studija slučaja: pet uspešnih i pet neuspešnih privatizacija u srbiji

Privatizacija u Srbijis t u d i j a s l u č a j a

4 Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji NALED

OBAVEŠTENJE O AUTORSKOM PRAVU© 2014 Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbijawww.naled-serbia.org

Štampanje, izradu i distribuciju ove publikacije omogućio je američki narod posredstvom Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je u potpunosti odgovorna za sadržaj ove publikacije, koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.Ovim se daje dozvola za korišćenje, kopiranje i distribuciju sadržaja publikacije isključivo u neprofitne svrhe i uz odgovarajuće naznačenje imena, odnosno priznavanje autorskih prava NALED-a. Beograd, novembar 2014.

Autori:dr Branko Radulovićmr Stefan Dragutinović Naziv publikacije:Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji Recenzenti:dr Ivan Nikolićdr Ana Knežević Bojović U izradi ove publikacije učestvovali su:dr Branko Radulović, mr Stefan Dragutinović, Đorđe Vukotić, Danica Jolović, Dragan Spirić i Izvršna kancelarija NALED-a

5Studija slučaja: Privatizacija u SrbijiNALED

Sadržaj

UVOD .............................................................................................................................................6

priVatizacija U inDUStriji papira ......................................................................................19

priVatizacija U rUDarStVU .................................................................................................51

priVatizacija U metalSkOj inDUStriji .............................................................................81

priVatizacija U farmaceUtSkOj inDUStriji .................................................................123

priVatizacija U pOljOpriVreDi .........................................................................................169

prepOrUke .............................................................................................................................205


Kao i drugim državama u tranziciji, i u Srbiji je privatizacija

predstavljala ključni element strukturnih reformi, i imala je više

ciljeva, među kojima se ističu veća ekonomska efikasnost,

veći budžetski prihodi i razvoj domaćeg tržišta kapitala. Od

početka devedesetih godina 20. veka privatizacija u Srbiji se

obavljala kroz nekoliko različitih modela, ali do danas, više od 20 godina

nakon što je proces privatizacije počet, nije u potpunosti okončana. Prema

poslednjim podacima Ministarstva privrede, u Srbiji trenutno ima 155 pre-

duzeća u restrukturiranju, a 419 se nalazi u različitim fazama privatizacije.

Uprkos relativno čestim promenama pravnog okvira za privatizaciju tokom

proteklih nekoliko godina, usmerenih na ubrzavanje i okončanje ovog po-

stupka, evidentno je da se sa privatizacijom zastalo, a da ključni proble-

mi, koji su neretko imali odlučujući uticaj na uspešnost procesa – višak

radne snage, nerešena imovinskopravna pitanja, prezaduženost – ostaju

nerešeni. Preduzeća koja su ostala neprivatizovana ne predstavljaju samo

zarobljen kapital, već i stalne troškove za centralni budžet, a ujedno i stalne

gubitke za budžete lokalnih samouprava.

Uloga lokalnih samouprava u procesu privatizacije, nažalost, često ostaje

zanemarena. Upravljanje procesom privatizacije u Srbiji izrazito je centra-

lizovano, i samim tim lokalne samouprave ne prepoznaju dovoljno svoju

ulogu u tom procesu, a čini se da nemaju ni dovoljno jasnu sliku koliko za-

pravo gube – i koliko bi njihovi budžeti mogli dobiti – kada bi se preduzeća

sa njihovih teritorija uspešno privatizovala. Posledično, lokalne samoupra-

ve ne uzimaju aktivno učešće u ovom procesu.

NALED je u izradu ove publikacije, uz finansijsku podršku USAID Projekta

održivog lokalnog razvoja (USAID SLDP), ušao u želji da identifikuje uzroke

neuspelih privatizacija i njihove posledice na lokalnu ekonomiju i finansije,

te da na osnovu analize odgovarajućih primera uspešne prakse sagleda

potencijal daljeg postupka privatizacije. Takođe, namera ove studije je da

predstavi opšti privredni i regulatorni ambijent u kojem su se ove privatiza-

cije sprovodile i formuliše preporuke za unapređenje regulatornog okvira

za efikasniji završetak procesa privatizacije u Srbiji.

Kroz studije slučaja pet parova uspelih i neuspelih privatizacija u pet odabra-

nih delatnosti i ocenu njihovog uticaja na budžete lokalnih samouprava, ana-

lizu efekata različitih modela privatizacije i jednog od ključnih pitanja privati-

zacije – vlasništva nad građevinskim zemljištem – NALED u ovoj publikaciji

daje pregled paradigmatičnih primera “dobre” i “loše” privatizacije. Predmet

analize su privredna društva koja se bave delatnostima od nesumnjivog ra-

zvojnog značaja za ekonomiju Srbije – poljoprivreda, rudarstvo i prerađi-

vačke industrije (proizvodnja farmaceutskih preparata, proizvodnja metalnih

konstrukcija i proizvodnja papira i kartona). Prilikom izbora se naročito vodilo

računa o tome da primeri uspešne i neuspešne privatizacije budu uporedivi

(veličina, tržišni udeo pre privatizacije) a da istovremeno oslikavaju ključne

modele privatizacije i ključne probleme u ovom procesu.

S obzirom da se novim Zakonom o privatizaciji, usvojenim u avgustu

2014, propisuju novi modeli privatizacije, kao i da je 31. decembar 2015.

određen za krajnji rok za završetak privatizacije u Srbiji, NALED na samom

kraju ove publikacije nudi preporuke, namenjene kako centralnim državnim

organima tako i lokalnim samoupravama, za efikasno okončanje ovog pro-

cesa u Srbiji i postizanje što boljih rezultata za sve.

Ključni aspekti privatizacije u Srbiji

Privatizacija u Srbiji formalno traje već četvrt veka, ali se odnos javno-

sti prema privatizaciji značajno menjao tokom tih 25 godina.1 Od nužnog

zla, kako se na privatizaciju gledalo sve do kraja devedesetih godina,

do njenog viđenja kao Panakeje, leka za sve probleme srpske privrede

početkom prošle decenije. Nakon kratkotrajne euforije usledilo je razo-

čaranje postignutim rezultatima, tako da je u Srbiji danas gotovo iznova

potrebno dokazivati da je privatno (i privatizovano) vlasništvo efikasnije od

društvenog ili državnog vlasništva. Danas se, uz reč privatizacija u Srbiji,

uobičajeno koristi pridev „pljačkaška“ ili se to čak podrazumeva. U ovoj

studiji pokušavamo da objektivno sagledamo različite aspekte privatizacije

na primeru deset studija slučajeva i da utvrdimo determinante uspešnih

privatizacija.

Očekivanja u pogledu privatizacije nisu bila realna, imajući u vidu da se

ona odigravala u privredi koja je bila izložena dugogodišnjim sankcijama,

ratu, ali i pre toga decenijama socijalističkog samoupravljanja. Mnoga

srpska preduzeća bila su poput havarisanog (a neka od njih i neregistro-

vanog) automobila proizvedenog sredinom sedamdesetih ili početkom

osamdesetih, koji opslužuju tri vozača i dva mehaničara, pri čemu na tako

havarisanom automobilu postoji još i zaloga. Sva tri vozača očekuju da

će ponovo da voze automobil, poverioci očekuju da će se u potpunosti

1) U uvodu se nećemo osvrtati na talase, modele i metode privatizacije u Srbiji, već ćemo o njima govoriti u kontekstu studija slučaja koje su predmet ove studije. Za sve-obuhvatan pregled modela v. Cerović, B. Tranzicija – zamisli i ostvarenja, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2012; Mijatović, B. „Privatizacija realnog sektora“ u Begović.B, B. Mijatović (ur.) „Četiri godine tranzicije u Srbiji“, CLDS, Beograd, 2005.

9Uvod

namiriti, a država povremeno daje novac za benzin i plate vozačima i me-

haničarima, ali pošto automobil ne radi i novac za benzin se koristi za

plate. U međuvremenu ono malo ispravnih delova sa havarisanog auto-

mobila nestaje. Vozači i mehaničari čekaju uslov za penziju. A svi očekuju

kupca spremnog da plati automobil uz obavezu da zadrži bar dva vozača

i dva mehaničara još tri godine. A zapravo havarisani model predstavljao

negativnu imovinu, jer je neko morao da plati kako bi bio odnesen na au-

to-otpad. Naravno, nisu svi automobili bili havarisani, niti su imali toliki broj

suvišnih vozača i mehaničara, ali je veći deo dobrih preduzeća prethod-

no već bio podeljen (samim vozačima i mehaničarima). Naime, po pravilu

bolja preduzeća u Srbiji odnosno njihov menadžment i zaposleni iskoristili

su povoljne okolnosti i sproveli privatizaciju prema Zakonu o svojinskoj

transformaciji. Ova autoselekcija je znatno doprinela kasnijim problemima

u primeni modela i dužini trajanja privatizacije. Naravno, mnoga preduzeća

nisu odgovarala opisu havarisanog automobila, ali nam ovaj primer ilustruje

četiri ključna aspekta uspešne primene privatizacije u Srbiji koja čine osnov

za analizu studija slučaja.

Prvi aspekt se odnosi na nerešena imovinska pitanja. Pored toga što

nije postojao odgovarajući pravni okvir kojim bi se rešilo pitanje građe-

vinskog zemljišta, u potpunosti nije bilo rešeno ni pitanje restitucije. Dok

neizvesnost u pogledu građevinskog zemljišta i restitucije možemo nazvati

sistemskim rizikom, postojao je i specifični rizik koji se ticao konkretnih

imovinskih pitanja subjekata privatizacije. Tako u većini studija slučaja za

objekte preduzeća koja su privatizovana nisu bile izdate upotrebne, a ne-

kad i građevinske dozvole.

Drugi aspekt se odnosi na višak zaposlenih. Velika većina preduzeća u

privatizaciji su imala značajne viškove zaposlenih. Tako u jednoj od studija

slučaja preduzeće danas ima skoro 7 puta manje zaposlenih, ali ostvaruje

isti nivo prihoda kao pre privatizacije. U prvom periodu primene Zakona

o privatizaciji iz 2001. godine, rešavanje viška zaposlenih prevaljivano je

na kupca. Kako je sve manji broj kupaca bio spreman da sprovodi ex

post restrukturiranje uz izdašne socijalne programe, rešavanje problema

viškova je preuzela država. Nakon što je država preuzela obavezu da reši

pitanje viškova zaposlenih javila su se dva problema. Prvi problem je što

je smanjenje broja zaposlenih bilo zasnovano na principu dobrovoljnosti

zbog čega je smanjivanje broja zaposlenih trajalo veoma dugo (u nekim

preduzećima broj radnika je smanjivan u četiri ili pet iteracija). Drugi pro-

blem su bila nedovoljna sredstva predviđena za finansiranje otpremnina iz

takozvanog „Tranzicionog fonda“.2

Treći aspekt se odnosi na (pre)zaduženost. Privatizacija je sve do 2005.

godine bila suočena sa oportunim ponašanjem pojedinih državnih poveri-

laca, koji su blokirali prodaju subjekta privatizacije uslovljavajući to povoljni-

jim namirenjem. Kako bi se razrešio taj problem promenom pravnog okvira

uveden je koncept obavezujućeg otpusta duga za državne poverioce.

Kako se otpust duga odnosio samo na dugove do kraja 2004. godine,

a dugovi su se u međuvremenu ponovo akumulirali, mogućnost primene

ovog instituta imala je vremenski ograničeno dejstvo.

Četvrti aspekt odnosi se na meko budžetsko ograničenje. Dok su različiti

državni poverioci često opstruirali privatizaciju odsustvom volje da otpišu

stara potraživanja, oni su istovremeno omogućavali dodatno zaduživanje

tih istih preduzeća. Drastičan primer takvog pristupa je opisan u jednoj od

studija slučaja, kada je privatizovanom preduzeću država omogućila da

više od pet godina ne plaća poreze i doprinose, da bi na kraju sam država

„povezala staž“ zaposlenima u preduzeću u kome država nema većinski

udeo još od 1998. godine.

Usled nerešavanja imovinskih pitanja, viška radnika, visoke zaduženosti i

kontinuirano meko budžetsko ograničenje, nastale su nove negativne po-

sledice. Rizik kupovine preduzeća sa navedenim problemima doveo je do

negativne selekcije investitora.3 Interes strateških investitora (ključne deter-

minante uspešnosti privatizacija) koji bi izvrišili transfer tehnologije, preduzeli

mere operativnog restrukturiranja i investirali u opremu bio je ograničen ka

„preduzećima koja su poslovala u izrazito profitabilnim sektorima (sa oli-

gopolskom strukturom) ili preduzećima kod kojih imovinski i problem sa

zaposlenima nisu bili izraženi. Takvih preduzeća u Srbiji je bilo veoma malo.

Dodatno, Srbija je kasnila u tranziciji, a veliki broj takvih investitora već je

investirao u regionu, tako da nisu bili zainteresovani za nova ulaganja.

Problem negativne selekcije investitora je dodatno pospešen „preferencijal-

nim tretmanom“ domaćih fizičkih lica i mogućnošću kupovine na rate. Iako

je namera bila da se poveća broj zainteresovanih kupaca i da se omogući i

zaposlenima da učestvuju u postupku privatizacije, odredbe o kupovini na

rate zapravo su dale podsticaj moralnom hazardu kupaca. Prodaja na rate

omogućila je negativno selektiranim „kupcima” da plate samo deo od cene

postignute na aukciji. Nakon toga „kupac” donosi odluku da li da nastavi

da plaća ili da napusti preduzeće ako mu se to više isplati. Pre nego što

2) Neformalni naziv za budžetsku aproprijaciju 472 Ministarstva nadležnog za rad i zapošljavanje, a prethodno Ministarstva privrede, odnosno Ministarstva ekonomije.3) Čak i da kupe preduzeće, postavljalo se pitanje da li će uspeti da uknjiže svu imovinu ili će se pojaviti neka druga prepreka. Slično tome, čak i u slučaju da investitor ispunjava socijalni program, on nije bio siguran da će zaposleni da odustanu od pretnje obustavom rada ili će zahtevati ispunjavanje dodatnih uslova.


napusti preduzeće novi vlasnik „tuneluje” tj. prebacuje ono što je vredno od

imovine na neko drugo pravno lice u njegovom vlasništvu i ostavlja praznu

školjku koja se vraća u portfelj Agencije za privatizaciju. Konačno, negativna

selekcija je donekle omogućena i uklanjanjem ionako neznatnih prepreka

pranju novca kroz postupak privatizacije 2005. godine.

Nerešavanje ovih problema dovelo je do većeg broja raskinutih ugovora,

ali je i omogućilo višegodišnji boravak preduzeća u restrukturiranju koje

prema kalkulacijama Svetske banke godišnje koštaju srpsku privredu

čak 0.6% BDP-a. Međutim ova procena je potcenjena jer ne uključuje

dugovanja preduzeća prema lokalnim samoupravama i javnim komu-

nalnim preduzećima. Raskinute privatizacije, dugogodišnji boravak pre-

duzeća u restrukturiranju, veliki broj stečajnih postupaka, predstavljaju

potencijalni izvor fiskalnih neravnoteža i socijalnih problema na nivou lo-

kalnih samouprava. Da bi se sagledalo u kojoj meri je to slučaj potrebno

je razmotriti okvir za analizu efekata privatizacije na finansijsku poziciju

lokalne samouprave.

metODOlOŠki OkVir

Privatizacija i lokalni prihodi

Efekti privatizacije su veoma složeni i utiču na sve aspekte ekonomskog

života na nivou lokalne samouprave. Pored efekta na zaposlenost, priva-

tizacija ima važne posledice po fiskalni položaj lokalne samouprave. Efekti

privatizacije na fiskalni položaj lokalne samouprave mogu biti jednokratni i

kontinuirani (koji nastaju kao rezultat poslovanja preduzeća nakon sprove-

dene privatizacije).

Samom privatizacijom preduzeća lokalna samouprava inicijalno je ostvari-

vala (jednokratan) prihod. Zakon o privatizaciji iz 2001. godine je u članu 61.

predvideo da se 5% sredstava ostvarenih prodajom kapitala u postupku

privatizacije po namirenju troškova prodaje i provizija, izdvaja za finansiranje

razvoja infrastrukture lokalne samouprave prema sedištu subjekta privatiza-

cije. U periodu od 2002. do 2013. godine prema podacima o sredstvima

koja su po osnovu privatizacije uplaćena u budžet po okončanim prodaja-

ma putem aukcija i tendera, lokalnim samoupravama je pripalo 90,3 miliona

evra, odnosno u proseku 7,5 miliona EUR godišnje.4 S obzirom na broj

lokalnih samouprava, reč je o gotovo simboličnom iznosu po jednoj samo-

upravi. Pored toga raspodela pomenutog prihoda je veoma neravnomerna,

jer su broj privatizacija, veličina preduzeća i ostvareni prihodi u lokalnim sa-

moupravama bili drastično različiti. Iznosu od 90,3 miliona EUR treba dodati

sredstva od prodaje akcija, odnosno udela i naplaćenih dividendi od strane

Akcionarskog fonda koja su takođe raspoređena u skladu sa članom 61.

Zakona o privatizaciji, ali i taj iznos nije dovoljan da bi se promenio doneti

zaključak. Za centralnu vlast jedan od važnih eksplicitnih ciljeva modela

privatizacije iz 2001. godine bilo je (jednokratno) povećanje javnih prihoda.

ali taj cilj posmatrano na nivou lokalne samouprave svakako nije ostvaren

(uz izuzetak pojedinih lokalnih samouprava).

Pored metoda javnog tendera i javne aukcije, postojala je mogućnost da

se subjekt privatizacije kao stečajni dužnik proda kao pravno lice ili njegove

imovine u okviru stečajnog postupka. U tom slučaju lokalna samouprava

je samo namirivala postojeća potraživanja. Prihod po osnovu prodaje imo-

vine ili prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica ne raspoređuje se u

skladu sa Zakonom o privatizaciji već, se lokalna samouprava namiruje kao

stečajni ili razlučni poverilac na način na koji se namiruju i drugi poverioci

stečajnog dužnika. Načelno to znači da je prihod koji lokalna samouprava

ostvaruje po pravilu veći u slučaju privatizacije u odnosu na stečaj.

Kontinuirani efekat privatizacije podrazumeva da privatizovano preduzeće

nastavlja da posluje i da redovno izmiruje svoje obaveze prema lokalnoj

samoupravi (i lokalnim javnim komunalnim preduzećima). Da bi smo odgo-

vorili na pitanje koji su to izvori prihoda koje lokalna samouprava ostvaruje u

slučaju kontinuiteta poslovanja nakon privatizacije, polazimo od uobičajene

podele na izvorne prihode, ustupljene prihode i transfere. Prema Zakonu o

finansiranju lokalne samouprave osnovni izvori prihoda lokalnih samouprava

su izvorni (ili vlastiti) prihodi i prihodi preneti sa višeg nivoa vlasti, odnosno

ustupljeni prihodi i namenski i nenamenski transferi. Pored navedenih izvor-

nih i ustupljenih prihoda i transfera, prilive lokalnih budžeta čine i prilivi po

osnovu zaduživanja i prilivi po osnovu prodaje finansijske i nefinansijske

imovine lokalnih samouprava.

Izvorni prihodi u Republici Srbiji su porezi, takse i naknade čiju osnovicu

i stopu utvrđuju opštine i gradovi, (pri čemu se zakonom može ograničiti

visina poreske stope). U izvorne prihode spadaju:

a) Porezi - porez na imovinu (osim poreza na prenos apsolutnih prava i

poreza na nasleđe i poklon)

4) Za podatke do 2004. godine v. IDOM/Seecap „Impact Assessment of Privatisation in Serbia“, Belgrade, October 2005, sadrži pregled prihoda lokalnih samouprava zaključno sa 2004. godinom. Podaci se za navedeni period razlikuju od podataka prezentiranih u ovoj studiji. Međutim, uočeni su bitni nedostaci i neslaganje pojedinačnih i zbirnih podataka u navedenoj studiji. Studija je dostupna na http://www.priv.rs/upload/document/Impact_Assessment_of_Privatisation_Final.pdf (12. septembar 2014).

11

5) U studijama slučaja smo se ograničili samo na najčešće oblike izvornih prihoda.6) NALED (2014) „Neporeski i parafiskalni nameti u Srbiji 2014“, Beograd.

b) Takse - administrativne, komunalne i boravišna taksa

c) Naknade - za uređenje građevinskog zemljišta, naknada za zaštitu i

unapređivanje životne sredine (do 31. decembra 2013. u izvorne prihode

spadala je i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta koja je potom

integrisana u porez na imovinu)

d) Prihodi od - zakupa nepokretnosti; prodaje pokretnih stvari; delatnosti

lokalnih samouprava; kamata

e) Samodoprinos, donacije, i drugi izvori

U praksi, to znači da privatizovano preduzeće plaća barem neke od nave-

denih prihoda i tako direktno utiče na fiskalnu poziciju lokalne samouprave.5

Ustupljeni prihodi su porezi i naknade, čije osnovice i stope utvrđuje Repu-

blika, a sam prihod se deli između Republike lokalnih samouprava (gradova

i opština). Drugim rečima prihod ostvaren na teritoriji lokalne samouprave,

ustupa se u celini ili delimično samoj lokalnoj samoupravi. Prema članu 35.

Zakona o finansiranju lokalne samouprave ovi prihodi mogu biti:

a) Prihodi od ustupljenih poreza (porez na dohodak građana, porez na na-

sleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava)

b) Prihodi od ustupljenih naknada (godišnja naknada za motorna vozila,

naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa, naknade za korišćenje

prirodnih dobara i dr.)

Pojedinačno najznačajniji ustupljeni prihod lokalnih samouprava jeste porez

na zarade koji se plaća prema mestu prebavilišta zaposlenog. Svim lokal-

nim samoupravama, osim Grada Beograda, pripada 80% od tako naplaće-

nog poreza na zarade na njihovoj teritoriji. I u ovom slučaju uspešna privati-

zacija znači da preduzeće barem u jednom delu nastavlja da plaća lokalnoj

samoupravi, pri čemu veličina prihoda zavisi od broja i plata zaposlenih.

Pored vremenskog uticaja, efekti privatizacije na budžet lokalne samoupra-

ve mogu se podeliti i na neposredne i posredne. I jednokratni i kontinuelni

efekti nastaju neposredno po osnovu uticaja na izvorne i ustupljene pri-

hode. Posredni efekti nastaju poslovanjem subjekta privatizacije sa javnim

komunalnim preduzećima. Efekte možemo ilustrovati na sledeći način.

Vrste nameta kao i njihova važnost razlikuju se od samouprave do samo-

uprave. Broj nameta koja preduzeća plaćaju smanjen je reformom parafi-

skalnih nameta iz 2012. godine, a najveći teret podnose budžeti gradova i

opština. Lokalne samouprave su nedostatak budžetskih sredstava poku-

šale da nadomeste tako što su finansijsko opterećenje koncentrisale na

manji broj poreskih obveznika.6 To je posebno vidljivo u slučaju pojedinih

manje razvijenih lokalnih samouprava. Kao aproksimaciju za opterećenje

uzeli smo komunalnu taksa za isticanje firme (firmarina) jer je njeno tačno

učešće jednostavno izdvojiti u budžetima lokalnih samouprava. Tabela

pokazuje da su se tokom 2012. godine manje lokalne samouprave u

većoj meri oslanjale na komunalne takse na firmu, pa je njihovo učešće

u tekućim prihodima veće. Drugim rečima manje razvijene opštine imaju

znatno veće učešće ovih prihoda kako bi kompenzovale smanjenje dru-

gih prihoda.

Prema navodima studije NALED-a o neporeskim i parafiskalnim nameti-

ma lokalne samouprave su se dodatno angažovale na proširenju broja

poreskih obveznika i obuhvata određenih formi (pre svega poreza na

Ilustracija 1 Iznos sredstava namenjen lokalnim samoupravama (u 000 EUR) ostvarenih metodom javnog tendera i javne aukcije u periodu od 2002-2013 godine.

Izvor: Kalkulacija autora na osnovu podataka Agencije za privatizaciju

30.000

25.000

20.000

15.000

10.000

5.000

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 20130

9.279

23.044

11.231

5.4397.016

10.003 11.061

6.014

2.907 2.441 1.240 638

Uvod


imovinu) kako bi se kompenzovali izgubljeni prihodi od ukinutih naknada.

Efekat neuspešnih privatizacija je veoma sličan navedenim posledica-

ma, jer njima lokalne samouprave gube poreske obveznike ili poreski

obuhvat. Neuspešna privatizacija može imati izrazito negativne efekte

po lokalne finansije, posebno ako je reč o velikim privatizovanim pre-

duzećima. Kako se usled neuspelih privatizacija broj značajnih pore-

skih obveznika značajno smanjuje, to često prouzrokuje mere kojima

lokalna samouprava pokušava da kompenzuje gubitak svojih izvornih

prihoda, poput uvođenja parafiskalnih nameta na preostale privredne

subjekte. Takođe, posredni pritisak nastaje i usled toga što komunalna

preduzeća gube redovne korisnike svojih usluga, što može bitno da

utiče na njihovo poslovanje.7 Dodatni efekat neuspešnih privatizacija je

smanjenje fiskalne autonomije lokalne samouprave, jer usled neuspeš-

nih privatizacija dolazi do značajnog pada zaposlenosti, a time i pada

učešća poreza na zarade u tekućim prihodima i rasta učešća transfera

od centralne vlasti.

Naravno, efekti privatizacije zavise i od značaja i doprinosa subjekata pri-

vatizacije u odnosu na druge delove privrede. Procenat raskinutih ugovora

se značajno razlikuje, tako da u nekim lokalnim samoupravama on se kre-

će od 0% do 20%, dok je u drugim on znatno preko 50%.8

Privatizovano preduzeće

Lokalna samouprava

Obaveze prema JKP

Izvorni prihodi

Porez na imovinu

Naknade TakseOstali izvorni prihodi

Porez na zarade

Ostali ustupljeni

prihodi

Ustupljeni prihodi

Subvencije

Ilustracija 2 Efekti privatizacije na fiskalni položaj lokalne samouprave

7) Regresione jednačine u kojima je procenat raskinutih ili odnos privatizovanih i preduzeća u stečaju korišćen kako bi se objasnilo učešće komunalnih taksi u tekućim prihodima nisu značajne. Jedan od razloga je što na osnovu raspoloživih podataka nije bilo moguće na odgovarajući način ponderisati privatizovana preduzeća (prema veličini aktive, broju zaposlenih, prihodima od prodaje i dr.).8) U pojedinim lokalnim samoupravama procenat je veći od 100%. Razlog je što su neka od preduzeća privatizovana prema Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. delimično privatizovana i primenom novog okvira, ali je ta privatizacija kasnije raskinuta. V. studiju slučaja „Jugoremedija“ AD.

13

Tabela 1 Učešće poreza na zarade, komunalne takse na firmu i nenamenskih transfera u tekućim prihodima LSU u 2012. godini

Grupa opština – (međuopštinsko partnerstvo)

Grad/Opština Fiskalna autonomija LSU (FA)

Učešće poreza na zarade

Učešće komunalne takse na firmu

Učešće nenamenskih transfera

IMC KV Čačak 87,02% 46,8% 2,9% 12,4%

IMC KV Gornji Milanovac 81,21% 43,2% 2,7% 17,6%

IMC KV Kraljevo 69,78% 44,7% 2,0% 23,0%

IMC KV Raska 76,28% 24,8% 2,0% 21,1%

IMC KV Vrnjačka Banja 74,81% 31,0% 1,8% 14,1%

IMC NI Doljevac 46,36% 29,4% 2,5% 47,2%

IMC NI Gadžin Han 27,93% 15,3% 0,6% 52,9%

IMC NI Leskovac 66,63% 41,2% 1,6% 32,0%

IMC NI Merošina 39,18% 25,4% 0,6% 58,2%

IMC NP Novi Pazar 66,04% 33,6% 2,4% 29,8%

IMC NP Sjenica 30,06% 21,1% 0,9% 58,5%

IMC NP Tutin 36,68% 17,1% 0,7% 59,1%

IMC NS Beočin 80,85% 33,3% 0,9% 0,0%

IMC NS Sremski Karlovci 81,97% 43,5% 0,5% 13,3%

IMC NS Temerin 80,00% 51,9% 0,7% 16,6%

IMC SU Kanjiža 89,12% 22,8% 0,3% 6,9%

IMC SU Sombor 78,50% 43,3% 1,5% 16,3%

IMC SU Subotica 86,73% 43,6% 0,8% 8,8%

IMC UE Čajetina 89,36% 16,5% 0,5% 10,1%

IMC UE Nova Varoš 55,60% 24,5% 3,7% 32,1%

IMC UE Priboj 46,64% 29,8% 3,1% 50,2%

IMC UE Prijepolje 47,58% 29,8% 3,0% 45,7%

IMC UE Užice 83,76% 54,7% 1,7% 10,7%

IMC VR Bujanovac 43,09% 26,0% 3,4% 45,0%

IMC VR Preševo 32,10% 16,6% 1,6% 51,3%

IMC VR Vladičin Han 37,80% 21,3% 2,5% 45,5%

IMC VR Vranje 77,41% 45,9% 3,4% 19,5%

IMC ZR Kikinda 86,49% 34,8% 0,4% 10,3%

IMC ZR Novi Bečej 72,41% 31,9% 1,0% 22,5%

IMC ZR Zrenjanin 89,46% 46,7% 0,8% 7,4%

Izvor: Trezor Republike SrbijeNapomena: Iz analize smo izostavili dva grada – Niš i Novi Sad koji takođe pripadaju međuopštinskim partnerstvima koja je formirao USAID SLDP

Uvod


Izbor studija slučaja i cilj studije

S obzirom da bi procena ukupnog duga prema lokalnoj samoupravi za

preduzeća koja su privatizovana, kao i za preduzeća kod kojih je ugovor

o prodaji društvenog kapitala raskinut i za preduzeća koja su u stečaju ili

restrukturiranju bila izuzetno komplikovana i podložna greškama, studija

analizira deset slučajeva privatizacije za koje mogu da se obračunaju kon-

kretni efekti privatizacija po lokalnu samoupravu.9

Deset privatizovanih preduzeća čine pet preduzeća koja su relativno

uspešno poslovala, i pet preduzeća koja se nalaze u stečaju ili restruktu-

riranju usled raskida ugovora. Kako bi efekat bio vidljiv izabrana su pre-

duzeća velike ili srednje veličine koja su ili važna za lokalnu samoupravu

ili je reč o slučajevima koji na slikovit način opisuju specifične aspekte

privatizacije. Sam izbor preduzeća imao je ograničen stepen slobode.

Prvo, svako izabrana privatizacija (uspešna ili neuspešna) morala je da

ima adekvatnog parnjaka, odnosno preduzeće u istoj pretežnoj delat-

nosti, približno iste veličine i sa sličnim karakteristikama u periodu pre

privatizacije. Drugo, prednost je data preduzećima koja sa sedištem u

opštinama koje pokriva USAID Projekat održivog lokalnog razvoja (USAID

SLDP). Reč je o 32 opštine koje su grupisane u 8 grupa (tzv. međuop-

štinska partnerstva).

Na osnovu poslovanja preduzeća koje je uspešno privatizovano, izračunat

je oportunitetni trošak za odgovarajući par (lošu privatizaciju) kao alternativ-

ni scenario, odnosno pokušali smo da damo odgovor šta bi bilo sa „lošim“

preduzećem da je poslovalo kao „dobro“. Studije slučaja sadrže detaljnu

analizu direktnih efekata po izvorne i ustupljene prihode u poslednjih pet

do šest godina, kao i dugovanja preduzeća prema komunalnim preduze-

ćima. Prikupljeni su podaci za većinu studija slučaja, osim kada nije data

saglasnost ili kada zbog promena računovodstvenih programa ili drugih

razloga podaci nisu bili dostupni.

Izvori informacija

Za potrebe izrade studija slučaja pribavljeni su finansijski izveštaji, pro-

grami privatizacije, informacioni memorandumi, izveštaji o sprovednoj

kontroli i drugi dokumenti o privatizaciji, restrukturiranju ili stečaju, kao i

drugi relevantni podaci, informacije i dokumenta o odabranim privrednim

društvima. Prilikom finansijske analize poslovanja korišćeni su podaci iz

redovnih finansijskih izveštaja, registara i drugih dostupnih izvora. U cilju

pribavljanja dodatnih neophodnih informacija i dokumenata, korišćeni su

dodatni izvori podataka poput zvaničnih internet prezentacija analiziranih

privrednih društava, portala poslovnih vesti, slati su upitnici i pokušani

su direktni kontakti sa predstavnicima odabranih privrednih društava koji

su predmet analize. U cilju pribavljanja podataka o izvornim i ustuplje-

nim javnim prihodima lokalnih samouprava na čijim teritorijama se nalaze

odabrana privredna društva koja su predmet analize kao osnovni izvori

korišćeni su podaci samih privrednih društava i sekretarijata za finansije

lokalnih samouprava. U određenim slučajevima morali smo da odusta-

nemo od analize određenih privatizacija zbog nepostojanja ili ograniče-

nih podataka.

Dubina izvršene analize poslovanja, tržišnog i finansijskog položaja oda-

branih privrednih društava ograničena je informacijama koje su bile dostu-

pne i kvalitetom podataka i dokumentacije koja je stavljena na uvid autori-

ma za potrebe izrade studija slučaja.

Studije slučaja su pripremljene prema najboljim saznanjima i uverenjima

autora i proističu iz sprovedenih analiza u skladu sa ciljevima studije. Autori

su prilikom izrade studija slučaja pošli od pretpostavke da su prezento-

vane informacije i dokumentacija, kao i informacije i dokumentacija poput

finansijskih izveštaja, podataka na zvaničnim portalima državnih organa,

kao i podaci do kojih su autori došli samostalnim istraživačkim radom isti-

niti i u pravovaljanom stanju. Autori nisu vršili proveru ili reviziju podataka

ili informacija koje su im prezentovane ili do kojih su samostalno došli.

Autori ne izražavaju mišljenje, niti na bilo koji drugi način pružaju uverava-

nja u pogledu tačnosti, sveobuhvatnosti i pravilnosti prikazivanja dobijenih

podataka ili podataka do kojih su došli samostalnim istraživačkim radom.

Usled učestalih i nekada značajnih promena „Pravilnika o sadržini i formi

obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna

lica i preduzetnike“ u periodu u kojem se analizirali poslovanje odabranih

privrednih društava, pojedine bilansne pozicije finansijskih izveštaja bilansa

stanja i bilansa uspeha odabranih privrednih društava nisu u potpunosti

uporediva u svim analiziranim godinama. Promene „Pravilnika o sadržini i

formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga

9) Studije smo pokušali da oblikujemo po uzoru na Gilson, S:C. „Creating Value through Corporate Restructuring Case Studies in Bankruptcies, Buyouts and Breakups 2nd ed. John Wiley & Sons (2010), ali smo umesto tabelarnih prikaza koristili grafikone. Takođe, s obzirom na potrebe studije, sve studije slučaja imaju istu strukturu i zajedničke teme.

15

Tabela 2 Uspešnost privatizacija za izabrane gradove i opštine (maj 2013. godine)

Međuopštinsko partnerstvo

Grad/Opština Broj Privatizovanih Raskinuto % Raskinutih od ukupnog broja privatizovanih

Neprivatizovano Stečaj

IMC KV Čačak 42 10 23,8% 2 21

IMC KV Gornji Milanovac 13 5 38,5% 1 9

IMC KV Kraljevo 25 10 40,0% 8 5

IMC KV Raška 5 6 120,0% 2 7

IMC KV Vrnjačka Banja 9 5 55,6% 3 2

IMC NI Doljevac 2 1 50,0% 1

IMC NI Gadžin Han 2 3 150,0% 6

IMC NI Leskovac 38 23 60,5% 4 35

IMC NI Merošina 2 1 50,0% 1 1

IMC NP Novi Pazar 19 4 21,1% 4 9

IMC NP Sjenica 4 3 75,0% 2

*IMC NP Tutin 3 0,0% 1

IMC NS Beočin 4 1 25,0% 0

IMC NS Sremski Karlovci 3 0,0% 0

IMC NS Temerin 8 2 25,0% 2 2

IMC SU Kanjiža 18 3 16,7% 1 7

IMC SU Sombor 41 12 29,3% 8 14

IMC SU Subotica 76 16 21,1% 7 30

IMC UE Čajetina 6 0,0% 1 3

IMC UE Nova Varoš 7 1 14,3% 1 9

IMC UE Priboj 5 1 20,0% 2 3

IMC UE Prijepolje 8 4 50,0% 7

IMC UE Užice 34 12 35,3% 2 19

IMC VR Bujanovac 2 1 50,0% 7 1

IMC VR Preševo 4 2 50,0% 2 1

IMC VR Vladičin Han 6 3 50,0% 1 2

IMC VR Vranje 12 6 50,0% 7 10

IMC ZR Kikinda 32 4 12,5% 2 10

IMC ZR Novi Bečej 15 3 20,0% 1 3

IMC ZR Zrenjanin 59 8 13,6% 5 15

Izvor: Regionalni Atlas Srbije (2014) i Agencija za privatizaciju Republike SrbijeNapomena: U pojedinim slučajevima moguć je dvostruk obračun, jer je nakon raskida privatizacije moguć i stečaj, tako da se

takvi slučajevi nalaze i u koloni raskinuto i u koloni stečaj

Uvod


pravna lica i preduzetnike“ dešavale su se u sledećim godinama: u 2001,

2004, 2006 i 2011. godini.10

Za potrebe izrada studija slučajeva finansijski podaci o poslovanju odabra-

nih privrednih društava prikazani su u EUR. Pozicije bilansa stanja i bilansa

uspeha odabranih privrednih društava preračunate su u EUR, korišćenjem

srednjeg kursa NBS na dan bilansa kod bilansa stanja i prosečnog go-

dišnjeg kursa NBS kod bilansa uspeha. U narednoj tabeli prikazani su

korišćeni kursevi RSD u odnosu na EUR prilikom izrade studije slučajeva

za period od 2000. do 2013. godine.

Usled hiperinflacije kao i usled značajne devalvacije kursa RSD tokom

2000. godine i kasnijih značajnih oscilacija kursa RSD u odnosu na EUR,

u pojedinim godinama postoje značajna odstupanja kod posmatranja pro-

mena vrednosti bilansnih pozicija koje su izražene u dinarskim iznosima i

iznosima koji su denomirani u EUR. Iz ovog razloga u pojedinim godinama

izvode se potpuno drugačiji zaključci o nastalim promenama pojedinih bi-

lansnih pozicija koje su izražene u dinarskim iznosima i promenama koje

se posmatraju izražene u EUR.

Zaključci studije

Na osnovu analiza studija slučaja možemo zaključiti da „sve dobre privati-

zacije liče jedna na drugu, a da je svaka neuspešna, loša na svoj način“.

Studije slučaja jasno ukazuju na to da je za uspeh privatizacije presudna

uloga strateškog investitora koji je u stanju da izvrši transfer tehnologi-

je, sprovede mere operativnog restrukturiranja i investira u opremu. Takvi

investitori uglavnom nisu spremni da u uslovima nepovoljnog poslovnog

okruženja preuzmu dodatni rizik u slučaju postojanja značajnih viškova za-

poslenih, neregulisanih imovinskih odnosa i finansijskih obaveza.

Interes lokalne samouprave je da se resursi preduzeća u privatizaciji što

pre efikasno upotrebe. Studije slučaja pokazuju da je jedna od posledica

neuspešnih privatizacija i akumuliranje dugova prema lokalnoj samoupravi

i javnim komunalnim preduzećima. Po pravilu odnos lokalnih samouprava

u takvim slučajevima je bio pasivan. Zbog toga što su po prirodi najčešće

stečajni, odnosno neobezbeđeni poverioci, lokalne samouprave i javna

komunalna preduzeća imaju veoma nizak stepen namirenja u slučaju ban-

krotstva dužnika. Ipak, u odnosu na propuštenu priliku da se prodajom

stečajnog dužnika kao pravnog lica ili njegove imovine stvori novi obveznik

i korisnik komunalnih usluga, niska stopa namirenja predstavlja manje zna-

čajnu posledicu odlaganja pokretanja stečajnog postupka.

Efekti po lokalnu samoupravu variraju u odnosu na relativni položaj predu-

zeća. U pojedinim slučajevima doprinos tih preduzeća budžetima lokalne

samouprave je izuzetno značajan i čini do nekoliko procentnih poena, ali

je još veći oportunitetni trošak loših privatizacija koji se izražava u milionima

EUR. Samo u slučaju poređenja alternativnih scenarija u studiji slučaja

privatizacija farmaceutskih preduzeća taj trošak za periodu od 2007. do

2013. godine iznosio je 31,6 miliona EUR.

Novim pravnim okvirom otklonjeni su samo neki od problema (na primer,

pitanje prezaduženosti odnosno dugovanja pema državnim poveriocima),

ali ne i problemi viška zaposlenih i zemljišta. U pogledu viškova zaposle-

nih javljaju se dve situacije – kada je potrebno smanjiti broj radnika pre

privatizacije ili stečaja i kada je moguće kroz stečaj obezbediti namirenje

zaposlenih. Prva situacija se javlja kod preduzeća koje je moguće priva-

tizovati, ali je pre privatizacije potrebno rešiti problem viškova zaposlenih,

odnosno kod preduzeća kod kojih je neophodno pre stečaja regulisati

10) Takođe, nakon završetka izrade studija slučajeva, Republički zavod za statistiku Srbije izvršio je reviziju i usklađivanje sistema nacionalnih i regionalnih računa u skladu sa novim Evropskim sistemom nacionalnih i regionalnih računa (ESA 2010). Nakon ovih promena došlo je do značajnih odstupanja između makroekonomskih pokazatelja korišćenih u radu i novoustanovljenih makroekonomskih pokazatelja Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Tabela 3 Korišćeni prosečni godišnji kursevi RSD u odnosu na EUR i kursevi na dan 31. decembar za period od 2000. do 2013. godine

Godine 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

Kurs RSD/ EUR na dan 31. Decembar 58,675 59,7055 61,5152 68,3129 78,8850 85,5000 58,675

Prosečan godišnji kurs RSD/EUR 50,1931 59,5000 60,6940 65,1170 72,6937 82,9904 27,9351

Godine 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Kurs RSD/ EUR na dan 31. Decembar 79,0000 79,2362 88,6010 95,8888 105,4982 104,6409 113,7183

Prosečan godišnji kurs RSD/EUR 84,1101 79,9640 81,4405 93,9517 103,0431 101,9502 113,1277

Izvor: Narodna banka Srbije

17

obaveze prema radnicima zbog regionalnog značaja preduzeća ili drugih

(ekonomski opravdanih) razloga. Druga situacija se javlja u slučaju kada

je neminovno pokrenuti stečajni postupak. Kako bi se rešavanje viškova

zaposlenih u preduzećima u portfelju Agencije za privatizaciju nesmetano

obavljalo, potrebno je prilagoditi Odluku o utvrđivanju Programa za rešava-

nje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za

privatizaciju i uvećati alokaciju u budžetu namenjenu „Tranzicionom fondu“

koja prema predlogu rebalansa budžeta iznosi 2,8 milijardi dinara odnosno

oko 23,5 miliona EUR, što nije dovoljno da se reguliše problem viškova u

preduzećima u restrukturiranju, čime ceo postupak poziva zainteresova-

nim investitorima biva doveden u pitanje. Poređenja radi, u 2011. godini

fond je iznosio oko 50 miliona EUR.

Jedno od ključnih nerešenih pitanja u vezi sa pravima privatizovanih pri-

vrednih subjekata, odnosno njihovih vlasnika je: Da li će im, i pod kojim

uslovima, država priznati pravo svojine na građevinskom zemljištu, nad

kojim su u momentu privatizacije imali najširi mogući obim prava - pra-

vo korišćenja, koje im je omogućavalo pravo građenja? Ovo pitanje se

nameće od momenta kada je Odlukom Ustavnog suda od 10.10.2013.

godine11 stavljena van snage odredba člana 103. stav 1. Zakona o plani-

ranju i izgradnji12, čime je faktički onemogućena dalja konverzija prava ko-

rišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu. S obzirom da je pravo

11) Odluka Ustavnog suda broj I Uz-68/2013 od 10.10.2013. godine (“Sl. glasnik RS”, br. 98 od 8.11.2013. godine)12) Zakon o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13)

građenja na osnovu prava korišćenja investitorima onemogućeno upravo

zakonskim promenama svojinskog režima na tom zemljištu, kojima im je

istovremeno dozvoljena konverziju tog prava u pravo vlasništva uz nakna-

du, navedenom odlukom Ustavnog suda je ceo koncept obesmišljen, a

građevinsko zemljište je de facto blokirano za investicije.

Osim nekoliko većih preduzeća u restrukturiranju, nije realno očekivati

veće braunfild investicije u Srbiji. Poslovno okruženje je presudno pri do-

nošenju odluka o investiranju kako u slučaju privatizacija, tako i u slučaju

novih (grinfild) investicija. Dok su mnoge komponente poslovnog okruženja

za lokalne samouprave egzogene, odnosno date na nacionalnom nivou

ili određene eksternim okolnostima, neki od veoma značajnih fakora su

endogeni, odnosno lokalna samouprava ima presudan uticaj na njih. Iako

je niz opština unapredio svoje poslovno okruženje, postoje brojne moguć-

nosti za poboljšanje. Jedan od ključnih faktora na lokalnom nivou čine na-

knade za građevinsko zemljište, ali i druge takse poput lokalne komunalne

takse na isticanje firme na poslovnom prostoru. Dok naknada za građe-

vinsko zemljište predstavlja značajan izvor prihoda opštine, prihodi poput

komunalnih taksi čine ne tako značajan izvor prihoda lokalnog budžeta, pri

čemu se njihova visina često proizvoljno određuje. Dalje ukidanje parafi-

skalnog opterećenja na nivou opštine može značajno da smanji troškove

poslovanja, posebno za mikro i mala preduzeća.

Uvod


PRIvATIZACIJA u INduSTRIJI PAPIRA


U ovom delu razmatramo studije slučaja privatizacije DP „Du-

šan Petronijević“ iz Kruševca i „Fabrike obmotnog papira i

ambalaže (FOPA) Vladičin Han“ A.D. iz istoimenog grada.

Privredna društva su izabrana nakon analize privatizovanih

privrednih društava čija je primarna delatnost proizvodnja

talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona1. Dok prvo

privredno društvo uspešno posluje, drugo privredno društvo se već treću

godinu nalazi u stečajnom postupku.

DP „Dušan Petronijević“ (danas „Duropack“ d.o.o.) privatizovano je u

drugoj polovini 2004. godine metodom javnog tendera. U toku priprema

za privatizaciju u Preduzeću su sprovedene značajne mere restrukturira-

nja – izdvojene su celine koje nisu povezane sa osnovnom delatnošću

i smanjen je broj zaposlenih za preko 40% u odnosu na 1999. godinu.

Kupac 70% društvenog kapitala (strateški investitor) je bio „Duropack AG“,

austrijska kompanija koja posluje u istoj delatnosti kao i sam subjekt pri-

vatizacije. Pre privatizacije DP „Dušan Petronijević“, kupac „Duropack AG“

je bio prisutan na tržištima skoro svih susednih zemalja. Preduzeće je pre

privatizacije imalo nizak stepen iskorišćenosti kapaciteta, višak zaposlenih i

negativan poslovni rezultat. Nakon privatizacije Preduzeće uspešno poslu-

je, tako da su prihodi (izraženi u evrima) više nego udvostručeni u odnosu

na period pre privatizacije, dok je tržišno učešće uvećano za preko od

50%. Kupac je pored značajnog investiranja sproveo niz mera restruktu-

riranja (unapredio je kvalitet procesa proizvodnje, uveo integrisani sistem

menadžmenta i posluje u skladu sa međunarodnim standardima). Predu-

zete mere su se odrazile i na fiskalni doprinos Preduzeća, koji se se ogleda

u rastu učešća u ukupnim ustupljenim prihodima i redovnom izmirivanju

obaveza. Preduzeće stoga predstavlja primer privatizacije u kojem strateš-

ki investitor preuzima punu kontrolu nad preduzećem i u kome nema po-

sebnih problema. Privatizacija društvenog preduzeća „Dušan Petronijević”

iz Kruševca je shodno navedenim činjenicama jedan od često navođenih

primera uspešne privatizacije.

Duropack d.o.o. je jedno od 25 privatizovanih preduzeća na teritoriji grada

Kruševca. Do kraja 2012. godine čak 14 ugovora o privatizaciji zaključenih

za preduzeća na teritoriji grada Kruševca je raskinuto, a neka od tih pre-

duzeća završila su i u stečaju. Visoko učešće raskinutih ugovora i relativno

veliki broj još uvek neprivatizovanih preduzeća (deset) kao i njihova veliči-

na bitno utiču na fiskalni položaj grada Kruševca. Duropack d.o.o. nema

presudan uticaj na budžet grada Kruševca, ali je svoje učešće kako u

izvornim, tako i u ustupljenim prihodima grada Kruševca više nego udvo-

stručio u periodu od 2008. do 2013. godine.

Sudbina „Fabrike obmotnog papira i ambalaže Vladičin Han“ A.D. („FOPA“)

je potpuno drugačija. Dok je „FOPA“ krajem 1999. godine bilo jedno od

najznačajnijih preduzeća na nivou lokalne samouprave, sa čak 850 zapo-

slenih, danas se to preduzeće nalazi u stečajnom postupku. „FOPA“ je

jedno od prvih preduzeća privatizovanih u skladu sa Zakonom o svojinskoj

transformaciji. U prvoj fazi privatizacije sprovedenoj 1998. godine vlasnici

60% kapitala postali su zaposleni, bivši zaposleni, kao i manji broj lica van

Preduzeća. Preduzeće je nakon prvog kruga privatizacije beležilo skromne

poslovne rezultate. „FOPA“ predstavlja tipičan primer radničkog akcionar-

stva jer preduzeće nije bitno promenilo način poslovanja u ogranizacionom,

tehnološkom, finansijskom i upravljačkom pogledu. Takođe, na primeru

preduzeća uočljiv je konflikt interesa zaposlenih kao akcionara (maksimiza-

cija prodajne cene akcija), i zaposlenih kao radnika (očuvanje radnih me-

sta). Druga faza privatizacije usledila je 2007. godine kada su zaposleni

kao akcionari prodali većinski paket stranom investitoru. Ipak, bugarski in-

vestitor ne samo da nije imao izgrađenu reputaciju u delatnosti koju „FOPA“

obavlja, već je istovremeno bio uključen u nekoliko neuspešnih privatizacija

u Republici Srbiji. Država nije imala nikakvu ulogu u privatizaciji, a nije ni po-

kušala da formira većinski paket radi prodaje strateškom investitoru. Nakon

drugog kruga privatizacije, a zatim i raskida ugovora, dolazi do ubrzanog

propadanja Preduzeća. Preduzeće je pored problema sa likvidnošću, viš-

kom zaposlenih imalo i značajan problem zagađenja životne sredine.

Relativan značaj „FOPE“ po lokalnu samoupravu je bio daleko veći u odnosu

na značaj „Duropack“ d.o.o. Kruševac, pre svega zbog relativnog odno-

sa veličine Preduzeća u odnosu na ostatak privrede u Vladičinom Hanu i

nerazvijenost lokalne samouprave. Studija procenjuje da je neizvršavanjem

obaveza usled propadanja preduzeća izgubljeno od 4,3% do čak 5,7% go-

dišnjih izvornih prihoda budžeta opštine Vladičin Han. S obzirom da država

nije prodala svoj udeo, lokalna samouprava nije čak ostvarila ni prihod od

sekundarne prodaje akcija. To nisu jedini negativni efekti, jer je „FOPA“ u jed-

nom trenutku zapošljavala skoro hiljadu radnika, tako da su posredni efekti

na lokalnu samoupravu znatno veći. Usled neuspešne privatizacije i stečaja

značajno je uvećana stopa nezaposlenosti u opštini Vladičin Han, koja je

krajem 2012. godine iznosila čak 56%. Treba napomenuti da bi zbog viška

1) Iako su poslovale u istoj delatnosti, treba napomenuti da je “Fabrika obmotnog papira i ambalaže Vladičin Han“ A.D. bila jedan od glavnih dobavljača papira (reproma-terijala) DP „Dušan Petronijević“, odnosno jednim delom poslovanje „FOPA“ se nalazilo „uzvodno“ u odnosu na DP „Dušan Petronijević“.

21Privatizacija u industriji papira

zaposlenih u „FOPA“, taj broj porastao i u slučaju uspešne privatizacije, ali

bi svakako to bilo značajno manje. Poređenja radi u „Duropacku“ je i pored

smanjenja broja zaposlenih tokom priprema za privatizaciju, taj broj dodatno

smanjen, tako da Preduzeće danas upošljava oko 50% zaposlenih u odno-

su na njihov broj neposredno pre privatizacije.

Ako se dva slučaja porede prema ostvarenim ciljevima privatizacije, pri-

vatizacija DP „Dušan Petronijević“ jedna je od retkih privatizacija kojom

je došlo do ispunjenja ključnih ciljeva privatizacije. Naime, Preduzeće je

povećalo efikasnost poslovanja, došlo je do investiranja u opremu, kao i

transfera tehnologije. Takođe, „Duropack“ d.o.o. danas redovno izmiruje

svoje obaveze kako prema republičkom, tako i prema lokalnom nivou. S

druge strane, privatizacijom „Fabrike obmotnog papira i ambalaže Vladičin

Han“ AD, nije ostvaren ni jedan od navedenih ciljeva.

Ciljevi privatizacije Dušan Petronijević (Duropack)

FOPA

Efikasnost privatizovanog preduzeća + -

Povećanje investicija + -

Transfer tehnologija i znanja + -

Povećanje javnih (republičkih i okalnih) prihoda

+ -

Tvrdo budžetsko ograničenje + -

Kako bi se ilustrovao oportunitetni trošak neuspele privatizacije primenjena

je analiza scenarija, odnosno „what if“ analiza, u kojoj su kao osnova za

projekcije kretanja pretpostavljenih vrednosti poslovnih prihoda i rashoda

„FOPA“ AD Vladičin Han uzete vrednosti poslovnih prihoda i rashoda koje

su zabeležene u istorijskom poslovanju DPP „Dušan Petronijević“. Na

osnovu poređenja projektovanog i stvarnog poslovnog rezultata, neuspela

privatizacija „FOPA“ AD Vladičin Han je kumulativno u tekućim vrednostima

stvorila za 7,3 miliona EUR gori rezultat u odnosu na alternativni scenario

poslovanja samo za period od 2008. do 2013. godine.

Prilikom analize privatizacije i poslovanja ovih preduzeća treba imati u vidu

2) Na tržištu Srbije postoji veliki potencijal prerade starog papira. U Republici Srbiji se reciklira tek 12 do 13% otpadnog materijala. U prethodnim godinama, usled nedo-voljnih proizvodnih kapaciteta, jedan deo tražnje i potreba za proizvodima od papira i kartona se zadovoljavao iz uvoza. Ovaj podatak, a imajući u vidu značaj troškovne komponente transporta, ukazuje na to da na tržištu Srbije postoji potencijal za dalji rast sektora. 3) Na samom početku delatnost preduzeća bila je priprema proizvodnje, otkup, obrada i prerada duvana i pružanje svih vrsta grafičkih usluga. Organizacionim promenama pogon štamparije se izdvaja u samostalno preduzeće 1984. godine, a marta 1991. godine dolazi do podele preduzeća na preduzeće za proizvodnju poluceluloze i papira “Cepak”, i preduzeća za proizvodnju ambalaže “Dušan Petronijević”.

dve karakteristike sektora. Prva karakteristika odnosi se na presudan uticaj

transportnih troškova, koji čine ključni faktor konkurentnosti proizvođača

ambalaže. Posledica uticaja transportnih troškova je uobičajeno formiranje

lokalnih (regionalnih) tržišta, često sa dominantnim položajem pojedinih

proizvođača2. Druga karakteristika je izrazito prociklični karakter sektora

uzrokovan time što preduzeća u ovom sektoru posluju dominantno sa pre-

duzećima iz prerađivačke industrije. Time se recesioni trendovi, odnosno

pad industrijske proizvodnje i agregatne tražnje, veoma brzo reflektuju na

sektor proizvodnje papira, kartona i ambalaže.

StUDija SlUČaja priVatizacije “Dp DUŠan petrOnijeViĆ“ aD krUŠeVac

1. Osnovne informacije o „dP dušan Petronijević“

DP “Dušan Petronijević” (u daljem tekstu Preduzeće ili Društvo) je formira-

no 1961. godine spajanjem grafičkog preduzeća i preduzeća za proizvod-

nju i obradu duvana3. Tokom osamdesetih i devedesetih restrukturiranjem

Preduzeća osnovna delatnost se suštinski svodi na proizvodnju ambalaže,

odnosno proizvodnju talasastog kartona, kutija za transport i „štancovanih“

kutija. Privatizacija DP „Dušan Petronijević“ sprovedena je javnim tende-

rom na osnovu Zakona o privatizaciji iz 2001. godine, pri čemu je kapital

Preduzeća u trenutku privatizacije u potpunosti bio u društvenoj svojini.

Po sprovedenoj privatizaciji, većinski vlasnik postaje konzorcijum koji su

činili „Duropack“ AG iz Beča i „Zobex International“ d.o.o. iz Beograda.

Nakon preuzimanja preostalih akcija i promene imena i oblika organizova-

nja u „Duropack“ d.o.o. , Društvo danas posluje kao članica „Duropack“

grupacije koja zapošljava oko 2.700 radnika u 16 fabrika u zemljama južne

i centralne Evrope, i ima godišnji promet od preko 270 miliona EUR. Priho-

di od prodaje „Duropack“ d.o.o. Kruševac u 2013. godini iznosili su 14,9

miliona EUR i veći su 1,7 puta u odnosu na ostvarene prihode od prodaje

iz 2004. godine, kada je izvršena privatizacija.

Duropack d.o.o. je u 2013. godini zapošljavao oko 150 radnika i poseduje


instalirane kapacitete za godišnju proizvodnju od oko 20.000 tona talasa-

stog kartona i ambalaže. Proizvodni program Društva sastoji se iz širokog

asortimana proizvoda različitog oblika i kvaliteta poput: dvoslojnog, trosloj-

nog i petoslojnog talasastog kartona, amerikan standard kutija, štancovane

ambalaže, unutrašnjih delova kutija u vidu uložaka, talas kartona, pregrad-

nog kartona i kartonskih paleta4.

Tabela 1 - Osnovni podaci o „Duropack“ DOO Kruševac

Pun naziv Društva: DOO za proizvodnju ambalaže Duropack Kruševac

Matični broj: 07102259

Sedište: Kruševac

Pretežna delatnost: Proizvodnja talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona -1721

Oblik organizovanja: Društvo sa ograničenom odgovornošću

Status: Aktivno privredno društvo

Broj zaposlenih (31.12.2013.) 147

Godina privatizacije: 2004.

Izvor: Agencija za privredne registre Republike Srbije

2. Poslovanje pre privatizacije u „dP dušan Petronijević“ Kruševac

Predmet poslovanja DP „Dušan Petronijević“ bila je proizvodnja talasastog

kartona, kutija za transport i štancovanih kutija. Pored osnovnih poslovnih

linija, pomoćne poslovne linije uključivale su proizvodnju unutrašnjih delova

kutija i prikupljanje otpadnog papira iz Kruševačkog regiona. Preduzeće je

bilo prevashodno usmereno na domaće tržište, dok je manji deo realizovalo

na tržištu BJR Makedonije. Iako je, Preduzeće bilo prisutno na celom tržištu

Srbije, oko 50% od ukupne prodaje, realizovano je na lokalnom tržištu u ra-

dijusu do 200 km od sedišta u Kruševcu. Preduzeće je imalo veoma diver-

zifikovanu bazu od oko 400 kupaca, od kojih nijedan nije imao veće učešće

od 15% u ukupnim prihodima od prodaje. Kupci proizvoda Preduzeća bili

su pravna lica iz svih industrijskih grana, ali su prednjačili kupci iz konditor-

ske industrije, industrije bezalkoholnih i alkoholnih pića, hemijske industrije i

industrije hrane. U strukturi prihoda od prodaje 15 najvećih kupaca u 2001.

i 2002. godini činilo je 50% ukupnih prihoda od prodaje5.

U periodu dve godine pre privatizacije, DP „Dušan Petronijević“, beležilo

je pad prihoda od prodaje6. Posmatrano u evrima, u 2001. godini prihodi

od prodaje DP “Dušan Petronijević” bili su veći za 33,2% u odnosu na os-

tvareni nivo prihoda od prodaje iz prethodne godine. Tedencija smanjenja

prihoda od prodaje nastupila je od 2002. godine. Tokom 2002. godine,

prihodi od prodaje Preduzeća smanjeni su za 6,4%, uprkos rastu fizičkog

obima proizvodnje na godišnjem nivou od 1,8%-7

U periodu pre privatizacije Preduzeće je imalo nizak stepen iskorišćeno-

sti kapaciteta (samo 35%) i beležilo je negativne poslovne rezultate. Od

ukupnog nominalnog proizvodnog kapaciteta koji je iznosio 18.000 tona

godišnje, prosečna iskorišćenost proizvodnih kapaciteta u 2002. godini

iznosila je oko 6.500 tona, koliko je iznosila i proizvodnja tokom devedese-

tih godina8. Dobit na poslovnom nivou, Preduzeće ostvaruje samo 2001.

godine. Osnovni razlog beleženja negativnog rezultata na poslovnom ni-

vou u 2002. i 2003. godini jeste pad prihoda od prodaje. Neposredno pre

privatizacije, u 2003. godini, došlo je da značajnog pada vrednosti prihoda

od prodaje za 20,5%. 9

4) Više detalja dostupno je na adresi Preduzeća http://www.duropack.rs/rs/duropack-krusevac/istorijat.html ( posećeno 22.6. 2014). Information Memorandum DP „Dušan Petronijević“ Kruševac, September 2003. 5) Od ukidanja sankcija UN-a Srbiji i Crnoj Gori u 2000. godini, prihodi od prodaje DP “Dušan Petronijević” izraženi u nacionalnoj valuti u 2001. godini bili su veći za 58%. Međutim, usled zabeležene hiperinflacije, kao i usled značajne devalvacije kursa RSD tokom 2000. godine, postoje značajna odstupanja kod posmatranja tedencije pro-mene vrednosti prihoda od prodaje Preduzeća izraženih u dinarskim iznosima i iznosima koji su denomirani u EUR. Treba napomenuti da je prosečna inflacija tokom 2000. godine iznosila je 70%, dok je na kraju godine stopa inflacije iznosila 111,95%, dok je dinar u odnosu na nemačku marku devalviran za 80% 6. decembra 2000. godine. 7) Information Memorandum DP „Dušan Petronijević“ Kruševac, September 2003.8) Najveći obim prodaje ostvaren je 1998. godine 9.555 tona. Information Memorandum DP „Dušan Petronijević“ Kruševac, September 2003. i „Duropack“ DOO Kruševac9) Dok u 2002. godini pad poslovnih prihoda nije praćen i smanjenjem poslovnih rashoda, u 2003. godini poslovni rashodi su bili niži usled nižih troškova nabavne vred-nosti prodate robe i troškova materijala, ali je rezultat na poslovnom nivou i dalje bio negativan. Značajno veći neto gubitak iz poslovanja u odnosu na negativan rezultat na poslovnom nivou u 2002. godini, rezultat je visokih troškova po osnovu otpisa dugoročnih finansijskih plasmana, koji su u 2002. godini iznosili 320 hiljada EUR (Information Memorandum DP „Dušan Petronijević“ Kruševac, September 2003. i „Duropack“ DOO Kruševac).

23

10) Information Memorandum DP „Dušan Petronijević“ Kruševac, September 2003. i „Duropack“ DOO Kruševac11) Preduzeća „D market“ i „Tehnoenergetika“ su privatizovana metodom aukcijske prodaje, ali se oba preduzeća trenutno nalaze u stečajnom postupku, odnosno u bankrotstvu.12) Information Memorandum DP „Dušan Petronijević“ Kruševac, September 2003. i „Duropack“ DOO Kruševac

Ilustracija 1 Prihodi od prodaje u periodu od 2001. do 2003. godine (000 EUR)

Prihodi od prodaje (000 EUR)Kretanje prihoda od prodaje (%) - (Desna Y skala)

Izvor: Information Memorandum DP „Dušan Petronijević“ Kruševac, September 2003. i „Duropack“ DOO Kruševac

8.000

7.000

40%

6.000

30%

5.00020%

4.00010%

3.0000%

2.000 -10%

1.000 -20%

0 -30%2001

7.3626.889

5.473

2002 2003

30,2%

-20,5%

-6,4%

Preduzeće je materijal potreban za proizvodnju (papir, skrob i boje) nabav-

ljalo uglavnom na domaćem tržištu (oko 80%), pri čemu je značajan deo

nabavki ugovaran kompenzacijom. Jedan od osnovnih problema u poslo-

vanju odnosio se na kvalitet sirovina, pre svega papira, dok su postojali

i izvesni problemi usled dotrajalosti opreme i nedostatka automatizacije u

jednoj od faza proizvodnje.10

Preduzeće je tokom pripreme za prodaju društvenog kapitala sprovelo

mere restrukturiranja, tako da su izdvojene celine koje nisu direktno pove-

zane sa osnovnom delatnošću (održavanje, snabdevanje energijom i uslu-

ge transporta). Poslednjom organizacionom promenom, neposredno pred

privatizaciju 2002. godine, matično preduzeće je podeljeno na: „Dušan

Petronijević“ - fabrika ambalaže; „D Market“ - trgovina i „Tehnoenergetika“

– proizvodnja energetske pare i uslužno održavanje.11 Takođe, Preduzeće

je značajno smanjilo broj zaposlenih u odnosu na 1999. godinu kada je

ukupan broj zaposlenih smanjen sa 595 na 345 u 2012. godini pre svega

usled prirodnog odliva zaposlenih koji su penzionisani i odluke da se ne

zapošljavaju novi radnici.

Starost opreme u DP “Dušan Petronijević” bila je između 2 i 50 godina.

U odnosu na većinu društvenih preduzeća, Preduzeće je u pretprivati-

zacionom periodu uspevalo da izdvaja određena sredstva za nabavku

nove opreme. Tako je tokom 2001. godine Preduzeće izdvojilo sredstva

za nabavku nove opreme i renoviranje postojećih postrojenja u iznosu od

41 milion RSD ili 687 hiljada EUR, dok je za iste namene u 2002. godini

izdvojeno 20,6 miliona RSD ili 334 hiljada EUR.12

3. Privatizacija dP „dušan Petronijević“

DP „Dušan Petronijević“ privatizovano je metodom javnog tendera u skla-

du za Zakonom o privatizaciji i Uredbom o prodaji kapitala i imovine jav-

nim tenderom. S obzirom na to da DP „Dušan Petronijević“ nije započeo

privatizaciju prema Zakonu o svojinskoj transformaciji, predmet prodaje

bilo je 70% društvenog kapitala, dok je od preostalog dela, u skladu sa

važećim zakonom, 15% bilo namenjeno zaposlenima bez naknade, a

15% je preneto Privatizacionom registru. Postupak privatizacije formalno je

Ilustracija 2 Poslovni i neto rezultat u periodu od 2001. do 2003. godine u 000 EUR

Prihodi od prodaje (000 EUR)Neto rezultati (000 EUR)

Izvor: Information Memorandum DP „Dušan Petronijević“ Kruševac, September 2003. i „Duropack“ DOO Kruševac

300167

0 1

200

100

0

-100

-200

-300

-400

-500

-600

-700

2001 20032002

-93-169

-568

Privatizacija u industriji papira


započet 26. marta 2002.godine. Nakon pokretanja inicijative i određivanja

privatizacionog savetnika, započete su pripreme za prodaju. Privatizacioni

savetnik bila je konsultantska kuća „Nmas Uno Proyectos Internacionales

SA“ (Nmas1) iz Španije.13 Nakon što su savetnici pripremili tendersku do-

kumentaciju, objavljen je javni poziv zainteresovanim kupcima sa rokom

do 30. januara 2002. godine, ali je zbog nedostatka interesa potencijalnih

kupaca rok produžen za dodatna dva meseca.14

Jedna od ključnih karakteristika privatizacije putem javnog tendera je mo-

gućnost nametanja kvalifikacionih kriterijuma za kupca, čime se delimično

otklanja problem negativne selekcije kupaca. Za DP „Dušan Petronijević“

kvalifikacioni kriterijumi za kupca bili su da se bavi istom delatnošću, tj.

proizvodnjom i/ili distribucijom talasastog papira i ambalaže najmanje tri

godine, i da je ukupan prihod u 2002. godini iznosio najmanje dva miliona

USD ili da mu je ukupna imovina iznosila najmanje 1 milion USD prema

poslednjem finansijskom izveštaju. Kriterijumi prometa i veličine imovine

su bili relativno niski. Privatizacionu dokumentaciju otkupio je samo jedan

potencijalni kupac koji je bio i jedini ponuđač, a zatim i kupac. Kupac

70% društvenog kapitala DP “Dušan Petronijević” iz Kruševca bio je kon-

zorcijum kojeg su činili „Duropack AG”, Beč, Austrija koji je bio i većinski

član konzorcijuma i „Zobex Company International”. „Duropack“ AG kao

većinski član konzorcijuma je zadovoljavao predviđene kriterijume, jer je

reč o holding kompaniji čija je osnovna delatnost proizvodnja ambalaže

uključujući i kartonsku ambalažu i koja je višestruko premašivala kriterijume

u pogledu prometa i imovine.

Prodajna cena za paket od 70% društvenog kapitala (od čega je 51%

pripao „Duropack AG“, a preostalih 19% domaćem članu konzorcijuma)

iznosila je samo 200.000 USD. Dva su ključna razloga relativno niske

cene. Prvi je odsustvo konkurencije, jer se austrijski investitor pojavio kao

jedini potencijalni kupac.

13) Pored vodećeg konsultanta Nmas1, konzorcijumu savetnika pripadali su i BC Excel, Advokatska kancelarija Pavić i Manić i South East Europe Capital Partners.14) Savetnik je finansiran iz sredstava odobrenih od strane Svetske banke, Pored DP „Dušan Petronijević“, savetnik je pripremao tendersku dokumentaciju i za druga preduzeća u grupi, takozvanom pulu drvene industrije (Pool 11). Toj grupi su pripadali i preduzeća „Kopaonik“, Kuršumlija, „Sloga“, Vladičin Han, „ŠIK“, Kučevo i „Ukras“, Bela Palanka. Za detalje o donaciji iz koje su finansirane privatizacije v. World Bank, Report No. 32662 - Implementation Completion Report (TF-29800 TF-50259 TF-50296 TF-52718) on a Grant in the Amount of US$ 6 Million to the Serbia and Montenegro for a Private Sector Development – Technical Assistance Project15) Shodno Kupoprodajnom ugovoru pod investicijama se podrazumevaju investicije u novcu ili ulozima u stvarima kojima se povećava osnovni kapital Društva i/ili u vidu kredita datog od strane kupca ili nekog od njegovih zavisnih privrednih društava, isključujući Subjekt privatizacije (DP „Dušan Petronijević“) za koje neće postojati obaveza otplate kredita u periodu od 3 godine od dana ispunjenja. Pored vremenske dinamike u izvršavanju obaveza po osnovu investiranja, kupac se obavezao i za odgovarajuću strukturu investicija po nameni, a koja uključuje investiranje u odgovarajuću opremu, u postrojenja i remont postojećih postrojenja. Takođe ugovorom je omogućeno kupcu da, uz saglasnost Agencije za privatizaciju Republike Srbije, izvrši preraspodelu pojedinačnih godišnjih obaveza, tako što pojedine investicije može preneti u prethodnu ili narednu godinu, pod uslovom da vrednost godišnjih investicija tokom trogodišnjeg perioda ne bude manja od iznosa investicione obaveze predviđene za tu godinu.16) Privatizacija DP „Dušan Petronijević“ odvijala se u periodu kada je kupcima nametana obaveza garantovane zaposlenosti na period od tri do pet godina. U kasnijim prodajama ta obaveza je ukinuta.17) Izveštaj o ispunjavanju obaveza kupca iz Ugovora o prodaji DP „Dušan Petronijević“ AD Kruševac od 23.01.2006.

Drugi su preuzete obaveze u pogledu socijalnog programa. Agencija za

privatizaciju i predstavnici kupca, potpisali su ugovor o kupoprodaji sep-

tembra 2004. godine, tako da je od pokretanja postupka privatizacije do

prodaje proteklo skoro 30 meseci. Ugovor o prodaji 70% društvenog

kapitala DP “Dušan Petronijević” iz Kruševca je pored prodajne cene od

200.000 USD, predviđao i investicioni i socijalni program.15 Kupac se

obavezao da će ispuniti trogodišnji investicioni program u vrednosti od

2 miliona USD i to 720 hiljada USD u prvoj, 750 hiljada USD u drugoj i

530 hiljada USD u trećoj godini. Kupac je prihvatio obavezne zahteve

socijalnog programa i dodatno se obavezao da period zabrane prinud-

nog otpuštanja radnika bude 3 godine.16 Konačno, kupac je preuzeo i

obavezu da isplaćuje dividende vlasnicima akcija Subjekta privatizacije u

visini od najmanje 5% od profita koji preostane nakon izmirenja poreskih

obaveza.17

4. Poslovanje nakon privatizacije

Nakon izvršene privatizacije DP “Dušan Petronijević”, Društvo beleži zna-

čajan rast prihoda od prodaje, kao i rast fizičkog obima proizvodnje. Nakon

inicijalnog pada prihoda od prodaje od 1,3% u 2005. godini, u naredne tri

godine nakon privatizacije (od 2006. do 2008. godine) Preduzeće beleži

rast prihoda od prodaje po prosečnoj godišnjoj stopi od čak 21,8%. Priho-

di od prodaje Društva izraženi u evrima u 2008. godini bili su veći za 78,2%

u odnosu na ostvarene prihode od prodaje u 2004. godini, godini kada je

izvršena privatizacija. Osnovni razlog značajnog rasta prihoda od prodaje u

navedenom periodu je veća poslovna aktivnost, što i pokazuje rast fizičkog

obima proizvodnje Društva (Tabela 2). Samo u periodu od 2005. do 2008.

godine, fizički obim proizvodnje Društva je rastao po prosečnoj godišnjoj

stopi od 16,7%.

25

18) Prosečna vrednost kursa RSD u odnosu na EUR u 2012. godini bila je manja za 10,9% u odnosu na prosečnu vrednost kursa iz 2011. godine.19) Izveštaj o ispunjavanju obaveza kupca iz Ugovora o prodaji DP „Dušan Petronijević“ AD Kruševac od 23.01.2006.

Tabela 2 Proizvodnja „Duropack“ Kruševac u periodu od 2005. godine do 31.10.2009. godine (u tonama)

Proizvod 2005 2006 2007 2008 oktobar 2009

Isporučena ambalaža 8.375 9.871 11.744 13.310 11.768

Izvor: Izveštaj o ispunjavanju obaveza kupca iz Ugovora o prodaji DP „Dušan Petronijević“ AD Kruševac od 15.01.2010.

Preduzeće je pretrpelo značajne posledice sa intenziviranjem ekonom-

ske krize, ali uspeva da ponovo uveća prihode od prodaje. U 2009.

godini, usled negativnih efekata svetske ekonomske krize i nešto ma-

njeg obima proizvodnje, „Duropack“ Kruševac beleži smanjenje prihoda

od prodaje za 5,3%. Kratkotrajna tendencija rasta prodaje zabeležena

je tokom 2010. i 2011. godine, kada su prihodi od prodaje rasli po

prosečnoj godišnjoj stopi od 18,1% usled oporavka industrije i veće

tražnje. U 2012. godini, posmatrano u nacionalnoj valuti, Društvo je

ostvarilo rast prihoda od prodaje od 13,8%. Međutim usled značajne

depresijacije kursa RSD u odnosu na EUR, „Duropack“ je posmatrano

u EUR ostvario značajno manji rast prihoda od prodaje od 2,6%.18 U

2013. godini usled veće poslovne aktivnosti, Društvo je ostvarilo rast

prihoda od prodaje na godišnjem nivou od 12,3%. U periodu od 2011.

do 2013. godine „Duropack“ je gotovo celokupnu prodaju realizovala na

domaćem tržištu. Prosečan udeo prodaje na domaćem tržištu u uku-

pnoj prodaji u pomenutom periodu iznosio 92,7%.

Gubicima u 2004. godini najviše je doprinelo izvršavanje obaveza po

osnovu dobrovoljnog raskida radnog odnosa, kada je 91 zaposleni od-

lučio da raskine radni odnos za šta je Društvo izdvojilo sredstva za ot-

preminu u iznosu od 41,1 milion RSD ili 520,7 hiljada EUR.19 Troškovi

zarada u 2004. godini bili su veći na godišnjem nivou za 80,8%. Gubitku

na poslovnom nivou u 2004. godini doprineo je i rast troškova materijala za

5,2%, odnosno rast sa 2,9 miliona EUR na 3,1 miliona EUR.

Od 2005. godine, Preduzeće ostvaruje dobit na poslovnom nivou, s tim

da je pozitivne rezultate na poslovnom nivou veće vrednosti počelo da

realizuje od 2008. godine. U periodu od 2008. do 2013. godine dobit

na poslovnom nivou je u proseku iznosila 879 hiljada EUR. Ne uzimajući

u obzir 2010. godinu, dobit na poslovnom nivou Društva u proseku je

iznosila 1 milion EUR. U 2010. godini, pre svega usled značajnog rasta

troškova materijala za 42,1% u odnosu na prethodnu godinu, dobit na

poslovnom nivou „Duropack“ Kruševac bila je znatno niža i iznosila je 269

hiljada EUR. Najveću dobit na poslovnom nivou Društvo je ostvarilo tokom

Ilustracija 3 Prihodi od prodaje „Duropack“ Kruševac u periodu od 2004. do 2013. godine (000 EUR)

Prihodi od prodaje (000 EUR)Kretanje prihoda od prodaje (%) - (Desna Y skala)Kretanje prihoda od prodaje - Tržišni prosek na nivou proizvodnje talasastog papira i kartona i ampalaže od papira i kartona (%)

Izvor: Agencija za privredne registre Republike Srbije i „Duropack“ DOO Kruševac

40,0%

20,0%

0,0%

-20,0%

20.000

15.000

10.000

5.000

0 -40,0%2004

5.533 5.4626.423

9.859 9.333

12.981

14.958

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

-2,8%

-24,6%

14,6%Privatizacija društva

30,3%12,2%

-10,6%

8.204

10.483

13.3185,0%



Izvor: Agencija za privredne registre Republike Srbije i „Duropack“ d.o.o. Kruševac

Ilustracija 4 Poslovni rezultat i neto rezultat „Duropack“ Kruševac u periodu od 2004. do 2013. godine (000 EUR)

Poslovni reultati (000 EUR) Neto rezultati (000 EUR)

1.500

1.250

1.000

750

500

250

0

-250

-500

-750-456

-565

162

696

285

57

193

634

1.103

264 269

-398

807

569

1.232

434

1.230

757

2006 2007 2009 2011 2012 20132004 2005 2008 2010

Privatizacija društva

-409

poslednje dve godine (2012. i 2013. godine), kada je dobit u proseku

iznosila 1,2 miliona EUR.

Neto gubitak iz poslovanja nakon privatizacije „Duropack“ je ostvario samo

tokom 2008. i 2010. godine. Neto gubitku Društva iz 2008. godine najviše

su doprineli visoki troškovi po osnovu negativnih kursnih razlika koji su

iznosili 42,9 miliona RSD ili 526,8 hiljada EUR.20

20) Društvo je moglo da izbegne iskazivanje neto gubitka iz poslovanja u 2008. godini da je iskoristilo pravo koje je proisticalo iz promene Pravilnika o kontnom okviru, koji je omogućavao pravnim licima zadrugama i preduzetnicima da pripišu troškove proisteklih iz negativnih efekata kursnih razlika nerealizovanim obavezama, odnosno da budu iskazani na kontima aktivnih vremenskih razgraničenja bilansa stanja. Duropack Kruševac nije iskoristio ovu mogućnost, zbog čega je pored iskazane dobiti na poslovnom nivou iskazao neto gubitak u iznosu od 409 hiljada EUR. Iz istog razloga Društvo je iskazalo neto gubitak iz poslovanja i tokom 2010. godine u iznosu od 398 hiljada EUR

Finansijski pokazatelji jasno ukazuju na značajno unapređenje poslovanja

nakon privatizacije. U periodu dve godine pre privatizacije kod prihoda od

prodaje bio je prisutan trend smanjenja vrednosti po prosečnoj godišnjoj

stopi od 13,5%. Nakon privatizacije, a zahvaljujući značajno većem obimu

poslovne aktivnosti, Društvo je beležilo konstatan rast prihoda od proda-

je izraženih u nacionalnoj valuti po prosečnoj godišnjoj stopi od 17,4%.

Ilustracija 5 Prihodi od prodaje „Duropack“ Kruševac u periodu od 2001. do 2013. godine (000 EUR)

Prihodi od prodaje (000 EUR)Kretanje prihoda od prodaje (%) - (Desna Y skala)Kretanje prihoda od prodaje - Tržišni prosek na nivou proizvodnje talasastog papira i kartona i ampalaže od papira i kartona (%)

Izvor: Information Memorandum DP „Dušan Petronijević“ Kruševac, September 2003., Agencija za privredne Registre Republike Srbije i „Duropack“ DOO Kruševac

40,0%

20,0%

0,0%

-20,0%

20.000

15.000

10.000

5.000

0 -40,0%

5.533 5.4625.4737.362

5.527 6.423

9.859

14.958

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

-2,8%

-24,6%

14,6%Privatizacija društva 30,3%

12,2%

-10,6%

8.204

10.483

13.3185,0%

20042003200220012000

12.981

9.3336.889

27

Međutim usled značajnih oscilacija kursa RSD u odnosu na EUR, proseč-

na stopa rasta prihoda od prodaje izraženih u EUR od 2005. do 2013. go-

dine bila je niža i iznosila je oko 12%. Prihodi od prodaje „Duropack“ DOO

Kruševac u 2013. godini iznosili su 14,9 miliona EUR i bili su 1,7 puta veći

u odnosu na ostvarene prihode od prodaje iz 2004. godne, odnosno u

godini kada je izvršena privatizacija.

„Duropack“ beleži značajno bolje vrednosti indikatora rentabilnosti u perio-

du nakon izvršene privatizacije. Pre privatizacije Preduzeće beleži značajno

manje vrednosti indikatora stope poslovne dobiti pre, kamata, poreza i

amortizacije (EBITDA %) i stope poslovne dobiti (EBIT %), u odnosu na pe-

riod nakon 2004. godine. U 2004. godini kada je Preduzeće privatizovano

zabeležene su negativne vrednosti kod oba indikatora, pre svega zbog

velikih troškova po osnovu otpremnina za zaposlene koji su sporazumno

raskinuli ugovor o radu. U svim narednim godinama beleže se pozitivne

vrednosti pomenutih indikatora. Nešto manje vrednosti analiziranih indika-

tora u odnosu na prethodne godine zabeležene su u 2007. godini, usled

značajnog rasta troškova zarada od 30% i troškova materijala za 32%, i

u 2010. godini iz istih razloga. Troškovi materijala u 2010. godini bili su

veći za 42,1%, a troškovi zarada za 3,4% u odnosu na prethodnu godinu

(Tabela 3).

Vrednosti indikatora stope neto rezultata u periodu pre privatizacije beleže

nulte vredosti, izuzev u 2002. godini kada je zabeležena negativna vred-

nost posmatranog indikatora usled gubitka na poslovnom nivou i visokih

troškova po osnovu otpisa dugoročnih finansijskih plasmana. U periodu

nakon privatizacije, od 2004. godine, „Duropack“ je ostvarivao pozitivne

vrednosti stope neto rezultata u svim godinama izuzev u 2004, 2008. i

2010. godini. Osnovni razlog negativnoj vrednosti pomenutog indikatora u

2004. godini bio je gubitak na poslovnom nivou, a u 2008. i 2010. godini

visoki troškovi po osnovu negativnih kursnih razlika.21 Kretanje vrednosti in-

dikatora prinosa na poslovnu imovinu (ROA) i prinosa na sopstveni kapital

(ROE) pokazuje da je „Duropack“ mnogo efikasnije upravljao svojom imo-

vinom i kapitalom nakon privatizacije. Prosečna vrednost bruto proizvodne

marže „Duropack“ bila je veća u periodu pre privatizacije, nego u periodu

nakon privatizacije.

Tabela 3 Pokazatelji rentabilnosti „Duropack“ Kruševac u periodu od 2001. do 2013. godine

Godine 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

EBITDA % 5,5% 2,5% 3,3% -4,9% 8,1% 8,2% 5,6%

EBIT % 2,3% -2,5% -1,7% -8,2% 3,0% 1,5% 0,7%

Neto rezultat % 0,0% -8,2% 0,0% -10,2% 0,1% 4,4% 2,3%

ROA 0,0% -8,6% 0,0% -11,4% 0,1% 4,6% 2,4%

ROE 0,0% -11,7% 0,0% -17,0% 0,4% 13,8% 5,8%

Bruto marža* 44% 40% 37% 37% 38% N/A N/A

Godine 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

EBITDA % 11,6% 16,8% 7,1% 10,5% 12,9% 11,6%

EBIT % 6,4% 11,8% 2,6% 6,2% 9,2% 8,2%

Neto rezultat % -4,2% 2,3% -4,5% 4,4% 3,3% 5,1%

ROA -4,5% 2,3% -4,9% 5,5% 4,2% 7,1%

ROE -11,1% 6,7% -16,8% 20,9% 14,1% 21,4%

Bruto marža* 34% 43% 30% 33% 36% 35%

* Bruto proizvodna marža; Izvor: Kalkulacije autora

21) „Duropack“ je odlučio da iskaže troškove po osnovu negativnih kursnih razlika u finasijskim rashodima, iako je imalo zakonsku mogućnost da ih pripiše nerealizovanim obavezama, odnosno da ih iskaže na kontima aktivnih vremenskih razgraničenja bilansa stanja.



Ukupna poslovna imovina „Duropack“ Kruševac beležila je konstatan

rast vrednosti u periodu nakon privatizacije (od 2004. do 2013. godine)

izražene u nacionalnoj valuti, ali posmatrano u EUR ovakav trend nije bio

prisutan u svim godinama analiziranog perioda. Razlog tome su značajne

oscilacije kursa RSD u odnosu na EUR, koje su u velikoj meri uticale na

kretanje vrednosti poslovne imovine Društva izražene u EUR.22 Ukupna

vrednost poslovne imovine na kraju 2013. godine iznosila je 10,8 miliona

EUR i dva puta je veća u odnosu na vrednost poslovne imovine sa kraja

2004. godine, godine u kojoj je Društvo privatizovano.

Sa promenom obima poslovanja došlo je do promena u strukturi poslov-

ne imovine. Stalna imovina „Duropack“ imala je preovlađujuće učešće u

strukturi poslovne imovine sa prosečnim udelom od 60,5% sve do kra-

ja 2007. godine. U periodu od kraja 2008. do 2013. godine, prosečni

udeo obrtne imovine u ukupnoj poslovnoj imovini „Duropack“ Kruševac

iznosio je 57%. Osnovni generator rasta obrtne imovine bio je veći obim

poslovanja Društva, odnosno rast potraživanja od kupaca Društva, čija je

prosečna godišnja stopa rasta u periodu od 2005. zaključno sa krajem

2013. godine iznosila 22%.

Na kraju 2004. godine vrednost sopstvenog kapitala iznosila je 1,8 miliona

EUR i bila je manja za 61,1% u odnosu na stanje sa kraja 2001. godine.

