sukob i drustveni uticaj

Izdava~:Centar za alternativno re{avanje sukoba

Za izdava~a:Dragana ]uk Milankov

Dizajn i priprema:Omnibus, Beograd

[tampa:Dedraplast, Beograd

Tira`:200

ISBN 978-86-912391-0-7

Sukob i dru{tveni uticaj

Uticaj mehanizama socijalnog isklju~ivanja

na alternativno re{avanje sukoba

Autorke:

Dragana ]uk MilankovJelena Vranje{evi}

Gordana Mijalkovi} Stojiljkovi}Aleksandra Galonja

Beograd2009. godina

SADR@AJ

Uvod ...09

Mehanizmi dru{tvenog isklju~ivanja: implicitnai eksplicitna opresija ...17

Interaktivna drama: vrata prema nenasilju ...25

Medijacija i odnosi mo}i izme|u deteta/mlade osobei odraslog ...47

Mehanizmi socijalnog isklju~ivanja prilikom primene medijacije u radu sa `rtvama trgovine ljudima ...59

Igre mo}i u procesu pregovaranja ...87

Priru~nik Sukob i dru{tveni uticaj – Uticaj mehanizamasocijalnog isklju~ivanja na alternativno re{avanje sukoba nastaoje u okviru projekta Konfliktozori{te podrànog od strane Ministarstvaomladine i sporta Republike Srbije.

Projekat je kreiran sa ciljem podsticanja prihvatanja razli~itosti ipodizanja svesti o mogu}nosti transformacije sukoba uz uvaàvanjerazli~itosti kako mladih, tako i stru~njaka koji su posve}eni pruànjupomo}i mladima da se nose sa sukobima na koje nailaze. Priru~nik uokviru ovog projekta namenjen je profesionalcima/profesionalkama kojiprimenjuju tehnike alternativnog re{avanja sukoba, prevashodno u radusa mladima. Cilj mu je da olak{a prepoznavanje mehanizamadru{tvenog isklju~ivanja podstaknutih razli~itostima koji interferirajuprilikom primene ovih tehnika, i da informi{e o mogu}nostimaintervenisanja u tim situacijama.

Nadamo se da }e izneta iskustva biti korisnaprakti~arima/prakti~arkama i da }e doprineti da se mladima, u razli~itimoblastima njihovog ìvota, prenese poruka da jesu va`ni i ravnopravniu~esnici/ce dru{tvene interakcije, te da mogu i treba aktivno dau~estvuju u kreiranju svojih odnosa i zajednice koja ih okruùje.

Uvod

Tehnike transformacije sukoba, kao i druge tehnike bavljenjaljudima i njihovim problemima (psihoterapija i sl.) obi~no se vide irazmatraju kao strukovna pitanja, izolovane tehnike sa svojimspecifi~nim delokrugom rada. Time ostaje nedovoljno jasna svest da suone zapravo deo socijalne matrice, te i profesionalci/ke koji/e ih izvodenose i socijalnu odgovornost koja podrazumeva perceptivnost premaefektima svog rada na {irem dru{tvenom planu i spremnost da sereaguje na mehanizme koji umanjuju ili oduzimaju dru{tvenu mo}odre|enoj osobi i/ili grupi.

Medijacija kao proces samom svojom strukturom i principima pokojima funkcioni{e odraàva neke od va`nih vrednosti gra|anskogdru{tva: slobodu pojedinca/ke da sam/a odlu~uje o bitnim aspektimasvog ìvota, ravnopravnost, uvaàvanje razli~itosti. Ravnopravnoststrana u sukobu je upravo jedan od osnovnih postulata na kojima semedijacija zasniva. Bazi~ni stav medijacije jeste da su sve straneodgovorne za sukob koji je nastao, i da sve strane imaju mogu}nost dauti~u na njegovo prevazilaènje, te su stoga i u procesu oneravnopravne. Jedan od na~ina na koji se ogleda pomenutaravnopravnost jeste balans mo}i strana. F. Gibbard i F. Hartmeister1

isti~u da je jedan od zahteva medijacije, da bi mogla biti primenjena,relativna ujedna~enost mo}i strana u sukobu: „Ako je jedna strana ulo{ijem poloàju, bez obzira da li emotivno, finansijski ili na drugi na~in,medijacija }e te{ko posti}i svoju svrhuß. Ukoliko jedna strana ostvarujemanji uticaj na proces medijacije, „... medijator }e morati da odlu~i da lii na koji na~in da pomogne slabijoj strani i ograni~i uticaj ja~e strane,ß

9

Uvod

1 Gibbard, F., Hartmeister, F. (1992). Mediation andWayoming Domestic Relation Cases - PracticalConsiderations, Ethical Concerns, and ProposedStandards of Practice., citirano po Goundry, S., Peters, Y.,Currie, R. 1998.

kaè Moore2. Moore dalje diskutuje da pomenute intervencije moguizmeniti ulogu medijatora/ke, pribliàvaju}i je zagovaranju, ~imemedijator/ka rizikuje da ugrozi svoju neutralnost. Ova dilema je nizgodina izvor diskusija. Jedna grupa autora/ki smatra da medijator/ka netreba da uti~e na odnos snaga strana u sukobu, po{to bi to uticalo nanjegovu/njenu nepristrasnost (Bellman, 1982; Stulberg, 1981b;navedeno prema Moore, C. 2003). S druge strane, kako navodeGoundry, Peters i Currie3, za neke medijatore/ke disbalans predstavljaprofesionalni izazov: „Disbalans prosto traì ve{tu intervenciju da seuspostavi balans - onda medijacija moè da se nastaviß.

Ono u ~emu se svi medijatori/ke slaù, jeste da je medijacijunemogu}e sprovesti uz konstantno prisutan disbalans mo}i strana usukobu. Ta~ka koja izaziva polemike je da li se moè na disbalansodreagovati, a pri tom zadràti neutralnost i nepristrasnost. Moore naovu dilemu odgovara povla~enjem razlike izme|u razli~itih na~inareagovanja: ukoliko medijator/ka u|e u ulogu zagovaranja za stranukoja ima manju mo} ili pomaè da se kreira nova mo}, on/a ugroàvajusvoju neutralnost. Nasuprot tome, ukoliko medijator/ka pomaè uprepoznavanju i raspodeli postoje}e mo}i strana u sukobu on/a ostaje ugranicama mo}i koje su same strane uspostavile. Stav da se nadisbalans mo}i moè i treba reagovati dele i Goundry, Peters i Curriegovore}i o medijacijama sukoba izme|u partnera me|u kojima postojiistorijat porodi~nog nasilja. Po njihovom mi{ljenju, trening medijatora/kimora da uklju~i prepoznavanje situacija disbalansa, poznavanjeintervencija kojima se na disbalans moè uticati, i prepoznavanjesituacija kada to nije mogu}e, pa time nije mogu}e ni sprovestimedijaciju.

No, neadekvatna reakcija medijatora/ke u situacijama disbalansamo}i strana nije jedini na~in na koji njegova/njena neutralnost moè bitiugroèna. Propustom da se reaguje u tim situacijama („ne~injenjemß),disbalans boji odnos strana tokom cele medijacije. Dopu{tanjemizraènije mo}i jedne strane medijator/ka svakako gubi svojuneutralnost, a sama medijacija svoju potencijalnu vrednost. Stanovi{tezastupano u tekstovima koji slede je da je odgovornost medijatora/ke da

10


2 Moore, C. (2003).3 Goundry, S., Peters, Y., Currie, R. (1998).

prepozna uzo~nike disbalansa i na njih adekvatno reaguje tako dauspostavi i odrì mogu}nost strana da ravnopravno u~estvuju uprocesu. Priru~nik koji je pred vama je nastao sa èljom da tomedoprinese.

Disbalans mo}i strana moè biti prisutan tokom primene razli~itihtehnika alternativnog re{avanja sukoba, u razli~itim sferama njihoveprimene. Moè proisticati iz formalnih uloga strana (u~eni/profesor;roditelj/profesor; zaposleni/nadre|eni...), pripadnosti strane u sukobunekoj od dru{tveno marginalizovanih grupa (romskoj populaciji,populaciji skromnih socio-ekonomskih mogu}nosti, izbegli~kojpopulaciji...), iz razli~itih rodnih uloga strana, iz prisustva nasilja uodnosu... Pored navedenih, disbalans moè proisticati i iz suptilnijihfaktora: nejednakog poloàja u grupi (omiljena, prihva}enaosoba/osoba manje prihva}ena i popularna u grupi; dobaru~enik/u~enik koji je etiketiran kao problemati~an...), iz strananejednakih verbalnih sposobnosti, nejednake asertivnosti, ili ~ak moèbiti izazvan izjavom jedne strane na po~etku procesa da je druga stranata koja je zapo~ela sukob/kreirala problem („Neka ona prva kaè, ionakoje ona napravila problemß), {to se neretko de{ava.

Neki autori ukazuju na neformalnost ovih tehnika kao faktor kojimoè olak{ati interferiranje mehanizama socijalnog isklju~ivanja. TakoRichard Delgrado4, razmatraju}i odnos sudski aneksirane medijacije isudskog postupka, smatra da je usled neformalnosti medijacijemogu}nost uplitanja predrasuda i stereotipa u toku tog postupka ve}a,po{to se u formalnom sudskom postupku primenjuju pravila i procedurekreirane da njihovo uplitanje umanje.

U cilju ispitivanja uplitanja predrasuda i stereotipa proiza{lih izrodnih uloga strana u sukobu i njihovog uticaja na tok i ishod medijacije,Centar za alternativno re{avanje sukoba je 2007. godine sproveoistraìvanje u okviru projektnih aktivnosti GTZ-ovog projektatransformacija sukoba i osnaìvanje mladih (CTYE).

11

Uvod

4 navedeno prema Goundry, S., Peters, Y., Currie, R. (1998).

Istraìvanje je sprovedeno na uzorku vr{nja~kih medijatora udevet gradova Srbije (Subotica, Sombor, In|ija, Novi Sad, Beograd,[abac, Ni{, Uìce, Vlasotince). Uzorkom je obuhva}eno 50 medijatora/ki{to je u vreme sprovo|enja istraìvanja ~inilo 6% populacije. înilo ga je35 devojaka i 15 de~aka; 19 u~enika osnovne {kole i 31 u~enik srednje{kole.

Zanimalo nas je da li vr{nja~ki medijatori prime}uju kod strana usukobu tokom medijacije pona{ajne obrasce koji proisti~u iztradicionalnih rodnih uloga, a koji mogu dovesti do disbalansa mo}itokom procesa medijacije i tako naru{iti ravnopravnost u~esnika/ca usukobu. Na osnovu rezultata istraìvanja ne mogu se doneti kona~nizaklju~ci u ovoj oblasti, ali ono pruà podatke interesantne zarazmi{ljanje, podsticaj za kreiranje strategija pona{anja medijatora/ke ucilju reagovanja na rodne stereotipe, kao i mogu}nost kreiranja daljeg,obuhvatnijeg i preciznijeg istraìvanja.

Odgovori ispitanika/ca ukazuju da, iako su imali prilike daposreduju i u sukobima me|u stranama istog pola, u najve}em brojusukoba u kojima su posredovali strane su bile razli~itog pola. Ve}inaispitanika/ca se slaè da se i pona{anje devoj~ica i pona{anje de~akamenja u situacijama sukoba sa osobom suprotnog pola, u odnosu nanjihovo pona{anje u situacijama sukoba sa osobom istog pola.

Kada su u pitanju de~aci, pomenutu razliku vr{nja~kimedijatori/ke naj~e{}e obja{njavaju agresivno{}u de~aka („De~aci susa devoj~icama agresivniji jer procenjuju da im devoj~ice nisuopasnost.ß). Me|u medijatorima/kama koji/e na ovaj na~in vide razliku upona{anju, ve}inom su devoj~ice. Sli~no prethodnom obrazloènju,jedan deo ispitanika/ca je razli~itost pona{anja de~aka objasnionjihovom ve}om smireno{}u kada su u kontaktu sa de~acima u odnosuna njihovo stanje kada su u kontaktu sa devoj~icama („Mirniji su kada seraspravljaju sa de~acima, kao da su upla{eni, dok sa devoj~icamanaj~e{}e forsiraju stav da su oni u pravu.ß). S druge strane, interesantnoje opaànje medijatora/ki da su de~aci, prate}i kulturolo{ki obrazac„gentlmenskogß pona{anja prema ènama, skloni da se povla~e preddevoj~icama („...devoj~ice lak{e dobiju izvinjenje i naklonost drugestrane prate}i izreku dame imaju prednost ß). I kada proizilaze iz

12


pozitivno vrednovanih dru{tvenih obrazaca (ène su ne`niji pol),stereotipi imaju negativan uticaj na ravnopravnost strana u sukobu.Povla~enje osobe podrazumeva nedovoljnu elaboraciju sopstvenihinteresa i potreba i/ili nedovoljno jasno izraèn stav prema potencijalnimre{enjima, i time umanjuje mogu}nost da re{enje kojim medijacijarezultira zaista zadovolji potrebe i interese svih u~esnika/ca.

Opaànja ispitanika/ca nisu jednostrana u proceni nadmo}ipolova tokom medijacije. Istraìvanje je pokazalo i da jedan deovr{nja~kih medijatora/ki misli da ~esto devoj~ice imaju prednost umedijaciji i ve}i uticaj na postizanje èljenog cilja, zahvaljuju}i, izme|uostalog, njihovoj verbalnoj nadmo}i („Re~itije su, naj~e{}e zbunesuparni~ku stranu da na|u kompromisno re{enje.ß).

Sve u svemu, predrasude i stereotipi koji proizilaze iz rodnihuloga mogu u~initi da pripadici/ce i jednog i drugog pola tokommedijacije budu u poziciji manje mo}i. Istraìvanje je pokazalo da ovifaktori zaista interferiraju, te je na njih nu`no obratiti pa`nju i adekvatnoreagovati.

Govore}i o rodnoj (ne)ravnopravnosti u okviru tehnikaalternativnog re{avnja sukoba, zna~ajna je zamerka koju iznoseGoundry, Peters, i Currie5. Naime, autorke smatraju da medijacija i drugetehnike ne {tite prava èna i ne omogu}avaju im, kao {to im toomogu}avaju sudske procedure, da dobiju sve na {ta zakonski imajupravo. Njihovo je zapaànje da u sporazumima postignutim tokommedijacije ène ~esto prihvate manje od onoga {to im je zakonomzagarantovano, {to bi dakle dobile kroz sudsku proceduru. Ova setendencija moè razli~ito tuma~iti - pitanje je da li kroz sporazum ènedobijaju vi{e na nivou potreba (u smislu emotivnog zadovoljenja) iakodobijaju manje na nivou pozicije (npr. u smislu dobijenog udela pri deobiimovine). No, svakako ne treba zanemariti upozorenje autorki da ovapraksa moè dovesti do mogu}nosti uru{avanja tekovina borbe zadru{tvenu ravnopravnost èna.

13

Uvod

5 Goundry, S., Peters, Y., Currie, R. (1998).

Razmi{ljaju}i u kontekstu dru{tvene odgovornosti medijacije,interesantan je jo{ jedan efekat koji spominju Goundry, Peters i Currie6

u svojoj studiji. Neformalnost i privatnost medijacije, smatraju autorke,nasuprot javnosti sudskih procedura ne ide u korist pripadnicima/camamarginalizovanih grupa, po{to sklanja od o~iju javnosti prirodunejednakosti koju osoba trpi.

Zamerku sli~nog tipa medijaciji upu}uje i Hilary Astor7, govore}io medijaciji sukoba izme|u osoba koje ìve u gej i lezbejskimzajednicama u okviru sudski aneksirane medijacije. S jedne strane, onaisti~e da usled straha pripadnika i pripadnica gej i lezbejske populacijeod homofobije sudskog sistema, oni/e radije biraju medijaciju. No,izbegavanje prisustva u institucijama sistema u isto vreme oteàvaprepoznavanje problema od strane dràve i odlaè neophodne politi~kei zakonske reforme.

U prepoznavanju mehanizama koji mogu naru{iti balans mo}istrana, kao i u pronalaènju adekvatnih intervencija u tim situacijama,moè biti korisno transponovanje znanja iz oblasti obrazovanja zadru{tvenu pravdu. Tekstovi koji slede su spoj ove dve oblasti: oblastialternativnog re{avanja sukoba i obrazovanja za dru{tvenu pravdu.

Kako bi bilo jasnije razmatranje uticaja mehanizama socijalnogisklju~ivanja na primenu tehnika altrnativnog re{avanje sukoba, prvitekst koji sledi daje teorijski okvir pomenutih mehanizama sa stanovi{taobrazovanja za dru{tvenu pravdu.

Nakon toga slede tekstovi u kojima se autorke priru~nika se baveovim pitanjem u vezi sa razli~itim tehnikama, i u razli~itim domenimanjihove primene.

Interaktivna drama je u okviru CARS-a rado kori{}ena kaosredstvo upravljanja konfliktima, pogotovo u radu sa mladima. U tekstuposve}enom primeni ove tehnike, navode se razli~iti mehanizmidru{tvenog nasilja kao i mehanizmi koji doprinose njegovom

14


6 Goundry, S., Peters, Y., Currie, R. (1998).7 Navedeno prema Goundry, S., Peters, Y., Currie, R. (1998).

odràvanju, koji su se javljali u praksi u formi intervencija publike.Autorka navodi i sugestije za reagovanje fasilitatora/ke u tim situacijama,kako se od podsticanja na sagledavanje alternativnih, konstruktivnihpristupa sukobima, interaktivna drama ne bi pretvorila u poligonverifikacije nasilja kao legitimnog i jedinog efikasnog na~ina reagovanja,te potkrepila dominantan doìvljaj dru{tvene bespomo}nosti.

Medijaciji kao tehnici tokom ~ije primene se mogu infiltriratipomenuti mehanizmi u priru~niku se pristupa sa dva aspekta: saaspekta kontrole disbalansa mo}i koji proizilazi iz uzrasnih razlika stranau sukobu, i sa uzrastom povezanih uloga (dete, odnosno mladaosoba/odrasli), kao i sa aspekta kontrole disbalansa mo}i koji proizilaziiz karakteristika `rtava trgovine ljudima i odnosa drugih prema njima.

Jo{ jedna tehnika alternativnog re{avanja sukoba koja se upriru~niku prati u smislu faktora koji mogu uzrokovati nejednake pozicijemo}i strana, jeste pregovaranje. Prati se uticaj interesantnog dru{tvenogfenomena - igara mo}i, na obezbe|ivanje nadmo}i pozicijepregovara~kog tima ili osobe u okviru tima, u oblasti politi~kog ìvota.

Razli~iti oblici socijalnog isklju~ivanja su deo na{eg uobi~ajenogshvatanja sveta i odnosa u njemu (npr. predrasude), te ih je stoga ~estote{ko prepoznati kao mehanizme koji sistematski oduzimaju dru{tvenumo} odre|enoj grupi ljudi. U tekstovima koji slede, naglasak je naprepoznavanju tih mehanizama u pona{anju strana u sukobu (imogu}im intervencijama medijatora/ki odnosno facilitatora/ki). No, zauspe{no obavljanje medijacije i drugih tehnika alternativnog re{avanjasukoba jednako je va`no prepoznavanje tih istih procesa i kod samihfacilitatora/ki. Osnovni zahtev u okviru profesionalne odgovornosti bila bisamokriti~nost facilitatora/ki u ovom smislu i povla~enje iz procesaalternativnog re{avanja sukoba u slu~aju prepoznavanja li~nihpredrasuda koje bi mogle naru{iti ravnopravno u~e{}e strana.Elaboracija ove teme ostaje za neku slede}u publikaciju.

Dragana ]uk Milankov

15

Uvod

LITERATURA

Centar za alternativno re{avanje sukoba., GTZ-ov projekat CTYE.(2007). Uticaj rodnih uloga na tok i ishod medijacije. neobjavljenimaterijal.

Cohen, R. (1999). The Mediator’s Field Guide / Prejudece,Sexual Harrastment, Large Groups, and Other Daily Challinges.Marilend: School Mediation Associates.

Goundry, S., Peters, Y., Currie, R., Equality Matters! Consalting.in association with National Association of Woman and the Law.(1998). Famillie Mediation in Canada - Implications for Woman’sEquality. Canada: Status of Women Canada’s Policy ResearchFound.

Moore, C. (2003). The Mediation Process - Practical Strategies forResolving Conflict. San Francisco: Jossey-Bass.

16


Jelena Vranje{evi}

Mehanizmi dru{tvenogisklju~ivanja: implicitna i eksplicitna

opresija

Proces komunikacije predstavlja osnovu na kojoj se zasnivajutehnike alternativnog re{avanja sukoba: sposobnost jasnog izraàvanjasopstvenih potreba i zahteva bez etiketiranja drugih, kao i sposobnostslu{anja i uvaàvanja potreba i zahteva drugih osoba u cilju dolaènjado re{enja kojim }e sve strane u sukobu biti zadovoljne. Ovakomunikacija predstavlja jedan model odnosa me|u ljudima, koji kao isvaki drugi odnos moè da bude simetri~an (osobe su jednake upogledu mo}i koju imaju), ili asimetri~an (jedna od osoba u sukobu imave}u mo} od druge/drugih). Asimetri~nost u komunikaciji moè da budezasnovana na mo}i koju daje odre|ena profesionalna uloga i pozicija(direktor/ka, profesor/ka, socijalni radnik/ca, {kolski psiholog/psiholo{kinja, pedagog/pedago{kinja, policajac/ka, i sl.), ili na mo}i kojudru{tvo pripisuje odre|enim ulogama (mu{karac, odrasla osoba,pripadnik/ca ve}inske etni~ke grupe, i sl.). Ovaj tekst se bavineravnoteòm mo}i izme|u pripadnika/ca razli~itih grupa i dru{tvenihmehanizama koji tu neravnoteù odràvaju, podsti~u i opravdavajuopresiju razli~itih dru{tvenih grupa.

O opresiji govorimo kada postoji institucionalizovananeravnoteà mo}i, kao i nejednaki tretman razli~itih grupa u skladu saslikom koja u dru{trvu postoji o tim grupama1. Opresija moè da semanifestuje na individualnom planu (kroz stavove i akcije kojepojedinci/pojedinke, pripadnici/ce dominantne grupe preduzimaju uodnosu na pripadnike/ce marginalizovanih grupa), na institucionalnomplanu (kroz institucionalne prakse koje favorizuju odre|ene grupe iukidaju pravo drugim grupama na jednaki tretman) i na dru{tvenomplanu (kao dominantna uverenja o tome da je nejednaki tretman

17

Mehanizmi dru{tvenog isklju~ivanja: implicitna i...

1 Adams, M., Bell, L. A., Griffin, P. (1997).

razli~itih grupa „prirodanß i opravdan). Opresija svoje najja~e upori{teima upravo na dru{tvenom planu, tj. u slici koju dru{tvo ima oodre|enim grupama i u skladu sa kojom se opresija opravdava.Teoreti~ari opresije koriste izraz hegemonija da objasne na~in na kojidominantna grupa u dru{tvu projektuje svoj pogled na svet tolikouspe{no, da on postaje prihva}en kao ne{to {to je zdravorazumsko,normalno, jedino istinito i mogu}e (internalizovana dominacija), pa ~ak isama marginalizovana grupa to stanovi{te prihvata kao istinu o sebi(internalizovana opresija).

Hegemonija funkcioni{e kroz diskurse koji uklju~uju ideje, teorije,specifi~nu upotrebu jezika, vrednosti i ~ine na taj na~in ˜reìme istine’’2,tj. ustaljene dru{tvene pretpostavke koje defini{u {ta }e se u jednomdru{tvu smatrati istinom, normalno{}u, ~injenicom koja se ne dovodi upitanje, kao i ko to moè da proceni i na koji na~in. Opresija semanifestuje kroz dru{tvene prakse koje ne preispituju te ustaljenedru{tvene pretpostavke, ve} ih uzimaju zdravo za gotovo kao jedinemogu}e istine. Ove opresivne prakse nekada mogu da budu veomavidljive i eksplicitne (npr. poslodavac ne èli da zaposli ènu,pripadnika/cu manjinske etni~ke grupe, osobu stariju od 50 godina, isl.), podràne jasnim diskriminatorskim stavovima (˜@ena treba da brineo deci i o ku}i’’; ˜Pripadnici te etni~ke grupe su lenji, ne}e da rade’’;Ñjihovo vreme je pro{lo, nisu oni sposobni kao mla|i ljudi’’, i sl.), anekada mogu da se ispolje kroz manje vidljive, suptilnije forme koje seopravdavaju stavovima koji nisu eksplicitno diskriminatorski, budu}i dasu obi~no iskazani kao za{tita odre|ene marginalizovane grupe ipoku{aj da se obezbedi njihov najbolji interes (˜@ena treba da se bavinekim lak{im, ènskim poslovima’’; Õsobe u kolicima }e se ose}atineprijatno u radnoj sredini, pa je bolje da ih ne izlaèmo riziku da ihsredina ne prihvati zato {to su druga~iji’’; ˜Starijim ljudima treba posaokoji nije toliko stresan’’, i sl.). Slika o odre|enim dru{tvenim grupamatako postaje deo reìma istine u jednom dru{tvu i predstavlja osnov iopravdanje za razli~ite manifestacije opresije kako na individualnom,tako i na institucionalnom planu. Internalizovanjem te slike, tj. njenimuklapanjem u sistem verovanja i uverenja pojedinaca, ~lanova

18


2 Foucault, M. (1977).

odre|enih dru{tvenih grupa, javljaju se dva fenomena koja u velikoj meriodràvaju sistem opresije i ja~aju njegovu otpornost na promenu: to suinternalizovana dominacija i internalizovana opresija.

Internalizovana dominacija

O internalizovanoj dominaciji govorimo kada ~lanovi/ce grupekoja ima mo} u dru{tvu po~nu da veruju da je takav poredak stvariñormalan’’ i jedino mogu} i da je nejednaki tretman svih ostalih grupadeo prirodnog poretka i u potpunosti opravdan ˜budu}i da tako stvarifunkcioni{u’’. U toku procesa alternativnog re{avanja sukoba(medijacija, pregovaranje, ...) ovaj fenomen moè da se ispolji na vi{erazli~itih na~ina:

- Uverenje pripadnika/ce dominantne grupe da on/ona zna {ta je uinteresu druge strane. Ovo je naro~ito prisutno kada su u konfliktuodrasla osoba i dete/mlada osoba. Odrasla osoba veruje da je ona takoja zna {ta je najbolji interes deteta/mlade osobe i da se tu dete/mladaosoba i ne pitaju.

