svetski poredak, globalizacija i pitanje ......nosno svetski poredak, postoji kao rezultat ravnote`e...

Milorad Stupar UDK: 327:321.011:171.4

Filozofski fakultet, Beograd Pregledni èlanak

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd

E-mail: [email protected]

SVETSKI POREDAK, GLOBALIZACIJA

I PITANJE SUVERENITETA*

Apstrakt: Pokušaæemo, kreæuæi se u oblasti politièke normativne teorije, i to

pre svega u okviru problema vezanih za analizu pojma suvereniteta dràve i teorije me-

ðunarodnih odnosa, da na adekvatan naèin pojmovno odgovorimo na kulturne, poli-

tièke i ekonomske fenomene u svetu koji se u struènoj literaturi, a i u javnosti uopšte,

èesto jednim imenom nazivaju „globalizacija“. Razmotriæemo pre svega klasièno

shvaæen pojam suvereniteta i ispitaæemo kakvu ulogu taj pojam moè da ima u jednoj

normativnoj viziji savremenih meðunarodnih odnosa. Braniæe se teza da uprkos globa-

lizacijskim trendovima u svetu, dràvno shvatanje suvereniteta vezano za pojam naci-

je-dràve mo`da treba i dalje da ima kljuènu ulogu u sistemu meðunarodnih odnosa jer

je to najcelishodniji naèin da se ostvare zahtevi za pravdom i mirom na nivou kolektiv-

nog delanja naroda kako unutar dràve tako i na meðunarodnom planu.

Kljuène reèi: suvernitet, dràva, svetski poredak, globalizacija.

„Vestfalsko“ shvatanje suvereniteta

Mnogi autori smatraju da je klasièna analiza suvereniteta

dràve manjkava jer dràve vidi kao samodovoljne i u sebi zatvorene

sisteme koji korespondiraju odgovarajuæim teritorijalnim celinama.

Tako shvaæen suverenitet podrazumeva da je dràva suverena ako ne

postoji neka viša instanca izvan organizacije same dràve èijem

autoritetu ona mora da se privoli odnosno èije odluke ona mora da iz-

vršava. Postoje tri elementa ovako shvaæenog suvereniteta: to je skup

zakonskih pravila koji imaju supremaciju u odnosu na bilo koji drugi

skup pravila; ova pravila vaè za ljudsku populaciju koja se identifi-

kuje sa nekom teritorijom; dràva podràva ova pravila pretnjom

upotrebe sile i ima monopol u pogledu njene upotrebe protiv onih

koji ta pravila krše; dràva polaè pravo na upotrebu sile i u meðuna-

273

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

* Tekst je napisan u okviru rada na projektu „Moguænost primene modernih

filozofsko-politièkih paradigmi na transformaciju društva u Srbiji/Jugoslaviji“ koji

finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije.

rodnim odnosima u tom smislu što ima ekskluzivno pravo na objavu

rata. Takoðe, po klasiènom shvatanju, pitanje legitimisanja dràv-

nog autoriteta tièe se samo dràvljana pojedinaène dràve. Naime,

dràva je du`na da opravda svoj legitimitet samo svojim graðanima.

Pitanje legitimnosti dràve prema onim koji nisu njeni graðani je

manje bitno pitanje ili skoro nebitno.1

Imajuæi u vidu svetski poredak, klasièni pojam suvereniteta

povlaèi za sobom to da je spoljna nezavisnost zemlje u meðunarod-

nom okruènju pravna posledica njenog unutrašnjeg suvereniteta. Po

ovom shvatanju, u meðunarodnom poretku postoje samo odnosi iz-

meðu suverenih nacija-dràva.2 Dakle, izvor suverenosti u meðuna-

rodnim odnosima moè biti samo dràva; nema nikakvog drugog

autonomnog izvora suverenosti (na primer, religijskog). Dràva je je-

dini akter u meðunarodnim odnosima. Poredak u svetskoj politici, od-

nosno svetski poredak, postoji kao rezultat ravnoteè sila koje teè

maksimizaciji svojih dràvnih interesa. Ovakvo stanovište u teoriji

meðunarodnih odnosa naziva se realizam. Istorijski gledano, ako

bismo traìli dokument koji bi se mogao smatrati izvorištem ovakve

jedne vizije, onda je to Vestfalski mirovni sporazum iz 1648. godine

kojim se okonèavaju religiozni tridesetogodišnji ratovi u Evropi od

1618 do 1648. izazvani naporima Habsburške dinastije da Evropi na-

metnu svoju imperiju kao jednu vrstu katolièke hrišæanske republike.3

274

MIL

OR

AD

ST

UP

AR

1 Mada je istorijski utemeljeno mnogo ranije u radovima politièkih teoretièa-

ra i filozofa XVI i XVII veka, ovakvo, moderno i široko prihvaæeno stanovište o

tome šta je sekularni suverenitet dràve, sociološki je izvanredno analizirao Maks

Veber (pogledati u Privreda i društvo II, Prosveta, 1976) te se i u ovom odeljku kori-

ste osnovni elementi njegove analize.2 Ovo je, u stvari, jedan ideal jer su se dràve istorijski gledano de facto stalno

mešale u poslove drugih dràva.3 Vestfalska vizija meðunarodnih odnosa odvaja politièku, sekularnu legitim-

nost dràve, od hrišæanskih standarda legitimnosti. Vestfalski meðunarodni poredak

zasnovan je na tri naèela: (1) rex est imperator in regno suo (kralj je imperator na svo-

joj teritoriji); ova norma kaè da suveren ne moè biti predmet nekog višeg autoriteta

ukljuèujuæi tu i hrišæansku crkvu; svaki kralj je nezavisan i jednak svakom drugom

kralju; (2) cujus regio, ejus religio (vladalac odreðuje koja æe religija biti prisutna na

teritoriji gde je on suveren); ova norma nalaè da spolja niko nema prava da interve-

niše na neèijoj suverenoj teritoriji pa èak i ako se polaè pravo na intervenciju iz reli-

gioznih razloga; (3) treæe naèelo odnosi se na ravnoteù sila, a cilj mu je spreèavanje

uspostavljanja hegemona koji bi dominirao svim ostalim dràvama. Ovo tumaèenje

Vestfalskog mirovnog sporazuma je preuzeto iz Baylis i Smith, ed., Globalization of

World Politics, Oxford University Press, 1997, str. 41.

Veliki broj teoretièara, diplomata i dràvnika danas smatra da

je Vestfalsko shvatanje suvereniteta dràve i meðunarodnih odnosa

jedno zastarelo, odnosno pogrešno shvatanje.4 Taènije, ono je, prema

njihovom mišljenju u današnje vreme neoperativno, jer je suprotno

èinjenici da je danas skoro svaka dràva na neki naèin deo meðuna-

rodnog poretka koji se sastoji iz korpusa meðunarodnih dokumenata

i meðudràvnih ugovora. Na primer, mnoge dràve, pa i naša dràva,

u mnogim bitnim aspektima svojih pravnih sistema, meðunarodnom

pravu daju prvenstvo u odnosu na unutrašnje zakonodavstvo i time

umanjuju svoj suverenitet shvaæen u klasiènom smislu (na primer,

dràve koje su ratifikovale statut Rimskog meðunarodnog kriviènog

suda, uz pretpostavku da je taj sud postao aktualan u meðunarodnom

pravu, u mnogim aspektima umanjuju svoj suverenitet shvaæen u

klasiènom smislu). Takoðe, èlanstvo u meðunarodnoj vojnoj organi-

zaciji kao što je NATO potkopava suverenitet shvaæen kao monopol

na upotrebu sile izvan granica dràve, a pojedini èlanovi povelje UN

i drugih meðunarodnih akata u pogledu zaštite ljudskih prava mogu

se tumaèiti tako da dozvoljavaju mešanje drugih dràva u unutrašnje

poslove suverene dràve bez njene saglasnosti ukoliko se u njoj dra-

stièno i u velikom obimu krše ljudska prava pa na taj naèin dovode u

pitanje i monopol na upotrebu sile unutar same suverene dràve.

