1

Svetosavlje.org::Biblioteka::::Latinica

Arhimandrit JUSTIN PopoviITIJA SVETIH19. JANUARITIJE PREPODOBNOG OCA NAEGMAKARIJA EGIPATSKOG[1]Otadbina ovog prepodobnog Makarija bee Egipat, selo Ptinapar. Roditelji njegovi ivljahu u Egiptu; imena im behu kao drevnim praocima Avramu i Sari: otac se Makarijev zvae Avram, i bee svetenik, a majka Sara. Poto behu bezdetni, oni se odvojie u pogledu brane postelje, ali se ne odvojie u pogledu ljubavi, i ivljahu dosta godina ne sjedinjujui se telesno, no sjedinjeni duhovno. Svoj ivot ukraavahu uzdranjem i postom, molitvama i bdenjima, milostinjama i gostoprimstvom, i mnogim drugim vrlinama. Po poputenju Bojem bi iznenadna najezda varvara na Egipat; varvari opljakae itelje Egipta, te i roditelji Makarijevi veoma osirotee, i pomiljahu da napuste svoju otadbinu. No jedne noi, Makarijevom ocu Avramu javi se u snu sveti patrijarh Avram, esna izgleda, svetle lepote, odee sjajne kao sunce. Teei ga i govorei mu da poloi nadu u Gospoda, on mu savetova da se ne udaljuje daleko, nego da se samo preseli u selo Ptinapar. I jo mu ree sveti Avram da ne liava sebe i suprugu svoju branog telesnog sjedinjenja, poto Bog hoe da ih blagoslovi blaenim plodom, kao to, - dodade, - blagoslovi mene kada se preselih u zemlju Hanansku, jer mi dade sina u starosti.Prenuvi se od sna, svetenik Avram ispria svoje vienje gospoi Sari, i oboje uznesoe zahvalnost Bogu, i ne oklevajui preselie se u pomenuto selo. To selo bee nedaleko od Nitrijske pustinje. Boji promisao preseli tamo Makarijeve roditelje, da bi njihov budui sin lake zavoleo Pustinjaki ivot. ivei u selu Ptinaparu otac Avram se veoma teko razbole, i oekivae smrt. No jedne noi, leei tako na bolesnikom odru, on malo zadrema, i imaae ovakvo vienje u snu: Aneo Boji izie iz oltara, priblii se njemu, i ree: Avrame, Avrame, ustani sa odra svoga! - A on mu odgovori: Bolan sam Gospode, i ne mogu da ustanem. - Onda ga Aneo blago uze za ruku, i krotkim glasom ree mu: Bog se smilovao na tebe, i uklanja bolest tvoju od tebe, i daje ti blagoslov svoj, jer e ena tvoja roditi tebi sina, istog imena sa blaenstvom[2], obitalite Svetoga Duha; on e anelski iveti na zemlji, i mnoge e privesti Bogu.Bolesnik se prenu iz sna od tog vienja, i odmah se oseti potpuno zdrav; i ustade ispunjen strahom i radou, i stade hodati, i ispria supruzi svojoj Sari sve to vide i u od Anela u vienju. A da je to istina, potvrivae njegovo iznenadno potpuno ozdravljenje od teke bolesti. I oboje zablagodarie Bogu svemilostivom dobrotvoru svom. Potom zatrudne Sara u starosti, i kada doe vreme, rodi muko dete, i nadenue mu ime Makarije, to znai blaeni, i prosvetie ga svetim krtenjem.Kada dete odraste i postade punoletno, i dobro izui Svete Knjige, roditelji, kao da zaboravie ta je aneo rekao u vienju o njemu, htedoe da ga ene, iako on nije hteo. On se na sve mogue naine otimao, elei da se vena sa jedinom besmrtnom nevestom: blaenim ivotom. Ipak se potini roditeljskoj volji, ali sa jednom blagom namerom u dui. Svadba se obavi, i mladenci uoe u lonicu. Mladoenja Makarije se napravi kao da ga spopade neka iznenadna bolest, i ne dotae se neveste, ve ist izae iz lonice. I svu nadu polaui u Boga, on samo k Njemu jedinome upirae oi srca svoga, i moljae My ce svom duom da mu podari da se to pre odrekne sveta i postane monah. Jednoga dana desi se da neki njegovi roaci pooe u Nitrijsku goru[3], da otuda donese alitru (= nitru), jer je tamo ima mnogo zbog ega se ta gora i naziva Nitrijska. Tada, po nareenju svojih roditelja, poe sa njima i Makarije. I kada dooe do Nitrijskog jezera, Makarije malo svrnu s puta, elei da se odmori. I zaspa. I vide u snu jednog divnog oveka, koji je blistao u svetlosti, i govorio mu: Pogledaj, Makarije, ova mesta u pustinji, i razgledaj ih, jer ti treba da se nastani u ovoj pustinji. - im vienje prestade, Makarije se tre iz sna, i razmiljae o onome to vide i to mu bi reeno. I bee u nedoumici, ta to treba da znai. Jer u to vreme jo ne bee pustinoitelja, osim Antonija Velikog, i Pavla Tivejskog negde u unutranjosti pustinje, za koga niko nije znao. Posle tri dana, Makarije se vrati iz Nitrije doma, i zatee svoju nevestu u stranoj groznici, ve na samrti. Ona i umre na njegove oi, i kao nevina devojka otide u ivot veni. Makarije toplo zahvali Bogu za ovo. I izvue iz toga pouku za sebe, govorei sebi: Makarije, pazi, i postaraj ce o dui svojoj, jer treba da i ti naskoro ostavi ovaj ivot. - I Makarije se ni o emu vie ne brinjae, ve stalno odlaae u hram Gospodnji, i itae Boanske Knjige. A roditelji, videi takav ivot njegov, ne usuivahu se ni da pomenu pred njim ensko ime, nego se radovahu zbog celomudrenosti njegove. Avram, otac njegov, ve bee veoma ostario, pa se i razbole. A izgubi i vid od starosti i bolesti. I blaeni Makarije sluae mu usrdno i briljivo. Zatim se i prestavi starac, i bi pribran k pretcima svojim. A est meseci po prestavljenju oca njegova Avrama, skona u Gospodu i gospoa Sara, mati Makarijeva.Poto po hrianskom obiaju sahrani svoje roditelje, Makarije postade potpuno slobodan, i razdavae potrebitima sve to mu bee ostalo iza roditelja. Samo mu tuga pritiskivae duu, to nije imao kome da otkrije tajnu srca svog i da dobije upustvo kome da se obrati i ko da ga naui bogougodnom ivotu. I moljae se svim srcem Bogu, da mu polje dobrog nastavnika, koji bi mu pokazao put spasenja.Utom doe praznik jednoga svetitelja, koga su Makarijevi roditelji sveano proslavljali. Po ugledu na svoje roditelje, Makarije spremi obed, ne samo radi suseda nego naroito radi sirotih i ubogih. Stojei tog dana u crkvi na molitvi, on ugleda jednog starog monaha gde ue u crkvu. Vlasi mu behu sede, brada mu bee do pojasa, u licu bee bled od isposnitva: pojava vrlo dostojanstvena i unutranji lik due njegove bee ukraen krasotama vrlina. Ovaj stari monah imao je ne mnogo daleko od tog sela svoju usamljeniku keliju na jednom usamljenom mestu. On se nije uopte pojavljivao. A ovom prilikom Bog tako udesi, te on doe u ovu seosku crkvu da se priesti svetim Tajnama. Posle svete litrugije zamoli Makarije ovog inoka da svrati kod njega na obed. Po zavrenom obilnom ugoenju, svi se razioe. A Makarije zadra malo inoka, i izdvojivi se sa njim nasamo, on pade k nogama starevim, i ree: Nemoj mi zabraniti, oe, da sutra doem tvojoj esnosti, jer hou da mi ti bude dobri savetnik za ivot koji treba da vodim. - Starac mu odgovori: Doi sinko, kada hoe. - I otide starac.Sutradan Makarije ode starcu, i kaza mu sve tajne srca svoga, kako eli svom duom da slui Gospodu, i moli starca da ga uputi ta treba da ini. A starac ga duekorisnim razgovorima zadra tog dana kod sebe. I na zahodu sunca prihvatie se malo hleba i soli. Posle toga starac naredi Makariju da otpoine. Sam pak stade na molitvu, i imajui um gore, duboko u noi, on pade u ushienje, i vide sabor belolikih monaha sa krilima, koji kruei oko Makarija govorahu: Ustani, Makarije i poni slubu naloenu ti od Boga! He odlai je za drugo vreme, jer lenj ovek ne ratuje, a vredan dobija nagradu. - Videvi to, boanstveni starac ispria izjutra Makariju. I ispraajui ga ree mu: Sinko, to hoe da ini, ini bre, jer te Bog poziva na spasenje mnogima. Stoga se otsada nemoj leniti na bogougodna dela! - I poto ga mnogo poui o molitvi i bdenju i postu, otpusti ga s mirom.Vrativi se doma, blaeni Makarije razdade sirotinji sve to je imao, ne ostavljajui nita za sebe. I poto se u toku nekoliko dana oslobodi svih itejskih briga, i sam postade siromah, doe opet starcu, predajui sebe potpuno na slatku slubu Gospodu. Starac s ljubavlju primi boanstvenog junou Makarija, pokaza mu poetke monakog usamljenikog molitvenog ivljenja, i naui ga, dolinom monasima, rukodelju kako da plete kotarice, a nedaleko od sebe naini mu i keliju, jer je starac voleo da sam ivi u Bogu. I odvede u tu keliju uenika, i dade mu potrebne zapovesti o molitvi, i o hrani, i o rukodelju.Tako blaeni Makarije krenu s Bogom tesnim putem monakog itija. I iz dana u dan napredovae u zakonu Gospodnjem. Posle nekog vremena episkop toga kraja doe u to selo. I saznavi od itelja toga sela za blaenog Makarija, pozva ga k sebi, i poto je bila velika potreba postavi ga za svetenika te crkve, iako je bio jo mlad. No posle ne mnogo dana dotui Makariju svetenika sluba, jer mu prekinu bezmolvije, molitveno usamljeniko tihovanje i on pobee odande, i nastani se negde blizu jednog drugog sela. Tu mu se pridrui jedan prost poboan ovek, i sluae mu: prodavao je njegovo rukodelje, i donosio mu hranu. A avo, ne podnosei da ga mlad monah gazi, ustajae i ratovae protiv njega raznovrsnim iskuenjima. Nekad mu vnuavae nedoline pomisli, a nekada navoae na njega privienja i straila. Jer dok je Makarije bdio na nonoj molitvi, avo iz temelja potresae keliju, a ponekad se u zmiju lretvarae, i gmizei po zemlji na njega navaljivae. A blaeni Makarije, ograujui sebe molitvom i krsnim znakom, ni u ta ne smatrae ova iskuenja, govorei s Davidom: Neu se bojati strahote none, ni strele koja leti danju, ni pomora koji ide po mraku (Ps. 90, 5-6).Poto lukavi nije mogao pobediti nepobedivog, on izvede protiv njega ovakvo lukavstvo. Jedan itelj toga sela imaae ker devojku, koju neki mladi proae sebi za enu. Ali poto bee siromah i priprost, roditelji ne okretahu glavu na mladia, ne elei da svoju ker dadu za njega. A devojka voljae toga mladia. I raspaljeni uzajamnom ljubavlju, oni se potajno dadoe jedno drugome. I devojka zatrudne. I kada upita mladia, ta da kae roditeljima; on imajui u sebi uitelja nevaljalstva, odgovori joj: Reci im, da ti je to uradio onaj pustinjak. - Ona poslua neastivi savet, i naotri jezik svoj kao zmija protiv nevinog monaha. A kada roditelji primetie da je ona trudna, stadoe je tui i pitati s kim je pala. Ona odgovori: S pustinjakom vaim, koga vi smatrate za sveca. Jer kada jednom bejah izvan sela, i kada se pribliih mestu gde on ivi, on me srete na putu i uini nasilje nada mnom. A ja od stida i straha nikome to nisam kazala dosada.Ove rei njene kao neke strele ranie njene roditelje i roake. I oni svi skupa poletee na svetitelja, dotrae do njegove kelije, viui i pretei, izvukoe ga iz kelije i tukoe dugo, pa ga sa sobom odvedoe u selo. A tamo sabrae polupane lonce, poaale grnce, drke od kraga; povezae ih, i obesie o vrat Makariju. I tako ga voahu po selu: strano ga ismevajui, bijui, udarajui, kosu mu upajui, nogama ga gazei, i viui: Ovaj monah silova nau devojku! Hajde, svi ga udarajte i bijte! - U tom se desi da tu prolaae jedan estit ovek, i kada vide ta se deava, upita one to su to radili: Dokle ete tui nevinog stranog monaha, ne ispitavi tano, da li je istina to mu se pripisuje? Jer smatram da to nije istina, ve je prosto kleveta. - Oni i ne obratie panju na rei ovoga oveka, nego produie svoje zlodelo. A onaj hristoljubac, koji Boga radi sluae Makariju, prodajui njegovo rukodelje iae iz daleka za Makarijem koga su vukli, stiae se i plakae, i ne mogae odbraniti i oteti Makarija iz ruku onih koji su ga kao psi mnogi opkoljavali. A oni se okrenue, pa i njemu stadoe pretiti, govorei: Eto ta uini pustinjak kome ti slui! - I tukoe Makarija motkama, dok ne zadovoljie svoj bes i gnev. I leae Makarije polumrtav na putu. A roditelji one devojke govorahu: Neemo ga pustiti, dok nam ne da jemce, da e izdravati ker nau, koja od njega zatrudne. - Makarije pak, jedva iv, ree onome koji mu sluae: Budi