- Uverenje pripadnika/ce dominantne grupe da druga strana(pripadnici/ce marginalizovane grupe) i ne mogu da imaju ista prava i dasu njihovi zahtevi za ravnopravno{}u neopravdani. Npr. odrasla osobasmatra da dete/mlada osoba ne moè da ima pravo na izraàvanjesopstvenog mi{ljenja koje imaju odrasli, budu}i da dete/mlada osobanekompetentna i nezrela (za razliku od odraslog koji je u potpunostikompetentan, zreo i u stanju da donosi informisane odluke);pripadnici/ce ve}inske etni~ke grupe uvereni su da zasluùju sva pravakoja imaju po{to su ve}inski narod, ne prime}uju i ne priznaju da sudrugim etni~kim grupama neka prava uskra}ena i smatraju da su zahtevitih grupa za jednakim pravima neosnovani.

- Uverenje pripadnika/ca dominantne grupe da zasluùje poloàj iprivilegije koje ima, zato {to su kompetentniji. Npr. mu{karac smatra daje potpuno opravdano da bude na rukovode}em poloàju, po{to tajpoloàj zahteva odgovornost i posve}enost koja se od ène ne moèo~ekivati.

19


Internalizovana opresija

Kao {to pripadnici/ce dominantne grupe prihvataju svoju mo} iprivilegije kao deo prirodnog poretka, tako se de{ava da i pripadnici/cemarginalizovanih grupe tu neravnoteù mo}i i diskriminaciju kojoj suizloèni prihvate kao ne{to ñormalno’’. Zbog toga ~esto ne vide da sudiskriminisani ili izloèni nasilju, budu}i da smatraju da je to tretman kojiim pripada i koji su zasluìli. Npr. deca/mladi smatraju da je u redu dase njihovo mi{ljenje ne uvaàva i da odluke o njima donose drugi, `rtvenasilja smatraju da su to i zasluìle i da je tretman koji prema njima imaokolina opravdan, i sl. Pripadnici/ce marginalizovanih grupa prihvatajusliku o sebi koju o njima ima dominantna grupa kao istinitu (npr. ènesmatraju da nisu dovoljno kompetentne da se bave rukovode}imposlovima-politikom i da je bolje da se drè ˜ènskih poslova’’; decasmatraju da nisu kompetentna da izraze svoje mi{ljenje, i sl.) i po~injuda se pona{aju u skladu sa tom slikom, tj. da odgovaraju na o~ekivanjakoja su za tu sliku vezana. Ovaj mehanizam se zove ˜efekatsamoispunjuju}ih proro~anstava ’’3 i odvija se na slede}i na~in:

- etiketira se pojedinac/pojedinka, ili cela grupa (npr. etiketiramodecu/mlade kao nekompetentne, nesamostalne i neodgovorne)

- po~injemo da se prema pojedincu/pojedinki ili grupi pona{amou skladu sa etiketom koju smo dali. To pona{anje moè dabude vrlo eksplicitno u skladu sa etiketom (npr. ne dajemo imzadatke koji traè odgovorno i samostalno pona{anje i tokomkojih bi mogla da iskaù svoje kompetencije), ili implicitno(dajemo im zadatke koji su znatno ispod njihovih mogu}nosti,da ih ne bismo opteretili i frustrirali)

- pojedinac/pojedinka ili grupa po~inje da se pona{a u skladu saetiketom koju ima (npr. deca/mladi se povla~e i kada im sepruì prilika da odlu~uju i da preuzmu odgovornost ne pokazujuèlju za tim i ne preuzimaju inicijativu, {to onda samo u~vr{}ujesliku koju o njima ve} imaju odrasli)

20


3 Rosental, R., Jacobson, L. (1968).

Efekat samoispunjuju}ih proro~anstava sluì da potkrepi i u~vrstipredrasude koje o odre|enim grupama postoje, budu}i da ˜proizvodi’’pona{anje marginalizovane grupe koja potvr|uje sliku koja o njimapostoji u dru{tvu. Pored ovog, postoji jo{ jedan mehanizam koji se ~estokoristi da se opravdaju predrasude i neravnoteà mo}i u dru{tvu i koji seu literaturi o predrasudama i opresiji sre}e pod imenom õkriviokrivljenog ’’ (Blaming the victim, engl.).4

Õkrivi okrivljenogß

Ovo je mehanizam u skladu sa kojim se koreni socijalnihproblema vide u karakteristikama grupa koje su tim problemimaugroène, umesto da se sagledaju u sistemu koji vr{i opresiju na raznena~ine i kreira nejednake uslove i mogu}nosti za razli~ite grupe. Na tajna~in poku{avamo da re{avamo probleme bez menjanja stvarnih uslovakoji ih stvaraju. Mehanizam õkrivi okrivljenog’’ odvija se kroz ~etirikoraka:

1. Defini{e se problem i populacija koja je njim pogo|ena (npr. velikibroj èna koje trpe nasilje u porodici ostaju sa nasilnikom)

2. Upore|uje se vrednosni sistem, kultura i specifi~na pona{anjapopulacije koja ima problem i one koja ga nema (~esto na osnovustereotipa)(Te ène imaju sekundarnu dobit iz uloge `rtve, one to traè, pasivnesu, i sl.)

3. Uzrok problema se sme{ta u razli~itosti koje postoje izme|upopulacije koja ima problem i koja ga nema(@ene su same krive za svoj poloàj, za{to ne u~ine ne{to da odu odnasilnika?)

4. Zapo~inju se akcije koje menjaju pogo|enu populaciju, npr. u~e sepona{anju koje je karakteristi~no za one koji problem ñemajuß(U~imo ène da budu sna`nije, da se suprotstave nasilniku, i sl.)

21


4 Ryan, W. (1976).

Kada poku{avamo da re{imo problem tako {to menjamo onekoji imaju problem, zanemarujemo ulogu koju ima sistem u odràvanjumarginalizovanog poloàja odre|enih grupa, tj. umesto da ènama kojetrpe nasilje obezbedimo sistemsku za{titu i podr{ku (socijalnu, pravnu izdravstvenu) koja }e im olak{ati da napuste nasilnika, mi poku{avamoda promenimo time {to ih u~imo da budu samostalnije i sna`nije.

Mehanizam õkrivi okrivljenog’’ sluì za odràvanje predrasuda iopravdavanje diskriminacije, tj. nejednakog tretmana razli~itih grupa.êsto se nalazi i u osnovi mnogih akcija koje imaju za cilj pomo}ugroènim grupama, u onim situacijama u kojima se te akcije zasnivajuna menjanju karakteristika ugroènih grupa, umesto da se zasnivaju namenjanju uslova koji dovode do toga da grupe budu ugroène ineravnopravno tretirane.

Kompetitivni individualizam

Ovo je jo{ jedan mehanizam koji odràva sistem opresije.Zasniva se na uverenju da je za uspeh ili neuspeh u ìvotu odgovoranisklju~ivo pojedinac/pojedinka i da svi imaju podjednake {anse za uspehili neuspeh pri ~emu se zanemaruje uloga rase, pola, klase, ili bilo kogaspekta dru{tvenog identiteta osobe. Zanemaruje se tako|e i ~injenicada nemaju svi iste startne pozicije i da su neke grupe od samog po~etkaprivilegovane na razne na~ine, te da je pripadnicima/pripadnicama tihgrupa mnogo lak{e da postiù uspehe, nego pripadnicima/pripadnicama grupa koje te privilegije nemaju. Ovaj mehanizamu~vr{}uje uverenje pripadnika/pripadnica dominantnih grupa da sunjihove privilegije rezultat njihovih kompetencija, a ne pripadnosti tojgrupi, kao i da su za marginalizovani poloàj nekih grupa odgovorneone same (ne trude se dovoljno da pobolj{aju svoj poloàj).

Umesto zaklju~ka

Svi navedeni mehanizmi opresije predstavljaju opasnost ukomunikaciji zato {to pojedincima/pojedinkama ukidaju pravo naindividualnost i opravdavaju nejednakost mo}i i nejednaki tretman ljudi

22


u odnosu na grupu kojoj pripadaju. Jedan od na~ina da se te opresivneprakse dovedu u pitanje, jeste pre svega da se u~ine vidljivim ieksplicitnim pretpostavke na kojima one po~ivaju, a zatim da se tepretpostavke podvrgnu kritici i preispitivanju i da se zajedni~ki razmi{ljao alternativnim mogu}nostima organizacije dru{tvenih odnosa5.

Budu}i da proces konstruktivnog re{avanja sukoba predstavljaalternativni model komunikacije koji se zasniva na jednakosti,uzajamnom po{tovanju i uvaàvanju svojih potreba i potreba drugihosoba, prvi korak o kojem treba voditi ra~una je preispitivanje svihpretpostavki koje naru{avaju simetri~nost mo}i i strane u sukobustavljaju u neravnopravan poloàj. Va`no je da se prepoznaju iidentifikuju stavovi koji odraàvaju opresiju, da bi se svim stranama usukobu omogu}ile jednake startne pozicije. To se moè posti}i narazli~ite na~ine, o ~emu }e biti re~i u tekstovima koji slede.

23


5 Freire, P. (2005).

LITERATURA

Adams, M., Bell, L. A., Griffin, P. (1997). Teaching for Diversityand Social Justice. New York: Routledge

Foucault, M. (1977). Discipline and Punish. Allen Lane: London

Freire, P. (2005). Pedagogy of the Oppressed. New York: TheContinuum International Publishing Group, Inc.

Rosental, R., Jacobson, L. (1968). Pygmalion in the classroom:Teacher expectations and pupils' intellectual development. NewYork: Holt, Rinehart and Winston.

Ryan, W. (1976). Blaming the victim. Knopf Publishing Group.

24


Gordana Mijalkovi} Stojiljkovi}

Interaktivna drama: vrata premanenasilju

Krajem 2008. godine u okviru projekta Konfliktozori{te, koji jerealizovao Centar za alternativno re{avanje sukoba uz podr{kuMinistarstva za omladinu i sport, napravljene su dve predstave baziranena interaktivnim dramskim tehnikama, pre svega na forum teatru isociodrami. Kreativni tim ~inili su ~lanovi medijatorskog kluba Gimanzije„Sveti Savaß u Beogradu, ~etrnaestoro energi~nih i talentovanihdevojaka i mladi}a zajedno sa voditeljkama, psiholo{kinjama saiskustvom dramskog rada sa mladima. Predstave su putovaleBeogradom i Srbijom, namenjene srednjo{kolcima „svih bojaß kako bikroz zajedni~ko u~e{}e publike i glumaca ponudile mogu}nosti zaistraìvanje i pronalaènje nenasilnih re{enja konflikata me|u mladima.

Ciljevi koje smo pri tom postavili bili su:

- senzibilisanje za probleme vr{nja~kog nasilja i nasilja premamladima

- podizanje svesti o alternativnim na~inima re{avanja konflikata

- identifikovanje nenasilnih modela re{avanja

- osnaìvanje medijatorskih timova za nove pristupe transformacijisukoba

- u~enje novih komunikacijskih ve{tina

- razvoj kriti~kog mi{ljenja

- podsticanje aktivizma u cilju prevazilaènja apatije

- promena kulturolo{kih normi visoke tolerancije prema nasilju

25

Interaktivna drama: vrata prema nenasilju

Dramski aspekt

Za{to smo odabrali ba{ dramu, i to interaktivno pozori{te, teatarpotla~enih, forum teatar, participativnu dramu, sociodramu? Zato {to susve to nazivi za razli~ite, ali sli~ne dramske pristupe kojima je zajedni~kisocijalni aktivizam i podsticanje aktivne uloge publike u uspostavljanjukriti~kog stava ili menjanju dramskog procesa koji se odnosi naodre|ene probleme u dru{tvu, naro~ito na probleme manjinskih iliranjivih grupa razli~itog tipa.

Drama je mo}an medij za istraìvanje i prezentovanje ljudskogiskustva. Ni{ta se ne de{ava dok pojedinac ili grupa ne ispoljespremnost da u~estvuju i po~nu da ~ine da se neke stvari doga|aju.Dramske situacije prikazuju nam kako ljudi mogu da se pona{aju ilireaguju u odre|enim ulovima. U tom smislu kori{}enje dramskih tehnikapredstavlja deo procesa socijalizacije, kao i li~ne, socijalne i moralneedukacije1 - biti spreman da zastupa{ sebe i druge i preduzima{ akciju.

- Eksternalizacija kroz odigravanje tj. acting out je, kao i konflikt ieksperimentisanje ulogama, prirodni i inherentni deoadolescencije.

- Konflikt je koren li~ne i dru{tvene promene2, to je medijum krozkoji problemi mogu da se iskaù i kojim se moè sti}i do re{enja.Dramski okvir omogu}ava akciju koja vodi ka promeni, u skladusa psihodramskom krilaticom „Ne pri~aj, pokaìß.

- Dramska situacija omogu}ava eksplicitni prikaz, nagla{avanje ikreiranje razli~itih oblika socijalne interakcije i mogu}nostautenti~nog razumevanja konflikta u svim njegovima aspektima.

- Drama omogu}ava testiranje realnosti3- svaki/a u~esnik/ca usocijalnoj interakciji reaguje na drugoga iz ugla svoje percepcijei svog shvatanja i pod uticajem je sopstvenih o~ekivanja i

26


1 Neelands, J. (2004).2 Ibid3 Popadi}, D., Plut, D., Kova~-Cerovi}, T. (1996).

predstava o pona{anju drugog, {to se ne mora slagati sastvarnim stanjem.

- Prikaz socijalne interakcije izlaè pojedince i pojedinakemodelima i obrascima pona{anja sa kojima se moguidentifikovati i koje mogu imitirati.

- Do socijalne interakcije dolazi u socijalnoj sredini, pa je takova`no razumeti me|uzavisnost doga|aja i {ireg socio-kulturnogkonteksta u kojima se konflikti odvijaju. Dono{enje odlukepojedinca/pojedinke i grupe moè podrazumevati borbu razli~itihinteresa i vrednosti oko kontrole akcije. Tako|e, dramska scenaodli~no ilustruje uslove neophodne za konflikt4: uo~ljivost razlika,takmi~enje, prirodu kontakta.

- Dramska situacija omogu}ava uvid u gre{ke u opaànju iprosu|ivanju koje dovode do konflikata5: one postaju vidljive imogu se testirati i korigovati, osvestiti uzroci pogre{nograsu|ivanja (opaànje stvari van konteksta {to dovodi dopogre{ne interpretacije pretpostavljenog konteksta na osnovune~ijeg li~nog iskustva, autisti~no neprijateljstvo kojeonemogu}ava da se o drugoj strani sazna ili misli bilo {ta drugoosim odràvanja neprijateljske pozicije, samopotvr|uju}aproro~anstva u okviru kojih se distorzija produbljuje novimpona{anjima koja potvr|uju po~etnu koncepciju, predrasude usvoju korist u cilju odràvanja pozitivne slike o sebi,fundamentalna gre{ka atribucije koja vodi pripisivanjuodgovornosti za agresiju situaciji a ne sebi, suàvanje opaènihmogu}nosti izbora...).

- Participativna drama omogu}ava ve`banje ve{tina:uspostavljanje kooperativnog odnosa sa drugom stranom,stvaranje kreativne atmosfere u grupi radi nalaènja re{enja isposobnost da svoj sukob vide iz spoljne perspektive.

27


4 Popadi}, D., Plut, D., Kova~-Cerovi}, T. (1996).5 Ibid

Dramski prikaz kao okvir podsticajan je i zbog ˜ja to mogußatmosfere otvorenih opcija i za{ti}enosti ˜kao daß situacijom. Sa drugestrane, dobar i jasan narativ omogu}ava zajedni~ko stvaranje i saradnjukroz emocionalni anga`man, ali i spremnost da se improvizuje i preuzmuuloge, kako njihovim istraìvanjem i preispitivanjem, tako i otvoreno{}u zarazli~ite interpretacije vi|enog, inoviranje prepoznavanjem i uvo|enjemnovih simbola ili metafora. U svetlu re{avanja konflikata to bi bio procespronalaènja novih ishoda i obrazaca komunikacije.

Jedna od predstava Konfliktozori{ta ra|ena je kao Forum teatar,u reìji Marije Gaji}. Teatar potla~enih ili Forum teatar ~iji je kreatorbrazilski reìser Augusto Boal predstavlja dramsku formu u kojoj grupaglumaca/ica izvodi dramu za drugi deo ve}e grupe, publiku, koriste}i uvelikoj meri improvizaciju, odnosno kreiraju}i novi scenario. Ona moèda zaustavi dramu u bilo kom trenutku, vrati je na neki raniji deo ipredloì novi ugao gledanja, novu aktivnost kako bi se promenio tokdrame ili novu tehniku rada kako bi produbili dramu. U~esnici/ce dramesu tla~itelj/ka, tla~eni/a, joker (facilitator/ka tj. reditelj/ka koji/a podsti~epubliku na u~e{}e, prati intervencije iz publike, posreduje u komunikacijiizme|u izvo|a~a i publike), ostali likovi i publika. Jedina „nedozvoljenaßintervencija je promena osnovnog karaktera tla~itelja/ke, odnosnodono{enje „magi~nih re{enjaß. Vaàn aspekt predstave je zajedni~kaodgovornost za njeno kreiranje, ali su izvo|a~i zapravo vi{e u funkcijipredloga koje daju opserveri nego {to samostalno reaguju. Teatarpotla~enih nema edukativnu ulogu, niti funkciju predlaganja modelare{enja problema, ve} prvenstveno sluì da prikaè probem, sezibili{epubliku i ponudi prostor za reagovanje {iroj zajednici sagledavanjemmogu}nosti za promene u ìvotu.

Druga predstava, pod naslovom ˜Tri ~ina sramaß kojom }emo seu daljem tekstu detaljnije baviti, nastala je uz psihodramski pristup zakoji smo se opredelili zbog mogu}nosti da se korektivno iskustvo moèprora|ivati i na li~nom i na grupnom nivou, {to se moè koristiti i kaoedukativno sredstvo, uz variranje stepena direktivnosti, ~ime seomogu}ava u~enje i na emotivnom i na planu pona{anja.

28


Psihodramski aspekt

Psihodrama je vid grupne psihoterapije u kome protagonista iliprotagnistkinja odigrava na sceni svoj problem uz ulaènje u uloge iu~e{}e ostalih ~lanova/ca grupe koji/e preuzimaju razli~ite uloge,prora|uju}i ga kroz akciju, verbalno, telesno, intelektualno iemocionalno. Psihodrama je tako|e oblik podsticanja li~nog razvojakroz grupni proces istraìvanjem i pro{irenjem reperortoara ìvotnih isocijalnih uloga i razli~itih iskustava. Specifi~an oblik psihodrame jesociodrama koju odlikuje rad na temama relevantnim za grupu i dru{tvou celini.

Interakcija velike i male grupe dala je sociodramski aspekt na{ojpredstavi, kao i tema socijalnih konflikata. Sociodramski pristuppodrazumeva fokusiranje na interaktivne tehnike i dramatizaciju fiktivnih,ali realisti~nih scena, preko dru{tvenih tema i pitanja bitnih za sve~lanove/ce grupe. To omogu}ava doìvljaj zajedni{tva i univerzalnosti,~ime se odràva pa`nja grupe, dok fiktivni mod podràva atmosferubezbednosti i dozvole6. Igrovni aspekt predstave kroz razli~ite tehnike„ulaènjaß u njeno tkivo, mogu}nost njenog menjanja ili istraìvanja,podsti~u spontanost i kreativnost adolescentne grupe.

Dramska forma omogu}ava istraìvanje granica spolja i iznutrakao klju~no za interpersonalne konflikte i ~itav proces socijalizacije isocijalne adaptacije. Ulaènje publike u razli~ite uloge sli~no jekori{}enju pomo}nog ega u psihodrami - to je osoba koja iz odre|eneuloge slu{a i reaguje na psiholo{ke potrebe protagoniste ili protagniskinjeobezbe|uju}i mu/joj ono {to mu/joj moè pomo}i u njihovomzadovoljenju (ideje, prepoznavanje i izraàvanje ose}anja, uvide...).

Spontanost je jedan od krucijalnih faktora u kreiranju uloga.Moreno govori o spontanosti ili S-faktoru kao „o dramatskoj funkciji kojaenergizira i objedinjuje Self 7. To je plasti~na funkcija koja podsti~eadekvatne odgovore Selfa na nove situacije. Ona se moè razvititreningom odnosno interpersonalnom aktivno{}u u socijalnoj sferi.

29


6 Moreno, J.L., Moreno, Z.T. (1969).7 Ibid

Spontanost se ispoljava variraju}i kroz razli~ite stupnjeve spremnosti, odnule do maksimuma, imaju}i ulogu psiholo{kog katalizatora.ß8 Ukontekstu na{eg rada spontanost je omogu}avala uklju~enost ispremnost na participaciju u~esnik/ca, kao i aktiviranje i eksternalizacijurazli~itih kapaciteta u~esnika/ca, od emocionalanih reakcija, do akcija iodigravanja uloga.

Opcija korektivnog iskustva klju~na je prednost u kori{}enjudramskih tehnika, kao i opcija dozvoljenog eksperimentisanja i za{titna˜kao daß funkcija koja omogu}ava promi{ljanje i povezivanje ose}anja,mi{ljenja i pona{anja. Pri tom, grupa ima mo} da podrì, prihvati isvakako testira ponu|ena re{enja, ali predstavlja izazov za adolescenta/adolescentkinju u nalaènju sopstvenog puta u re{avanju problema.

Uloge

Osniva~ psihodrame, J.L. Moreno smatrao je da se na{ Selfsastoji od mno{tva uloga9. U procesu sopstvenog ispoljavanja krozrazli~ite uloge po~injemo sebe da vidimo jasnije kroz izvo|enje, vi|enje,prihvatanje i integraciju uloga. Za adolescenta/adolescentkinju je va`noda integri{e uloge iz pro{losti i da se oprobava sa ulogama koje suvezane za budu}nost. Vi{estruke promene koje se de{avaju uadolescenciji zahtevaju neku vrstu fluidnosti uloga 10 {to proceseksperimentisanja moè omogu}iti, nasuprot rizi~nijem procesurestrikcije uloga, koje u svojim krajnjim formama mogu voditiekstremizmu ili preuzimanje socijalno poèljnih, unapred propisanihuloga (over-constriction). Erikson (1968) navodi konfuziju uloga,(suprotnost difuziji uloga) kao normalni razvojni aspekt adolescencije. Izugla re{avanja konflikata interesantna je tipologija konflikata ulogaprema teorija ma uloga koje navodi Kelerman11:

- konflikt me|u ulogama (inter role) - diskrepanca izme|u uloge ili~nosti;

30


8 Holmes, P. (1992).9 Moreno, J.L., Moreno, Z.T. (1969).10 Jennings, S. (1995).11 Kellermann, P.F. (1992).

- konflikt unutar uloga (intra role) - suprotnost izme|u dve razli~iteuloge kod iste osobe;

- intrapersonalni konflikt uloga - kontradikcija izme|u sopstvenedefinicije uloge i o~ekivanja drugih;

- interpersonalni konflikt uloga - diskrepanca izme|u razli~itihosoba koje imaju istu ulogu.

U okviru same predstave, ali i na nivou publike prisutne surazli~ite socijalne uloge koje mogu karakterisati i pozitivna i negativnapona{anja (lider/ka, sledbenik/ca, joker, pomo}nik/ca, usamljenik/ca,radnik/ca, negativni posmatra~/posmatra~ica, bra}a i sestre...). U tokupredstave i interakcije sa publikom veoma je va`no pra}enje ipo{tovanje individualnih potreba adolescenata/adolescentkinjaizraènih kroz pona{anje u socijalnoj ulozi. Neke od njih mogu bitipotreba za pripadanjem, statusom, priznanjem, anonimno{}u, za{titom,slobodom, u~estvovanjem, mo}i...12

Participativna drama generalno, a naro~ito psihodramski pristup,pruà mogu}nost uve`bavanja uloga i podr{ku u procesu izbora imenjanja uloga na li~nom planu, a na grupnom omogu}ava procesogledanja, suo~avanja, upore|ivanja i formiranja energije neophodne zapokretanje èljenih promena.

Socio-kulturni aspekt

Kulturno u~enje 13 koje dramski kontekst nudi obuhvata tri oblasti bitneza na~in razmi{ljanja i pona{anja u re{avanju konflikata:

Granice - Ko sam ja, ko su drugi, prate}i procese identifikacije; graniceizme|u gledati i ~initi, izme|u pasivne recepcije i aktivnog delanja;granice u na~inima ispoljavanja ose}anja u javnosti...

31


12 Neelands, J. (2004).13 Ibid

Javni i privatni ìvot - Zajedni~ko re-kreiranje pravila pona{anja,socijalni konsenzus, preispitivanje „skrivenihß oblasti ìvota. To je tako|e{ansa da mladi ljudi isprobaju, doìve i upotrebe svoje sposobnosti iiskustva i daju im mesta u kreiranju sopstvenog identiteta.

Gra|anstvo - Paralela izme|u aktivnog u~e{}a publike tj. foruma upredstavi u cilju preduzimanja akcije i nalaènja zajedni~ke dobrobiti sajedne strane, i re{avanja problema i demokratskih principa pona{anja udru{tvu sa druge, npr. kao u kampanji gde se Forum teatar i aktivnou~e{}e publike koristi kao na~in za zajedni~ko nalaènje strategije zaotklanjanje neèljenog agresivnog pona{anja u {koli. U predstavamaglumci/glumice su ~esto u ulogama gra|ana/ki i ~este su temeugroàvanja prava drugih, sukoba interesa i problema koje proisti~u izrazli~itosti, sa ~ime se kao gra|ani/ke svakodnevno susre}emo.

U participativnom teatru sve je ovo jo{ nagla{enije jer fleksibilnidramski okvir ostavlja prostor za otvaranje mnogih pitanja i istraìvanje,prepoznavanje i upoznavanje razli~itih re{enja za ìvotne situacije.

