svedocanstva 26-1. ksdkadghfakdhgfiadhgfkjahgfjahgfjkahgfkadhgfajkdfhgfkahgagf

5/21/2018 Svedocanstva 26-1. ksdkadghfakdhgfiadhgfkjahgfjahgfjkahgfkadhgfajkdfhgfkahgagf

1/4660 1

Br. 26 Biblioteka

SVEDOANSTVA

KOVANJEANTIJUGOSLOVENSKEZAVEREKnjiga 1

Uredila i riredila: Son a Biserko

Beograd2006.


2/4662

Biblioteka SVEDOANSTVABr. 26

KOVANJE ANTIJUGOSLOVENSKE ZAVEREknjiga 1

IZDAVA:Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

ZA IZDAVAA:Sonja Biserko

* * *

UREDILA I PRIREDILA:Sonja Biserko

KORICE:Ivan Hraovec

PRELOM:Neboja Tasi

TAMPA:"Zagorac", Beograd 2006.

TIRA: 750

ISBN - 86-7208-124-2 (niz)ISBN 86-7208-125-0 (knj. 1)

Ova knjiga je tampana zahvaljujui pomoiSavezne Republike Nemake

u okviru Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

3

KOVANJEANTIJUGOSLOVENSKE

ZAVEREknjiga 1


3/466


4


5

Sadraj:

Sonja Biserko

Srpska elita i realizacija srpskog nacionalnog programa ......................... 7

HRONOLOGIJA DOGAAJA 1966-2006.

1966-1985. .................................................... ................................................. 85

1986. ....................................................... ....................................................... 1111987. ....................................................... ....................................................... 139

1988. ....................................................... ....................................................... 143

1989. ....................................................... ....................................................... 163

1990. ....................................................... ....................................................... 173

1991. ....................................................... ....................................................... 203

1992. ....................................................... ....................................................... 268

1993. ....................................................... ....................................................... 308

1994-2006. .................................................... ................................................. 320

BILANS PROMAENOG PROJEKTA

Sonja Biserko

Bilans promaenog projekta ........................................................... .............. 347


4/466


6

SUENJE SLOBODANU MILOEVIU

PRED HAKIM TRIBUNALOM

Uvodna retuilatva

Karla del Ponte: Zloin genocida i drugi zloini nisu lokalna pitanja .. 371

Uvodna reoptuenog

Slobodan Miloevi: Moje ponaanje je izraz volje naroda ..................... 477

Svedoci odbrane (I)

Vojislav eelj: Jedinstven nastup, bez obzira na razliite ideolokeorijentacije .......................................................................................................

603


7

Sonja Biserko

SRPSKA ELITA I REALIZACIJASRPSKOG NACIONALNOG PROGRAMA

Poslednje dve decenije XX veka vratile su nacionalizam na evropskupolitiku pozornicu, pre svega u istonu i centralnu Evropu. Pojavanacionalizma u postkomunistikim istonoevropskim zemljama bila jerezultat krize identiteta kao posledica kolapsa komunizma i njegovogvrednosnog sistema na kojem je taj identitet poivao, te nesposobnosti inespremnosti za transformaciju (Jugoslavije) i nespremnosti za tranziciju.Probueni nacionalizam u Srbiji bio je karakteristian, pre svega, poteritorijalnim aspiracijama, odnosno osvajakim pohodima van granica Srbije.Instrumentalizacija vlastitog naroda u cilju mobilizacije za ratne pohode uHrvatskoj i Bosni, a potom i na Kosovu, tehnologija i karakter ratovanja,srpski nacionalizam krajem XX veka ini najslinijim nacionalsocijalizmu.Srpski nacizam je izraz palanke, kae srpski filozof Radomir Konstantinovi,

pokuaj povratka duhu plemena, istorijska regresija. Svaka apsolutizacijamita, pa naravno i ksosovskog, vodi netrpeljivom nacizmu. Srpski nacizam spoetka osmadesetih XX veka poeo je reaktiviranjem kosovskog mita, koji je"postao izvor i oblik zla sopstvenom apsolutizacijom".1Ivo Banac ga definiekao "novi oblik srpskog integralnog nacionalizma s naznakama faistikih ikomunistikih utjecaja. Premda prividno podupire parlamentarnudemokraciju, Miloevieva ideologija povezuje protudemokratske ideje i sleva i s desna. Ona je natopljena komunitistikim zazorom od formalizma

demokracije ak i kad zadrava desniarsku vjeru u spontanost homogenog

1Radomir Konstantinovi, Filosofija palanke, Nolit, Beograd 1981. str.366-397


5/466


6/466


7/466


8/466


9/466


10/466


11/466


12/466


13/466


14/466


15/466


16/466


17/466


18/466


19/466


20/466


21/466


22/466


23/466


24/466


25/466


26/466


27/466


28/466


29/466


30/466


31/466


32/466


33/466


34/466


35/466


36/466


37/466


38/466


39/466


40/466


41/466

Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Kovanje antijugoslovenske zavere (1)


42/466

82 83

HRONOLOGIJADOGAAJA

1966-2006.