mi jemac, ovee! - A on, gotov i da umre za njega, primi se jemstva, pa uze Makarija, i jedva ga odvede u njegovu keliju, jer ne mogae ii od ljutih rana.Poto malo prezdravi, lati se rukodelja s velikom revnou, govorei sebi: Makarije, ima enu i decu, stoga treba dan i no da radi da ih hrani. - I pravljae kotarice, koje prodavae ovek to mu sluae i dobijeni novac slae devojci za izdravanje. A kada doe vreme da devojka rodi, postie je pravedna kazna Boja, jer bee pravednika oklevetala za bezakonje, i ne mogae da rodi. Mnogo dana i noi muila se uasno, gorko jauui od velikih bolova, jer dete nije moglo da izae iz nje. A i roditeljima njenim se kidalo srce, videi je u takvim mukama, i ne znajui ta da rade, govorahu: ta je ovo? - No tada devojka, i protiv volje svoje, kaza istinu, silno jauui: Teko meni kukavnoj! Zasluujem hiljade smrti, jer pravednika oklevetah, i slagah da me je on upropastio. A on je nevin. Mene je upropastio mladi, koji je eleo da me uzme za enu.Kada to ue njeni roditelji i svi blinji, zaprepastie se, jer ih spopade stid i strah to nevinom monahu, sluzi Bojem, tolika zla nanee. I vajkahu se, govorei: Avaj! teko nama! - Pronese se glas o tome po celom selu, i svi se slegoe, i staro i mlado, kui toga oveka, i sluahu gde devojka govori da je pustinjak nevin. I svi osuivahu sebe, i sami sebe nazivahu prokletima, jer su svi uestvovali u onom nemilosrdnom zlostavljanju svetitelja. I dogovorie se svi sa roditeljima te devojke, da otidu sluzi Bojem, i s plaem pripadnu k nogama njegovim, molei ga za oprotaj, eda ih ne bi postigao gnev Boji to su nevinome naneli nepravdu.uvi to, sluga i jemac Makarijev, sav radostan otra brzo k Makariju, i ree mu: Raduj se, oe Makarije, dananji dan nam je radostan i svetao, jer nekadanju sramotu Bog pretvori u slavu; i otsada sam ja slobodan od svoga jemstva, a ti si se pokazao bestrastan i pravedan i preslavan stradalnik. Jer nepravednicu onu, koja te okleveta i tolika ti zla priini, postie Boja kazna, te ne moe da se porodi, i priznade da si ti nevin, a da joj je to uradio neki mladi. I eto, svi itelji toga sela, i mlado i staro, hoe da dou kod tebe s pokajanjem, da proslave Boga za celomudrenost tvoju i trpljenje tvoje, i da izmole oprotaj od tebe, da ih ne bi postigla neka kazna Boja to ti toliko zlo nanee.Kada to u smirenoumni Makarije, bi mu teko, jer nije eleo potovanje i slavu ljudi. Milije mu bee primati od ljudi sramotu nego poasti. I im pade no, on se die i pobee odatle. I otide najpre u Nitrijsku goru, gde je ono nekada spavao i imao u snu vienje. Tu proive tri godine u jednoj peini. Zatim otide kod Antonija Velikog, koji se podvizavao na Faranskoj Gori[4], jer je sluao o njemu jo dok je u svetu bio, i eleo je da ga vidi. Prepodobni Antonije ga s ljubavlju primi. I Makarije postade njegov bliski uenik, i proive pored prepodobnoga dosta vremena, uei se od njega savrenom itiju u vrlinama, i ugledajui se u svemu na oca svog.Zatim ga prepodobni Antonije otpusti, i on otide u Skitsku pustinju[5] na naroiti ivot. I pokaza mnoge podvige, i toliko uspe u monatvu da prevazie drugu bratiju. I nazivahu ga bratija "mladi starac", jer u mladim godinama pokaza starako itije. A ca demonima voae borbu i danju i nou. Jer ponekad se oni otvoreno preobraavahu u razna oblija i privienja, kao naoruani ratnici na konjima, koji tre u bitku. I estoko napadahu na njega sa grajom, hukom i strahovitom bukom, pokuavajui da ga ubiju. Ponekad pak nevidljivo mu navoahu razne strasti sa neistim pomislima, i muahu se da pomou svakovrsnih lukavstava potkopaju i razore tvravu, Hristom osnovanu. Ali nikako ne mogahu da nakode junakom borcu, koji svu nadu poloi u Boga, i davidski govorae: Oni su naoruani, i na konjima, a ja ime Gospodnje prizivam, da ih saplete i obori (Ps. 19, 8.9); ja u Boga uiniti svojom silom, i On e unititi neprijatelje moje demone koji mi dosauju.Jedne noi dok je blaeni spavao, opkolie ga mnogi demoni, budei ga i govorei mu: Ustani i pevaj s nama! nemoj spavati! - A prepodobni, prozrevi lukavstvo njihovo, ne htede ustati nego im ree: Idite od mene prokleti u oganj veni, pripremljen ocu vaem Satani i vama! - Oni mu rekoe: Ti huli na nas, odgovarajui nam tako nepravino. - Koji to od demona ikoga pobuuje na slavljenje Boga, ili upuuje na vrlinu? - A oni, iako mu mnogo govorahu da ustane, ne uspee da ga dignu. Tada, ne podnosei to ih on toliko potcenjuje, razjareni skoie svi na njega i stadoe ga tui. A svetitelj zavapi: Hriste, pomozi mi, i izbavi me od ovih to meopkolie, jer me opkolie kao psi mnogi, i razjapie eljusti svoje na me. - I tog asa svi demoni iezoe s hukom.Jednom prilikom prepodobni nakupi u pustinji palmove granice za pletenje kotarica. I kad ih nosae u keliju, srete ga na putu avo sa srpom, i htede da ga udari, ali ne mogade. I ree mu: Veliku muku imam od tebe, Makarije, jer ne mogu da te savladam. Eto, sve to ti radi, radim i ja: ti posti, i ja uopte ne jedem; ti bdi, i ja nikada ne spavam. Ima samo jedno ime me pobeuje. - A ta je to? upita ga Makarije. - Tvoje smirenje, odgovori avo, i zbog njega ti ne mogu nita.Kada blaenom Makariju bee etrdeset godina, on dobi od Boga dar isceljivanja i prorotva i vlast nad neistim dusima. I udostojen svetenikog ina, ava postade otac onima koji ivljahu u Skitu. O njegovoj hrani i piu, i kako se postio, ne treba mnogo ni govoriti. Jer se tamo niko ni od najlenjivijih monaha ne prejedae, niti ko iziskivae neka bolja jela. I to sa dva razloga: prvo, zbog velike oskudice na tom mestu u onome to je potrebno; i drugo, zbog boanstvene revnosti mnogih tamonjih otaca, od kojih se svaki starao da u isposnikom ivotu druge podraava, pa ak i prevazie.O drugim pak podvizima ovog nebeskog oveka Makarija, priae se meu ocima da je um njegov neprestano bio uznesen k Bogu, i da je umom svojim vei deo vremena bio priljubljen uz Boga nego uz stvari ovoga sveta. A pohaae oca i uitelja svog, Antonija Velikog, i voae s njim duhovne razgovore, i mnoge pouke od njega dobijae. A bi udostojen sa jo dvojicom uenika Antonijevih da prisustvuje blaenoj konini Antonijevoj, i dobi od Antonija kao najbogatije nasledstvo tap, kojim je Antonije pri putovanju podravao svoje nemono telo, iznureno starou i isposnikim podvizima. A ca tapom dobi i dvostruko duh Antonijev, kao Jelisej od Ilije.Prepodobni Makarije inio je i divna udesa. Vreme je da se to i o njima kae. - Jedan greholjubivi Egipanin raspali se grehovnom eljom prema jednoj lepoj tuoj eni. No poto je ne mogae skloniti na preljubu zbog njene celomudrenosti i istote, i zbog njene ljubavi prema muu, to on ode jednome vraaru. I zamoli vraara da uini da ta ena, ili zavoli njega, ili da je mu omrzne i najuri. Nagraen bogato od ovog Egipanina, vraar pristade. I onda upotrebi svoja uobiajena lukavstva, trudei se da raznim inima navede celomudrenu enu na preljubu. Ali ne uspe u tome, jer ena bee nepokolebljiva duha i vrste volje. Onda vraar uini ovo: omaija oi svih koji je pogledaju tako, da svakome ona izgleda kobila a ne ena. - I kada njen mu doe doma, i vide mesto nje kobilu, on se zaprepasti i zbuni ta je to, jer kobila leae na njegovoj postelji. On joj se obrati reima, ali ne dobi od nje odgovor, samo gledae gde se ona ljuti. Ipak je znao da je to njegova ena, i prozre u tome avolju pakost da su ravi ljudi uinili da ona izgleda kao kobila. Zbog toga se veoma oalosti, i plakae. Onda pozva svetenike i pokaza im enu svoju. Ali ni oni ne mogoe objasniti ta se to desilo s njom, kako je i radi ega pretvorena u kobilu. Jer i njihove oi, kao opinjene, gledahu u njoj kobilu. A ona, kako se to s njom desi, ne okusi nikakvu hranu, ni sena kao kobila, ni hleba kao ljudsko bie. Tada pade njenom muu na pamet da je vodi u pustinju prepodobnom ocu Makariju. I poto joj kao kobili metnu uzdu, povede enu svoju u ivotinjskom obliku. I kada se priblii keliji prepodobnoga, bratija koji behu napolju stadoe negodovati na njega to hoe da sa konjem ue u manastir. A on im ree: Dooh ovde, da ova ivotinja dobije milost od Gospoda molitvama svetog Makarija. - Upitan od inoka, kakvo joj se zlo desilo, on odgovori: Ovu ivotinju koju vidite, to je moja ena. Ali kako se pretvori u ivotinju, ne znam; i ve je trei dan kako nita ne jede. - uvi to, bratija otidoe i izvestie svetitelja, kome to ve bee otkriveno, i on se moljae Bogu za nju. Obavetavajun ga o tome, oni dovedoe i samu ivotinju da mu je pokau. A on im ree: Vi ste sami ivotinje, jer imate ivotinjske oi. A ona je onakva ena kakva je i sazdana, i njena se priroda nije promenila u neto drugo, samo tako izgleda vaim oima koje su opinjene maijama. - Tada svetitelj osveti vodu, i izli je na njenu glavu molei se. I tog asa uini te se ena pokaza u svom prvobitnom obliku, i svi gledajui je videe da je ena ljudskoga lica. I naredi te joj dadoe da jede. I tako je potpuno isceli. I prinesoe blagodarnost Bogu i mu i ena i svi koji videe ovo divno udo. A svetitelj poui enu da esto ide u svetu crkvu i prieuje se svetim Tajnama Hristovim. Jer ree eni, ova napast te je snala to se ve pet nedelja nisi priestila boanskim Tajnama. - Poto tako poui i posavetova oboje, otpusti ih s mirom. - Isto tako molitvom isceli i jednu devojku, od arobnjaka pretvorenu u magaricu, koju njeni roditelji behu doveli svetitelju. A drugu devojku, koja bee sva u ranama po kojima gmiahu crvi, isceli pomazavi je jelejem.Mnogi posetioci dosaivahu prepodobnom Makariju. Jedni su mu dolazili radi molitve i blagoslova, i radi korisnih saveta, a drugi radi isceljenja. Zbog toga svetitelj iskopa ispod svoje kelije peinu duboku oko pola stadije, u koju se skrivae od posetioca koji su mu dolazili u nevreme i naruavali mu bogomislije i molitvu.Blaeni Makarije je imao toliku blagodat od Boga, da je i mrtve vaskrsavao. Jeretik neki Jerakit, koji je govorio da nema vaskrsenja mrtvih, doe iz Egipta, i svojim uenjem smuivae bratiju u pustinji. On poseti i prepodobnog Makarija. I pred velikim skupom bratije prepirae se s njim o veri; i ismevae prosto izraavanje svetiteljevo, jer sam bee krasnoreiv. A kada svetitelj vide da su bratija pokolebana u veri, ree jeretiku: Kakva je korist prepirati se reima, kada to vie kodi sluaocima nego to koristi? Hajdemo na groblje, gde su sahranjeni umrla u Gospodu bratija naa, i kome od nas Gospod da da vaskrsne mrtvaca iz groba da svi vide, onoga je vera prava i od Boga posvedoena. - Ovaj predlog prepodobnoga dopade se svoj bratiji, i odoe na groblje. Tada Makarije predloi Jerakitu, da dozove iz groba jednog mrtvaca. A on odgovori: Ti najpre uini to, jer si ti to predloio. - Onda se Makarije dade na molitvu pred Gospodom, i poto se dugo molio, podie oi svoje k nebu i ree: Ti Gospode, sam pokai ija je vera bolja. A to e pokazati, kada naredi da ustane jedan ovdanji mrtvac. - Rekavi to, on pozva po imenu jednoga brata koji nedavno bee sahranjen, i odmah mrtvac odgovori iz groba, A bratija brzo otkopae grob, i naoe vaskrslog brata, i razdreivi poveze to behu na njemu, izvedoe ga iva. - Kad Jerakit to vide, veoma se prepade, i nae da bega. Sva ga bratija pojuri kao vraga, i oterae ga daleko od toga kraja.Prepodobni Makarije vaskrse i drugog mrtvaca. O tome ava Sisoje pria ovo: Bejah u skitu sa ocem Makarijem, i nastade vreme etve. Tada nas sedmoro odosmo i najmismo se da anjemo. I jedna udovica sabirae klasje za nama i neprestano plakae. A Makarije dozva gospodara te njive i upita ga: ta je ovoj starici te neprestano plae? - A on ispria Makariju kako mu njen uze zalog od jednog oveka, i iznenada umre, ne rekavi joj gde ga je ostavio, i sada gospodar toga zaloga hoe da nju i decu njenu uzme kao robinju. Ree mu Makarije: Kai joj da doe k nama u podne kada se odmaramo. - I kada ta udovica doe u podne, upita je starac: Zato neprestano plae?