Za u~enje, otkrivanje ili preispitivanje alternativnih na~inare{avanja sukoba veoma je va`no ustanoviti, objasniti i modelovatiosnovna pravila zajedni~kog rada na sceni. Ekspresija iskustava, takoda drugi mogu da dele sa nama i reaguju na to iskustvo kao da jenjihovo, bio je cilj koji su mladi glumci/glumice uspeli da postignu kakokreiranjem predstave, tako i njenim odigravanjem, a zatim i spontanimimprovizovanjem u interakciji sa svojim vr{njacima.

Tri su osnovna modaliteta aktivnosti u dramskom procesu:stvaranje, izvo|enje i reagovanje, pa }emo dalju pri~u o Konfliktozori{tuispri~ati tim redom.

Nastajanje predstave

Pripremne aktivnosti su realizovane tokom pet dana u formiradionica uz celodnevnu agendu. U radu je dominiralo kori{}enje li~nihiskustava u~esnika/ca sa konfliktima razli~itog tipa.

32


U maloj grupi od sedmoro srednjo{kolaca ose}ala se asimetrijausled razli~itih uzrasta (15-18g) i predznanja u domenu re{avanjakonflikata ili dramskog rada, ali i specifi~an spoj temperamenata ipotreba koji je rezultovao ~estim unutargrupnim konfliktima niskogintenziteta. S obzirom na kori{}enje psihodramskih tehnika (dubl,zamena uloga, ogledanje, solilokvij, play-back) u situaciji rada sa li~nimiskustvima u~enika/ca stvarana je posebna dinamika upoznavanjakonfliktnih procesa i re{enja uìvo, ali sa pozitivnim ishodima idoìvljajem da su konflikti re{ivi. To je doprinelo koheziji grupe koja sena kraju osetila u predanosti stvaranju predstave i ose}anjuodgovornosti za dolaènje do cilja i preno{enje poruke vr{njacima -hajde da otkrijemo {ta sve moè da se uradi, kako da se pomogne, kakoda popravimo neke stvari koje nas mu~e, da podelimo iskustva irazmenimo ideje, da otkrivamo nove uglove gledanja...

Osnovne ta~ke procesa bile su stvaranje pri~e u kojoj su mladiu~estvovali sa mnogo autenti~nih iskustava koje su ventilirali u grupi, uzsli~nost u opaànju problema i intenzivnu potrebu za promenomopisanih sitaucija, ulaènje u uloge i uspostavljanje odnosa izme|uli~nog doìvljaja i specifi~nosti lika, uz prelivanja tih unutra{njih dilema iose}anja na odnose u grupi, i unutargrupna interakcija izme|uglumaca/glumica, ali i likova.

Tokom rada bilo je primetno da su konfliktni obrascikomunikacije (etiketiranje, rivaliziranje, osu|ivanje, smanjenatolerancija...) postali vr{nja~ka i kulturolo{ka norma me|uadolescentima, odnosno prihva}eni kao uobi~ajen model bez koga jete{ko opstati, ali i da ~esto ponavljanje nesankcionisane zloupotrebemo}i i nasillja (bilo verbalnog ili fizi~kog) stvara doìvljaj apatije izako~enosti („To je takoß) ili neadekvatnih formi otpora (pasivnost,ne~injenje, nereagovanje, bes, povla~enje, kompeticija...).

Klju~na prednost u radu sa adolescentima/adolescentkinjama uovoj grupi je odli~an kapacitet za sublimiranje i preusmeravanje velikekoli~ine energije koja se stvarala u grupnom procesu u kreativnipotencijal, kao i emocionalna otvorenost koja je rezultovalaentuzijazmom i razre{avanjem kako konfliktnih, tako i kreativnih zastoja.Istovremeno, te{ko}u je predstavaljala diferencijacija izme|u li~nih

33


stavova i doìvljaja i onoga {to „nosiß lik, kao i postojanje tenzije koja je~esto bila na „iviciß i zahtevala dosta rada na relaksaciji.

Zavr{ni produkt, predstava „Tri ~ina sramaß, prezentuje igre mo}iprikazane kroz tri scene, obuhvataju}i dijadni konflikt, konfliktpojedinca/pojedinke i grupe, kao i reagovanje odraslih na konflikte.Karakteristi~an intenzitet predstave leì u postojanju vi{e konfliktnihobrazaca koji se kumulativno nadovezuju jedan na drugi (vr{nja~kikonflikt, konflikt sa autoritetima na relaciji u~enica - profesor, povla~enje,konfrontacija, sukob baziran na razli~itosti, ali i asimetriji mo}i, konfliktuinteresa, sukobu vrednosti kroz primere seksizma, licemerja, korupcije,nedostatka solidarnost...). Predstava uvodi pojam li~ne i grupneodgovornosti adolescenata/adolescentkinja za nastajanje i re{avanjesukoba, otvara prostor za kriti~ki, kreativni i emotivni odgovor inagla{ava potrebu za uklju~ivanjem odraslih u procese re{avanja imenjanja atmosfere u {kolskim sredinama koje ne~injenjem zapravoneguju uzroke konfliktnih situacija me|u mladima. Kao takva ona imapotencijal da pozove na akciju i interakciju sa publikom zbogprepoznatljivosti sadràja.

Analiza predstave otvara niz problema karakteristi~nih zasrednjo{kolce/ke danas: tla~enje u vr{nja~koj grupi, problemnetolerisanja razli~itosti, pritisak vr{nja~ke grupe ka konformiranju,nasilna verbalna komunikacija, nedostatak komunikacijskih ve{tina,nasilje kao prva i dominantna reakcija, diskriminacija u odnosuu~enik/ca-profesor/ka, seksisti~ki stav profesora, vr{nja~ki odnosi uodeljenju (subgrupe, nedostatka solidarnosti, kompeticija), zloupotrebamo}i odraslih, nepostojanje utvr|enih procedura za re{avanjeproblema, nedostatak mehanizama kontrole odraslih i dece, ose}anjebespomo}nosti mladih, prelivanje agresije, problem korupcije isubmisivnosti prema mo}nim figurama (otac), neuklju~ivanje roditelja uprocese re{avanja sukoba, nedovoljno kori{}enje prava u~enika iu~eni~kog samoorganizovanja... Ima li kraja problemima i da li su re{ivi?Poku{ali smo da to otkrivamo sa srednjo{kolcima/kama tokom maleturnije u ~etiri grada Srbije.

34


@ivot predstave

@ivot su predstavi prvenstveno udahnuli mladi glumci i glumicekoji su sa puno duhovitosti i energije predstavili gotovo tipske likove:„fensericeß okupljene oko tatine }erke koje su davale komi~an ton ali iprovocirale intenzivnu reakciju i prepoznavanje sli~nih u drugimsredinama; pasivna, neza{ti}ena i „druga~ijaß devojka sa kojom se lakouspostavlja empatija; njena drugarica-buntovnica ~iji su impulsipodsticaj da se pokrene akcija; profesor-manipulator, sa problemem upostavljanju granica i zloupotrebom poloàja; mo}ni otac, kontroverznibiznismen sa puno para i veza ~ija je pojava izazivala brojne i burnereakcije, i nedosledna direktorka koja podleè pritisku i simbolizujesistem i svet odraslih. U njihovim likovima bilo je mesta i za improvizacijei za spontane reakcije, za pomeranja granica, kao i za identifikaciju.

Uzajamna o~ekivanja izme|u glumaca/glumica i publikezna~ajno su bojila atmosferu pred po~etak predstave (i sa obe stranebila su ispunjena predrasudama, koje su se na kraju ve~eri menjale,nakon ìvih susreta i razmena), ali je u ve}ini situacija odnos „mi i oniß uinteraktivnom delu prelazio u rad na „na{oj stvariß i na zajedni~komposlu. Na po~etku je uvek postojao rizik otpora grupe („ne talasaj jermoè sva{ta da iza|e...ß), ali je facilitacija uz brzu i ta~nu podr{kuglumaca lako otvarala vrata uzbudljiim istraìvanjima, sa puno humora,hrabrosti i inventivnosti mladih.

Pri~a o ~etiri grada podrazumeva mnogo razli~itosti: razli~itustrukturu publike, okolnosti pod kojima je predstava izvo|ena,mentalitetske, uzrasne, institucionalne i sredinske razlike, ali i bitnesli~nosti: u prijem~ivosti mladih za dramske aktivnosti, spremnosti zakonstruktivan pristup transformaciji konflikata uz direktne izlaske nascenu i ulaènje u uloge, u autenti~nim emocionalnim reakcijama i~injenici da su svuda ponu|ena re{enja, reagovanja i komentari bilizanimljivi i raznovrsni, iako su kretali iz razli~itih uglova i na~inarazmi{ljanja.

Stepen participacije je u ve}ini gradova bio visok,dok su razlikeprisutne u fokusiranosti na razli~ite momente i probleme u predstavi(nedostatak institucionalnih procedura, vr{nja~ki odnosi, konflikt sa

35


profesorom, o~uvanje autoriteta i reda). Ovo je uticalo i na razli~itena~ine re{avanja sukoba koje su primenjivali, od insistiranja na sistemukontrole i odgovornosti odraslih, poku{aja sistemske kontrole nasilja,organizovane akcije adolescenata/adolescentkinja, preko konfrontacija,stvaranja saveznika i koalicija ili uptrebe asertivnih verbalnih modela,saradnje u~enika/ca i direktora/ke, do pozivanja odraslih da re{eproblem, pozivanja na utvr|ene procedure. Kao kreativna re{enjaizdvojili bismo model saradnje odraslih i adolescenata/adolescentkinja,podr{ku razrednog nastavnika/ce, aktivnosti i inovacije rada |a~kogparlamenta, dobru medijaciju, solidarnost u~enika/u~enice i tolerancijurazli~itosti i traènje sli~nosti.

Primer aktivnog u~e{}a direktora koji je li~nim stavom daopodsticaj i dozvolu za protest i neprihvatanje pona{anja profesora odvelikog je zna~aja za uspostavljanje poverenja izme|u u~enika/u~enicei {kolskih autoriteta i jasna poruka da nikakve oblike nasilja, vr{nja~kogili institucionalnog, ne treba tolerisati. Sa druge strane, osvojena slobodaza pobunu doprinela je da u jednom trenutku polete papiri}i premaprofesoru tj. da se agresija preusmeri i „prelijeß, {to je zahtevalo brzu ijasnu intervenciju postavljanja granica i uvid u lako}u sa kojompreuzimamo agresivne obrasce pona{anja, te da se re{avanje problemanasilja ne moè zavr{iti kori{}enjem nasilnih sredstava. Kontrast ovomeje dominantna i sveprisutna pozicija direktora u drugom gradu na ~emuse temelji orijentacija u~enika/ca da re{enja traè prvenstvenooslanjaju}i se na autoritete, zanemaruju}i razvijanje vr{nja~kih odnosa.

U ulogama odraslih ~esto je bila potrebna pomo} mladima zbognedostatka informacija o procedurama i nedostatka ve{tina zapostavljanje granica u komunikaciji - u takvim trenucima uklju~ivanjeodraslih bilo je veoma zna~ajno, jer su svojim anga`manom prihvatili ipodràvali kriti~ko mi{ljenje mladih, ~ak i ako ga nisu delili i ponudilimodele pouzdanog i kompetentnog pona{anja odraslih.

Pokazalo se da je na~in reagovanja mladih direktna posledicapostoje}eg sistema internih pravila u {kolskoj i gradskoj sredini idosada{njih iskustava re{avanja konflikata u vr{nja~koj grupi.Adolescenti/adolescentkinje reaguju iz okvira koji im se nudi biraju}izavisno od toga borbu, kooperaciju, asimilaciju, konformiranje, protest,

36


samoorganizovanje, agresivnost ili asertivnost... U {kolama u kojima sepodsti~e ili dozvoljava izraàvanje i kriti~ko mi{ljenje prisutne su raznevrste modela kako pozitivnih tako i negativnih, dok u sredinama u kojimaje red i rad ustanovljen i odre|en procedurama i institucionalizovan, {toje naravno dobro, postoji druga vrsta rizika: razvijanja autoritarnosti,nekriti~nosti i samoizolacije (nasilje nema veze sa nama, to se nama nedoga|a, to su problemi drugih koji nas se ne ti~u...). Prisustvo iliodsustvo profesora ili direktora {kole na predstvama moè biti dobarindikator zainteresovanosti i uklju~enosti u probleme mladih. Naravno, usvakoj sredini postojao je {irok raspon razli~itih odgovora koji umnogome zavise i od individualnih razlika dece. Upravo je tame|usobna razli~itost i individualnost, ~esto i originalnost, jedan odveoma va`nih pozitivnih nalaza na{eg projekta.

U interaktivnom pozori{tu bitno je da i glumci/glumice i publikaprolaze kroz faze konstrukcije, ali i dekonstrukcije i rekonstrukcije teksta.Tako su za dinamiku predstave tokom svih izvo|enja bile bitnesuprotnosti u okviru kojih su se odvijala zbivanja u grupi i doga|aji nasceni, negde izme|u:

- procesa vs. produkta (zna~aj dinamike doga|anja tokompredstave u odnosu na kona~no re{enje ili kvalitet izvo|enja)

- dramskog vs. psiholo{kog (va`no pitanje: {ta }e sad da se desiili za{to se ovo de{ava)

- aktivizma vs. pasivnosti (publika je i posmatra~ i akter, a va`napitanja su: da li je poziv na akciju prepoznat, koliki je stepenzainteresovanosti, da li je ponu|ena reakcija na pitanje: {ta semoè uraditi druga~ije)

- edukacije vs. komunikacije (uvesti nove teme, informacije imodele re{avanja konflikta, ali ostaviti slobodu izbora i prostor zasamostalno kreiranje re{enja koja nisu unapred zadata)

- otpora vs. trpljenja (pitanje prihvatanje ili neprihvatanje nasilja)

- kriti~kog mi{ljenja vs. autoritarnosti (dovo|enje kli{ea i pravila u

37


pitanje, preispitivanje, sagledavanje iz razli~itih uglova, nasprampuke poslu{nosti bez razmi{ljanja)

- promene vs. status quo (preuzimanje inicijative i odgovornosti,svest i ideja o èljenim i mogu}im promenama ili prepu{tanje iizbegavanje napora, kori{}enje utabanih staza)

- interakcije vs. inercije (va`no pitanje: da li se ovo ti~e i mene, dali sam spreman na komunikaciju i razmenu)

- intrapsihi~kog vs. interpersonalnog (zavisno od toga gde jelociran ili prepoznat konflikt i kako je izraèn)

- kooperativnog vs. kompetititvnog (va`no pitanje: izbor saradnjeili takmi~enja kao strategije za re{avanje problema)

- konformiranja vs. induvidualnosti (formiranje i izraàvanje li~nogstava)

- li~ne vs. generacijske perspektive (va`no pitanje: imam li jakoristi od ovoga, kome pripadam, kome sam sli~an, sa kimedelim ovakva iskustva, moè li se ovo desiti i meni)

- humora vs. formalnosti (kori{}enje humora davalo je punoenergije i spontanosti predstavi)

Zajedni~ki imenitelj u svim sredinama jeste potreba zapromenom i spremnost za konstruktivno i kreativno traganje zaalternativama nasilju.

Reagovanje: transformacija konflikata

Za izlazak na scenu potrebno je prevazi}i problemesamopouzdanja i nivoa samosvesti, {to predstavlja razvojni podsticaj zaadolescente/adolescentkinje. Prihvatanje rizika izlaska na scenu,uspostavljanje i razvijanje poverenja, kori{}enje i eksponiranje tela,stalni proces socijalne razmene, sve su to pro{li i prihvatili mladi glumci

38


/glumice, i oni koji su bili spremni da zamene ulogu posmatra~a/~ice zaulogu aktivnog u~esnika/ce. Time su prevladali i deo svojih unutra{njihkonflikata, {to je pretpostavka kvalitetnijem re{avanju interpersonalnihsukoba.

Eksplicitno smo pozivali kako glumce/glumice tako i publiku daprepoznaju ugro`ene potrebe i zaslepljuju}a ose}anja (bes, strah, stid,uskra}enost, nemo}, krivica, razo~arenje) i izraze ih razumljivo inenasilno, ali je bilo veoma bitno da se instrukcija ne optereti unapreddatom formom koju bi trebalo da zadovolje. Bilo je te{ko postavljatigranice, reflektovati, osvetljavati i imenovati, a ne biti intruzivan ipedago{ki orijentisan.

Tokom stvaranja predstave koristili smo podatke poznatihistrazivanja o naj~e{}im uzrocima konflikata u {koli 14 koje su adolescentipotkrepili svojim iskustvima:

- takmi~arska atmosfera

- netolerantna atmosfera

- neadekvatna komunikcija

- neadekvatno izra`avanje emocija

- nedostatak ve{tina za konstruktivno re{avanje konflikata

- zloupotreba mo}i odraslih

- nedovoljni resursi

- razli~ite vrednosti

Poseban doprinos interaktivnog pozori{ta transformacijikonflikata je u uvo|enju i nagla{avanju procesa re{avanja naspram

39


14 Triki}, Z., Koruga, D., Vranje{evi}, J., Dejanovi}, V.,Vidovi}, S. (2003).

re{enja (jednog i najboljeg), u ja~anju sposobnosti odlaganjazadovoljenja, prihvatanju razli~itih opcija („{irenje piteß) i ume}uzajedni~kog u~e{}a u stvaranju ideja i izvo|enju akcija.

Na~ini re{avanja konflikata koji su bili prezentovani tokompredstave mogli bi se naj{ire svrstati u kategorije:

Agresivno: eskalacija verbalnog sukoba (poku{aj da ih pobedi,da ih diskredituje, konfrontiranje), formiranje suparni~ke grupe,produbljivanje konflikta, optuìvanje profesora, ljutnja, napad, snimanjepona{anja profesora mobilnim telefonom, ga|anje profesora papirima,diskreditovanje profesora.

Pasivno: ignorisanje, uvo|enje kamere kao kontrolnogsredstva, napu{tanje nastave, ignorisanje profesora.

Asertivno: promena na~ina komunikacije (poku{aj da seobjasni, poku{aj da im se pribliè), ukupna promena pasivnog u aktivnistav, traènje pomo}i sa strane; nu|enje savezni{tva uz uloge najboljedrugarice, medijaciono posredovanje; traènje pomo}i autoriteta,kooperativni stav; savezni~ki i solidarni odnos svih u~enica premaprofesoru kao reakcija na seksizam, solidarno reagovanje odeljenja naomalovaàvanje znanja, uklju~ivanje razredne, psihologa/psiholo{kinje,pedagoga/pedago{kinje, aktiviranje |a~kog parlamenta, prijavljivanjepoliciji za seksualno uznemiravanje, vra}anje konflikta na nivovr{nja~kog; doslednost i postavljanje granica, pozivanje inspekcije,smenjivanje direktorke, pozivanje roditelja, aktiviranje |a~kogparlamenta, angaòvanje medija promena perspektive, kooperativnistav.

Sumiranje ponu|enih re{enja moglo bi da obuhvati nizpreporuka za prevazilaènje nasilja u {koli 15: na li~nom planu -regulisanje sopstvenih ose}anja, razumevanje za{to se nasilje de{ava,ja~anje svog samopouzdanja, razvijanje adekvatnih na~inakomunikacije, kreiranje sopstvenih izvora snage, razvijanje mreèpodr{ke. Na socijalnom planu, kada je u pitanju nasilje u {koli i potrebno

40


15 Field, E.M. (2007).

je postojanje institucija, odgovornih osoba i tela, eti~kih i pravnihregulativa i postojanje strategija za redukavanje izvora nasilja, kao iprocedura koje uklju~uju i u~enike/ce i nastavnike/ce, i {kolskeautoritete i roditelje, pa i {ire institucije lokalne zajednice koje bi mogleda ponude stru~nu pomo}, interventne i preventivne programe i mereza{tite, {to bi pomoglo u zaustavljanju socijalnog isklju~ivanja u{kolama.

Uloga, funkcija i ve{tine facilitatora/ke

Kao jedan od procesa interaktivnog pozori{ta svi u~esnicipredstave zajedni~ki reìraju i usmeravaju oblikovanje ideja ukomunikativnu dramsku verbalnu ili neverbalnu formu. Specifi~nostinterakcije publike i glumaca jeste stalno prelivanje izme|u smislenosti,zna~enja i igrovnosti, izme|u planiranog i spontanog, izme|uograni~enog i slobodnog, izme|u imaginacije i znanja. Da bi se ovajproces odvijao neophodno je da postoji atmosfera sigurnosti i jasno}e,te podsticajna i za{ti}ena sredina u ~emu zna~ajnu ulogu imafacilitator/ka, odnosno direktor/ka ili joker.

Uloge voditelja/ke u interaktivnom pozori{tu vi{estruke su: on/onaje istovremeno menadèr/ka (upravlja vremenom, prostorom i akcijom),animator/ka (odràva pa`nju i podsti~e razli~ite nivoe u~e{}a),facilitator/ka (olak{ava komunikaciju i ostvarenje postignu}a ili cilja),dramaturg/dramatur{kinja (usmerava dramski proces). Sli~ne su tome iuloge direktora/ke u psihodrami 15:

Uloge Funkcije Ve{tine Ideali

Analiti~ar/ka Empati~na Razumevanje HermenautikaProducent/kinja Reditelj/ka Rad na sceni EstetikaTerapeut/kinja Agent/kinja promene Uticaj Le~enjeLider/ka Menadèr/ka Vo|enje Socijalizacija

Neke od funkcija facilitatora/ke bitnih u na{em interaktivnompozori{tu bile su: iniciranje, informisanje, traènje/istraìvanje,

41


15 Kellermann, P.F. (1992).

uskla|ivanje, testiranje, re{avanje interpersonalnih problema, ja~anjepoverenja, rad na konsenzusima... Postavljanje pitanja, pravljenjedogovora, strukturisanje, upravljnje vremenom i prostorom, planiranje,sve su to zadaci koje facilitator/ka treba da obavi. Ve{tine koje su mu/jojza to potrebne su16: postavljanje okvira, anticipiranje, usmeravanje naproblem, podsticanje preuzimanja odgovornosti, stvaranje konteksta irelevantnosti, primena znanja (teorijsko, prakti~no, tehni~ko...).

Tokom facilitacije bile su od pomo}i i slede}e psihodramsketehnike: dubl, solilokvij, zamena uloga, play-back, minimiziranje,maksimiziranje, konkretizovanje, ogledanje... Kao verbalne intervencijenaj~e{}e su kori{}ene konfrontacija, klarifikacija, interpertacija,prihvatanje, sugestije, saveti17...

Me|u navedenim funkcijama ili ve{tinama postavljanje pitanja jeona koja treba da usmeri diskusiju, dovede u pitanje utvr|ene modele ipreispita ih. Tako se mogu koristiti pitanja koja sluè klarifikaciji,izazivanju, proveri realnosti, podsticanju diskusije... Faza kognitivneintegracije mora da prati emocionalnu abreakciju da bi do{lo dostvarnog uvida, razumevanja i mogu}e promene, a upravo tome sluèsve ove tehnike i intervencije.

Tako|e, lider/ka grupe organizuje grupnu strukturu, ustanovljavanorme, gradi koheziju, ohrabruje aktivnu participaciju svih u~esnika/ca,uklanja prepreke razvoju pozitivne socijalne atmosfere, opservira,interpretira, sumira, imenuje... U interakciji male i velike grupe u na{emslu~aju bilo je izazova za facilitatora/ku koji bi se mogli nazvatipotencijalnim zamkama na koje treba obratiti pa`nju jer reflektuju nekeod mehanizama socijalnog isklju~ivanja:

- inverzija uloga `rtve sa agresorom tj. identifikacija sa agresorom(„da ne bih bila `rtva posta}u agresor i tla~iteljß): ovo jemehanizam vidljiv i me|u mladima i me|u profesorima kojigovori o stepenu li~ne nesigurnosti i ugroènosti i olakompribegavanju razli~itim oblicima nasilja (od psihi~kog, fizi~kog,

42


16 Neelands, J. (2004).17 Kellermann, P.F. (1992).

seksualnog...) kao vidu odbrane; u neposrednom radu na sceniovo je trenutak koji zahteva konfrontaciju sa zna~enjem iposledicama ovog ~ina, jer se radi o osnovnom principulan~anog {irenja nasilja („nasilje ra|a nasiljeß)

- fizi~ka agresija na sceni (neophodno je na po~etku postavitijasno pravilo zabrane povre|ivanja drugih i reagovati nanajmanje naznake fizi~ke agresije)

- pasivni otpor, }utanje, ne~injenje (konfrontirati u~esnike/ce saodgovoro{}u i sau~estvovanjem i pasivnim formama tolerancije,a time i podsticanja nasilja, koristiiti maksimiziranje, testiratistrahove i potrebe koje mogu stajati iza toga)

- lakrdija (izvrgavanje svega smehu i podsmehu minimiziraopasnost i stvarni doìvljaj ugroènosti u pri~i o nasilju i pravizaobilaznicu neèljene stvarnosti kojom èlimo da se bavimo, {tone zna~i da je humor nepoèljan - bitno je pitanje njegove mere,svrhe i trenutka )

- igre mo}i i zloupotreba mo}i (provokativna tema koja moè dapodstakne diskusiju ako se jasno adresira i ilustruje dobrimscenama i karakteristi~nim reciprocitetom, dvosmernim rolamakod u~esnika/ca u igrama mo}i - ovu temu je bitno osvestiti isagledati pitanje razli~itih vrsta mo}i: mo}i usmerene napostizanje cilja / mo}i koja se ostvaruje kroz saradnju / mo}i nadnekim koja moè da rezultira i zloupotrebom mo}i)

- socijalno poèljni odgovori (ne treba ih cenzurisati, ve}produbljavati i testirati njihov realitat i stepen stvarneprimenjivosti).

43


Umesto zaklju~ka

Posle reflektora i scena mogli bismo re}i da je interaktivnopozori{te dobar put ka podsticanju socijalne akcije i bu|enju socijalneodgovornosti u visoko konfliktnom okruènju i na~in za formiranjemehanizama prevencije nasilja me|u mladima. Ono ima mo} dapokrene sna`ne emocije i psiholo{ke procese pospoljenja(eksternalizacije) i pounutrenja (internalizacije), poistove}enja,projekcije i sposobnosti promene ugla gledanja koji mogu da dovedu donovih uvida, demistifikovanja igara mo}i i prevazilaènja bespomo}nostipred nadiru}om nasilno{}u i daje prostora za u~enje novog i druga~ijeg(kao uostalom i svaki podsticaj kreativnosti, komunikacije i inteligencijemladih ljudi).

