kostreÊu, da prizivaju Boga jako, i da se vrati svaki sa svogzlog puta i od nepravde koja mu je u ruci. Ko zna, eda se povrati iraskaje Bog, i povrati se od qutog gneva svog, te ne izginemo. I Bogvide dela wihova, gde se vratiπe od zlog puta svog; i raskaja se Bogod zla koje reËe da im uËini, i ne uËini“ (Jon. 3,8‡10). A petnaestvekova posle Hristovog roewa ruski narod se suoËio sa velikomnajezdom Mongola. Evo πta o tome piπe u „Æitijima svetih“ za 26.avgust:

U dane blagovernog velikog kneza Vasilija DmitrijeviËa,1samodræca ruskog, pri svetom mitropolitu Kiprijanu,2 dogodi senajezda na Rusku zemqu agarjanskog cara Tamerlana, mongolskog za-vojevaËa. Ovaj Tamerlan, podigavπi se sa istoka sa velikom voj-skom, pokori mnoge zemqe, pa se najzad pribliæi ruskim granica-ma. PodilazeÊi k Rjazanskoj oblasti, Tamerlan zauze grad Elec,

1 Vasilije II DmitrijeviË vladao od 1389 do 1425.2 Upravqao moskovskom mitropolijom od 1380 do 1385. godine; zatim po drugi

put od 1390 do 1406. godine.

zarobi kneza eleckog i pobi mnoπtvo hriπÊana, jer beπe velikimrziteq i quti muËiteq hriπÊana. A i hvaqaπe se Tamerlan da Êeopustoπiti svu zemqu Rusku i iskoreniti veru hriπÊansku; stogase kretaπe ka gradu Moskvi, sa namerom da ga razori.

Kada veliki knez Vasilije DmitrijeviË Ëu za to, skupi svojuvojsku i krenu ka gradu Kolomni. Otiπavπi odande on se zaustavina obali reke Oke, i tu se ukopa protiv neprijateqä; a Tamerlan sezadræa na jednom mestu petnaest dana. Kada veliki knez i hriπÊan-ska vojska wegova doznade za veliku silu neznaboænog cara koji jedoπao na Rusiju sa ogromnom vojskom, i kada takoe Ëu za zlunameru wegovu, on sa svima vojnicima svojim podiæe k nebu ruke isa suzama se moqaπe Bogu i PreËistoj Materi Boæijoj za izba-vqewe od bezboænog agarjanina ovog, i prizivaπe u pomoÊ velikeugodnike Boæje, svete jerarhe Petra i Aleksija, prepodobnog Ser-gija i ostale ruske Ëudotvorce. U isto vreme veliki knez posla uMoskvu i zamoli svog duhovnog oca, preosveÊenog mitropolitaKiprijana, da naloæi narodu post sa molitvom, i da poπqe u gradVladimir da odande uzmu Ëudotvornu ikonu Presvete Bogomajke iprenesu je u Moskvu radi zaπtite ruske prestonice. Svetiteq Bo-æji Kiprijan i ranije pomiπqaπe da Ëesnu ikonu ovu prenese uMoskvu, a kada stiæe nareewe od kneza, on tada veoma usrdno za-hvali Bogu πto je tu misao stavio u srce velikome knezu; i ovu svojumislenu saglasnost sa velikim knezom sveti mitropolit smatraπekao znak Boæjeg blagovolewa i saizvolewa, da se Ëudotvorna ikonaPresvete Bogorodice prenese u Moskvu. Stoga mitropolit odmahposla ugledne qude iz duhovnog reda u Vladimir po Ëesnu ikonuBogomatere. I skupivπi sve duhovniπtvo i mnoπtvo naroda, svjat-jejπi mitropolit saborno odsluæi molepstvije za pobedu nadneprijateqima i naloæi svima post sa molitvom; i sam ne odla-æaπe od crkve, vrπeÊi bogosluæewa dan i noÊ i toplo se sa suzamamoleÊi za velikog kneza, za vojsku wegovu i za sve pravoslavnehriπÊane.

Kada se Ëesna ikona, prenoπena iz Vladimira, pribliæi gra-du Moskvi u petnaesti dan meseca avgusta, na praznik UspenijaPresvete Bogorodice, izie joj u susret preosveÊeni mitropolitsa celokupnim duhovniπtvom i mnoπtvom naroda. Ugledavπi tusvetu ikonu, svi padoπe na zemqu i pokloniπe joj se kao samojPreËistoj Materi Boæjoj koja je doπla k wima, i primiπe je saneiskazanom radoπÊu; i gledajuÊi u ikonu, svi prolivahu suze imoqahu se za izbavqewe od agarjanske najezde.

I ova zajedniËka usrdna molitva svih ne bi uzalud: jer istogadana u koji Ëesna ikona Presvete Bogorodice bi prenesena uMoskvu, neËestivi car agarjanski Tamerlan, prestravqen uæasnimviewem u snu, pomete se i pobeæe natrag sa svom vojskom svojom,iako ga niko nije gonio. A to viewe beπe ovakvo: on vide pred

78 SVETI KNEZ LAZAR

sobom previsoku planinu; sa wenog vrha iahu protivu wega sveti-teqi, noseÊi u rukama zlatne æezle i preteÊi mu; nad svetiteqimaon vide u vazduhu neobiËnu svetlost, i usred we neku Caricu uslavi neiskazanoj, obuËenu u porfirnu rizu, Carica je sijala mu-welikim luËama jaËe od sunca; oko Carice se nalaæaπe neizbrojnomnoπtvo naoruæanih vojnika koji Joj sluæahu i kao da se za bitkupripremahu; ruke CariËine behu pruæene k nebu, Ona kao da semoqaπe; zatim Tamerlan vide gde mu Carica grozno preti zapo-vedajuÊi mu da se udaqi od granica Ruske zemqe, i kao izdajuÊinaredbu Svojoj vojsci da udari na wega.

Od ovog straπnog viewa Tamerlan se prepade, pa skoËivπisa posteqe prestravqen povika: „Jao meni, kako je straπno ovoviewe! ‡ I drhtaπe tresuÊi se i jeËeÊi, i bejaπe kao u nekombunilu. A nakon nekog vremena doπavπi k sebi, on prizva svojeknezove i vojvode i ispriËa im sve πto vide, tresuÊi se joπ od stra-ha. A ovi, sluπajuÊi carevo kazivawe i gledajuÊi ga kako se treseod straha, i sami se uplaπiπe, i u nedoumici pitahu jedan drugoga:©ta Êe to biti? ‡ Neki govorahu: Viena Carica jeste Mati BogahriπÊanskoga, Isusa Hrista; nesumwivo Ona je namerna da zaπti-ti hriπÊane, jer je Ona wihova PomoÊnica i Promisliteqka. ‡Tamerlan reËe: Ako hriπÊani imaju takvu PomoÊnicu, onda smo miuzalud krenuli na wih, i naprazno se muËimo; jer ako Ona poπqe nanas samo jednog od onih πto Joj predstoje, sve Êe nas pobediti, da mineÊemo biti u stawu naÊi ni mesta kuda bismo pobegli.

I tako se ovaj neËestivi car sa svom agarjanskom vojskom svo-jom vrati natrag, beæeÊi sa stidom; jer agarjanima izgledaπe kaoda ih mnogi pukovi vojnika iz zemqe Ruske gone; i strahovito pre-plaπeni time, oni gazijahu jedan drugoga, bacajuÊi svoje oruæje iostavqajuÊi sav plen.

Tako bi pravoslavnim hriπÊanima darovana pobeda nad ne-prijateqima bez boja, i prevlast bez prolivawa krvi, molitvamaPreËiste Djeve Bogorodice.

Ova najezda Tamerlana sa agarjanima i Ëudesno prognawewegovo iz predela zemqe Ruske dogodilo se 1395. godine. Od togadoba u carstvenom gradu Moskvi bi ustanovqen praznik u Ëast su-sreta Vladimirske ikone Presvete Bogorodice, u nezaboravno izahvalno seÊawe na Ëudesno izbavqewe od agarjana, darovano zauz-imawem Boæje Matere. Neka je Woj, i roenom od We Hristu Bogu,i od nas Ëast, blagodarnost i poklowewe, sada i uvek i kroza svevekove. Amin.

Ovi primeri nam svedoËe da iz svake nevoqe, ma kako nam onastraπno i tragiËno izgledala, postoji izlaz. Niπta u ovome sve-tu nije „zapisano“, niπta nije sudbinski predodreeno; æivot sva-kog pojedinca i istorija svakog naroda su otvoreni. Raj i pakao

BOGU JE SVE MOGU∆E 79

nikome nisu unapred „presueni“, oni su naπ izbor, naπe opre-delewe. Sve zavisi od nas samih (v. 2. Kor. 5,10). Sve æivotne bitke,i liËne i kolektivne, dobijaju se ili gube najpre u srcu. Ako smo seu srcu predali, ako mislimo da nam kao narodu nema perspektive, dasu i Kosovo i Metohija, pa i cela srpska dræava propali i izgu-bqeni ‡ verovatno Êe tako i biti. Ako li verujemo i Ëinimo supro-tno ‡ ako se uzdamo u Boga, ako Mu vapijemo dan i noÊ sa Ëvrstomverom, nema te sile, nema te zlobe zemaqske i podnebeske koja seneÊe, kao kula od peska, uruπiti od svemoÊi Boæje. Ovo nije bajka,ovo je stvarnost BogoËoveËanske zajednice ‡ Crkve. Mi imamoBoga koji je Æiv, koji je Otac naπ, koji Ëuje naπe molitve i odgo-vara na wih. Naπ Bog nije „neπto“, „neka sila“, bezliËni „Apso-lut“. Naπ Bog je LiËnost Trojedina, Æiv-Æivcat, kome smo mi usi-novqeni preko Gospoda Isusa Hrista. I kao πto mi qudi komuni-ciramo jedni sa drugima, i traæimo i dobijamo traæeno jedni oddrugih, tako isto treba u pokajawu i bez dvoumqewa da se obraÊamosvome ocu Nebeskom, i dobiÊemo pomoÊ od Wega. Zar je teπkoshvatiti ono πto tako jasno piπe u Evanequ: „Iπtite i daÊe vamse; traæite, i naÊi Êete; kucajte i otvoriÊe vam se...“ (Mt. 7,7‡11).I na drugom mestu: „Ako ko rekne gori ovoj: digni se i baci se umore, a ne posumwa u srcu svome, nego uzveruje da Êe biti kao πtogovori, biÊe mu πto god rekne. Zato vam kaæem: sve πto iπtete usvojoj molitvi, verujte da Êete primiti, i biÊe vam“ (Mk. 11, 23‡24).ZnaËi „sve je moguÊe onom koji veruje“ (Mk. 9,23); Apostol Petar jenesumwalaËkom verom hodao po uzburkanom Galilejskom jezeru, akada je posumwao, poËeo je tonuti. I πta mu je Gospod tada rekao?‡ „Maloverni, zaπto posumwa?“ (Mt. 14, 27‡31).

Srpski narod i dræava su na velikom, istorijskom ispitu.Neki smatraju da se pravo reπewe i izlaz iz nesreÊe koja nas jezadesila, krije u odgovarajuÊem ekonomskom i politiËkom delo-vawu. Naravno, pregnuÊe i na ovim poqima je neophodno, ali ne bismelo biti ni jedino ni glavno. (NaroËito bi pogubno, po naπemmiπqewu, bilo bezrezervno priklawawe zapadwaËkom totalitar-nom, neofaπistiËkom i neokolonijalnom politiËkom uzorku.Time bismo moæda saËuvali narodno i dræavno telo (uz preÊutnipristanak da budemo marva sa kojom Êe „gazde“ komunicirati samouz pomoÊ πtapa i πargarepe), ali bismo duπu zasigurno, i to re-lativno brzo, izgubili. A πta nam vredi ako sve πarene laæe anti-hriπÊanskog novog svetskog poretka dobijemo, a duπi svojoj naudi-mo?). Jedino istinsko vaqano reπewe je u oblasti duhovnog. Onopodrazumeva preumqewe, pokajawe, vraÊawe izvornim vrednostimahriπÊanske vere koja je uobliËila srpsko nacionalno biÊe krozvekove. Pruæa nam se istorijska, moæda i zadwa prilika da se saπirokog puta formalistiËkog, mlitavog i razbaπkarenog hri-πÊanstva (= obqutavele i nikom potrebne soli) vratimo na uzani

80 SVETI KNEZ LAZAR

BOGU JE SVE MOGU∆E 81

put koji vodi u æivot veËni ‡ put qubavi prema Bogu i bliæwem,put podviæniπtva u postu i molitvi, put revnovawa za Istinu, putæive vere koja i brda premeπta i mrtve vaskrsava.

„A zar Bog neÊe odbraniti izabranike svoje koji mu vapiju dani noÊ, i zar Êe oklevati? Kaæem vam da Êe ih ubrzo odbraniti. AliSin »oveËiji kada doe, hoÊe li naÊi veru na zemqi?“ (Lk. 18,7‡8).

Rodoqub LaziÊ

82 SVETI KNEZ LAZAR

UPOKOJIO SEARHIMANDRIT DESIMIR (VLATKOVI∆),

DUHOVNIK MANASTIRA SV. PE∆KEPATRIJAR©IJE

Upokojio se u Gospodu dugogodiπwi profesor Beogradske iPrizrenske Bogoslovije, Upravnik monaπke πkole i dugogodiπwiduhovnik Manastira PeÊke Patrijarπije, otac Desimir, u PeÊi, 5. juna (23. maja) 1999. godine.

Arhimandrit, o. Desimir VlatkoviÊ roen je 1. maja 1916. g. uselu Joπanu, u Lici. Na krπtewu je dobio ime Duπan. Osnovnoobrazovawe, mali Duπan, zavrπio je u svom rodnom mestu. »etvoro-razrednu monaπku πkolu zavrπio je pred Drugi svetski rat u ma-nastiru Visokim DeËanima.

Za vreme Drugog svetskog rata Duπan se naπao u manastiruRakovici kod Beograda. Tamo je imao sreÊu da bude posluπnik (po-sluæiteq) W. Svetosti Patrijarhu Gavrilu (DoæiÊu), izmuËenomterorom po zatvorima, kada su ga Nemci, negde 1942. godine bilibolesnog doveli u manastir Rakovicu na leËewe i oporavak. Tadamu je Duπan VlatkoviÊ, svrπeni uËenik Monaπke πkole bio odvelike pomoÊi, brinuo se o wegovom zdravqu i ishrani i negovao gakao dete svoga roditeqa.

Sa Patrijarhom Gavrilom zajedno je poπao 1943. g. u manastirVojlovicu kod PanËeva, gde Êe Patrijarh Gavrilo i Vladika Niko-laj, ta dva naπa jerarha-muËenika biti u kuÊnom zatvoru pod stra-æom nemaËkih vojnika sve do septembra 1944. godine.

Hteo je Duπan da i tu, u manastiru Vojlovici, posluæi svomPatrijarhu. No po nareewu nemaËke straæe, on se morao vratitiu Rakovicu, a u Vojlovici ostaju uz Patrijarha i Vladiku Nikola-ja: protosinel Vasilije (KostiÊ), potowi Episkop æiËki i sino-vac Vladike Nikolaja, Jovan VelimiroviÊ, potowi episkop πaba-Ëko-vaqevski, kao i Æivorad VasiÊ, iskuπenik æiËki, koji su se uzVladiku Nikolaja nalazili i u Qubostiwi. Wih trojica su biliglavni telohraniteqi ovih naπih jeraraha muËenika, sve dok ihobojicu nisu Nemci krajem septembra 1944. g. internirali u Nema-Ëku, u zloglasni logor Dahau.

Po povratku iz zarobqeniπtva i sa leËewa iz Karlovih Vari1946. g. Wegova Svetost Patrijarh Gavrilo potraæiÊe svog poslu-πnika i telohraniteqa u muËeniËkim danima rata, imajuÊi u wegapoverewe da i daqe bude uz wega, a ujedno da se i on wemu oduæi.Zato je æeleo da Duπan VlatkoviÊ stanujuÊi u zgradi Patrijar-πije, zavrπi Bogosloviju a potom i Teoloπki fakultet.

Zamonaπio ga je Wegova Svetost Patrijarh Gavrilo u mana-stiru Rakovici 1947. i dao mu srpsko ime ‡ Desimir.

Za jeroakona rukopoloæen je 13. jula 1947. g. a za jeromonaha21. novembra iste 1947. godine u Sabornom hramu u Beogradu.

»inom sinela odlikovan je na Sv. Nikolu, 19. decembra 1953.g. a Ëinom protosinela 1961. godine u Eparhiji æiËkoj.

Na predlog Wegove Svetosti blaæenopoËivπeg patrijarhaGermana, Sv. Arh. Sinod odlikovao je o. Desimira Ëinom arhiman-drita za vreme redovnog zasedawa Sv. Arh. Sabora SPC u PeÊkojPatrijarπiji, 14. maja 1988. godine.

Za vreme svoga aktivnog sluæbovawa u Crkvi, a i posle u pen-ziji, o. Desimir je bio postavqan na razne duænosti: Odlukom Sv.Arh. Sinoda od 10. marta 1953. g. bio je postavqen na duænost eko-noma Bogoslovije Sv. Save u manastiru Rakovici, a potom i za na-stavnika ove Bogoslovije od 24. avgusta 1953. g. s tim da i daqe vrπiduænost ekonoma.

Profesorski ispit poloæio je 1959. g. Kao profesor Bogo-slovije obavqao je 1960. g. bogosluæewa i duænost duhovnika u ma-nastiru Vavedewu u Beogradu.

Na predlog Episkopa æiËkog Vasilija (KostiÊa) Svetom Ar-hijerejskom Sinodu SPC, osnovan je u manastiru Preobraæewu kodOvËar Bawe monaπki seminar, 26. maja 1961. godine. Za predavaËai Upravnika tog monaπkog seminara postavqen je o. Desimir, kogaje Ep. Vasilije iste godine proizveo u Ëin protosinela. Na tojduænosti profesor, o. Desimir, biva od 1961 do1964. godine, kadakao profesor Beogradske Bogoslovije bude postavqen na duænostprofesora Prizrenske Bogoslovije.

Odlukom Sv. Arh. Sabora SPC osnovana je u manastiru Ost-rogu takoe monaπka πkola „Sveti Vasilije Ostroπki“, 31. maja1967. g. Tada se odlukom Sv. Arh. Sinoda protosinel o. DesimirupuÊuje iz Prizrena u Manastir Ostrog, da kao profesor Bogoslo-vije Sv. Save u ovoj monaπkoj πkoli, pored nastavniËke duænostivrπi i duænost Upravnika monaπke πkole, 30. juna 1967. godine.

Odlukom Sv. Arh. Sinoda od 14. novembra 1967. g. razreπen jeduænosti Upravnika monaπke πkole i ponovo je upuÊen na svojuprethodnu duænost u Prizrenskoj Bogosloviji.

U Prizrenu nije dugo ostao. Sv. Arh. Sinod razreπava ga 31.decembra 1969. g. duænosti u Bogosloviji i biva postavqen za duho-vnika u manastiru PeÊkoj Patrijarπiji. Na toj duænosti, o. De-

84 SVETI KNEZ LAZAR

simir ostaje sve do pred svoju smrt, gotovo 30 godina, kada se teæerazboleo, tako da nije mogao viπe vrπiti svoju sveπteniËku iduhovniËku duænost u Manastiru. Sestre PeÊke Patrijarπije su gapoπtovale i u wegovoj bolesti sa puno sestrinske paæwe negovale.

Sahrawen je uz sve poËasti koje mu kao sveπtenomonaπkomlicu u arhimandritskom Ëinu i pripadaju. Opelo nad wegovim od-rom izvrπio je Wegova Svetost Patrijarh Pavle, 6. juna 1999. g. saveÊim brojem sveπtenika, bratstva manastira DeËana i drugih man-astira a u prisustvu manastirskih sestara i veÊeg broja naroda.

Otac Desimir je bio veoma sposoban Ëovek, veoma discipli-novan, na mahove i preterano strog, ali je ipak sasvim odgovornovrπio svoje duænosti.

Kao ekonom nije mnogo πtedeo πkolsku kasu; viπe se trudiona tome da uËenici i πkola budu dobro snabdeveni sa svim namir-nicama, posteqinom i uopπte πkolskim inventarom. Tako jeËinio i u Monaπkoj πkoli. Zbog toga nije mario da doe i u sukobsa pretpostavqenima. Vodio je viπe raËuna da uËenici imaju izo-bilnu hranu i toplu postequ, nego na πtedwu.

Kao profesor bio je veoma marqiv i dobar predavaË. Izuze-tno je dobro poznavao i lepo predavao istoriju. Prema vrednim iveselim uËenicima bio je vrlo raspoloæen, a prema slabim i nema-rnim bio je ponekad i preterano strog. No ipak uËenici su ga mnogovoleli. U kolegijumu umeo je da bude veseo i objektivan u reπavawumnogih stvari: takav je bio i prema pretpostavqenima. Meutim,ponekad je znao i da promeni svoj stav i da bude netolerantan.

U PeÊkom manastiru kao duhovnik bio je vredan u vrπewubogosluæewa. U tom pogledu nisu se nikada sestre ovog manastirana wega æalile. Kao izuzetno dobar istoriËar, u duænosti mana-stirskog kustosa, veoma je lepo i iscrpno posetiocima objaπwavaoistorijat manastira. To bi bila ponekad Ëitava profesorska pre-davawa sa puno istorije, veronauke, etike i dogmatike.

Otac Desimir nije bio tip asketskog monaha, ali je bio veomamoralna liËnost, iako dosta opore i stroge naravi. Zbog toga on senije uvek objektivno snalazio u nekim naravima i finim kara-kterima, kao πto je i ovo uistinu Ëestito sestrinstvo, na Ëelukojeg se nalazi mudra, izuzetno smerna i trpeqiva igumanija matiFevronija. Ipak o. Desimir, bio je ovom sestrinstvu, pogotovo ustarije dane, od neizmerne koristi za wihov duhovni napredak ispasewe, kao i narodu toga kraja i mnogim posetiocima.

Bog da prosti oca arhimandrita Desimira, profesora i duho-vnika naπeg. Neka mu je veËan spomen u pamÊewu Boæjem, i blaæenpokoj u carstvu nebeskom.

Arhimandrit Jovan (RadosavqeviÊ)profesor Prizrenske Bogoslovije

ARHIMANDRIT DESIMIR (VLATKOVI∆) 85

86 SVETI KNEZ LAZAR

DNEVNIKDE»JEG SKLONI©TA

SV. NIKOLE „BOGDAJ“ U BITOQU*

Ulazak u kuÊu i poËetak rada od 1-XII-1935.29/16 Novembra 1935. god. u petak doputovala je iskuπenica

sestra Danica sa svoje dvoje dece. U kuÊi joπ nije bilo niËega, nijedne stvari, ni hrane ni æivqa (sem u 1 sobi Ëuvara, posluæiteqaduhovnog Suda Gligorija rusa sa æenom makedonkom i detetom usvo-jenim, i wihovih stvari). Samo smo bili zatekli dan ranije do-neπen 1 tovar drva iz Manastira Sv. Petke kod Capara, od matiMarine. Odma smo gore zaloæili furunu da se greju putnici pro-kisli i te noÊi su prenoÊili na podu, na novo kupqenoj asuri (ro-gozini), koju kupi Otac Kalist, monah Man. sv. Bog. Slivnice, kojiih i dovede. Imali su svoju hranu.

1 ‡ (18) ‡ XII‡1935. Dan ujediwewa. Nedeqa.

2‡XII ‡ Prvi put kuvamo ruËak ‡ posno soËivo.Imamo Ëetvoro dece. Mali Nikola AnastasijeviÊ, 4 godine

star, koji je prvi i zapisan u skloniπte Sv. Nikole, koje po svojojmilosti prema deci osnova Wegovo Preosveπtenstvo EpiskopOhridsko-Bitoqski NIKOLAJ. Ovaj sluËaj bi kao dokaz nama odSv. Nikole, da se prvo zapisano dete zove Nikola. Drugo dete je ses-tra Nikolina Vanelija AnastasijeviÊ, 2 i po godine stara. Drugodvoje dece su sestre Danice, veÊi Dragoqub JoksimoviÊ, uË. I raz.osnov. πk. i mala Jovanka, stara 4 god.

* Dnevnik DeËjeg Hraniliπta Sv. Nikole „Bogdaj“ u Bitoqu, je napisala se-stra Nada S. AxiÊ od 1. XII 1935. do 21. VI 1937. Sestra Nada je, po blagoslovu Vla-dike Nikolaja i kao wegova duhovna kÊi, brinula o ishrani i vaspitawu 80-oro (anekad i viπe) siromaπne bitoqske dece. Po savetu Vladike, svemu je pridavalaznaËaj i sve je zapisivala. U Bitoqu ostaje sve do rata 1941. g. (nepunih πest godina).Zamonaπena je 1948. g. u manastiru Sretewe. Godine 1949. prima manastir Sv. –orau VraÊevπnici, gde ostaje kao igumanija do smrti 18. XI 1975. g.

Dnevnik sadræi pet mawih svezaka i nalazi se u posedu manastiraVraÊevπnice. Ovaj tekst je veran prepis originala, koji je uËinila jedna od mo-nahiwa ovog manastira, po blagoslovu igumanije Stefanije.

(Opπirnije o igumaniji Ani u nekom od sledeÊih brojeva.)

†

DUHOVNI ÆIVOT

Nije bilo sediπta, deca su stojeÊi oko stola ruËala sa apeti-tom. Astal je pozajmqen od Ëuvara Gligora.

Daske i letve su kupqene danas i stolar u jednoj sobi zapoËiwesvoj posao: izradu nameπtaja potrebnog. Prvo je napravio za menekrevet, daskama spojio ona dva gvozdena dela krevetska, dobivena nadar pri skupqawu priloga. A zatim je odma zapoËeo praviti klupe.

Slamaricu smo kupili i opet napunili kod vojske.Kaπika 4 dobili smo od brata Pavla PavloviÊa.Natpis na kuÊi: DeËije Skloniπte Sv. Nikole Bogdaj izra-

dio je brat Pavle PavloviÊ, moler, i tablice koje se rukom upuÊu-ju, sa natpisom DeËije Skloniπte, koje je zakucao po sokaËiÊimakoji vode ka Skloniπtu. Isto tako i natpis sa rukom koja pokazujegde je „Sveta Vodica“ (desno na kuÊi). Sve ovo nam je Pavle izradiosa velikom qubavqu i radoπÊu, kao komπija.

Doseqavam se u kuÊu iz stana u varoπi sa istim oseÊajem, kaou crkvu da stupam. Mnogo zahvaqujem Bogu i Sv. Nikoli da omogu-Êavaju æivot u ovome domu.

4‡XII-VavedeweIπli smo u crkvu na priËeπÊe. Majstora, koji Êe nam zidati

peÊ, zamolila sam i kupio nam je danas drva malo na kilo, strugana.UËimo se velikoj πtedwi drva. Kaca za kupus je stigla. Poslao namje Otac Vasilije, stareπina Crkve Sv. Dimitrija. Sluæila je zaBogojavqewe za sveÊewe vodice. Dobili smo na revers.

VeÊ primamo i posete. Prva nas je posetila sestra AspasijaPavloviÊ. Ulaze sestra Blagorodna BoπkoviÊ (kod kojih sam sta-novala), G-a Bistrin i G-a JakovqeviÊ. One donose pun zembilnekih darova. Prva iskaËe iz zembila maËka mima, dar od Blago-rodne. G-a Bistrin nam je donela: duwe, meda u πoqi pocelanskoji bluzu deËiju.

5‡XII‡1935.Od jutros se svuda vest Ëuje: „Doπao je Deda Vladika“. SinoÊ.

Ono πta smo toliko Ëekali, Bogu hvala, doËekali smo. Mnogo samradosna. Bila sam poπla na pijac da kupim tovar drva, i svratilada zamolim brata Dimitrija PetroviÊa krojaËa da poe sa mnom, dami pomogne u tom poslu, jer prvi put u æivotu kupujem drva, kad mion reËe da je PreosveÊeni stigao. „Sad je takav red, da mi prviidemo kod Vladike na dobrodoπlicu.“ Iπli smo raskaqanim uli-cama brzo i veselo ka Mitropoliji. Toliko sam bila radosna, kaoda Êu svog Roditeqa videti.

Na ulazu u Mitropoliju sreli smo G-dina Rektora Bogoslovi-je, i reËe nam da nije PreosveÊeni kod kuÊe. IzlazeÊi izBogorodiËine crkve, na pragu crkvenog Suda sretnem Vladiku sa G.Rektorom, idu u Mitropoliju. Primivπi blagoslov, radosno sam

88 SVETI KNEZ LAZAR

pozdravqala Oca naπeg koji nam doe. Bio je i sam mnogo veseo.Pozvao nas je u Mitropoliju. PewuÊi se uz stepenice, govori:„Hajde, hajde, idu dva rektora, ‡ rektor Bogoslovije i rektor Bog-daja.“

‡ Vi to PreosveÊeni mnogo veliËate Bogdaj.„Pa vi ste joπ na poËetku, ali i ti Êeπ imati toliko. Rektor

ima 200 pitomaca, i ti Êeπ imati 200 pitomaca.“Razgovor je tekao u salonu o Bogosloviji. Mene je Preosve-

Êeni zapitao o sluËaju sa bolesnicom studentkiwom u Beogradu, inajzad kazao:

„Sutra Êu doÊi da vidim Skloniπte, pa Êemo tamo razgo-varati o svemu na licu mesta. Jel’ tako je najboqe. Vi ste najmlai,moraπ imati strpqewa, prvo hoÊu da obiem Bogosloviju i drugo.“

PRVA POSETA PREOSVE∆ENOG EPISKOPANIKOLAJA WEGOVOM DE»IJEM SKLONI©TUSV. NIKOLE „BOGDAJ“ U BITOQU, 6‡XII‡1935. G.