Dakle, prema pomenutim shvatanjima, suverenost se ne moè shva-

titi u apsolutnom smislu, veæ samo kao integralni deo internacional-

nog sistema priznavanja suverenosti. Naravno, odmah se postavlja

pitanje šta je ili ko je izvor suverenosti po ovom novom shvatanju?

Da li se tu radi o skupu dràva, savezu dràva, jednoj svetskoj vladi,

konfederaciji dràva, postojeæoj organizaciji UN? Da li je danas

uopšte potrebno govoriti o nekakvom centralnom organu kao izvoru

suverenosti ili se suverenost danas moè shvatiti i kao funkcionalna

suverenost, t.j., kao paralelna i simultana delatnost veæeg broja me-

ðunarodnih organizacija èija se delatnost ne mora nu`no podvoditi

pod jedinstven centralni organ neke dràve? Kakvi su to standardi

koji bi mogli da opravdaju takav izvor suvereniteta odnosno standar-

di prema kojim bi taj meðunarodni organ pa i sve dràve sveta morao

275

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

4 Na primer, videti stavove Tomasa Pogea (Thomas Pogge) u „Cosmopolitan-

ism and Sovereignity“, Ethics 103 (1992): 48-75 kao i Onore Onil (Onore o’Neill) u

„Political liberalism and Public Reason: A Critical Notice of John Rawls’ Political

Liberalism,“ Philosophical review 106 (1997).

da se ravna? Pre nego što se usredsredimo na ova pitanja, razmotri-

mo za trenutak ekonomsko-pravni aspekt globalizacije koja dovodi

u pitanje teritorijalnu samobitnost suverene dràve.

Ekonomska globalizacija dovodi u pitanje teritorijalnu poseb-

nost kao nuàn uslov suvereniteta. Na primer, moderne tehnologije i

informatika odupiru se èvrstoj lokalnoj kontroli. Podsetimo se na to da

u toj oblasti veæ postoje meðunarodne agencije za zaštitu prava koje

prevazilaze granice. Na primer, postoji meðunarodna organizacija za

zaštitu prava intelektualne svojine. Moglo bi se reæi da je polje njene

delatnosti cela planeta, odnosno, da je celo èoveèanstvo njen potenci-

jalni klijent. Dalje, efekti uništavanja ìvotne sredine prevazilaze gra-

nice dràva. Takoðe, jasno je da ekonomska globalizacija suàva

autonomiju odluèivanja na nivou nacije-dràve. Na primer, širenje fi-

nansijskih trìšta umanjuje verovatnoæu da æe lokalne vlade moæi sa-

mostalno da kroje svoju budètsku politiku (ovo se naroèito odnosi na

tzv. dràve u tranziciji, bivše dràve socijalistièkog lagera, koje iz svo-

jih ekonomskih poteškoæa izlaze preko primanja donacija i zaduìva-

nja kod meðunarodnih finansijskih institucija i tu èinjenicu moraju da

uzimaju u obzir kada prave planove za lokalne dràvne budète, itd).

Dakle, razmotriæemo u kojoj meri je klasièno shvaæen pojam

suvereniteta adekvatan odnosno neadekvatan za savremene meðuna-

rodne odnose i da li (i kako) ga treba poboljšati da bi adekvatno od-

govorio promenama u savremenom svetu. Najpre æemo analizirati

pojam globalizacije kao najbitnijeg meðunarodnog fenomena današ-

njice. Potom æemo definisati osnovni problem jedne liberalne teorije

meðunarodnih odnosa koja ima za cilj definisanje meðunarodnog

poretka. Videæemo da æe osnovno pitanje u diskusiji oko tih proble-

ma biti da li ima smisla govoriti o narodima kao samodovoljnim celi-

nama odnosno kao pravnim subjektima ili, suprotno tome, àrišna

taèka svake takve teorije o meðunarodnim odnosima naroda i dràva

mora biti individua. Drugim reèima, ako prihvatimo globalizaciju

kao postojeæi i preovlaðujuæi fenomen u svetu, postavlja se pitanje

da li komunitaristièka odnosno kosmopolitska vizija meðunarodnih

odnosa treba da odnese prevagu ili je pak bolje iæi jednim, ako sme-

mo tako da ga nazovemo, srednjim putem koji istinu traì izmeðu

ova dva ekstrema kao što su to, po mom mišljenju, u svojim delima

èinili Imanuel Kant (Zum Ewigen Frieden) i Dòn Rols (Law of Peo-

ples). Na kraju rada navešæemo argumente za ovaj poslednji pristup.

276

MIL

OR

AD

ST

UP

AR

Globalizacija

Dosta je teško definisati globalizaciju. Kljuèno pitanje je u

tome da li je globalizacija jedan teorijski pojam pomoæu koga poku-

šavano da objasnimo društvenu realnost koja objektivno postoji, ili se

pak tu radi o jednom ideološkom projektu koji je promovisan od stra-

ne odreðenog tipa javnosti, politike i kulture, a koji u stvari maskira

interese velikih ekonomskih sila, a to mogu biti dràve, skup dràva,

kao i meðunarodne poslovne korporacije. Na primer, skeptici u po-

gledu realnosti globalizacije èesto tvrde da je globalizacija samo jed-

na velika prièa koju je kapitalizam i ranije propovedao. Prema njima,

velike korporacije samo upotrebljavaju velike i ponekad glamurozne

reèi kao što je, na primer, „deregulacija“ trìšta da bi uticale na sma-

njenje socijalnih i dràvnih davanja, tj., da bi uveæale profit.

Mi æemo se ovde usredsrediti na fenomen globalizacije kao

objektivnog društvenog procesa, a zanemariæemo moguæe tumaèenje

globalizacije kao ideološke doktrine. Dakle, neæemo se upuštati u to

da karakterišemo globalizaciju bilo kao nekakvu dobroæudnu bilo kao

zloæudnu silu niti æemo davati nekakve optimistièke ili pesimistièke

prognoze u pogledu njenih efekata. Sile gobalizacije neæemo posma-

trati ni kao neumitne snage na istorijskoj sceni, odnosno kao nekakv

istorijski fatum èoveèanstva. Poæi æemo od toga da je globalizacija

danas pre svega jedna èinjenica i taj æe nas aspekt uglavnom ovde inte-

resovati. Ali sada moramo objasniti glavne osobine ovog fenomena.

Tu odmah nailazimo na teškoæe. Èak i ovako shvaæena, glo-

balizacija izaziva nedoumice. Jedna grupa autora smatra da je globa-

lizacija samo jedan oblik voljnog kolektivnog ljudskog delanja

(delanja preko dràva i poslovnih korporacija),5 a druga grupa

smatra da se tu pre svega radi o postepenom nastajanju, od volje ljudi

nezavisnih, autonomnih, društveno-ekonomskih, spoljašnjih uslova

koje pokreæu savremena tehnologija i informatika i koji suštinski

obeleàvaju ìvot èoveèanstva na globalnom nivou.6 Da ovo

277

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

5 Ovakvo stanovište brani, na primer, Robert Gilpin u Global Political Econ-

omy-Understanding the International Economic Order, Princeton University Press,

2001. Prema njegovom shvatanju, ekonomske i trìšne strukture samo odraàvaju

politièke okvire i politièki izbor; dràva ostaje kljuèan akter u razvoju procesa globa-

lizacije. Citirano prema Ian Clark, Globalization and International Relations Theory,

str. 45, Oxford University Press, 1999.6 Rozenau (J.Rosenau) bi se mogao smatrati najznaèajnijim predstavnikom ove

druge grupe. On smatra da se globalizacija razvijala nezavisno od svetske politike i da

neslaganje ilustrujemo jednim primerom. Mnogi smatraju da je suš-

tinsko obele`je razvoja globalizacije širenje finansijskih trìšta što

bi, po pretpostavci, bio jedan objektivan ekonomski proces. Meðu-

tim, rad i širenje finansijskih trìšta je uvek propraæeno, podràno i

regulisano pravnom normativom koja najèešæe ima potporu u nekoj

dràvi. Šta više, neki smatraju da su dràvne normativne regulative

takve vrste u stvari i izazvale širenje finansijskih trìšta (na primer,

meðunarodni monetarni sistem i organizacija kreditnih odnosa). U

tom smislu bi akti suverene dràve, odnosno suverenih dràva, pot-

hranjivali proces globalizacije pa onda nije jasno u objašnjenju šta je

tu primarni uzrok. Na primer, neki smatraju da je globalizacija posle-

dica kraja Hladnog rata, dok drugi smatraju da je Hladni rat završen

usled razvoja tehnologije i trìšta koje je poremetilo ravnoteù hlad-

nog rata omoguæujuæi pobedu jednoj strani.