43/466

84 85

1966-1985.

11996666..26. juni Na sednici CK Srbije Dobrica osi i Antonije Isakovi brane

Aleksandra Rankovia od napada da je planirao da smeni Tita, kako bi on iUDBA preuzeli vlast radi ouvanja unitarne centralistike Jugoslavije. SluajRankovi, u sutini, je sukob dve struje u Partiji oko koncepcije Jugoslavije:unitarne vs demokratske i decentralizovane.

1. juli Na Brionima je odran IV plenum CK SKJ, na kome je smenjen

Aleksandar Rankovi, potpredsednik SFRJ i Svetislav Stefanovi, saveznisekretar za unutranje poslove zbog, kako je zvanino objanjeno,"deformacija u radu Slube dravne bezbednosti". Smenom Rankoviapristalice decentralizacije su dobile bitku unutar najvieg rukovodstva.Aleksandar Rankovi je smatran za konzervativnog dogmatskog komunistu

koji je duboko sumnjao u demokratizaciju i decentralizaciju.Dobrica osi je tim povodom napisao pismo Josipu Brozu Titu u

kome ga je posavetao da "ne dira u Rankovia, jer bi to znailo udariti po celojSrbiji". osije posle pada Rankovia tretira kao izdajnika komunizma: ... tajmladi socijalist nije bio antimilitarist u Prvom svetskom ratu, nego odlianaustro-ugarski ratnik, odlikovan medaljom za hrabrost; taj metalac nije biouesnik u Oktobarskoj revoluciji, to su bili hiljade Jugoslovena, Srba, seljaka iradnika, nego se enio i uvao glavu, beei iz Petrograda u Sibir, a potom izSibira u Hrvatsku; taj komunist je vrlo veto prikrio svoj kominternovskiperiod. ak je izjavio kako je znao da se sluaju razgovori u soboma Luksa i


44/466


45/466


46/466


47/466


48/466


49/466


50/466


51/466


52/466


53/466


54/466


55/466


56/466


57/466


58/466


59/466


60/466


61/466


62/466


63/466


64/466


65/466


66/466


67/466


68/466


69/466


Prvi uslov naeg preobraaja i preporoda je demokratska mobilizacijacelokupnih umnih i moralnih snaga naroda, ali ne samo za izvravanje donesenihodluka politikih foruma, nego i za stvaranje programa i projektovanje budunostina demokratski nain, ime bi se prvi put u novijoj istoriji na optedrutvenomzadatku stvarno sjedinjavali znanje i iskustvo, savest i hrabrost, mata i

d d



70/466

138

odgovornost na osnovama dugoronog programa.

Srpska akademija nauka i umetnosti i ovom prilikom izraava svojuspremnost da se svesrdno i celokupnim svojim zaslugama zaloi na ovim sudbo-nosnim zadacima i istorijskim nalozima nae generacije.

139

11998877..7. januarBogdan Trifunovi: "... mi smo se u Srbiji nedavno sreli sa jednom

takvom demonstracijom srpskog nacionalizma. To je tzv. memorandum.

(Politika, 7. januar 1987)

17. februarSlobodan Miloevi: "..mi smo o tome to se dogaa u Akademiji

zauzeli veoma jasne stavove. To nije sporno. A komunisti u Akademiji sudobili zadatak da se moraju izboriti za promenu tog stanja". (Politika, 17.februar 1987)

24. april Slobodan Miloevi, predsednik Predsednitva CK SK Srbije, na

protestnom skupu graana na Kosovu Polju poinje svoju karijeru kao novisrpski lider, izgovorivi reenicu "Niko ne sme da vas bije".

1. maj Dobrica osi, akademik: "Zato je danas srpski naord, iako je u

najteem poloaju u Jugoslaviji, narod prema kojem se najvie politiki podo-zreva u susednim narodima? Zato se on ini istorijskim krivcem, ne potuju

njegove vrednosti, zato se najvie mrzi". (Knjievne novine, 1. maj 1987)Udruenje knjievnika Srbije organizuje tribinu, protestne veeri "O

Kosovu za Kosovo" u znak podrke ugroenim Srbima i Crnogorcima saKosova.