Na ulazu u kuÊu sreli smo Vladiku sa hlebom i soqu. Zadovo-qan se osmehnuo i blagoslovio: „da Bog da da kuÊa bude uvek puna isita, i Boæiji blagoslov da je u woj na deci i svima vama“, pa je,primivπi hlebac od mene, predao detetu: „evo tebi“. Danas doespasenije domu ovome, ponavqah u sebi. Deca i sestra Danica pri-miπe blagoslov, i ja, pa skroz kroz kuÊu proe Vladika lagano iuputi se (ka) vodici.

„E, kako je ovde lepo. I ova Ëudesna vodica. Hajde zavati“. Sadugom drπkom, cimentom zahvatim iz bistrog izvora i podnesemPreosveÊenom. On poËe molitvu i pesmu. Blagoslovi, napi se iumi. Baba Zaha, koja iz crkve stiæe, ne dade mu da prospe ostatakvode. „»ekaj i mi da se napijemo po tebe“, govoraπe sa velikom oda-nom qubavqu prema Vladici.

VraÊajuÊi se ka kuÊi, iπo je lagano preko joπ zelene, mokretrave, razgledajuÊi okolna imawa, koja gleda da dokupi: „E, kako mise Ëinilo ovo mnogo veÊe do nas. Malo je ovo.“

„Hajdemo gore, da vidimo πta je tamo“, i prvo uz basamake kadse uspeo poπao je u trpezariju, gde su naπi majstori zidali peÊ,veliku Ëetvrtastu od starog materijala (od dve sruπene turske pe-Êi). Od dve sobe, napravili smo jednu prostranu. Slutila sam da seovo Vladici neÊe dopasti, i zaista.

„©ta Êe to kad ima kamin. Ja ne razumem. Ovde je trebala jednamala peÊ, samo da dopuni toplotu kamina, a ovo nije trebalo.“

‡ Ako se za ovu peÊ qutite, molim Vas, samo se na menequtite, i mene grdite, jer je tolika razlika bila u ceni, da sam zaovo ja sama reπila, i sama sam kriva.

DNEVNIK 89

„Nemam πta da te grdim, ali to nije bilo potrebno“. ‡ (Dokpredsednik naπeg Odbora G-din prota KaranoviÊ zadovoqno odo-brava sistem i oblik peÊi).

„Hajdemo sad kod tebe“ i sedajuÊi Vladika govori, ‡ „O, gde siti doπla Nado, iz onog dvorca tvog (gde æiviπ u Beogradu), doπla siovde u ovu tursku kuÊu“. ‡ „Ovo je lepπi dvorac od dvorca“, rekoh.

„Qubav je dovela, qubav je pokrenula. Zato je doπla ovamo.Tako stoji u Sv. Pismu ‡ Nerotkiwa Êe imati viπe dece, nego onakoja raa. Eto to je za ovake sluËajeve kazano. I zbiqa, ona Êe ima-ti viπe dece, nego æena koja raa troje-Ëetvoro, a ona Êe imatipuno dece, nekoliko stotina. To se misli na duhovnu decu. Svetite-qke su bile devojke, a imale su stotine i stotine dece. Koliko jesvoje dece imala Sv. Petka? Pa Sv. Sava, on je rodio naπ ceo narod,a bio je devojka celoga svoga æivota. Doπla si ovde da ostaviπveliki spomen tvojim roditeqima i tebi.“

‡ Vama za spomen da bude, Vama spomen. (Ovo sv. miro na Vaπuglavu, πaputala sam u sebi).

‡ „ImaÊeπ ovde puno kÊeri i sinova ovih malih. Kako se tizoveπ?“

‡ To je Nikola, prvi pitomac koji je upisan u skloniπte.„A to je Nikola, odi meni Nikola“. I primi dete k sebi, i

milova ga kao nekad Gospoda Simeon Bogoprimac.„A ta devojËica?“‡ To je sestra Nikolina.„Koliko ih veÊ imaπ, ‡ petoro. Kaæe, da na nebesima posle

ova deca ne idu svojoj majci, nego wihovoj duhovnoj materi.“Posluæili smo meda mesto slatka i kafu. Doπao je musli-

manin, koga je pozvao bio Vladika, komπija. Vladika ga pita kakoæive, kako komπije i za neke po imenu. Ne beπe sediπte za wega, aturËin savi noge i sede na pod.

„Treba da imaπ Nado neke male stoliËice za muslimane kaddou, oni su nauËeni na niskom da sede, znaπ onake niske tronogestoliËice.

Zamolila sam da donesu kadionicu sa æeravicom, da namVladika okadi dom. Pre nego πto metu tamwan na æar, Vladikazamoli turËina da izae, da se ne quti, jer Êemo mi ovde malo da sepomolimo, po naπem obiËaju. Zapalismo i sveÊu, i Vladika poËemolitvu sa pesmom. Okadi ikone i krevet moj i nas. Bilo je ovo svetoliko prijatno i svojski, i svi koji besmo u sobi imasmo neku za-jedniËku misao i æequ i dobru voqu meu sobom. Bio je tu prota

90 SVETI KNEZ LAZAR

* Iskuπenik brat Dr Radoje ArsoviÊ, urednik Misionara ue u Êeliju kasni-je. On Êutke uËini zemni poklon Vladici i primi blagoslov. „Dede doktore“ reËeVladika, „pokaæi im kako se pravilno pravi metanije“. On odma uËini nekolikometanija smireno i posluπno. „Eto tako treba ruke dræati, videli ste“ potvrdizadovoqno, „treba sve znati“.

KaranoviÊ i Dr ArsoviÊ* i brat Dimitrije, sestra Danica sa svo-jom decom i sestra Aspasija i baba Zaha i joπ dve-tri æene, i Gli-gorova (Ëuvara) æena. Svi mi smo u jednomisliju i mnogo imamo qu-bavi za naπeg Vladiku i za ovo divno Wegovo delo. Posle molitveje PreosveÊeni pomazao uqem iz kandila decu i nas. Posle je seopet selo i poËeo govor o razvitku rada i kupovini imawa, pitao jeVladika, Ëije je ovo desno, i Ëije je imawe u pozadini naπeg, i onadoqa.

‡ A zaπta Êe vam toliko? ‡ pita prota KaranoviÊ.„Kako zaπto, ovde treba da se zidaju zgrade, to ima da vri kao

u koπnici, toliko Êe to dece biti. Stotine! Ja tako mislim, samone æurim. Polako.“

I zatim, posla Vladika brata Dimitrija da ide sa onim turËi-nom, da raspita diskretno o sopstvenicima okolnih imawa, i o na-merama prodaje. „Dovedi ga (turËina) prvo da se pozdravi, da se onviπe ne vraÊa. Kako beπe ovde straπno, tu se nije smelo priÊi.HriπÊanin ovde nije smeo da doe, pa kad doemo na vodicu, ovde subule govorile kroz prozor. A gledaj sad, evo ovde Nade, evo skloni-πte i deËice naπe.“

GovoreÊi o ovome mestu i Sv. Vodici, o buduÊoj crkvi, spo-menu se nepoznati grob koji leæi pored vodice. Zapitala sam, hoÊeli se otvarati grob, da se vidi Ëiji je, hriπÊanina ili muslimani-na. PreosveÊeni reËe, da se za sad neÊe dirati, dok se nekome neotkrije: „otkriÊe se to nekome, ili na snu ili kako bilo, pa Êe setad saznati, a pre neÊe se dirati“, pa nastavi:

„Jeli, baba Zaho, a tri se Ëuda dogodiπe?“‡ Tri Ëuda, Dedo Vladiko, reËe baba Zaha, zlatna Trnovska

Sveta Bogorodica, nisu ti pisali.„Za Ëuda nemam ja korespodenta, za sve drugo imam. To mi sve-

πtenici nisu stigli da piπu. Oni misle kako Êe da se πiπaju i dase briju, a za Ëuda koje Bog javqa svetu, na to ne misle. To nije va-æno. Za to ja, baba Zaho, nemam korespodenta. Ali samo dok ja izdamovo πto spremam, videÊe svet velika Ëuda, i mnogi Êe se vratitiveri. Samo da stignem ja to naËisto da prepiπem, tu ima nekihprimera Ëudesnih.“

‡ I ovde ima stalno iscelewa ‡ kaæem, i neki dan jedna Go-spoa koja je bila kod nas, imala je dva meseca temperaturu, i ovdeje pila vodice i umila se, i isto veËe woj je spala temperatura idobro se oseÊala, a i zaboravila (je) gde je bila. Tek u veËe, kad jehtela da se pomoli, setila je se.

„Eto, to treba da zapiπem. Molim te zapisuj. Uzmi i sve zapi-suj. Kakih ima Ëuda, ali to niko ne zapisuje. Eto u Sv. Naumu tolikegodine traæim ko Êe da mi beleæi Ëuda, toliko ih ima, i ne mogu danaem. Niπta niko ne beleæi.“ (Vladika posta æalosan i kaonemoÊan na ovoliku qudsku nebriæqivost). „To je teπko naÊi taku

DNEVNIK 91

duπu, koja istinski veruje, i ima qubavi za ovo i ume. Svi to misle,πta je to, to nije niπta vaæno. A kad se neko napije i trabuncakojeπta, to priËaju, a ako ko sawa ili se Ëudo dogodi, to nije niko-me potrebno. Za to, ja nemam korespodenta.“

PriËali su, da su jutros dve æene po snu bile upuÊene ovde naizvor sv. Nikole, a nisu ni znale za ovaj izvor.

„Jutros, jutros dolazile, eto to treba zapisati, taËno winaimena i kako je sve bilo, zaπto ih niste pitali, pustili ste ih?“

‡ DoÊi Êe one joπ dva put, pa Êemo ih pitati i zapisaÊu.Posle je Vladika zapitao o potrebama i hrani. O deci i se-

stri. „Manastiri Êe dati, ali treba otiÊi i dovuÊi, pa Êe biti hra-ne. Ako se ode kolima, oni Êe onda dati, to znam. Neka da Bogo-slovija kola... A Ëime se hranite, πta imate?“

‡ Kupujemo. Danas imamo pasuqa, ako bi hteli da ostanete sanama da ruËate?

„Rano smo doπli iz crkve pravo ovamo. Danas sam video dvenove ustanove u Bitoqu. Zvonaru novu, naæalost nisam Ëuo zvona, ‡i novo skloniπte za decu. Mogla bi da doneseπ onaj lebac i so πtosi nam iznela, vaqaÊe se da okusimo.“

Mnogo sam se obradovala, i u Ëasu smo preneli gore prvi novisto, naËiwen od vrata od dolapa, metli na wega hlebac, so, meda itawir kiselih paprika (to je omiqeno VladiËino jutarwe jelo,Ëula sam) koje mi posla to jutro sestra Evgenija, pokojnog akonaSokrata (æena), da mi se nae za Vladiku, ako zatreba. I tako veÊpostavqeni sto unesmo, i stavismo pred Vladiku i goste. Vladikablagoslovi hlebac i prelomi, pa deleÊi hlebac, reËe: „Nema nigdeovako lepog hleba, kao u Bitoqu, vidite kako je to divan hleb. UBeogradu nije takav hleb. Neka za skloniπte ne mese hleb, nekakupuju. Ili neka docnije mese, a ne peku, ko Êe to peÊi, kad ovde zabagatelu peku, πta bi furunxije radile, neka i oni zarade.“

Kad su poπli, svratio je PreosveÊeni na trenutak kod Gligo-ra u sobu, a zatim su siπli u prizemqe. Uπao je u kujnu, gde sad iruËavamo. Tu je na klupi bila maËkica. Vladika sede na klupu ipomilova maËe. „Otkud vam ova lepa maËkica? Kako je zlatna maË-kica mala.“ Pogleda postequ na podu i zapita: „a ovde se deca dawuodmaraju?“

‡ Ne, tu sestra Danica spava sa decom, joπ nemamo kreveta.HoÊemo li da pravimo? Imamo stolara u kuÊi.“

Vladika se diæe i polazeÊi obrati se sestri Danici: „a tiotiπla u muπki manastir. Zaπto si iπla tamo, govori?“ ‡ Radidece, (reËe ona). „Ja je poslao u Sv. Petku, primio joj decu, a ona ra-di πta hoÊe, ide gde hoÊe. To ne moæe tako. Ili da sluπaπ πta tise naredi, ili idi tvome muæu. To neÊu da trpim, da znaπ da moraπbiti posluπna.“

92 SVETI KNEZ LAZAR

IzlazeÊi, PreosveÊeni svrati stolaru da vidi wegov rad, iporuËi da napravi tri niske tronoπke. U predsobqu pogleda izra-ene klupe, i reËe da budu niæe. A zatim meni odgovori na pitaweza krevete.

„Eto kreveti, dve klupe sastavi, pa eto krevet. ©ta Êe mo-nahiwi krevet, ako joj je trebao krevet, nije trebala da ide u mana-stir. Moæeπ li da prevrneπ ovaj sanduk, eto tako nek napravikrevet za monahiwe, u πupqinu da sloæe wihove stvari, a odozgoslamaricu. To je dobro za wih.“

‡ A moæe li letvu naokolo da mete, da ne pada slamarica?„Ovako Ëetiri prsta letva naokolo“.‡ A moæe li viπe glave malo viπe da bude, da se nasloni ja-

stuk?„Malo viπe moæe, samo viπe glave. To je pravi krevet za mo-

nahiwu ‡ mrtvaËki sanduk. Jel’ znaπ πta je mrtvaËki sanduk. Eto,to je krevet monahiwi.“

Za ogwiπte u sobi gde radi stolar, kazao je PreosveÊeni:„Ovo ne diraj. Ovo je dobro, molim te nemoj ovo da pokvare.“

‡ Ne, neÊemo to dirati, samo Êemo ovde do ogwiπta πporetpostaviti.

„Zaπto Êe πporet? Ovde nemoj da unosiπ πporet. Eto, nekakuva na ogwiπtu, πta Êe joj drugo. Ovde nemoj kujnu, ova Êe sobabiti dobra za duhovnika. Kuvajte tamo, gde sad kuvate. Ja hoÊu da ovobude moja Êelija, za doËek gostiju.“

Kad je Vladika veÊ hteo siÊi dole, vrati se iz predsobqa umoju sobu, i pozva me da mi neπto napomene, o Ëemu ja nisam znala...

Tom prilikom zapitam ga, πto mi na srcu leæaπe, da blago-slovi da smem nositi apostolnik ‡ maramu.

„Htela sam neπto da vas zapitam?“ rekoh Vladika sinu i po-gleda me tako radosno, da sam prozrela wegovu misao. OËekivao jemoju izjavu da Êu zaæeleti monaπtvo, i bi mi æao πto Êe Ëutidrugo.

„A πta, kaæi slobodno!“„Ja bih molila da mi dozvolite da nosim na glavi maramu

crnu...“„Pa eto, ti nosiπ maramu na glavi.“„Ne taku, ovo je πal, maramu, kao sestre πto nose bolniËarke.

Tako“ ‡ pokazah. On proπeta do prozora.„Da neÊeπ sa belim, kao kraqica?“„Ne tako, samo crno, prostu satinsku.“„Neka ti je sretna,“ reËe i metu ruku na moju glavu „moæeπ,

nosi maramu.“ Srce mi je kucalo od radosti za æeqenu maramu.Ovaj je dan bio pun radosti za nas. „Danas doe spasewe domu

ovome“ i mi bi mogli reÊi od sveg srca. Ali to nije bilo sve. Togadana je Ëaπa prepuwena bila do vrha. Kad sam se ja uveËe vratila sa

DNEVNIK 93

sednice, najboqe sednice do sad, najplodnije i najzrelije dostojneistinitih qudi ‡ u kuÊi su me doËekali toliko radosni, da su jedvaËekali da doem kuÊi. Prva reË je bila ‡ dobili smo drva. Koladrva poslao Deda Vladika iz Mitropolije. Doπao nam Otac, brinese za nas. Kako je to dobro i toplo da se neko brine za nas i oseÊasa nama. ‡ I joπ smo neπto dobili. Naπli smo tawira 12 udvoriπtu i kaπika 12, novih iz radwe. Ne zna se ko je doneo. Nekoje doneo i ostavio, da se ne zna ko je.* Da bi se Sv. Nikoli za-hvalili, a ne wemu. Koliko smo se obradovali ‡ priËa sestra Dani-ca, i sa Dragoqubom smo i metanije Ëinili, i zahvaqivali Bogu natolikoj milosti. Toliko nismo zasluæili. I joπ smo dobilineπto ‡ zetina punu kanticu (4 l), poslao pop Stojan iz CrkvePresvete Bogorodice.

24 ‡ XII ‡ 1935. utorakTek πto deca svrπiπe doruËak, neko dete primeti i reËe:

„eno na kapiju ulaze neke pope.“„Evo Deda Vladike“. Nije joπ ni do pola avlije doπao Pre-

osveÊeni, a veÊ su sva deca bila oko wega, i svi su u glas vikali:„Blagoslovi Deda Vladika“, i nije se znalo jesu li deca bila rado-snija πto vide toga Dedu Vladiku, ili Deda Vladika, πto viditoliko dece i Wegov ostvareni san. Bio je mnogo radosan. Milovaoje decu. Sa PreosveÊenim su doπla dva gosta igumana ili namesni-ka, od kojih smo posle u crkvi dobili veliki prilog po 100 din.Ali, ko je na wih gledao, ni sad ne znam koji su to sveπtenici bili.

PreosveÊeni je pitao o deci. Ima li i muslimanske dece, nekzovem i wih. Imali smo dvoje muslimana. Vladika je bio zadovo-qan.

»im je uπao u kuÊu sa gostima, odmah je uπao desno u sobicuprizemnu, gde nam je bila trpezarija. Mala, niska soba sa dva stolai Ëetiri klupe. PreosveÊeni nestrpqivo doviknu svome posluæi-tequ: „Deder, daj ono πto smo doneli“. I ovaj dodade neke listovekucane maπinom.

„Evo, deco, morao sam noÊas zbog vas i pesnik da postanem,napisao sam vam Himnu Bogdaju. Sluπajte: Himna DeËjeg skloniπtau Bogdaju“ ‡ i poËe da Ëita:

„Mi smo mali BitoqËanimaliπani, sirotaniKuÊa nam je baπ na krajuu Bogdaju ka’ u Raju,U Bogdaju.

94 SVETI KNEZ LAZAR

* Tawire i kaπike je svakako poslao Vladika Nikolaj (prim. prireivaËa).

Bog nam πaqe dosta hlebaI ostalo πto nam treba,Pa ako smo i na krajuMi æivimo ka’ u Raju,U Bogdaju.

Bogati smo bratskom slogom,Radosni smo blagim Bogom,Zahvalni smo πto nam daju,Igramo se ka’ u Raju,U Bogdaju.

UËimo se dobri biti,I svom rodu koristiti,Tako naπi dani traju,U Bogdaju ka’ u Raju,U Bogdaju.

PreosveÊeni po proËitanoj pesmi pruæi meni list a deca uglas gromko zahvaliπe: „Hvala Deda Vladika“. PreosveÊeni je biomnogo zahvalan, da je sve pqeskao rukama i cupkao nogama, trqajuÊiruke i smejuÊi se.

„Eto tako, da nauËite pesmu, ti im pokaæi melodiju, kakuumeπ. I poËe da pevuπi naπu narodnu melodiju, otegnu na reËiprve strofe.

„A kako se ti zoveπ?“ pitao je Vladika jedno po jedno dete,okruæen decom.

‡ Dimitrije.„Neka te blagoslovi tvoj Sveti Dimitrije“, reËe Vladika i

metu mu ruku svoju na glavu. ‡ A ti?“‡ Vasilija.„Neka te Ëuva tvoja Sveta Vasilija. A ti?“‡ Branko.„Bog te branio Branko, da si æiv. A ti?“‡ –ore.„E, neka te tvoj Sveti –ore Ëuva i πtiti. A ti?“‡ Petar.„E, ti imaπ tvoga Svetoga Petra, neka ti on pomogne. A ti?“‡ Pavlina.„Ona nema ni oca ni majke“, rekoh.„Ima ona Oca ‡ na nebesima, i majku ‡ Majku Boæiju. Oni

neka je Ëuvaju. A ti?“‡ Cvetanka.„E, neka ti sreÊa cveta. A ti?“„ Krsta.

DNEVNIK 95

„Krst Ëasni neka te brani. A ti?“‡ Veqa.„Veqa, neka si æiv i zdrav. A ti?“‡ Vera.„U Veri da budeπ Ëvrsta, nek si æiva. A ti?“‡ Marija.„E, ti naj lepπe ime imaπ, Svete Djeve Marije, Majke Boæi-

je, neka si sretna. A ti?“‡ Qubica.„Bog te qubio. A ti se zoveπ Jovanka. I Dragoqub, wih veÊ

znam. A ovo beπe Nikola. Mi Nikole, mnogo nas ima. Tako, deco, padobro da sluπate.“

Poπli smo gore u crkvu svi, i deca. PreosveÊeni stade i poËeËitati molitve, deca su se lepo sabrala u polukrug. Beπe sunce, isvetlo i veselo. Vladika je kazivao deci kako da pevaju, i deca sva,iako prvi put, veÊ otpevaπe i tropar Sv. Nikoli i Dostojno i Pre-svjataja. Tad se Vladika pomoli za Kraqa i narod i domaÊe, i reËedeci da odgovaraju „Gospodi pomiluj“, dajuÊi im rukom znak. Takoih pouËavaπe i oseÊala se jedna velika veza i harmonija izmeudece i Deda Vladike. On zadovoqno gleda na wih i govori im: „sadpolako pevajte: Budi Imja“. Zatim ih je malo otpustio, a mi smopreπli u sobu, posluæili smo naπe goste. A PreosveÊeni posma-tra decu u baπti kako veselo skaËu i trËe po travi i sav razdragangovori: „Boæe, kako je ovo zadovoqstvo gledati, velika deca kakose veselo igraju.“

Poπli smo do Vodice, i deca. Deca su zaista zaneta bila, mno-go radosna, posle su igrali u kolo sa pesmom. Deda Vladika nije mo-gao da ih se nagleda, bio je mnogo sretan. Stojao je ÊuteÊi i posma-trao ih. „Ne bih otiπao odavde“. „Pa i nemojte iÊi, ostanite ovdejoπ“. „Ozeboπe mi noge“. Sva deca ispratiπe svoga Deda Vladikudo kola, i dugo vikaπe: „Hvala! Blagoslovi Deda Vladika. Opet do-ite“.

PreosveÊeni je mahao rukom i blagosiqao ih.

Kraqevo, 5/18. maja 1938. g.

† Vladika Nikolaj©aqe pozdrav i blagoslov celom Bogdaju, deËijem raju u Bi-

toqu.Pomozi Vam Bog, dobre sestre, draga deco i mili gosti!»estito da vam bude ime druge slave Svetog Nikole, i ove

godine i za mnogo godina. Amin, Boæe daj!

ReËe Gospod: „Ako ko napoji jednoga od ovih malih samoËaπom studene vode, neÊe mu plata propasti“. Neka Ëuju ovu reË

96 SVETI KNEZ LAZAR

Gospodwu sve sestre u Bogdaju i svi Bogdajski darodavci, i neka seraduju, jer mnogo uËiniπe za decu Hristovu i veliku Êe platu imatida prime od Hrista. „Zaista vam kaæem, πto uËiniste jednome odove moje najmawe braÊe, meni uËiniste“. Neka Ëuju ovu reË Gospod-wu sve sluπkiwe Hristove u Bogdaju i svi dobrotvori Bogdajski, ineka se vesele. Jer kad pruæaju hleb gladnoj deci, samome Hristupruæaju. Kad sluæe deci, samome Hristu sluæe. Kad goste decu,samoga Hrista goste. O kako je slatko Hristu davati, Hrista slu-æiti, Hrista dvoriti, Hrista gostiti! Niπta slae nema na ovomsvetu. Ko caru neπto daje, zar mu car neÊe bogato vratiti? HoÊebraÊo moja, hoÊe stostruko. HoÊe sestre moje, hoÊe bogato-preboga-to, i u ovom i u onome svetu.

Zato i ja kao od strane Hristove blagosiqam sve one koji uBogdaju sluæe, koji Bogdaj qube, koji Bogdaj darivaju. Æiveli iæiveli, u ovome veku mnogo godina a u onome veËno i besmrtno saAnelima i pravednicima. Amin, daj Boæe.

BlagodareÊi Bogu, blagosiqajuÊi pravedne sluπkiwe i daro-davce Bogdajske, pozdravqajuÊi decu i hriπÊansku i muslimansku,svu decu, ja Ëestitam Bogdaju danaπwi praznik, danaπwu slavu Sve-tog Nikole, da im svima bude svetla i zdrava i radosna. Amin, dajBoæe.

Hvala sveπtenicima. Hvala trgovcima. Hvala zanatlijama.Hvala æenama. Hvala sestrama. Hvala akonu πto uËi decu pevawu.

Hvala svima i blagoslov svima.Svima od Svetog Nikole zaπtita, a od Gospoda svako dobro,

sada i navek. Amin, daj Boæe!

Sveti Nikola 1935. g.Prva slavaPrvo ujutru πto je doπlo u kuÊu, to je telegram bio od Vladi-

ke Nikolaja, Oca ovoga doma. »estitao je prvu Slavu svima domaÊi-ma i gostima. Sa ovim je zapoËeo dan.

Kroz susneæicu iπli smo u crkvu sa decom. DeËica su bilavesela. A naπoj deci su se pridruæila i nova deca, gosti: brat maleKatine Nikola, domaÊin danaπwi naπ, i Ëuvarkiwa roaka. IzaËudo, veÊ su naπa deca u navikama i ponaπawu mnogo boqa od ovedruge (ne hrave) dece, osobito na ulici i docnije za jelom.

Kad smo se pribliæili kuÊi, doËekalo nas je klepalo, Ëijizvonki glas veÊ iz daqine Ëusmo, i deca poËeπe veselo da trËekuÊi. Narod, koji je se prikupqao, govori ‡ „Kao u manastiru. Takoje prijatno Ëuti klepalo.“ Deca su prvo istrËala na doksat, odakleje se i klepalo. Celivali su svi naπu novu ikonu Sv. Nikole, paiπli da doruËkuju. Narod je se prikupqao. Na ulazu je bila proda-ja sveÊa. Æene su donosile poskurnike za zdravqe, i veÊ kao u crkvudolazile. Klepalo je neprestano klepalo. Brat Rista je se postarao

DNEVNIK 97

i izvadio nam tropar Sv. Nikoli na presi, sa tekstom staroslo-venskim i srpskim. Ovo je razdelio o. Pahomije pre sluæewa, da bisvet razgledao i uËestvovao u pesmi. Susneæica je obelila travicuu baπti i svet se nije okupqao oko vodice, veÊ su svi doπli odmagore u crkvu. Zato smo gore i odræali vodoosveÊewe, kao i seËewekolaËa i osveÊewe moje marame crne sestrinske, koju sam danasposle sluæewa prvi put metula, primajuÊi je kao od Sv. Nikole.Deca su dobro pevala tropar i bila paæqiva za vreme sluæewa.

»inodejstvovao je naπ predsednik G. prota KaranoviÊ i naπsekretar i blagajnik G. prota Gavra AdamoviÊ sa akonom. Slavi jeprisustvovao G. predsednik opπtine. Nekoliko bogoslovaca je od-govaralo.

KolaË su okretali sa sveπtenicima DomaÊica slave G-a As-pasija PavloviÊ, sa svojim sinom Nikolom i naπim prvim pitom-cem malim Nikolom. Za iduÊu godinu primili se slave. SestraAspasija, kao domaÊica ove prve naπe slave, svesrdno se je zaloæi-la i spremila, kao πto je gotova i svu duπu svoju da zaloæi zawenog Sv. Nikolu, i za ovo sveto mesto, kome ona mnogo daje topli-ne svojom qubavqu. Zapalila je sveÊu Sv. Nikoli, Ëitav metarveliku, æutu, ukraπenu. Veliki kolaË slavski i punu tepsiju æita,i joπ tawir za sluæewe. (Sluæili smo joπ i rakijom i bombonamai kolaËima, koji tad stigoπe od G-dina JeftiÊa, hotelijera.)

RuËak je sestra Aspasija takoe sav spremila kod svoje kuÊe idonela sve gotovo. Ribqu Ëorbu, riba ohridska na luku, kolaËa ivina i hleba.

G-din JeftiÊ hotelijer je poslao deci 10 hlebova povodomnaπe i wegove slave, kao i 20 k. pasuqa, krupnog tetovca, flaπicusa 1 1/2 l. zetina, i uz to, poslao nam je i 3 k. kolaËa. Ovaj zaistaveliki i mio dar je od znaËaja za naπu decu u ove dane. LiËno samotiπla da zahvalim, koliko na daru, toliko na paæwi i qubavikoju ima za ove male.

Od G-dina Dimitrija RadoviÊa (ObiliÊeva 73) dobila su decajedan tas za vodu, od bakra. Ovaj je tas bakarni za vodu dobro doπaoza naπu decu, jer su do sad pili vodu iz jednog proπupqenog lon-ËiÊa, i prstiÊem zadræavali vodu, da ne curi. Isti je dao 10 dinaradeci, πto smo metli u kasu. Neka æena je predala pitomcu malomNikoli jednu πtofanu deËiju teget pelerinu, a neka æena je dala.

Brat Pavle PavloviÊ je poklonio deci ikonu jednu Sv. Ni-kole (istu kao onu koju smo zalepili u kuÊicu za kandilo). Ovo smoodma zakucali u trpezariju, jer tamo joπ nismo imali ikonu.