Mehanizmi socijalnog isklju~ivanja u {koli i me|u mladima una{oj sredini nastaju u velikoj meri usled zloupotrebe mo}i i tolerisanjaili negovanja nasilnog pona{anja. Izostajanje sankcija, nedostatakgranica, jasnih „saobra}ajnih znakovaß koji bi pomogli orijentaciji mladihrazli~ite forme diskriminicije, nedostupnost relevantnih informacija ipredvidivih i stabilnih procesa za re{avanje problema i sukoba,postavljanje prioriteta u skladu sa zajedni~kim potrebama u~enika/ca iprofesora/ki i ekstremno negovanje autoritarnosti ili pak neodgovornosti,nedostatak jasnih socijalnih pravila, izostajanje modela komunikacijekoji podsti~u otvorenost, inicijativu i kriti~ko mi{ljenje naspram pasivnomreprodukovanju kli{ea - naàlost veliki je i mo}an arsenal mehanizamakoji umanjuju mogu}nost socijalnog uklju~ivanja dece i adolescenata uobrazovni proces koji im omogu}ava razumevanje i anga`man uzajednici u kojoj ìve i svest o li~noj i zajedni~koj doobrobiti. Mehanizmedru{tvenog isklju~ivanja18 koje vide u {koli i svetu oko sebeadolescenti/adolescentkinje prenose i u tehnike transformacije sukoba,te na to treba obratiti pa`nju i reagovati adekvatno, kako i ove tehnike nebi samo dodatno validirale prisutan disbalans socijalne mo}i.

Usmeravanje na konstruktivne sadràje, aktivnosti i vrednosti unjihovom li~nom razvoju, sticanje razli~itih iskustava koja podsti~usocijalnu odgovornost i prilike za u~enje tehnika i ve{tina koje ja~aju

44


18 Sparkes, J. (1999).

samopouzdanje i komunikacijsko ume}e mogle bi omogu}iti socijalnouklju~ivanje uz svest o sebi i mestu u zajednici. Razvijanje mre`apodr{ke koje uklju~uju i {kolu i porodicu, i razli~ite forme stvarala{tva,obrazovanja i participacije mogu biti zna~ajna pomo}na sredstva zapre`ivaljavanje odrastanja.

45


LITERATURA

Field, E. M. (2007). Buly blocking. London and Philadelfia:Jessica Kingsly Publishers.

Holmes, P. (1992). Iner world outside. London and New York:Routledge.

Jennings, S. ed. (1995). Dramatherapy with children andadolescents. London and New York: Routledge.

Kellermann, P.F. (1992). Focus on psychodrama. London andPhiladelfia: Jessica Kingsly Publishers

Moreno, J. L., Moreno, Z. T. (1969). Psychodrama Vol. III: Actiontherapy and principles of practice. Beacon, NY: Beacon House.

Neeland, J. (2004). Begining drama 11-14. London andPhiladelfia: David Fulton Publishers.

Popadi}, D., Plut, D., Kova~-Cerovi}, T. (1996). Socijalni konflikti,Karakteristike i na~in re{avanja. Beograd: Grupa MOST., Centarza antiratnu akciju.

Sparkes, Jo. (1999). Schools, education and social exclusion.London: Centre for Analysis of Social Exclusion. London Schoolof Economics.

Triki}, Z., Koruga, D., Vranje{evi}, J., Dejanovi}, V., Vidovi}, S.(2003). Vr{nja~ka medijacija - od sva|e sla|e. Beograd:Nema~ka organizacija za tehni~ku saradnju (GTZ) i Kinderberg,International.

46


Jelena Vranje{evi}

Medijacija i odnosi mo}i izme|udeteta/mlade osobe i odraslog

U procesu medijacije u {kolskom ili porodi~nom kontekstuveoma ~esto se de{ava da je jedan od u~esnika/ca dete/mlada osobakoje je u sukobu sa odraslom osobom (roditelj/ka, staratelj/ka,nastavnik/ca, i sl). To su situacije u kojima je po pravilu prisutna izrazitanaravnoteà mo}i koja se samo ponekad zasniva na formalnoj mo}iodrasle osobe (npr. nastavnik/ca ili direktor/ka {kole), a ~e{}e proizilaziiz na~ina na koji se u odre|enom dru{tvu procenjuje uloga odraslog ideteta. Neravnoteà mo}i koja obeleàva odnos odraslih i dece/mladihzasniva se kako na inherentnoj, tako i na strukturalnoj ranjivosti dece1.Inherentna ranjivost proizilazi iz ~injenice o bilo{koj nezrelosti dece, kojasu u procesu razvoja svih onih kompetencija koje se smatraju odlikamaodraslosti i zrelosti. Strukturalna ranjivost, sa druge strane, odnosi se nana~in na koji se ta biolo{ka nezrelost tuma~i u odre|enom dru{tvenomkontekstu (slika o detetu i njegovim/njenim kompetencijama) ipredstavlja na~in na koji su deca tretirana u skladu sa tom slikom.Odnos odraslih i dece u ve}ini dru{tava je obeleèn izrazitomneravnoteòm mo}i (opresijom) koja se opravdava biolo{komnezrelo{}u deteta i potrebom da se ono za{titi.

Na individualnom planu ova opresija se ispoljava kroz stereotipei predrasude koje odrasle osobe, koje su u neposrednom i posrednomkontaktu sa decom, imaju o deci („Nezreli su.... Treba prvo da postanuodgovorni da bi dobili neka svoja prava... Ne mogu deca da procene {taje najbolje za njih, to odrasli moraju da ~ine...ß, i sl), {to onda dovodi i dopona{anja kojim se deci ukida pravo da aktivno u~estvuju u odlukama ostvarima koje ih se ti~u. Na institucionalnom planu opresija se ispoljavakroz razli~ite institucionalne prakse, tj. politiku institucija u kojima sudeca malo ili nimalo vidljiva, ne u~estvuju u dovoljnoj meri u ìvotu tih

47

Medijacija i odnosi mo}i izme|u deteta/mlade osobe...

1 Lensdaun, G. (2004).

institucija ({kole, npr.) i imaju malo ili nimalo uticaja na dono{enjeodluka u oblastima od njihovog neposrednog interesa. Ono {topodràva opresiju na institucionalnom i individualnom planu i {to je ~inirazumljivom i opravdanom je tzv. nivo kulture, tj. dru{tva i slike o detetui njegovim/njenim kompetencijama koja je postala deo onoga {to se udru{tvu tuma~i kao „normalnoß, „zdravorazumskoß, „ispravnoß, i sl.Dominantna grupa (odrasli, u ovom slu~aju) projektuje svoj pogled nasvet toliko uspe{no, da on postaje prihva}en kao ne{to {to jezdravorazumsko, normalno, jedino istinito i mogu}e (internalizovanadominacija), pa ~ak i sama marginalizovana grupa (deca) to stanovi{teprihvata kao istinu o sebi (internalizovana opresija).

Opresija se manifestuje kroz dru{tvene prakse koje nepreispituju te ustaljene dru{tvene pretpostavke, ve} ih uzimaju zdravo zagotovo kao jedine mogu}e istine. Ove opresivne prakse nekada moguda budu veoma vidljive i eksplicitne (npr. ukidanje prava deci naizraàvanje mi{ljenja), podràne jasnim diskriminatorskim stavovima(„deca treba da se vide, ali ne i da se ~ujuß), a nekada mogu da seispolje kroz manje vidljive, suptilnije forme (npr. insistiranje naposlu{nosti) koje se opravdavaju stavovima koji nisu eksplicitnodiskriminatorski, budu}i da su obi~no iskazani kao za{tita dece i poku{ajda se obezbedi njihov najbolji interes („ne znaju deca {ta je za njihnajbolje, odrasli su tu da ih {tite i odlu~uju u njihovo ime’’). Slika odetetu, na taj na~in, predstavlja osnov i opravdanje za razli~itemanifestacije opresije kako na individualnom, tako i na institucionalnomplanu. Implikacije koje ovakva neravnoteà mo}i ima za procesmedijacije su brojne, kao i „zamkeß u koje moè da upadne medijator/kaukoliko ne prepozna neke od mehanizama koje detetu uskra}uje pravoda kaè svoje mi{ljenje, slobodno, bez straha od pritiska i bez straha dato mi{ljenje ne}e biti uvaèno. Osnovni postulati medijacije u kojoju~estvuje dete/mlada osoba izraèni su i u ~lanu 12 Konvencije opravima deteta:

- dete je sposobno da izrazi svoje mi{ljenje u skladu sa svojimuzrastom i razvojnim mogu}nostima

- dete treba da izrazi mi{ljenje o svim stvarima koje ga seneposredno ti~u. Ovo zahteva od odraslih da mnogo {irerazmi{ljaju o onim stvarima koje bi trebalo da su u de~jemneposrednom interesu, tj. da prihvate da postoje brojne oblasti

48


od neposrednog interesa za decu (osim izbora igara i zabave,kako se to obi~no misli) o kojima ona mogu da kaù svoje mi{ljenje.

- dete treba da bude u stanju da svoje mi{ljenje izrazi slobodno.Odrasli su u obavezi da omogu}e slobodno izraàvanje mi{ljenjadeteta, tako {to }e kreirati sigurnu i podsticajnu sredinu za tako ne{to

- detetovom mi{ljenju se posve}uje pa`nja i de~je mi{ljenje seuvaàva. Ovo ne zna~i da se nu`no izlazi u susret svim zahtevimadece, ali zna~i da se de~je mi{ljenje uzima u obzir kao relevantnoprilikom dono{enja odluka koje ih se neposredno ti~u.

Da bi ovi uslovi bili omogu}eni, va`no je da medijator/ka ume daprepozna neke od mehanizama koji deluju u situaciji medijacije, daneutrali{e njihov uticaj, ili da ga svede na najmanju mogu}u meru. Tonije uvek lako zato {to su mnogi od njih, posebno kad su deca u pitanju,postali deo „istinaß koje se ne preispituju i ne dovode u pitanje. Naj~e{}e„istineß o deci u procesu medijacije su:

1. Posmatranje deteta/mlade posobe kao nekompletnogbi}a, bi}a i nastajanju

Uvreèna slika o detetu/mladoj osobi je da je ono osoba unastajanju, tj. nezrela, nepotpuna, nekompetentna, neodgovorna,nepouzdana osoba (za razliku od odrasle osobe koja je definisanasuprotnim atributima: zrela, potpuna, odgovorna, kompetentna,pouzdana). Iako je ova ideja zasnovana na stvarnoj bilo{koj nezrelostideteta, ona ima negativne implikacije na odnos sa decom i nao~ekivanja koja od dece moèmo imati. Ukoliko dete posmatramo kao„projekat za budu}nostß, a ne kao „projekat sada i ovdeß, propusti}emoda dete vidimo kao osobu koja moè mnogo da ponudi u sada{njem,konkretnom trenutku i koje ima kompetencije (u skladu sa uzrastom) danam saop{ti svoje potrebe i da u~estvuje u odre|ivanju svog najboljeginteresa. Iako su ve} i sasvim mala deca u stanju da u~estvuju u nekimodlukama koje se ti~u njihovog neposrednog okruènja i stvari koje suim poznate i konkretne i kod kojih se rezultati odmah vide, istraìvanjapokazuju da se razvojni kapaciteti za participaciju naglo razvijaju nauzrastu od oko 10 godina2, a da je period adolescencije period u kojem

49


2 navedeno prema Lensdaun, G. (2004).

su kognitivni, socijalni i emocionalni razvojni kapaciteti za participaciju upotpunosti razvijeni. Osnovno polazi{te u procesu medijacije bi stogatrebalo da bude da su deca „eksperti za sopstveno iskustvoß i da moguveoma kompetentno da saop{te svoje potrebe i da u~estvuju uostvarivanju svog najboljeg interesa. Medijator/ka bi trebalo da svojimstavom i intervencijama kreira atmosferu u kojoj }e detetu bitiomogu}eno da pokaè kako komunikacione tako i druge kompetencije.

Problem sa definicijom deteta po kojem je ono nekompletno inezrelo bi}e ima dalekose`ne implikacije na odnos odrasli - dete koji seveoma ~esto reflektuje i u medijaciji: osnovne karakteristike tog odnosasu za{titni~ki stav, kontrola i marginalizacija 3.

2. Za{titni~ki stav ili Õdrasli znaju {ta je u najboljeminteresu deteta/mlade osobe bolje od same dece/mladihß

Ovaj stav proizilazi iz ideje o nekompetentnosti i neodgovornostideteta, koje zbog toga treba (pre)za{tititi. Odrasli su u toku medijacije~esto nespremni da saslu{aju dete/mladu osobu, budu}i da su uverenida su oni ti koji najbolje mogu da odrede {ta je u najboljem interesu tedruge strane. Odrasli smatraju da je mi{ljenje dece/mladihneobavezuju}e i da o ostvarivanju njihovih prava, tj. zadovoljavanjunjihovih potreba treba da brinu isklju~ivo drugi (marginalizacija dece).Ovi stavovi se ispoljavaju u nespremnosti na razgovor sadetetom/mladom osobom, ili u tzv. la`nom slu{anju (slu{anju sa ve}pripremljenom kontra-argumentacijom ili pozivanjem na svoju uloguneprikosnovenog odraslog). Zbog toga je va`no da medijator/ka dajeprostor detetu/mladoj osobi da aktivno u~estvuje, da bude saslu{ano ida svojim intervencijama ohrabri dete/mladu osobu da izrazi svojepotrebe i o~ekivanja slobodno, bez straha da }e biti pogre{noprotuma~eno. Ono {to je veoma va`no je da dete/mlada osoba uvidi dane samo da moè da bude saslu{ano, nego da se to mi{ljenje zaistauzima u obzir od strane odrasle osobe (ovo naravno ne zna~i da sekreira la`no uverenje da }e se iza}i u susret svim zahtevimadece/mladih, ve} samo da }e se njihovo mi{ljenje uzimati ozbiljno u

50


2 Qvortrup, J. (1998).

obzir i vrednovati kao i mi{ljenje odrasle osobe). U situacijama u kojimase donose zajedni~ke odluke (kao {to je izlistavanje mogu}ih re{enja injihova procena u cilju odabira jednog koje }e zadovoljiti obe strane),va`no je da medijator/ka obrati pa`nju na to da li se dete/mlada osobapovla~i budu}i da o~ekuje da }e kona~nu odluku svakako donetiodrasli, i da u tim situacijama dodatno podsti~e dete/mladu osobu daslobodno izrazi svoje mi{ljenje. Iako se na prvi pogled moè u~initi da tadodatna usmerenost na dete/mladu osobu ugroàva ravnopravnoststrana (ovaj put u korist deteta/mlade osobe), ona se preduzima u ciljuosnaìvanja deteta/mlade osobe da ravnopravno u~estvuje. To moè ida se jasno verbalizuje drugoj strani (odraslom) kako ona/on ne bi imalidoìvljaj da su ugroèni u procesu medijacije.

3. Kontrola ili ˜Dete/mlada osoba mora da slu{aß

Ovaj mehanizam proizilazi iz sistema odnosa i vaspitanju ukojem se razvijaju i podsti~u poslu{nost i submisivnost dece/mladih,umesto da se podsti~e njihova samostalnost i na taj na~in obezbedirazvojni kontinuitet izme|u uloge deteta i odraslog. Od dece/mladih seo~ekuje da budu submisivni i poslu{ni i ta pona{anja se nagra|ujutokom odrastanja, {to naro~ito poga|a mlade osobe koji se nalaze uperiodu tranzicije iz uloge deteta u ulogu odraslih i od kojih se sa jednestrane i dalje traì poslu{nost, a sa druge strane se o~ekuje odraslost(preuzimanje odgovornosti, samostalnost i kriti~ko mi{ljenje). Ulogamedijatora/ke je da reakcije mlade osobe, koje ~esto mogu bitiprotuma~ene kao bunt i inat, prevodi u potrebe i zahteve, i da pomognedrugoj strani (odrasloj osobi) da te potrebe razume (i da ih ne etiketirakao pobunu i ru{enje svog autoriteta).

4. ,,Medijacija }e ugroziti (formalni i neformalni)autoritet odraslogß

Jedna od ~estih prepreka u procesu medijacije je strah odraslogda }e pristanak na medijaciju, slu{anje i uvaàvanje mi{ljenjadeteta/mlade osobe rezultirati gubljenjem autoriteta. Ovo je slu~aj nesamo sa formalnim autoritetom (npr. u {kolskom kontekstu u kojemnastavnik/ca, ili direktor/ka {kole ne pristaje na medijaciju sau~enikom/com, budu}i da misli da to naru{ava hijerarhiju mo}i koja je u

51


{koli jasno definisana), ve} i sa neformalnim autoritetom koji proizilazi izdru{tveno definisane uloge odrasle osobe i koji se zasniva na razli~itim„istinamaß o dominantnoj ulozi odraslih. Asimetri~nost odnosa izme|uodraslih i dece/mladih kada je re~ o znanju, iskustvu i nekimkompetencijama, preslikava se na celokupnu njihovu komunikaciju irezultira shvatanjem po kojem je odrasla osoba vrhunski autoritet u svimoblastima (uklju~uju}i i procenu najboljeg interesa deteta). Medijacijapredstavlja poku{aj da se odnos odrasla osoba – dete/mlada osobasagleda kao partnerski odnos u procesu u~enja i razvoja u kojem i jednai druga strana mogu da doprinesu svojim znanjem, iskustvom ikompetencijama. Sa razvojno-psiholo{kog stanovi{ta ova saradnja jenajbolji podsticaj za razvoj deteta, upravo zbog va`nosti podr{keodraslih u procesu odrastanja dece. Proces medijacije podrazumevauvo|enje kooperativnog modela mo}i, tj. podelu mo}i. Umestojednostranog hijerarhijskog modela u kom je odrasla osobaneprikosnoveni autoritet i poseduje svu mo}, kooperativni modelpredvi|a saradnju, pregovaranje i podelu mo}i i odgovornosti. Jasnodefinisana pravila na po~etku procesa medijacije, neutralnostmedijatora/ke i tretiranje obe strane sa uvaàvanjem, po~etak sudefinisanja odnosa u kojoj su strane u sukobu partneri u procesure{avanja problema. Me|utim, ukoliko proceni da je otpor odrasleosobe veliki i da }e to zna~ajno oteàti proces medijacije (nekada i sampo~etak medijacije), medijator/ka moè da razgovara sa odraslomosobom pre po~etka procesa medijacije. Ovaj razgovor je vaàn zbogtoga {to se tokom njega razja{njava sam proces kroz koji se prolazi utoku medijacije, kao i o~ekivanja i uloga koju odrasla osoba ima u tomprocesu. Tokom tog razgovora medijator/ka pa`ljivo slu{a otpore istrahove odrasle osobe koji se ti~u gubljenja autoriteta i pokazivanja„slabostiß pred detetom/mladom osobom i pomaè odrasloj osobi daredefini{e pojam autoriteta i da svoj autoritet zasniva na saradnji ipostupcima koji podsti~u razvoj deteta/mlade osobe i koji su unjegovom/njenom najboljem interesu. Va`no je da tokom tog razgovoraodrasla osoba uvidi zna~aj procesa medijacije za razvoj deteta/mladeosobe i svoju ulogu odraslog u tom procesu. Svest o najboljem interesudeteta zahteva od odraslog stalno preispitivanje svojih zahteva, pravila istandarda koji pred decu/mlade osobe postavlja ([ta èlim da decarade/u~e?), u cilju odgovora na pitanje: Zbog ~ega èlim da deca ne{torade/nau~e?. Va`no je da se odrasli stalno pitaju da li su odre|eni

52


zahtevi zaista u najboljem interesu deteta, ili sluè da olak{aju i za{titenjihov autoritet. Ovo preispitivanje pomaè odraslima da razlikuju onapravila i zahteve koji zaista imaju smisla sa stanovi{ta dece/mladih,njihovog razvoja, i one zahteve koji sluè da kontroli{u, oteàvaju iusporavaju proces odrastanja, autonomije i odgovornosti.

5. Samoispunjuju}a proro~anstva, ili ˜Deca/mladi nisu nizainteresovani da aktivno u~estvuju u re{avanjuproblemaß

Pored otpora odraslih, medijatori/ke se ~esto suo~avaju i saotporima dece/mladih koji mogu da se ispolje na vi{e razli~itih na~ina:

- otvoreno odbijanje da se u~estvuje u procesu medijacije - pristajanje na proces medijacije uz prepu{tanje inicijative

odrasloj osobi- prihvatanje svega {to odrasla osoba kaè bez izraàvanja

sopstvenog mi{ljenja i potreba- dete/mlada osoba prihvata ponu|eno re{enje, ali je medijatoru/ki

jasno da je to u funkciji potiskivanja i ignorisanja problema

Ovi razli~iti otpori osim {to onemogu}uju/oteàvaju procesmedijacije, potkrepljuju uverenje odraslih o tome da su deca/mladipasivni, neodgovorni i nezainteresovani da u~estvuju u procesure{avanja problema i odlu~ivanja. Ovakav zaklju~ak odraslih potkrepljenje i rezultatima nekih istraìvanja3 koji govore o tome da sami mladi(adolescenti) smatraju da nisu dovoljno zreli da odlu~uju o nekimaspektima svog ìvota i prepu{taju inicijativu odraslima kada su u pitanjuneke odluke koje oni smatraju va`nim. Me|utim, tuma~enje ovih nalazanije tako jednostavno: odbijanje odraslih da u~estvuju u procesure{avanja sukoba sa decom/mladima, pod izgovorom da samadeca/mladi nisu za to zainteresovani, predstavlja jedan od oblika otporakojim se odrasli ~esto sluè da opravdaju diskriminaciju dece/mladih.Logika tog odbrambenog mehanizma, koji se u literaturi opredrasudama i diskriminaciji sre}e i pod imenom „okrivi okrivljenogß4 jeslede}a: prvi korak je identifikacija problema (deca/mladi ne èle da

53


3 Brankovi}, B. (1999).4 navedeno prema Adams, M., Bell, L.A., Griffin, P. (1997).

u~estvuju u procesu medijacije), zatim se uzrok problema traì ukarakteristikama populacije koja je tim problemom pogo|ena (nisuzainteresovani da re{avaju probleme; hteli bi prava, ali ne i odgovornost;nezreli su, i sl.). Na taj na~in se izbegava posmatranje uzroka problemau kontekstu sistema i zanemaruje se ~injenica da u na{em dru{tvenomkontekstu kroz ~itavo odrastanje, kroz porodicu i druge va`ne institucije,deca/mladi nisu ni imali priliku da se njihov glas ~uje, da budu saslu{anii uvaèni i da u~estvuju u procesu odlu~ivanja o stvarima koje ih seneposredno ti~u. Mladi ne vide smisao medijacije ne zato {to suneodgovorni, ve} zato {to nisu imali prilike da se uvere da }e bitisaslu{ani, da }e njihovo mi{ljenje biti uvaèno i da }e proces medijacijedovesti do nekih pozitivnih promena u odnosima sa odraslima. Njihovopovla~enje iz procesa kojem ne vide smisao, odrasli tuma~e kaonezrelost i neodgovornost i u skladu sa tim se i pona{aju prema njima,{to onda decu/mlade dodatno uverava da su nezreli i nekompetentni(samoispunjuju}a proro~anstva) da u~estvuju u procesu odlu~ivanja ostvarima koje su im va`ne.

Jedan od na~ina prevazilaènja otpora koje dete/mlada osobamanifestuje u odnosu na sam proces medijacije je da se sadetetom/mladom osobom obavi razgovor pre po~etka medijacionogprocesa. Cilj tog razgovora je slu{anje i razumevanje otpora i strahova uvezi sa tokom i ishodom medijacije, kao i nagla{avanje odnosaravnopravnosti u toku medijacije i osnaìvanje deteta da u~estvuje u tomprocesu. Medijator/ka tokom tog prvog razgovora svojim stavom,ve{tinama slu{anja i jasnog izraàvanja daje detetu/mladoj osobi modelodnosa koji }e se odvijati i tokom medijacije, i daje detetu/mladoj osobiose}aj sigurnosti da }e biti saslu{ano i uvaèno.

Stavovi, vrednosni sistem medijatora/ke kao i ve{tinekomunikacije i facilitacije u velikoj meri odre|uju ceo tok medijacije (nesamo prvi susret sa detetom ili odraslom osobom) i mogu da pruèsigurnost osobama u sukobu da su tretirane ravnopravno i sauvaàvanjem. Neutralnost medijatora/ke je klju~na u situacijamaneravnoteè mo}i i mora da se ispolji ne samo deklarativno,navo|enjem pravila medijacije, ve} i u svakom postupku i intervencijimedijatora/ke: dogovaranjem vremena koje odgovara obema stranama(umesto o~ekivanja od deteta/mlade osobe da se uklopi u raspored

54


odraslog); organizaciji prostora (stranama u sukobu su ponu|enestolice „iste kategorijeß, umesto da ih do~ekuju jedna stolica i jednafotelja); gde sedi u odnosu na dve strane u sukobu, kako ih do~ekuje ikome se prvo obra}a, kome pruà {ansu da prvi govori o problemu, isl.Odrasla osoba obi~no o~ekuje da }e imati privilegije zbog svog statusaodrasle osobe, a dete/mlada osoba o~ekuje da }e imati podre|enistatus, tako da je va`no da medijator/ka od samog po~etka pokaè dasu u procesu medijacije obe strane ravnopravne i da se, iako se po{tujei uvaàva autoritet iskustva odraslog, u procesu medijacije sara|uje.Npr. umesto da pita ko bi èleo da govori prvi, medijator/ka moèodmah da uvede princip koji ne favorizuje ni jednu stranu (npr. da sebacanjem nav~i}a odabere ko }e da prvi da izloì problem). Neutralnostmedijatora/ke }e se tokom medijacije najbolje odraziti pa`ljivimslu{anjem obeju strana i pomaganjem da se uzajamno ~uju(prevo|enjem njihovih ~esto etiketiraju}ih iskaza u nezadovoljenepotrebe i o~ekivanja od druge strane). Na taj na~in medijator/kaizbegava da padne u zamku da bude saveznik/ca nekoj od strana nara~un druge strane. Nekoliko primera mogu da ilustruju slu{anje kaona~in da se neutralnost odrì:

Primer 1.Odrasli: Kaìte, zar nisam u pravu da je to pona{anje nedopustivo!Medijator/ka: Voleli biste da se u toj situaciji pona{ala na drugi na~in. Daproverimo kako je ona ~ula to {to ste rekli?