- Ona mu odgovori: Mu moj umre iznenada, a bio je od jednoga oveka uzeo zlato na uvanje, i nije mi kazao gde ga je sakrio.- Starac joj ree: Hajde, pokai nam grob svoga mua. - I uzevi bratiju, poe sa njom. A kad dooe do groba, ree starac udovici: Idi domu svom. - I poto se pomoli Bogu. starac viknu mrtvaca, pitajui ga: Gde si ostavio tue blago? - A on odgovori iz groba: Sakrih ga y domu mom ispod nogara postelje moje. - Ree mu starac: Zaspi opet do vaskrsenja. - A bratija, videvi to, od straha pripadoe k nogama njegovim. Starac im ree: Ovo bi ne zbog mene, jer sam ja nita, nego zbog udovice i siroadi njene uini Bog ovo. Ovo pak znajte: Bog hoe da dua bude bezgrena, i ona dobija to god ite od Njega.- Onda otide i kaza udovici gde se nalazi blago. I ona ga uze i odnese sopstveniku, i oslobodi ropstva sebe i decu svoju. I svi koji ue to, proslavie Boga.Prepodobni Makarije vaskrse i treeg mrtvaca. O tome pie prezviter Rufin ovako: Jednom se u okolini dogodi ubistvo. I okrivie za to jednog nevinog oveka. On pobee u keliju svetoga. I dooe po njega, i htedoe da ga odvedu kao ubicu, i predadu sudu. No on se kunjae i zaklinjae da je nevin u krvi ubijenoga, ali oni tvrahu da je kriv. I poto se dugo prepirahu i svaahu, Makarije upita: Gde je ubijeni sahranjen? - I ustavi, otide s njima na grob njegov. I preklonivi kolena, moljae se dugo. Zatim ree prisutnima: Sada e Gospod pokazati da li je ovaj ovek zaista kriv u ubistvu, kako to vi tvrdite. - I gromko viknu ubijenoga po imenu, i on se odazva iz groba. I svetitelj mu ree: Zaklinjem te verom Hristovom, da nam kae, da li te je ovaj ovek ubio? - A on sasvim jasno odgovori iz groba, da ga taj ovek nije ubio, i da ga na pravdi Boga okrivljuju. Zaprepaeni ovakvim udom, svi prisutni padoe na zemlju. Zatim pripadoe k nogama svetiteljevim, i molie ga da opet upita mrtvaca u grobu, da im kae ko ga je ubio. Tada prepodobni ree: To neu da ga pitam, jer mi je dosta da nevinog spasem od napasti; a da krivca predajem sudu, to nije moje.Jednom dovedoe prepodobnom jednoga mladia. Dovede ga majka plaui, jer sin njen bee besomuan. A bee vezan, i drahu ga dva oveka. Mladi imaae u sebi demona prodrljivosti. Jeo je po tri velika hleba, i pio po veliko vedro vode, pa sve to povraao kao neku paru i dim, jer su u njemu kao u vatri sagorevali hrana i pie. A kada mu majka ne bi davala da tako mnogo jede i pije, on bi esto jeo svoju pogan i pio svoju mokrau. Zbog toga majka njegova plaui moljae prepodobnog Makarija, da se smiluje na njenog sina i da ga isceli od takve besomunosti. I prepodobni se stade usrdno moliti Bogu za njega. I posle prvog i drugog dana bi lake mladiu, i traae manje da jede. Onda svetitelj upita njegovu majku: Koliko hoe da tvoj sin jede? Ona odgovori: Deset litre hleba. - A svetitelj, prekoravajui je ree joj: eno, zato tako mnogo trai? - Poto je blaeni sedam dana postio i molio se za mladia, izagna iz njega demone, i uini da mu bude dosta tri litre hleba dnevno. I jo mu naredi da ne provodi ivot u lenosti, nego da radi svojim rukama. I tako blagodau Bojom predade potpuno zdravog mladia majci njegovoj, i otpusti s mirom.Jednom prilikom krenu prepodobni iz Skita u Terinut, i usput zanoi na nekom neznaboakom groblju. A tu behu stare kosti. On uze jednu i metnu je sebi pod glavu. Videvi takvu smelost njegovu, demoni se naljutie na njega, i elei da ga uplae, povikae enskim glasom: O, ti, idi u kupatilo da se okupa! - A drugi demon odazva se iz mrtve kosti to bee pod starevom glavom, govorei: Na meni lei jedan stranac, te ne mogu da doem. - Starac se ne uplai, nego smelo udarae kost onu, govorei: Ustani i idi, ako moe. - Kada to ue demoni, povikae gromko, govorei: Zaista si nas pobedio! - i utekoe posramljeni.Hodei po pustinji, ava Makarije nae suhu lobanju ljudsku gde lei na zemlji. On je tapom prevrnu, i uini mu se kao da iz nje doe neki glas. I upita je starac: Ko si? - Lobanja odgovori: Ja bejah poglavica idolskih reeva koji su na ovom mestu iveli. A ti si ava Makarije ispunjen Duhom Bojim, jer im se saali na one to su u mukama i pomoli se, oni oseaju neko olakanje. - Upita starac: A kakva je ta vaa olakica ili muka, reci mi? - Lobanja odgovori jecajui: Koliko je daleko nebo od zemlje, tako je veliki oganj, u kome se mi nalazimo, odasvud paljeni od glave do pete. I ne moemo da vidimo lice jedan drugome. A kada se ti moli za nas, onda vidimo jedan drugoga delimino. I to nam biva umesto olakice. - uvi to, starac zaplaka, i ree: Teko danu u koji ovek prestupi zapovest Boju. - I opet upita onu lobanju: Ima li koja druga vea muka? - Lobanja odgovori: Postoje ispod nas druge muke mnogo dublje. - I kada starac upita: Ko se nalazi u tim tako dubokim mukama? kost odgovori: Mi koji nismo znali Boga, ipak oseamo pomalo milosre njegovo. Ali oni, koji su poznali Boga, pa Ga se zatim odrekli, i nisu zapovesti njegove drali, mue se ispod nas u vrlo stranim i neiskazanim mukama. - Tada sveti Makarije uze onu lobanju, zakopa je u zemlju, i otide.Posle toga prepodobni starac ivljae odvojeno u jednoj keliji u velikoj pustinji, a manastir bee nie od njega u drugoj pustinji i imaae mnogo monaha. Sedei jednom kraj puta, starac vide avola gde ide u obliku oveka, a na sebi imaae dlakavu odeu, i o svakoj dlaci visae po tikvica. I upita ga starac: Kuda ide, nevaljale? - On odgovori: Idem da iskuavam bratiju. - Upita ga starac: A to e ti te tikvice to nosi? - Odgovori avo: Nosim bratiji jestiva. - Starac upita: Je li u svima njima jestivo? - On odgovori: Da. Jer ako se nekom ne dopadne jedno, ponudiu mu drugo, i sva redom, tako da svaki dobije po jedno. - Rekavi to, avo otide. A starac ostade kraj puta dok se avo ne vrati. I kad se ovaj vrati, upita ga: Je si li dobro proao? - On odgovori: Ravo; kakvo mi dobro? - Starac ga upita: Zato? - On odgovori: Zato to svi monasi behu zli prema meni i protivni, i niko me ne primi. - Starac upita: Zar meu njima nema nijednoga prijatelja? - Bavo odgovori: Imam samo jednoga monaha, koji me slua; i kada doem k njemu, on se vrti preda mnom kao igra. - Upita starac: Kako se zove taj monah? - Teopempt, odgovori avo, i otide.Onda ava Makarije ustade i poe u donju pustinju u taj manastir. I kad ue bratija, izioe mu s palmovim granicama. I svaki spremae svoju keliju, drei da e starac svratiti kod njega. A on upita: Ko je Teopempt? - Pokazae mu ga, i on ue k njemu u keliju. I Teopempt ga primi kao oca, radujui se. I kada stadoe nasamo razgovarati, upita ga starac: Kako ivi, brate? On odgovori: Molitvama tvojim dobro. Starac upita: He dosauju li ti neke rave pomisli? - Sada mi je dobro, odgovori brat, jer se stiae da ispovedi svoje sramne pomisli. Tada starac ree: Eto, ja, koliko godina postim i podvizavam se i svi me uvaavaju, ali meni i u ovim starakim godinama jo dosauje neisti duh bluda. Na to Teopempt ree: Zaista oe, mnome vlada duh bluda. - A starac ga raspitivae i za druge misli koje upropauju duu njegovu. I brat ih sve ispovedi. Zatim prepodobni upita brata: Kako posti? On odgovori: Do tri sata popodne. Svetitelj mu ree: Posti do veera, i gladuj, i ui se od Evanelja i od drugih Svetih Knjiga da svagda upranjava bogomislije. I ako ti naie rava iomisao, ne primaj je; i neka ti se um nikada ne vue po zemlji dole, nego uvek gledaj gope, i Bog e ti pomoi.Poto tako uvrsti brata, otac Makarije ode u svoju pustinju. I kada seae kraj puta, opet ugleda onog istog avola gde ide, i upita ga: Kuda ide? Bavo odgovori: Idem da iskuavam bratiju. - Rekavi to, proe. A kada se opet vraae otuda, upita ga svetitelj: Kako su bratija? avo odgovori: Svi se pokazae zli prema meni. Pa i onaj to mi ranije bee prijatelj i sluae me, sad se pokvario, i nee da uje za mene. On se najgore pokazao. I zakleh se da tamo vie ne idem, osim posle dugo vremena. Rekavi to, otide. A svetitelj se povrati u svoju keliju.Jednom dooe prepodobnom Makariju u Skit dva mlada stranca, jedan bradat a drugi osav, i zapitae ga: Gde je kelija oca Makarija? A on ree: ta hoete od njega? Odgovorie: Sluali smo o njemu i o ivotu otaca to su u Skitu, i doosmo da ga vidimo. Ree im starac. Ja sam. A oni mu se poklonie do zemlje, govorei: elimo da ovde ostanemo. Starac pak, videi da su jo mladi, i da su od bogatih, ree: He moete ovde ostati. Odgovori mlai: Ako nam ne da da ovde ostanemo, mi emo otii na drugo mesto. A starac pomisli u sebi: Zato da ih teram? Sablaznie se. Primiu ih, dakle, jer e ih sam pustinjaki trud naterati da bee odavde. I ree im: Dobro, ostanite, i nainite sebi kolibu, ako moete. I dade im sekiru, i kotaricu punu hleba, i soli. I odvevi ih daleko, pokaza im mesto na jednoj suroj steni, i ree: Tu nainite sebi kolibu, poto prethodno dovuete drva iz ume, i onda tu ivite. - Jer smatrae starac da e oni pobei od truda. A oni ga upitae: ta rade monasi? Starac ree: Pletu vrvce od palmovih granica, i prave od njih kotarice. Tako radite i vi, pa kotarice dajte crkvenjacima, oni e prodavati, i donositi vam hleba i soli. - I prepodobni otide od njih. A oni s velikim trpljenjem raahu to im bee zapoveeno, i tri godine ne dooe k ocu Makariju.Setivi se ove dvojice mladia, otac Makarije ree u sebi: ta li oni rade, te ne dolaze k meni da pitaju za pomisli svoje? Drugi dolaze izdaleka, a ovi ive blie i ne dolaze. - Jer ta dva brata nisu odlazili nikome, samo su utke odlazili u crkvu radi prieivanja svetim Tajnama. Starac se pomoli Bogu, postei jednu sedmicu, da mu otkrije ta oni rade. I posle toga otide k njima da vidi kako ive. I kad kucnu na vrata, oni otvorie, i ugledavi oveka Bojeg poklonie mu se do zemlje. A starac, poto satvori molitvu, sede. Stariji dade znak mlaem da izae, a sam sede i stade plesti kotaricu, ne govorei nita. I u tri sata kucnu mlai i ue, i skuva mado orbice, postavi trpezu, metnu tri pareta hleba, i ostade stojei i utei. Starac ree: Hajdete da jedemo. - I jedoe, i zahvalie Gospodu. I mlai donese vode, te pie. A kada pade vee, upitae oca: Hoe li da ide, oe? On im odgovori: Neu, nego u ovde noiti. - I prostree za njega rogozu u jednom uglu elije, a y drugom uglu postavie drugu rogozu za sebe. Nastade no, i oni otpoinue. A sveti Makarije se moljae Bogu da mu otkrije njihovu vrlinu. I otvori se krov na kolibi, i sinu svetlost. A ona dva brata ne videe svetlost, i miljahu da starac spava. Stariji drmnu mlaeg, i ustadoe oba; i opasavi se, podigoe ruke k nebu, i moljahu se tajno. I vide prepodobi gde demoni kao muve nasru na mlaeg, i jedni hoe da mu sednu na usne, drugi na oi. A Aneo Boji stajae sa plamenim maem i branjae ga i odgonjae od njega demone. Starijem pak demoni se ne mogahu ni pribliiti. A u zoru oni oba opet otpoinue. Prepodobni Makarije se napravi kao da se tre od sna, i svi ustadoe. I stariji brat upita: Oe, hoe li da itamo dvanaest psalmova? Starac odgovori: Da. I najpre pevae mlai; i posle svakog stiha izlaae iz njegovih usta plamena svea i uzlaae na nebo. Onda stade stariji pevati, i iz njegovih usta izlaae plamen kao mlaz i dosezae do neba. A