20 ‡ XII ‡ 1935. petakKupili smo bele farbe, da obojimo krevete, koje smo iz Bogo-

slovije dobili. Iπla sam u Osn. ©k. Vuka KaraxiÊa i sporazumelase sa G. upraviteqem da primimo 10 dece wine na hranu. Iz bakal-

98 SVETI KNEZ LAZAR

nice sam nabavila potrebne stvari. Kad sam pred veËe polazila odkuÊe, srela sam kola skoro na ulazu u naπe sokaËe. A iz kola Ëujemglas VladiËin. Koliko nas je iznenadio i obradovao Deda Vladika!„Eto, doπao sam da vam Ëestitam okriqe.“ Zaista, premnogo paæwei qubavi.

‡ „I mi Vama Ëestitamo Slavu i imendan.“ PreosveÊeni vese-lo ulazi u kuÊu. ‡ Odite brzo, iziite svi da vidite ko nam ide.Dajte svetlost! ‡ u kujni Ëkiqi mala lampica, koja slabo osvetlikad otvoriπe vrata.

Stolar se pojavi iz radionice sa lampom, i sestra Danica sepojavi iz kujne sa decom, i pritekoπe blagoslovu. PreosveÊeni po-e uz desne basamake, i prelazeÊi preko velikog predsobqa (kogatek πto beπe oribala sestra Danica, i moju sobu i basamake) k’ikoni, iznad koje u kuÊici goraπe kandilo, ‡ zastade i primeti:„Kako ste vi ovo lepo namestili!“ I zadovoqan pogleda u polu-mraku na astal sa Ëiracima, na ikone, i skinuvπi kamilavku saæese i celiva, pa odma zapoËe tropar Sv. Nikoli. Pristigoπe i deca,i sestra, i stolar, i Ëuvarka Krsta. Popalismo sveÊe, slavsku, i onena stolu, i u diskosu, doneπe i lampu, i nasta molitva i pesma. SaPreosveÊenim je bio i Otac Stojan. Kad se veÊ svrπi molitva, se-tismo se za kadionicu i tamwan. „©to se ne setiste ranije“, reËeVladika. Ali u mraku, i od radosti i zabune, dobro se i ovolikobrzo mogosmo snaÊi. PreosveÊeni je doπao u moju Êeliju, i tu primikadionicu i okadi i odpoja, pa predade kadionicu Ocu Stojanu, dasvu kuÊu okadi. Imali smo malo æita, Ëuvali za ovakog gosta, iniko se ne seti. (veÊ sam sutradan odnela u Mitropoliju.) Poslu-æili smo medom. Mala Jovanka je posluæila sitne kolaËe iz bakar-nog malog saËa: „Izvolte, Deda Vladika“, stidqivo Jovanka nudi. Apo drugi put kad je posluæila, kaæe PreosveÊeni: „Ne moæe viπeDeda Vladika ‡ Ëekaj ja tebe da posluæim.“ I uzima sam iz ruËicaJovankinih, i sluæi Jovanku veseo, πaleÊi se sa detetom.

PreosveÊeni nas prvo zapita, kako smo slavu proveli, kolikoje bilo sveta. PriËao nam je zatim kako je bilo neprohodno na putuod snega: „Nisu hteli πoferi da me dovezu. NeÊe. Velike su to pla-nine, veliki sneg. Pa kako narod dræi post. Mi nauËili, uvek ukolima neπto ponesemo usput, da podelimo deci i Ëobanima. Moj ihmomak zove da im neπto da, a oni begaju, neÊe. Kaæu: mi postimo.Vidiπ kako se oni boje da se ne omrse, i to raËunaju, svaki graaninmrsi, i boje se da ih ne opogani, begaju, Ëuvaju duπu svoju. Oni takovaroπane smatraju. Te im on viknu: odite, Deda Vladika je u koli-ma, zove vas, i jedva tad dooπe.“

Pita nas PreosveÊeni: „A da li vas ovde poπta nalazi?“ ‡Jeste, donosi nam poπtu, kaæem. „Ja adresovao samo Bogdaj“ ‡ Da,naπla nas je, ja nisam smotrila adresu, obradovala sam se, a zabo-ravila sam i da vam zahvalim, ujutru na Slavu prvo πto je stiglo,

DNEVNIK 99

to je bio Vaπ telegram, Vaπa Ëestitka i blagoslov Vaπ, to je bilomnogo prijatno. Narodu su proËitali, i bili su mnogo radosni. Imi smo Vama Ëestitali Slavu.

„Dobio sam, veliko hvala... A oseÊate li vi ovde prisustvoSvetoga Nikole?“ ‡ „Kako da ne oseÊamo, svakoga je dana On ovde sanama, i stara se mnogo za nas. Sve nam donosi u kuÊu, πto je potrebno.“

Vladika sa mnogo odobravawa i izrazom zadovoqstva i una-pred verovawa u to, smeπi se izrazom dubokoga znawa.

„NiËega nam ne nedostaje. Svega veÊ imamo. Jednoga dana, ono-ga dana kad ste Vi prvi put doπli i doneli nam u kuÊu blagoslov,naπli smo u dvoriπtu 12 tawira i 12 kaπika, ne znamo ko je doneoi ostavio, i pobegao“.

„Zaista? To je prava milostiwa, nije hteo da ga qudi znaju. Toje najveÊa milostiwa. Tako je Sv. Nikola Ëinio. Stara se Sv. Niko-la za vas... I vi Ëinite milostiwu svakome. Nije samo deci, iodraslima koji dou ‡ nemojte odbiti. Dajte πta imate. Ne bojte seda Êe vama nestati, pa neÊete imati. ©to viπe dajete, viπe Êeteimati, poslaÊe vama Sveti Nikola svega, deset puta viπe, nego πtoste vi dali. Svakome dajte.“

„Mi dajemo, juËe smo poslali buli jedan hlebac, imali smodosta hleba. Poslao nam je hotelijer JeftiÊ pasuqa, 10 hlebova izetina.“

„Deda Vladika, danas mi bula kaæe, ako bi imali malo drva dajoj damo, kaæe nemaju drva, pa im studi, siroti su mnogo ‡ kaæeKrsta Ëuvarka.“

„Podajte joj“. I PreosveÊeni poËe kazivati Ocu Stojanu, ka-kav oÊe ovo manastir biti. ImaÊe svoja pravila, po kojima Êe seæiveti. To neÊe biti pravi manastir, manastira ima dosta, ovo Êebiti Skloniπte DeËije, ali Êe deca po podne oko 3‡4 iÊi kuÊama,a monahiwe Êe tad biti slobodne da se pripreme za sutra, i da imajusvoje slobodno vreme za molitvu... „A ne doe ona monahiwa Sara?“VladiËino lice posta æalosno. Za klepalo reËe: „napravite daimate, nemoj zvono, (nego) klepalo, kao u manastiru.“

„PreosveÊeni, ja ne znam da li ste Vi pisali neki put neπtoza deËiju literaturu. Meni nije poznato, moæda negde imate?“

„Za decu nisam, pa eto u Prologu πta ima“ ‡ Vladika se kaopromiπqa.

„Mi bi Vas molili, povodom ove naπe dece u Skloniπtu, danapiπete neπto i za decu, neku molitvicu... ili pesmicu“.

„E ova bi sestra Nada sve odjednom htela.“„Ne, ne treba odma, mi samo molimo, pa kad Vama zgodno doe,

a Vi se setite dece.“ PreosveÊeni je raspoloæen, diæe se da poe.„HoÊete li da vidite odelo πto smo dobili iz Beograda za

decu, od podmlatka Crvenoga Krsta?“„E, dobili smo, to je lepo, hajde da vidimo“.

100 SVETI KNEZ LAZAR

I izlazeÊi, sretosmo u predsobqu u crkvi osvetqenoj sve-Êama, dve æenske crne siluete, koje kao htedoπe da se skriju, pa kadne uspeπe, prioπe blagoslovu.

„Koje su, ja ne vidim dobro?“„Sestra Evgenija, pokojnog akona Sokrata MasinoviÊa, a

druga mislim, ne poznajem, ‡ zvala se Hristula, mislim pokojnogakona Pande NaumoviÊa udovica“. (Tako mi se kaza, i zaista, madaje nikad ne vidoh, i ne nadah se wenom dolasku.) Vladici bi tuænood ovoga susreta i zaÊuta. One primiπe blagoslov i ostaπe u pred-sobqu. PreosveÊeni ue u uËionicu da pogleda odelo i obuÊu, i biveoma zadovoqan. Kad izae, prie dvema udovicama. Obe potreπe-ne stajahu na sred predsobqa i plakahu. Dve su zapaqene sveÊicegorele na podu u pesku, kod ikone.

„Eto, ostadoste obe bez vaπih akona. ©ta Êete, tako je Boghteo, Boæija je to voqa bila, sad su oni pred Bogom. Blago wima,dva dobra mlada akona, najboqi akoni. E,... ne znam da li siproËitala, ima za Pandu lep Ëlanak u... listu. Piπe vrlo lepo...Kaæe: „Jedna molba akonu Pandi“.* I kaæe, da se sad on pred Bo-gom pomoli za nas, da nas pripremi, da Êemo svi tamo kad se udosto-jimo. Vrlo lepo piπe, nisi Ëitala, ja Êu ti poslati da proËitaπ.“

PreosveÊeni je poπao. Sa lampama ga pratimo kroz dvoriπtei kroz Ëikmak, sve do kola. GazeÊi po pesku, dobro nasutom, Pre-osveÊeni je zadovoqan mnogo, uporeujuÊi kako je do sad bilo: „A daznaπ kako beπe kad sam ja ovde prvi put doπao, kola nisu mogla izblata da se izvuku. Ovo je sad divno. Pa ne smemo ni da doemo,kaæu: aurski Vladika doπo, a ja kao na vodicu dolazim, kaæem.Sad je divno.“

„To nam je opπtina nasula put. Pa doite nam opet skoro.Doite PreosveÊeni kad su nam tu i deca“.

I veselih srca rastasmo se svi. ObeÊao nam je doÊi Ëesto. ‡„Sad sam samo hteo da vam Ëestitam paterice.“

28 ‡ XII ‡ 1935. subotaPosle sednice, odem u Mitropoliju da pozovem PreosveÊeno-

ga, da doe sutra u Nedequ kod nas na vodoosveÊewe. Takoe da sedogovorimo πta Êemo za monahiwu, dece ima veÊ mnogo. »ula sam daje u Bitoqu sada igumanija Kaliπta, mati Kasijana, igumanija izJankovca mati Suzana i stareπina Sv. Petke Caparske, mati Mari-na.

Kad sam htela uÊi, izlazila je od Vladike mati Marina, iPreosveÊeni se zaustavi na vratima. „A koja je ovo monahiwa“ ‡πali se ‡ „Evo je, hajde“, veselo pozdravqa. „Kako tamo, kako je u

DNEVNIK 101

* „Misionar“ 1935. oktobar, br. 141‡43. od Ep. Nikolaja: Upokoj Gospode.

Bogdaju?“ ‡ Sve dobro, kaæem, samo nam treba joπ jedna sestra, nemoæemo viπe same“.

„Jeli mati Marina, πta je bilo sa sestrom Sarom. OÊe li onadolaziti?“ „Ako Vi naredite...“ „Dobro, hajde, videÊemo.“

Kad smo uπli, videh Vladiku mnogo veselog. Opet je pitaoredom kako smo, i koliko imamo dece. Posavetova da je dovoqnokuvati jedno jelo. Da ova deca nisu navikla ni na jedno jelo kuvano,pa im je to dovoqno. Da im se hrana sipa jedanput, i viπe ne dodaje,a tako i hleb. „Jelo je navika, koliko navikneπ stomak da mu dajeπ,toliko i traæi. Jedan pun Ëanak je dovoqno.“

Kazala sam, zaπto sam doπla, da Ga pozovem sutra da doe navodoosveÊewe. „E, imaÊete vodoosveÊewe sutra, pa ja sam misliosutra doÊi i zbog OËeva, da se deci malo odreπim“.

„A sutra su OËevi, dobro πto znam, da spremimo uzicu da Vasdobro veæemo.“ Mnogo sam se obradovala πto opet osetih da imamosvoga dobrog Oca.

Zatim opet PreosveÊeni raspitivaπe πta se kod nas radi, odeci, i pitaπe kako sa pesmom, πta znaju. Tu dozva akona G. Ha-ralampija i opet mu naredi da redovno dolazi i decu pouËava pesmi.Zatim se porazgovara o monahiwi Sari, i reËe: „Woj Êu da naredimda doe. Najboqe da ona doe, ona je veÊ radila u Beogradu sa decom,i ona je inteligentna. Kad sam je ja upoznao, to je bila jedna divnadevojka. Ne brini se ti, ja Êu woj narediti da doe, pa Êemo videti,mewaÊemo ako nije dobro.“

Na povratku, u kuÊi sam zatekla paket, poslat nam iz Mitro-polije. To su bile kwige nama na dar. UkoriËeni Prolog Ohridski.UkoriËena Misionarska Pisma Episkopa Nikolaja za 1932‡33‡34.god. Mali Misionar ukoriËen za 1934. god. i neke listove.

29 ‡ XII ‡ 1935. Nedeqa.Danas smo bili sa decom u crkvi. U crkvi Sv. Dimitrija je

sluæio PreosveÊeni, i prvi put se sreo sa decom naπom u crkvi, ipodelio im je naforu. Sad imamo 33 dece. Poæurili smo kuÊi. Sre-lo nas klepalo, veselo je lupalo. Tek πto smo stigli u dvoriπte, iPreosveÊeni je stigao. Deca su joπ u dvoriπtu primila blagoslov.Gore u crkvi je veÊ dosta naroda bilo, samo joπ nije bio stigaosveπtenik. Vladika bi sam sluæio, ali nemamo epitrahiq. On ot-poja sa decom malo πto su deca znala, pa zapita da li veÊ znaju pe-vati himnu winu (koju im je Deda Vladika napisao). I deca gromkoi veselo, Ëisto likujuÊi otpevaju „Male BitoqËane“. PreosveÊenije bio zadovoqan, i sve im je æezlom davao takt, lupajuÊi o pod.

Joπ nema sveπtenika. Vladika je nestrpqiv. „Hajde da odslu-æimo“ reËe sveπtenicima, i skide sa svoga vrata srebrni krst ipoloæi ga u vodicu, i poËe sluæiti.


Zatim smo preπli u trpezariju novu, prepravqenu od 2 sobe,gde je veÊ bilo postavqeno i vatra je gorela u Deda VladiËinomogwiπtu. On se tu pored ogwiπta i smestio na tronoπku, oËeku-juÊi da ga deca veæu. Prvo su priπli dvoje malih da pozdrave Dedu.Mali Nikolica i Cvetanka su priπli i oboje u glas govorili:„Hvala Deda Vladika za Skloniπte ovo, Ti si Bogdaj kupio i namadarov’o“. Deca su govorila, pokazujuÊi ruËicom. A Deda Vladikapomilova po glavi Cvetanku i kaæe: „Vidi male, nisam vam niπtaja kupio“, a deca nastavqaju, metnu ruËicu na grudi i poklone seduboko Deda Vladici.

„Hvala Deda Vladiko, za sve πto nam dajeπ, ‡ hranu blagoslo-venu iz manastira πaqeπ. ‡ Svi su ovde qudi dobri, ali niko kakoTi, ja sam mali, zahvaliti ne znam, dobri Deda ‡ oprosti“. A DedaVladici bi milo da Ëuje ove mile glasove deËije i wina usta punazahvalnosti, ali mu bi nezgodno πto to beπe wemu smirenom upra-vqeno.

Pa ipak, ne reËe niπta, nasmeja se zadovoqan, pomilova ih idodade kao za sebe: „Eto, veÊ im i pesmu sastavili“... „A sad, dajJovane (Jovan posluæiteq) Ëime mi deci da se odreπimo“.

„Dajte deco brzo uzicu, ‡ viËem veselo, hajde da veæemo DedaVladiku, ali dobro da ga veæemo“. I belu dugu pantqiku od 2 metrabacim po deci, da svi uhvate za wu, a jednim krajem da vezujemo. De-Ëko i devojËica neumeπno i zbuweno poËeπe neπto petqati DedaVladici oko nogu. „A, to se mora istinski vezati deco, dobro ve-æite“ ‡ i pomognem im da veæu. Doπla je velika kesa bonbona, i sadje PreosveÊeni svakom detetu πaku bonbona metao u tawir, i ta-wir sa bonbonama predavao detetu u ruke. Bilo je opπteg veseqa. Ikad je veÊ svima razdelio, ‡ odreπila su ga deca i zahvalila. Svismo do kola ispratili Vladiku, i tu pripade metaniju starac monahSava, koji tek stiæe da sveti vodicu, i zamoli za oproπtaj Vladikuπto je zadocnio.

Posle deËijeg ruËka, imali smo na ruËku sa nama tri matereigumanije. Svi smo bili dobro raspoloæeni. I dve babe siroticeBog nam posla za trpezu i dve devojËice sirotice. A posle ruËka imolitve, pevane su duhovne pesme, πto je u naπoj kuÊi uËinilonaroËito dobar i æeqeni πtimung. Tad Êe mi πanuti sestra Dani-ca: „Eto vidiπ sestra Nado, to je sasvim drugi æivot æiveti sakaluericama, kaæem ja tebi“.

31 ‡ XII ‡ 1935. utor.Oko podne naie PreosveÊeni. Sretoh ga u dvoriπtu, pred

kuÊom.„©ta je, kako si sestro Nado, ostaste li æivi?“„Eh, hvala Bogu, nije tako straπno bilo.“„Hajde gore, da vidimo to.“

DNEVNIK 103

Majstor je veÊ do pola digao zid i nije se imalo viπe πta vi-deti. Vladika nezadovoqno gleda na peÊ novu, zidanu, i wu sumwiËiza zlo. Voleo bi da je nema.

Nisu hteli uÊi i sesti, bio je sa PreosveÊenim naπ G.predsednik KaranoviÊ. Takoe doπao da obie naπ poæar. U mojojsobi su sedele devojËice, vezle wihove vezove, uËile i igrale se nazemqi, male, ‡ i pevale: „O kto, kto“. Kad je Vladika naiπao k’ wi-ma, vrata su bila otπkrinuta. Vladika zastade i osluπnu pravilnoli pevaju strofu do kraja, i tad ih pogleda sa vrata milo, a one kaotiËiÊi sve u glas: „Blagoslovi Deda Vladika“.

„Vidite te vredne ruËice“, kaæem. Vladika ih gledaπe nekitrenutak i pohvali ih. I zapita sluπaju li.

DeËica su bila dole u sobi, uËila su (jer se u velikoj trpeza-riji danas nije moglo zbog zidawa zida).

„Danas smo doπli drugim poslom“, reËe PreosveÊeni, kad smopoπli preko dvoriπta k’ vodici. Napi se i umi vodicom sa zadovo-qstvom.

„Ti se vrati da ne zebeπ“.Kad smo dole postavili deci da ruËaju ‡ muπkarce prvo (danas

zbog teskobe), setih se da bi PreosveÊeni voleo da vidi decu kadjedu, i kako ga primetih da se sam πetao gore-dole po dvoriπtu, tootvorih vrata i zapitah.

„Bi li æeleli, PreosveÊeni, da vidite decu kako ruËaju?“„Mogu, hajde da ih vidim. Baπ mi i noge ozeboπe, ovi se tamo

dugo zadræaπe kod Rade (pregovor za kupovinu imawa do nas, vo-Êwaka).

U malu nisku trpezariju ue PreosveÊeni, i poæele deci pri-jatan doruËak. Deca jednoglasno kazaπe: „Hvala!“ ‡ „Kaæite iizvolte“, kaæem im. A oni mali: „Izvolte Deda Vladika“. Pre-osveÊeni zadovoqan mnogo.

„PreosveÊeni, bi li hteli moæda da ruËate, da nam probatehranu?“

„Pa, mogao bih. Daj“. Deca se obradovaπe i odma uËiniπe me-sto. Brzo je doπao tawir, i kaπika i Ëaπa. Iz velike bakrenetenxere sestra Danica sa strahom nasipa u tawir koji dræim. Imeni bi i nezgodno i milo za svu prostotu kojom usluæismo Ovu najveÊu duhovnu duπu.

Za drugim stolom do prozora, isto tako u zaËeqe sedeo je sadecom i ruËao veÊ otac akon, koga takoe ponudismo ruËak.

„Kako je ovo ukusno jelo, vrlo ukusno. Zaista vrlo ukusno. Umojoj Mitropoliji ne kuva se ovako ukusno, tamo se kuva surovo.“

(RuËak je bio spanaÊ, sa malo pirinËa i krompira, i maloparadajza, vrlo ukusno).


„Vi se preselite kod nas, kad je ovde boqe, PreosveÊeni“, go-vorim. Gligorova æena donese i poloæi na krilo Vladici Ëist,πaren, platneni salvet.

„Eto deco, zapamtite kad je Deda Vladika ruËao sa vama“ ‡ gov-orim. „A ko vam je deco dao ovu hranu? ‡ pita PreosveÊeni decu. ‡Bog je dao“. „Bog!“ odgovaraju deca. „Sv. Nikola“, kaæu neki. „A koje dao hlebac?“ „Bog“, odgovaraju jednoglasno.

„Sve je dao Bog, deco, πto imate, i ovu sestru Nadu vam je Bogdao, da vas ovde Ëuva i hrani.“

„Bog vam je dao deco i Deda Vladiku, da vas hrani i od zlabrani“, kaæem. „Hajde poæuri Branko, svi su gotovi. Jel ovo beπeBranko?“ ‡ pita Vladika. Deca poËeπe joπ moliti jelo i hleba imi im dodavati.

„Dosta je“, kaæe PreosveÊeni, „ne moæeπ traæiti po tri put.Jedan je Ëanak dosta, nemoj im davati. To nije lepo ‡ daj joπ“, kaæedeci.

I zadovoqan beπe Vladika, πto vide ovako sve ostvareno, iopet pohvali hranu. I svrπi molitvu sa decom. Naπa deca na kraju,po obiËaju govore, pa i sada: „Blagodarimo ti Sveti Nikola, za sveπto nam πaqeπ“. „Spasi Gospodi i pomiluj naπeg Deda VladikuNikolaja“. IzlazeÊi, PreosveÊeni mi dobaci: „To moæeπ daizostaviπ“, reËe o sebi.

„Ne, Bogme, neka znaju!“ rekoh.Doπli su sa imawa natrag sveπtenici, i odvedoπe Vladiku da

pregovaraju za kupovinu imawa.

3 ‡ I ‡ 1936. petakDoπao je PreosveÊeni sa G. protom KaranoviÊem, opet zbog

kupovine imawa. Nije iπao gore, veÊ je se odma uputio Sv. Vodici.Napojio se, umio, pomolio i poËe raspitivati me za Vodicu, znamli odakle izvire, presuπuje li, gde otiËe suviπak, i gde je istok.

„Da napravimo kao u Kaliπtu. Osam stubova i kuÊe. Samo neznam od koje strane da se ulazi Vodici. Sve Svete Vode obiËnopresuπuju, promislom Boæijim, da ih narod æeli, da Ëezne za wima.U Kaliπtu odlazi voda, i posle nekoga vremena opet dolazi. Kaæu,dolaze bule i peru se, voda pobegne zbog toga.“

Vladika sede kao na klupu, na gredicu kojom je bio opasan uokolo grob, i nekako veselo reËe: „Oh, πto je slatko sesti na svojezemqiπte, ‡ i nasmeπi se. ‡ Upravo, ono i nije moje, Boæije pa na-rodno. Tako i Mitropolija, ali nekako mi je ovde milije. Divno jeovde, pa joπ dok poËne ovde listati i cvetati, biÊe baπ kao u rajuu Bogdaju. ‡ A ko pali kandilo ovde? pokaza na granu gde je visiofewer sa kandilom nad grobom.

DNEVNIK 105

„Mi palimo. Narod donosi zetin i moli da palimo. Eto gdeostave flaπice. Bilo mi je nezgodno, pa sam sad navikla, namenimnepoznatim HriπÊanskim Svetiteqima.“

„Ako, pali. Ne znam πta Êemo sa ovim grobom. Da znam da jemuslimanin, pa da dignemo ovo da zaravnimo, samo jednu ploËu dametemo da ne smeta, ‡ kaæe Vladika.

„Ja bi to otvorio, da se vidi“, kaæe prota KaranoviÊ.„Pa πta bi video?“„Naπlo bi se parËe odeæde ili ma πta, neki znak. Krst.“PreosveÊeni se misli.Donela sam Vladici daπËicu pod noge, jer je vlaæno. I dovela

sam muslimanina Zudi, koji Ëesto doe, ne bi li zatekao Vladiku daga moli da ga prevede u HriπÊane.

„Evo ovaj brat muslimanin ima neπto da Vas moli, ima neπtomnogo na duπi, pa odavno Ëeka kad Êe Vas videti.“

Vladika ga veselo pogleda i reËe: „Kako ti je ime?“„Zudi“ ‡ on savijaπe kapu uzbuen.„Hajde Zudi, slobodan budi, pa sve kaæi. ©ta æeliπ, Zudi?“„Ja bih æeleo Deda Vladika, da blagoslovite, da preem u

HriπÊane. Ja odavno veÊ idem u crkvu... ja sam.“„Wegova je mati bila hriπÊanka ‡ i krv ga vuËe“, rekoh tiho

Vladici.„A zaπto sakaπ da budeπ riπÊanin, Zudi?“, pita Preosve-

Êeni.„Tako, mnogo volim vaπu veru, veÊ koliko godina ja idem u

vaπu crkvu.“„A majka ti je bila hriπÊanka, kaæe sestra Nada.“„Ona je bila, al o tom sad neÊu da govorim, to πto je bilo.“„A koga ti imaπ: majku, oca?“„Nikoga nemam Deda Vladika, sam sam. Ja sluæim kod advoka-

ta IsailoviÊa veÊ 9 godina.“„Pa kako hoÊeπ da se zoveπ?“„Kako mi kum ime da.“„Hajde dobro, videÊemo, da ne kaæu tvoji muslimani da ja tebe

silom u naπu veru vodim,“ reËe strogo. Vladika se diæe i poepreko niske kamene u komπijski voÊwak.

„Hajde, oÊeπ li i ti Nado da vidiπ.“Reπavalo je se, hoÊe li se kupiti celo imawe, ili jedan deo. U

tome videsmo neke goste, priπli Vodici. Jedna monahiwa i monahsa naπom sestrom Danicom. „Ko je ono tamo?“ pita PreosveÊeni.

„Neka monahiwa doπla.“„Hajde, idi vidi, to je vaqda sestra Sara, ja sam joj kazao da

doe, idi se upoznaj sa wom, ona je dobra i po malo oπtra.“


Zaista je to bila doπla Mati Sara. I meni se uËini dobroweno lice, i bilo mi je osobito milo πto nije pokazala zlu voquπto je na silu kod nas doπla.

Odvela sam je gore deci. Pozvala sam svu decu da je poqube uruku. Bila je vesela i milo gledala na decu.

„Eto deco, do sad ste imali dve sestre, a sad imate i majku.Sveti Nikola vam je poslao majku, Mati Saru. Kaæite: mati Sara.Deca sva ponoviπe u glas i qupko gledahu monahiwu visoka rasta,i ona na wih. I sva deca prioπe i poqubiπe je u ruku.

Zatim je doπao i PreosveÊeni, i on je deci ponovio, da sadimaju i Mati Saru, i neka je sluπaju lepo. Deca su mu pevala πta jetraæio.

Vladika se pomoli u crkvici. „A gde misliπ metuti sestruSaru?“

„Moæe gore sa mnom, a moæe i dole u desnu sobu gde je bilatrpezarija. Kako Vi naredite“.

„Ne moæe ona sa tobom, ona ima svoje molitve noÊu da vrπi.Ona mora imati svoju zasebnu Êeliju. Idemo dole da vidimo tusobu.“

„Ko ovde spava?“ pita Vladika, dole. „Sestra Danica sa de-com.“

„A gde je ona do sad spavala?“ „U kujni.“„Moæe li ona opet da pree sa decom u kujnu, a ovde sama da

bude mati Sara. Woj treba mir.“ „Moæe PreosveÊeni, blagoslo-vite.“

Kad su deca izaπla sa ruËka, doπao je sveπtenik Petar E.PopoviÊ sa gospoom i sinom, doneli su nam pun zembil deci: 1 k.smokava, evreka 38. komada (za uæinu su dobili).

Zamolili smo ih da sa nama ruËaju, a takoe smo zadræali ijednu sirotu æenu sa devojËicama, koje Êemo primiti u Skloniπte.

Mati Sara se odma domaÊa oseÊala i pomagala oko stola svakuuslugu.

Sestre su otiπle na veËerwe i Vladici. Mati Sara je æelelada primi naredbu, ‡ kaka pravila ovde da se dræe molitveno. Pre-osveÊeni je bio mnogo zadovoqan ovim starawem, i πto vidi matiSaru da ostaje ipak sa voqom u Skloniπtu.

6 ‡ I ‡ 1936. Badwi danVeÊ oko 3 sata po podne stigli su Bogoslovci sa badwakom.

Vatra je ceo dan gorela na ogwiπtu i Ëekala kad Êe uÊi u kuÊu prviBadwak. Deca su veselo sa usklicima doËekala Badwak, i jednogla-sno, na pozdrav: „Hristos se rodi!“ odgovorila: „Vaistinu rodi.“Ali, zatim je doπlo novo iznenaewe, za Badwakom su uπli nama-skirani bogoslovci, tri mudraca, Ëobanin i straπni Irod. Deca suse uæasno poplaπila od wih, jer nikad nisu videli qude koji ne

DNEVNIK 107

predstavqaju sebe. Kad je Irod vikno gromko: „ja sam vlasan i svuÊu decu poklati!“ naπa deca su se poplaπila, misleÊi da Êe ovajzaista zamahnutom sabqom poËeti wih da koqe, a pitali su: „HoÊeli ovaj istina da nas koqe?“ A bolesna Petra je pala i poËela jaËeda drhti od straha, da su je morali izneti.