Osnovni razlog smanjenja vrednosti sopstvenog kapitala na kraju 2004.

godine bilo je iskazivanje gubitka iz tekuće i gubitaka prenetih iz pret-

hodnih godina u iznosu od 1,8 miliona EUR. Razlog smanjenja vrednosti

22) U pojedinim godinama kurs RSD u odnosu na EUR bi gubio i do 15 procentnih poena svoje vrednosti.

sopstvenog kapitala Društva izraženog u EUR na kraju 2005. godine jeste

deprecijacija kursa RSD u odnosu na EUR. U svim narednim godinama

„Duropack“ Kruševac je beležio rast vrednosti sopstevnog kapitala, izuzev

na kraju 2008. i 2010. godine kada je usled iskazivanja neto gubitka iz po-

slovanja zabeleženo smanjenje vrednosti kapitala. Na kraju 2013. godine

vrednost sopstvenog kapitala „Duropack“ Kruševac iznosila je 3,9 miliona

EUR, što je za 1,2 puta veća vrednost u odnosu na iskazani sopstveni ka-

pital Društva na kraju 2004. godine, godine u kojoj je izvršena privatizacija .

Preduzeće beleži znatno bolje vrednosti indikatora likvidnosti nakon pri-

vatizacije. U periodu pre privatizacije, u periodu od 2001. do 2003. go-

dine, opšti racio likvidnosti beležio je vrednosti ispod teorijski optimalnog

nivoa od 2:1, dok je redukovani racio likvidnosti bio u okvirima teorijski

optimalnog nivoa od 1:1. Iz ovog se može zaključiti da Društvo nije imalo

narušenu poziciju likvidnosti u navedenom periodu. Na kraju 2004. godine

vrednosti oba indikatora likvidnosti beleže znatno niže vrednosti od teorijski

poželjnih, usled značajnog rasta ostalih kratkoročnih obaveza nastalih po

osnovu isplaćivanja otpremnina za radnike koje su sporazumno raskinuli

ugovorni odnos sa Društvom.

Na osnovu podataka iz kontrole Agencije za privatizaciju o sprovođenju

ugovornih obaveza može se zaključiti da je Društvo redovno isplaćivalo

zarade zaposlenima i otpremnine radnicima. S obzirom da je, na kraju

2005. godine, Društvo uzelo zajam od matične kompanije u cilju nabavke

odgovarajuće opreme, mašina i drugih potreba, sa grejs periodom od 3

Izvor: Information Memorandum DP „Dušan Petronijević“ Kruševac, September 2003. Agencija za privredne Registre Republike Srbije i „Duropack“ DOO Kruševac

8.000

10.000

12.000

6.000

4.000

2.000

0

6.293

10.034

2.448

5.052

3.137

6.704 8.738

4.6233.132

3.586

10.034

5.472

3.0014.225

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013


6.823

10.417

3.179

10.822

3.904

9.281

2004200320022001

2.4551.674

6.497

9.226

Aktiva (000 EUR) Kapital (000 EUR)

1.799

4.862

Ilustracija 6 Aktiva i kapital „Duropack“ Kruševac u periodu od 2001. do 2013. godine

29

23) Izveštaj o ispunjavanju obaveza kupca iz Ugovora o prodaji DP „Dušan Petronijević“ AD Kruševac od 06.02.2007.24) Izveštaj o ispunjavanju obaveza kupca iz Ugovora o prodaji DP „Dušan Petronijević“ AD Kruševac od 06.02.2007.25) Izveštaj o ispunjavanju obaveza kupca iz Ugovora o prodaji DP „Dušan Petronijević“ AD Kruševac od 23.01.2006.26) Izveštaj o ispunjavanju obaveza kupca iz Ugovora o prodaji DP „Dušan Petronijević“ AD Kruševac od 06.02.2007.27) http://www.ekapija.com/website/sr/page/526686/Kru%C5%A1eva%C4%8Dki-Duropack-pove%C4%87ava-proizvodnju-za-10-u-2012

godine,23 zabeležene su niže vrednosti opšteg i redukovanog racia li-

kvidnosti. Iz svega navedenog iako su vrednosti pomenutih indikatora na

kraju 2004. i 2005. godine bili ispod teorijski optimalnog nivoa, ne može

se izvesti zaključak da je Društvo u pomenutim godinama imalo značajnije

probleme sa likvidnošću. U svima drugim godinama opšti racio likvidnosti

kao i redukovani racio likvidnosti Društva beležili su vrednosti u okviru ili

iznad teorijski optimalnog nivoa, što je ukazivalo na povoljnu poziciju Druš-

tva koja se ticala likvidnosti.

Izuzev u 2004. godini, Društvo je u svim drugim godinama uspelo da us-

postavi dugoročnu finansijsku ravnotežu, što ukazuje na to da su dugoroč-

na sredstva Društva u potpunosti bila finansirana iz dugoročnih izvora, pa

se čak i jedan deo kratkoročnih sredstava finanisrao iz dugoročnih izvora.

Izraziti trend rasta vrednosti neto obrtnih sredstava ukazuje na to da su

postojali realni uslovi za održavanje permanentne likvidnosti.

Društvo nije isplaćivalo dividende akcionarima u periodu od 2004. do

2010. godine, što zbog zabeleženih neto gubitaka iz poslovanja ili iz ra-

zloga što su se sredstva preraspoređivala na druge namene. Tako je, na

primer, dobit koju je „Duropack“ Kruševac ostvario tokom 2006. godine

iskorišćeno za pokrivanja dela gubitaka prenetih iz prethodnih godina.24

Investicije su vršene iz sredstava odobrenih zajmom matične kompanije.

Matična kompanija Duropack AG je jula 2005. godine odobrila zajam u

iznosu od 1,6 miliona EUR radi investiranja u mašine i opremu. Od pome-

nutog iznosa prve godine utrošeno je 859 hiljada EUR, što je bilo više od

Tabela 4 Pokazatelji likvidnosti „Duropack“ Kruševac na dan 31. decembar u periodu od 2001. do 2013. godine

Godine 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Opšti racio likvidnosti 1,3 1,3 1,3 0,8 1,0 2,5 1,6

Redukovani racio likvidnosti 0,9 1,0 0,9 0,6 0,7 1,8 1,3

Neto obrtna sredstva (000 EUR) 701 427 448 -283 83 1.749 1.684

Godine 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Opšti racio likvidnosti 2,1 2,6 2,1 2,4 2,9 3,5

Redukovani racio likvidnosti 1,8 2,3 1,8 2,1 2,5 2,9

Neto obrtna sredstva (000 EUR) 2.361 2.909 2.793 3.514 4.127 4.567

Izvor: Kalkulacije autora

iznosa predviđenog ugovornim obavezama za prvu godinu nakon priva-

tizacije.25 Tokom druge investicione godine za nabavku opreme, mašina

i rezervnih delova i na usluge montaže utrošeno je 847 hiljada EUR.26

Prema rečima menadžmenta u „Duropack“ d.o.o. Kruševac, u prve tri go-

dine nakon privatizacije u privredno društvo je investirano više od 3 miliona

EUR.27

Kupac je značajno unapredio kvalitet upravljanja, tako da je preduzeće

implementiralo sve relevantne standarde u pogledu upravljanja kvalitetom

procesa i proizvoda, životne i radne sredine, kao i integrisanog sistema

menadžmenta. Preduzeće u tom smislu posluje u skladu sa standardima

ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 i OHSAS 18001:2007.

Struktura kupaca je i nakon privatizacije izuzetno diversifikovana. Kupci

proizvoda Preduzeća bili su pravna lica iz svih industrijskih grana, ali su

prednjačili kupci iz konditorske industrije, industrije bezalkoholnih i alkohol-

nih pića, hemijske industrije i industrije hrane. Iako se značaj pojedinačnih

kupaca menja, i dalje ne postoji dominantan kupac sa pretežnim uče-

šćem. Pre privatizacije najznačajniji kupci su se smenjivali na godišnjem

nivou. Na kraju 2002. godine najveći kupci Društva bili su „DIN“ Niš, „Ti-

pokomerc“ Odžaci i „Rubin“ Kruševac sa učešćima u ukupnim prihodima

od prodaje od 6,0%, 5,7% i 5,0% respektivno. U 2011. godini najveći

kupci proizvoda „Duropack“ Kruševac bili su „Henkel Merima“ Kruševac,

„Magrom“ d.o.o. i Koncern „Bambi-Banat“ AD Požarevac sa udelima u

ukupnim prihodima od prodaje od 12,9%, 4,6% i 4,5% respektivno.



5. Zaposlenost, produktivnost i tržišno učešće

U periodu pre privatizacije kao i u periodu nakon privatizacije izražen je

trend smanjenja prosečnog broja zaposlenih. U 2004. godini, Preduzeće

je u odnosu na 2001. godinu imalo 221 radnika manje (godišnji prosek

zaposlenih), što predstavlja smanjenje od čak 43%. U periodu nakon pri-

vatizacije značajnije smanjenje prosečnog broja zaposlenih zabeleženo je

2005. i 2008. godine, nakon čega se prosečan godišnji broj zaposlenih

stabilizovao na oko 145 radnika . To znači da je Društvo smanjilo broj

radnika za više od 50%.

Društvo je u periodu od tri godine nakon privatizacije putem otpremni-

na smanjilo broj zaposlenih za skoro 100 radnika. U 2005. godini 91

zaposleno lice je odlučilo da raskine radni odnos sa Društvom, od čega

je njih 80 „Duropack“ napustilo po osnovu sporazuma i otpremnina koje

dogovorene sa sindikatom, a njih 11 je raskinulo radni odnos po drugim

osnovama.28 U 2006. godini Društvo je napustilo dodatnih 13 zaposlenih

od kojih je 7 otišlo po osnovu sporazuma i uz otplatu otpremnina koje su

dogovorene sa sindikatom, a ostali po drugim osnovama.29 U 2007. go-

dini po osnovu sporazuma i uz isplatu otpremnina „Duropack“ je napustilo

18 zaposlenih, a ugovor na određeno vreme istekao je kod 5 radnika. U

istoj godini zaposleno je 16 novih radnika na određeno vreme.30

Na rast produktivnosti Društva merenog prihodima od prodaje po zapo-

slenom u periodu nakon privatizacije od 2005. godine paralelno su uticali

smanjenje prosečnog broja zaposlenih i rast prihoda od prodaje. Prihodi od

28) Izveštaj o ispunjavanju obaveza kupca iz Ugovora o prodaji DP „Dušan Petronijević“ AD Kruševac od 23.01.2006.29) Izveštaj o ispunjavanju obaveza kupca iz Ugovora o prodaji DP „Dušan Petronijević“ AD Kruševac od 06.02.2007.30) Izveštaj o ispunjavanju obaveza kupca iz Ugovora o prodaji DP „Dušan Petronijević“ AD Kruševac od 15.12.2007.

Izvor: Information Memorandum DP „Dušan Petronijević“ Kruševac, September 2003. Agencija za privredne Registre Republike Srbije i „Duropack“ DOO Kruševac

Ilustracija 7 Prosečan broj zaposlenih u „Duropack“ Kruševac po godinama u periodu od 2001. do 2013. godine

300

200

100

0

600

500

400

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 20132004200320022001

515

375332

294

230170 170 152 139 143 143 145 147



Ilustracija 8 Prihodi od prodaje po zaposlenom i prihodi od prodaje u periodu od 2001. do 2013. godine

60

40

20

0

120

100

80

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 20132004200320022001

14 18 16

3848

65 67 73

91 92102


Prihodi po zaposlenom (000 EUR) Prihodi od prodaje (000 EUR) - (Desna Y skala)

20.000

15.000

10.000

5.000

0

19 24

31

31) Iz analize isključen je „Tetra pak production“ d.o.o, koji je po osmatranim parametrima neuporedivo veće privredno društvo u odnosu na sva ostala analizirana privred-na društva. Prosečna vrednost prihoda od prodaje po zaposlenom „Tetra pak production“ u periodu od 2006. do 2013. godine iznosi 1 milion EUR.

prodaje u periodu od 2005. do 2013. godine beležili su prosečan godišnji

rast od 12,2%, s tim da su značajna odstupanja od proseka ostvarena u

2007, 2008. i 2011. godini, kada je prosečan godišnji rast prihoda od pro-

daje iznosio 23,9%. Prosečan broj zaposlenih u „Duropack“ Kruševac se

smanjio sa prosečno 294 radnika u 2004. godini na prosečno 147 radnika

u 2013. godini. Prihodi od prodaje po zaposlenom su upetostručeni.

„Duropack“je tokom celokupnog posmatranog perioda beležilo vrednosti

koje su bile ispod proseka najvećih privrednih društava po ostvarenim pri-

hodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje talasastog papira i karto-

na i ambalaže od papira i kartona31. Prosečna vrednost indikatora prihoda

od prodaje po zaposlenom najvećih privrednih društava iz analizirane de-

latnosti po ostvarenim prihodima od prodaje u periodu od 2006. do 2009.

godine u proseku je iznosila 83 hiljada EUR, a u periodu od 2010. do 2013.

godine 97 hiljada EUR .

Izvor: Kalkulacija autora

Ilustracija 9 Prihodi od prodaje po zaposlenom najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona

2006. – 2009. godina 2010. – 2013. Godina

60 6040 4020 20

0 0

120120140140160160180

200 180

100 100

80 80

2010 2011 2012 20132006 2007 2008 2009

Inter

cell D

DOLe

penka

DDO

Litop

apir DDO

Drenik

ND D

DOAva

la Ada D

DOKa

rtonv

al DDO

Piramida 72

Durop

ack D

DO

Inter

cell D

DOLe

penka

DDO

Litop

apir DDO

Drenik

ND D

DOAva

la Ada D

DOKa

rtonv

al DDO

Piramida 72

Durop

ack D

DO

Prosek:83 hiljada EUR



4.000

5.000

3.000

2.000

1.000

02005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 20132004200320022001

Ilustracija 10 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom u periodu (2001. – 2013)

Bruto dodata vrednost (000 EUR) Bruto dodata vrednost po zaposlenom (000 EUR) - (Desna Y skala)

1.118

2.2671.754

2.5953.307

1.426 1.591

3.752 3.956

1.8461.493

3.062

1.241

30

25

20

15

10

5

0




Iznos bruto dodate vrednosti koje je „Duropack“ generisao beleži kon-

stantan rast vrednosti nakon privatizacije, izuzev u 2010. godini. U 2010.

godini, usled nešto slabijih rezultata na poslovnom nivou, i bruto dodata

vrednost koju je Društvo generisalo bila je niža. Prosečna bruto dodata

vrednost koju je Društvo generisalo u periodu od 2008. do 2013. godine

iznosila je 3,1 milion EUR.

„Duropack“ Kruševac je u svim godinama posmatranog perioda stvarao

bruto dodatu vrednost koja je bila ispod proseka najvećih privrednih dru-

štava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje

talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona.32 Stvorena

bruto dodata vrednost najvećih privrednih društava iz analizirane delatnosti

po ostvarenim prihodima od prodaje u periodu od 2008. do 2013. godine

Izvor: Kalkulacija autora

Ilustracija 11 BDV i BDV po zaposlenom najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona u periodu od 2008. do 2013. godine

Bruto dodata vrednost (000 EUR) Bruto dodata vrednost po zaposlenom (000 EUR)

6.000 154.000 102.000 5

0 0

12.000 3014.000 3516.000 4018.00020.000

4550

10.000 258.000 20

2010 2011 2012 20132008 2009

Inter

cell D

DOLe

penka

DDO

Litop

apir DDO

Drenik

ND D

DOAva

la Ada D

DOKa

rtonv

al DDO

Piramida 72

Durop

ack D

DO

Prosek:4.1 M milion EUR

2010 2011 2012 20132008 2009

Inter

cell D

DOLe

penka

DDO

Litop

apir DDO

Drenik

ND D

DOAva

la Ada D

DOKa

rtonv

al DDO

Piramida 72

Durop

ack D

DO


Ilustracija 12 Zbirni prihodi od prodaje u okviru delatnosti proizvodnja talasastog papira i kartona i ambalaze od papira i kartona u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2013. godine

40%

20%

30%

0%

10%

-20%

-10%

500.000

400.000

300.000

200.000

100.000

0 -30%

279.698

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

16,60%

424.99530,32%

349.300

-17,81%

351.262

0,56%

411.659

17,19%

458.158

11,30%

375.677

-18,00%

Zbirni prihodi od predaje (000 EUR) Kretanje zbirnih prihoda od prodaje (000 EUR) - (Desna Y skala)Izvor: Kalkulacija autora

326.123

32) Iz analize isključen je „Tetra pak production“ d.o.o, koji je po osmatranim parametrima neuporedivo veće privredno društvo u odnosu na sva ostala analizirana pri-vredna društva. Prosečna bruto dodata vrednost „Tetra pak production“ u periodu od 2008. do 2013. godine iznosila je 33,7 miliona EUR, a bruto dodata vrednost po zaposlenom u istom periodu 251 hiljada EUR.

33

u proseku je iznosila 4,1 milion EUR, a bruto dodata vrednost po zaposle-

nom u istom periodu 20 hiljada EUR.33

U periodu od 2001. do 2004. godine bilo je 8 proizvođača talasastog pa-

pira i kartona i ambalaže od papira i kartona na tržištu Srbije.34 Kako smo

naveli, transportni troškovi predstavljaju ključni faktor konkurentnosti kod

proizvođača ambalaže, tako da je to dovelo do nastanka nekoliko značaj-

nih tržišnih učesnika čiji je fokus uglavnom na regionalna tržišta. Lokacija

DP „Dušan Petronijević“ je zbog prisustva značajnog broja proizvođača u

neposrednom okruženju (poput u to vreme Merime, Kruševac) bila relativ-

no povoljna. Naime, oko 80% od sviih kupaca Preduzeća bili su locirani u

radijusu od do 200 km od sedišta Preduzeća. Uvoz proizvoda od kartona

u ovom periodu je bio veoma nizak.35

Zbirno posmatrano, prosečan iznos ostvarenih prihoda od prodaje u okvi-

ru delatnosti proizvodnja talasastog papira i kartona i ambalaze od papira

i kartona u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2013. godine iznosio je

372 miliona EUR. Najveće prihode od prodaje na nivou grane zabeležena

Ilustracija 13 Tržišno učešće najvećih privrednih društava po učešću u ukupnim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnja talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona

2006-2007 (prosek) 2008-2012 (prosek)

Intercell DOO 1.4%

Tetra pak production DOO 40.9%

Lepenka DOO 1.4%Intercell DOO

2.1%

Ostali 32.2%

Duropack DOO 2.8%

Piramida 72 2.1%

Kartonval DOO 4.4%

Kartonval DOO 5.1%

Piramida 72 3.3%

Duropack DOO 4.0%

Ostali 19.1%

Intercell DOO 2.8%

Lepenka DOO 2.4% Litopapir

DOO 2.4%


Litopapir DOO 1.7%


Kartonval 4.5%

Piramida 72 1.7%

Duropack DOO 2.4%

Ostali27.8%

33) Ukoliko bi u analizu bio uključen i „Tetra pak production“ d.oo. BDV po zaposlenom dostigla bi 46 hiljada EUR.34) U 2002. godini DP “Dušan Petronijević” je na tržištu Srbije i Crne Gore imao učešće od 12%.35) Najveći konkurenti, po mišljenju menadžmenta Preduzeća u periodu pre privatizacije periodu bili su Avala Ada Beograd, FOPA Vladičin Han, Lepenka Novi kneževac, Mla-dost Odžaci, Tipografija Odžaci, Avaks Novi Sad i Karteks Šabac. Information Memorandum DP „Dušan Petronijević“ Kruševac, September 2003. i „Duropack“ DOO Kruševac



su u periodu od 2010. do 2012. godine, kada je prosečna vrednost os-

tvarenih zbirnih prihoda od prodaje na nivou delatnosti iznosila 407 miliona

EUR. Prosečna stopa rasta zbirnih prihoda od prodaje u periodu od 2007.

do 2011. godine iznosila je 5,7%, dok je u 2008. i 2011. godni zabeležen

znatno veći godišnji rast od proseka u analiziranom periodu.36

Strukturu tržišta u okviru delatnosti proizvodnja talasastog papira i kartona i

ambalaže od papira i kartona u periodu od 2006. do 2013. godine karak-

teriše jedan dominantan tržišni učesnik „Tetra pak production“ d.o.o., sa

prosečnim tržišnim učešćem od 38%. Značajnije učešće u pomenutom

periodu imalo je još „Drenik ND“ d.o.o, sa prosečnim tržišnim učešćem od

11,7%.37 Preduzeće je uspelo da u odnosu na 2006. godinu uveća svoje

tržišno učešće za više od 50% .

6. Finansijsko restrukturiranje

Period pre privatizacije, od 2001. do 2003. godine, bio je obeležen relativno

niskom zaduženošću DP „Dušan Petronijević“. Prosečna vrednost sopstve-

nog kapitala u analiziranom periodu iznosila je 4,8 miliona EUR. Obaveze

Društva su se u potpunosti odnosile na kratkoročne obaveze najvećim de-

lom iz poslovanja, čiji je prosečan udeo u analiziranom periodu iznosio 71%.

Značajnije povećanje zaduženosti Društvo je prvi put zabeležilo 2005.

godine, kao rezultat zajma matične kompanije namenjenog investiranju u

opremu i postrojenja. U svim drugim godinama nivo ukupne zaduženo-

sti je bio relativno stabilan na nivou od 0,7. U apsolutnom iznosu nivo

pozajmljenih izvora finansiranja beleži konstatan rast zaključno sa 2010.

godini po prosečnoj godišnjoj stopi od 31,2%, pre svega zahvaljujući rastu

dugoročnih obaveza. Dugoročne obaveze Društva uvećane su sa 129

hiljada EUR, koliko su iznosile na kraju 2004. godine, na 5 miliona EUR

na kraju 2010. godine. U strukturi obaveza u periodu od 2005. do 2013.

godine dominatno učešće imaju dugoročne obaveze, odnosno dugoročni

krediti, sa prosečnim učešćem od 67,6%. Nakon 2010. godine beleži se

stagnacija i postepeno opadanje iznosa pozajmljenih izvora finansiranja.

Društvo je izvršilo dokapitalizaciju emisijom običnih akcija radi povećavanja

osnovnog kapitala novembra 2007. godine. U pomenutoj odluci se kon-

statuje da se akcije izdaju u sklopu obaveza investiranja od strane kupca

po osnovu Ugovora o prodaji društvenog kapitala. Izdavalac je izdao akcije

druge emisije u iznosu od 128,9 miliona RSD ili oko 1,2 miliona EUR čija

je nominalna vrednost iznosila 1.000 RSD po akciji. Kupac akcija je bio

„Duropack“ AG iz Beča. Uplata je izvršena konverzijom obaveza u iznosu

od 1,6 miliona EUR po osnovu kredita koji je „Duropack“ AG iz Beča uplatio

Ilustracija 14 Stepen zaduženosti „Duropack“ Kruševac na kraju 2001. - 2003. godine

Sopstveni kapital (000 EUR) Pozajmljeni izvori finansiranja (000 EUR)Vanposlovna pasiva (000 EUR) Racio ukupne zaduženosti - (Desna Y skala)


0,46.000

0,35.000

0,34.000

0,23.000

0,22.000

0,11.000

0,1

0 0,02001

4.623

2.058

5.052

1.402

4.862

1.409

2002 2003

0,3

0,2

23 24 22

0,2

36) Agencija za privredne registre Republike Srbije37) Agencija za privredne registre Republike Srbije

35

na račun Subjekta privatizacije, u osnovni kapital Subjekta privatizacije.38

Nakon sprovedene privatizacije i dokapitalizacije „Duropack GmbH“ je odlučio

da preuzimanjem preostalih akcija postane jedini vlasnik. Preuzimanje akcija

od ostalih vlasnika trajalo je gotovo četiri godine. Posle nekoliko ponuda za

otkup sopstvenih akcija u periodu od 2008-2011. godine, Duropak je avgu-

sta 2011. godine postao vlasnik 96,4% od ukupnog broja izdatih akcija, čime

je ispunjen uslov iz tada važećeg stava 1., član 34. Zakona o preuzimanju

akcionarskih društava u pogledu prinudne prodaje akcija nesaglasnim akci-

onarima (squeeze out). Prinudna prodaja izvršena je pod istim uslovima kao

ponuda za preuzimanje,odnosno po ceni od 1.000 RSD po akciji. Duropack

je u tom pogledu i verovatno idealni primer namera Zakona o privatizaciji da

prodajom većinskog paketa kapitala novom vlasniku od 70%, vlasnik odmah

ima kontrolni paket, ali i podsticaj da “zatvori” akcionarsko društvo, kako zbog

troškova, tako i zbog jednostavnijeg upravljanja. „Duropack“ je jedno od ne-

koliko desetina privrednih društava koje je uspelo da privede kraju taj proces i

pored tada važećeg visokog praga prinudne prodaje od 95%.

7. Odnos preduzeća i lokalne samouprave (lSu)

Kruševac je centar Rasinskog upravnog okruga. Na teritoriji Kruševca, pre-

ma Zakonu o privatizaciji, privatizovano je 34 preduzeća (25 putem aukcija

i 7 putem tendera), Čak u 15 slučajeva (11 aukcija i 4 tendera) došlo je do

raskida ugovora.39 Značaj „Duropack“ d.o.o za kruševačku lokalnu zajed-

nicu je srazmeran veličini privrednog društva, a najznačajnija karakteristika

društvene odgovornosti ove kompanije se ogleda u poštovanju propisa,

redovnom izmirivanju poreskih obaveza i zarada zaposlenima.

Efekat po izvorne prihode lokalne samouprave

U tabeli je prikazano zbirno učešće uplaćenih poreza na zemljište, poreza na

imovinu od pravnih lica, posebne naknade za zaštitu životne sredine, komu-

nalne takse za isticanje firme i naknade za korišćenje gradjevinskog zemljišta u

odnosu na ukupno ostvarene izvorne prihode. Učešće Društva je relativno ni-

sko, ali je srazmerno veličini privrednog društva i mestu koje zauzima u strukturi

privrede Kruševca. Ukupno uplaćeni izvorni prihodi u posmatranom periodu

2008-2013. godina iznose 7.4 miliona dinara i veći su od iznosa zaduženja u

posmatranom periodu, što ilustruje redovnost izmirenja lokalnih javnih prihoda.

Efekat po ustupljene prihode lokalne samouprave

Učešće Društva u ustupljenim prihodima lokalne samouprave u posmatra-

nom periodu raste i trenutno iznosi nešto preko 1%. U tabeli je prikazano

zbirno učešće uplaćenih poreza na zarade i ostalih ustupljenih prihoda

od strane Preduzeća u odnosu na ukupno ostvarene ustupljene prihode


4.000

6.000

8.000

7.000

5.000

3.000

2.000

1.000

0

1.799

0,5

0,70,8

0,6

0,4

0,2

0,0

0,6

2.448

2.448

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013


3.137

2004

4.225

1.674

Ilustracija 15 Stepen zaduženosti Preduzeća na dan 31. decembar u periodu od 2004. do 2013. godine

3.001

2.455

3.132

3.9043.179

0,60,5

0,6 0,70,8 0,7

0,7

Sopstveni kapital (000 EUR) Pozajmljeni izvori finansiranja (000 EUR)Racio ukupne zaduženosti - (Desna Y skala)

38) Izveštaj o ispunjavanju obaveza kupca iz Ugovora o prodaji DP „Dušan Petronijević“ AD Kruševac od 06.02.2007.39) Najznačajniji raskinuti ugovori o prodaji u slučaju tendera su Trayal i Župa, 40) Obračun učešća uplata „Duropack“ d.o.o. u ukupno ostvarenim izvornim i ustupljenim prihoda Grada Kruševca može imati neznatnih odstupanja od navedenih u tabeli, jer završni računi navedene lokalne samouprave sadrže konta na trocifrenom (nivo grupe) odnosno četvorocifrenom nivou (sintetički konto), što nije omogućavalo precizno raščlanjavanje ostvarenih prihoda na ustupljene i izvorne što je slučaj kada su prihodi prikazani na nivou analitičkih (petocifreni nivo) i subanalitičkih konta (šestocifreni nivo).



Kruševca u posmatranom periodu. Iz tabele se vidi da iz godine u godinu

raste fiskalni doprinos „Duropack“ d.o.o. budžetu Kruševca jer se poveća-

va učešće uplaćenih ustupljenih prihoda u ukupno ostvarenim ustupljenim

prihodima. Učešće „Duropack“ d.o.o. u posmatranom šestogodišnjem

periodu je duplirano, pri čemu treba imati u vidu i da su u tom periodu

nastupile izmene zakonskih propisa kojma se reguliše finansiranje lokalnih

samouprava od kraja 2011. godine, a u punom obimu od 2012. godine

ostaje duplo više poreza na zarade nego u prethodnom periodu. Veći

doprinos rezultat je činjenice da je u periodu od 2010. do 2012. godine

skoro utrostručen iznos poreza na zarade koji Društvo plaća, što u sluča-

ju „Duropack“ d.o.o. pre svega znači da su povećavali iznos prosečne

Tabela 5 Učešće „Duropack“ d.o.o. u ukupnim izvornim prihodima grada Kruševca

OPIS 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Izvorni prihodi – ostvarenje (RSD) 466.172.463 622.488.642 516.996.835 634.686.983 632.626.190 581.689.454

„Duropack“ d.o.o. (RSD) 373.430 977.291 1.516.142 1.549.597 1.533.503 1.427.953Učešće u izvornim prihodima (%) 0,08% 0,16% 0,30% 0,25% 0,25% 0,25%

Izvor: Gradska uprava, Odeljenje za finansije

Tabela 6 Učešće „Duropack“ d.o.o. u ukupnim ustupljenim prihodima grada Kruševca

OPIS 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Ustupljeni prihodi – ostvarenje (RSD) 826.893.720 773.338.723 782.440.360 972.045.544 1.532.738.355 1.399.454.267

„Duropack“ d.o.o. (RSD) 3.943.322 4.472.772 5.434.770 8.078.316 14.999.844 15.189.418

Učešće u ustupljenim prihodima (%) 0,48% 0,58% 0,70% 0,84% 0,98% 1,09%


zarade. U posmatranom periodu ukupno uplaćen porez na zarade iznosio

je 52,1 milion RSD, a učešće uplaćenih u ukupno ostvarenim ustupljenim

prihodima je u proseku 4 puta veći nego kod izvornih prihoda.

Obaveze prema javnim komunalnim preduzećima

Na osnovu pribavljenih podataka, „Duropack“ d.o.o. je redovno izmirivalo

obaveze za komunalne usluge, odnosno za isporučenu vodu i odvod ot-

padnih voda prema JKP „Vodovod Kruševac“ i u periodu 2008-2013. go-

dina uplatilo je 8.7 miliona RSD. Za drugu komunalnu uslugu - obaveze za

usluge iznošenje smeća - koju vrši JKP „Kruševac“ za period od 2008. do

2013. godine „Duropack“ je za izvršene usluge uplatio 12,3 miliona RSD.

Tabela 7 Obaveze „Duropack“ d.o.o. prema javnim komunalnim preduzećimaJAVNA PREDUZEĆA 2008 2009 2010 2011

duguje potražuje duguje potražuje duguje potražuje duguje Potražuje

JP VODOVOD KRUŠEVAC (voda i kanalizacija)

1.433.047 1.309.902 1.467.670 1.451.360 1.766.693 1.800.577 777.800 647.181

JKP KRUŠEVAC (iznošenje smeća) 2.012.412 1.781.541 1.663.302 1.660.063 2.108.997 1.989.475 1.979.402 2.144.260UKUPNO 3.445.459 3.091.443 3.130.972 3.111.423 3.875.690 3.790.052 2.757.202 2.791.441JAVNA PREDUZEĆA 2012 2013 UKUPNO

duguje potražuje duguje potražuje duguje potražuje

JP VODOVOD KRUŠEVAC (voda i kanalizacija)

1.832.714 1.773.366 1.398.846 1.832.714 8,676,770 8,682,685

JKP KRUŠEVAC (iznošenje smeća) 2.212.703 2.176.191 2.319.365 2.212.703 12,296,179 12,097,446UKUPNO 4.045.417 3.949.557 3.718.211 4.045.417 20,972,950 20,780,131

Izvor: JP Vodovod Kruševac i JKP Kruševac

37

StUDija SlUČaja priVatizacije faBrike OmOtnOG papira i amBalaŽe „VlaDiČin Han“ a.D.

1. Osnovne informacije o fabrici omotnog papira i

ambalaže „Vladičin Han“ A.d.

Fabrika omotnog papira i ambalaže „Vladičin Han“ (u daljem tekstu

„FOPA“, Preduzeće ili Društvo) sa sedištem u Vladičinom Hanu, osnovana

je 1961. godine. „FOPA“ se nalazi u industrijskoj zoni Vladičinog Hana, u

blizini reke Morave. Izgradnja fabrike papira i poluceluloze počela je šez-

desetih godina prošlog veka, a proizvodnja je pokrenuta 1969. godine.

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka vršeno je intenzivno ulaganje

u kapacitete Preduzeća. Preduzeće je proizvodilo pak-papir i karton ko-

risteći reciklirani papir i karton kao sirovine, odnosno proizvodni program

Preduzeća se sastojao od proizvodnje omotnog papira, kartonskih ploča

i kartonskih kutija. Najveći deo proizvodnje, oko 90%, činila je proizvodnja

papira, dok je preostali deo činila proizvodnja kartona. Zaključno sa 2008.

godinom instalirani kapacitet proizvodnje iznosio je 45.000 tona papira i

35.000 tona ambalaže godišnje. Preduzeće je 2000. godine pripojilo pre-

duzeće „Papir servis“ Niš, tako postojećim radnim jedinicama – kartonaži,

papiu, zajedničkim službama, pridodata i četvrta organizaciona jedinica.

Preduzeće je bilo usmereno ka segmentu tržišta proizvoda niskog kvaliteta

uz nisku cenu, pri čemu je tome znatno doprinosila zastarela tehnologija.

Pored toga, posledice zastarele tehnologije bili su i ekološki rizici, odnosno

zagađenje okoline (rečnih tokova) industrijskim otpadom.

Privatizacija Preduzeća sprovedena je u dva koraka. „Prvi krug“ privatiza-

cije sproveden je 1998. godine prema Zakonu o svojinskoj transformaciji,

kada je 60% od ukupne emisije akcija bez naknade podeljeno zaposle-

nima. Preostalih 30% od emitovanih akcija je ponuđeno na prodaju sa

popustom, dok je 10% preneto fondovima.41 Preduzeće se stoga nije

našlo u portfelju Agencije za privatizaciju, ali je država (posredstvom fon-

dova) bila prisutna kao manjinski akcionar. Tokom 2007. godine usledio je

„drugi krug“ privatizacije. Zaposleni kao mali akcionari su prodali akcije na

berzi, bugarskom investitoru (konzorcijumu bugarskih kompanija) nakon

čega je novi vlasnik stekao 52% ukupnog broja akcija. Lica povezana sa

pomenutim kupcem, preko drugih privrednih društava učestvovala su i u

većem broju privatizacija koje su se po pravilu završavale neuspešno, a

subjekti privatizacije su završavali u stečajnom postupku.

Usled odsustva neophodnih mere operativnog i finansijskog restrukturiranja,

Preduzeće se našlo u krizi i pre „drugog“ kruga privatizacije, tako da akumu-

lira docnje. Status quo, traje sve do 2007. godine kada menadžment poku-

šava da nađe strateškog partnera. Slaba pregovaračka pozicija zaposlenih i

menadžmenta kao vlasnika, kao i izabrani način prodaje nisu pružili suštin-

sku zaštitu od neispunjenja prethodno dogovorenih uslova od strane kupca.

Ubrzo nakon promena vlasničke strukture u Društvu, nakon brojnih obustava

rada, nastupa nagli pad proizvodnje praćen izraženim problemom likvidnosti.

Istovremeno, sve do 2009. godine preduzeće, iako u većinskom privatnom

vlasništvu još od 1998. godine, posluje u uslovima „mekog budžetskog ogra-

ničenja“, tako što ne izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa.42 Meko

budžetsko ograničenje se odnosi tolerisanje neplaćanja poreza, kako na repu-

bličkom, tako i na nivou lokalne samouprave, ali i „povezivanje radnog staža“,

Nakon sudske presude kojom je raskinut ugovor o prodaji , nelikvidnost

i započeto izvršenje na imovini Društva, dovela su jula 2011. godine do

pokretanja stečajnog postupka i uvođenje mera obezbeđenja. Ubrzo re-

šenjem Privrednog suda u Leskovcu se otvara stečajni postupak u kome

se Preduzeće i danas nalazi. Rešenje o bankrotstvu doneto je jula 2014.

godine, tek tri godine nakon otvaranja postupka.43 Prema inicijalnoj pro-

ceni, likvidaciona vrednost u 2012. godini iznosila je 755 miliona RSD, od-

nosno oko 7,2 miliona EUR, dok su ukupne obaveze iznosile 612 miliona

RSD (5,9 miliona EUR).44 S obzirom da nije bilo prodaja imovine stečajnog

dužnika, poverioci još uvek nisu namireni.

Lokalna samouprava pokušala da promoviše Preduzeće, odnosno nje-

govu imovinu kao mogućost za „brownfield“ investiciju, jer je reč o infra-

strukturno potpuno opremljenoj lokaciji površine preko 18,8 hektara, sa

površinom zgrada od 48.476 metara kvadratnih, ali za sada bez uspeha.45

41) Izveštaj o ekonomsko finansijskom položaju stečajnog dužnika AD FOPA Vladičin Han.42) Meko budžetsko ograničenje se definiše kao situacija u kojoj država omogućava (državnom ili društvenom) preduzeću da nastavlja da posluje i pored gubitaka putem direktnog ili indirektnog subvencionisanja. Koncept mekog budžetskog ograničenja prvi je definisao mađarski ekonomista Janoš Kornai. Standardne reference za “meko budžetsko ograničenje su . Kornai, J., Economics of shortage, North-Holland, Amsterdam, 1979, i Kornai J. „Soft budget constraint“, Kyklos Vol.39:3-30, 1986. 43) Rešenje Privrednog suda u Leskovcu o otvaranju postupka dostupno na http://pretraga2.apr.gov.rs/publicdocsvc/doc/getdocbyid?id=0000111729050&hash=6187E-6C3760CE4CF863DD841369F2A1F7E9B6F6044) Izveštaj o ekonomsko finansijskom položaju stečajnog dužnika AD FOPA Vladičin Han.45) „FOPA“ je jedno od Društava koja su na listi potencijalnih brownfield investicija opštine Vladičin Han. http://www.vladicinhan.org.rs/Opstine3/Cir/Siteview.asp?ID=41 (posećeno 31. avgust 2014).



2. Poslovanje preduzeća pre privatizacije 46

Nakon „prvog“ kruga privatizacije 1998. godine, Preduzeće nije bitno

promenilo način poslovanja u ogranizacionom, tehnološkom, finan-

sijskom i upravljačkom pogledu, tako da predstavlja karakterističan

primer radničkog akcionarstva. Preduzeće je pre drugog kruga priva-

tizacije beležilo značajan pad poslovne aktivnosti i imalo je niz drugih

problema u poslovanju. U periodu od 2004. do 2006. godine „FOPA“

46) U ovom delu reč je o poslovanju u periodu pre drugog kruga privatizacije.

Tabela 1 Osnovni podaci o „FOPA“ AD Vladičin Han

Pun naziv Društva: AD Fabrika omotnog papira i ambalaže Vladičin Han, Vladičin Han


Sedište: Vladičin Han

Pretežna delatnost: Proizvodnja papira i kartona (1712)

Oblik organizovanja: Akcionarsko društvo

Status: Privredno društvo u stečajnom postupku

Broj zaposlenih na dan 31.12.2013. 3

Godina privatizacije: 1998/2007



Prihodi od prodaje (000 EUR)Kretanje prihoda od prodaje (%)


6.000

2004 2005 2006

0%

-10%

-20%

-30%

5.000

4.000

3.000

2.000

1.000

0

5.584

4.2713.739

-12.5%

-23.5%-25.9%


Poslovni rezultat (000 EUR)

Neto rezultat (000 EUR)


6070

2004 2005 2006

5040

302010

0

43

62

40

324

je beležila pad prihoda od prodaje – u 2006. godini prihodi od prodaje

iznosili su 3,74 miliona EUR odnosno bili su za trećinu manji u odnosu

na 2004. godinu i preko 50% niži u odnosu na 2002. godinu kada

su iznosili 7,9 miliona EUR. Društvo je računovodstveno beležilo po-

zitivan rezultat na poslovnom nivou, kao i neto rezultat, ali je dobit na

poslovnom nivou bila niska i u proseku je iznosila 48 hiljada EUR, dok

je neto rezultat iz poslovanja takođe bio simboličan, uz presudnu ulogu

promene vrednosti zaliha.

39

47) Za diskusiju o posledicama radničkog akcionarstva v. Mijatović, B. „Privatizacija realnog sektora“ u Begović,B. i B. Mijatović (red.) Četiri godine tranzicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2006.48) Zakon o svojinskoj transformaciji (Sl. glasnik RS 32/97 i 10/2001.) Prema odredbma ZoST, svi zaposleni i bivši zaposleni imali su pravo na besplatne akcije u iznosu od 400 DEM za svaku godinu radnog staža. „FOPA“ je izdala maksimalan broj besplatnih akcija propisan zakonom (60%).49) Udruženje manjinskih akcionara Srbije, “Nova procena kapitala “FOPA” A.D. Vladičin Han, Analiza poslovanja preduzeća i pedlog privatizacije preostalog društvenog kapitala. Beograd, Jul, 2006. godine

S obzirom na to da nije došlo do koncentracije vlasništva, zaposleni

kao akcionari nisu imali interes da nadziru menadžment, već je njihov

interes pre svega bio usmeren ka održavanju zarada.47 U posmatra-

nom periodu, od 2004. do 2006. godine, troškovi materijala su u pro-

seku činili 58,0% poslovnih rashoda, dok je učešće troškova zarada

iznosilo 34% (između 1,5 i 2 miliona EUR godišnje), a 2007. godine,

kada je Društvo steklo novog većinskog vlasnika, učešće troškova

zarada dostiže 41%. Poređenja radi, to je značajno veće učešće u

odnosu na pomenuto učešće u „Duropacku“, kao drugo Društvo koje

je analizirano u okviru istog sektora, gde je učešće troškova zarada u

poslovnim rashodima bilo konstantno ispod 20%.

S jedne strane, zaposleni su bili očigledno protiv privatizacije, jer je ona

nosila rizik gubitka zaposlenja, a sličan podsticaj imao je i menadžment

preduzeća, koji bi izgubio povlastice u slučaju dolaska reputabilnog

strateškog investirora. S druge strane, lukrativni aspekt prodaje akcija

predstavljao je podsticaj za prodaju akcija novom većinskom vlasniku.

Na kratak rok status quo nakon prvog kruga privatizacije je bio održiv,

jer ni menadžment koji je ostao na pozicijama (usled disperzije vlasniš-

tva i mogućnosti direktnog uticaja na zaposlene/akcionare), a ni sami

zaposleni nisu bili zainteresovani za suštinske promene u poslovanju.

Ipak, na dug rok zbog odsustva restrukturiranja i krize u poslovanju

stanje nije bilo održivo. Sa pogoršanjem i sve učestalijim finansijskim

teškoćama, Društvo je počelo da traži potencijalnog kupca, ali je s

obzirom na finansijsku, ali i svaku drugu poziciju Društva (prevelik broj

zaposlenih, zastarela tehnologija, problemi sa zagađenjem životne

sredine, ...) i nerealne zahteve u pogledu cene akcija, bilo i previše

rizično i prekasno za strateške investitore sa relevantnom reputacijom

u osnovnoj delatnosti Društva. Navedeni faktori, kao i kod niza drugih

privrednih društava doveli su do negativne selekcije investitora.

3. Privatizacija „FOPA“ Ad Vladičin Han

Preduzeće je pripremu za proces privatizacije započelo još maja

1991. godine, kada je doneta odluka o izdavanju internih deonica,

čime je Preduzeće promenilo pravni status u deoničko društvo u

mešovitoj svojini. Ipak, „prvi krug“ privatizacije „FOPA“ AD sprove-

den je sedam godina kasnije, 1998. godine, prema odredbama

Zakona o svojinskoj transformaciji (dalje u tekstu: ZoSt)48, kada

su podeljene besplatne akcije zaposlenima. Preduzeće spada

u grupu preduzeća koja su među prvima, pre talasa privatizacija

prema ZoSt u 2001. godine, privatizovana u skladu sa tim zako-

nom. Nakon prvog kruga privatizacije podelom besplatnih akcija,

menadžment je prolongirao izlazak na tržište kapitala, tako da je

tek 2007. godine podnet zahtev Berzi za prijem na vanberzansko

tržište, u trenutku kada se već pregovaralo sa potencijalnim kup-

cem. Berza je donela odluku o uključivanju akcija Društva na van-

berzansko tržište maja 2007. godine. Ukupan broj akcija iznosio

je 893.380 (nominalne vrednosti 60 dinara i obračunske vrednosti

386 dinara), od čega je 1.156 akcionara koji su učestvovali u be-

splatnoj podeli u svom vlasništvu imalo oko 538.000 akcija. Treba

napomenuti da je prethodno postojao pokušaj udruženja akcionara

A.D. „Fopa“ da se sprovedu pripreme i ostvari što veća cena pri-

likom prodaje akcija. U te svrhe pripremljena je procena kapitala

Društva, prema kojoj je kapital procenjen na 23,4 miliona EUR, a

cena jedne akcije na čak 26,6 EUR.49

Prema navodima tadašnjeg menadžmenta, u pregovorima sa po-

tencijalnim investitorom, traženo je, pored preuzimanja većinskog

paketa akcija, obezbeđivanje obrtnih sredstava za proizvodnju,

ulaganje u program zaštite životne sredine, uplata zaostalih poreza

i doprinosa zaposlenima.50 Korporacija „Brikel“ iz Bugarske ponu-

dila je akcionarima „Fabrike omotnog papira i ambalaže Vladičin

Han” 8 EUR po akciji, što je za 2 EUR manje od prvobitne ponude,

zbog dodatnog zaduživanja Društva. U periodu od 27.08. do 6.09.

2007. godine na berzi je prometovano 457.417 akcija po ceni

od 640 dinara (8 EUR). Pomenuti paket (oko 51% akcija) kupac,

konzorcijum bugarskih preduzeća je platio oko 3,66 miliona EURA.

Kupac je nakon ostvarivanja većinskog paketa prestao da kupuje

preostale ponuđene akcije. Ipak, i pored niže cene, akcionari koji su



veći deo radnog veka proveli u Društvu i koji su uspeli da prodaju

akcije ostvarili su zaradu u proseku od nekoliko hiljada evra.

Sam kupac nije imao izgrađenu reputaciju u delatnosti „FOPA“, mada

su prethodno povezana lica učestvovala u kupovini Fabrike hartije

„Božo Tomić” u Čačku, koja se takođe posle neuspešne reorganiza-

cije nalazi u stečaju.


Nakon izvršenog drugog kruga privatizacije u 2007. godini, Društvo beleži

značajno smanjenje poslovanja. Ubrzo nakon prodaje akcija bugarskim

investitorima nastupa period štrajkova i obustava proizvodnje, što je rezul-

tiralo značajnim padom prihoda od prodaje. S obzirom na to da bugarski

investitori nisu pristali na zahteve u pogledu izmirenja dugova prema zapo-

slenima, dolazi do višestrukih obustava rada. Zaposleni su štrajkovali tra-

žeći 12 neisplaćenih zarada i uplatu doprinosa za pet i po godina. Sukobi

su kulminirali do te mere da su radnici zauzeli upravnu zgradu i isterali me-

nadžment. Usled štrajka zaposlenih i obustavljanja proizvodnje godišnja

prodaja pada na iznos manji od milion EUR. Dalji pad prodaje Društva je

nastavljen i u naredne dve godine, tako da prodaja iznosi samo oko 400

hiljada evra u 2011. godini, kada je i pokrenut stečajni postupak. U 2012.

i 2013. godini, „FOPA“ AD Vladičin Han nije imala prihode od prodaje.

Od 2009. godine, usled pada prodaje prozrokovanih čestim štrajkovi-

ma zaposlenih i obustavom proizvodnje „FOPA“ AD Vladičin Han beleži

značajne gubitke na poslovnom nivou i neto gubitke iz poslovanja. Već u

2008. godini Društvo beleži značajan gubitak na poslovnom nivou, uprkos

ne tako drastičnom padu prihoda od prodaje, usled značajnog smanjenja

vrednosti zaliha Društva u vrednosti od 1,1 milion EUR. Dodatno, FOPA u

istoj godini je imala i negativan finansijski rezultat gotovo u svim godinama

Privatizacija društva Stečaj društva

Ilustracija 4 Prihodi od prodaje „FOPA“ AD Vladičin Han u periodu od 2004. do 2013. godine (000 EUR)

Izvor: Agencija za privredne Registre Republike Srbije

50.0%

0.0%

-50.0%

-100.0%

-150.0%2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

6.000

4.000

2.000

0

5.584

4.271 3.7392.954

2.682

847

-2.8% 14.6%

-10.6%

491 3970 0

30.3% 12.2%5.0%

-24.6%

Prihodi od prodaje (000 EUR) Kretanje prihoda od prodaje (%) - (Desna Y skala)

Kretanje prihoda od prodaje (%) - Tržišni prosek na nivou delatnosto proizvodnje talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona (%)

Ilustracija 3 Struktura vlasništva nakon „drugog“ kruga privatizacije

Eko energija Holding 24%

Akcionarski fond AD

Beograd 22%

EM Korekt 2004 d.o.o.*

22%

PIO fond RS 10%

Bugarska morska kompanija 5%

Ostali 17%

Izvor: Centralni registar HOV*Postoji upisana zaloga prvog reda

41

nakon privatizacije (u proseku 90 hiljada EUR) usled značajnog rasta finan-

sijskih rashoda.51 Kumulativni gubitak na poslovnom nivou od 2007. do

2011. godine iznosio je 6,4 miliona EUR.

Nakon izvršenog drugog kruga privatizacije, Društvo je zabeležilo značajno

pogoršanje pokazatelja rentabilnosti, usled učestalih štrajkova i obustava

proizvodnje.

Pre privatizacije ukupna poslovna imovine beležila je rast zaključno sa

51) Značajan rast finansijskih rashoda od 65,8% „FOPA“ je zabeležila u 2008. godini, kada su pomenuti rashodi uvećani na nivo od 211 hiljada EUR sa nivoa od 128 hiljada EUR koliko su iznosili u 2007. godini. U narednim godinama, njihov iznos se značajno smanjio. U periodu od 2011. do 2013. godine, „FOPA“ nije imala finansijske rashode. Ostali rezultat iz poslovanja „FOPA“ u periodu od 2007. do 2009. godine bio je pozitivan i u proseku je iznosio 534 hiljada EUR, dok je u 2010. i 2011. godini bio negativan i u proseku je iznosio 260 hiljada EUR. Ostali prihodi u analizirane tri godine u proseku su iznosili 1,4 miliona EUR, a ostali rashodi 1,2 miliona EUR i imali su višestruki rast u odnosu na prethodni period.

Ilustracija 5 Poslovni rezultat i neto rezultat „FOPA“ AD Vladičin Han u periodu od 2007. do 2013. godine (000 EUR)

500

0

-500

-1,000

-1,500

-2,000

-2,500

-3,000

-3,500

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013-318

3

-3,323

-2,682

-1,916

-1,113-648

-1,009

-221 -360

-9 -5 -20 -19

Privatizacijadruštva

Stečaj društva

Izvor: Agencija za privredne registre Republike SrbijePoslovni rezultati (000 EUR) Neto rezultati (%)

2007. godinom. Do rasta ukupne poslovne imovine je došlo isključivo

usled rasta vrednosti zaliha (ukupna vrednost obrtne imovine „FOPA“ uve-

ćana je sa nivoa od 4,8 miliona EUR, koliko je iznosila na kraju 2004. godi-

ne, na nivo od 6,5 miliona EUR koliko je iznosila na kraju 2007. godine). U

istom periodu vrednost stalne imovine Društva smanjena je sa 3,7 miliona

EUR, koliko je iznosila na kraju 2004. godine, na nivo od 3,3 miliona EUR

koliko je iznosila na kraju 2007. godine.

Tabela 2 Pokazatelji rentabilnosti „FOPA“ AD Vladičin Han u periodu od 2004. do 2013. godineGodine 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.EBITDA % 3,9% 4,7% 3,7% -7,4% -120,3%EBIT % 0,8% 1,4% 1,1% -10,8% -123,9%Neto rezultat % 0,1% 0,0% 0,1% 0,1% -100,0%ROA 0,1% 0,0% 0,0% 0,0% -32,4%ROE 0,1% 0,0% 0,1% 0,1% -92,4%Bruto marža* N/A N/A N/A N/A N/AGodine 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.EBITDA % -216,5% -116,6% -48,9% - -EBIT % -226,2% -131,8% -55,7% - -Neto rezultat % -131,4% -205,4% -90,5% - -ROA -17,7% -18,5% -7,7% -0,1% -0,5%ROE -132,7% -844,5% - - -Bruto marža* N/A N/A N/A N/A N/A * Bruto proizvodna marža Izvor: Kalkulacije autora



Nakon izvršenog drugog kruga privatizacije značajno se smanjuje vrednost

poslovne imovine Društva, pre svega kao rezultat smanjenja obrtne imo-

vine usled pada vrednosti zaliha za 60%. Nakon ulaska novog vlasnika u

„FOPA“ AD Vladičin Han, ustanovljeno je da je vrednost zaliha precenjena,

što je rezultiralo u smanjenju vrednosti zaliha sa 4,3 miliona EUR, koliko je

vrednost zaliha iznosila na kraju 2007. godine, na 1,7 miliona EUR na kraju

2008. godine. Vrednost ukupne poslovne imovine Društva nastavljena je

da se smanjuje u svim narednim godinama po prosečnoj međugodišnjoj

stopi od 10%.52

52) Vrednost obrtne imovine Društva, nakon smanjenja vrednosti od 40,9% na kraju 2008. godine, je nastavila da se smanjuje zaključno sa krajem 2012. godine po prosečnoj međugodišnjoj stopi od 16,5%. Vrednost obrtne imovine Društva na kraju 2012. godine iznosila je 1,8 miliona EUR, nasuprot 6,5 miliona EUR na kraju 2007. godine. U strukturi obrtne imovine u periodu od kraja 2009. do kraja 2012. godine, najveće smanjenje vrednosti zabeleženo je kod zaliha i potraživanja od kupaca, i to po prosečnoj međugodišnjoj stopi od 20,1% i 16,7% respektivno. Vrednost stalne imovine „FOPA“ AD Vladičin Han, nakon izvršenog drugog kruga privatizacije se smanjivala po prosečnoj međugodišnjoj stopi od 15,1%. Najznačajnije smanjenje vrednosti stalne imovine „FOPA“ zabeleženo je na kraju 2010. godine, kada je stalna imovina Druš-tva na međugodišnjem nivou bila manja za 46,3%. Vrednost stalne imovine „FOPA“ na kraju 2010. godine iznosila je 1,3 miliona EUR nasuprot 2,5 miliona EUR, koliko je vrednost stalne imovine iznosila na kraju 2009. godine. Osnovni razlog smanjenja vrednosti stalne imovine na kraju 2010. godine bio je smanjenje vrednosti nekretnina postrojenja i opreme Društva za 46,7%, odnosno njihovo smanjenje sa 2,4 miliona EUR na 1,3 milion EUR.53) U svima analiziranim godinama opšti racio likvidnosti kao i redukovani racio likvidnosti Društva beležili su vrednosti ispod optimalnog nivoa od 2:1, odnosno od 1:1 respektivno.

Društvo je nakon privatizacije imalo izražene probleme sa likvidnošću,

iskazane smanjenjem vrednosti opšteg i redukovanog racia likvidnosti.53

Počev od 2008. godine Društvo nije uspelo da uspostavi dugoročnu

finansijsku ravnotežu, odnosno deo dugoročnih sredstava je finansiran

iz kratkoročnih izvora. Kod neto obrtnih sredstava prisutan je negativan

trend, odnosno iz godine u godinu prisutno je smanjenje vrednosti obrtnih

sredstava i rast vrednosti kratkoročnih obaveza. Društvo nije na vreme

moglo da servisira dugovanja po osnovu poreza i doprinosa i zaostalih

zarada, a imalo je i značajne neizmirene komercijalne obaveze.

Ilustracija 6 Aktiva i kapital „FOPA“ AD Vladičin Han u periodu od 2004. do 2013. godine

12,000

10,000

8,000

6,000

4,000

2,000

02007200620052004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

8,537 Stečaj Društva


Aktiva (000 EUR) Kapital (%)

4,377

8,350

4,040

9,257

4,376

9,795

4,366

6,738

1,439

5,860

239

5,081 4,307 3,965 9,948

0 0 0 0

Privatizacija Društva

Tabela 3 Pokazatelji likvidnosti „FOPA“ AD Vladičin Han na dan 31. decembar u periodu od 2004. do 2013. godineGodine 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.Opšti racio likvidnosti 3,4 3,0 2,5 1,8 0,7Redukovani racio likvidnosti 1,0 0,8 0,8 0,4 0,3Neto obrtna sredstva (000 EUR) 3.431 3.376 3.491 2.914 -1.485 Godine 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.Opšti racio likvidnosti 0,6 0,6 0,5 0,5 0,4Redukovani racio likvidnosti 0,2 0,3 0,2 0,3 0,3Neto obrtna sredstva (000 EUR) -2.231 -2.094 -2.357 -2.174 -2.175


43

54) http://www.gshner.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=131&Itemid=9955) Izveštaj o ekonomsko finansijskom položaju stečajnog dužnika AD FOPA Vladičin Han, 56) Ibid.

Ključni izvori kratkoročog zaduživanja bila su privredna društva povezana

sa vlasnikom. Tako su među poveriocima Društva bila i privredna društva

„Nova Srbijanka“, „Trajal“, „Vulkan“, „Rudnik Kovin“, kao i jedan od vlasnika,

kompanija „Eko Energija“ iz Bugarske. Samo navedena privredna društva

odobrila su kredite „FOPA“ u iznosu od preko 150 miliona RSD do kraja

2008. godine.

Tokom 2009. godine učinjen je pokušaj od strane zaposlenih, sindikata i

lokalne samouprave da država preuzme upravljački paket akcija. Predstav-

nici zaposlenih, lokalne samouprave i Granskog sindikata HNER (hemije,

nemetala, energetike i rudarstva) „Nezavisnost“ predložili su Ministarstvu

ekonomije da država uz podršku malih akcionara i lokalne samouprave,

preuzme upravljački paket akcija i na taj način pokuša da obezbedi no-

vog strateškog partnera.54 Do rešenja problema funkcionisanja „FOPA“

AD Vladičin Han nije došlo. Već u februaru 2009. godine Poreska uprava

pokušava da se namiri prodajom nepokretnosti FOPA“ AD (zgrada pogona

kartonaže i zgrada papir hale). Nelikvidnost i veliki broj sudskih parnica

koje su bile realizovane preko izvršenja na imovini „FOPA“, uslovila su prvo

uvođenje mera obezbeđenja na dan 24.07.2011. godine, a zatim otva-

ranje postupka stečaja 08.09.2011. godine rešenjem Privrednog suda u

Leskovcu.

Većinski vlasnik je godinu dana pred pokretanje stečaja, a nakon stupanja

na snagu novog Zakona o stečaju, pokušao da izvuče imovinu FOPA“

AD ugovorom o prenosu imovine radi izmirenja novčanih obaveza. Novi

menadžment „FOPA“ AD Vladičin Han je jula 2010. godine zaključio

ugovor o prenosu nepokretne i pokretne imovine u cilju izmirenja novčanih

obaveza prema matičnoj kompaniji, odnosno privrednom društvu Kupcu

„Interkomers Grup Plus“ iz Sofije.55 Prema Izveštaju o ekonomsko finan-

sijskom položaju stečajnog dužnika, zaključenje spornog ugovora i kasnije

zaključenje spornih aneksa izvršeno je pre otvaranja postupka stečaja u

periodu nesposobnosti za plaćanje stečajnog dužnika, i kako se namirenje

na osnovu njih odnosi samo na jednog poverioca, što uslovljava štetu

kod ostalih poverioca, ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka pobijanja

pravnih radnji u stečaju.56

5. Zaposlenost i produktivnost

U periodu nakon prvog kruga privatizacije, broj zaposlenih u „FOPA“ AD

kretao se od 850 u 1999. godini do 905 u 2000. godini. Prema broju

zaposlenih, „FOPA“ AD je bilo jedan od najznačajnijih poslodavaca u op-

štini Vladičin Han. Nakon 2000. godine, zaposlenost postepeno opada,

tako da je „drugi“ krug privatizacije Društvo dočekalo sa jednom trećinom

zaposlenih manje u odnosu na 2000. godinu. Neposredno pred drugi

krug privatizacije, broj zaposlenih iznosio je 610. Pad broja zaposlenih se

nastavlja i u narednom periodu, tako da se u periodu od 2004. do 2009.

godine broj zaposlenih smanjio za 282 radnika. U 2010. godini Društvo

su napustila dodatna 203 radnika, dok se u 2011. godini, usled pokre-

tanja stečajnog postupka nad „FOPA“ AD, prosečan broj zaposlenih u

Društvu, tada stečajnom dužniku, sveo prvo na 8, a zatim na samo 3

Ilustracija 7 Prosečan broj zaposlenih „FOPA“ AD Vladičin Han po godinama u periodu od 2004. do 2013. godine

1000

800

600

400

200

02007200620052004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

776Stečaj Društva


722 685 610 558 494291

8 3 3




zaposlena neophodna radi vođenja stečajnog postupka.

Iako je u celokupnom posmatranom periodu „FOPA“ AD poslovalo u

većinskom privatnom vlasništvu, država je u cilju rešavanja socijalnog

problema „povezala staž“ zaposlenima. Povezivanje radnog staža pred-

stavlja indirektnu subvenciju čiji su korisnici zaposleni u subjektima pri-

vatizacije ili kao u slučaju „FOPA” neuspešno privatizovanim privrednim

društvima. Za potrebe „povezivanja staža“ za 740 radnika „FOPA“, Vlada

Republike Srbije je Zaključkom omogućila da se neizmirene obaveze

za doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih u periodu

od 2004 do 2010. godine izvrši povezivanje staža. Iznos predviđen Za-

ključkom Vlade namenjen radnicima „FOPA“ bio je 139,4 miliona RSD ili

oko 1,3 miliona EUR.57 Time je zapravo država umesto da insistira na

redovnom izmirenju obaveza, dopustila Društvu da akumulira obaveze i

to duže od šest godina, a zatim je sama te obaveze izmirila iz budžeta.

Takođe, „povezivanje staža“ stvara jak podsticaj zaposlenima da i pored

neisplaćenih zarada ostaju u privrednim društvima koja nisu privatizovana

ili u kojima je privatizacija neuspešna, jer im ostanak omogućava ostva-

rivanje prava na penziju i pored toga što poslodavac nije uplaćivao do-

prinose. Ova činjenica predstavlja dobar pokazatelj mekog budžetskog

57) Povezivanje staža izvršeno je zaključivanjem ugovora o zaduživanju radi povezivanja staža na teret sredstava planiranih u budžetu za 2011. godinu u okviru razdela 17 Ministarstva finansija, funkcija 90 – socijalna zaštita neklasifikovana na drugom mestu. Zaključak Vlade dostupan je na http://www.trezor.gov.rs/uploads/file/poveziva-nje%20staza/Zakljucak%20Vlade%20o%20povezivanju%20staza%20od%2021.aprila%202011.pdf (posećeno 20. jula 2014).58) Tehnički posmatrano, deo transfera penzijskom fondu koji su namenjeni za isplatu tekućih penzija, proglašava se uplatom budžeta radi povezivanje radnog staža radnika kojima preduzeća nisu uplaćivala doprinose u prethodnom periodu. Iako u tekućoj godini ne dolazi do povećanja budžetskih rashoda, ovom operacijom se pove-cavaju implicitne obaveze države po osnovu buducih penzija. „Broj godina radnog staža direktno je proporcionalan početnom iznosu penzija, pa se uplatom radnog staža povećavaju obaveze države prema radnicima – budućim penzionerima. Stoga fraza „povezivanje radnog staža“ predstavlja eufemizam za povećanje implicitnog duga države prema buducim penzionerima.“ V. detaljnije M. Arsić, „Reforme društvenih i državnih preduzeća“, Kvartalni monitor Br. 28, januar–mart 2012.59) Više o tome videti u studiji slučaja koja se odnosi na privatizaciju DP „Dušan Petronijević“, odnosno Duropack d.o.o.

ograničenja u kojem se odigravala privatizacija u Srbiji.58

Prihodi od prodaje po zaposlenom „FOPA“ AD u periodu od 2004. do

2007. godine iznosila je između 7 i 5 hiljada EUR, da bi se nakon priva-

tizacije zadržali na nivou od 5 hiljada EUR, a zatim se smanjili na samo

2 hiljade EUR. U 2011. godini usled uvođenja stečajnog postupka nad

Društvom i konsekventno tome značajnom smanjenju broja zaposlenih,

kod posmatranog indikatora beleži se vrednost koja je znatno veća od

proseka perioda, te je tu godinu potrebno zanemariti.

Društvo je i pre i nakon privatizacije imalo višestruko manji nivo produktiv-

nosti mereno bruto dodatnom vrednošću po zaposlenom u odnosu na

privredna društva iz iste delatnosti. Prema finansijskim izveštajima „FOPA“

je u periodu pre drugog kruga privatizacije, odnosno u periodu od 2004.

do 2007. godine, beležila u proseku pozitivnu bruto dodatnu vrednost od

1,8 milion EUR. Nakon izvršenog drugog kruga privatizacije i značajno loši-

jih rezultata iz poslovanja Društva na poslovnom nivou nastalih kao rezultat

učestalih štrajkova i obustava proizvodnje, „FOPA“ AD beleži negativne

vrednosti posmatranog indikatora. BDV po zaposlenom bila je višestruko

niža između 3 i 2 hiljade EUR, u odnosu na druga privredna društva iz iste

delatnosti gde se ona u proseku kretala oko 20 hiljada EUR.59

Ilustracija 8 Prihodi od prodaje po zaposlenom i prihodi od prodaje „FOPA“ AD Vladičin Han u periodu od 2004. do 2013. godine

Prihodi od prodaje po zaposlenom (000 EUR) Prihodi od prodaje (000 EUR) - (desna Y osa)


60 6,000

40 4,000

20 2,000

0 0

Privatizacija društvaStečaj društva

2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

7 6 5 5 5 2 2

50

0 0

45

Ilustracija 9 Bruto dodata vrednost (BDV) i BDV po zaposlenom „u periodu od 2004. do 2013. godine

Bruto dodata vrednost (000 EUR) Bruto dodata vrednost po zaposlenom (000 EUR) - (desna Y osa)Izvor: Kalkulacije autora

3.000

2.000

1.000

0

-1.000

-2.000

5

0

-5

-10

-15

-20

2004. 2005. 2006. 2007.2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

1,783 1,674 1,511

-1,224-567

-168

11 0

2,237Privatizacija društva

-129

Stečaj društva

Ilustracija 10 Stepen zaduženosti „FOPA“ AD Vladičin Han na dan 31. decembar u periodu od 2004. do 2006. godine

Sopstveni kapital (000 EUR)Pozajmljeni izvori finansiranja (000 EUR)Racio ukupne zaduženosti - (desna Y osa)


6.000 0.50.5

0.50.50.50.50.50.5

5.0004.0003.0002.0001.000

02004. 2005. 2006.

4,377 4,161 4,040 4,310 4,3764,881

0.5

0.5

0.5


U periodu pre drugog kruga privatizacije, odnosno u periodu od kraja 2004.

do kraja 2007. godine, ukupna zaduženost Preduzeća bila je na relativno

stabilnom nivou od 0,5. U strukturi ukupnih obaveza Društva u periodu od

kraja 2004. do kraja 2006. godine, dugoročne obaveze imaju prosečno

učešće u ukupnoj pasivi od 30%, a kratkoročne obaveze prosečan udeo

od 21%. U strukturi kratkoročnih obaveza u analiziranom periodu obaveze

iz poslovanja su imale prosečan udeo od 46,3%, ostale kratkoročne oba-

veze 33,9% i kratkoročne finansijske obaveze prosečan udeo od 10,8%.

Nakon izvršenog drugog kruga privatizacije, beleži se rast ukupne zadu-

ženosti do nivoa kada se celokupno poslovanje „FOPA“ AD Vladičin Han

Ilustracija 11 Stepen zaduženosti „FOPA“ AD Vladičin Han na dan 31. decembar u periodu od 2007. do 2013. godine

Sopstveni kapital Pozajmljeni izvori finansiranja (000 EUR)Racio ukupne zaduženosti - (desna Y osa)


6.000Privatizacija društva Stečaj društva

1.5

4.000 1.0

2.000 0.5

0 0.02007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

4,356

1,439239

0 0 0 0

0.6 0.81.0

1.0 1.0 1.01.0



finansiralo iz pozajmljenih izvora. Nakon 2007. godine, ukupne obaveze

Društva su se u potpunosti odnosile na kratkoročne obaveze. U periodu

od kraja 2007. do kraja 2010. godine zabeleženo je značajno smanje-

nje vrednosti sopstvenog kapitala Društva. Osnovni razlog iza smanjenja

vrednosti sopstvenog kapitala Društva bilo je iskazivanje tekućih gubitaka i

gubitaka iz prethodnih godina. Od 2010. godine, „FOPA“ AD počela je da

iskazuje gubitak iznad visine kapitala i to 767 hiljada EUR na kraju 2010,

1,1 milion EUR na kraju 2011, 1 milion EUR na kraju 2012. godine i 1,1

milion EUR na kraju 2013. godine.


Vladičin Han je opština na jugu Srbije sa oko 20.587 stanovnika prema

proceni iz 2012. godine i spada u jednu od najnerazvijenijih opština sa

prosečnom zaradom od 29.984 dinara. Ukupan broj nezaposlenih u

opštini (3.883) veći je od broja zaposlenih (3.052), dok je stopa neza-

poslenosti u 2012. godini iznosila čak 56%. Sa gašenjem privatizovanih

preduzeća, opština ima samo jedno privredno društvo srednje veličine i

nijedno veliko privredno društvo. Od 11 subjekata privatizacije sa teritorije

opštine Vladičin Han 7 je privatizovano javnom aukcijom a 1 metodom

javnog tendera. Preostali ili nisu privatizovani ili su poput „FOPA“ bili pred-

met privatizacije prema starom zakonu, tako da se nisu nalazili u portfoliju

Agencije za privatizaciju. Čak 6 preduzeća se nalazilo u stečaju, od kojih

je jedno i „Delišes“ čiji je postupak restrukturiranja obustavljen u 2013.

godini. Kod 3 privatizovana preduzeća ugovor je raskinut.

Fiskalna autonomija opštine Vladičin Han je mala – učešće nenamenskih

transfera u ukupnim tekućim prihodima iznosi 45%, dok je opterećenje pri-

vatnog sektora lokalnim nametima u 2012. godini (aproksimirano pozicijom

716100 Drugi porezi koje isključivo plaćaju preduzeća, odnosno preduzet-

nici odnosno prikupljene komunalne takse na firmu) činilo 2,4% ukupnih

tekućih prihoda, što čini da se opština Vladičin Han nalazi u grupi opština

koja donekle supstituišu druge izvore nametima privatnom sektoru.

Obaveze preduzeća prema lokalnoj samoupravi

S obzirom da je FOPA“ AD u stečaju, sa svega tri zaposlena radnika i

nekoliko uzastopnih godina poslovanja sa gubitkom, „FOPA“ je izgubila

značaj koji je imala za lokalnu zajednicu. Interes lokalne samouprave i gra-

vitirajućeg stanovništva je da se imovina kojom Društvo raspolaže u proce-

su stečaja aktivira i na taj način omogući upošljavanje radnika.

Efekat po izvorne prihode lSu

Od 2008. godine, „FOPA“ AD nije izvršilo nijednu uplatu za izvorne prihode

koji pripadaju budžetu lokalne samouprave. Istovremeno, u tom periodu

utvrđena je poreska obaveza za navedene izvorne prihode u iznosu od

7,56. miliona RSD. Međutim, dug sa pripadajućim kamatama na dan

31.12.2013. godine iznosi čak 13,75 miliona RSD.

Da je „FOPA“ AD funkcionisalo i uplaćivalo poreski utvrđene obaveze, nje-

gov značaj u strukturi privrede Vladičinog Hana bi bio veliki. U periodu

2008-2011. godine bi to učešće iznosilo od 4,3% do čak 5,7%. Drugim

rečima, ovo bi Društvo bilo jedno od 20, odnosno 25 onih koji fiskalno

doprinose budžetu opštine. Ovo je najbolja ilustracija efekata privatizacije

ovog Društva na budžet opštine Vladičin Han.

Efekat po ustupljene prihode lokalne samouprave

U tabeli je prikazano zbirno učešće uplaćenih poreza na zarade i ostalih

ustupljenih prihoda od strane „FOPA“ AD u odnosu na ukupno ostva-

rene ustupljene prihode opštine Vladičin Han u posmatranom periodu.

Iz tabele se vidi da iz godine u godinu pada fiskalni doprinos, jer se

Tabela 4 Učešće „FOPA“ AD u ukupnim izvornim prihodima grada Kruševca

OPIS 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Izvorni prihodi 31.327.470 22.852.711 46.727.095 36.030.960 62.802.054 75.054.325

FOPA– uplate / / / / / /

FOPA– utvrđene obaveze 1.369.830 1.159.016 2.009.107 2.051.828 512.722 455.416

Učešće uplata u izvornim prihodima / / / / / /

Moguće učešće u izvornim prihodima 4,38% 5,08% 4,30% 5,7% 0,8% 0,6%


47

Tabela 5 Učešće „FOPA“ AD u ukupnim ustupljenim prihodima opštine Vladičin Han

OPIS 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Ustupljeni prihodi – ostvarenje (RSD) 71.832.955 66.839.583 66.994.241 89.906.971 144.655.587 131.804.364

„FOPA“ u stečaju uplate (RSD) 1.390.567 357.344* 178.153* 5.617* / /

Učešće u ustupljenim prihodima (%) 1,94% 0,54% 0,27% 0,01% / /

*Naplaćeno blokadom Poreske uprave Republike Srbije; Izvor: Odeljenje za finansije Opštine Vladičin Han

Tabela 6 Obaveza „FOPA“ AD prema komunalnim preduzećima

KOMUNALNA PREDUZEĆA2008 2009 2010 2011

duguje potražuje duguje potražuje duguje potražuje duguje potražuje

JP VODOVOD* VLADIČIN HAN (voda i kanalizacija)

/ / / / / / / /

PORR-WERNER& WEBER (iznošenje smeća)

276.161**

UKUPNO / / / / / / / /

KOMUNALNA PREDUZEĆA2012 2013 UKUPNO

duguje potražuje duguje potražuje duguje potražuje

JP VODOVOD* VLADIČIN HAN (voda i kanalizacija)

/ / / / / /


/ / / / / /

* Društvo koristi sopstveni vodozahvat, poseduje svoje bunare i ne duguje po bilo kom osnovu za korišćenje i zahvatanje pitke i tehničke vode.**Od 2008. godine za dugovanje prema PORR-WERNER&WEBER vodi se sudski spor.

smanjuje učešće uplaćenih i prinudno naplaćenih ustupljenih prihoda u

ukupno ostvarenim ustupljenim prihodima opštine. Čak je učešće Druš-

tva u posmatranom šestogodišnjem periodu sa respektivnih 1,94% u

2008. godini, palo na zanemarljivih 0,01% ili na 5.617 RSD u 2011.

godini, dok u 2012. i 2013. godini, u vreme trajanja stečajnog postup-

ka, nije bilo uplata.


„FOPA“ AD poseduje sopstvene vodozahvate i nema neizmirenih obaveza

prema lokalnom javnom preduzeću JKP „Vodovod“. Istovremeno, Društvo

se od 2008. godine se nalazi u sudskom sporu sa „Porr-Werner&Weber“

koje je nadležno za iznošenje smeća. Iz tabele se vidi da nije bilo uplata

komunalnim preduzećima u posmatranom periodu.

8. What If analiza

U sklopu „What if” analize urađena je projekcija pretpostavljenih kretanja

vrednosti pojedinih pozicija bilansa uspeha „FOPA“ AD Vladičin Han u cilju

ilustracije i kvantifikacije efekata jednog od mogućih alternativnih pozitivnih

ishoda procesa privatizacije „FOPA“ AD Vladičin Han. Zbog ograničene

dostupnosti raspoloživih podataka i namere da se što je moguće vernije

prikaže jedan od mogućih alternativnih scenarija privatizacije „FOPA“ AD

Vladičin Han, kod kvantifikacije ovog scenarija obuhvaćeno je pretpostav-

ljeno poslovanje Društva do rezultata na poslovnom nivou.

Kod projekcije pretpostavljenih vrednosti poslovnih prihoda, poslovnih ras-

hoda i poslovnog rezultata „FOPA“ AD Vladičin Han pošlo se od određenih

pretpostavki:



1) Osnovna pretpostavka je da alternativni kupac koji bi preuzeo većinsko

vlasništvo nad „FOPA“ AD Vladičin Han primenjivao sve aspekte politike

poslovanja koju je primenjivao kupac DPP „Dušan Petronijević“ („Duro-

pack“ d.o.o.), koje predstavlja primer uspešne privatizacije u delatnosti

proizvodnje talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona. Nisu

uzete u obzir specifičnosti poslovanja koje su karakteristične za „FOPA“ AD

Vladičin Han, već se polazi od pretpostavke da se specifičnosti poslovanja

DPP „Dušan Petronijević“ („Duropack“ d.o.o.), odnose i na „FOPA“ AD

Vladičin Han. Takođe polazi se od pretpostavke da tržišne okolnosti koje

su pratile poslovanje DPP „Dušan Petronijević“ („Duropack“ d.o.o.) prate i

poslovanje „FOPA“ AD Vladičin Han.

2) Kao nulta godina kod projektovanja pretpostavljenih vrednosti poslovnih

prihoda, poslovnih rashoda i poslovnog rezultata uzeta je godina u kojoj

je izvršena privatizacija „FOPA“ AD Vladičin Han, odnosno 2007. godina.

3) Kao osnova za projekcije kretanja pretpostavljenih vrednosti poslovnih

prihoda i rashoda „FOPA“ AD Vladičin Han uzete su promene vrednosti

poslovnih prihoda i rashoda koje su zabeležene u istorijskom poslovanju

DPP „Dušan Petronijević“ („Duropack“ d.o.o.), kao primera uspešne priva-

tizacije, za period od 2008. do 2013. godine.

4) Kao osnova kod projekcija pretpostavljenih vrednosti prihoda od proda-

je „FOPA“ AD Vladičin Han, korišićene su istorijske stope promena vred-

nosti prihoda od prodaje proizvoda i usluga „DPP „Dušan Petronijević“

(„Duropack“ d.o.o.) u periodu od 2008. do 2013. godine;

5) Kao osnova kod projekcija pretpostavljenih vrednosti: a) prihoda od

aktiviranja učinaka i robe, b) promene vrednosti zaliha učinaka i c) osta-

lih poslovnih prihoda korišćeno je istorijsko učešće pomenutih kategorija

prihoda u prihodima od prodaje DPP „Dušan Petronijević“ („Duropack“

d.o.o.) u periodu od 2008. do 2013. godine;

6) Kao osnova kod projekcija pretpostavljenih vrednosti troškova u sklopu

poslovnih rashoda i to: a) nabavne vrednosti prodate robe, b) troškova

materijala, c) troškova zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda i č)

ostalih poslovnih rashoda korišćeno je istorijsko učešće pomenutih troš-

kova u prihodima od prodaje DPP „Dušan Petronijević“ („Duropack“ d.o.o.)

u periodu od 2008. do 2013. godine.

7) Usled nedostataka odgovarajućih podataka urađena je aproksimacija

kretanja vrednosti troškova amortizacije i rezervisanja. Kod aproksimacije

troškova amortizacije i rezervisanja korišećene su istorijske stope prome-

na vrednosti troškova amortizacije i rezervisanja DPP „Dušan Petronijević“

(„Duropack“ d.o.o.) u periodu od 2008. do 2013. godine.

8) Kako je u 2008. godini, godinu dana nakon izvršenog drugog kruga priva-

tizacije „FOPA“ AD Vladičin Han, ustanovljeno da postoji značajno smanjenje

vrednosti zaliha, pomenuto smanjenje vrednosti zaliha u ukupnom iznosu od

1,1 milion EUR uzeto je u obzir prilikom projektovanja pretpostavljenih vred-

nosti poslovnih prihoda „FOPA“ AD za period od 2008. do 2013. godine.

Rezultati efekata jednog od mogućih alternativnih scenarija privatizacije

na poslovanje „FOPA“ AD Vladičin Han, dati su u narednoj ilustraciji. Kao

osnovni zaključak izvršenih projekcija jednog od mogućih alternativnih is-

hoda privatizacije nameće se da bi u tom slučaju „FOPA“ AD Vladičin Han

Ilustracija 12 Alternativni scenario uspešne privatizacije „FOPA“ AD Vladičin Han – pregled projektovanog i stvarnog rezultata na poslovnom nivou u periodu od 2008. do 2013. godine u 000 evra

Projektovani rezultat na poslovnom nivouProsečno ostvareni poslovni rezultat u okviru delatnosti Proizvodnja talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartonaStvarni poslovni rezultat “FOPA” AD Vladičin Han


1000

2009. 2011. 2012. 2013.

5000

-500-1000-1500-2000-2500-3000-3500

2010.2008.

49

ostvarivalo znatno bolje rezultate na poslovnom nivou. Na osnovu projek-

cija pretpostavljenih vrednosti rezultata na poslovnom nivou, „FOPA“ AD

Vladičin Han bi zabeležio dobit na poslovnom nivou iznad proseka u okviru

delatnosti proizvodnja metalnih konstrukcija i delova konstrukcija u svim

posmatranim godinama, izuzev u početnoj 2008. godini usled značajnog

smanjenja vrednosti zaliha.

Na osnovu poređenja projektovanog i stvarnog poslovnog rezultata, pre-

ma navedenim pretpostavkama, neuspela privatizacija „FOPA“ AD Vladičin

Han je kumulativno posmatrano izraženo u tekućim vrednostima stvorila za

7,3 miliona EUR gori rezultat na poslovnom nivou u odnosu na korišćeni

primer alternativnog scenarija uspešne privatizacije za period od 2008. do

2013. godine.

Tabela 7 Projektovane pretpostavljene vrednosti poslovnih prihoda, rashoda i poslovnog rezultata „FOPA“ AD Vladičin Han u periodu od 2008. do 2013. godine (u 000 EUR)

Godine 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Projektovani poslovni prihodi 2.544 3.371 3.796 4.695 4.810 5.397

Prihodi od prodaje 3.550 3.361 3.775 4.675 4.796 5.387

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 15 11 8 0 0 0

Povećanje vrednosti zaliha učinaka 58 62 68 73 85 74

Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 1.080 64 55 54 70 63

Ostali poslovni prihodi 0 0 0 1 0 0

Projektovani poslovni rashodi 3.296 2.921 3.646 4.341 4.312 4.898

Nabavna vrednost prodate robe 119 144 62 38 30 106

Troškovi materijala 2.266 1.817 2.584 3.096 3.058 3.426

Troškovi zarada zaposlenih 517 527 546 695 719 798

Troškovi amortizacije i rezervisanja 127 116 117 139 121 124

Ostali poslovni rashodi 266 317 338 373 384 444

Projektovani poslovni rezultat -752 450 150 354 498 499

Stvarni poslovni rezultat „FOPA“ AD Vladičin Han -3.323 -1.916 -648 -221 -9 -20

Prosečno ostvareni poslovni rezultat kod delatnosti Proizvodnje tala-sastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona

110 106 93 82 117 85



PRIvATIZACIJA u RudARSTvu


U ovom delu razmatramo studije slučaja privatizacije DP

„Rudnik“ iz Rudnika i DP „Suva Ruda“ iz Raške. Privredna

društva su izabrana nakon analize subjekata privatizacije

čija je pretežna delatnost eksploatacija ruda, ostalih crnih,

obojenih, plemenitih i drugih metala. Prvo privredno društvo

nakon privatizacije uspešno posluje, dok drugo i pored toga što je stečajni

postupak okončan prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica nikada

nije obnovilo proizvodnju i ponovo se nalazi na rubu stečajnog postupka.

Imajući u vidu izrazito procikličan karakter sektora, recesioni trendovi u

svetu veoma brzo se reflektuju na sektor mineralnih sirovina i rudarstva pre

svega kroz pad cena mineralnih sirovina na svetskim tržištima. Upravo je

pad cena metala na svetskom tržištu, uz smanjenje fizičkog obima proi-

zvodnje, bio razlog zbog kojeg je DP „Rudnik“ beležio značajno smanjenje

prihoda od prodaje u periodu koji je prethodio privatizaciji i doveo Predu-

zeće u finansijske poteškoće. Tedencija smanjenja poslovnih aktivnosti DP

„Rudnik“ kulminirala je jula 2003. godine, kada je preduzeće obustavilo

proizvodnju usled blokade računa i bilo na rubu stečaja. Preduzeće na-

stavlja poslovanje preko trgovinskog zastupnika i ponovo pokreće proi-

zvodnju sredinom novembra 2003. godine. Pre privatizacije DP „Rudnik“ je

zadnji put zabeležilo pozitivan neto dobit 1999. godine, dok su kumulativni

gubici u periodu od 2000. do 2004. godine premašili iznos od 3 miliona

EUR. Loši poslovni rezultati za posledicu su imali značajno povećanje za-

duženosti u periodu koji je prethodio privatizaciji kada se Preduzeće goto-

vo u potpunosti finansiralo iz pozajmljenih izvora finansiranja.

DP „Rudnik“ je privatizovano 23. septembra 2004. godine metodom javne

aukcije. Po sprovedenoj privatizaciji Preduzeće je bitno poboljšalo svoje

poslovanje. Kupac, „Contango“ d.o.o, osnovan je sa namerom da se kao

osnovnom delatnošću bavi trgovinom metalima i njihovim koncentratima,

kao i finalnim proizvodima metalskog sektora. Kupac je u osnovna sred-

stva od trenutka kada je postao vlasnik do kraja 2013. godine uložio uku-

pno 5,4 miliona EUR. Nakon privatizacije prihodi od prodaje „Rudnik“ AD

rastu uz oscilacije uslovljene kretanjem cena obojenih metala na svetskom

tržištu. Samo godinu dana nakon privatizacije „Rudnik“-a prvi put nakon

pet godina Preduzeće ostvaruje dobit na poslovnom nivou.

Privatizacija privrednog društva „Rudnik“ predstavljala je tipičan primer ne-

potpune informisanosti kupaca o stanju subjekta privatizacije, što je bio

jedan od značajnih problema u sprovođenju privatizacije. Prvo, nad su-

bjektom privatizacije bio pokrenut stečajni postupak, a da to kupcu niko

u toku samog postupka privatizacije nije jasno predočio, tako da je kupac

bio primoran da izuzetno brzo reaguje kako bi sprečili izvršenje na imovini

subjekta privatizacije. Drugo, usled velikog vremenskog razmaka između

momenta kada su obaveze DP „Rudnika“ evidentirane i momenta priva-

tizacije, kupac je zatekao značajne obaveze koje nisu bile obuhvaćene

dokumentacijom o „Rudniku“ koju su dobili u postupku privatizacije.

Kupac, nakon što je stekao 70% vlasništva na kapitalom „Rudnika“ uve-

ćava svoje učešće prvo vršeći konverziju duga u vlasničke udele a za-

tim i preuzima akcije manjinskih akcionara, da bi konačno januara 2012.

godine postao jedini akcionar, nakon čega „Rudnik“ iz forme otvorenog

akcionarskog društva prelazi u društvo sa ograničenom odgovornošću.