13. maj

Na protestnoj tribini o Kosovu uestvovao je i Dobrica osi:"Najpre moramo odgovoriti zato i kako se sve to dogodilo na Kosovu i


71/466


72/466


73/466


74/466


75/466


76/466


77/466


78/466


79/466


80/466


81/466


82/466


83/466


84/466


85/466


86/466


87/466


88/466


89/466


90/466


91/466


92/466


93/466


94/466


95/466


96/466


97/466


98/466


99/466


100/466


101/466


102/466


103/466


104/466


105/466


106/466


107/466


108/466


109/466


110/466


111/466


112/466


113/466


114/466


115/466


116/466


117/466


118/466


119/466


120/466


121/466


122/466


123/466


124/466


125/466


126/466


127/466


128/466


129/466


130/466


131/466


132/466


133/466


134/466


135/466


136/466


137/466


138/466


139/466


140/466


141/466


142/466


143/466


144/466


145/466


146/466


147/466


148/466


149/466


150/466


151/466


152/466


153/466


154/466


155/466


156/466


157/466


158/466


159/466


160/466


161/466


162/466


163/466


164/466


165/466


166/466


167/466


168/466


169/466


170/466


10. novembar Dobrica osi na knjievnoj veeri u Kraljevu je rekao: "Mi jonismo uspeli da razjasnimo ta nam se to dogodilo u 20. veku. RaspadJugoslavije zapoet je ezdesetih godina politikom likvidacijom Rankovia ipobedom ideje o konfederaciji. Tada se i sam Tito odrekao jugoslovenstva.Nemaka je ovih godina samo legalizovala secesioniste i tako u miru dobilaDrugi svetski rat". (Dnevni telegraf, 10. novembra 1996)

Kolaps albanske drave.

11999977..Demonstracije graana zbog krae glasova na lokalnim izborima.Lex specialis.


JunPotpisivanje Kumanovskog sporazuma

22000000..SeptembarNa septembarskim izborima pobedila koalicija 18 partija udruenih

u DOS

Oktobar5. oktobra Slobiodan Miloevipriznao poraz.

22000011..


171/466

340

11999988..Poetak ratnih sukoba na Kosovu.

FebruarSnage MUP Srbije ubile 14 lanova porodice Jaari.

OktobarNa Kosovu nasilno izmeteno vie od 300.000 ljudi.Dolazak misije OEBS.

11999999..Februar

Ubistvo albanskih civila u selu Raak

MartPregovori u Rambujeu

24. Mart24. marta poela NATO intervencija koja je trajala 78 dana.

341

MartFormirana nova republika vlada na elu sa Zoranom iniem

31. martUhapen Slobodan Miloevi.

28. junSlobodan Miloeviposlat u Hag

11. septembar Teroristiki napad islamskih fundamentalista na Njujork i

Vaington.

Oktobar Pobuna "Crvenih beretki" zbog saradnje Vlade Srbije sa Hakim

tribunalom.

22000033..februar Usvojena Ustavna povelja kojom je SRJ prestala da postoji. Nova

drava se zove Dravna zajednica Srbija i Crna Gora


172/466


BILANS


173/466

344 345

PROMAENOGPROJEKTA


Sonja Biserko

BILANS PROMAENOG PROJEKTA

Nije ie o o da je S bija bila e e ato ato a a te ito iji bi e


174/466

346 347

Nije vie sporno da je Srbija bila generator ratova na teritoriji biveJugoslavije. Nije sporna ni injenica da je u svom ratnom poduhvatu imalapodrku JNA i MUP Srbije, kao i ponajvie tajnih slubi koje su bile kljune uorganizovanju rata. Meutim, i pored vojne nadmoi koju je imala, Srbija nijemogla da savlada otpor ostalih jugoslovenskih naroda, jer se pokazalo da oneimaju moralnu nadmo i da su njihove tenje u skladu sa dominantnimsvetskim procesima. Naalost, ove injenice se u Srbiji jo ne prihvataju.Proporcionalno injenicama koje ukazuju na odgovoronost Srbije, u samojSrbiji se utoliko vie insistira na odgovornosti secesionistikih republikaSlovenije, Hrvatske i na svetskoj zaveri da se "razvodni snaga Srbije".