Pretpostavimo da su u pravu oni koji smatraju da je globaliza-

cija pre svega jedan objektivan proces i da je uticaj dràva tu manje

vaàn faktor. Odmah meðutim nailazimo na prilièan broj autora koji

se ne slaù u pogledu toga koliko je dugotrajan bio proces u kome su

uslovi globalizacije sveta u prethodno opisanom smislu nastajali.

Zatim, neslaganja postoje i u pogledu toga da li je globalizacija kva-

litativna promena u meðunarodnim odnosima ili se tu naprosto samo

radi o višem stepenu integracije i povezanosti zemalja, trìšta i kapi-

tala.7 Dakle, postoje i neslaganja o odlikama tog procesa kao glav-

nog obele`ja povezivanja naroda sveta sagledanog objektivistièki.

Ono u èemu se nauènici slaù i što, po njihovom mišljenju,

kvalitativno odvaja ono što se naziva globalizacijom kao novog

fenomena od ostalih standardnih odnosa meðuzavisnosti naroda

odnosno internacionalizacije su dva aspekta: prvo, svi se slaù u

tome da je globalizacija višestran proces i da se sastoji iz skupa eko-

nomskih, društvenih, kulturnih i politièko-pravnih pojava koji se

278

MIL

OR

AD

ST

UP

AR

„je inicirana tehnologijama koja je pothranjivala i stvarala nove ljudske potrebe i è-

lje“, citirano prema Ian Clark, Globalization and International Relations Theory,

str.45, Oxford University Press, 1999.7 Rozenau, na primer smatra da je globalizacija jedan kvalitativno nov feno-

men u sklopu meðunarodnih odnosa. Slièno misli i Entoni Gidens (Anthony Gid-

dens), videti Runaway World, Profile Books, 1999, str. 11. Po Gidensu, èinjenica da

se dnevno na svetskim finansijskim trìštima obrne preko bilion (hiljadu milijardi)

dolara jeste kvalitativna promena u odnosu na stanje svetske ekonomije u sedamde-

setim godinama prošlog veka.

mogu objektivno analizirati; drugo, slaù se i u tome da globalizacija

kao fenomen koji suàva prostor, skraæuje vreme i ubrzava razmenu

informacija, populacija i kapitala erodira tradicionalno shvaæen

pojam politièkog prostora vezan za pojam nacije-dràve. Naime,

ekskluzivnost granice dràve-nacije za èitav niz bitnih manifestacija

globalizacionog procesa postaju sve manje relevantne.8

Pojašnjenja radi, što se prvog aspekta tièe, aspekta mnogostra-

nosti, moè se reæi da je ekonomsko-tehnološki aspekt globalizacije

uvek propraæen odreðenim društvenim, kulturnim i pravno-politiè-

kim pojavama koje utièu na preoblikovanje društvenog i politièkog

identiteta naroda. Na primer, razlièiti narodi imaju razlièita oèekiva-

nja od procesa globalizacije. Jedni globalizaciju vide kao priliku da

prošire i ubrzaju razmenu dobara i usluga širom sveta odnosno kao

priliku za širenje meðunarodnog prava i ideologije ljudskih prava. Za

druge globalizacija je pretnja lokanim kulturama od strane velikih

centara moæi, velikih korporacija, kao i kulturnih ikona industrijskog

sveta. Ove dràve od ekonomske globalizacije oèekuju pre svega po-

dizanje ìvotnog standarda uz odrànje tradicionalnih vrednosti i nor-

mativnih standarda. Ovo oèigledno znaèi da sile globalizacije ne

uvode nu`no koherentnost u meðunarodne odnose tj., one same po

sebi ne uvode trajnu logiku i poredak. Èinjenice svedoèe suprotno: na

primer, odràvanje sastanka funkcionera Svetske trgovinske organi-

zacije izazvao je demonstracije i nemire od Vašingtona i Sietla do

Djenove. Postoji dakle, i antiglobalizacijski pokret, itd.

Što se drugog aspekta objektivistièki shvaæene globalizacije

tièe, ako globalizaciju nazovemo širenjem i kretanjem populacija,

dobara, usluga, kulturnih i legalnih matrica preko granica nacional-

nih dràva, onda ovi procesi (savremeni svet obiluje primerima a to

su: ekonomske aktivnosti multinacionalnih kompanija, migracija

radne snage, ekspanzija finansijskog trìšta, ekspanzija moderne

tehnologije, aktivnost meðunarodnih nevladinih organizacija, aktiv-

nost meðunarodnih organizacija poput UN, NATO, itd.) potkopavaju

tradicionalno shvaæen pojam suverene dràve i njenih nadle`nosti.

Kakav bi onda tip suverenosti odgovarao savremenim meðunarod-

nim odnosima? Kako pojam suvereniteta ugraditi u moralnu viziju

meðunarodnog svetskog poretka? Da li u toj viziji za pojam suvere-

niteta uopšte ima mesta?

279

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

8 Pogledati, Ian Clark, Globalization and International Relations Theory, str. 36.

Suverenost i tipovi kosmopolitizma

Da bismo ispitali ova pitanja potrebno je najpre analizirati

pojam kosmopolitizma kao i pojam svetskog poretka. Analiza ovih

pojmova ukljuèuje odreðene etièke pretpostavke od kojih æemo i mi

poæi. U najelementarnijem, moralnom smislu, kosmopolitizam znaèi

da svaka ljudska individua ima jednak moralni status koji crpi iz

svojih intrinsiènih osobina racionalnog moralnog subjekta. Iz ove

pretpostavke sledi da svaka individua, ceteris paribus, zavreðuje

jednaka prava, i jednako uvaàvanje bez obzira na njenu dràvnu,

nacionalnu ili kulturnu pripadnost. Kako je u liberalnoj politièkoj

teoriji preovladalo uverenje da zaštitu ovih prava na najbolji naèin

vrši valjana pravedna dràva, a kako u svetu postoji mnoštvo dràva

koje su po svojoj prirodi kontingentno vezane za istorijsko-kulturni

milje iz kojih su same nastale kao nacije-dràve, liberalna teorija o

viziji meðunarodnih odnosa na jednom kosmopolitskom nivou ima i

obavezu da pokaè kako je moguæe pomiriti koncept suvereniteta

pojedinaène valjane liberalne dràve kao adekvatne zaštite ljudskih

prava sa èinjenicom da je moguæe zamisliti mnoštvo takvih dràva.

Jedan teorijski odgovor na ovaj problem je klasièni ili naivni

kosmopolitizam prema kome je pluralizam dràva uvek inkompatibi-

lan sa pojmom kosmopolitizma. Pošto su svi ljudi moralno jednaki,

adekvatna zaštita njihovih prava moè biti na pravi naèin izvedena

samo ako su svi oni pod jurisdikcijom jedne iste dràve – dràve sve-

ta. Postojanje više takvih dràva je naprosto logièki suvišno. Jedina

moralno prihvatljiva dràva u tom sluèaju bi bila svetska dràva.

Ovakvo rešenje problema, meðutim, daleko je od realnosti. U svetu

postoji mnoštvo naroda, kulturnih i etnièkih zajednica i mnoge od

njih veæ imaju svoje dràve. Dakle valjana kosmopolitska teorija

mora da uvaì èinjenicu pluralnosti postojanja dràvnih zajednica.