poto zavrie psalmopjenije, starac im na rastanku ree: Molite se za mene! A oni mu se utke poklonie do zemlje. I otide od njih ava. I bi mu jasno, da je stariji savren u vrlini, a da se sa mlaim jo bori avo. I posle ne mnogo dana usnu u Gospodu stariji, a tri dana posle njega prestavi se i mlai. I kada su neki oci dolazili kod ave Makarija, on ih je vodio u kolibu ona dva brata, i govorio: Hodite da vidite mesto, na kome su se podvizavali velike sluge Hristove.Jednom kada se prepodobni molio Bogu, doe mu glas govorei: Makarije, jo nisi dostigao visinu dveju ena to zajedno ive u oblinjem gradu. - uvi to, starac uze svoj tap, i otide u spomenuti grad. I naavi njihov dom, kucnu u vrata, i odmah izae jedna od njih, i primi ga s velikom radou. Dozvavi ih obadve, starac im se obrati ovako: Zbog vas sam toliki put potegao: doao sam iz daleke pustinje, da bih saznao dela vaa. Recite mi ih, ne skrivajui nita. - A ene odgovorie starcu: Veruj nam, sveti oe, da ni prole noi ne besmo slobodne u postelji od mueva naih. Kakva onda dela trai od nas? - A starac nastojavae molei ih, da mu otkriju nain svoga ivota. I one, nemajui kud, rekoe: Mi smo roake, jer smo se udale za dva brata. I ivei zajedno petnaest godina u jednom domu, mi nismo jedna drugoj rekle nijednu ravu ili runu re, niti smo se svadile. I sve do sada ivimo u svetu. Besmo se dogovorile da ostavimo svoje telesne mueve, i da otidemo meu svete deve koje Bogu slue, ali ne mogosmo umoliti svoje mueve, da nas puste, mada smo ih sa mnogim suzama molile i preklinjale. Poto nam se ne ispuni ta elja, mi se zavetovasmo pred Bogom i meu sobom, da sve do smrti svoje ne reknemo nijednu svetovnu re. - uvi to, sveti Makarije ree: Zaista, Bog ne trai ni deve, ni udate, ni monahe, ni mirjane, ve dobru volju, i nju prima kao samo delo, i svakome po njegovoj dobroj volji daje Svetoga Duha, koji dejstvuje i rukovodi ivotom svakoga koji hoe da se spase.U dane ovog prepodobnog Makarija Egipatskog zasija vrlinama u tim istim pustinjama drugi Makarije: prepodobni Makarije Aleksandrijski, koji bee prezviter manastira zvanog Kelije[6]. To mesto, zvano Kelije, nalazilo se u pustinji izmeu Nitrije i Skita. Ovaj blaeni Makarije Aleksandrijski esto je poseivao svetog Makarija Egipatskog, i oni su mnogo puta zajedno putovali po pustinji, jer su imali veliku ljubav jedan za drugog. A kada se u ta vremena zacari zloestivi Valent, arijanac, nastade veliko gonjenje na pravoslavne. Jer u Aleksandriju doe neki Lukije, episkop arijanski, sa velikom vojskom, i otera sa prestola blaenog Petra episkopa, koji bee posle svetog Atanasija Velikog. Lukije posla vojsku da i iz pustinje proteraju sve svete oce, a najpre obadva Makarija. Njih obojicu utovarie u lau i odvedoe na neko daleko ostrvo, na kome bee nepoznat Hristos Bog, a oboavahu se idoli kao bogovi. Na tom ostrvu bee u idolskog reca ki besomuna. Ona oseti dolazak svetih Makarija, i drugih prepodobnih otaca sa njima, i potra im u susret viui: Zato dooste ovde, jer je ostrvo ovo nae staro obitalite? - A oni satvorivi molitvu, isterae demona iz nje, i potpuno je ozdravie. Kada to vide njen otac, idolski rec, odmah poverova u Hrista i krsti se. Isto tako i svi itelji toga ostrva primie svetu veru i svoje idolite pretvorie u svetu crkvu. Kada to saznade zloestivi episkop Lukije, zastide se to je tako velike oce prognao iz njihovih obitelji, i posla potajno te vrati obadva blaena Makarija na njihova mesta, i sve ostale oce to behu s njima. I opet svetog Makarija Egipatskog primi Skitska pustinja, a Aleksandrijskog - Kelije.Prepodobnom ocu naem Makariju Velikom Egipatskom sa svih strana dolaahu mnogi: jedni radi pouke i duhovne koristi, a drugi radi isceljenja. I mnotvo bolesnika sticahu se k njemu. Zbog toga bi potrebno da se podigne gostoprimnica, kako bi u njoj stanovali posetioci i bolesnici. I on podie gostoprimnicu. I svakog dana pomazujui svetim jelejem po jednoga bolesnika, isceljivae ga i otputae. Nije odmah isceljivao sve, da bi se zadrali kod njega koji dan, te pored isceljenja tela dobijali i isceljenje due, sluajui njegove bogonadahnute pouke. A odredi jednog od bratije da slui u gostoprimnici. No ovaj, potstaknut od demona, podade se strasti srebroljublja, i od onoga to je bilo odreeno za sirotinju on skrivae po neto za sebe. Prepodobni Makarije ga savetovae, govorei mu: Brate Jovane, posluaj me, i primi moj savet koji e ti biti od koristi. Tebe kua duh srebroljublja, jer mi tako bi otkriveno o tebi. I znam, ako poslua moj savet i prekine sa tim ravim delom, uspee u delima Bojim, i proslavie se na ovome mestu, i bolest se nee pribliiti telu tvom i skonae u strahu Bojem. A ako ne poslua zavrie kao Gijezije, razbolee se od gube. No Jovan ne poslua svetitelja, i ne prestade sa svojom ravom navikom. On i dalje prisvajae sebi od onoga to bee odreeno za sirotinju, robujui srebroljublju, koje Judi stavi omu na vrat. I na petnaest ili dvadeset godina posle prestavljenja svetog Makarija, Jovan se razbole od gube, i celo mu telo bee pokriveno ranama. I tako on pogubi ne samo prigrabljeni novac, nego i duu svoju nesrenu.Kad je jednom prilikom prepodobni putovao iz Skita u Nitrijsku Goru, i kad ve bee blizu, ree svome ueniku: Pohitaj malo ispred mene. - Pourivi, uenik srete jednog idolskog reca, koji je brzo iao i nosio jedno veliko drvo. A brat povika k njemu: Ej ti demone, kuda ide? - rec se zaustavi, i silno ga izbi, i ostavi ga jedva iva, i urno produi put. Malo dalje putem srete ga ava Makarije, i ree mu: Spasavaj se, trudoljupe, spasavaj se! A on se zaudi, i upita oca: Kakvo dobro vidi u meni, te me takvim reima pozdravlja? - Starac odgovori: Vidim da si trudbenik. - rec ree: Od tvojih rei, oe, obuze me milina, jer osetih da si Boji ovek. A jedan drugi inok srete me malo pre, i uvredi me, i ja ga izbih namrtvo. - I pripade rec k svetitelju, i grlei mu noge ree: Neu te ostaviti, oe, dok me ne naini hrianinom i inokom. - I poe sa svetim Makarijem. I kad odmakoe, naoe brata gde lei na putu jedva iv, uzee ga i odnee u crkvu, koja se nalazi u Nitrijskoj Gori. A kada nitrijski oci videe gde sa prepodobnim Makarijem ide idolski rec zaudie se. I poto reca krstie, zamonaie ga. I zbog njega mnogi jelini postadoe hriani. I govorae ava Makarije: Rava re i dobre ljude ini ravima, a dobra re i rave ljude ini dobrima.Kada se jednom prepodobni Makarije nalazio u obitelji ave Pamva, rekoe mu starci: Oe, reci bratiji koju pouku. - A on im odgovori: Oprostite mi, jo nisam monah, ali sam video monahe. Jer kada sam jednom sedeo u svojoj keliji u Skitu, pojavi se u meni misao da idem u unutranjost pustinje, da tamo vidim neto. I sa tom milju ja sam se borio pet godina, bojei se da to nije neko iskuenje od demona. Ali poto me ta misao ne naputae ja otidoh u udaljenu pustinju, i naoh tamo barutinu i usred nje ostrvo. I dooe zveri pustinjske da piju vode, i meu njima ugledah dva naga oveka, i telo se moje uplai, jer miljah da su to duhovi. A oni, kad me videe uplaena, rekoe mi: He boj se, jer i mi smo ljudi. Ja ih upitah: Odakle dooste u ovu pustinju? Odgovorie mi: Mi smo iz opteia; i dogovorismo se te doosmo ovde. I ve je trideset godina kako smo napustili obitelj. Jedan je od nas Egipanin, a lrugi Libijac. - I upitae me: Kako je sada u svetu? Je li zemlja kao obino plodorodna? Ja im odgovorih: Da. I opet ih upitah: Kako mogu biti monah? - Oni mi odgovorie: Ako se ovek ne odree svega to je u svetu, ne moe biti monah. - I rekoh im: Slab sam, i ne mogu da budem kao vi. - Oni mi rekoe: Ako ne moe da bude kao mi, onda sedi u keliji, i oplakuj grehe svoje. - I opet ih upitah: Za vreme zime, zar se ne smrzavate? i za vreme letnjih ega, zar sunce ne opaljuje tela vaa? - A oni odgovorie: Bog je tako udesio, da zimi ne patimo od mraza, ni leti od ege. - Zato vam rekoh, brao, da jo nisam postao monah, ali sam video monahe.Neki oci upitae avu Makarija: Zato si tako suv? - Jer ne samo kada se postio, nego i kada je jeo, telo njegovo vazda bee suvo. Odgovori im starac: arka, kojim se arkaju drva i suvarci na vatri, uvek se ognjem opaljuje; tako i oveku, ako um svoj pogruzi u strahu Bojem i stalno razmilja o Stranom sudu i ognju gejenskom, sam taj strah jede telo njegovo i sui kosti njegove. - Opet ga upitae bratija: Oe, kako treba da se molimo? Odgovori im starac: Nisu potrebne mnoge rei, nego treba podignuti ruke i govoriti: Gospode, kako hoe i kako zna, pomiluj me! - A ako naie iskuenje, treba govoriti: Gospode, pomiluj! - I Gospod zna ta je nama na korist, i uinie s nama po milosti Svojoj.Ava Isaija ree avi Makariju: Kai mi koju pouku, oe. Starac mu ree: Begaj od ljudi. Upita ga ava Isaija: A ta to znai begati od ljudi? Starac mu odgovori: Sedi u svojoj keliji, i oplakuj grehe svoje. - A ueniku svome Pafnutiju ree: Nikom ne ini naao, nikoga ne klevetaj. Postupa li tako, spae se. - Opet ree starac: Nemoj se baviti u keliji brata koji je na zlu glasu.Avi Makariju doe brat neki, i upita ga: Reci mi re kojom u se spasti? Starac mu odgovori: Idi na groblje, i grdi mrtvace. - I brat otide na groblje, izgrdi mrtvace, i kamenjem izudara grobove, pa se vrati i ispria starcu ta je uradio. A starac ga upita: Nita li ti ne rekoe? Nita, odgovori ovaj. Onda mu starac ree: Idi opet, i pohvali ih. I otide, i poe pohvalama obasipati mrtvace, govorei: apostoli, sveti i pravedni! - I vrati se starcu i obavesti ga o tome. Starac ga upita: Nita li ti ne odgovorie? Nita, odgovori brat. Ree mu starac: Vidi, oni ti ne odvratie ravnom merom kada si ih grdio, niti ti to prozborie kada si ih pohvalama obasipao. Tako i ti: ako hoe da se spase, budi kao mrtvac: ne ljuti se kada te sramote, niti se gordi kada te hvale, kao to se ni mrtvaci ne ljute kada ih sramote niti gorde kada ih hvale, i spae se.Kazivahu bratija o ovom blaenom ocu Makariju, da ni re nije progovarao s bratom koji bi doao k njemu kao svetom i velikom oveku. A ako bi ga neki brat, koji ga nizata nije smatrao, upitao: Ava, kada si bio kamilar, i kraduckao alitru, i prodavao je, nisu li te gazde tvoji tukli? Tada bi ava s radou odgovarao na takva pitanja i razgovarao s bratom.Jednom starci Nitrijske Gore pozvae k sebi avu Makarija, govorei: Oe, da se mnotvo bratije nae ne bi muili dolazei k tebi, bolje ti sam doi do nas pre no to otide ka Gospodu. - I kada prepodobni Makarije doe u Nitriju, sabrae se svi oko njega, i molie ga starci da kae bratiji koju re. A on plaui ree im: Plaimo, brao, i neka oi nae liju suze koje nas oiuju, pre no to poemo onamo gde e suze pei tela u mukama. - I plakae svi; i pavi na lica svoja govorahu: Moli se za nas, oe!Vrativi se jednom s puta svojoj keliji, prepodobni Makarije zatee lopova gde iznosi njegove stvari iz kelije i tovari na magare. Prepodobni se napravi kao da je stranac, ne govorei da je domain kue, i pomoe lopovu da iznese i udobno natovari sve stvari na magare, i isprati ga mirno, govorei u sebi: Nita ne donesmo na ovaj svet, pa ne moemo nita ni odneti. Gospod dade, i kako htede On tako i bi. Blagosloven Bog u svemu!Za ovog prepodobnog avu Makarija govorahu oci, da on postade kao zemni Bog. Jer kao to Bog pokriva ceo svet, tako ava Makarije pokrivae slabosti ljudske koje viae. Videi ih, on bee kao da ih ne vidi; i ujui, kao da ne uje.Jednom jedan uenik prepodobnog Makarija otide u grad da proda rukotvorine: kotarice i rogoze. I srete