Primer 2.Mlada osoba: Vi }ete se naravno sloìti sa mojim nastavnikom, po{to stekolege.Medijator/ka: Da li se pla{i{ da ne}e{ imati isti tretman kao i nastavnik?Voleo bi da bude{ siguran da }u se pona{ati na isti na~in prema obojici?

Primer 3.Odrasli: Vi povla|ujete detetu. Svi psiholozi ste isti!Medijator/ka: Voleli biste da budete sigurni da }u saslu{ati i vas i razlogezbog kojih ste prekinuli ~as?

55


U situacija neravnoteè mo}i, posebno je va`no da medijator/kaima ko-medijatora/ku. Vo|enje procesa u ko-medijaciji je veomaefikasno sredstvo prevazilaènja disbalansa mo}i, pri ~emu medijatorskipar mora da odraàva strane u sukobu po relevantnom obele`ju kojeuzrokuje pomenuti disbalans. U situacijama medijacija sukoba izme|udeteta/mlade osobe i odraslog, to bi zna~ilo da je ko-medijator/ka mladaosoba. Medijatori/ke ravnopravno vode proces (va`no je da mladaosoba ima smislenu i ravnopravnu ulogu u medijatorskom paru, uprotivnom njeno u~e{}e se svodi na dekoraciju) i naj~e{}e se organizujutako da vr{nja~ki medijator/ka prati dete/mladu osobu, dok odraslimedijator/ka prati odraslu osobu kao stranu u sukobu. Organizovanjeko-medijacije na ovaj na~in je strategija koja se moè primeniti u ciljuobezbe|ivanja ravnopravnog u~e{}a strana u svim navedenimsituacijama u kojima disbalans mo}i rezultira nejednakim tretmanom idiskriminacijom deteta/mlade osobe.

Umesto zaklju~ka

Namera ovog teksta bila je da medijatorima/kama pomogne daprepoznaju razli~ite mehanizme koji odraàvaju i podràvajudominantnu ulogu odrasle osobe u procesu medijacije i time naru{avajujedno od osnovnih pravila medijacije: ravnopravnost strana. Ukoliko ihmedijator/ka ne uo~i i ne intereveni{e na vreme, ozbiljno se naru{ava injegova/njena uloga tre}e, neutralne strane. Te{ko}u ~esto predstavljasama priroda tih mehanizama dru{tvenog isklju~ivanja: mnogi od njih supostali deo uobi~ajenog, normalnog, istinitog i ne dovode se u pitanje nina koji na~in. Da bi odrào/la neutralnost medijator/ka mora da stalnopreispituje svoje intervencije, stavove i vrednosti. Jedan od na~ina da tou~ini je i da pre nekih svojih intervencija sebi postavi pitanje: Da li bihovo rekao/la, pomislio/la, uradio/la i primetio/la i da se radi o odraslojosobi?

U odràvanju neutralnog stava medijatoru/ki su od velike pomo}iko-medijator/ka, jasno definisana pravila medijacije, kao ikomunikacione tehnike, posebno tehnike slu{anja kojim medijator/kastranama u sukobu pokazuje da je autenti~no zainteresovan/na zaproblem i da ih prihvata. Medijator/ka na taj na~in deluje i kao model

56


poèljnih dru{tvenih odnosa koji pruà odraslom i detetu/mladoj osobipriliku da se uvere da su odnosi uvaàvanja, saradnje i podeleodgovornosti mogu}i.

57


LITERATURA

Adams, M., Bell, L. A., Griffin, P. (1997). Teaching for Diversityand Social Justice. New York: Routledge.

Brankovi}, B. (1999). Participativna prava mladih iz njihovogugla. U Pe{i}, M., Brankovi}, B., Tomanovi}-Mihajlovi}, S. iDejanovi}, V. (Ed.). Participacija mladih pod lupom. Beograd:Jugoslovenski centar za prava deteta.

Lensdaun, G. (2004). De~ja prava. U Tomanovi}, S. (Ed.).Sociologija detinjstva. Beograd: Zavod za ud`benike i nastavnasredstva.

Qvortrup, J. (1998). Sociological Perspectives on childhood. InVerhellen, E. (Ed.). Understanding Children`s Rights – GhentPapers on Children's Rights, 3. Belgium: University of Ghent.

58


Dragana ]uk Milankov

Mehanizmi socijalnog isklju~ivanjaprilikom primene medijacije u radu sa

`rtvama trgovine ljudima

Niz godina se u medijatorskim krugovima, prevashodno u oblastiporodi~ne, sudski-aneksirane medijacije, vodi veoma ìva rasprava omogu}nosti primene medijacije (van okvira restorativne pravde) uslu~ajevima kada me|u stranama u sukobu postoji istorijat nasilja uodnosima.

Prepreke primeni medijacije u ovim slu~ajevima su o~igledne:usled nasilja koje je `rtva trpela ona nije sposobna da u procesuu~estvuje ravnopravno, pla{i se nasilnika, nema samopouzdanja, neiznosi svoje stavove, èlje, interese, ve} je sklona da prihvati opcije kojefavorizuje druga strana, nasilnik nije sklon da uvaàva razli~ituperspektivu druge strane, itd. No, prakti~na iskustva pokazuju da su, izvi{e razloga, supru`nici me|u kojima postoji porodi~no nasilje, dolazilina medijaciju :

- upravo zbog efekata nasilja, mnoge `rtve ga ne prijavljuju (stidese da govore o tome; imaju doìvljaj da su one same krive zanasilje koje su trpele; pla{e se reakcije nasilnika, osude sredine,itd.)

- skrining tehnike koje su se koristile na uvodnim intervjuima u ciljudetektovanja slu~ajeva nepodobnih za medijaciju, registrujuprisustvo fizi~kog nasilja, propu{taju}i ~esto da registrujunjegove sofisticiranije forme (emotivno nasilje, kontrolu,zastra{ivanje, i sl.)

- `rtvama vi{e odgovara bavljenje porodi~nom problematikom uneformalnoj proceduri, nego na sudu

59

Mehanizmi socijalnog isklju~ivanja prilikom primene...

U kojoj meri su ovi slu~ajevi bili prisutni na medijaciji govorepodaci istraìvanja Keys Younga iz 19961. godine :

- australijske medijatorske slu`be izvestile su da je 30%klijenata/klijentkinja izjavilo da je trpelo porodi~no nasilje

- skoro tri ~etvrtine klijenata/klijentkinja izjavilo je da je trpelo nekioblik zlostavljanja

- mnogi klijenti koji su tokom intervjua sa Keys Youngom izjavili dasu trpeli nasilje, nisu to otkrili ni prilikom preliminarnog ispitivanja(skrininga), ni tokom medijacije.

Takva situacija je svakako zahtevala razvoj modifikovanogmodela medijacije ~ijom primenom ravnopravnost strana i njihovabezbednost ne bi bile ugroène.

Nakon izvedenog istraìvanja organizacije RelationshipsAustralia2, autori/ke zaklju~uju da bi osnovni kriterijumi pri odlu~ivanju dali je u sukobu partnera me|u kojima je prisutno nasilje mogu}e primenitimedijaciju, trebalo da budu:

- spremnost da u~estvuju u medijaciji (dobrovoljnost)

- sigurnost (`rtva se mora ose}ati za{ti}enom tokom procesamedijacije od fizi~kog i/ili emotivnog nasilja. Ovo se procenjujepre zapo~injanja medijacije, i tokom celog procesa.)

- sposobnost osobe da u~estvuje u medijaciji (procena efekatapretrpljene traume, i mogu}nosti da se modifikovan modelmedijacije nosi sa tim efektima, tako da obe strane mogu naadekvatan na~in da u~estvuju u procesu)

Zajedni~ko istraìvanje Resursnog centra za porodi~no nasilje iincest (Domestic Violence and Incest Resource Center) i organizacije

60


1 navedeno prema Bailey, A., Bickerdyke, A. (2005).2 Bailey, A., Bickerdyke, A. (2005).

Relationships Australia3 ukazuje na faktore koji su medijaciju oteàvali`rtvama nasilja:

- Sve ène su izjavile da im je proces medijacije, vo|ene u vremekada su jo{ uvek traumatizovane ili se oporavljaju od traume, bioteàk

- Imale su doìvljaj da nisu pripremljene za te{ko}e medijacije sabiv{im supru`nicima u smislu da nisu ni informisane omogu}nostima koje imaju tokom medijacije, kao {to je npr.traènje time-outa, traènje kokusa ili posredovanog dijaloga(shuttle diplomacy).

- Nije im prijala fokusiranost medijacije na budu}nost, kao nipropust da se imenuje i uvaì nasilje koje su trpele.

- Imale su utisak da nastojanje medijatora/ke da budeneutralan/na onemogu}ava da one budu u potpunosti saslu{anesa empatijom: de{avalo se da ih medijator/ka prekine kadapo~nu da pri~aju o nasilju, i usmeri razgovor na drugu temu.

- Imale su te{ko}e eksploracije i izraàvanja svojih èlja, interesa,potreba

Sve su ove te{ko}e putokazi u kreiranju modifikovanog modela.

Generalni zaklju~ak autora/ki je da medijacija u ovimslu~ajevima, naravno, nije uvek uspe{na. Neki muèvi napustemedijaciju; neki se ne pridràvaju sporazuma postignutog u medijaciji,~ak je medijacija, kao i drugi procesi, ponekad iskori{}ena i zanastavljanje uznemiravanja partnera. No, modifikovan model,prilago|en specifi~nostima situacije porodi~nog nasilja i potrebama`rtava, ne samo da se moè primenjivati, ve} moè i doprineti njihovompsiho-socijalnom osnaìvanju.

61


3 Bailey, A., Bickerdyke, A. (2005).

Sli~an stav iznose i L. Trosh, L.T. Sanders i S. Kugelmass4 u vezisa primenom medijacije u situacijama zlostavljanja i zanemarivanjadece: uprkos stavovima da ~im je u pitanju zlostavljanje nema mestamedijaciji zbog disbalansa mo}i, uz adekvatne procedure i tehnike te semedijacije mogu sprovoditi.

Me|u autorima/kama koji zagovaraju mogu}nost primenemedijacije u slu~ajevima prisustva istorijata nasilja u odnosu, postojikonsenzus da modifikovani model medijacije treba da obuhvata slede}easpekte:

- dodatnu obuku za medijatore/ke putem koje se upoznaju sadinamikom porodi~nog nasilja

- garantovanu bezbednost strana pre, tokom i nakon procesa

- adekvatan skrining proces koji detektuje prisustvo svih forminasilja kako bi se od po~etka procesa mogao primenitimodifikovani model, i koji identifikuje slu~ajeve u kojima bi injegova primena bila neadekvatna.

- upu}ivanje na psiholo{ko savetovanje pre primene medijacije

- prvi kontakt medijatora sa stranama u odvojenim susretima

- informisanje `rtve pre same medijacije o mogu}nostima koje imana raspolaganju (traènja time-outa, odvojenih razgovora, i sl.)

- nu|enje pomo}i `rtvama u sagledavanju specifi~nog uticaja kojinasilje moè imati na proces medijacije

- obezbe|ivanje odvojenih ulaza, ~ekaonica i izlaza iz zgrade

- medijaciju vodi rodno uravnoteèn medijatorski par

62


4 Trosch, L., Thomas Sanders, L., Kugelmass, S., PH. D. (2002).

- konstantnu procenu bezbednosti tokom medijacije

- kori{}enje posredovanog dijaloga (shuttle diplomacy) i kokusa,tako da `rtve imaju mogu}nost da u odvojenim sesijama samedijatorom/kom diskutuju o bilo kojim pitanjima o kojima bivolele da popri~aju pre, tokom i nakon medijacije

- prisustvo osobe od poverenja za `rtvu

- prepoznavanje i imenovanje nasilja tokom medijacije(postavljana specifi~na pitanja o prisustvu nasilja i zlostavljanja,uklju~uju}i i ne-fizi~ke oblike nasilja)

- demonstriraciju mogu}nost konstruktivnog reagovanja nanasilni~ko pona{anje tokom medijacije, koja `rtvama pru`apomo} da se nose sa takvim pona{anjem partnera i van sesija

- ukoliko u toku medijacije medijator/ka otkrije istorijat porodi~nognasilja, obavezan/na je da `rtvi ponudi rad u odvojenim sesijama,i pita kojim bi se jo{ postupcima moglo doprineti njenojbezbednosti

- ukoliko tokom medijacije medijator/ka proceni da ne mo`e uticatina disbalans mo}i strana, prekida medijaciju i vra}a slu~aj usudsku proceduru

Evaluacije porodi~nih medijacija sa partnerima koji imaju istorijatporodi~nog nasilja u SAD5 ukazuju da `rtvama nasilja vi{e odgovaraadekvatno vo|ena medijacija nego sudski postupak. Stru~nostmedijatora/ke, procedure vezane za bezbednost, prisustvo advokatatokom medijacije, kao i mogu}nost medijatora/ke da u svakom trenutkuslu~aj vrati u sudsku proceduru, osiguravaju da disbalans mo}i neugrozi ravnopravnost strana i da omogu}i fer proceduru za sveu~esnike/ce.

63


5 navedeno prema Trosch, L., Thomas Sanders, L.,Kugelmass, S., PH. D. (2002).

Primena medijacije u radu sa `rtvama trgovine ljudima- identifikovani mehanizmi socijalnog isklju~ivanja

U slu~aju trgovine ljudima `rtve su, ~esto i vi{e godina, bileizloène razli~itim formama nasilja. Ova trauma je ostvarila zna~ajanuticaj na njihovo psiho-socijalno funkcionisanje koje dalje u zna~ajnojmeri uti~e na mogu}nost kori{}enja medijacije u cilju transformacijesukoba. No, kao {to zagovornici primene medijacije u situacijamaporodi~nog nasilja pomeraju fokus sa pitanja da li je medijacijaprimenljiva ili ne na pitanje koji model medijacije je primenljiv i u kojojfazi oporavka `rtve, tako i iskustvo rada sa `rtvama trgovine ljudima neisklju~uje mogu}nost primene medijacije, ve} fokus stavlja na pitanje ukojoj fazi psiho-socijalnog oporavka `rtve se ona moè primenjivati, i nakoji na~in struktiuranjem i vo|enjem procesa odgovoriti na specifi~nostikoje se javljaju.

Mnoge specifi~nosti koje se tokom medijacije registruju, a kojeproizilaze iz traume iskustva trgovine ljudima, imaju kao efekatodràvanje nedostatka dru{tvene (i individualne) mo}i `rtve. Ukoliko sena njih tokom medijacije ne reaguje, gubi se balans mo}i strana, oteàvase psiho-socijalno osnaìvanje `rtava, a na {irem dru{tvenom planu severifikuje stanje socijalne nepravde.

Po{to je za diskusiju o specifi~nosti medijacije u ovoj oblastiusled interferiranja mehanizmima socijalnog isklju~ivanja zna~ajnorazumevanje psiho-socijalne dinamike uloge `rtve, prvo }e ona bitipredstavljena.

Psihologija `rtve

@rtve trgovine ljudima obi~no dolaze iz porodica skromnijegekonomskog statusa. Uglavnom su veoma mlade (~esto maloletne).Ve}inom nemaju zavr{enu ni osnovnu {kolu, ili su napustile srednju{kolu nakon zavr{ene prve/druge godine. U nekim primarnimporodicama `rtava postojao je istorijat porodi~nog nasilja (emotivnog,fizi~kog, pa i seksualnog), no, u svim porodicama je evidentnanedovoljna bliskost i povezanost ~lanova. Obi~no nemaju {iru mreù

64


prijatelja, niti oslonac u {iroj porodici. êsto dolaze iz marginalizovanih idiskriminisanih socijalnih grupa (romske populacije, izbegli~kepopulacije, ènske populacije...).

Sve u svemu, ni razvojno (s obzirom na uzrast), a pogotovo sobzirom na okolnosti u kojima u ìvele, nisu imale priliku da steknusigurnost u sebe, mreù podr{ke, i da razviju snalaènje u socijalnomokruènju.

U èlji da pobegnu iz nestimulativnih okolnosti u kojima ìve,postaju meta vrbovatelja. Naj~e{}i na~in na koji postaju deo lancatrgovine ljudima jeste zloupotreba poverenja - vrbovatelj/ka se trudi dase pribliì osobi, razvije odnos poverenja, da bi zatim, u odre|enomtrenutku, taj odnos bio zloupotrebljen (npr. po}i }e{ sa mnom na put, ilipoveza}u te sa prijateljem koji drì dobar kafi} u Italiji, i sl.).

Ova situacija dodatno podsti~e njihovu nesigurnost,vulnerabilnost, strah, povla~enje.

Od trenutka ulaska u lanac trgovine, po~inje sistematskonametanje uloge `rtve od strane trgovca i/ili ljudi iz kriminalneorganizacije kroz razne forme nasilja.

Ukidanje slobode kretanja i kontrola kontakata sa porodicomumanjuju mogu}nost povezivanja sa „spolja{njimß svetom, te podsti~unesigurnost `rtve i njenu zavisnost. Nepoznat grad, ~esto i nepoznatjezik sredine, dodatno poja~avaju zavisnost. Pretnje i zastra{ivanja sukonstantni: pretnje fizi~kim nasiljem u slu~aju neposlu{nosti, pretnje da}e nauditi njenoj porodici, ili pretnje da }e porodica saznati ~ime se `rtvabavi (s obzirom na to da su prisiljene da obavljaju poslove koji podleùmoralnoj osudi, ova pretnja je za njih ~esto najstra{nija). Fizi~ko nasiljeje deo uobi~ajenih odnosa, pri ~emu trgovci krivicu za taj ~in sme{taju usamu `rtvu (fizi~ko ka`njavanje kao na~in uspostavljanja pravednosti -ona je sama pogre{ila, prekr{ila pravila, nije ispunila ono {to se od njetraìlo, te je stoga sama kriva za nasilje koje trpi). Vremenom `rtve zaistapo~inju da pravdaju nasilje i vi{e ga ne prepoznaju kao takvo. Tomprocesu doprinosi i konstantno projektovanje od strane trgovca slike o`rtvi kao osobi koju niko ne voli, ne èli, koje je bezvredna, ni{ta ne umeda radi osim onog {to radi za trgovca, nije sposobna da sama brine osebi i opstane. Vremenom `rtva po~inje na isti na~in da doìvljava sebe,

65


navedene procene postaju autenti~ni deo njenog identiteta(internalizovana opresija). Vrhunac oduzimanja mo}i `rtvi je isticanjetrgovca da je on zapravo jedina osoba kojoj je stalo do nje, brine o njoj,i da sve {to radi, uklju~uju}i i fizi~ko nasilje, radi za njeno dobro (da bi jenau~io „kako treba da se pona{aß da bi „dobro pro{la u ìvotuß). Time sevrlo efikasno onemogu}ava otpor po{to svaka pomisao protivljenja,svako ose}anje besa prema trgovcu izazivaju u `rtvi ose}aj krivice (kakoda se ljuti na osobu koja sve ~ini za njeno dobro).

Prisila na kori{}enje alkohola i droga dodatno pasivizuje `rtvu.

Nakon izvesnog vremena ìvota u ovim uslovima, osoba prihvatiulogu `rtve: ima izraèn doìvljaj bespomo}nosti, spolja{nji lokuskontrole (doìvljaj da je mogu}nost uticaja na bitne aspekte njenogìvota u drugima, a ne u njoj samoj), lo{u sliku o sebi, nizak nivosamopo{tovanja i samoprihvatanja, prepu{ta se nasilniku, prihvatapostavljena pravila, bespogovorno prihvata promenu pravila i sve novezahteve, prepoznaje i neizre~ena o~ekivanja osoba koje su u pozicijimo}i i uklapa se u njih, ne prepoznaje nasilje kao takvo, svet koji jeokruùje vidi kao jedinu mogu}u realnost i ne dovodi ga u pitanje.

Izlazak iz lanca trgovine ljudima ne rezultira kod `rtavaautomatskom promenom vi|enja sebe, drugih, i pona{anja premanjima. Obrasci ustanovljeni u periodu trgovine ljudima i dalje na istina~in funkcioni{u. Promena je proces koji se postepeno odvija uzrazli~ite vrste profesionalne pomo}i i podr{ke u periodu reintegracije.

Program podsticanja socijalne inkluzije `rtava trgovineljudima

Mere u pravcu podsticanja socijalne inkluzije `rtava trgovineljudima imaju za cilj da uti~u na promenu uslova u kojima se odvijaoìvot osoba pre nego {to su postale `rtve, kako one vi{e ne bi bilevulnerabilne na razli~ite forme eksploatacije i nasilja. Naime, iskustvoangaòvanja u oblasti borbe protiv trgovine ljudima pokazalo je daukoliko se `rtve nakon izdvajanja iz lanca trgovine samo vrate u svojesredine, bez pomo}i da te okolnosti menjaju, velika je verovatno}a da }eponovo postati `rtve nekog oblika nasilja. Nedovoljno emotivno

66


adekvatni porodi~ni odnosi, nizak nivo obrazovanja, nezaposlenost,skromne finansijske mogu}nosti (koji su i doprineli da osoba uop{tepostane `rtva), uz jo{ niì nivo samopo{tovanja i sigurnosti u sebe (kojisu produkt traume izazvane trgovinom ljudima), pra}eni ponekad iodbacivanjem porodice nakon povratka, mogu dovesti do ponovnogprihvatanja radnih ponuda koje vode u novi lanac trgovine ljudima, ili donedovoljno promi{ljenog stupanja u zajednicu sa partnerom koja moèbiti izvor porodi~nog nasilja, kako bi se iz te nepovoljne situacijepobeglo. Stoga programi usmereni na socijalnu inkluziju pored merapodsticanja izmena politike i prakse institucija sistema kako bi seumanjili uslovi koji ~ine odre|ene dru{tvene grupe podlo`nimviktimizaciji (o kojima u ovom tekstu ne}e biti re~), prihvataju `rtve uizvesnom periodu nakon njihovog izlaska iz lanca trgovine i pruàju imrazli~ite vrste pomo}i kako bi podstakli njihovo osnaìvanje iosamostaljivanje: medicinsku, pravnu, psiholo{ku pomo}, pomo}uklju~ivanja u dalje {kolovanje, pomo} u zapo{ljavanju, pomo} uuspostavljanju boljih odnosa sa porodicom, i sl.

Iskustvo primene medijacije u radu sa `rtvama trgovine ljudimakoje }e biti predstavljeno je ste~eno kroz anga`man u programupodsticanja socijalne inkluzije `rtava trgovine ljudima kreiranom ivo|enom od strane nevladine organizacije Atina iz Beograda.

NVO Atina se od 2004. godine bavi pruànjem asistencija upravcu omogu}avanja socijalne inkluzije devojaka i èna `rtavaseksualnog nasilja i eksploatacije. Jedan od njenih programa je iPrivremena ku}a - sme{taj u kojem ìvotni prostor dele devojke razli~itihuzrasta, navika, èlja, interesovanja, kulturolo{kih obrazaca... Njihovame|usobna usmerenost jednih na druge neizbe`no je nosila sukobe.Na ovom polju se prvo pokazala potreba za primenom medijacije.

Re~eno je da je pomo} u obnavljanju kontakta osoba koje su bileu poziciji `rtava sa porodicama tako|e jedan od aspekata podsticanjasocijalne inkluzije. S obzirom na istorijat porodi~nih odnosa i pre ulaska`rtve u lanac trgovine, i uticaj traume trgovine na aktuelno emotivnostanje `rtve i njene odnose, ovaj proces je tako|e bio pra}en sukobima.Stoga je druga sfera u kojoj je kori{}ena medijacija sfera sukoba izme|u`rtava i njihovih roditelja.

67


Va`no je re}i na po~etku da se nijedna od ra|enih medijacija nebavi direktno traumatskim iskustvom iz perioda izloènosti trgoviniljudima. Kada su u pitanju sukobi izme|u roditelja i `rtve, predmetposredovanja je neki aktuelan sukob izme|u njih; u situacijama sukobaizme|u samih `rtava, korisnica programa, predmet posredovanja suobi~no sukobi nastali pri podeli poslova u doma}instvu, ili sukobi vezaniza odnose u {irim vr{nja~kim krugovima koje sti~u. Trauma izloènostitrgovini ljudima je uvek zna~ajna pozadina ovih medijacija (pre svega una~inu na koji doìvljavaju sebe i druge), ali nikada nije bila fokus (usmislu restorativnog procesa izme|u `rtve i po~inioca nasilja).

Medijacije sukoba me|u osobama koje su bile u poziciji`rtava trgovine ljudima - mehanizmi koji provocirajudisbalans mo}i

Tokom njihovog ìvota u zajedni~kom prostoru, razna pitanjavezana za svakodnevnu organizaciju ìvota su izazivala sukobe (naprimer pomenuta podela obaveza u doma}instvu ili njihovi me|usobniodnosi). Medijacija je delovala kao tehnika izbora u tim situacijama izvi{e razloga :

- pruà mogu}nost re{avanja sukoba i kreiranja dogovora, i timestvara bolju atmosferu u ku}i za sve

- ima zna~ajan edukativni potencijal - u~i devojke na~inukomunikacije i pristupu sukobima koji vodi me|usobnomrazumevanju i uvaàvanju (dakle, korisna je za podsticanjenjihove emotivne i socijalne zrelosti generalno)

- omogu}ava da do re{enja do|u same, umesto da re{enje budenametnuto od strane osoblja programa (dakle podsti~epreuzimanje odgovornosti i kontrole nad svojim ìvotom)

Tokom primene medijacije, ispoljile su se neke specifi~nostipsiho-socijalnog funkcionisanja `rtava u fazi oporavka od traumetrgovine ljudima, koje proisti~u iz mehanizama dovo|enja u pozicijuli~ne i dru{tvene bespomo}nosti kojima su bile izloène.