Kad smo ispratili bogoslovce i pogledali na dvoriπtuwihovu veliku, lepu peπËeru, vratili smo se u kuÊu i okupili okoslame. Svoj deci smo po redu dali po puno naruËje slame, koliko jegod dete moglo uzeti. I tako svi, i mi sestre, sa punim rukama slamei mnogo veseli, u dobrom redu otiπli smo gore u crkvu. DeËacidesni polukrug, a devojËice levi, stajali smo oko ikone sa zvonkom,radosnom pesmom: „Roædestvo Tvoje“ i „Djeva dnes“, da je sva kuÊazvonila, „Novi Car rodi se danas“, tropar Sv. Nikoli, „O kto, kto“i opet Roædestvo i opet Roædestvo. Drhtalo je srce od radosti pre-silne, i sve je iπlo toliko sloæno i jednoduπno. Deca su stajalakao divna slika, sve dva po dva, sa punim naruËjem slame æute kaozlato.

Kad je se zavrπila pesma, poËeli smo sipati slamu po crkvi isvoj kuÊi. DeËjem vesequ nije bilo kraja. Wih 45 poËeli su pijukatikao piliÊi: „piju piju, ko ko, piju piju ko! ko!“, a neki da bleje kaojagawci, sami dosetivπi se da je u peπËeri Spasiteqevoj bilo jaga-waca. Kad smo po svoj kuÊi gore i dole posuli, i po Êeliji matiSare, i po kujni sestre Danice, poπli smo kroz baπtu do SveteVodice, i Sv. Nikoli da pospemo slamom, te i tamo deca radosno igromko otpevaju Roædestvo i Djeva dnes, i tropar Sv. Nikoli, i sveπto su hteli. Pa pospemo svuda oko bunara i po Ëitavoj se baπtiprostrla slama æuta ‡ po zelenoj travi, jer snega ne beπe.

Kad smo uπli ponovo u kuÊu naπu radosnu, bacali smo oraje ucrkvi i kod mene u sobi, a kod Badwaka ne, oËekujuÊi da Êe nammoæda Deda Vladika ‡ domaÊin ‡ doÊi, i on baciti. Razdelismo de-ci za uæinu medene kolaËe πto nam je donela sestra Aspasija, pazatim spremqene kese BoæiÊwe (po predlogu Vladike), jer deca naBoæiÊ neÊe doÊi, veÊ smo im razdelili u kese πto je Bog dao: pokobasicu i parËe sira, po duwu i jabuku, πaku oraja i smokava, i po2 kolaËa.* Kese su bile velike i pune, i deca su mnogo radosno pri-mala.

Tako sa kesama, zaæelela je Mati Sara da ih slikamo. Izvelismo ih pored doksata, viπe koga je natpis: DeËje Skloniπte Sv.Nikole Bogdaj, ako bi izaπlo (na slici ‡ prim. prire.). I veÊ suhteli poÊi, praπtali smo se sa wima, kad rekoπe: „Evo ide DedaVladika“. I zaista na kapiji se pojavi PreosveÊeni. I on veseo,


* Vladika je rasuivao i kazao: „deca na BoæiÊ treba da budu sa svojima. UBogdaju se ne mrsi. Zato, da im se stavi u kese ono πto je za wih spremqeno, i to naBadwi dan.“

nekako uzdræan, a deca sva razdragana, pa samo Ëekaju πta Êe im OnreÊi, da prihvate. Poreani su bili svi desno od ulaza u πpalir.Vladika ih zadovoqno pogleda, i kao sa predomiπqawem o neËem.

„Dobar dan, deco.“„Dobar dan, qubim reke“, odgovoriπe svi u jedan glas, ali su

oni drugi pozdrav oËekivali.„SreÊan praznik!“„Hvala! Blagoslovite Deda Vladika“ (i opet oËekuju).„Bog vas blagoslovio, a vi ste neπto tu dobili, i veÊ

polazite.“„Zamalo nisu otiπli, i dobro πto ih zadræasmo ‡ rekoh.

„Oni bi hteli da otpevaju „Roædestvo“.Vladika pogleda levo na tursku komπisku kuÊu i malo se omr-

πti. „Nemoj ovde, hajdemo deco unutra.“ I poe u kuÊu, pa ulazeÊipreko praga vide i reËe sa puno zadovoqstva: „Zlatna slamice!“

„Izvolte gore, gore je tako lepo u crkvi“, rekoh. Ali Pre-osveÊeni, pun paæwi prema svakom stvoru Boæijem, video je da sudeca veÊ poπla i ne hte ih zadræavati, veÊ ih sakupi oko sebe udowem zemqanom predsobqu, i On u sredi dece, poËe sa decom naglas pevati Roædestvo i druge pesme. Sam im upravqaπe pesmom idavaπe znak rukom.

U tome doe iz Beograda paket od moje ujna Ruæe PopoviÊ zadecu. Tu beπe puno bonbona i figura u raznobojnim πpawolima idukati od Ëokolade u zlatnoj prevlaci.

Kad su deca otpevala, Deda Vladika se oprosti sa wima.Poæeleo im je sretan BoæiÊ, i deca Deda Vladici: „da nam æiviteDeda Vladika, za mnogo godina!“ uzviknuli su, i rastali se. VeÊ uduπi ne mogu da nose, koliko su ovoga dana imali radosti i veseqa.Joπ kod kapije im razdelimo nove ove darove iz paketa i isprati-mo ih, da sa sreÊom doËekaju i provedu BoæiÊ sa svojima.

PreosveÊeni je poπao k’ vodici sa svojim gostima, koje je do-veo, Ocem Stojanom i joπ beπe neko. Tu se srete i sa bogoslovcem,koji nam donese prilog iz Amerike, onih 100 din. ranije spomenu-tih. Joπ su bili kod Sv. Vodice, kad smo stigle Mati Sara i ja.VraÊajuÊi se od Vodice ka kuÊi, PreosveÊeni upita:

„Kako si, sestro Saro?“„Vaπim Svetim molitvama, hvala, dobro. Sve dobro.“‡ Tuguje mnogo za manastir ‡ rekoh.„Znam“, reËe Vladika sa puno shvatawa i tugom, „ali πta Êe-

mo, pritrpi, ja sam ti kazao: odsluæi, kao vojnik svoj rok, pa Êeπopet u manastir.“

Mati Sara pogla glavu, i niπta ne govori. Prima i teπko joj je.„A kako sa decom?“„Dobro, dobra su ovde deca, boqa nego ona. Ja samo poËnem da

im pokazujem, a oni odma svi za mnom. Tako lepo.“

DNEVNIK 109

„Znao sam ja da Êeπ tako kazati. Ova su deca boqa mnogo, negobeogradska, ovde su deca dobra i poboæna. Beogradska deca suiskvarena, treba ih ispravqati, to je teπko. ‡ E, blago vama koje sepotrudite oko te dece. U manastiru Hopovu imaju decu, koju kalue-rice ruskiwe Ëuvaju. Pa se sadawoj igumaniji Nini javila u snuranija igumanija, pokojna matuπka Katarina, pa joj kaæe: E ovde ni-je niπta onako kako smo mi mislile. Ovde se najviπe ceni ko oËuvadete siroËe. I sad ova Igumanija uzima i Ëuva, gde god Ëuje za deteda je ostalo siroËe. Eto vidite.“

Ova kratka ubedqiva priËa mnogo nas obe utvrdi ‡ tako mi seuËini.

Poπli smo gore u crkvu i k’ Badwaku. PreosveÊeni je biomnogo zadovoqan. Slama je sveËano zastrla svu kuÊu. Vladika je ba-cio oraje u trpezariji kod Badwaka. U trpezariji je bilo desno uzidu ogwiπte, po VladiËinom nalogu, a levo je bila furuna za to-plotu, jer je odaja velika i hladna. On je po tri oraja uzimao u πakui bacao u uglove, govoreÊi: „U ime Oca, u ime Sina, u ime Duha Sve-toga. Amin.“ I mnogo zadovoqan seo na tronoπku pored vatre, i po-zvao: „Odi, Nado, sedi i ti. Hajde sad nam priËaj priËe, kao πto jeobiËaj da se pored Badwaka sedi i priËaju se priËe.“

„Vi nama da priËate, Vi ste Deda“.„©ta je, Jovanka, hoÊeπ li nas neËim posluæiti. ©ta smo mi?

Jesmo li mi gosti?“„DomaÊin, reci Jovanka“, kaæem joj. A ona se splela i samo se

smeje.Doneli su i posluæili meda.„©ta bi vam trebalo?“ pita Vladika.„Hvala Bogu, svega imamo. Sad jedino πto nemamo kaπika

dovoqno, a i tawira veÊ nema za sve. Imamo sve ostalo.“„Koliko sad imate dece?“„Danas je 45 bilo, a 50 ih je na spisku.“„©to im ne kupiπ zemqane Ëanke, to je i lepo i jeftino ovde.

Ima one πto donose iz KiËeva, divne. A kaπike, najboqe su drvene.Ja tako mislim. Nisu ni skupe, uzmi πimπirove, pa na tuce. Kaπi-ka ili srebrna da bude, ili drvena. Drugo sve, nije meni sigurno.Vidiπ kako je lepo pored ogwiπta. ©ta ima lepπe.“

Vladika se diæe i dade mi znak da poem za wim.„Odi, imam neπto da ti kaæem. Moæe li tamo kod tebe u

sobu?“„Sedi! reËe mi nekako oËinski. I nekako snebivajuÊi se, poËe

da mi govori izdaleka: „Vidiπ, ovde je ovaj Ëudotvorni izvor. Tu suse mnoga Ëuda deπavala, i pre je, priËaju, svake godine nicala pπe-nica iz bunara i donosila plod. Narod je ta zrna za lek upotre-bqavao. Po toj pπenici se i zove Bogdaj, πto znaËi ‡ pπenica.Posle su ovde bili dugo Turci, i sad eto viπe nema te pπenice.


Boæjom promisli, ona moæe opet da se javi. I to sam hteo da tikaæem. Ovo je Sveto mesto, i ja bi æeleo da se ovde u kuÊi nikad nejede meso. Kako ti misliπ? Ja bi tako æeleo. Onda bi svet joπviπe poπtovao ovo mesto i dolazio ovamo. Ti Êeπ videti. Narodpoπtuje kad se po svetiwi æivi. Ima kod nas samo jedno mesto, gdese nikad ni zejtin ne jede. A to je u Studenici, Isposnica Sv. Save.I znaπ kako to narod ceni. Joπ viπe zbog toga ide narod mnogotamo. Pa tako i ovde. Kako vi budete ovde æiveli, tako Êe vam Bogblagodat dati. Ja bih hteo da ovde postane mnogo sveto mesto. A toÊe biti samo ako se ovde ovako æivi. Da se meso nikad ne jede. KohoÊe da jede, neka ide u drugu kuÊu, ali ovde da se ne jede. A za mast,kako hoÊeπ. Ako misliπ da je hranqivija mast, moæeπ“.

„A ja sam baπ htela da Vas zamolim PreosveÊeni, da ne unosi-mo mast u kuÊu i da kuvamo uvek na zejtinu, radi sestara i musli-mana, da ne razdvajamo i da se ne sumwa.“ „E baπ ti hvala“, ubaciVladika. „A za ovo nisam znala. Mislila sam, sviwsko meso da neuzimamo, a govee i jagweÊe muslimani jedu. Sad Êemo ovako, kakonam Vi kaæete.“

„Ja tako mislim, imate ovde jeftine ohridske i prespanskeribe, pa ima sav drugi mrs: sir, jaja, mleko.“

„Da, PreosveÊeni, mi Êemo tako uËiniti. Verujte da Êemo pot-puno ispuniti Vaπu æequ. Monahiwe i tako ne jedu meso, a ni decanisu ovde mnogo na meso navikla... Samo se bojim, da smo se mi danasogreπili o Vaπu æequ. Mi smo dobili kobasice na dar, i razde-lili deci u kese.“ „Neka ih, nek nose kuÊi, samo ovde u kuÊi da se nejede meso.“

„A πta Êemo sa Gligorom? Oni su ovde Ëuvali sviwe i zakla-li, i jedu meso?... Ali, oni su ovde privremeno.“

„Pa da, Nado, ovo je sve tek u stvarawu.“ Vladika se diæe.„Veliko Vam hvala, PreosveÊeni, ja nisam sama znala kako da

se omrsimo, zato sam poslala bila brata Dimitrija da Vas pita. Ada li ste Ëuli, kako nam je Ëudo uËinio Sv. Nikola?“ „Nisam Ëuo.“

„Nisu Vam kazali, da nam je devojËica upala u bunar?“„U bunar? Pa?“ ‡ On se prekrsti.„Hvala Bogu, æiva je. Izvadili su je, æiva je i zdrava.“„Kako Ëudo! Hajde ovamo, da i oni Ëuju“, i poe k’ vratima.„Nemojte“, ote mi se, i postideh se πto zaustavih Vladiku.

„Oprostite, htela sam samo Vama da ispriËam.“ I on se træe.„Dobro, dobro. ©ta je bilo?“I ja ispriËam ceo dogaaj, i o tome kako smo sa decom iπli

pod ikonu i prizivali Sv. Nikolu, Ëinili metanija, i posle svismo blagodarili.

Vladika je bio dirnut celim straπnim sluËajem i opet bioradosan i sav Ëudan, æiv, probuen. Izaπli smo iz sobe, i bili veÊu crkvi (predsobqu), kad smo nastavili razgovor.

DNEVNIK 111

„Pa πta sad radite za vodu?“„Niπta, pijemo Svetu vodu, a ovu troπimo. Dete Ëisto, pri-

ËeπÊeno. Tek je bilo doπlo sa priËeπÊa“.Vladika se izmeni u licu, zasvetle iznutarwim osmehom i Êu-

tke klimnu glavom. Iznutarwa misao ga ozari, te Ëudan posta. Kaoda reËe: ah, to je glavno sad πto si kazala. To je sve. Sad razumem. Iproπeta.

„Ona se i nije mogla udaviti, jer je Hristos bio u woj.“A tad se tek i ja setih...„Vidiπ, Sveti Nikola vas ovde sve Ëuva. Ne treba da se bo-

jite. »udotvorac je sa vama. I ne moæe niπta da vam se desi“.„A ja se bojim. HoÊe li se nama neπto treÊe dogoditi? U onu

nedequ je bila vatra, sad u ovu nedequ dete nam pade u bunar. OÊeli i neπto treÊe doÊi, PreosveÊeni?“

„I to tako velike stvari. Ne boj se, vidiπ Sv. Nikola je tu savama.“ Vladika pokaza na ikonu.

„A ta je Ëudna ikona, znate li i jutros suza joj preko oka, kadsu deca bila na molitvi. A na Sv. Nikolu isto, sva se bila okupalasuzama, baπ kad je se sluæilo i narod bio tu.“

Vladika me pogleda, pa upita: „Ti si videla? Pa mene to radu-je“, i prie ikoni, pipnu za venac. „A da nije od cveÊa neπto?“

„CveÊe je suvo, joπ od Sv. Nikole je taj venac, tu stoji.“„Hajdemo“, govori Vladika, i sve πeta po slami sa zadovo-

qstvom. Uzeo Jovanku za ruku, i pita je: „Jel’ se ti zoveπ Jovanka?Ma jel’ se svaki dan tako zoveπ?“ Poπao je niz basamake, pa se joπokreÊe Jovanki, kao da mu se ne polazi. »upka Jovanku za πiπke ipita je: „Bole li te? Bole li mnogo? Ti si iskuπenica, ti moraπsve da trpiπ. Eh, zlatna Jovanka“, pomilova je po glavi, po maramicrnoj, kojom je ubraena, iz koje vire rumeni detiwi obraπËiÊi. IVladika poe niz basamake, pa se osvrte i zastade.

„Ti, Nado, nemoj niπta da se plaπiπ. Ovde je Sv. Nikola. Onje æiv. On vas Ëuva.“ Na polasku iz kuÊe, Vladika neπto zastade.„Hajde“, reËe, „Ëekaju nas kola“.

„Smemo li malo slame da nosimo u kola?“ pitam.„Hajde, ponesi“, i nasmeπi se.„Pa doite sutra u Mitropoliju“, reËe kad kola krenuπe.

Okrete se i blagoslovi. Ode zadovoqan, i ostavi mnogo blagodati.Rekoπe da me Ëeka neki uËiteq. Pomislih da je upraviteq

obliæwe osn. πkole, koji ËeπÊe doe zbog wihove dece koja su kodnas na hrani, i kaæem: „Vidite li kako je veselo kod nas oko bad-waka.“ A uËiteq se diæe i predstavi u polu svetlosti od vatre. Toje bio ak moga pokojnog oca, koji je Ëuo da sam sad ovde i iz poπto-vawa prema tati, znajuÊi mene malu od 9 god., doπao da me pozove dau wihovoj porodici provedem sutra BoæiÊ. Ova me wegova paæwanije obradovala, odbila sam i svakako mu nisam kako treba zahva-


lila, jer sam mnogo æelela ova dva dana potpunog odmora u kuÊi, danigde ne izaem. I kad me je malo Ëas PreosveÊeni zapitao, u we-govom starawu za svakoga: „A gde Êeπ ti, Nado, sutra ruËati?“ ‡Hvala Bogu, ovde sa sestrama, rekoh.

Na BoæiÊ 1935.U 3 Ëasa, pre zore, bile smo u crkvi. Joπ sveta ne beπe, tek se

poËiwalo sluæiti veËerwe, pa petohlebnica, pa jutrewe i tek Li-turgija. U oltaru stajaπe naπ dobri Otac, desno od sv. dveri, i svremena na vreme pogledaπe na narod.

On je poËeo sluæiti na Liturgiji. I kad seaπe u svojoj pre-stonoj stolici, prinosahu mu da Ëita iz Sv. Pisma ‡ on plakaπe.

Besedu je odræao divnu o Roædestvu. Sa narodom je jednodu-πno doËekao praznik.

Prvi put sam na BoæiÊ jutrom u crkvi, od poËetka do kraja.Bilo je mnogo dobro i radosno. Po povratku kuÊi, izgrejavalo jesunce i iznad magle osvetlilo sneæni Perister. Kod naπe kuÊe,sve tako svetlo i prazniËno. Mati Sara je sakupila naπe dvojedece, i Ëuvarkine sestriËine i sestriÊe, i svima im dala zapaqenesveÊice u ruke, pevali Roædestvo i tako otiπli i do vodice u redui tamo pevali, i zaista (smo bili) puni radosti, i mi, i deca.Doπao je polaæajnik Kosta MihajloviÊ, posluæiteq CrvenogaKrsta (ovde se ne zna za polaæajnika, uËili smo ga), doneo je za decubaklave tepsiju od G-e LeπwareviÊ. G-din hotelijer JeftiÊ nam jeposlao sira celu kantu, oko 10 k. i oko 3 kila jabuka. Malo zatim,donese Zudi turËin, sluga od G-e Bele IsajloviÊ kolaËa 1. k. i oko2 k. teletine, koju odma razdelih na tri dela, i po istom donosiocuispoπaqem dvema mnogo siromaπnim udovicama sa decom, Para-skevi MitroviÊ i udovici Zoji. A treÊe sutra dan uputim takoenekoj nepoznatoj mi, kaæu siromaπnoj æeni staroj. Mi smo imaliprvi put ohridsku ribu za ruËak.

Obiπli su nas gosti, Otac Sava, stari monah iz Sv. NaumaBitoqskog i iz istog metoha starica monahiwa Mati Hristina,koju mnogo volim, osobito od kad mi je letos za 8. avg. kuvala æitoza trogodiπwi parastos mojoj mami. Obradovah joj se kao svojojmajci, i tad joj dadoh i jednu koπuqu moje matere, koju sam izBeograda za majku Hristinu donela. Po podne smo sve tri sestre, sanaπe dvoje dece Dragoqubom i Jovankom, iπli da Ëestitamo BoæiÊnaπem Deda Vladici.

U svom velikom salonu nas je doËekao Deda Vladika, i Jovankuje poqubio, pa smo svi zajedno pred ikonom otpevali Roædestvo.Bio je mnogo dobro raspoloæen i odmoran, mada je do 1 sata imaogoste na Ëestitawu, koji su dolazili korporativno i pojedinci. Sasvakim od nas je razgovarao, i sa decom.

DNEVNIK 113

„Danas je otvorena narodna trpeza ,Pastira’ u Sv. Petki. Panisam stigao na otvarawe, baπ mi je æao, ja to najviπe volim.Danas je dat sirotiwi prvi ruËak, ali me zadræaπe ovde na ovojstolici do 1 sat gosti i oficiri. Kako li naπa deca sad, vaqdajedva Ëekaju da dou opet u Bogdaj? Ja mislim, vole oni tamo?“

„Vole mnogo, ‡ potvrdih ‡ ali ne znam ni ja. Ima neki malikoji su se radovali πto Êe dva dana ostati kod kuÊe.“ Ovo πtorekoh, odma se pokajah, jer Vladici kao da bi æao i to drugo da Ëuje.On bi æeleo, videh, da su sva deca toliko sretna u Bogdaju, da nigdene mogu biti sretnija. A mi koji smo tamo, da se postaramo da wimakod nas tako bude.

„Imate li svega? ©ta vam treba, ti kaæi. Ti se javi kad ne-stane para“.

„Imamo, hvala Bogu. Drva samo πto smo potroπili. Molilasam Oca Gavru da nam prekosutra poπaqe iz Bogoslovije, akomoæe“.

„Moæe, naredio sam ja, a i iz manastira sam naredio, doneÊene brini. ImaÊete za koji dan.“

„Nego, mnogo nam se puπi svuda, ne znam zaπto? I gore sadpuπi.“

„Znaπ zaπto vam se puπi, ne vaqaju vam niπta oxaci. Niski.Ja sam baπ neki dan gledao, niæi su od krova, i onda mora da puπi.Nego da vi nazidate joπ za ceo metar oxake, pa onako napravitestarinske sa tri prozorËeta, i gore da bude pokriven.“

„Tako Êemo uËiniti. Dakle, zato dimi“.„Ti moæda ne voliπ dim... ne znam. A ja volim“ ‡ reËe Vladi-

ka sa osmehom.Ne znam kako je poËeo razgovor, koliko je uraeno u Skloni-

πtu za ovo kratko vreme.„Pa, ja gledam da postignemo πto viπe, dok sam tu...“„A! Vi ne moæete ovo da ostavite Gospoice Nado. To ne moæe

da bude, da vi ovo napustite“ ‡ poËe otac Gavra, koji je bio ovdeprisutan. ‡ Ako vi odete, ako vi odete, Bogami, niπta neÊe iÊi.

„Zaπto Vi tako mislite, oËe Gavro? Glavno je, da je se poËe-lo, a sad nije teπko prihvatiti.“ govorim. „Ja moram da se vratim uBeograd. Imam tamo svoje sestrinstvo, koje nikako ne æelim danapustim. PreosveÊeni zna, da sam ja ovde doπla samo da pomognemda se ovo poËne. I koliko treba ostaÊu.“

Vladika se osmehnu na moje tvrewe da Êu iÊi natrag u Beo-grad. I preÊutno pree preko toga, samo dodade:

„Sestrinstvo. Pa neka, ‡ tvoje sestre Êe preÊi ovde za tobom.“„One ne mogu. Kako mogu one da dou? I posle toga, imamo mi

zapoËet naπ rad u parohiji. Da znate kako nam je uspeπno poπaonaπ posao.“


„Verujem ‡ reËe Vladika sad ozbiqno. I ja se ohrabrih i re-koh: „Ja sam ovde donela svoje beleπke i Ëekam, kad Vi budeteimali malo vremena, da Vas molim, PreosveÊeni, da me pozovete, damalo o tom porazgovaramo, i da pogledate one kwige o akonisama“.

Vladika dade znak, odobravajuÊi. „Ja se nadam da Êete nam Viurediti naπe Sestrinstvo?“

„Dobro, dobro“, zamiπqeno dodade. „Ovde si se dobro potru-dila i ærtvovala.“

„Nisam se niπta ærtvovala, tako mi je sve to prirodno, da samovde. I tako sam ja zadovoqna i sretna. Ja nikad nisam bila takomirna i sretna, kao sad. Ni u roditeqskoj kuÊi. Uvek sam bila ne-spokojna, i za neËim drugim teæila. A sad sam mnogo zadovoqna.“

„Zadovoqna si, jer znaπ da je dobro ono πto Ëiniπ... Ima trivrste rada. Kad radim, i znam da je sve to dobro πto radim, da jeBogu ugodno. I kad radim, i ne znam, da li je to dobro πto radim, ida li je to Bogu ugodno. I ima kad radim, i znam da to nije dobroπto radim, ne radim pravo, greπim i znam da ne ugaam Bogu, i opetto Ëinim.“ Vladika posta trenutno mraËan i zamisli se.

„Meni je milo ovde ostati, ja volim i ovaj rad, i narod, ali jaznam da moram da se vratim. U ostalom, ja ne treba tako da govorim.Od kud ja znam voqu Boæiju? Kako Gospod hoÊe, tako neka bude.Odkuda sam ja lane u ovo doba i slutila da Êu ove godine biti ovde,i na ovom poslu. Sasvim sam drugo mislila.“

„Tako, tako treba da kaæeπ. Tako i jeste, kako Gospod hoÊe. Ija sam tako mislio, kad sam otiπao u Ohrid. Mislio sam, pa vaqdaÊu izdræati tri godine, pa evo sad, jel Gavro, koja je veÊ godinaovo?“ milo se i znaËajno osmehnu Vladika. (Te godine rada Vladi-Ëina u Ohridu su mnogo plodne i znaËajne.)

Na polasku se Vladika poπali sa decom. Jovanki je nudio dapojede veliku od gipsa kruπku, i zadirkivao ih reËima.

Vladika ode u svoju sobu i donese „Mali misionar“ i dade namsvima, u wemu je bila priËa o „zlatnoj kadionici“. I dade nam pla-vu BoæiÊnu poslanicu „Wiva Boæija“, dodatak misionaru. Otvorivladika i pokaza pesmicu na 5-oj strani: „Vjera stara πto ne vara.“Bez potpisa. I reËe: „Evo vidi, Dragoqube, ovu pesmicu“ (i poËe jeËitati).

„Moæeπ li ti ovo da nauËiπ, a?“ Dragan Êuti.„Moæeπ li? Jel moæeπ da nauËiπ?“„Moæe, rekoh. Moæe. Ali on joπ ne zna da Ëita. Zato on Êuti.“„E pa hajde, nauËi je. To su naπi bogoslovci spevali.“Kod dovratnika desno, stajao je naπ brat iz Beograda, teolog

Branko RapaiÊ (docnije monah Jovan). Kad Vladika reËe: „naπibogoslovci su spevali“, sa znaËajnim osmehom pokaza na brata Bra-nka. Ja ga upitah glavom, da li je on to zaista spevao, a on reËe ipokaza mi na Vladiku, da je to wegova pesma.

DNEVNIK 115


Zapitali smo PreosveÊenoga, u koju Êe crkvu na veËerwe, pa sei mi uputismo u BogorodiËinu crkvu.

Vladika je stajao u uglu, iza svoga prestola skriven. I u ustalavu, koji je dræao presto, stavio je nekoliko nezapaqenih sveÊi-ca. Kad je priπla starica, mnogo poboæna i sveta æena, baba Zahai celivala mu ruku, On joj dade dve sveÊice, i tako joπ nekima. Naizlasku, pred crkvom, kad se oprostismo sa Vladikom, ja prio babaZahi i Ëestitah joj Praznik. A Vladika Êe reÊi:

„Hajde, idite sve tri kod baba Zahe, uËinite joj radost. Iditejoj vi mesto mene.“

„I Ti da dojdeπ, i ti da dojdeπ, Vladiko“ ‡ govori baba Zahanasmejana.

„Hajdete, hajdete kod mene“, zaokupi starica, i Vladika odmapristade. Sa nama su bila i deca, Dragan i Jovanka.

Baba je trËala napred da nas doËeka, i glasno je neπto govo-rila u ushiÊewu. KuÊe starinske, stupa se prvo na dowi doksat azatim u molitvenu sobu sa samim ikonama, gde se kandila ne gase.Desni zid je plitki orman za ikone. Baba je radosno vikala,pqeskala rukama i kao da bi poigravala, ne zna veÊ πta Êe odradosti.

„Lele, lele, ide mi u kuÊu Hristos so angelite.“„Hristos se rodi!“ povika Vladika stupajuÊi.„Va istinu se rodi Kristos! Deda Vladiko, da ti bacam rake,

‡ reËe baba prilazeÊi ruci, i otvori vrata od molitvene sobe za-strte.

Vladika, i sa wim svi, odma zapevasmo „Roædestvo Tvoje“,„Djeva dnes“ i drugo, i nasta duhovno veseqe. I baba je pevala i svismo bili radosni, ne zaboravqeni prizor.

Kraj I i II sveske

Iz Dnevnika DeËjeg Skloniπta Sv. Nikole „Bogdaj“ u Bitoquzapisala Nada S. AxiÊ (kasnije igumanija man. VraÊevπnice Ana)

DNEVNIK 117

LIK JEDNE HRI©∆ANKEIGUMANIJA MATI ANA

Nadeæda AxiÊ je roena u Beogradu 16. februara 1900 g. od ocaSretena, profesora i majke Mileve. Otac joj je bio poznati peda-gog i osnivaË UËiteqske πkole u Jagodini, kojoj je dvadeset i dvegodine bio na Ëelu kao wen direktor, a za koje vreme je ta πkolastekla ugled najureenije πkole na Balkanu.* Mati, takoe dobrahriπÊanka, pruæila joj je patrijarhalno vaspitawe, kroz koje jeNadeæda stekla veliku qubav prema Crkvi, veri, svom rodu, koji jemnogo i mnogo stradao ali i pored svega toga saËuvao svoju veru,ime i narodnost. Ta, od malena steËena qubav izraziÊe se docnije uwenoj reπenosti da se sva posveti Bogu i sluæewu bliæwima, pri-majuÊi monaπke zavete (kada i dobi ime Ana).