ga u gradu bdudnica, kojoj se dopade lepi mladi im ga vide, i pozva ga k sebi, kao da hoe da kupi kotarice. A on, ne znajui njenu lukavu nameru, ue u njen dom. Ona uze jednu kotaricu, i pitae ga ta staje. Zatim mu poe govoriti sablanjive rei, kao nekada Egipanka celomudrenom Josifu, pokuavajui da ga navede na greh. Videvi da je u opasnosti, i da je blizu pada u greh, brat podie um k nebu, govorei u sebi: Hriste care, Ti si proroka svog izbavio iz utrobe kita, izbavi od pogibli i od ove duevne smrti i mene molitvama ugodnika tvog a oca mog Makarija. - I tog asa uze ga nevidljiva ruka, kao nekada Aneo Avakuma, i prenese u keliju njegovu. A zatee svetog Makarija gde se usrdno moli Bogu za njega, da ga izbavi od opasnosti u kojoj se nalazi. Jer je znao ta se zbiva: svojim duhovnim oima video je ono to se zbiva na daljini kao da se zbiva pored njega. I ugledavi svog uenika ree: edo, uznesimo blagodarnost ovekoljubivom Bogu, to te izbavi od eljusti zmijinih i od vrata paklenih, otrgnuvi te svojom boanskom silom od grehopada, i prenevi te u keliju, kao nekada apostola svog Filipa u Azot (D.A. 8, 40). - Tako je molitva ovog prepodobnog bila mona pred Bogom. A jednom i sam bi uzet na vazduhu, i obrete se na mestu koje je bilo veoma udaljeno. Jer nosei iz Skita kotarice, umori se i sede, i pomoli se Bogu, govorei: Boe, Ti vidi da sam iznemogao. - I odmah se obrete kraj reke, gde mu je trebalo stii.No, ve je vreme da ispriamo o blaenoj konini ovog blaenog Makarija. Poto je i prepodobni Makarije bio ovek, a poiveo je devedeset i sedam godina, doe vreme kada je i on trebalo da umre, i tako odui dug prirodi. A o konini svojoj on je bio obaveten, jer njemu dooe dva preasna oveka, i rekoe: Raduj se, Makarije! - To behu: sveti Antonije, nastavnik pustinjaki, i sveti Pahomije[7], prvonaelnik zajednikog monakog ivota. I ovako mu govorahu: Poslao nas je Hristos da ti objavimo radosnu vest o tvojoj konini. Ti e u deveti dan od danas prei u veni ivot. Tog dana doi emo i mi k tebi, i s radou emo te uzeti sa sobom, da i ti zajedno s nama stoji pred prestolom Gospodnjim, i naslauje se besmrtne hrane. - Zatim mu rekoe: Mir tebi! - i postadoe nevidljivi. A boanstveni Makarije sazva svoje uenike i ree im: eda moja, evo doe vreme moga odlaska! A vas predajem dobroti Bojoj. Drite dakle otake propise i podvinika predanja! - Zatim onima, koje znaae da su bolji u vrlinama, poveri staranje o skoranjim monasima; koji u duhovnom uzrastu jo behu deca, i poto ih mnogo poui, metnu ruke na njih i pomoli se Bogu za njih.I spremae se prepodobni za odlazak. A kad osvanu deveti dan, Heruvim sa mnotvom Anela stade pred boanstvenog oca Makarija, i ree: Ustani, podraavaoe Gospodnji, i poi s nama u ivot veni! Podigni oi svoje i pogledaj, koliko ti je Bestelesnih Sila i sabora Svetitelja poslao Svedritelj, da te prate k Njemu! Pogledaj sabor Apostola, skup Proroka, mnotvo Muenika, lik Svetitelja, vojsku Isposnika, druinu Prepodobnih i Pravednih! Predaj mi dakle duu svoju, koju sam po zapovesti Bojoj uvao dok je u telu ivela. Rastavljenu od tela, ja u je esno primiti kao veliko bogastvo, i proneti je pored venoprotivnih sila, da je odvedem pred boanstveni presto Gospodnji, da se veseli sa svima od veka Svetiteljima.Poto ovo ree onaj strani Heruvim, blaeni Makarije celivavi sve prisutne, pomoli se za njih Bogu, podie oi, i prui ruke k nebu, i izgovori ove poslednje rei: U ruke tvoje, Gospode, predajem duh svoj! - I tako ispusti svoju blaenu duu. A uenici plakae mnogo za njim.Serapion, koji je opisao blaenu koninu blaenog Makarija, pria i ovo to je uo od Pafnutija, Makarijevog uenika: Kada je onaj sveti Heruvim poneo duu svetog Makarija i leteo k nebu, neki oci duhovnim oima gledajui videe vazdune demone kako daleko stoje i viu: O, kakve si se slave udostojio, Makarije! - A svetitelj odgovarae: O, ne! ne! ja se jo bojim, jer ne znam da sam uinio ikakvo dobro. - Zatim oni demoni, koji stajahu na veim visinama u vazduhu, vikahu: Zaista nam umae Makarije! - A on odgovori: He! ne! jo mi valja beati. - I kada ve ue na nebeska vrata, demoni plaui vikahu: Umae nam, umae! - A on gromkim glasom doviknu: Da, umakoh vaim zamkama, ograen silom Hrista mog.Takvo bi itije, konina, i prelaz u veni ivot prepodobnog oca naeg Makarija. Upokojio se 390 godine.ITIJE PREPODOBNOG OCA NAEGMAKARIJA ALEKSANDRIJSKOGGrad Aleksandrija dade ovog drugog Makarija prepodobnog. On najpre u svetu bee piljar. A krsti se u svojoj etrdesetoj godini. Zatim se odree sveta i postade monah. I posle dugih podviga i trudova u monatvu udostoji se svetenikog ina; i postade stareina manastira Kelije, koji se nalazio u Egipatskoj pustinji izmeu Nitrije i Skita. Bee prisni prijatelj prepodobnom Makariju Egipatskom, sa kojim za vreme Valenta i progonstvo pretrpe od Lukija arijanca, psevdoepiskopa aleksandrijskog. I mnogo puta je zajedno iveo sa svetim Makarijem Egipatskim. I oba Makarija behu slini i po naravi i po ivotu. I imaahu jednog nastavnika i uitelja: Antonija Velikog. Kao uenici njegovi, oni su se od njega nauili savrenom ivotu u vrlinama. Makarije Egipatski bee stariji po godinama od Makarija Aleksandrijskog, i prvi otide ka Gospodu. A ovaj prepodobni Makarije Aleksandrijski ostade posle njega, i poive nekoliko godina.O prepodobnom Makariju Aleksandrijskom episkop Paladije pie u Lavsaiku ovako: Videh i svetog Makarija Aleksandrijskog, koji svetom Makariju Egipatskom bee drug u delima vere. On bee prezviter u manastiru Kelije, u kome i ja provedoh devet godina. Od njih tri godine proiveh sa svetim Makarijem. Neka dela i udesa njegovog bogougodnog ivota sam videh, a neka doznadoh od onih koji su ranije iveli sa njim. On jednom vide kod velikog oca Antonija probrane palmove grane, od kojih je on pleo kotarice, i potrai mu jedan snop tog granja. A sveti Antonije mu ree: Stoji napisano: He poeli stvari blinjega svog (5 Mojs. 5, 21). I im to ree, sve se grane kao od vatre sasuie. Videi to, Antonije ree Makariju: Eto, Duh Sveti otpoinu na tebi, i ti e posle mene biti naslednik mojih vrlina.Potom nae avo svetog Makarija u pustinji veoma iznemogla telom, i ree mu: Ta ti si dobio blagodat Antonijevu, zato je ne upotrebi za sebe i ne trai od Boga hrane i okrepljenja za peaenje? - Odgovori mu svetitelj: Gospod je snaga moja i slava moja; a ti nemoj kuati slugu Bojeg. - Onda avo satvori privid, i svetitelju se privide kamila, natovarena raznim jestivnim stvarima, kako luta po pustinji. I kada vide svetitelj da mu se kamila pribliava, i razumede da je to privid, stade na molitvu, i zemlja iznenada proguta to privienje.Ovaj prepodobni Makarije Aleksandrijski doe jednom kod Makarija Velikog, koji bee u Skitu. I zajedno pooe nekuda. Ali im je valjalo prei reku Nil. Tu se desi jedan veliki splav; oni uoe, a uoe i dva tribuna sa velikom pompom i spoljanjim bleskom. Imahu gvozdena kola, na konjima behu pozlaene uzde; a njih okruavahu mnogi vojnici, oruenosci i sluge, ukraeni grivnama i zlatnim pojasima. Kada ova dva tribuna videe ovu dvojicu prepodobnih staraca gde u svetim odeama sede u uglu, oni pohvalie njihovo smerno i ubogo ivljenje. I jedan im od tribuna ree: Blaeni ste vi koji prezreste svet. - Odgovori mu Makarije Aleksandrijski: Da, mi smo prezreli svet, a vas prezire svet. No znaj da si ti rekao ove rei ne po svojoj volji nego proroki, jer se mi obojica zovemo Makarije, to jest Blaeni. - Ove rei tronue tribuna. I kad doe doma, skide sa sebe skupocene haljine svoje, uini mnoge milostinje, i izabra pustinjaki ivot.Jednom poslae prepodobnom Makariju Aleksandrijskom grozd sveeg i lepog groa, poto mu se groe veoma jelo. Ali, hotei da tu elju pobedi uzdranjem, on taj grozd posla jednom bolesnom bratu, kome se takoe jelo groe. Ovaj ga s radou primi. Ali, elei da sauva svoje uzdranje, on ga posla drugom, jo bolesnijem bratu, koji je takoe eleo tako neto. No i ovaj, primivi groe, postupi na isti nain, iako je sam bio veoma gladan. I tako to groe, slato od jednog drugome, obie mnogu bratiju, pa opet doe u ruke ovom prepodobnom Makariju. Poslednji brat, primivi groe, posla ga Makariju, kao veliki dar, jer niko nije hteo da ga okusi. A prepodobni se raspita za tu stvar, i doznade da je groe obilo svu bratiju, i udivi se, i zahvali Bogu za takvo uzdranje sve bratije, pa ni sam ne okusi od njega.A kada bi prepodobni Makarije uo za kakav podvig neiji, on bi se svim sidama trudio da ga podraava i ispuni. Tako u za Tavenisiote, da u toku cele etrdesetnice ne jedu nita to se sprema na vatri. Tada on donese odluku da sedam godina ne okusi nita to se kuva ili pee na vatri. I ne jede ni hleba ni variva. Jeo je samo neko semenje, pokvaeno u vodi. I u takvom uzdranju provede sedam godina.u prepodobni Makarije za nekog monaha da dnevno jede samo jednu litru hleba, pa zaele da se ugleda na njega. Zato isee hleb na sitnu parad i metnu u jedan sud sa uskim grliem, kroz koji se tek ruka mogla provui. I odlui da dnevno jede samo onoliko koliko se rukom jedanput moe izvui hleba iz onog suda. I to bee veliko umrtvljenje telu. O tome nam kazuje Paladije. Jednom, alei se, ovaj Makarije ree: "Zahvatim, deavalo se, povie komada hleba rukom, ali ih nisam mogao izvui kroz tesan grli. I tako mi kontrolor moj, onaj sud, nije davao da jedem onoliko koliko mi se htelo". - Tako gladujui, on provede tri godine: jeo je samo etiri ili pet zalogaja hleba na dan, i toliko isto i vode pio srazmerno hlebu; a y toku cele godine upotrebljavao je u hrani zejtina neto vie od sto grama.Jednom zaele prepodobni Makarije da potpuno pobedi san. Zato dvadeset dana i noi ne ue pod krov. Danju muen egom a nou hladnoom, on je morio sebe, da ne bi zaspao. I kao to je kasnije sam priao drugima radi pouke, mozak mu se stao suiti, i da nije uao u keliju i otspavao, pamet bi izgubio. I govorae svetitelj: Koliko mogoh, pobedih san; ali ljudsku prirodu, koja trebuje san, ne mogoh pobediti, ve joj se potinih.Ovome svetitelju stade jednom dosaivati duh bluda. Zbog toga on osudi sebe da est meseci sedi go y skitskoj barutini, koja se nalazila duboko u pustinji, i bila puna kao zolje krupnih komaraca, koji mogu i kou divljih veprova probadati. I ti ga komarci toliko izujedae, da su neki mislili da je gubav. A kada se posle est meseci vrati u svoju keliju, uenici jedva po glasu poznadoe da je to otac Makarije. Ali on i po drugi put osudi sebe na takvo isto muenje od komaraca, zato to rukom ubi komarca koji ga bee ujeo za nogu i istee mu mnogo krvi. On se pokaja to je to uradio, i izrui sebe kao ubicu i odmazditelja. I sam odmazdi sebi za nepravdu koju je uinio: predade sebe naga komarcima da ga izujedaju.Jednom zaele prepodobni da vidi vrt i grob, zvani Kipotafion, Janija i Jamvrija, egipatskih maioniara iz doba Faraonova, da se bori sa tamonjim demonima. Jer se prialo da je na tom mestu bilo mnotvo najopakijih demona, koje su ti maioniari skupili tamo svojim gnusnim maijama. A ti maioniari behu braa, i zbog svoje velike maioniarske vetine imaahu veliki ugled kod Faraona, i behu veoma moni u celom Egiptu. Oni na naroitom mestu u pustinji nainie vrt od etvrtastog kamenja, i u njemu napravie sebi divnu grobnicu, i stavie u nju mnogo zlata. I zasadie svakovrsno drvee, i iskopae veliki bunar, jer to mesto bee movarno i vlano. Sve to oni uradie, nadajui se da e im due, po svom izlasku iz tela, veno obitavati u tom divnom