Kant i Foedus Pacificum

Veæ su prvi korifeji prosvetiteljstva uoèavali mane naivnog ko-

smopolitizma. Veæ je, na primer, Kant smatrao da bi takva „univerzal-

na monarhija“ (ako bi to bila svetska vlada) oscilirala izmeðu

bezdušnog despotizma i anarhije. Suština Kantove primedbe je u

tome što Kant smatra da porast velièine dràve umanjuje obavezuju-

280

MIL

OR

AD

ST

UP

AR

æu moæ njenih zakona kako zbog prostorne udaljenosti politièkog

autoriteta, tako i zbog raznorodnosti svetske populacije koja po priro-

di stvari teì tome da na razlièit naèin uoblièava svoje zakone u

zavisnosti od toga kakva joj je tradicija. Ovo Kantovo shvatanje vero-

vatno proizlazi iz njegovog uverenja da je dràva pre svega moralna

liènost,9 a to se temelji na njenoj intrinsiènoj vrednosti u smislu da je

dràva politièka volja jedne samonikle zajednice odnosno jednog na-

roda. Iz toga onda i sledi njena suverenost. Kant kaè: „Dràva nije

imovina kao što je, na primer, zemlja što je ona zauzima. Ona je za-

jednica ljudi kojoj niko drugi ne moè zapovedati niti njome raspola-

gati do ona sama. Nju, koja je zasebno stablo sa vlastitim korenjem,

nakalemiti kao navrt drugoj dràvi znaèi uništiti joj opstanak kao mo-

ralnoj liènosti i pretvoriti je u stvar, a to se protivi ideji prvobitnog

ugovora bez kojeg se ne moè zamisliti pravo ni kod jednog naro-

da“.10 Zanimljivo je, dakle, uoèiti da je tvorac èuvenog univerzalnog

kategorièkog imperativa takoðe i pobornik ideja o samobitnosti naro-

da odnosno njegove dràve kao moralne liènosti. Mo`da se u Kanto-

voj politièkoj filozofiji moè pronaæi kljuè za razrešenje suprotnosti

kosmopolitizma i komunitarizma, odnosno kosmopolitizma i plural-

nosti suverenih dràva. Na ova razmatranja vratiæemo se kada bude-

mo razmatrali Rolsovu moralnu viziju meðunarodnih odnosa.

Na ovom mestu treba istaæi i to da je Kant je smatrao da za pra-

vedan kosmopolitski poredak uopšte nije potrebna svetska dràva.

Prema Kantu, za uspostavljanje takvog jednog poretka meðunarodni

reìm treba da bude izgraðen na tri „definitivna èlana veènog mira me-

ðu dràvama“ a to su: da graðansko ureðenje u svakoj dràvi treba da

bude republikansko, da te dràve stupe u federaciju mira, i da svaki

posetilac, stranac svugde uìva uslove opšteg hospitaliteta“. Kant je

smatrao da se ovakav meðunarodni poredak mira moè osnovati i odr-

àti preko saveza suverenih nacija-dràva koje stvaraju izvesnu kon-

federaciju mira u kojoj æe se poštovati zakoni opšteg hospitaliteta.11

Moèmo reæi da je Kantov argument na osnovu koga on

smatra da su dràve nacije u stanju da postignu savez mira (foedus

281

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

9 Iz tog razloga Kant je smatrao da dràva nikako ne moè biti neèije privatno

vlasništvo (patrimonium), videti Um i sloboda, Velika edicija ideja, Beograd 1974,

str. 138.10 Ibid.11 Ibid., str.142-149.

pacificum) veoma zanimljiv ali pomalo i dvosmislen. Kant smatra,

kao što smo videli, da savez mira ne moè biti uspostavljen na èvr-

stoj suverenoj monarhiji kao centralnoj svetskoj dràvi, veæ na uvidu

republika sveta u to da je neophodno odbaciti rat kao metod rešenja

meðunarodnih sporova i napraviti trajan mirovni ugovor. Kant kaè,

„kad je reè o meðusobnom odnosu dràva, um zna samo jedan put za

izlazak iz bezakonskog stanja neprekidnog rata: da se dràve isto kao

i pojedinci odreknu divlje (bezakonske) slobode, da se prilagode jav-

nim prinudnim zakonima, te da tako obrazuju meðunarodnu dràvu

(civitas gentium) koja æe se, naravno, sve više širiti dok naposletku

ne obuhvati sve narode na zemlji“.12 Problem sa ovim argumentom

je to što dràve kao takve stalno teè uzurpaciji mira i ne vidi se zašto

bi jedan moralni uvid izmenio njihove motive. Rešenje za ovo Kant

vidi u zakonu prirode koji dràve vodi miru, jer u postojanju drugih

dràva koje se stalno naoruàvaju i spremaju za rat, svaka dràva

vidi pretnju svom postojanju pa æe tako iz opšte te`nje za ratova-

njem, i iz opšteg straha za svojim opstankom, nastati ravnoteà u po-

stizanju zakona mira. Ovaj iznenaðujuæi Hobsovski zaokret na nivou

politièkog, svrstava Kanta u preteèu realistièke vizije meðunarodnih

odnosa s tim što liberalni elementi opšteg hospitaliteta u teoriji o

veènom miru izraàvaju jaku notu moralnog kosmopolitizma.

Dakle, pored naivnog kosmopolitizma, sledeæi Kantova razmišlja-

nja, mo`da je moguæe braniti jednu realniju viziju kosmopolitizma u

meðunarodnom okruènju u kome preovlaðuje mnoštvo suverenih

dràva – nacija. Kao što smo videli, Kantov pokušaj zapoèinje pri-

hvatanjem jedne realistièke teze o meðunarodnim odnosima, ali on

tu tezu kombinuje sa apstraktnim naèelima univerzalnog liberalnog

morala i ta naèela u Kantovoj viziji mo`da na kraju i odnose prevagu.

Iz tog razloga Kanta mnogi svrstavaju u liberalnog teoretièara o me-

ðunarodnim odnosima i o toj teoriji sad æe nešto više biti reèi.

Liberalizam u meðunarodnim odnosima

U savremenoj politièkoj teoriji, liberalna teorija o meðuna-

rodnim odnosima predstavlja alternativu realizmu. Za razliku od rea-

lista koji smatraju da je konflikt izmeðu suverenih dràva prirodno

stanje u kome se nalazi svetska politika, a postizanje mira moè da

282

MIL

OR

AD

ST

UP

AR

12 Ibid., str. 147.

nastane samo preko ravnoteè sila u politici, liberalna teorija veruje

u to da je trajan mir moguæ tako što æe se dràve podvrgnuti sistemu

univerzalnih prava i obaveza, a to je pak moguæe zato što æe se svest

dràvnika i graðana suoèiti sa tim da opstanak èoveèanstva zavisi od

svetskog mira. Kosmopolitska komponenta liberalizma sadràna je

u definisanju sistema univerzalnih prava i obaveza koja vaì za sve

narode i sve individue u svetu. Današnji pandan takvom sistemu je

korpus meðunarodnih paktova i ugovora o zaštiti ljudskih prava kao

i sama povelja Ujedinjenih Nacija.

Glavni problem današnje liberalne teorije ogleda se u usagla-

šavanju kategorije suvereniteta sa ovim apstraktnim liberalnom

principima sadrànim u pomenutim meðunarodnim poveljama, ugo-

vorima i paktovima. Postavlja se pitanje do koje mere se moè ogra-

nièiti suverenitet dràve da bi se ostvarili opšti liberalni principi

sadràni u meðunarodnim paktovima i ugovorima. Problem je po-

sebno teàk kada se radi o ogranièenju suvereniteta neke neliberalne

dràve. Ali on nije ništa manji kada govorimo o ogranièenju suvere-

niteta velike sile koja se izdaje za liberalnu dràvu, što po unutra-

šnjim aspektima svoje politike ona nesumnjivo jeste, ali u svojoj

spoljnoj politici, upravo zbog svoje velike moæi i njenim pristrasnim

pokušajima da se zadovolje samo njeni veliki dràvni interesi, ona

nesumnjivo to nije.