Nadeæda‡Ana je zavrπila πkolu za dekorativnu umetnost,πto je docnije i sama predavala. UËestvujuÊi neumorno u raznimhriπÊanskim akcijama, radila je u domu „Majke Jevrosime“ pri Po-krovskoj crkvi u Beogradu, starajuÊi se za odræavawe reda u crkvi,pripremajuÊi bolesnike za sv. PriËest u kuÊi pomaæuÊi πivewe zacrkvu i sirotiwu.

U decembru 1935. g. na poziv vladike Nikolaja VelimiroviÊa,odlazi u Bitoq, gde Êe ostati sve do 1941. godine. Vladika u Bito-qu beπe otkupio jednu staru kuÊu i u woj otvorio Hraniliπte zasirotu, gladnu i neodevenu decu. Poπto je zgrada bila troπna, tre-balo je sakupqati sredstva za wenu opravku ‡ i taj zadatak sestraNada je neumorno iz dana u dan obavqala. A u kuÊi su Ëekale majkesa decom koju je trebalo prihvatiti. Hraniliπte je posveÊeno sv.Nikoli i zvalo se „Bogdaj“. Dece je bilo æenske i muπke, srpske iturske. Kada je wena saradnica s. Milunka (sada m. Marija) doπlau Bogdaj 1937. g. zatekla je osamdesetoro dece. Ovde su imala svako-

* Ime Sretena M. AxiÊa pomalo je zaboravqeno. On je, meutim, joπ 1903. g.dao veoma vaænu, u ono vreme gotovo revolucionarnu inicijativu povezivawaπkolske uËionice s prirodom; ta ideja naiÊi Êe na puno razumevawe i prihvatawe usvetu tek u naπe vreme, u modernoj πkoli.

ga dana doruËak i ruËak. Za BoæiÊ i Uskrs dobijala su uvek odeÊu iobuÊu ‡ bila je to pomoÊ imuÊnijih Beograana, sakupqena zala-gawem s. Nade. Odlazila je ona u fabrike u Niπu i Uæicama i otuddonosila velike koliËine tkanina deci za odeÊu. I sav svoj prihoddavala je za tu decu. Poznavala je odbor uglednih BitoqËana i wi-hovih supruga da joj pomognu. PoseÊivala je i stare, bolesne iusamqene, donoseÊi im anaforu sa Svete liturgije, sv. vodicu, iko-nice kao i hranu, odeÊu i novac. Kupovala je drva za ogrev i razno-sila na magaretu do domova tih qudi, koji nisu bili u moguÊnostida se u hladne zimske dane ogreju kraj toplog ogwiπta. Magare jezaustavqala pred dvoriπnim vratima i sama ubacivala drva udvoriπte, tako da mnogi nisu ni znali ko im je i kada ogrev pri-bavio. Jedne nedeqe i praznika odlazila bi u bolnicu noseÊi ponudebolesnicima. Savetovala ih je da se priËeste, pa ako bi pristali,odmah je iπla po sveπtenika. Druge nedeqe je odlazila u zatvor iponude delila zatvorenicima, podseÊajuÊi i wih na ispovest i sv.PriËest. U xepu svog podrasnika (monaπke haqine) od domaÊegtkawa uvek je imala sitnog novca, koji je delila prosjacima.

Po izbijawu rata sestra Nada se nalazi u Kraqevu, gde obi-lazi porodice postradalih pruæajuÊi im utehu Bogom, i skromnupomoÊ. Decembra 1941. g. odlazi u Trstenik, u DeËji dom za ratnusiroËad (bez oba roditeqa). Tu hrani, odeva i πkoluje dvadeset de-vojËica, pri trsteniËkoj crkvi a pod pokroviteqstvom Crvenogkrsta. Pod teπkim ratnim okolnostima, ona ide od kuÊe do kuÊeproseÊi za po koji klip kukuruza, da bi decu ishranila. DolazeÊitako u dodir sa mnogim i raznim domaÊinstvima, ona koristi i ovupriliku da pouËi ‡ bilo u veri, bilo prosveÊivawem, bilo u prak-tiËnom radu. I u Trsteniku je zatekla praznu kuÊu bez potrebnihstvari i opreme; opet je morala da se za sve to sama pobrine. Na-pravila je kolica, i poπto je ovde joπ nisu poznavali, pozvala jejednu uglednu graanku (g-u Milevu S. MilosavqeviÊ) da joj sepridruæi. Tako su wih dve zajedno iπle od trgovine do trgovine,objaπwavale i molile za pomoÊ deci. BlagodareÊi takvom poær-tvovawu i qubavi deca su bila obezbeena, pa se pomagalo i siroti-wi van doma. PoËiwuÊi uvek rad krsnim znakom, nije se bojala, nijese stidela, nije sebe æalila. Na slabim povijenim leima nosila jevreÊu i iduÊi po selima, Ëesto u brdima, prosila milostiwu zasvoje bliæwe. Negde bi naiπla na lepu reË i pomoÊ negde su joj uzgrdwu naredili da se udaqi i odlazila bi praznih ruku. Ali nijeodustajala. Deca su bila Ëista, sita i odevena, a i primerni uËes-nici u πkoli ‡ to je ipak bilo najvaænije i dovoqan razlog za wuda zaboravi tegobe, umor i poniæewe. Domska deca su Ëak, po svomeizgledu i vladawu, odskakala od druge dece u mestu. Radi tolikogsvog poπtovawa, istinitosti i qubavi prema deci, stekla je po-πtovawe i ugled, i naiπla na razumevawe i pomoÊ.


LIK JEDNE HRI©∆ANKE 121

A za vreme borbe za osloboewe Trstenika, dok su meci le-teli po gradu, ona pojuÊi, hrabro sa sestrama previja rawenike ipomaæe u privremenoj bolnici u zgradi opπtine. „Brza pomoÊ ‡prava pomoÊ“, govorila je. Godine 1946. „wena“ deca su razmeπtenapo drugim domovima a dovedena su deca umno i fiziËki defektna.Sa wima je radila i brinula za wih godinu i po. Uslovi za rad bilisu loπi, i sestre koje su joj pomagale porazboqevale su se. I ona sepovlaËi u manastir Sretewe. Zamonaπila se 1948. g.

SledeÊe 1949. godine monahiwa Ana prelazi sa joπ dve sestreu manastir VraÊevπnicu. Æivelo se teπko. »esto je cela wenapenzija bila odmah utroπena za kupovinu namirnica, ili je womeisplaÊivala porez. Meu parohijanima i posetiocima manastiraπiri veru, prosvetu, kult sv. Save, saznawe o istorijskom znaËewumanastira. Slala je pakete i novac siromaπnoj deci u Bitoq i Tr-stenik, okupqala ih i savetovala dopisujuÊi se sa wima. Mnogimaje putem prepiske pruæala duhovnu podrπku, pomoÊ i utehu. Svojompenzijom pomagala je πkolovawe dobrih no siromaπnih bogoslovai teologa, a naroËito uËenika Prizrenske bogoslovije (jer je tuposledwi put bio vien wen brat Milovan, uËenik UËiteqskeπkole, koji je kao vojnik poginuo u Albaniji pri povlaËewu srpskevojske 1915. g.). I siromaπnim manastirima slala je pomoÊ, a istotako pomagala je i izgradwu novih crkvi. Tako je wenim posre-dovawem sakupqen prilog i zavrπen konak manastira VeluÊa.Wenim zauzimawem iz manastira VraÊevπnice, preko duhovnihlica i poboænih hriπÊanki, osnovana su dobrotvorna druπtva pricrkvama, kao i æenska radna sekcija „Svetog Simeona“ sa zadatkompopravke i odræavawe crkvenih predmeta i bogosluæbenih odje-jawa, pomagawe crkvi, manastira i siromaπnih, u zemqi i ino-stranstvu. Taj rad je naiπao na veliko priznawe, pa su je toga radiveoma cenili i poπtovali.

Veliku revnost imala je prema Crkvi i bliæwima i u tomsvakodnevnom trudu nije mislila na odmor. Wen radni dan zavr-πavao se obiËno oko ponoÊi, a sledeÊi je poËiwao zorom, veÊ oko3.30 Ëasova. Bila je duhom i telom stroga monahiwa. CeneÊi skrom-nost, siromaπtvo i duhovnu Ëistotu (celomudrenost), imala je po-sluπnost prema starijima, pa je i mlae tome uËila. Svojim nepre-stanim delawem ostvarivala je i upuÊivala i druge u aktivan cr-kveni i samariÊanski rad. Slala je sestre da bolesne i nemoÊne uparohiji poneguju i da ih pripreme za sv. PriËest. Bez obzira naæivotne poglede qudi, sve ih je smatrala braÊom i svima pomagala.

Kao πto je sveto æivela, tako se i upokojila. U nedequ 16.novembra, na dan manastirske preslave ‡ –uric, joπ na nogama,priËestila se i sa sveπtenikom prelomila slavski kolaË. VeÊ uponedeqak slabo se oseÊala. ProËitana joj je oproπtajna molitva;oprostila se sa duhovnikom i svim sestrama, celivala moπti sv.–ora i opet se priËestila. Na kraju je rekla „Hvala ti za sve“, i

dobivπi blagoslov zaspala. Ponekad bi se probudila i pogledompunim neke uzviπene radosti pogledala sestru koja je kraj webdela. Mati Marija je pored we Ëitala molitve i Kanon na ishodduπe. U utorak, 18. novembra 1975. u zoru, 5.30 Ëasova mati Ana setiho i mirno upokojila u Gospodu. Za æivota govorila je kako bivolela, i kako se moli, da wen posledwi dan ne osvane u zimu, da sesestre po hladnoÊi ne trude oko wenog pogreba. I Bog je, evo, daosunËano i toplo vreme tih novembarskih dana. A sestre su joj za is-praÊaj spremile mnogo divnih ruæa, koje je toliko volela, karan-fila i hrizantema. Wen odar bio je u samom cveÊu.

U Ëetvrtak, 20. novembra, u 8 Ëasova poËela je arhijerejskazaupokojena Sluæba, a sahrana je zavrπena u 12 Ëasova. Opelo je iz-vrπio Episkop æiËki. IspraÊena je zaista sveËano od trojice epi-skopa, viπe igumana i igumanija, monaha i monahiwa, mirskog sve-πtenstva (oko stotinu duhovnih lica) i joπ viπe mirjana. Mnogiod „wene“ dece doπli su sada sa raznih strana i oæalili je kaoroenu majku. Sahrawena je na monaπkom grobqu u manastirskojporti, a po sopstvenoj æeqi u jednostavnom, neobojenom kovËegu ‡skromno kakva je i sama bila, ali velika verom, duhom i delima.

Neka joj je slava u Nebeskom Carstvu, a meu nama veËan spo-men!

V. P.

ZAPIS NA ULAZU U HRAM RO–EWA PRESVETE BOGORODICE U VRWA»KOJ

BAWI

Ovaj Sveti hram podigao je Haxi Jevtimije Po-poviÊ, protojerej iz VrwaËke bawe, 1834. g. u vreme vla-davine kneza Miloπa ObrenoviÊa.

Prota Jevtimije je sluæio u ovom hramu 47 godina.Sahrawen je sa juæne strane hrama.

ZAPIS NA GROBNOJ PLO»I SA JUÆNESTRANE HRAMA

†Haxi Jevtimije PopoviÊRoen 1800 ‡ umro 1869.

Kwigu je uËio u manastiru KaleniÊu bio sveπtenik u Vrwcima 47 god. i podigao ovaj Sveti hram.

Vrwci, 1898. god.

Zahvalni unukSreten AxiÊ


LIK JEDNE HRI©∆ANKE 123

(Haxi Jevtimije je Sretenov deda po majci, pradedamati Ane iz man. VraÊevπnice)

Sretenov pradeda po ocu, JaniÊije MaËuæiÊ, bio jeiguman manastira Qubostiwe. Sretenov stric RistoMaËuæiÊ je bio kaluer u man. Qubostiwi. Sreten jekasnije prezime MaæuËiÊ, iz nekih razloga, promenio uAxiÊ. Sretenov stariji sin Milovan (brat mati Ane) jekao mladiÊ nastradao u Albaniji 1915. g. pri povlaËewusrpske vojske.

JaniÊije PopoviÊ*, profesor bogoslovije beograd-ske, preminuo je posle kratkog bolovawa 16. aprila ovegodine. Pokojnik je bio jedan od najstarijih sadawih pro-fesora bogoslovije; uËio se na ostrvu Halki viπimduhovnim naukama i odmah je stupio kao nastavnik ubeogradsku bogosloviju. Pokojnik je cewen i uvaæavanod svojih drugova i ostalih znalaca, a qubqen od svojihuËenika, koliko radi revnosti svoje u nastavniËkoj slu-æbi, toliko i radi svog ozbiqnog dræawa, praviËnostii precizna suda u svim pitawima. Kao trudbenik duhovneprosvete ostavio je lep spomen. Bog da ga prosti.

U Beogradu 1889. god.

(HriπÊanski Vesnik, V sveska, maj, god. XI)

Prepis teksta poslaoMilutin SimoviÊ, Kragujevac

* Deda po majci mati Ane

SRBI NA KOSOVU I METOHIJI:IZAZOVI I STRADAWA

KOSOVO: RE»I I STVARI

PolitiËki diskurs i wegova terminologija imaju veliku ulo-gu u jednom πirem razumevawu odreenih pojmova, o medijskoj re-cepciji koja se veÊ upotrebom odreenih geografskih ili geopoli-tiËkih termina, odreuje prema navedenom fenomenu. Sama reË„Kosovo“ ima suprotno znaËewe u razliËitim etniËkim zajednica-ma na naπim prostorima. Kod Srba, pojam Kosovo oznaËava srpskuzemqu, posveÊeni prostor „Srpskog Jerusalima“ Ëiji je blistavikulturni i privredni uspon u sredwem veku bio brutalno zaus-tavqen silovitim prodorom osmanskih osvajaËa. Kosovsko strada-we najavqeno znamenitom bitkom izmeu Srba i Osmanlija iz 1389,konaËno je postala realnost veÊine srpskog naroda, od sredine dokraja XV veka. Posle skoro pet vekova osmanske vladavine, Kosovo1912. ponovo ulazi u sastav Srbije. Metohija, prostor i pojam kojije u meuvremenu izbaËen iz svakodnevne upotrebe u svim drugimterminologijama osim u srpskoj, bila je te iste 1912, sa gradovimaPeÊ, Istok i –akovica, osloboena i pripojena Kraqevini CrnojGori.1

Za proseËnog Srbina reË Kosovo oznaËava svetu zemqu iz kojesu Srbe, tokom posledwih nekoliko vekova pa sve do naπih dana,udruæenim snagama sistematski potiskivali i uporno progonili,pre svih islamski osvajaËi, a uz wih, i to u razliËitim periodimamuslimanski Albanci ‡ legalni ili ilegalni imigranti doseqa-vani u raznim vremenskim talasima za vladavine Turaka, italijan-skih faπista ili Titovih komunista. Radilo se, pre svega, o poli-tiËkim i socijalnim procesima „dugog trajawa“. Siromaπne, mno-goËlane porodice albanskih brana sa posnih visoravni severneAlbanije spuπtale su se, zaista ‡ najpre na poziv osmanskih vla-sti, potom razliËitih velikih sila, a Ëesto i spontano ‡ u plodne

1 D. T. BatakoviÊ, „Srbi i Albanci: istorija, sukobi, perspektive“, Hri-πÊanska misao, br. 4-8, Beograd‡Vaqevo‡Srbiwe 1997, str. 17-21.

AKTUELNE TEME

ravnice Metohije i, daqe samoga Kosova u nomadskoj potrazi zahranom i zemqom koja se mogla naÊi samo kod tamoπwih Srba, kme-tova ili slobodnih baπtinika.2

Prostor juæne pokrajine Srbije, prekriven sa 1300 crkava imanastira pod zvaniËnim imenom Kosovo (s Metohijom koja je od1968, voqom kosovskih Albanaca izbaËena iz zvaniËne, a zatim isvakodnevne politiËke komunikacije) u srpskom jeziku je simboli-Ëki, najvaænija reË kojom se posle imena Boæjeg, imena SvetogaSave (osnivaËa Srpske pravoslavne crkve u XIII veku), oznaËava jed-novremeno i nacionalni i kulturni identitet Ëitavog srpskognaroda. Kosovsko predawe nastajalo je, postepeno, u vekovima podosmanskom vlaπÊu, pre svega stvarawem PeÊke patrijarπije (1557-1766), da bi se, vremenom, slilo s narodnim predawem, izrastajuÊi,postepeno u stub modernog etniËkog identiteta u epohi nacionali-zma. Narodno predawe je, uokvireno temeqnim hriπÊanskim vred-nostima, u vidu kosovskog zaveta (zaveta da se, u politiËkom tuma-Ëewu hriπÊanske dogme, puna sloboda za Srpstvo stiËe tek po ko-naËnom osloboewu Kosova) bilo politiËka krilatica na kojoj segradila savremena nacionalna ideologija. U doba nacionalnog ro-mantizma u XIX veku, npr. u Crnoj Gori za vladavine vladike PetraII PetroviÊa Wegoπa, reË Kosovo bila je, uz ime Boæje, najËeπÊespomiwana reË u svakodnevnom govoru, kao dokaz da æiva proπlostsvojom senkom natkriva svakodnevicu, objaπwavajuÊi ne samo jednotegobno naslee nego joπ i odreuje politiËke prioritete sada-πwosti i buduÊnosti.

Na promociji kwige Raspeto Kosovo, odræanoj 15. septembra1999, u Beogradu, Wegova Svetost patrijarh srpski g. Pavle, W.Visokopreosveπtenstvo mitropolit crnogorsko-primorski g. Am-filohije i Wegovo preosveπtenstvo vladika raπko-prizrenski g.Artemije (neposredno nadleæan za Kosovo i Metohiju), pod raspe-Êem su podrazumevali stradawe srpskog naroda i uniπtavawe srp-skih crkava i manastira od strane kosovskih Albanaca, u leto 1999,posle dolaska snaga KFOR-a u junu iste godine, kao jednu od vaænihposledica uspostavqawa wihove vlasti u juænoj srpskoj pokrajini.Kwiga sadræi spisak poruπenih crkava, meu wima i arhitekton-skih bisera iz XIV veka, sa freskama iz poznovizantijskog razdo-bqa neprocewive lepote i umetniËke vrednosti. Jedan pesnik je, snaglaπenim patosom, pre deset godina istakao da je „Kosovo najsku-pqa srpska reË“, misleÊi, pritom, jedino na ærtve prinete, u pret-hodnim razdobqima sa srpske strane, progone koji su kulminacijudoæiveli u vreme kad je Kosovo joπ bilo pod vlaπÊu albanskih


2 Detaqno: R.SamarxiÊ et alii, Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Srpskakwiæevna zadruga, Beograd 1989. Vidi takoe i : Savremenici o Kosovu i Metohiji1852-1912, priredio D. T. BatakoviÊ, Srpska kwiæevna zadruga, Beograd 1988.

komunista u razdobqu titoizma (1968-1980) i prvih godina postti-toistiËke sukcesije (1981-1987).3

Za etniËke Albance reË Kosovo (ili Kosova u albanskom izgov-oru) simbol je „drevne albanske zemqe“ koja, navodno, direktnopovezuje antiËku ilirsku i savremenu albansku etniËku zajednicu natim prostorima; u novije vreme, reË Kosovo je, takoe, simbol dija-sporskog tipa nacionalizma koji se, u sluËaju kosovskih Albanaca,hrani, odræava i obnavqa preko stalne demografske ekspanzije da bise stekla etniËka legitimizacija zahteva za punom dominacijom nadodreenim prostorom. Dijasporski tip nacionalizma vezan je zaprostor i identitet i skladno se uklopio u socijalnu motivacijusiromaπnih brana iz severne Albanije koji se vekovima spuπtaju uplodne ravnice susednih zemaqa.4 »iwenica da nema nikakvog nau-Ënog dokaza za kontinuitet izmeu Ilira i danaπwih Albanaca, sazjapeÊom, neumoqivom prazninom u istorijskim izvorima od VI do XIveka, nije bitno uticala na uspostavqawe „ilirskog mita“ kao kon-stituitivnog elementa albanskog nacionalnog identiteta. Kada jeKosovo s Metohijom u pitawu (kao navodno ilirsko-albanska teri-torija) primewivan je, na albanskoj strani, dvostruki pristup: sjedne strane stvarana je ogromna pseudo-nauËna literatura s ciqemda se dokaæe ilirsko-albanski kontinuitet (preko lokalnog pleme-na Dardanaca), a uporedo se, sistematski, radilo na „raskrinkavawusrpskih mitova“ o Kosovu, upravo onih istorijskih tumaËewa koja suimala Ëvrsto uporiπte u saËuvanim izvorima.5

Kosovo je, u ideoloπkoj projekciji romantiËarske albanskeistoriografije, za tamoπwe Albance u posledwem veku postalo sim-bol „okupirane“ etniËke teritorije. Srpski manastiri podignuti, uneobiËno velikom broju u razdobqu od XII do XV veka, u „nauËnom“tumaËewu albanskih istoriËara i wihovih podræavalaca na Zapadu,samo su hriπÊanske crkve koje su, Ëesto na starijim temeqima„ilirskih“ (a u stvari vizantijskih) crkava, podigli „okupatorski“srpski vladari, kraqevi i carevi iz dinastije NemawiÊa.6

SRBI NA KOSOVU I METOHIJI: IZAZOVI I STRADAWA 127

3 Najpotpuniji presek toga doba daje skrupulozno uraena nauËna anketa: R.PetroviÊ i M. BlagojeviÊ, Seobe Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije, rezul-tati nauËne ankete sprovedene 1981-1986. godine, SANU, Demografski zbornik,kw. 2, Beograd 1989.

4 D. T. BatakoviÊ, „Kosovo i Metohija: istorijsko naslee i geopolitiËka og-raniËewa“, Kosovo i Metohija. Izazovi i odgovori, Institut za geopolitiËkestudije, Beograd 1997, str. 361-388.

5 Up. tipiËan primer: Ali Jakupi, „Origins and Motives of Serbian Myths on Kosova“,Eurobalkans, No 34-35, spring/summer, Athens 1999, str. 21-27.

6 Vidi moju kwigu sa dodatnim objaπwewima: D.T. BatakoviÊ, Kosovo i Meto-hija, istorija i ideologija. HriπÊanska misao, Beograd‡Vaqevo 1998. Od izvesnekoristi moæe biti i nedavno ponovo preπtampana moja kwiga iz 1993. na fran-cuskom jeziku: D.T. BatakoviÊ, Kosovo, la spirale de la haine, L’Age d’Homme 1998, 105. str.

NauËno potvrene i proverive Ëiwenice da su, osim monumen-talnih vladarskih zaduæbina, zajedno sa zaduæbinama crkvenihvelikodostojnika mnogobrojne mawe crkve i manastire podizalipripadnici lokalne srpske vlastele, rodom sa Kosova, kao i da suimena sela i wihovih stanovnika (dodeqivanih na trajno kori-πÊewe crkvama i manastirima) u najveÊem broju bila slovenska7,nije mogla da dobije snagu nauËnog argumenta u jednoj romantiËar-skoj vertikali nacionalne istorije Albanaca; istorije u kojoj sepraznine preÊutkuju, a kontinuitet, po receptu Envera Hoxe, nak-nadno uspostavqa.8

Otuda, danas meu albanskim ekstremistima na Kosovu, u mir-nodopskim uslovima, pod punom vladavinom KFOR-a i UNMIK-a,toliko nastojawa da se u πto kraÊem roku i u πto veÊem broju, u jed-noj sistematiËnoj akciji, uniπte i zatru tragovi neugodnih svedo-ka ‡ srpskih manastira i crkava ‡ kao najupeËatqivijih tragovanekadaπweg i sadaπweg srpskog prisustva. »ak i na znatnije crkvei manastire koje, u sada veÊ etniËki Ëistim albanskim sredinamadanonoÊno πtite snage KFOR-a (PeÊka patrijarπija, DeËani), pa-daju Ëesto projektili iz minobacaËa koje joπ uvek poseduju „miro-qubivi“ Albanci. Iz albanske perspektive, odsustvo veÊeg brojaalbanskih istorijskih znamewa na samom Kosovu i Metohiji na-suprot ogromnom prisustvu blistavih srpskih spomenika, zahteva,ultimativno, uniπtewe ovih drugih kako bi se pred samim sobom ipred potomstvom, opravdala jedna nova realnost ‡ Kosovo kao uæeqenoj buduÊnosti iskquËivo albanska zemqa.

U zapadnim medijima, shvatawe Kosova mnogo je bliæe alban-skom tumaËewu (postoji Ëak i flagrantna prijemËivost, nadajmo seiz neznawa, za nenauËne teze albanskog nacionalnog romantizma), aËesto se traæi sredina iz prikaza dva potpuno suprotstavqena gle-diπta: traæena su dobrom metodologijom, ali izborom pogreπnihreferenci, izmeu srpske strane (koja se ipak, najËeπÊe oslawa napouzdana nauËna znawa) i albanskog tumaËewa (koje je, po pravilu,kad je proπlost u pitawu, radikalno i suprotno nauËno proveri-vim Ëiwenicama). MatematiËkim izborom „sredweg“ tumaËewa (iz-meu umerenog srpskog i ekstremistiËkog albanskog), dobija se,tek neπto malo ublaæena, albanska verzija dogaaja.9


7 Obimnu nauËnu dokumentaciju s odgovarajuÊim tumaËewima donosi: A. Jev-tiÊ (ur.) Zaduæbine Kosova. Spomenici i znamewa srpskog naroda, Prizren‡Beo-grad 1987. Videti posebno priloge Mitra Peπikana.

8 Vidi detaqnije. G. Jandot, L’Albanie d’Enver Hohxa, L’Harmattan, Paris 1994.9 Dva dobra uvida u razliËitost i suπtinsku nepomirqivost srpskih i alban-

skih pozicija oko Kosova pokazuju dve zbirke Ëlanaka sa simpozijuma pod patro-natom evropskih posrednika: Kosovo: G. Duijzings, D. JanjiÊ, S. Maliqi (eds.) Kosovo-Kosova. Confrontation or Coexistance, Peace Research Centre, University of Nijmegen, PoliticalCultural Centre 042m 1996; T, Veremis and E. Kofos, (eds.) Kosovo. Avoiding Another BalkanWar, ELIAMEP, University of Athens, Athens 1998.

ImajuÊi u vidu da je sve πto je u sukobu sa Slobodanom Milo-πeviÊem, diktatorom Srbije i „balkanskim kasapinom“, automat-ski dobija legitimnost u oËima Zapada, bilo je moguÊe da se bezprave diskusije, Ëak nekako i olako prihvate pojednostavqena, pre-ovlaujuÊem zapadnom diskursu prilagoena, uglavnom crno-belatumaËewa istorije Kosova koja podastire iskquËivo albanskastrana. Tu, meutim, ne treba zanemariti ni posloviËnu spremnostpojedinih zapadnih „struËwaka“ da svojim „nauËnim“ delima, odgeopolitike, geografije i istorije, pripreme πiroku javnost zapredstojeÊu redefiniciju sastava i karaktera odreenog prostora,Ëime se, implicitno, prejudicira i wegova politiËka buduÊnost.10

Kwiga Noela Malkolma, “Kosovo. A Short History≈, paradigmatiËanje primer stvarawa „politiËki korektne“, a u stvari izrazitopristrasne politiËko-nacionalne mitologije koja „nauËno oprav-dava“ pravac politiËkog razvoja Kosova, kao suπtinski albanskezemqe, u neposrednoj buduÊnosti.11

Savremeno razumevawe Kosova na Zapadu je jednostavno: onose smatra preteæno albanskom zemqom (sa oko 90% etniËkih Al-banaca), koja veÊ deset godina strada pod upravom srpske mawine,pod „srpskim aparthejdom“, koji oliËavaju Slobodan MiloπeviÊ iwegov reæim posle 1989. Dodatna pometwa stvorena je primenomzapadnog pojma nacije kojem je (po modelu nation-state ili l’Etat-na-tion) mnogo bliæa upotreba pojma „narod Kosova“, premda takav,poseban narod ne postoji nego samo narodi (u mnoæini) Kosova, odkojih su Srbi i Albanci najizrazitije etniËke zajednice. Pod jed-nim narodom Kosova albanska strana podrazumeva, meutim, samoetniËke Albance (ostali su preÊutno, svedeni na status mawine),pokrivajuÊi se s netaËnim podatkom da je Albanaca oko ili preko90% stanovniπtva u juænoj pokrajini Republike Srbije.12


10 Na francuskom govornom podruËju svojom fanatiËnom pro-albanskom pozi-cijom predwaËi Miπel Ruks, profesor geografije na univerzitetu u Tuluzu: M.Roux, Les Albanais en Yougoslavie. Minorite nationale, territoire et developpement, Editions dela Maison des Sciences de l’Homme, Paris 1992.