68


1. Na~ini ispoljavanja besa

Bavljenje medijacijom nu`no nosi kontakt sa besom, on jeneodvojiv deo sukoba. Ponekad medijatori/ke vide bes strana kaoprepreku izvo|enju uspe{ne medijacije, no, on je zapravo u tompostupku vi{estruko koristan i vaàn. Bes govori o tome {ta u konkretnojsituaciji osobi smeta, i time vodi do po~etnog definisanja problema, tj.pozicija strana. înjenica da osobama ne{to smeta, da ih uznemirava,moè da bude i motivacija da se bave problemom i uloè napor da gare{e, tj. motivacija da u~estvuju u medijaciji. Na kraju, bes je taj kojimedijatorima/kama omogu}ava da vode strane ka uvi|anjunezadovoljenih interesa i potreba koji su mu u osnovi. Bez besa se gubidragocen putokaz.

Trauma trgovine ljudima zna~ajno uti~e na na~in ispoljavanjabesa, oteàvaju}i proces medijacije.

1.1. Nedostatak ekspresije besa

Jedna od karakteristika uloge `rtve jeste zabrana besa, kojaproizilazi iz te`nje nasilnika ka uspostavljanju kontrole i gu{enju otpora.Druga karakteristika uloge `rtve koja doprinosi te{ko}i ispoljavanja besaje nisko samopo{tovanje, doìvljaj li~ne bezvrednosti. Stoga upo~etnom periodu oporavka od ove traume, osobe ~esto imaju te{ko}uispoljavanja besa: potiskuju to ose}anje ili se pla{e da ga izraze na bilokoji na~in, veruju}i, izme|u ostalog, da one nemaju pravo da bilo kome{ta zamere. Zabrana ispoljavanja besa je najizraènija kod onih `rtavakoje su nezavisno od situacije trgovine bile i `rtve nasilja u porodici. Utom slu~aju, bes je obi~no veoma intenzivan po{to bol i povreda dolazeod strane osobe od koje se najvi{e o~ekuje ljubav i prihvatanje, a u istovreme i veoma opasan po{to je usmeren je na osobu koju `rtva voli iva`na joj je, te ga stoga potiskuje.

U po~etnom periodu boravka `rtve u programu, dok sunavedene karakteristike traume voma ispoljene, nema jasno izraènihsukoba izme|u njih i drugih korisnica programa, te nema ni mogu}nostiza primenu medijacije. Njihovo nezadovoljstvo ostaje u njima, ponekadpra}eno i ose}ajem krivice.

69


To je period u kojem `rtve svakako prolaze kroz procespsiholo{ke i/ili psihijatrijske pomo}i. Odre|eni nivo emotivnogosnaìvanja je neophodan preduslov za mogu}nost u~estvovanja osobeu procesu medijacije. U tom smislu su ova iskustva u skladu sazaklju~cima A. Bailey i A. Bickerdyke6, da je savetodavni rad sa `rtvamanasilja nuàn pre mogu}nosti njihovog uklju~ivanja u medijaciju.

No, tokom procesa oporavka, kada je do{lo do suo~avanja satraumom i zapo~et proces rekonstrukcije tog iskustva, postepeno seosloba|a i ose}anje besa. U tom periodu je mogu}e da ono budedovljno izraèno da se sukob jasno ispolji, a da tokom medijacije buduprisutne te{ko}e njegove elaboracije, po{to osoba jo{ uvek ne moè upotpunosti da prihvati svoju ljutnju. Na primer, i pored verbalizovanjapona{anja druge strane na koje osoba reaguje pra}enog jasnomneverbalnom ekspresijom ljutnje („Uzela je moju {minku!ß), ona odbijasvako suo~avanje sa sopstvenim besom (na pitanje: „Zbog ~ega te toljuti?ß odgovara: „Ne ljuti me.ß). U takvim situacijama, prevashodno jeva`no da medijator/ka primeti disbalans izazvan ovim faktorom i razumeva`nost angaòvanja da ga ukloni. Dodatno podsticanje osobe daprihvati i istraì svoj bes moè biti dovoljno da medijator/ka ponovouspostavi ravnopravnost strana u ovom procesu dolaènja do re{enjakoje odgovara potrebama svih u~esnika/ce.

1.2. Pasivna agresija

Pasivna agresija, termin koji se koristi u okviru klini~kepsihologije i psihijatrije, odnosi se na pojavu implicitnog izraàvanjabesa (kroz verbalne poruke ili pona{anje), pra}enog potpuno suprotnimeksplicitnim porukama. Ovo pona{anje je obi~no nesvesno ili delimi~nosvesno.

U medijacijama nekih sukoba osoba koje su bile u poziciji `rtavatrgovine ljudima, iako je stranama bilo poznato {ta je medijacija (da sebavi sukobima) i dobrovoljno su prihvatile da u~estvuju u njoj, de{avalose da kada iznose svoje vi|enje problema, jedna osoba pri~aju}i

70



doga|aj koji je pokrenuo njeno nezadovoljstvo sve vreme minimizirasvoj bes („Ali ne ljuti to mene mnogoß; „Nisam je takva osoba da se ljutimi zameram drugimaß i sl.), a u isto vreme ga indirektno ispoljava u svojimverbalizacijama i/ili postupcima (npr. „Ne smeta to meni... (pauza) ...znam ja da si ti primitivna i neobrazovanaß ; „Dobro, kad ti smetamskloni}u se, sutra ti ne}u skuvati kafu.ß i sl.). Bes je implicitan, alio~igledan. Preciznije, o~igledan medijatoru/ki, jasan drugoj strani koja iodreaguje u skladu sa tim, ali nije o~igledan samoj osobi. Za nju je bessam po sebi neprihvatljiv, ne moè da ga uklopi u sliku o sebi, te gastoga ispoljava samo indirektno, upadljivo ga negiraju}i u direktimverbalizacijama.

Poku{aj medijatora/ke da podstakne druga~ije vi|enje besa itime njegovo slobodnije izraàvanje, kao u prethodno pominjanomslu~aju te{ko}e prihvatanja i ispoljavanja besa, u slu~aju pasivneagresije obi~no ima mali uspeh. Neprihvatanje besa ovih `rtava imaisuvi{e jaku emotivnu ukorenjenost u traumati~nom iskustvu da bi gaintervencije tog tipa mogle promeniti (na primer, pasivna agresija je~e{}a kod `rtava koje imaju i iskustvo porodi~nog nasilja).

Jedan od na~ina reagovanja koji moè omogu}iti odvijanjeprocesa medijacije u ovoj situaciji bi bilo preusmeravanje fokusamedijatora/ke sa toga {ta osobu ljuti, na ono {ta osoba èli i {ta joj treba.U facilitativnom modelu to zna~i elaborirati interese i potrebe osobe prenego {to je jasno definisano {ta je uop{te problem, tj. pozicija strana, {tonije u skladu sa uobi~ajenom direkcijom medijatora/ki. S jedne strane,medijacija jeste spiralni a ne pravolinijski proces - vra}anje iz kasnijihfaza na ranije u cilju boljeg, potpunijeg razumevanja sukoba i osoba kojesu njime obuhva}ene, legitiman je postupak i moè doprineti kvalitetumedijacije. U slu~aju prisustva pasivne agresije, ~ak ni kasnije vra}anjena problem/povod konflikta, obi~no ne daje efekte - osoba i dalje nije ustanju da prihvati da je ne{to ljuti. No, iskustvo pokazuje da i kada nijedefinisan problem kroz po~etne pozicije, elaboracija interesa i potrebadaje mogu}nost stranama da razumeju jedna drugu i na|u neki moduszajedni~kog ìvota koji svima odgovara.

71


Ukoliko je pasivna agresija izraèna u toj meri da onemogu}avasprovo|enje medijacije, intervencija moè biti prekidanje zajedni~kesesije i ponuda privremenog nastavka rada u odvojenim sesijama.

Procena nu`nosti prekida zajedni~ke sesije va`na je i u funkcijiza{tite druge strane. Kao {to je bilo pomenuto, druga strana takve reakcijevrlo dobro prepoznaje kao agresivne, i u skladu sa tim na njih i reaguje. Ovekontra-napade osoba koja ispoljava pasivnu agresiju hostilno uklapa u svojobrazac razumevanja me|uljudskih odnosa - ona je dobra prema drugima,~ini drugima, a ljudi joj uzvra}aju napadima; to samo govori kakvi su oniljudi. Optu`ba provu~ena kroz ovakvu poruku („Ti nisi dobar ~ovekß) izazivaponovo ljutnju druge strane, i tako se ciklus me|usobnog prebacivanja ipovre|ivanja produàva bez mogu}nosti da se optu`be prevedu naose}anja i nezadovoljene potrebe, po{to jedna strana ne prepoznaje i neprihvata svoj bes. âk, u ovakvom procesu, kada druga strana vo|enadirekcijama medijatora/ke govori o tome {ta je povre|uje a {ta joj treba, aosoba kod koje je prisutna pasivna agresija, kada se fokus medijacijepomeri na nju, ponovo kaè da nju ni{ta ne povre|uje, i „sve to ona razumeß(~esto tonom u kojem se ose}a ozloje|enost ili nipoda{tavanje drugestrane), druga strana biva dodatno ljuta i povre|ena. Sti~e utisak da njenootvaranje samo kreira mogu}nost da bude dalje povre|ivana. U najmanjuruku, ovu reakciju vidi kao nedostatak motivacije druge strane da seproblemom zaista bavi, a celu medijaciju - besmislenom.

Individualni susret/i sa osobom kod koje je prisutna pasivnaagresija bi bili usmereni na osnaìvanje u pravcu suo~avanja sa besomi rekonstrukciju uloge i funkcije besa u njenom ìvotu, kao i doìvljajasebe u tom kontekstu. Ukoliko bi postizanje ovog cilja zahtevalo duìstru~ni rad, odvojene sesije u sklopu procesa medijacije ne bi biletehnika izbora. U tom slu~aju nu`no je sa~ekati dalji napredak osobe unjenom psiholo{kom/psihijatrijskom tretmanu pre nego {to bi se moglodatim sukobom baviti kroz medijaciju.

1.3. Izlivi besa

Tokom psiholo{kog oporavka `rtava trgovine ljudima, kada seosnaè dovoljno da prestanu da potiskuju bes, prva reakcija obi~no je

72


suprotnost dotada{njem na~inu reagovanja - ~esto i burno ispoljavanjebesa. Osobe koje su bile `rtve trgovine ljudima ve}inom nemajuizgra|ene socijalno prihvatljive na~ine ekspresije besa, delom zbogsvog razvojnog nivoa (mlade su), a vi{e zbog nedovoljno adekvatnogemotivnog iskustva i u~enja u porodici, i, naravno, preìvljene traume.Tako da u situaciji kada se bes vi{e ne potiskuje nemaju ve{tinenjegovog usmeravanja u dru{tveno prihvatljive kanale komunikacije.

U medijaciji se to ispoljava ve}inom kroz verbalnu agresiju(grube uvrede, ciljane na ono {to drugu stranu najvi{e povre|uje), ali ikroz fizi~ka nasrtanja.

U situacijama ispoljene verbalne agresije, nastojanje da seuvreda „prevedeß na ose}anja i nezadovoljene potrebe koje su joj uosnovi moè omogu}iti adekvatan nastavak medijacije. No, namedijatoru/ki je vrlo osetljiva procena da li je u tom trenutku mogu}apomenuta ekploracija besa u zajedni~kom susretu, ili je bes isuvi{eintenzivan, te je nu`no prekinuti medijaciju i ponuditi rad u kokusima iliposredovani dijalog (shuttle diplomacy).

Ukoliko do|e do ispoljavanja fizi~ke agresije, jedina opcija jezaustavljanje zajedni~kog procesa, i nastavak rada kroz formuposredovanog dijaloga (shuttle diplomacy).

U oba navedena slu~aja veoma je va`no nastavljati medijaciju ukontinuitetu (kroz navedene druge forme) dok god obe strane nisuemotivno zaceljene u smislu emotivne povrede nanete ovim izlivom besa.

Tokom medijacije sukoba u kojem je bio veoma izraèn iintenzivan bes obe strane, spontano je nastala jo{ jedna modifikacijamodela, koja je kasnije zbog svoje efikasnosti kori{}ena i u drugimmedijacijama.

Naime, u okviru programa NVO Atine realizovana je i edukacijakorisnica, devojaka koje su bile u poziciji `rtve trgovine ljudima, zavo|enje grupa iskustvene podr{ke. Ideja je bila da novo identifikovanim`rtvama bude pruèna pomo} ne samo od strane osoblja, stru~njaka poobrazovanju, ve} i od strane osoba koje su i same preìvele istu traumu,

73


stru~njaka po iskustvu. U okviru treninga korisnica za pruànje podr{kedrugim `rtvama, imale su priliku da pro|u edukaciju u oblasti nenasilnekomunikacije i razumevanja prirode i dinamike sukoba.

Prilikom pomenute medijacije u kojoj je bes strana bio veomaintenzivan, povi{en ton razgovora je nagnao dve druge korisnice da u|uu prostoriju u kojoj se medijacija odvijala. Pre nego {to je medijatorkaodreagovala u smislu postavljanja granica procesa (koje osobe onobuhvata), jedna od devojaka je reflektovanjem odgovorila na bes jedneod strana. Ova je reakcija je imala vidan efekat. Poruka data krozreflektovanje imala je uticaj na devojku u sukobu, smisao poruke je bioshva}en i dovela je do smirivanja. Iako je reflektovanjem devojke bioizraèn isti sadràj koji je i medijatorka prethodno iznosila, efekat je biopotpuno druga~iji. Druga devojka koja je u{la, na isti na~in se obratiladrugoj strani u sukobu, i efekat je bio isti. Ova se medijacija do krajavodila na taj na~in {to je medijatorka usmeravala proces, a devojke ufunkciji pomo}nica dodatnim reflektovanjem i aktivnim slu{anjemdoprinosile da strane imaju doìvljaj da su dobile razumevanje, ipodsticale ih da se decentriraju, slu{aju i razumeju jedna drugu.

O~igledno da empatija, razumevanje dobijeno od osoba sli~nihpo poziciji i iskustvu, lak{e ostvaruje uticaj i ima mnogo dublje efekte.Stoga je i u medijaciji nekih drugih sukoba, pogotovo onih u kojima suizraèni bes i rigidnost strana, kori{}en ovaj model uklju~ivanja osobakoje imaju sli~no relevantno iskustvo u fukciji pomo}nica (peerassistence).

2. Uticaj na istraìvanje nezadovoljenih interesa ipotreba

Eksploracija nezadovoljenih interesa je krucijalna za obavljanjeprocesa medijacije koji podrazumeva redefinisanje problema sa platformepozicija na platformu interesa i/ili potreba strana. Kada su u pitanju osobekoje su bile izloène traumi trgovine ljudima, ovaj proces moè biti oteànusled faktora koji proizilaze iz prihva}ene uloge `rtve, kao {to suinternalizovana opresija i uklapanje u percipirana o~ekivanja osobe u pozicijiautoriteta. Dejstvo ova dva mehanizma se u praksi ponekad i prepli}e.

74


2.1. Internalizovana opresija

Ovaj mehanizam podrazumeva da tokom dugotrajne izloènostinasilju `rtva postepeno prihvata onu sliku o sebi koju joj reflektujenasilnik kao autenti~an doìvljaj identiteta. U situaciji trgovineljudima, trgovac `rtvi name}e sliku o njoj kao bezvrednoj,bezna~ajnoj, nevoljenoj, nesposobnoj za bilo koju aktivnost, osimone u kojoj je eksploatisana. Ve} je pomenuto da je socijalnainkluzija proces: tokom oporavka, `rtva izvestan period zadràva istidoìvljaj identiteta pre nego {to se dovoljno osnaì da se suo~i sanjim i preispita ga.

U procesu medijacije vo|ene u toku tog perioda, moè bitiuo~ljiva te{ko}a prepu{tanja ispitivanju sopstvenih interesa, ispoljena navi{e na~ina :

- na pitanje zbog ~ega joj je odre|ena pozicija va`na („Zbog ~egati je va`no da te pitaju {ta bi u doma}instvu volela da radi{?ß)~esto odgovara sa: „Ne znamß.

- ponu|ene alternative kroz proces reflektovanja ~esto negira(„Zna~i li to da bi volela da te NN uvaàva?ß), i uop{terazmatranje sebe u pozitivnoj konotaciji izaziva vidnunelagodnost

- nasuprot prethodno pomenutom, razmatranje sebe u negativnojkonotaciji je prihvatljivije (na pitanja tipa: „Misli{ da NN vidi tvojepona{anje kao bezobrazno?ß; „Misli{ da je tvoj postupak bioneuvi|avan prema drugima?ß odgovara afirmativno)

Ukoliko medijator/ka iznese utisak da osoba misli lo{e o sebi i dajoj je te{ko da sebe vidi u pozitivnom svetlu, obi~no dobija odgovor daona nema prava da bilo {ta zameri drugima.

75


2.2. Uklapanje u (neizre~ena) o~ekivanja osoba upoziciji autoriteta

Izloènost mo}i nasilnika razvija socijalnu perceptivnost -preìvljavanje zavisi od toga da li }e `rtva dobro razumeti {ta se od njetraì, kako bi ispunjavanjem zahteva izbegla kaznu. Vremenom, osobenau~e da prepoznaju i neizre~ena o~ekivanja nasilnika i uklapaju se unjih.

Izlaskom iz situacije trgovine, ovaj odnos koji je `rtva imalaprema nasilniku prenosi se na nove osobe koje procenjuje da su ufunkciji autoriteta (ne samo formalnog, kao {to su npr. pripadnicipolicije, ve} i neformalnog - osoba ~ije prihvatanje joj je va`no).

U procesu medijacije medijator/ka je procenjen/a kao autoritet~ija se o~ekivanja èle ispuniti (tim pre ukoliko je to osoba koja je i vanmedijacije kao prefesionalac/ka uklju~en/a u njihov proces psiho-socijalnog oporavka). Ovaj mehanizam se ispoljava kroz brzosagla{avanje sa interesima i/ili potrebama izraènim kroz aktivnoslu{anje medijatora/ke („Zna~i li to da bi èlela da po{tuju tvojuprivatnost?ß) i negiranje drugih mogu}nosti („Da li bi ti jo{ ne{to bilova`no osim toga {to smo sada rekle?ß). Kroz dijalog se sti~e utisak dase osoba ne posve}uje elaboraciji kroz koju je proces vodi, ve} da jevi{e usmerena na to kakvu }e sliku o sebi formirati kod medijatora/ke, uèlji da dobije odobravanje i bude prihva}ena. êsto se nakon ovihmedijacija isti sukob ponovo javi, {to je dodatni pokazatelj da priprethodnoj medijaciji nisu bili uzeti u obzir svi osobi bitni faktori.

Te{ko}a jedne strane da istraùje sopstvene nezadovoljene interesei/ili potrebe va`ne za sukob koji je nastao, u medijaciji tako|e stvaradisbalans mo}i. Otvara se prostor da se donese odluka koja odgovara samojednom u~esniku/ci u sukobu, dok je perspektiva druge strane zanemarena.

Dodatno obra}anje pa`nje na podsticanje te osobe da seslobodno upusti u eksploraciju onoga {to je njoj va`no i {to njoj treba uvezi sa datim sukobom moè doprineti o~uvanju ravnopravnosti strana.

U situacijama kada usled brzog sagla{avanja osobe sa iznetimkroz aktivno slu{anje postoji sumnja da osoba ima tendenciju uklapanja

76


u percipirana o~ekivanja medijatora/ke, postavljanje otvorenih pitanja(„Zbog ~ega ti je va`no da svako sebi odvojeno kupuje hranu?ß), umestoforme aktivnog slu{anja („îni mi se da ti je va`no da samostalnodonosi{ odluke o tome koju }e{ hranu sebi kupovati.ß) moè doprinetidopiranju do autenti~nih potreba i interesa osobe.

Ukoliko ove direkcije ne podstaknu pomak tokom medijacije,jasno je da prevazilaènje navedenih te{ko}a zahteva vi{e vremena iprofesionalnog anga`mana, pa se proces privremeno moè nastaviti uformi odvojenih sesija. Ukoliko je dejstvo pomenutih mehanizama i daljeveoma intenzivno, nuàn je nastavak psiholo{kog i/ili psihijatrijskog radasa osobom, pre nego {to se datim sukobom moè adekvatno baviti uokviru medijacije.

Medijacija sukoba izme|u osoba koje su bile u poziciji`rtve trgovine ljudima i njihovih porodica - mehanizmikoji provociraju disbalans mo}i

Kao {to je pomenuto, ove su medijacije bile primenjene usukobima izme|u `rtava i njihovih roditelja do kojih je dolazilo tokompodsticanja njihovog pribliàvanja i unapre|enja odnosa u procesureintegracije. Neke od tih porodica su imale istorijat nasilja u odnosuprema detetu (ve}inom emotivnog), {to je u velikoj meri doprinelo damlada osoba bude podlo`na pretnji trgovine ljudima. Ovo nasilje nikadanije bio povod medijacije - ona je preduzimana u svrhu bavljenja nekimaktuelnim problemom u odnosu, no, uvek je zna~ajno bojilo pona{anjestrana i odvijanje medijacije, a u nekim slu~ajevima to iskustvo je idirektno uno{eno u proces i postajalo predmet razgovora.

U po~etnom periodu psiho-socijalnog oporavka, kada `rtva nisama ne moè da se suo~i sa traumati~nim iskustvom koje je doìvela iuklopi ga u doìvljaj sebe, ona nije spremna za susret sa roditeljima kojinosi dodatne emotivne tenzije. Kao i u slu~aju medijacije sukoba izme|usamih osoba koje su bile u poziciji `rtve, medijaciji sukoba izme|u `rtvei njene porodice tako|e mora da prethodi period oporavka `rtve krozpsiholo{ku i/ili psihijatrijsku podr{ku. Kada je ona spremna da se nosi sasvojim traumati~nim iskustvom, kada je po~ela da ga rekonstrui{e i

77


menja doìvljaj sebe te po~ela da prihvata sebe i da se ose}asigurnijom, podsti~e se usmerenost na unapre|enje odnosa saporodicom. U tom procesu neretko dolazi do sukoba, te je medijacijanu|ena kao na~in njihovog prevazilaènja.

Kako zbog prethodnog istorijata nasilja u porodici (u onimporodicama u kojima je ono bilo zastupljeno), tako i zbog iskustvapreìvljene trgovine ljudima, priprema strana za zajedni~ki susret jeveoma va`na. Za osobu koja je bila u poziciji `rtve to ~esto zna~i ipripremu na~ina na koji }e roditeljima biti predstavljen period koji jeprovela van kontakta sa njima. Iako trauma preìvljene trgovine ljudimanije centralna tema medijacije, razra|ena verzija doga|aja kroz koje bitaj period mogao biti obja{njen ukoliko bude postao predmet razgovora,im predstavlja zna~ajnu sigurnost.

Tokom ovih medijacija, dva su mehanizma socijalnogisklju~ivanja koja ~esto interferiraju: etiketiranje i mehanizam okriviokrivljenog.

1. Delovanje etiketiranja

Etikete su vrednosni sudovi kroz koje interpretiramo pona{anjedrugih. Deo su na{eg uobi~ajenog vi|enja sveta i ljudi oko nas, te semogu pojaviti u svim medijacijama, bez obzira na to ko su strane usukobu. U medijacijama sukoba izme|u osobe koja je bila u poziciji`rtve trgovine ljudima i njenih roditelja ono je veoma ~esto prisutno, te jestoga na ovom mestu istaknuto.

Etiketiranje je u ovim situacijama skoro uvek obostrano. Jednaod ~estih etiketa koju roditelji iznose u vezi sa devojkom-`rtvom trgovineljudima, jeste da je ona problemati~na osoba: ne provodi u u~enjuonoliko vremena koliko roditelji misle da bi trebalo, èli da izlazi sadru{tvom i da se zabavlja, èli da stupa u emotivne veze, èli da nosikratke suknje, ne prihvata sugestije roditelja, itd. S druge strane, etiketakoju devojke ~esto iznose u vezi sa svojim roditeljima, je da su oni lo{iroditelji: ne trude se da ih razumeju, ne pokazuju im ljubav, ne brinu zanjih, vre|aju ih, odbacuju, itd. Kao {to se iz iznetih primera vidi,

78


etiketiranje uvodi procenjivanje drugih i ~esto povre|uje, te stogaoteàva razumevanje i samu komunikaciju. U ovim specifi~nimmedijacijama, komunikaciju oteàva i ~injenica da strane optuùju jednadrugu za dela koja prati jasna moralna osuda.

Etketa diskvalifikuje osobu, i time je dovodi u neravnopravanpoloàj u odnosu na drugu stranu. One su uvek deo socijalnogkonteksta, kulturolo{kog obrasca koji nosi jasna odre|enja {ta jepozitivno vrednovano, a {ta negativno, te time predstavljaju mehanizamdru{tvenog isklju~ivanja osoba koje se u dati obrazac ne uklapaju. Po{tosu deo kulturolo{kog obrasca koji nas okruùje, teè ih je prepoznati(brkamo ih sa „~injenicamaß - ~injenica je da je ta devojka propalitet), {toih ~ini jo{ opasnijim. Stoga je prepoznavanje etiketiranja od stranemedijatora/ke je veoma zna~ajno za dalje uspe{no odvijanje procesa.Pra}enje uobi~ajene strukture odvijanja medijacije (faza ufacilitativnom modelu) bez reagovanja na sadràj unet etiketiranjem injegove efekte, produkuje disbalans mo}i, dovodi do zastoja ukomunikaciji, i umanjuje motivaciju strana da se angaùju nare{avanju po~etnog problema.

Jedan od na~ina reagovanja u situacijama izno{enja etiketiranjatokom medijacije je privremeno zaustavljanje procesa u smislu pra}enjaformalne strukture modela, bavljenje iznetim etiketiranjem, i zatimvra}anje na fazu u kojoj je proces prekinut. Na primer, ukoliko seetiketiranje pojavi u fazi listanja re{enja, dalje traganje za mogu}imalternativama (pogotovo onim koje zadovoljavaju interese i/ili potrebesvih strana) ne bi bilo efikasno ukoliko se medijator/ka ne bi prvousmerio/la na bavljenje iznetom etiketom, a tek zatim vratio/la proces ustrukturu medijacijskog modela - ponovo usmerio/la strane darazmi{ljaju o drugim mogu}nostima re{avanja sukoba.

U cilju osloba|anja od razmi{ljanja u formi etiketa tj. u ciljutransformacije dijaloga u modus koji pruà mogu}nost razumevanja,re{avanja problema i uspostavljanje boljeg odnosa strana, moè bitiveoma korisna primena DIV modela (V. Reza)7.