U vezi sa tim problemima pojavila su se dva znaèajnija reše-

nja. Jedno rešenje je srednji put koje uvaàva suverenost dràva, ali

ga istovremeno i ogranièava. Ovo rešenje i dalje operiše sa pojmom

suvereniteta u meðunarodnom okruènju prema kojem se suvereni-

tet i dalje vezuje za dràve. To rešenje umerenog realizma ili umere-

nog liberalizma moèmo naæi u poznim radovima Dòna Rolsa i to

pre svega u knjizi Zakon naroda. Drugo rešenje potpuno menja kon-

cept suvereniteta tako što suverenitet ne vezuje iskljuèivo za dràve

veæ ga premešta i u razlièite druge institucionalne oblike kao subjek-

te meðunarodnog prava. Po ovoj drugoj viziji ti institucionalni oblici

nemaju karakteristièna obele`ja tradicionalno shvaæene suverene

dràve, ali imaju autoritet da izdaju obavezujuæe norme. Njihova ju-

risdikcija ne mora da se definiše teritorijalno veæ funkcionalno, a

adresati obavezujuæih normi mogu da budu i pojedinci (na primer, u

sluèaju Meðunarodnog kriviènog suda), ali i dràve (na primer,

meðunarodno telo koje nadgleda meðudràvnu trgovinsku delatnost

283

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

ili slièna meðunarodna agencija koja kontroliše proizvodnju naoru-

ànja, ili pak neka agencija koja spreèava širenje kriminala na Inter-

netu. Itd.). Ovi institucinalni oblici nisu ujedinjeni u nekakav cen-

tralni organ, a njihova nadle`nost rasprostire se simultano i

prevazilazi granice suverenih dràva. Ovakvu viziju funkcionalnog

suvereniteta odnosno njegovu disperziju kako u „horizontalnom

smeru“ tako i „vertikalno“ brani u svojim radovima, na primer, pro-

fesor Tomas Poge.13 U odeljku koji sledi prouèiæemo prvo Rolsov

predlog.

Rolsova vizija

U knjizi Zakon naroda, Rols pokušava da ponudi jednu poli-

tièku koncepciju prava i pravde koja æe se odnositi na principe i nor-

me meðunarodnog prava i prakse. Ova koncepcija treba da odgovori

na sledeæe pitanje: kako se liberalna koncepcija pravde koju je Rols

elaborirao u svojoj knjizi Politièki liberalizam i koja vaì za pojedi-

naèna, zatvorena i samodovoljna liberalna demokratska društva

moè proširiti tako da pokrije odnose izmeðu naroda ukljuèujuæi i

narode u èijim društvima preovlaðuje neliberalna politièka praksa.

Rols smatra da se proširenje njegove vizije politièkog liberalizma na

meðunarodni plan moè izvesti uvoðenjem druge sesije izvorne

pozicije (the original position), t.j., ugovornog stanja, u kome se

ustanovljuju principi pravde za meðunarodne odnose. Kao što je

poznato, prva sesija ugovorne situacije, ustanovljuje principe pravde

za pojedinaèno liberalno društvo i uèesnici te sesije su predstavnici

individua nekog liberalnog društva za koje se principi pravde usta-

novljuju. U drugoj sesiji koja ima za cilj ustanovljenje principa

globalne pravde ne uèestvuju predstavnici individua veæ predstavni-

ci naroda. Procedura i uslovi koji vladaju u drugoj sesiji ugovornog

stanja treba da odraze fer uslove u odnosima izmeðu naroda, a ne iz-

meðu osoba u pojedinaènom društvu. Rezultat izbora u drugoj sesiji

tièe se naroda, a ne individua. Individue u ovom sluèaju nisu rele-

vantni moralni faktori zato što su, po pretpostavci, njihovi zahtevi za

pravednim principima zadovoljeni u prvoj sesiji ugovornog stanja.

Veæ se u ovom metodološkom koraku vidi da Rols uvaàva postojeæe

284

MIL

OR

AD

ST

UP

AR

13 Videti fusnotu 4.

stanje u meðunarodnim odnosima u kom ne postoji direktan odnos

izmeðu individue i nekog meðunarodnog politièkog autoriteta poput

UN veæ je ovaj odnos posredovan postojanjem suverene dràve. U

tom smislu Rolsova metodologija daje znaèajan ustupak realistièkoj

teoriji meðunarodnih odnosa. Ali Rols se ne zaustavlja na tome. On

æe kasnije ogranièiti svoj realizam. Pogledajmo to detaljnije. Njegov

argument se sastoji iz tri koraka.

U prvom koraku Rols definiše pojam naroda, adresata global-

ne pravde èiji se principi biraju u pomenutoj drugoj sesiji ugovornog

stanja. U drugom koraku Rols razmatra kakve se promene moraju

naèiniti u pogledu procedure i uslova koji treba da obeleè drugu se-

siju ugovornog stanja vis a vis prve sesije, imajuæi u vidu da je u tom

sluèaju adresat principa globalne pravde jedan narod, a ne jedna

osoba. U treæem koraku Rols razmatra pitanje kakvi bi principi bili

odabrani u drugoj sesiji.

Rols narod definiše preko tri skupa karakteristika: institucio-

nalnih, kulturnih i moralnih. Institucionalno gledano, svaki narod

ima razlo`no pravednu dràvu koja sluì fundamentalnim interesima

ljudi. U te interese Rols ukljuèuje zaštitu teritorije, odrànje politiè-

kih institucija, kulture, nezavisnosti, i dostojanstva naroda kao i ga-

rantovanje bezbednosti, sigurnosti i blagostanja graðana.14 Kulturno

gledano, graðani jednog naroda su meðusobno povezani oseæanjem

zajednièke pripadnosti koje proizlazi iz zajednièkog jezika i zajed-

nièkog istorijskog pamæenja.15 Konaèno, svaki narod ima svoju mo-

ralnu prirodu koja je èvrsto privrèna razlo`noj moralnoj koncepciji

prava i pravde.16 U ugovornoj sesiji svaki narod teì tome da na raci-

onalan naèin unapredi svoje interese, t.j. da predloì ali i da se pridr-

àva pravednih uslova kooperacije ukoliko to i drugi narodi èine.

Va`no je uoèiti da je normativna ideja odnosno moralna ka-

rakteristika „razlo`ne pravednosti“ naroda u drugoj sesiji ugovornog

stanja manje zahtevna od pojma razlo`nosti koji preovladava u prvoj

sesiji kada se ustanovljuju principi pravde za pojedince kao pripad-

nike pojedinaènog liberalnog društva. I tu Rols daje prilièan ustupak

komunitaristièkim shvatanjima olabavljujuæi univerzalne liberalne

285

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

14 John Rawls, Law of Peoples, Harvard University Press, 1999. str. 23-24; 34-35.15 Ovde se Rols poziva na Mila (John Stuart Mill). Ibid., str. 23-25.16 Ibid., str. 61-68.

standarde.17 Naime, u prvoj sesiji razlo`nost podrazumeva da indivi-

due sebe vide kao jednake i slobodne u punom smislu liberalnih zah-

teva, tj., liberalna društva moraju da garantuju sva prava, kako

fundamentalna ljudska prava kao što je pravo na ìvot, imovinu (pra-

va koja štite telesni integritet), tako i demokratska prava, kao što je

jednako pravo glasa, pravo da se bude biran, itd. U drugoj sesiji, me-

ðutim, to ne mora da bude sluèaj. Pošto Rols hoæe da njegova kon-

cepcija pravde zadobije poverenje i onih naroda koji upra`njavaju

neliberalnu politièku praksu, moralno obele`je „razlo`ne koncepcije

pravednosti“ jednog naroda ne mora da ukljuèuje sva liberalna

prava. Takva društva Rols naziva „hijerarhijskim pristojnim društvi-

ma“. Razlo`na koncepcija pravednosti pristojnih neliberalnih druš-

tava mora svojim pripadnicima da garantuje postizanje pravde u

smislu postizanja opšteg dobra koje uzima va`ne interese individua

u obzir kao što je to na primer, telesni integritet, blagostanje, itd., kao

i vladavinu prava u smislu da se zakoni takvog društva ne primenjuju

na arbitraran naèin.18 Ovakva društva, meðutim, ne moraju da štite

sva ljudska prava – ne moraju da upra`njavaju zaštitu demokratskih

prava graðana kao što je to sluèaj u liberalnim, zapadnoevropskim

zemljama. Takoðe, ova društva su pristojna i imaju razlo`nu koncep-

ciju pravednosti i iz tog razloga što se ne upuštaju u agresivne ratove

niti vode ekspanzionistièku politiku. Rolsov glavni cilj je da razvije

globalne liberalne principe meðunarodnih odnosa koji su tolerantni

u pogledu naroda sa razlièitim moralnim i politièkim tradicijama od

kojih su mnoge neliberalne.