11 N. Malcolm, Kosovo. A Short History, New York: New York University Press, 1998,492 str. Vidi kritiku Alekse –ilasa u: Foreign Affairs, September 1998, („Imagining Ko-sovo; A Based New Account Fans Western Confusion“). Predsednik „kosovske vlade“ uizbegliπtvu, Bujar Bukoπi, delio je Malkolmovu kwigu kao „pravu nauËnu“ istinuo Kosovu. Drugi, neπto mawe agresivan vid proalbanske interpretacije istorijeKosova, premda ne i do kraja obeleæenog antisrpskim pristupom predstavqa kwigabritanske novinarke Mirande Vikers: M. Vickers, Between Serb and Albanian. A Historyof Kosovo, Hurst & Company, London 1998, 328 str. Kwiga Vikersove je, u meuvremenu,povuËena iz πtampe zbog neovlaπÊenog preuzimawa citata iz razliËitih kwiga naengleskom jeziku, ukquËujuÊi i brojne fusnotama neobeleæene odlomke iz jednemoje kwige: D. T. BatakoviÊ, The Kosovo Chronicles, Plato, Belgrade 1992.

12 D. T. BatakoviÊ, “Kosovo‡Metohija in the 20th Century: Nationalism and Commu-nism”, Eurobalkans, No 30-31, Athens 1998, pp. 21-27.

Da ne postoji jedan jedinstveni narod Kosova (koji bi biorazliËit od onog u Albaniji, ili u zonama Makedonije naseqeneAlbancima) dobro pokazuje Ëiwenica da jedina zastava koju taj,navodni narod Kosova koristi je iskquËivo albanska dræavna za-stava, a da se pojam „Kosovar“, odnosi, oduvek, samo na etniËkog Al-banca sa tog prostora. Srbi koriste naziv „Kosovac“ za Srbe s tihprostora. »ak je i Bernar Kuπner (Bernard Kouchner), civilniadministrator Ujediwenih nacija na Kosovu i Metohiji, upotre-bqavao pojam „Kosovar Serb“, πto bi trebalo da znaËi neπto kaoalbanski Srbin, sve dok nije bio oπtro upozoren na razlike odstrane vladike raπko-prizrenskog Artemija. »itava terminolo-πka zbrka, iza koje stoji albanska propaganda, imala je i ima samojedan politiËki ciq: da razdvoji pitawe Kosova od pitawa Alba-nije i Makedonije i da kamuflira etniËki, ekstremistiËki i dubo-ko diskriminatorski koncept kosovskih Albanaca u reπavawukosovskog pitawa.13 PolitiËkom prikrivawu tog ciqa znatno jedoprineo reæim Slobodana MiloπeviÊa jer je wegova autistiËnapolitiËka doktrina, najpre u odnosu prema Zapadu i zatim i ne-zainteresovanost za prihvatqive i meunarodno opravdane alban-ske zahteve, od kosovskih Albanaca pravila ærtve i onda kada onito, objektivno nisu bili.

MiloπeviÊ je, naime, s dugogodiπwim liderom Demokratskogsaveza Kosova, Ibrahimom Rugovom imao neku vrstu preÊutnog,obostrano poπtovanog sporazuma : MiloπeviÊ je dopuπtao Rugovida na Kosovu i Metohiji organizuje paralelni edukativni, ekonom-ski, medicinski i poreski sistem, od kojeg je srpska vlast uzimalasamo mali reket. EtniËki Albanci su, zauzvrat, uporno bojkotova-li viπestranaËke izbore u Srbiji i time omoguÊavali Miloπevi-Êu da sa stotinak hiqada srpskih glasova osvoji najmawe tridesetmandata u srpskoj Narodnoj Skupπtini ‡ mandate preko kojih jenesmetano vladao Srbijom i posle 1992. kada je wegova stranka(SPS), zajedno s koalicionim partnerima, de facto izgubila apso-lutnu veÊinu u biraËkom telu Srbije. (U Beogradu je, npr. za jedanposlaniËki mandat u Skupπtini bilo potrebno osvojiti oko 80.000glasova).14


13 Up. pravnu dokumentaciju: Kosovo: pravo i politika. Kosovo u normativ-nim aktima pre i posle 1974. godine, Helsinπki komitet za qudska prava u Srbiji,Beograd 1998 (dvojeziËno, srpsko-englesko izdawe).

14 Na izborima iz 1992, SPS, MiloπeviÊeva SocijalistiËka partija dobilaje 13 mandata u izbornoj jedinici Priπtina sa samo 42,396 glasova, dok je Vojislav©eπeq, wegov koalicioni partner dobio joπ pet poslaniËkih mandata sa samo18,735 glasova, dok je ostalih πest mandata otiπlo mawim strankama. Tokom sle-deÊih izbora 1993, SocijalistiËka partija Srbije dobila je 21 poslaniËki mandat,dok su preostala tri podelili ©eπeq (2 mandata) i opoziciona koalicija DEPOS(1 mandat). (Cf. Srbobran Brankovic, Serbia at War with Herself. Political Choice in Serbia1990-1995), Socioloπko druπtvo Srbije, Medijum, Beograd 1995, str. 299-304).

SUKOBI ILI PREGOVORI

OVK (tzv. „OslobodilaËka vojska Kosova“, koja je na Kosovusamo za Albance oslobodilac, a za Srbe i ostale etniËke zajednice,pre svega okupator), kao vojno krilo jedne od mnogih pro-komunis-tiËkih gerila meu kosovskim Albancima, popunila je vakuum kojije nastao posle Dejtonskog sporazuma. Prema zapadnim izvorimaradilo se o grupaciji koja je, u saradwi s narko-mafijom i alban-skom dijasporom, izrasla iz jezgra tvrdih marksista-lewinistaEnver Hoxinog tipa.15 MiloπeviÊ je, kao glavni jemac teπkouspostavqenog mira u Bosni i Hercegovini, uæivao podrπku Zapa-da, dok su uËestali napori raznih meunarodnih posrednika (odrimokatoliËke organizacije Sant Eidio iz Rima do nemaËke fon-dacije Bertelsman i raznih ameriËkih i francuskih nevladinihorganizacija),16 da se pokrene reπavawe albanskog pitawa na Ko-sovu, zbog odlagawa u Beogradu, ali i zbog protivqewa u Priπtini(gde su Albanci traæili povratak autonomije iz 1974), ostajalibez oËekivanih rezultata.

Nastojawa da se normalizovawem πkolovawa albanske omla-dine (ustupawe πkolskih zgrada), smawe meuetniËke napetosti naKosovu nisu dala oËekivane rezultate: srpska strana je πkolskopitawe tretirala kao prevashodno humanitarno pitawe dok je zaalbansku stranu problem oko πkolskog sistema bio vezan, pre sve-ga, za pitawe statusa Kosova.17 Istovremeno, sa srpske strane, do-lazili su razliËiti predlozi o eventualnoj podeli Kosova i Meto-hije, kao naËinu trajnog reπavawa problema, dok su, jednovremeno,Ëiweni i napori da se posredstvom razliËitih oblika regiona-lizacije problem situira u jedan πiri ekonomsko-geografski kon-tekst.18


15 C. Chiclet, „Aux origines de l’Armée de libération du Kosovo“, Le monde diplomatique,mai 1999, Paris 1999, str. 6‡7.

16 Vidi moj Ëlanak o moguÊim reπewima kosovskog pitawa uraen u okviruinicijative nemaËke fondacije Bertelsman: D.T. BatakoviÊ, “Kosovo‡Metohija Ques-tion: Origins of a Conflict and Possible Solutions”, Dialogue, vol. 7, No 25, Paris, printemps1998, str. 41-56.

17 Sporazum MiloπeviÊ‡Rugova, potpisan starawem organizacije SantEidio nije nikad stupio na snagu zbog razliËitog tumaËewa: „Naπa Borba, Beo-grad, 3. i 4. septembar 1996. Presek razliËitih inicijativa sa prateÊom doku-mentacijom donosi: Stefan Troebst (ed.), Conflict in Kosovo: An Analytical Documentation,1992-1998, European Centre for Minority Issues; Working Paper No 1, Flensburg , May 1998.

18 Duπan T. BatakoviÊ, “Progetti Serbi di spartazione”, Kosovo: Il triangolo dei Bal-cani, Limes, No 3, Roma 1998, pp.153-169. Vredi pogledati i diskusiju „Kako reπitipitawe Kosova i Metohije“, u Kwiæevnim novinama koja je u nekoliko nastavakadonela diskusiju sledeÊih uËesnika razgovora: D.T. BatakoviÊ, Slobodan SamarxiÊ,Dragoqub PopoviÊ, Zoran Lutovac, Zorica RadoviÊ, Sreten UgriËiÊ, MiodragPeriπiÊ; br. 973, 1. maj 1998. i br. 974, 15. maja 1998.

Udaqeni, skoro nepomirqivi stavovi srpske i albanskestrane, blokirali su mirovne napore, u kojoj su i S. MiloπeviÊ iI. Rugova ostajali uporno na svojim pozicijama. Utisak stranihposmatraËa bio je da se radi o dva paralelna sveta gde svaka stranado kraja ignoriπe ili samo satanizuje suprotnu stranu.19 Proboj je,u zimu 1998. napravila tzv. OslobodilaËka vojska Kosova uËesta-lim napadima na policiju i srpske civile. MiloπeviÊev reæimreagovao je, u martu 1988. (pre)oπtrim policijskim merama, a uprocepu su se, kao potencijalne ærtve rastuÊeg sukoba naπli presvih kosovsko-metohijski Srbi.20

Preko crkveno-narodnih sabora, kojima je predsedavao vladi-ka raπko-prizrenski Artemije, kosovski Srbi su pokuπavali da senametnu kao legitimna strana u pregovorima koji su, nesumwivo,predstojali, strahujuÊi da Êe ih MiloπeviÊ izneveriti. Demokrat-ske snage kosovskih Srba (Crkveno-narodni sabor sa predstavnici-ma iz svih kosovskih opπtina u koji je, pod pokroviteqstvom vla-dike Artemija uπao i Srpski pokret otpora na Ëelu sa M. Trajko-viÊem), osuivali su svako nasiqe, ma sa koje strane dolazilo.Oπtre osude MiloπeviÊevog reæima, koji je umesto politiËkihsredstava radije pribegavao direktnim policijskim obraËunima,ali i politike OVK (ubistva srpskih policajaca i dræavi lojal-nih Albanaca, otmicama i ubistvima srpskih civila) pokazala daje teroristiËkim snagama kosovskih Albanaca stalo iskquËivo do„etniËki Ëistog Kosova“.21 Od izolovanih grupica, wihov broj jestalno rastao, da bi se istovremeno umnoæavali i masakri nad Sr-bima, kao ubistvo πestorice mladiÊa u PeÊi, 15. decembra 1998.22

Kada je, do eskalacije sukoba doπlo u leto 1998, bilo je, posleserije æestokih obraËuna jasno da Êe MiloπeviÊ najverovatnijeizabrati ratnu opciju, da bi opravdao gubitak Kosova gde wegovepolicijske snage nisu viπe bile u stawu da kontroliπu situaciju.Istovremeno, etniËki meπovita sela, u kojima se srpska policijasukobqavala sa pristalicama OVK, ostajala su ili pusta ili bro-jem prepolovqena, ali su ih trajno napuπtali samo Srbi, nevoqnida posle povlaËewa policijskih snaga, dou pod udar odmazde al-


19 Vidi analizu: Parallel Worlds, Institute for War & Peace, MEDIA FOCUS 3, Lon-don, December 4, 1998.

20 „Kosovo Serbs live in fear of future“, Chicago Tribune, February 22, 1999 by TomHundley; Vidi takoe: Crown prince Alexander of Yugoslavia, „Kosovo is Only Part of theProblem in the Balkans“, International Herald Tribune, February 20-21m 1999.

21 Vidi takoe, R. Morozzo della Rocca, „Le chemin de la guerre“, Hors-série, Go-lias/Limes, été 1999, str. 33-41. s detaqima o ameriËkoj politici prema Kosovu i odno-su ameriËke administracije prema OVK.

22 „Krvava bajka na pragu Patrijarπije“, Glas javnosti, Beograd, 17. decembar1999, str. 1. O MiloπeviÊevoj pogubnoj politici vid. intervju D. RistiÊa iz Srp-skog pokreta otpora u Glasu javnosti, 23. decembar 1998, str. 3.

banskih povratnika. Silina sukoba, meutim, ostavila je u sencistradawa Srba, s obzirom da se meunarodna zajednica usredsredi-la na opseæne policijske akcije srpskih snaga protiv kosovskihAlbanaca, u kojima je, takoe, stradao veliki broj civila.23

Proporcionalno gledano, Srbi su, takoe, imali dosta ærta-va. Samo za nekoliko meseci izmeu februara 1998. i kraja letaiste godine, nestalo je preko 200 srpskih civila, za Ëiju se sudbinuniko viπe nije interesovao.24 Ni kasnije niko od otetih srpskihcivila, meu kojima je bilo i æena i dece, nije nigde naen nitiosloboen; stoga se smatra da su svi pobijeni. Srbi su se i daqe ise-qavali iz regiona Kosova gde su Srbi bili izrazita mawina, a ra-seqeni etniËki Albanci, skloweni na prostore pod kontrolomOVK, Ëekali su samo povoqan trenutak da se vrate na svoja ogwi-πta. MiloπeviÊ je iz razgovora sa ameriËkim izaslanikom Gel-bardom koji je upozoravao da se ne moæe otezati reπavawe kosov-skog pitawa u nedogled, ali i da Albanci iz OVK mogu da budustavqeni na listu teroristiËkih organizacija, dao signal Milo-πeviÊu da vojnim sredstvima energiËno deluje.25 Albanci su, pose-bno, dobili krila, posle pretwe bombardovawem Srbiji u oktobru199826, i pristanka MiloπeviÊa da se na Kosovo uputi posebna Ver-ifikaciona misija OEBS-a, koju je tzv. OVK nastojala da iskori-sti kao πtit u sukobima sa ojaËanim srpskim snagama, kao naprimer, u sluËaju insceniranog masakra u selu RaËak.27

Pregovorima u Rambujeu, prethodilo je nekoliko nacrta budu-Êeg ustrojstva i statusa Kosova. Kosovski Srbi su sa zebwom pra-tili razvoj dogaaja koji je slutio na poguban ishod po Srbiju, po-sebno na samom Kosovu. U jednom od nacrta koje je sastavio ambasa-dor SAD u Skopqu, Kristofer Hil (Christopher Hill), bilo je, izne-nada ubaËena i odredba da se ne smeju mewati Ëak ni granice koso-vskih opπtina, πto je bio direktan albanski odgovor na predlogsrpske strane da se, po ugledu na ©vajcarsku, i na Kosovu i Meto-hiji uspostave kantoni, obrazovani po lingvistiËkim i kulturnimkriterijumima.28


23 Preteæno albanska interpretacija dogaaja u izveπtaju Meunarodnekrizne grupe: The Kosovo Spring. The International Crisis Group Guide to Kosovo, Bruxelles1998, o srpskim stavovima str. 77-82. Vidi: D.T. BatakoviÊ, „Kosovska kriza: izazovii ishodi“, Kwiæevne novine, br. 971, Beograd, 1. april 1998, str. 1.

24 Up. „Belu kwigu“ jugoslovenskih vlasti: Terrorism in Kosovo and Metohija andAlbania. White Book, Belgrade, September 1998.

25 D. AnastasijeviÊ „Gorka ©argarepa“, Vreme, 28. februar 1998, str. 17-18.26 Naπa Borba, 8. oktobar 1998, str. 1-2.27 Vidi Danas, 18. januar 1999, str. 1. („Posle obraËuna snaga bezbednosti i

OVK u selu RaËak kod ©timqa Vlada Srbije odobrava a svet oπtro osuuje akciju“.) 28 Vidi Hilov intervju („Mi ne stvaramo treÊu republiku na Kosovu“) u : Da-

nas, 4. decembar 1998, str. 4. i takoe „TreÊa republika ne bio poremetila odnose uJugoslaviji“, Intervju Kristofera Hila, Blic, 4. decembar 1998, str. 3. Dokumenta

Uporni pokuπaji vladike Artemija, MomËila TrajkoviÊa iwihovih saradnika da se u pregovore ukquËe i predstavnici kosov-skih Srba koji nisu pod neposrednom kontrolom MiloπeviÊaveπto su izbegavali i Beograd i predstavnici meunarodne zajed-nice. Kosovski Srbi, premda nisu aktivno uËestvovali u sukobu(mali deo ih je bio u policiji, veÊina je, samo, branila sela od te-roristiËkih napada OVK), najviπe su stradali, a da pritom, nikood wihovih politiËkih ili verskih predstavnika nije bio zastup-qen u pregovaraËkom timu Srbije, odnosno Jugoslavije. Zahtev Sr-pske pravoslavne crkve da preko posebne delegacije (mitropolitcrnogorsko-primorski Amfilohije, vladika raπko-prizrenskiArtemije, MomËilo TrajkoviÊ, o. Sava JawiÊ i dr Duπan T. Bata-koviÊ) bude prisutna na pregovorima (makar i kao posmatraË) bioje, uprkos zvaniËnim zahtevima patrijarha srpskog Pavla odbijen,jer sazivaËi mirovne konferencije u Rambujeu nisu prihvatili de-legaciju izvan one zvaniËne koju je izabrao i uputio Slobodan Mi-loπeviÊ.29 Tako je i Srpska pravoslavna crkva, æivotno zaintere-sovana za oËuvawe interesa preko 200.000 svojih vernika i preko1300 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, ostala bez prava dabude pitana u procesu politiËkog odluËivawa.

Srpska pravoslavna crkva je ipak svoju delegaciju u februaru1999, uputila u Pariz gde su u Ministarstvu spoqnih poslova (Quaid’Orsay), podneli plan kantonizacije, kojim se Kosovo organizujepo novom kriterijumu koji uvaæava etniËki raspored, jeziËke ikulturne specifiËnosti i predlaæe pet kantona za prostore nakojima preteæno æive Srbi i muslimanski Sloveni. Broj kantonakoji bi na Kosovu i Metohiji, na ruralnim prostorima gde su oniizrazita veÊina obrazovali Albanci zavisio bi, od wihovog izbo-ra. Srpski kantoni bi, po tom predlogu, bili obrazovani 1) na seve-ru (opπtine Zubin Potok, LeposaviÊ, ZveËan i deo opπtine Mi-trovica), 2) u centralnom Kosovu (na potezu do GraËanice do Lip-qana, sa nizovima srpskih sela), 3) na istoku pokrajine (NovoBrdo, Kosovska Kamenica, Lipqan), 4) u opπtini ©trpce (podplaninom Brezovicom) koja bi se povezala sa zaleem grada Pri-zrena i oblasti Gora (stanovniπtvo se naziva Gorancima, a govorisrpskim jezikom), i 5) u zaleu PeÊi prema Istoku i Klini. VeÊigradovi ostali bi pod posebnom multietniËkom vlaπÊu, a krozdvodomne skupπtine u gradovima bi se izbegla etniËka diskrimi-nacija. MultietniËki gradovi bili bi most koji bi kantone u ru-


cija meunarodne zajednice o Kosovu: Meunarodna zajednica i Kosovo. Zbirka re-levantnih dokumenata, Helsinπki komitet za qudska prava u Srbiji, Beograd 1998.

29 „Zasedao vanredni Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve. SPCipak u Rambujeu, Blic, 6-7. februar 1999, str. 2; „Crkva joπ Ëeka Vedrinov odgovor“Glas, Beograd, 6-7. februar 1999, str. 2.

ralnim podruËjima, s preteæno srpskom i preteæno albanskom ve-Êinom, povezivali u jednu celinu, za jednu ili dve generacije kadabi se Srbi, Albanci i druge etniËke zajednice na Kosovu nauËileverskoj, politiËkoj i socijalnoj toleranciji evropskog karak-tera.30

Svoj predlog kantonizacije, mirovna delegacija Srpske pra-voslavne crkve predala je dræavnom sekretaru Madlen Olbrajt(Albright) u Vaπingtonu, pred wen polazak na pregovore u Rambuje.Autor plana kantonizacije, dr BatakoviÊ, izloæio je pravne ipolitiËke aspekte plana, a delegacija je dobila uveravawa ge Ol-brajt da Êe projekt kantonizacije podneti kao jednu novu moguÊnostpregovaraËkim stranama u Rambujeu. Prema wenim reËima, koje jekasnije, prilikom posete Kosovu saopπtila vladici Artemiju iTrajkoviÊu, plan su u Rambujeu odbile, svaka iz svojih razloga, isrpska i albanska delegacija: srpska da ostane jedini legitimnipregovaraË, a albanska da bi za sebe dobila Ëitavo Kosovo, pomoguÊstvu bez Srba. Plan o kantonizaciji bio je, istovremeno, oce-wen kao izdajniËki od vladajuÊih krugova u Srbiji (portparolSPS Ivica DaËiÊ i ultranacionalista Vojislav ©eπeq), jer seplanom kantonizacije oko 70% Kosova i Metohija prepuπtalo nasamoupravu albanskim kantonima.

VOJNI UDARI: PRE∆UTNO PRIHVATAWE NASVIM STRANAMA

Odluka NATO-a da se kosovsko pitawe razreπi vojnim sred-stvima doπla je trenutku kada su svi glavni akteri sukoba okoKosova imali neku raËunicu po kojoj im je odgovaralo izbijawerata. NATO-u je bila potrebna brza pobeda uoËi sveËane proslaveu Vaπingtonu pola veka postojawa „najuspeπnijeg vojnog saveza usvetskoj istoriji“ u Vaπingtonu, MiloπeviÊu je bombardovawebilo potrebno da Kosovo, gde veÊ odavno nije mogao da kontroliπerazvoj dogaaja, izgubi na junaËki naËin (da posle moæe da kaæeSrbima, eto, sve sam pokuπao, nije moglo drukËije jer je neprijateqbio viπestruko jaËi), dok su kosovski Albanci, naoruæani podr-πkom SAD za opciju OVK, smatrali da je jedno limitirano, a ponuædi i brojem znatnije stradawe civila ipak neophodno da bi se„zasluæio“ novi status za Kosovo. Kosovski Albanci su lekciju


30 Projekt kantonizacije prvi put je objavqen u Slobodi, Organu Srpske na-rodne odbrane u Americi: D.T. BatakoviÊ, „Kantonizacija Kosova i Metohije“, Slo-boda, »ikago, br. 1737, 10. decembar 1998, str. 1-2. Kasnije je isti projekt pred-stavqen u Beogradu, preko Instituta za geopolitiËke studije, a zatim i u Kwiæe-vnim novinama i HriπÊanskoj misli.

nauËili iz sukoba u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni gde je do promeneodnosa tih prostora prema Jugoslaviji dolazilo tek posle velikihvojnih operacija koje, zbog stradawa civila i visokog stepena ra-zarawa, neminovno izazivaju medijsku paæwu i puno meunarodnoposredovawe.31

Bombardovawe NATO-a do kraja je zaoπtrilo srpsko-alban-ske odnose na Kosovu. Dok su se Albanci otvoreno radovali πtobombe padaju na Beograd i druge gradove u Srbiji, usledilo je, od-mah proterivawe Albanaca iz velikih gradskih i ruralnih zona.Najpre iz PeÊi prema Crnoj Gori, a zatim i iz drugih oblasti uAlbaniju i BJR Makedoniju. Paravojne i parapolicijske snageMiloπeviÊevog reæima proterale su viπe od polovine ukupnogalbanskog stanovniπtva Kosova, mnogi civili su bili opqaËkani,neki i pobijeni, dok su sukobi sa OVK razreπeni tako πto sualbanske paravojne snage uskoro potisnute na planinske obronkena granici prema Albaniji. Proterivawe kao kratkoroËnu odma-zdu smislio je, smatra se u dobro obaveπtenim krugovima, sam Mi-loπeviÊ, poverivπi posao etniËkog ËiπÊewa specijalnim para-policijskim i policijskim snagama.

Srbi su, iznenada, ali samo za jedan tren postali veÊina stano-vniπtva na Kosovu i Metohiji. Po usmenom svedoËewu jednog mo-naha u Prizrenu, etniËki Albanci su bili πokirani naËinom,efikasnoπÊu i brzinom proterivawa: jedan lekar iz Prizrenaotvoreno je priznao jednom sveπtenom licu: „[vi Srbi] uradili stenam ono πto smo mi vama pripremali“... Regularna vojska i regu-larna policija su veÊi deo rata proveli krijuÊi se od NATObombi. U ostalim delovima Srbije, gde su razmere uniπtavawacivilnih ciqeva, zajedno s brojem civilnih ærtava stalno rasle,nije moglo biti ni dovoqno znawa niti mnogo razumevawa za inte-rese Albanaca na Kosovu koji su, izjednaËeni sa NATO-om, smatra-ni glavnim uzrokom kataklizmiËnog stradawa Ëitave zemqe.

MiloπeviÊ je, meutim, dve nedeqe kasnije, posle slabog jav-nog politiËkog otpora napadima NATO-a iz Rusije, iznenada pro-menio taktiku i naredio da se svi kosovski Albanci, koji se nalazeskriveni po πumama, odmah vrate na svoja ogwiπta, pa je jedna veÊagrupa vraÊena u Podujevo i πiru oblast Laba. RTV Srbije, glavnamedijska kuÊa pod MiloπeviÊevom kontrolom je, dajuÊi πirokereportaæe o ovom i sliËnim dogaajima, uporno pokuπavala, postarom titoistiËkom receptu „bratstva i jedinstva“, da dokaæe daznatan deo etniËkih Albanaca nije protiv Jugoslavije i kako OVKnema podrπku veÊine albanskog stanovniπtva.


31 Vidi dosta kritiËne analize razvoja kosovske krize i operacija NATO-a u:I. Ramonet et A. Gresh, „La nouvelle guerre des Balkans“ Le monde diplomatique, Maniere devoir 45, mai-juin 1999.

Istovremeno, MiloπeviÊ je preduzeo sve potrebne mere daefikasno zaπtiti one politiËke voe Albanaca koji su ostali naKosovu, oËekujuÊi da Êe udari NATO-a posle nekoliko dana pro-izvesti æeqeni rezultat i otvoriti granicu snagama NATO-a.Ibrahim Rugova i Fehmi Agani, predsednik i glavni ideologDemokratskog saveza Kosova (DSK), bili su pod posebnim nadzo-rom specijalnih policijskih snaga, a posebna paæwa ‡ Ëak na izve-stan naËin i diskretnija nego u sluËaju voa DSK je, kako se sazna-je iz dobro obaveπtenih izvora - bila posveÊena zaπtiti politi-Ëkog disidenta Adema DemaÊija i ameriËkog miqenika Vetona Su-roia, dvojice uticajnih politiËkih i javnih liËnosti, prethodnoveoma bliskih OVK. Oni su, za razliku od Aganija koji je izmakaopolicijskoj kontroli i zaπtiti, preæiveli iskquËivo zbogstalne, mawe ili viπe vidqive zaπtite MiloπeviÊeve policije usamoj Priπtini. Zaπtita policijskih snaga liËnostima koje nisukrile svoje separatistiËke namere i planove, naravno, nije bilahumantarno motivisana, nego je trebalo da bude „uzvraÊena“, popotrebi, radi opravdavawa jedne od moguÊih politiËkih opcija nakoje je raËunao MiloπeviÊ. Spektakularni sastanci MiloπeviÊasa Rugovom, u trenutku kad je postojala opasnost da Êe NATO priz-nati nezavisnost Kosova i Haπima TaËija, politiËkog vou OVKkao legitimnog predstavnika nove dræave, pokazali su da se taupotreba, uz odgovarajuÊu policijsku zaπtitu, viπestruko ispla-ti, makar na kratak rok32, ali to je, po pravilu, jedini vremenskirok na koji MiloπeviÊ, u svojim taktiËkim procenama, raËuna.

ILUZIJA I EMOCIJA: RUSKI »INILAC

Odnosi Zapada i Rusije oko krize na Kosovu podseÊali, su umnogim dimenzijama, na jednu malu reprizu odnosa iz doba Hladnograta, gde dva bloka podræavaju, svaka iz svojih razloga, jednu odstrana u sukobu, dok se preko tog sukoba prelamaju i reπavaju pro-blemi dve supersile, a u ovom sluËaju osnaæenog NATO-a i ostata-ka jedne supersile. MiloπeviÊ je, izgleda, pre svega raËunao naposredovawe Moskve.33 Wegov roeni brat, ambasador u Rusiji,verovatno i sam zavaran obeÊawima iz ruske opozicije, javqao jeBeogradu da Êe Rusija svojim angaæmanom, pre svega vojnim pretwa-ma do kojih Êe doÊi posle unutraπwih pritisaka na Jeqcinov re-æim, zaustaviti agresiju NATO-a na Jugoslaviju. Beogradom su, u


32 „MiloπeviÊ i Rugova pripremaju sporazum o Kosovu“, Danas, 9. april 1999,str. 1.

33 Vidi karakteristiËan tekst Predraga SimiÊa: „Rusija je kquË“, Borba,Beograd, 10. decembar 1998.

prvom mesecu bombardovawa defilovali predstavnici ruske pa-triotske, neokomunistiËke i komunistiËke opozicije, ali se wiho-va podrπka Srbima zavrπila na verbalnim hrabrewima „sloven-ske i pravoslavne braÊe“ da istraju u otporu, i, ponekad simboli-Ënim uËeπÊem na muziËkim koncertima (npr. Sergej Baburin iGenadij Selezwov) koji su, radi prkoπewa NATO-u bili u prva dvameseca od poËetka napada organizovani u svim veÊim gradovimaSrbije.