79


7 Reza, J. V. (2001).

Naime, polazna ta~ka formiranja etiketa, kao i predrasuda, jesteopaànje odre|enog pona{anja (devojka obla~i kratke suknje; devojkaizlazi u grad sa dru{tvom), na koje se nadovezuje interpretacija (ona èlida ima seksualne veze), a na nju i vrednosni sud (nije ispravno dadevojke u srednjo{kolskom uzrastu imaju seksualne veze - ona jeproblemati~na devojka). Iz ovako shva}enog procesa proisti~e i nazivmodela (D - deskripcija; I - interpretacija; V - vrednovanje). Njegovaprakti~nost se ogleda u tome {to koncipiraju}i na ovaj jednostavanna~in proces koji dovodi do formiranja etiketa, omogu}ava njihovudekonstrukciju usmeravaju}i osobu da razmi{lja u obrnutom smeru - odvrednovanja ka pona{anjima na kojima je taj vrednosni sud zasnovan.Kada je pona{anje identifikovano, mogu se traìti alternativnaobja{njenja koja nemaju negativnu konotaciju. Navedena direkcija sepodsti~e navo|enjem osobe da razmi{lja na ~emu zasniva svojemi{ljenje („Na osnovu ~ega to mislite?ß). U iznetom primeru, to bi zna~ilousmeravanje roditelja da razmi{ljaju na osnovu ~ega misle da je devojkaproblemati~na (vrednosni sud), te zatim na osnovu ~ega misle da onaèli da ima seksualne veze (interpretacija). Dolaènje do pona{anja kojasu osnovi njihove etikete (deskripcije) kao {to je na primer to da devojkanosi kratke suknje i izlazi sa dru{tvom u grad pruà mogu}nostusmeravanja roditelja na razmi{ljanje o alternativnim interpretacijama -mo`da sve to radi zbog toga {to èli da bude deo svoje vr{nja~ke grupei prihvati standarde grupe.

Navedeni primer ilustruje i kompatibilnost na~ina razmi{ljanjaoli~enog u DIV modelu sa komunikacijom u medijaciji i njenim ciljem:on olak{ava bavljenje aspektima odnosa kojima su osobe nezadovoljne(pomaù}i u konkretizaciji pona{anja koje izaziva nezadovoljstvo) injihovo izraàvanje na na~in koji nije uvredljiv niti osu|uju}. Timepodsti~e razumevanje i uvaàvanje razli~itosti.

2. Delovanje mehanizma õkrivi okrivljenogß

Mehanizam okrivi okrivljenog (W. Rayan)8 nastaje u kontekstuteorija dru{tvenih odnosa, bave}i se odnosom prema marginalizovanim

80


8 Ryan, W. (1976).

grupama. On podrazumeva obrazlaganje odre|enog dru{tvenog nasiljakrivicom same `rtve, propu{taju}i da identifikuje ostale faktore usocijalnom kontekstu koji su do toga doveli.

U kontekstu medijacije moè se pojaviti kao fokusiranje odstrane roditelja krivice za postupak deteta/mlade osobe koji seprocenjuje kao lo{ i koji je doveo do dramati~nih posledica po dete, usamu osobu (devojka je kriva {to je pobegla od ku}e, {to ju je i uvelo ulanac trgovine), ignori{u}i pri tom ~itav niz faktora kako {ire socijalnesredine tako i porodi~nih odnosa koji su taj ~in podstakli.

Interferiranje ovog mehanizma u medijaciju izaziva disbalansmo}i i indirektno, a ipak jasno, uvodi vrednovanje. Navedenimpredstavljanjem situacije strane vi{e nisu ravnopravne: jedna jenegativno vrednovana i time zaslu`na za lo{e posledice koje je trpela.Na ovaj na~in se nasilje opravdava; druga strana ne preuzimaodgovornost za svoj udeo u problemu, ne imenuju se drugi faktori kojisu nasilje uzrokovali. Ukoliko se na pojavu ovog mehanizma tokommedijacije ne bi reagovalo, ona bi bila samo jo{ jedno sredstvosprovo|enja dru{tvenog nasilja, dodatna verifikacija da odre|eneosobe, time {to pripadaju negativno vrednovanim grupama ili sepona{aju van uobi~ajenog, socijalno prihvatljivog obrasca, nemajujednako pravo na dru{tvenu mo}.

U cilju kontrole balansa mo}i u situacijama prepoznavanjamehanizma okrivi okrivljenog tako|e se moè primeniti direkcijasli~na DIV modelu. Podsticanje, u ovom slu~aju roditelja, da razmi{ljajuna osnovu ~ega misle da je dete krivo za dato pona{anje, dovelo bi doidentifikacije pona{anja koje izaziva njihovo nezadovoljstvo, {to jeosnova za dalje njihovo fokusiranje na sebe, na otkrivanje onoga {to onièle u kontaktu sa detetom, i {ta im je potrebno (umesto fokusiranja naono {to nije u redu sa drugom stranom). Na taj na~in bi te{ko}e uodnosu bile istraìvane bez optuìvanja i kori{}ene u produktivne svrhetraènja na~ina re{avanja sukoba i uspostavljanje odnosa u kojem se svidobro ose}aju.

Prilikom bavljenja etiketama i/ili mehanizmom okrivi okrivljenoga,usmereno{}u na podsticanje strane koja je izrekla optu`bu da je

81


prevede u komunikacijski produktivniji diskurs, ne treba zanemaritiosobu kojoj je optu`ba upu}ena. Va`no je voditi ra~una da ta osoba imapriliku da kaè kako se povodom toga ose}a i da dobije validaciju (krozempatijsko slu{anje na primer).

Kao {to je ranije napomenuto, ponekad tokom medijacije, nasiljekoje je mlada osoba doìvela u porodici postane predmet razgovora (naprimer, }erkino prebacivanje majci da joj nije verovala kada se àlila naseksualno zlostavljanje od strane o~uha, i time nije ni{ta uradila da tonasilje spre~i).

Iskustvo vo|enja ovih medijacija u okviru programa podsticanjasocijalne inkluzije `rtava trgovine ljudima saglasno je rezultatimaistraìvanja Resursnog centra za porodi~no nasilje i incest (DomesticViolence and Incest Resource Center) i Relationships Australia8 u smislupotrebe osoba koje su trpele nasilje da se ono u procesu medijacijejasno imenuje, i da se njihovo traumati~no iskustvo uvaì. Pitanje koje seobi~no postavlja, koje pominju i A. Bailey i A. Bickerdyke u ~lankuposve}enom navedenom istraìvanju, je da li uvo|enje u medijacijuimenovanja nasilja osobe koja ga je trpela i osobe koja ga je ~inilanaru{ava neutralnost medijatora/ke? Odgovor se moè traìtispecifikovanjem pitanja u slede}em pravcu: u odnosu na {ta trebamedijator/ka da bude neutralan/na da bi su{tina procesa bila o~uvana -u odnosu na ~in nasilja koji se u medijaciji pomene, ili u odnosu naosobe koje u medijaciji u~estvuju?

Otvaranje prostora u medijaciji za imenovanje nasilja validira~esto novoizgra|enu mo} `rtve da nasilje prepozna i da ga javno izrazi,{to su veoma bitni koraci u psiho-socijalnom oporavku `rtava bilo kojeforme nasilja. Pored toga, na ovaj na~in zadovoljena je i njihova potrebada se to traumati~no iskustvo uvaì nasuprot dugotrajnom ignorisanju.Ako se dalje `rtva usmeri da, imaju}i na umu to iskustvo formuli{e svojenezadovoljene potrebe („Volela bi da si imala mamino poverenje irazumevanje?ß), proces se sa bavljenja drugima koji su u nasiljuu~estvovali fokusira na bavljenje `rtvom, onim {to je njoj potrebno.

82



S druge strane, razgovor sa osobom koja je izvr{ila nasilje moèse usmeriti na prepoznavanje potreba ~ije je zadovoljenje rezultiralotakvim pona{anjem (maj~ina èlja da sa~uva partersku vezu usledpotrebe za sigurno{}u, prihvatanjem, za{titom, ljubavlju). Na taj na~in jenasilje jasno imenovano kao takvo, a podstaknuto je i razumevanjestrana (imaju}i u vidu da razumevanje ne podrazumeva pravdanjenasilja), podstaknuta je njihova komunikacija, i otvara se mogu}nostunapre|enja odnosa i nalaènja re{enja sukoba koji je bio primarnipovod medijacije. Usmeravanjem razgovora na bavljenje potrebama i`rtve i po~inioca nasilja doprinosi se i smanjenju disbalansa mo}i injihove neravnopravnosti u procesu. Na kraju, imenovanje nasilni~kogpona{anja pra}eno navedenom direkcijom medijatora/ke nediskredituje osobu koja je nasilje izvr{ila, ve} sam ~in nasilja kaopona{anja koje je nedopustivo u me|uljudskim odnosima. Time jesa~uvana neutralnost u odnosu na strane koje u~estvuju u medijaciji, au isto vreme je odreagovano na nasilje. Neutralnost prema nasilju bi nasu~inila sau~esnicima/cama.

Umesto zaklju~ka

Neka od navedenih iskustava se mogu primeniti na rad sa`rtvama nasilja generalno. S obzirom da `rtve nasilja ve}inom imajuproblem da prihvate sebe, da jasno izraze svoje èlje, interese, potrebe,te da prihvate i izraze svoj bes, strategije kori{}ene za premo{}avanje tihte{ko}a mogu biti sugestije za snalaènje u konkretnim situacijamadrugih medijacija koje uklju~uju `rtve nasilja.

Navedeno iskustvo potvr|uje korisnost mnogih intervencija kojespominju A. Bailey i A. Bickerdyke9: uklju~ivanje `rtava upsiholo{ko/psihijatrijsko savetovanje pre primene medijacije, kori{}enjeodvojenih sesija, posredovanog dijaloga (shuttle diplomacy)... Pomenutiautori kao jednu od strategija odràvanja ravnopravnosti strana navodevo|enje medijacije od strane rodno uravnoteènog medijatorskog para.Bazirano na navedenim iskustvima, ova bi se tendencija mogla dopunitiuklju~ivanjem u proces osoba koje imaju sli~no relevantno iskustvo

83



(iskustvo nasilja) u funkciji ko-medijatora/ke ili pomo}nika/ce (osobakoja pomaè u komunikaciji sa `rtvom putem aktivnog slu{anja).

Prilikom medijacije sukoba u kojima u~estvuju `rtve trgovineljudima, u proces interferiraju mnogi mehanizmi zasnovani na iskustvunasilja samih `rtava kao i predrasudama drugih u vezi sa tim, koji ih drèu poziciji manje mo}i. Naro~ito su opasni oni koji se teè prime}ujupo{to su u skladu sa na{im uobi~ajenim vi|enjem ljudi i odnosa(devojka koja je pobegla od ku}e je problemati~na devojka). Ukoliko sena njih ne reaguje, ne samo da medijacija gubi svoj smisaonaru{avanjem ravnopravnosti strana i neutralnosti medijatora, ve} se ipotvr|uje doìvljaj dru{tvene bespomo}nosti `rtve. U tom smislu seosobi {alje ista poruka koju je slao i nasilnik, stvara se doìvljajza~aranog kruga iz kojeg nema izlaska.

84


LITERATURA

Bailey, A., Bickerdyke, A. (2005). Family Violence And FamilyMediation. Australia: Domestc Violence and Incest ResourceCentre Newsletter.

Cohen, R. (1999). The Mediator’s Field Guide / Prejudece,Sexual Harrastment, Large Groups, and Other Daily Challinges.Marilend: School Mediation Associates.

Edwards, L. (2007). Achieving Timely Permanency in ChildProtection Courts : The Importance of Frontloading the CourtProcess. Nevada: Juvenile and Family Court Journal. Vol. 58, No2.

Goundry, S., Peters, Y., Currie, R. (1998). Equality Matters!Consalting in association with National Association of Womanand the Law. Famillie Mediation in Canada - Implications forWoman’s Equality. Canada: Status of Women Canada’s PolicyResearch Found.

Moore, C. (2003). The Mediation Process - Practical Strategies forResolving Conflict. San Francisco: Jossey-Bass.

Reza, J. V. (2001). Education for Social Justice - A Program forAdults. Open Society Institute.

Ryan, W. (1976). Blaming the victim. Knopf Publishing Group.

Trosch, L., Thomas Sanders L., Kugelmass S., PH. D. (2002).Child Abuse, Neglect, and Dependency Mediation Pilot Project.Nevada: Juvenile and Family Court Journal.

85


86


Aleksandra Galonja

Igre mo}i u procesu pregovaranja

Definicija mo}i i igre mo}i

Da bi se potpuno razumele razli~ite tehnike koje je mogu}ekoristiti u oblasti upravljanja konfliktima, ali i prevencije konflikata, kao iodnosi strana u pregovorima i mogu}e reakcije medijatora/ke u procesupregovaranja, neophodno je razumeti i teorijski okvir koji opisujepsiholo{ku mo} pojedinca/ke, kao i mogu}e zloupotrebe te mo}i. Svakuinterakciju i svaki dru{tveni odnos karakteri{e upoteba mo}i. Gibson1

mo} vidi kao mogu}nost da se ideje ostvaruju na jednostavan na~in i toba{ onako kako se èli da budu ostvarene. Mo}, dakle, ne postojinezavisno od interakcije i me|usobnih korelacija – pojedinac/ka ili grupane poseduje mo} u izolaciji, odnosno, nemogu}e je pretpostavitipostojanje MO]I KAO TAKVE. Salancik i Pfeffer mo} defini{u kao˜sposobnost onih koji je imaju da ostvare stvari koj èleß” Upravo }e ovoodre|enje omogu}iti da sama izu~avanja mo}i i upotrebe/zloupotrebemo}i imaju prakti~nu primenu kroz razli~ite oblasti komunikacije i jo{specifi~nije, upravljanja konfliktima.

Politikolog Robert Dahl3 sublimira ovaj interrelacijski aspekt mo}isvojom definicijom: A ima mo} nad B u onoj meri u kojoj moè da uti~ena B da u~ini ne{to {to pod drugim okolnostima ne bi.

Opredeljenje za ideju da dru{tvena mo}4 nije garantovanapukom biolo{kom ili genetskom predisponirano{}u navelo je socijalne

87


1 Gibson, James L. (1996).2 Salancik G., Pfeffer J. (1977).3 Dahl, Robert A. (1953).4 Na ovom mestu se pod dru{tvenom mo}i podrazumevaju sve

mogu}e manifestacije psiholo{ke mo}i pojedinaca/ki ili grupa.

psihologe/kinje da mo} prepoznaju kroz njenu vezu sa hijerarhijskomorganizacijom grupe i njenu prvobitnu funkciju – instrumentalnost uostvarivanju ciljeva. Kompetitivna klima modernog dru{tva, socijalnoraslojavanje, razli~ite politi~ke ideologije, kao i sistem koji po~iva naslobodnom trì{tu sa razli~itim drugim faktorima, uti~u na odràvanje istalno obnavljanje sistema mo}i unutar dru{tva. Ovo zapaànje binajbolje ilustrovala ~injenica da je kroz istoriju svaka poznata revolucijau svojoj osnovi rebalans dru{tvene mo}i.

Mo} treba razlikovati od dva sli~na pojma: pojma uticaja i pojmaautoriteta. Uticaj je proces u kome socijalni akter svojim pona{anjemmenja pona{anje drugog socijalnog aktera, a mo} je kapacitet da seuticaj vr{i. S druge strane, pojam autoritet se naj~e{}e koristi da opi{ejedan specifi~an tip mo}i – legitimnu mo} ili mo} pozicije, o ~emu }ekasnije biti vi{e re~i.

Za potrebe dodatnog poja{njenja pojma mo}i i implikacija kojeupotreba mo}i ima na razli~ite tehnike alternativnog re{avanja sukoba,na ovom mestu }e se dodatno pojasniti uticaj Kloda Stajnera (ClaudeSteiner) na bavljenje ovom problematikom, budu}i da se njegov radzasniva na analizi prakti~nih ìvotnih upotreba i zloupotreba mo}i.

Stajner ove zloupotrebe mo}i naziva IGRAMA MO]I. Na na~in nakoji ih Stajner opisuje, a u kontekstu tehnika za upravljanje konfliktima,mogu}e ih je shvatiti kao op{ti mehanizam isklju~ivanja – okvir svihpojedina~nih o kojima je u ovom Priru~niku re~. Pre svega, sam kontekstu kome se IGRE MO]I koriste (pa ~ak u nekim istorijskim trenucima ili unekim sredinama postaju preovla|uju}i komunikacijski obrazac) Stajnerodre|uje 5N sindromom. To prakti~no zna~i da }e se igre mo}i najvi{ekoristiti u situacijama: nesta{ice, nepravde, neodgovornosti,neinformisanosti i nefer polaznih pozicija. Svet 5N je crno-beli svet – svetbinarnih opozicija (koji je, izme|u ostalog, i uzrok nastajanja svihmehanizama isklju~ivanja): dobro/lo{e, ja/drugi, kultura/priroda,mu{ko/ènsko... Ovde se svaki izbor svodi na ili/ili i ~itav ìvot je, kakosimboli~ki, tako i prakti~no, trka. Tri su mita na kojima po~iva ovakompetitivna klima: da svi imamo jednaku mo}; da smo svi nemo}ni,bez obzira na to {ta ~inili; i da smo mo}ni onoliko koliko èlimo dabudemo. Okvir koji predlaè Stajner mogu}e je opisati i resursnom

88


perspektivom mo}i koju nema~ki sociolog Blau, u oblasti organizacionetorije, obja{njava svojom hipotezom o me|usobnoj razmeni socijalnihaktera u grupama ili organizacijama5. Prema njemu, pojedinci/ke ulaze usve vrste socijalnih zajednica kako bi ostvarili/le neke koristi. Me|utim,da bi u tome uspeli/le, istovremeno moraju svojim aktivnostima dadoprinose ostvarivanju koristi za druge ~lanove/ce te zajednice. Na tajna~in, ~lanovi/ce zajednice ostvaruju svoje interese tako {to me|usobnorazmenjuju koristi. Ukoliko je ova razmena izbalansirana, ne postojiprostor za distribuciju mo}i unutar zajednice. Taj prostor se otvara naonom mestu na kom razmena postaje nejednaka (u situacijama 5N). Nataj na~in osnovni izvor mo}i pojedinaca/ki ili grupe postaje sposobnostkontrole resursa6.

Stajner prepoznaje slede}e manifestacije igara mo}i: - subjektivnu i objektivnu (zasnovane na nekim formalnim

karakteristikama – funkciji u organizaciji, materijalnom bogatstvu,pripadnosti ve}inskoj grupi, u slu~aju objektivne mo}i, odnosnoli~nim karakteristikama i stepenu samosvesti, u slu~ajusubjektivne)

- aktivnu i pasivnu (u smislu aktivne primene i pasivnog trpljenja),direktnu i indirektnu (u direktnoj komunikaciji i izazivanjemposledica izvan neposredne komunikacije),

- svesnu i nesvesnu (kada se igre mo}i koriste tendenciozno kakobi se izvr{io neki uticaj i kada je osoba nesvesna uticaja koji vr{inekom od mo}i koju poseduje) i

- fizi~ku i psiholo{ku (upotreba fizi~kog kontakta ili neverbalnihsignala za postizanje cilja i upotreba razli~itih psiholo{kihmehanizama).

Osim Stajnerovih podela, teorija prepoznaje jo{ niz razli~itih vrstamo}i, njenu privremenost ili trajnost, domet, opseg i efikasnost ipovezuje je s uticajem, promenama, vo|stvom, kontrolom, dono{enjemodluka i mogu}no{}u nagra|ivanja i ka`njavanja. French-Raven-ova7

89


5 Blau, P. (1969). 6 Kojigod da je resurs u pitanju (novac, vreme, nematerijalna

dobra kao {to je znanje...).7 French, J., Raven B. (1959).

podela na tipove mo}i koja je postala naj{ire prihva}ena predvi|apostojanje slede}ih:

1. Legitimna mo} (mo} pozicije) indukovana je mogu}no{}uda se uticaj na druge vr{i zbog pozicije na kojoj se neko nalazi(pod ovim se podrazumeva pozicija u odnosnoj strukturi –direktor/ka u firmi, profesor/ka u {koli, predsednik/ca uorganizaciji...). U praktikovanju ovog tipa mo}i, podre|eni/neimaju klju~nu funkciju – kada ne~iju mo} prepoznaju kaolegitimnu, po~inju da se pokoravaju. Ljudi }e tako pratiti direktivenadre|enih, ~ak i kada se sa njima ne slaù, jer to ˜ispravnoß i jersu ˜du`ni da to ~ineß.

2. Referentna mo} (li~na mo}) zasnovana je na privla~nostikoju je mogu}e osetiti prema osobi i njenim karakteristikama –integritetu, harizmi, {armu, duhovitosti, manirima, iskrenosti...Utvr|eno je da ljudi teè da se identifikuju s razli~itim osobamazbog specifi~nosti njihove li~nosti i pona{anja, te je referentnamo} zasnovana na nekoj vrsti magnetske privla~nosti odre|enihosoba. Ljudi koje karakteri{e referentna mo} naj~e{}e imajuspecifi~ne kombinacije osobina – karakteristi~an fizi~ki izgled,retorske sposobnosti i manire, a pre svega potrebnusamouverenost. Oni/e su sposobni/ne da vr{e uticaj na velikegrupe ljudi i zato se ovaj tip mo}i naj~e{}e prepoznaje kodpoliti~ara/ki8. [to je èlja za identifikacijom sa ovakvim osobamave}a, to su zna~ajniji i njihov uticaj i kontrola. Ovaj tip mo}i sesmatra najuticajnijim u situacijama pregovaranja i veoma jeva`no identifikovati ga na vreme iako je ograni~en broj reakcija ikada se identifikuje.

3. Ekspertska mo} i mo} informacija podrazumevajumogu}nost za trenutno sticanje pozicije prednosti i rebalanspo~etnog statusa uz posedovanje relevantnih znanja i ve{tina iinformacija. U svom radu, Lewicki prime}uje da je osnova

90


8 Potrebno je imati na umu mogu}nost da politi~are/ke karakteri{e ilegitimna mo} i da je ova dva tipa mo}i mogu}e i potrebnorazlikovati.

ekspertske mo}i sadràna u prirodi same informacije – njenojuverljivosti i logici. Kada je potpuno funkcionalna, ekspertskamo} podrazumeva tri nivoa: na~in sakupljanja informacija (pre itokom pregovora), na~in predstavljanja informacija i na~in na kojise informacije koriste zarad promene stavova strana u sukobu.Na tok samih pregovora }e tako uticati mo} informacija koju presamih pregovora moè da (o samom predmetu pregovora)stekne bilo koja strana u sukobu (ili osoba u pregovara~kom timu)dobrom i sistemati~nom pripremom. U toj fazi (pripreme),posrednik/ca u pregovorima tako|e obavlja zna~ajnu ulogu i va`noje da ima na umu zna~aj ove oblasti na tok i ishod pregovora.

4. Mo} nagra|ivanja sti~e se pozicijom koja omogu}ava da sepristanak, popu{tanje ili poniznost nagrade. Ona se naj~e{}ekoristi kako bi podràla legitimnu mo}. Sistem nagra|ivanja se uovom smislu ne sastoji nu`no od obe}anja ili pruànjamaterijalnog dobra. Kao nagrada se prepoznaju i verbalni ineverbalni gestovi – upu}ivanje zahvalnosti, komplimenti,kontakt o~ima, davanje strani u sukobu vi{e prostora za isticanjezahteva... Oblast mo}i nagra|ivanja defini{e i pojamingracijacije. Ingracijacija se koristi da kod druge strane izgradiose}aj obaveze da na neki na~in osobu nagradi – u situacijipregovora to bi u~inila time {to bi podràla predlog, pristala navi{e ustupaka i sli~no. Ingracijacija se popularno zoveumetno{}u laskanja. Friedman, Carlsmith i Sears9 su se detaljnobavili korelacijom izme|u li~nih afiniteta prema osobi i uspeha uostvarivanju koristi zbog te ~injenice – velika je verovatno}a da}e razli~iti manipulativni postupci (laskanje, preteranouvaàvanje stava, pozicije, potpuno usagla{avanje stavova savrednostima druge strane u pregovorima...) koje strane upregovoru koriste da pridobiju drugu stranu, uroditi plodom iuticati na ishod pregovora.

5. Mo} prinude je suprotna mo}i nagra|ivanja. Ona opisujesposobnost osobe ili grupe da ukloni neke ve} ste~ene slobode

91


8 Friedman, J., Carlsmith M., Sears, D. (1974).

ili prava ili da kazni drugu osobu (grupu). Sve strategije koje seprimenjuju kada se koristi mo} ka`njavanja imaju jedanzajedni~ki element – izazivaju ose}anje straha. Strah da }e sepretnje ostvariti, a ne sam proces trpljenja posledica, klju~ni jeelement mo}i ka`njavanja. Mehanizam koji pretvara komandu uakciju je poslu{nost. U svom radu Milgram navodi da je poslu{nostpsiholo{ki mehanizam koji individualnim akcijama daje politi~kusvrhu povezuju}i ljude sa sistemom autoriteta.Upotreba ove vrste mo}i u situaciji pregovaranja naj~e{}e imakratkoro~ne posledice i nu`no generi{e nove konflikte ukoliko jeusmerila postignuti dogovor. Naj~e{}e se javlja u situacijamakada s javlja bazi~no nerazumevanje ili ose}anje ugro`enosti ikada uzavru strasti tokom pregovora.