Stav prema privatizaciji kako menadžmenta tako i radnika bio je pozitivan,

tako da kupac od momenta privatizacije nije imao značajne probleme sa

zaposlenima. Preduzeće je promenilo strukturu zaposlenih, ali je zadržalo

približno isti broj zaposlenih u odnosu na period pre privatizacije. Po tome

„Rudnik“ odudara od velike većine uspešnih privatizacija, što je izuzetno

redak slučaj. Zadržavanje broja zaposlenih i rast prosečnih zarada, čini da

„Rudnik“ d.o.o. daje značajan doprinos finansiranju lokalne samouprave.

Ukupno uplaćeni porezi na zarade i porezi po osnovu ugovora o delu

opštini Gornji Milanovac od strane „Rudnik“ d.o.o. u periodu od 2004. do

2013. godine iznosili su 193,6 miliona RSD, a samo u poslednje tri godine

nakon promena okvira finansiranja lokalne samouprave ustupljeni prihodi

po tom osnovu iznosili su oko 90 miliona RSD (oko 800,000 EUR).

Kao i u slučaju „Rudnika“, period pre privatizacije D.P. „Suva ruda“ bio je

obeležen padom poslovnih aktivnosti i lošom finansijskom pozicijom Predu-

zeća. Kriza u poslovanju u kojoj se Preduzeće nalazilo kulminirala je tokom

avgusta 2002. godine, kada D.P. „Suva ruda“ obustavlja proizvodnju usled

izražene krize likvidosti i narušenog finansijskog položaja, od koje se suštinski

nikada nije oporavila. Pre izvršene privatizacije, u periodu od 2004. do 2007.

godine, poslovni prihodi D.P „Suva ruda“ bili su u proseku manji od 10 hiljada

EUR, a preduzeće je konstantno beležilo gubitak na poslovnom nivou.

Kako se obaveze prema radnicima nisu izmirile, zaposleni tokom 2005.

godine podnose tužbu radi naknade neizmirenih zarada i doprinosa. Zbog

donošenja odluke o restrukturiranju jedan dan pre zakazane licitacije za

prodaju imovine D.P „Suva ruda“, pomenuta licitacija imovine nije spro-

vedena. Odluka o restrukturiranju nije doneta planski, niti je postojala

mogućnost da se Preduzeće restrukturira na način predviđen Zakonom

o privatizaciji. Ipak, odluka je omogućila samo na kratko zaštitu predu-

zeća od izvršenja, odnosno stečaja. Fond za razvoj podnosi predlog za

pokretanje stečajnog postupka nad Preduzećem, iako je preduzeće bilo

zaštićeno odlukom o restrukturiranju. Privredni sud ipak odlučuje da otvori

stečajni postupak.

Ni za „Suvu Rudu“ nije postojao izražen interes investitora. U stečajnom po-

stupku stečajni dužnik je tek iz četvrtog puta prodat kao pravno lice „Koncernu

53Privatizacija u rudarstvu

Farmakom MB“ Šabac koje je u tom trenutku bilo većinski vlasnik nekoliko

rudnika olova, cinka i antimona. Kupac je više puta najavljivao pokretanje pro-

izvodnje u rudniku „Suva ruda“, ali je tu odluku vremenom sve više odlago.

Sredstva za početak proizvodnje obezbeđena su tokom 2011. godine, kada

je Međunarodna finansijska korporacija (IFC) odobrila kupcu (matičnom pre-

duzeću) kredit od 40 miliona EUR i dodatno još jednu kreditnu liniju od 80

miliona EUR posredstvom poslovnih banaka. Iako su postojale česte najave

da će se investirati u neophodna sredstva za otpočinjanje proizvodnje, do

toga suštinski nije došlo, odnosno rudnik nije počeo da radi.

Narušena pozicija likvidnosti „Koncern Farmakom MB – Rudnik Suva ruda“

d.o.o, je posledica toga što Društvo od 2008. godine nikada nije pokrenulo

proizvodnju, pa se i nije bavilo svojom osnovnom delatnošću. U međuvre-

menu kupac rudnika dolazi u finansijske poteškoće usled visokog nivoa za-

duženosti, koje posle višemesečnih neuspešnih pregovora sa poveriocima

rezultiraju pokretanjem stečajnog postupka septembra 2014. godine. Zani-

mljivo je da je kupac značajno uvećao vrednost ukupne poslovne imovine

i kapitala Društva na kraju 2012. godine, novom procenom fer vrednosti

rudnog blaga u vlasništvu, ali se ovlašćeni revizor uzdržao od davanja mišlje-

nja o verodostojnosti finansijskih izveštaja za 2012. godinu, između ostalog

usled neslaganja sa vrednovanjem imovine. Budućnost „Suve Rude“ je re-

lativno neizvesna, posebno imajući u vidu da je matično društvo u stečaju,

kao i da je ono koristilo 100% udela u privrednom društvu kao zalogu.

Privatizacijom DP „Rudnik“ ostvareni su svi ključni ciljevi. Privatizacija

„Rudnika“je povećala efikasnost poslovanja, došlo je do investiranja u

opremu, kao i transfera znanja. Takođe, „Rudnik“ d.o.o. danas redovno

izmiruje svoje obaveze kako prema republičkom, tako i prema lokalnom

nivou. S druge strane, privatizacijom DP „Suva Ruda,“ odnosno proda-

jom stečajnog dužnika kao pravnog lica, ostvaren je samo delimično cilj

Ciljevi privatizacije Rudnik Suva Ruda




Povećanje javnih (republičkih ilokalnih) prihoda + +/-


jednokratnog povećanja javnih prihoda usled relativno visoke cene ostva-

rene prodajom stečajnog dužnika.

U tom kontekstu, privatizacija „Suve Rude“ nije omogućila efikasniju upo-

trebu resursa, ali barem nije došlo do akumuliranja gubitaka. Ključni gubitak

je propuštena korist usled odsustva investicija i nepokretanja proizvodnje,

(pod pretpostavkom da bi ona bila profitabilna). S obzirom da „Suva Ruda“

nije ni pokrenula proizvodnju, rezultati koji bi se dobili analizom alternativnog

scenarija, odnosno „what if“ analizom ne bi bili reprezentativni, pa iz tog

razloga pomenuta analiza u ovoj studiji slučaja nije ni urađena. Do istog za-

ključka se dolazi i kod procena uticaja privatizacije „Suve Rude“ na prihode

lokalne samouprave.1

S obzirom na relativni značaj „Suve Rude“ za opštinu Raška, dalje prolongi-

ranje investiranja i započinjanja negativno će se odraziti na fiskalnu poziciju

opštine. Raška je jedna od lokalnih samouprava sa visokim učešćem ra-

skinutih privatizacija. U opština Raška pored „Suve Rude“ koja je prodata u

stečaju, privatizovano je još 10 preduzeća metodom javne aukcije. Čak 6

privatizacija je raskinuto, od čega je za 5 preduzeća bio otvoren postupak,

pri čemu su neka od tih preduzeća ponovo prodata u stečaju. Dva predu-

zeća nisu privatizovana i još uvek su u portfelju Agencije za privatizaciju.

Stopa nezaposlenosti u 2012. godini iznosila je 43,5%. Gornji Milanovac

ima znatno bolji procenta uspešnosti privatizacija, jer su od 10 privatizovanih

preduzeća (9 aukcijom i 1 tenderom) samo tri privatizacije raskinute.

StUDija SlUČaja rUDnik DOO GOrnji milanOVac

1. Osnovne informacije o preduzeću „Rudnik“ doo Gornji Milanovac

Polimetalično ležište rudnik “Rudnik” i rudarska varošica Rudnik, nalaze

se u centralnom delu Srbije, dok teritorijalno pripadaju opštini Gornji Mila-

novac. Polimetalično ležište „Rudnik” sastoji se iz velikog broja rudnih tela

koja zauzimaju prostor od oko 3 kilometra po dužini i preko 1,5 kilometra

po širini. U rudnom ležištu olovo, cink, bakar i srebro pojavljuju se kao glav-

ni metali.2 Ruda koja je bila predmet eksploatacije sadržala je u proseku

2,8% cinka, 3,12% olova, 0,43% bakra i 109 grama srebra po toni.3 Pre-

ma proceni iz 2003. godine rezerve polimetaličnih mineralnih sirovina izno-

sile su 672 hiljade tona. Posmatrano u odnosu na lokalna rudna ležišta,

1) U slučaju „Suve Rude“ nismo uspeli da prikupimo sve potrebne podatke, ali s obzirom da preduzeće gotovo da nije ni poslovalo, pretpostavljamo da su apsolutni iznosi i relativno učešće Preduzeća u izvornim i ustupljenim prihodima neznatni.2) Pored osnovnih rudno ležište sadrži i prateće metale: bizmut, kadmijum, volfram, arsen, gvožđe, a registrovane su i manje količine zlata i platinska grupa elemenata (PGE)3) Program privatizacije DP „Rudnik“ Rudnik, januar 2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije


a posebno u odnosu na prosečne vrednosti ležišta na evropskom konti-

nentu, sadržaji metala u rudi u okviru rudnog ležišta na Rudniku su niski.4

Na Rudniku intezivno bavljenje rudarstvom počinje tek posle drugog svet-

skog rata. Društveno preduzeće „Rudnik“ (u daljem tekstu, Preduzeće,

Društvo ili „Rudnik“) osnovano je 1954. godine i do 1989. godine posluje

u sastavu rudarskog kombinata „Trepča“. Društvo se bavi vađenjem i pro-

izvodnjom rude i koncentrata olova, cinka i bakra. Poslednjih 20 godina

rudnik „Rudnik” za otkopavanje rudnih tela skoro isključivo primenjuje meto-

du frontalnog otkopavanja odozgo na dole sa otvorenim otkopima (komor-

no-stubna metoda).5 Ruda se kamionima transportuje do tzv. prihvatnog

bunkera na flotaciji, a zatim se usitnjava (drobi) i transportnim trakama preno-

si u mlinski bunker gde se dalje usitnjava i kao sitno samlevena ruda (pulpa)

uz dodatak reagenasa biva pripremljena za flotiranje. Proizvodi flotacije su

koncentrati koji se prodaju na tržištu i jalovina koja se skladišti na jalovištu.

Društvo je od osnivanja do danas prošlo kroz više statusnih i organizaci-

onih promena. Preduzeće je u periodu pre privatizacije imalo velikih pro-

blema sa likvidnošću, beležilo je gubitke i bilo je na ivici stečaja. Društvo

je privatizovano 23. septembra 2004. godine metodom javne aukcije.

Tabela 1 Osnovni podaci o „Rudnik“ d.o.o.

Skraćeni naziv: Rudnik d.o.o.


Sedište: Rudnik

Pretežna delatnost: Eksploatacija ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala (0729)



Broj zaposlenih na dan 31.12.2013.:

430

Godina privatizacije: 2004


Privredno društvo „Contango“ d.o.o. iz Beograda postalo je većinski vla-

snik Preduzeća na javnoj aukciji čime je postao prvi vlasnik prvog rudnika

sa podzemnom eksploatacijom u privatnoj svojini u Srbiji posle 1945 go-

dine. Januara 2012. godine, „Contango“ postaje jedini akcionar, a juna

2012. godine Društvo menja pravnu formu iz otvorenog akcionarskog

društva u društvo sa ograničenom odgovornošću.

2. Stanje pre privatizacije u društvenom preduzeću „Rudnik“

Nakon krize tokom devedesetih godina, kada je u jednom periodu Pre-

duzeće obustavilo proizvodnju u trajanju od tri godine, dolazi do kratkog

perioda oporavka. Međutim već nakon 2001. godine ponovo nastupa pe-

riod smanjenja fizičkog obima proizvodnje, pada prihoda i rasta gubitaka.6

Do značajnog pada prihoda od prodaje dolazi usled smanjenog fizičkog

obima proizvodnje i pada cena metala na svetskom tržištu. Samo tokom

2002. godine, fizički obima proizvodnje koncentrata cinka, olova i bakra

smanjen je za 18%, dok je pad prosečnih cena na svetskom tržištu cinka

iznosio 12,2%, olova 5,1% i bakra 1,3%7. Kao rezultat ovih poremećaja na

4) Intervju sa predstavnicima „Contango“ d.o.o. Beograd5) Prema navodima Društva u proteklih šezdeset godina tom metodom otkopano je preko 70% od ukupno otkopane količine rude iz ležišta ”Rudnik”.6) Društveno preduzeće „Rudnik“ u ranim devedestim posluje znatno lošije u odnosu na osamdesete godina prošlog veka. Krajem devedesetih godina pojavile su se prve naznake oporavka poslovanja, ali je on bio kratkotrajan, i već nakon 2001. godine nastupa period značajnog smanjenja fizičkog obima proizvodnje, pada prihoda i rasta gubitaka.U 2001. godini, kao poslednjoj godini oporavka, u periodu pre privatizacije rast fizičkog obima proizvodnje iznosio je 12,4%. Te godine „Rudnik“ je u značajnoj meri povećao prihode od prodaje izražene u EUR i to za 174,0%, pre svega usled rasta prodaje sirovina domaćem kupcu RTB Bor (odnosno delu RTB Topionici i rafinaciji). Preduzeće je zabeležilo i rast vrednosti prihoda od prodaje na inostranim tržištima od 147,9%, uprkos značajnom padu prosečnih cena bakra i cinka na svetskom tržištu od 12,9% i 21,4% respektivno. 7) Promena cena obojenih metala na svetskom tržištu u studiji slučaja prikazana je na osnovu podataka Međunarodnog monetarnog fonda. Baza je dostupna na http://www.imf.org/external/np/res/commod/index.aspx.

55

Tabela 2 Fizički obim proizvodnje DP „Rudnika“ u periodu od 2001. godine do 2004. godine (u tonama)

Proizvod 2001 2002 2003 2004

Koncentrat cinka 5.581 4.690 2.490 3.205

Koncentrat olova 3.561 3.247 1.855 1.935

Koncentrat bakra 2.006 1.208 415 459

Ukupno 11.148 9.145 4.760 5.599

Izvor: Program privatizacije DP „Rudnik“ Rudnik, januar 2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije i „Contango“ d.o.o. Beograd

8) Znatno izraženiji pad vrednosti prihoda od prodaje od 24,1% u 2002. godini zabeležen je na inostranim tržištima u poređenju sa padom prodaje od 7,6% na domaćem tržištu. Sličan trend je nastavljen i tokom 2003. godine kada su prihodi od prodaje, uprkos rastu prosečnih cena metala na svetskom tržištu, na godišnjem nivou bili manji za 68,8%. Ibid.9) Izveštaj o kontroli Agencija za privatizaciju Republike Srbije od 22.09.2006. godine i iIntervju sa predstavnicima „Contango“ d.o.o. Beograd.10) Izveštaj o kontroli Agencija za privatizaciju Republike Srbije od 25.03.2005. godine

tržištu prihodi od prodaje DP „Rudnika“ izraženi u EUR u 2002. godini na

godišnjem nivou bili su manji za 19,2%.8

Neposredno pre privatizacije navedene okolnosti dovele su Preduzeće na

rub bankrota. Kriza poslovanja kulminira jula 2003. godine, kada Preduze-

će obustavlja proizvodnju zbog blokade računa. Nakon nekoliko meseci

pauze, sredinom novembra 2003. godine Preduzeće usled blokade raču-

na nastavlja poslovanje preko trgovinskog zastupnika, i ponovo otpočinje

sa proizvodnjom.9 Obustavljanje proizvodnje i nastavka poslovanja preko

trgovinskog zastupnika do kraja 2003. godine, doprineli su padu prihoda

od prodaje u 2003. godini za 68,8%. U 2004. godini usled veće poslov-

ne aktivnosti Preduzeća (rasta fizičkog obima proizvodnje Preduzeća za

17,6%)10 i skoka cena metala na svetskom tržištu, (cinka za 34,3%, olova

za 93% i bakra za 73,3%), zabeležene su visoke stope rasta prihoda od

prodaje (70,5%). Ipak, ostvareni prihodi u 2004. godini iznosili su manje od

polovine ostvarenih prihoda iz 2001. godine.

DP „Rudnik“ je zadnji put zabeležilo pozitivan neto rezultat iz poslovanja

1999. godine u vrednosti od 115 hiljada EUR, da bi u svakoj sledećoj

godini beležilo gubitak, koji je 2004. godine dostigao iznos od 1,26 miliona

5.000 0

-200

-400

2001 2002 2003 2004

-600

-800

-1.000

-1.200

-1.400

200%

150%

100%

50%

0%

-50%-100%

2001 2002 2003 2004

4.000

3.000

2.000

1.000

0

Prihodi od prodaje (000 EUR)

Prihodi od prodaje na inostranom tržištu (000 EUR) Poslovni rezultat (000 EUR)

Neto rezultat (000 EUR)Prihodi od prodaje na domaćem tržištu (000 EUR)

Kretanje prihoda od prodaje (%) - (desna Y skala)



Izvor: Program privatizacije DP „Rudnik“ Rudnik, januar 2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije i Contango

4,130

2,895

1,235

3,337

174.0%

-19.2%

-68.8%

70.5%

-85

-248

-990

-431

-1.121 -1.261-1.095-986

2,196

1,142 1,041992

49 83

1,7751,692

Privatizacija u rudarstvu


EUR. U 2004. godini usled obnavljanja proizvodnje i značajnog rasta cena

metala na svetskom tržištu Preduzeće je ostvarilo nešto bolji rezultat, ali je

i dalje beležilo poslovni gubitak u iznosu od 986 hiljada EUR.11 S obzirom

na pad poslovne aktivnosti, došlo je do smanjenja i poslovnih rashoda i

poslovnih prihoda Preduzeća, ali je smanjenje poslovnih prihoda bilo izra-

ženije, što je dovelo do pomenutih gubitaka u periodu od 2000. do 2004.

godine. U okviru strukture poslovnih rashoda troškovi zarada i troškovi

materijala u analiziranom periodu činila su u proseku 65,1% ukupnih po-

slovnih rashoda Preduzeća.12

Kumulativni gubici u periodu od 2000. do 2004. godine iznosili su preko 3

miliona EUR. O veličini problema u poslovanju Preduzeća govori i podatak

da je negativan neto rezultat u periodu od 2001. do 2002. godine u prose-

ku činio 9,5% prihoda od prodaje Preduzeća, da bi na kraju 2003. godine

iznos neto gubitka bio veći od ostvarenih prihoda od prodaje Preduzeća

u istoj godini. 13

Loši poslovni rezultati doveli su do značajnog zaduženja Preduzeća. Kao

posledica većeg zaduživanja, u periodu od 2001. do 2004. godine, Druš-

tvo je beležilo značajan rast finansijskih rashoda (prosečan rast na godiš-

njem nivou iznosio je 53,6%).

DP „Rudnik“ je u periodu pre privatizacije od 2001. do 2003. godine bio

orijentisan na manji broj kupaca. Celokupnu proizvodnju koncentrata cinka

i olova prodavalo na inostranim tržištima, dok je proizvodnja koncentrata

bakra, izuzev u 2003. godini, bila namenjena domaćem tržištu, odnosno

u potpunosti „TIR“-u u Boru. Kupci koncentrata cinka i olova uglavnom su

bile kompanije iz Švajcarske koje su ovaj koncentrat prerađivale u topio-

nicama u Bugarskoj, a zatim tako dobijeni metal plasirali kao berzansku

robu. U prethodnom periodu koncentrati olova i cinka su prerađivani na

domaćem tržištu, odnosno u „Trepči“ i „Zorki Šabac“. Međutim pomenute

topionice u ovom periodu nisu radile ili su bile u značajnim finansijskim

problemima zbog kojih nisu bile u stanju da normalno posluju.14

DP „Rudnik“ je značajnija investiciona ulaganja u objekte imalo krajem

sedamdesetih i tokom osamdesetih godina prošlog veka. Krajem osam-

desetih godina prošlog veka došlo je do požara u flotaciji gde je izgorelo

čitavo postrojenje, ali je ubrzo nova i moderna flotacija počela da radi.

Poslednja ulaganja u opremu pre privatizacije realizovana su u periodu od

1999. do 2001. godine.

3. Privatizacija dP „Rudnik“

Predmet privatizacije bilo je 70% društvenog kapitala DP „Rudnik“. Ukupni

osnovni kapital DP „Rudnik“ na dan 30.06.2003. godine procenjen je na

454,9 miliona RSD ili 7,1 milion EUR, sa rasponom donje granične vred-

nosti od 364 miliona RSD ili 5,7 miliona EUR i gornje granične vrednosti od

546 miliona RSD ili 8,5 miliona EUR.15

Tabela 3 Procenjene vrednosti osnovnog kapitala na dan 31. decembar 2002. godine

Knjigovodstvena vrednost

Korigovana Knjigovodstvena vrednost

Osnovni kapital (000 EUR)

2.334 1.146

Izvor: Program privatizacije DP „Rudnik“ Rudnik, januar 2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije i „Contango“ d.o.o. Beograd

Kupac DP „Rudnik“-a je privredno društvo iz Beograda „Contango“ d.o.o.

osnovano septembra 2003. godine sa namerom da se kao osnovnom

delatnošću bavi trgovinom metalima i njihovim koncentratima, kao i final-

nim proizvodima metalskog sektora. Privredno društvo „Contango“ je na

aukciji 23.09.2004. godine na drugom nadmetanju kupilo većinski paket

akcija „Rudnika“. Preduzeće je prodato po početnoj ceni od 85,7 mili-

ona RSD ili oko 1,146 miliona EUR na drugom nadmetanju.16 Kupac je

iskoristio mogućnost datu zakonom i kao sredstvo plaćanja kupca bile

su nedospele obveznice stare devizne štednje. Pored toga kupac je do-

stavio bankarsku garanacija Komercijalne banke AD Beograd u iznosu od

11) Program privatizacije DP „Rudnik“ Rudnik, januar 2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije12) Značajnije učešće imali su ostali poslovni rashodi čiji udeo u ukupnim poslovnim rashodima u proseku iznosio 18%. (Program privatizacije DP „Rudnik“ Rudnik, januar 2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije)13) U 2004. godini usled obnavljanja proizvodnje i povoljnih tedencija na svetskom tržištu metala, udeo neto gubitka iz poslovanja u prihodima od prodaje Preduzeća je bio niži u odnosu na prethodnu godinu i iznosio je 71,0%. 14) Program privatizacije DP „Rudnik“ Rudnik, januar 2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije. Procenu vrednosti kapitala DP „Rudnik“ izvršena je od strane konsultantske kuće „Beoconex“ d.o.o. iz Beograda na dan 30.06.2003. godine.15) Ibid.16) Preračunato po srednjem kursu NBS na dan 28.06.2003. godine. Početna cena na prvoj aukciji je 20% od gornje granice raspona procenjene vrednosti kapitala, dok je u slučaju neuspeha prve aukcije na drugoj aukciji početna cena 20% od donje granice raspona procenjene vrednosti osnovnog kapitala.

57

17) Izveštaj o kontroli Agencija za privatizaciju Republike Srbije od 22.09.2006. godine18) Napomene uz finansijske izveštaje za 2013. godinu, Rudnik DOO19) Preračunato po srednjem kursu NBS na dan 28.06.2003. godine20) Ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije od 28.09.2004. godine21) Program privatizacije DP „Rudnik“ Rudnik, januar 2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije22) Podaci u ovom delu dati su na osnovu obavljenih intervjua sa predstavnicima „Contango“ d.o.o. Beograd23) Ibid.

248 hiljada EUR, sa rokom važenja do 12.02.2006. godine. Garancija je

vraćena banci garantu dana 04.04.2005. godine.17 Krajem 2004. godi-

ne, većinski vlasnik je izvršio upis neuplaćenog kapitala u iznosu od 18,8

miliona RSD (259 hiljada EUR)18.

Pored plaćanja cene, kupac se obavezao da će ispuniti i ugovorne obave-

ze u pogledu investicija i socijalnog programa. Iznos investicija na koje se

Kupac obavezao iznosile su 18,8 miliona RSD.19 U sklopu socijalnog pro-

grama precizirane su obaveze budućeg poslodavca/većinskog vlasnika.

Programom privatizacije predviđeno je da kupac u roku od godinu dana

sastavi sopstveni socijalni program o rešavanju problema viška zaposle-

nih. Tim programom kupac je trebao da višku zaposlenih ponudi zaposle-

nje na drugom odgovarajućem mestu uz prekvalifikaciju, ili da im ukoliko

ih upućuje na Zavod za tržište rada isplati 200 EUR u dinarskoj protivvred-

nosti po godini staža. Takođe, kupac se obavezao da isplati sve obaveze

zaposlenima po zaključenju sporazuma o naknadi po osnovu tehnološkog

viška u toku 2003. godine, kao i da isplati sve zaostale naknade invalidima

rada i da sprovede sve mere zaštite na radu po zakonu i internim pravilnici-

ma i uputstvima. Kupac se ugovorom obavezao da će poštovati sva prava

zaposlenih utvrđenih pojedinačnim kolektivnim ugovorom, kao i drugim

opštim aktima Društva, te da neće vršiti otpuštanje zaposlenih u periodu

od jedne godine od zaključenja ugovora.20 Nakon isteka navedenog peri-

oda, shodno socijalnom programu, kupac je mogao da otpusti zaposlene

za čijim radom je prestala potreba, samo ukoliko tim zaposlenima za svaku

punu godinu radnog staža provedenu isplati iznos prosečne bruto zarade

ostvarenog u periodu od šest meseci koji prethodi mesecu u kojem je

otpušten. U tom smislu, ukoliko je prosečna zarada zaposlenih u periodu

od šest meseci koji prethodi mesecu u kojem je otpušten povoljnija za

zaposlenog u odnosu na pripadajućih 200 EUR, poslodavac je bio dužan

da zaposlenom isplati šesto-mesečni prosek njegovih zarada.21

Privatizacija privrednog društva „Rudnik“ predstavlja tipičan primer nepot-

pune informisanosti kupaca o karakteristikama preduzeća kao predmeta

privatizacije. Po ulasku u „Rudnik“ AD Kupac je ustanovio da postoje zna-

čajna odstupanja između stvarnog stanja u kojem se „Rudnik“ nalazio i

informacija o finansijskom položaju „Rudnik“-a koje je Kupac dobijao od

Agencije za privatizacju u postupku privatizacije. Ukupne obaveze prema

dobavljačima bile su veće od iznosa koji je Kupcu bio predočen u po-

stupku privatizacije. Vrednost stvarnih obaveza prema dobavljačima koju

je Kupac naknadno ustanovio iznosila je oko 3,3 miliona USD. Dodatno

Kupac je naknadno ustanovio da postoji dug za neisplaćene zarade u

iznosu od 463 hiljada USD, koji im takođe nije bio predočen u postupku

pregovaranja o prodaji Preduzeća.22

Privatizacija „Rudnik“-a je bilo prvo i jedino ovakvo iskustvo za kupca „Con-

tango“ d.o.o. iz Beograda. Kupac u trenutku preuzimanju DP „Rudnika“

nije bio upoznat da je nad Subjekom privatizacije bio pokrenut stečajni po-

stupak, a tu činjenicu niko u toku samog postupka privatizacije nije jasno

predočio. Naime, stečajna ročišta su bila zakazana već sredinom oktobra

2004. godine. Verovatan razlog za pokretanje postupka je namera nekih

poverilaca da pošalju verodostojan signal i prinude novog vlasnika da na-

miri potraživanja kako bi se izbegao stečaj. Brzom reakcijom Kupca sva

dugovanja i svi sudski sporovi su rešeni do kraja 2005. godine, čime je

sprečena mogućnost namirenja poverilaca prodajom imovine Preduzeća

ili u stečaju. Takođe usled velikog vremenskog razmaka između momenta

kada su obaveze DP „Rudnika“ evidentirane i momenta privatizacije, Ku-

pac je zatekao značajne obaveze koje nisu bile obuhvaćene dokumenta-

cijom koju su dobili u postupku privatizacije.23

Dodatni problemi, pored velikih dugovanja, sa kojima se kupac suočio bili

su loše radne navike i radna etika zaposlenih, loša sistematizacija radnih

mesta, loša organizacija i upravljanje, neadekvatno radno vreme, nedosta-

tak praćenja troškova i loš koncipiran sistem raspodele zarada kojim nije

adekvatno vrednovan rad, i zalaganje. Po preuzimanju potpune operativne

kontrole nad Preduzećem, kupac je prvo morao da izmiri sve obaveze

prema stečajnim poveriocima, a potom i prema ostalim dobavljacima. Ta-

kođe, bilo je potrebno izgladiti i ponovo izgraditi odnose sa dobavljačima.

U cilju podizanja proizvodnje neophodno je bilo izdvojiti značajna sredstva

za modernizaciju pogona i opreme. Najveći problem sa kojim se Kupac

susreo bio je obezbeđivanje radne snage, kako nekvalifikovane tako i vi-



soko kvalifikovane radne snage. Paralelno, novi vlasnik je morao da utiče

i na radne navike zaposlenih, a i na rukovodilace u cilju stvaranja tržišno

orijentisanog menadžmenta.24


Po preuzimanju upravljanja i izvršenog investiranja, Društvo je u značajnoj

meri poboljšalo svoje poslovanje. Ulaganjem u opremu i nizom mera opera-

tivnog restrukturiranja, Društvo značajno uvećava, a zatim održava postignu-

ti obim proizvodnje. Odmah nakon privatizacije, krajem 2004. i početkom

2005. godine na ime upisanog kapitala, kupac je uložio 19 miliona RSD

(259 hiljada EUR) u opremu u „Rudnik“. Ulaže se u mehanizaciju i proi-

zvodnju, tako da je u periodu od 2005. do 2006. godine u opremu ukupno

uloženo oko 954 hiljada EUR. „Rudnik“ AD je i u narednim godinama na-

stavio da povećava fizički obim proizvodnje koncentrata cinka, olova i bakra.

Nakon privatizacije i investicija, podizanjem fizičkog obima proizvodnje

i usled pozitivne konjunkture na tržištu metala, Društvo sve do početka

24) Ibid.25) Napomene uz finansijske izveštaje za 2013. godinu, Rudnik d.o.o.26) Izveštaj o kontroli Agencija za privatizaciju Republike Srbije od 22.09.2006. godine

15.000 100%

50%

0%

-50%2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

12.500

10.000

7.500

5.000

2.500

0

Ukupno (u tonama) Koncentrat cinka (u tonama)Koncentrat olova (u tonama) Koncentrat bakra (u tonama)Promena fizičkog obima proizvodnje (%) - (desna Y skala)

Ilustracija 3 Fizički obim proizvodnje „Rudnika“ u periodu od 2004. do 2013. godine (u tonama)

Izvor: „Contango“ d.o.o.


17.6%

9.329 9.120

11.32410.690 10.958

12.129 12.282 11.555

5.599

61.6%

3.1% -2.2%

24.2%

-5.6%2.5%

10.7%

1.3% -5.9%

9.050

ekonomske krize beleži kontinuirani rast prodaje. Usled niskog nivoa pro-

daje tokom 2004. godine, nivo prihoda od prodaje koji je realizovan tokom

2005. godine bio je 2,1 puta veći u odnosu na realizovane prihode od

prodaje u 2004. godini. U naredne dve godine prihodi od prodaje Druš-

tva rasli su po prosečnoj godišnjoj stopi od 50%. Imajući u vidu izraziti

procikličan karakter industrije rudarstva, svetska ekonomska kriza imala

je značajan uticaj na ukupno poslovanje Društva tokom 2008. i 2009.

godine. Prihodi od prodaje Društva tokom 2009. godine bili su manji za

17,1% u odnosu na prihode od prodaje realizovanih tokom 2007. godine.

U naredne tri godine, u periodu od 2010. do 2012. godine, usled opo-

ravka svetske privrede, prihodi od prodaje Društva rasli su po prosečnoj

godišnjoj stopi od 23,6%.

Prihodi Preduzeća rastu uz oscilacije uslovljene kretanjem cena obojenih

metala na svetskom tržištu. Konjunktura na tržištu metala je u značajnoj

meri pomogla povećanju prihoda od prodaje i poboljšanju poslovnih rezul-

tata Društva u periodu od 2005. do 2007. godine. U navedenom periodu

prosečna godišnja stopa rasta cene bakra iznosila je 111,9%, cene olova

59

27) Kalkulacija cena izvršena je prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, dostupnih na http://www.imf.org/external/np/res/commod/index.aspx28) Ibid.29) Ibid.

100,1% i cena cinka 137,9%.27 Efekat u suprotnom smeru, 2008. i 2009.

godini, javlja se usled pada cena bakra, olova i cinka na svetskom tržištu,

nastalih kao posledica usporavanja industrijske proizvodne u svetu i otpo-

činjanja svetske ekonomske krize. Naime, padu prihoda od prodaje Druš-

tva u 2008. godini od 6,7% znatno je doprinelo smanjenje cena cinka na

svetskim berzama po prosečnoj stopi od 42,3%.28 Tokom 2009. godine,

15.000 200.0%

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

12.500 150.0%10.000

100.0%7.500

50.0%5.000

0.0%2.500

-50.0%0


Kretanje prihoda od prodaje (%)

Prihodi od prodaje - Tržišni prosek na nivou delatnosti eksploatacija ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala (%)

Ilustracija 4 Prihodi od prodaje „Rudnika“ u periodu od 2004. do 2013. godine (000 EUR)


1.775

3.780

6.4028.308

7.7526.889

8.84911.279

12.97411.091

23.5%

-31.7%-9.3%

109.5%36.2%

11.9% -6.2%


zabeleženo je novo značajno smanjenje cena cinka, olova i bakra na svet-

skim berzama, što je rezultiralo dodatnim smanjenjem prihoda od prodaje

za 11,1%. Sličan trend na tržištu metala zabeležen je i tokom 2013. godine.

Tokom 2013. godine, usled pada prosečne cene bakra od 16,9%, cene

olova od 10,9% i cene cinka od 13,0% na svetskim tržištima.29 Društvo je

zabeležilo pad prihoda od prodaje na godišnjem nivou od 14,5%.

15.000 150%

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

12.500 100%10.000

50%7.500

0%5.000

-50%

2.500

0

Prihodi od prodaje (000 EUR) Prosečna promena cena bakra, olova i cinka na svetskom tržištu (%)

Ilustracija 5 Prihodi od prodaje „Rudnika“ u periodu od 2001. do 2013. godine (000 EUR)

Izvor: Program privatizacije DP „Rudnik“ Rudnik, januar 2004. godine i Agencija za privredne Registre Republike Srbije


Svetska ekonomska kriza

4,1303,337

1,041 1,7753,780

6,402

8,308 7,7526,889

8,849

11,279

12,974

11,091



Samo godinu dana nakon privatizacije „Rudnik“ prvi put nakon pet godina

ostvaruje dobit na poslovnom nivou i to u iznosu od 380 hiljada EUR. Pozi-

tivan rezultat na poslovnom nivou „Rudnik“ AD je ostvario uprkos rastu troš-

kova materijala od 50,6%, pre svega usled povećanja prodaje i povoljne

konjukture na svetskom tržištu metala. U svim narednim godinama Društvo

je ostvarivalo dobit na poslovnom nivou u prosečnom iznosu od 2,3 miliona

EUR, izuzev tokom 2008. i 2009. godine, kada je ostvarena poslovna dobit

iznosila 281 hiljadu EUR odnosno 197 hiljada EUR respektivno. Osnovni ra-

zlog znatno manjeg pozitivnog rezultatu na poslovnom nivou u tom periodu

je pomenuti pad cena metala na svetskom tržištu, nastalog kao posledica

svetske ekonomske krize. Na kraju 2006. godine, „Rudnik“ AD je prvi put

ostvario pozitivan neto rezultat iz poslovanja u iznosu od 1,9 miliona EUR

nakon četri godine konstantnog beleženja neto gubitaka iz poslovanja.30 U

svim narednim godinama beleženi su pozitivni neto rezultati iz poslovanja u

prosečnom iznosu od 1,6 miliona EUR, sa izuzetkom 2012. godine kada

je zabeleženi neto rezultat iz poslovanja Društva iznosio 3,2 miliona EUR.

„Rudnik“ AD je beležio značajno bolje vrednosti pokazatelja rentabilnosti u

periodu nakon privatizacije. Pokazatelji stopa poslovne dobiti pre amortiza-

cije (EBITDA%) i stopa poslovne dobiti (EBIT%) u periodu pre privatizacije,

4.000

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

3.000

2.000

1.000

0

-1.000

-2.000-986

-1.261

380

1.860 1.905

2.464 2.407

281 270 197 114

1.6711.358

2.7272.608

3.566

1.762

3.216

1.517

-69


Poslovni rezultat (000 EUR) Neto rezultat (000 EUR)


Ilustracija 6 Poslovni rezultat i neto rezultat „Rudnika“ u periodu od 2004. do 2013. godine (000 EUR)

odnosno u periodu od 2001. do 2004. godine, beležili su iz godine u go-

dinu sve lošije vrednosti. Pomenuti pokazatelji od 2002. godine, odnosno

od 2001. godine beleže negativne vrednosti. Razlog ovakvom trendu kod

pomenuta dva pokazatelja bio je izražen pad prodaje i poslovnih aktivno-

sti Društva u navedenom periodu. Usled znatnog poboljšanja poslovanja

Društva nakon sprovedene privatizacije, pomenuti pokazetlji beleže znat-

no bolje vrednosti. U proseku u periodu nakon privatizacije, izuzev tokom

2008. i 2009. godine, prosečna vrednost stope poslovne dobiti pre opore-

zivanja, kamate i amortizacije (EBITDA%) iznosila je 29,2%, a stopa poslov-

ne dobiti (EBIT%) 22,2%. Tokom 2008. i 2009. godine, usled pada prodaje

nastalih kao rezultat svetske ekonomske krize pomenuti pokazatelji imali su

znatno niže vrednosti. „Rudnik“ AD je ostvarivao konstantno negativne neto

rezultate iz poslovanja do okončanja privatizacije 2004. godine, a počev

od 2001. godine, pa samim tim i stopa neto rezultata beleži dominantno

negativne stope. Nakon izvršene privatizacije, Društvo je počev od 2006.

godine beležilo u kontinuitetu pozitivne neto rezultate iz poslovanja, tako da

je u ovom periodu stopa neto rezultata iznosila 17,6%.

Negativan prinos na poslovnu imovinu (ROA) i prinos na sopstveni kapital

(ROE) potvrđuju da Društvo u periodu od 2001. do 2005. godine nije

30) „Rudnik“ AD je zabeležio negativan neto rezultat iz poslovanja u 2005. godini u iznosu od 69 hiljada EUR usled visokih finansijskih i ostalih rashoda Društva. „Rudnik“ d.o.o. je zabeležio značajan rast ostalih rashoda u 2004. pre svega po osnovu naknadno utvrđenih rashoda iz ranijih godina i u 2005. godini po osnovu rashoda po osnovu efekata ugovorne zaštite od rizika. Ostali rashodi u 2004. godini uvećani su sa 14 hiljada EUR na 280 hilajda EUR i dodatno u 2005. godini na nivo od 363 hiljada EUR.

61

efikasno upravljalo svojom poslovnom imovinom i kapitalom. Ovo se pro-

menilo nakon privatizacije, a počevši od 2006. godine kada je prosečna

vrednost ROA iznosila 17,8%, a prosečna vrednost ROE 24,1%. Proseč-

na bruto proizvodna marža bila je znatno niža u periodu pre privatizacije od

2001. do 2004. godine kada je u proseku iznosila 39%, dok je u periodu

naokn privatizacije imala prosečnu vrednost vrednost od 64%.

Kupac je stekao potpuno vlasništvo nad društvom, prvo vršeći konver-

ziju duga u vlasničke udele, a zatim i preuzimanjem vlasničkih udela ma-

njinskih akcionara. Do kraja 2006. godine, obaveze za uložena sredstva

knjižene su na obaveze koje se mogu konvertovati u kapital. Upisom u

privredni registar većinski vlasnik je umesto uloga dobio još 19.035 akcija

i povećao svoj vlasnički udeo na 73,51% akcijskog kapitala. Zaključno sa

31.12.2011. godine u skladu sa Zakonom o preuzimanju akcionarskih

društava (član 12), privredno društvo „Contango“ d.o.o. je steklo dodatnu

31) Napomene uz finansijske izveštaje za 2013. godinu, Rudnik DOO

količinu akcija i time postalo vlasnik 96,5% akcija „Rudnik“ AD. Ostvareni

procenat omogućio je „istiskivanje“ preostalih akcionara, tako da u januaru

2012. godine, „Contango“ postaje i jedini akcionar „Rudnik“-a.

Novi vlasnik kontinuirano ulaže u osnovna sredstva. Od 2005. godine

kada je kupac „Contango“ d.o.o. u potpunosti i operativno preuzeo uprav-

ljanje nad „Rudnik“ d.o.o, u osnovna sredstva „Rudnik“ d.o.o uloženo je

ukupno oko 5,4 miliona EUR.

U period od 2010. do 2013. godine „Rudnik“ AD je sve svoje proizvode

plasirao na domaće tržište, odnosno celokupne prihode od prodaje Društvo

je ostvarivalo u transakcijama sa matičnim društvom „Contango“ d.o.o. iz

Beograda. Transakcije sa matičnim društvom su se vršila po cenama koje

su se formirale na svetskom tržištu, odnosno nije bilo transfernih prihoda ili

rashoda van dohvata ruke.31 Matično društvo „Contango“ je tako dobijene

proizvode plasiralo na druga tržišta. U periodu od 2011. do 2013. godine

Tabela 4 Pokazatelji rentabilnosti „Rudnika“ u periodu od 2001. do 2013. godine

Godine 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

EBITDA % 3,1% -24,1% -86,8% -26,8% 24,0% 36,7% 37,3%

EBIT % -2,1% -29,7% -105,2% -55,6% 10,1% 29,1% 29,7%

Neto rezultat % -6,0% -12,9% -107,6% -71,0% -1,8% 29,8% 29,0%

ROA -5,8% -8,5% -23,0% -23,6% -1,1% 29,7% 29,3%

ROE -8,5% -12,2% -37,6% -48,8% -2,5% 51,6% 40,0%

Bruto marža* 55% 41% 19% 42% 59% 68% 67%

Godine 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013

EBITDA % 13,9% 12,0% 25,7% 30,1% 31,1% 19,7%

EBIT % 3,6% 2,9% 18,9% 24,2% 27,5% 15,9%

Neto rezultat % 3,5% 1,6% 15,4% 23,1% 24,8% 13,7%

ROA 3,0% 1,4% 16,1% 25,3% 25,6% 12,5%

ROE 3,9% 1,7% 20,5% 31,6% 29,8% 13,8%

Bruto marža* 58% 55% 66% 66% 70% 65%


Tabela 5 Investicije u osnovna sredstva u periodu od 2005. do 2013. godine (u 000 EUR)

Godina 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013 Ukupno

Investicije u osnovna sredstva 688 532 1.569 269 190 146 815 991 240 5.439

Izvor: „Contango“ d.o.o. Beograd



najveći dobavljači „Rudnik“-a bila su domaća privredna društva. Najznačajniji

dobavljači „Rudnik“ AD, posmatrano po njihovom učešću u ukupnim oba-

vezama prema dobavljačima u zemlji, bili su „Atlas Copco“ sa prosečnim

učešćem od 23,4% i „Elektrodistribucja Čačak“sa prosečnim učešćem u

pomenutom periodu od 13,6%. Drugi dobavljači imali su znatno manja uče-

šća u ukupnim obavezama prema dobavljačima.32

Usled značajno veće poslovne aktivnosti „Rudnik“-a AD osnovni genera-

tor rasta vrednosti ukupne poslovne imovine bio je rast vrednosti obrtne

imovine, dok su dobri rezultati iz poslovanja bili osnovni razlog rasta sop-

stvenog kapitala „Rudnik“ AD. „Rudnik“ AD je nakon privatizacije ostva-

rio značajan rast vrednosti poslovne imovine, kao i sopstvenog kapitala.

Značajnije povećanje vrednosti stalne imovine Društva zabeleženo je na

kraju 2007. i 2011. godine, kao rezultat investicija u osnovna sredstva

„Rudnik“ AD. Stalna sredstva Društva na međugodišnjem nivou na kraju

2007. godine bila su veća za 17%, a na kraju 2011. godine za 12%. U

svim godinama nakon izvršene privatizacije Društva osnovni generator ra-

sta vrednosti ukupne poslovne imovine bio je rast vrednosti obrtne imovi-

ne, čija je prosečna godišnja stopa rasta iznosila 40,2%. U strukturi obrtne

imovine Društva zalihe su imale najznačajnije učešće(u proseku iznosilo

61%), u periodu od 2005. do 2013. godine.

Period neposredno pred privatizacju obeležen je izraženom krizom likvid-

nosti. Opšti racio likvidnosti kao i redukovani racio likvidnosti Društva u

periodu pre privatizacije, odnosno u periodu od 2001. do 2004. godine u

svim posmatranim godinama beležili su vrednosti ispod teorisjki optimal-

nog nivoa od 2:1, odnosno od 1:1 respektivno. U pomenutom periodu

bio je prisutan i trend smanjenja vrednosti pokazatelja likvidnosti, što je

ukazivalo na pogoršanje likvidnosti Društva do nivoa kada više nije bilo u

mogućnosti da se kratkoročne obaveze pokriju obrtnim sredstvima. Počev

od 2002. godine Društvo nije uspelo da uspostavi dugoročnu finansij-

sku ravnotežu, što ukazuje na to da dugoročna sredstva Društva nisu u

potpunosti finansirana iz dugoročnih izvora. Kod pomenutog pokazatelja

(neto obrtna sredstva) prisutan je negativan trend, odnosno iz godine i

godinu prisutno je smanjenje vrednosti obrtnih sredstava i rast vrednosti

kratkoročnih obaveza. Izraziti trend smanjenja vrednosti neto obrtnih sred-

stava ukazuje na to da Društvo nije bilo u stanju da održava permanentnu

likvidnost. Kriza likvidnosti kulimirala je sredinom jula 2003. godine, kada je

zbog blokade računa tada DP „Rudnik“ obustavio proizvodnju.

Nakon izvršene privatizacije „Rudnik“ AD nema problema sa likvidnošću.

Izraziti trend rasta vrednosti racia likvidnosti govori o značajnom poboljšanju

likvidnosti Društva u periodu nakon privatizacije, odnosno u periodu od 2005.

do 2013. godine. Vrednosti opšteg racia likvidnosti od kraja 2007. godine

ostvaruju vrednosti koje su u okviru ili znatno iznad teorijski optimalnog nivoa

od 2:1. Vrednosti redukovanog racia likvidnosti beleže sporiji rast i vrednosti

koje su u okviru ili iznad teorijski optimalnog nivoa od 1:1 Društvo počinje da

beleži počev od 2007. godine. Društvo je u trećoj godini nakon izvršene priva-

tizacije uspelo da uspostavi dugoročnu finansijsku ravnotežu, što ukazuje na

to da su dugoročna sredstva Društva u potpunosti finansirana iz dugoročnih

izvora, pa se čak i jedan deo kratkoročnih sredstava finansirao iz dugoročnih

izvora. Izraziti trend rasta vrednosti neto obrtnih sredstava ukazuje na to da su

postojali realni uslovi za održavanje permanentne likvidnosti.

32) Napomene uz finansijske izveštaje za 2011, 2012. i 2013. godinu, Rudnik DOO

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

15.000

10.000

5.000

0

4.986 5.192 4.5476.147 6.004

6.838

9.597 8.5738.089

8.81111.766

13.38710.889Privatizacija Društva

Svetska ekonomska kriza

Aktiva (000 EUR) Kapital (000 EUR)Izvor: Program privatizacije DP „Rudnik“ Rudnik, januar 2004. godine i Agencija za privredne registre Republike Srbije

Ilustracija 7 Aktiva i kapital „Rudnika“ na dan 31. decembar u periodu od 2001. do 2013. godine

63

33) Intervju sa predstavnicima „Contango“ d.o.o. Beograd34) Izveštaj o kontroli Agencija za privatizaciju Republike Srbije od 29.09.2005. godine


Kupac „Contango“ d.o.o. iz Beograda od trenutka ulaska u vlasničku struktu-

ru „Rudnik“-a nisu imali problema sa zaposlenima. Zarade zaposlenih nikada

nisu kasnile, a platni fond je višestruko uvećan u odnosu na platni fond koji je

postojao u momentu privatizacije. Opšti utisak Kupca je da su zaposleni pre-

poznali njihove motive i namere koje se ogledaju u ulaganju u zaštitu radnika

i njihove bezbednosti, u stalnom istraživanju u cilju povećanja rudnih rezervi

„Rudnik“-a i samim tim i životnog veka rudnika. Iz svega ovoga radnicima je

jasno da brzi profit nije bila ideja vodilja prilikom kupovine „Rudnik“-a, već

dugoročno finansijsko uspešno poslovanje.33

Tabela 6 Pokazatelji likvidnosti „Rudnika“ na dan 31. decembar u periodu od 2001. do 2013. godine

Godine 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.



Neto obrtna sredstva (000 EUR) 256 -775 -1.472 -1.995 -1.728 -102 1.393

Godine 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013





Društvo je promenilo strukturu zaposlenih, ali je zadržalo približno isti broj za-

poslenih u odnosu na period pre privatizacije, što je izuzetno redak slučaj.

Društvo je u sklopu priprema za najvaljenu privatizaciju postepeno smanjivala

prosečan broj zaposlenih, tako da je u momentu privatizacije Društvo imalo

294 zaposlenih lica.34 Neposredno po izvršenoj privatizaciji Društvo je napu-

stilo još 50 radnika, nakon čega se prosečan broj zapsolenih, usled poveća-

nja poslovnih aktivnosti, uvećavao. Prosečan broj zaposlenih se tokom 2007.

godine vratio na nivo zaposlenih iz 2003. godine, odnosno na nivo koji je

postojao godinu dana pre privatizacije. Na kraju 2013. godine, prosečan broj

zaposlenih u Društvu iznosio je 430 lica, što je ujedno nivo broja zaposlenih

iz 2001. godine.

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 20130

100

200

300

400

500


Ilustracija 8 Prosečan broj zaposlenih u „Rudnika“ po godinama u periodu od 2001. do 2013. godine

424 419358

292286

322 366 378 394 392 408462 430




Društvo je bilo organizovano u četri organizacione jedinice (Jama, Flotacija,

Energetika i Teop) i prema rečima menadžmenta, zaključno sa 30.06.2003.

godine, DP „Rudnik“ je imalo značajan višak zaposlenih i to u svim radnim

jedinicama. Smatralo se da je tehnološki višak predstavljalo 105 zaposlenih

lica. Po programu privatizacije bilo je 336 zaposlenih, dok je na dan privati-

zacije bilo ukupno 294 zaposlenih lica.35 Od dana prodaje do zaključno sa

22.09.2006. godine do dana četvrte kontrole „Agencija za privatizaciju Re-

publike Srbije“, Društvo je zaposlilo novih 149 radnika, dok je u istom periodu

Društvo napustilo 168 radnika. Od ukupnog broja radnika koji su napustili

Društvo, njih 113 je prekinuo radni odnos sa poslodavcem po osnovu slede-

ćih kriterijuma:36 a) sporazuman raskid ugovora sa poslodavcem raskinulo je

24 radnika; b) otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog Društvo je na-

pustilo 42 radnik; c) prirodnim odlivom Društvo je napustilo 17 zaposlenih; d)

po osnovu otkaza ugovora o radu usled prestanka potrebe za radom radnika,

Društvo je napustilo 17 radnika; e) usled teške povrede radne discipline Druš-

tvo je otkazalo ugovor o radu sa 9 stalno zaposlena lica; f) po isteku ugovora

o radu na određeno vreme Društvo je napustilo 4 radnika; g) preostali radnici

su napustili preduzeće po drugim osnovama.

Društvo je imalo veliku fluktuaciju zaposlenih i postojao je problem nedostatka

radne snage za rad u jami, odnosno za otkopavanje rude, zbog čega je stalno

bio otvoren konkurs za prijem novih radnika. Takođe zbog nedostatka radne

snage odgovarajuće stručne spreme (diplomirani inženjeri rudarske struke za

podzemnu eksploataciju, diplomirani inženjeri geologije i kvalifikovanih radnika

rudarske struke), Društvo je zaključno sa 10.10.2005. godine zaposlilo 12

državljana BJR Makedonije uz poštovanje relevantnih zakonskih propisa.37

Društvo je u dva navrata vršilo reorganizaciju radnih mesta, poslova i procesa

rada i urađena je nova sistematizacija radnih mesta koja je pokazala da u

„Rudnik“ AD postoji višak zaposlenih. Prva reorganizacija izvršena je na dan

30.06.2005. godine na osnovu čega je doneta odluka o proglašenju prestan-

ka potrebe za radom zaposlenih u 2005. godini do 10% od ukupnog broja

zaposlenih radnika, koji je na dan 15.06.2005. godine iznosio 297 zapsolenih

lica.38 Ista odluka doneta je još jednom 16.01.2006. godine, na osnovu koje

je trebao da se ukupan broj zaposlenih, 290 zaposlenih, smanji za 10%, me-

đutim ta odluka zaključno sa 22.09.2006. godine nikada nije sprovedena.39

Na smanjenje produktivnosti u periodu od 2001. pa do 2003. godine (mere-

no prihodima od prodaje po zaposlenom), uprkos smanjenju broja zaposle-

nih u pomenutom periodu, presudan uticaj imao je značajan pad prihoda od

prodaje - 19,2% u 2002. godini i 68,8% u 2003. godini. Tokom 2004. go-

dine usled rasta vrednosti prihoda od prodaje od 70,5% i usled do tada naj-

značajnijeg smanjenja prosečnog broja zasposlenih za 66 lica zabeležen je

rast produktivnosti Društva. U narednim godinama na kretanje produktivnosti

Društva mereno prihodima od prodaje po zaposlenom, dominatno je uticalo

povećanje poslovnih aktivnosti i prodaje Društva, izuzev tokom 2008. i 2009.

godine. U korist prethodnoj tvrdnji ide i činjenica da je prosečan broj stalno

35) Ibid.36) Ibid.37) Izveštaj o kontroli Agencija za privatizaciju Republike Srbije od 29.09.2005. godine38) Izveštaj o kontroli Agencija za privatizaciju Republike Srbije od 29.09.2005. godine39) Izveštaj o kontroli Agencija za privatizaciju Republike Srbije od 22.09.2006. godine

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 20130

7.500

5.000

2.500

0

10

10.00020

12.500

30 15.000

Prihodi od prodaje po zaposlemnom (000 EUR) Prihodi od prodaje (000 EUR) - (desna Y skala)


Ilustracija 9 Prihodi od prodaje po zaposlenom i prihodi od prodaje „Rudnika“ u periodu od 2001. do 2013. godine

108

36

13

2023

2117

2328 28

26Privatizacija Društva

65

zaposlenih Društva u periodu od 2005. do 2012. godine uvećan za 172 lica.

Posmatrajući prihod od prodaje po zaposlenom kod privrednih društava

koji su beležili najveće prihode od prodaje u okviru delatnosti eksploatacija

ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala, „Rudnik“ je u pe-

riodu od 2006. do 2009. godine ostvarivao vrednosti koje su bile znatno

iznad proseka koji je iznosio 12 hiljada EUR. Međutim, u periodu nakon

2009. godine „Rudnik“ AD je beležio vrednosti analiziranog indikatora ne-

što ispod proseka koji je iznosio 31 hiljadu EUR.

Iznos dodate vrednosti koje je „Rudnik“ AD generisao beleži konstantan

pad vrednosti u periodu od 2001. do 2003. godine, kada je imala i nega-

tivnu vrednost od 60 hiljada EUR. Nakon privatizacije, u periodu od 2005.

do 2012. godine, usled povećanja poslovne aktivnosti, prodaje i usled

ostvarivanja značajno boljih poslovnih rezultata, Društvo je učetvorostručilo

stvorenu bruto dodatu vrednost. Ukupna bruto dodata vrednost po zap-

slenom beleži sličan trend kao i kod prihoda od prodaje po zaposlenom,

gde na rast vrednosti ovog indikatora dominantan uticaj imaju značajno

bolji poslovni rezultati koje Društvo ostvaruje, imajući u vidu da je zabele-

ženo značajno povećanje broja zapsolenih.


Ilustracija 10 Prihodi od prodaje po zaposlenom najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti eksploatacija ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala

2520151050

2006. – 2009. godina 2010. – 2013. godina

100

203040

60

8070

50

RTB BOR Grupa RBB DOO

RTB BOR Grupa

RBB DOO

Rudnik Lece DOO

Veliki Majdan

DOO

Rudnik olova i cinka

Grot AD

Rudnik olova i

cinka Suva ruda DOO

Rudnik DOO

Veliki Majdan DOO

Rudnik olova i cinka Grot AD

Rudnik DOO

20072006 2008 2009 20112010 2012 2013

Prosek: 12 hiljada EUR Prosek: 31 hiljada EUR

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013-2.000

0

-5

2.0000

4.0005

6.000 10

8.000 15

10.000 20


Ilustracija 11 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom “Rudnika” u periodu od 2001. do 2013. godine

Privatizacija Društva Svetska ekonomska kriza

1.441444 60 527

1.957

3.9595.456

3.8213.323

5.036

6.994

8.055

6.385




„Rudnik“ AD je u svim godinama posmatranog perioda, izuzev u 2012.

godini, stvarao bruto dodatu vrednost koja je bila iznad proseka najvećih

privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatno-

sti eksploatacija ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala.40

„RTB Bor“ je privredno društvo sa ubedljivo najvećom stvorenom bruto

dodatom vrednošću, koja je u proseku iznosila 38,8 miliona EUR. Među

ostalim privrednim društvima iz analizirane delatnosti izdvajaju se još „Rud-

nik Leće“ d.o.o, „Veliki Majdan“ d.o.o. i „Rudnik“ d.o.o. sa prosečnim vred-

nostima stvorene bruto dodate vrednosti od 3,7 miliona EUR, 3,3 miliona

EUR i 5,6 miliona EUR u periodu od 2008. do 2013. godine.


Racio ukupne zaduženosti Društva na kraju 2001. i 2002. godine ostao

je na približno istom nivou uprkos rastu kratkoročnih obaveza Društva po

prosečnoj međugodišnjoj stopi od 62,0%, pre svega usled rasta vrednosti

9.0008.0007.0006.000 305.000 254.000 203.000 152.000 101.000 5

0 0-1.000 -5


2008 20082009 20092010 20102011 20112012 20122013 2013

Rudnik Lece DOO

Rudnik Lece DOO

Veliki Majdan

DOO

Veliki Majdan

DOO


Grot AD


Grot AD


Suva Ruda DOO


Suva Ruda DOO

Bosil- Metal DOO

Bosil- Metal DOO

Rudnik DOO

Rudnik DOO


Ilustracija 12 BDV i BDV po zaposlenom najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti eksploatacija ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala od 2008. do 2013. godine 41

Prosek: 2,4 miliona EUR Prosek: 12 hiljada EUR

40) Usled značajno bolji vrednosti analiziranih indikatora u odnosu na ostale konkurenate, RTB Bor Grupa nije uzeta u obzir41) Usled značajno bolji vrednosti analiziranih indikatora u odnosu na ostale konkurenate, RTB Bor Grupa nije uzeta u obzir 42) Intervju sa predstavnicima „Contango“ d.o.o. Beograd

sopstvenog kapitala, Društva po osnovu formiranja revalorizacionih rezer-

vi. Nagla tedencija povećanja zaduženosti Društva zabeležena je na kraju

2003. i 2004. godine, kada se Društvo gotovo u potpunosti ili u potpunosti

finansiralo iz pozajmljenih izvora finansiranja. Značajno pogoršanje finansij-

ske pozicije Društva nastalo je kao rezultat značajnog smanjenja vrednosti

sopstvenog kapitala Društva od gotovo 40% na kraju 2003. godine, usled

smanjenja revalorizacionih rezervi po osnovu pokrivanja gubitaka iz ranijih

godina,42 i usled značajnog rasta vrednosti kratkoročnih obaveza Društva,

koje su na kraju 2004. godine bile veće za 86,8% u odnosu na vrednost

sa kraja 2002. godine. Na rast kratkoročnih obaveza najviše je uticao rast

obaveza iz poslovanja i kratkoročnih finansijskih obaveza koji su na kraju

2004. godine bile veće za 23,3% i 2,3 puta respektivno u odnosu na

stanja sa kraja 2002. godine.

Ubrzo nakon privatizacije finansijski položaj Društva se značajno pobolj-

šao. Udeo pozajmljenih izvora sredstava u ukupnim poslovnim sredstvima

„Rudnik“ AD je inicijalno smanjen sa 60% sa kraja 2005. godine na 30%

67

koliko je iznosio na kraju 2006. godine. U svim narednim godinama racio

ukupne zaduženosti Društva se postepeno sve više smanjivao, da bi se

na kraju 2013. godine Društvo gotovo u potpunosti finansiralo iz sopstve-

nog kapitala. Prvenstveni razlog oporavka finansijskog položaja „Rudnik“

AD jeste značajan rast vrednosti sopstvenog kapitala, nastalog kao re-

zultat dobrih poslovnih rezultata Društva, koji je na kraju 2013. godine bio

veći za 2,9 puta u odnosu na vrednost sopstvenog kapiatla Društva na

kraju 2005. godine.

4.000 1.03.5003.0002.5002.000 0.51.5001.000

5000 0.0

2001 2002 2003 2004


Ilustracija 13 Stepen zaduženosti DP „Rudnik“ na dan 31. decembar u periodu od 2001. do 2004. godine

Sopstveni kapital (000 EUR) Pozajmljeni izvori finansiranja (000 EUR)

Racio ukupne zaduženosti - (desna Y skala)Vanposlovna imovina (000 EUR)

3.344

0.3 0.3

0.5 0.5

3.700

2.266

2.897

15.000 0.8

10.0000.6

0.45.000

0.2

0 02004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013


Ilustracija 14 Stepen zaduženosti „Rudnik“AD u periodu od 2004. do 2013. godine



Racio ukupne zaduženosti - (desna Y skala)

2.5684.811

7.277 6.712 6.310 6.9589.556

11.9929.991

2.897

0.5 0.6

0.30.2 0.2 0.2 0.2

0.2 0.1 0.1


Gornji Milanovac je grad u centralnom delu Srbije, sedište je istoimene

opštine u kome živi oko 45.000 stanovnika. Značaj „Rudnik“ d.o.o. za

lokalnu zajednicu je srazmeran veličini privrednog društva, a najzna-

čajnija karakteristika društvene odgovornosti ovog Društva se ogleda

u poštovanju propisa, redovnom izmirivanju poreskih obaveza i zarada

zaposlenima.




U tabeli je prikazana struktura i ukupan iznos koje je „Rudnik“ d.o.o. platio

opštini Gornji Milanovac po osnovu poreza, naknada, taksi i drugih izvornih

javnih prihoda opštine Gornji Milanovac. Primetan je značajan rast uplaće-

nih izvornih javnih prihoda opštini od strane Društva u 2005. godini, godinu

dana nakon izvršene privatizacije. Ukupno uplaćeni izvorni prihodi opštini

Gornji Milanovac od strane „Rudnik“ d.o.o. u periodu od 2004. do 2013.

godine iznosili su 13 miliona RSD.

Efekat po ustupljene prihode lsu

U narednoj tabeli je prikazan zbirni iznos uplaćenih poreza na zarade od

strane „Rudnik“ d.o.o. Nakon inicijalnog pada naplate poreza na zara-

de u 2005. godini, godinu dana nakon izvršene privatizacije, „Rudnik“

d.o.o. je sa oporavkom proizvodnje, povećanjem broja zaposlenih i

rastom zarada značajno podigao svoj doprinos bužetu lokalne samou-

prave po osnovu naplaćenih poreza na zarade. Ukupno uplaćeni porezi

na zarade i porezi po osnovu ugovora o delu opštini Gornji Milanovac

Tabela 7 Iznos plaćenih poreza, naknada, taksi i drugih izvornih javnih prihoda opštini Gornji Milanovac (U RSD)

Izvorni javni prihodi 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

Porez na prenos apsolutnih prava - - - - 19.120

Porez na imovinu 137.239 1.719.087 1.249.642 1.588.147 1.337.638

Porez na oružije 40.800 41.160 10.320 9.350 12.240

Komunalna taksa za isticanje firme 8.400 8.400 8.400 5.308 13.265

Naknada za slivne vode - - - - -

Ukupno naplaćeno od „Rudnik“ d.o.o. 186.439 1.768.647 1.268.362 1.602.805 1.382.353


Porez na prenos apsolutnih prava - 60.531 31.466 8.762 -

Porez na imovinu 1.337.816 1.285.313 1.214.870 1.174.714 1.430.474

Porez na oružije 13.380 14.640 16.225 20.440 22.890

Komunalna taksa za isticanje firme 8.400 24.000 24.000 24.000 60.000

Naknada za slivne vode - - 26.563 1.899 -

Ukupno naplaćeno od „Rudnik“ d.o.o. 1.359.596 1.384.484 1.313.125 1.229.816 1.513.364


Tabela 8 Iznos plaćenih poreza na zarade opštini Gornji Milanovac (U RSD)


Porez na zarade 9.631.926 9.254.331 14.242.995 12.852.803 16.470.852

Porezi na ugovore o delu 782.032 468.557 538.153 658.032 260.035



Porez na zarade 6.835.358 20.696.740 6.910.321 31.768.916 29.474.406

Porezi na ugovore o delu 342.506 505.445 631.553 469.843 768.153



69

od strane „Rudnik“ d.o.o. u periodu od 2004. do 2013. godine iznosili

su 193,6 miliona RSD, a samo u poslednje tri godine nakon promena

okvira finansiranja lokalne samouprave ustupljeni prihodi po tom osnovu

iznosili su oko 90 miliona RSD.


Na osnovu pribavljenih podataka, „može se zaključuti da „Rudnik“ d.o.o.

nije imao veća zaduženja prema JKP „Gornjem Milanovcu“ po osnovu

izvršenih komunalnih usluga.

Tabela 9 Obaveze „Rudnik“ d.o.o. prema JKP „Gornji Milanovac“

Javo komunalno preduzeće

31.12.2004 31.12.2005 31.12.2006 31.12.2007


JKP Gornji MIlanovac

182.225 728.013 1.507.825 1.588.208 912.086 1.040.406 1.010.016 1.067.013

JAVNA PREDUZEĆA

31.12.2008 31.12.2009 31.12.2010 31.12.2011



526.862 723.552 986.751 1.257.347 1.085.775 1.256.532 1.472.186 2.190.083

JAVNA PREDUZEĆA

2012 2013

duguje potražuje duguje potražuje


2.262.307 2.468.831, 889.118, 1.150.635


StUDija SlUČaja priVatizacija Dp „SUVa rUDa” raŠka

1. Osnovne informacije o “Koncern Farmakom

M.B. Rudnik Suva Ruda“ dOO

Rudno polje Raška nalazi se na zapadnim padinama Kopaonika i obu-

hvata prostor površine od oko 500 km2. Od nekoliko potencijalnih rudnih

nalazišta proučena su tri rudna ležišta olovo cinkove rude i to: Sastavci,

Tabela 1 Osnovni podaci o „Koncern farmakom M.B. Rudnik Suva ruda“ d.o.o.

Pun naziv Društva: Koncern farmakom M.B. Šabac - Rudnik olova i cinka Suva ruda DOO Raška

Skraćeni naziv: Koncern farmakom M.B. Rudnik Suva ruda DOO Raška


Sedište: Raška

Pretežna delatnost: Eksploatacija ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala -0729



Broj zaposlenih na dan 31.12.2013.: 11





Kiževak i Karadak. Samo je ležište Kiževak bilo u aktivnoj eksploataciji i to u

periodu od 1986. do 2002. godine i to površinskim kopom u II rudnoj zoni

i delom u međuzoni gde je otkopano preko 2 miliona tona olovo-cinkove

rude. U prvoj rudnoj zoni ležišta Kiževak rađena su dodatna ispitivanja na

osnovu kojih je ustanovljeno da postoje dodatne količine olovo-cinkove

rude. Orijentaciona procena je da rudne rezerve na ovom lokalitetu iznose

oko 4 miliona tona i to u kategoriji nepotpuno istražene zone, dok se u ka-

tegoriji potencijalne – perspektivne zone nalazi oko 1,5 miliona tone rude.43

Devedesetih godina prošlog veka preduzeće je integrisano u sistem „Trep-

ča“ kako bi se omogućio oporavak rudnika „Suva ruda“ i izmirenje obaveza

prema poveriocima nastalim do momenta pripajanja, a posebno prema

radnicima. S obzirom da do toga nije došlo, poverioci su pokrenuli niz

sudskih postupaka. Agencija za privatizaciju jula 2005 godine donela od-

luku o restrukturiranju, kojom je Preduzeće u tom trenutku bilo zaštićeno

od izvršenja. Ipak, do stečaja je došlo nakon što je Fond za razvoj, podneo

zahtev za pokretanje stečajnog postupka. S obzirom da dužnik od 2002.

godine nije poslovao, niti da je bilo moguće pokrenuti proces proizvodnje,

stečaj se sproveo postupkom bankrotstva. Nakon nekoliko neuspešnih

pokušaja prodaje Rudnika „Suva ruda“ d.o.o. Raška kupio je februara

2008. godine po početnoj ceni od 587,3 miliona RSD (7,4 miliona EUR)

„Koncern farmakom M.B. Šabac“.

Iako je kupac je planirao početak proizvodnje za septembar 2010. godine,

sa maksimalno 30% planirane proizvodnje, odnosno oko 100.000 tona

rude, to se zbog finansijskih poteškoća i drugih okolnosti nije dogodilo,

već su poslovne aktivnosti Rudnika „Suva ruda“ svedene na minimum,

dok se preduzeće polovinom 2014 ponovo našlo u blokadi za iznos od

preko 1 milliona EUR.

2. Poslovanje pre privatizacije u dP „Suva Ruda“ Raška

Tokom devedesetih godina prošlog veka delom usled nedostatka sops-

tevnih sredstava za finansiranje proizvodnje koncentrata olova i cinka i loše

finansijske pozicije rudnika, „Suva ruda“ je integrisano u Rudarsko-metalur-

ško-hemijski kombinat olova i cinka Trepča („Trepča“). Namera pripajanja

Preduzeća bila je da veliki sistem „Trepča“ tehnološki i tehnički pomogne

oporavak rudnika „Suva ruda“, kao i da izmiri sve obaveze prema pove-

riocima nastalim do momenta pripajanja, a pre svih prema zaposlenima.

Posle nekoliko godina, ne samo da obaveza nisu namirene, već je samo

43) Izveštaj o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika od 31.08.2006, Agencija za privatizaciju Republike Srbije

120 0

100 -200

80 -400

60 -600

40 -800

20 -1.000

0 -1.200


Ilustracija 2 Poslovni rezultat i neto rezultat u periodu od 2004. do 2007. godine

Izvor: Izveštaj o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika od 31.08.2006. godine

Stečaj društva

99

-869

-1.063

-655-719

-270 -329

-74-18

5 0

28

Prihodi od prodaje (000 EUR) Rezultat na poslovnom nivou (000 EUR)

Neto rezultat iz poslovanja (000 EUR)

2004

2004

2005

2005

2006

2006

2007

2007

71

44) Izveštaj o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika od 31.08.2006, Agencija za privatizaciju Republike Srbije45) Ibid.46) Ibid.47) Ibid.48) Kao razlog za donošenje odluke o restrukturiranju Agencija za privatizacijuje navela uobičajeno obrazloženje prema kome postupak privatizacije nije mogao da se sprovede u postojećem statusnom, odnosno organizacionom obliku i sa postojećom strukturom kapitala i evidentiranom visinom obaveza. Odluka o restrukturiranju dostupna je na http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/2362/Odluka+o+restrukturiranju+drustvenog+preduzeca+Rudnici+olova+i+cinka+Suva+Ruda+Raska.shtml (posećeno 21. jula 2014. godine)49) Izveštaj o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika od 31.08.2006, Agencija za privatizaciju Republike Srbije50) Po osnovu tada važećeg Zakona o privatizaciji, a na osnovu člana 20. stav 1, predviđen je otpust potraživanja državnih poverilaca prema subjektu privatizcije u celini, pri čemu oni svoja potraživanja naknadno namiruju iz sredstava ostvarenih prodajom kapitala ili imovine subjekta privatizacije.51) Tok postupka dostupan je na http://tpson.portal.sud.rs/Libra_Trgsud_Portal/pregled_docket.cfm?q=A0D39265C670B8892E70C1E907C97044 52) Izveštaj o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika od 31.08.2006, Agencija za privatizaciju Republike Srbije52) Ibid.

Preduzeće nakon pripajanja izgubilo svaku mogućnost kontrole ili uvida o

raspolaganju sopstvenim sredstvima.44

Kriza kulminira kada avgusta 2002. godine D.P. „Suva ruda“ obustavlja

proizvodnju usled izražene krize likvidosti i narušenog finansijskog polo-

žaja, od čega se suštinski nikada nije oporavila.45 Pre privatizacije kroz

stečaj, u periodu od 2004. do 2007. godine, prihodi od prodaje D.P „Suva

ruda“ u proseku su iznosili 33 hiljada EUR, dok su u 2005. i 2006. godini

bili manji od 10 hiljada EUR.46 Preduzeće očigledno nije radilo.

U periodu od 2004. godine, D.P „Suva ruda“ je konstantno beležila gu-

bitak na poslovnom nivou, s tim da je pomenuti gubitak bio najizraženiji u

2004. godini, kada je iznosio 869 hiljada EUR. Visoki finansijski rashodi

su u znatnoj meri doprineli povećanju neto gubitka iz poslovanja u svim

godinama analiziranog perioda. Preduzeće je najveće neto gubitke iz po-

slovanja u vrednosti od 1,1 milion EUR ostvarilo tokom 2004. godine.

Neto gubitak iz poslovanja D.P „Suva ruda“ u periodu od 2005. do 2007.

godine u proseku je iznosio 355 hiljada EUR.47

Kako se obaveze prema radnicima nisu izmirile, zaposleni tokom 2005.

godine prema tada D.P „Suva ruda“ podnose tužbu radi naknade neizmi-

renih zarada i doprinosa. D.P „Suva ruda“ nije imala sredstava neophodna

za izvršenje presuda po osnovu tužbenih zahteva zaposlenih, zbog čega

su zaposleni i bivši zaposleni podneli izvršne predloge u clju naplate njiho-

vih potraživanja prema Preduzeću. To takođe ukazuje da i sami zaposleni

nisu verovali da će proizvodnja biti pokrenuta, a njihova radna mesta biti

sačuvana.

Opštinski sud Raška po osnovu izvršnih rešenja je zakazala licitaciju za

prodaju celokupne imovine Rudnika „Suva ruda“ Raška za 06.07.2005.

godine. Novoizabrano rukovodstvo D.P „Suva ruda“, koje je postavljeno

krajem juna 2005. godine, a nakon konsultacije sa Ministarstvom rudar-

stva i energetike, obraća se Agenciji za privatizaciju sa zahtevom da D.P

„Suva ruda“ uvedu u proces restrukturiranja, kako bi onemogućili prodaju

imovine. Dan pre zakazane licitacije Agencija za privatizaciju godine dono-

si odluku o restrukturiranju subjekta privatizacije D.P „Suva ruda“.48 Zbog

donošenja odluke o restrukturiranju jedan dan pre zakazane licitacije za

prodaju imovine D.P „Suva ruda“, licitacija imovine nije sprovedena.49 Od-

luka o restrukturiranju nije doneta planski, niti je postojala mogućnost da se

Preduzeće restrukturira na način predviđen Zakonom o privatizaciji, tako

da je jedini razlog donošenja takve odluke bilo pružanje zaštite preduzeću

od izvršenja i prodaja kroz stečajni postupak.

Novi obrt nastaje kada jedan od većih državnih poverilaca Fond za ra-

zvoj Republike Srbije podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka

nad Preduzećem. Shodno tada važećim propisima, donošenjem odluke

o uvođenju postupka restrukturiranja u D.P „Suva ruda“, pozvani su svi

poverioci da subjektu privatizacije u restrukturiranju dostave prijavu svojih

potraživanja zaključno sa krajem 2004. godine. S obzirom da u sluča-

ju D.P „Suva ruda“, nije došlo do prodaje putem javne aukcije ili javnog

tendera već je jedan od većih državnih poverilaca Fond za razvoj podneo

predlog za pokretanje stečajnog postupka, član 20 Zakona o privatiza-

ciji nije primenjen.50 Na osnovu predloga Fonda za razvoj iako za to nije

postojao pravni osnov, jer je Preduzeće u restrukturiranju, Privredni sud

u Kraljevu krajem maja 2006. godine donosi rešenje kojim se pokreće

prethodni stečajni postupak radi utvrđivanja postojanja stečajnog razlo-

ga.51 Mesec dana kasnije sud utvrđuje postojanje stečajnog razloga i

donosi rešenje o pokretanju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom.

S obzirom da je reč o Preduzeću u društvenoj svojini istim rešenjem za

stečajnog upravnika imenovana je Agencija za privatizaciju. Procenjena

vrednost stečajnog dužnika iznosila je 1,17 milijardi RSD, a u momentu

otvaranja stečaja Preduzeće je imalo 250 zaposlenih, dok je pre toga broja

radnika bio nešto veći.52



3. Privatizacija dP „Suva Ruda“

S obzirom da D.P „Suva ruda“ nije poslovalo još od avgusta 2002. godine

i da nisu postojala obrtna sredstva potrebna za obnavljanje proizvodnje,

stečajni upravnik donosi zaključak da ne postoje uslovi niti zainteresova-

nost stečajnog dužnika za sprovođenje reorganizacije, već da dalji po-

stupka treba okončati bankrotstvom u cilju zaštite interesa poverilaca i

očuvanja vrednosti stečajne mase.53

Prodaja stečajnog dužnika osim manjih delova opreme nije vršena prodajom

delova imovine, već je stečajni dužnik prodat kao celina odnosno kao prav-

no lice. Razlog prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica je evidentan.

Naime stečajnom dužniku je bilo izdato više rešenja od strane nadležnih

republičkih organa kojima se vršilo odobravanje eksploatacionih polja, upo-

treba i korišćenje površinskih kopova, upotreba i korišćenje izgrađenih obje-

kata, od kojih je najvažnije bilo Rešenje o odobravanju ekslpoatacionog polja

336/A-B/ još iz 1982. godine izdatog od tadašnjeg „Republičkog komiteta

za energetiku, industriju i građevinarstvo“. Institut prodaje stečajnog dužnika

kao pravnog lica donekle jedinstven i specifičan samo za stečajni okvir u

Republici Srbiji, ali se njegova prednost ogleda upravo u slučajevima poput

DP „Suva Ruda“. Alternativa u vidu prodaje imovine, odnosno imovinskih

celina zahtevala bi ponovnim dobijanjem odobrenja za eksploataciju. Tako-

đe, s obzirom da je reč o imovini koja ima specifičnu i ograničenu namenu,

verovatnoća prodaje takve imovine bila bi znatno manja, kao i očekivana

cena. S druge strane, s obzirom da je preduzeće prodato u okviru stečajnog

postupka, kupac nije imao bilo kakve obaveze u pogledu investiranja.

Za prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica nije vladao veliki interes.

Javna nadmetanja su održavana početkom jula 2007. godine (prvo) po

početnoj ceni od 1,17 milijardi RSD, septembra 2007. godine uz početnu

cenu od 1.05 milijardi dinara RSD (umanjenje za 10%), oktobra 2007.

godine uz početnu cenu od 822 miliona RSD (umanjenje za 30%), i ko-

načno decembra 2007. godine (umanjeno za 50%) 587 miliona RSD.54

Nakon četvrtog oglašavanja prodaje stečajnog dužnika D.P „Suva ruda“

kao pravnog lica javnim nadmetanjem celokupna imovina D.P „Suva ruda“

koja se sastojala iz nepokretnosti (zgrade i objekti na površinskim kopovi-

ma „Kiževak“, „Sastavci“ i „Rudnica“, i upravna zgrada u Raškoj) i opreme

(proizvodne linije u flotaciji, mašine i elektrooprema) prodata je „Koncernu

Farmakom MB“ Šabac po početnoj ceni od 587.317.504 RSD (7,4 milio-

na EUR) odnosno za iznos koji je iznosio 50% od procenjene vrednosti.55

Nakon toga, Privredni sud donosi rešenje o zaključenju stečajnog postup-

ka, izuzev nad stečajnom masom, s obzriom da je Preduzeće imalo neko-

liko parnica veće vrednosti za koje su prethodno rezervisana sredstva.56

Stečajni postupak DP „Suva Ruda“ bio je po svim kriterijumima relativ-

no efikasno sproveden. Prethodni stečajni postupak je pokrenut u maju

2006. godine, dok je postupak zaključen u decembru 2007. godine, tako

da je postupak trajao manje oko 20 meseci.Rešenjem o glavnoj deobi po-

traživanja poverilaca namirena su 100%, kako za glavna potraživanja tako i

za kamatu do dana otvaranja stečajnog postupka, a naknadnim rešenjem

stečajnog sudije odobrena je i isplata kamate poveriocima nakon otvaranja

stečajnog postupka.57

Kupac, „Koncern Farmakom MB“ (Koncern), osnovan je 1989. godine,

kada kao „Farmakom d.o.o.” započinje poslovanje u oblasti trgovine, ba-

veći se pre svega uvozom sredstava za proizvodnju u oblasti hemijske

industrije. Tokom prve decenije svog postojanja, preduzeće ubrzano

raste radeći, pre svega, u kooperaciji sa privrednim društvom „Zorka Ša-

bac“. Sa promenom tržišnih uslova u Srbiji i sticanjem uslova za početak

privatizacije, kompanija menja svoj fokus od trgovinske ka proizvodnoj

delatnosti i počinje proces kupovine proizvodnih privrednih društava u

postupku privatizacije. Tokom 2006. godine, „Farmakom“ d.o.o. prerasta

u koncern, koji od tada posluje pod nazivom „Koncern Farmakom MB“.

Koncern je pored „Suve Rude“ većinski vlasnik većeg broja rudnika.58

Koncern u 2014. godini objedinjuje petnaest zavisnih privrednih društava

i posluje u tri industrijske grane: poljoprivredi, metaloprerađivačkoj indu-

striji i rudarstvu. U svom vlasništvu je imao 15 rudnika i to uglavnom

rudnici antimona, olova, cinka i nemetala.59 Koncern se već nekoliko

53) Ibid.54) Prodaja je vršena u skladu sa članovima 109., 110. i 111. Zakona o stečajnom postupku (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 84/2004) i Nacionalnim standardom br. 5 o načinu i postupku unovčenja imovine (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 43/2005).55) Agencija za privatizaciju Republike Srbije.56) Rešenje Privrednog suda u Kraljevu dostupno je na http://pretraga2.apr.gov.rs/publicdocsvc/doc/getdocbyid?id=0000071957968&hash=5A2737EB21B334A-43D1AE0B7305B55670ED6CCD157) Rešenje Privrednog suda u Kraljevu (St. 12/2006) od 09.05.2011. godine.58) Pored “Suve Rude”, reč je o rudnicima „Zavorje”, „Štira”, „Brasina”, „Dolić”, „Stolice” „Kik”, „Rujevac”, „Ravnaja”, „Rajićeva Gora”, “Lece” na području Srbije, kao i rudnika „Lojane” i „Suva Reka” u Makedoniji.59) Informacije preuzete sa sajta privrednog društva Koncern Farmakom MB http://www.farmakommb.co.rs (posećeno 29.8.2014)

73

60) http://www.nadlanu.com/pocetna/aktuelno/ekonomija/Velike-rezerve-olova-i-cinka.a-50998.292.html posećeno 31.8.2014)61) http://www.farmakommb.co.rs/concern/project/lang/sr62) http://www.ekapija.com/website/sr/page/642096/Farmakom-MB-pokre%C4%87e-rudnik-Suva-ruda-Planirana-investicija-od-30-mil-EUR63) Detalji o odobrenom aranžmanu dostupni sun a http://ifcext.ifc.org/ifcext/spiwebsite1.nsf/projectdisplay/spi_dp3016764) http://www.capital.ba/farmakom-mb-dobio-kredit-od-120-miliona-evra/65) Napomene uz konsolidovane finansijske izveštaje za 2012. godinu, Koncern “Farmakom M.B. Šabac”66) http://novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:389773-Rudnici-bez-para-i-rudara67) Agencija za privredne registre Republike Srbije

godina nalazi u finansijskim poteškoćama usled prezaduženosti koje su

rezultirale pokretanju stečajnog postupka nad „Koncern Farmakom MB“

tokom septembra 2014. godine.

4. Opis poslovanja nakon privatizacije

I pored ozbiljnih namera da se pokrene proizvodnja u rudniku „Suva

ruda“ od strane „Koncern Farmakom MB“, odluka o pokretanju proi-

zvodnje se vremenom sve više odlagala. Nakon kupovine celokupne

imovine D.P „Suva ruda“ kupac je više puta izjavljivao da ima nameru da

izdvoji potrebna sredstva za nabavku nove opreme i investiciono održa-

vanje, kako bi se zamenila zastarela oprema.60 Prema rečima vlasnika

kupca, obzirom da je „Suva Ruda“ rudnik sa površinskom eksploataci-

jom, pripreme za proizvodnju ne bi zahtevale duži vremenski period u

cilju osposobljavanja rudnika za početak proizvodnje. Inicijalno, kupac

je nameravao da pokrene proizvodnju tokom septembra 2010. godine,

kada je nameravao da se počne sa 30% od planirane proizvodnje,

odnosno sa proizvodnjom od oko 100.000 tona rude.61 Prema najava-

ma, kupac je planirao da u rudnik “nvestira više od 30 mil EUR.

Prve ozbiljne naznake da su sredstva za početak proizvodnje obezbe-

đena pojavila su se tokom 2011. godine, kada je Međunarodna finan-

sijska korporacija (IFC) odobrila „Farmakomu MB“ kredit od 40 miliona

EUR i dodatno još jednu kreditnu liniju od 80 miliona EUR kod domaćih

poslovnih banaka („Erste banka“ kredit od 30 miliona EUR, „Komer-

cijalna banka“ kredit od 35 miliona EUR, „Banka Intesa“ kredit od 10

miliona EUR i „Čačanska banka“ kredit od 5 miliona EUR).63 Namera

„Koncern Farmakom MB“ je bila da se kredit iskoristi za pokretanje četiri

nova rudnika u grupi „Farmakom MB“, uključujući i rudnik „Suva Ruda“,

čime bi se zaposlilo između 300 i 500 novih radnika u Srbiji, kao i dalje

širenje kompanije u regionu. Rok za pokretanje proizvodnje u rudniku

„Suva Ruda“ Koncern Farmakom MB“ bio je pomeren za prvu polovinu

2012. godine.64

Najavu da će obezbediti neophodna sredstva za otpočinjanje proi-

zvodnje, kupac nije ispunio. Za potrebe nabavke opreme za rudnike,

mašina za proizvodnju i putnička i teretna vozila, „Koncern Farma-

kom MB“ je tokom 2012. godine na konsolidovanom nivou izdvojio

662,8 miliona RSD odnosno oko 5,9 miliona EUR. Najveći deo od

pomenutog iznosa iskorišćen je za nabavku opreme za rudnike koje

ima u svom vlasništvu.65 Međutim prema rečima bivših zaposlenih u

rudniku „Suva ruda“, uprkos najavi da će deo sredstava dobijenih iz

kredita IFC-a i domaćih poslovnih banaka biti namenjen za pokretanje

proizvodnje u rudniku „Suva Ruda“, to se zaključno sa julom 2012.

godine nije desilo. U tom periodu svi radnici iz rudnika „Suva Ruda“

bili su već otpušteni i isplaćeni, a na posao već godinama su dolazili

nekoliko radnika iz uprave i portiri. Prema rečima bivših zaposlenih deo

postojeće vrednije opreme sa kopa u Kiževaku i drugim lokalitetima,

svojevremeno nabavljena u Švedskoj i drugim zemljama je rasprodata

delom pre privatizacije, a delom kasnije, dok je ostatak opreme zasta-

reo i neupotrebljiv.66

U periodu od 2008. do 2013. godine celokupni prihodi od prodaje

„Koncern Farmakom MB – Rudnik Suva ruda“ d.o.o. su se sastoja-

li iz prihoda od prodaje robe, a ne od prihoda od prodaje proizvoda

Društva. U periodu od 2008. do 2010. godine zabeležene su skromne

vrednosti prihoda od prodaje koje su u proseku u pomenutom periodu

iznosili 36 hiljada EUR. U 2011. godini zabeleženi su nešto viši prihodi

od prodaje u iznosu od 192 hiljade EUR, da bi tokom 2012. i 2013. go-

dine Društvo nastavilo da beleži simbolične vrednosti prihoda od pro-

daje i znatno su ispod proseka delatnosti koji iznosi 5,3 miliona EUR.67

„Rudnik Suva ruda“ d.o.o. je u periodu nakon privatizacije, od 2008. do

2013. godine, ostvarivao simboličan pozitivan rezultat na poslovnom ni-

vou koji je u proseku u pomenutom periodu iznosio 24 hiljada EUR. „Dobit

na poslovnom nivou ostvarena je po osnovu računovodstveno iskazanog

povećanja vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovrše-

nih usluga, a ne kao rezultat prodaje ili kao rezultat povećanja prodaje



sopstvenih proizvoda. Značajna odstupanja od proseka zabeležena su

tokom 2008. godine, kada je rezultat na poslovnom nivou Društva izno-

sio 65 hiljada EUR. Osnovni razlog zbog čega je Društvo u periodu od

2008. do 2013. godine ostvarivalo dobit na poslovnom nije prodaja ili rast

prodaje sopstvenih proizvoda, već prihodi od povećanja vrednosti zaliha

učinaka koji su u pomenutom periodu u proseku iznosili 256 hiljada EUR.