Zakliwawe u tradicionalno rusko-srpsko bratstvo i veËiti,prirodan politiËki savez izmeu dva naroda, uprkos velikom odje-ku u srpskoj javnosti, a donekle i u ruskoj, nije doneo nikakav opi-pqiv rezultat. Skoro da nije, osim u simboliËnom smislu, vredanni spektakularni pokuπaj jugoslovenske skupπtine (doduπe bezlegitimnih predstavnika Crne Gore), da po hitnom postupku, podNATO bombama izglasa i sveËano objavi prisajediwewe SR Jugo-slavije veÊ postojeÊem politiËkom savezu Ruske federacije i Be-lorusije. Od srpske publike je, meutim, sakriveno, da bi ratifi-kacija jednog takvog sporazuma trajala bar nekoliko sledeÊih god-ina, i da, osim psiholoπkog, odluka o prilasku rusko-beloruskomsavezu, nema nikakvog drugog opipqivog dejstva, ponajmawe vojnogi politiËkog.

Drugi izvori potvruju da je u ruskom generalπtabu otvaranπampawac kada su prve bombe NATO-a pale na Srbiju, ne zato πtose mogla oËekivati neka vojna pobeda, veÊ zbog nove moguÊnosti dase, preko zapleta na strani, utiËe na Jeqcina i druge poluge ruskevlasti da promene potcewivaËki odnos prema vojsci. S obzirom naËiwenicu da se, u tom trenutku, na Ëelu ruske vlade nalazio popu-larni Jevgenij Priimakov, raËunalo se da Êe wegova intervencijau korist Srbije, podræana iz vojske, doweg doma DUME i od opozi-ciono raspoloæewe javnosti, imati dovoqnog uticaja na Zapad:raËunalo se, Ëak, da Êe doÊi trenutak da se cevi ruskih raketa pono-vo okrenu prema NemaËkoj...

Jeqcin je, meutim, hitro smenio Jevgenija Primakova i ime-novao Viktora »ernomirdina kao svog zvaniËnog posrednika ukosovskoj krizi. To je, uz podrazumevajuÊi ustupak Zapadu, bilo do-bro samo za politiËku karijeru V. »ernomirdina. Premda neisku-san u diplomatiji, »ernomirdin je svoju predizbornu kampawu zapredsedniËki poloæaj poËeo upravo sporim i razvuËenim kon-sultacijama o reπavawu kosovske krize u Evropi i u Kini, kako bise ruskoj javnosti, poznat najviπe kao biznismen koji se bavigasom, predstavio kao autoritativni poznavalac svetskih prilikai dræavnik s instiktom rasnog diplomate. Rusko posredovawe se,posle uËestalih i malo efikasnih putovawa »ernomirdina po ev-ropskim prestonicama zavrπilo tako πto je, bez ostatka, pri-hvaÊen nemaËki plan za reπavawe kosovske krize. Taj plan, koji je,


veÊ posle prvih nedeqa bombardovawa Srbije i Crne Gore u ime G-8uradila nemaËka diplomatija, a koji su, tek u junu 1999, Miloπe-viÊu zajedniËki, kao ultimatum podneli finski predsednik MartiAhtisari i V. »ernomirdin, podrazumevao je uspostavqawe pro-tektorata NATO-a na Kosovu, uz simboliËno rusko uËeπÊe u wego-vom sprovoewu. Podizawe optuænice protiv MiloπeviÊa u Haguza ratne zloËine na Kosovu, takoe je znaËajno doprinelo da, napu-πten od »ernomirdina i Jeqcina, predsednik SR Jugoslavije, sa-teran u tesnac, brzo pristane na potpunu kapitulaciju na Kosovu iMetohiji, pod uslovom da novi protektorat, pod vojnom komandomNATO-a, a formalno pokriven mandatom Ujediwenih nacija, nebude proπiren na druge delove Srbije, koji su ostali pod wegovomvlaπÊu. Prema vojno tehniËkom sporazumu iz Kumanova, Kosovo jestavqeno pod protektorat KFOR-a a pod formalnom upravomUjediwenih nacija. Sporazum, koji je javnosti neveπto predsta-vqen kao pobeda bio je, zapravo dokument o punoj i neodstupnojkapitulaciji, po sadræaju znatno nepovoqniji od projekta iz Ram-bujea i kasnije iz Pariza. Prividno dvostrani akt, Vojno-tehniËkisporazum iz Kumanova de facto daje svu vlast KFOR-u; Ëlan V glasi:„Komandant meunarodnih snaga bezbednosti (KFOR) konaËni jetumaË ovog sporazuma i aspekata bezbednosti mirovnog reπewa ko-je taj sporazum podræava. Odluka komandanta KFOR-a obavezujuÊaje za sve strane i lica.“34

OD KUMANOVA DO KUMANOVA

Sklapawe vojno-tehniËkog sporazuma u Kumanovu, poËetkomjuna 1999, imalo je, u politiËkom smislu, viπestruko znaËewe. Tre-balo je, najpre, da se istom onom mestu, gde je Srbija vojnom pobedomu Prvom balkanskom ratu dobila Kosovo (slavnom bitkom na Ku-manovu krajem oktobra 1912, Kosovo i Vardarsku Makedoniju oslo-bodila je, od Turaka, srpska vojska, potukavπi do nogu viπestrukobrojnije trupe Osmanlija), Kosovo definitivno, na isti naËinizuzme iz wenog sastava. Drugo, sporazum u Kumanovu je svu vlastdavao NATO komandantu KFOR-a, sa snagom da u sluËaju spornogtumaËewa sporazuma samo wegovo tumaËewe bude validno. Time sepokazivalo Rusima da se na wihovo aktivno uËeπÊe raËuna u mnogomawoj meri nego πto je to bilo tokom pregovaraËkog procesa, kadaje »ernomirdin uspeo da se nametne kao nezaobilazni posrednikako ne u iznalaæewu, a ono svakako u prihvatawu predloæenog re-πewa. Puna kontrola NATO-a u predvienom protektoratu bila je


34 Nav. kod K. »avoπki, „PoraæavajuÊa pobeda“, HriπÊanska misao, 5-8, Va-qevo 1999, str. 17.

od suπtinskog znaËaja za wegove voe, s obzirom na nivo frustra-cija koje je u Briselu izazvala neoËekivano odluËna odbrana re-formisane srpsko-crnogorske vojske, praÊena malim gubicima uvojnim efektivima (svega nekoliko procenata ukupne vojne opreme).

MiloπeviÊ je, pred javnoπÊu, kojoj je nekoliko nedeqa predkapitulaciju u Kumanovu naglo pao do tada vrlo visok moral, poslesistematskih akcija bombardera Severnoatlanstkog saveza protivpreteæno civilne infrastrukture u srediπwoj i severnoj Srbiji(elektroprivreda, rafinerije, azotare, putevi, pruge i mostovi),mogao da ponudi olakπawe u vidu pokriÊa kapitulacije mandatomUN. Srbija je dovedena u situaciju u kojoj je bila nemaËka vojska nakraju Prvog svetskog rata: vojska je, nepobeena, u rovovoma nafrontu, odluËna da se i daqe bori, linije fronta su neprekinute iËvrsto kontrolisane, a politiËari, iznenada, potpisuju kapitula-ciju. MiloπeviÊeve Ëestitke vojsci, koja u srpskom druπtvu imaznaËajnu ulogu (Srbi sami sebe vide kroz obrazac neustraπivihratnike koji oruæjem i krvqu osvajaju i brane sopstvenu slobodu),nadovezala se na pohvalu UN, zaboravqajuÊi da su upravo UN (od-nosno Savet bezbednosti u ime Ëitave UN) osnovale Meunarodnitribunal u Hagu, gde se sprema (premda joπ nije javno proËitana usudnici) optuænica protiv predsednika SR Jugoslavije za ratnezloËine na Kosovu i Metohiji.

Posledwa srpska iluzija odnosila se na ulogu Rusije u ras-plitawu krize: iznenadno zauzimawe priπtinskog aerodroma odstrane ruskih snaga koje su iz bataqona u Bosni, preko Beograda,stigle na Kosovo pre snaga NATO-a, imalo je samo simboliËno zna-Ëewe. Za Rusiju to je bio pokuπaj da se u sopstvenoj javnosti ostaviutisak da Rusija ponovo ima poziciju velike sile u meunarodnimodnosima, dok je meu Srbima na Kosovu, a posebno u Priπtini, do-lazak simboliËnog broja ruskih padobranaca doËekanih nevienimovacijama, kao pobeda u pobedi, bila posledwa srpska iluzija udomet ruskog uticaja. Realnost se meutim, odmah pokazala druga-Ëijom. Rusi su se ograniËili na prisustvo na i oko aerodroma, doksu desetostruko brojnije snage NATO-a u KFOR-u, zauzele posebnesektore, smestile se u Priπtini i uspostavile svoj protektoratnad Kosovom, posle efikasnog povlaËewa jugoslovenskih trupa.Ruske trupe ostale su i bez oËekivanog posebnog sektora odgovo-rnosti, na severu Kosova oblasti sa srpskom veÊinom, πto je kaozaπtitnu meru priæeqkivala veÊina Srba, a odbacivali NATO iAlbanci kao pokuπaj podele i obnove hladnog rata. Na pitawa no-vinara o kakvoj se podeli radi, s obzirom da je Kosovo u sastavu SRJugoslavije, nastajalo bi ili zbuweno Êutawe ili neko neuverqivoobjaπwewe.

Uspostavqena je, zatim i prelazna administracija UN-a (UN-MIK), a srpska vlast, viπe ni formalna, ostala je do kraja dele-


gitimisana. Kolone srpskih izbeglica, koji su u velikom brojunapuπtale Kosovo, smenile su kolone albanskih povratnika, kojisu, odmah, ne ËekajuÊi odobrewe NATO-a, pohrlile iz Albanije iBJR Makedonije da se vraÊaju na Kosovo. UËiwen je, u tom pre-vienom vojno-politiËkom vakuumu, jedan opasan, moæda i nameranpresedan: granica Jugoslavije (odnosno Kosova) s Albanijom i Ma-kedonijom bila je danima, a moæda i mesecima potpuno otvorena.To je, osim kosovskim Abancima, neometan ulazak na Kosovo, omo-guÊilo i Albancima iz dve susedne dræave s moguÊnoπÊu da se tamobez kontrole odaju pqaËki ili razbojniπtvima. Ako se ima u viduda je severna Albanija ne samo najsiromaπniji kutak Evrope, negoi centar trgovine drogom za Ëitavu Evropu, prostor s procentual-no najveÊim brojem bandi, kako narko-mafije tako i trgovaca oru-æja, bilo je lako zamisliti razmere pqaËke koja je zahvatila rav-nice Kosova i Metohije, gde su, sukcesivno bile pqaËkane, paqeneili samo zauzimane kuÊe kosovskih i metohijskih Srba.35

Iz severne Albanije nedeqama su stizali brojni prazni, naj-ËeπÊe iznajmqeni πleperi koji su puweni robom i dragocenosti-ma iz opqaËkanih ili napuπtenih srpskih kuÊa, a Ëitav poduhvatbio je praÊen novim talasom etniËkog ËiπÊewa, ovoga puta okrenu-tom protiv Srba, olakπan mawe-viπe nezainteresovanim stavomKFOR-a koji se tek smeπtao i zauzimao pozicije. Otuda je biloveoma lako da se, pod pritiscima naoruæanih Albanaca, i to ne sa-mo onih iz tzv. OVK, nenaoruæani srpski civili izloæe svimvrstama nasiqa: od silovawa i pqaËke do proterivawa i ubistava.Kako je Metohija (ravnica izmeu Drenice, Istoka, PeÊi i Pri-zrena) imala mawi procenat Srba, a kako je geografski bila naj-bliæa Albaniji, prvi udar zdruæenih snaga povratnika i alban-skih bandi sa severa Albanije sruËio se na tamoπwe Srbe koji subili etniËki oËiπÊeni u roku od nekoliko dana.36

Premda je znaËajan broj Srba iz PeÊi, Prizrena, –akovice,Istoka, Kline i sela u πiroj okolini tih gradova odmah krenuo dase povlaËi s vojskom, plaπeÊi se okrutne odmazde Albanaca, blizupolovina Srba u Metohiji, koji su verovali da Êe ih KFOR zaπti-ti, a Albanci ostaviti na miru (jer nisu uËestvovali u progonimaAlbanaca), ostali su kod svojih kuÊa i za to su mnogi platili æi-votima, a veliki broj æena, ukquËujuÊi i maloletne devojËice istarice bio je silovan, a muπkarci najËeπÊe pobijeni. U malimsrpskim enklavama, u selima Goraædevac i Velika HoËa, ukquËuju-


35 Vidi tekst iz pariskog Figaro-a, saæeto prenesen u: Blic, 28. avgust 1999,str. 8 („Heroinski put pod kontrolom Albanaca. Figaro otkriva spregu kosovsko-albanske narko mafije i OVK“).

36 „Potpuni nestanak Srba samo pitawe vremena“, Danas, 21. jul 1999, str. 2.(tekst R. MarojeviÊa).

Êi i nekoliko stotina civila okruæenih u Orahovcu, organizovanaje jedna vrsta samoodbrane, gde je KFOR, kasnije, postavio svojesnage radi razdvajawa dveju sukobqenih etniËkih zajednica. Po-vratnici, koje je MiloπeviÊev reæim iz centralne Srbije silomvraÊao u Metohiju takoe su bili pobijeni, dok su najveÊe mana-stire, PeÊku patrijarπiju i DeËane, koje su se Albanci spremalida poruπe, italijanske trupe u sastavu KFOR-a poËele da obezbe-uju tek na oπtru intervenciju mitropolita crnogorsko-primor-skog Amfilohija RadoviÊa.37 NajveÊi masakr dogodio se 23. jula, uselu Staro Gracko kod Lipqana gde je, na prepad, ubijeno 14 srp-skih seqaka koji su mirno radili poqoprivredne poslove na svojimimawima. Premda su Luiz Arbur i Bernar Kuπner obeÊali efi-kasnu istragu masakra nad neduænim civilima, poËinioci nisu na-eni.38

Sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji ostala je, u naj-teæim trenucima, samo wegova crkva: mali, sredwi i glavni funk-cioneri MiloπeviÊevog reæima iz pokrajine povukli su se, meuprvima, sa svojim porodicama sa Kosova, a s vojskom i policijomotiπao je, strahujuÊi od surove odmazde, i znatan deo civilnogstanovniπtva. Od oko 220.000‡250.000 Srba na Kosovu, wih preko150.000 preπlo je u severnije delove Srbije (s wima su sa Kosova iMetohije zbegli i mnogi Romi i pojedini Muslimani Sloveni, Ëijesu kuÊe etniËki Albanci takoe spalili ili zauzeli), samo za prvatri meseca uprave KFOR-a na Kosovu.39

Od toga je najmawe polovina otiπla posle pretwi, napada,ubistava i razbojniπtava od strane kosovskih Albanaca: Srbi sunajpre etniËki oËiπÊeni u velikim gradovima gde su bili mawina(kao u Priπtini gde se broj Srba smawio oko Ëetrdeset puta oddolaska KFOR-a, sa blizu 40.000 na 1.000 lica), dok su Srbi pot-puno nestali iz velikih gradova kao πto su Prizren i PeÊ, gde ihje ostalo tek nekoliko destina, i to uglavnom starih i nemoÊnihkoji æive u manastirima ili crkvenim domovima, nisu u stawu daputuju. SliËni progoni zadesili su i preostale Srbe u Uroπevcu i


37 Svetigora, Cetiwe, br. 87, str. 29, izjava mitropolita Amfilohija RadioSvetigori od 20. juna 1999.

38 „Jugoslavija traæi od Saveta bezbdnosti da zaustavi etniËko ËiπÊewe naKosovu“. Danas, 26. jul 1999, str. 1.

39 Up. dokumenatciju u listu „Blic“, Beograd, 22. avgusta 1999. „Ne ubijajuSrbe tamo gde ih nema“. Po toj dokumentaciji, dobijenoj iz crkvenih krugova naKosovu dati su podaci o broju Srba pre i posle dolaska KFOR-a:

Gwilane : Od 25.000 Srba broj je spao na 5.000K. Mitrovica: Od 27. 000 broj je spao na 15.000Kosovo Poqe: Od 20.000 broj je spao na 10.000PeÊ: Od 12.000 u opπtini broj je spao na mawe od sto srpskih civila u graduPriπtina (samo grad): Od 30.000, broj je spao na 500‡1000 qudiPrizren: Od 5‡6.000 lica srpske narodnosti u gradu broj je spao na 600 qudi.

Prizrenu. Tuæna slika novog talasa etniËkog ËiπÊewa Kosova iMetohije od Srba, obuhvatila je sve prostore Metohije (koja se uzapadnim izvorima, po usvojenoj albanskoj terminologiji naziva„zapadno Kosovo“) gde su Srbi, za razliku od uæeg Kosova, biliizrazita mawina.40

Odmah posle srpskih civila, na udaru albanske odmazde na-πli su se mnogobrojni srpski manastiri, od sredwovekovnih spo-menika vizantijske epohe, do novijih crkava podizanih od XVI vekapa sve do naπih dana. VeÊ preko 70 crkava i manastira, od kojihtreÊina sredwovekovnih, vaænih spomenika kulture sa freskamaili ostacima fresaka neprocewive vrednosti (crkva Sv. MarkaKoriπkog u Koriπi viπe Prizrena, manastiri ZoËiπte i DeviË,hram u PetriËu, BogorodiËna crkva u Muπutiπtu, Svete Trojicekod Suve Reke, manastir Sv. Arhangela kod Vitine, crkva JovanaKrstiteqa u Samodreæi kod VuËitrna, novije srpske katedralnecrkve u –akovici i Uroπevcu itd.) najpre su poharane, a zatim suili do temeqa poruπene, ili oskrnavqene i oπteÊene do mere daih je nemoguÊe popraviti. U toku je, nesumwivo, standardna praksaetniËkog ËiπÊewa: kamewe od sruπenih crkava se bagerima odnosina drugo mesto kako bi se zauvek zbrisali tragovi da su tu nekadaæiveli Srbi i da je u tom mestu postojala i wihova crkva. Na Pe-Êku patrijarπiju, a u neπto mawem obimu i na Visoke DeËane, po-vremeno se sa okolnih brda otvara minobacaËka vatra ili se vrπepripreme da se i oni, kao najreqefniji spomenici srpskog prisu-stva na prostoru gde su skoro svi Srbi etniËki oËiπÊeni, zauvekizbriπu sa lica zemqe. Joπ opasniji trend su sve uËestaliji poku-πaji „albanskih intelektualaca“ i „istoriËara“, da se srpski spo-menici iz sredweg veka jednostavno „prisvoje“ kao albanski, npr.zato πto su, kao Bogorodica Qeviπka, u doba osmanske vladavineod crkve bili pretvoreni u xamiju!41


40 Prema podacima UNHCR-a, od poËetka juna do 26. jula sa Kosova i Metohi-je izbeglo je 172.061 lice, od toga veÊinom do 90 odsto Srbi. U Srbiji i Crnoj Gorije bilo zvaniËno registrovanih raseqenih lica 132.789. Samo u Crnu Goru izbegloje 22.811 qudi. (Nav. prema Danas, Beograd, 27. jul 1999, str. 2).

41 Saopπtewe Eparhije raπko-prizrenske od 17. septembra 1999: „Pred-stavnik Eparhije Raπko-prizrenske Igumanija Katarina Vujaπin danas (17. sep-tembra) posetila Prizren u pratwi britanskog KFOR-a povodom vesti da tzv.Albanski nacionalni muzej u Prizrenu æeli da preotme najveÊe svetiwe naπeCrkve i naroda u Prizrenu. Naime izvesni prof. Muhamed ©ukrija, direktorpomenutog novoosnovanog muzeja zatraæio je pre dva dana od predstavnika nemaËkogKFOR-a pismenim putem da u nadleænost ovog muzeja pripadnu crkva BogorodicaQeviπka, koju je podigao sv. kraq Milutin u 14. veku kao i kompleks manastira Sv.Arhangeli sa vrednm ostacima mozaika iz sredweg veka. U nameri da dokaæe svojetoboæwe istorijsko pravo i tvrdwu da su pomenuti objekti deo albanske kulturnebaπtine g. ©ukriju je doneo fotografije crkve Bogorodice Qeviπke, iz periodaturske vladavine, sa minaretom tvrdeÊi da je graevina bila xamija pre nego πto su

Rezultati etniËkog ËiπÊewa bili bi joπ porazniji da u za-πtitu kosovsko-metohijskih Srba nisu ustali predstavnici Srp-ske pravoslavne crkve. Sveti Sinod Srpske pravoslavne crkve sejoπ 15. juna 1999, odluËno izjasnio za smenu MiloπeviÊa i za stva-rawe vlade nacionalnog spasa, a veÊ poËetkom jula, vladika Arte-mije se sastao sa predstavnicima Albanaca kako bi, pod nadzoromposrednika Ujediwenih nacija (Sergio de Mello), stvorili nekeuslove za prestanak talasa nasiqa nad Srbima i uspostavqawe sno-πqivih odnosa izmeu dve etniËke zajednice. Albanci su, meutim,jedno zajedniËko saopπtewe, od 2. jula 1999, kojim se, izmeu osta-log osuivao MiloπeviÊev reæim, zloupotrebili da bi istog danana ulicama proslavqali godiπwicu ilegalnog proglaπewa „Repu-blike Kosovo“.

Smisao saopπtewa, meutim, bio je u potrebi da se izbegnedaqa spirala nasiqa i da se albanska strana ‡ pre svih OVK kojaje ostala kao jedina naoruæana vojna monoetniËka grupacija ‡ oba-veæe da spreËiti nasiqa nad Srbima koja su poËela da uzimaju ve-likoga maha. DvoliËan stav albanskih predstavnika primorao jepredstavnike Srpske pravoslavne crkve, od mitropolita Amfilo-hija do vladike Artemija, da se odmah sledeÊih dana nedvosmislenoograde od albanskih namera.

Vladika Artemije i M. TrajkoviÊ su u pismu privremenomπefu UNMIK-a Seru de Melu uputili pismo u kojem su optuæiliTaËija da je samo dva sata posle potpisivawa sporazuma stao na Ëe-lo „proslave i nemira u Priπtini“ kada su, izmeu ostalog, poru-πeni spomenici Vuku KaraxiÊu i Petru II PetroviÊu Wegoπu, aubrzo zatim dinamitirana nova, nedovrπena srpska crkva u Pri-πtini. TraæeÊi od πefa UNMIK-a da „pozovu predstavnike U»K(OVK) da hitno proslede detaqne podatke o svim Srbima koji suuhapπeni i kidnapovani, oni su naglasili da imaju „jasne poka-zateqe da logori za Srbe joπ postoje na Kosovu: Ko wima upravqai koliko Êe oni joπ postojati su pitawa na koja odgovor treba dadaju predstavnici KFOR-a. Ukazano je, takoe, da „zloËine koje su


je Srbi pretvorili u crkvu. Sama crkva po tvrewu igumanije Katarine nije ade-kvatno obezbeena i pre par dana Albanci su uklonili bodqikavu æicu kojom suNemci ogradili ovaj vredni spomenik da bi ga saËuvali od pqaËke i uniπtewa.Prof. ©ukriju zahteva od naπe Crkve da se πto pre organizuje rasprava pred pred-stavnicima KFOR-a na kojoj Êe Albanci izvrπiti zvaniËno potraæivawe svojihkulturnih spomenika koje su Srbi toboæe prisvojili. G. ©ukriju je posebno zain-teresovan za vredne ostatke Sv. Arhangelskih mozaika. Predstavnici nemaËkogKFOR-a su u nedoumici pred ovakvim zahtevima. Naæalost, nakon fiziËkog geno-cida nad srpskim narodom u Prizrenu albanski ekstremisti kidiπu na srpskoduhovno i umetniËko blago sluæeÊi se svojim kvazi-istorijskim teorijama. Moædanije daleko ni dan kada Êe Albanci pokuπati da prisvoje manastir DeËane, koji jepo wihovim istorijskim kwigama podiglo pleme Gaπi, ili moæda i PeÊku Patri-jarπiju.“

razne albanske oruæane formacije poËinile protiv kosovskih Sr-ba detaqno mora istraæiti Meunarodni haπki tribunal za zlo-Ëine na podruËju bivπe Jugoslavije, a ne lokalni kosovski sudo-vi.“42 Umesto formalnih obeÊawa zahtevane su energiËne mere naterenu, gde bi voi OVK i drugih albanskih paravojnih i para-policijskih formacija, suzbili talase nasiqa koji su se, s ritmomod pet do deset ubijenih Srba dnevno, uz sistematsko proterivaweiz pojedinih oblasti, i prateÊe ruπewe sakralnih objekata, nasta-vqali nesmawenom æestinom.43

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je u novomsaopπtewu od 5. jula (Sin. br. 1102) istakao da oËekuje „od meu-narodnih snaga da hitno zaustave teror nad srpskim, muslimanskimi romskim æivqem koji sprovode Ëlanovi OVK i drugih grupaAlbanaca sa Kosova i iz susedne Albanije, pokuπavajuÊi da podplaπtom KFOR-a izvrπe potpuno etniËko ËiπÊewe srpskog naro-da. OËekujemo takoe od Ëasnih predstavnika albanskog naroda dahitno stanu na put osveti i odmazdi koja se ovih dana sprovodi nadneduænim æivqem od strane jednog dela wihovih sunarodnika. SvizloËini izvrπeni sa bilo koje strane u toku ovog nesreÊnog gra-anskog i etniËkog sukoba moraju biti izneti pred nepristrasnemeunarodne sudove, kako bi bila zadovoqena Boæija i qudskapravda.“44

Nastavak nasiqa, meutim, nagnao je Srpsku pravoslavnu cr-kvu da joπ u nekoliko navrata pokuπa da svojoj pastvi pruæi odgo-vore na goruÊa pitawa sadaπwice. U Saopπtewu sa savetovawaepiskopka SPC naglaπeno je da se podræavaju „sve demokratske irodoqubive snage u naπoj zemqi i wihove zahteve za πto hitnijimi korenitim promenama u napπem druπtvu, poËevπi sa formi-rawem privremene prelazne vlade i pripremawem skorih vanred-nih izbora.“

Od KFOR-a i predstavnika UNMIK-a je, meutim, zahtevanoda veÊ jednom stanu na kraj teroru i potpunom etniËkom ËiπÊewupravoslavnih Srba i drugih etniËkih mawina, vrπenom u wihovomprisustvu i pod wihovim pokroviteqstvom. „Ako se za prethodnazla (nasiqa nad Albancima) koja su se dogodila na Kosovu i Meto-hiji optuæuje sadaπwa jugoslovenska vlast, za sadaπwe zloËine(protiv Srba), isplanirano i sistematski sprovoeno uniπtewe


42 „Prekinuti s nasiqem ili prekid saradwe“, Vladika Artemije i M. Tra-jkoviÊ zapretili liderima kosovskih Albanaca, posebno Haπimu TaËiju, Danas,Beograd, 6. jul 1999, str. 2.

43 Vidi Danas, Beograd, 3. i 4. jul 1999. Hroniku stradawa metohijskih ikosovskih Srba do Vidovdana 1999. donosi, zajedno s opπirnim izveπtajima Sveti-gora, Cetiwe, br 87, Jovandan 1999, str. 18-40 („Najcrwi srpski Vidovdan. Nova srp-ska golgota na Kosovu“).

44 Glasnik Srpske pravoslavne crkve, br. 7, Beograd, jul 1999, str. 126.

srpskog naroda i wegovih vekovnih svetiwa, crkava i manastira iËitavih sela i krajeva, odgovorne su meunarodne snage koje supreuzele vlast, a time i odgovornost za sve πto se dogaa na Kosovui Metohiji“.45 Progoni upereni protiv Srba kao i protiv drugihetniËkih grupa (Goranci, Turci, Cigani, Hrvati) se, doista nisusmawivali. Srbi su uzvraÊali, na terenu, podizawem barikada, za-htevima da se oslobode nestali i oteti (koji su po pravilu ubije-ni), dok je samo u ObiliÊu, u blizini Priπtine proterano 11.000Srba. Istovremeno, nastavqeni su, sistematski napadi na jaËe srp-ske enklave na samom Kosovu, pa su, uz ObiliÊ i Kosovo poqe, metaminobacaËkih napada postali i mnoga druga srpska sela kao npr.Dobrotin, u neposrednoj blizini Lipqana.46

SPONTANA KANTONIZACIJA

Jedan deo kosovsko-metohijskih Srba se, liπen osiguranogkoridora za prolaz u centralnu Srbiju, privremeno sklonio ususedne enklave sa srpskom veÊinom, tako da je Kosovo (bez Meto-hije), u veoma kratkom roku bilo spontano kantonizovano, i to nanaËin koji se dosta poklopio s kartom projekta kantonizacije izakoje su, znatno pre otpoËiwawa ratnih dejstava, stali i Srpskapravoslavna crkva i Srpski pokret otpora s Kosova. Sa kartepredloæene kantonizacije od predloæenih pet danas ne postojisamo metohijski kanton, dok su ostala Ëetiri, sada veÊ i pojaËanaprilivom novih srpskih dobeglica. NajveÊa i najznaËajnija kon-centracija Srba, na severu Kosova, obuhvata i najveÊu srpskuenklavu, koja se prostire od Kosovske Mitrovice (petina grada sasrpskom veÊinom, severni deo preko reke Ibar) i ZveËana do Lep-osaviÊa i Zubinog Potoka. ZahvaqujuÊi, pre svega, francuskimtrupama iz sastava KFOR-a, nije izvrπeno „ponovno ujediwewe“Kosovske Mitrovice, odnosno iz tog grada nisu, kao u drugim veÊimgradovima Kosova, do kraja proterani Srbi da bi wihove stanove ikuÊe bespravno zauzeli Albanci. Drugde, snage KFOR-a su se javnohvalile da je obim nasiqa protiv Srba znatno opao, ali su zabo-ravili da istaknu glavni razlog tom fenomenu: prestanak nasiqanije vezan za pojaËanu bezbednost odreenih sektora nego pre svegazbog toga πto su Srbi, uglavnom, nestali sa tih prostora.