U drugoj sesiji ugovorne situacije u kojoj se svi predstavnici

nalaze iza „vela neznanja“, t.j., u kojoj nijedan predstavnik naroda u

izvornom stanju nema informaciju o velièini teritorije svoga naroda,

nivoa ekonomskog i društvenog razvitka, itd., postoje dva koraka.

Prvo æe predstavnici liberalnih naroda prihvatiti meðunarodni libe-

ralni Zakon naroda. Zatim æe u drugom koraku druge sesije iza vela

neznanja i predstavnici neliberalnih naroda takoðe prihvatiti liberal-

ne principe globalne pravde izraène u Zakonu naroda zato što je u

interesu i neliberlanih pristojnih društava kao i liberalnih društava da

se postigne bezbednost i nezavisnost u meðunarodnim odnosima, da

286

MIL

OR

AD

ST

UP

AR

17 Kritièki osvrt na ovaj korak u Rolsovom argumentu moè se naæi u mom ra-

du „Rolsov zakon naroda“, Nova srpska politièka misao br. 2-3, 1998.18 Law of Peoples., Str. 78-81

svi narodi imaju koristi od trgovine, da vlada mir, itd. Iz tog razloga

æe i neliberalni narodi prihvatiti zakone mira (a to su zakoni protiv

intervencionizma, dopuštanje voðenja rata samo u samoodbrani,

ogranièenja prilikom voðenja ratnih aktivnosti, poštovanje meðuna-

rodnih ugovora, pomaganje u sluèaju velikih humanitarnih katastro-

fa, itd.). Dràve parije (outlaw states), ili nepristojni narodi, bili bi

po ovoj Rolsovoj viziji iskljuèeni iz ovakvog zakona naroda i protiv

njih bi bila dopušteni razlièiti oblici meðunarodne intervencije od

ekonomski i politièkih do vojnih.

Povlaèenjem ove distinkcije, prvo izmeðu pristojnih i liberal-

nih naroda, a potom i izmeðu nepristojnih naroda (dràva parija) i na-

roda koji bi se pridràvali razlo`nog zakona meðunarodne globalne

pravde, Rols ukazuje i na to šta liberali u normativnoj teoriji o meðu-

narodnim odnosima ne bi trebalo da tolerišu. Naime, tradicionalni

pojam suverenosti morao bi da bude oslabljen. Zakon naroda ne

moè da toleriše ekskluzivno pravo na objavu i voðenje rata, i neogra-

nièenu unutrašnju autonomiju koji su postojali u meðunarodnom pra-

vu od Vestfalskog mirovnog sporazuma pa sve do savremenog doba.

Rols dakle dopušta postojanje meðunarodnog sistema suvere-

nih dràva uz ogradu da takav suverenitet ne moè da bude apsolu-

tan. Kada Rols kaè da narodi u njegovoj koncepciji nisu shvaæeni

kao tradicionalne dràve to znaèi da je njegova koncepcija dràve

dosta razlièita od shvatanja dràve u realistièkoj teoriji kao entiteta

koji je iskljuèivo obuzet osvajanjem što više moæi. Interesi Rolsov-

ski shvaæenih naroda su ogranièeni kategorijom razlo`nosti i reci-

prociteta u meðunarodnim odnosima, ali su oni ipak entiteti koji

imaju svoju suverenost kao nacije-dràve jer imaju svoj jedinstven

zakonski sistem kao i monopol na upotrebu sile na odreðenoj terito-

riji. Za razliku od klasiène realistièke teorije, prema kojoj suverenitet

neke dràve nikad ne moè biti narušen, po Rolsovoj teoriji to je

dopušteno ukoliko dràva svojim delovanjem (kako unutar tako i iz-

van svojih granica) narušava zakon naroda odnosno standarde razlo-

`nosti i reciprociteta u meðunarodnim odnosima. Ono što je slièno sa

realistièkom vizijom je u tome što Rols suverenost nalazi samo u na-

rodu odnosno njemu korespondirajuæoj suverenoj dràvi i svakoj

centralnoj meðunarodnoj instituciji poput „Saveza naroda“ koja je

rezultat razlo`nog dogovora naroda po pitanju zaštite svetskog mira.

287

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

Problem sa Roslovom i svakom drugom liberalnom teorijom

je u tome što ona mora da odgovori na pitanje moguænosti zloupotre-

be samih liberalnih standarda prilikom procene da li je neka dràva u

meðunarodnim odnosima dràva-parija. U skorašnjoj praksi meðu-

narodnih vojnih, politièkih i ekonomskih intervencija, u poslednjih

trideset godina XX veka, pokazalo se da su njihovi akteri i inicijatori

najèešæe bile Zapadne industrijske zemlje (osim vojne intervencije

SSSR-a u Avganistanu). Takvim razvijenim zemljama sa moænim

uticajima u spoljnoj politici i meðunarodnim komunikacijama lako

polazi za rukom da svoje interese prikaù kao opšte i liberalne. To je

naroèito olakšano postojanjem planetarnih elektronskih informativ-

nih centara u vidu TV mreà, koje lako prenose èljenu poruku me-

ðunarodnoj javnosti istovremeno oblikujuæi svest svoje publike na

adekvatan naèin. Rolsova teorija treba da odgovori i na pitanje kako

se moè uspostaviti ravnoteà i kontrola u meðunarodnim instituci-

jama, moænim medijima, odnosno, da se drìmo Rolsove terminolo-

gije, kako se moè uspostaviti ravnoteà i kontrola u Savezu naroda

koji se ravnaju prema Zakonu naroda, kada se odluèuje o tome protiv

koje dràve treba izvršiti kaznenu intervenciju. Na primer, u pripre-

mi za meðunarodnu akciju „Milosrdni anðeo“ èak su i formalno

zaobiðene postojeæe i najva`nije institucije meðunarodnog prava i

politike. Postoji bojazan da æe se ta praksa ponoviti i u predstojeæoj

intervenciji protiv Sadama Huseina i njegovog reìma u Iraku.