250

200

150

100

50

0

Ilustracija 3 Prihodi od prodaje „Koncern Farmakom MB – Rudnik Suva ruda“ d.o.o. ( 2004. -2013. godina) u 000 EUR


Stečaj društva

Privatizacija društva kroz stečaj

99

5 028

4126

40

192

4 5

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Odnosno poslovna dobit Društva nije bila generisana iz osnovne delat-

nosti Društva, već usled povećanja vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih

proizvoda i nedovršenih usluga na kraju obračunskog perioda.

Neto rezultat iz poslovanja Društva u periodu od 2008. do 2013. go-

dine u proseku je iznosio 21 hiljadu EUR. Značajna odstupanja od po-

menutog proseka zabeležena su tokom 2011. godine, pre svega usled

80

60

40

20

0

-20

-40

-60

80

-100

Ilustracija 4 Rezultat na poslovnom nivou i neto rezultat iz poslovanja „Koncern Farmakom MB – Rudnik Suva ruda“ d.o.o. u periodu od 2007. do 2013. godine


Privatizacija Društva kroz stečaj

Rezultat na poslovnom nivou (000 EUR) Neto rezultat iz poslovanja (000 EUR)

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

-74

-18

65

215

110

2

24

70

1522 26

12

75

značajno većih ostalih prihoda Društva u odnosu na prethodnu godinu,

kada je neto rezultat iz poslovanja Društva iznosio 70 hiljada EUR.

U međuvremenu kupac rudnika „Suva ruda“ „Koncern Farmakom MB“

upada u finansijske poteškoće usled visokog nivoa zaduženosti. Na kraju

2013. godine, na konsolidovanom nivou „Koncern Farmakom MB“ je iska-

zao gubitak iznad visine kapitala u iznosu od 37,6 miliona EUR. Ukupna

vrednost kamatonosne pasive „Koncern Farmakom MB“ na konsolidova-

nom nivou zaključno sa 31.12.2013. godine iznosila je 298,9 miliona EUR

i činila je 52,2% vrednosti ukupne pasive.68 Zaključno sa 24.03.2014.

godine, računi 11 zavisnih privrednih društava „Koncern Farmakom MB“

bili su blokirani za ukupan iznos od 182 miliona EUR. Namera vlasnika

„Koncern Farmakom MB“ bila je da se u što kraćem vremenskom roku

pripreme unapred pripremljeni planovi reorganizacije (UPPR) za 8 od 10

kompanija koje posluju u sastavu „Farmakoma“. Prema rečima vlasnika,

račun Koncerna su prvo blokirale „komercijalne banke na ime duga po

kreditu, što je posledično izazvalo nove blokade drugih komitenata. 69

Iz navedenog proizilazi da iako su sredstva neophodna za pokretanje pro-

68) Agencija za privredne registre Republike Srbije69) http://www.novimagazin.rs/vesti/bogicevi-vratiu-sve-dugove

izvodnje u rudniku „Suva ruda“ bila obezbeđena, ona nisu bila iskorišćenja

za te namene. Imajući u vidu sve okolnosti može se zaključiti da od tre-

nutka privatizacije rudnika „Suva ruda“ kroz stečaj, da se nikada nisu stekli

neophodni uslovi za pokretanje proizvodnje, kao i uslovi za rast i razvoj

privatizovanog preduzeća.

Pokazatelji stopa poslovne dobiti pre amortizacije (EBITDA%) i stopa po-

slovne dobiti (EBIT%) u godini privatizacije, odnosno u 2007. godini beleže

negativne vrednosti, usled gubitku Društva na poslovnom nivou. U periodu

od 2008. do 2013. godine zabeležene su izrazito visoke relativne vredno-

sti pomenutih indikatora, pre svega usled izrazito niskih vrednosti prihoda

od prodaje u pomenutom periodu. Jedini izuzetak od ovog pravila jeste

2011. godina, kada su relativne vrednosti analiziranih indikatora bile na

znatno nižem nivou, ali i dalje na visokom nivou, zbog većih prihoda od

prodaje koje je „Rudniku Suva ruda“ ostvarilo u pomenutoj godini. Niske

vrednosti prihoda od prodaje predstavljaju istovremeno i razlog zbog čega

je Društvo ostvarivalo visoke relativne vrednosti indikatora stope neto re-

zultata u periodu od 2011. do 2013. godine.

Tabela 2 Pokazatelji rentabilnosti „Koncern Farmakom MB – Rudnik Suva ruda“ d.o.o. u periodu od 2004. do 2013. godine

Godine 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

EBITDA % -613,8% -9148,3% - -156,8% 498,9%

EBIT % -875,8% -12061,0% - -261,5% 157,8%

Neto rezultat % -1070,7% -13239,7% - -64,1% 51,3%

ROA -142,5% -41,7% -15,7% -0,4% 0,3%

ROE - - - -1,0% 0,4%

Bruto marža* N/A N/A N/A N/A N/A

Godine 2009. 2010 2011. 2012. 2013

EBITDA % 516,1% 323,4% 75,0% 689,0% 746,6%

EBIT % 18,4% 25,0% 12,7% 367,9% 493,8%

Neto rezultat % 5,4% 4,5% 36,4% 519,1% 234,2%

ROA 0,0% 0,0% 1,1% 0,0% 0,0%

ROE 0,0% 0,0% 1,2% 0,0% 0,0%

Bruto marža* N/A N/A N/A N/A N/A

* Bruto proizvodna marža ; Izvor: Kalkulacije autora



U 2012. godini izvršena je nova procenu fer vrednosti rudnika, odnosno

rudnog blaga, koje Koncern ima u svom vlasništvu. Kao rezultat nove pro-

cene fer vrednosti rudnog blaga u vlasništvu „Koncern Farmakom MB –

Rudnik Suva ruda“ d.o.o, vrednost ukupne poslovne imovine i kapitala

Društva je značajno uvećana na kraju 2012. godine. „Koncern Farmakom

MB“ je procenilo da će u narednih 50 godina vršiti eksploataciju rude iz

svojih rudnika i shodno tome, a u skladu sa svojim računovodstvenim

politikama, izvršilo novu procenu fer vrednosti rudnog blaga, prema kojoj

je vrednost rudnog blaga uvećana za 15,9 milijardi RSD ili za 140,8 mili-

ona EUR.70 Upravo je ovo osnovni razlog zbog čega je vrednost nekret-

nina postrojenja i opreme „Koncern Farmakom MB – Rudnik Suva ruda“

d.o.o. na kraju 2012. godine uvećana za dvadeset puta, odnosno sa 5

miliona EUR na 101,2 miliona EUR.71 Ovlašćeni nezavisni revizor „izrazio

je uzdržavljavajuće mišljenje u vezi verodostojnosti konsolidovanih finansij-

skih izveštaja „usled nemogućnosti pribavljanja odgovarajućih dokaza koji

obezbeđuju osnovu za revizorsko mišljenje. Ovlašćeni revizor se uzdržao

od davanja mišljenja između ostalog i zbog neslaganja sa vrednovanjem

imovine i obaveza pojedinih društava koji su u sastavu „Koncern Farma-

kom MB“ d.o.o. Šabac.72

U 2012. godini ukupni kapital „Koncern Farmakom MB – Rudnik Suva

70) Napomene uz konsolidovane finansijske izveštaje za 2012. godinu, „Koncern “Farmakom M.B. Šabac”71) Agencija za privredne registre Republike Srbije72) Izveštaj nezavisnog revizora „Confida Finodit“ DOO Beograd o konsolidovanim finansijskim izveštajima „Koncern “Farmakom M.B. Šabac”, od 27.09.2013. godine, Agencija za privredne registre Republike Srbije73) Agencija za privredne registre Republike Srbije

ruda“ d.o.o uvećan je sa 5,7 miliona EUR na 87,1 milion EUR, usled formi-

ranja revalorizacionih rezervi u vrednosti od 81,9 miliona EUR nastalih kao

rezultat pozitivnih efekata nastalih usled promene fer vrednosti imovine,

odnosno rudnog blaga, Društva.73

Narušenu pozicija likvidnosti „Koncern Farmakom MB – Rudnik Suva ruda“

d.o.o, je posledica toga što Društvo od 2008. godine nikada nije pokrenu-

lo proizvodnju. Na kraju 2008. godine, odmah nakon izvršene privatizacije,

kod opšteg racia likvidnosti beleži se izuzetno velika vrednost, kao posle-

dica konsolidacije Društva odnosno usled značajnog smanjenja vrednosti

kratkoročnih obaveza Društva. Kratkoročne obaveze Društva smanjene su

sa 3 miliona EUR, koliko su iznosile na kraju 2007. godine, na 12 hiljada

EUR koliko su iznosile na kraju 2008. godine. U svim ostalim godinama

vrednosti opšteg racia likvidnosti nalazile su se u okviru teorijski optimalnog

nivoa od 2:1. Međutim, posmatrajući redukovani racio likvidnosti primeću-

je se da se vrednosti ovog indikatora kretaju oko nule, što ukazuje na to da

„Koncern Farmakom MB – Rudnik Suva ruda“ d.o.o gotovo da nije imao

visoko likvidna sredstva koja bi se mogla relativno brzo pretvoriti novac.

Gotovo celokupna obrtna imovina Društva u analiziranom periodu sastoja-

la se iz zaliha. Ovakve vrednosti redukovanog racia likvidnosti nam ukazuju

na narušenu likvidnu poziciju Društva i na realnu mogućnost postojanja

Ilustracija 5 Aktiva i kapital u periodu od 2004. do 2013. godine


2008

1.492 1.957 2.220 7.411 6.666 6.288 5.9486.361

102.449 102.034125.000

100.000

75.000

50.000

25.000

02004 2005 2006 2007 2009 2010 2011 2012 2013

Stečaj Društva


77

problema u srevisiranju tekućih obaveza u analiziranom periodu. Pozitivne

vrednosti neto obrtnih sredstava ukazuju na to da su dugoročna sredstva

Društva bila u potpunosti finansirana iz dugoročnih izvora. Izvori finansiranja

Društva u periodu od 2008. do 2013. godine, u potpunosti ili gotovo u

potpunosti su se odnosila na sopstveni kapital Društva.


U godini privatizacije kroz stečaj i godini nakon privatizacije „Koncern Far-

makom MB – Rudnik Suva ruda“ d.o.o nije imalo zaposlene. Zapošljavanje

Tabela 3 Pokazatelji likvidnosti „u periodu od 2004. do 2013. godine

Godine 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

Opšti racio likvidnosti 0,6 0,5 0,3 2,5 20,9

Redukovani racio likvidnosti 0,4 0,3 0,2 2,5 0,1

Neto obrtna sredstva (000 EUR) -314 -626 -903 4.411 257

Godine 2009. 2010. 2011. 2012. 2013



Neto obrtna sredstva (000 EUR) 369 455 649 391 174


novih radnika sprovedeno je tokom 2010. godine, kada je u Društvu pro-

sečno bilo zaposleno 20 radnika, da bi se u narednim godinama taj broj

smanjio na 11.

Niska bruto dodata vrednost po zaposlenom i gotovo nepostojeći priho-

di od prodaje po zaposlenom su jednostavno posledica činjenice da u

periodu nakon privatizacije proizovodnja nikada nije bila uspostavljena.

Iako, izračunavanje indikatora produktivnosti ne pruža značajan uvid, mi

ga prikazujemo radi poređenja Indikator produktivnosti meren prihodima

od prodaje po zaposlenom beleži niske vrednosti tokom celog posma-

tranog perioda. Poređenja radi prosečna vrednost prihoda od prodaje po


Stečaj Društva

Ilustracija 6 Prosečan broj zaposlenih u „u periodu od 2004. do 2013. godine


2008

300

250

200

150

100

50

02004 2005 2006 2007 2009 2010 2011 2012 2013

269260

210 0 2 20 11 11 11



zaposlenom kod privrednih društava koji su beležili najveće prihode od

prodaje u okviru delatnosti eksploatacija ruda ostalih crnih, obojenih, ple-

menitih i drugih metala, u periodu od 2006. do 2013. godine iznosila je

21 hiljadu EUR.

Iznos bruto dodate vrednosti koje je „Koncern Farmakom MB – Rudnik

Suva ruda“ d.o.o. generisalo u periodu nakon privatizacije od 2008. do

20011. godine u proseku je iznosila 214 hiljada EUR, da bi u poslednje

Stečaj Društva

Ilustracija 7 Prihodi od prodaje po zaposlenom i prihodi od prodaje u periodu od 2004. do 2013. godine


2008

20 250

200

150

100

500

15

10

5

02004 2005 2006 2007 2009 2010 2011 2012 2013

0 0 0 0 0

13

2

17

0 0


Prihodi od prodaje po zaposlenom (000 EUR) Prihodi od prodaje (000 EUR) - (desna Y skala)

dve godine iznosila u proseku 100 hiljada EUR. Poređenja radi prosečna

vrednost bruto dodate vrednosti kod privrednih društava koji su beležili

najveće prihode od prodaje u okviru delatnosti eksploatacija ruda ostalih

crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala, izuzimajući „RTB Bor“, u perio-

du od 2008. do 2013. godine iznosila je 2,4 miliona EUR.

U periodu nakon privatizacije u strukturi izvora finansiranja, dominatno uče-

šće ima sopstveni kapital u svim godinama analiziranog perioda. Jedan od

Ilustracija 8 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom „Koncern Farmakom MB – Rudnik Suva ruda“ d.o.o. u periodu od 2004. do 2013. godine


300 150

100

50

0

-50

200

100

0

-100

-200

2009 2011 2012 2013

-99

212 199236

209

100 102


Bruto dodata vrednost (000 EUR) Bruto dodata vrednost po zaposlenom (000 EUR) - (desna Y skala)

2004 2005 2006 2007

Stečaj Društva

-13 -10-15

2008 2010

79

osnovnih razloga malog učešća pozajmljenih izvora sredstava u ukupnim

izvorima finansiranja sredstava jeste to što nije bila pokrenuta proizvodnja u

analiziranom periodu. Značajno uvećanje sopstvenog kapitala Društva po

osnovu formiranja revalorizacionih rezervi tokom 2012. godine, nastalo je

kao rezultat pozitivnih efekata nastalih usled promene fer vrednosti imovi-

ne, odnosno rudnog blaga Društva.

Iako je usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica kupac kupio

preduzeće bez obaveza, sa rešenim problemom zaposlenih, privatiza-

cija je bila neuspešna usled finansijskih poteškoća samog kupca. Sta-

nje kupca se na taj način odrazilo na subjekta privatizacije. Finansijske

poteškoće kupca imale su više uzroka, pri čemu su ekonomski fakto-

ri bili presudni. Prvi je finansiranje investicija iz kratkoročnih izvora sa

Ilustracija 9 Stepen zaduženosti „Koncern Farmakom MB – Rudnik Suva ruda“ d.o.o. na dan 31. decembar u periodu od 2008. do 2013. godine


100.000 0.6

0.4

0.2

0.0

80.000

60.000

40.000

20.000

0

Pozajmljeni izvori finansiranja (000 EUR)Sopstveni kapital (000 EUR)

Racio ukupne zaduženosti (000 EUR) - (desna Y skala)

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

3.4976.649 6.145 5.587 5.701

87.119 86.423

0.20.1

0.10.10.00.0


nepovoljnim kamatama, posebno izraženo posle početka finansijske kri-

ze. Deo kratkoročnih kredita matično društvo uspelo je da zamenjen du-

goročnim kreditnom linijom preko Međunarodne finansijske korporacije,

ali problem finansiranja nije bio potpuno otklonjen. Drugi je verovatno

isuviše brzo širenje koncerna na raznorodne delatnosti, pri čemu su

investicije,, posebno u rudarskom sektoru, imale nedovoljan povraćaj.

Treće, kupca je karakterisalo relativno loše korporativno upravljanje. Ko-

načno, poslovni rezutlati iskazani u zvaničnim bilansima dovedeni su u

pitanje s obzirom da je Koncern iskazivao dobit, ali nije mogao da servi-

sira obaveze. Budućnost „Suve Rude“ je relativno neizvesna, posebno

imajući u vidu da je matično društvo u stečaju, kao i da je ono koristilo

100% udela u privrednom društvu kao zalogu.


PRIvATIZACIJA u meTAlSkoJ INduSTRIJI


U ovom delu razmatramo studije slučaja privatizacije DP „Goša

Montaža“ iz Velike Plane i „Zavarivač“ AD iz Vranja. Predu-

zeća su izabrana nakon analize privatizovanih privrednih

društava čija je primarna delatnost proizvodnja metalnih

konstrukcija. Preduzeća se značajno razlikuju kako po tre-

nutnom položaju, tako i po primenjenim modelima i metodima privatizacije.

Dok „Goša Montaža“ uspešno posluje, „Zavarivač“ AD se već treću godi-

nu nalazi u postupku restrukturiranja. Loš položaj „Zavarivač“ AD, delom je

posledica i neuspešne privatizacije društva sprovedene prvo prema Zako-

nu o svojinskoj transformaciji, a zatim kupovinom većinskog paketa akcija

od strane strateškog investitora. S druge strane, „Goša Montaža“ spada

u redak primer uspešno sprovedenog radničkog akcionarstva, pri čemu

radnici nisu dobili većinski paket akcija besplatno, već su nastupajući kao

konzorcijum kupili većinski paket društvenog kapitala na javnoj aukciji.

Pre privatizacije „Goša Montaža“ je poslovala relativno stabilno, ali je imalo

niz imovinsko-pravnih problema koji su se pre svega ogledali u vanknjiž-

nom vlasništvu objekata i velikom broju sporova. Takođe, sve do primena

pravila o otpustu duga državnih poverilaca postojao je i nerešen problem

visokih dugova prema bankama u stečaju. Otpust duga državnih poverila-

ca bio je verovatno presudan za uspešnu prodaju „Goša Montaže“, jer je

spremnost potencijalnih kupaca da preuzmu navedene dugove bila upitna

(ili bi u slučaju da nije bilo otpusta ostvarena cena bila drastično niža uz ne-

izvestan ishod u pogledu konačnog namirenja državnih poverilaca). Nakon

privatizacije „Goša montaža“ prolazi kroz nekoliko ciklusa rasta i pada pri-

hoda od prodaje i usluga, pri čemu do 2013. godine preovladava pozitivan

trend rasta prihoda od prodaje proizvoda i usluga (samo u 2011. godini

„Goša Montaža“ ostvaruje prihode od prodaje u iznosu od 23,8 miliona

EUR). Društvo je zaključno sa 2013. godinom investiralo ukupno oko 4 mi-

liona EUR u opremu, kumulativna neto dobit u periodu od 2007. do 2013.

godine iznosila je preko 14 miliona EUR i beleži izuzetno povoljnu poziciju

u pogledu likvidnosti. Takođe, „Goša montaža“ je dostigla zadovoljavajući

nivo kvaliteta korporativnog upravljanja i obaveštavanja investitora i vodila

je odgovornu politiku dividendi. Prema načinu i ishodu privatizacije, kao i

prema navedenim karakteristikama, „Goša Montaža“ predstavlja izuzetak.

Problemi „Zavarivača“ počinju već početkom devedesetih godina, kada

zbog gubitka tržišta i posledičnog smanjenja obima poslovanja nastupa

stečaj preduzeća. Nakon prinudnog poravnanja sa poveriocima Preduzeće

izlazi iz stečajnog postupka i započinje krajem 2000. godine privatizaciju

prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji. U periodu neposred-

no pre (drugog kruga) privatizacije od 2003. do 2007. godine, „Zavari-

vač“ je beležio simboličnu neto dobit iz poslovanja, rasla je zaduženost, i

postojala je potreba za nabavkom novih alatnih mašina, opreme za zava-

rivanje i transportne opreme, s obzirom na prosečnu starost opreme od

preko 20 godina. Odluka da se prodaja preostalog društvenog kapitala

vrši metodom javnog tendera uz poziv preostalim akcionarima bila je razu-

mna opcija, imajući u vidu mogućnost otpusta duga državnih poverilaca,

neophodnost preduzeća da samostalno sprovede odgovarajuće mere re-

strukturiranja i nedostatak sredstava potrebnih za neophodne investicije, za

šta je bio potreban novi (većinski) vlasnik. Takođe, javni tender je omogu-

ćavao nametanje uslova potencijalnim kupcima kao i kontrolu sprovođenja

od strane Agencije za Privatizaciju. Kao i u slučaju „Goša Montaže“, veliki

broj građevinskih objekata nije bio uknjižen, niti je postojala odgovarajuća

građevinska i tehnička dokumentacija. Preduzeće je takođe imalo visoke

potencijalne obaveze po osnovu sporova u kojima je bilo tuženo, dok reša-

vanje problema viška radne snage nije suštinski započeto.

Nakon izvršene privatizacije krajem 2008. godine, „Zavarivač“ AD beleži

pogoršanje poslovanja uz drastično smanjenje fizičkog obima proizvodnje

i prodaje. Nekoliko faktora je imalo presudni uticaj na pogoršanje poslova-

nja. Pored eksternih faktora (efekti svetske ekonomske krize ispoljili su se

upravo u godini kada je kupac preuzeo kontrolu nad Društvom), Društvo

je imalo niz internih problema, poput loše finansijske pozicije, viška zapo-

slenih i narušenih odnosa između zaposlenih i novih vlasnika. Oporavak

poslovanja „Zavarivač“ AD bio je posebno otežan usled odsustva dogovo-

ra o visini i isplati otpremnina zaposlenima za koje je utvrđeno da su višak.

Sukob je kulminirao obustavom rada tokom 2010. godine usled čega već

ugovoreni poslovi nisu mogli da se realizuju.Ubrzo banke koje su odobrile

kredite proglašavaju iste dospelim za naplatu.

Kupac je prethodno obezbedio deo potrebnih sredstava za normaliza-

ciju poslovanja kreditom Fonda za razvoj Republike Srbije, namenjenom

nabavci opreme. U cilju deblokade računa i obezbeđivanja uslova za re-

gularno poslovanje, tadašnji menadžment, postavljen od strane kupca,

koristi (suprotno nameni) deo sredstava dobijenih po osnovu kredita od

Fonda za razvoj. Agencija za privatizaciju je u februaru 2011. godine zbog

neispunjavanja ugovornih obaveza raskinula ugovor nakon dodatnog roka

za ispravljanje nepravilnosti u sprovođenju ugovora o privatizaciji. Odmah

potom Agencija donosi i odluku o restrukturiranju kako bi se sprečilo izvr-

šenje na imovini preduzeća i sprovele mere restrukturiranja. Nakon raskida

privatizacije „Zavarivač“ ne uspeva da u značajnoj meri uveća proizvodnju,

usled nedovoljno oporavljenog domaćeg tržišta od posledica krize i inter-

nih problema.

Nakon raskida privatizacije u 2010. godini i odluke o restrukturiranju,

„Zavarivač“ nastavlja da gomila obaveze tako da su one na kraju 2013.

83Privatizacija u metalskoj industriji

godine iznosile 13,7 miliona EUR. Ključni problemi sa kojima se „Zavari-

vač“ suočava su neadekvatna struktura zaposlenih, visoka potrošnja ener-

genata, visoka zaduženost uključujući i značajna potraživanja zaposlenih

po izvršnim presudama. Tokom restrukturiranja „Zavarivač“ nije suštinski

rešio nijedan od navedenih prolema, a. privatizacija je stvorila nove imovin-

sko pravne probleme, tako da bez mera koje bi učinile „Zavarivač“ atraktiv-

nim za kupce, jedini ishod je stečaj kroz bankrotstvo.

Zajednička karakteristika u oba slučaja je to što menadžment i zaposle-

ni i pored velikog broja podataka i informacija predočenih kroz program

privatizacije, imaju značajnu informacionu prednost u pogledu poslovanja

preduzeća (verovatnoće namirenja potraživanja, stvarnog stanja imovine,

očekivanog ishoda sporova, itd.). Tu prednost po pitanju adekvatne infor-

misanosti o stanju i perspektivama subjekta privatizacije zaposleni u „Goši

Montaži“ su iskoristili i pobedom na javnoj aukciji postali vlasnici Društva.

Zaposleni su smatrali da će Društvo nastaviti dobro da posluje što će im

omogućiti da deo ostvarene zarade odvajaju za isplatu rata po osnovu

ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala „Goša Montaže“. Asimetrija in-

formacija igrala je bitnu ulogu i u privatizaciji „Zavarivača“. Jedan od uzroka

koji su doveli do raskida ugovora je odstupanje između realnog stanja i

zvaničnih poslovnih knjiga i podataka iz tenderske dokumentacije, pri čemu

je deo odgovornosti i na kupcu jer nije sproveo adekvatan due dilligence.

Ako se dva slučaja porede prema ostverenim ciljevima privatizacije, privati-

zacija DP „Goša Montaža“ jedna je od retkih privatizacija kojom je došlo do

ispunjenja ključnih ciljeva privatizacije. Naime, „Goša Montaža“ je povećala

efikasnost poslovanja, došlo je do investiranja u opremu u iznosu od 4 mi-

liona EUR, Društvo posluje kroz integrisani sistem menadžmenta koji je sa-

činjen od sistema upravljanja kvalitetom prema relevantnim standardima.

Iako, pretpostavljamo da „Goša Montaža“ redovno izmiruje svoje obaveze

kako prema republičkom tako i prema lokalnom nivou, s obzirom da nismo

prikupili podatke o značaju „Goša Montaže“ za lokalne finansije umesto

pozitivnog znaka u narednoj tabeli, stavljen je znak pitanja. S druge strane,

privatizacijom „Zavarivač“ AD ostvareni su samo delimično ciljevi u pogledu

povećanja javnih prihoda, i donekle je „Zavarivač“ AD uspelo da nastavi sa

primenom relevantnih standarda.

Opstanak, „Zavarivača“ bio je omogućen usled postojanja mekog budžet-

skog ograničenja, odnosno akumuliranja obaveza prema državnim pove-

riocima, zaposlenima i dobavljačima. Obaveze prema državnim poveri-

ocima rastu kako na republičkom tako i na lokalnom nivou. „Zavarivač“

ima značajne neizmirene obaveze prema gradu, a od trenutka donošenja

odluke o uvođenju Društva u restrukturiranje, ono gotovo da nije uplatilo ni

dinar u budžet grada. Samo stanje obračunatog a neizmirenog poreza na

zarade iznosi oko 50 miliona RSD u 2014. godini.

Razliku između dva slučaja moguće je ilustrovati poređenjem projektova-

nog i stvarnog poslovnog rezultata. Neuspela privatizacija „Zavarivač“ AD

je kumulativno posmatrano u tekućim vrednostima stvorila za 13,5 miliona

EUR gori rezultat na poslovnom nivou u odnosu na alternativni scenario

uspešne privatizacije (da je „Zavarivač“ poslovao kao „Goša Montaža“) za

period od 2009. do 2013. godine.

StUDija SlUČaja priVatizacije Dp “GOŠa mOntaŽa“, Velika plana

1. Osnovne informacije o “Goša montaža“ Ad

Privredno društvo „Goša montaža“ AD (u daljem tekstu Društvo, Preduze-

će ili „Goša Montaža“) nastalo je na osnovama srpsko-francuskog akcio-

narskog društva „Jasenica ad“, osnovanog 1923. godine.1 „Goša Monta-

ža“ prolazi kroz različite faze transformacije (tadašnjih oblika organizovanja

preduzeća) i promene sedišta, tako da od 1982. godine posluje prvo kao

radna organizacija, a zatim i kao DOO sa sedištem u Velikoj Plani u sastavu

Holding kompanije „Goša“. Krajem 2004. godine „Goša montaža“ ponovo

menja oblik organizovanja, odnosno vrši preregistraciju iz društva sa ogra-

ničenom odgovornošću u društveno preduzeće.2 „Goša Montaža“ je pri-

vatizovana metodom javne aukcije i to prema programu ubrzane aukcijske

privatizacije (UAP) maja 2006. godine od strane konzorcijuma zaposlenih.

Ciljevi privatizacije Goša Montaža Zavarivač



Transfer tehnologija i znanja + +/-

Povećanje javnih (republičkih i lokalnih) prihoda

+ +/-

Tvrdo budžetsko ograničenje +/? -

1) Informacije preuzete sa sajta Društva http://www.gosamontaza.com/ (posećeno 15. 7 2014. godine).2) Društvena preduzeća koja su bila u sastavu holdinga, morala su prethodno da izvrše prenos kapitala. U slučaju „Goša Montaže” na početku procesa privatizacije 75% kapitala bilo u društvenoj svojini, dok je 25% pripadalo Holding kompaniji „Goša“. Juna 2004. godine doneta je odluka o prenosu 25% kapitala, tako da je kapital „Goša Montaže” bio 100% društveni.


Kompletan obim proizvoda i usluga Društva se sastoji od projektovanja i

razrade radioničke dokumentacije, proizvodnje opreme i svih tipova čelič-

ne konstrukcije, montaže, održavanja i iznajmljivanja sredstava transporta i

mehanizacije. „Goša montaža“ poseduje dva proizvodna pogona u Velikoj

Plani i Smederevskoj Palanci kompletno opremljena da funkcionišu kao sa-

mostalne proizvodne celine, svaka sa tehnološki zaokruženim procesom

proizvodnje. Proizvodno-uslužni program „Goša Montaža“ AD realizuje kroz

proizvodne kapacitete od 600 tona, kao i bravarsko – zavarivačke radove od

100.000 sati na mesečnom nivou, Društvo poseduje relevantne licence u

oblasti zavarivanja,3 i značajan ljudski kapital - 9 od 42 inženjera imaju diplo-

mu E/IWE (European/International Welding Engineer) evropskog/međuna-

rodnog inžinjera za zavarivanje, dok je preko 100 zavarivača osposobljeno

za specifične postupke zavarivanja. „Goša Montaža“ poseduje 17 dizalica

kapaciteta od 8 do 300 tona, kao i sopstveni centar za obuku zavarivača,

službu obezbeđenja i kontrole kvaliteta, koja je akreditovana za samostalno

ispitivanje materijala i zavarenih spojeva metodama bez razaranja.4

„Goša Montaža“ AD posluje pre svega sa sektorom energetike i to na

poslovima izgradnje, održavanja i remontima postrojenja i opreme za hidro

i termo energetska postrojenja. Društvo je angažovano na izradi i monta-

ži čeličnih konstrukcija hidrograđevinskih i drugih objekata, kao i opreme

u rudarskoj i naftnoj industriji. „Goša Montaža“ je često angažovano kao

podizvođač. Društvo je 2011. godine osnovalo zavisno društvo „Goša

Montaža Banja Luka“ d.o.o, koje nije imalo značajnijih poslovnih aktivno-

sti. Danas, „Goša Montaža“ posluje kroz integrisani sistem menadžmenta

koji je sačinjen od sistema upravljanja kvalitetom prema standardu ISO

9001:2008, sistema upravljanja zaštite životne sredine prema standardu

ISO 14001:2005 i Sistema upravljanja bezbednosti i zdravlja na radu pre-

ma standardu OHSAS 18001:2009. Kompletan proces od projektovanja

do montaže usklađen je sa opšte usvojenim normama EN 1090-2, a za-

varivački radovi sa normama EN ISO 3834-2 i DIN 18800-7. „Goša Mon-

taža“ AD poseduje neophodne licence i ovlašćenja koja izdaje Ministarstvo

životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Republike Srbije.5

„Goša Montaža” je usvojila kodeks korporativnog upravljanja 2012. godine

i redovno i na transparentan način objavljuje informacije od značaja za

akcionare društva.6

2. Poslovanje dP„Goša montaža“ pre privatizacije

U periodu od 2003. do 2005. godine neposredno pre privatizacije, „Goša

montaža“ beleži stabilne ali niske stope rasta prihoda od prodaje proizvoda

3) Reč je o DIN EN ISO 3834-2 (sertifikat firme za izvođenje zavarivačkih radova), DIN 18800-7 (u toku je zamena sa EN 1090-2), PED 97/23/EC (sertifikat za izradu posuda pod pritiskom), sertifikat izradu i montažu cevovoda u skladu sa EN 13480-4.4) Prema navodima Društva, među najznačajnije projekte na kojima je „Goša Montaža” bila angažovana spadaju izgradnja termoelektrana u Obrenovcu, Obiliću, Kostolcu, Hidroelektrana “Đerdap” i Bajina Bašta, hotela “Interkontinental” u Beogradu, fabrike deterdženata “Merima” Kruševac i visoke peći u „Sartidu“, hotela “Džingis kan” u Ulan Batoru, poslovnog centra u Minhenu, čeličane u Danskoj, Ekspocentra u Moskvi, itd. 5) Informacije preuzete sa sajta Društva http://www.gosamontaza.com/ (posećeno 15. 7 2014. godine).

Tabela 1 Osnovni podaci o „Goša montaža“ AD Velika Plana

Pun naziv Društva: Akcionarsko društvo za izgradnju i montažu opreme i objekata Goša montaža, Velika Plana

Skraćeni naziv: Goša montaža AD Velika Plana


Sedište: Velika Plana

Pretežna delatnost: Proizvodnja metalnih konstrukcija i delova konstrukcija (2511)






85

Ilustracija 1 Vlasnička struktura kapitala na dan 28. avgust 2014. godine

Tip lica vlasnika akcija Najveći akcionari po broju akcija

Izvor: Centralni registar HOV*Postoji upisana zaloga prvog reda

24%Akcije u vlasništvu pravnih lica

66%Akcije u vlasništvu fizičkih lica

10%Zbirni odnosno kastodi račun

Goša Montaža 12%

Šljivar Branko 3%

Aktiv-fond DOO 3%

Danske Invest Trans-Balkan

Fun 2%

Raiffeisen bank AD Beograd - Kastodi račun

2%

Ostali 78%



700

800

90012,000

600

10,000

500

8,000

4006,000

3004,000

2002,000

100

0 0-12%

-10%

-8%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

2004 2005 2006

Izvor: Program privatizacije „Goša montaža“ Velika Plana, Agencija za privatizaciju Republike Srbije, februar 2006.

10,171 78010,185

27

10,376

415


1.9%

0.1%0.9%

2003

24 31 55

Poslovni rezultati (000 EUR)

675

209

2004 2005 20062003

9,250

-10.9%

Privatizacija u metalskoj industriji


i usluga. Prihodi od prodaje bili su prilično stabilni i to na prosečnom nivou

od 10,2 miliona EUR. U pomenutom periodu prosečna godišnja stopa

rasta prihoda od prodaje proizvoda i usluga iznosila je 1%, ali tokom 2006.

godine, kada je izvršena privatizacija, uprkos povoljnoj tržišnoj konjunkturi,

dolazi do pada prihoda od prodaje proizvoda i usluga od 10,6%.

Navedeni obim prodaje proizvoda i usluga omogućava preduzeću da u peri-

odu pre privatizacije beleži pozitivne rezultate poslovanja, ali uz veoma nisku

neto dobit. Uprkos pozitivnom rezultatu na poslovnom nivou od 780 hiljada

EUR „Goša montaža“ u 2003. godini beleži neto dobit iz poslovanja u iznosu

od svega 24 hiljada EUR zbog otpisa dugoročnih finansijskih plasmana. U

2004. godini „Goša montaža“ beleži isti nivo prihoda od prodaje kao iz pret-

hodne godine, međutim usled rasta troškova materijala i troškova zarada

pada poslovna dobit. U 2005. godini usled rasta prihoda od prodaje i nižih

poslovnih rashoda Društvo beleži rast poslovne dobiti. Kao posledica pada

prihoda od prodaje od 10,9% i poslovni rezultat Društva je bio niži u 2006. u

odnosu na 2005. godinu, ali je zbog značajno većih ostalih prihoda Društvo

uspelo da ostvari najveću neto dobit iz poslovanja u posmatranom periodu.7

„Goša montaža“ je u periodu pre privatizacije imalo više imovinsko-pravnih

problema koji su se ogledali pre svega u vanknjižnom vlasništvu i velikom

broju sporova. Takođe, sve do početka 2006. godine postojao je i nere-

šen problem duga prema „Beogradskoj banci“ koja se kao banka u ste-

čaju nalazila u nadležnosti tada Agencije za osiguranje depozita, sanaciju,

stečaj i likvidaciju banaka. Visina duga nastalog još tokom osamdesetih

godina, sa zateznim kamatama dostigla je iznos od 1,2 miliona USD i 1,2

miliona EUR na kraju 2004. godine.

U periodu pre privatizacije Preduzeće je većinu investicija u osnovna

sredstva realizovalo početkom osamdesetih i krajem devedesetih godina

prošlog veka, dok je poslednje investicije u opremu „Goša montaža“ rea-

lizovala početkom 2000-tih godina, a pre toga početkom sedamdesetih i

osamdesetih godina prošlog veka.8

3. Privatizacija

Dana 25.05.2006. godine na održanoj javnoj aukciji, subjekt privatizacije

„Goša montaža“ prodat je konzorcijumu koji se sastojao od 272 zaposle-

nih koje je zastupao današnji direktor Preduzeća. Samo Preduzeće bilo

je privatizovano prema takozvanom postupku ubrzane aukcijske privati-

zacije (UAP), odnosno osim Programa privatizacije (koji detaljno prikazuje

informacije o stanju imovine i obaveza i knjigovodstvenih vrednosti) nije

sadržao dodatnu procenu kapitala subjekta privatizacije.9 Prema programu

privatizacije korigovana knjigovodstvena vrednost ukupnog kapitala krajem

2004. godine iznosila je 352,3 miliona RSD, pri čemu je donja granica

KKV iznosila 176,2 miliona RSD (odnosno od 50% do 100% KKV), dok je

kapital koji se nudio na prodaju (70% ukupnog društvenog kapitala) izno-

silo 246,6 miliona RSD.

Tabela 2 Procenjene vrednosti osnovnog kapitala na dan 31. decembar 2004. godine

Knjigovodstvena vrednost

Korigovana Knjigovodstvena vrednost

Osnovni kapital (000 RSD)

251,973 352.321

Izvor: Program privatizacije „Goša Montaža“, februar 2006. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije

Razlika između knjigovodstvene i korigovane knjigovodstvene vrednosti

nastala je usled zakonske obaveze „otpusta“ potraživanja državnih poveri-

laca u iznosu od 100,3 miliona RSD. Od toga je na tadašnju Agencija za

sanaciju banaka otpadao iznos od 82,2 miliona RSD po osnovu potra-

živanja koje je od „Goša montaža“ imala „Beogradska banka“,10 dok se

ostatak od 18,2 miliona RSD odnosio na Poresku upravu, Fond za soli-

darnu stambenu izgradnju i manji broj javnih preduzeća.11 S obzirom da

7) Program privatizacije „Goša montaža“ Velika Plana, Agencija za privatizaciju Republike Srbije, februar 2006.8) Ibid.9) Ključna razlika između ubrzane i redovne aukcijske privatizacije bila je u tome što se za subjekte privatizacije na ubrzanom programu vrednost preduzeća utvrđivala samo po KKV metodi (korigovanoj knjigovodstvenoj vrednosti), koja se dobija kada se od ukupne aktive oduzmu gubitak i ukupne obaveze (obaveze, odloženi revalorizacioni dobitak, dugoročna rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja). S druge strane, običan program aukcijske privatizacije zahtevao je da se za subjekte privatizacije kod kojih je utvrđeno da je vrednost kapitala negativna po KKV metodi ili kod kojih se proceni da je utvrđena KKV mala u odnosu na imovinu angažuju procenitelji koji vrše procenu vrednosti kapitala po DNT (diskontovani novčani tokovi) i likvidacionoj metodi, kako bi se dobila realnija vrednost subjekta privatizacije. 10) Stupanjem na snagu Zakon o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova (“Službeni glasnik RS”, br. 45/05) o krajnji dužnici - pravna lica (u ovom slučaju “Goša Montaža”) u pogledu čijih je obaveza banka u stečaju dužnik, odnosno originalni dužnik ili garant, oslobađaju se obaveza prema bankama u stečaju (u ovom slučaju Beogradskoj banci), i stupaju u obavezu prema Republici Srbiji.11) Izmenama Zakona o privatizaciji, a zatim i Uredbom o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekta privatizacije prema poveriocima („Službeni glasnik RS”, br. 45/06) iz 2006. godine državni poverioci subjekta privatizacije bili su dužni da otpuste dug u celini sa stanjem na dan 31.12.2004. godine i svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije. Navedena uredba menjana je još tri puta („Službeni glasnik RS”, 108/07, 126/07 i 60/08).

87

12) Uredbom o metodologiji za procenu vredosti kapitala i imovine („Službeni glasnik RS“, br. 45/2001, 45/2002) članom 20. bilo je predviđeno da u slučaju da se javni poziv za aukciju objavljuje u roku dužem od 30 dana od datuma procene vrednosti kapitala, odnosno imovine, Agencija vrši revalorizaciju vrednosti kapitala, odnosno imo-vine procenjene u skladu sa ovom uredbom. Revalorizacija iz stava 1. ovog člana vrši se od datuma procene vrednosti kapitala, odnosno imovine do datuma objavljivanja javnog poziva za aukciju. Revalorizacija iz stava 1. ovog člana vrši se primenom mesečnih indeksa rasta cena na malo u Republici Srbiji, pri čemu se za tekući mesec koristi indeks rasta cena na malo za prethodni mesec.13) Ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije između Agencije za Privatizaciju Republike Srbije i Konzorcijuma fizičkih lica, od 30.05.2006. godine dostupan na http://www.priv.rs/upload/company/contract/500804.PDF (posećeno 29. juna 2014.)14) http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/06/29/srpski/SH06062804.shtml (posećeno 21.6.2014).15) Takođe ugovorom je bilo predviđeno da ukoliko iznos investicija bude veći od 1 milion EUR, da rok za investiranje može biti duži od 12 meseci od dana zaključenja kupoprodajnog ugovora. Dodatno predviđena je i obaveza da ukoliko se ostvari dobit na kraju obračunskog perioda da se utvrdi dividenda za svaku od 2 godine nakon zaključenja kupoprodajnog ugovora, u iznosu od najmanje 10% od dobiti Društva posle namirenje poreza i zakonskih rezervi. Ugovor o prodaji društvenog kapitala meto-dom javne aukcije između Agencije za Privatizaciju Republike Srbije i Konzorcijuma fizičkih lica, od 30.05.2006. godine. Ugovor je dostupan na http://www.priv.rs/upload/company/contract/500804.PDF (posećeno 29. juna 2014).16) Socijalni program dodatno predviđa da ukoliko Subjekt privatizacije ima u stalnom radnom odnosu više od 50 zaposlenih lica i ukoliko se ukaže potreba da se otkaže ugovor o radu za više od 10% od ukupnog broja zaposlenih zbog tehnoloških promena, nadležni organ u privatizovanom društvu je dužan da donese program rešavanja viška zapsolenih za čiji predlog je dužan da pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata, Ibid.17) http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=06&dd=23&nav_id=252516

je prodaja izvršena maja 2006. godine, vrednost društvenog kapitala koji

se nudio na prodaju povećana je na 296,9 miliona RSD, jer je izvršena re-

valorizacija procenjene vrednosti primenom mesečnih indeksa rasta cena

na malo od datuma procene vrednosti do datuma objavljivanja javnog po-

ziva.12 „Otpust“ duga državnih poverilaca bio je verovatno presudan za

prodaju „Goša Montaže“, jer kupci ne bi želeli da preuzmu navedene du-

gove ili bi cena bila drastično niža uz neizvesan ishod u pogledu namirenja

dugova državnih poverilaca.

Početna cena na javnoj aukciji iznosila je 10% procenjene vrednosti

društvenog kapitala, odnosno 29,7 miliona RSD ili 376 hiljada EUR, ali

je zbog učešća još dve zainteresovane strane prodajna cena višestruko

povećana, tako da je dostigla iznos od 146 miliona RSD ili 1,67 miliona

EUR (odnosno oko 50% procenjene vrednosti). S obzirom da je Zakon o

privatizaciji omogućavao povoljniji tretman domaćih fizičkih lica, postignutu

cenu kupac je isplaćivao u šest jednakih godišnjih rata u iznosu od 278,2

hiljade EUR.13 Zaposleni u „Goša montaža“ AD su se po njihovim rečima

za privatizaciju Društva pripremali dve godine.14 S obzirom da je konzorci-

jum činilo 272 lica, u proseku je godišnja rata iznosila nešto više od hiljadu

EUR po članu konzorcijuma.

Kupoprodajni ugovor je sadržao standardne elemente ugovora u pogledu

investicija i socijalnog programa u slučaju kada se prodaja društvenog

kapitala vršila metodom javne aukcije. Prilikom potpisivanja kupoprodajnog

ugovora kupac se obavezao na investicije u osnovna sredstva u ukupnom

iznosu od 21,8 milion RSD ili oko 260 hiljada EUR u roku od 12 meseci

od dana zaključenja kupoprodajnog ugovora.15 Kupac se ugovorom oba-

vezao da će prihvatiti socijalni program koji je predviđao poštovanje svih

prava zaposlenih utvrđenih pojedinačnim kolektivnim ugovorom, ograniča-

vanje otpuštanja zaposlenih u periodu od dve godine od dana zaključenja

kupoprodajnog ugovora uz mogućnost da u slučaju da je za zaposlenima

prestala potreba, budu isplaćene otpremnine u visini prosečne bruto zara-

de ostvarene u poslednjih 6 meseci, ili ukoliko je to povoljnije 250 EUR po

godini radnog staža, kao i preferencijalni tretman zaposlenih koji su pred

odlaskom u penziju odnosno zaposlenih sa statusom invalida.16


Nakon privatizacije „Goša montaža“ AD povećava obim poslovnih aktiv-

nosti, koji se odražava kroz značajno veće prihode od prodaje proizvo-

da i usluga, u odnosu na period pre privatizacije. Po izvršenoj privatizaciji

25.05.2006. godine, menadžment Društva već tokom 2007. godine ugo-

vora remontne poslove za „Naftnu industriju Srbije“, „Elektroprivredu Srbije“

i železaru „U.S. Steel“ u Smederevu, čime su bili uposleni svi kapaciteti

Društva pa se pojavila potreba i za novim zaposlenima. Takođe, „Goša

montaža“ AD usled značajno povećanog obima posla povećava zarade

proizvodnim radnicima i stručnim službama za 20,9%, koji su u tom tre-

nutku činili oko 70% od ukupnog broja zaposlenih.17

„Goša montaža“ AD prolazi kroz nekoliko ciklusa rasta i pada prihoda od

prodaje i usluga. U 2007. godini veći obim aktivnosti Društva bio je pra-

ćen značajnim rastom prihoda od prodaje proizvoda i usluga, koji su na

godišnjem nivou bili veći za 86,1%. Sa otpočinjanjem ekonomske krize

u 2008. godini, Društvo beleži pad prihoda od prodaje od 25,2%. Zatim

ponovo sledi period ubrzanog rasta, i u naredne tri godine kao rezultat



veće poslovne aktivnosti, Društvo je beležilo prosečan godišnji rast priho-

da od prodaje stopi od 23,1%, tako da je u 2011. godini „Goša montaža“

AD ostvarila prihode od prodaje u iznosu od 23,8 miliona EUR. Usled

značajne depresijacije kursa RSD u odnosu na EUR u 2012. godini, koji je

u proseku izgubio 11% svoje vredosti na godišnjem nivou, prihodi od pro-

daje proizvoda i usluga Društva u 2012. godini izraženi u EUR bili su manji

za 8,4% u odnosu na prethodnu godinu. U 2013. godini Društvo beleži

pad prihoda od prodaje za 36,4% na godišnjem nivou, koji se nastavlja i u

prvoj polovini 2014. godine.

„Goša montaža“ AD prolazi kroz nekoliko ciklusa rasta i pada prihoda

od prodaje i usluga. U 2007. godini veći obim aktivnosti Društva bio je

praćen značajnim rastom prihoda od prodaje proizvoda i usluga, koji su

na godišnjem nivou bili veći za 86,1%. Sa otpočinjanjem ekonomske krize

u 2008. godini, Društvo beleži pad prihoda od prodaje od 25,2%. Zatim

ponovo sledi period ubrzanog rasta, i u naredne tri godine kao rezultat

veće poslovne aktivnosti, Društvo je beležilo prosečan godišnji rast priho-

da od prodaje stopi od 23,1%, tako da je u 2011. godini „Goša montaža“

AD ostvarila prihode od prodaje u iznosu od 23,8 miliona EUR. Usled

značajne depresijacija kursa RSD u odnosu na EUR u 2012. godini, koji

je u proseku izgubio 11% svoje vredosti na godišnjem nivou, prihodi od

Ilustracija 4 Prihodi od prodaje „Goša montaža“ AD u periodu od 2003. do 2013. godine (000 EUR)

20,000

15,000

10,000

5,000

02007200620052003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

10,376 9,25017,217

12,886 14,200

17,537

Izvor: Program privatizacije „Goša montaža“ Velika Plana, Agencija za privatizaciju Republike Srbije, februar 2006. godine i Agencija za privredne Registre Republike Srbije


0%-20%-40%-60%

20%40%60%80%100%

10,171 10,185

Prihodi od prodaje (000 EUR) Kretanje prihoda od prodaje (%) - ( Desna Y skala)

0.1% 1.9% -10.9%

-25.2%

10.2%23.5%

35.7%

-8.4%

25,000

13,863

21,805

0.9%

23,793

-36.4%

86.1%

prodaje proizvoda i usluga Društva u 2012. godini izraženi u EUR bili su

manji za 8,4% u odnosu na prethodnu godinu. U 2013. godini Društvo

beleži pad prihoda od prodaje za 36,4% na godišnjem nivou, koji se na-

stavlja i u prvoj polovini 2014. godine.

„Goša montaža“ AD je i nakon privatizacije nastavilo da beleži pozitivne

rezultate na poslovnom nivou i neto rezultate. Najbolje poslovne rezultate

Društvo beleži u periodu od 2009. do 2012. godine. „Goša montaža“

je u 2008. godini usled značajnog pada prihoda od prodaje od 25,2%

zabeležilo nešto manju dobit na poslovnom nivou u odnosu na 2007. go-

dinu. Rast prihoda od prodaje od 10,2% i smanjenje troškova zarada za

11,2% rezultiralo je tome da Društvo u 2009. godini ostvari značajno veću

dobit na poslovnom nivou u odnosu na prethodnu godinu. U naredne dve

godine dobit na poslovnom nivou Društva je bila znatno niža i u proseku

je iznosila 1,9 miliona EUR. Razlog ovom značajnom smanjenju rezultata

na poslovnom nivou tokom 2010. i 2011. godine predstavlja snažan rast

troškova materijala, ostalih poslovnih rashoda i troškova zarada, koji su u

pomenutim godinama na godišnjem nivou u proseku bili veći za 61,8%,

86,1% i 11,6%, respektivno. U 2012. godini, uprkos padu prihoda od pro-

daje izraženih u EUR za 8,4%, Društvo je u posmatranom periodu ostvarilo

najveću dobit na poslovnom nivou koja je iznosila 3,1 milion EUR. Razlog

89

ovako dobrom rezultatu na poslovnom nivou jeste snižavanje troškova

materijala i ostalih poslovnih rashoda koji su na godišnjem nivou bili manji

za 25,5% odnosno 26,7% respektivno. U 2013. godini, usled značajnog

pada prihoda od prodaje koji su bili manji za 36,4%, Društvo je ostvarilo

pozitivan rezultat na poslovnom nivou koji je bio niži za 43,9% u odnosu na

ostvareni rezultat na poslovnom nivou iz prethodne godine,

Kumulativna neto dobit u periodu od 2007. do 2013. godine iznosila je

preko 14 miliona EUR. Neto rezultat iz poslovanja pratio je trend kretanja

rezultata na poslovnom nivou u celokupnom posmatranom periodu. Zna-

čajnije odstupanje od navedenog trenda zabeleženo je u 2010. godini,

kada je zabeleženo značajno manje smanjenje vrednosti neto dobiti iz

poslovanja u poređenju sa smanjenjem vrednosti rezultata na poslovnom

nivou Društva. Razlog ovome je prilično visok pozitivan finansijski rezultat iz

poslovanja, koji je u 2010. godini iznosio 882 hiljade EUR, koji je nastao po

osnovu visokih prihoda po osnovu kursnih razlika i kamata. Slična situacija,

ali u značajno manjem obimu bila je zabeležena i tokom 2008. godine.

Kupac, odnosno konzorcijum fizičkih lica, je krajem 2006. godine, inve-

stirao u nabavku opreme i sredstava u ukupnom iznosu od 21,9 miliona

RSD ili 261 hiljadu EUR, nakon čega je ispunio obavezu iz kupoprodajnog

ugovora koja se tiče obaveznih investicija. Prema navodima menadžmenta,

Ilustracija 5 Poslovni rezultat i neto rezultat „Goša montaža“ AD u periodu od 2006. do 2013. godine

2,500

3,500

3,000

2,000

1,500

1,000

500

0


20072006 2008 2009 2010 2011 2012 2013


209675

1,1031,158

7911,095

2,9052,808

1,874

2,575

1,9231,844

3,1123,278

Poslovni rezultati (000 EUR) Neto rezultati (000 EUR)

1,751 1,882

u Društvo je nakon privatizacije zaključno sa 2013. godinom investirano

ukupno oko 4 miliona EUR.18

Kupac sa najvećim pojedinačnim učešćem u ukupnim potraživanjima

Društva na kraju 2013. godine bio je „SIM Industry Servis“ iz Šapca (u vla-

sništvu italijanske kompanije SIM) sa udelom od 62,6%, dok je pomenuto

učešće privrednih društva u sektoru energetike - Elektroprivreda Srbije,

HE Đerdap i Naftna industrija Srbije na kraju 2013. godine zbirno iznosilo

38,4%. U prethodni godinama najveći deo potraživanja se odnosio ma-

hom na druga privredna društva iz energetskog sektora (TE „Nikola Tesla“,

TE KO Kostolac, Petrohemija, itd.). U strukturi dobavljača na kraju 2013.

godine najveća učešća u ukupnim obavezama prema dobavljačima imaju

„Antikor“ iz Beograda, „Elektrovolt“ iz Valjevo i „SIM“ iz Sremskih Karlovaca

sa udelima od 23,2%, 20,4% i 13,6% respektivno.

„Goša montaža“ beleži rast stope poslovne dobiti pre kamata, poreza i

amortizacije (EBITDA%) i stope poslovne dobiti (EBIT%) u periodu nakon

privatizacije. Prosečna vrednost indikatora stope poslovne dobiti (EBIT%)

i stope poslovne dobiti pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA%) u

periodu od 2003. do 2006. godine iznosi 3,5% i 5,4% respektivno. U pe-

riodu nakon 2007. godine, prosečna vrednost pokazatelja stope poslovne

dobiti (EBIT%) i stope poslovne dobiti pre amortizacije (EBITDA%) iznosi

18) http://www.kurir-info.rs/milijarde-evra-stigle-od-dobrih-privatizacija-clanak-83457519) Napomene uz finansijske izveštaje za 2013. godinu „Goša Montaža“ AD Velika Plana, Agencija za privredne registre Republike Srbije



11,2% i 12,4% respektivno. Razlog boljih vrednosti indikatora produktivno-

sti u periodu nakon privatizacije, je veći obim poslovnih aktivnosti i shodno

tome značajno veći prihodi od prodaje. Razlika u odnosu na period pre pri-

vatizacije je posebno vidljiva kod kretanja vrednosti indikatora stope neto

rezultata. Prosečna vrednost pomenutog indikatora u periodu od 2003.

do 2006. godine iznosila je 2,1%, dok je u periodu od 2007. do 2013.

godine ona iznosila 12,3%. Značajno veće vrednosti indikatora prinosa na

poslovnu imovinu (ROA) i prinosa na sopstveni kapital (ROE) u periodu od

2007. do 2013. godine, u odnosu na period od 2003. do 2006. godine,

pokazuju da je „Goša montaža“ AD u periodu nakon privatizacije mnogo

efikasnije upravljalo svojom imovinom i kapitalom.

Kako u periodu pre privatizacije, tako i u periodu nakon privatizacije značaj-

ne depresijacije kursa RSD u odnosu na EUR su u velikoj meri uticale na

kretanje vrednosti poslovne imovine Društva izražene u EUR.20 Najvažniji

faktori koji su imali značajan uticaj na kretanje vrednosti ukupne poslovne

imovine „Goša montaža“ AD pre privatizacije, odnosno u periodu od 2003.

do 2006. godine, je smanjenje dugoročnih finansijskih plasmana na kraju

2004. godine i rast vrednosti obrtne imovine nastale kao rezultat postepe-

no sve većeg obima poslovnih aktivnosti. Stalna imovina u okviru posma-

tranog perioda beležila je konstantno smanjenje vrednosti po prosečnoj

međugodišnjoj stopi od 22,8%. U istom periodu kapital Društva, izražen u

EUR, beležio je smanjenje vrednosti do zaključno sa krajem 2005. godi-

ne po prosečnoj međugodišnjoj stopi od 18,2%. Na kraju 2006. godine,

usled većih poslovnih aktivnosti i značajno boljih poslovnih rezultata kapital

je bio uvećan za 30,3% na nivo od 3,9 miliona EUR.

Tedencija rasta vrednosti obtne imovine nastavljena je zaključno sa krajem

2010. godine. Osnovni generator rasta vrednosti obrtnih sredstava u po-

menutom periodu bila je veća poslovna aktivnost, odnosno rast vrednosti

potraživanja od kupaca i formiranje i naknadni rast vrednosti kratkoročnih

finansijskih plasmana Društva.21 Vrednost stalne imovine „Goša montaža“

AD se značajno uvećala u odnosu na period pre privatizacije, pre sve-

ga usled značajnog rasta vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme. Prvi

Tabela 3 Pokazatelji rentabilnosti „Goša montaža“ AD u periodu od 2003. do 2013. godine

Godine 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

EBITDA % 10,8% 1,9% 5,3% 3,5% 7,2% 7,3%

EBIT % 7,7% 0,3% 4,0% 2,3% 6,4% 6,1%

Neto rezultat % 0,2% 0,3% 0,5% 7,3% 6,7% 8,5%

ROA 0,3% 0,5% 1,0% 10,3% 13,2% 11,8%

ROE 0,5% 0,9% 1,8% 19,6% 25,9% 21,3%

Bruto marža* 84% N/A 78% 82% 83% 87%

Godine 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

EBITDA % 21,4% 11,6% 9,1% 15,5% 14,4%

EBIT % 20,5% 10,7% 8,1% 14,3% 12,6%

Neto rezultat % 19,8% 14,7% 7,8% 15,0% 13,6%

ROA 28,9% 18,0% 10,4% 20,6% 13,3%

ROE 45,2% 35,0% 23,7% 37,8% 19,0%

Bruto marža* 87% 85% 80% 84% 83%


20) U pojedinim godinama kurs RSD u odnosu na EUR bi gubio i do 15 procentnih poena svoje vrednosti.21) Poređenja radi vrednost obrtne imovine Društva na kraju 2010. godine u odnosu na kraj 2006. godine bila je veća za 9,1 milion EUR. Nakon 2010. godine nastupa period postepenog smanjivanja vrednosti obrtne imovine usled slabije poslovne aktivnosti Društva, odnosno usled smanjivanja vrednosti potraživanja od kupaca i zaliha. Vrednost obrtne imovine Društva se stabilizovala na kraju 2013. godine na nivou od 11,2 miliona EUR.

91

značajniji rast vrednosti osnovnih sredstava zabeležen je na kraju 2007.

godine, usled aktiviranja investicija u opremu u vezi sa ugovornom obave-

zom kupaca. Zahvaljujući novim investicijama vrednost stalne imovine je

konstantno rasla sve do kraja 2011. godine, kada su dostigli i svoju naj-

veću vrednost od 3,3 miliona EUR. U narednim godinama učešće stalne

imovine u ukupnoj poslovnoj imovini Društva se smanjivalo usled izostanka

novih investcija u osnovna sredstva.

Sopstveni kapital „Goša montaža“ AD se konstantno uvećavao u svim go-

dinama nakon privatizacije. Osnovni generatori rasta vrednosti sopstvenog

kapitala Društva u periodu od kraja 2007. do kraja 2010. godine bili su

pozitivni neto rezultati iz poslovanja Društva u analiziranom periodu. U pe-

riodu od kraja 2011. do kraja 2013. godine na rast vrednosti sopstevnog

kapitala Društva, pored pozitivnih neto rezultat iz poslovanja, u značajnoj

meri je doprinelo uvećanje rezervi, jer kako je već pomenuto određeni deo

sredstava iz neto dobiti, nakon isplata dividendi i zadržavanja dela sredsta-

va kao neraspoređenu dobit, izdvajan je u rezerve Društva.

U svim godinama izuzev na kraju 2010. i 2011. godine „Goša montaža“

je beležila visoke vrednosti pokazatelja likvidnosti što ukazuje na izuzetno

povoljnu poziciju Društva u pogledu likvidnosti. Opšti racio likvidnosti kao i

redukovani racio likvidnosti tokom celokupnog posmatranog perioda beležili

22) Odluke o raspodeli dobiti Društva za 2011, 2012 i 2013. godinu.

Ilustracija 6 Aktiva i kapital „Goša montaža“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2003. do 2013. godine

20,000

15,000

10,000

5,000

0


Aktiva (000 EUR) Kapital (00EUR)

2007200620052003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013


6,7613,607

5,6513,194

5,6703,001

7,485

3,910

10,064

5,021

8,572

5,246

10,830

7,189

17,833

7,518

17,512

8,068

14,305

9,282

14,019

10,475

su vrednosti u okviru ili iznad teorijski optimalnog nivoa od 2:1, odnosno od

1:1 respektivno. Na kraju 2010. i 2011. godine, iako pomenuta dva indika-

tora beleže niže vrednosti, likvidna pozicija Društva nije bila ugrožena imajući

u vidu da su vrednosti redukovanog racia likvidnosti bili iznad teorijski opti-

malnog nivoa. Društvo je u svim godinama uspelo da uspostavi dugoročnu

finansijsku ravnotežu, što ukazuje na to da su dugoročna sredstva Društva

u potpunosti bila finansirana iz dugoročnih izvora, pa se čak i jedan deo

kratkoročnih sredstava finanisrao iz dugoročnih izvora. Izraziti trend rasta

vrednosti neto obrtnih sredstava ukazuje na to da su postojali realni uslovi

za održavanje permanentne likvidnosti.

Društvo nema zvanično usvojenu politiku dividendi, ali nakon značajnog uče-

šća divdendi, poslednjih godina vodi politiku umerenog isplaćivanja dividendi

iz dobiti ostvarene na kraju obračunskog perioda (u 2011- 45,4%, 2012 –

17,8%, 2013 – 26,7% od ukupne dobiti).22 Skupština akcionara po pravilu

na godišnjim zasedanjima donosi odluku o raspodeli neraspoređene dobiti iz

ranijih godina, po osnovu koje bi obično jedan deo sredstava bio zadržan u

Društvu u vidu neraspoređene dobit, a potom u vidu rezervi, dok bi ostatak

bio isplaćen akcionarima u vidu dividendi. Ukupan iznos isplaćenih dividendi

akcionarima po osnovu ostvarene dobiti u periodu od 2010. do 2013. godi-

ne kumulativno je iznosio 350,1 milion RSD ili oko 3,2 miliona EUR.



Društvo je emitovalo ukupno 257.174 akcija, čija je tržišna kapitalizacija

polovinom avgusta 2014. godine iznosila 591,5 miliona RSD (oko 5 milio-

na EUR) odnosno 49% knjigovodstvene vrednosti. Konzorcijum je u jesen

2011. godine rasknjižen na pojedinačna lica, nakon što je i poslednja rata,

odnosno kupovna cena u potpunosti isplaćena. Nakon što je februara

2007. godine akcijama „Goša montaža“ omogućeno trgovanje na van-

berzanskom tržištu, metodom preovlađujuće cene, maja 2012. godine

Društvo prelazi na segment kontinuiranog trgovanja, a zatim u martu 2013.

godine biva uključena u berzanski indeks Belex 15.23

Društvo nema nijednog akcionara čije učešće prevazilazi 5%, ali je samo

Društvo počev od 2011. godine, vrši otkup sopstvenih akcija, tako da tre-

nutno poseduje 12% sopstvenih akcija.24 Free float faktor (FFc) odnosno

procenat akcija koji se nalazi u slobodnom prometu krajem juna 2014 bio

je veoma visok i iznosio je 88,8%. Društvo je jedno od retkih koje i dalje

kao akcionare ima i strane investicione fondove.

Društvo ima dvodomni sistem upravljanja, sa jasno definisanim odgovor-

nostima nadzornog odbora i izvršnih direktora. Takođe, pored zakonom

obavezne Komisije za nadzor, Društvo je formiralo i Službu za unutrašnju

kontrolu. Društvo je dostiglo zadovoljavajući nivo kvaliteta korporativnog

upravljanja i obaveštavanja investitora.25 Društvo je usvojilo kodeks korpo-

Tabela 4 Pokazatelji likvidnosti i zaduženosti „Goša montaža“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2003. do 2013. godine

Godine 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.




Godine 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.



Neto obrtna sredstva (000 EUR) 5.928 5.194 4.795 6.310 7.728


rativnog upravljanja 2012. godine.26 Od 2011. godine u svojim godišnjim

izveštajima Društvo objavljuje usklađenost poslovanja sa principima korpo-

rativnog upravljanja. „Goša montaža“ redovno obaveštava akcionare, a svi

materijali u vezi skupština akcionara dostupni su na sajtu Društva.


Sektor proizvodnje metalnih konstrukcija i delova konstrukcija krakteriše

značajna fluktuacija broja zaposlenih, a posebno određenih profila radnika

poput montera i zavarivača, tako da je njihov ukupan broj u mnogome

zavisio od obima poslovanja Društva. U momentu privatizacije Društvo je

zapošljavalo 906 radnika. Nakon privatizacije usled novih ugovorenih po-

slova prosečan broj zaposlenih lica se povećao 2007. godine. U narednim

godinama nastupa period u kojem potreba za novim radnicima nije bila

toliko izražena, tako da se prosečan broj zaposlenih postepeno smanjivao

sve do 2011. godine. Tokom 2012. godine prosečan broj zaposlenih se

uvećao na 948 da bi već naredne 2013. godine bio značajno smanjen

usled manjeg obima posla na 633 zaposlena, što je ujedno i ubeljivo naj-

niži broj zaposlenih u celom posmatranom periodu.

Značajne fluktuacije odražavaju se i na strukturu zaposlenih odnosno od-

23) U odnosu na metod preovlađujuće cene kada se formira jedinstvena cena po kojoj se svi nalozi realizuju po toj ceni, kod metoda metoda kontinuiranog trgovanja cene se formiraju prema dobijenim nalozima kupovine i prodaje u rasponu od +/- 20% od indikativne cene, odnosno cena na zatvaranju, utvrđene na prethodnom berzanskom sastanku.24) Zapisnik sa redovne godišnje Skupštine akcionara “Goša Montaža” ad održane 16.aprila 2011.godine.25) “Goša Montaža” - Upitnik o praksi korporativnog upravljanja izdavalaca, Beogradska Berza. Upitnik dostupan na http://www.belex.rs/data/2013/04/00081741.pdf (posećeno 22. avgusta 2014.)26) Kodeks korporativnog upravljanja Akcionarskog društva „Goša Montaža“. Kodek je dostupan na http://www.belex.rs/data/2012/05/00074483.pdf (posećeno 22. avgusta 2014.)

93

27) Na dan poslednje kontrole 12.04.2011. godine u Društvu je bilo zaposleno 868 radnika, od čega je 770 radnika bilo zaposleno na neodređeno vreme. Izveštaj o izvr-šenoj kontroli ugovornih obaveza Subjekta privatizacije „Goša montaža“ AD Velika Plana od: 15.11.2006; 24.01.2007; 26.06.2007; 23.11.2007; 08.05.2008; 12.02.2010; 10.12.2010. i 12.04.2011. godine

nosa zaposlenih na neodređeno i određeno vreme.27 U periodu od maja

2006. godine do aprila 2011. godine, tokom kog je Agencija za privatiza-

ciju srovodila kontrolu o ispunjenosti ugovornih obaveza, „Goša montaža“

je raskinula ugovor o radu sa ukupno 588 radnika koji su bili zaposleni na

određeno ili na neodređeno radno vreme. Agencija je u svakoj od spro-

vedene kontrole konstatovala da Društvo prilikom otpuštanja radnika nije

prekršilo svoje ugovorne obaveze koje proizilaze iz socijalnog programa.

1,000

1,200

800

600

400

200

0


2007200620052003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Privatizacija Društva1,091

1,002 963 926 978 954853 853

919 948

633

Ilustracija 7 Prosečan broj zaposlenih u „Goša montaža“ AD po godinama u periodu od 2003. do 2013. godine

Takođe u istom periodu Društvo je zaposlilo ukupno 437 novih radnika i to

pre svega na određeno vreme.

S obzirom da je reč o privrednom društvu karakterističnom po radničkom

akcionarstvu, nameće se pitanje da li postoji pritisak na rast troškova za-

rada. U strukturi poslovnih rashoda „Goša Montaža“ u periodu od 2003.

do 2006. godine, učešće troškova zarada je u proseku iznosilo 48,6% i

do 2005. godine nije zabeleženo značajnije uvećanje učešća pomenutih

12,500

10,000

7,500

5,000

2,500

02007200620052003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

8,1988,757

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

3,7584,937

-2.1%

9,04431.4%

12.4%

27.3%

14.5%

-0.6%4.3%

Godišnja bruto zarada po zaposlenom (000 EUR)Prosek najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru iste delatnosti (EUR) - ( Desna Y skala)Kretanje godišnjih bruto zarada po zaposlenom (%) - (Desna Y skala)

Ilustracija 8 Godišnji iznos bruto zarada po zaposlenom„Goša montaža“ AD po godinama u periodu od 2003. do 2013. godine (EUR)

10.3%

-3.2%

-8.9%

5,4316,914

7,913 7,863 7,978

4,831



troškova u poslovnim rashodima „Goša Montaže“. U 2006. godini učešće

troškova zarada u poslovnim rashodima Društva uvećano je na 55,3%.28

U periodu od 2007. do 2013. godine, učešće troškova zarada u poslov-

nim rashodima iznosilo je u proseku 47,0%, ali sa znatnim oscilacijama

tokom godina. Rast prosečnog godišnjeg fonda bruto zarada beleži zna-

čajan skok nakon privatizacije, i 2012. godini iznosio je oko 8 miliona EUR.

Ipak, rast bruto plata po zaposlenom, osim u 2013. godini, pratio je kreta-

nje indikatora produktivnosti.

Prihodi od prodaje po zaposlenom u periodu nakon privatizacije od 2007.

godine do 2011. godine, izuzev u 2008. godini, paralelno su uticali sma-

njenje prosečnog broja zaposlenih i rast prihoda od prodaje proizvoda

i usluga. Prihodi od prodaje su u pomenutom periodu beležili prosečan

godišnji rast od 26,1%, dok je prosečan broj zapsolenih u 2011. godini

bio manji za 6% u odnosu na prosečan broj zaposlenih iz 2007. godine.

Period od 2011. do 2013. godine bio je okarakterisan padom produktiv-

nosti Društva, pre svega usled znatno manjeg obima poslovne aktivnosti

28) U 2007. godini uprkos ratu troškova zarada na godišnjem nivou od 34,4%, njihovo učešće u poslovnim rashodima smanjeno je na 41,8% usled značajnog rasta troškova matrijala u istoj godini od 83,1% i konsekventno tome rastu poslovnih rashoda za 77,9%. Značajan rast troškova materijala i zarada u 2007. godini nastao je kao rezultat veće poslovne aktivnosti u toj godini. U narednoj 2008. godini zabeleženo je najveće učešće troškova zarada u poslovnim rashodima u celokupnom posmatranom periodu, kada je njihov udeo iznosio 61,9%. Rast ovog učešća nastao je kao posledica rasta troškova zarada za 11,7% na godišnjem nivou i padu poslovnih rashoda „Goša Montaže“ u 2008. godini za 24,7%. Relativno visoko učešće troškova zarada u poslovnim rashodima od 58,9% „Goša Montaže“ zabeleženo je još u 2009. godini, da bi u narednim godinam oni u proseku iznosilo 41,7%. Značajniji rast troškova zarada „Goša Montaže“ zabeležen je još jednom u 2011. godini, kada su na godišnjem nivou pomenuti troškovi bili veći za 18,9%. Na značajan rast troškova zarada u 2007. godini od 34,4% i u 2011. godini od 18,9%, pored eventualnog rasta prosečnih zarada zaposlenih, značajan doprinos je imao i povećanje broja zaposlenih za 5,6% odnosno za 7,7% respektivno.

i samim tim i znatno manjim ostvarenim prihodima od prodaje. Ovoj tezi

ide u prilog i činjenica da je i pored značajnog smanjenja prosečnog broja

zaposlenih u 2013. godini, „Goša montaža“ AD ostvarilo slične vrednosti

indikatora prihoda od prodaje po zaposlenom kao i prethodne godine.

Iznos dodate vrednosti koje je „Goša montaža“ AD generisala beleži kon-

stantan rast vrednosti od kada je Društvo privatizovano, i to sa 5,4 miliona

EUR koliko je generisana BDV iznosila u 2006. godini na 11,7 miliona

EUR u 2012. godini. Osnovni generator rasta ukupne novostvorene vred-

nosti „Goša montaža“ AD u periodu od 2008. do 2013. godine je veća

poslovna aktivnost Društva. Vrednost indikatora BDV po zapsolenom je u

analiziranom periodu bio na stabilnom nivou od prosečno 11 hiljada EUR.

U 2013. godini usled značajnog pada poslovne aktivnosti Društva, oba

posmatrana indikatora beleže znatno niže vrednosti.

„Goša montaža“ AD je u svim godinama posmatranog perioda stvarala

bruto dodatu vrednost koja je bila znatno iznad proseka najvećih privrednih

društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvod-

2007200620052003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Prihodi od prodaje po zaposlenom (000 EUR) Prihodi od prodaje (EUR) - ( Desna Y skala)

Ilustracija 9 Prihodi od prodaje po zaposlenom i prihodi od prodaje „Goša montaža“ AD u periodu od 2003. do 2013. godine

25,000

20,000

15,000

10,000

5,000

00

5

10

15

20

30

25



21 23

9 10

26

1814

1722

11 10

95

Bruto dodata vrednost (000 EUR) Bruto dodata vrednost po zaposlenom (000EUR) - ( Desna Y skala)

Ilustracija 10 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom „Goša montaža“ AD u periodu od 2003. do 2013. godine


12,500

10,000

7,500

5,000

2,500

02007200620052003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

9,037

11,691

0

3

5

8

10

13

15

6,033 5,146

10,496

5,361

8,013 8,4889,756

7,0665,207


14,000

70

12,000

60

10,000

50

8,000

40

6,000

30

4,000

20

2,000

10

0

0

Utva Silosi AD

Alumil YU Industry AD

AMIGA DOO Unipromet DOO

Feriti DOO

Ilustracija 11 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje metalnih konstrukcija i delova konstrukcija od 2008. do 2013. godine


201320122011201020092008

B.M.R. Group DOO

Zavarivač AD

GošMontaža AD

Prosek: 3,6 miliona EUR

Utva Silosi AD



Feriti DOO

201320122011201020092008

B.M.R. Group DOO

Zavarivač AD

GošMontaža AD

Prosek: 18 hiljada EUR

Bruto dodata vrednost (000 EUR)

Bruto dodata vrednost po zaposlenom (000 EUR)



nje metalnih konstrukcija i delova konstrukcija. Međutim posmatrajuću no-

vostvorenu bruto dodatu vrednost po zaposlenom, „Goša montaža“ AD je

u svim godinama posmatranog perioda ostvarivala vrednosti koje su ispod

proseka. Moguće odstupanje ova ukupnog i BDV po zaposlenom je zna-

čaj insistiranje na očuvanju radnih mesta. Dodatno ovaj disparitet ukazuje

na to da u „Goša montaža“ AD u narednom periodu verovatno predstoje

nove mere poslovne reorganizacije.

Ilustracija 12 Stepen zaduženosti „Goša montaža“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2003. do 2006. godine

5,000

4,000

3,000

2,000

1,000

0 0.4

0.4

0.4

0.4

0.5

0.5

0.5

0.5

0.5


3,6070.5 3,194

Sopstveni kapital (000 EUR)Racio ukupne zaduženosti - ( Desna Y skala)

2004 2005 20062003

0.4

0.50.5 3,910

3,001

Pozajmljeni izvori finansiranja (000 EUR)


Društvo nije imalo kratkoročne finansijke obaveze, odnosno uzete

kratkoročne kredite, pa su u strukturi pozajmljenih izvora finansiranja

najveće učešća imale dugoročne obaveze sa prosečnim udelom od

42,8%, i obaveze iz poslovanja sa prosečnim udelom od 38,3%. Vred-

nosti racia ukupne zaduženosti u periodu pre privatizacije od 2003. do

Ilustracija 13 Stepen zaduženosti „Goša montaža“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2007. do 2013. godine

12,000

10,000

8,000

6,000

4,000

2,000

020072006 2008 2009 2010 2011 2012 2013

3,910


5,021 5,246

7,189 7,518

9,28210,475Privatizacija Društva

0.0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.5 0.50.5

0.40.40.3

0.3

0.6

8,068

Sopstveni kapital (000 EUR)

Racio ukupne zaduženosti - ( Desna Y skala)


97

2006. godine u proseku su iznosile 0,5.

Nakon privatizacije „Goša montaža“ AD značajniji rast stepena zaduženosti

beleži se na kraju 2010. godine, pre svega usled značajnog rasta obaveza

iz poslovanja. Pomenute obaveze uvećane su sa 1,6 miliona EUR, koliko

su iznosili na kraju 2009. godine, na 8,8 miliona EUR na kraju 2010. go-

dine. U narednim godinama ukupna zaduženost Društva se smanjivala sa

smanjivanjem obaveza iz poslovanja Društva. „Goša montaža“ AD na kraju

2013. godine nije imala više kamatonosne obaveze, odnosno nije imala

obaveze po osnovu dugoročnih ili kratkoročnih kredita.

7. Odnos preduzeća i lokalne samouprave

U slučaju „Goša Montaže“ nismo uspeli da dođemo do podataka o do-

prinosu odnosno učešću u budžetima lokalnih samouprava (Velike Plane i

Smederevske Palanke) po osnovu prihoda ostvarenih od poslovanja Pre-

duzeća.29 Ipak, s obzirom na veliki broj zaposlenih i na relativno uspešno

poslovanje Društva u posmatranom periodu, može se pretpostaviti da

poslovanje „Goša Montaže“ima značajan uticaj na budžet lokalne samo-

uprave.

U Velikoj Plani u skladu sa Zakonom o privatizaciji privatizovano je 14 pre-

duzeća i to samo metodom javne aukcije. Velika Plana ima nešto veći

procenat uspešnosti aukcijskih privatizacija u odnosu na prosek, jer je u

samo tri od 14 slučajeva raskinut ugovor,, dok je u dva od pomenuta tri

raskida pokrenut i stečajni postupak. U još osam društvenih preduzeća

otvoren je stečaj, jer se odustalo od privatizacije, dok su dva preduzeća

neprivatizovana.

U 2012. godini u opštini Velika Plana bilo je 7,212 zaposlenih, dok je stopa

nezaposlenosti iznosila 35,3%. To znači da je Preduzeća bilo jedno od

ključnih poslodavaca (pri čemu treba imati na umu da deo zaposlenih radi

i na teritoriji opštine Smederevska Palanka).

StUDija SlUČaja - priVatizacija “zaVariVaČ“ aD Vranje

1. Osnovne informacije o Zavarivaču Ad

„Zavarivač“ AD (u daljem tekstu Preduzeće, Društvo ili „Zavarivač“) osno-

van je 1970. godine kao Specijalno zavarivačko preduzeće (SZP) “Zavari-

vač“ rešenjem Skupštine opštine Vranje. Preduzeće je prilikom osnivanja

imalo 23 radnika i obavljalo je poslove zavarivanja. U prvim godinama po-

stojanja „Zavarivač“ je beležio snažan rast usled čega je zaposlen veliki

broj radnika i formirane su „obračunske jedinice“ širom tadašnje Jugo-

slavije. Tokom osamdesetih godina prošlog veka „Zavarivač“ je izrastao u

preduzeće koje je 1989. godine zapošljavalo 1.236 radnika koji su radili na

projektima u zemlji i inostranstvu.30

Poslovanje „Zavarivača“ naglo je pogoršano početkom devedesetih go-

dina. Raspad države, gubitak tržišta i posledično smanjenje obima po-

slovanja doveli su Preduzeće 1992. godine do stečajnog postupka. Po-

stupak je sprovođen po odredbama tada važećeg Zakona o prinudnom

poravnanju, stečaju i likvidaciji31 i okončan je juna 1996. godine Rešenjem

o odobravanju prinudnog poravnjanja kojim je regulisan način namirenja

utvrđenih potraživanja. Prinudnim poravnanjem dva poverioca, od kojih je

jedan bila „Jugobanka“ dd Beograd, vrše konverziju potraživanja u vlasnič-

ki udeo u Preduzeću. Četiri godine kasnije poverioci koji su konverzijom

duga postali vlasnici Preduzeća povlače se iz „Zavarivača“, nakon čega je

celokupni kapital Preduzeća registrovan kao društveni kapital.32

Privatizacija „Zavarivača“ sprovedena je u dva koraka. Preduzeće je krajem

2000. godine započelo postupak privatizacije prema odredbama Zakona

o svojinskoj transformaciji. U prvom krugu „svojinske transformacije“ bez

naknade podeljeno je oko 60% društvenog kapitala. Nakon sprovede-

nog prvog koraka nema bitnih promena u strukturi vlasništva, a trgovina

29) Preduzeću smo se tim povodom obraćali u više navrata.30) Informacioni memorandum SZP „Zavarivač“ AD Vranje, Agencija za privatizaciju Republike Srbije, septembar 2007. godine31) Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Sl. list SFRJ“, br. 84/89 i „Sl. list SRJ“, br. 37/93 i 28/96).32) U tom postupku SZP “Zavarivač“ menja status iz društvenog preduzeća u društvo sa ograničenom odgovornošću. Februara 2000. godine po osnovu Ugovora o promeni osnivača „Interjug“ d.d. istupa iz Društva i odriče se prava na naknadu vrednosti udela, dok „Jugobanka“ dd Beograd po osnovu istog Ugovora od februara 2000. godine istupa iz vlasničke strukture Preduzeća uz isplatu revalorizacione vrednosti uloga na dan istupanja.



akcijama na berzi omogućena je tek aprila 2007. godine. Drugi krug priva-

tizacije izvršen je prodajom preostalog dela društvenog kapitala metodom

javnog tendera. Prodaja je ostvarena nakon nekoliko neuspešnih pokušaja

i odlaganja. „Zavarivač“ AD je (po drugi put) privatizovan krajem 2008.

godine od strane konzorcijuma „Galeb Group“ d.o.o. kao većinskog člana

i još tri pravna i 16 fizičkih lica. Novi vlasnici su uspeli da pored akcija Akcij-

skog fonda otkupe i deo akcija zaposlenih i time formiraju većinski paket.

Nova privatizacija „Zavarivača“ se poklopila sa početkom ekonomske krize

koja je bila praćena velikim brojem organizacionih i finansijskih problema.

Samo dve godine kasnije ugovor o privatizaciji biva raskinut, čime je „Za-

varivač“ ponovo bio vraćen u nadležnosti Agencije za privatizaciju. Privred-

no društvo se od juna 2011. godine nalazi u restrukturiranju, sporadično

obavljajući svoju delatnost i to samo na domaćem tržištu beležeći pri tome

značajne gubitke.

„Zavarivač“ kao svoju pretežnu delatnost obavlja proizvodnju metalnih kon-

strukcija i delova konstrukcija. Društvo vrši proizvodnju i montažu čeličnih

konstrukcija i delova konstrukcija i proizvodi toplovodne kotlove svih tipo-

va. „Zavarivač“ ima pet proizvodnih i administrativnih sektora, a proizvodnja

se odvija u Vranju u tri proizvodna pogona: pogon specijalne opreme, po-

gon „Čelik“ i pogon aluminijumske bravarije.33 Društvo raspolaže relativno

novim mašinskim parkom i proizvodnim pogonima i drugim građevinskim

objektima površine od preko 28.000 m², a poseduje i sertifikate potrebne

u zavarivačkom poslu.34 Ključni problemi sa kojima se „Zavarivač“ suo-

čava su neadekvatna struktura zaposlenih, visoka potrošnja energenata,

visoka zaduženost uključujući i značajna potraživanja zaposlenih po izvrš-

nim presudama.

Na kraju 2013. godine „Zavarivač“ je dugovao preko 13,5 miliona

EUR, ima negativnu neto imovinu i posluje ispod praga rentabilnosti.

Ipak, ukoliko se reše problemi dugovanja i viška zaposlenih, zbog do-

voljne potražnje poslovanje preduzeća ima potencijal da bude održivo.

Kako bi se stekli uslovi za normalno poslovanje, pod uslovom da se

reši problem dugova i viška zaposlenih, procenjuje se da su Društvu

neophodne investicije u opremu u iznosu od oko 1 milion EUR i od

oko 300 hiljada EUR u obrtni kapital.35 „Zavarivač“ ima imovinu (oko

14 hektara zemljišta u Vranju i Preševu procenjene na 2.5 miliona evra

i pogone van sedišta procenjene na 600 hiljada evra). Za Društvo na-

kon odluke u restrukturiranju nije bilo zainteresovanih investitora, tako

da ukoliko se ne reše problemi prezaduženosti i viška zaposlenih, „Za-

varivaču“ sledi stečajni postupak.