vrtu, i naslaivati se svim tim dobrima kao u raju. No poto sluga Boji Makarije ne znaae put do toga vrta, on se upravljae po zvezdama; i kao to mornari prelaze more, tako on svu pustinju pree peke. A bee poneo neto trski, i na izvesnom otstojanju pobijae po jednu u zemlju, da bi se pri povratku rukovodio tim oznakama. Posle puta od devet dana on pree svu pustinju i priblii se spomenutom vrtu. A kad se spusti no, on lee da se malo odmori, i zaspa. No avo, krji stalno radi protiv Hristovih podvinika, pokupi sve one trske kojima Makarije bee obeleio svoj put, i metnu mu ih pored glave dok je on spavao. Kada se starac probudi, opazi kraj sebe trske u snop povezane. A ovo bi po poputenju Bojem, radi veeg podviga sluzi njegovom, da se ne uzda u trske nego u milost Boju, koja je nekada ba kroz ovu stranu pustinju vodila Izrailj etrdeset godina pomou ognjenog stuba. Priao je potom o sebi sveti Makarije: "Kada se pribliih vrtu i grobnici onoj, istrae mi u susret do sedamdeset demona u raznim oblicima: jedni od njih grajahu, drugi strano ljuti krgutahu zubima na mene, trei letei kao vrane navaljivahu na moje lice viui: ta hoe ovde, Makarije? - Zato si doao k nama? Eda li koga od vas monaha ne kuasmo? Tamo sa slinima sebi ima ono to je nae: ima pustinju, iz koje si oterao nae drugove. Mi nita zajedniko nemamo s tobom. Zato si doao u naa mesta? Kao pustinjak, budi zadovoljan pustinjom. A ovo mesto nama predadoe oni koji ga uredie. Ti ne moe ovde boraviti. Zbog ega hoe da ue u ovu nau dravu, u koju nikada nijedan iv ovek uao nije, otkako sahranismo brau koja ovo nainie?" I dok demoni pravljahu stranu graju i viku, sveti Makarije im ree: Ui u samo da vidim, pa u otii odavde. - Demoni mu rekoe: Obeaj nam to saveu svojom. - Sluga Hristov ree: Uiniu to. - I avoli iezoe.A kad ulaae u vrt, srete ga straan avo sa isukanim maem, i stade mu pretiti. Sveti Makarije mu ree: Ti ide na mene sa maem, a ja idem na tebe u ime Gospoda Savaota u sili Boga Izrailjeva. I pobee avo od njega. A prepodobni ue unutra, i razgleda sve to se tamo nalazilo. Vide i bunar, u kome je o eleznom lancu visila kofa, vrlo stara. Vide i plodove nara, koji nita nisu imali unutra, jer su bili sparueni na suncu. Vide i neobinu grobnicu, mnogim zlatom ukraenu. I poto sve podrobno razgleda, izie odatle nesmetano i zdravo, i za dvadeset dana stie natrag u svoju keliju. No pri povratku, usput mu nestade hleba i vode to je bio poneo sa sobom. I poe malaksavati. I kad je ve posrtao od gladi i ei, gle, pokaza mu se na kilometar daljine neka devojka, u belo obuena, i noae vedro iste vode. Zaustavljajui se esto, ona mu pokazivae vodu i zvae ga da doe i pije. Ali je on ne mogae stii: ipak, voen nadom da e se napiti vode, tri dana iae za njom junaki se napreui, jer je ta devojka tri dana ila ispred njega. Onda naie stado bivolica, kojih je mnogo u tom kraju. Jedna od njih koja je pored sebe imala malo bivole i mleko joj ilo iz vimena, izdvoji se i stade kraj umornog i iznemoglog starca. I doe glas odozgo govorei: Makarije, prii i pij njeno mleko. I on prie, i nasisa se mleka, i tako okrepi svoje telo. - A ree svetitelj i ovo: Da bi mi Gospod pokazao veliku milost svoju, i nauio ubogost moju da svu nadu polaem na promisao Njegov, naredi onoj bivolici da ide za mnom sve do moje kelije i da me usput hrani svih dana. I ona, posluna Tvorevoj naredbi, iae za mnom, i ne doputae bivoletu svom da sisa, da bi mene mogla hraniti.Ovaj sveti i divni mu kopae jednom bunar za monahe. Na mestu gde kopae, bee trnje i kalj, iz kojih izie guja i ujede ga. A ta je ivotinja vrlo otrovna i opasna. Svetitelj obema rukama uhvati zmiju za eljusti, rastre je, govorei: Poto te Bog moj nije poslao protiv mene, kako si se usudila da mi se priblii i ujede me? - I taj ujed gujin ni najmanje ne nakodi prepodobnome.u blaeni da Tavenisioti imaju divan ustav za manastirski ivot. Skide monaku odeu, obue se u svetovnu, i krenu tamo. Putujui petnaest dana preko pustinje, stie u Tavenisiski manastir kao prost ovek. I upita za arhimandrita Pahomija, oveka opitna i prozorljiva, koji je imao dar proroki, ali mu tada ne bi otkriveno od Boga za Makarija. Uavi kod Pahomija, Makarije mu ree: Molim te, oe, primi me u svoj manastir, hou da budem monah. Pahomije mu odgovori: Ti ne moe biti monah, jer si star i nisi u stanju da se podvizava. Bratija su se ovde jo iz mladosgi navikli na monako trudoljuolje, a ti u tim godinama ne moe podneti takve napore. Malaksae, pa e otii odavde i ogovarati nas. - I ne primi ga prvog dana, ni drugog, sve tako do sedmog. Makarije trpljae postei se. A sedmog dana ree arhimandritu: Primi me, avo. He budem li postio i radio sve to bratija rads, onda naredi da me oteraju iz manastira.Sveti Pahomije obavesti o njemu bratiju, da ga prime. A bratije bee hiljadu i etiri stotine. I bi primljen Makarije u taj manastir. Posle kratkog vremena nastade asni Post. I vide starac da svaki od bratije posti prema svojim moima. Jer neki uzimae hranu uvee, neki svakog drugog dana, a neki po pet dana nita ne jeae, neki pak stajae po svu no molei se a danju seae radei. Makarije pokvasi palmove granice, stade u jednom uglu, i celog asnog Posta sve do Uskrsa ne okusi hleba ni vode. Samo je u nedeljne dane uzimao pomalo vrlo oporog lia od sirovog kupusa. I to je inio da bi drugi videli kako jede, i da se ne bi pogordio. A stojei u uglu, neprestano je pleo kotarice, i ne odmori se od posla, niti sede, niti lee. Ako bi pak radi neke potrebe i odlazio sa svoga mesta opet se brzo vraao, i produavao stajati, ne otvarajui usta, niti razgovarajui s kim, nego utke srcem svojim tvorae molitve Bogu.Kada to videe podvinici tog manastira, rasrdie se na svoga avu, i rekoe: Odakle si doveo k nama bestelesnog oveka na sramotu nau? Ili njega oteraj odavde, ili emo mi otii. - uvi to od bratije, prepodobni Pahomije ispita i razaznade njegov podviniki ivot, pa se moljae Bogu da mu otkrije ko je taj ovek. I bi mu otkriveno, da je to Makarije. Tada prepodobni Pahomije uze za ruku prenodobnog Makarija, uvede ga u crkvu, i zagrlivi ga s ljubavlju, ree: Dobro doao, esni oe! Ti si Makarije, a sakrio si to od mene. Ja odavno sluam o tebi, i eleo sam da te vidim. Blagodarim ti to si moju decu nauio smirenju, da se ne ponesu umom, gordei se zbog svojih postova i podviga. Mnogo si nam koristio. - Saznadoe o tome i sva bratija, i stekavi se k njemu, s ljubavlju ga celivahu i moljahu da se moli za njih. Zatim poelevi svima mir, prepodobni Makarije se vrati u svoju keliju.Ovaj bestrasni ovek ispria o sebi i ovo: Jednom zaeleh da um svoj drim tako, da nita zemaljsko ne pomilja, nego da sav bude neprestano u Bogu i da se ni za trenutak ne odvaja od Njega. I odredih da to bogomislije traje pet dana. I poto zatvorih dvorite svoje i keliju, da mi niko ne bi dolazio i da ni s kim ne bih razgovarao, poeh sa bogomislijem od ponedeonika. I umu svome zapovedih, govorei: Pazi, da ne silazi s neba; ima Anele, Arhanele, i sve Nebeske Sile, Heruvime, Serafime i njihovog Tvorca, Boga. Tamo dakle budi! i ne silazi u podnebesje, da ne bi upao u zemne pomisli. - I kada dva dana i dve noi tako stajah, sav um uperivi gore, ja toliko razdraih avola, da se on sav u plamen ognjeni pretvori, i saee sve to bee u mojoj keliji. A i rogoza na kojoj stajah bee u plamenu, i izgledalo mi je da u i sam sav izgoreti. Uplaih se, i treeg dana odustadoh od svoje namere. He mogui vie da um drim nerasejanim, ja se spustih k pomislima zemnim, - tako je Bog hteo, - da mi se to ne bi upisalo u gordoumlje.O ovom prepodobnom episkop Paladije kazuje i ovo: Kada jednom dooh k njemu, zatekoh pred njegovom kelijom jednog seoskog svetenika iju glavu rak bee toliko razjeo, da su mu se odpozadi mogla videti usta. On bee doao prepodobnom Makariju radi isceljenja, ali ga svetitelj ne pripusti k sebi, niti htede da razgovara s njim. Ja molih svetitelja, govorei: Smiluj se na onog jadnika, ili mu bar odgovori. A blaeni mi ree: He zasluuje isceljenje, jer mu je ova kazna od Gospoda. Ako pak eli da se isceli, savetuj mu da otsada prestane svetenodejstvovati. Ja upitah svetitelja: Zato? A on odgovori: Uinio je preljubu, pa je svetu liturgiju sluio, i zbog toga je kanjen. A ako se uzboji Boga, i prestane ca onim to je bez straha inio, iscelie ga Bog. - Ja, veli Paladije, obavestih o tome svetenika, i on mi se zakle da vie nee svetenodejstvovati. Tada ga pozva prepodobni Makarije, i upita ga: Veruje li da ima Boga, od koga se nita ne moe sakriti? Svetenik odgovori: Da, oe, verujem. I molim ti se, pomoli se Bogu za mene grenog. Makarije mu ree: Nisi mogao da se sakrije od Boga. On odgovori: Nisam mogao. Ree mu Makarije: Ako saznaje svoj greh, i uvia Boju kaznu koja te je postigla zbog njega, onda se otsada popravi. - Tada svetenik ispovedi svoj greh, i obea da vie nee greiti, niti svetenodejstvovati, nego e biti prost mirjanin. Onda svetitelj metnu ruke na njega, i pomoli se Bogu za njega. I za nekoliko dana on se isceli od raka, i kosa mu na glavi izraste, i vrati se zdrav domu svom, slavei Boga i blagodarei velikom Makariju.Sveti Makarije imaae svoje kelije po raznim mestima: jednu u Skitu koji se nalazio u unutranjosti pustinje, drugu u Libiji, treu u mestu zvanom Kelije, a etvrtu na Nitrijskoj Gori. Od njih nijedna nije imala prozora. asni Post je provodio u njima sedei u mraku. Jedna je od njih bila tako tesna, da nije mogao ispruiti noge; druga je bila prostranija, i u njoj je primao posetioce i razgovarao s njima. Iscelio je bezbroj bolesnika, koji su patili od neistih duhova. Paladije spominje neku devojku plemiskog roda, iz Soluna, koja je mnogo godina bila uzeta, pa je doneli prepodobnom Makariju. Dvadeset dana pomazujui je svetim jelejem i molei se za nju, prepodobni je isceli od bolesti, i zdravu je isprati u njen grad. A ona, poto se isceli, mnogo milostinje razdade manastirima. - Dovedoe prepodobnome i jednog sumanutog deka. I on, stavivi svoju desnu ruku na deakovu glavu, a levu - na deakovo srce, moljae se Bogu. A deko bee sav otekao, kao neki mehur naduven. I kada taj deko iznenada povika, udari voda iz njega na sve otvore, i njegovo se telo povrati na svoju meru, kao to je bilo ranije. I poto prepodobni pomaza deka svetim jelejem i pokropi svetom vodom, dade ga ocu njegovom. A deku naredi da etrdeset dana ne jede mesa i ne pije vina. I tako ga satvori zdrava.Jedno vreme stadoe prepodobnoga napadati sujetne pomisli, vukui ga iz kelije i potstiui ga da sa dobrom namerom i opravdanim razlogom otputuje u Rim, da tamo isceljuje bolesne. Jer u njemu silno dejstvovae blagodat protiv neistih duhova. He podajui se dugo tim pomislima, on se muae borei se s njima. Tada pade na prag svoje kelije, isprui noge preko praga, i ree demonima slavoljublja: "Teglite me, vucite me, o demoni, ako moete! Ja nogama svojim poi neu!" - I poto je dugo leao sve do uvee, on ustade. Ali iste pomisli opet napadahu na njega. Tada blaeni uze veliki ko, napuni ga peskom, naprti sebi na lea, i tako hoae po pustinji. Srete ga Teosevije Kozmitor, rodom iz Antiohije, i ree mu: to to nosi, oe? Daj mi to breme nemoj da se mui! A on mu odgovori: Muim onoga koji mene mui, jer kad je nezaposlen i na dosugu, zove me da stranstvujem. - I tako prepodobni, poto je dugo muio sebe, povrati se u keliju umoran telom, ali pobedivi pomisli.Blaeni Pafnutije, uenik njegov