Sve ovo upuæuje i na sumnju da je mo`da i sama Rolsova vizi-

ja donekle ideološki pristrasna. Dominantno pitanje u Rolsovoj knji-

zi je šta liberalne dràve treba da uèine da bi neliberalne dràve

pristale na meðunarodnu saradnju. Kao da tu provejava preæutna

pretpostavka da je de facto u svetu sve u redu u pogledu spoljne poli-

tike jakih liberalnih dràva. To, meðutim, nije sluèaj, i u izgradnji

jednog liberalnog ideala, Rols je to morao da ima u vidu. Na primer,

Amerika okleva da pristupi velikom broju postojeæih meðunarodnih

ugovora koji treba da regulišu probleme vezane za zagrevanje plane-

te, proizvodnje biološkog oru`ja, prava èna, prava deteta, meðuna-

rodnog kriviènog suda, itd. Ona sama je pak bila inicijator stvaranja

svih tih ugovora. Amerika je najglasnija kada na meðunarodnoj sce-

ni brani slobodno trìšte i kapitalizam bez lokalnih barijera, protek-

cionizma i ogranièenja. Najglasniji je zagovornik globalizacije i

globalnog poretka. Meðutim, Amerika istovremeno uvodi tarife na

288

MIL

OR

AD

ST

UP

AR

uvoz èelika, potpomaè domaæe farmere ne bi li smanjila uvoz hra-

ne, i stvara druge barijere u meðunarodnoj trgovini. Slièno se ponaša

i ujedinjena Evropa èiji budèt za poljoprivredu odnosi 45% celo-

kupnog budèta u Briselu umanjujuæi time šanse za plasman na svoje

trìšte poljoprivrednih proizvoda iz nerazvijenih zemalja kojima je

poljoprivreda osnovna privredna delatnost. Ovo je jedan nizak

udarac velikih svetskih sila koje se izdaju za liberalne dràve u me-

ðunarodnoj saradnji i koje javno podràvaju multilateralu u meðuna-

rodnim odnosima. S druge strane, Amerika na prigovore ovakve

vrste, odnosno one grupacije u politici Amerike koje su protiv Ame-

rièkog izolacionizma, a koje su za intervencionizam u svetu sa Ame-

rikom kao glavnim liderom, odgovara s pozicije moæi i takvo

ponašanje opravdava objašnjenjem da ako svet veæ mora da vodi

neka sila, to onda mora da bude jedna velika efikasna i moæna dràva

koja mora da deluje unilateralno. Nismo li ovde na pragu jednog

Hobsovskog argumenta da zarad postizanja mira, vladavinu nad ce-

lim svetom treba prepustiti jednom apsolutnom suverenu?

Funkcionalni suverenitet i „sukob civilizacija“

Mo`da je analiza suvereniteta u funkcionalnom smislu nešto

izglednija. Po tom shvatanju, suverenost se ne poklapa sa postoja-

njem dràve. Svetu brze globalizacije potrebne su politièke agencije

koje na adekvatan naèin regulišu razlièite oblasti ljudske delatnosti.

I pošto ljudska delatnost nije vezana za odreðenu teritoriju, ni nadle-

`nost tih agencija neæe se rasprostirati teritorijalno. Na taj naèin se

mo`da moè zamisliti eksteritorijalna ideja liberalnog suvereniteta

koji bi povezivao èitav svet pa èak predstavljao neku vrsti meðusob-

ne kontrole razlièitih oblika suverenosti.

Problem sa ovom vizijom je u tome što imamo dobrih razloga

da posumnjamo u to da ljudi u svetu vezuju sve više svoj identitet sa

delatnostima i profesijama koje prekoraèuju granice dràva, teritori-

ja, kultura i civilizacija. Sa pojavom Hantingtonovog dela Sukob

civilizacija,19 u akademskim krugovima je zapoèela debata o tome

da li kulturne razlike vezane za tradiciju i obièaj naroda i èitavih

289

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

19 Videti èuveni èlanak, „The Clash of Civilizations“, Samuel Huntington, Fo-

reign Affairs, Summer 1993; videti takoðe naš prevod cele Hantingtonove knjige pod

istim imenom, Semjuel Hantington, Sukob civilizacija.

civilizacija sve više oblikuju svet i meðunarodni poredak. Po Han-

tingtonu, glavni akter na meðunarodnoj sceni su civilizacije i po nje-

govom predviðanju buduæa istorija æe svedoèiti o meðusobnoj borbi

zapadne, konfuèijanske, japanske, pravoslavne, islamske i hindu ci-

vilizacije. Upravo æe globalizacija omoguæiti da se poveæa verovat-

noæa da do konflikta civilizacija doðe jer globalizovani svet postaje

sve manji i manji prostor. Prostorna bliskost ne mora da znaèi i me-

ðusobno prihvatanje kultura. Po Hantingtonu, sukobi civilizacija æe

u principu biti razorniji od sukoba izazvanih nacionalizmom ili onih

sukoba koji su posledica ratnih osvajanja feudalnih vladara i vojsko-

voða u daljoj prošlosti. To æe biti tako jer se pitanje civilizacije vezu-

je za pitanje identiteta individue, njenog intimnog naèina ìvota koji

se kroz vekove u raznim društvima postepeno konstituisao. Pitanje

civilizacije je pitanje kulture, a ne samo pitanje usvojenog sistema

verovanja kako je to najèešæe u sluèaju u totalitarnim društvima ko-

munizma i nacionalizma. Zato, kada se dovodi u opasnost jedna kul-

tura i civilizacija dovodi se u opasnost sam naèin ìvota koji je

gotovo nemoguæe izmeniti i èiji nestanak povlaèi za sobom strah pri-

padnika te civilizacije da æe se dogoditi i njihov fizièki nestanak.

U svetlu ovakvih svedoèanstava i pretpostavki postavlja se pitanje

da li ima smisla govoriti o jaèanju identiteta ljudi preko njihovih vi-

šestrukih delatnosti i profesija u savremenom globalizovanom dru-

štvu ili je identitet zasnovan na kulturama i civilizacijama daleko

prostija i primitivnija kategorija pa samim tim i postojanija.20 Da li to

onda znaèi da æe se meðunarodna bezbednost ostvarivati preko pri-

padnosti civilizacijama i ravnoteè izmeðu tih civilizacija, a ne pre-

ko sistema suverenih dràva i ravnoteè sila izmeðu njih, a da gotovo

nema šansi da se ona razvije preko jednog sistema funkcionalnog

suvereniteta? U sledeæem odeljku navešæu nekoliko razloga zašto u

definisanju svetskog poretka treba poæi od kategorije nacije-dràve.

Nacija-dràva i „problem koordinacije“

Ako imamo u vidu èinjenicu da postoji vidljivo istorijsko na-

sleðe u poslednja dva veka i to od poznog osamnaestog veka pa sve

do današnjega dana, u kome se ogleda tendencija da dràve dobijaju

290

MIL

OR

AD

ST

UP

AR

20 Postojanje i delatnost fanatiènog pokreta Al-Kaida u meðunarodnim razme-

rama kao da potkrepljuje ovu Hantingtonovu hipotezu.

opravdanje svoje suverenosti po tome što predstavljaju narode bilo

kao date, samonikle kolektive, bilo kao politièki definisane kolekti-

ve u smislu graðanskih nacija, onda se prilikom izgradnje jedne slike

sveta o savremenim meðunarodnim odnosima mo`da mora poæi od

nacija-dràva kao jednog prirodnog polazišta. Naprosto, pojedine

nacije i njima korespondirajuæe dràve su kulturno veoma blisko po-

vezane i preko takvih dràva-nacija najcelishodnije se mogu realizo-

vati zahtevi prava i pravde, a takoðe te dràve su i najefikasniji naèin

da se zaštite meðunarodni ugovori koji rade u interesu mira upravo

zbog toga što dràvljani tih dràva svoje dràve vide kao svoje pa je i

lojalnost prema dràvnim zahtevima u tom sluèaju najjaèa. Time bi

se lakše rešio u društvenoj nauci dobro poznati „problem koordinaci-

je“ u funkcionisanju kolektivnog delanja jedne populacije kao što je

to, na primer, narod na odreðenoj teritoriji, pod odreðenom dràvom.

Ovaj razlog za uzimanje naroda kao polazne kategorije u izgradnji

zakona naroda Rols naziva „psihološkim razlogom“ u tom smislu što

se od ljudi u politici moè oèekivati ono što oni kao dràvljani poli-

tièkih zajednica realno mogu da ostvare. Dakle, od ljudi se ne moè

oèekivati da sve ljude vide kao graðane jedne iste dràve, dràve

sveta. Ali, od njih se moè oèekivati da podràvaju one politièke ce-

line u kojima postiù slobodu i lièno ostvarenje i u kojoj se oseæaju

„kao kod kuæe“. Ovo shvatanje je veoma blisko onom što je Ðuzepe

Macini (Mazzini) govorio o ureðenom svetu kao „porodici nacija“

odnosno onom što je Vudro Vilson (Wilson) video kao princip naci-

onalnog samoodreðenja, tj., kao osnovni princip svetskog poretka.

Smatralo se da æe se udovoljenjem zahtevima za nacionalnom samo-

stalnošæu poveæavati i šanse mira u svetu. Treba takoðe uoèiti da su i

Macinijeva i Vilsonova vizija bile ugraðene u osnivaèki dokument

Lige Naroda, a prisutne su i u postojeæoj povelji Ujedinjenih Nacija.