Novije teorije koje odnose mo}i predstavljaju iz perspektiveupravljanja razli~itim organizacionim jedinicama prepoznaju novedimenzije u analizi upotebe i zlupotrebe mo}i (ove pretpostavke }e sepokazati naro~ito zna~ajnim u kontekstu zadobijanja politi~kog uticaja)– ne vi{e samo kontrolu resursa kao izvor mo}i, ve} i kontrolu stavova ipretpostavki. Ovo saznanje je utvrdilo postojanje jo{ jedne perspektivemo}i – interpretativne. Lukes10 tako prepoznaje tri pristupa mo}i:jednodimenzionalni, dvodimenzionalni i trodimenzionalni, pri ~emu }eprvi podrazumevati klasi~an pristup zasnovan na kontroli resursa,odnosno na prevladavanju interesa druge strane (mo} dono{enjaodluka)11; drugi – potiskivanje interesa druge strane (mo} nedono{enjaodluka12; i tre}i – uobli~avanje interesa druge strane, odnosno, socijalnukonstrukciju realnosti. Ovaj pristup podrazumeva neku vrstu oblikovanjasvesti i o~ekivanja podre|enih, odnosno onih nad kojima se ispoljava

92


10 Lukes, S., 1974.11 Jednodimenzionalni pristup mo}i podrazumeva otvoreni

sukob interesa izme|u podre|enih i nadre|enih, pri ~emupodre|eni ispunjavaju zahteve nadre|enih kako bi do{li doresursa koji su im potrebni.

12 Dvodimenzionalni pristup mo}i podrazumeva postojanjelatentnog, a ne nu`no samo otvorenog konflikta izme|unadre|enih i podre|enih. Nadre|eni pri ovakvom ispoljavanjumo}i u stvari ne dozvoljavaju da se sukob pojavi i tako ostvarujukontrolu nad resursima i unapred izbegavaju svaki otpor.

ova mo}. Ovaj pristup mo`da najbolje oslikava primer iz bliske politi~kepro{losti Srbije – podizanja bitnosti onih tema koje najvi{e uti~u naodràvanje balansa mo}i politi~kog establi{menta (narativ ˜krvi i tlaßkroz koji je navodno anticipiran, a u stvari kreiran me|unacionalnisukob). Jo{ jednostavniji primer ovog pristupa mo}i jesu razli~itereklamne kampanje koje prakti~no kreiraju potrebe za proizvodima kojeiste te kampanje prodaju. Potro{a~i (kojima u drugom slu~aju prakti~noupravljaju proizvo|a~i) tako ~eznu za proizvodima o kojima po prvi put i~uju iz reklamnih kampanja.

Potencijalna zloupotreba tre}eg tipa mo}i je svakako najopasnijai najteè uo~ljiva i mala je verovatno}a da }e prouzrokovati otpor ilikonflikt, pre svega zato {to je duboko utkana u politi~ke sisteme.

Kako bi svom teorijskom radu obezbedio prakti~nu primenljivost,Stajner igre mo}i klasifikuje u 4 kategorije:

1. Sve ili ni{ta, igre oskudice zasnivaju se na strahu odgubitka i nesta{ice. Najlak{e ih izvode osobe koje ve} imaju legitimnumo}. Prepoznaju se u slede}im formama:

Uzmi ili ostavi, Sad ili nikad, Ili si sa mnom, ili si protiv mene, • Poslodavac: Ako ne moè{ da radi{ u nedelju, nemoj se mu~iti

da dolazi{ u ponedeljak.• Jedan od pregovara~a/ca: Ose}ajte se slobodnim da prekinete

pregovore ukoliko mislite da je trenutak, me|utim, morate daimate na umu da sam u narednih nekoliko meseci izuzetnozauzet i da je pitanju ho}u li mo}i da odvojim jo{ jedan termin zana{ susret.

2. Igre zastra{ivanja zasnivaju se na strahu od nasilja (fizi~kognasilja, ali i uvreda, diskriminacije, kritizerstva, cinizma). Mogu da seispolje kao:

Fizi~ko nasilje, Upotrebu metafora, Mo}no mesto, Zloupotrebalogike, Mora da se {ali{, Kontrola i ~itanje misli

• U~iteljica (zgranuto): Ne mogu da zamislim da ti tako ne{touop{te pada na pamet!

• Politi~ar koleginici: Bolje je da ste sedeli kod ku}e i ra|ali decu,nego {to gubite vreme na naivno shvatanje politike!

93


3. Igre laì se zasnivaju na lakovernosti i strahu od konflikta:@iva la`, Neverovatna la`, Pre}utkivanje-poluistine-tajne,Ogovaranje

Primer: Na pitanje o tome za{to nije donet zakon koji je obe}an upredizbornom periodu, politi~ar odgovara: Ovog trenutka jenajva`nije da sve svoje snage koncentri{emo na re{avanjeproblema Kosova.

4. Igre slepih ulica se zasnivaju na manipulisanju potrebom zajasno}om upotrebom paradoksa i dvosmislica.

˜Ko uzme kaja}e se, ko ne uzme kaja}e se ß, Sabotaà

Primer:Za stranku X se pro~ulo da je odgovorna za aferu podele stanova~lanovima stranke.Predsednik odbora stranke X ~lanici odbora: Ako ne ode{ na tudebatu, poverova}e u na{u odgovornost, ako ode{ – protivnik jeuspe{niji u debati i dokaza}e da smo mi odgovorni. Ti odlu~i.

5. Pasivne igre mo}i su pre svega defanzivna kategorija ilisekundarna u nekim drugim igrama mo}i. Ovim strategijama senaj~e{}e sluè osobe iz pozicije `rtve:

Nisam znao, Strategija prvoborca

Primer:^lanica stranke: Ja sam ~lanica ove stranke od 1996. godina imislim da mi dugujete ulazak u Predsedni{tvo stranke.

6. Neverbalne igre mo}i vrlo ~esto mogu da budu nesvesne.Naj~e{}e se manifestuju kroz fizi~ko zauzimanje prostora (kretanje poprostoriji), glasan govor, preciznu i nagla{enu gestikulaciju i mimiku.

S obzirom na razli~ite uglove posmatranja dru{tvene mo}i,njenog odnosa sa mogu}im zloupotrebama, njenih manifestacija iuzroka, me|usobno preplitanje i razli~ite nivoe op{tosti, sve navedenepodele nemogu}e je predstaviti u istom sistemu. Me|utim, tokom

94


procesa pregovaranja kao i pre ulaska u sam proces, veoma je va`noimati na umu {to vi{e mogu}ih manifestacija mo}i i {to vi{e tipova mo}i.

Od navedenih podela, s obzirom na sveobuhvatnost iraznovrsnost, u nastavku }e biti prikazane mogu}e reakcijeposrednika/ce na igre mo}i tokom procesa pregovaranja prema French-Raven-ovoj kategorizaciji.

Reakcije na igre mo}i tokom procesa pregovaranja

Iako su raniji torijski okviri, ali i prakti~ne analize, kao klju~nurazliku izme|u pregovaranja i medijacije navodili angaòvanje (odnosnoizostanak, u slu~aju pregovora) tre}e, neutralne strane kao posredni~ke,praksa, pre svega politi~ka, ali i novija odre|enja pregovora, govore uprilog tome da je u osnovi ovog razlikovanja – stepen dobrovoljnosti zau~estvovanje u procesu. Ve} iz primera bliske pro{losti na teritoriji biv{eJugoslavije, mogu}e je uo~iti potrebu za ponovnim definisanjempregovora kao jednom od mogu}ih tehnika za upravljanje konfliktom ire{avanjem problema, ~ak i u situacijama u kojima strane u sukobusame nisu spremne da do re{enja dolaze zajedni~ki. U ovim situacijamauloga posrednika/ce je klju~na i intervencije }e se razlikovati odintervencija u nekim drugim tehnikama alternaternativnog re{avanjasukoba. Ovo je va`no naglasiti i otuda {to, u slu~aju pregovora, posaoposrednika/ce po~inje pre samog procesa, a ne zavr{ava sezaklju~ivanjem sporazuma, ve} se vrlo ~esto nastavlja i pra}enjemprimene zaklju~enog sporazuma.

Pregovaranje uklju~uje tri klju~na elementa: proces,pona{anje/komunikacija i sadràj. Pod procesom se podrazumevaju:kontekst pregovora, strane u sukobu (broj i funkcije pregovara~a/ca...),strategije i taktike koje strane u sukobu koriste, nivo na kome sepregovori nalaze i sam tok pregovora. U segmentu pona{anja ikomunikacije razmatraju se me|usobni odnosi strana u sukobu, njihovame|usobna komunikacija i stilovi komunikacije koje naj~e{}eupotrebljavaju. Sadràj pregovora su re{enja oko kojih se pregovara –ciljevi i interesi, ali i pozicije strana u sukobu, mogu}e izlazne opcije, kaoi sporazum koji se na kraju postiè.

95


Dakle, posao posrednika/ce u pregovorima po~injepripremom–analizom sva tri elementa–procesa, mogu}ih pona{anja isadràja. Ovo je od izuzetne va`nosti kako bi reakcije na razli~ite igremo}i tokom pregovora bile adekvatne i kako bi sami pregovori uspeli(kako bi do{lo do sporazuma). Na ovom mestu bih se zadràla nali~nom primeru posredovanja u pregovorima izme|u op{tinskih odborarazli~itih stranaka za podelu odborni~kih mandata na teritoriji ~etiriop{tine posle lokalnih izbora 2000. godine.

Pre svega, upore|ivanjem sva ~etiri procesa, jasno se name}ezaklju~ak da je priprema i poznavanje situacije bilo klju~no za uspe{noreagovanje u situacijama primena razli~itih igara mo}i od strane velikogbroja u~esnika/ca u svim procesima. Uprkos uobi~ajenom uverenju,na~ini komunikacije politi~ara/ki u na{em okruènju ne razlikuju seznatno od na~ina komunikacije osoba iz drugih okruènja – otuda suprimeri primenljivi na svaki drugi kontekst. Ipak, ono {to odlikuje manirekomunikacije politi~ara/ki na svim nivoima jesu znanja i ve{tine kojesti~u u razli~itim programima, a koji su, u duhu konzervativnog shvatanjapolitike, upravo zasnovani na upotrebi igara mo}i, manipulisanju,izricanju la`nih obe}anja, i sli~nom. S tim u vezi, za posrednika/cu utakvim pregovorima je va`no da ima na umu da pojedini odupotrebljavanih mehanizama isklju~ivanja nisu autenti~an poku{aj da sestekne bolja pozicija, ve} uve`bavane tehnike. U potonjem slu~aju,posle prve reakcije druge strane strane u sukobu ili posrednika/ce – usmislu prepoznavanja i imenovanja strategije koja se koristi, vrlo jeverovatno da osoba prestane da se sluì imenovanom strategijom.

Primer: Prime}ujemo da se osoba tokom pregovora sluì igrom mo}ikoju Stajner imenuje kao la` – pre}utkivanje (politi~ari/ke ovou~e kao strategiju ˜premo{}avanjaß koja im se preporu~uje usituacijama kada treba da odgovaraju na ˜{kakljivaß pitanja). Predstavnik stranke X: Hajde da razgovaramo o kvalifikacijamasvojih kandidata/kinja za odbornike/ce. Predstavnik stranke Y: Na{a stranka je prva osnovana ismatramo da je logi~no da imamo najvi{e odbornika/ca.Posrednik/ca: Veoma je va`no da se drìmo kriterijuma koje smozajedno kreirali. Trenutno se bavimo stru~no{}u kandidata/kinja

96


za obavljanje odborni~kog posla. Vi ste uveli novi kriterijum. Hajdeda prvo zavr{imo s prethodnim. Bilo bi dobro da se dogovorimoda ne koristimo strategiju ˜premo{}avanjaß tokom pregovora.

1. Upotreba legitimne mo}i

Legitimna mo} ili mo} pozicije se tokom pregovora koristi narazli~ite na~ine. Va`no je jo{ jednom naglasiti da ona sama po sebi nebi imala zna~aja ukoliko ne bi bila priznata od drugih u~esnika/ca uprocesu. Ukoliko se pregovara timski jedan od na~ina da se na njojinsistrira jeste kroz odnos ~lanova/ca tima prema jednom/jednoj ~ija sepozicija isti~e. Iskustvo iz pregovora govori u prilog tome da funkcije~lanova/ca tima upravo i mogu da budu delegiranje ovog tipa mo}ijednoj osobi koja }e tokom pregovora najvi{e komunicirati sa drugimpregovara~kim timom. Najadekvatnija reakcija posrednika/ce bi bilauspostavljanje novih dogovora oko pravila rada i razja{njavanje funkcijepregovara~a/ca.

Primer: U jednom timu, svi ~lanovi/ce tima jednu osobu zovupredsednikom. Na svako pitanje iz drugog tima, neko kaè:Predsednik }e najbolje odgovoriti na to pitanje; Predsednik jeovde najduè, neka on proceni... Predsednik op{tinskog odborauzima re~ i zapo~inje svoj odgovor: S obzirom na to da sampredsednik op{tinskog odbora ve} tri mandata i da sam kaoposlanik u pro{lom sazivu Skup{tine bio u prilici da dobijem sveva`ne informacije... Postaje primetno da na ~lanove/ce timadruge strane ova strategija po~inje da uti~e i da se trude da ni nakoji na~in ne ugroze autoritet pozicije predsednika, {to imodvla~i pa`nju od interesa koje u pregovorima imaju.Posrednik/ca: Moèmo li da se dogovorimo da se tokompregovora ne oslovljavamo funkcijama. Va`no je da odvojimosvoje druge funkcije od ove koju imamo ovde – ovde smo svipregovara~i/ce i svako izlaganje treba prilagoditi ovom cilju.(Mogu}e je napraviti dogovore oko duìne izlaganja svakog~lana/ce, izme|u ostalog.)

97


S druge strane, legitimna mo} moè da se delegira i u ~lana/cutima druge strane u sukobu s idejom da se delimi~no ili potpunopridobije za neka re{enja. Ovo je strategija ingracijacije ili ˜udaraß.

Primer:^lan/ca tima X (za osobu iz tima Y): Svi znamo da osoba A imamnogo vi{e iskustva u pregovorima nego svi mi zajedno. Hajdeda ~ujemo {ta ona predlaè i dobro razmislimo o tome.Posrednik/ca: U situaciji pregovora smo svi ravnopravni/ne. Samitimovi odlu~uju o tome ko zastupa njihove interese tokompregovora.

Ako poku{amo da sumiramo mogu}e reakcije posrednika/ca naupotrebu legitimne mo}i tokom pregovora, one bi se svele na:

- odvajanje funkcije pregovora~a/ca od drugih funkcija- utvr|ivanje pravila (oslovljavanje, duìna izlaganja)- isticanje zna~aja ravnopravnosti pregovara~a/ca- dobru pripremu – ravnomerno raspore|ivanje osoba na sli~nim

pozicijama u oba tima- pozivanje na cilj pregovora – pravljenje dogovora oko kojih se

obe strane slaù sad (i slaga}e se tokom trajanja mandata, {toje od klju~nog zna~aja za politi~ke koalicione dogovore)

2. Upotreba referentne mo}i

Kao {to je prethodno re~eno, referentna mo} je prostorinterakcije u kojoj se razvijaju èlja za identifikacijom ili lojalnost premaosobi koja ima specifi~ne karakteristike, kao {to su {arm ili harizma.

Sa stanovi{ta posrednika/ce, prostor za reagovanje na ovaj tipmo}i je veoma suèn, jer je nemogu}e izmeriti trajnost uticaja kojeosobe koje ispoljavaju ovu vrstu mo}i imaju. U svakom slu~aju, ukolikose pretpostavi da se uticaj vr{i samo tokom pregovora i da }e vrlo brzoposle pregovora jedna od strana biti nezadovoljna postignutimdogovorom, neophodno je da se uticaj ovih osoba ublaì.

98


Primer: Tokom pregovora pristaje se na ve}inu predloga osobe koja jeo~igledno omiljena me|u prisutnima.Õmiljena osobaß: Hajde da se sada dogovorimo o ovakvojraspodeli mandata, a u najgorem slu~aju moèmo da ponovimolokalne izbore ukoliko se ova podela ne pokaè dobrom.(Prime}uje se odobravanje u timu druge strane u sukobu)Posrednik/ca: Mo`da bi ipak bilo bolje da prvo proverimo {ta bibile posledice ovakve odluke ukoliko odborni~ka grupa zaista nebi funkcionisala i {ta su posledice ponovljenih izbora po svestranke iz koalicije.

S obzirom na to da je, sa pozicije posrednika/ce u pregovorima,nemogu}e ta~no definisati strategije koje se primenjuju uz upotrebureferentne mo}i, delimi~no i zato {to vr{enje uticaja na ovaj na~in i nemora da bude svesna odluka, najbolji mehanizam za reagovanje jeproverljivost donetih re{enja. U nekim od ovih procesa je mogu}e dobitipodr{ku i same osobe koja vr{i ovakav uticaj.

3. Upotreba ekspertske mo}i

Ekspertska mo} i mo} informacija u praksi uti~u i tako da osobakoja poseduje vi{e informacija tokom pregovora ja~a svoj pregovara~kikredibilitet, odnosno poziciju. Ovo u krajnjoj instanci moè da dovede ido toga da do kraja stekne i legitimnu i referentnu mo} i zato supravovremene reakcije i dobra priprema posrednika/ce za pregovoreveoma va`na strategija za uspe{no upravljanje procesom.

Na samom po~etku, posrednik/ca mora da ima na umu datokom same pripreme za pregovore odabere okvir znanja i informacijakoje }e se u procesu pregovora predstavljati, kao i klju~ za analizu tihznanja i informacija kako tokom pregovora ne bi dolazilo do eskalacijesukoba izme|u pregovara~a/ca na platformi predstavljanja informacija izdveju oblasti – brojnost ~lanstva nasuprot kvalifikacijamakandidata/kinja, na primer.

99


Primer:Osoba iz tima X: Iskustva ameri~kih izbora pokazuju dagra|ani/ke vi{e veruju strankama koje zagovaraju tradicionalnevrednosti. Studija profesora...Osoba iz tima Y: Istraìvanje koje je svima nama dostupnopokazalo je da }e gra|anke radije glasati za ène kandidatkinje.âk 60% ispitanica...Posrednik/ca: Ovde pri~amo o dvema oblastima zna~ajnim zatok ~itavog procesa. Tim X koristi argumente koji se ti~uvrednosti koje stranka zagovara, a tim Y argumente koji se ti~ureprezentativnosti. Hajde da prvo razgovaramo o jednoj, a potomo drugoj oblasti.

Tokom pregovora se ~esto de{ava da je jedan tim (ili jednaosoba), u skladu sa svojim analiti~kim sposobnostima, bude zapregovore pripremljenija od ostalih.

Primer:^lan/ca tima X: Doneo/la sam sa sobom statistike s prethodnihizbora i tu se jasno vidi da je na Izbornoj jedinici 23 na{a strankaimala 23% glasova vi{e od stranke Y. S druge strane, akoukrstimo podatke s predsedni~kih izbora, jasno je da...(Ukoliko ~lanovi/ce tima Y nemaju sli~ne podatke, svi njihoviargumenti }e izgubiti zna~aj, iako mo`da uspeh na prethodnimizborima nije najva`niji kriterijum za odabir kandidata/kinja naovim.)Posrednik/ca: Bilo bi dobro da ubudu}e dajemo konkretnezaklju~ke istraìvanja i moèmo da se dogovorimo da svestatisti~ke pokazatelje izloìmo zajedno u toku slede}e sesije.(Od izuzetnog je zna~aja da je posrednik/ca ve} informisan/na oprethodnim izborima, ili drugom kontekstu u kome se pregovorivr{e, kako bi se unapred napravio dogovor o tome koje seinformacije izlaù.)

Sli~nu strategiju je potrebno primeniti i u situacijama kada upregovorima u~estvuje osoba koja se u svakoj prilici poziva na svojuekspertizu iz jedne (ili vi{e) oblasti i kada drì ˜mini-predavanjaß kojimaobrazlaè svaki svoj stav.

100


U svakom slu~aju, ekspertiza moè da se ispolji na vi{e na~ina:izno{enjem ~injenica i statistika, pozivanjem na vi{e autoritete(dokazivanjem sopstvene ekspertize), elaboriranjem razli~itih stavova,pozivanjem na dokumentovane primere. Kako god da se ispoljava,reakcije treba da se kre}u u pravcu:

- dobre pripreme i saznavanja (svih) zna~ajnih informacija okontekstu

- preporu~ivanja timovima koji u pregovorima u~estvuju da sepripreme za pregovore

- usmeravanja komunikacije na razmenu relevantnu za sadràjpregovora

- dogovora oko duìne izlaganja- sumiranja i utv|ivanja redosleda za elaboraciju stavova iz ISTE

oblasti i ISTOG nivoa op{tosti.

4. Upotreba mo}i nagra|ivanja

Sli~no kao kod upotrebe referentne mo}i, ukoliko se mo}nagra|ivanja manifestuje na suptilnije na~ine (ukoliko se otvoreno nenudi nadoknada za ustupke koji se ~ine tokom pregovora), veoma jete{ko reagovati na ispoljavanje ovog tipa mo}i iz pozicije posrednika/ce.âk i kada primetimo da osoba ~ini neke ustupke, ili na neki na~inpopu{ta drugoj strani u pregovorima samo zato {to se ose}anagra|enom komplimentima ili slaganjem, ne moèmo da reagujemodruga~ije nego kao u slu~aju da primetimo referentnu mo} – dakle, daproveravamo odrìvost re{enja i zadovoljstvo re{enjem (a ne samosamim procesom pregovaranja).

Primer: Tokom pregovora prime}ujemo da osoba iz tima X vrlo usrdnodeli kompliment pojedinim ~lanovima/cama tima Y {to uti~e takoda oni/one postaju spremniji/je na razli~ite ustupke.Posrednik/ca: Moram da izrazim zadovoljstvo tokom samogprocesa pregovaranja. Izuzetno je {to moèmo da o svemurazgovaramo u prijateljskoj atmosferi i to je veliki uspeh ovogprocesa. Uz to, veoma je va`no da proverimo {ta misle svi

101


~lanovi/ce tima (obra}aju}i se nekom od onih koji/je ne pristajuna ponu|ena re{enja).ili:Posrednik/ca: Moram da izrazim zadovoljstvo tokom samogprocesa pregovaranja. Izuzetno je {to moèmo da o svemurazgovaramo u prijateljskoj atmosferi i to je veliki uspeh ovogprocesa. Uz to, veoma je va`no da sagledamo sve aspekteodrìvosti ovog re{enja.

Dakle, reakcije na upotebu ovog tipa mo}i treba da buduusredsre|ene na analizu odrìvosti prihva}enog re{enja kao i aktivnouklju~ivanje osoba za koje se proceni da nisu pod trenutnim uticajemmo}i nagra|ivanja.

5. Upotreba mo}i prinude

Kada razmatramo mogu}e upotrebe mo}i prinude u situacijamapregovaranja, govorimo, pre svega, o verbalnom (ili neverbalnom, ali nefizi~kom) nasilju nad pojednim ~lanovima/cama pregovara~kih timova ito onom koje rezultira poslu{no{}u i odustajanjem od prvobitnih zamisli.Naj~e{}i primeri koji se javljaju u praksi su primeri diskriminacije porazli~itim osnovama, kori{}enja ˜-izamaß u govoru, zagovaranjanacionalisti~kih, {ovinisti~kih, rasisti~kih stavova.

Primer: @ena iz tima Y posle ~estih seksisti~kih (verbalnih i neverbalnih)komentara uzima re~. Zamuckuje pri izlaganju i govori sve ti{e iti{e.Mu{karac iz tima X, {aljivim tonom, obra}aju}i se svojimkolegama: Koleginica je mogla da uradi ne{to korisno, recimo,da nam skuva kafu dok je poku{avala da objasni ono {to,o~igledno, ni sama ne razume najbolje. Mu{karac iz tima X, direktno èni iz tima Y: Za{to tako lepa ènagubi vreme ovde kad ima toliko pametnih stvari kojima bistemogli da se bavite?Posrednik/ca: Zamoli}u vas da na~as zaustavimo pregovoreovde. Izuzetno je va`no da pregovore nastavimo kao

102


ravnopravni/ne ~lanovi/ce ove grupe. Ovo je bila seksisti~kaprimedba i diskriminacija po bilo kom osnovu ovde ne}e bitidozvoljena.

Jasno je da je tokom pregovora na upotrebu mo}i prinudeneophodno reagovati pravovremeno i to tako {to }e se sam proceszaustaviti i ponovo utvrditi pravilo o tome da je upotreba nasilja potpunoneprihvatljiva. Pri tom, potrebno je u grupi definisati {ta se svepodrazumeva pod nasiljem, s obzirom na tradicionalni nedostatakkapaciteta da se kao nasilje prepozna bilo koji oblik komunikacije kojinije puka fizi~ka sila.

Osim toga, nu`no je da se u ovim situacijama pru`i podr{kaosobama koje su pogo|ene upotrebom mo}i prinude time {to bi se,recimo, ohrabrile da nastave izlaganje.

Umesto zaklju~ka

Upotreba igara mo}i je op{te mesto u svakodnevnojkomunikaciji. Savladavanjem ve{tina aktivnog slu{anja, kori{}enjemrazli~itih modela nenasilne komunikacije, kao i sagledavanjem zna~ajakoji u komunikaciji imaju odnosi izme|u osoba, a ne samo postizanjeli~nih ciljeva, te promocijom zna~aja decentracije i uva`avanjarazli~itosti, reakcije na igre mo}i ne bi ostale samo u prostoru zadelovanje profesionalaca i profesionalki u oblasti upravljanja konfliktima.Sa druge strane, igre mo}i bi (p)ostale samo kozmeti~ko sredstvo zapredizborne i koalicione debate.

Do tada, jedan od zadataka profesionalaca i profesionalki uoblasti upravljanja sukobima je analiza (mogu}ih) upotreba igara mo}i ikreiranje strategija za njihovo prevladavanje.

103


LITERATURA

Blau, P. (1969). Exchange and Power in Social Life. New York:John Wiley.

Dahl Robert, A. (1953). Politics, Economics and Welfare. NewYork: Harper and Brothers.

French, J., Raven, B. (1959). Bases of Social Power. In DorwinCartwright. (Ed.). Studies in Social Power. Ann Arbor, MI:University of Michigan Press.

Friedma, J., Carlsmith, M., Sears, D. (1974). Social psychology

(2nd ed.). New York: Prentice-Hall. Englewood Cliffs.

Gibson, James L. (1996). Organizations: Behavior, Structure,Processes. Boston: Irwin McGraw-Hill.

Lukes, S. (1974). Power. London: Macmillan.

Salancik, G., Pfeffer, J. (1977). Who Gets Power And How TheyHold On To It: A Strategic Contingency Model of Power. NewYork: Organizational Dynamics. Vol. 6.

Steiner, C. (1981). The Other Side Of The Power. New York:Grove Press.

104


sukob i drustveni uticaj

Documents