Ipak, spontana kantonizacija, zadræala je, u ovom trenutku,joπ oko 90-100.000 Srba u Ëetiri posebne zone: 1) severnoj, koja seprostire severno od reke Ibar i Kosovske Mitrovice, gde su sepovukli i stanovnici oblasti iz i oko VuËitrna; 2) centralnoj,


45 Nav. prema: Vreme, Beograd, 14. avgust 1999, str 5. 46 Blic, Beograd, 6. septembar 1999, str 9, viπe izveπtaja s Kosova.

koja obuhvata prostor izmeu sela GraËanice i varoπice Lipqansa desetinama srpskih sela, prostor na koji su prebegli i pojedinistanovnici Priπtine i susednih naseqa; 3) novobrdskoj sa pro-storom od Kosovske Kamenice do Gwilana, gde se sklawa srpskaveÊina iz dela grada Gwilana i 4) u zoni opπtine ©trpce sa pla-ninom Brezovicom gde se od nasiqa i progona sklonio i jedan deoSrba iz grada Prizrena i Ëitavog prizrenskog zalea. Kada je Sr-bima, posle ulaska KFOR-a, objaπwavan plan kantonizacije (kojabi, u dopuwenoj varijanti bila sprovedena u saglasnosti sa UN),oni su taj predlog burno pozdravili, a projekt kantonizacije, ukojem se predvia i oËuvawe posebnih veza srpskih zona (ili kan-tona) na Kosovu sa dræavom Srbijom, burnim odobravawem javnopodræali na svim svojim skupovima na Kosovu. Podrπka je zatimprojektu kantonizacije, stigla i od veÊine opozicionih demokrat-skih stranaka u Srbiji, koje su smatrale svojom obavezom da podræenapore vladike Artemija u pokretawu pitawa zaπtite Srba naKosovu i Metohiji.47

OD SARADWE DO NEUSPEHA

Srbi su, meutim, ostajuÊi verni naËelnom stavu da treba oËu-vati multietniËko Kosovo i graditi mostove poverewa, s ovla-πÊewem Crkveno-narodnog sabora, ovlastili vladiku Artemija iMomËila TrajkoviÊa da ih zastupaju u Prelaznom savetu Kosovakojim je, u ime UN predsedavao Bernar Kuπner (Bernard Kouchner),a gde etniËke Albance zastupaju predstavnici tzv OVK, LDK idrugih politiËkih grupacija. Za Srbe je, meutim, kquËno pitawebilo pitawe bezbednosti: dok se na Prelaznom savetu raspravqaloo pitawima koja su se ticala samo problema Albanaca, srpskipredlozi bili su ili ignorisani ili otvoreno odbijani, pojedi-naËno ili zajedniËki od strane administratora UN i albanskihpredstavnika.48

Meunarodni predstavnici su dugo manipulisali brojem pre-ostalih Srba; stalno su isticali da je wihov broj spao na najviπe30.000 lica, da bi, posle uËestalih protesta vladike Artemija tajbroj bio, zvaniËno, tek 11. septembra podignut na 97.000 duπa.49


47 Vidi Glas javnosti, Beograd 20. avgust 1999, „Kantonizacija je veÊ sprove-dena“. str 2, razgovor sa D. T. BatakoviÊem; NIN, No 2593, 26. avgust 1999, „Kanto-nizacija ili preseqewe“, sa kartom, Ëlanak S. –ureviÊ-LukiÊ, str. 22.

48 NIN, Beograd, No 2593, 26. avgust 1999, „Puπteni smo niz vodu“, intervjuM. TrajkoviÊa , str 23.

49 „Igra brojki za politiËke potrebe“, Danas, Beograd, 21. septembar 1999.str. 2.

Progoni Srba civila i sistematsko ruπewe crkava, nisu, meutim,okonËani. Premda su svi predstavnici meunarodne zajednice odHavijera Solane (Javier Solana) do B. Kuπnera izjavqivali da jepolitika revanπizma na Kosovu potpuno neprihvatqiva, malo je,na terenu, bilo uËiweno da se tome zaista stane na put.50

Srpski Ëlanovi Prelaznog saveta stekli su, naime, utisak dase wihovi opravdani zahtevi inaËe sasvim u skladu s proklamova-nim ciqevima i vojne i civilne misije ‡ diplomatski veπto ignori-πu, posebno goruÊe pitawe o efikasnoj zaπtiti Srba, pa su, u viπenavrata, demonstrativno prekidali saradwu sa UNMIK-om kakobi skrenuli paæwu na ubrzano etniËko ËiπÊewe koje se odvijalopred oËima KFOR-a i UNMIK-a, a gde su predstavnici obe oveorganizacije reagovali slegawem ramena, æaleÊi se na nesposob-nost da zaπtite svakog pojedinca, na nedostatak qudi, i sl. Ali,glavni problem za srpske predstavnike bio je to πto su, umesto dabudu oznaËeni kao smiπqen plan etniËkog ËiπÊewa, svi napadi naSrbe oznaËavani kao incidenti, a bilo je, iz redova meunarodnihpredstavnika i mnogo reËi opravdawa za razumqivu teæwu za od-mazdu kod etniËkih Albanaca posle velikih zloËina koji su, u imesrpske strane, uËiweni protiv wih uoËi i tokom bombardovawaNATO-a.51 Jedini izuzetak, na albanskoj strani, uËinio je novinarVeton Suroi, koji se u tekstu „Zvona srama“, osudio praksu nasiqanad Srbima nazvavπi je oblikom faπizma.52

Vladika raπko-prizrenski Artemije, koji je godinama upornoosuivao nasiqe ma sa koje strane ono dolazilo, upozoravao je da suKFOR i UNMIK obavezni da zaπtite sve Srbe, i osudio praksu dase progoni s veÊom æestinom i poraznijim rezultatima dogaajupod meunarodnim protektoratom nego pod MiloπeviÊevom vla-davinom. Naime, jedno etniËko ËiπÊewe zameweno je drugim, za ko-je je, na iznenaewe demokratski i prozapadno orijentisanih Srba,meunarodna zajednica pokazala puno razumevawe, pravdajuÊi gapravednim i razumqivim gnevom. M. TrajkoviÊ je upozoravao da utakvim uslovima dobijaju samo ekstremisti: pripadnici tzv. OVK


50 Izjava Solane u Briselu pred dolazak na Kosovo, nav. prema Danas, Beograd6. septembar 1999.

51 Smiπqeno ubistvo 14 srpski zemqoradnika u selu Staro Gracko od stranepripadnika U»K navelo je KFOR da svim snagama dokazuje da se radi o izolovanomincidentu a ne o masakru, πto je izazvalo veliki revolt kod Srba. Kod KFOR-a se,meutim, uobiËajila praksa da dok ubijaju civile na jednoj strani grada, oni svusvoju paæwu poklawaju samo traæewu masovnih grobnica u kojima su sahrawenipobijeni Albanci. (Vidi Danas, Beograd, 27. jul 1999, str 2, „KFOR tvrdi da nijebilo masakra“).

52 Koha Ditore, Priπtina, 18. avgust 1999 (na albanskom). Adem DemaÊi,jedan od politiËkih voa blizak OVK je, po usmenom svedoËewu Albanaca, pre negoπto Êe se povuÊi sa javne scene izjavio da su se Albanaci po dolasku KFOR-apokazali pet puta gorim od Srba u vrπewu zloËina.

koji su kao ciq proglasili etniËki Ëisto Kosovo, i MiloπeviÊkoji, zveckajuÊi ponovo oruæjem pred srpskom javnoπÊu, dobijanove dokaze da meunarodna zajednica smiπqeno radi upravo pro-tiv Srba i srpskih interesa, a ne, kako se javno naglaπava, protivsrpskog reæima koji oliËava sam MiloπeviÊ sa svojim najbliæimsaradnicima.

Vladika Artemije i M. TrajkoviÊ su pokuπali da preko redi-govanog projekta kantonizacije, koji bi se sprovodio u punoj sarad-wi sa UNMIK-om i KFOR-om, stvori meuprostor koji bi Srbima‡ kojih je joπ uvek izmeu 90.000 i 100.000 na Kosovu ‡ omoguÊio dapreæive ovu kritiËnu fazu, da saËuvaju svoj nacionalni identiteti oËuvaju svoj jezik i spasu ozbiqno ugroæenu kulturnu baπtinu.Wihov revidirani plan kantonizacije - premda po opπtoj srpskojproceni jedina realna prepreka dovrπewu zapoËetog etniËkogËiπÊewu ‡ bio je odbijen najpre od Kuπnera zatim i od evropskihministara, nemaËkog Joπke Fiπera (Joschka Fischer) i Ibera Ved-rina (Hubert Vedrine). Evropski ministri su svoj stav obrazloæilitvrdwom da plan kantonizacije nudi podelu Kosova, premda je, poosnovnoj zamisli, ali i zbog rasprπenosti srpskih enklava naterenu, projekt kantonizacije umesto na podelu viπe podseÊao naleopardovu koæu.53

©taviπe, po glediπtima srpskih predstavnika, projekt kan-tonizacije je jednovremeno spreËavao razvoj dva fenomena koji su unajdubqoj suprotnosti sa opπtevaæeÊim evropskim vrednostima:spreËava se da Kosovo sistematskim etniËkim ËiπÊewem od mul-tietniËkog postane monoetniËko, i brani se osveπtano pravo narazliËitost, od jezika do kulture i religije, osveπtano pravo naoËuvawe kulturne baπtine koja ‡ posebno srpska sredwovekovnaumetnost i arhitektura ‡ spada u bisere svetske baπtine.54

Srpski predstavnici u Prelaznom savetu su, meutim, ostalibez protivpredloga meunarodne zajednice kojim bi se efikasnozaπtitili i srpski narod i wegovi spomenici u Metohiji i naKosovu, dok su, jednovremeno, svi predlozi srpske strane na jedanciniËan naËin bili odbijani ili ignorisani.55 NemoÊni da oset-


53 Dok je Vedrin upozoravao da projekt kantonizacije nije predvien rezolu-cijom UN, J. Fiπer je priznao da „nije sigurana bezbednost za Srbe i Rome naKosovu“. Danas, Beograd, 25. avgust 1999 („Iber Vedrin i Joπka Fiπer juËe boravi-li na Kosovu“).

54 Blic, Beograd, 28. avgust 199, „Kantonizacija jedina prepreka etniËkomËiπÊewu Kosova. Meunarodna zajednica rizikuje da propadne wen koncept mul-tietniËkog Kosova“.

55 ©ef misije UNMIK-a, B. Kuπner je, u jednom trenutku, najavio razradudokumenta o zaπtiti nealbanskih zajednica, s predvienim preseqavawem civilaiz gradova u obliæwe zone, ali se to pitawe, daqe od najave, u praksi, nije kasnijepomiwalo. (Danas, Beograd, 27. avgust 1999, „Najavqen dokument o zaπtiti nealban-skih zajednica“).

nije pomognu svom narodu, Ëiju su podrπku imali u procentu do90% na samom Kosovu i Metohiji, predstavnici SPC i Crkveno-narodnog Sabora odluËili su, posle uzaludnih nastojawa da se nekiod wihovih predloga prihvati, da se povuku iz Prelaznog savetaKosova. Na taj naËin, oni su odbili da svojim prisustvom u nekojvrsti prelazne vlade sluæe kao formalno pokriÊe za planove kojisu, kako je proceweno, duboko suprotni interesima naroda i crkve,dok su, jednovremeno, sve druge ustanove na Kosovu i Metohiji po-stale etniËki iskquËivo albanske. Srpski predstavnici su sma-trali da odsustvo suπtinske zaπtite ugroæenih Srba nije, kako imse objaπwavalo u nadleænim krugovima meunarodne zajednice, unedovoqnom broju vojnika u satstavu KFOR-a i u nesrazmerno ma-lom broju meunarodnih policajaca, nego u vidqivom odsustvu po-litiËke voqe u centrima moÊi gde se odluËuje o daqoj buduÊnostiKosova.

Arhijerejski sabor SPC je 18. septembra izdao joπ jedno upo-zoravajuÊe saopπtewe u kojem je zatraæio da, poπtujuÊi povequUN i opπte vrednosti hriπÊanske i ukupne savremene civiliza-cije, predstavnici meunarodne zajednice, stanu na kraj etniËkomËiπÊewu Srba i zaustave zlokobni talas sistematskog ruπewasrpskih crkava i manastira.56

Vladika Artemije, zaπtitnik i Srba i etniËkih Albanaca uvreme æestokih vojnih sukoba, i pre i tokom samog NATO napada,bio je, pred zidom odbijawa u krugovima meunarodnih predstavni-ka, nemoÊan da na Kosovu uz punu kontrolu UN i KFOR-a zaπtiti


56 Saopπtewe sabora SPC od 18 septembra: „Saborski Oci ujedno apeluju nameunarodnu zajednicu da elementarna naËela qudskih prava i sloboda, za koja setoliko na reËima zalaæe i u svojim zemqama ih sprovodi, poπtuje i kad je u pitawunaπ srpski narod. Oni oËekuju i traæe da meunarodne snage na Kosovu i MetohijispreËe daqa stradawa Srpske Pravoslavne Crkve, srpskog naroda i ostalog neal-banskog stanovniπtva, kao i da uËine sve da se svi prognani i izbegli vrate na svojavekovna ogwiπta. Sabor takoe oËekuje od meunarodne zajednice da i srpskom na-rodu pomogne da ostvari pravo na æivot, makar na onom prostoru na kojem, evo, veÊviπe od petnaest vekova boravi. U ciqu zaustavqawa etniËkog ËiπÊewa srpskognaroda i nekih drugih etniËkih zajednica na Kosovu i Metohiji ‡ a ono se, naæalost,odvija u praskozorje treÊeg hiqadugodiπta od Roewa Gospoda Isusa Hrista, i to uprisustvu vojnih i civilnih snaga iz dræava koje sebe smatraju hriπÊanskim i civi-lizovanim (KFOR i UNMIK) ‡ Sabor je uputio odgovarajuÊi protest Ujediwenimnacijama, kao i apel UNESKO-u da se hitno spreËi daqe razarawe i preotimawepravoslavnih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji i uniπtavawe preostalogduhovnog i kulturnog blaga, koje ne predstavqa samo srpsko naslee nego i baπtinuevropske i svetske kulture. ...Srpska Pravoslavna Crkva se nada da Êe prestatisadaπwa stradawa svih qudi, pa i naπeg naroda, zalagawem svih kojima je ista æeqana srcu. Ona se moli Gospodu mira i qubavi da nam podari snage da ova stradawaizdræimo, a kad ona prou da stvorimo klimu uzajamnog poπtovawa i zajedniËkogæivota, u slobodi i toleranciji. Srpska Pravoslavna Crkve se oduvek zalagala zate duhovne vrednosti, a nesebiËno Êe se i ubuduÊe boriti i ærtvovati za wih.“(preuzeto sa Interneta) .

bilo koga, a ponajmawe svoju teπko ugroæenu pastvu. Stoga je, po-sle dugih pokuπaja da se obezbedi pitawe zaπtite æivota Srba iwihove imovine, vladika Artemije, zajedno s M. TrajkoviÊem odlu-Ëio da definitivno istupi iz Prelaznog saveta 22. septembra 1999,poπto su u Priπtini, posle formalnog razoruæawa tzv. OVK(predate su, meutim, πto priznaju i strani dopisnici, samo starei neupotrebqive puπke) stvore tzv. „Zaπtitni korpus Kosova“, od,πto se podrazumevalo, iskquËivo albanskih snaga, sa naknadno si-mboliËnim prisustvom nekoliko nealbanaca. Ova legalizacijajednonacionalne albanske vojske iπla je uporedo sa stavom meuna-rodne zajednice da Kosovu, u krajwoj liniji, treba priznati, u jed-nom kraÊem roku u buduÊnosti, dræavnu nezavisnost. M. TrajkoviÊi vladika Artemije su, tom prilikom, istakli da zauzvrat „Srbi naKosovu mogu s punim pravom da zatraæe realizaciju zahteva o kan-tonizaciji i stvarawe Srpskog zaπtitnog korpusa.“57

Posle tri meseca stradawa u mirnodopskim uslovima (jun-avgust 1999), rezultat uprave KFOR-a i UNMIK-a, po saopπtewuEparhije raπko-prizrenske, bio je katastrofalan jer se poloæajSrba i daqe dramatiËno pogorπavao. Vladika raπko-priozrenskiArtemije je u svom saopπtewu podvukao da je bilans pod protek-toratom UN i KFOR-a porazan: oko 200.000 Srba zauvek napustiloKosovo (procentualno viπe nego etniËkih Albanaca za vreme bom-bardovawa NATO-a), da je preko 350 srpskih civila ubijeno, preko450 nestalo58, hiqade srpskih kuÊa poharano, a 70 crkava i manasti-ra do temeqa sruπeno i to sve u prisustvu blizu 50.000 pripadnikameunarodnih mirovnih snaga.59

Srbi su, praktiËno, isterani iz svih multietniËkih oblasti(kako sela tako i gradova, s izuzetkom Kosovske Mitrovice), a onikoji nisu napustili Kosovo, primorani su da æive u ad hoc stvore-nim rezervatima i getoima. Wima su, jednovremeno, oduzeta i osnov-na qudska prava: liπeni su, takoe, prava slobodnog kretawa, ob-razovawa, rada i medicinske zaπtite. Meu starijim stanovnicimaKosova nije ostalo nezapaæeno ni poreewe sa situacijom u Dru-


57 Danas, 23. septembar 1999. („Vladika Artemije i TrajkoviÊ napustiliPrelazni savet“), vidi takoe i Blic, Beograd, 23. septembar 1999, str. 9.

58 Spisak kidnapovanih i poginulih Srba na Kosovu, zakquËno sa 30. avgustomizlazio je u nastavcima u dnevniku Danas, Beograd, od kraja avgusta do poËetka sep-tembra 1999.

59 Vidi dvojeziËnu srpsko-englesku publikaciju: Crucified Kosovo. Destroyed andDesacrated Serbian Orthodox Churches in Kosovo and Metohia (June - August 1999), Belgrade1999, edited by Fr Sava JanjiÊ. Dopuweno Internet izdawe: www.yunet.com/destruction.htmkao i www. kosovo.com. UoËi promocije kwige Raspeto Kosovo, stigla je i vest da je,pred nezainteresovanim predstavnicima KFOR-a sruπen joπ jedan znaËajan istori-jski spomenik srpske kulture na Kosovu i Metohiji, manastir ZoËiπte, sa crkvomSv. VraËa, Kozme i Damjana. („Sruπen manastir ZoËiπte“ Danas, Beograd, 16. sep-tembar 1999, str.2).

gom svetskom ratu, kada je nivo zaπtite Srba, posle prvog talasaalbanskih nasiqa u aprilu 1941, bio, izvesno vreme, znatno boqiod zaπtite KFOR-a koji deluje u ime Ujediwenih nacija. Politi-ka „dvostrukih standarda“ vidqiva je i u tragawu za ærtvama tero-ra i nasiqa. U potrazi za grobnicama albanskih ærtava, struËwaciOSCE-a su, u viπe navrata otvarali grobnice u kojima, ispostavi-lo, poËivaju srpske ærtve. Oni su, na primer, naπli veliku srpskugrobnicu u selu Ugqare sa trinaest leπeva Srba iz susednog selaRaniluga, da bi predstavnici KFOR-a u Gwilanu pokuπali daumawe znaËaj ovog otkriÊa, odbijawem da se u elektronskim i pi-sanim medijima izjasne o tome da li su pronaene ærtve toga ma-sakra srpske narodnosti.60

NEUSPEH MISIJE UNMIK-A I KFOR-A

Misija UN i KFOR-a na Kosovu i Metohiji moæe se, zato dvo-struko procewivati. Ona je zvaniËno zapoËeta u ciqu spreËavawaetniËkog ËiπÊewa i humanitarne katastrofe. »iwenica da suetniËki Albanci, proterani za vreme bombardovawa uspeli da sebezbedno vrate na Kosovo i Metohiju samo je jedna strana medaqe.Ako je misija KFOR-a i UNMIK-a bila i ostala uspeπna, ondapostoji nama neki nepoznati, skriveni plan koji se znaËajno raz-likuje od onoga koji je javno proklamovan i koji se zasniva narezoluciji 1244 Ujediwenih nacija. Ako je predstavnicima meuna-rodne zajednice stalo do sopstvenih, sveËano proklamovanih naËe-la i vrednosti, do temeqnih opredeqewa Evropske unije i UN,onda je misija na Kosovu i Metohiji skoro potpun politiËki ne-uspeh: etniËko ËiπÊewe, ovoga puta protiv Srba, nije zaustavqeno,naprotiv dobilo je nove podsticaje; srpska, ili kako se eufemisti-Ëki kaæe „nealbanska kulturna baπtina“ se sistematski uniπtava,MiloπeviÊ je u ostatku Srbije joπ na vlasti, iznutra krhkaAlbanija nije stabilizovana, BJR Makedonija je, πtaviπe, dodatnouzdrmana favorizovawem etniËke iskquËivosti na Kosovu; u samojMakedoniji se, Ëak, oËekuje wen skori raspad na probugarski ialbanski deo, ako se Kosovo, po sadaπwim najavama, ubrzano izuzmeiz sastava SR Jugoslavije. »itav region je, u bezbednosnom smislu,postao izrazito nestabilan, πtaviπe, sve je daqi od javno projek-tovane stabilnosti kakvu su svi, kako na terenu, tako i u regionu,oËekivali upuÊeni analitiËari i navodni „poznavaoci“ lokalnihprilika. Jedini uspesi misije su povratak albanskih izbeglica ihumanitarna pomoÊ najugroæenijim albanskim porodicama. Za sve


60 „Traæili albanske naπli srpske leπeve“, Glas javnosti, Beograd, 29.avgust 1999, str. 3.


druge etniËke zajednice na Kosovu, poËetak misije je bio samo po-Ëetak novog stradawa.

Berlinski zid izmeu Srbije i Albanije,61 intervencijomNATO-a zaista je sruπen, ali se, izgleda, sve radi da bi se podigaojedan novi zid, sada izmeu Kosova i ostatka Srbije. GeopolitiËkeposledice ovakve politike biÊe, sumwe nema, dugoroËno porazne nesamo za Srbe koji se, ponovo povlaËe sa prostora koji su nasta-wivali skoro Ëitav milenijum, nego je logiËno oËekivati i noveiznenaujuÊe zaplete: pokuπaj destabilizacije i podele BRJ Make-donije i, verovatno, graanski rat u Albaniji izmeu severa i jugapodeqenih obiËajima i pogledima na buduÊnost zemqe. Neskrivenapodrπka predstavnika meunarodne zajednice etniËkim Albanci-ma sa Kosova i Metohije, i to pre svega ekstremistima iz vostvaOVK, samo je u ostatku Srbije ojaËala veÊ uveliko poquqane pozi-cije Slobodana MiloπeviÊa.

Potrebna je, stoga, za vreme tekuÊeg mandata UNMIK-a, jednaπiroka decentralizacija sa lokalnom upravom, jedna nepristrasnai efikasna zaπtita svih etniËkih grupa na Kosovu, uz uvaæavawewihovih razliËitosti i prava na sopstveni jezik i kulturu, pra-Êena efikasnom zaπtitom kulturne baπtine. Navedena prava tre-ba, ako nema dovoqnog nivoa politiËke kulture i meuetniËke to-lerancije, za sledeÊi period oËuvati uspostavqawem ili nekog ob-lika kantonizacije, ili nekim drugim oblikom teritorijalne za-πtite qudskih prava svake etniËke zajednice, a pre svega one kojaje, poput srpske danas, najneposrednije ugroæena.

GraËanica-BeogradSeptembar-Oktobar 1999.

Duπan T. BatakoviÊ

61 „Berlinski zid“ na Balkanu o kojem je autoru ovog teksta joπ 1991. govorioRexep ∆osja(Rexhep Qosja) tokom jednog simpozijuma u Priπtini, sruπen je s ciqemda pomogne stvarawu etniËke Albanije, a ne multietniËkog, demokratskog druπtva.

SADRÆAJ

UMESTO UVODA

protoakon Radomir RakiÊ Izveπtaj iz Amana . . . . . . . . . . . . . . . . 5Izjava verskih poglavara o obnovi i razvoju u JugoistoËnojEvropi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Izjava o zajedniËkom moralnom angaæovawu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

DOGMATIKA

Georgije Marcelos Raawe Sina i sloboda Oca po otaËkompredawu 4. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

ISTORIJA I UMETNOST

Miodrag M. PetroviÊ Sveti Sava svome otaËastvu . . . . . . . . . . . . 35dr Predrag RistiÊ Muπki i æenski krst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

DUHOVNI PUTOKAZI

Svetlana Velmar-JankoviÊ Slovo o svetlosti svetiteqa Save . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Rodoqub LaziÊ Bogu je sve moguÊe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77Arhimandrit Jovan (RadosavqeviÊ) Upokojio se ArhimandritDesimir (VlatkoviÊ) duhovnik manastira Sv. PeÊkePatrijarπije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

DUHOVNI ÆIVOT

Nada S. AxiÊ Dnevnik deËjeg skloniπta Sv. Nikole „bogdaj“ u Bitoqu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Milutin SimoviÊ Lik jedne hriπÊanke Igumanija mati Ana . 119

AKTUELNE TEME

Duπan T. BatakoviÊ Srbi na Kosovu i Metohiji: izazovi istradawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125


OKTOBARSKI PROLOG„Niπta bednije nema od Ëoveka, koji u Ëasu bede napusti nadu

u Boga i pribegne sredstvima spasavawa suprotnim zakonu Boæi-jem. Ne samo da takav Ëovek ne uspeva spasti i popraviti svoj spo-qaπwi poloæaj, nego joπ i duπu gubi. (Vladika Nikolaj, „Izabra-na dela“, kw. XX str. 139).

10. OKTOBAR (PO STAROM KALENDARU)

Ovog dana Crkva slavi spomen na 26 muËenika zografskih. Jersu toga dana 1282. godine, u kuli svetogorskog manastira Zograf, zaHrista postradala 22 monaha i 4 svetovwaka.

Postradavawu ovih muËenika prethodilo je wihovo pismo,koje su uputili bili caru Mihailu Paleologu u nadi da Êe ovaj carda odbaci Lionsku uniju.

Car Mihailo Paleolog kada je video da wegovom carstvupreti opasnost od Karla Anæujskog, pribegne 1274. godine uniji sarimskim papom. Docnije, mu je ta unija trebala kao zaπtita od Sr-ba i Bugara. A na kraju je morao, moæda i preko voqe, da podræavaodredbe unije iz unutraπwepolitiËkih razloga. Zbog Lionske uni-je navukao je na sebe veliki gnev svog naroda.

Tako je papa rimski poslao svoju vojsku u pomoÊ MihailuPaleologu. Ali se ta vojska uputila na Svetu Goru, gde je poËinilatoliko zla, koliko Turci nisu uËinili za 500 godina.

Obesili su Prota, ubili mnoge monahe u Vatopedu, Iveru, ijoπ mnogim drugim manastirima. Kada je papina vojska napala ma-nastir Zograf, iguman toga manastira Toma se zajedno sa onimaqudima zatvorio u manastirsku kulu. Tu su, dok kula goraπe veli-kim ogwem, zaloæenim od papinih vojnika, ovi divni qudi Boæijipevali Psalme i Akatist Presvetoj Bogorodici. U tome zadobiπevence dobropobednih muËenika Hristovih.

U vreme praznovawa 26 muËenika zografskih 1873. godine, utome manastiru, za vreme velikog noÊnog bdenija u hramu se zaËuoneki πum, a nad hramom se pojavio kao ogweni stub, od zemqe do



neba, koji je bio tako svetao, da se u noÊi bez meseca nadaleko vide-lo kao u podne. Ova pojava je trajala Ëevrt Ëasa.

A car onaj, Mihailo Paleolog umro je decembra 1282. godine,nedugo po postradavawu u Svetoj Gori i manastiru Zograf. Umro jeposle teπkog poraza od epirskoga kneza Jovana Duke. Zbog strahaod naroda, koji omrznu cara onoga, sin i naslednik wegov, Andro-nik II Stariji nije smeo da sahrani oca svoga i cara, onako kako tocarevima priliËaπe, nego ukop wegov bi kao ukop neznanca, dalekood svedoka.

Udovica wegova i carica, izdala je sledeÊi ukaz:

„Carstvenost moja mrzi i smatra gnusnim to delo (Uniju), kojese nedavno dogodilo u Crkvi i smutilo je... Pa kako je SvetaCrkva Boæija opredelila, da ne udostojava propisanih pome-na umrlog supruga moga, gospodara i cara, zbog pomenutog delai smutwe, to i Carstvenost moja, pretpostavqajuÊi svemustrah Boæiji i pokornost Crkvi Svetoj, odobrava i prima toopredeqewe weno, i nikad se neÊe drznuti da Ëini pomenduπi gospodara i supruga moga.“

ZlosreÊni car onaj, nije imao koristi od unije, i od saveza sapapom rimskim. BojeÊi se velikih protivnika izgubio je od malo-ga, i time ga je posramio Bog. A za samovoqu i napuπtawe zakonaBoæijega. Crkva ga je odluËila od sebe. Pa ipak, on nije bio po-sledwi koji je ispred protivnika traæio spas u uniji i savezu sapapom rimskim, i ta greπka kao zamka otvorena je i danas...

12. OKTOBAR (PO NOVOM KALENDARU)

Ovoga dana 1999. godine u Beogradu je, nastojawem jednoga epi-skopa, odræan sastanak 24 episkopa Srpske Crkve, o moguÊem doËe-ku pape rimskoga u Beogradu.

Æeqko Kotoranin

sv.knez lazar 28 manji

Documents