Dezintegrativni procesi u Jugoslaviji odvijali su se paralelno saprocesom demokratizacije i nisu nuno vodili raspadu zemlje, ali sigurno neni transformaciji kakvu su zagovarali srpski nacionalisti i vojni estsbliment:vrsta, monolitna federacija. Tenja za republikom samostalnou bila jeizraena ve ezdesetih godina prolog veka, a svoju legitimaciju dobila je

Ustavom 1974. Srbi su u "strahu" od raspada drave, navodno svojimpreventivnim merama i olakim prelaskom na ideju "drave svih Srba"proizveli njen raspad, bez pokuaja da se postojei problemi reavaju kroznacionalne ili meunarodne institucije. Srpski narod u Hrvatskoj i Bosni iHercegovini bio je neizbeni element projekta nove srpske drave. DB MUPSrbije i JNA ih je naoruao, obuio za pobunu, pre bilo kakvih hrvatskih ilibosanskih pokuaja da se otcepe od Jugoslavije.


175/466


176/466


177/466


178/466


179/466


180/466


181/466


182/466


183/466


184/466


SUENJE

SLOBODANU


185/466

368 369

SLOBODANUMILOEVIU

PRED HAKIMTRIBUNALOM


Uvodna retuilatva

KARLA DEL PONTE: ZLOIN GENOCIDAI DRUGI ZLOINI NISU LOKALNA PITANJA

TUILAC DEL PONTE (Carla Del Ponte): Hvala vam, predsednieVea. asni Sude, Vee e sada otpoeti suenje ovom oveku za nedela za

koja se tvrdi da ih je poinio narodu svoje zemlje i svojim susedima. Kako jejednostavno danas izjaviti tako neto, kako jednostavno te rei ulaze u


186/466

370 371

zapisnik sa ovog suenja, pa ipak kako je izuzetno to to ja mogu to daizgovorim ovde. Danas, kao nikada ranije mi vidimo meunarodnopravosue na delu. A sada, treba na poetku ovog suenja za jedan trenutakda razmotrimo osnivanje ovog Suda i njegovu svrhu. Tu bi trebalo na tren dazastanemo i da se podsetimo svakodnevnih scena tuge i patnje koji su postaliolienje oruanog konflikta u bivoj Jugoslaviji. Dogaaji su se sami po sebi

proslavili po zlu a u na jezik je u svakodnevnu upotrebu uao novi termin"etniko ienje". Neki od dogaaja su izneli na videlo skoro srednjevekovnodivljatvo i sraunatu okrutnost koja je daleko prevazilazila okvireuobiajenog ratovanja. Meunarodna zajednica je bila okirana time to jepratila surovo raspadanje jedne moderne drave, a Savet bezbednostiUjedinjenih nacija je ubrzo shvatio ozbiljnost zloina za koje se smatralo da sutamo poinjeni. Ovaj Sud je jedna od mera koju je preduzeo Savet bezbednostidelujui u ime svih zemalja lanica Ujedinjenih nacija u cilju uspostavljanja iodravanja meunarodnog mira i bezbednosti. To je na cilj, a na jedinstvenidoprinos tome je izvoenje pred lice pravde ljudi koji su odgovorni za najgorezloine koji su poznati oveanstvu. Zloin genocida, zloini protiv ovenostii drugi zloini koji spadaju u nadlenost ovog Suda nisu lokalna pitanja ikrivino gonjenje za njih je neto to moda prevazilazi sposobnosti domaihsudova. Zloini na nivou onih koji su opisani u optunicama koje se nalazepred Veem pogaaju sve nas irom sveta. Pravo koja primenjuje ovaj Sud, a


187/466


188/466


189/466


190/466


191/466


192/466


193/466


194/466


195/466


196/466


197/466


198/466


199/466


200/466


201/466


202/466


203/466


204/466


205/466


206/466


207/466


208/466


209/466


210/466


211/466


212/466


213/466


214/466


215/466


216/466


217/466


218/466


219/466


220/466


221/466


222/466


223/466


224/466


225/466


226/466


227/466


228/466


229/466


230/466


231/466


232/466


233/466


234/466


235/466


236/466


237/466


238/466


Uvodna reoptuenog

SLOBODAN MILOEVI: MOJE PONAANJE

JE IZRAZ VOLJE NARODA

etvrtak, 14. februar 2002.

OPTUENI MILOEVI: Rekao sam da se nadam i pretpostavljam

da, sudei po pravilima koja ste mi objasnili, neu biti prekidan. Voleo bih daponem prikazujui video kasetu, tako da bih prvo eleo da prikaem kasetu,a posle toga da nastavim da govorim.