pria o njemu ovo: Jednom prilikom sveti Makarije seae u svome dvoritu. Utom naie hijena, nosei svoje tene, koje bee slepo, donese ga svetitelju, i spusti pred noge njegove. Svetitelj uze u ruke to tene, pljunu mu u oi, i pomoli se Bogu, i tene odmah progleda. A majka ga uze i otide. No sutradan opet doe blaenom ta ista hijena, nosei veliku oviju kou. Kada svetitelj ugleda kou, ree hijeni: Otkuda ti ta koa? Sigurno si neiju ovcu pojela. Ja neu primiti ono to je od nepravde. - A hijena sae glavu i, kleknuvi kraj svetiteljevih nogu, spusti kou. A on joj govorae: Rekoh ti da neu primiti, dok mi se ne zakune, da vie nee sirotinji nanositi tete jedui im ovce. Hijena prikloni glavu svoju, oigledno usvajajui svetiteljeve rei i potinjavajui im se. Tada svetitelj primi kou od hijene. I kasnije pokloni je svetoj Melaniji Rimljanki, koja je poseivala svete oce u toj pustinji. I prozvae onu kou: hijenin poklon. No kod ljudi koji su sebe raspeli svetu udesno je to to zver, kojoj je uinjeno dobro u slavu Boju i u ast svetitelja njegovih, razumede to, i donese poklon blaenome. Jer Onaj koji ukroti lavove proroku Danilu, On i onoj hijeni dade razum da shvati uinjeno dobro i naui je blagodarnosti.O ovom svetom Makariju pria se da od krtenja svog pa sve do konine svoje nikada nije pljunuo na zemlju. A krstio se u svojoj etrdesetoj godini, i posle krtenja proiveo ezdeset godina u trudovima i podvizima monakog ivota. Gorespomenuti Paladije doe jednom ovom prepodobnom Makariju, smuen pomislima i mrzovoljom, i upita ih: ta da radim, avo Makarije, jer me uznemiravaju pomisli, govorei mi: Ti ovde nita ne radi; idi odavde! Odgovori mu sveti otac Makarije: Govori i ti svojim pomislima: uvam ove zidove Hrista radi.Ovome Paladiju prepodobni Makarije radi duhovne koristi kaza za prepodobnog Marka, da je priee boanskih Tajana dobijao iz ruku anelskih. To je svojim oima video sveti Makarije, kada je, sluei svetu liturgiju, prieivao bratiju. Nikada nisam, ree, ja dao boanske Tajne Marku Podviniku, ve mu je Aneo iz oltara nevidljivo davao, a ja sam video samo prste ruke koja mu je davala. Taj prepodobni Marko, u mladosti svojoj, znao je napamet Stari i Novi Zavet. A bio je veoma krotak i uzdrljiv. Jednoga dana, pria sveti Makarije, poto bejah dokolan u svojoj keliji, otidoh k njemu. On bee ve ostareo. I sedoh kraj vrata njegove kelije; smatrao sam ga za neto vie od oveka, to on stvarno i bee; i prislukivah (jer tada bejah jo prost i neuk) ta starac govori ili radi. A on, nalazei se unutra sam, borae se sa sobom i sa avolom. Bilo mu je ve sto godina, i zubi su mu bili ve poispadali. I govorae sam sebi: ta jo hoe, zli stare? Eto, ve si i vino pio, i ulje jeo. ta jo eli, prodrljive, robe stomaku u starosti? - A avolu govorae: Idi od mene, avole; ostareo si sa mnom u borbi. Naloio si mi poputanje telu: udesio si da pijem vino i jedem ulje; nainio si me slastoljupcem; i da li ti jo neto dugujem? U mene nee nai nita to bi mogao oteti. Vuci se od mene, neprijatelju ljudski! - To sveti Makarije ispria Paladiju, koji i zapisa ovo.Rufin prezviter dodaje itiju ovog prepodobnog Makarija Aleksandrijskog i ovo: Jedne noi zakuca avo na vrata Makarijeve kelije i ree: Ustani, avo Makarije, i hajdmo u crkvu na molitvu! - A on, pun blagodati Boje, poznade zamku avolju, i odgovori: Laove i nenavisnie dobra, kakvu ti zajednicu i drubu ima sa saborom Svetih? Bavo ree: Zar ne zna, Makarije, da bez nas ne biva nijedna crkvena molitva, nijedan skup monaha? Hajde dakle, i videe dela naa. Starac odgovori: Neka ti zapreti Gospod, demone neisti! - I pripade na molitvu, molei Gospoda da mu otkrije da li je istina to ime se avo hvali. I kad nastade vreme za pononu molitvu, otide u crkvu, i opet se moljae u sebi Bogu da mu otkrije i pokae da li je istina ono to avo kae. I gle, ugleda po celoj crkvi, kao neke male deake, crne avole, kako brzo jure na sve strane, kao da lete. A obiaj bee tamo da sva bratija sede, dok jedan ita psalme, ostali sluaju. I svakome bratu prikuivahu se oni mali avoli, i potsmevahu se. I ako bi nekome sa dva prsta dodirnuli oi, taj bi odmah zadremao; a ako bi kome stavili prst na usta, taj bi odmah poeo zevati. Pred nekima pak hoahu u enskim oblijima; a pred drugima neto zidahu, ili neto noahu ili druge razne stvari injahu. I to god bi avoli, potsmevajui se pred nekim, slikali, to bi on pomislio u srcu svom. Od nekih monaha, im bi avoli poeli izvoditi pred njima svoje vragolije, odmah su bili silom nekom oterani i bezobzirno su beali; i avoli se vie nisu usuivali niti da stanu pred njih niti da prou pored njih. A slabijoj bratiji, koji nisu obraali panju na molitvu, avoli su visili o vratu i sedeli na ramenima, rugajui im se.Videi to, prepodobni Makarije teko uzdahnu i, zaplakavi, ree Bogu: Pogledaj, Gospode, i vidi! ustani, Boe, i neka se razbegnu neprijatelji Tvoji, i neka bee od lica Tvoga, jer se dua naa ispuni srama. - Posle otpusta, ava Makarije pozivae k sebi svakog brata posebno, i ispitivae svakoga kakve je pomisli imao za vreme molitve u crkvi. I svaki mu ispovedi pomisli svoje, i oigledno bee da svaije pomisli behu o onome to avoli slikahu pred njim podsmevajui se.Drugu, jo straniju stvar, kazivae isti prepodobni Makarije. U vreme, kada bratija pristupahu Boanskim Tajnama, i pruahu ruke svoje da prime Telo Hristovo (u to se vreme jo nisu prieivali laicom, ve su Telo Hristovo primali u ruke, kao danas anaforu, a Krv su pili iz ae), tada vide prepodobni da avoli nekima od bratije ivo ugljevlje u ruke stavljahu, a Telo Hristovo, davano rukom svetenikovom, vraae se nazad u oltar. A koji behu dostojni svetog Priea, od njih avoli daleko begahu, a Aneo Gospodnji stajae sa svetenikom na oltarskim vratima, i sa svetenikovom rukom pruae svoju ruku pri razdavanju Boanskih Tajni. Tako prepodobni Makarije, prozorljiv, video je dostojne i nedostojne, i raspoznavao je pomisli ljudske koje su im dolazile od slika koje su im avoli stvarali.Mnoge druge stvari priao je bratiji ovaj prepodobni otac radi njihove duhovne koristi; lenjivce je ispravljao, i udesa razna inio. Otiao je ka Gospodu kada je preturio sto godina, 393 god. A sada u beskonanom ivotu sa drugim prepodobnim ocima slavi Oca i Sina Svetoga Duha, jednog u Trojici Boga, kome i od nas grenih neka je slava, ast i poklonjenje vavek, amin.SPOMEN SVETE MUENICEEVFRASIJESveta Evfrasija bee iz grada Nikomidije, od roda znamenita, u vreme cara Maksimijana[8]. Bejae licem lepa i po naravi dobra, i verna slukinja Gospoda Hrista. Idolopoklonici je uhvatie, i primoravahu je da prinese rtvu demonima. Poto ona ne htede, tukoe je strahovito. Ali ona sve mukmpodnese. Tada je predadoe jednom svirepom oveku, da je obeesti. On je uze i odvede domu svom. A ona se duom svojim neprestano moljae svetom Preistom eniku svom, Hristu Gospodu, da joj sauva devstvenost. I kada se pogani ovek onaj zatvori s njom u lonici, svetiteljka ga zamoli da je za neko vreme ne dira, obeavajui mu neko bilje, koje, ako bude nosio pri sebi, nikakvo mu neprijateljsko oruje nee moi nauditi. I ree mu za sebe da je maioniarka. Ali on joj odgovori: Kasnije e mi dati to bilje. No mudra devica mu ree: To ce bilje ne pokazuje udatoj eni, ve samo neudatoj devojci. Jer ako ga ista devojka ne pronae i ne preda, ono uopte ne dejstvuje. - I popusti svirepi ovek, dok mu ona ne pronae to bilje.Svetiteljka ode u batu, nabra neko bilje koje tamo nae, i pokaza mu. A on je upita: Kako u se osvedoiti da je istina to to kae? - Ona stavi to bilje na svoj vrat, i ree mu: Uzmi otar ma, zamahni silno obema rukama i udari me po vratu to jae moe, pa e se iz toga uveriti da me ma tvoj nee ni najmanje povrediti. - On poverova njenim reima, donese ma, podie ga nad glavom svete device, zamahnu silno, spusti ga na njen vrat i - otsee esnu glavu njenu. A on tek onda shvati da ga je svetiteljka izigrala. I krgutae zubima. Ali, ta mu je to koristilo? Mudra deva ve ode neoskvrnavljena eniku svom Hristu, ostavivi divan primer celomudrenosti svoje, jer je vie volela umreti nego devianstvo svoje izgubiti.Sveta Evfrasija postrada 303 godine.SPOMEN SVETOG OCA NAEGARSENIJAarhiepiskopa KrfskogSveti Arsenije, arhiepiskop Krfski[9], rodio ce y Palestini od blagoestivih roditelja. Od mladosti on posveti sebe na slubu Bogu i primi monaki postrig. Vodei strog podviniki ivot, on se pri tome odlikovae visokim obrazovanjem. Kada dostie zreo uzrast, on dobi sveteniki in, a posle nekog vremena bi rukopoloen za arhiepiskopa Krfskog. U svojstvu arhiepiskopa on se proslavi mudrou, uiteljstvom[10] i mnogokratnim zauzimanjem za nevine pred vlastima. ak je i u svojoj starosti putovao u Carigrad da posreduje za svoju pastvu, kojoj je pretio nepravedni gnev cara Konstantina Profirorodnog[11]. Pri povratku iz Carigrada, sveti Arsenije se razbole u Korintu, i u miru predade duh svoj Bogu, krajem devetoga veka.SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAEGMELETIJA GALISIOTAIspovednikaBee rodom iz sela Teodota na obali Crnog mora, od roditelja Georgija i Marije, blagoestivih i milostivih. Na krtenju dobi ime Mihail, a kasnije kad se zamonai bi nazvan Meletije. Po zavrenoj koli krene jedne zime, po promislu Bojem, u Jerusalim da se pokloni Svetim Mestima, a odatle na Sinaj gde postane monah. Proputovavi jo neka druga mesta on najzad doe na gopy Galisionsku u Maloj Aziji gde bee manastir osnovao sveti Lazar Galisiot. Tu se podvizavae u posluanju, smirenju i nonom bdenju, i bi udostojen vienja boanske svetlosti i javljanja samoga Gospoda Hrista. U to vreme latinofil car Mihail VIII Paleolog (od 1259-1282) nastojae da Pravoslavnu Crkvu pounijati i potini rimskom papi, u emu mu pomagae njime postavljeni latinomislei patrijarh Jovan Vek. Tada sveti Meletije doe u Carigrad sa prepodobnim Galaktionom, sapodvinikom svojim, i javno pred Carem izjave da e oni da brane Pravoslavlje do smrti i nipoto nee pristati na latinsku jeres, koja je unapred ve osuena od Svetih Otaca. Car to shvati kao uvredu njemu i zatvori ih, a zatim ih posla na tamnovanje na ostrvo Skiros. Posle nekoliko godina car ih ponova dovede k sebi i stavljae ih na razne muke, da bi ih samo pridobio za latinsku jeres. No prepodobni ne otstupahu od ispovedanja Pravoslavne vere o Duhu Svetom i o ostalim istinitim dogmatima. Utom umre ovaj nepravoslavni car, i za cara doe pravoslavni car Andronik II Paleolog (1282-1328), koji oslobodi ove prepodobne ispovednike Pravoslavlja iz tamnice. Uskoro zatim sveti Meletije se upokoji mirno u Gospodu.SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAEGANTONIJA STOLPNIKAUenik svetog Jovana Zedaznijskog[12]; zajedno sa svojim uiteljem trudio se, irei i utvrujui veru Hristovu u Gruziji. Na gori Martkobi, blizu Tiflisa, on osnovao manastir. Poslednjih 15 godina svoga ivota prepodobni Antonije proveo je na stubu, zbog ega je i nazvan stolpnikom Iverske Crkve. Mirno se upokojio u estom stoleu, i sahranjen u crkvi svoga manastira. Svete moti njegove udotvorne - izvor su raznovrsnih isceljenja.SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAEGMAKARIJA PEERSKOGKijevo - peerski podvinik; prestavio se mirno u dvanaestom veku. Svete moti njegove poivaju u peterama Antonijevim u Kijevu.SIOMEN PREPODOBNOG OCA NAEGKOZME HRISOSTOMATABio monah u manastiru Sv. Hrizostoma (Zlatousta) na Kipru, zbog ega se i zove "Hrisostomatos" (m). U prepodobnosti