Konačno, „Zavarivač“ ima značajne neizmirene obaveze prema gradu,

a od trenutka donošenja odluke o uvođenju Društva u restrukturiranje,

ono gotovo da nije uplatilo ni dinar u budžet grada. Stanje obračunatog

Tabela 1 Osnovni podaci o SZP „Zavarivač“ AD Vranje - U restrukturiranju

Pun naziv Društva: Specijalizovano zavarivačko privredno društvo Zavarivač AD, Vranje - u restrukturiranju

Skraćeni naziv: SZP Zavarivač AD Vranje - u restrukturiranju


Sedište: Vranje

Pretežna delatnost: Proizvodnja metalnih konstrukcija i delova konstrukcija (2511)




Godina osnivanja: 20.11.1970. godine

Privatizacija/Raskid 2000 (besplatna interna privatizacija) i 2008 (javni tender), 2011 (raskid privatizacije i odluka o restrukturiranju)


33) U pogonu specijalne opreme odvija se proizvodnja toplovodnih kotlova, procesne opreme i čeličnih konstrukcija, dok se u druga dva pogona vrši prerada limova, čeličnih profila i cevi, odnosno prerada aluminijumskih profila. Ibid.34) Preduzeće poseduje sertifikat DIN 18800-7 klasa E i sertifikat DIN EN ISO 3834-2 (podaci preuzeti sa sajta Preduzeća http://www.zavarivac.rs/ (posećeno, 1. sep-tembra 2014).35) Factis,

99

a neizmirenog poreza na zarade iznosi oko 50 miliona RSD u 2014.

godini. Navedeni podaci ukazuju da se „meko budžetsko ograniče-

nje“ kao okvir u kome „Zavarivač“ posluje, ne odnosi samo na Poresku

upravu i druge republičke organe, već se prenosi i na lokalni nivo. Pri

tome, „meko budžetsko ograničenje“ traje i nakon prvog talasa priva-

tizacije (neplaćanjem doprinosa), dok je nakon zaštite koju je Društvu

pružilo restrukturiranje „meko budžetsko ograničenje“ postalo sine qua

non poslovanja „Zavarivača“.

36) U ovom delu ograničićemo analizu stanja samo na period pre privatizacije preostalog društvenog kapitala metodom javnog tendera.37) Informacioni memorandum SZP „Zavarivač“ AD Vranje, Agencija za privatizaciju Republike Srbije, septembar 2007. godine38) Pomenute promene su posmatrane izražene u EUR. Usled značajne depresijacije kursa RSD u odnosu na EUR, zaključci koji proizilaze iz analiziranih promena izraženih u RSD se razlikuju od onih posmatranih u EUR. Posmatrano u RSD, poslovni rashodi Preduzeća u 2004. godini su se zadržali na približno istom nivou kao iz 2003. godine, dok su poslovni prihodi u istom periodu bili veći za 10,9%, pre svega usled značajnog rasta prihoda od prodaje od 13,4%.39) Iskazana dobit na poslovnom nivou u 2005. godini nije nastala kao rezultat veće poslovne aktivnosti Preduzeća, već po osnovu povećanja vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga koji su na godišnjem nivou bili veći 5,9 puta i činili su 30% poslovnih prihoda Preduzeća u 2005. godini. Uprkos ostvarenom rastu prihoda od prodaje proizvoda i usluga u 2006. godini od 49,6%, usled manjih prihoda po osnovu povećanja vrednosti zaliha učinaka koji su smanjeni sa 1,6 miliona EUR na 259 hiljada EUR i usled značajnog rasta troškova materijala i troškova zarada „Zavarivač“ je u 2006. godini zabeležio gubitak na poslovnom nivou.40) Poslovanje „Zavarivač“ AD, prati procikličan karakter industrijskog sektora. U tom periodu zabeležen je rast industrijske proizvodnje u Republici Srbiji od 14,8%, pri čemu je u istom periodu rast prerađivačke industrije iznosio 16,3%.41) Informacioni memorandum SZP „Zavarivač“ AD Vranje, Agencija za privatizaciju Republike Srbije, septembar 2007. godine42) Informacioni memorandum, op. cit


Izvor: Centralni registar HOV Republike Srbije

Ostali 37%Agencija za privatizaciju

Republike Srbije 63%

2. Poslovanje preduzeća pre privatizacije 36

Prema finansijskim izveštajima, u periodu pre privatizacije, odnosno od

2003. do 2007. godine, „Zavarivač“ je beležio simboličnu neto dobit (pozi-

tivan neto rezultat u proseku je iznosio samo 17 hiljada EUR na godišnjem

nivou).37 Uočljivo je da je „Zavarivač“ i pored značajnih oscilacija u vred-

nosti poslovnog rezultata u analiziranom periodu uvek iskazivalo pozitivan

neto rezultat. Naime, poslovni rezultat u periodu pre privatizacije značajno

varira, tako da je on bio pozitivan tokom 2004. i 2005. godine, a zatim uoči

prodaje preostalog dela društvenog kapitala 2007. godine, usled rasta

troškova materijala i troškova zarada, on postaje negativan. Za razliku od

2004. godine, kada je Preduzeće ostvarilo pozitivan rezultat na poslovnom

nivou isključivo zahvaljujući smanjenju poslovnih rashoda,38 u 2005. godi-

ni Preduzeće je ostvarilo dobit na poslovnom nivou ne kao rezultat veće

prodaje, već pre svega zahvaljujući rastu prihoda po osnovu povećanja

vrednosti zaliha učinaka.39

U periodu pre privatizacije „Zavarivač“ beleži rast fizičkog obima proizvod-

nje. Rast fizičkog obima proizvodnje odražava povoljnu konjunkturu sekto-

ra industrije, tako da je na kraju 2006. godine obim proizvodnje u proseku

bio 1,5 puta veći u odnosu na ostvareni nivo proizvodnje na kraju 2003.

godine.40 Najznačajniji kupci bila su privredna društva iz industrijskog sek-

tora, a posebno iz metaloprerađivačke industrije. Proizvodnja čeličnih kon-

strukcija imala je najveće prosečno učešće u ukupnoj proizvodnji Društva,

koje je u periodu od 2003. do 2006. godine prosečno iznosila preko 50

%.41

Prosečan stepen iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta Preduzeća u

2006. godini iznosio je 72,33%.42

„Zavarivač“ AD u periodu od 2003. do 2007. godine beleži rast prodaje,

pre svega usled povećanja prodaje na inostranim tržištima. U tom periodu,



Ilustracija 2 Poslovni rezultat i neto rezultat „Zavarivač“ AD Vranje u periodu od 2003. do 2007. godine

300

200

100

0

-100

-200

-300

-400

2004 2005

Izvor: Informacioni memorandum SZP „Zavarivač“ AD Vranje, Agencija za privatizaciju Republike Srbije, septembar 2007.

-192

241 264

2003

18

-59


0 26

2006 2007

-295

1426

Tabela 2 Kretanje fizičkog obima proizvodnje po proizvodnim grupama u periodu od 2003. do 2006. godine

Proizvodne grupe Jed. mere 2003 2004 2005 2006

Čelična konstrukcija tona 1.695 1.680 1.800 2.800

Procesna oprema tona 115 116 280 320

Pokrivački radovi i bravarija m2 6.000 6.500 8.000 10.000

Toplovodni kotlovi komad 1.823 1.444 1.000 350

Usluge čas 300.941 277.446 300.000 350.000


Tabela 3 Nivo iskorišćenosti kapaciteta u periodu od 2003. do 2006. godine

Proizvodni pogon Jed. mere Instalisani kapacitet

Realni kapacitet

2003 2004 2005 2006

Pogon specijalne opreme (PSO) tona 3.000 2.500 70% 80% 90% 92%

Pogon „Čelik“ tona 3.000 2.500 80% 90% 90% 95%

Pogon aluminijumske bravarije tona 65 40 15% 20% 80% 30%


101

manji pad prihoda od prodaje (izražen u EUR) Društvo beleži samo u 2005.

godini i to usled pada vrednosti prodaje na domaćem tržištu.43 Tokom

2006. i 2007. godine, prodaja Društva se oporavila pre svega zahvaljujući

značajnom rastu prodaje na inostranim tržištima.44

„Zavarivač“ je poslednji investicioni ciklus, u objekte realizovao krajem

2000. i 2001. godine, kada je izgrađen magacin gotovih proizvoda površi-

ne 470 m2. Inače većina objekata u vlasništvu Društva izgađena su krajem

sedamdesetih i početkom osamdesetih godina i početkom devedesetih

godina. Zadnje investicije u opremu „Zavarivač“ AD je realizovao u periodu

od 2004. do kraja 2006. godine, ali većina opreme je nabavljena sedam-

desetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. 45

Tabela 4 Struktura prihoda od prodaje po tržištima u periodu od 2003. do 2006. godine u 000 EUR

Proizvodne grupe 2003 2004 2005 2006

Domaća tržišta 4.279 4.289 3.353 3.317

Inostrana tržišta 0 57 475 2.409

Ukupno 4.279 4.346 3.828 5.726


Ilustracija 3 Prihodi od prodaje „Zavarivač“ AD Vranje u periodu od 2003. do 2007. godine (000 EUR)

8,000

6,000

4,000

2,000

0

2004 2005

4,279

2003


Prihodi od prodaje (000 EUR) Kretanje prihoda od prodaje (%)

2006 2007

4,3463,828

6,589

1.6%

-11.9%

15.1%

-20%

0%

20%

40%

60%

5,726

3. Privatizacija

I pored rasta prodaje i iskorišćenosti kapaciteta, nedostatak operativnog

restrukturiranja, pre svega rešavanja problema viška zaposlenih i drugih

mera, ukazivali su da „Zavarivač“ ima značajnih problema neposredno pre

privatizacije. Agencija za privatizaciju je krajem 2005. godine odlučila da

preostali društveni kapital (akcije u vlasništvu Akcijskog fonda- 30,2% i

Fonda PIO - 10 %) proda metodom javnog tendera. Krajem 2007. godine

objavljen je poziv za učešće na tenderu za kupovinu 40,2% kapitala „Zava-

rivača“. Prema uslovima navedenim u pozivu potencijalni ponuđači morali

su da prihvate i obavezu da daju ponudu za sve akcije društva, odnosno

43) Prosečna vrednost RSD u odnosu na EUR na godišnjem nivou u 2005. godini bila je manja za 14,2 procentna poena.44) U 2006. godini kao najznačajniji inostrani kupac „Arens“ Twist iz Nemačke imao je učešće od oko 40% u ukupnim potraživanjima od kupaca, dok je na domaćem tržištu Društvo imalo izrazito diversifikovan broj kupaca tako da prvih 6 domaćih kupaca čini 32% prodaje na domaćem tržištu Najveći domaći kupci Društva u 2006. godini bili su SO „Vlasotince“, „Jeep Comerc“ Beograd, “Alfa Plam“ Vranje, „Preduzeće za puteve Vranje“, „Mag Wirtgen“ Beograd i „Simpo“ Vranje. (Informacioni memorandum, op.cit.)45) Informacioni memorandum, op.cit.



i za akcije akcionara u cijem je vlasništvu bilo 59,8% akcija. Bilo je pred-

viđeno, da Akcijski fond posle rangiranja ponuda uputi poziv akcionarima

da pridruže svoje akcije akcijama iz porftelja Akcijskog fonda. Potencijalni

kupac austrijska kompanija „Palfinger Gmbh“, kao jedina koja je otkupila

tendersku dokumentaciju odustala je od kupovine, tako da je tender pro-

glašen neuspešnim. Iako, se o razlozima zbog kojih je potencijalni kupac

odustao može nagađati, najverovatnije da je procena da bi troškovi re-

strukturiranja bili isuviše veliki, s obzirom da u „Zavarivaču“ nije sprovedeno

operativno i finansijsko restrukturiranje kao priprema za privatizaciju, ali i da

kupac nije želeo da prihvati rizik kupovine manjinskog dela paketa.

Odluka da se prodaja preostalog društvenog kapitala vrši metodom javnog

tendera uz poziv preostalim akcionarima bila je razumna opcija, imajući u

vidu neophodnost sprovođenja mera restrukturiranja, kao i novih investi-

cija, za šta je bio potreban novi (većinski) vlasnik. Takođe, privatizacija je

omogućavala da se deo obaveza prema državnim poveriocima smanji.

Smanjenje obaveza bilo je značajno, ali ne kao u slučaju „Goša montaže“ i

iznosilo je 21% ukupnih dugova Društva, odnosno 562 hiljade EUR, čime

bi ukupni dugovi bili smanjeni sa 2,67 miliona EUR na 2,11 milion EUR.

Bitna razlika „Zavarivača“ u odnosu na privredna društva koja su bila u

portfelju Agencije za privatizaciju, jer to što je u njima postojao mehanizam

nametanja barem nekih mera restrukturiranja (npr. smanjenje broja radnika

uz otpremnine) što kod „Zavarivača“ kao privrednog društva sa manjinskim

društvenim kapitalom nije bio slučaj. Samo Društvo, odnosno menadžment i

zaposleni nisu imali podsticaj da sprovedu mere operativnog restrukturiranja.

Kupovina takvog subjekta privatizacije nosila je sa sobom visok rizik, usled

nerešenih pitanja viška zaposlenih, imovinsko-pravnih pitanja, i pomenutog

odsustva mera operativnog ali i finansijskog restrukturiranja.

Preduzeće je imalo značajan problem u pogledu imovinskih pitanja i vrednosti

sporova u kojima je bilo tužena strana. Veliki broj građevinskih objekata nije

bio uknjižen, a nedostajala je i dokumentacija o vlasništvu, kao i građevinska

i tehnička dokumentacija. Preduzeće je vodilo i veći broj sporova u kojima

je kao tuženi imalo potencijalne obaveze od 460 hiljada USD, pri čemu su

neke od tih obaveza u trenutku privatizacije već bile pravnosnažne i čekalo

se izvršenje koje je sprečeno odlukom o restrukturiranju.

Nakon neuspelog pokušaja i više produženja rokova prodaje preostalog

dela društvenog kapitala „Zavarivača“, on je konačno prodat 30. de-

cembra 2008. godine konzorcijumu sastavljenom od četiri pravna i 16

fizičkih lica.46 Konzorcijum i predstavnici Akcijskog fonda Republike Srbije

i Agencije za privatizaciju potpisali su Ugovor o prodaji 31.066 akcija u

vlasništvu Akcijskog fonda i Fonda PIO, čime je Konzoricijum postao vla-

snik 40,2% ukupnog kapitala „Zavarivač“ AD. Postignuta cena po akciji

iznosila je 25,20 EUR, dok je postignuta cena za 40,2% kapitala Druš-

tva iznosila 782.863 EUR.47 Kupoprodajnim ugovorom bila je definisana

i obaveza kupca da ponudi cenu po akciji za sve akcije Društva, obzirom

da je bilo planirano da Akcijski fond posle potpisivanja ugovora uputi poziv

svim preostalim pojedinačnim akcionarima da svoje akcije pridruže akcija-

ma iz portfelja Akcijskog fonda.48 Shodno pomenutoj ugovornoj obavezi

Konzorcijum je otkupio dodatni broj akcija, čime je postao vlasnik 63%

kapitala „Zavarivač“ AD, od čega je „Galeb Group” d.o.o. bio vlasnik 52 %

akcijskog kapitala Društva. Za 63% kapital „Zavarivač“ AD, Konzorcijum je

izdvojio ukupno oko 1 milion EUR.49 Ostvarena cena delom odražava broj-

ne rizike koje kupovina većinskog paketa akcija takvog privrednog društva

nosi sa sobom. Pored navedene cene po akciji i izjave o otkupu svih

ponuđenih akcija, treći ključni element ugovora je bezuslovno prihvatanje

minimalnih obaveza socijalnog programa.

Novi većinski vlasnik „Galeb Group“ d.o.o. osnovan je 1977. godine, najpre

kao zanatska radionica iz oblasti elektrotehnike i elektronike, a zatim kao

privredno društvo koje se bavilo prodajom i servisiranjem električnih alata i

opreme za industriju (opreme za zavarivanje, agregata, kompresora, mašina

za sečenje i oblikovanje metala). Kupac je i najveći je domaći proizvođač

fiskalnih uređaja i terminala za daljinsko očitavanje podataka iz fiskalnih ure-

đaja, a bavi se i prodajom signalnih sistema za železnicu, GPS sistema,

prerade metala, metalne i plastične ambalaže.50 Dok je kupac, sredinom

prošle decenije, bio među stotinu privrednih društava u Srbiji sa najvećim

profitom, proteklih godina bio je u izrazitim finansijskim poteškoćama, koje

su delom uzrokovane i neuspešnom privatizacijom „Zavarivača“.

4. Poslovanje i ključni događaji nakon privatizacije

„Zavarivač“ nakon privatizacije beleži drastično pogoršanje poslovanja. To se

pre svega ogleda u konstantnom padu prodaje i fizičkog obima proizvodnje.

Na godišnjem nivou prihodi od prodaje proizvoda i usluga „Zavarivač“ AD

46) Agencija za privatizaciju Republike Srbije, www.priv.rs (posećeno, 1. avgusta 2014).47) Agencija za privatizaciju Republike Srbije, www.priv.rs48) Agencija za privatizaciju Republike Srbije, www.priv.rs49) http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zavarivac-me-je-skupo-kostao.lt.html50) Informacije preuzete sa korporativnog sajta kupca http://www.galeb.com/ (posećeno, 15. juna 2014).

103

51) Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u 2009. godini bila je manja za 13,5%, a prerađivačka industrija zabeležila je pad od 18% u odnosu na 2008. godinu.52) Izveštaj o izvršavanju obaveza iz ugovora o prodaji akcija iz portfelja Akcijskog fonda SZP „Zavarivač“ AD Vranje metodom javnog tendera od 23.06.2011.

u 2009. godini bili su manji za 32,1%, a u 2010. godini za 42,4%, tako da

su prihodi od prodaje iz 2010. godine bili na nivou od oko 40% prihoda od

prodaje iz 2008. godine. Nakon značajnog rasta fizičkog obima proizvod-

nje u godini koja je prethodila privatizaciiji, nakon privatizacije fizički obim

proizvodnje se smanjivao po prosečnoj godišnjoj stopi od 42,4%. Primera

radi, fizički obim proizvodnje čeličnih konstrukcija iznosio je samo 15% od

ostvarenog fizičkog obima proizvodnje iz 2007. godine.

Prvi faktor koji je uticao na loše poslovne rezultate je ekonomska kriza, jer

je kupac preuzeo kontrolu nad Društvom krajem marta 2009. godine, kada

su se posledice krize najviše osetile.51 Pored ekonomske krize, drugi razlo-

zi značajnog smanjenja fizičkog obima proizvodnje su sve izraženiji interni

Ilustracija 4 Prihodi od prodaje „Zavarivač“ AD Vranje u periodu od 2008. do 2010. godine (000 EUR)

7,000

4,000

5,000

6,000

3,000

2,000

1,000

0 -45%

-40%

-35%

-30%

-25%

-20%

-15%

-10%

-5%

0%


Prihodi od prodaje (000 EUR) kretanje prihoda od prodaje - (%)

2008 2009 2010

-32.1%

-42.4%

2,482

4,312

6,355

-3.6%


Tabela 5 Kretanje fizičkog obima proizvodnje čeličnih konstrukcikja u periodu od 2007. do 2010. godine


Čelična konstrukcija tona 4.138 3.577 1.972 616

Izvor: Izveštaj o izvršavanju obaveza iz ugovora o prodaji akcija iz portfelja Akcijskog fonda SZP „Zavarivač“ AD Vranje metodom javnog tendera od 23.06.2011. i Marketinški prospekt (Teaser) Zavarivač DIL Inženjering Konsalting DOO, april 2013. godine

problemi u Društvu poput loše finansijske pozicije, problema sa rešavanjem

viška zaposlenih i narušenih odnosa između sindikata, odnosno zaposlenih i

novih vlasnika. Sukob je kulminirao u aprilu 2010. godine, kada usled štrajka

zaposlenih nije bilo proizvodnje, pa je to ujedno bio i razlog zbog kojeg došlo

do drastičnog pada proizvodnje.52

Usled nepovoljnih tržišnih uslova i velikih internih problema, Društvo beleži

značajno lošije rezultate iz poslovanja nakon procesa privatizacije, tako da

tokom 2009. i 2010. godine „Zavarivač“ beleži gubitak na poslovnom nivou

u iznosu od 2 miliona EUR odnosno 1,6 miliona EUR respektivno. Znača-

jan rast finansijskih rashoda nastalih kao posledica povećanog zaduživanja

Društva, kao i usled rasta ostalih rashoda u 2009. godini u značajnoj meri je



doprinelo da „Zavarivač“ AD zabeleži neto gubitak iz poslovanja u iznosu od

3,2 miliona EUR. U 2010. godini usled visokih finansijskih rashoda i gubitka

na poslovnom nivou, „Zavarivač“ beleži neto gubitak iz poslovanja u iznosu

od 2 miliona EUR.

„Zavarivač“ je nerealno prikazivao finansijski položaj pre privatizacije. Pre-

ma rečima vlasnika kupca, relativno brzo po preuzimanju „Zavarivača“

ustanovljeno je da postoje značajna odstupanja između realnog stanja u

Društvu i zvaničnih poslovnih knjiga i podataka iz tenderske dokumenta-

cije.53 U cilju dobijanja realne slike novi vlasnik je angažovao nezavisnog

revizora radi provere tačnosti finansijskih izveštaja i izvršio kadrovske pro-

mene na ključnim pozicijama Društva. Prema tvrdnjama vlasnika nezavisni

revizor je ustanovio da su potraživanja od kupaca iz inostranstva iz 2007.

godine u vrednosti od 1 milion EUR nenaplativa, da Društvo ima izražen

problem sa likvidnošću i da uzeti krediti za finansiranje izvoza ne mogu da

se servisiraju.54 Dodatno, ustanovljeno je da postoje manjkovi u zalihama

gotove robe i nedovršene proizvodnje, tako da se iskazivanjem navedenih

53) http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zavarivac-me-je-skupo-kostao.lt.html54) Napomene uz korigovane finansijske izveštaje dostupne su na http://www.auditor.rs/klijenti/zavarivac/Napomene%20uz%20korigovane%20finansijske%20izvesta-je%202008.pdf (posećeno 20. jula 2014). Prema nalazu revizora, zalihe su bile precenje za 130 milona dinara, nedovršena proizvodnja je bila precenjena za 11,5 miliona dinara, potraživanja iz inostranstva za oko 70 miliona dinara.55) Izveštaj o izvršavanju obaveza iz ugovora o prodaji akcija iz portfelja Akcijskog fonda SZP „Zavarivač“ AD Vranje metodom javnog tendera od 23.06.2011.

Ilustracija 5 Poslovni rezultat i neto rezultat „Zavarivač“ AD Vranje u periodu od 2008. do 2010. godine

500

500

-1,500

-1,000

0

-2,000

-2,500

-3,000

-3,500



2008

-3,232

-1,559

496

25


-1,980

20102009

-2,011

promena dobija drugačija slika finansijskog položaja i poslovanja Društva

u periodu pre privatizacije. Ovim je Kupac indirektno priznao da u postup-

ku pripreme za kupovinu većinskog kapitala „Zavarivač“ AD nije uradio

adekvatnu „due-dilligence“ analizu u cilju sagledavanja realne finansijske

pozicije Društva. Ipak, treba navesti da mišljenja angažovanih revizora u

periodu pre privatizacije navode manje rezerve u pogledu ispravke vred-

nosti neusaglašenih potraživanja od kupaca..

Kao jedna od posledica nerealnog iskazivanja finansijskog položaja, je i

korekcija poslovnih prihoda Društva iz 2008. godine za celokupno iska-

zan iznos prihoda od povećanja vrednosti zaliha učinaka u vrednosti od

1,4 miliona EUR.55 Takođe vlasnik kupca navodi da je nezavisni revizor

ustanovio da je „Zavarivač“ AD u 2008. godini poslovao sa gubitkom u

iznosu od 2,36 miliona EUR, iako je u tenderskoj dokumentaciji i poslov-

nim knjigama Društva u momentu privatizacije iskazano da ono posluje

pozitivno. Takođe ustanovljeno je i da porezi i doprinosi na plate nisu bili

izmireni nekoliko godina unazad, za šta je ukupan dug iznosio 1,7 miliona

105

56) http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zavarivac-me-je-skupo-kostao.lt.html57) Ibid.58) Ibid.59) Izveštaj o vanrednoj kontroli izvršavanje obaveza iz Ugovora o prodaji akcija iz portfelja Akcijskog fonda SZP „Zavarivač“ AD Vranje metodom javnog tendera od 01.03.2010. godine60) http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zavarivac-me-je-skupo-kostao.lt.html

EUR.56 Time se svakako postavlja pitanje odgovornosti lica koja su pripre-

mala dokumentaciju i lica koja su vodila poslovne knjige, ali se postavlja i

pitanje da li je kupac sproveo adekvatnu analizu poslovanja „Zavarivač“ AD

odnosno subjekta privatizacije pre donošenja odluke o kupovini Društva.

Po rečima vlasnika „Galeb Group”, u cilju nesmetanog nastavka poslova-

nja i isplate zaostalih obaveza iz perioda pre privatizacije bilo je potrebno

izdvojiti oko 4 miliona EUR. U tehnološkom smislu situacija u „Zavarivač“

AD prema navodima vlasnika kupca je bila izuzetno loša i bile su potrebne

značajne investicije u opremu. U tom trenutku, prema proceni kupca kako

bi moglo da se nesmetano nastavi poslovanje Društva bilo je potrebno

izdvojiti dodatnih 4 miliona EUR za opremu, obrtni kapital, isplatu socijal-

nog programa i regulisanje zaostalih 1,7 miliona evra poreza i doprinosa iz

perioda pre privatizacije.

U cilju pribavljanja dela od ukupno potrebnih sredstava Kupac je zatražio

i dobio kredit od Fonda za Razvoj Republike Srbije u iznosu od 250 mi-

liona RSD ili oko 2,4 miliona EUR. Namena kredita bila je obezbeđivanje

neophodne opreme od strane kupca - „Galeb Group”. Formalno pravno

korisnik kredita je bila „Galeb Group”, zbog boljeg finansijskog položaja

Društva, dok je kao hipoteka za kredit data imovina „Zavarivača“. 57

Po preuzimanju vlasništva nad Društvom, kupac je ustanovio da postoji

značajan višak zaposlenih i da je mali broj od ukupnog broja zaposle-

nih imalo odgovarajuće ateste neophodne za obavljanje poslova u zemlji

i inostranstvu. Od ukupno zatečenih 420 zaposlenih, od kojih je veliki broj

bio zaposlen u administraciji, samo oko 30 zaposlenih u proizvodnji (za-

varivača) je moglo da dobije međunarodni atest sa kojim bi mogli da rade

u inostranstvu i još oko 30 zaposlenih koji bi mogli da rade u Srbiji sa već

zastarelim „rel postupkom”. Procena vlasnika kupca je da je u tom trenutku

150 ljudi predstavljalo tehnološki višak, što je i uticalo na otpočinjanje pre-

govora sa sindikatima o rešavanju problema viška zaposlenih.58

Kupac nije uspeo da uspostavi dogovor sa sindikatima o rešavanju pro-

blema viška zaposlenih, što je rezultovalo u otpočinjanju štrajka zaposlenih

tokom 2010. godine i u nemogućnosti realizovanja dogovorenih poslova.

Po osnovu Ugovora o kupoprodaji nije bilo moguće prinudno otpuštanje

radnika po osnovu tehnološkog viška u periodu od narednih 12 meseci od

dana ispunjenja (do 03.07.2010. godine), osim ako se ne postigne druga-

čiji dogovor sa reprezentativnim sindikatom Društva. Predstavnici sindikata

su novim vlasnicima izneli predlog da se zaposlenima za koje se ustanovi

da su tehnološki višak isplati otpremnina u iznosu od 500 EUR po godini

radnog staža, shodno sporazumu koji su potpisali sa rukovodstvom Druš-

tva pre privatizacije.59 Predlog sa kojim je Radoslav Veselinović vlasnik

„Galeb Group” izašao jeste da bi Društvo moglo od banaka da obezbedi 2

miliona EUR za isplatu tehnološkog viška, čime bi se obezbedila značajno

manja otpremnina od tražene.60

U daljim pregovorima sindikati su spustili traženi iznos otpremnine po go-

Ilustracija 6 Prosečni iznos otpremnina u preduzećima u postupku restrukturiranja i pripreme za privatizaciju u EUR

Izvor: kalkulacija autora

6,000

4,000

5,000

3,000

2,000

1,000

020072006200520032002 2004 2008 2009 2010 2011

3,648

4,714

1,890 2,263

4,575

2,139

3,195

5,635

4,476

1,656



dini radnog staža sa 500 na 300 EUR, što je po mišljenju vlasnika „Galeb

Group” i dalje predstavljalo veliki trošak za „Zavarivač“ AD. Ilustracije radi,

zahtevani iznos tri puta je veći u odnosu na visinu otpremnine po godini

radnog staža predviđenog Programom za rešavanje viškova zaposlenih. 61

S obzirom na starosnu strukturu, prosečni trošak otpremnine u „Zavariva-

ču“ bio bi značajno viši od prosečnog za preduzeća u restrukturiranju. Ima-

jući u vidu da je prosečna starost radnika iznosila 54 godine, takav predlog

Društvo nije moglo da prihvati jer bi u tom slučaju prosečna otpremnina po

radniku iznosila između 6.000 i 10.000 EUR.

Prema navodima kupca, konačna ponuda upućena sindikatu iznosila je

od 100 do 130 evra po godini staža iznad zakonske obaveze. Sindikati

su odbili ovu ponudu nakon čega je banka povukla odobrena sredstva

u iznosu od 2 miliona EUR izdvojenih za rešavanje problema viška rad-

nika. Dodatno, sindikat nije dao ni saglasnost za 40 radnika koji su želeli

dobrovoljno da odu kao tehnološki višak.62 Početkom 2010. godine oko

250 radnika „Zavarivač“ AD otpočelo je štrajk zahtevajući isplatu zarada

od avgusta 2009. godine i povezivanje radnog staža. Štrajk je trajao 66

dana zbog čega dobijeni posao za termoelektranu u Nemačkoj nije mogao

da se završi, jer štrajkači nisu dozvoljavali da oprema izađe iz dvorišta.

Odmah pošto su zaposleni proglasili štrajk sve banke koje su dale kredite

„Zavarivač“ AD proglasili su iste dospelim za naplatu. U cilju deblokade

računa Društva i obezbeđivanja uslova za regularno poslovanje, tadašnji

menadžment Društva je za ovu namenu izdvojio deo sredstava dobijenih

po osnovu kredita od „Fonda za razvoj Republike Srbije“. Tako da kredit

od Fonda za razvoj nije efektivno iskorišćen, odnosno nije iskorišćen za

namene zbog kojih je bio uzet usled nemogućnosti postizanja dogovora

između Kupca i reprezentativnog sindikata.63

Usled neslaganja između predstavnika sindikata i kupca, kupac je pred-

ložio izmenu socijalnog programa u smislu omogućavanja sprovođenja

61) Izmenama Odluke 2013. godine zaposlenima je omogućena opcija da dobijaju 300 EUR po godini radnog staža. V. Odluka o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju (“Sl. glasnik RS”, br. 64/2005, 89/2006, 85/2008, 90/2008 - ispr., 15/2009, 21/2010, 46/2010, 9/2011, 6/2012, 63/2013 i 21/2014)62) http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zavarivac-me-je-skupo-kostao.lt.html63) Ibid.64) Vanrednom kontrolom Agencije za privatizaciju, između ostalog, utvrđeno je da je postojala sumnja da poslodavac nije poštovao Zakon o radu, što je kasnije i inspek-cija Ministarstva rada ustanovila tokom sprovedene kontrole na dan 19.02.2010. godine. (Izveštaj o vanrednoj kontroli izvršavanje obaveza iz Ugovora o prodaji akcija iz portfelja Akcijskog fonda SZP „Zavarivač“ AD Vranje metodom javnog tendera od 01.03.2010. godine)65) Zaključno sa 8. januarom 2010. godine, Društvo je isplatilo drugi deo za zarada za mesec jul 2009. godine. (Izveštaj o vanrednoj kontroli izvršavanje obaveza iz Ugovora o prodaji akcija iz portfelja Akcijskog fonda SZP „Zavarivač“ AD Vranje metodom javnog tendera od 01.03.2010. godine)66) http://www.gradjevinarstvo.rs/VestDetaljiURL/Galeb-grupa-odustaje-od-privatizacije-fabrike-Zavariva%C4%8D-iz-Vranja.aspx?ban=810&vestid=1521 (posećeno 24. juna 2012).67) http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=02&dd=12&nav_id=492402 (posećeno 24. juna 2012).68) Izveštaj o izvršavanju obaveza iz ugovora o prodaji akcija iz portfelja Akcijskog fonda SZP „Zavarivač“ AD Vranje metodom javnog tendera od 23.06.2011.

postupka tehnološkog viška bez saglasnosti reprezentativnog sindikata. U

isto vreme predstavnici sindikata obratili su se Agenciji za privatizaciju za

vršenje vanredne kontrole zbog neizvršavanje ugovornih obaveza, koja je i

sprovedena 01.03.2010. godine.64 Tokom vanredne inspekcije Agencija

za privatizaciju ustanovljava da „Zavarivač“ ne isplaćuje zarade redovno,

da se obračun zarada ne vrši po ceni rada, da vlasnik izbegava saradnju

sa sindikatom, da zaposlenima smanjuje broj radnih sati na ime „procenta

ostvarene norme“, dok u isto vreme pravilnik o normama ne postoji, kao

i razne druge prestupe.65 U trenutku potpisivanja Kupoprodajnog ugo-

vora „Zavarivač“ AD je kasnio sa isplatama 1,5 zarade, dok je na dan

01.03.2010. godine Društvo kasnilo sa isplatama 5 mesečnih zarada.66

Pored navedenog, prema rečima predsednika sindikata Nezavisnost Zo-

rana Dodića, novi vlasnik zaposlenima nije isplatio bolovanja, putne troš-

kove, otpremnine i jubilarne nagrade za tri godine, pa su zbog svega toga

zaposleni zatražili od Agencije za privatizaciju da raskine ugovor sa novim

vlasnikom.67 Takođe ustanovljene su i određene nepravilnosti koje se tiču

održavanja kontinuiteta poslovanja Društva, koje su pored docnji u isplati

zarada bile osnov za raskid kupoprodajnog ugovora za “Zavarivač“ AD.

Kupac se Ugovorom o kupoprodaji obavezao da će u roku od 16 meseci

od dana ispunjenja (do početka jula 2010. godine) obezbediti kontinui-

tet delatnosti proizvodnje standardnih metalnih proizvoda, osim mašina

i uređaja. Pod ovim se podrazumeva da Društvo u navedenom periodu

održi ili uveća nivo ukupnih godišnjih prihoda ostvarenog prema posled-

njim godišnjim finansijskim izveštajem važećem na dan ispunjenja. Na dan

ispunjenja poslednji važeći finansijski izveštaj je bilans uspeha 2008. go-

dinu.68 Korekcija poslovnih prihoda za iznos od 1,4 miliona EUR koju je

predložio nezavisni revizor ima i dodatan značaj, jer je u značajnoj meri

otežala novom vlasniku da ispuni obavezu iz kupoprodajnog ugovora koja

se tiče poštovanja obaveze kontinuiteta poslovanja.

107

69) Ibid.70) Ibid.71) http://www.gradjevinarstvo.rs/VestDetaljiURL/Galeb-grupa-odustaje-od-privatizacije-fabrike-Zavariva%C4%8D-iz-Vranja.aspx?ban=810&vestid=1521 (posećeno 24. juna 2014.)72) Izveštaj o izvršavanju obaveza iz ugovora o prodaji akcija iz portfelja Akcijskog fonda SZP „Zavarivač“ AD Vranje metodom javnog tendera od 23.06.2011.

Ilustracija 7 Ukupni prihodi „Zavarivač“ AD Vranje u periodu od 2008. do 2010. godine, sa korekcijom iznosa ukupnih prihoda u 2008. godini

8,000

10,000

6,000

4,000

2,000

0 -50%

-40%

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%


Ukupni prihodi (000 EUR) Kretanje ukupnih prihoda (%)

2008 2008 2009 2010

-9.8%

-38.2%-44.7%

3,890

2,406

7,039

8,596

10.2%

korigovano

Ukupni prihodi „Zavarivač“ AD u periodu od 2008. godine beleže kon-

stantno smanjenje vrednosti na godišnjem nivou, počev od smanjenja

korigovane vrednosti ukupnih prihoda iz bilansa uspeha za 2008. godinu

za 9,8% i prosečno za 41,4% u naredne dve godine u odnosu na kori-

govani nivo prihoda iz 2008. godine.. Novi vlasnik „Galeb Group” tokom

2009. i 2010. godine nije uspeo izvrši ugovornu obavezu ostvarivanja

minuma kontinuiteta poslovanja „Zavarivač“ AD, odnosno da u roku od

16 meseci od dana ispunjenja barem održi nivo ukupnih godišnjih priho-

da iz 2008. godine.

Tvrdnje o neispunjavanju minuma kontinuiteta poslovanja potvrdio je i ne-

zavisni revizor. On je naveo da je „Zavarivač“ u 2009. godini, pored po-

stojećih projekata na kojima je Društvo bilo angažovano. sklopio i dobrim

delom realizovao nove poslove u vrednosti od 744,3 hiljade EUR, ali da to

nije bilo dovoljno. Dodatno nezavisni revizor je konstatovao da je Kupac u

ovom delu ispunjavao svoje obaveze iz kupoprodajnog ugovora u skladu

sa mogućnostima i u meri i pod uslovima koje nameće svetska ekonom-

ska kriza i izmenjenje tržišne okolnosti. 69

Kupac “Galeb group” je u više navrata bio upozoravan od Agencije za priva-

tizaciju da postoji realna opasnost da neće ispoštovati ugovorne obaveze i

da izvrši neophodne korekcije kako bi se sve ugovorne obaveze ispunile. U

tom kontekstu, Agencija za privatizaciju je predlagala Kupcu da potpiše izme-

ne i dopune postojećeg ugovora u cilju produživanje rokova za ispunjavanje

ugovornih obaveza Društva na dodatnih 12 meseci, da dostavi nedostajuću

dokumentaciju i ispravi određene propuste i da obezbedi redovnu isplatu za-

rada zaposlenima.70 Istovremeno, vlasnik šabačke “Galeb grupe” Radoslav

Veselinović je u više navrata izjavljivao da postoji realna mogućnost odusta-

janja od privatizacije fabrike “Zavarivač” iz Vranja, zbog skrivenih gubitaka.71

Agencija za privatizaciju je u februaru 2011. godine raskinula ugovor nakon

dodatnog roka za za ispravljanje nepravilnosti u sprovođenju ugovora o pri-

vatizaciji. Prethodno je, oktobra 2010. godine, ponovo utvrdila da Kupac

nije izvršio sve obaveze iz kupoprodajnog ugovora dajući dodatni rok za is-

pravljanje nepravilnosti u sprovođenju pomenutog ugovora. Agencija je tom

prilikom konstatovala da Kupac nije izvršio obaveze u pogledu održavanja

kontinuiteta delatnosti;72 da je suprotno odredbama ugovora opterećeno



6 dodatnih objekata Društva u korist Fonda za razvoj po osnovu ugovora

o dugoročnom kreditu, za koje nije dobijena saglasnost Agencije, i da nisu

poštovane odredbe u pogledu dostavljanja revizorskog izveštaja. 73

Nakon raskida kupoprodajnog ugovora usled nepoštovanja ugovornih

obaveza od strane kupca, Agencija za privatizaciju je u junu 2011. godine

donela Odluku o pokretanju postupka restrukturiranja „Zavarivača“. Od-

mah po proglašenju raskida kupoprodajnog ugovora zaposleni su ponovo

započeli štrajk zahtevajući da im se isplate zaostale zarade.

“Zavarivač” AD nakon raskida privatizacije ne uspeva da u značajnoj meri

uveća proizvodnju, kako zbog posledica ekonomske krize, tako i zbog

internih problema u Društvu. Fizički obim proizvodnje čeličnih konstrukcija,

koje ujedno predstavljaju i osnovnu delatnost Društva, ostao je na manje

Tabela 6 Kretanje fizičkog obima proizvodnje po proizvodnim grupama u periodu od 2010. do 2013. godine


Čelična konstrukcija tona 616 534 677 350

Procesna oprema tona 66 0 0 0

Kotlovi komad 0 3.383 3.874 5.156

Usluge tona 133 0 169 338

Izvor: Marketinški prospekt (Teaser) Zavarivač DIL Inženjering Konsalting DOO iz aprila 2013. godine i Prospekt SZP „Zavarivač“ AD Vranje – U restrukturiranju

ili više na istom nivou kao i u 2010. godini. Sa druge strane u segmentu

proizvodnje kotlova povećana je prodaja na domaćem tržištu, a Društvo

je uspelo da uđe i na Grčko tržište, dok je u 2013. godini, ugovorom iz

decembra 2012. godine, ugovoren posao u vrednosti od oko 800 hiljada

EUR.74

Prihodi od prodaje Društva u periodu od 2011. do 2013. godine u pro-

seku su iznosila oko 1,4 miliona EUR i u značajnoj meri su bila manja u

odnosu na nivo prihoda od prodaje koji je ostvaren tokom 2010. godine,

kada je privatizacija raskinuta. Ovaj podatak nam pokazuje da Društvo od

momenta uvođenja postupka restrukturiranja i raskida privatizacije nije u

značajnoj meri poboljšala prodaju kako na domaćem, tako i na inostranim

tržištima, iako su započeti neki novi vidovi saradnje.75

73) Ibid.74) Marketinški prospekt (Teaser) Zavarivač DIL Inženjering Konsalting DOO iz aprila 2013. godine75) Preduzeće je 2013. godine potpisalo Protokol o privrednoj i ekonomskoj saradnji, zajedničkom nastupu i transferu tehnologija sa nemačkom kompanijom EWG.


2,500

3,000

2,000

1,500

1,000

500

0

-50%-60%-70%

-40%-30%-20%-10%0%10%

30%20%



2010 2011 2012 2013

-45.5%

-13.8%1,5861,3671,352

2,482

-56.7%

17.3%

Raskid privatizacije

109

Tabela 7 Struktura potraživanja od kupaca na dan 31. decembar u periodu od 2010. do 2013. godine

Kupac 2010 2011 2012 2013*

Galeb Group“ Doo Šabac 48,5% 71,7% 62,9% 45,7%

Ostali 51,5% 28,3% 37,1% 54,3%

Ukupno 100% 100% 100% 100%

* Podaci su na dan 31.08.2013. godineIzvor: Ministarstvo privrede Republike Srbije, Profil SZP „Zavarivač“ AD Vranje – U restrukturiranju

76) Informacioni memorandum SZP „Zavarivač“ AD Vranje, Agencija za privatizaciju Republike Srbije, septembar 2007. godine77) Naknadne korekcije ustanovljenih propusta u sastavljanju finansijskih izveštaja za 2008. godinu od strane nezavisnog revizora, pad poslovne aktivnosti i prodaje i značajnih internih problema u Društvu, su osnovni razlozi zbog čega je „Zavarivač“ AD beležio značajno lošije vrednosti indikatora rentabilnosti poslovanja.

U periodu od 2010. do 2013. godine Društvo je beležilo konstantan gubi-

tak na poslovnom nivou koji je u proseku iznosio oko 1,7 miliona EUR. U

istom periodu neto gubitak iz poslovanja u proseku je iznosio oko 2 miliona

EUR, s tim da je u 2013. godini usled značajnih finansijskih rashoda neto

gubitak iz poslovanja u značajnoj meri odstupao od proseka i iznosio je

2,7 miliona EUR.

U periodu od 2010. do 2013. godine ubedljivo najveće učešće u ukupnim

potraživanja od kupaca i u obavezama prema dobavljačima „Zavarivač“ AD

imao je bivši većinski vlasnik „Galeb Group“ d.o.o. 76

Ako posmatramo kretanje prihoda od prodaje u sva tri perioda – pre i

Ilustracija 9 Poslovni rezultat i neto rezultat u periodu od 2010. do 2013. godine

2,500

3,000

2,000

1,500

1,000

500

0



2010 2011 2012 2013

-1,531 -1,675-1,976

-2,671

-1,835 -1,921

-1,559

-1,980


nakon privatizacije, kao i nakon raskida ugovora o privatizaciji, odnosno

nakon donošenja odluke o restrukturiranju, vidimo da se početak izrazite

tedencije pada prihoda od prodaje poklapa se sa privatizacijum Društva,

a zatim nakon raskida privatizacije nastupa dodatni pad prodaje Društva,

čak za 45,5%, te da se u proseku prihodi od prodaje svode na samo 1,4

miliona EUR.77

Nakon perioda rasta vrednosti stopa poslovne dobiti pre amortizacije (EBI-

TDA%) i stopa poslovne dobiti (EBIT%) u periodu od 2003. do 2005. godi-

ne, nastupa period od 2 godine sa značajno manjom rentabilnosti u poslo-

vanju. Razlog ovom padu rentabilnosti „Zavarivač“ AD leži u pomenutom



padu prihoda o prodaje u 2005. u godini i znatno većem rastu troškova

materijala i zarada. Iako su se vrednosti analiziranih pokazatelja poboljšali

tokom 2008. godine, nakon ponovne revizije finansijskih izveštaja utvr-

đeno je da je poslovni rezultat Društva bio preuveličan, pa samim tim i

vrednosti analiziranih pokazatelja rentabilnosti. Značajno smanjeni poslovni

prihodi Društva u 2009. godini nastali su kao rezultat naknadne korekcije,

5,000

7,0006,000

4,0003,0002,0001,000

0

Izvor: Informacioni memorandum SZP „Zavarivač“ AD Vranje, Agencija za privatizaciju Republike Srbije, septembar 2007. godine i Agencija za privredne Registre Republike Srbije

2007200620052003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013


4,279 4,3463,828

5,7266,589 6,355

4,312

2,482

1,352 1,586 1,367

Ilustracija 10 Prihodi od prodaje „Zavarivač“ AD u periodu od do 2013. godine (000 EUR)

Raskid Privatizacije

pada poslovne aktivnosti i prodaje i značajnih internih problema u Društvu.

Sve ovo je uticalo na to da analizirani indikatori beleže negativne vrednosti.

„Zavarivač“ AD je beležilo simboličnu neto dobit iz poslovanja do 2008.

godine, pa je tako i stopa neto rezultata imala simbolične vrednosti. Usled

naknadnih korekcija propusta u sastavljanju finansijskih izveštaja za 2008.

godinu ustanovljenih od strane nezavisnog revizora, opšteg pogoršanja

Tabela 8 Pokazatelji rentabilnosti „Zavarivač“ AD u periodu od 2003. do 2013. godine

Godine 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

EBITDA % 1,9% 10,4% 12,3% 2,6% -1,1% 11,3%

EBIT % -4,5% 5,5% 6,9% -1,0% -4,5% 7,8%

Neto rezultat % 0,0% 0,4% 0,7% 0,4% 0,2% 0,4%

ROA 0,0% 0,2% 0,3% 0,3% 0,1% 0,2%

ROE 0,0% 0,3% 0,5% 0,5% 0,3% 0,5%

Bruto marža* 57% 55% 31% 45% N/A 40%

Godine 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

EBITDA % -41,6% -52,9% -114,5% -81,3% -121,6%

EBIT % -46,6% -62,8% -135,7% -96,5% -144,5%

Neto rezultat % -75,0% -79,8% -142,1% -105,6% -195,4%

ROA -33,5% -22,8% -21,1% -16,9% -21,6%

ROE -96,7% -190,3% - - -749,0%

Bruto marža* 56% 47% 54% 39% 30%

* Bruto proizvodna marža Izvor: Kalkulacije autora

111

uslova poslovanja zbog svetske ekonomske krize i velikih internih proble-

ma u Društvu, od 2009. godine „Zavarivač“ AD beleži konstantno nega-

tivne neto rezultate iz poslovanja. Simboličan prinos na poslovnu imovinu

(ROA) i prinos na sopstveni kapital (ROE) u periodu od 2003. do 2008.

godine i potom negativne vrednosti analiziranih pokazatelja nastalih iz već

navedenih razloga ukazuju na to da Društvo nije efikasno upravljalo svojom

poslovnom imovinom i kapitalom.

„Zavarivač“ je od 2004. do 2008. godine, odnosno do svoje privatizacije

beležio konstatan rast vrednosti poslovne imovine po prosečnoj godišnjoj

stopi od 7,9%. Nakon privatizacije usled naknadnih korekcija u sastavljanju

finansijskih izveštaja za 2008. godinu ustanovljenih propusta od strane

nezavinsog revizora i znatno pogoršanih uslova poslovanja nastalih kao

posledica svetske ekenomske krize, vrednost ukupne poslovne imovine

Društva u 2009. godini smanjena je za 18,9%. Iako je u finansijskim izve-

štajima iskazan rast vrednosti poslovne imovine Društva na kraju 2010,

2011. i 2012. godine, njega suštinski nije bilo. Ovaj iskazani rast vrednosti

ukupne poslovne imovine nije nastao kao rezultat rasta vrednosti stalne ili

obrtne imovine Društva, već je nastao usled računovodstvenog iskazivanja

gubitka iznad visine kapitala u aktivi Društva. U toku 2013. godine, Društvo

je izvršilo značajnu nabavku opreme78, što je rezultiralo u rastu vrednosti

poslovne imovine na međugodišnjem nivou od 39,3%.

Zavarivač“ AD ima izražene probleme sa likvidnošću. U svima analiziranim

godinama opšti racio likvidnosti kao i redukovani racio likvidnosti Društva

beležili su vrednosti ispod optimalnog nivoa od 2:1, odnosno od 1:1 res-

pektivno. Izražena je tedencija smanjenja vrednosti pomenutih indikatora,

što ukazuje na pogoršanje likvidnosti Društva do nivoa kada više nije bilo u

mogućnosti da se kratkoročne obaveze pokriju obrtnim sredstvima. Počev

od 2009. godine Društvo nije uspelo da uspostavi dugoročnu finansijsku

ravnotežu, što ukazuje na to da dugoročna sredstva Društva nisu u pot-

punosti finansirana iz dugoročnih izvora. Kod neto obrtnih sredstava prisu-

tan je negativan trend, odnosno iz godine i godinu prisutno je smanjenje

vrednosti obrtnih sredstava i rast vrednosti kratkoročnih obaveza. Problem

sa likvidnošću Društva ilustruje i kašnjenje u isplati zarada zaposlenima.

5. Zaposlenost

U prethodnom delu već smo analizirali problem viška zaposlenih, kao i

probleme usled spora između kupca i sindikata koji su doveli i do pre-

stanka rada Društva. U periodu pre privatizacije, „Zavarivač“ gotovo da nije

smanjivao broj radnika. Prosečan broj zaposlenih u periodu od 2003. do

Ilustracija 11 Poslovna imovina i kapital „Zavarivač“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2003. do 2013. godine

20,000

15,000

10,000

5,000

0


Poslovna imovina (000 EUR) Gubitak iznad visine kapitala (000 EUR) Kapital (00EUR)

2007200620052003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013


8,097 7,859 8,962 9,877 10,149 10,6138,655 8,677 8,301 7,556

14,401


78) Napomene uz finansijske izveštaje za 2013. godinu SZP „Zavarivač“ AD Vranje – U restrukturiranju



2007. godine iznosio je u proseku 642 zaposlena lica. U periodu nakon

2008. godine i nakon izvršenog drugog kruga privatizacije prosečan broj

zaposlenih se značajno smanjivao. Nakon privatizacije prosečan broj za-

poslenih lica se smanjio sa 600 radnika (527 u stalnom radnom odnosu

i 73 na određeno vreme), koliko je Društvo zapošljavalo na kraju 2008.

godine, na prosečno 477 zaposlenih lica na kraju 2010. godine, kada

je i raskinuta privatizacija. Prosečan broj zaposlenih lica je nastavio da se

smanjuje i nakon 2010. godini i to prosečno za 42 radnika godišnje.

Nakon privatizacije „Zavarivač“ AD beleži pad produktivnosti usled orga-

nizacionih problema unutar Društva i pada tražnje nastalog kao posledica

Tabela 9 Pokazatelji likvidnosti i zaduženosti „Zavarivač“ AD na dan u periodu od 2003. do 2013. godine

Godine 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.



Neto obrtna sredstva (000 EUR) 740 742 729 427 1.265 1.461

Godine 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.



Neto obrtna sredstva (000 EUR) -4.734 -3.898 -4.783 -5.863 -8.437


ekonomske krize. Osnovni generator rasta produktivnosti „Zavarivač“ AD

merenog prihodima od prodaje po zaposlenom u periodu od 2003. pa do

2007. godine, bio je rast prihoda od prodaje i to pre svega rast prodaje

na inostranim tržištima. U periodu od 2008. pa do 2011. godine, usled

značajnog pada tražnje nastalog kao posledica svetske ekonomske krize

i velikih organizacionih problema unutar Društva, beleži se značajno sma-

njenje produktivnosti Društva merenog prihodima od prodaje po zaposle-

nom. Nakon ovog perioda vrednost analiziranog indikatora se stabilizovala

na veoma niskom nivou.

Posmatrajući prihod od prodaje po zaposlenom kod privrednih društava

600

800

300

700

500400

200100

0


2007200620052003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013


670 622 645 640 634 600523

477 423381 352

Ilustracija 12 Prosečan broj zaposlenih u „Zavarivač“ AD po godinama u periodu od 2003. do 2013. godine


113

6,000

8,000

4,000

2,000

0


2007200620052003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013


6 76

910 11

8

5

34 4


Prihodi od prodaje po zaposlenom (000 EUR) - (Desna Y skala) Prihoda od prodaje (000 EUR)

Ilustracija 13 Prihodi od prodaje po zaposlenom i prihodi od prodaje „Zavarivač“ AD u periodu od 2003. do 2013. godine

12

10

8

6

4

2

0

300

250

250200

200

150

150

100

100

50

50

0

0

Utva Silosi AD

Utva Silosi AD



AMIGA DOO

AMIGA DOO

Unipromet DOO

Unipromet DOO

Feriti DOO

Feriti DOO

Ilustracija 14 Prihodi od prodaje po zaposlenom najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje metalnih konstrukcija i delova konstrukcija

2009200820072006

2013201220112010

B.M.R. Group DOO

B.M.R. Group DOO

Zavarivač AD

Zavarivač AD

GošMontaža AD

GošMontaža AD



2006. – 2009. godina

2010. – 2013. godina




koji su beležili najveće prihode od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje

metalnih konstrukcija i delova konstrukcija, „Zavarivač“ AD je u periodu

od 2006. do 2013. godine ostvarivao vrednosti koje su bile znatno ispod

proseka koji je iznosio 75 hiljada EUR.

Iznos dodate vrednosti koje je „Zavarivač“ generisao beleži konstantan

pad vrednosti od kada je privatizovano i to sa 3,3 miliona EUR koliko je

generisana BDV iznosila u 2008. godini na prosečno 454 hiljade EUR

u periodu od 2009. do 2013. godine. Osnovni razlog smanjenja gene-

risane bruto dodate vrednosti od strane Društva su naknadne korekcije

ustanovljenih propusta u sastavljanju finansijskih izveštaja za 2008. godinu

predložene od strane nezavisnog revizora, pad tražnje i poslovne aktivno-

sti Društva usled svetske ekonomske krize i usled velikih organizacionih

problema unutar Društva poput velikog tehnološkog viška zaposlenih, su-

koba sa sindikatom i štrajkovi zaposlenih.

Društvo je u svim godinama posmatranog perioda je stvaralo bruto dodatu

vrednost koja je bila znatno ispod proseka najvećih privrednih društava po

ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje metalnih

konstrukcija i delova konstrukcija. (Ilustracije)


Društvo je u periodu pre privatizacije značajno uvećalo nivo zaduženo-

sti, dok je otpust duga državnih poverilaca za potraživanja do kraja 2004.

godine samo delimično rešio problem dugova. Racio ukupne zaduženosti

„Zavarivač“ AD beležio je postepeni rast sve do kraja 2005. godine kada je

zabeležen prvi značajniji rast ukupne zaduženosti (iznos obaveza uvećan

je sa 2,7 miliona EUR, na 4,2 miliona EUR). Na kraju 2006. godine nivo

obaveza (nakon otpusta duga državnih poverilaca) iznosio je 3.85 miliona

EUR, od čega je oko milion EUR bilo učešće kratkoročnih kredita dobijenih

od komercijalnih banaka. Krediti su dobijeni opterećenjem ključne imovine

Preduzeća, tako da je danas sva značajna imovina pod hipotekom. Pored

rasta obaveza po osnovu uzetih kratkoročnih kredita, rastu i obaveza pre-

ma dobavljačima, i obaveze po osnovu neisplaćenih zarada zaposlenima.

Do kraja posmatranog perioda Društvo je nastavilo sa zaduživanjem, tako

da se na kraju 2010. godine kompletno poslovanje Društva finansiralo iz

pozajmljenih izvora.

U strukturi pozajmljenih izvora finansiranja, u periodu od kraja 2003. do

kraja 2009. godine, kratkoročne obaveze Društva imale su prosečno uče-

šće od oko 90%. Do kraja 2008. godine obaveze iz poslovanja činila su

prosečno oko 60% ukupnih kratkoročnih obaveza Društva, da bi na kraju

2009. godine njihovo učešće bilo smanjeno na 32,6%, zahvaljujući zna-

čajnom rastu obaveza po osnovu uzetih kratkoročnih kredita i obaveza

po osnovu neisplaćenih zarada zaposlenima. Tedencija rasta kratkoročnih

finansijskih obaveza i obaveza za neisplaćene zarade nastavljena je i u

narednim godinama.

„Zavarivač“ AD je izuzev u 2006. godini konstatno beležilo smanjenje

3,000

4,000

2,000

1,000

0


2007200620052003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013


531 468 336


Bruto dodata vrednost (000 EUR) Bruto dodata vrednost po zaposlenom(000 EUR) - (Desna Y skala)

Ilustracija 15 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom „Zavarivač“ AD u periodu od 2003. do 2013. godine

7

6

5

4

3

2

1

0

3,351

1,734

2,218 2,494 2,372 2,452

552 382

115

6050403020100


Utva Silosi AD



Feriti DOO

201320122011201020092008

B.M.R. Group DOO

Zavarivač AD

GošMontaža AD


14,00012,00010,0008,0006,0004,0002,000

0Utva Silosi

ADAlumil YU

Industry ADAMIGA DOO Unipromet

DOOFeriti DOO

Ilustracija 16 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje metalnih konstrukcija i delova konstrukcija od 2008. do 2013. godine

201320122011201020092008

B.M.R. Group DOO

Zavarivač AD

GošMontaža AD

Prosek: 3,6 miliona EUR

Bruto dodata vrednost (000 EUR)

Bruto dodata vrednost po zaposlenom (000 EUR)

Ilustracija 17 Stepen zaduženosti „Zavarivač“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2003. do 2010. godine

10,500

9,000

7,500

6,000

4,500

3,000

1,500

020042003 2005 2006 2007 2008 2009 2010


0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

1.2

Sopstveni kapital (000 EUR)Vanposlovna imovina (000 EUR) Racio ukupne zadužbine (%) - ( Desna Y skala)


5,761 5,179 4,8015,230 5,128

2,080

1.0

0.3 0.30.60.5

0.8

0.5

0

0.54,606

Privatizacija DruštvaRaskid Privatizacije

79) Formula za izračunavanje racia ukupne zaduženosti (količnik ukupnih obaveza i ukupne imovine Društva)



vrednosti sopstvenog kapitala, a posebno na kraju 2009. i 2010. godine,

nakon čega je Društvo u narednim godinama iskazivalo gubitak iznad

visine kapitala. Gubitak iznad visine kapitala u 2010. godini iznosio je 45

hiljada EUR, u 2011. godini 1,2 miliona EUR i na kraju 2012. godine u

iznosu od 2,8 miliona EUR.80

U periodu od kraja 2010. godine „Zavarivač“ AD beleži značajan rast

dugoročnih obaveza po osnovu uzetih kredita, koje su u 2010. godini u

većane na nivo od 2,6 miliona EUR sa 67 hiljada EUR koliko su iznosile

na kraju 2009. godine. U periodu od 2011. do 2013. godine prosečna

vrednost dugoročnih obaveza „Zavarivač“ AD iznosila je 2,5 miliona EUR i

činili su prosečan udeo od 30% u strukturi pozajmljenih izvora finansiranja

Društva.

Nakon raskida privatizacije u 2010. godini, „Zavarivač“ nastavlja da gomila

obaveze tako da one na kraju 2013. godine iznose 13,7 miliona EUR (1,57

milijardi RSD). Rastu zaduživanja najviše je doprinelo povećanje obaveza

Ilustracija 18 Stepen zaduženosti „Zavarivač“ AD za period od 2011. do 2013. godine

16,000

12,000

8,000

10,000

14,000

6,000

4,000

2,000

0 0.92

0.93

0.94

0.95

0.96

0.97

0.98

0.99

1.001.00

1.01


Sopstveni kapital (000 EUR)Raci ukupne zadužbine - (Desna Y skala)


2008 2009 2010

71300

0.95

1.00

po osnovu uzetih kratkoročnih i dugoročnih kredita. Učešće kratkoroč-

nih obaveza iznosi 80%, dok se dugoročne obaveze odnose na sredstva

odobrena od strane „Galeb Group“, koji je odobren na osnovu sredstava

Fonda za razvoj i po tom osnovu je upisana hipoteka na nepokretnosti „Za-

varivača“. Opstanak preduzeća tokom restrukturiranja finansiran je delom

iz kratkoročnih kredita Agencije za osiguranje izvoza i Fonda za razvoj, tako

da su obaveze po tom osnovu na kraju 2013. godine iznosile 564 hiljade

EUR. Preduzeće uvećava obaveze po osnovu neisplaćenih zarada. Samo

tokom 2013. godine one su uvećane za preko milion evra, tako da su do-

stigle 4,7 miliona EUR. Konačno, obaveze preduzeća prema dobavljačima

beleže nešto sporiji rast i iznose 2,4 miliona EUR.

U periodu od 31.12.2009. do zaključno sa 31.08.2013. godine, poverilac

sa ubedljivo najvećim pojedinačnim učešćem u ukupnim obavezama pre-

ma dobavljačima je bivši vlasnik „Galeb Group“ DOO Šabac.

S obzirom na diversifikovanost poverilaca Društva, zbog moguće opstrukcije

80) Agencija za privredne registre Republike Srbije

117

Ilustracija 19 Struktura obaveza na dan 31. decembar 2013. godine

Izvor: Agencija za privatizaciju

Komercijalni poverioci

15.5%

Komercijalne banke 3.7%

Fond za razvoj 3.1%

Republička JP 0,2%

Lokalna JP 0,2%

Ostale državne institucije 0%

Zaposleni 14.9%

Poreske obaveze iz radnog odnosa

5.2%Doprinosi 13.3%

Poreska uprava 5.1%

Ostale obaveze 38.5%

(hold-out problem) biće veoma teško doći do plana reorganizacije koji je mo-

guće usvojiti, čak i nakon dobijene saglasnosti državnih poverilaca.


Vranje je jedan od najvećih gradova na jugu Srbije i sedište Pčinjskog

okruga. U Vranju je zaključno sa 2012. godinom privatizovano 12 pri-

vrednih društava, od čega je pored „Zavarivača“ još kod pet drugih

privrednih društava ugovor raskinut. U stečaju se nalazi 10 društvenih

ili prethodno privatizovanih privrednih društava, dok je preostalo još

7 neprivatizovanih privrednih društava. Ukupan broj nezaposlenih u

2012. godini iznosio je oko 8,700 lica, dok je stopa nezaposlenosti

iznosila 30.3%.

Neto finansijski rezultat opštine u 2012. godini bio je negativan. Učešće

poreza na zarade u tekućim prihodima iznosilo je 46%, što je više u odno-

su na republički prosek. Učešće tekućih prihoda budžeta od komunalnih

taksi iznosilo je 3,5%, što ukazuje na značajno opterećenje lokalnih predu-

zeća od strane lokalne samouprave.



Tabela 10 Struktura obaveza prema dobavljačima na dan 31. decembar u periodu od 2008. do 2013. godine

Dobavljači 2008 2009 2010 2011 2012 2013*

„Galeb Group“ Doo Šabac 1,1% 13,6% 57,4% 62,2% 58,2% 46,0%

Ostali 98,9% 86,4% 42,6% 37,8% 41,8% 54,0%

Ukupno 100% 100% 100% 100% 100% 100%

* Podaci su na dan 31.08.2013. godineIzvor: Ministarstvo privrede Republike Srbije, Profil SZP „Zavarivač“ AD Vranje – U restrukturiranju

Tabela 11 Učešće Preduzeća u ukupnim izvornim prihodima grada Vranja

OPIS 2009 2010 2011 2012 2013

Izvorni prihodi – ostvarenje (RSD) 328.044.365 438.262.512 399.848.251 447.447.710 472.144.296

ZAVARIVAČ AD u restrukturiranju (RSD) 2.098.146 3.256.337 7.932.951 0 0

Učešće u izvornim prihodima (%) 0,64% 0,74% 1,98% 0,00% 0,00%

Efekat poslovanja “Zavarivač” Ad po izvorne prihode grada Vranja

U tabeli je prikazano zbirno učešće uplaćenih poreza na zemljište, po-

reza na imovinu od pravnih lica, posebne naknade za zaštitu životne

sredine, komunalne takse za isticanje firme i naknade za korišćenje

gradjevinskog zemljišta u odnosu na ukupno ostvarene izvorne pri-

hode. Tabela prikazuje da „Zavarivač“ ne izmiruje svoje obaveze, a

od momenta restrukturiranja grad Vranje nije naplatilo ni dinar izvornih

prihoda od „Zavarivača“ (prosečno godišnje zaduženje je oko 4,7 mi-

60%

40%

20%

0%

45.91%

% poreza na zarade u tekućim prihodima % komunalne takse na firmu

3.45%

Ilustracija 20 Učešće poreza na zarade i komunalne takse na firmu u tekućim prihodima grada Vranja

liona dinara) što rezultira sa sve većim dugovanjima prema lokalnoj

samoupravi.

Posmatrano po strukturi izvornih javnih prihoda zaključno sa 31.08.2013.

godine, SZP „Zavarivač“ AD Vranje – U restrukturiranju je imao najveća

dugovanja prema Gradu Vranju po osnovu naknade za uređenje građevin-

skog zemljišta u iznosu od 22,2 miliona RSD ili 194 hiljada EUR. Značajnija

dugovanja Društvo je imalo još po osnovu poreza na imovinu u iznosu od

9,98 miliona RSD ili 84 hiljada EUR .81

81) Ministarstvo privrede Republike Srbije, Profil SZP „Zavarivač“ AD Vranje – U restrukturiranju

119

Tabela 13 Učešće Preduzeća u ukupnim ustupljenim prihodima grada Vranja

OPIS 2009 2010 2011 2012 2013

Ustupljeni prihodi – ostvarenje (RSD) 533.420.476 522.739.139 683.173.238 1.058.139.143 1.039.743.874

ZAVARIVAČ AD u restrukturiranju (RSD) 758.472 2.419.350 0 0 80.000

Učešće u ustupljenim prihodima (%) 0,14% 0,46% 0,00% 0,00% 0,00%

Tabela 12 Obaveze Društva prema Gradu Vranju (000 EUR)

Izvorni javni prihod 31.08.2013.

Obaveze za porez na imovinu 86

Naknada za uredjenje gradj.zemlj. 194

Naknada za lok.komunalnu taksu 26

Naknada za zastitu ziv.sred. 16

Ostalo 3

Ukupno 325

* Podaci su na dan 31.08.2013. godineIzvor: Ministarstvo privrede Republike Srbije, Profil SZP

„Zavarivač“ AD Vranje – U restrukturiranju

Efekat poslovanja “Zavarivač” Ad po ustupljene

prihode lokalne samouprave

U tabeli je prikazano učešće uplaćenih poreza na zarade u odnosu na uku-

pno ostvarene ustupljene prihode. Evidentno je da „Zavarivač“ ne izmiruje

svoje poreske obaveze (stanje obračunatog a neizmirenog poreza na zara-

de iznosi oko 50 miliona dinara u 2014. godini) tako da je uticaj davanja „Za-

varivača“, s aspekta ustupljenih prihoda, na budžet grada Vranja neznatan.

Obaveze prema javnim komunalnim preduzećima (i drugim

lokalnim javnim preduzećima)

„Zavarivač“ se snabdeva vodom prvenstveno iz gradskog vodovoda, dok

za tehnološku vodu i održavanje fabričkog kruga povremeno koristi i vodu

iz četiri bunara koji se nalaze u krugu Društva. Otpadne vode se odvode u

gradsku kanalizaciju. Najveća dugovanja „Zavarivač“ ima prema JP Direk-

ciji za razvoj i izgradnju grada Vranja

Najveće obaveze prema lokalnim javnim komunalnim preduzećima, dru-

gim javnim lokalnim preduzećima, javnim preduzećima i ustanovama na

dan 31.08.2013. godine date su u tabeli.

Tabela 14 Obaveze „Zavarivač“ AD prema lokalnim komunalnim preduzećima

LOKALNA JAVNA PREDUZEĆA

2008 2009 2010 2011


JP VODOVOD (voda i kanalizacija) 2.393.995 1.885.217 1.262.931 1.481.615 691.375 697.519 468.960 116.962

JP KOMRAD (iznošenje smeća) 1.749.479 282.160 773.278 1.602.862 872.349 1.214.957 72.769

JP DIREKCIJA ZA RAZVOJ I IZGRADNJU GRADA VRANJA -

2.027.644 0 2.705.773 2.098.146 2.405.823 0 3.437.368 0

Ukupno 6.171.118 2.167.377 4.741.982 5.182.623 3.969.546 1.912.476 3.979.097 116.962

LOKALNA JAVNA PREDUZEĆA

2012 2013 UKUPNO

duguje potražuje duguje potražuje potražuje duguje

JP VODOVOD (voda i kanalizacija) 762.970 847.627 581.410 108.458 6.161.641 5.137.397

JP KOMRAD (iznošenje smeća) 133.301 3.601.175 3.099.979

JP DIREKCIJA ZA RAZVOJ I IZGRADNJU GRADA VRANJA

3.342.993 4.326.824 0 18.246.424 2.098.146

Ukupno 4.239.264 847.627 4.908.234 108.458 28.009.240 10.335.522

Izvor: grad Vranje



8. What If analiza

U sklopu “What if” analize urađena je projekcija pretpostavljenih kretanja

vrednosti pojedinih pozicija bilansa uspeha „Zavarivač“ AD Vranje u cilju

ilustracije i kvantifikacije efekata jednog od mogućih alternativnih pozitivnih

ishoda procesa privatizacije „Zavarivač“ AD. Zbog ograničene dostupnosti

raspoloživih podataka i namere da se što je moguće vernije prikaže jedan

od mogućih alternativnih scenaria privatizacije „Zavarivač“ AD, kod kvanti-

fikacije ovog scenarija obuhvaćeno je pretpostavljeno poslovanje Društva

do rezultata na poslovnom nivou.

Kod projekcije pretpostavljenih vrednosti poslovnih prihoda, rashoda i

poslovnog rezultata „Zavarivač“ AD pošlo se od određenih pretpostavki:

1) Osnovna pretpostavka je da alternativni kupac koji bi preuzeo većin-

sko vlasništvo nad „Zavarivač“ AD primenjivao sve aspekte politike po-

slovanja koju je primenjivao kupac „Goša montaža“ AD, koji predstavlja

primer uspešne privatizacije u delatnosti proizvodnje metalnih konstruk-

cija i delova konstrukcija. Nisu uzete u obzir specifičnosti poslovanja

koje su karakteristične za „Zavarivač“ AD, već se polazi od pretpostav-

ke da se specifičnosti poslovanja „Goša montaža“ AD odnose i na

„Zavarivač“ AD. Takođe polazi se od pretpostavke da tržišne okolnosti

koje su pratile poslovanje „Goša montaža“ AD prate i poslovanje „Za-

varivač“ AD.


prihoda, rashoda i poslovnog rezultata uzeta je godina u kojoj je izvršena

privatizacija „Zavarivač“ AD, odnosno 2008. godina.


prihoda i rashoda „Zavarivač“ AD uzete su promene vrednosti poslovnih

prihoda i rashoda koje su zabeležene u istorijskom poslovanju „Goša mon-

taža“ AD, kao primera uspešne privatizacije, za period od 2009. do 2013.

godine.

4) Obzirom na naknadno ustanovljene propuste u sastavljnju finansijskih

izveštaja za 2008. godini, koje je ustanovio nezavisni revizor i shodno tome

predložio odgovarajuće korekcije poslovnih prihoda, te korekcije su uzete

u obzir prilikom izrade „What if“ analize. Između ostalog, predložene ko-

rekcije su se odnosile na korekcije bilansne pozicije povećanja vrednsoti

zaliha učinaka u celokupnom iznosu od 1,4 miliona EUR;

5) Kao osnova kod projekcija pretpostavljenih vrednosti prihoda od pro-

daje „Zavarivač“ AD, korišećene su istorijske stope promena vrednosti

prihoda od prodaje proizvoda i usluga „Goša montaža“ AD u periodu od

2009. do 2013. godine;




prihoda u prihodima od prodaje „Goša montaža“ AD u periodu od 2009.

do 2013. godine;





kova u prihodima od prodaje „Goša montaža“ AD u periodu od 2009. do

2013. godine.



troškova amortizacije i rezervisanja korišećene su istorijske stope promena

vrednosti troškova amortizacije i rezervisanja Goša montaža“ AD u periodu

od 2009. do 2013. godine.

Rezultati efekata jednog od mogućih alternativnih scenarija privatizacije na

poslovanje „Zavarivač“ AD, dati su u narednoj tabeli. Kao osnovni zaklju-

čak izvršenih projekcija alternativnog ishoda privatizacije nameće se da

bi u tom slučaju „Zavarivač“ AD ostvarivalo znatno bolje rezultate na po-

slovnom nivou. Na osnovu projekcija pretpostavljenih vrednosti rezultata

na poslovnom nivou, „Zavarivač“ AD bi beležio dobit na poslovnom nivou

iznad proseka u okviru delatnosti proizvodnja metalnih konstrukcija i delova

konstrukcija u svim posmatranim godinama.

Na osnovu poređenja projektovanog i stvarnog poslovnog rezultata, pre-

ma navedenim pretpostavkama, neuspela privatizacija „Zavarivač“ AD je

kumulativno posmatrano izraženo u tekućim vrednostima stvorila za 13,5

miliona EUR gori rezultat na poslovnom nivou u odnosu na korišćeni pri-

mer alternativnog scenarija uspešne privatizacije za period od 2009. do

2013. godine.

121

Ilustracija 21 Alternativni scenario uspešne privatizacije „Zavarivač“ AD– pregled projektovanog i stvarnog rezultata na poslovnom nivou u periodu od 2009. do 2013. godine u 000 EUR


1,500

500

1,000

0

-500

-1,000

-2,500

-1,500

-2,000

2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

6021,300752

4953

7041,276

82 105 110

-1,531-2,011 -1,976-1,835

-1,559

Projektovani rezultat na poslovnom nivouStvarni poslovni rezultati ,,Zavarivač”Prosečno ostvareni poslovni rezultat u okviru delatnosti proiyvodnja metalnih konstrukcija i delova konstrukcija

Tabela 15 Projektovane pretpostavljene vrednosti poslovnih prihoda, rashoda i poslovnog rezultata „Zavarivač“ AD u periodu od 2009. do 2013. godine (u 000 EUR)

Godine 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Projektovani poslovni prihodi 7.044 8.746 12.010 10.807 6.883

Prihodi od prodaje 7.002 8.648 11.733 10.753 6.836

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 0 0 246 0 16

Povećanje vrednosti zaliha učinaka 0 0 0 0 0

Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 0 0 0 0 0

Ostali poslovni prihodi 42 98 30 54 31

Projektovani poslovni rashodi 5.745 7.994 11.305 9.531 6.281

Nabavna vrednost prodate robe 0 0 0 0 0

Troškovi materijala 891 1.327 2.318 1.728 1.186

Troškovi zarada zaposlenih 3.307 3.448 4.098 4.094 2.490

Troškovi amortizacije i rezervisanja 196 254 360 389 385

Ostali poslovni rashodi 1.351 2.965 4.529 3.321 2.219

Projektovani poslovni rezultat 1.300 752 704 1.276 602

Stvarni poslovni rezultat „Zavarivač“ AD -2.011 -1.559 -1.835 -1.531 -1.976

Prosečno ostvareni poslovni rezultat u okviru delatnosti Proizvodnja metalnih konstrukcija i delova konstrukcija

53 82 105 110 49



PRIvATIZACIJA u fARmACeuTSkoJ INduSTRIJI


U ovom delu razmatramo studije slučaja koje opisuju privati-

zacije dva preduzeća farmaceutskog sektora – Zdravlje AD

iz Leskovca i Jugoremedija AD iz Zrenjanina. Iako je prema

tržišnom učešću u periodu pre privatizacije Zdravlje AD bilo

značajno veće u odnosu na Jugoremediju AD, reč je o pre-

duzećima koja su prema tržišnom učešću zauzimala četvrto odnosno peto

mesto i bila znatno manja od većih konkurenata.1 Postupak privatizacije,

sprovedene mere restrukturiranja, kao i posledice po poslovanje preduze-

ća i po lokalnu samoupravu bile su sasvim drugačije. Dok je „Zdravlje“ AD

nakon privatizacije uspelo da kontinuirano posluje u nepovoljnim tržišnim

okolnostima, „Jugoremedija“ AD se danas nalazi u stečaju sa neizvesnim

ishodom u pogledu nastavka poslovanja i jedna je od najčešće pominjanih

spornih privatizacija na takozvanoj listi „24 postupka“.2

Postupak privatizacije „Zdravlja“ AD započet je još devedesetih, ali je Pre-

duzeće primenu novog pravnog okvira 2001. godine dočekalo sa manje

od 2% učešća u vlasništvu zaposlenih. Oktobra 2002. godine metodom

javnog tendera prodato je 70% društvenog kapitala „Zdravlja“ AD za relativ-

no mali iznos od 3,5 miliona EUR u odnosu na njenu procenjenu vrednost

na dan prodaje. Prodaja Preduzeća nije uspela da privuče veći interes

strateških investitora, tako da se na tenderu pojavio samo jedan potenci-

jalni (na kraju i konačni) kupac – islandska kompanija „Pharmaco hf“. Niska

prodajna cena posledica je ne samo malog interesa potencijalnih kupaca,

već i veličine izdataka po osnovu socijalnog programa.

Zaključno sa 2008. godinom za razvoj svojih proizvodnih operacija u Srbiji

Preduzeće je investiralo preko 31 milion EUR, čime je uspešno završena

realizacija obaveza iz privatizacionog ugovora. Nove investicije nastavljene

su i nakon realizacije obaveza iz privatizacionog ugovora, tako da su dosti-

gle iznos od 50 miliona EUR.

„Zdravlje“ je drastično smanjilo broj zaposlenih, tako da on u 2013. go-

dine čini samo 19% od broja zaposlenih na kraju 2000. godine. Izdaci po

osnovu socijalnog programa u „Zdravlju“ dostigli su 24,76 miliona EUR,

što svrstava „Zdravlje“ u grupu preduzeća sa najvećim apsolutnim iznosom

socijalnog programa. Pored socijalnog programa ugovor o prodaji je davao

niz podsticaja namenjenih zaposlenima (manjinskim akcionarima) kako bi

se amortizovao problem rešavanja viška zaposlenih. Preduzeće je nakon

privatizacije sprovelo niz mera operativnog restrukturiranja i unapređenja

kvaliteta proizvodnje, a svoje poslovanje je fokusiralo na humanim lekovima

uz postepeno prekidanje proizvodnje u non-core oblastima.

Nakon 2008. godine poslovni rezultati „Zdravlja“ AD su lošiji, pri čemu

treba imati u vidu da reč je o sektoru koji je u periodu od 2008. do 2013.

godine bio posebno pogođen krizom likvidnosti čiji je uzrok, pored eko-

nomske krize, bila i nemogućnost države da redovno servisira obaveze

Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prema dobavljačima lekova

i drugih farmaceutskih proizvoda.4

Kako je u međuvremenu došlo do promene vlasništva nad kupcem,

„Zdravlje“ AD je danas deo globalno integrisane farmaceutske kompanije

„Actavis“ plc koja se bavi razvojem, proizvodnjom i distribucijom pre sve-

ga generičkih lekova, i predstavlja jedan od 35 proizvodnih i distributivnih

centara kompanije „Actavis“. Privatizaciju „Zdravlja“ treba posmatrati u re-

lativnom kontekstu, tj. u odnosu na druga preduzeća u farmaceutskom

sektoru. Postavlja se pitanje, da li bi Preduzeće opstalo da nije sprovelo niz

mera operativnog restrukturiranja i unapređenja kvaliteta proizvodnje, kao

što je to učinjeno nakon privatizacije.

Sam splet događaja u pogledu privatizacije „Jugoremedije“ AD je izuzetno

složen. „Jugoremedija“ je jedno od retkih preduzeća koje je nakon privatizacije

prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji, „ponovo“ privatizovana

prodajom preostalog (državnog) paketa akcija, nakon čega je sprovedena

dokapitalizacija. Ubrzo dolazi do raskida ugovora, zatim postepenog ali nedo-

voljnog oporavka Preduzeća i konačno stečaja u kome se „Jugoremedija“ i

danas nalazi nakon neuspelog usvajanja plana reorganizacije.

Od samog početka privatizaciju „Jugoremedije“ pratilo je niz problema.

Privatizacija prema Zakonu o svojinskoj transformaciji stvorila je dve gru-

1) U slučaju Zdravlja AD i Jugoremedije AD, izbor preduzeća izvršen je kako na osnovu preliminarne analize privatizacija, tako i na osnovu tržišne strukture date u Aneksu 1. 2) Na listi od 24 sporna postupka pored privatizacija nalaze i slučajevi koji nemaju veze sa privatizacijama. U slučaju spornih privatizacija, reč je o postupcima sprovedenim primenom različitih zakona. Na razrešenju spornih privatizacija insistira i Evropska Unija. V. Rezoluciju Evropskog parlamenta od 29. marta 2012. godine dostupnu na http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=TA&reference=P7-TA-2012-0114&language=EN&ring=B7-2012-0188 (posećeno 4. jula 2012.godine).3) Socijalni program “Zdravlja” je prema velčini na četvrtom mestu, odmah iza socijalnih programa “DIN” Niš, i cemantar u Beočinu i Novom Popovcu. Za pregled socijalnih programa preduzeća prodata metodom javnog tendera v. Kecman-Šušnjar, A. (2012)4) Na poslovne rezultate farmaceutskih preduzeća bitno utiče visok stepen državne regulacije tržišta lekova. Uticaj se pre svega odnosio na regulisanje cena farmaceutskih proizvoda, koje su, po pravilu, bile depresirane, odnosno ispod stvarnih tržišnih cena. Takvom politikom htela se obezbediti dovoljna količina lekova Fondu zdravstvenog osiguranja, koji uprkos limitiranim cenama nije redovno izmirivao svoje obaveze prema dobavljačima, Navedena činjenica ima presudan uticaj na poslovanje sektora, jer veliki deo prihoda farmaceutskih kompanija dolazi od prodaje lekova koji su na pozitivnoj listi „Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje“. Drugi aspekt državne regu-lacije odnosio se na puštanje lekova u promet. Zbog obima analize, detaljnija analiza uticaja državne regulacije na poslovanje farmaceutskih preduzeća nije obuhvaćena u ovoj studiji.

125Privatizacija u farmaceutskoj industriji

pe vlasnika sa oprečnim ciljevima. S jedne strane bili su zaposleni čiji

je cilj bilo očuvanje radnih mesta, a sa druge strane „Akcijski fond RS“,

fizička lica koja su postali akcionari zahvaljujući odredbama zakona i

bivši zaposleni, čiji je osnovni cilj bio maksimizacija cene akcije. Nakon

drugog kruga privatizacije krajem 2002. godine aukcijskom prodajom

manjinskog dela akcija u vlasništvu države, odnosno u vlasništvu „Ak-

cijskog fonda“, najveći manjinski akcionar „Jugoremedije“ postala je

makedonska farmaceutska kompanija „Jaka 80“ u vlasništvu Jovice

Stefanovića – Ninija.

Sumnje u ispravnost privatizacije javljaju se ubrzo po okončanju prodaje

manjinskog paketa akcija u državnom vlasništvu. Najčešće navođeni

problemi bili su nedostavljanje bankarske garancije od strane kupca,

onemogućavanje manjinskih akcionara da budu na odgovarajući način

predstavljeni na skupštini akcionara, način na koji je sprovedena do-

kapitalizacija i akvizicija drugih privrednih društava, itd. Nezadovoljstvo

zaposlenih dovodi do obustave rada, a zatim i raskida ugovora, na-

kon čega manjinski akcionari preuzimaju upravljanje nad Preduzećem.

Nova uprava se suočava sa nizom problema uključujući neadekvatne

zalihe sirovina, obustavljenu primenu GMP standarda, nedovoljan nivo

održavanja opreme i sistema za proizvodnju, štete nanete Preduzeću

usled uvećanih vrednosti faktura za nabavku sirovina za proizvodnju

lekova i drugo.

Naknadnom istragom potvrđena je sumnja o potencijalnom nesavesnom i

nezakonitom poslovanju prethodne uprave, što je ilustrovalo izražen „prin-

cipal – principal“ problem u poslovanju „Jugoremedije“ u tom periodu. Pod

ovim se podrazumeva da je tadašnji vlasnik „Jaka 80“ želju za maksimizi-

ranjem lične dobiti stavio ispred dobiti i prava drugih akcionara. Sve ovo

ukazuje na lošu praksu korporativnog upravljanja „Jugoremedije“ u ovom

periodu.

Iako su inicijalni rezultati ukazivali na oporavak poslovanja, do tog oporavka

nikada nije došlo. Promenjena regulativa koja je zahtevala od proizvođača

lekova da ispune uslove za dobijanje GMP sertifikata, odluka novog me-

nadžmenta da se uđe u značajan investicioni ciklus u cilju ispunjavanja

GMP standarda proizvodnje lekova, izmenjenje tržišne okolnosti i državna

politika snižavanje cena lekova pogoršali su položaj „Jugoremedije“.

U nedostatku sopstvenih sredstava veći deo sredstva za investicije obez-

beđena su iz pozajmljenih izvora pod nepovoljnim finansijskim uslovima,

dok je jedan manji deo obezbeđen prodajom vlasničkih udela „Jugoreme-

dije“ u privrednim društvima. Angažovani resursi nisu bili dovoljni jer nisu

obuhvatali proizvodnju ampula i antibiotika. Kako bi dobili GMP sertifikat

menadžment „Jugoremedije“ odlučuje da iz postojeće fabrike izmesti pro-

izvodnju antibiotika u drugo pravno lice „Penpharm“ d.o.o., u vlasništvu

„Jugormedije“ i jednog broja njenih akcionara.

Prekid proizvodnje u 2009. godini u cilju remonta postrojenja, ulazak

lekova inostranih farmaceutskih kompanija na pozitivne liste lekova

RZZO, čime je „Jugoremedija“ izgubila značajan segment tržišta, izgu-

bljeni spor sa „Jugohemijom“ i problemi usled neizmirivanja ugovornih

finansijskih obaveza prema licencnom partneru „Sanofi – Aventis“, kao

i politika snižavanja cena lekova od strane države doveli su „Jugore-

mediju“ u izuzetno težak položaj. Država se nakon raskida privatizacije

2007. godine, iako je preko „Akcijskog fonda i fonda PIO bila najveći

pojedinačni akcionar u „Jugoremediji“ sa vlasničkim udelom od 42%,

nikada nije učestvovala u upravljanju „Jugoremedije“. Ta nezaintereso-

vanost države je pravila i probleme u normalnom funkcionisanju „Ju-

goremedije“, jer određene važne odluke nisu mogle da se donesu bez

prisustva i saglasnosti najvećeg pojedinačnog manjinskog akcionara,

odnosno države.

Upravo ova nezainteresovanost države predstavlja primer loše prakse kor-

porativnog upravljanja „Jugoremedije“ i dodatno ilustruje tezu da država

nikada nije bila zainteresovana da postavi jasna pravila poslovanja ili bilo

kako da participira u upravljanju privrednih društava u njenom manjinskom

ili većinskom vlasništvu, da postavi jasna pravila i ciljeve poslovanja me-

nadžmentu i kriterijume po kojima bi se vrednovala realizacija istih. Usled

nedostatka prisutnosti države u upravljanju u navedenim privrednim druš-

tvima, ona su bila prepuštena aktuelnim rukovodstvima i njihovim prin-

cipima poslovanja. Dodatan primer nastavka loše prakse korporativnog

upravljanja „Jugoremedije“ predstavljao je i sukob na realaciji između drža-

ve i menadžmenta „Jugoremedije“.