Meðutim, ovaj nacionalistièko-dràvistièki princip ne moè

da ostane neogranièen. Prvo, istorijski nikada nije postojao jasan

sklad izmeðu nacije-dràve i odreðene teritorije. Iz tog razloga nacio-

nalistièki zahtevi za ostvarenjem principa „jedne nacije, jedne drà-

ve“ èesto su završavali u sporovima oko teritorija u kojima su stradali

milioni ljudi u genocidnim pokušajima likvidacija jednog ili više

naroda da bi se teritorijalne ambicije zadovoljile. Ovako nešto je

apsolutno nedopustivo i iz tog razloga prilikom izgradnje principa

svetskog poretka princip suverenosti nacije-dràve moramo ogranièi-

291

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

ti opštim naèelima o zaštiti ljudskih prava i odrànja mira u svetu.

Dakle, dràve koje kreæu danas u agresivne teritorijalne ratove, kako

to Rols kaè, treba proglasiti dràvama-parijama. Drugo, ako bismo

naciju odreðivali prema zajednièkoj istoriji i jeziku, a znamo da danas

u svetu postoji sigurno preko nekoliko stotina razlièitih zajednica

koje govore istim jezikom i imaju zajednièku prošlost i koje nemaju

svoju suverenu dràvu, teško bi se na razloàn naèin mogla braniti

teza da svaka ova zajednica treba da ima i svoju meðunarodno prizna-

tu dràvu. Takva fragmentacija bi dovela svet do potpunog haosa.

Treæe, postoje i moralni zahtevi za pravnom i ekonomskom pomoæi

nerazvijenim i neuspelim zemljama, odnosno, postoje i opravdani

zahtevi za intervencijom u diktatorskim reìmima i ti zahtevi prevazi-

laze okvire suverenosti jedne dràve. Problem je, meðutim, u tome

što nije nimalo lako definisati moralne granice principu nacionalnog

samoodreðenja odnosno principu suvereniteta, a još je teè to sprove-

sti u praksi. Mo`da se izlaz iz ovog problema moè pronaæi u uzoru

prema kome se institucionalno umreàvaju zemlje današnje Evrope.

Razlozi za prihvatanje ovakvog uzora u skiciranju jedne vizije valja-

nog svetskog poretka biæe istraèni u jednom drugom radu.

Na kraju nekoliko reèi treba reæi o tome kako se jedan umereni

dràvno-centristièki model o meðunarodnim odnosima koji se ovde

predlaè moè uskladiti sa èinjenicom koju smo uoèili na poèetku ovog

rada da se najveæi broj autora slaè u tome da proces globalizacije po-

vlaèi sa sobom eroziju klasiènog suvereniteta nacije-dràve. Jedan od-

govor na ovaj problem moè se naæi u radovima ekonomiste Roberta

Gilpina21 koji smatra da pomenuti autori netaèno sagledavaju globali-

zacijski proces i preteruju u potcenjivanju znaèaja dràve-nacije u me-

ðunarodnim odnosima. Prema Gilpinu, uverenja da globalizacija

potkopava znaèaj suverene dràve u meðunarodnim odnosima zasno-

vano je na nekoliko neproverenih pretpostavki o prirodi ekonomske

globalizacije u dvadesetom veku. Prvo, prema Gilpinu, ekonomska

globalizacija rasprostire se svetom na nejednak naèin, a ne ravnomerno

po celoj planeti i svodi se uglavnom na Severnu Ameriku, Zapadnu

Evropu kao i podruèje Azijskog Pacifika; dakle, globalizacija ne

pogaða podjednako sve dràve sveta i nije univerzalan fenomen22.

292

MIL

OR

AD

ST

UP

AR

21 Videti, Gilpin, Robert, Global Political Economy, Princeton University

Press, 2001.22 Ibid., str.364

Drugo, regionalno grupisanje više dràva u jednu supradràvnu eko-

nomsku celinu odvija se po pravilu pod jakim uticajem dràva nacija:

u sluèaju Evropske Unije, integracija se odvija zbog politièke motivi-

sanosti Francuske i Nemaèke; u sluèaju NAFTA dogovora, integraci-

ja je inicirana od strane SAD; u sluèaju ekonomskih integracija

azijsko-pacifièkog regiona integracija se odvija pod uticajem Japana;

zakljuèak je da regionalne integracije predstavljaju kooperativni po-

kušaj individualnih dràva-nacija da postignu svoje nacionalne cilje-

ve – globalizacija nije posledica spontanog ekonomskog rasta, kako

bi to objasnili neoklasièni liberalni ekonomski teoretièari, veæ je u ve-

æoj meri rezultat ciljnih postupaka jakih nacija dràva koji se u poje-

dinim geografskim oblastima pojavljuju kao hegemon.23 Treæe, nova

teorija ekonomskog rasta24 smatra da širenje finansijskih trìšta i

trgovine sami po sebi ne dovode do ekonomskog razvoja; da bi do

ekonomskog razvoja došlo, neophodno je da dràva krene u stvaranje

povoljnog društvenog ponašanja i adekvatnog socijalnog programa

što se moè ostvariti kroz dugotrajno delovanje nacionalnih instituci-

ja kao što su valjani pravni sistemi, univerziteti, itd. Èetvrto, što se

tièe postojanja transnacionalnih kompanija kao izvora svetske eko-

nomske globalizacije, Gilpin se svrstava uz one koji tvrde da su te

korporacije u stvari nacionalne firme koje operišu u inostranstvu i da

su, osim nekoliko izuzetaka, duboko ukorenjene u svoj lokalni nacio-

nalni milje; njihov upravljaèki tim je u najveæem broju sluèajeva ve-

zan za jednu zemlju kao što je to i skupština vlasnika akcija.25 Sve u

svemu, uprkos poveæanoj globalizaciji ekonomskih aktivnosti u sve-

tu, nacionalne dràve i njihove politike su i najuticajnije institucije u

oblikovanju svetskog trìšta. “Svaka dràva ustanovljuje granice koje

odreðuju kretanje dobara i ostalih faktora unutar njene nacionalne

ekonomije, a preko svojih zakona i politike i brojnih drugih interven-

cija u ekonomiji, nacionalne vlade uvek pokušavaju da izvrše uticaj

na ekonomiju i da njome manipulišu da bi na taj naèin imali korist

njeni graðani (ili bar jedan deo graðanstva) i da bi se na taj naèin pro-

movisali interesi same dràve.“26

293

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

23 Ibid., s.357.24 Ibid., s. 332.25 Ibid., s.299.26 Ibid., s.129.

Milorad Stupar

WORLD ORDER, GLOBALIZATION, AND THE QUESTION

OF SOVEREIGNTY

Summary

In light of world globalization, three visions of the world order have been ex-

amined. The naive cosmopolitanism has been examined first and then rejected as be-

ing unrealistic because it overlooks the reasons for state pluralism in the international

order. On this naive view, the world state is the only source of sovereignty and the in-

dividual is the only focal point of moral concern. Second subject matter of our inves-

tigation were Kantian and Rawlsian views which still defend the state-centered view

on international relations with peoples as a major subject of moral concern. However,

on Rawls view, the principle of peoples’ self-determination should be combined with

the principles of universal morality which protect some individuals’ fundamental

rights thus enabling his theory to be classified into moderate liberal internationalism.

Third, the idea of functional sovereignty as a foundation of the system of internatio-

nal sovereignty has been abandoned as being too unrealistic given recent tendencies

in the world which associate the identities of individuals with cultures and civiliza-

tions rather than with practices and professions. Finally, some reasons have been gi-

ven for preferring Rawlsian approach. The major reason is that there are close

cultural ties between nations and their states and that this fact can contribute greatly

to the resolution of coordination problem among states both internally and externally.

Key words: sovereignty, state, world order, globalization.

294

MIL

OR

AD

ST

UP

AR

svetski poredak, globalizacija i pitanje ......nosno svetski poredak, postoji kao rezultat ravnote`e...

Documents