proiveo svoj podviniki ivot i zato se proslavlja u svom manastiru.ITIJE SVETOG OCA NAEGMARKA EFESKOGIspovednika Pravoslavlja[13]Ljubav Boja prema naem grenom rodu ljudskom osobito se pokazuje u tome to Premudrost Boja u svakom rodu i narataju nalazi meu nama nedostojnima dostojne sluitelje i prijatelje svoje: Proroke, Apostole, Svetitelje, Ispovednike i Muenike, i kroz njih brani i ouvava veru Evanelsku i Pravoslavnu, tu jedinu ivotvornu ispasonosnu Istinu Boju, kojom se rod ljudski moe spasavati; i stvarno se spasava u svakom vremenu i narataju. O tome nam govori premudri Solomon ovako: "Premudrost Boja sve obnavlja i, prelazei iz narataja u narataj u svete due, ona priprema prijatelje Boje i proroke. Jer Bog nikoga ne ljubi tako, kao onoga koji ivi s premudrou" (Prem. Sol. 7, 27-28). Takvih prijatelja Bojih, kroz koje nas Bog pouava i spasava u teka vremena, ispunjena je sva istorija naroda Bojeg od Avrama i Mojsija do svetih Apostola i svetih Otaca, i do danas. Sveti Grigorije Niski, u pohvalnom slovu svome bratu sv. Vasiliju Velikom, tom izabranom od Premudrosti prijatelju Bojem i spasiocu Pravoslavne Crkve u tekim vremenima u kojima je iveo, govori takoe o tome ovako: "Bog, koji sve i sva zna jo pre postanka njihova, kao to veli prorok (Dap. 13, 42), i preduhitruje zlobu avolju koja se protee zajedno sa ljudskim naratajima. On sam priprema i daje i odgovarajueg sposobnog lekara za zlo i bolesti svakog narataja; da ne bi, zbog nedostatka iscelitelja i ispravitelja, bolest kod ljudi ostala neisceljena, i tako potpuno ovladala rodom ljudskim". Takav upravo bogomudri i bogodani lekar i spasilac naroda i Crkve Pravoslavne u novija vremena ove teke istorije bee i svetitelj i prijatelj Boji - Marko, Mitropolit Efeski, koga zato s pravom njegov brat Jovan Evgenik naziva "novim Vasilijem Velikim" i "Novim Bogoslovom". Ovaj njegov brat Jovan, koji bee akon Velike Crkve Sv. Sofije u Carigradu, napisa slubu i itije ovoga Svetog Marka, koje emo mi ovde dalje izloiti.Sveti otac na Marko, veliki svetilnik koji osvetljava na ivot u svetu, i hrabri pobornik Crkve Hristove, i opte sunce cele vaseljene, rodi nam se i zasija u velikom carskom gradu Konstantinovom, Carigradu, u kome i odraste i kolova se, i u kome na kraju, pri preseljenju svome na nebo, ostavi svoje sveto telo. Rodi se ovaj svetitelj leta Gospodnjeg 1391, u plemenitom rodu Evgenika. Otac mu se zvao Georgije, i bee akon i sakelarije Velike Crkve Sv. Sofije, i istovremeno uitelj i rukovoditelj u koli pri Sv. Sofiji, u kojoj su se kolovali mnogi mladii sa svih strana carstva. Majka mu se zvala Marija, i bee ki estitog i bogoljubivog lekara Luke, koji ime boanskog lekara i evanelista Luke niim nije osramotio, jer bejae veoma poboan i estit. Obostrano poreklo Markovih roditelja bee dakle iz davnina ukraeno svakim blagorodstvom i bogatstvom i svetskim sjajem, no nita manje i bogopotovanjem.Kada im se dete rodi i preporodi blagodau Duha Svetog, to jest svetim krtenjem, roditelji mu dadoe ime Manuil, jer je trebalo da to dete ne dobije neko drugo ime, nego kao dostojno dobi ono pravo ime Gospoda Isusa - Emanuil, jer je preko ovog svetitelja, u ova poslednja vremena, s nama prisutan Bog i Blagoee ( = Pravoslavlje) i svetootaka predana vera ( ). Uitelj i vaspita mladog Manuila i u blagoeu i u naukama retorike i matematike bee njegov otac, koga e uskoro on sam prevazii i mudrou i vrlinom. I upravo je on prevaziao oca za toliko, za koliko je otac mu prevazilazio ostale ljude. Tako je otac ovoga deteta doiveo ono to svi oci ele da doive: da ih prevaziu njihova sopstvena deca. Kada je malom Manuilu bilo 13 godina umre mu otac, no on ne prekinu uenje, nego otide da se ui kod jo sposobnijih uitelja i to na due vreme i sa jo veim trudom. Najpre mu je bio uitelj i staratelj Jovan Hortazmenos, koji uskoro postade mitropolit Silivrijski sa imenom Ignjatije, i koji bee ovek vrlo obrazovan i dobrodeteljan. Osim mitropolita Ignjatija on imaae jo i druge uitelje, meu kojima i filosofa Georgija Gemista Plitona, i takoe poznatog Josifa Vrijenija, jednog od uenika sv. Grigorija Palame. U izuavanju nauka Manuil se odlikovao marljivou i brzim napredovanjem; no isto tako on bee skromnog ponaanja i smiren, pazei i na svoj nain odevanja i na korake, poglede i govor svoj. Nije prolo mnogo vremena a on je svojom darovitou i marljivim trudom ubrzo prevaziao u ritorskoj nauci i u filosofiji i logici ne samo sve uenike, nego i same uitelje, tako da su mu se svi divili, pa ak i sam car.Po zavretku kole sam car Manojlo[14] prizvao ga je k sebi i uinio ga ne samo svojim prijateljem, nego i uiteljem u mnogim stvarima, i osobito u knjigama. Manuil je tako stekao naziv ritora i postao uitelj i vaspita u koli, kojom je ranije rukovodio njegov otac. Ovde je on uio naukama i Svetom Pismu mnoge mlade uenike, kao to je to ranije inio i njegov otac. Meu njegovim uenicima u to vreme bee i Georgije Sholarije, potonji patrijarh Carigradski. Manuil se sa svakim trudoljubljem trudio u toj patrijarijskoj koli, no s druge strane on nikada nije izostajao sa svakodnevnih svetenih bogosluenja u Velikoj Crkvi i to u toku cele godine, i leti i zimi, tako da ga je bilo mogue videti gde jo u svetu pre monatva provodi monaki nain ivota. On bee sav bogonosac, i prosvetljen, i bee istinski filosof jo od samog detinjstva. U svenonim bdenjima i straenjima nad sobom on je izuavao knjige starih mudrih ljudi i slagao to znanje u sebi, a y isto vreme nije izostavljao nita iz Boanskog Pisma i iz Svetenih Uitelja i Otaca Crkve a da to ne izui sa tanou i savreno. ivei jo u gradu, on je prevaziao pustinjske otelnike, jer je istotu i celomudrije i smrt Hristovu uzeo na sebe, gorei sav ljubavlju prema Hristu, koja ga ni do same smrti nije naputala. Nije se zanosio sujetom i svetskom slavom, niti mu je dua bila privezana za neto zemaljsko, ili za neki uspeh i karijeru.Kada napuni 25 godina (oko 1418 g.), on ne mogae vie obuzdavati u sebi elju za svetom shimom monakom. Zato napusti sve itejsko i, poput velikih drevnih otaca, velikoduno razdade sve svoje imanje siromasima. Zatim smireno uze na sebe blagi jaram Gospodnji, koji je od detinjstva eleo i lako breme krsta, zavolevi pustinjatvo, koje su voleli i Ilija i Jovan i svi njihovi sledbenici. Jer pustinjatvo i usamljenost majka su bezmolvija (), majka usamljenikog podvinikog tihovanja, i unutranje staloenosti, i mira, i spokojstva, i ushoenja ka Bogu i priblienja Njemu. Za mesto usamljenitva on izabra jedno od ostrva u Mramornom Moru, izmeu Carigrada i Nikomidije, zvano Antigona (blizu Halke), jer ta ostrva behu tada ukraena bogonosnim muevima i podvinicima. Ovde on izabra sebi za duhovnog oca nekog osobito vrlinskog podvinika, divnog i udesnog starca Simeona, koji ga uskoro i postrie za monaha davi mu ime Marko. Ovaj iskusni starac uputi mladog monaha u podvige i vrline monakog ivljenja, a osobito u duhovni podvig duhovnog i molitvenog sozercanja, kojim je nedavno tako sjajno tavorski zablistalo atonsko monatvo na elu sa sv. Grigorijem Palamom, koga je sveti Marko neobino potovao i slavio.Svojim odlaskom u monatvo Manuil je iza sebe ostavio neutenu alost srodnicima i bliskim prijateljima, a takoe i samom caru, koji ga je voleo i trebao njegovu mudrost i znanje. Oaloeni su bili i velikai, i klirici, i njegovi mladi uenici i uopte svi u otadbini, jer su njegov odlazak iz sveta smatrali za opte osiromaenje i gubitak mnogih dobara. Uz to ni njihove posete monah Marko nije primao, poto je, ivei u molitvenom tihovanju, izbegavao da se via sa bilo kojim od srodnika i poznanika. U to vreme na ostrvo Antigonu doe kod istog starca i stupi u posluanje Markov kolski drug Dorotej, sin sakelara Velike Crkve Valsamona, ovek ukraen znanjem i vaspitanjem i naravi veoma blagorodne. Njih dvojica behu poznanici jo od detinjstva i behu dali jedan drugome re da e biti zajedno monasi. Dorotej je ve bio ostvario svoj cilj, jer je iveo kao monah jedno vreme u Jerusalimu i na gori Bojoj Sinaju, no sada se oba njih sastadoe na ovom ostrvu i ivljahu kod jednog istog oca i nastavnika. Na tom ostrvu u samoi proive sveti Marko oko 2 godine sa velikom duhovnom radou u podvizima. No ova svetena zajednica ne mogae dugo ostati u ovoj usamljenosti i tiini, jer pre no to se napunie dve godine, a po zavisti neprijatelja i po optoj zloj nesrei naroda ili, bolje rei, zbog tadanje nerazumnostn i bezvoljnosti koje su ustalasale i potresle svu tvar, a osobito zbog nailaska nove agarjanske zveri, - svetitelj morade napustiti to mesto i preseliti se u Carigrad. Ogromna turska vojska bee zauzela svu maloazisku oblast Vitinije i dola do Bosfora, tako da je bila velika opasnost za itelje ovih takozvanih Prinevih ostrva, zbog ega je i ovaj svetitelj sa svojim duhovnim ocem i nastavnikom morao prei iz samoe u grad u uveni Manganski manastir sv. Georgija, gde je produio svoj tihi molitveno - podviniki ivot.ivljenju prepodobnog Marka u ovom manastiru ko e se dostojno nadiviti, i to: njegovoj krajnjoj surovosti u podvizima (), u postu, u bdenju i svenonom stajanju, u borbi sa nevidljivim protivnicima i u pobedi nad njima. Jer on govorae esto da se Bogu niim ne ugaa tako kao zlopaenjem. Ovde je svetitelj upranjavao svaku vrstu vrline, da bi se preko vrlina dobro uzdigao u sozercanje, u svetena prosvetljenja ( m) i boanska obasjanja ( m), to se zaista s njim i desilo. Tako je on postao sav estit i bogolik ( ). Jer ko je drugi ikada vie urizniio u sebi onu svetenu etvoricu duhovnih elemenata optih vrlina, koje sainjavaju i ukratavaju razumnu duu, izbegnuvi pri tome krajnosti i s jedne i s druge strane? A te vrline su: postojanost i dostojanstvenost hrabrosti, iskrenost pravednosti, smernost celomudrenosti i savrenstvo razboritosti. Ili, ko je ikada vema od njega gnjev okretao jedino protiv greha i protiv duhovnog zmaja, a htenje potpuno upravljao ka Bogu i ka dobru? Ili, ko je ednost, devstvenost, stvar natprirodnu i ravnoanelsku, vema eleo iz detinjstva od njega, i stekao je sebi za prijateljicu i saiteljnicu kroz ceo ivot? A on je upravo to uspeo: da estim staranjem postigne devstvenost ak i u samim pokretima uma, kao neko nevetastveno i bestelesno bie. Zato je on u ovo vreme podvizavanja imao ist um, prosveivan jo i Boanskim Pismima i delima svetih Otaca, te je tako, prosvetljen boanskim obasjanjima, mnoge bogonadahnute knjige napisao[15]. Ovde je u ovom manastiru sveti Marko bio posveen u in jeromonaha. - Tajnu svetenstva on je primio sa krajnjim smirenjem i pobonou, i to na molbe i navaljivanja mnogih. Kada je zatim prinosio Bogu beskrvnu rtvu svete Evharistije, svima koji su ga gledali inio se sav kao van sebe, sav prosvetljen (m), sav kao da putuje negde, svetenodejstvujui Bogu kao neki aneo u telu.No ma koliko da su bili veliki i slavni dosadanji podvizi svetoga, od sada poinju jo vei i slavniji podvizi njegovi i hrabre borbe i svetle pobede ovog preslavnog borca. Jer u ovo vreme bednom i jadnom narodu pravoslavnom predstojalo je da, sa drugim zalima i nedaama, pretrpi jo i nesreu crkvenu, tojest onu lukavu zamiljenu i zlo sklopljenu uniju s Latinima. Jer u ovo vreme car Jovan VIII[16] pomisli da e pomoi svome ugroenom od Turaka carstvu time to e sklapanjem unije sa Rimom dobiti od pape rimskog pomo, i zato poe da se priprema i da izabira najbolje uene ljude svu