Novi udarac na poslovanje „Jugoremedije“ nastaje nakon što i nova upra-

va postavljena od strane radnika biva optužena za zloupotrebu položaja.

Konstantni gubici na poslovnom nivou, značajan nivo finansijskih rashoda

i ostalih rashoda rezultiralo je u akumuliranju gubitaka iz godine u godi-

nu. Ozbiljno narušena finansijska ravnoteža i konačno iskazivanje gubitka

iznad visine kapitala dovode do pokretanja stečajnog postupka nad „Ju-

goremedijom“ krajem 2012. godine.

Ako se dva slučaja porede prema ostverenim ciljevima privatizacije, priva-

tizacija „Zdravlja“ je i pored ograničenih rezultata ispunila većinu navedenih

ciljeva. Naime, „Zdravlje“ AD je povećalo efikasnost poslovanja, došlo je

do investiranja u opremu u iznosu od 31 miliona EUR. Preduzeće posluje

kroz integrisani sistem menadžmenta koji je sačinjen od sistema upravlja-

nja kvalitetom prema relevantnim standardima. „Zdravlje“ redovno izmiruje

svoje obaveze kako prema republičkom tako i prema lokalnom nivou. S


obzirom da nismo prikupili podatke o značaju „Jugoremedije“ za lokalne

finansije umesto pozitivnog znaka u narednoj tabeli, stavljen je znak pita-

nja. S druge strane, privatizacijom „Jugoremedije“ ostvareni su samo deli-

mično ciljevi u pogledu povećanja javnih prihoda (usled prodaje državnog

paketa akcija).

Ciljevi privatizacije Zdravlje Jugoremedija




Povećanje javnih (republičkih i lokalnih) prihoda

+/- +/-


Posledice privatizacije u oba slučaja su značajne i za lokalnu samoupra-

vu. Grad Zrenjanin je jedna od lokalnih samouprava sa najvećim brojem

privatizovanih preduzeća. Od ukupno 58 privatizacija raskinuto je 8 ugo-

vora, dok se 14 društvenih ili prethodno privatizovanih preduzeća nalazi u

stečaju, među kojima je i „Jugoremedija“ AD.5 Uprkos navedenom broju

raskinutih ugovora i stečajeva, Grad Zrenjanin u poređenju sa drugim lo-

kalnim samoupravama beleži bolje rezultate privatizacije. To je posebno

očigledno ako se vrši poređenje sa Leskovcem. U Leskovcu je od ukupno

38 privatizovanih društvenih preduzeća došlo do raskida ugovora u čak 23

slučaja, dok se 35 društvenih ili prethodno privatizovanih preduzeća nalazi

u stečaju. U tom kontekstu je privatizacija „Zdravlja“ AD koja je omogućila

kontinuirani nastavak poslovanja od posebnog fiskalnog značaja za Le-

skovac. Ilustracije radi, „Zdravlje“ AD je učestvovalo sa čak 13% ustuplje-

nih prihoda koje je ostvarivao grad Leskovac. Danas je taj udeo znatno

manji usled smanjenja broja zaposlenih, ali je i dalje značajan i kreće se

u intervalu između 4% i 5%. Drugi podatak koji ukazuje na trenutni značaj

„Zdravlja“ AD je učešće farmaceutske industrije od 19,8% u bruto dodatoj

vrednosti stvorenoj na teritoriji Leskovca.6 S druge strane učešće farma-

ceutske industrije u bruto dodatoj vrednosti na teritoriji grada Zrenjanina

je zanemarljivo.


nog i stvarnog poslovnog rezultata. Neuspela privatizacija „Jugoremedije“

AD je kumulativno posmatrano u tekućim vrednostima stvorila za 13,4

miliona EUR gori rezultat na poslovnom nivou u odnosu na na korišćeni

primer alternativnog scenarija uspešne privatizacije (da je „Jugoremedija“

poslovala kao „Zdravlje“) za period od 2003. do 2013. godine. Pomenuta

razlika je znatno izraženija za periodu od 2007. do 2013. godine, kada je

kumulativno posmatrano rezultat na poslovnom nivou kod kod korišćenog

primera alternativnog scenarija uspešne privatizacije bio veći za 31,6 mili-

ona EUR u odnosu na stvarno ostvareni kumulativni rezultat na poslovnom

nivou „Jugoremedije“ AD u pomenutom periodu.

priVatizacija „zDraVlje“ aD, leSkOVac

1. Osnovne informacije o Zdravlje Ad leskovac

„Zdravlje“ AD (u daljem tekstu, Preduzeće, Društvo ili „Zdravlje“) sa sedi-

štem u Leskovcu osnovano je kao društveno preduzeće 1953. godine.

Pretežna delatnost Društva je proizvodnja farmaceutskih preparata. Druš-

tvo spada u grupu velikih domaćih proizvođača farmaceutskih proizvoda.

Proizvodnja se obavlja u industrijskoj zoni grada Leskovca na površini od

22 hektara.

Nakon privatizacije koja je sprovedena novembra 2002. godine meto-

dom javnog tendera, većinski vlasnik „Zdravlja“ postaje „Pharmaco hf“,

islandska farmaceutska kompanija, čije su ambicije u tom trenutku bile da

postane jedan od vodećih proizvođača generičkih lekova. Kupac menja

naziv maja 2004. godine i nastavlja da posluje pod imenom „Actavis“. U

novembru 2012. godine, dolazi do preuzimanja „Actavis grupe“, u čijem

sastavu je i „Zdravlje“ AD, od strane farmaceutske kompanije „Watson

Pharmaceutical“ čime je stvorena treća po veličini farmaceutska kompanija

u proizvodnji generičkih lekova koja nastavlja poslovanje pod zajedničkim

imenom „Actavis“.7 Početkom 2013. godine, zavisna kompanija „Actavis

Holding CEE B.V“ je izvršila otkup preostalih akcija od manjinskih akciona-

ra i time postaje jedini vlasnik „Zdravlja“ AD.

Pre privatizacije „Zdravlje“ je proizvodilo pored lekova za humanu upo-

trebu, lekove za upotrebu u veterini, tube i doze, kozmetiku i medi-

cinska sredstva, pa čak i preradu voća i povrća. Nakon privatizacije

5) Treba voditi računa da navedeni podaci mogu da sadrže i preduzeća koja se dva puta računaju. Naime, moguće je da je prvo došlo do raskida ugovora, a da je zatim za to preduzeće otvoren stečaj. Takođe, moguće je da preduzeće nije ni privatizovano, odnosno da je umesto prodaje odmah došlo do otvaranja stečajnog postupka.6) Obračun izvršen na osnovu podataka Regionalnog atlasa Srbije.7) http://www.bloomberg.com/article/2013-01-24/axguA68J5eDo.html (posećeno 28. avgusta 2014)

127

8) Detaljan istorijat Društva dostupan je na korporativnom sajtu http://www.actavis.rs/sr/AboutUs/ActavisSerbia/istorijatdo2000.htm (posećeno 25. avgusta 2014.)9) „Zdravlje“ u tom periodu projektuje i gradi fabriku farmaceutskih sirovina i finih hemikalija. U istom periodu obnovljena je ranije započeta proizvodnja kontaktnih sočiva Boston Envision sa kompanijom Polymer Technology Corporation, iz SAD.10) Usled zabeležene hiperinflacije kao i usled značajne devalvacije kursa RSD tokom 2000. godine i kasnije depresijacije kursa u 2001. godini postoje značajna odstupanja kod posmatranja tedencije promene vrednosti bilansnih pozicija Preduzeća izraženih u dinarskim iznosima i iznosima koji su denomirani u EUR. Tako da, posmatrano u EUR, „Zdravlje“ je zabeležilo pad prihoda od prodaje izraženih u EUR u 2000. godini od 11,8%, dok je posmatrano u RSD Društvo ostvarilo rast prihoda od prodaje na godišnjem nivou od 81,8%. Imajući u vidu da je fizički obim proizvodnje „Zdravlja“ u 2000. godini u proseku opao za 27,5%, rast prihoda od prodaje izražen u nacionalnoj valuti je nastao isključivo kao posledica hiperinflacije.11) Ibid.12) Napomene uz finansijske izveštaje FHI Zdravlje AD za 2013. godinu.

Društvo svoje poslovanje fokusira ka humanim lekovima, ali je asorti-

man proizvoda obuhvatao humane proizvode koji pokrivaju gotovo sve

značajne terapeutske klase, zatim OTC (over-the-counter) proizvode,

odnosno lekove koji se izdaju bez recepta, biljne lekove i dijetetske

proizvode, kao i medicinska sredstva, među kojima su najznačajniji di-

jalizatori i vensko-arterijski setovi.

2. Poslovanje Zdravlja Ad pre privatizacije

Od sedamdesetih godina pa sve do perioda pre privatizacije, poslova-

nje Preduzeća možemo okvirno podeliti u tri faze. U prvom periodu, od

1976. do 1985. godine, „Zdravlje“ proširuje obim i asortiman proizvod-

nje, pri čemu je tri četvrtine proizvodnje plasirano na tržišta više od 40

zemalja. Drugu fazu, od 1986. do 1996. godine, obeležava ekonomska

stagnacija.8 U toj fazi započeta je i „svojinska transformacija“, tako da

je 1991. godine, „Zdravlje“ transformisano iz društvenog preduzeća u

deoničarsko društvo.

U periodu od 1996. do 2002. godine, dolazi do velikih oscilacija u po-

Tabela 1 Osnovni podaci o „Zdravlje“ AD Leksovac

Pun naziv Društva: Farmaceutsko - hemijska industrija Zdravlje AD, Leskovac

Skraćeni naziv: Zdravlje AD, Leskovac

Matični broj 07204817

Sedište: Leskovac

Pretežna delatnost: Proizvodnja farmaceutskih preparata (2120)






Ilustracija 1 Vlasnička struktura kapitala na dan 28. avgusta 2014. godine


Actavis Holding CEE B.V.

100%

slovanju. Prihodi od prodaje u 1997. godini dostižu 43,1 milion EUR,

nakon čega dolazi do pogoršanja poslovnih rezultata.9 Vrednost prodaje

„Zdravlja“ AD beleži značajan pad od 44,6% tokom 1999. godine (sa

37,6 miliona EUR na 20,8 miliona EUR) kao posledica ratnih sukoba,

zamrzavanja cena lekova na domaćem tržištu i makroekonomske nesta-

bilnosti.10 I pored pada prodaje, „Zdravlje“ beleži poslovni dobitak, ali je

neto rezultat negativan usled visokih finansijskih i ostalih rashoda (otpisa

potraživanja, kratkoročnih finansijskih plasmana i dela zaliha).11 Prodaja

u 2000. godini izražena u EUR nalazila se na oko polovine iznosa ostva-

renog u 1998. godini, ali uprkos visokim finansijskim i ostalim rashodima

„Zdravlje“ AD beleži pozitivan poslovni i neto rezultat. U 2001. godini

prihodi od prodaje beleže veliki skok od 75,1%, i Preduzeće ostvaruje

poslovnu dobit u iznosu od 11,3 miliona EUR. Međutim, trend visokih

negativnih finansijskih i ostalih rashoda je nastavljen, tako da je neto dobit

znatno manja (3,7 miliona EUR). Treća faza okončava se sa statusnim

promenama 2002. godine, kada je deoničarsko društvo transformisano

u akcionarsko društvo pod nazivom „Farmaceutsko hemijska industrija

Zdravlje AD Leskovac“.12 U tom trenutku u vlasničkoj strukturi kapitala

Privatizacija u farmaceutskoj industriji


akcionarski kapital iznosio je svega oko 2%, dok se ostatak odnosio na

društveni kapital.13

Veliku većinu svojih proizvoda „Zdravlje“ AD je plasirao preko velepro-

dajnih kanala distribucije na domaćem tržištu, dok je manji deo od 20%

plasirao preko maloprodaje.14 Jedan deo proizvodnje Preduzeće je

izvozilo, pri čemu su najveća izvozna tržišta bila Bosna i Hercegovina,

Makedonija, Bugarska, Ruska federacija i Irak. Farmaceutsko tržište je

odlikovala oligopolska struktura, tako da su četiri najveća Društva imala

90% udela na tržištu. Samo „Zdravlje“ se u trenutku privatizacije nalazilo

na trećem mestu sa 12,8%, pri čemu su najznačajniji proizvodi Preduze-



35,000 12,000

30,000 10,000

25,000 8,000

20,000 6,000

15,000 4,000

10,000 2,000

5,000 0

0 -2,000-60%

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

1999 2000

2000

2001

2001

Izvor: Company profile Zdravlje, Agencija za privatizaciju Republike Srbije

20,8284,98218,364 5,575

32,147 11,305


75.1%

-11.8%-44.6%

1999-1,149

3,971 3,692


13) Iako studija slučaja obuhvata analizu poslovanja i aktivnosti u vezi sa privatizacijom u periodu od dve godine pre privatizacije do danas, treba napomenuti da su se preduzeća u oblasti farmaceutske industrije nalazila u grupi od oko 1.500 preduzeća koja su u ranijim fazama započela proces vlasničke transformacije. Oko dve trećine od ukupnog broja farmaceutskih preduzeća započelo je proces privatizacije po modelu internog deoničarstva, koji je bio jedino moguć shodno tada važećim zakonskim propisima u oblasti privatizacije. Privatizacija farmaceutskih preduzeća, a i svih drugih preduzeća, značajno se ubrzala tokom 1993. godine, zahvaljujući hiperinflaciji. Usled nepostojanja odredaba o revalorizaciji duga za inflaciju mnoga preduzeća u tadašnjoj SRJ su potpunosti bila privatizovana. Nakon postignute stabilizacije cena početkom 1994. godine i usled izmena zakonskih propisa kojim su inflacioni dobici građana poništeni i na osnovu kojih je izvršena revalorizacija svih postupaka vlasničkih promena, dotadašnji proces privatizacije je gotovo bio anuliran. U slučaju „Zdravlja“ reč je o navedena 2% učešća i 98% društvenog kapitala, te je Preduzeće poslovalo u mešovitoj svojini. Posmatrano po strukturi kapitala jedino je „Galenika“ AD bila izuzetak jer se 75% ukupnog kapitala nalazilo u državnoj svojini (u vlasništvu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje).14) Veći deo proizvodnje tokom posmatranog perioda bio je namenjen domaćem tržištu, a posebno tokom 1998. i 1999. godine, kada je udeo realizacije prodaje na do-maćem tržištu iznosio u proseku oko 92,3%. Tokom 2000. godine izvoz proizvoda „Zdravlja“ AD je uvećan, pre svega kao rezultat veoma niskog izvoza prethodnih godina, tako da je on tada iznosio 16,2% ukupne prodaje Društva. (Company profile Zdravlje, Agencija za privatizaciju Republike Srbije). U 2001. godini kao rezultat početka rada fabrike farmaceutskih sirovina i finih hemikalija, kao i obnovom ranije započetom proizvodnjom kontaktnih sočiva Boston Envision, „Zdravlje“ beleži značajno veće prihode od prodaje u odnosu na prethodne godine.15) Najznačajnije licence Društva su licence dobijene od „Boehringer Ingelheim“ i postojao je sporazum sa najvećeom kompanijom generičkih proizvoda „Teva“. „Zdravlje Leskovac“ je imao aktivan program razvoja lekova, čiji je fokus bio na razvoju novih generičkih lekova. Iz ovog programa izašla su dva leka tokom 2001. godine „Karvilex“ i „Alphapres“ oba iz oblasti kardiovaskularne medicine.

ća imali učešće između 40% i 60% na tržištu. U godini koje su prethodilie

privatizaciji očekivan je značajan rast na tržištu farmaceutskih proizvoda

Srbije, jer su izdaci po glavi stanovnika bili na primer više od tri puta manji

od onih u Hrvatskoj.

„Zdravlje“ je pre privatizacije 2001. godine imalo proizvodni asortiman od

oko 160 proizvoda. Učešće farmaceutskih proizvoda u ukupnoj prodaji

iznosilo je 75%. Dominantno učešće u prodaji bilo je na strani generičkih

lekova, dok su manji značaj imala 22 proizvoda koji su bili pod licencama.

Od ukupne ostvarene prodaje humanih lekova Društva u 2001. godini,

86% se odnosila na generičke lekove.15 Pozicija Društva je posebno bila

129

17) Subjekt privatizacije je u trenutku privatizacije imao značajnu nepokretnu imovinu. odnosno imao je upisano pravo korišćenja na sledećoj nepokretnoj imovini: fabrički kompleks u Leskovcu, ukupne površine 212.226 m2 (21,22,26 ha), fabriku u Ždeglovu, ukupne površine 25.014 m2 (02,50,14 ha), fabriku u Gadžarima, površine 10.200 m2 (01,02,00 ha), fabriku u Boselgradu, površine 17.600 m2 (01,76,00 ha), dva predstavništva u Beogradu površine 616 m2 i 453 m2, kao i na nekoliko poslovnih pro-stora u Leskovcu.18) Lek koji ima patentnu zaštitu za lekovitu supstancu ima apsolutnu zaštitu i predstavlja originalni lek. Po isteku ovakvog patenta lek postaje generik. Pored toga, generik može biti inovativan (inovativni generik) i tada imamo supergenerike, biogenerike i specilalitete, koji se takođe mogu zaštiti patentima.19) V. Zec. M. „Privatizacija-koncepti, operacionalizacija i otvorena pitanja“, Fokus, oktobar 2010. CLDS, Beograd, 23. Za poređenje ugovorenih i realizovanih investicija u ovim slučajevima v. Kecman, A. „Efekti privatizacije preduzeća od strateškog interesa u privredi Srbije“, Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogra-du,(septembar, 2012), 143-144 (dostupno na https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6251/bdef:Content/get).20) Izabrani savetnik je u izradi privatizacione dokumentacije (tizera, analize tržišta procene vrednosti, i drugih dokumenata) angažovao više pravnih, računovodstvenih i drugih savetnika). Ugovor o angažovanju privatizacionog savetnika dostupan na http://www.priv.rs/upload/company/contract/501794.PDF (posećeno 12. jula 2014.)21) http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/477/Otvorene+ponude+za+Zdravlje%2C+Leskovac.shtml (posećeno 12. jula 2014.)22) Treba imati u vidu da se u proteklom periodu usled isteka trajanja patenata nekih od važnih lekova vodećih proizvođača, očekivalo da značajan broj generičkih pro-izvođača preuzima delove tržišta. Takva očekivanja dovela su do značajnih pomeranja na tržištu. V. http://www.businessweek.com/stories/2005-10-12/online-extra-no-dot-23-actavis-group (posećeno 29. jula 2014.)

jaka u tržišnim nišama gastrointestinalnih i respiratornih lekova gde su imali

tržišno učešće od 50% odnosno 34% respektivno. „Zdravlje“ AD značajna

tržišna učešća je ostvarivalo i na tržišnim nišama lekova za trudnice (26%),

bolesti krvi i bolesti organa koji učestvuju u krvnoj genezi (23%) i metabo-

lizma i regulisanja ishrane (18%).

Najznačajniji pojedinačan kupac „Zdravlja „AD Leskovac u 2001. godine

bio je Republički fond zdravstvenog osiuranja, koji je u ukupnoj prodaji hu-

manih lekova participirao sa 70%.16 U tom periodu, u nabavci generičkih

lekova od strane Republičkog fonda u praksi je postojala značajna pred-

nost domaćih proizvođača, ali se očekivalo da će inostrane kompanije

nakon određenog perioda imati isti tretman, a time da će doći do pada

učešća domaćih proizvođača na tržištu lekova.

Po pitanju imovinsko – pravnih odnosa, na gradskom građevinskom ze-

mljištu je bilo upisano pravo korišćenja u korist subjekta privatizacije, od-

nosno „Zdravlja“ AD, obzirom da se na građevinskom zemljištu, u vreme

privatizacije, nije moglo steći pravo svojine. Objekti u proizvodnom kom-

pleksu bili su ukupne površine 39.968 m3.17 Objekti su građeni pretežno

tokom 70 tih godina prošlog veka i uglavnom, kao i kod većine ranijih

društvenih preduzeća, nisu imali upotrebnu dozvolu. „Zdravlje“ je pored

Leskovca, svoje pogone imalo i u drugim opštinama (proizvodnju plas-

tičnih špriceva za jednokratnu upotrebu u Medveđi, aluminijumskih tuba i

doza u Lebanu i kontaktnih sočiva u Krupnju). Preduzeće se bavilo i pro-

izvodnjom koja nije imala direktne veze sa farmaceutskom industrijom (u

okviru Preduzeća postojao je i pogon za preradu voća, povrća i dijetetskih

supa u Bosilegradu).

U pogledu ostale imovine, „Zdravlje“ je imalo značajno učešće u nekoli-

ko društava finansijskog sektora („Dunav osiguranje“ – 4,5%, „AIK Banka“

– 4,5%, „Kulska banka“ -9,5%) i većinsko („Zdravlje Trade“) ili manjinsko

učešće („Slavijamed“) u veledrogerijama. „Zdravlje’’ je u trenutku prodaje

posedovalo više, žigova i patenata (158 registrovanih nacionalnih, 36 me-

đunarodnih žigova; 10 važećih nacionalnih patenata i 13 patentnih prijava,

od koji 7 prijavljenih međunarodno sistemom PCT, Patent Cooperation

Treaty). Patenti su se odnosili na postupke dobijanja farmaceutskih sirovi-

na ali i na formulacije proizvoda.18

3. Privatizacija „Zdravlje“ Ad

„Zdravlje“ je privatizovano metodom javnog tendera. Po svojim karakteristi-

kama „Zdravlje“ možemo svrstati u grupu tenderskih privatizacija u kojima

su strani investitori (po pravilu multinacionalne kompanije) bili zainteresova-

ni za preuzimanje tržišnog učešća ili prirodnih resursa. Reč je pre svega o

sektoru duvanske, farmaceutske i industrije građevinskih materijala, odno-

sno sektorima sa oligopolskom tržišnom strukturom. Po pravilu navedene

privatizacije pored značajnog nivoa prihoda od prodaje, pratile su značajne

investicije i izdašni socijalni programi.19

Javni poziv na tender je objavljen polovinom juna 2002. sa rokom za

dostavljanje ponuda do kraja septembra iste godine. Privatizacioni sa-

vetnik u slučaju „Zdravlja“ bila je „Nomura International plc“.20 Savetnik

je u postupku pripreme za privatizaciju kontaktirao vodeće farmaceutske

kompanije, ali prema navodima u Informacionom memorandumu one nisu

iskazale interes za Preduzeće, dok su „Evropska banka za obnovu i razvoj“

(EBRD) i „Međunarodna finansijska korporacija“ (IFC) izrazile spremnost da

obezbede finansiranje Preduzeću nakon privatizacije. Ipak, samo jedan

potencijalni kupac, islandska farmaceutska kompanija „Pharmaco hf“, je

dao ponudu.21 Sam kupac je primenjivao poslovnu politiku razvoja putem

organskog rasta i putem akvizicija drugih farmaceutskih kompanija.22



„Zdravlje“ je privatizovano novembra 2002. godine, nakon čega je većin-

ski vlasnik „Zdravlja“ AD postao „Pharmaco hf“.23 Kupoprodajna cena za

70% društvenog kapitala (68.6%3 ukupnog kapitala) iznosila je samo 3,5

miliona EUR.24 Procenjena vrednost društvenog kapitala navedena u ugo-

voru iznosila je 553,3 miliona RSD (oko 9,3 miliona EUR), dok je prema

finansijskim izveštajima vrednost ukupnog kapitala u 2001. godini dostigla

2,311.5 miliona RSD (oko 38,7 miliona EUR), pri čemu se 2,028.2 miliona

RSD (oko 34 miliona EUR) odnosilo na revalorizacione rezerve.25

Pored socijalnog programa ugovor o prodaji je davao niz podsticaja na-

menjenih zaposlenima (manjinskim akcionarima) kako bi se amortizovao

problem rešavanja viška zaposlenih. Kupac se obavezao da će u slučaju

da zaposleni prodaju akcije koji su nakon prodaje iznosile nešto više od

15% ukupno emitovanih akcija isplatiti ne manje od 2 mil EUR. Time je

zaposlenima garantovana znatno veća cenu po akciji u odnosu na onu

koja je dobila država prilikom prodaje društvenog kapitala.

Podsticaj zaposlenima i menadžmentu „Zdravlja“ kako bi se pridobila njiho-

va podrška za prodaju predstavljala je odredba ugovora o obavezi kupca

da proda akcije komercijalnih banaka i da tako ostvaren prihod umanjen

za poreze i troškove podeli zaposlenima srazmerno podeljenim besplatnim

akcijama.26 Dodatno, kupac se ugovorom obavezao da će ukoliko ostvari

dobit na kraju obračunskog perioda, utvrditi i isplatiti dividendu akcionari-

ma za svaku fiskalnu godinu posle dana ispunjenja u iznosu od najmanje

10% neto dobiti.27 Kupac je u skladu sa kupoprodajnim ugovorom deo

dobiti koje je „Zdravlje“ AD realizovalo tokom 2006. i 2007. godine u vidu

dividendi isplatilo akcionarima.28

23) Ugovor o kupoprodaji je dostupan na http://www.priv.rs/upload/company/contract/505048.PDF (posećeno 12. jula 2014.)24) Poređenja radi “Hemofarm” je prodat nemačkoj farmaceutskoj kompaniji „Štada“ za oko 475 miliona EUR.25) Stupanje na snagu ugovora bilo je uslovljeno donošenjem odluke o potvrđivanju osnovnog kapitala od strane Privrednog suda u Leskovcu. Procena vrednosti kapitala „Zdravlja“ izazvala je proteste Društva manjinskih akcionara http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/radio-televizija-i-stampa/cid1037-1261/blic-plodovi-najbolje-privatiza-cije-na-svetu26) Reč je o neobičnoj odredbi ugovora, a postavlja se i pitanje zašto prodaja nije učinjena u toku priprema za privatizaciju posredstvom berze.27) Ugovor o prodaji i kupovini društvenog kapitala putem javnog tendera između FHI “Zdravlje” AD Leskovac, Agencije za privatizaciju Republike Srbije i “Pharmaco” HF, od 20.12.2002. godine28) Izveštaj o kontroli izvršavanja obaveza iz ugovora o prodaji društvenog kapitala preduzeća “Zdravlje” Leskovac d 10.04.2008. godine, Agencija za privatizaciju.29) Korišćenje druga dva kriterijuma (socijalnog i investicionog programa) prilikom utvrđivanja najbolje ponude bilo je predmet kritike. Mijatović primećuje da je država 2003. godine uvidela da su niske cene posledica izdašnih socijalnih programa, pa je ukinuta obaveza da se kod tendera garantuje zaposlenost za period od naredne tri do pet godina, već je socijalne programe država preuzela na sebe. V. Mijatović, B. „Privatizacija realnog sektora“ u „Četiri godine tranzicije“, B.Begović, B. Mijatović ur., CLDS, Beograd, 2005.30) Company profile Zdravlje, Agencija za privatizaciju Republike Srbije.31) Socijalni program je sadržao i druge mere. Na primer kupac se obavezao da u što kraćem roku primeni stambeni program u cilju izgradnje i prodaje izvesnog broja kuća i stanova zaposlenima prema planu finansijske pomoći. Obim takvog programa trebao je da bude veći od 250 hiljada EUR godišnje, ili pet stanova (prosečne površine od 70 kvadratnih metara) koji treba da budu izgradjeni u svakoj od narednih pet godina. (Ugovor o prodaji i kupovini društvenog kapitala putem javnog tendera između FHI “Zdravlje” AD Leskovac, Agencije za privatizaciju Republike Srbije i “Pharmaco” HF, od 20.12.2002. godine)32) Socijalni program „Zdravlja” je prema velčini na četvrtom mestu, odmah iza socijalnih programa „DIN“ Niš, i cemantara u Beočinu i Novom Popovcu, Za pregled socijalnih programa preduzeća prodata metodom javnog tendera v. Kecman-Šušnjar, A. (2012)33) Agencija za privatizaciju Republike Srbije

Relativno niska cena posledica je malog interesa u trenutku privatizacije, ali

pre svega cene socijalnog programa koju je kupac ukalkulisao u ukupnu

cenu koju treba da plati.29 Ključni problem se odnosio pre svega na višak

zaposlenih. U trenutku privatizacije, u „Zdravlju“ je bilo zaposleno preko

2.100 radnika, a procenjeni višak zaposlenih bio je veoma velik. U tom

kontekstu, starosna struktura zaposlenih bila je izuzetno nepovoljna, jer je

od ukupnog broja zaposlenih, odnosno od njih 2.135, samo njih 17% ili

362 stalno zaposlena lica imalo manje od 35 godina.30 Socijalni program

je sadržao veći broj mera, pri čemu je ukupan iznos socijalnog programa

zavisio od nekoliko faktora. Kupac se kupoprodajnim ugovorom u delu koji

se odnosi na socijalni program obavezao da će zadržati postojeći sistem

naknada, plan bonusa prema učinku, kao i druge beneficije i socijalna

prava zaposlenih i da će se pridržavati kolektivnih ugovora najmanje pet

godina od privatizacije. Kupac se obavezao de će zadržati sve sadašnje

zaposlene u toku perioda od najmanje tri godine, ukoliko se ne postigne

drugačiji dogovor sa sindikatima o načinu smanjenja zaposlenih. Otpre-

mnine, u slučaju dobrovoljnog raskida radnog odnosa takođe su bile pred-

met pregovara sa sindikatima. Ugovor je predviđao i povećanje zarada (ne

manje od 5%) kao i program obuke i prekvalifikacije usaglašen sa sindika-

tima, pri čemu on nije smeo biti manji od 170 hiljada EUR godišnje u toku

perioda od pet godina.31 U slučaju „Zdravlja“ izdaci po osnovu socijalnog

programa dostigli su 24,76 miliona EUR., tako da spada u preduzeća sa

najvećim apsolutnim iznosom socijalnog programa.32

Prema ugovoru investicioni plan za petogodišnji period iznosio je 20 mi-

liona EUR.33

131

34) Preuzeto sa korporativnog sajta “Zdravlje“ AD Leskovac, http://www.actavis.rs (posećeno 12. jula 2014)

4. Opis poslovanja i ključnih događaja nakon privatizacije

Nakon privatizacije dolazi do značajnog investiranja od strane Kupca. To-

kom 2004. godine „Pharmaco“ je investirao ukupno 6,9 miliona EUR u

novu opremu za proizvodnju, adaptaciju fabrike, instalaciju savremenog

IT sistema i kontrolu kvaliteta. Istovremeno, u skladu sa organizacionom

strukturom „Actavis Grupe“ za balkanski region, od 1. decembra 2004.

godine „Zdravlje“ u Leskovcu postaje jedan od značajnih „Actavis“-ovih

proizvodnih pogona, dok se u Beogradu osniva novo regionalno pred-

stavništvo.34 Tokom 2005. godine počela je prva faza adaptacije poslovne

jedinice „Farmacija“ i rekonstrukcija skladišta u, tako da je kupac zaključno

sa krajem 2006. godine u „Zdravlje“ AD investirao ukupno 15,8 miliona

EUR.

Fizički obim proizvodnje „Zdravlje“ AD u periodu od 2004. do 2006. go-

dine beležio je blagu tedenciju rasta, gde se smanjenje proizvodnje kod

pojedinih proizvodnih linija kompezovalo povećanjem proizvodnje kod dru-

gih proizvodnih linija.

„Zdravlje“ AD je nakon privatizacije sprovelo niz mera operativnog restruk-

Tabela 2 Dinamika investiranja Kupca u „Zdravlje“ AD u periodu od 2003. do 2006. godine

Predviđeno Investirano Predviđeno Investirano Predviđeno Investirano Predviđeno Investirano Predviđeno Investirano

2003. godina 2004. godina 2005. godina 2006. godina Ukupno

3.200 3.410 6.900 7.112 5.600 5.978 2.100 7.900 17.800 24.400

Izvor: Izveštaj o kontroli izvršavanja obaveza iz ugovora o prodaji društvenog kapitala preduzeća “Zdravlje” Leskovac d 10.04.2008. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije

turiranja i unapređenja kvaliteta proizvodnje. U 2007. godini, „Zdravlje“

dobija sertifikat o sistemu zaštite zdravlja i bezbednosti na radu - OHSAS

18001 i sertifikat za kvalitet prema standardu ISO 9001 : 2001. Iste godine

se završila adaptacija PJ1 Farmacija i odmah se otpočelo sa drugom fa-

zom adaptacije. Takođe završena je i adaptacija Mikrobiološke laboratorije

po najvišim GLP standardima. „Zdravlje“ 2007. godine preuzima lidersku

poziciju u „Actavis Grupi“. Preduzeće, nakon inspekcije danske Agencije

za lekove, 2008. godine dobija prvi zvanični EU GMP sertifikat i prolazi

inspekciju Ministarstva zdravlja Republike Srbije za GMP sertifikaciju. Ovim

sertifikatima ostvaren je važan poslovni cilj Društva koji je omogućio ulazak

na evropsko i svetsko tržište. Iste godine završen je projekat adaptacije

pogona za proizvodnju i pakovanje lekova u Poslovnoj jedinici 1 Farmacija.

Zaključno sa 2008. godinom za razvoj svojih proizvodnih operacija u Srbiji

investirao preko 31 milion evra. čime je uspešno završena realizacija oba-

veza iz privatizacionog ugovora.

Nakon dobijanja EU GMP sertifikata „Zdravlje Actavis“ počinje da izvozi

na tržišta Danske i Francuske. Danska Agencija za lekove sprovela je

nove inspekcije pogona u Leskovcu tokom 2009. godine i još jednom je

Tabela 3 Proizvodnja „Zdravlje“ AD Leskovac u periodu od 2004. do 2006. godine

Grupa proizvoda Jedinica Godina

2004. 2005. 2006.

PJ 1 – Farmacija kom 455.805.924 455.785.075 503.359.229

PJ 2 – Medicina kom 7.211.398 1.499.649 413.576

PJ 3 – Parafarmacija kom 57.617.919 65.365.176 39.755.765

PJ 4 – Hemija kom 1.050.815 1.761.193 1.351.308

Ukupno kom 521.686.056 524.411.093 544.879.878

Izvor: Izveštaj o kontroli izvršavanja obaveza iz ugovora o prodaji društvenog kapitala preduzeća “Zdravlje” Leskovac d 07.03.2007. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije



konstatovala da „Zdravlje Actavis“, osim za Glimepirid, ispunjava EU GMP

standarde za proizvodnju i pakovanje. Nakon dobijanja EU GMP sertifikata

prvi milioni tableta Glimepirida plasirano je na tržište Danske, a kompanija

dobija dozvolu za stavljanje ovog oralnog hopoglikemika u promet i na

tržište Francuske. U 2010. godini, završena je još jedna investicija novi

Pogon tečnih formi u skladu sa savremenim GMP standardima i najnovijim

regulatornim zahtevima. Tokom marta meseca 2010. godine, „SGS“ je

sproveo prvo redovno nadzorno ocenjivanje za HACCP Codex Alimen-

tarius Guideline i GMP Codex Alimentarius, kada je i potvrđena primena

sistema menadžmenta kvalitetom bez ijedne neusaglašenosti.35

Nakon privatizacije Društvo svoje poslovanje bazira na humanim lekovima,

dok je pre privatizacije pored lekova za humanu upotrebu „Zdravlje“ AD

proizvodilo lekove za upotrebu u veterini, tube i doze, kozmetiku i medi-

cinska sredstva, pa čak se bavilo i preradom voća i povrća. „Zdravlje“ AD

je prestalo da proizvodi pvc rukavice 2004. godine, odnosno, alu tube i

aerosol doze 2006. godine. Kupac je zatvorio pogone plastičnih špriceva

u Medveđi aluminijumskih tuba i doza u Lebanu, dok je u slučaju pogona

za sušeno voće i povrće u Bosilegradu ugovorom o donaciji Zdravlje“ AD

prenelo pravo korišćenja zemljišta, kao i vanknjjižno pravo vlasništva na

objektima i pravo vlasništva na opremi Opštini Bosilegrad.36 S obzirom da

pogon nije korišćen za obavljanje osnovne delatnosti Društva, Agencija je

smatrala da za prethodno navedene radnje Kupac nije morao da traži pret-

hodnu saglasnost od Agencije. Prema podacima Agencije za privatizaciju,

prilikom kontrole utvrđeno je da su odredbe ugovora o zabrani prodaje,

prenosa ili otuđenja drugim načinom značajne imovine poštovane, odno-

sno da je zaključno sa 2006. godinom otuđeno 2.92% stalne imovine, što

je manje od dozvoljenih 5%.

Nove investicije nastavljene su i nakon realizacije obaveza iz privatizacio-

nog ugovora. Krajem 2010. godine, Kompanija „Actavis“ je investirala pola

miliona evra u novi magacin u Leskovcu koji je namenjen isključivo za skla-

dištenje farmaceutskih proizvoda namenjenih srpskom trzistu. Iste godine

nakon detaljne provere svih GMP relevantnih segmenata u poslovanju

kompanije koji podležu standardima i zahtevima evropske farmaceutske

regulative, danska Inspekcija za lekove „DKMA“ potvrdila je da „Zdravlje“

ispunjava sve standarde dobre proizvođačke prakse za tržišta Evropske

unije i da će dati preporuku za produžetak EU GMP Sertifikata. Tokom

avgusta 2013. godine, Kompanija „Zdravlje Actavis“ je uspešno realizovala

investiciju u otvaranje novog pogona za proizvodnju leka koji se prime-

njuje u terapiji Parkinsonove bolesti čime je obuhvaćen kompletan ciklus

proizvodnje od odmeravanja, granulacije, preko tabletiranja, filmovanja, do

primarnog i sekundarnog pakovanja.37 Ukupne investicije „Actavis“-a u

Zdravlje od 2003. godine premašuju 50 miliona evra.

35) Zdravlje AD Leskovac; http://www.actavis.rs36) Izveštaj o kontroli izvršavanja obaveza iz ugovora o prodaji društvenog kapitala preduzeća “Zdravlje” Leskovac d 10.04.2008. godine, Agencija za privatizaciju.37) Ibid.

Ilustracija 4 Prihodi od prodaje „Zdravlje“ AD Leskovac (000 EUR) AD u periodu od 2000. do 2013. godine

50,000

40,000

30,000

20,000

10,000

02007200620052000 2001 2002 2003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

38,100 36,660 35,121 32,05136,746 38,876

30,70334,206 34,035

29,96236,452

Izvor: Agencija za privredne Registre Republike Srbije, Company profile Zdravlje i Agencija za privatizaciju Republike Srbije


-50.0%

-25.0%0.0%

25.0%50.0%75.0%

100.0%

18,364

32,147

73.8%39,535

15.0%

-21.0%

-3.0%

-15.0%

-0.9%

-41.7%

Prihodi od prodaje (000 EUR)Kretanje prihoda od prodaje (%) - ( Desna Y skala)Prihoda od prodaje - Tržišni prosek na nivou delatnosti proizvodnje farmaceutskih preparata (%)

133

38) Obaveštenje o prinudnom otkupu dostupno na http://www.crhov.rs/?obavestenjeID=f7e5cb5a-e1d7-4c02-a6cb-bf532d392235 (posećeno 20. jula 2014.).

Po privatizaciji, zaposleni, odnosno mali akcionari su imali ukupno 95.708

akcija, od čega 82.984 akcije po osnovu besplatne podele za koje im je

ugovorom garantovano nešto više od 24 EUR po akciji. U prvom periodu

jedan deo akcionara se odlučio da proda svoje akcije po ceni neznatno

većoj od one koja je garantovana ugovorom, dok su akcionari koji to nisu

učinili znatno bolje prošli, jer je cena tokom 2007. godine dostizala i 200

EUR po akciji. Ipak taj period je okončan ponovnim padom cene akcija

usled lošijeg poslovanja „Zdravlja“, tako da je i cena po kojoj je većinski

vlasnik otkupio akcije, nakon što je početkom januara ispunjen zakonski

osnov za prinudni otkupa akcija (preko 90% emitovanih akcija) iznosila

5.327 RSD (oko 47,6 EUR).38 U aprilu 2013. godine, „Actavis“ je postao

100% vlasnik „Zdravlja”. Na osnovu izveštaja Centralnog registra hartija od

vrednosti, prinudni otkup akcija u potpunosti je okončan tako da su sve

akcije manjinskih akcionara preknjižene na „Actavis“.

Nakon privatizacije „Zdravlje“ uz izvesne oscilacije održava prihode od pro-

daje na nivou približno onom pre privatizacije. Period od 2002. do 2008.

godine bio je obeležen povoljnom konjunkturom tržišta, tokom kog je pre-

duzeće prošlo kroz dve faze. U periodu od 2002. do 2005. „Zdravlje“

AD je posmatrano u EUR beležilo pad prodaje, pre svega usled značajne

depresijacije vrednosti RSD u odnosu na EUR. Posmatrano u nacionalnoj

valuti, Preduzeće je beležilo rast prodaje u svim godinama analiziranog

perioda po prosečnoj godišnjoj stopi od 9%. Preduzeće je u periodu od

2005. do 2008. godine beležilo stabilan rast prihoda od prodaje, izražen u

EUR, po prosečnoj godišnjoj stopi od 7,4%. Osnovni razlog zbog kojeg je

u ovom periodu Preduzeće beležilo rast prihoda od prodaje jeste stabilan

rast fizičkog obima proizvodnje i rast ukupnih poslovnih aktivnosti.

Period od 2008. do 2013. godine bio je obeležen negativnom konjunktu-

rom tržišta, koja je nastala kao posledica svetske ekonomske krize i izraže-

ne nelikvidnosti farmaceutskog sektora u Republici Srbiji. Osnovni genera-

tor nelikvidnosti farmaceutskog sektora u zemlji u pomenutom periodu bila

je Država, koja nije bila u stanju da redovno izmiruje obaveze Republičkog

fonda za zdravstveno osiguranje prema dobavljačima lekova i drugih far-

maceutskih proizvoda. Ovakva situacija na tržištu imala je negativan uticaj

na kretanje prihoda od prodaje Društva, koji nakon naglog pada u 2009.

godini od 22,3% do sada nisu uspeli da se vrate na nivo iz 2008. godine.

U prvoj godini nakon privatizacije, „Zdravlje“ beleži neto gubitak u iznosu

od 6,6 miliona EUR usled rasta troškova zarada za 57% i ostalih rashoda

sa 4,6 miliona EUR na 15,4 miliona EUR. Depresijacija kursa RSD u odno-

su na EUR je osnovni razlog zbog čega je zabeleženo smanjenje rezultata

na poslovnom nivou Preduzeća u 2005. godini. Posmatrano u nacionalnoj

valuti, Preduzeće je zabeležilo približno istu dobit na poslovnom nivou u

2004. i 2005. godini. U 2006. godini značajan rast troškova zarada zapo-

slenih koji su na godišnjem nivou bili veći za 52,1%, je osnovni razlog zbog

čega je Društvo ostvarilo slabiji rezultat na poslovnom nivou u odnosu na

dve prethodne godine. Nasuprot zabeleženoj tedenciji rasta prihoda od

prodaje zaključno sa 2008. godinom, u 2009. godini usled svetske eko-

Ilustracija 5 Poslovni rezultat i neto rezultat „Zdravlje“ AD Leskovac u perioduod 2002. do 2013. godine (000 EUR)

15,000

10,000

5,000

0

-5,000

-10,000

2007200620052002 2003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: Company profile Zdravlje i Agencija za privatizaciju Republike Srbije

Privatizacija Društva11,030

3,2305,753

-6,578

7,839

3,369

6,939

4,3354,258

2,064

6,464 7,934

-732

3,671373

8,132

18 684

-2,998

2,617

-890

7,523

1,797 1,339

Poslovni rezultati (000 EUR) Neto rezultati (00EUR)



nomske krize i krize likvidnosti u farmaceutskom sektoru, „Zdravlje“ AD be-

leži značajno manje prihode od prodaje, pa samim tim i rezultat na poslov-

nom nivou je bio značajno manji. Nagli skok troškova materijala u 2011.

godini od 73,2% i održavanje visokog nivoa ovih troškova tokom 2012.

godine, bitno utiče na slabe poslovne rezultate Društva. Prema podacima

iz finansijskih izveštaja, nagli rast prihoda od prodaje bitno je uticao na bolje

rezultate „Zdravlja AD“ u 2013. godini, tako da Društvo prevazilazi teškoće

usled ekonomske krize i problema likvidnosti u farmaceutskom sektoru.

Finansijski rashodi „Zdravlja AD“ u periodu od 2004. do 2007. godine u

proseku su iznosili oko 2,7 miliona EUR, da bi se u 2008. godini uvećali

na nivo od 6,2 miliona EUR , što je ujedno bio i osnovni razlog zbog čega

je Društvo zabeležilo neto gubitak iz poslovanja u 2008. godini. Visok nivo

finansijskih rashoda je bio jedan od osnovnih faktora, pored kretanja re-

zultata na poslovnom nivou, koji je uticao na to da Društvo beleži nizak

neto rezultat iz poslovanja tokom 2009. i 2010. godine. Slabiji rezultati na

poslovnom nivou tokom 2011. i 2012. godine zajedno sa visokim nivoom

finansijskih i ostalih rashoda su osnovni uzročnici negativnih neto rezul-

tata iz poslovanja Društva tokom 2011. i 2012. godine. U 2013. godini,

„Zdravlje“ beleži rast rezultata na poslovnom nivou, dok nakon dve godine

beleženja neto gubitaka iz poslovanja, Društvo ponovo beleži neto dobit u

iznosu od 1,34 miliona EUR.

„Zdravlje“ AD beleži znatno bolje indikatore rentabilnosti u periodu pre

2008. godine, u odnosu na period nakon izbijanja svetske ekonomske kri-

ze. Otvaranje novih pogona, veća poslovna aktivnost i prihodi od prodaje,

su osnovni razlozi zbog čega je „Zdravlje“ zabeležilo značajan rast vred-

nosti dobiti pre odbijanja poreza i kamata (EBIT%) kao i EBITDA% u 2001.

godini i što su se vrednosti pomenutih indikatora zadržali na visokom nivou

u narednim godinama. U 2003. godini usled značajnog rasta troškova

zarada i ostalih rashoda, „Zdravlje“ je zabeleželo negativan neto rezultat

iz poslovanja pa samim tim i negativne vrednosti indikatora ROA i ROE.

Visoke dvocifrene vrednosti dobiti pre odbijanja poreza i kamata (EBIT%)

i dobiti pre odbijanja poreza, kamata i amortizacije (EBITDA%) zadržale su

se i u narednim godinama, što je ukazivalo na dobre rezultate iz poslovanja

na poslovnom nivou i relativno visoku rentabilnost poslovanja “Zdravlja“.

Pomenuti indikatori u 2011. i 2012. godini beleže netipično niže vrednosti

pre svega usled značajno većeg rasta troškova materijala u odnosu na

rast prihoda od prodaje. U 2013. godini, „Zdravlje“ AD ponovo beleži dvo-

cifrene stope kod analiziranih indikatora, pre svega usled značajnog rasta

prihoda od prodaje.

Negativan neto rezultat Društvo je zabeležilo tokom 2008, 2011 i 2012.

godine, dok je u ostalim godinama stopa neto rezultata beležila pozitivne

vrednosti. U istim godinama Društvo je zabeležilo i negativan prinos na

Tabela 4 Pokazatelji rentabilnosti Zdravlje AD Leskovac u periodu od 2000. do 2013. godine

Godine 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

EBITDA % 38,4% 42,9% 36,2% 22,6% 28,6% 28,4% 18,3%

EBIT % 30,4% 35,2% 28,9% 15,7% 22,3% 21,6% 11,6%

Neto rezultat % 21,6% 11,5% 8,5% -17,9% 9,6% 13,5% 5,6%

ROA 10,2% 7,0% 5,5% -11,2% 6,1% 7,9% 3,2%

ROE 15,4% 9,6% 6,7% -13,5% 8,1% 11,9% 5,3%

Bruto marža* N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A

Godine 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

EBITDA % 24,0% 27,9% 21,1% 31,4% 9,6% 16,4% 26,9%

EBIT % 16,6% 20,1% 12,0% 23,8% 2,0% 8,7% 20,6%

Neto rezultat % 4,6% -1,9% 1,2% 0,1% -8,8% -3,0% 3,7%

ROA 2,4% -1,0% 0,5% 0,0% -4,4% -1,6% 2,4%

ROE 4,3% -1,8% 1,0% 0,1% -10,0% -3,3% 5,1%

Bruto marža* N/A 75,0% 71,7% 68,2% 47,4% 53,4% 57,7%


135

poslovnu imovinu (ROA) i prinos na sopstveni kapital (ROE). Prisutna je

izraženija tedencija smanjivanja vrednosti indikatora ROA i ROE. Tedencija

snižavanja vrednosti zabeležena je i kod indikatora bruto proizvodne mar-

že, koja je sa 75%, koliko je iznosila u 2008. godini, smanjila na nivo od

57,7% u 2013. godini.

Nakon inicijalnog značajnog rasta vrednosti ukupne imovine, dolazi do

smanjenja vrednosti iste čime se vrednost aktive „Zdravlja“ vratila na nivo

koji je Društvo imalo pre privatizacije. Osnovni generator rasta vrednosti

ukupnih poslovnih sredstava „Zdravlja“ AD bili su rast vrednosti nekretnina,

postrojenja, opreme i bioloških sredstava i potraživanja od kupaca, usled

značajnih investicija u osnovna sredstva i veće poslovne aktivnosti Druš-

tva. U periodu od 2004. do 2007. godine, primetna je izražena tedencija

rasta vrednosti ukupnih poslovnih sredstava. Vrednost nekretnina, postro-

jenja opreme, i bioloških sredstava u pomenutom periodu rasla je po pro-

sečnoj međugodišnjoj stopi od 13,9%, kao rezultat investicija u osnovna

sredstva od strane novog vlasnika. Vrednost potraživanja od kupaca u

istom periodu rasla je po prosečnoj međugodišnjoj stopi od 18,1%, usled

veće poslovne aktivnosti Društva. Usled značajnog otpisivanja zastarelih

potraživanja na domaćem tržištu, vrednost ukupnih poslovnih sredstava

na kraju 2011. godine je značajno smanjenja.

Vrednost sopstvenog kapitala Društva pratila je trend kretanja vrednosti

ukupnih poslovnih sredstava. Kako nije bilo uvećanja osnovnog kapitala,

promene u vrednosti sopstvenog kapitala „Zdravlja“ AD nastajale su kao

rezultat ukupne poslovne aktivnosti Društva i kao rezultat usklađivanja sa

fer vrednosti osnovnih sredstava. Iako, „Zdravlje“ nije poboljšalo poslovne

rezultate, odnosno vrednost kapitala i imovine u odnosu na period pre

privatizacije, navedene rezulate potrebno je sagledati u kontekstu celoku-

pnog farmaceutskog sektora, o čemu će biti reči u narednom delu.

„Zdravlje“ AD je beležilo zadovoljavajuće vrednosti indikatora likvidnosti, što

ukazuje na to da Društvo nije imalo većih problema sa likvidnošću. Opšti

racio i redukovani racio likvidnosti „Zdravlje“ AD u periodu od 2003. do

2009. godine beleže vrednosti iznad ili u okviru teorijski optimalnog nivoa

od 2:1, odnosno od 1:1 respektivno. U periodu nakon 2009. godine, pri-

sutna je tedencija smanjenja vrednosti pomenutih indikatora ispod teorijski

optimalnog nivoa, ali uprkos tome Društvo nije imalo većih problem sa

likvidnošću. Tokom čitavog posmatranog perioda, „Zdravlje“ je uspelo da

uspostavi dugoročnu finansijsku ravnotežu, odnosno dugoročna sredstva

Društva u potpunosti su bila finansirana iz dugoročnih izvora. Visoke vred-

nosti neto obrtnih sredstava ukazuje na to da su postojali realni uslovi za

održavanje permanentne likvidnosti.

Prosečno vreme trajanja gotovinskog ciklusa „Zdravlja“ je bilo znatno duže u

odnosu na prosek tržišta u okviru delatnosti proizvodnje farmaceutskih pre-

parata, koji je u periodu od 2007. do 2013. godine u proseku iznosio 182

dana. Vrednosti indikatora trajanja gotovinskog ciklusa „Zdravlja“ AD ukazuju

na to da je potreba za dodatnim izvorima finansiranja u cilju finansiranja po-

slovnog ciklusa bila znatno izraženija u odnosu na tržišni prosek. Osnovni

Ilustracija 6 Aktiva i kapital „Zdravlje“ AD Leskovac na dan 31. decembar u periodu od 2000. do 2013. godine

90,000

75,000

60,000

45,000

30,000

15,000

0

Izvor: Agencija za privredne Registre Republike Srbije, Company profile Zdravlje i Agencija za privatizaciju Republike Srbije


2007200620052000 2001 2002 2003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013


45,95658,787 58,959 58,832

51,15457,991

69,55578,325 73,298 71,566

78,547

56,568 56,482 54,310



razlog prilično velikim vrednostima indikatora trajanja gotovinskog ciklusa

kako kod „Zdravlja“ AD tako i na nivou tržišta jeste nemogućnost ili znatno

otežana naplata potraživanja od državnih ustanova i velikih veledrogerija.

5. Zaposlenost

Ključni problem „Zdravlja“ AD ogledao se u višku zaposlenih. Smanjenje

broja zaposlenih u „Zdravlju“ AD vršeno je postepeno, tako da se broj

zaposlenih smanjivao iz godine u godinu. U periodu od 01.02.2006. do

31.01.2007. godine, nije bilo prinudnih otpuštanja radnika, ali je Društvo

Tabela 5 Pokazatelji likvidnosti „Zdravlja“ AD Leskovac na dan 31. decembar u periodu od 2000. do 2013. godine

Godine 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.



Neto obrtna sredstva (EUR) -2.803 3.112 9.005 12.102 15.825 19.604 20.692

Trajanje gotovinskog ciklusa 202 84 177 256 307 353 345

Godine 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.



Neto obrtna sredstva (EUR) 19.975 20.382 21.707 21.904 13.359 12.087 11.152

Trajanje gotovinskog ciklusa 336 310 385 356 239 172 121


dobrovoljno napustilo 216 zaposlenih. Svim zaposlenima su isplaćene ot-

premnine od 350 EUR do 700 EUR po godini radnog staža.39 Prosečan

broj zaposlenih na godišnjem nivou smanjen je sa 2.052 zaposlenih lica u

2000. godini, na 391 zaposleno lice u 2013. godini. Drugim rečima, broj

zaposlenih u 2013. godine čini samo 19% od broja zaposlenih na kraju

2000.godine.

Pored navedenog, zainteresovanim grupama radnika pružena je moguć-

nost da, kroz osnivanje novih privrednih društava i prenošenja određenih

aktivnosti na tako osnovane kompanije, postanu dobavljači svoje bivše

kompanije. Tako je 2006. godine po ovom osnovu 45 zaposlenih preš-

Ilustracija 7 Prosečan broj zaposlenih „Zdravlje“ AD po godinama u periodu od 2000. do 2013. godine

2,500

2,000

1,500

1,000

500

0

Izvor: Agencija za privredne Registre Republike Srbije, Company profile Zdravlje, i Agencija za privatizaciju Republike Srbije

2007200620052000 2001 2002 2003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013


2,052 2,047 2,0391,747

1,323 1,2301,080 894 868

656 457 435 411 391

39) U periodu od 01.01.2007. do 01.02.2008. godine, „Zdravlje“ AD sporazumno je napustilo 47 zaposlenih uz isplatu otpremnina koje su dogovorene sa samim zapo-slenima, a na koje predstavnici sindikata nisu imali nikakvih primedbi. U 2007. godini bilo je zaposleno 9 novih radnika na neodređeno vreme.(Izveštaji o kontroli izvršavanja obaveza iz ugovora o prodaji društvenog kapitala preduzeća “Zdravlje” Leskovac d 07.03.2007. i 10.04.2008. ,,Agencija za privatizaciju Republike Srbije)

137

lo u tri privredna društva koja obavljaju uslužne delatnosti održavanjem

fabričkog kruga i pružanjem usluga ishrane za „Zdravlje“ AD. Sa jednom

od tako formiranih privrednih društava 2006. godine sklopljen je ugovor

o preuzimanju Pogona kozmetike sa kompanijom „Z Cosmetics“, koje je

osnovano od strane dvadesetak bivših radnika.40

Primetan je izražen trend rasta prihoda od prodaje po zaposlenom, u svim

posmatranim godinama. Rast prihoda od prodaje po zaposlenom je na-

stao pre svega kao rezultat značajnog smanjenja broja zaposlenih u svim

godinama posmatranog perioda i u manjoj meri usled rasta prihoda od

prodaje u pojedinim godinama.

Ilustracija 8 Prihodi od prodaje i prihodi od prodaje po zaposlenom „Zdravlje“ AD u periodu od 2000. do 2013. godine

50,000

40,000

30,000

20,000

10,000

02007200620052000 2001 2002 2003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

38,100 36,660 35,121 32,05136,746 38,876

30,703



0

20

40

60

80

100

18,364

32,14739,535

Prihodi od prodaje (000 EUR) Prihodi od prodaje po zaposlenom (000 EUR) - ( Desna Y skala)

34,206 34,03529,962

36,452

9 16 19 2127 26

3443 46 47

75 78 7393

Posmatrajući prihod od prodaje po zaposlenom kod najvećih proizvođača

lekova u Srbiji, „Zdravlje“ AD beleži iznad prosečne vrednosti ovog indika-

tora u periodu od 2010. do 2013. godine. (prosek 52 hiljada EUR). Tako-

đe indikativno je da društva koja su u inostranom vlasništvu („Hemofarm“

AD i „Zdravlje“ AD) beleže veće i iznad prosečne vrednosti posmatranog

indikatora, u odnosu na društva koja su u domaćem (državnom ili privat-

nom) vlasništvu („Galenika“ i „Jugoremedija“).

Novostvorenu bruto dodatu vrednost (BDV) „Zdravlje“ AD prati trend pri-

hoda od prodaje i poslovnog rezultata i opada u periodu nakon 2008.

godine. Prosečna bruto dodatu vrednost (BDV) „Zdravlje“ AD u periodu od

Ilustracija 9 Prihodi od prodaje po zaposlenom najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje farmaceutskih preparata

2006. – 2009. godina 2010. – 2013. godina


20072006 2008 2009

0204060

100

140120

80

Hemofarm AD...

Hemofarm... Zdravlje AD...

Galenika AD...

Jugoremedija AD...

Prosaek: 60 hiljada EUR

20112010 2012 2013

0204060

100

140120

80

Hemofarm AD...

Hemofarm... Zdravlje AD...

Galenika AD...

Jugoremedija AD...

Prosaek: 52 hiljada EUR



2002. do 2008. godine iznosila je 23,3 miliona EUR, dok u periodu nakon

2008. godine prosečna bruto dodata vrednost „Zdravlje“ AD iznosila je

14,4 milion EUR. Primetno je značajno smanjenje BDV u 2011. godini koji

je nastao kao posledica slabijeg rezultata na poslovnom nivou, odnosno

usled značajnog rasta troškova materijala.

„Zdravlje“ prati generalni trend pada BDV-a sektora, ali je jedino Društvo

Ilustracija 10 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom „Zdravlje“ AD u periodu od 2000. do 2013. godine

30,000

20,000

15,000

10,000

5,000

02007200620052000 2001 2002 2003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

26,838 27,25322,353

19,43422,248 21,385


PrivatizacijaDruštva

0

10

20

30

40

50

10,893

21,97623,809

Bruto dodata vrednost (000 EUR) Bruto dodata vrednost po zaposlenom (000 EUR) - ( Desna Y skala)

10,324 11,080

16,204

511 13 16 17 16

2124

27 27

37

24

4125,000

2717,12517,390

koje beleži rast BDV po zaposlenom. U posmatranom periodu bruto

dodatu vrednost najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima

od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje farmaceutskih preparata be-

leži pad. Stvorena bruto dodata vrednost najvećih privrednih društava

iz delatnosti proizvodnje farmaceutskih preparata po ostvarenim priho-

dima od prodaje u periodu od 2008. do 2013. godine u proseku je

120.000 70

100.000 60

80.000 50

60.000 40

40.000 30

20.000 20

0 10

-20.000 0

-10Galenika AD

BeogradGalenika AD

Beograd

Zdravlje AD Leskovac


Hemofarm AD Vršac

Hemofarm AD Vršac

Hemofarm koncern Zorka

Pharma ADHemofarm koncern Zorka

Pharma AD

Jugore-medija AD

Jugore-medija AD

Prosek: 28.226 hiljada EUR

Ilustracija 11 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje farmaceutskih preparatau periodu od 2008. do 2013. godine


201320122011201020092008 201320122011201020092008

Prosek: 24 hiljade EUR

139

iznosila 28,2 miliona EUR, a bruto dodata vrednost po zaposlenom u

istom periodu 24 hiljada EUR.


„Zdravlje“ AD u godinama koje su prethodile privatizaciji ima relativno nizak

nivo zaduženosti. U slučaju „Zdravlja“ nema podataka o upisanim hipote-

kama u momentu privatizacije.

U periodu nakon privatizacije „Zdravlje” beleži postepeni rast ukupnog nivoa

zaduženosti. Nije bilo uvećanja osnovnog kapitala Društva nakon privatiza-

Ilustracija 12 Stepen zaduženosti „Zdravlje“ AD na dan 31. decembar u periodu od 1999. do 2001. godine

50,000

40,000

30,000

20,000

10,000

01999 2000 2001


0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0


Vanposlovna pasiva (000 EUR) Racio ukupne zadužbine (000 EUR)

20,676

10,934

30,871

14,957

45,757

13,030

0.30.2

0.3

cije, tako da su promene vrednosti sopstvenog kapitala rezultat poslovne

aktivnosti Društva i usklađivanja u pogledu fer vrednosti osnovnih sredsta-

va. Vrednost pozajmljenih izvora sredstava je pratila trend kretanja vrednosti

kapitala, izuzev na kraju 2010. godine, kada je zabeležen netipičan rast

njihove vrednosti od 27,7% na međugodišnjem nivou. Na ovaj značajan rast

vrednosti pozajmljenih izvora sredstava na kraju 2010. godine najveći uticaj

je imao rast obaveza iz poslovanja na međugodišnjem nivou od 67%. Zna-

čajniji rast kamatonosnih obaveza Društva ostvaren je u periodu od 2005.

do 2007. godine i u najvećem delu su se odnosile na dugoročne pozajmice

od povezanog privrednog društva Kupca „Actavis BV“ iz Holandije.41

41) Izveštaj o kontroli izvršavanja obaveza iz ugovora o prodaji društvenog kapitala preduzeća “Zdravlje” Leskovac d 10.04.2008. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije

Ilustracija 13 Stepen zaduženosti „Zdravlje“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2002. do 2013. godine

60,000

50,000

40,000

30,000

20,000

10,000

02007200620052002 2003 2004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

50,17747,398

35,928 36,80541,297 42,636

37,185

28,733


0.00.10.20.30.4

0.70.8

0.60.5

Sopstveni kapital (000 EUR) Pozajmljeni izvori finansija (000 EUR) Racio ukupne zadužbine (000 EUR)

34,64331,397

25,623 26,738

0.10.2

0.30.4

0.4 0.50.5 0.5 0.6

0.5 0.5 0.5





U portfolio Agencije za privatizaciju nalazilo se 68 preduzeća sa teritorije

opštine Leskovac. Od toga je putem javne aukcije prodato 47 preduzeća,

dok je putem javnog tendera prodato samo dva preduzeća. Do raskida je

došlo u u čak 23 slučaja, dok se čak 51 društveno ili prethodno privatizo-

vano preduzeća nalazi ili nalazilo u stečaju. U tom kontekstu je privatizacija

Zdravlja AD koja je omogućila kontinuirani nastavak poslovanja od poseb-

nog fiskalnog značaja za Leskovac.

Krajem 2012. godine, stopa nezaposlenosti u Leskovcu je bila izuzetno

visoka i iznosila je 47,3%., odnosno broj nezaposlenih je iznosio 22.812,

dok je broj zaposlenih bio 25.400. Smanjenje broja zaposlenih u „Zdravlju“

značajno je povećalo procenat nazaposlenosti. „

Značaj „Zdravlja“ za grad Leskovac ogleda se i u tome što je bruto dodata

vrednost farmaceutske industrije u okviru prerađivačke industrije ubedljivo

najveće i iznosi skoro trećinu, dok je prerađivačka industrija i dalje ključni

sektor grada Leskovca sa 60% učešća u BDV-u opštine.42


U tabeli je prikazano zbirno učešće uplata „Zdravlje“ AD po osnovu izvornih

prihoda lokalne samouprave u ukupnom iznosu od 81,5 miliona RSD i

deo duga po osnovu kamata od skoro 3,5 miliona RSD. Imajući u vidu

da zaduženja nisu bila redovna, kao i zbog kamata koje su nastale usled

neusklađenosti zaduženja i uplata, „Zdravlje“ AD Leskovac je na dan

31.12.2013. godine imalo dug od 5,2 miliona RSD. Međutim, do sredi-

ne 2014. godine dug je sveden na 1,9 miliona RSD. Najveći deo duga

je nastao kao obaveza nakade za korišćenje građevinskog zemljišta pri

preuzimanju nadležnosti administriranja lokalnih prihoda od strane gradova

i opština. Učešće „Zdravlja“ AD u uplaćenim izvornim lokalnim javnim pri-

hodima je veoma visoko i kreće od 3,29% u 2010. godini do čak 4,80%

u 2009. godini. Visoko učešće ukazuje na značaj ovog „Zdravlja“ AD za

Grad Leskovac.

Efekat po ustupljene prihode lSu

U tabeli je prikazano zbirno učešće uplaćenih poreza na zarade i ostalih

ustupljenih prihoda od strane „Zdravlja“ AD u ukupno ostvareni ustupljenim

prihodima Grada Leskovca u posmatranom periodu. Iz tabele se vidi da je

u 2008. godini učešće „Zdravlja“ AD u ustupljenim prihodima bilo visokih

13,28%. Razlog je svakako broj zaposlenih i prosečna visina zarada. To

znači da je samo Društvo činilo jednu osminu svih ustupljenih prihoda Le-

skovca u tom trenutku. Ovaj izuzetno visok doprinos budžetu Leskovca u

delu ustupljenih prihoda zadržan je sve do 2011. godine. Primena poreske

reforme se uočava u 2012. i 2013. godini kada je pomenuto učešće izno-

silo 4,63% odnosno 4,34% respektivno, što je na nivou učešća izvornih

prihoda „Zdravlja“ u ukupno ostvarenim izvornim prihodima Leskovca. U

posmatranom periodu ukupno uplaćen porez na zarade iznosio je čak

Tabela 6 Učešće Preduzeća u ukupnim izvornim prihodima grada Leskovca

OPIS 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Izvorni prihodi – ostvarenje (RSD) 226.268.650 276.753.792 361.085.944 359.605.384 321.377.796 387.959.008

Zdravlje AD (RSD) 10.289.883 13.274.853 11.867.466 13.517.985 14.932.945 17.625.336

Učešće u izvornim prihodima (%) 4,55% 4,80% 3,29% 3,76% 4,65% 4,54%

Izvor: Zdravlje AD

Tabela 7 Učešće Preduzeća u ukupnim ustupljenim prihodima grada Leskovca

OPIS 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Ustupljeni prihodi – ostvarenje (RSD) 608.553.162 577.756.062 608.884.937 795.124.516 1.270.041.292 1.194.529.746

Zdravlje AD (RSD) 80.817.186 70.297.244 57.220.110 60.454.450 58.853.653 51.798.589

Učešće u ustupljenim prihodima (%) 13,28% 12,17% 9,40% 7,60% 4,63% 4,34%

Izvor: Zdravlje AD

42) Podaci dati prema Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samoprave „Regionalni atlas Srbije 2012“, Beograd, 2013.

141

379.441.232 RSD, što čini prosečno učešće od 7,51% u analiziranom

period i u fiskalnom pogledu ukazuje na značajnu zavisnost lokalnog

budžeta od samo jednog privrednog društva.


(i drugim lokalnim javnim preduzećima)

„Zdravlje“ AD redovno izmiruje obaveze prema javnim komunalnim predu-

zećima, odnosno preduzećima kojima je povereno vršenje komunalne us-

luge iznošenja i deponovanja smeća. U posmatranom periodu od 2008.

do 2013. godine, „Zdravlje“ AD je redovno izmirivalo obaveze za isporuče-

nu vodu i odvod otpadnih voda prema javnom preduzeću JKP „Vodovod

Leskovac“. Ukupan iznos uplaćen u ovom periodu za pomenute komu-

nalne usluge iznosi 77 miliona RSD. Poslovi iznošenja i deponovanja sme-

ća u Leskovcu su povereni privrednom društvu „Porr-Werner & Weber“.

Prema analitičkim karticama Društva za navedenu uslugu uplaćeno je, u

posmatranom period 20,1 milion RSD.

Na osnovu podataka vidimo da je u periodu od 2008. do2013. godine,

„Zdravlje“ komunalnim preduzećima na teritoriji Grada Leskovca uplatilo

98 miliona RSD.

jUGOremeDija aD zrenjanin

1. Osnovne informacije o Jugoremediji Ad Zrenjanin

„Jugoremedija“ je privredno društvo koje je nastalo pre više od pede-

set godina. Prva fabrika za proizvodnju lekova u Zrenjaninu otvorena je

1961. godine kroz licencni aranžman sa nemačkom farmaceutskom

kompanijom „Hoechst AG“ (sada „Sanofi-Aventis“) i bavila se proizvod-

njom aktivnih sastojaka. Godine 1973. preduzeće dobija ime, „Jugo-

remedija“, a iste godine potpisan je i ugovor o zajedničkom ulaganju

između IPK „Servo Mihalj“, „Hoechst“ i „Jugoremedije“. Saradnja sa

„Hoechst“-om dovela je do širenja asortimana proizvoda i rasta pro-

izvodnje i omogućila je „Jugoremediji“ da u to vreme ima moderna

proizvodna postrojenja usklađena sa GMP i GCLP standardima. Kao

rezultat toga došlo je do izvozne ekspanzije Jugoremedije na tržišta

SSSR-a, Rumunije, Čehoslovačke, Belgije, Austrije i Holandije. Isti ugo-

vor obnovljen je 1984. godine sa rokom trajanja od petnaest godina.

Sva proizvodnja, pakovanje, skladištenje i druge delatnosti, pa i sedište

Društva locirani su u Zrenjaninu.

Tabela 8 Obaveze prema javnim komunalnim preduzećima

JAVNA PREDUZEĆA 2008 2009 2010 2011


JKP VODOVOD LESKOVAC (voda i kanalizacija)

12.580.134 12.198.356 12.114.701 12.070.819 13.985.296 15.226.125 14.068.520 12.871.574


3.070.856 2.848.034 3.005.310 2.779.448 3.058.856 3.602.950 4.127.822 3.583.728

UKUPNO 15.650.990 15.046.390 15.120.011 14.850.267 17.044.152 18.829.075 18.196.342 16.455.302

JAVNA PREDUZEĆA 2012 2013 UKUPNO

duguje potražuje duguje duguje potražuje duguje

JKP VODOVOD LESKOVAC (voda i kanalizacija)

13.577.885 13.589.791 11.118.309 11.106.402 77.444.845 77.063.067


3.650.306 3.650.306 3.650.306 3.654.097 20.563.456 20.118.563

UKUPNO 17.228.191 17.240.097 14.768.615 14.760.499 98.008.301 97.181.630

Izvor: Zdravlje AD



Većina proizvoda Društva bile su generičke verzije originalnih lekova. „Ju-

goremedija“ je sa svojim proizvodima bila prisutna na tržištima lekova iz

sledećih terapeutskih oblasti: bolesti digestivnog trakta i metabolizma (Ba-

ralgetas, Daonil, i drugi), respiratorne (Amynophillinium), kardiovaskularne

(Lasix, Trental, Lopion, Enalapril i drugi), kožne i infektivne bolesti i anal-

getika (Cliacil, Tolycar, Nirypan i drugi). Društvo je imalo širok asortiman

generičkih proizvoda sa otprilike 120 različitih lekova u raznim dozama i

farmaceutskim formama. Takođe, „Jugoremedija“ je bila vlasnik licenci za

većinu lekova koje proizvodi, sa izuzetkom 5 lekova koji su se proizvodili

pod licencom „Aventisa“. „Jugoremedija“ je posedovalo sertifikat o kva-

litetu ISO 9001 i sertifikat zaštite životne sredine ISO 14001, i bilo je u

procesu dobijanja sertifikata ISO 18001.43

U pogledu tržišta, „Jugoremedija“ je bila orijentisana na domaće tržište gde

je plasirala većinu svojih proizvoda i to gotovo u potpunosti kroz velepro-

dajne kanale distribucije. Veliki broj lekova „Jugoremedije“ nalazio se na

pozitivnim listama Fonda za zdravstveno osiguranje čime je njihova prodaja

bila subvencionisana. „Jugoremedija“ je imala 41 lek na listi A (po receptu

doktora), 15 na A1 (alternative receptu) i 29 na B (izdavanje po zahtevu).

Inostrana tržišta na kojima je „Jugoremedija“ bila prisutna su tržišta Rusije,

bivših sovjetskih republika (Ukrajne, Belorusije, Gruzije, Jermenije, Molda-

vije, Azerbejdžana i Kazahstana) i tržišta bivših republika SFRJ (BiH, Crna

Gora i Makedonija).

Proces privatizacije „Jugoremedije“ je veoma kompleksan, odnosno može

se reći da je „Jugoremedija“, jedno od retkih preduzeća koje je primenilo

43) Teaser “Jugoremedija”, Prilika za investiranje u sektor farmacije u Srbiji – prodaja većinskog paketa akcija AD Jugoremedije, Agencija za privatizaciju, Masters Finance i PKF Accountants & business advisers, decembar 2010

gotovo sve modele i metode privatizacije. Nakon prvog kruga privatizacije

sprovedenog prema Zakonu o svojinskoj transformaciji, sproveden je drugi

krug privatizacije aukcijskom prodajom akcija u vlasništvu države (Akcijskog

fonda). Nakon prodaje državnog paketa izvršena je dokapitalizacija, čime

je razvodnjen deo u posedu manjinskih akcionara i došlo je do formiranja

većinskog vlasništva. I taj period je trajao kratko jer je došlo do poništava-

nja dokapitalizacije. Nakon preuzimanja kontrole od strane malih akcionara,

u saradnji sa Ministarstvom privrede i Agencijom za privatizaciju pokušana

je tenderska prodaja u kojoj cena nije bila jedini kriterijum, ali je i ona bila

neuspešna. Konačno, nakon neuspešne privatizacije, otvoren je stečajni

postupak u kome su poverioci podneli plan reorganizacije. Privredni sud u

Zrenjaninu je krajem decembra 2012. godine doneo rešenje kojim se otvora

stečajni postupak nad Jugoremedijom AD, na zahtev predlagača razlučnih

(obezbeđenih poverilaca Hypo Alpe Adria Banke i Europharma iz Češke

Republike), zbog trajne nesposobnosti za plaćanje dospelih obaveza. Plan

reorganizacije nije usvojen, tako da je imovina „Jugoremedije“ trenutno izda-

ta na korišćenje privrednom društvu „Union-medic“ d.o.o. iz Novog Sada.

Privatizacija „Jugoremedije“ nalazi se na listi „24 sporna postupka“ (ma-

hom privatizacija). Prema navodima Antikorupcijskog saveta prodaja 42%

akcija „Jugoremedije” je jedini poznat slučaj u kojem su akcije prodate na

aukciji, zaobilazeći berzu, odnosno Agencija za privatizaciju je pripremila

aukcijsku dokumentaciju, izvršila nadmetanje i izabrala najpovoljnijeg po-

nuđača, firmu „Jaka 80” iz Makedonije.

Danas „Jugoremedija“ AD – u stečaju ima tri zavisna društva HI „Luxol“ AD

Tabela 1 Osnovni podaci o „Jugoremedija AD Zrenjanin - u stečaju“

Pun naziv Društva: Jugoremedija fabrika lekova akcionarsko društvo, Zrenjanin - u stečaju

Skraćeni naziv: „Jugoremedija AD Zrenjani- u stečaju“

Matični broj 08000034

Sedište: Zrenjanin

Pretežna delatnost: Proizvodnja farmaceutskih preparata (2120)


Status: Privredno društvo u stečajnom postupku

Broj zaposlenih na dan 31.12.2013. 33

Godina privatizacije: 2001/2002.


143

Zrenjanin gde ima učešće od 74,8% u akcijskom kapitalu, „Jugoremedija

– com u likvidaciji“ d.o.o. Zrenjan i učešće od 100% u kapitalu „Remevita

Nova“ d.o.o. Zrenjanin. Preko zavisnih lica „Jugoremedija“ se bavila i proi-

zvodnjom kozmetičkih proizvoda. 44

2. Privatizacija Ad Jugoremedija

Privatizacija „Jugoremedije“ (U daljem tekstu, Preduzeće, Društvo ili „Ju-

goremedija“) započeta je 2001. godine, kada je u skladu sa Zakonom o

svojinskoj transformaciji 58%45 akcijskog kapitala besplatno podeljeno fi-

zičkim licima zaposlenima i bivšim zaposlenim. Međutim u vlasničkoj struk-

turi „Jugoremedije“, nakon pomenute privatizacije, bilo je i fizičkih lica koja

nikada nisu bili u radnom odnosu sa Jugoremedijom. Ovo je stvorilo dve

grupacije vlasnika sa potpuno suprotnim interesima unutar privatizovanog

dela „Jugoremedije“. Postojeći zaposleni pre svega teže da očuvaju radna

mesta, dok su im dividene bile od manjeg značajne. Sa druge strane, Ak-

cijski fond RS, fizička lica koja su postali akcionari zahvaljujući odredbama

Zakona o svojinskoj transformaciji, kao bivši zaposleni u „Jugoremediji“,

teže da ostvare što veću cenu po akciji.

U periodu pre privatizacije, od 1999. do 2001. godine, „Jugoremedija“

usled ratnog sukoba, međunarodnih sankcija i makroekonomske ne-

stabilnosti beleži pad prodaje od 23,4% u 2000. godini. Već naredne

godine nakon političkih promena i ukidanja međunarodnih sankcija,

„Jugoremedija“ beleži rast prodaje izražen u EUR od 84,3%. U istom

periodu „Jugoremedija“ je beležila pozitivne vrednosti rezultata na po-

slovnom nivou i simbolične vrednosti neto dobiti iz poslovanja. U 2001.

godini zahvaljujući značajnom rastu prihoda od prodaje i manjim delom

usled iskazivanja prihoda po osnovu povećanja vrednosti zaliha, „Ju-

goremedija“ beleži značajno veću poslovnu i neto dobit u odnosu na

prethodne dve godine.

44) Remevita, d.o.o. fabrika za proizvodnju lekova osnovana je 1996. godine, od strane „Jugoremedije“ i „Sanitarije“ iz Novog Sada sa ciljem da proizvodi humane lekove i parafarmaceutiku za domace i strano tržište. „Remevita“ se nalazi na lokaciji „Jugoremedije“ u Zrenjaninu.45) Teaser “Jugoremedija”, Prilika za investiranje u sektor farmacije u Srbiji – prodaja većinskog paketa akcija AD Jugoremedije, Agencija za privatizaciju RS, Masters Finance i PKF Accountants & business advisers, decembar 2010



Akcionarski fond AD

Beograd 32%

PIO fond RS 10%

Jugoremedija Com DOO 2%

Penpharm DOO Zrenjanin 1%

Luxol Farmacija DOO Zrenjanin

1%

Ostali 54%

Akcije u vlasništvu fizičkih licaAkcije u vlasništvu pravnih lica

54%

46%



Krajem 2002. godine, otkupom 41,93% vlasničkog udela od Akcijskog

fonda Republike Srbije, novi suvlasnik „Jugoremedije“ postala je make-

donska farmaceutska i kozmetička kompanija „Jaka 80“ iz Radoviša.

Ona je za 959,5 miliona RSD (15,5 miliona EUR) na aukciji kupila 41,93

% akcija zrenjaninske „Jugoremedije“.46 Kupac AD “Jaka 80” osno-

vana je 1980. godine, a od 1996. godine menja oblik organizovanja i

postaje akcionarsko društvo. Na makedonskom tržištu plasirala je oko

60% svoje proizvodnje, dok je ostatak izvozila na tržišta Srbije i Bosne i

Hercegovine.47 Prema navodima iz „Izveštaja o Jugoremediji“ Saveta za

borbu protiv korupcije, „Jaka 80“ je u 2002. godini ostvarila neto dobit iz

poslovanja u iznosu od 1,9 miliona EUR.48 U istoj godini „Jugoremedija“

je ostvarila neto dobit iz poslovanja u iznosu od 909 hiljada EUR.49

Ovo je bio prvi slučaj u kojem je iskorišćena zakonska mogućnost da

se akcije prodaju na javnoj aukciji, a ne posredstvom berze. Agencija

za privatizaciju je pripremila aukcijsku dokumentaciju, izvršila nadme-

17,500 6,000

15,000 5,00012,500 4,00010,000

3,0007,500

2,0005,0001,0002,500

00 -40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

1999 2000 20002001 2001


10,352

1,133

7,931

1,517

14,615

4,902

Prihodi od prodaje (000 EUR)Kretanje prihoda od prodaje (%) - (Desna Y Skala)

84.3%

-23.4%

1999

1 41 524


Ilustracija 2 Prihodi od prodaje, poslovni rezultat i neto rezultat „Jugoremedije“ AD u periodu od 1999. do 2001. godine (000 EUR)

tanje i izabrala najpovoljnijeg ponuđača. S obzirom da su se proda-

vale akcije iz portfelja Akcijskog fonda, kupoprodajni ugovor i ugovor

o investicionom ulaganju zaključeni su između Akcijskog fonda (a ne

Agencije za privatizaciju, koja je obavila sve radnje prodaje). Akcijski

fond i kupac „Jaka 80“ zaključili su nakon aukcije dva ugovora: Ugovor

o prodaji akcija i Ugovor o investicionom ulaganju. Ugovor o prodaji

udela u iznosu od 41,93% zaključen je istog dana kad je i održana

aukcija. Kupac se pored plaćanja kupoprodajne cene obavezao da u

„Jugoremediju“ investira 360 miliona RSD u gotovom novcu ili u dru-

gim materijalnim sredstvima u vidu potpuno plaćene dokapitalizacije u

roku od 30 meseci od dana ispunjenosti uslova, čime bi mu bilo omo-

gućeno da izvrši upis povećanja svog udela i da odobri učestvovanje

svih drugih članova društva u skladu sa zakonom. Takođe, ugovor je

predviđao da zbog obaveze investiranja kupac obezbedi bezuslovnu

bankarsku garanciju.

46) http://www.vreme.com/cms/view.php?id=38723447) http://www.jaka80.com.mk/48) Izveštaj o Jugoremediji, Savet Vlade Republike Srbije za Borbu protiv korupcije, 2004.49) „Jaka 80“ je u vreme privatizacije „Jugoremedije“ bila u većinskom valsništvu Jovice Stefanovića – Ninija, koji je srpskoj široj javnosti postao poznat nakon afere o privatizaciji „Srboleka” u 2005. godini zbog sumnje da je tu farmaceutsku kompaniju oštetio za više od 5 miliona EUR. Inače Jovica Stefanović – Nini je i u ranijem periodu bio povezivan i u nekoliko navrata i osumnjičen za dela zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe ovlašćenja u privredi. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=11&dd=07&nav_category=16&nav_id=658271 (posećeno 15.juna 2014)

145

50) Izveštaj o Jugoremediji, Savet Vlade Republike Srbije za Borbu protiv korupcije, 2004.51) http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2012&mm=10&dd=26&nav_id=65517852) Do ovog zaključka došao je i Savet za borbu protiv korupcije koji je u svom Izveštaju o „Jugoremediji“ naveo da pomenute zalihe nisu ni ušle u bilanse „Jugoremedije“. Izveštaj o Jugoremediji, Savet Vlade Republike Srbije za borbu protiv korupcije, 2004. godina

Akcijski fond prihvata potpisivanje ugovora ne zahtevajući bankarsku ga-

ranciju, čime su promenjeni uslovi prodaje iz aukcije, kao i odredbe osnov-

nog ugovora. Iako posle kupovine najvećeg pojedinačnog paketa akcija

„Jugoremedije“ prilikom potpisivanja ugovora, kupac „Jaka 80“ nije položio

bankarsku garanciju, zbog čega nije nastupio dan ispunjenosti uslova,

kupac nastavlja sa drugim aktivnostima. Potpisnik ugovora o prodaji i o

investiranju „Akcijski fond“ od početka nema nikakvih primedbi na reali-

zaciju ugovora, prihvata potpisivanje ugovora ne zahtevajući bankarsku

garanciju, čime je promenio uslove prodaje iz aukcije i odredbe osnovnog

ugovora. U postupku kontrole poštovanja ugovora „Akcijski fond“ utvrđuje

da je ugovor u potpunosti realizovan.50

Uprava preduzeća koja je preuzela upravljanje „Jugoremedijom“ nakon

raskida privatizacije ukazivala je na niz propusta u postupku privatizacije.

Između ostalog, mali akcionari nisu bili obavešteni da država prodaje svoj

udeo u „Jugoremediji“, dok je vrednost kapitala i konsekventno tome pro-

dajna cena bila potcenjena jer nisu uzete u obzir zalihe gotovih proizvoda

u vrednosti od 11,5 miliona EUR. 51 52


Nakon privatizacije, „Jugoremedija“ je povećala prodaju u odnosu

na 2002. godinu, godinu kada je izvršena privatizacija. Pad prodaje

Preduzeća, izražen u EUR, je zabeležen tokom 2004. i 2005. godine

ali i tako ostvareni prihodi od prodaje bili su na većem nivou u odnosu

na ostvareni nivo prihoda od prodaje iz 2002. godine. Prihodi od

prodaje „Jugoremedije“ u 2004. godini bili su manji zbog učestalih

štrajkova zaposlenih, obustave proizvodnje i u jednom periodu obez-

beđivanja samo minimalnog procesa rada. U 2005. godini, izraže-

no u RSD, „Jugoremedija“ je zabeležila rast prihoda od prodaje od

7,6%, ali izraženo u EUR, zbog značajne depresijacije kursa RSD u

odnosu na EUR u 2005. godini, prihodi od prodaje Preduzeća bili

su niži za 5,7%.

Po rečima tadašnjeg direktora, „Jugoremedija“ je u ovom periodu regi-

strovala 50 novih preparata i povećala promet na domaćem tržištu, ali i

izvoz. Takođe, očekivalo se da će „Jugoremedija“ registrovati još 12 novih

30.000 40%

25.000 30%20.000 20%

15.000 10%

10.000 0%

5.000 -10%

0 -20%2002 2003 2004 2005 2006


Izvor: Agencija za privredne registre Republike Srbije i http://www.jugoremedija.co.yu

Ilustracija 3 Prihodi od prodaje, „Jugoremedije“ AD u periodu od 2002. do 2006. godine (000 EUR)

Prihodi od prodaje (000 EUR) Kretanje prihoda od prodaje (%) - (desna Y skala)

20.5%

34.1%

16.6%

-5.7%

35.5%



preparata i da će podići tržišno učešće za 4 procentna poena. Takođe

planirano je da se akcionarima podeli 48 miliona RSD (oko 580 hiljada

EUR) u vidu dividendi.