(Puten je video snimak)Prevodilac: "Navodno iz humanitarnih razloga, ljudi u Jugoslaviji jo

uvek trpe posledice rata. Otrovna uranijumska praina i neekspoldiranebombe ugroavaju situaciju na Kosovu. Ekoloke posledice rata se ak ne


239/466

476 477

g j j pmogu ni sagledati. Dobro je poznato da rat nije reio situaciju na Kosovu,

nego je pogorao. Vaan razlog za rat je bio navodni masakr u Raku. Odpoetka, nije bilo sumnje u pogledu tog pitanja, sumnje koja posle najnovijihistraivanja postaje jasnija. Izvetaj sledi. "Ime ovog sela na Kosovu je Skorbac,ali je poznato kao Raak (Racak). Srbi su tamo doiveli uasan masakr,masakr koji je doveo do napada avijacije NATO-a. Dogodio se 1999. godine.ef Verifikacione misije OEBS-a stigao je sa brojnim televizijskim ekipama.Pronali su 44 tela. Voker (Walker) je rekao da je to masakr i da je to rezultatgraanskog rata izmeu Srba i drugih stanovnika. Takoe je mnogo ljudiranjeno. "Treba mi nekoliko minuta da sredim misli. Ali ta se zaista dogodilou Raku? Ovde na pritinskom univerzitetu, patolog je ispitao tela, i nije bilosumnje da je to to se dogodilo u Raku zaista bio masakr. uli smo je prviput da pria na televiziji. Helen Ranta (Helen Ranta). Svesna sam injenice daje itav prizor izreiran i da je to neto to je mogue uraditi. Ima mnogoindicija o tome u toku nae poetne istrage, forenzike istrage koja je kasnije


240/466


241/466


242/466


243/466


244/466


245/466


246/466


247/466


248/466


249/466


250/466


251/466


252/466


253/466


254/466


255/466


256/466


257/466


258/466


259/466


260/466


261/466


262/466


263/466


264/466


265/466


266/466


267/466


268/466


269/466


270/466


271/466


272/466


273/466


274/466


275/466


276/466


277/466


278/466


279/466


280/466


281/466


282/466


283/466


284/466


285/466


286/466


287/466


288/466


289/466


290/466


291/466


292/466


293/466


294/466


295/466


296/466


297/466


298/466


299/466


300/466


301/466


302/466


303/466


304/466


305/466


306/466


307/466


308/466


309/466


310/466


311/466


312/466


313/466


314/466


315/466


316/466


317/466


318/466


319/466


320/466


321/466


322/466


323/466


324/466


325/466


326/466


327/466


328/466


329/466


330/466


331/466


332/466


333/466


334/466


335/466


336/466


337/466


338/466


339/466


340/466


341/466


342/466


343/466


344/466


345/466


346/466


347/466


348/466


349/466


350/466


351/466


352/466


353/466


354/466


355/466


356/466


357/466


358/466


359/466


360/466


361/466


362/466


363/466


364/466


365/466


366/466


367/466


368/466


369/466


370/466


371/466


372/466


373/466


374/466


375/466


376/466


377/466


378/466


379/466


380/466


381/466


382/466


383/466


384/466


385/466


386/466


387/466


388/466


389/466


390/466


391/466


392/466


393/466


394/466


395/466


396/466


397/466


398/466


399/466


400/466


401/466


402/466


403/466


404/466


405/466


406/466


407/466


408/466


409/466


410/466


411/466


412/466


413/466


414/466


415/466


416/466


417/466


418/466


419/466


420/466


421/466


422/466


423/466


424/466


425/466


426/466


427/466


428/466


429/466


430/466


431/466


432/466


433/466


434/466


435/466


436/466


437/466


438/466


439/466


440/466


441/466


442/466


443/466


444/466


445/466


446/466


447/466


448/466


449/466


450/466


451/466


452/466


453/466


454/466


455/466


456/466


457/466


458/466


459/466


460/466


461/466


462/466


463/466


464/466


465/466


CIP

,



466/466

932

327.7/.8(497.1)

323.1(=163.41)

323(497.1)"1966/2006"

KOVANJE anijugoslovenske zavere. Knj.

1 / : [uredila i priredila Sonja Biserko].

Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u

Srbiji, 2006 (Beograd : Zagorac). 931str. ; 21 cm. (Biblioteka Svedoanstva

/ Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

; br. 26)

Tira 750. Napomene i bibliografske

reference uz tekst.

ISBN 8672081250 (knj. 1)ISBN 86-7208-124-2 (za izdavaku celinu)

1. ,

a)

b) c)

1966-2006

COBISS.SRID 131877900

933

svedocanstva 26-1. ksdkadghfakdhgfiadhgfkjahgfjahgfjkahgfkadhgfajkdfhgfkahgagf

Documents