U međuvremenu „Jugoremedija“ je postala većinski vlasnik zrenjaninske

fabrike kozmetike i kućne hemije „Luksol“, fabrike konditorskih proizvoda

„Medela“ iz Vrbasa i „Vetprom“ iz Novog Sada.53

Do 2007. godine, kada je raskinuta ugovor, „Jugoremedija“ je prema fi-

nansijskim izveštajima konstantno beležila dobit na poslovnom nivou i neto

dobit iz poslovanja. Poslovnu dobit, „Jugoremedija“ je ostvarivala najviše

zahvaljujući rastu prihoda od prodaje.54 Najveću poslovnu dobit „Jugore-

medija“ je ostvarila u 2006. godini, zahvaljujući značajnom rastu prihoda

od prodaje koji su na godišnjem niovu bili veći za 35,5%. Zahvaljujući zna-

čajnom rastu finansijskih rashoda Društva koji su u 2006. godini bili 2,3

puta veći u odnosu na 2002. godinu55 i visokog negativnog ostalog rezul-

tata iz poslovanja56, „Jugoremedija“ je zabeležila značajno manje vrednosti

neto dobiti u odnosu na vrednosti dobiti na poslovnom nivou.

Poslovanje „Jugoremedije“ u godinama nakon privatizacije praćeno je

53) http://www.vreme.com/cms/view.php?id=38723454) U periodu od 2003. do 2006. godine, prihodi od prodaje Društva, izraženo u RSD, beležili su prosečan godišnji rast od 20,5%, dok je posmatrano u EUR taj prosečan rast bio niži i iznosio je 11,8%.55) Finansijski rashodi „Jugoremedije“ u 2006. godini iznosili su 2,3 miliona EUR, nasuprot 820 hiljada EUR koliko su iznosili u 2002. godini. Rast finansijskih rashoda Društva nastao je kao rezultat zaduživanja po osnovu uzetih kratkoročnih kredita.56) Prosečna vrednost negativnog ostalog rezultata iz poslovanja Društva u periodu od 2003. do 2006. godine iznosila je 5,8 miliona EUR.57) Izveštaj o Jugoremediji, Savet Vlade Republike Srbije za Borbu protiv korupcije, 2004. godina58) Dokapitalizacija „Jugoremedije“, shodno obavezama iz Kupoprodajnog ugovora, trebala je da se izvrši po osnovu konverzije sredstava Kupca namenjenih za obavezan nivo investicija u gotovom novcu ili u drugim materijalnim sredstvima u ukupnom iznosu od 360 miliona RSD u vlasnički udeo Kupca u „Jugoremediji“.

brojnim optužbama za nezakonito poslovanje, tužbama i krivičnim prijava-

ma od strane malih akcionara, štrajkovima i drugim oblicima sindikalnog

organizovanja, ali i krivičnim prijavama Kupca. U početku, saradnja između

akcionara je bila dobra, radnici-akcionari prihvataju prodaju akcija „Jak 80“

kao dobar poslovni potez, imajući poverenje u državne organe i u novog

suvlasnika. Problemi nastaju kad „Jaka 80“, kao vlasnik najvećeg pojedi-

načnog paketa akcija (41,93%), prema pojedinim navodima počinje da

narušava prava manjinskih akcionara.

Prema navodima iz „Izveštaja o Jugoremediji“ Saveta za borbu protiv ko-

rupcije, tadašnji menadžmet „Jugoremedije“ je zakazivao skupštine akci-

onara bez stvaranja adekvatnih uslova da i tada drugi manjinski akcionari

budu na odgovarajući način predstavljeni na skupštini akcionara. Prema

navodima iz istog izveštaja primer najdrastičnijeg kršenja prava malih ak-

cionara od strane „Jaka 80“ jeste način na koji je izvršena dokapitalizacija

„Jugoremedije“ tokom 2003. godine.57 Naime, umesto dokapitalizacije na

koju se kupac obavezao kupoprodajnim ugovorom,58 „Jaka 80“ je izvrši-

la dokapitalizaciju po osnovu konverzije duga koji je tada „Jugoremedija“

14.00012.00010.0008.0006.0004.0002.000

02002 2003 2004 2005 2006

4,272

909

5,584


Izvor: Agencija za privredne registre Republike Srbije i http://www.jugoremedija.co.yu

Ilustracija 4 Poslovni rezultat i neto rezultat „Jugoremedija“ AD u periodu od 2002. do 2006. godine (000 EUR)


728

5,212

64

7,592

364

12,701

1,686

147

59) http://www.vreme.com/cms/view.php?id=387234 (posećeno 22. avgusta 2014)60) Dodatno, Savet za borbu protiv korupcije u „Izveštaju o Jugoremediji“ navodi da odluka o dokapitalizaciji konverzijom duga koji je u tom trenutku „Jugoremedija“ imala prema „Jaka 80“ nije doneta na Skupštini akcionara, kao i da nije bila dozvoljena ugovorima potpisanim sa Akcijskim fondom Republike Srbije. Izveštaj o Jugoremediji, Savet Vlade Republike Srbije za Borbu protiv korupcije, 2004.61) Dodatnu sumnju na ispravnost izvršene dokapitalizacije proizvešće i izjava tada zamenice predsednika Skupštine akcionara „Jugoremedije“. Naime, ona je tvrdila da je „Jaka 80“ preko svog poslovodstva u „Jugoremediji“ uoči sporne dokapitalizacije nepotrebno zaduživala „Jugoremediju“ kod „Jake 80“, nabavljajući velike količine sirovine za lek „Viziren“ koji je prema njenim rečima imao jako lošu prodaju na tržištu. (Izveštaj o Jugoremediji, Savet Vlade Republike Srbije za Borbu protiv korupcije, 2004. godina)62) http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=01&dd=04&nav_category=9&nav_id=12917763) Ibid..64) http://www.vreme.com/cms/view.php?id=38723465) Ibid.66) Ibid. 67) http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=06&dd=29&nav_category=9&nav_id=14468068) http://www.vreme.com/cms/view.php?id=387234

imala prema „Jaka 80“ u iznosu od 260 miliona RSD (oko 4 miliona EUR)59

u vlasnički udeo kupca u „Jugoremediji“. Ovom dokapitalizacijom, „Jaka

80“ je postala većinski vlasnik „Jugoremedije“ sa vlasničkim udelom od

61,02% kapitala.60

Uprkos svim pravnim nedostacima, prema navodima Saveta za borbu

protiv korupcije, tadašnji menadžment „Jugoremedije“ je potpisao ugovor

o konverziji duga sa „Jakom 80“, i sproveo odluku o posebnoj emisiji akcija

po osnovu konverzije duga u akcije (uslovno povećanje osnovnog kapita-

la). Na osnovu ove dokumentacije, Trgovinski sud u Zrenjaninu je 2003.

godine upisao „Jaku 80“ kao vlasnika 61,02% kapitala.61 Upravo je ova

konverzija duga u kapital „Jugoremedije“ bila jedna od osnovnih razloga

zbog čega su nezadovoljni manjinski akcionari nešto kasnije pokrenuli niz

sudskih sporova.

Početkom 2004. godine protesti radnika-akcionara su se intezivirali a po-

tom i radikalizovali. Krajem decembra 2003. godine više od 200 zaposle-

nih u „Jugoremediji” je započelo generalni štrajk, jer su bili nezadovoljni

visinom mesečnih primanja koja su i pored povećanja proizvodnje bila za-

mrznuta na nivou od septembra 2002. godine i statusom oko kolektivnog

ugovora.62 Generalni direktor „Jugoremedije“ i većinski vlasnik početkom

januara 2004. godine preuzimaju kontrolu nad „Jugoremedijom“ i svim

zaposlenima koji su bili u štrajku zabranjuje ulaz u krug fabrike.63 Na-

knadno, po odluci tadašnjeg menadžmenta veći broj zaposlenih koji je

učestvovao u štrajku je bio prinuđen da napusti „Jugoremediju“, što je

rezultiralo u smanjenju ukupnog broja zaposlenih. Štrajk je prekinut kad je

rukovodstvo „Jugoremedije“ pristalo da prethodno suspendovani kolektiv-

ni ugovor ponovo bude usvojen, da masa plata bude povećana 12 % i da

se ponište odluke o otkazu ugovora o radu sindikalnim aktivistima.64 Zbog

neispunjavanja dela sporazuma kojim je prekinut prethodni štrajk, 11. maja

2004. godine grupa radnika okupljena oko „sindikata otpočinje novi ge-

neralni štrajk. Zbog štrajka zaposlenih u 2004. godini, „Jugoremedija“ je

obustavila proizvodnju na skoro tri meseca, ali je tadašnja uprava uspela

da uspostavi minimum procesa rada u vremem generalnog štrajka, što je i

od njih bilo zahtevano od strane Republičke inspekcije rada.

Spor u vezi dokapitalizacije „Jugoremedije“ intenzivirao se u februaru

2004. godine. kada mali akcionari podnose tužbu Trgovinskom sudu u

Zrenjaninu zbog kako su naveli neistinitih podataka koji su se nalazili u

dokumentaciji na osnovu koje je izvršena dokapitalizacija „Jugoremedije“,

čime je bio prekršen tada važeći zakon.65 Trgovinski sud u Zrenjaninu je

aprila iste godine doneo rešenje kojim se odbacuje tužba malih akcionara

kao nedozvoljena, jer prema tada važećem Zakonu o preduzećima samo

akcionari koji imaju minimalno 10% akcija u nekom preduzeću mogu da

pobijaju odluke akcionarskog društva.66

Na zahteve malih akcionara da se preduzmu mere nadzora i zaštite zbog,

po njihovim navodima, kršenja kupoprodajnog ugovora, maja 2004. godi-

ne reaguje Ministarstvo za privredu i u postupku nadzora nalaže Akcijskom

fondu da pokrene postupke za raskid oba ugovora zaključena sa „Jakom

80“ i preduzimanje i drugih mera za zaštitu imovine Društva, zbog kršenja

Zakona o privatizaciji. U prvom reagovanju na vest o zahtevu Ministarstva

za privredu prema Akcijskom fondu za raskid oba ugovora zaključena sa

„Jakom 80“, direktor je tvrdio da Akcijski fond može samo da pokrene

sudski postupak, ali ne i da poništi kupoprodajni ugovor. Ubrzo, Akcijski

fond donosi rešenje kojim jednostrano raskida kupoprodajni ugovor sa

makedonskom kompanijom „Jaka 80“ o prodaji 41,93 % akcija „Jugore-

medije“.67 Akcijski fond donosi rešenje i o jednostranom raskidu Ugovora

o investiconom ulaganju, potpisan 2. oktobra 2002. godine, jer „Jaka 80“

nije dostavila neophodne bankarske garancije.68

Prema navodima iz „Izveštaja o Jugoremediji“ Saveta za borbu protiv ko-

rupcije, ni dve godine od potpisivanja Kupoprodajnog govora, kupac „Jaka



80“ nije priložio bankarske garancije niti je izvršio obavezne investicije na

šta ga je Kupoprodajni ugovor obavezao. Takođe, prema navodima istog

izvora, u spisima Akcijskog fonda postoji dopis „Jake 80“ kojim se traži da

ne daju bankarsku garanciju, jer su im troškovi pribavljanje takve garancije

previsoki ali da oni svakako prihvataju obavezu investiranja.69 Pravni zastu-

pnik firme „Jaka 80“ je naveo da je „Jaka 80“ u maju 2003. godine zatražila

od Akcijskog fonda i Agencije za privatizaciju informaciju o tome kome da

uplate garanciju i listu banaka čije su garancije valjane, a da tražene ino-

formacije i listu releventnih banka nikada nisu dobili.70 Neposredno nakon

donošenja rešenja o jednostranom raskidu Kupoprodajnog ugovora od

strane Akcijskog fonda, tadašnji menadžment „Jugoremedije“ izašao je u

javnost sa podacima o tome da je Akcijski fond u decembru 2003. godine

dostavio zapisnik Ministarstvu za privredu i privatizaciju u kojem se navodi

da su ispunjene sve tačke ugovora o investicionom ulaganju makedonske

kompanije „Jaka 80“.71

Tadašnji vlasnik i menadžment „Jugoremedije“ kao odgovor na pritisak na

njih, 9. juna 2004. godine podnose krivične prijave protiv bivšeg ministra

privrede Dragana Maršićanina, predsednice Saveta za borbu protiv korup-

cije Verice Barać, zamenika ministra privrede Zore Simović i predstavnice

Komisije za hartije od vrednosti Mire Prokopijević, jer su neodgovornim

izjavama o postupku privatizacije „Jugoremedije“ naneli štetu kompaniji,

i da će „Jaka 80“ tražiti i nadoknadu štete koja je naneta Jugoremediji.72

Na rešenje Trgovinskog suda u Zrenjaninu kojim se odbacuje tužba ma-

lih akcionara kao nedozvoljena od 26. aprila, mali akcionari su podneli

žalbu Višem trgovinskom sudu u Beogradu. Viši trgovinski sud u Beo-

gradu 25. juna 2004. godine donosi rešenje kojim se potvrđuje ranije

doneta presuda Trgovinskog suda u Zrenjaninu, po kojoj je odbačen

tužbeni zahtev malih akcionara. Dodatno, 29. juna iste godine Republič-

ka inspekcija za tržište rada je proglasila generalni štrajk u „Jugoremediji“

za nezakonitim.73 Nakon što je Viši trgovinski sud u Beogradu potvrdio

ranije doneto rešenje Trgovinskog suda u Zrenjaninu, mali akcionari su

28. juna 2004. godine podneli Vrhovnom sudu zahtev za reviziju po-

stupka,74 koji je naknadno ovaj predmet vratio prvostepenoj instanci

na ponovno suđenje.75 Nakon ovih presuda štrajkači u „Jugoremediji“

su proterali generalnog direktora Aleksandra Radovanovića, koji će se

potom 9. jula posle 50 dana odsustvovanja vratiti na svoje radno mesto

uz pomoć policije, sudije i sudskog izvršitelja zrenjaninskog Suda, a na

osnovu rešenja Opštinskog suda.76

Nakon svih dešavanja Sekretarijat unutrašnjih poslova u Zrenjaninu 17.

jula 2004. godine podnosi krivične prijave protiv tada generalnog direkto-

ra Jugoremedije Aleksandra Radovanovića i njegovog pomoćnika Zlatka

Markovića zbog osnovane sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i

falsifikovali službene isprave.77 Aleksandar Radovanović se optužuje da

je makedonskoj kompaniji „Jaka 80” pribavio protivpravnu imovinsku korist

u iznosu od 7.197.454 RSD, a sumnjiči se i da je u poslovnim knjigama

lažirao podatke o dokapitalizaciji „Jugoremedije”. Drugooptuženi Zlatko

Marković, kako se sumnja prisvojio je dnevnice za službena putovanja u

inostranstvo u iznosu od 4.095.000 RSD.78

Naknadno, Trgovinski sud u Beogradu je presudom, kojom je poništena

privatizacija „Jugoremedije”, odbio tužbeni zahtev a.d. „Jaka 80” kojim se

traži utvrdjivanje ništavnosti ugovora o investicionom ulaganju, zaključenog

izmedju „Jaka 80” i Akciojskog fonda Srbije. Na prethodno upućeni tužbe-

ni zahtev od strane „Jaka 80“, Akcijski fond Srbije je uputio protivtužbeni

zahtev tokom juna 2006. godine, koji Trgovinski sud u Beogradu usvaja i

donosi rešenje o raskidu Ugovora o kupoprodaji „Jugoremedije“. Manjinski

akcionari „Jugoremedije“ pridružili su se pomenutoj protivtužbi Akcijskog

fonda.79

Kao epilog Trgovinski sud u Beogradu je pravosnažnom presudom od ja-

nuara 2007. godine raskinuo ugovor o kupoprodaji vlasničkog udela , dok

je presudom Višeg trgovinskog suda u Beogradu potvrđena ranija odluka

Trgovinskog suda u Zrenjaninu o ništavnosti povećanja kapitala konverzi-

jom potraživanja „Jaka 80“ iz juna 2003. godine.80

69) Izveštaj o Jugoremediji, Verica Barać, Savet Vlade Republike Srbije za Borbu protiv korupcije, 2004. godina70) http://www.vreme.com/cms/view.php?id=38723471) http://www.vreme.com/cms/view.php?id=38723472) http://www.vreme.com/cms/view.php?id=38723473) http://www.vreme.com/cms/view.php?id=38723474) Izveštaj o Jugoremediji, Verica Barać, Savet Vlade Republike Srbije za Borbu protiv korupcije, 2004. godina75) http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=05&dd=25&nav_id=19871276) http://www.vreme.com/cms/view.php?id=38723477) http://www.vreme.com/cms/view.php?id=38723478) http://transparentnost.org.rs/ts_mediji/stampa/2004/JUL_2004/1807-04.html79) http://mondo.rs/a27014/Info/Drustvo/Ponistena-privatizacija-Jugoremedije.html80) Plan reorganizacije Jugoremedija AD u stečaju Zrenjanin, Hypo-Alpe-Adria Bank AD i Blue Rose Fund DOO

149

81) Intervju sa predsednikom upravnog odbora “Jugoremedije”, Zdravkom Deurićem, Jugoremedija AD, www.jugoremedija.rs82) Teaser “Jugoremedija”, Prilika za investiranje u sektor farmacije u Srbiji – prodaja većinskog paketa akcija AD Jugoremedije, Agencija za privatizaciju RS, Masters Finance i PKF Accountants & business advisers, decembar 2010.83) Na indicije postojanja osnovane sumnje da je u „Jugoremediji“ došlo do pranja novca upozoravao je i Savet za borbu protiv korupcije. Po njihovim navodima na odre-đene činjenice vezane za pranje novca u vezi „Jugoremedije“ upozoravala je i „Državna komisija za borbu protiv korupcije Republike Makedonije“.84) Odgovor Jugoremedije fabrike lekova AD Zrenjanin na tekst “Slučaj službenika Saveta za borbu protiv korupcije” (Novi magazin br. 58 od 7. juna 2012. godine, str. 39-41), Jugoremedija, http://www.uciteljneznalica.org/item-Odgovor%20Jugoremedije%20fabrike%20lekova%20AD%20Zrenjanin%20n-371.htm85) http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/1206572/Hap%C5%A1enje+u+aferi+%22Jugoremedija%22.html?email=yes86) „Prema saznanjima Uprave kriminalističke policije, osumnjičeni su u periodu od marta 2006. do februara 2007. godine uvećavali fakture za nabavku sirovina za proi-zvodnju lekova „Jugoremedije” od firme „Jaka 80” iz Radoviša, koja je istu sirovinu poreklom iz Indije nabavljala po 70 puta nižoj ceni od prodajne, odnosno cene koju su fakturisali „Jugoremediji“. Prema istim saznanjima privredno društvo „MD Nini” je na isti način nabavljalo sirovinu od stranih dobavljača iz Indije, Nemačke i Italije po 50 puta nižoj ceni od one po kojoj su je prodavali “Jugoremediji”.Po istom izvoru „Jugoremedija” je unapred plaćala nabavku sirovina makedonskoj kompaniji „Jaka 80“, pritom da tako unapred plaćena sirovina nikada nije bila isporučena „Jugoremediji“. Tako nastao dug „Jaka 80“ prema „Jugoremediji“, “Jaka 80” je vratila isporučivanjem dve tone sirovina koje, po tvrdnjama Uprave kriminalističke policije, „Jugoremediji“ nisu uopšte bile potrebne i to po daleko višoj ceni od nabavne cene. Na osnovu ovako uvećanih faktura, po tvrdnjama Uprave kriminalističke policije, Jovica Stefanović Nini je pribavio korist svojim privrednim društvima „Jaka 80” i „MD Nini” a na štetu “Jugoremedije” u ukupnom iznosu od 590 miliona RSD ili oko 7,5 miliona EUR u periodu od marta 2006. do februara 2007. godine. Preuzeto sa http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/1206572/Hap%C5%A1enje+u+aferi+%22Jugoremedija%22.html?email=yes (posećeno 28.8.2014).87) „Jugoremedija – kuda i kako dalje”, http://www.republika.co.rs/414-415/13.html (posećeno 27.8. 2014).

Prema navodima novog menadžmenta, prilikom preuzimanja „Jugoreme-

dije“ od strane zaposlenih marta 2007. godine, zatečena je obustavljena

proizvodnja, bila je isključena struja i tehnološka para, postojala su visoka

dugovanja Društva prema radnicima, dobavljačima i državi, kao i neade-

kvatne zalihe sirovina, obustavljena primenu GMP standarda, nedovoljan

nivo održavanja opreme i sistema za proizvodnju. Pojedine obaveze, pret-

hodna uprava nije plaćala još od 2002. godine, poput poreza, obaveze

prema PIO fondu i obaveze prema pojedinim dobavljačima, što je država

tolerisala. S druge strane prema istim izvorima nov menadžment je bio

suočen sa pretnjama od strane Poreske uprave da će pokrenuti stečajni

postupak nad „Jugoremedijom“, ukoliko ne izmire sva dugovanja prema

njima. Takođe i pojedini dobavljači nisu imali puno razumevanja sa proble-

mima u „Jugoremediji“ nastalim kao posledica loše privatizacije.81

Po rečima novopostavljenog menadžementa od strane radnika, osnovni

uzroci krize u kojoj se „Jugoremedija“ našla u 2007. godini jeste dugo-

godišnja praksa izvlačenja slobodnih sredstava koje je Društvo generisa-

lo tokom skoro 5 godina od strane prethodne uprave.82 Naime oni su

sumnjali da je prethodni vlasnik prao novac i smisleno izvlačio kapital iz

„Jugoremedije“, kroz akvizicije privrednih društava koja nisu imala nikakve

veze sa farmaceutskom industrijom („Medela“, i „Luksol“) i kroz poslovanje

sa pravnim licima koa su bila u vlasništvu Jovice Stefanovića – Ninija83.

Dodatno, oni su smatrali da je umesto ovakve prakse dobit koju je „Ju-

goremedija“ ostvarivala trebala da se iskoristi za izmirivanje nagomilanih

obaveza prema, radnicima, dobavljačima i državi.84

U prilog tvrdnjama da postoji sumnja da je prethodni vlasnik izvlačio kapital

iz „Jugoremedije“ idu i saznanja do kojih je došla Uprava kriminalističke

policije. Početkom novembra 2012. godine, u akciji radne grupe Uprave

kriminalističke policije pored vlasnika privedeni su i bivši generalni direktor

“Jugoremedije” (vlasnik privrednih društava „Jaka 80” u Makedoniji i „MD

Nini” u Nišu), kao i bivši direktor za organizaciona, ekonomska i pravna

pitanja fabrike za proizvodnju lekova „Jugoremedija” i direktor privrednog

društva „Nini”. Oni su se sumnjičili da su zloupotrebom službenog položaja

na štetu „Jugoremedije” vlasniku pribavili korist od oko 7,5 miliona EUR.85

Metod zloupotrebe, po saznanjima Uprave kriminalističke policije, se svo-

dio na znatno uvećane vrednosti faktura za nabavku sirovina za proizvod-

nju lekova, koje su privredna društva u vlasništvu vlasnika „MD Nini“ i Jaka

80“ iz Makedonije upućivala „Jugoremediji“. Naime, privredna društva su

nabavljale sirovine direktno od proizvođača u Indiji, Italiji, Nemačkoj i Švaj-

carskoj da bi ih potom prodavale „Jugoremediji” po znatno višoj ceni.86

Po rečima novog menadžmenta „Jugoremedije“, upravo je praksa izbega-

vanja kupovine sirovina za lekove od „Aventisa“, na šta je „Jugoremediju“

obavezivao ugovor, još jedan primer nesavesnog poslovanja od strane

prethodne uprave. Ovakva poslovna praksa je dovela u pitanje dalju sa-

radnju sa „Aventisom“. Prema istom izvoru, zbog kršenja ugovornih oba-

veza, „Aventis“ je od „Jugoremedije“ tražio obeštećenje od 1,8 miliona

EUR i da se sa tržišta povuku i sve količine lekova proizvedenih posle

isteka licencnih prava unište. Međutim do tog ishoda, nakon sastanka i

dogovora sa „Aventisom“ u Parizu, ipak nije došlo. Po tom dogovoru nov

menadžment „Jugoremedije“ se obavezao da će „Aventisu“ isplatiti obe-

štećenje i nastaviti saradnju. Dodatno, prema rečima novog menadžmen-

ta, prethodna uprava je izgubila sve standarde i sertifikate i da su izgubili

dozvolu za izvoz za Rusiju.87



Finansijske teškoće „Jugoremedije“ praćene su i drugim problemima.

Država je ranije novim zakonskim rešenjima, Zakonom o lekovima i me-

dicinskim sredstvima („Službeni glasnik RS“ broj 84 od 24.07.2004), koji

se tiču izdavanje dozvola za proizvodnju lekova prvi put definisala rok za

implementaciju smernica dobre proizvođačke prakse (po GMP standardi-

ma). Zakon je predviđao tranzicioni period od pet godina za usaglašavanje

sa pozitivnim farmaceutskim propisima, što je značilo da proizvođači u

ovom periodu moraju da obezbede adekvatne uslove i opremu za pro-

izvodnju farmaceutskih preparata. Naknadnim promenama pomenutog

zakona ovaj rok je bio produžen do kraja 2010. godine.

U cilju poštovanja zakonske obaveze i stvaranja preduslova normalnog

poslovanja i razvoja „Jugoremedije“, a obzirom da u „Jugoremediji“ nije

bilo nikakvih investicija više od dvadeset godina, novo rukovodstvo Druš-

tva odlučuje da investira oko 10 miliona EUR u rekonstrukciju pogona za

čvrste i polučvrste forme, kao i jedinica za pakovanje i skladištenje. Novi

menadžment Društva je zaključio da nije moguće sprovesti sanaciju svih

proizvodnih pogona pa, imajući u vidu da su oko 60% svih registrovanih le-

kova „Jugoremedije“ činile tablete, otpočelo se sa rekonstrukcijom pogo-

na za čvrste i polučvrste forme, kao i jedinica za pakovanje i skladištenje.

Vrednost investicije iznosila je oko 10 miliona EUR,88 čijom realizacijom

bi trebalo da se stvore uslovi da „Jugoremedija“ dobije evropske GMP

standarde. U nedostatku sopstvenih sredstava veći deo sredstva za inve-

sticije obezbeđena su iz pozajmljenih izvora pod nepovoljnim finansijskim

uslovima, dok je jedan manji deo obezbeđen prodajom vlasničkih udela

„Jugoremedije“ u privrednim društvima „Medeli” i „Vetpromu”89. Rekon-

strukcija postojećih pogona i ispunjavanje kriterijuma za dobijanje GMP

sertifikata predstavljao je imperativ za novi menadžment, jer u suprotnom

„Jugoremedija“ ne bi više mogla da proizvodi lekove.

Tokom 2009. godine izvršena je rekonstrukcija pogona za čvrste i po-

lučvrste forme i jedinica za pakovanje i skladištenje u skladu sa GMP

standardom, tako da najveći pogoni Jugoremedije u ovom periodu nisu

radili. „Jugoremedija“ je u međuvremenu uspela da obezbedi dovoljan nivo

zaliha, čijom prodajom je bilo planirano da se obezbede redovna primanja

zaposlenih tokom perioda renoviranja proizvodnih kapaciteta. Početkom

2010. godine, aktivirana je investicija Jugoremedije i to u opremu u iznosu

od 1,4 miliona EUR i građevinskih objekata u ukupnom iznosu od 5,8

miliona EUR.90 Sve ovo nije bilo dovoljno jer ovim projektom nije bila obu-

hvaćena proizvodnja ampula i antibiotika.

Izvedene investicije u opremu i građevinske objekte nisu bile dovoljne da bi

se zadovoljili svi potrebni zakonski uslovi za nesmetan nastavak proizvod-

nje, zbog čega je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije donelo odluku o

obustavljanju proizvodnja antibiotika u „Jugoremediji“ dok se ona ne izme-

sti na drugu lokaciju.

Kako bi dobili GMP sertifikat „Jugoremedija“ je morala da iz postojeće

fabrike izmesti proizvodnju betalaktanskih antibiotika, zbog čega je nov

menadžment „Jugoremedije“ odlučio da sagrade novu fabriku u kojoj bi se

proizvodili antibiotici. Ideja je bila da se pogoni nove fabrike grade u sklopu

novoosnovanog privrednog društva „Luxsol farmacija“ d.o.o, čiji su osni-

vači bili 46 radnika-akcionara „Jugoremedije“ uključujući i VD generalnog

direktora „Jugoremedije“. Kao osnivački kapital „Luxsol farmacija“ d.o.o.,

radnici-akcionari uneli su svoje akcije „Jugoremedije“, zatim su obezbedili

sredstva za kupovinu zemljišta u industrijskoj zoni „Jugoistok – Ečka“ u

Zrenjaninu u ukupnom iznosu od 83 hiljada EUR, i još oko 300 hiljada

EUR kao početni kapital za izgradnju skladišta, upravne zgrade i drugih

objekata.91 Antibiotici bi se proizvodili u okviru još jednog novoosnovanog

privrednog društva „Penpharm“ d.o.o, čiji bi vlasnici bili „Luxsol farmacija“

d.o.o. sa vlasničkim udleom od 70,98% i „Jugoremedija“ AD sa vlasničkim

udelom od 29,2%.92 U tako osnovanom privrednom društvu „Penpharm“

d.o.o, „Luxsol farmacija“ d.o.o. je unela objekte i zemljiše, dok je „Jugore-

medija“ AD unela oko 30 godina staru opremu i licence za proizvodnju le-

kova.93 Realizovanje ove investicije „Jugoremedija“ AD i Luxsol farmacija“

d.o.o. bi zajednički proizvodili antibiotike. „Jugoremedija“ je u martu 2011.

godine obezbedila sve potrebne uslove za dobijanje sertifikata za dobru

proizvođačku praksu (GMP).

Uprkos inicijalnim pozitivnim impulsima, do novog pogoršanja poslovanja

Društva dolazi usled prezaduženosti i „Jugoremedije“ i gubitka tržišta. U

2007. godini, u godini kada je raskinuta privatizacija, „Jugoremedija“ je

ostvarila prihode od prodaje u vrednosti od 11,4 miliona EUR, odnosno,

88) Agencija za privredne registre Republike Srbije, Napomene uz finansijske izveštaje Jugoremedija AD Zrenjanin u stečaju, 2013.89) Intervju sa predsednikom upravnog odbora “Jugoremedije”, Jugoremedija AD, www.jugoremedija.rs91) http://www.naslovi.net/2010-12-10/b92/radnici-jugoremedije-grade-fabriku/217991392) Agencija za privredne registre Republike Srbije, podaci o suvlasnicima „Penpharm“ d.o.o. (Matični broj: 20695218)93) http://www.naslovi.net/2010-12-10/b92/radnici-jugoremedije-grade-fabriku/2179913

151

94) Agencija za privredne register Republike Srbije95) Nov menadžment Društva zatekao je obustavljenu proizvodnju, isključenu struju i tehnološku paru, visoka dugovanja prema radnicima, dobavljačima i državi, neade-kvatne zalihe sirovina, obustavljenu primenu GMP standarda, nedovoljan nivo održavanja opreme i sistema za proizvodnju.96) „Jugoremedija – kuda i kako dalje”, http://www.republika.co.rs/414-415/13.html

manje od polovine u odnosu na ostvarene prihode od prodaje iz 2003.

godine, kada je ostvareni prihod iznosio 24 miliona EUR.94 Po rečima no-

vog menadžmenta „Jugoremedije“, upravo je stanje u kojem se „Jugore-

medija“ nalazila po njenom preuzimanju od strane radnika osnovni razlog

pada prodaje „Jugoremedije“ u 2007. godini.95 Ubrzo nakon promene me-

nadžmenta, pojavili su se prvi pozitivni implusli koji su ukazivali na postoja-

nje mogućnosti oporavka Društva i izlaska iz krize. Nov menadžment „Ju-

goremedije“ je uspeo da za povrati tržišta koja su u međuvremenu izgubili.

Nov menadžment je sa Rusijom potpisao ugovor na 4,5 miliona USD za

proizvodnju i izvoz ampula u tu zemlju, Ukrajinu, Belorusiju i Kazahstan.96

U prilog oporavku prodaje „Jugoremedije“ u 2008. godini ide i podatak o

rastu fizičkog obima proizvodnje, koji je u 2008. godini na godišnjem nivou

bio veći za 82%.

Iako je nov menadžment već naredne 2008. godine uspeo da uveća pri-

hode od prodaje „Jugoremedije“ na nivo od 19 miliona EUR, do novog

pogoršanja poslovanja došlo je usled prezaduženosti i nemogućnosti

Društva da poveća ili barem vrati nivo prodaje na nivo koji je imao u peri-

odu pre 2007. godine.

Tabela 2 Ostvareni fizički obim proizvodnje u periodu od 2007. do 2013. godine

Jed. mere Količinski

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Kutija 8.414.236 15.273.768 6.340.656 N/A 6.131.703 831.697 0

Izvor: Agencija za privatizaciju Republike Srbije i Profil Jugoremedije AD Zrenjanin

30.000 100.0%

0.0%

-100.0%

-200.0%

25.000

20.000

15.000

10.000

5.000

02000

7,931

14,615

17,605

23,61715.0%

73,8%

19,688

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013


Stečaj Društva


Izvor: Agencija za privredne Registre Republike Srbije, Study on Consolidation of the Pharmaceutical Industry in Yugoslavia, 2001. godine i i http://www.jugoremedija.co.yu

Ilustracija 5 Prihodi od prodaje „Jugoremedija“ AD (000 EUR) AD u periodu od 2000. do 2013. godine

18,562

25,156

11,406

18,943

6,201

10,6629,331

2,169 45

-21.0% -3.0% -15.0%-0.9%

-41.7%


Prihodi od prodaje - Tržišni prosek na nivou delatnosti proizvodnje farmaceutskih preparata (%)Kretanje prihoda od prodaje (%) - (desna Y skala)



U 2009. godini usled obustave proizvodnje zbog remonta postrojenja u

cilju dobijanja GMP sertifikata, prihodi od prodaje bili su značajno manji

u odnosu na 2008. godinu. Očekivanja tadašnjeg menadžmenta bila su

da će nakon završetka remonta postrojenja prihodi od prodaje u 2010.

godini dostići vrednost od oko 25 miliona EUR. Takođe očekivali su da će

u naredne dve godine, kao rezultat modernizacije pogona za tečne forme

i izmeštanjem pogona za proizvodnju ß-lactam antibiotika, „Jugoremedija“

ostvariti prodaju u vrednosti od 40 miliona EUR.97 Inicijalno rezultati pro-

daje u prvom kvartalu 2010. godine ukazivali su na to da će se planovi

menadžmenta za 2010. godinu ostvariti, kako je samo u prvom kvartalu

realizovana prodaja iznosila 4,5 miliona EUR. Međutim, do kraja 2010.

godine „Jugoremedija“ je ostvarila prihode od prodaje u Vrednosti od 10,7

miliona EUR.98

U periodu od 2010. godine, situacija po pitanju prodaje „Jugoremedije“

je bila znatno otežana usled ulaska lekova inostranih farmaceutskih kom-

panija na pozitivne liste lekova RZZO, čime je „Jugoremedija“ izgubila oko

50% tržišta. Pored gubitka tržišta, smanjenju prihoda od prodaje doprine-

la je i politika RZZO konstantnog insistiranja na smanjenje cena lekova.99

Dodatna otežavajuća okolnost po prodaju „Jugoremedije“ bio je izgubljeni

spor protiv „Jugohemije“ oko dela vlasništva nad „Jugoremedijom“, koji je

„Jugohemije“ imala u jednom periodu. „Jugoremedija“ je morala da isplati

odštetu „Jugohemiji“ u iznosu od oko 4,5 miliona EUR, koju je „Jugoreme-

dija“ isplatila u vidu robe, odnosno lekova. „Jugohemija“ je tako dobijene

lekove naknadno plasirala na tržište pod znatnim diskontom, što je rezul-

tiralo u dodatnom padu tržišnog učešća i prodaje „Jugoremedije“.100 Već

krajem 2011. godine, po rečima predstavnika udruženja akcionara „Ju-

goremedija 3“ usled neizmirivanja ugovornih finavnsijskih obaveza prema

licencnom partneru „Sanofi – Aventis“, “Jugoremedija” je izgubila pravo da

proizvodi i distribuira preparate koji su činili 80% domaće prodaje lekova.101

„Jugoremedija“ je zabeležila gubitak na poslovnom nivou u 2007. godini

pre svega usled značajnog pada prihoda od prodaje od 54,7%, a za-

hvaljujući značajnom rastu ostalih prihoda Društva, koji su uvećani sa 2,8

miliona EUR na 11,7 miliona EUR, „Jugoremedija“ je zabeležila neto dobit

iz poslovanja u 2007. godini. Pozitivan rezultat na poslovnom nivou u peri-

odu od 2007. do 2013. godine, „Jugoremedija“ je ostvarila jedino u 2008.

godini, usled rasta proizvodnje i oporavka prodaje koji je nastupio u toj

godini. U svim drugim godinama „Jugoremedija“ je beležila gubitak na po-

slovnom nivou kao rezultat pada prodaje, usled obustavljanja proizvodnje

97) Agencija za privatizaciju Republike Srbije, Teaser – Prodaja većinskog paketa akcija AD Jugoremedija Zrenjani, decembar 2010.98) Ibid.99) http://www.naslovi.net/2011-05-13/danas/prica-o-revoluciji-u-jugoremediji/2534674100) http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2012&mm=10&dd=26&nav_id=655178101) http://www.naslovi.net/2011-11-10/dnevnik/suvlasnici-nezadovoljni-upravom/2946422

10.000

5.000

0

-5.000

-10.000

-15.000

-20.0002007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

-403

5,366

2,119

-2,240 -1,972 -449-2,904

-1,422

-4,616 -4,631

-16,094

-3,654-4,717

2,675


Stečaj Društva


Ilustracija 6 Poslovni rezultat i neto rezultat “Jugoremedija” AD u periodu od 2007. do 2013. godine (000 EUR)


153

102) U periodu od 2002. do 2007. godine, negativan finansijski rezultat „Jugoremedije“ u proseku je iznosio 1,1 milion EUR, a u periodu od 2008. do 2012. godine 2,1 milion EUR.103) Ostali rashodi „Jugoremedije“ u 2011. godini na godišnjem nivou bili beći za 3,9 puta i dostigli su vrednost od 2 miliona EUR. U 2012. godini ostali rashodi na godiš-njem nivou bili beći za 2,9 puta i dostigli su vrednost od 7,7 miliona EUR. Poređenja radi vrednost ostalih rashoda „Jugoremedije“ u 2010. godini iznosila je 401 hiljadu EUR. 104) Poređenja radi, prosečna vrednost ostalog rezultata iz poslovanja „Jugoremedije“ u periodu od 2002. do 2006. godine je takođe bila negativna i iznosila je 5 miliona EUR.105) Plan reorganizacije Jugoremedija AD u stečaju Zrenjanin, Hypo-Alpe-Adria Bank AD i Blue Rose Fund DOO 106) http://www.naslovi.net/2011-10-06/dnevnik/sirovine-pojele-plate-u-jugoremediji/2914099 (posećeno 22. avgusta 2014.)107) http://www.naslovi.net/2011-10-11/danas/kasne-plate-u-jugoremediji/2870153 (posećeno 22. avgusta 2014.)108) http://www.naslovi.net/2011-08-21/dnevnik/pogresna-terapija-u-jugoremediji/2754804 (posećeno 22. avgusta 2014.)

u 2009. godini u cilju remonta postrojenja u cilju dobijanja GMP licence,

kao i usled naknadne nemogućnosti dostizanja tržišne pozicije i nivoa pri-

hoda od prodaje koje je Društvo ostvarivalo u periodu pre 2007. godine.

Razlog zbog kojeg „Jugoremedija“ nije uspela da ostvari pozitivan neto

rezultat iz poslovanja u periodu od 2009. do 2013. godine je delom gubi-

tak tržišta i delom usled visokih troškova po osnovu kamata nastalih kao

rezultat naglog zaduživanja Društva. Eksterni šokovi u vidu gubitka tržišta i

politika visokog zaduživanja „Jugoremedije“, za posledicu su imali generi-

sanje neto gubitaka iz poslovanja i nemogućnost obezbeđivanja adekvat-

nog nivoa obrtnog kapitala.102

Upravo su nagli rast finansijskih rashoda i naknadno nagli rast ostalih ras-

hoda, pored gubitaka na poslovnom nivou, osnovni razlog zbog kojih je

„Jugoremedija“ beležila neto gubitak iz poslovanja u periodu od 2009. do

2013. godine. Nagli rast finansijskih rashoda prvi put je zabeležen u 2008.

godini kada su na godišnjem nivou uvećani 3,7 puta, odnosno uvećani su

sa 675 hiljada EUR, koliko su finansijski rashodi iznosili u 2007. godini, na

3,2 miliona EUR u 2008. godini. Finansijskih rezultat iz poslovanja u svim

godinama analiziranog perioda bio je negativan. Veći negativni rezultat „Ju-

goremedije“ u periodu nakon raskida privatizacije je posledica značajno

većeg zaduživanja „Jugoremedije“ po osnovu dugoročnih i kratkoročnih

kredita u cilju finansiranja remonta postojećih postrojenja radi dobijanja

GMP sertifikata i obezbeđivanja obrtnog kapitala.

Nagli rast ostalih rashoda „Jugoremedije“ zabeležen je tokom 2011. i

2012. godine usled značajnog obezvređivanja potraživanja i kratkoročnih

finansijskih plasmana i usled otpisa dela zaliha.103 Konsekventno pome-

nutom rastu ostalih rashoda, i ostali rezultat iz poslovanja Društva bio je

negativan u 2011. i 2012. godini i iznosio je 1,5 miliona EUR odnosno

7,1 milion EUR respektivno.104 Koliko je ozbiljna situacija bila u „Jugore-

mediji“ ilustruje i izveštaji nezavisnog revizora „Vizura Invest revizija“ d.o.o.

za 2010. i 2011. godinu u kojima se ukazuje na značajno precenjivanje

obrtne imovine u finansijskim izveštajima (zalihama kojima je istekao rok,

nenaplativa potraživanja), uz istovremeno potcenjivanje obaveza, odnosno

nisu bila izvršena rezervisanja za sporove veće vrednosti (izgubljen spor po

tužbi „Sanofi – Aventis“ d.o.o. Beograd) zbog čega je bilo iskazano mišlje-

nje revizora sa rezervom o verodostojnosti iskazanih finansijskih izveštaja

za 2010. i 2011. godinu.105

Usled loših poslovnih rezultata „Jugoremedija“ je bila suočena i sa krizom

tekuće likvidnosti koja se između ostalog odražavala i kroz kašnjenja u

isplati zarada zaposlenima. Zaključno sa oktobrom 2011. godine, radnici-

ma u „Jugoremediji“ nisu bile isplaćene tri mesečne zarade (za jul, avgust i

septembar), što je rezultovalo u nezadovoljstvu dela radnika okupljenih oko

sidnikata UGS „Nezavisnost“. Kao razloge za neisplaćivanje zarada VD

generalni direktor Zdravko Deurić je naveo da su raspoloživa sredstva bila

usmerena za nabavku sirovina za proizvodnju i otežani plasman proizvoda

usled teške situacije na tržištu lekova prouzrokovanu neplaćanjem Repu-

bličkog zavoda za zdravstvo za lekove izdate na recept.106 Takođe naveo

je da usled opšte nelikvidnosti veledrogerija kasne sa isplatom isporučenih

lekova i da „Jugoremediji“ duguju oko 11 miliona RSD.107 Predstavnici

UGS „Nezavisnost“ za razliku od većinskog Samostalnog sindikata, nisu

prihvatali opravdanja direktora da je Društvo u velikim teškoćama. Tešku

finansijsku situaciju u kojoj se „Jugoremedija“ nalazila potvrđuje i podatak

da se tokom jula 2011. godine Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvo-

ja obratila nemačka kompanija “Sanofi–Aventis”, sa kojom „Jugoremedija”

posluje, i obavestila ih da zrenjaninska farmaceutska kuća u poslednje tri

godine ne podmiruje svoja finansijska dugovanja.108

Zbog narušenog finansijskog stanja u kojem se „Jugoremedija“ nalazila,

rukovodstvo „Jugoremedije” je u više navrata tražio pomoć države, koja

je najveći pojedinačni manjinski akcionar Društva sa 42% akcija. Ministar-

stvo ekonomije i regionalnog razvoja zajedno sa Ministarstvom zdravlja su

tokom jula 2011. godine imali sastanak sa predstavnicima rukovodstva i

sindikata „Jugoremedije”. Predstavnici ministarstava su izrazili spremnost

da država, kao najveći pojedninačni akcionar, bude aktivno uključena or-

gane upravljanja. Po mišljenju predstavnika ministarstava jedan od pro-

blema zbog kojeg se „Jugoremedija“ nalazi u teškoj finansijskoj poziciji je



menadžment koji nije dovoljno dorastao konkurenciji, tako da ni banke

poverioci Preduzeća nisu više spremne da pozajme novac.109 Bilo je oči-

gledno da je u ovom periodu postojao sukob između Vršioca dužnosti

generalnog direktora „Jugoremedije“ Zdravka Deurića i Ministarstva eko-

nomije i regionalnog razvoja, koji je u više navrata navodio da nema pove-

renja u državu kao partnera.110

Država nakon raskida privatizacije 2007. godine nije participirala u uprav-

ljanju „Jugoremedije“ iako je bila najveći pojedinačni manjinski akcionar. U

prilog ovoj tvrdnji ide i podatak da jna skupštini akcionara održanoj tokom

avgusta 2011. godine Država nije imala svoje predstavnike iako je vla-

snik 42% kapitala. Ovaj izostanak predstavnika, odnosno punomoćnika

Države je stvarao i ozbiljne probleme u funkcionisanju „Jugoremedije“.

Na pomenutoj skupštini akcionara usled nedolaska predstavnika države

nije mogla da se uspostavi dvotrećinska većina neophodna za usvajanje

predlog Upravnog odbora.111 Predlog koji nije usvojen odnosio se na re-

programiranje kreditnih obaveza „Jugoremedije” prema „Razvojnoj banci

Vojvodine“ i „Hypo Alpe-Adria“ banci i zalaganju imovine radi pomenutog

reprograma.112

Loši poslovni rezulati „Jugoremedije“ imali su nekoliko uzroka. S jedne

strane, tome je doprinela država svojom politikom snižavanja cena lekova

koji su bili na pozitivnoj listi RFZO (Lasix ampula, Aminofilin retard ampula),

zatim neurednim plaćanjem obaveza prema dobavljačima od strane zdrav-

stvenih ustanova, odbijanje davanja garancija za kredite, onemogućavanje

naplate potraživanja od nelikvidnih veledrogerija i favorizovanje uvoza u od-

nosu na domaću proizvodnju lekova.113 S druge strane, tome jedodatno

je doprinela i poslovna politika Društva da se nastavi sa proizvodnjom leko-

va uprkos nerentabilnosti proizvodnje. Direktor RZZO naveo je i da je dug

RZZO prema apotekama kumuliran prethodnih nekoliko godina i krajem

2010. godiine je narastao je na više od 14 milijardi RSD, i dodao je da je

109) Ibid110) http://www.naslovi.net/2010-12-12/dnevnik/stigla-dozvola-za-luksol-farmaciju/2185056111) Akcionarski fond koji je u ime države raspolagao sa 31,96% kapitala „Jugoremedije“ („Fond PIO“ je raspolagao sa 9,97%), nije poslao svoje predstavnike, zbog čega se smatralo da se Akcijski fond protivi usvajanju predloga Upravnog odbora.112) http://www.naslovi.net/2011-08-21/dnevnik/pogresna-terapija-u-jugoremediji/2754804 (posećeno 22. avgusta 2014.).113) U prilog prethodnoj tvrdnji ide i podatak da je Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) februara. 2011. godine sa proizvođačima lekova potpisao protokol kojim se predviđa da farmaceutske kompanije umanje potraživanja za lekove Fondu za 10% i time obezbede sigurnost u snabdevanju tržišta. Protokol sa RZZO potpisali su „vodeća farmaceutska preduzeća prisutna na tržištu Srbije. Sporazum predviđen Protokolom direktno se primenjuje na lekove sa Liste A i A1, dok za lekove sa Liste B biti primenjen isti princip, ali kroz postupke javne nabavke koje će realizovati zdravstvene ustanove. Poređenja radi, zaključno sa krajem 2010. godine, „Jugoremedija“ na važećim pozitivnim listama imala je 41 lek na listi A, 15 lekova na listi A1 i 29 lekova na listi B. Teaser “Jugoremedija”, Prilika za investiranje u sektor farmacije u Srbiji – prodaja većinskog paketa akcija AD Jugoremedije, Agencija za privatizaciju RS, Masters Finance i PKF Accountants & business advisers, decembar 2010114) http://www.naslovi.net/2011-02-18/emportal/rzzo-i-farmaceutske-kompanije-potpisale-protokol-video/2344000 (posećeno 22. avgusta 2014.).115) http://www.naslovi.net/2011-02-14/biznis-novine/prodaje-se-jugoremedija/2334454 (posećeno 22. avgusta 2014.).

takva situacija pretila da ugrozi stabilnost zdravstvenog sistema u zemlji.114

Država je početkom 2011. godine zajedno sa malim akcionarima poku-

šala još jednom da putem javnog tendera nađe novog kupca strateškog

partnera za „Jugoremediju“.Agencija za privatizaciju je februara 2011. go-

dine objavila javni poziv za učešće na tenderu za prodaju 92,87% kapitala

„Jugoremedije“. Na prodaju se nudilo 3,46 miliona akcija „Jugoremedije“

nominalne vrednosti od 1.000 RSD po akciji, a minimalna cena paketa

akcija iznosila je 51,9 miliona EUR, odnosno 15 EUR po akciji. Akcionarski

fond je bio vlasnik 31,95% akcija, fond PIO 9,96% dok je 50,94% akcija

„Jugoremedije“ bilo u vlansištvu pojedinačnih akcionara na računu depo-

novanih hartija od vrednosti. Mali akcionari odazvali su se u novembru

2010. godine na poziv Akcionarskog fonda da pridruže akcije. Uslov koji

su ponuđači morali da ispune kako bi mogli da učestvuju na tenderu jeste

da se bave proizvodnjom farmaceutskih proizvoda poslednjih pet poslov-

nih godina i da su u poslednjoj završenoj poslovnoj godini ostvarili prihod

od najmanje 30 miliona EUR.115

Prethodno, mali akcionari, kao većinski vlasnici „Jugoremedije“, uspeli su

da tokom 2009. godine postignu dogovor sa Ministarstvom ekonomije

o modelu ponovne privatizacije Društva, iako u početku Ministarstvo nije

imalo razumevanje za planove malih akcionara. Želja malih akcionara bila

je da se „Jugoremedija“ proda na tenderu odnosno u postupku u kom

cena akcija nije jedini parametar za izbor najpovoljnijeg kupca, već se kroz

druge parametre zapravo traži strateški partner. Dodatni spor između ma-

lih akcionara i Ministarstva nastao je oko roka u kome bi trebalo da se

izvrši ponovna privatizacija. Mali akcionari nisu hteli da se sa prodajom

otpočinje pre završetka rekonstrukcije postrojenja u cilju usklađivanja proi-

zvodnje sa GMP standardima, dok je ideja Ministarstva bila da se obaveza

rekonstrukcije pogona prebaci na budućeg vlasnika. Na kraju je bio pri-

hvaćen predlog malih akcionara da se sa prodajom sačeka po završetku

155

116) Intervju sa predsednikom upravnog odbora “Jugoremedije”, Zdravkom Deurićem, Jugoremedija AD117) http://www.naslovi.net/2011-05-15/biznis-novine/neuspeo-tender-za-prodaju-zrenjaninske-jugoremedije/2540551 (posećeno 22. avgusta 2014.)118) http://www.naslovi.net/2011-05-23/danas/objedinjavanje-akcija-glavni-cilj/2556227 (posećeno 22. avgusta 2014.)119) http://www.naslovi.net/2011-07-06/magyarszo/lose-vesti-sa-berze/2655185 (posećeno 22. avgusta 2014.)120) http://www.naslovi.net/2011-11-14/dnevnik/javna-diskreditacija-posle-kritika/2955361 (posećeno 22. avgusta 2014.)121) Takođe u saopštenju udruženja akcionara „Jugoremedija 3” navedeno je da su u prethodne tri godine postojala interesovanja od strane ozbiljnih farmaceutskih kompanija za preuzimanje „Jugoremedije“, ali da sa aktuelnim menadžmentom nisu postigli dogovor oko uslova prodaje. http://www.naslovi.net/2011-11-10/dnevnik/suvlasnici-nezadovoljni-upravom/2946422122) Prema navodima policije vrednost zemljišta koje je u „Penfarm” d.o.o. unela „Luksol farmacija” prikazan je znatno veći iznos od tržišne vrednost tog zemljišta Takođe, vrednost akcija „Jugoremedije” u vlasništvu „Luksol farmacije” prikazan je višestruko većim, dok je prenos kompletnog prava obnove i registracije lekova „Clijacil” i „Tolikar” sa privrednog društva „Jugoremedija” AD na privredno društvo „Penfarm” d.o.o. višestruko nižem iznosu. http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Cetiri-osobe-lisene-slo-bode-zbog-Jugoremedije.lt.html (posećeno 29.8. 2012).123) Agencija za privredne register Republike Srbije, Napomene uz finansijske izveštaje Jugoremedija AD Zrenjanin u stečaju za 2011. i 2012.

rekonstrukcije proizvodnog pogona. Takođe bio je postignut i sporazum

sa Ministarstvom ekonomije o zajedničkom nastupu na tenderu sa malim

akcionarima, po kojem bi država prodala svojih 42% akcija zajedno sa

malim akcionarima.116

U maju mesecu 2011. godine, tenderska komisija nadležna za sprovođenje

tendera za prodaju 92,8% registrovanog kapitala „Jugoremedije“ proglasila

je javni tender neuspelim. Komisija je konstatovala da do krajnjeg roka za

podnošenje ponuda, 22. aprila 2011. godine, nije bilo pristiglih ponuda

za kupovinu kapitala „Jugoremedije“, kao i da u roku predviđenim javnim

pozivom nije postojao nijedan zahtev za otkup tenderske dokumentacije.117

Dve nedelje nakon nakon neuspelog tendera, prema izjavi člana upravnog

odbora, akcije „Jugoremedije“ trebalo je da budu dostupne za trgovanje

na berzi na osnovu dogovora uprave i Akcijskog fonda. Menadžment „Ju-

goremedije“ je zahtevao da država ne prodaje svoj paket akcija nezavisno

od malih akcionara, kako se ne bi ponovila greška iz prethodne privatiza-

cije.118 Na dan početka trgovanja akcijama „Jugoremedije“ početna cena

po akciji iznosila je 500 RSD. Nakon nekoliko dana vrednost akcija „Jugo-

remedije“ je bila snižena na 333 RSD po akciji, a 27. juna prodata je svega

jedna akcija po ceni od 309 RSD. Ovo je izazvalo veliku uznemirenost

među četiri hiljade malih akcionara i 450 radnika fabrike, koji su se nadali

da će po akciji dobiti makar po 10 EUR.119

Radnici-akcionari „Jugoremedije“ koji su nezadovoljni radom menadžmen-

ta krajem 2011. godine formirali su udruženje akcionara „Jugoremedija

3”. Razlog osnivanja novog udruženja akcionara, po njihovim rečima, bio

je da se sa lokalnom samoupravom i državnim institucijama nađe rešenje

za probleme „Jugoremedije“, jer je ono nakon raskida privatizacije bila u

znatno boljem finansijskom položaju u odnosu na 2011. godinu. Tokom

2011. godine račun „Jugoremedije“ je bio blokiran preko 100 dana, a

Društvo nije uplaćivalo poreze i doprinose i kasnilo je sa isplatom zarada,

uz česta isključenja telefona, struje i gasa.120 Zbog neizmirivanja ugovornih

finansijskih obaveza prema licencnom partneru „Sanofi – Aventis“, “Jugo-

remedija” je izgubila pravo da proizvodi i distribuira preparate koji su činili

80% domaće prodaje lekova.121

„Jugoremediju“ tada potresa nova afera. Zbog sumnje da su zloupotrebili

službeni položaj i time oštetili privredno društvo „Jugoremedija” AD za oko

600.000 evra, Uprava kriminalističke policije i Policijske uprave Zrenjanin

u saradnji sa zrenjaninskim Višim javnim tužilaštvom su početkom avgusta

2012. godine uhapsili vršioca dužnosti generalnog direktora i nekolicinu

saradnika pod sumnjom da su prilikom osnivanja privrednog društva „Pen-

farm” d.o.o., procenom vrednosti zemljišta i akcija „Jugoremedije”, koja je

bila viša od tržišne, kao i falsifikovanim nepotpisanim izveštajem o proceni

vrednosti licence lekova manjoj od tržišne vrednosti pribavili korist privred-

nom društvu „Luksol farmacija” u iznosu od 55.396.100 RSD i na taj način

oštetili „Jugoremediju”.122

Prezaduženost „Jugoremedije“, gubitak tržišta i pad prodaje dovela je do

konačnog sloma „Jugoremedije“, nad kojim je pokrenut stečajni postupak

krajem 2012. godine. Konstantni gubici na poslovnom nivou, značajan

nivo finansijskih rashoda i ostalih rashoda, nastalih pre svega usled zna-

čajnog obezvređivanja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana i

usled otpisa dela zaliha,123 rezultiralo je u akumuliranju gubitaka iz godine

u godinu i iskazivanju gubitka iznad visine kapitala. Zaključno sa 31. de-

cembrom 2012. godine, „Jugoremedija“ nije imala više značajnija nena-

plaćena potraživanja, odnosno novčanih sredstava i druga kratkoročna

sredstava čime je ozbiljno bila narušena finansijska ravnoteža i likvidnost

Društva. Iskazivanjem gubitka iznad visine kapitala u 2012. godini u iznosu

od 9 miliona EUR, nelikvidnost i nesolventnost Društva, predstavljali su



dovoljan osnov za pokretanje stečajnog postupka nad „Jugoremedijom“

krajem 2012. godine.

S obzirom da smo detaljno razmotrili događaje koji su uticali na poslovanje

preduzeća, možemo se vratiti analizi finansijskog položaja u posmatranom

periodu. Nakon raskida privatizacije 2007. godine, poslovanje „Jugore-

medije“ AD bilo je nerentabilno. Razlog visokih vrednosti indikatora renta-

bilnosti poslovanja „Jugoremedije“ AD u periodu do 2006. godine bio je

značajan rast prihoda od prodaje i po tom osnovu relativno visokih vred-

nosti rezultata na poslovnom nivou što i pokazuju indikatori stope poslovne

dobiti (EBIT%) i stope poslovne dobiti pre amortizacije (EBITDA%). Naglo

pogoršanje pokazatelja rentabilnosti poslovanja „Jugoremedije“ AD nastu-

pa nakon 2006. godine, usled krize u poslovanju, obustave proizvodnje u

cilju remonta pogona tokom 2009. godine, gubitka tržišta i nemogućno-

sti oporavka prodaje nakon ponovnog pokretanja proizvodnje. U periodu

od 2010. do 2012. godine prosečna bruto proizvodna marža Društva je

iznosila 55,3%.

Osnovni generator rasta vrednosti poslovne imovine „Jugoremedije“ u

Tabela 3 Pokazatelji rentabilnosti „Jugoremedija“ AD u periodu od 2000. do 2013. godine

Godine 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005 2006.

EBITDA % 25,5% 39,5% 28,3% 26,2% 32,1% 46,2% 54,6%

EBIT % 19,1% 33,5% 24,3% 23,6% 26,5% 40,9% 50,5%

Neto rezultat % 0,5% 3,6% 5,2% 3,1% 0,3% 2,0% 6,7%

ROA 0,4% 3,8% 5,5% 3,1% 0,2% 1,2% 5,8%

ROE 0,8% 6,8% 9,1% 5,5% 0,4% 2,5% 10,8%

Bruto marža* N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A

Godine 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

EBITDA % 5,4% 16,3% -19,8% 7,8% -6,9% -180,6% -474,9%

EBIT % -3,5% 11,2% -36,1% -4,2% -15,2% -213,5% -8135,7%

Neto rezultat % 47,0% 14,1% -31,8% -27,2% -49,5% -742,1% -10500,9%

ROA 15,7% 7,6% -5,8% -8,9% -15,4% -58,0% -17,4%

ROE 29,4% 13,7% -11,0% -20,8% -48,3% -437,4% -

Bruto marža* N/A N/A N/A 54,5% 55,1% 56,2% -263,8%

* Bruto proizvodna marža; Izvor: Kalkulacije autora;

periodu od kraja 2000. do kraja 2007. godine bio je rast vrednosti zaliha

Društva. Ukupna poslovna imovina „Jugoremedije“ beležila je konstantan

rast vrednosti u periodu od kraja 2000. do kraja 2007. godine, sa izuzet-

kom na kraju 2005. godine, po prosečnoj međugodišnjoj stopi od 12,9%.

Osnovni generator rasta vrednosti poslovne imovine Društva u ovom peri-

odu bio je rast vrednosti obrtne imovine Društva.124 Na kraju 2007. godi-

ne ukupna vrednost obrtne imovine Društva iznosila je 25,4 miliona EUR,

nasuprot 9,5 miliona EUR koliko je iznosila na kraju 2002. godine, u godini

kada je izvršena privatizacija. U okviru obrtne imovine najveći rast vrednosti

zabeležen je kod zaliha, koje su na kraju 2007. godine iznosili 17,4 miliona

EUR nasuprot 6,2 miliona EUR koliko su iznosile na kraju 2002. godine.125

U strukturi obrtne imovine u periodu od kraja 2002. do kraja 2007. godine

zalihe su imale prosečno učešće od 70,0%, dok su potraživanja od kupa-

ca imala prosečno učešće od 23,3%.126 „Jugoremedija“ prve značajnije

kratkročne finansijske plasmane iskazala je na kraju 2006. godine u iznosu

od 2,1 miliona EUR a na kraju 2007. godine iznos od 381 hiljadu EUR.

Prvo značajnije povećanje vrednosti stalne imovine „Jugoremedije“ zabe-

124) Prosečna međugodišnja stopa rasta vrednosti obrtne imovine u analiziranom periodu iznosila je 23,2%.125 Najznačajniji rast vrednosti zaliha zabeležen je na kraju 2006. i 2007. godine, kada je njihova vrednost u proseku uvećana za 65,6%.126) Prosečna vrednost potraživanja od kupaca u period od 2000. do 2007. godine iznosila je 3,1 milion EUR.

157

leženo je na kraju 2003. godine, kada je njena vrednost dostigla nivo od

14,4 milion EUR.127 Posmatrano u dinarskim iznosima vrednost stalne

imovine „Jugoremedije“ uvećavala se zaključno sa 2005. godinom, usled

ulaganja Društva u nematerijalnu imovinu i rasta dugoročnih finansijskih

plasmana Društva. Po rečima tadašnjeg direktora, osnovni generator rasta

nematerijalne imovine i dugoročnih finansijskih plasmana Društva bili su re-

gistracija novih preparata i preuzimanje većinskog vlasničkog udela u pre-

duzećima „Luksol“, „Medela“ i „Vetprom“. U narednim godinama vrednost

stalne imovine „Jugoremedije“ se smanjivala, zaključno sa krajem 2008.

godine usled smanjenja vrednosti nematerijalne imovine i dugoročnih fi-

nansijskih plasmana.128 Na kraju 2007. godine vrednost stalne imovine

„Jugoremedije“ iznosila je 11,4 miliona EUR i bila je za 2,8 miliona EUR

veća u odnosu na njenu vrednost sa kraja 2002. godine.

Nakon 2007. godine vrednost ukupne poslovne imovine beleži konstan-

tan pad vrednosti zaključno sa krajem 2012. godine, izuzev na kraju 2009.

godine kada je zabeležen rast vrednosti od 6,3% isključivo zahvaljujući

rastu vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme i bioloških sredstava od

40,0%.129 Osnovni razlog smanjenja vrednosti ukupne poslovne imovine

„Jugoremedije“ u periodu nakon 2007. godine bilo je smanjenje vrednosti

obrtne imovine, odnosno smanjenje vrednosti zaliha. Još jedan značajan

rast vrednosti stalne imovine „Jugoremedije“ zabeležen je na kraju 2008.

127) Na kraju 2002. godine vrednost stalne imovine „Jugoremedije“ iznosila je 8,6 miliona EUR. 128) Kao jedan od osnovnih razloga za smanjenje vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana navodi se izlazak „Jugoremedije“ iz vlasništva nad privrednim društavima „Medela“ i „Vetprom“. Razlog zbog čega je nov menadžment „Jugoremedije“ odlučio da proda svoje udele u gore navedenim privrednim društvima jeste nemogućnost kadrovskog pokrivanja uprave tih privrednih društava, kao i finansijski razlozi jer se ovom prodajom obezbedio deo sredstava neophodnih za rekonstrukciju proizvodnih pogona u cilju dobijanja GMP sertifikata.129) Na kraju 2009. godine, vrednost stalne imovine “Jugoremedije” iznosila je 19,4 miliona EUR, od čega se na nekretnine postrojenja i opremu i biološka sredstva odnosilo 17,7 miliona EUR.

0

10,000

20,000

30,000

40,000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: Agencija za privredne Registre Republike Srbije i Study on Consolidation of the Pharmaceutical Industry in Yugoslavia, 2001. godine

Ilustracija 7 Aktiva i kapital „Jugoremedije“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2000. do 2013. godine

Privatizacija Društva Raskid privatizacije

12,090

6,262

15,186

9,055

18,121

10,932

29,559

15,666

31,109

14,952

27,434

14,146

31,196

17,064

36,977

19,931

33,018

19,751

35,086

16,117

30,064

11,762

29,689

7,360

25,848 28,372

0 0

Stečaj Društva

i na kraju 2009. godine, koji je nastao kao rezultat investiranja „Jugore-

medije“ u rekonstrukciju pogona za čvrste i polučvrste forme i jedinica za

pakovanje i skladištenje u skladu sa GMP standardom. Vrednost stalne

imovine „Jugoremedije“ na međugodišnjem nivou na kraju 2008. godine

bila je veća za 22,7%, a na kraju 2009. godine za 37,8%. Na kraju 2012.

godine, kada je nad „Jugoremedijom“ uveden stečaj, vrednosti obrtne

imovine Društva iznosila je 3,1 milion EUR, od čega se na zalihe odnosilo

1,9 miliona EUR, dok je vrednost stalne imovine Društva iznosila 13,7

miliona EUR i gotovo u potpunosti se odnosila na nekretnine, postrojenje i

opremu i biološka sredstva.

„Jugoremedija“ AD je u periodu nakon raskida privatizacije imala izražen

problem likvidnosti u poslovanju. Opšti racio likvidnosti kao i redukovani ra-

cio likvidnosti Društva u svim posmatranim godinama beležili su vrednosti

ispod teorijski optimalnog nivoa od 2:1, odnosno od 1:1 respektivno. Kod

pomenutih indikatora prisutan je trend smanjenja vrednosti, što je ukaziva-

lo na pogoršanje likvidnosti Društva do nivoa kada više nije bilo u moguć-

nosti da se kratkoročne obaveze pokriju obrtnim sredstvima. Društva nisu

bila u potpunosti finansirana iz dugoročnih izvora. U periodu nakon raskida

privatizacije, odnosno od kraja 2007. godine, kod pomenutog pokazatelja

(neto obrtna sredstva) prisutan je negativan trend, odnosno iz godine i

godinu prisutno je smanjenje vrednosti obrtnih sredstava i rast vrednosti



kratkoročnih obaveza. Izraziti trend smanjenja vrednosti neto obrtnih sred-

stava kao i negativne vrednosti pomenutog indikatora ukazuju nam na to

da Društvo nije bilo u stanju da održava permanentnu likvidnost. U prilog

značajnog pogoršanja nelikvidnosti „Jugoremedije“ nakon 2009. godine

ide i podatak o kašnjenju isplata zarada, pa i minimalnih zarada, blokada

računa, neplaćeni režijski troškovi što je rezultiralo u povremenim isključi-

vanjem struje, gasa i telefona i gubitku prava proizvodnje i distribucije pre-

parata usled neizmirenih ugovornih finansijskih obaveza prema licencnom

partneru „Sanofi – Aventis“.

U svim posmatranim godinama, izuzev u 2005. godini, postojala je potre-

ba za dodatnim finansiranjem poslovnog ciklusa „Jugoremedije“ iz pozaj-

mljenih izvora finansiranja. Prosečno vreme trajanja gotovinskog ciklusa

„Jugoremedije“ AD je bilo znatno duže u odnosu na prosek tržišta u okviru

delatnosti proizvodnje farmaceutskih preparata, koji je u periodu od 2007.

do 2013. godine u proseku iznlosio 182 dana130. Vrednosti indikatora tra-

janja gotovinskog ciklusa „Jugoremedije“ AD ukazuju na to da je potreba

za dodatnim izvorima finansiranja u cilju finansiranja poslovnog ciklusa bila

znatno izraženija u odnosu na tržišni prosek. Osnovni razlog prilično velikim

vrednostima indikatora trajanja gotovisnkog ciklusa kako kod „Jugoreme-

dije“ tako i na nivou tržišta jeste nemogućnost ili znatno otežana naplata

potraživanja od državnih ustanova i velikih veledrogerija.


Prosečan broj zaposlenih u „Jugoremediji“ nakon privatizacije beleži zna-

čajno smanjenje iz godine u godinu zaključno sa 2006. godinom, a po-

Tabela 4 Pokazatelji likvidnosti „Jugoremedije“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2000. do 2013. godine

Godine 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.



Neto obrtna sredstva (EUR) 878 1.896 3.919 2.042 -1.862 -1.567 3.980

Trajanje gotovinskog ciklusa N/A 175 113 184 135 -217 229

Godine 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.



Neto obrtna sredstva (EUR) 8.760 7.606 3.039 16 -1.511 -22.717 -23.599

Trajanje gotovinskog ciklusa 516 193 984 481 534 2.643 -


130) Agencija za privredne registre Republike Srbije

0

100

200

300

400

500

2000

420 416 386

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013


Ilustracija 8 Prosečan broj zaposlenih u „Jugoremedija“ AD po godinama u periodu od 2000. do 2013. godine



Prosečan broj zaposlenih Stečaj Društva

448

343

252 224

375431 432 448 450 433

33

159

131) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:161577-Otpusteno-78-radnika132) Intervju sa predsednikom upravnog odbora “Jugoremedije”, Zdravkom Deurićem, Jugoremedija AD, www.jugoremedija.rs

sebno u 2004. godini kada je prosečan broj zaposlenih bio smanjen za

105 radnika. Kao osnovni razlog značajnog smanjenja prosečnog broja

zaposlenih na kraju 2004. godine jeste prinudno otpuštanje veće broja

radnika koji su u tom periodu štrajkovali.131 Značajno zapošljavanje novi

radnika zabeleženo je u 2007. godini, godini kada je raskinuta privatizaci-

ja, kada je prosečan broj zapsolenih uvećan za 151 radnika. Naime, nov

menadžment postavljen od strane radnika, odlučio je da nakon raskida

privatizacije vrati na posao sve radnike koje je prethodna uprava otpustila.

Takođe radnicima koji su vraćeni na posao regulisana su dugovanja prema

njima za period dok nisu radili.132 U periodu od 2009. do 2012. godine

prosečan broj zaposlenih iznosio je 441 zaposleno lice. Nakon proglaše-

nja stečaja ovaj broj je značajno smanjen na nivo od 33 radnika. Na dan

uvođenje Jugoremedija AD u stečaj, odnosno na krajem decembra.2012.

godine, bilo je zaposleno ukupno 391 lice.

Prihod od prodaje po zaposlenom „Jugoremedije“ AD u periodu od 2002.

do 2006. godine, beleži rast vrednosti paralelno sa rastom prihoda od

prodaje i smanjenjem broja zaposlenih. Nakon 2006. godine, usled zna-

čajnog smanjenja prihoda od prodaje i rastom broja zaposlenih u 2007.

godini vrednosti analiziranog indikatora beleže značajno smanjenje u

odnosu na period do 2006. godine. U 2008. godin nakon preuzimanja

kontrole nad Društvom od strane radnika i usled oporavka prodaje, vred-

nosti posmatranog indikatora beleže rast vrednosti. Već u narednoj 2009.

godini usled obustave proizvodnje zbog renoviranja proizvodnog pogona i

po tom osnovu znatno manjih prihoda od prodaje, analizirani indikator be-

leleži ponovan drastičan pad vrednosti. Rast vrednosti prihoda od prodaje

po zaposlenom zabeležen je još tokom 2010. godine, da bi u narednim

godinama useld daljeg pada prodaje i naknadnog uvođenja stečaja nad

Društvom analizirani indikator je beležio najmanje vrednosti u odnosu na

sve posmatrane godine.

Posmatrajući prihod od prodaje po zaposlenom kod najvećih proizvođa-

ča lekova u Srbiji, „Jugoremedija“ beleži ubedljivo najniže vrednosti ovog

indikatora koji su istovremeno i znatno ispod prosečnog nivoa za ovih pet

privrednih društava.

Promene stvorene bruto dodate vrednosti po zaposlenom „Jugoreme-

dije“ prate u potpunosti tedencije promena prihoda od prodaje po za-

poslenom. Do 2006. godine, „Jugoremedija“ beleži rast stvorene bruto

dodate vrednosti, nakon čega usled značajnog pogoršanja poslovanja

i pada prihoda od prodaje Društvo beleži značajno manje vrednosti

novostvorene bruto dodate vrednosti. Rast stvorene bruto dodate

vrednosti zabeležen je još tokom 2008. i 2010. godine, usled boljih

poslovnih rezultata u odnosu na prethodne godine. U 2012. godini kao

rezultat značajnog gubitka na poslovnom nivou, značajan nivo finansij-

150

2000

7,93114,165

23,61719,688

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

30.000

100 20.000

50 10.000

0 0


Ilustracija 9 Prihodi od prodaje po zaposlenom i prihodi od prodaje Jugoremedije AD u periodu od 2000. do 2013. godine

18,562

25,156

11,406

18,943

6,20110,662 9,331

2,169 45

17,605

19 35 46 53 5774 112

30 44 14 24 21 5 1


Prihodi od prodaje (000 EUR) - (desna Y skala) Prihodi od prodaje po zaposlenom (000 EUR)

Stečaj DruštvaRaskid privatizacije



140 140120 120100 10080 8060 6040 4020 200 0


Ilustracija 10 Prihodi od prodaje po zaposlenom najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje farmaceutskih preparata

Hemofarm AD Vršac

Hemofarm AD Vršac

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013


Pharma AD


Pharma AD



Galenika AD Beograd

Galenika AD Beograd

Jugore-medija AD

Jugore-medija AD

Prosek: 60 hiljada EURProsek: 52 hiljade EUR

2006. - 2009. godina 2010. - 2013. godina

skih rashoda i ostalih rashoda, „Jugoremedija“ je zabeležila negativnu

bruto dodatu vrednost.

„Jugoremedija“ AD je u svim godinama posmatranog perioda stvarala bru-

to dodatu vrednost koja je bila značajno ispod proseka najvećih privrednih

društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvod-

nje farmaceutskih preparata. Stvorena bruto dodata vrednost najvećih

privrednih društava iz delatnosti proizvodnje farmaceutskih preparata po

ostvarenim prihodima od prodaje u periodu od 2008. do 2013. godine u

proseku je iznosila 28,2 miliona EUR, a bruto dodata vrednost po zaposle-

nom u istom periodu 24 hiljada EUR. (Ilustarcija)

20.000 80

15.000 60

10.000 40

5.000 20

0 0

-5.000 -202000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

2,944

7,907 7,8789,501

8,991

10,420

15,394

4,9526,793

2,0004,251

2,947

-1,289

66

Bruto dodata vrednost (000 EUR) Bruto dodata vrednost po zaposlenom (000 EUR) - (desna Y skala)


Ilustracija 11 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom „Jugoremedije“ AD u periodu od 2000. do 2013. godine

161

120.000 70

100.000 60

80.000 50

60.000 40

40.000 30

20.000 20

0 10

-20.000 0

-10Galenika AD

BeogradGalenika AD

Beograd



Hemofarm AD Vršac

Hemofarm AD Vršac


Pharma ADHemofarm koncern Zorka

Pharma AD

Jugore-medija AD

Jugore-medija AD

Prosek: 28.226 hiljada EUR

Ilustracija 12 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti proizvodnje farmaceutskih preparata u periodu od 2008. do 2013. godine


201320122011201020092008 201320122011201020092008

Prosek: 24 hiljade EUR

5. Finansijsko restrukturiranje - zaduženost

(dužniko-poverilački odnosi)

U periodu od kraja 2000. do kraja 2002. godine, kada je i izvršena pri-

vatizacija „Jugoremedije“, prisutna je izražena tedencija rasta sopstvenog

kapitala Preduzeća, po osnovu uvećanja vrednosti osnovnog kapitala za 2

miliona EUR i formiranja revalorizacionih rezervi u vrednosti od 2,2 miliona

EUR na kraju 2000. godine. Ukupna zaduženost Preduzeća je bila na

stabilnom nivou od 0,4.

Do trenutka raskida privatizacije, odnosno do kraja 2007. godine, ukupna

zaduženost „Jugoremedije“ bila je na relativno stabilnom nivou. Dugoroč-

ne obaveze „Jugoremedije“ imale su tedenciju pada po prosečnoj među-

godišnjoj stopi od 3,2%, odnosno ukupne dugoročne obaveze Društva

smanjene su sa 1,1 milion EUR, koliko su iznosile na kraju 2002. godine,

na nivo od 900 hiljada EUR na kraju 2007. godine. U okviru kratkoročnih

obaveza „Jugoremedije“ najveći rast zabeležen je kod obaveza iz poslo-

vanja, koje su rasle po prosečnoj međugodišnjoj stopi od 80%, odnosno

uvećane su sa nivoa od 5,5 miliona EUR, koliko su iznosile na kraju 2002.

godine, na nivo od 13,9 miliona EUR na kraju 2007. godine.133 Ovaj po-

datak govori u prilog da „Jugoremedija“ u ovom period nije redovno iz-

mirivala obaveze koje proističu iz redovnog poslovanja Društva , čime su

pomenute obaveze značajno uvećanje u odnosu na stanje iz godine kada

je „Jugoremedija“ privatizovana. Ostale kratkoročne obaveze Društva na

kraju 2007. godine iznosile su 196 hiljada EUR.

U periodu od kraja 2002. do kraja 2007. godine, prvo povećanje krat-

koročnih finansijskih obaveza134 „Jugoremedije“ zabeleženo je na kraju

2003. godine, kada se Društvo kratkoročno zadužilo za 3,6 miliona EUR.

Nakon ovog povećanja, pomenute obaveze zaključno sa krajem 2005.

godine smanjile su se na nivo od 431 hiljadu EUR. Još jedno uvećanje

pomenutih obaveza zabeleženo je na kraju 2006. godine, kada su kratko-

ročne finansijske obaveze iznosile 2,6 miliona EUR, da bi na kraju naredne

godine, kada je i privatizacija raskinuta, kratkoročne finansijske obaveze

„Jugoremedije“ iznosile 1,1 milion EUR.

133) U periodu od kraja 2002. do kraja 2007. godine, u strukturi kratkoročnih obaveza „Juguremedije“ obaveze iz poslovanja imale su prosečan udeo od 80%, kratkoročne finansijske obaveze prosečan udeo od 10,7%, dok su ostale kratkoročne obaveze imale prosečan udeo od 6,5%.134) Na kraju 2002. godine „Jugoremedija“ nije imala iskazane kratkoročne finansijske obaveze.



12.000 1.0

0.8

0.6

0.4

0.2

0.0

10.000

8.000

6.000

4.000

2.000

2000

6,262 5,792

2001 20020

Ilustracija 13 Stepen zaduženosti „Jugoremedija“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2000. do 2002. godine



Sopstveni kapital (000 EUR)Pozajmljeni izvori finansiranja (000 EUR)

Racio ukupne zaduženosti - (desna Y skala)Vanposlovna pasiva (000 EUR)

0.5

9,055

6,081

10,932

6,633

0.4 0.4

Period poslovanja „Jugoremedije“ od kraja 2009. godine, bio je obeležen

značajnim povećavanjem ukupne zaduženosti po osnovu uzimanja kratko-

ročnih i dugoročnih kredita. Naglo uvećanje ukupne zaduženosti nastupilo

je krajem 2009. godini po osnovu uzimanja kratkoročnih i dugoročnih kre-

dita potrebnih za finansiranje remonta postojećih postrojenja i opreme, kao

i u cilju obezbeđivanja dovoljnog nivoa obrtnog kapitala radi normalizacije

poslovanja. Veći deo investicija u osnovna sredstva u ukupnom iznosu od

oko 10 miliona EUR135, čijom realizacijom bi bilo omogućeno Jugoremediji

da dobije evropske GMP standarde, Društvo je finansiralo iz pozajmljenih

izvora finansiranja pod nepovoljnim uslovima. Pored navedenog krediti su

se koristili za nabavku dovoljnih količina sirovina radi nesmetanog odvijanja

poslovnih aktivnosti.136

„Jugoremedija“ je beležila neprekidan rast dugoročnih obaveza od kraja

2008. godine do kraja 2011. godine, sa izuzetkom na kraju 2010. godine.

U ovom periodu na međugodišnjem nivou dugoročne obaveze Društva

bile su prosečno veće 1,1 puta, odnosno dugoročne obaveze uvećane

su sa nivoa od 887 hiljada EUR, koliko su iznosile na kraju 2007. godine,

na nivo od 9,5 miliona EUR na kraju 2011. godine. Tedencija izrazitog

rasta kratkoročnih finansijskih obaveza počinje sa krajem 2008. godine

i završava sa krajem 2010. godine. U pomenutom periodu, na međugo-

dišnjem nivou, kratkoročne finansijske obaveze uvećavale su se prosečno

za 97,5%. Odnosno, vrednost kratkoročnih finansijskih obaveza uvećana

je sa nivoa od 1,1 milion EUR, koliko su pomenute obaveze iznosile na

kraju 2007. godine, na nivo od 5,8 miliona EUR na kraju 2010. godine. Na

kraju 2012. godine, godina kada je uveden stečaj nad „Jugoremedijom“,

na poziciji kratkoročne finansijke obaveza iskazan je iznos od 12,7 miliona

EUR, koji se odnosio na sve dospele dugoročne i kratkoročne kamatono-

sne obaveze Društva.

U periodu od kraja 2007. godine do kraja 2012. godine, primetan je izraziti

trend smanjenja vrednosti obaveza iz poslovanja, koje su se smanjile sa

nivoa od 13,9 miliona EUR sa kraja 2007. godine na nivo od 7,6 miliona

EUR na kraju 2012. godine. Na kraju 2011. godine iskazane su ostale

kratkoročne obaveze „Jugoremedije“ u iznosu od 2,3 miliona EUR, dok

je vrednost ostalih kratkoročnih obaveza na kraju 2007. godine iznosila

je 196 hiljada EUR. Na kraju 2012. godine, vrednost ostalih kratkoročnih

obaveza „Jugoremedije“ iznosila je 5,3 miliona EUR i, kao i na kraju 2011.

135) Agencija za privredne register Republike Srbije, Napomene uz finansijske izveštaje Jugoremedija AD Zrenjanin u stečaju, 2013.136) Agencija za privatizaciju Republike Srbije, Teaser – Prodaja većinskog paketa akcija AD Jugoremedija Zrenjani, decembar 2010

163

godine, pre svega su se odnosile na obaveze za neisplaćene zarade i

obaveze za dospele a neplaćene kamate i troškove finansiranja.

U strukturi ukupne pasive u periodu od kraja 2002. do kraja 2007. godi-

ne, prosečno učešće kratkoročnih obaveza iznosilo je 42,2%, a prosečno

učešće dugoročnih obaveza 3,4%. Period od kraja 2008. do kraja 2011.

godine obeležen je rastom učešća dugoročnih obaveza u strukturi ukupne

pasive. Na kraju 2011. godine učešće dugoročnih obaveza u ukupnoj

pasivi „Jugoremedije“ iznosilo je 31,8%, a kratkoročnih obaveza 43,4%

U periodu od kraja 2007. godine, godine kada je raskinuta privatizacija,

prisutan je izražen trend smanjivanja vrednosti sopstvenog kapitala „Ju-

goremedije“ AD do nivoa kada Društvo nije imalo više sopstveni kapital.

U periodu od kraja 2008. godine beleži se značajno smanjenje vrednosti

sopstvenog kapitala „Jugoremedije“ po osnovu loših poslovnih rezultata i

po tom osnovu iskazanih gubitaka iz tekućeg poslovanja. Konstantni gubi-

ci na poslovnom nivou, značajan nivo finansijskih rashoda i ostalih rashoda

rezultiralo je u akumuliranju gubitaka iz godine u godinu i iskazivanju gubit-

ka iznad visine kapitala na kraju 2012. i 2013. godine u vrednosti od 9,1

milion EUR odnosno 13,6 miliona EUR respektivno.

137) Plan reorganizacije Jugoremedija AD u stečaju Zrenjanin, Hypo-Alpe-Adria Bank AD i Blue Rose Fund DOO138) Plan reorganizacije Jugoremedija AD u stečaju Zrenjanin, Hypo-Alpe-Adria Bank AD i Blue Rose Fund DOO

30.000 1.00.9

15,666 14,952 14,14617,064

19,426 19,750

16,117

0.80.70.6

0.5

0.4

0.30.20.10.0

25.000

20.000

15.000

10.000

5.000

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 20130

Ilustracija 14 Stepen zaduženosti „Jugoremedija“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2003. do 2013. godine


Raskid privatizacijeStečaj društva

Spostveni kapital (000 EUR)Pozajmljeni izvori finansiranja (000 EUR)Racio ukupne zaduženosti - (desna Y skala)

11,7627,360

0 0

0.5 0.5 0.5 0.5 0.50.4

0.5

0.6

0.8

1.0 1.0

Osnovni uzroci koji su doveli „Jugoremediju“ do stečaja su izmenjene tr-

žišne okolnosti, gubitak tržišta i pad prodaje, ali pre svega glavni razlog je

prekomerno zaduživanje. Sve navedeno je prouzrokovalo izraženu neli-

kvidnost „Jugoremedije“ usled koje Društvo nije moglo da servisira dugove

u dužem roku. Privredni sud u Zrenjaninu je po predlogu poverioca „Hypo-

Alpe-Adria-Bank“ AD Beograd podneo rešenje o pokretanju prethodnog

stečajnog postupka Br. St. 300/2012 od 04.12.2012. godine nad steča-

nim dužnikom „Jugoremedija“ AD Zrenjanin.137 Nakon otvaranja stečaj-

nog postupka Stečajni upravnik odredio je likvidacionu vrednost popisane

imovine, koja je prema izveštaju stečajnog upravnika na dan pokretanja

stečaja 27.12.2012. godine iznosila 19,2 miliona EUR. Ukupne obaveze

stečajnog dužnika prema povericima na osnovu Zaključka o listi utvrđenih

i osporenih potraživanja donetim od strane stečajnog sudije nadležnog

suda iznose 32,2 miliona EUR.138

Tokom 2014. godine, urađena je nova procena vrednosti imovine „Jugore-

medije“ AD, a po nalogu Privrednog suda u Zrenjaninu. Na osnovu rezultata

te procena, ukupna imovina „Jugoremedije“ AD u stečaju je procenjana na

68 miliona EUR, a razlog za značajno veću procenjenu vrednost imovine



od one sa kraja 2012. godine su investicije od oko 12 miliona EUR kojom

je obezbeđen nacionalni GMP za proizvodnju tableta. 139


Zrenjanin ima oko 140 hiljada stanovnika i jedan je od najvažnijih privrednih

centara u Vojvodini sa dominantnim sektorima proizvodnjom i preradom

hrane i pića, tekstilnom i hemijskom industrijom, energetikom, građevi-

narstvom i saobraćajem. Teren na teritoriji grada je izrazito ravničarski i

shodno tome, struktura ekonomije i industrije klasifikuju Zrenjanin među

veće agro-industrijske centre u Republici Srbiji. Najrazvijeniji deo ekono-

mije je industrija, gde radi oko 16.750 zaposlenih, što predstavlja više od

jedne trećine ukupnog broja radno sposobnog stanovništva. S obzirom na

povoljan geografski položaj, 75km od Beograda i 50km od Novog Sada,

i dobru povezanost Zrenjanina regionalnim putevima sa međunarodnim

autoputevima E75 (46km) i E70 (65km), grad danas važi za atraktivnih

područja za investiranje u Srbiji. .

Grad Zrenjanin je jedna od lokalnih samouprava sa najvećim brojem pri-

vatizovanih preduzeća. Od ukupno 58 privatizacija raskinuto je 8 ugovora,

dok se 14 društvenih ili prethodno privatizovanih preduzeća nalazi u ste-

čaju, među kojima je i Jugoremedija AD.140

Obaveze preduzeća prema lSu

Zaključno sa 27.12.2012. godine, kada se otvorio stečajni postupak nad

139) http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Jugoremedija-vrednija-od-dugova.lt.html140) Treba voditi računa da navedeni podaci mogu da sadrže i preduzeća koja se dva puta računaju. Naime, moguće je da je prvo došlo do raskida ugovora, a da je zatim za to preduzeće otvoren stečaj. Takođe, moguće je da preduzeće nije ni privatizovano, odnosno da je umesto prodaje odmah došlo do otvaranja stečajnog postupka.141) Plan reorganizacije Jugoremedija AD u stečaju Zrenjanin, Hypo-Alpe-Adria Bank AD i Blue Rose Fund DOO142) Plan reorganizacije Jugoremedija AD u stečaju Zrenjanin, Hypo-Alpe-Adria Bank AD i Blue Rose Fund DOO

„Jugoremedijom“ AD, a na osnovu informacija iz Plana reorganizacije „Ju-

goremedije“ AD u stečaju, Društvo je bilo ukupno dužno gradu Zrenjaninu

116,9 hiljada EUR. Od toga kao poveriocu drugog reda 13,7 hiljada EUR,

a kao poveriocu trećeg reda 103,2 hiljada EUR.141

Na osnovu plana reorganizacije „Jugoremedije“ AD u stečaju, na dan

27.12.2012. godine „Jugoremedija“ AD u stečaju imala je dugovanja pre-

ma „Zavodu za zaštitu zdravlja“ u iznosu od 52,3 hiljada EUR, JP „Direkcija

za izgradnju i uređenje grada Zrenjanin“ u iznosu od 136,4 hiljada EUR i

JKP „Čistoća zelenilo Zrenjanin“ u iznosu od 28,7 hiljada EUR. Sve pret-

hodno navedene institucije u planu reorganizacije imaju status poverilaca

trećeg reda.142

7. What if analiza

U sklopu “What If” analize urađena je projekcija pretpostavljenih kretanja

vrednosti pojedinih pozicija bilansa uspeha „Jugoremedija“ AD u cilju ilu-

stracije i kvantifikacije efekata jednog od mogućih alternativnih pozitivnih

ishoda procesa privatizacije „Jugoremedije“ AD. Zbog ograničene dostu-

pnosti raspoloživih podataka i namere da se što je moguće vernije prikaže

jedan od mogućih alternativnih scenarija uspešne privatizacije „Jugoreme-

dije“ AD, kod kvantifikacije ovog scenarija obuhvaćeno je pretpostavljeno

poslovanje Društva do rezultata na poslovnom nivou.

Kod projekcije pretpostavljenih vrednosti poslovnih prihoda, rashoda i po-

slovnog rezultata „Jugoremedije“ AD pošlo se od određenih pretpostavki:

Tabela 5 Likvidaciona vrednost poslovne imovine i obaveze stečajnog dužnika prema poveriocima na dan 27.12.2012. godine (000 EUR)

27.12.2012.

Nekretnine postrojenja i oprema 16.480

Udeli ili akcije kod drugih lica 449

Potraživanja 1.075

Zalihe 1.212

Ukupna poslovna imovina 19.217

Ukupne obaveze stečajnog dužnika 32.248

Razlika -13.031

Izvor: Plan reorganizacije Jugoremedija AD u stečaju Zrenjanin, Hypo-Alpe-Adria Bank AD i Blue Rose Fund DOO

165

1) Osnovna pretpostavka je da alternativni kupac koji bi preuzeo većinsko

vlasništvo nad „Jugoremedija“ AD primenjivao identično sve aspekte politi-

ke poslovanja koju je primenjivao kupac „Zdravlja“ AD, kao preduzeća koje

je nastavilo da relativno uspešno posluje. Nisu uzete u obzir specifičnosti

poslovanja koje su karakteristične za „Jugoremediju“ AD, već se polazi od

pretpostavke da se specifičnosti poslovanja „Zdravlja“ AD odnose i na „Ju-

goremediju“ AD. Takođe polazi se od pretpostavke da tržišne okolnosti koje

su pratile poslovanje „Zdravlje“ AD prate i poslovanje „Jugoremedije“ AD.


prihoda, rashoda i poslovnog rezultata uzeta je 2002. godina, godina u

kojoj je izvršena prodaja preostalog društvenog kapital „Jugoremedije“ AD.

3) Kao osnova za projekcije kretanja pretpostavljenih vrednosti poslov-

nih prihoda i rashoda „Jugoremedije“ AD uzete su promene vrednosti

poslovnih prihoda i rashoda koje su zabeležene u istorijskom poslovanju

„Zdravlje“ AD, kao primera uspešne privatizacije, za period od 2003. do

2013. godine.


daje„Jugoremedija“ AD, korišćene su istorijske stope promena vrednosti

prihoda od prodaje „Zdravlje“ AD u periodu od 2003. do 2013. godine.


aktiviranja učinaka i robe, b) promene vrednosti zaliha učinaka i c) ostalih

poslovnih prihoda korišćeno je istorijsko učešće pomenutih kategorija pri-

hoda u prihodima od prodaje „Zdravlje“ AD u periodu od 2003. do 2013.

godine.





kova u prihodima od prodaje „Zdravlje“ AD u periodu od 2003. do 2013.

godine.




vrednosti troškova amortizacije i rezervisanja „Zdravlje“ AD u periodu od

2003. do 2013. godine.


na poslovanje „Jugoremedije“ AD, dati su u narednoj tabeli. Kao osnov-

ni zaključak izvršenih projekcija jednog od mogućih alternativnih ishoda

privatizacije nameće se da bi u tom slučaju „Jugoremedija“ AD ukupno

posmatrano ostvarivalo znatno bolje rezultate na poslovnom nivou. U svim

analiziranim godinama, projektovano je da „Jugoremedija“ AD beleži po-

zitivne rezultate iz poslovanja koji su, izuzev u 2011. godini, znatno bolji

od prosečno ostavrenog rezultata na poslovnom nivou u okviru delatnosti

proizvodnje farmaceutskih preparata. (Tabela 6)

Na osnovu poređenja projektovanog i stvarnog poslovnog rezultat, prema

navedenim pretpostavkama, neuspela privatizacija „Jugoremedija“ AD je

kumulativno posmatrano izraženo u tekućim vrednostima stvorila za 13,4

miliona EUR gori rezultat na poslovnom nivou u odnosu na korišćeni pri-

mer alternativnog scenarija uspešne privatizacije za period od 2003. do

2013. godine.

15.00012.50010.0007.5005.0002.500

0-2.500-5.000

Ilustracija 15 Alternativni scenario uspešne privatizacije „Jugoremedije“ – pregled projektovanog i stvarnog rezultata na poslovnom nivou u periodu od 2003. do 2013. godine

Projektovani rezultat na poslovnom nivouStvarni poslovni rezultat “Jugoremedije” ADProsečno ostvareni poslovni rezultat u okviru delatnosti Proizvodnje farmaceutskih preparata

2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.



Tabela 6 Projektovane pretpostavljene vrednosti poslovnih prihoda, rashoda i poslovnog rezultata „Jugoremedija“ AD u periodu od 2003. do 2013. godine (u 000 EUR)

Godine 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Projektovani poslovni prihodi

16.766 16.454 14.979 17.129 18.331 18.864 14.527 15.805 15.474 14.274 17.039

Prihodi od prodaje 16.939 16.228 14.810 16.979 17.963 18.268 14.187 15.805 15.726 13.844 16.843

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe

0 0 0 8 1 0 0 9 96 7 7

Povećanje vrednosti zaliha učinaka

272 173 136 106 309 392 272 0 0 312 112

Smanjenje vrednosti zaliha učinaka

451 0 0 0 0 0 0 89 644 0 0

Ostali poslovni prihodi 5 52 34 36 57 203 67 80 295 111 77

Projektovani poslovni rashodi

14.041 12.382 11.332 14.660 14.759 14.567 12.258 11.519 14.635 12.595 13.095

Nabavna vrednost prodate robe

73 48 9 381 1.532 1.504 1.647 1.911 1.515 2.059 1.691

Troškovi materijala 4.012 4.183 4.280 4.531 4.434 4.047 3.394 4.218 7.385 5.463 6.364

Troškovi zarada zaposlenih 7.750 5.233 4.697 7.050 5.490 5.821 4.919 2.862 3.158 2.758 2.872

Troškovi amortizacije i rezervisanja

657 570 560 636 742 801 727 671 664 596 593

Ostali poslovni rashodi 1.550 2.349 1.786 2.062 2.562 2.394 1.571 1.858 1.914 1.719 1.574

Projektovani poslovni rezultat

2.725 4.071 3.648 2.469 3.571 4.297 2.269 4.286 839 1.679 3.943

Stvarni poslovni rezultat Jugoremedije

5.584 5.212 7.592 12.701 -403 2.119 -2.240 -449 -1.422 -4.631 -3.654

Prosečno ostvareni poslovni rezultat u okviru delatnosti Proizvodnje farmaceutskih preparata

N/A N/A N/A 1.334 1.792 3.130 2.601 1.200 932 891 561


167Privatizacija u farmaceutskoj industriji

PRIvATIZACIJA u PolJoPRIvRedI


Privatizacija poljoprivrednih preduzeća jedna je od najčešće kri-

tikovanih segmenata privatizacije. Pre razmatranja dve studije

slučaja i njihovih efekata po lokalnu samoupravu, potrebno je

da se na kratko osvrnemo na specifični pravni okvir i okolnosti

u kojima se odvijala privatizacija poljoprivrednih preduzeća.1

Pored problema koji su bili karakteristični za druge sektore, privatizacija

poljoprivrednih preduzeća suočavala se sa problemima pre svega usled

zakonskih nedorečenosti u pogledu poljoprivrednog zemljišta u državnoj

svojini. S jedne strane, privatizacija je sa manjim problemima sprovođena

u situacijama kada je zemljište bilo u društvenoj svojini.2 S druge strane,

problemi su mahom nastajali u slučajevima u kojima su preduzeća kao

subjekti privatizacije raspolagali i sa zemljištem u društvenoj i sa zemljištem

u državnoj svojini čiji status je regulisalo više zakona.3 Prilikom privatizacije

poljoprivrednih preduzeća zemljište u državnoj svojini koje su koristila pri-

vatizovana preduzeća nije bilo predmet privatizacije zajedno sa društvenim

kapitalom subjekta privatizacije. U većini slučajeva, deo zemljišta bio je u

državnoj, a deo u društvenoj svojini, te je bilo potrebno sprovesti razgra-

ničenja tog zemljišta.

U praksi su privatizovana poljoprivredna preduzeća i dalje koristila državno

poljoprivredno zemljište.4 Kritika koju je moguće uputiti pravnom okviru je

to što privatizacija zemljišta nije vršena paralelno sa privatizacijom preduze-

ća, što bi uticalo na veću pravnu sigurnost, omogućilo bi veću ostvarenu

cenu prilikom prodaje subjekta privatizacije, a smanjilo bi i probleme koji

su nastajali nakon privatizacije. Kupci poljoprivrednih preduzeća sa zemlji-

štem u državnoj svojini su se obraćali lokalnoj samoupravi sa zahtevom za

zakup tog zemljišta. Stoga su odnosi lokalne samouprave i potencijalnog,

a kasnije i stvarnog kupca, kao i mogućnost zakupa državnog poljopri-

vrednog zemljišta bili veoma značajni za ishod privatizacije. Ipak, pravna

nesigurnost, neizvesnost budućeg zakupa u kombinaciji sa mogućnošću

da domaća fizička lica kupuju subjekte privatizacije na rate doprineli su

negativnoj selekciji kupaca.

Sudbina dva poljoprivredna preduzeća posle sprovedene privatizacije

je različita.5 Dok „Banatski Despotovac“ nastavlja da relativno uspešno

posluje i nakon privatizacije uz značajne investicije, „Mala Bosna“ se na-

kon raskida ugovora o privatizaciji nalazi u restukturiranju. Zbog kreditnog

zaduženja prema bankama, oba društva su značajan deo nepokretnosti

opteretili hipotekama, pri čemu privatizacija “Male Bosne” otkriva brojne

slabosti procesa privatizacije u Republici Srbiji: odsustvo mehanizma za

sprečavanje pranja novca, korišćenje subjekta privatizacije kao kolaterala,

povezanosti domaćih banaka i kupaca, način sprovođenja kontrole, ali i

niza drugih problema u primeni.

Pre privatizacije „Mala Bosna“ beležila je relativno niske prihode od pro-

daje, a iskazana dobit bila je posledica povećanja vrednosti zaliha nedo-

vršenih i gotovih proizvoda. Krajem maja 2007. godine, „Mala Bosna“ je

privatizovana od strane konzorcijuma fizičkih lica protiv kojih su kasnije po-

krenuti krivični postupci, ali su ta lica ubrzo koristeći zakonsku mogućnost,

ustupila preduzeće novom vlasniku. Period nakon privatizacije Preduzeća

karakterišu nejasni i skriveni vlasnički odnosi. Početkom 2009. godine,

70% akcija „po osnovu „Ugovora o ustupanju“, a uz saglasnost Agen-

cije za privatizaciju, preuzima drugo fizičko lice koje upravljanje poverava

predsedniku Upravnog odbora koji je u tom periodu bio vlasnik ili je imao

upravljačke funkcije u više povezanih lica (privrednih društava sa kojima će

„Mala Bosna“ AD najviše poslovati), a protiv koga će takođe biti pokrenuti

krivični postupci.6

1) U ovom delu diskusiju ograničavamo samo na ključne aspekte, zanemarujući brojne istorijske okolnosti koje su dovele do svojinske strukture kako samih poljoprivrednih preduzeća, tako i poljoprivrednog zemljišta.2) Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini se pretežno nalazi u Vojvodini, što je slučaj u obe studije slučaja 3) Prema odredbama Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini, koje je pravno lice steklo po osnovu Zakona o agrarnoj reformi i propisima o nacionalizaciji poljoprivrednog zemljišta, jeste u državnoj svojini. S druge strane, poljoprivredno ze-mljište u društvenoj svojini koji je pravno lice steklo na osnovu pravnog posla, kao sredstvo za proizvodnju, čini društveni kapital tog preduzeća.Više o uzrocima v. Begović, B. B. Mijatović, D. Hiber, “Privatizacija zemljišta u Srbiji”, CLDS, Beograd (2006).4) Značaj problema sa nepokretnom imovinom uočljiv je i na primerima DPP „Banatski Despotovac“ i DPP „Mala Bosna“ koji su koristili velike površine zemljišta („Banatski Despotovac“ ukupnu površinu od 2.051ha, a „Mala Bosna“ 660ha). Banatski Despotovac je uspeo da zemljište prevede u privatnu svojinu, kao i da deo zemljišta iz poljo-privrednog prevede u građevinsko, dok je Mala Bosna delimično ostala sa upisom prava korišćenja, a delom je uspela da na zemljištu upiše pravo svojine.5) Reč je o preduzećima koja posluju u okviru delatnosti gajenja žita, leguminoza i uljarica. Struktura tržišta pomenute delatnosti je izuzetno diversifikovana. Osam najvećih primarnih poljoprivrednih proizvođača žita u periodu od 2006. do 2007. godini imali su zbirno učešće u proseku od 7,7%. U narednim godinama prisutna je blaga tedencija ukrupnjavanja tržišta, tako da je u periodu od 2008. do 2012. godine zbirno učešće osam najvećih primarnih poljoprivrednih proizvođača žita iznosilo u proseku 10,9%, a u 2013. godini 14,9%.6) Početkom jula 2011. godine podneta je krivična prijava protiv predsednika upravnog odbora Društva od strane pod sumnjom da je kao odgovorno lice u AD “Mala Bosna” oštetio poljoprivredno dobro “Mala Bosna” i njegove manjinske akcionare za ukupan iznos od preko 228,3 miliona RSD.

171Privatizacija u poljoprivredi

Prve godine nakon privatizacije DP „Mala Bosna” preduzeće beleži skro-

mne vrednosti prihoda od prodaje, a zatim u 2009. godini beleži značajan

rast prihoda od prodaje koji su bili 49 puta veći u odnosu na realizova-

ne prihode u godini privatizacije. Rast je ostvaren pre svega zahvaljujući

prodaji merkantilne pšenice pozajmljene od Republičke direkcije za robne

rezerve, a ne zahvaljujući prodaji iz sopstvenih zaliha odnosno sopstvenoj

proizvodnji. Uprkos sklapanju ugovora o zajmu merkantilne pšenice Pre-

duzeće uspeva da proda samo dve trećine pozajmljene pšenice. Ubrzo

nakon toga Preduzeće beleži konstantan pad vrednosti prihoda od proda-

je, postaje nelikvidno, dok su računi bili predmet čestih blokada. Prosečna

bruto trgovinska marža u 2009. godini bila je negativna i iznosila je -0,3%,

što ukazuje na to da je prosečna prodajna cena pšenice bila niža od pro-

sečne nabavne cene pozajmljene pšenice.

Period pre privatizacije, od 2004. do 2006. godine, bio je obeležen rela-

tivno niskom zaduženošću. Nakon privatizacije Mala Bosna“ AD, od 2007.

godine primetan je nagli rast stepena zaduženosti „Mala Bosna“ AD do

nivoa kada Društvo više nije imalo sopstveni kapital. Rast finansijskih ras-

hoda, odnosno troškova po osnovu kamata nastalih kao rezultat velikog

zaduživanja tokom 2010. godine, je i razlog zbog čega je Društvo zabe-

ležilo značajan neto gubitak iz poslovanja u iznosu od 3,6 miliona EUR.

„Mala Bosna“ predstavlja tipičan primer korišćenja jednog privatizovanog

preduzeća kao kolaterala kako bi se dobili krediti koji će se iskoristiti od

strane povezanog lica ili za kupovinu novog preduzeća. U takvim sluča-

jevima, često već posle prve rate ili dve ili tri godine nakon privatizacije

dolazi do raskida ugovora, a Preduzeće se vraća pod okrilje Agencije za

privatizaciju. Paralelno sa opterećivanjem imovine dolazi i do fizičkog pre-

bacivanja imovine u drugo pravno lice. Ovakve Ponzi šeme uobičajeno su

u vezi sa grupama koje su nastale akvizicijama više preduzeća u procesu

privatizacije kao što je slučaj sa „Malom Bosnom“. 7

Ali, da bi preduzeće moglo da se koristi na taj način, potrebno je da postoji

spremnost banaka i drugih finansijskih institucija da takvom preduzeću

odobravaju kredite i zajmove. Slučaj „Male Bosne“ ukazuje na vezu odre-

đenih banaka i jednog broja privatizacija. Reč je po pravilu o domaćim

bankama (u privatnom ili državnom vlasništvu), od kojih su mnoge pro-

teklih godina završile u stečaju. Upravo u tom trouglu domaćih banaka,

subjekta privatizacije i povezanih lica došlo je do nenamenskog korišćenja

kredita i niza drugih zloupotreba. U slučaju „Male Bosne“, s jedne strane,

preduzeću je odobreno više kredita od strane„Agrobanke“, Agencije za

osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) i drugih poslovnih banaka. S druge

strane, dobijene kredite nije koristila samo „Mala Bosna“ već pre svega

povezana lica. „Mala Bosna je imala značajna potraživanja od povezanih

lica. Potraživanja „Male Bosne“ od „Azohema“ iznosila su prema unapred

pripremljenom planu „Azohema“ 80 miliona RSD i bila su razvrstana u III

klasu (neobezbeđenih – stečajnih) poverilaca uz predviđeni otpis od 90%.

Potraživanja od „Azotare“ iz Subotice prema unapred pripremljenom planu

reorganizacije iznose 172 miliona RSD i takođe su razvrstana u III klasu

(stečajnih) poverilaca i ponovo je predviđen otpis od 90%.

Tokom vršenja kontrole Agencija za privatizaciju je čak 16 puta dava-

la dodatni rok kupcu da ispuni obaveze prema ugovoru o kupoprodaji

subjekta privatizacije. Konačno, zbog kršenja ugovornih obaveza, Agen-

cija za privatizaciju u maju 2010. godine raskida ugovor o privatizaciji i

upućuje zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije da izvrši

proveru okolnosti zaduživanja subjekta privatizacije. U toku sprovođenja

redovnih kontrola, Agencija za privatizaciju je u više navrata upozoravala

vlasnike „Mala Bosna“ AD da je kontinuitet u vršenju pretežne delatnosti

ugrožen, zahtevan je raskid ugovora u kome je preduzeće bilo jemac za

kredite povezanih lica, a traženo je sprovođenje i drugih mera predviđenih

ugovorom. S jedne strane, čini se da Agencija nije mogla da u kontroli

reši problem negativne selekcije kupaca (pre svega usled ustanovljenih

pogodnosti po kojima je fizičkim licima omugućena kupovina društvenog

kapitala subjekta privatizacije na rate), a sa druge je zbog velikog broja

raskinutih ugovora i ekonomske krize često produžavala rokove i umesto

raskida opominjala kupce da izvrše obaveze predviđene ugovorom.

Na inicijativu grada Subotice, malih akcionara i sindikata a u cilju obezbe-

đivanja uslova za normalno poslovanje podnet je zahtev Agenciji za pri-

vatizaciju za uvođenje postupka restrukturiranja u „Mala Bosna“ AD, što

je i Agencija učinila jula 2010. godine. Danas „Mala Bosna“ raspolaže sa

oko 438 hektara oranica i drugog poljoprvrednog zemljišta, ali je reč je

o relativno usitnjenim parcelama bez rešenog problema navodnjavanja.

Preduzeće je na kraju 2013. godine imalo skoro duplo manji broj zapo-

slenih nego pre privatizacije, a kao posledica uzimanja kredita za račun

povezanih lica ono je izrazito zaduženo i ima velika dugovanja pre svega

prema „Agrobanci u stečaju“ (preko 400 miliona RSD), ali i prema AOFI,

„NLB banci“ i jednom komercijalnom poveriocu.

Poslovanje DPP “Banatski Despotovac” pre privatizacije beležilo je slične

rezultate kao u slučaju “Male Bosne”. U periodu od tri godine pre izvršene

7) Vujačić. I and J. Petrović Vujačić, „Privatization in Serbia – Results and Institutional Failures“ Economic Annals, Volume LVI, No. 191 / October – December 2011, 100.


privatizacije prodaja DPP „Banatski Despotovac“ nakon inicijalnog rasta

bila je stabilna na nivou u proseku od oko 1,2 miliona EUR. U istom perio-

du DPP „Banatski Despotovac“ beležio je konstantan pad vrednosti rezul-

tata na poslovnom nivou, kao i neto rezultata iz poslovanja. Preduzeće je

prodato na javnoj aukciji decembra 2003. godine. Ugovor o kupoprodaji

DPP „Banatski Despotovac“ predstavlja tipičan primer kupovine na rate uz

prihvatanje investicionog i socijalnog programa.

Nakon izvršene privatizacije „Banatski Despotovac” beleži rast vrednosti

prihoda od prodaje u odnosu na periodu pre privatizacije. „Banatski Des-

potovac” AD beleži pozitivne rezultate na poslovnom nivou i neto rezultate

iz poslovanja u svim godinama posmatranog perioda, izuzev u 2005. godi-

ni. Glavni i osnovni kupac proizvoda „Banatski Despotovac” AD u periodu

od 2011. do 2013. godine bilo je povezano lice. Društvo je beležilo veće

prosečne vrednosti indikatora rentabilnosti u periodu od 2000. do 2003.

godine, u odnosu na period nakon privatizacije.

Ulaganja u osnovna sredstva je osnovni razlog zbog čega je „Banatski

Despotovac“ AD beležio rast vrednosti ukupne poslovne imovine, a po-

zitivni efekati promene fer vrednosti imovine i pozitivni neto rezultati iz po-

slovanja su osnovni faktori koji su uticali na rast vrednosti sopstvenog ka-

pitala Društva. „Banatski Despotovac” AD u svim godinama posmatranog

perioda je beležio visoke vrednosti indikatora likvidnosti, što ukazuje na

zaključak da se radi o izuzetno likvidnom privrednom društvu.

Period pre privatizacije, od 2000. do 2002. godine, bio je obeležen ni-

skom ukupnom zaduženošću „Banatski Despotovac” AD. Nakon privati-

zacije racio ukupne zaduženosti Društva bio je na relativno stabilnom nivou

sve do kraja 2012. godine, kada se usled naglog rasta zaduženosti druš-

tva po osnovu uzetih kredita za finansiranje investicija u osnovna sredstva

beleži značajan rast zaduženosti.

Od momenta privatizacije prisutna je tedencija smanjivanja broja zapo-

slenih sve do zaključno sa krajem 2007. godine, kada se broj radnika

stabilizovao na prosečnom nivou od 50 radnika.

Ako se dva slučaja porede prema ostverenim ciljevima privatizacije, pri-

vatizacija DPP „Banatski Despotovac“ uspela je da ispuni većinu ključnih

ciljeva privatizacije. Naime, „Banatski Despotovac“ je povećao efikasnost

poslovanja, došlo je do investiranja u opremu. „Banatski Despotovac“ re-

dovno izmiruje svoje poreske obaveze kako prema republičkom tako i pre-

ma lokalnom nivou. S druge strane, privatizacijom „Male Bosne“ nijedan

od navedenih ciljeva nije ostvaren.

StUDija SlUČaja priVatizacije Dpp “BanatSki DeSpOtOVac“

1. Osnovne informacije o Banatski despotovac Ad

AD „Banatski Despotovac” (U daljem tekstu Preduzeće, Društvo ili „Ba-

natski Despotovac”) iz istoimenog mesta osnovano je 1946. godine kao

zadruga. Od 1971. godine posluje u sklopu „Poljoprivrednog dobra” u

sastavu tadašnjeg kombinata „Servo Mihalj” iz Zrenjanina, a 1990. godine

se transformiše u Društveno poljoprivredno preduzeće “Banatski Despo-

tovac”. Kao društveno preduzeće posluje sve do kraja 2003. godine kada

je privatizovano. Većinski vlasnik postaje Milojko Erić iz Odžaka. Društvo

nakon privatizacije menja oblik organizovanja u akcionarsko društvo.

Pre privatizacije „Banatski Despotovac” AD je raspolagao sa 2.051 hek-

tara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 1.225 hektara bilo u vlasništvu

Društva (uglavnom treće i manje druge klase), a ostatak u vlasništvu

Ciljevi privatizacije Mala Bosna Banatski Despotovac

Efikasnost privatizovanog preduzeća - +

Povećanje investicija - +

Transfer tehnologija i znanja - -

Povećanje javnih (republičkih i lokalnih) prihoda - +

Tvrdo budžetsko ograničenje - +

8) Izveštaj o kontroli izvršavanja ugovornih obaveza od 28.09.2004. godine, Agencija za privatizaciju.9) Podaci navedeni prema informatoru o oizdavaocu hartija od vrednosti od 19.3.2014. godine dostupnom na http://www.belex.rs/trgovanje/informator/BNDS (posećeno 12. septembra 2014.)

173

države. Krajem 2013. godine Društvo raspolaže sa 1.264 hektara u

svojini dok je u zakupu još oko 31 hektar državnog zemljišta. Zemljište je

razruđeno, što je komplikovalo njegovu obradu, a takođe utiče na ispla-

tivost uvođenja sistema za navodnjavanje. Preduzeće se bavi isključivo

ratarskom proizvodnjom (proizvodnjom semenske i merkantilne pšenice,

semenskog i merkantilnog kukuruza, suncokreta i šećeme repe), ima

poljoprivrednu apoteku. 10

10) Osnovne informacije o preduzeću dostupne su na korporativnom sajtu http://www.bdespotovac.co.rs.

Tabela 1 Osnovni podaci o „Banatski Despotovac“ AD

Pun naziv Društva: AD Banatski Despotovac, Banatski Despotovac

Skraćeni naziv: AD Banatski Despotovac


Sedište: Zrenjanin

Pretežna delatnost: Gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica (0111)

Oblik organizovanja: Akcionarsko Društvo



Godina privatizacije: 2003


2. Poslovanje pre privatizacije

Dve godine pre privatizacije, Preduzeće je ostvarivalo godišnje prihode od

1,2 miliona EUR. Nakon inicijalnog rasta prihoda od prodaje DPP „Banatski

Despotovac“ od 107,9% u 2001. godini, Preduzeće je u 2002. godini

ostvarilo prihode od prodaje koji su bili na približno istom nivou kao i to-

kom 2001. godine. Osnovni razlog iza značajnog rasta prihoda od prodaje



Tip lica vlasnika akcija Najveći akcionari po broju akcija

Borić Nedeljko 1%

Stajić Aleksandar 1%

Ostali 9%

Milojko Erić* 78%

Kostić Milan 1%

Akcije u vlasništvu fizičkih lica

89%

Banatski Despotovac

AD 10%

* Zaključno sa 28. avgustom 2014. godine na osnovu Rešenja Komisije za hartije od vrednosti br: 6/0-17-390/21-13 od 01.07.2013. godine, akcionar Milojko Erić ima privremenu meru zabrane pra-

va glasa na 96.477 akcija izdavaoca, što predstavlja 73,2% od ukupno emitovanih akcija Društva.

Privatizacija u poljoprivredi

Akcije u vlasništvu

pravnih lica 11%


tokom 2001. godine jeste rast fizičkog obima proizvodnje na godišnjem

nivou od 61% i rast prodaje proizvoda i robe na domaćem tržištu.11

Tokom tri godine koje prethode privatizaciji, Preduzeće beleži konstantan

pad vrednosti poslovnog i neto rezultata izraženog u EUR. Nakon pozitiv-

nog poslovnog rezultata u 2000. godini Preduzeće beleži sve lošije rezul-

tata, tako u 2002. godini stvara poslovni gubitak u iznosu od 122 hiljada

EUR. 12

Poslednje investicije u objekte DPP “Banatski Despotovac” realizovani su

krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Pro-

sečna starost opreme bila je 9 godina, dok je većina investicija u opre-

mu realizovana početkom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog

veka.13 Preduzeće je posedovalo 38 traktora, ali je 11 traktora bilo starije

više od 25 godina, a još 12 traktora više od 15 godina. Slično stanje bilo

je i sa preostalom poljoprivrednom mehanizacijom subjekta privatizacije.

Najznačajnija nabavka izvšena pre privatizacije bila je nabavka jednog

kombajna. Preduzeće nije imalo silos, niti je imalo rešeno pitanje navod-

njavanja zemljišta.

Preduzeće je koristilo 2.051 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega

je 1.225 hektara bilo u vlasništvu Društva, a ostatak u vlasništvu države.

1.400 600500400300200100

0-100-200

120%1.200 100%1.000 80%

800 60%600 40%400 20%200 0

0 -20%


Ilustracija 3 Poslovni i neto rezultat od 2000. do 2002. godine u 000 EUR

Izvor: Program privatizacije DPP „Banatski Despotovac“, Banatski Despotovac, Agencija za privatizaciju

584

1.215 1.215

-9.5%

107.9%

0.0%

282

527

197

15

2000

2000 20012002

2001 2002Prihodi od prodaje (000 EUR)

Poslovni rezultat (000 EUR)Neto rezultat (000 EUR)

Kretanje prihoda od prodaje (%)

-122 -128

11) Program privatizacije DPP „Banatski Despotovac“, Banatski Despotovac od 06.11.2003. godine, Agencija za privatizaciju.12) Osnovni razlog lošeg rezultata je rast poslovnih rashoda od 93,3% u odnosu na 2000. godinu (sa 704 hiljada EUR u 2000. godini, na 1,4 miliona EUR u 2002. godin). U istom periodu poslovni prihodi su uvećani sa 986 hiljada EUR na 1,2 miliona EUR. Na negativan neto rezultat iz poslovanja dodatno su uticali i visoki ostali rashodi Preduzeća.13) Ibid.14) Agencija za privatizaciju Republike Srbije15) Za opis postupka u slučaju ubrzane aukcijske privatizacije v. studiju slučaja privatizacije DP „Goša Montaža“.

Deo poljoprivrednog zemljišta odnosio se i na livade i trstike, dok je većinu

činilo zemljište treće i druge, a u manjoj meri i četvrte klase. Preduzeće se

u periodu pre privatizacije imalo diversifikovanu proizvodnju. Pre svega se

bavilo proizvodnjom kukuruza i semenske pšenice, ali je deo njiva koristio i

za proizvodnju šećerne repe, pivarskog ječma, soje, i suncokreta, dok se

na livadskim površinama bavio uzgajanjem lucercke. Preduzeće je beležilo

značajan rast proizvodnje u periodu pre privatizacije (delom zbog efekta

niske baze), tako da je u 2001. godini proizvelo 2.349 tona kukurza, 1.699

tona semenske pšenice, 733 tone šećerne repe.

3. Privatizacija dPP „Banatski despotovac“

DPP „Banatski Despotovac” privatizovano je na javnoj aukciji decembra

2003. godine.14 S obzirom da je preduzeće privatizovano u skladu sa ubr-

zanom aukcijskom privatizacijom kao osnova za formiranje cene kapitala

Preduzeća korišćena je korigovana knjigovodstvena vrednost kapitala. 15

Početna cena na aukciji iznosila je 16,4 milion RSD ili oko 240 hiljada EUR,

ali je većinski paket društvenog kapitala prodat za 81 milion RSD ili za oko

1,2 miliona EUR. Kupac, fizičko lice Milojko Erića iz Odžaka, je bio dužan

175

16) Ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije od 24.12.2003. godine17) Ibid.18) Ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije između Agencije za Privatizaciju Republike Srbije i Milojka Erića, Novi Sad od 24.12.2003. godine19) Prosečna godišnja stopa rasta prihoda od prodaje u periodu od 2003. do 2008. godine iznosila je 16,0%, da bi u naredne dve godine Društvo beležilo pad vrednosti prihoda od prodaje po prosečnoj godišnjoj stopi od 20,2%.

da ukupnu kupoprodajnu cenu isplati u šest, jednakih godišnjih rata.16

Ugovor o kupoprodaji predstavlja tipičan primer kupovine na rate uz pri-

hvatanje investicionog i socijalnog programa. Kupac se ugovorom obave-

zao da će u Subjekt privatizacije, odnosno DPP „Banatski Despotovac”,

u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora investirati u osnovna

sredstva ukupan iznos od 12,6 miliona RSD ili oko 184 hiljada EUR. Ugo-

vorom je bilo predviđeno da ukoliko je iznos investiranja veći od 1 miliona

EUR, rok investiranja može biti duži od 12 meseci. Takođe, Kupac se ugo-

vorom obavezao da će ukoliko ostvari dobit na kraju obračunskog perioda,

utvrditi dividendu za svaku od 2 godine nakon dana zaključenja ugovora,

u iznosu od najmanje 10% procenata od dobiti Subjekt privatizacije, posle

namirivanja poreza i zakonskih rezervi.

Kupac se ugovorom obavezao da će prihvatiti standardni socijalni pro-

gram u slučaju prodaja društvenog kapitala metodom javne aukcije. Pre-

ma ugovoru, kupac se obavezao da će poštovati sva prava zaposlenih

utvrđenih pojedinačnim kolektivnim ugovorom, kao i drugim opštim aktima

Društva. Kupac se dodatno obavezao da neće vršiti otpuštanje zaposlenih

kao lica za kojima je prestala potreba u periodu od 1 godine od dana za-

ključenja kupoprodajnog ugovora. Ipak ukoliko se ukaže potreba za takvim

otpuštanjima, Kupac to može izvede ukoliko za svakog zaposlenog kojeg

otpusti pre gore navedenog roka izdvoji otpremninu u visini prosečne bru-

to zarade tog zaposlenog ostvarene u periodu od poslednjih 6 meseci koji

prethodi mesecu u kojem je zaposleni otpušten ili otpremninu propisanu

Tabela 2 Korigovana knjigovodstvena vrednost kapitala DPP „Banatski Despotovac“

31.12.2002. godine

RSD (u 000) EUR (u 000)

Ukupni kapital 107.548 1.748

Društveni/Državni 107.548 1.748

Privatni 0 0

Kapital koji se nudi na prodaju 75.284 1.224

Kapital namenjen besplatnoj podeli 32.264 524

Izvor: Program privatizacije DPP „Banatski Despotovac“, Banatski Despotovac, Agencija za privatizaciju Republike Srbije

Zakonom o radu ukoliko je to za njega povoljnije.17 Socijalni program je

dodatno predviđao da ukoliko Preduzeće bude imalo u stalnom radnom

odnosu više od 50 zaposlenih lica i ukoliko se ukaže potreba da se ot-

kaže ugovor o radu za više od 10% od ukupnog broja zaposlenih zbog

tehnoloških promena, nadležni organ u privatizovanom društvu je dužan

da donese program rešavanja viška zaposlenih za čiji predlog je dužan da

pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.18


Nakon privatizacije koja je izvršena krajem 2003. godine, „Banatski Des-

potovac” beleži rast vrednosti prihoda od prodaje. Prihodi Društva u 2013.

godini su tri puta veći u odnosu na godinu u kojoj je preduzeće privatizo-

vano. Iako je očigledan trend rasta, oscilacije nivoa prihoda javljaju se u

godinama kada je došlo da pada fizičkog obima proizvodnje.19 U proseku,

u periodu od 2008. do 2013. godine udeo prihoda od prodaje proizvo-

da u ukupnim prihodima od prodaje „Banatski Despotovac” AD iznosio je

70,7%. Struktura prihoda od prodaje je bitno promenjena u 2013. godini,

jer prihodi od prodaje proizvoda i usluga padaju ispod 50%, tako da je rast

ukupnih prihoda od prodaje u poslednjoj godini ostvaren zahvaljujući pro-

daji robe drugih lica i iz otkupa. Preduzeće u periodu od 2007. do 2013.

godine, ostvaruje prihode od prodaje koje su veći od tržišnog proseka u

okviru delatnosti gajenje žita, leguminoza i uljarica.



Prema rečima većinskog vlasnika u 2012. godini Preduzeće je obrađivalo

1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 1.225 hektara bilo u

vlasništvu Društva, a ostatak je uzet zakup.20 Preduzeće je imalo znatno

veće prinose po hektaru u odnosu na republički prosek.21

Posle privatizacije „Banatski Despotovac” AD beleži pozitivne neto rezulta-

te iz poslovanja. (izuzev u 2005. godini kada je zabeležen minimalni gubi-

tak od 12 hiljada EUR). Prosečna vrednost rezultata na poslovnom nivou

u periodu od 2003. do 2010. godine iznosila je 91 hiljadu EUR. U 2011.

godini usled značajnog rasta prihoda od prodaje koji je iznosio 72,8%,

„Banatski Despotovac” AD je zabeležio najveću vrednost rezultata na

poslovnom nivou tokom celokupnog posmatranog perioda. Na kretanje

vrednosti neto rezultata iz poslovanja značajno su uticali finansijski rezultat

zbog rasta zaduživanja.22

Kupac je uspešno izvršio investicione obaveze, nakon čega je nastavio

intenzivno da investira. Kupac je shodno kupoprodajnom ugovoru krajem

20) http://www.zrenjanin.rs/1-63-0-2133/Gradonacelnik-obisao-radove-u-Banatskom-Despotovcu (posećeno 11. septembra 2014.)21) Na primer u 2008. godini preduzeće je ostvarilo 6,7 tona pšenice po hektaru,dok je republički prosek iznosio 4,8 tona po hektaru.22) Značajniji rast finansijskih rashoda zabeležen je tokom 2008. godine, kada je kod pomenutih rashoda zabeležen rast na godišnjem nivou od 85,1%, odnosno sa nivoa od 44 hiljada EUR na nivo od 80 hiljada EUR. U naredne dve godine finansijski rashodi Društva bili su na prosečnom nivou od 53 hiljada EUR. Novi rast finansijskih rashoda zabeležen je u 2011. godini, kada su uvećani za 88,1% na nivo od 102 hiljada EUR. U narednim godinama finansijski rashodi su se zadržali na približno istom nivou kao iz 2011. godine. Osnovni razlog rasta finansijskih rashoda jesu troškovi zaduživanja. Pozitivan ostali rezultat iz poslovanja „Banatski Despotovac” AD je zabeležio tokom 2005, 2007. i 2009. godine u prosečnom iznosu od 48 hiljada EUR. U svim ostalim godinama Društvo je zabeležilo negativan ostali rezultat iz poslovanja, od kojih se izdvaja negativan ostali rezultat iz poslovanja iz 2012. godine koji je iznosio 112 hiljada EUR.23) Izveštaj o kontroli izvršavanja ugovornih obaveza od 20.02.2009. godine, Agencija za privatizaciju.24) http://www.zrenjanin.rs/1-63-0-2133/Gradonacelnik-obisao-radove-u-Banatskom-Despotovcu (posećeno 11. septembra 2014.)25) Izveštaj o kontroli izvršavanja ugovornih obaveza od 27.11.2007. godine, Agencija za privatizaciju.26) Godišnji izveštaj o poslovanju akcionarskog društva “Banatski Despotovac” za 2011, 2012. i 2013. godinu.

4.000 100.0%

3.00050.0%

2.000

0.0%1.000

-50.0%0

Ilustracija 4 Prihodi od prodaje „Banatski Despotovac” AD u periodu od 2000. do 2013. godine (000 EUR)

Izvor: Program privatizacije DPP „Banatski Despotovac“, Banatski Despotovac od 06.11.2003. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije i Agencija za privredne Registre Republike Srbije

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

1.0501.215 1.215 1.279

1.279

1.196

1.907 1.945

2.63632.4% 29.2%

-13.4%

23.4%

33.8%

-2.6 -19.3%

2.006

1.675

2.894

2.336

3.671

Prihodi od prodaje (000 EUR)Kretanje prihoda od prodaje (000 EUR)Prihodi od prodaje - Tržišni prosek na nivou delatnosti gajenja žita (%)


2004. godine izvršio preuzetu obavezu obaveznog investiranja u osnovna

sredstva u „Banatski Despotovac” AD u ukupnom iznosu od 12,6 miliona

RSD ili oko 184 hiljada EUR.23 Nakon ispunjenja obaveza, Preduzeće je

nastavilo sa intenzivnim investicijama, od kojih je najznačajnija silosa kapa-

citeta 15.000 tona čija je izgradnja završena u 2012. godini. Reč je o inve-

sticiji u vrednnosti oko 2 miliona EUR.24 Iako je „Banatski Despotovac” AD

pozitivno poslovao u 2004. i 2005. godini, dividenda i bonus zaposlenima

nije isplaćen zbog evidentiranog gubitka iz prethodnih godina u iznosu od

7,8 miliona RSD ili 113,9 hiljada EUR.25

Glavni kupac Preduzeća je povezano lice. Zaključno sa 31. decembrom

2011, 2012. i 2013. godine, najveći kupac i dobavljač „Banatski Despo-

tovac” AD je bilo saobraćajno preduzeće „Signal“ iz Odžaka, čiji je vlasnik

ujedno i vlasnik „Banatskog Despotovca“. To znači da bitnu ulogu u poslo-

vanju Društva mogu da imaju transferne cene, ali Dužnik navodi da se one

formiraju kao i u odnosu na druge kupce.26

177

Povezano privredno društvo „Signal“ uspešno posluje i samo u 2013. go-

dini ostvario je neto dobit u iznosu od 216,4 miliona RSD ili 1,9 miliona

EUR. Između ostalih, to je još jedna od bitnih razlika u odnosu na „Malu

Bosnu“, gde su sva povezana lica zapala u finansijske teškoće.

„Banatski Despotovac“ AD je beležio veće prosečne vrednosti indikatora

rentabilnosti u periodu od 2000. do 2003. godine, u odnosu na period

nakon privatizacije. „Banatski Despotovac“ AD beleži lošije vrednosti in-

dikatora rentabilnosti stope poslovne dobiti pre amortizacije (EBITDA %) i

stope poslovne dobiti (EBIT %) u periodu nakon privatizacije u odnosu na

period od 2000. do 2003. godine. Prosečna vrednost indikatora stope

poslovne dobiti pre amortizacije (EBITDA %) u periodu od 2004. do 2013.

godini iznosila je 13,1%, dok je u periodu od 2000. do 2002. godine izno-

sila 27,8%. Prosečna vrednost indikatora stope poslovne dobiti (EBIT %) u

periodu od 2004. do 2013. godini iznosila je 6,9%, a u periodu od 2000.

do 2002. godine 18,2%.

Stopa neto rezultata „Banatski Despotovac“ AD bila je pozitivna u svim go-

dinama nakon privatizacije i u periodu od 2004. do 2013. godine u prose-

ku je iznosila 3,9%. Značajno odstupanje od proseka vrednosti indikatora

stope neto rezultata, Društvo je zableležilo u 2011. godini, kada je vred-

nost pomenutog indikatora iznosila 19,5%. Indikatori prinosa na poslovnu

imovinu (ROA) i prinosa na sopstveni kapital (ROE) beležili su niske, ali po-

Ilustracija 5 Poslovni rezultat i neto rezultat „Banatski Despotovac” AD u periodu od 2003. do 2013. godine (000 EUR)

800

600

400

200

0

-2002003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

760

542 -12 3

11275

206176 165

29 126

13028

675

564

18126

15739




zitivne vrednosti u svim godinama nakon privatizacije, sa izuzetkom 2011.

godine kada su zabeležene značajno veće vrednosti pomenutih indikatora

u odnosu na njihov prosek. Razlog značajno boljim vrednostima indikatora

rentabilnosti poslovanja u 2011. godini u odnosu na druge godine jesu

značajan rast prihoda od prodaje koje je Društvo ostvarilo u toj godini.

Ulaganja u osnovna sredstva je osnovni razlog zbog čega je „Banatski

Despotovac“ AD beležio rast vrednosti ukupne poslovne imovine, a pozi-

tivni efekati promene fer vrednosti imovine i pozitivni neto rezultati iz poslo-

vanja su osnovni faktori koji su uticali na rast vrednosti sopstvenog kapita-

la.27 Prosečna vrednost ukupne poslovne imovine „Banatski Despotovac“

AD u periodu od 2004. do 2011. godine iznosila je 2,5 miliona EUR.

Značajnije povećanje vrednosti ukupne poslovne imovine Društva od 70%

zabeleženo je na kraju 2012. godine, kada je sa 3,2 miliona EUR vrednost

ukupne poslovne imovine uvećana na 5,4 miliona EUR. Kao osnovni ra-

zlog značajnog rasta vrednosti ukupne poslovne imovine na kraju 2012.

godine navodi se povećanje fer vrednosti zemljišta, kupovina dodatnog

poljoprivrednog zemljišta i po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u pri-

premi (ulaganja u silose i podno skladište).28 Zaključno sa 31. decembrom

2013. godine, ukupna poslovna imovina „Banatski Despotovac“ AD bila je

veća na međugodišnjom nivou za 23%, pre svega usled aktiviranja osnov-

nih sredstava u pripremi, odnosno aktiviranja silosa i podnog skladišta.29

27) Napominjemo da je osnovni razlog za mišljenje sa rezervom prilikom revizije finansijski izveštaja Društva predstavlja nemogućnost utvrđivanja fer vrednosti zemljišta, tako da te pozicije ne odražavaju vrednosti u skladu sa međunarondim računovodstvenim standardom MRS-16,28) Napomene uz finansijske izveštaje za 2012. godinu, „Banatski Despotovac“ AD.29) Napomene uz finansijske izveštaje za 2013. godinu, „Banatski Despotovac“ AD.



Osnovni generatori rasta vrednosti sopstvenog kapitala „Banatski Despo-

tovac” u periodu od kraja 2004. do kraja 2011. godine bili su povećanje

vrednosti revalorizacionih rezervi po osnovu pozitivnih efekata nastalih

usled promene fer vrednosti imovine (posebno 2012. i 2013. godine), i

pozitivan neto rezultat iz poslovanja upomenutom periodu, odnosno zadr-

žavanje ostvarene neto dobiti iz poslovanja u Društvu kao neraspoređene

dobiti.

„Banatski Despotovac” AD u svim godinama posmatranog perioda beleži

Godine 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

EBITDA % 58,0% 24,9% 0,6% 16,4% 12,5% 7,1% 13,5%

EBIT % 48,3% 16,2% -10,1% 6,3% 4,2% -1,0% 5,9%

Neto rezultat % 50,2% 1,2% -10,6% 0,0% 0,2% 0,3% 3,9%

ROA 22,2% 0,8% -5,5% 0,0% 0,1% 0,2% 3,4%

ROE 23,5% 0,9% -6,2% 0,0% 0,1% 0,2% 4,4%

Bruto marža* 31% 54% 55% N/A N/A N/A N/A

Godine 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

EBITDA % 19,3% 13,6% 5,8% 13,3% 26,1% 10,9% 9,2%

EBIT % 10,6% 6,3% 0,0% 7,7% 23,3% 7,8% 4,3%

Neto rezultat % 9,0% 1,1% 1,3% 1,7% 19,5% 1,1% 1,1%

ROA 7,1% 1,1% 1,1% 1,1% 20,0% 0,6% 0,6%

ROE 9,2% 1,5% 1,3% 1,5% 27,4% 0,9% 1,2%

Bruto marža* N/A 47% 44% 50% 60% 42% 44%


visoke vrednosti indikatora likvidnosti. Tokom celokupnog posmatranog

perioda od 2000. do 2013. godine, „Banatski Despotovac” AD beležio

je zadovoljavajuće vrednosti indikatora opšteg i redukovanog racia likvid-

nosti. Društvo je uspelo da uspostavi dugoročnu finansijsku ravnotežu, pri

čemu se i jedan deo kratkoročnih sredstava finansirao iz dugoročnih izvo-

ra. Kod pomenutog pokazatelja (neto obrtna sredstva) prisutan je pozitivan

trend, odnosno iz godine i godinu je prisutan veći rast vrednosti obrtnih

sredstava u odnosu na rast vrednosti kratkoročnih obaveza. Izraziti trend

8.000

6.000

4.000

2.000

0

Ilustracija 6 Aktiva i kapital „Banatski Despotovac” AD na dan 31. decembar u periodu od 2000. do 2013. godine

Izvor: Program privatizacije DPP „Banatski Despotovac“, Banatski Despotovac od 06.11.2003. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije i Agencija za privredne Registre Republike Srbije

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

1.5622.209 2.454 2.312

2.114 2.281 2.1432.773 2.415 2.531 2.488

3.159

5.365

6.574

Aktiva (000 EUR) Kapital (000 EUR)


179

Tabela 4 Pokazatelji likvidnosti „Banatski Despotovac” AD na dan 31. decembar u periodu od 2000. do 2013. godine

Godine 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.



Neto obrtna sredstva (000 EUR) 489 718 639 768 682 483 654

Godine 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.



Neto obrtna sredstva (000 EUR) 816 750 774 742 1.635 765 1.096


rasta vrednosti neto obrtnih sredstava ukazuje na to da je Društvo bilo u

stanju da održava permanentnu likvidnost.

Društvo i dalje posluje kao akcionarsko društvo, dok je postupak preuzi-

manja akcija od manjinskih akcionara u toku. Akcijama Društva se trguje

sporadično, sve do polovine 2007. godine, kada su zabeležene veće

transakcije. Posredstvom povezanih lica većinski vlasnik je krajem 2012.

godine nameravao da preuzme akcije manjinskih akcionara, ali se od toga

naknadno odustalo.30 Većinskom vlasniku Komisije za hartije od vrednosti

izriče privremenu meru zabrane prava glasa na 96.477 akcija izdavaoca,

što predstavlja 73,2% od ukupno emitovanih akcija. Nakon toga, Društvo

donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija, tako po završetku stiče 12.626

običnih akcija po ceni od 2.500 dinara, što predstavlja 9,58% ukupno

registrovanih običnih akcija.31


Nakon privatizacije dolazi do smanjivanja broja zaposlenih sve do zaključ-

no sa krajem 2007. godine. Nakon privatizacije „Banatski Despotovac”

AD, a zaključno sa 2007. godinom Društvo je napustilo ukupno 35 rad-

nika, od kojih je njih 31 napustilo kao tehnološki višak.32 Nakon 2008.

godine društvo zapošljava relativno stabilan broj radnika (oko 50), dok je

značajnije smanjenje zabeleženo u 2013. godini, a između ostalih i dota-

dašnji direktor preduzeća podnosi ostavku.

Prihodi od prodaje po zaposlenom beleže visoke stope rasta nakon izvr-

šene privatizacije. Obzirom da je broj zaposlenih u Društvu bio relativno

stabilan, kretanje pomenutog indikatora je isključivo zavisilo od promena

prihoda od prodaje Društva.

120

100

80

60

40

20

0

Ilustracija 7 Prosečan broj zaposlenih u „Banatski Despotovac” AD po godinama u periodu od 2000. do 2013. godine

Izvor: Program privatizacije DPP „Banatski Despotovac“, Banatski Despotovac, Agencija za privatizaciju i Agencija za privredne registre

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Privatizacija Društva96 97 9591 87 83

7156 51 50 50 47 50 43

30) Obaveštenje o nameri preuzimanja akcija dostupno je na http://www.belex.rs/data/2012/12/00080761.pdf (posećeno 11. septembra 2014).31) Izveštaj o sticanju sopstvenih akcija dostupan na http://www.belex.rs/data/2014/03/00087259.pdf (posećeno 14. septembra 2014.)32) Izveštaji o kontroli izvršavanja ugovornih obaveza od 28.09.2004, 27.11.2007, 22.02.2008, 20.02.2009. i 09.01.2009. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije



Ipak, „Banatski Despotovac” AD je tokom celokupnog posmatranog peri-

oda beležio vrednosti analiziranog indikatora koji su bili znatno ispod pro-

seka najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od prodaje u

okviru delatnosti gajenje zita (osim pirinca), leguminoza i uljarica. Prosečna

vrednost indikatora prihoda od prodaje po zaposlenom najvećih privrednih

društava iz delatnosti gajenja žita po ostvarenim prihodima od prodaje u

periodu od 2006. do 2009. godine u proseku je iznosila 429 hiljada EUR,

a u periodu od 2010. do 2013. godine 574 hiljada EUR.

„Banatski Despotovac” AD beleži smanjenje stvorene bruto dodate vred-

1.500

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

25201510

50

1.000

500

0

Ilustracija 9 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom u periodu od 2000. do 2013. godine



899

698505

262468

363580

701775

448514

1.087

590 678

100

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

4.000

3.000

2.000

1.000

0

80

60

40

20

0

Ilustracija 8 Prihodi od prodaje po zaposlenom i prihodi od prodaje „u periodu od 2000. do 2013. godine



11 13 13 13 15 14

2735

5240

33

6247

85

Prihodi od prodaje po zaposlenom (000 EUR) Prihodi od prodaje (000 EUR)

nosti u periodu od 2000. do 2003. godine. Nakon privatizcije sa rastom

poslovne aktivnosti beleži se i rast generisane bruto dodate vrednosti od

strane Društva. U 2011. godini usled značajnog rasta prihoda od prodaje

po godišnjoj stopi od 72,8% i konsekventno tome boljem rezultatu na po-

slovnom nivou, „Banatski Despotovac” AD beleži najveću vrednost novo

stvorene bruto dodate vrednosti u odnosu na sve ostale godine. Kako je

prosečan broj zaposlenih u periodu od 2007. godine bio relativno stabilan,

indikator bruto dodate vrednosti po zaposlenom isključivo je zavisio od

kretanja stvorene bruto dodate vrednosti.

181

2.500 0.10.10.10.10.10.10.10.10.00.00.0

2.000

1.500

1.000

500

0

1.484

2.037

0.0

0.1

0.1

2.132

Ilustracija 10 Stepen zaduženosti „Banatski Despotovac“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2000. do 2002. godine

2000 2001 2002Sopstveni kapital (000 EUR) Pozajmljeni izvori finansiranja (000 EUR) Racio ukupne zaduženosti


Period pre privatizacije, od 2000. do 2002. godine, bio je obeležen ni-

skom ukupnom zaduženošću Preduzeća. Rast vrednosti sopstvenog ka-

pitala u 2001. godini nastao je kao rezultat povećavanja osnovnog kapitala

„Banatski Despotovac” AD.

Nakon privatizacije „Banatski Despotovac” AD, racio ukupne zaduženosti

Društva bio je na relativno stabilnom nivou sve do kraja 2012. godine.

Tokom 2012. godine zabeležen je nagli rast ukupne zaduženosti po osno-

vu uzetih kredita za finansiranje investicija u osnovna sredstva Društva.

Ukupne obaveze po osnovu dugoročnih kredita na kraju 2013. godine

iznosile su 204,6 miliona dinara. Društvu je tokom 2012. godine odobren

dugoročni kredit u iznosu od milion EUR za nabavku opreme, a zatim u

2013. godini dva dugoročna kredita od dve poslovne banke u ukupnom

iznosu od 759 hiljada EUR radi nabavke mehanizacije odnosno za odr-

žavanje likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava. Kao obezbeđenje za

dobijene kredite Društvo je koristilo nešto preko 320 ha poljoprivrednog

zemljišta, ali je dato i jemstvo povezanog lica.33 Usled naglog zaduživanja

Društva problemi mogu da nastanu u slučaju nemogućnosti servisiranja

dospelih obaveza.

Ključna razlika u odnosu na „Malu Bosnu“ je namensko korišćenje krediti

za nabavku opreme, odnosno u podizanje proizvodnih i uslužnih kapaci-

teta „Banatski Despotovac” AD, a ne za način da povezana lica dođu do

novca korišćenjem imovine subjekta privatizacije kao kolaterala. Takođe,

indikativno je da Društvo nije dobijalo dugoročne kredite od banaka u

stečaju.

Na rast vrednosti sopstvenog kapitala značajniji uticaj su imali pozitivni

neto rezultati iz poslovanja Društva, ali i povećanje vrednosti revalorizacio-

nih rezervi po osnovu promene fer vrednosti imovine.

7. Odnos preduzeća i lokalne samouprave

S obzirom da smo privatizaciji u Zrenjaninu već razmatrali u studiji slu-

čaja „Jugoremedije“, možemo konstatovati da je privatizacija „Banatskog

Despotovca“ suprotan primer. Zrenjanin je jedna od lokalnih samouprava

sa najvećim brojem privatizovanih preduzeća. Od ukupno 58 preduzeća

raskinuto je 8 ugovora, dok se 17 društvenih ili prethodno privatizovanih

preduzeća nalazi u stečaju, među kojima je i „Jugoremedija“ AD, a 3 pre-

duzeća još uvek nisu privatizovana.34

Najbolja ilustracija značaja analiziranog privrednog društva vidi se u druš-

tvenoj odgovornosti prema lokalnoj zajednici, naraočito prema Banatskom

Despotovcu, mestu gde se nalazi sedište ovog privrednog društva. Na-

ime, Banatski Despotovac AD je većinski donator i učesnik u mnogim

društvenim aktivnostima i projektima od značaja za život građana u ovom

mestu, kao što su zimsko čišćenje snega, sponzorisanje sportskih i kultur-

nih događaja, aktivnosti penzionera i verskih zajednica.

33) Napomene uz finansijski izveštaj 2013. godine dostupno na http://fi.apr.gov.rs/fi_Dokumenta/61011805.tif (posećeno 12. Septembar 2014.)34) Treba voditi računa da navedeni podaci mogu da sadrže i preduzeća koja se dva puta računaju. Naime, moguće je da je prvo došlo do raskida ugovora, a da je zatim za to preduzeće otvoren stečaj. Takođe, moguće je da preduzeće nije ni privatizovano, odnosno da je umesto prodaje odmah došlo do otvaranja stečajnog postupka.



3.500

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2012 20132011

0.60.5

0.4

0.3

0.2

0.1

0.0

3.000

2.500

2.000

1.500

1.000

500

0

2.006

0.10.2

0.30.2

0.3

0.2 0.3

0.30.3

0.4

0.5

1.710 1.581 1.820 1.992 2.0081.881 1.778

2.338

3.320 3.331


Ilustracija 11 Stepen zaduženosti „Banatski Despotovac” AD od 2003. do 2013. godine


Sopstveni kapital (000 EUR) Pozajmljeni izvori finansiranja (000 EUR) Racio ukupne zaduženosti


U tabeli ispod je prikazano zbirno učešće uplaćenih poreza na zemljište,

poreza na imovinu od pravnih lica, posebne naknade za zaštitu životne

sredine i komunalne takse za isticanje firme u odnosu na ukupno ostvare-

ne izvorne prihode u budžetu Grada Zrenjanina. Učešće je relativno nisko,

ali je srazmerno veličini privrednog društva i mestu koje zauzima u struk-

turi privrede Zrenjanina. Ukupno uplaćeni izvorni prihodi u posmatranom

periodu 2009-2013. godina iznose 2.2 miliona RSD i veći su od iznosa

zaduženja u posmatranom periodu. Dokaz redovnosti izmirenja izvornih

prihoda je da su sve analitičke kartice koje vodi lokalna poreska admini-

stracija Zrenjanin, na dan 31.12.2013. godine pozitivne.

Analiza relativnog učešća uplata analizirane firme Banatski Despotovac AD

Tabela 5 Učešće Preduzeća u ukupnim izvornim prihodima grada Zrenjanina

OPIS 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Izvorni prihodi ostvarenje (RSD) - 574.382.658 583.957.224 649.604.038 815.782.278 806.436.729

Banatski Despotovac AD (RSD) - 245.599 247.738 382.919 406.013 874.750

Učešće u izvornim prihodima (%) - 0,04% 0,04% 0,06% 0,05% 0,11%

Izvor: Banatski Despotovac ad

Tabela 6 Učešće Preduzeća u ukupnim ustupljenim prihodima grada Zrenjanina

OPIS 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Ustupljeni prihodi ostvarenje (RSD) / 893.043.415 914.082.375 1.201.051.836 1.886.220.523 1.764.139.614

Banatski Despotovac AD (RSD) / 1.000.748 1.025.361 1.358.241 2.543.029 1.956.108

Učešće u ustupljenim prihodima (%) / 0,11% 0,11% 0,11% 0,13% 0,11%

u ukupno naplaćenim izvornim prihodima Grada Zrenjanina se kreće u

rasponu od 0,04% u 2008. i 2009. godini do 0,11% u 2013. godini.

Moguće je izvesti nedvosmislen zaključak da doprinos navedenog pre-

duzeća raste iako istovremeno rastu i ukupno naplaćeni izvorni prihodi za

40,40%. Inače, prosečno učešće za sve posmatrane godine je 0,06%

u izvornim prihodima. Veoma važna karakteristika je redovnost izmirenja

lokalnih javnih dažbina što omogućuje tačnu projekciju prihoda, odnosno

bolju predvidivost prihoda pri lokalnom budžetiranju.

Efekat po ustupljene prihode lSu

U tabeli 6 je prikazano zbirno učešće uplaćenog poreza na zarade, deo koji

pripada budžetu jedinice lokalne samouprave prema Zakonu o finansiranju

183

Tabela 7 Obaveze prema javnim komunalnim preduzećima

JAVNA PREDUZEĆA2008 2009 2010 2011


JKP VODOVOD I KANALIZACIJA ZRENJANIN Promena softvera, nema podataka za ove godine 257,512 257,512JKP ČISTOĆA I ZELENILO ZRENJANIN 60,224 60,224 3,255 3,255 3,493 3,202 5,572 5,572UKUPNO 60,224 60,224 3,255 3,255 3,493 3,202 263,084 263,084

JAVNA PREDUZEĆA2012 2013 UKUPNO

duguje potražuje duguje duguje potražuje duguje

JKP VODOVOD I KANALIZACIJA ZRENJANIN 246,547 246,571 nije fakturisano

504,059 504,083

JKP ČISTOĆA I ZELENILO ZRENJANIN 5,443 5,443 5,618 5,618 83,313 83,605UKUPNO 251,990 252,014 5,618 5,618 587,396 587,663

lokalne samourpave od strane „Banatski Despotovac“ AD, u odnosu na uku-

pno ostvarene ustupljene prihode Grada Zrenjanina u posmatranom periodu.

Iz tabele se vidi da je fiskalni doprinos „Banatskog Despotovca“ AD budže-

tu Zrenjanina stabilan i da zadržava učešće od 0,11% u ukupno ostvarenim

ustupljenim prihodima. U 2012. godini je učešće povećano na 0,13%, što

je doprinelo da je prosečno učešće u posmatranom periodu povećano sa

početnih 0,11% na 0,12%. Ovo je značajan rezultat imajući u vidu izmene

Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim je od oktobra 2011. godine

povećano učešće lokalnih budžeta u naplaćenom porezu na zarade sa 40 na

80%, a učešće analiziranog privrednog društva je ostalo na istom nivou. U po-

smatranom periodu ukupno uplaćen porez na zarade iznosio je 13.405.674

RSD, od čega je u budžet Grada Zrenjanina uplaćeno 7.883.674 RSD.


„Banatski Despotovac“ redovno izmiruje obaveze za isporučenu vodu i od-

vod otpadnih voda prema javnim komunalnim preduzećima u Zrenjaninu.

Na pojedinim analitičkim karitcama, čak su evidentirane uplate pre izdava-

nja faktura za konkretan period. JKP „Vodovod i kanalizacija Zrenjanin“ je u

2011. i 2012. godini fakturisalo ovom privrednom društvu 504.059 RSD,

a uplata „Banatskog Despotovca“ AD iznosila je 504.083 RSD. Javno ko-

munalno preduzeće nije vršilo fakturisanje u 2013. godini, a zbog promena

softvera nemaju podatke za period 2008-2010. godina. Obaveze za us-

luge iznošenje smeća vrši JKP „Čistoća i zelenilo Zrenjanin“. Fakutre ovog

predzeća za period 2008-2013. godina za posmatrano privredno društvo

je 83.605 RSD, a uplate 83.313 RSD.

StUDija SlUČaja - priVatizacija Dp mala BOSna, SUBOtica

1. Osnovne informacije o dP “Mala Bosna”

„Mala Bosna“ AD (u daljem tekstu, Preduzeće, Društvo ili „Mala Bosna“) je

klasifikovano kao malo privredno društvo sa sedištem u Maloj Bosni kod

Subotice, čija je osnovna delatnost primarna poljoprivredna proizvodnja,

pre svega gajenje merkantilne pšenice, merkantilnog kukurza, suncokreta,

soje, a u manjoj meri i drugih poljoprivrednih kultura. Preduzeće je formira-

no 1952. godine, i nakon nekoliko promena pravne forme, kao društveno

preduzeće registrovano je 1997. godine. Preduzeće je u postupak priva-

tizacije prema Zakonu o Privatizaciji ušlo sa stopostotnim učešćem druš-

tvenog kapitala. Inicijativa za privatizaciju Preduzeća pokrenuta je januara

2003. godine. DP „Mala Bosna” je privatizovana četiri godine kasnije, maja

2007. godine, prodajom 70% društvenog kapitala na javnoj aukciji. Pre-

duzeće je u trenutku privatizacije imalo niske prihode od prodaje i oko

30 zaposlenih. Pre privatizacije Preduzeće je koristilo nešto više od 660

hektara, od čega 166 hektara u državnoj i 496 hektara u društvenoj svojini,

mahom II i III klase gotovo u celini na teritoriji jedne katastarske opštine.

Privatizacija „Male Bosne“ spada u grupu privatizacija koje su privukle pa-

žnju javnosti, jer su povezivane sa pranjem novca, „tunelovanjem“ imo-

vine Društva i drugim nezakonitim radnjama. Kupac je bio konzorcijum

domaćih fizičkih lica okupljenih oko Višnje Jerković.35 Kako je izmenama

Zakona o privatizaciji omogućeno ustupanje ugovora36, kupac koristi tu

35) Reč je o grupi fizičkih lica sa kojima je Agencija za privatizaciju raskinula više ugovora o privatizaciji, a među njima je značajan broji i onih protiv kojih se vode krivični postupci. 36) Odredba kojom se omogućava prenos, uvedena je članom 41ž. Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS” br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07). Razlog donošenja odredbe o ustupanju je pre svega sprečavanje povratka već privatizovanih preduzeća pod ponovno okrilje Agencije za privatizaciju.



mogućnost i novembra 2008. godine zaključuje ugovor o ustupanju kojim

prenosi obaveze na drugo fizičko lice (prijemnika). Nakon više kontrola

Agencije za privatizaciju, kupoprodajni ugovor biva raskinut u maju 2010.

godine zbog neodržavanja kontinuiteta poslovanja. Odmah nakon raskida

ugovora o privatizaciji, početkom jula 2010. godine, kako bi se omogućilo

poslovanje i zaštita od poverilaca doneta je odluka o restrukturiranju, u

kom se Društvo nalazi već četvrtu godinu. „Mala Bosna“ je izrazito zadu-

žena i ima velika dugovanja prema „Agrobanci u stečaju“, „NLB“ banci

i jednom komercijalnom poveriocu, pa se može zaključiti da danas ima

problematičnije dužničko-poverilačke odnose nego pre privatizacije.

U ovoj studiji slučaja smo pokušali da na jednostavan način opištemo

ključne aspekte tunelovanja (eng. tunnelling).37 Tunelovanje se uobičajeno

definiše kao transfer imovine i dobiti preduzeća za račun lica koja kontroli-

šu poslovanje. U ovom slučaju to je činjeno zaduživanjem uz opterećivanje

imovine subjekta privatizacije, za račun drugih povezanih lica. U teoriji, u

zemljama u tranziciji se tunelovanje uobičajeno dovodilo u vezu sa spo-

rim procesom privatizacije u slučaju direktne prodaje, koja je pogodovala

direktorima državnih (društvenih) preduzeća da postepeno prebacuju po-

slovanje na svoja novoosnovana preduzeća ili u slučaju vaučerske priva-

tizacije, odnosno privatizacije sa diversifikovanim vlasništvom, u kojima je

menadžement privatizovanog preduzeća imao slične podsticaje za tune-

lovanjem na uštrb akcionara. Specifičnost srpskog modela privatizacije je

tunelovanje nakon privatizacije od strane samih kontrolnih vlasnika. Delom

se to može objasniti mogućnošću kupovine preduzeća na rate u procesu

privatizacije. Novi vlasnik, s obzirom da nije platio odmah, ima podsticaj da

iznese što veću vrednost iz preduzeća pre „strateškog“ raskida ugovora.

Pored toga, presudnu ulogu u pogledu podsticaja za tunelovanjem čini

namera vlasnika da kupi imovinu preduzeća, a ne samo preduzeće koje u

velikom broju slučajeva nije imalo tržišnu perspektivu, jer je sama imovina

bila vrednija od održavanja preduzeća kao celine. Naravno, pretpostavka

tunelovanja je i odsustvo suštinskih sankcija za tako preduzete radnje.

Danas Društvo raspolaže sa oko 438 hektara oranica i drugog poljopr-

vrednog zemljišta, ali je reč je o relativno usitnjenim parcelama bez re-

šenog problema navodnjavanja. Društvo je na kraju 2013. godine skoro

duplo manji broj zaposlenih nego pre privatizacije (17). S obzirom da je

došlo do raskida ugovora, učešće Agencije za privatizaciju i Akcionarskog

fonda Republike Srbije iznosi čak 82%.

37) Za diskusiju o tunelovanju v. Johnson, S. et al „Tunneling“, American Economic Review, Vol.90(2): 22-27. Takođe, za iskustva drugih zemalja u tranziciji v. na primer, Atanasov, V. (2005). How much value can blockholders tunnel? Evidence from the Bulgarian mass privatization auctions. Journal of Financial Economics, 76(1), 191-234.

Tabela 1 Osnovni podaci o „Mala Bosna“ AD Subotica

Pun naziv Društva: AD Mala Bosna – U restrukturiranju

Skraćeni naziv: AD Mala Bosna – U restrukturiranju


Sedište: Subotica

Pretežna delatnost: Gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica (0111)

Oblik organizovanja: Akcionarsko Društvo


Broj zaposlenih na dan 31.12.2013.:

17





Agencija za privatizaciju

Republike Srbije 72%

Ostali 18%

Akcionarski fond AD Beograd 10%

185

38) Program privatizacije DP Mala Bosna, Mala Bosna od 31.12.2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije.39) Ibid.40) Ibid.

2. Poslovanje pre privatizacije

U periodu od 2004. do 2006. godine, neposredno pre privatizacije prihodi

od prodaje DP “Mala Bosna”, bili su na niskom nivou i u proseku su iznosili

samo 309 hiljada EUR. Značajnije odstupanje ostvarenih prihoda prodaje

od pomenutog proseka Preduzeće je zabeležilo tokom 2006. godine, pre

svega zbog niske baze, kada je zabeležen rast prodaje od 54,2% i kada

je dostignut nivo prodaje od 386 hiljada EUR. Svu prodaju DP “Mala Bo-

sna”je realizovala na domaćem tržištu.38

Preduzeće je loše poslovalo pre privatizacije. Iako je iskazivalo dobit,

ona je pre bila rezultat kreativnog računovodstva, a ne stvarnog poslo-

vanja. Naime, Društvo je beležilo dobit na poslovnom nivou u 2005. i

2006. godini ne kao rezultat povećanja prodaje, nego pre svega usled

iskazivanja prihoda po osnovu povećanja vrednosti zaliha nedovršenih

i gotovih proizvoda. Osnovni razlog za beleženje negativnog rezultata

na poslovnom nivou u 2004. godini, kao i u ranijim godinama, jeste

nizak nivo prodaje.39 U svim ostalim godinama analiziranog perioda DP

“Mala Bosna” je beležila dobit na poslovnom nivou, ali ne kao rezultat

rasta prihoda od prodaje već usled iskazivanja prihoda po osnovu po-

većanja vrednosti zaliha učinaka. Prihodi od povećanja vrednosti zaliha

učinaka u periodu od 2005. do 2006. godine iznosili su u proseku 162

hiljade EUR, odnosno oko polovine prosečne vrednost prihoda od pro-

daje u tom periodu. Dobit na poslovnom nivou u 2005. i 2006. godini

ostvarena je uprkos značajnom rastu troškova materijala i zarada. U

2005. godini troškovi materijala uvećani su za 58,1%, koji su se potom

zadržali na približno istom nivou i u 2006. godini, a troškovi zarada

na godišnjem nivou u pomenute dve godine u proseku su bili veći za

27%. Neto dobit Preduzeća u analiziranom periodu je bila znatno niža

u odnosu na dobit na poslovnom nivou, pre svega usled negativnog

finansijskog rezultata.

Dok su delovi opreme zamenjivani (stepen otpisanosti iznosio je oko 60%),

zadnje investicije u objekte u periodu pre privatizacije DP “Mala Bosna” je

imala šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.40 Preko polovine

vrednosti ukupne opreme činio je jedan kombajn koji je preduzeće nabavi-

lo u toku pripreme za privatizaciju iz sredstava odobrenog kredita, tako de

je poverilac obezbedio svoje potraživanje založnim pravom na toj opremi.

Pre privatizacije Preduzeće je koristilo nešto više od 660 hektara, od čega

166 hektara u državnoj i 496 hektara u društvenoj svojini, mahom II i III

450 80

60

40

20

0

-20

-40

-60

60%

50%

40%

30%

20%

10%

0%

-10%

-20%

-30%

400

350

300

250

200

150

100

50

02004 2005 2006

Prihodi od prodaje (000 EUR) Poslovni rezultat (000 EUR)Kretanje prihoda od prodaje (%) Neto rezultat (000 EUR)


Ilustracija 3 Poslovni i neto rezultat od 2000. do 2002. godine u 000 EUR

Izvor: Program privatizacije DP Mala Bosna, Mala Bosna od 31.12.2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije

-48

37

59

4

47

5

2004 2005 2006



klase gotovo u celini na teritoriji jedne katastarske opštine. Preduzeće je

bilo uknjiženo kao nosilac prava korišćenja. Pored toga prema podacima

iz Programa privatizacije, Preduzeće je uzimalo u zakup dodatnih 40-50

hektara, tako da je godišnje ukupno obrađivano oko 700 hektara.

Preduzeće je imalo veoma jednostavnu organizacionu strukturu sa dva

sektora – proizvodnju i komercijalo-finansijske poslove, a dve trećine za-

poslenih u preduzeću činili su nekvalifikovani radnici, dok su u starosnoj

stukturi dominirali radnici sa preko 45 godina života.

3. Privatizacija

DP “Mala Bosna” je privatizovana na aukciji 28. maja 2007. godine, po

početnoj ceni od 160 miliona RSD (oko 2 miliona evra) od strane konzor-

cijuma čiji je nosilac bila Višnja Jerković. Kako je predmet prodaje na javnoj

aukciji bilo 70% od vrednosti ukupnog društvenog kapitala „Mala Bosna“

AD. Zaposlenima u Preduzeću predviđeno je da se raspodeli ostatak od

30% od ukupnog društvenog kapitala „Mala Bosna“ AD. Ukupni kapital

„Mala Bosna“ AD krajem 2004. godine procenjen u rasponu od 189,2

miliona RSD ili 2,4 miliona EUR do 283,8 miliona RSD ili 3,6 miliona EUR.

Donja granica raspona vrednosti društvenog kapitala „Mala Bosna“ koja

se nudila na prodaju iznosila je 132,4 milion RSD ili 1,7 milion EUR, dok je

gornja granica raspona vrednosti iznosila 198,7 miliona RSD ili 2,5 miliona

EUR.41 U tom pogledu, ostvarena cena se nalazila u rasponu tako pro-

cenjene vrednosti. Ipak, treba imati u vidu da je reč o prodaji na rate, tako

da je kupac u praksi mogao lako da odustane od redovnog dospelih rata.

Ugovor je sadržao standardne zahteve prem kupcu i predviđao je mini-

Tabela 2 Procenjene vrednosti ukupnog kapitala „Mala Bosna“ AD na dan 31. decembar 2004. godine

Knjigovodstvena vrednost Donja granična DNT vrednost kapitala

Gornja granična DNT vrednost kapitala

Likvidaciona vrednost kapitala

Ukupni kapital (000 EUR) 1.258 -192 -207 2.998

Izvor: Program privatizacije DP „Mala Bosna“ Mala Bosna, na dan 31.12.2004, Agencija za privatizaciju Republike Srbije

malni (i skroman) nivo investicija u osnovna sredstva naminjena pretežnoj

delatnosti Društva.42 Kupoprodajnim ugovorom Konzorcijum se obavezao

da će u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora investirati u “Mala

Bosna” AD sredstva u ukupnom iznosu od 7,7 miliona RSD ili oko 97 hi-

ljada EUR. Ugovorom je predviđena i obaveza da isplate dividendi ukoliko

preduzeće ostvari dobit na kraju obračunskog perioda, odnosno da se

utvrdi dividenda za svaku od 2 godine nakon zaključenja kupoprodajnog

ugovora u iznosu od najmanje 10% od dobiti Društva posle namirenja

poreza i zakonskih rezervi.43

Kupac se ugovorom obavezao da će prihvatiti socijalni program, odnosno

da će poštovati sva prava zaposlenih utvrđenih pojedinačnim kolektivnim

ugovorom, kao i drugim opštim aktima Društva. Kupac se dodatno obave-

zao da neće vršiti otpuštanje zaposlenih kao lica za kojima je prestala po-

treba u periodu od 1 godine od dana zaključenja kupoprodajnog ugovora.

Ipak ukoliko se ukaže potreba za takvim otpuštanjima, Kupac to može

izvede ukoliko za svakog zaposlenog kojeg otpusti pre gore navedenog

roka izdvoji otpremninu u visini prosečne bruto zarade tog zaposlenog

ostvarene u periodu od poslednjih 6 meseci koji prethodi mesecu u kojem

je zaposleni otpušten ili otpremninu propisanu Zakonom o radu ukoliko

je to za njega povoljnije.44 Socijalni program dodatno predviđa da ukoliko

Subjekt privatizacije ima u stalnom radnom odnosu više od 50 zaposlenih

lica i ukoliko se ukaže potreba da se otkaže ugovor o radu za više od 10%

od ukupnog broja zaposlenih zbog tehnoloških promena, nadležni organ

u privatizovanom društvu je dužan da donese program rešavanja viška

zapsolenih za čiji predlog je dužan da pribavi mišljenje reprezentativnog

sindikata.45

41) Imajući u vidu da su procenjene DNT vrednosti ukupnog kapitala „Mala Bosna“ AD na dan 31.12.2004. godine negativne, donja i gornja granica raspona vrednosti ukupnog kapitala utvrđena je na osnovu likvidacione vrednosti ukupnog kapitala i to donju granicu raspona vrednosti ukupnog kapitala - 80% osnovne likvidacione vrednosti kapitala i gornju granicu raspona vrednosti ukupnog kapitala predstavlja 120% osnovne likvidacione vrednosti kapitala. V. Program privatizacije DP Mala Bosna, Mala Bosna od 31.12.2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije.42) Ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije između Agencije za Privatizaciju Republike Srbije i Konzorcijuma fizičkih lica od 01.06.2007. godine. 43) Ibid.44) Ibid.45) Ibid.

187

46) http://www.yueco.rs/vest/ekonomija/poljoprivrednici-ele-da-kupe-malu-bosnu47) Izveštaj o izvršenoj kontroli ugovornih obaveza od 15.05.2009. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije48) http://vesti.krstarica.com/ekonomija/agencija-raskinula-ugovor-o-prodaji-preduzeca-mala-bosna/49) Izveštaj o poslovanju AD „Mala Bosna“ U restrukturiranju Mala Bosna za 2011. godinu50) Izveštaj o izvršenoj kontroli (09.12.2009), Agencija za privatizaciju Republike Srbije51) Izveštaj o izvršenoj kontroli (14.09.2009), Agencija za privatizaciju Republike Srbije52) Izveštaj o izvršenoj kontroli (09.12.2009) , Agencija za privatizaciju Republike Srbije53) Izveštaj o izvršenoj kontroli (14.09.2009), Agencija za privatizaciju Republike Srbije

Period nakon privatizacije Preduzeća karakterišu nejasni i promenljivi vla-

snički odnosi. DP „Mala Bosna” privatizovana je na aukciji 28 .maja 2007.

godine od strane konzorcijuma okupljenog oko Višnje Jerković. Već iduće

godine kupac kasni sa plaćanjem druge rate, a zatim, početkom 2009.

godine, 70% akcija „Mala Bosna“ od Višnje Jerković po osnovu „Ugovora

o ustupanju“, a uz saglasnost Agencije za privatizaciju, preuzima drugo fi-

zičko lice Đorđe Đukanović.46 Na sednici Skupštine društva „Mala Bosna“

održane 24.02.2009. godine, kao zastupnici upisani su Peđa Mališanović,

Aleksandar Njegić i Anđelija Zelić.47 Prema rečima zaposlenih u „Mala Bo-

sna“ AD novi vlasnik Društva je sva prava upravljanja poverio predsedniku

Upravnog odbora Peđi Mališanoviću.48 Peđa Mališanović u tom momentu

je ujedno bio i vlasnik ili je imao upravljačke pozicije u sledećim privred-

nim društvima: „Peđa Komerc“ d.o.o. Subotica, „Azotara“ d.o.o. Subotica,

„Azohem“ d.o.o. Subotica, „Panvita – Nova Brazda“ AD, „MP Kluz Tisa“

d.o.o. Subotica, „Agro PNB“ d.o.o, „Graničar“ AD, i u „Most HID“. 49


Nakon privatizacije DP “Mala Bosna” koja je izvršena polovinom 2007. go-

dine, “Mala Bosna” AD je zabeležila skromne vrednosti prihoda od prodaje

u 2007. i 2008. godini. Ostvarene vrednosti prihoda od prodaje bile su

znatno niže u odnosu na tržišni prosek na nivou delatnosti gajenja žita. U

2009. godini, “Mala Bosna” AD isključivo zahvaljujući sklopljenom ugovoru

o zajmu merkantilne pšenice sa Republičkom direkcijom za robne rezerve

ostvaruje značajno veće prihode od prodaje u odnosu na 2008. godinu.

Naime, u 2009. godini Društvo je zabeležilo višestruki rast prihoda od pro-

daje koji su uvećani sa 575 hiljada EUR, koliko su iznosili u 2008. godini,

na čak 9,7 miliona EUR u 2009. godini. Poređenja radi prosečan nivo os-

tvarenih prihoda od prodaje u okviru delatnosti gajenja žita u 2009. godini

u Republici Srbiji iznosio je 1 milion EUR. Prikazani rast prihoda od prodaje

u 2009. godini nastao je nakon što je sklopljen ugovor o zajmu merkantilne

pšenice između Republičke direkcije za robne rezerve i Društva. U istoj

godini, “Mala Bosna” AD je povećala obim proizvodnje, ali prihodi generi-

sani po tom osnovu bili su neuporedivo manji od prihoda koje je Društvo

realizovalo po osnovu prodaje pozajmljene pšenice.

Društvo je umesto do tada obrađivanih 700 ha, od 2009. godine po osno-

vu ugovora o zakupu zemljišta obrađivalo 2.000 ha zemljišta. Pored pro-

daje pšenice, Društvo je jedan manji deo prihoda od prodaje na domaćem

tržištu ostvarilo po osnovu prodaje veštačkog đubriva. 50

Uprkos sklapanju ugovora o zajmu merkantilne pšenice u cilju njene pro-

daje na inostranim tržištima, „Mala Bosna” AD je uspela da proda samo

dve trećine od tražene količine pšenice. Po osnovu ugovora o zajmu izme-

đu Preduzeća kao zajmoprimca, i Republičke direkcije za robne rezerve,

odobren je zajam u iznosu od 35.000 tona merkantilne pšenice ukupne

vrednosti od 404,6 miliona RSD ili oko 4,3 miliona EUR, uz obavezu da

ovu robu plasira isključivo na inostrano tržište.51 Veliki deo od ukupnih

prihoda od prodaje iz 2009. godine u iznosu od 9,7 miliona EUR, „Mala

Bosna” AD je ostvarila po osnovu prodaje pozajmljene pšenice. „Mala Bo-

sna“ AD je uspela da do kraja 2009. godine plasira na tržište samo dve

trećine pšenice koju je dobila na zajam od „Republičke direkcije za robne

rezerve“.52

Ugovor o zajmu pšenice bio je potpisan bez prethodne saglasnosti Skup-

štene akcionara, što je bilo u suprotnosti sa odredbama tada važećeg

„Zakona o privrednim društvima Republike Srbije“. Odluci o potpisivanju

Ugovora o zajmu pšenice sa „Republičkom direkcijom za robne rezerve“, a

imajući u vidu visinu zaduženja koje je u tom momentu bilo 4 puta veće od

vrednosti stalne imovine „Mala Bosna“ AD, u smislu „Zakona o privrednim

društvima Republike Srbije“ toj odluci je trebalo da prethodi Odluka skup-

štine akcionara, kojom bi se odobrilo pomenuto zaduženje. U momentu

kontrole izvršenja ugovornih obaveza od strane Agencije za privatizaciju od

14.09.2009. godine Društvo nije pružilo dokaz o postojanju takve odluke,

pa je Ugovor o zajmu pšenice bio potpisan bez prethodne saglasnosti

Skupštene akcionara, što je bilo u suprotnosti sa odredbama „Zakona o

privrednim društvima Republike Srbije“. 3 Međutim u toku naredne kontrole

Agencije za privatizaciju od 09.12.2009. godine, rukvodstvo „Mala Bosna“

AD je prezentovalo Agenciji pomenutu Odluku skupštine akcionara druš-



tva „Mala Bosna“ od 05.12.2009. godine, kojom je odobreno zaključenje

Ugovora o zajmu pšenice, uz napomenu da je jedan deo akcionara najavio

da će iskoristiti pravo nesaglasnih akcionara da zahteva od Društva da

otkupi njihove akcije.54

Česte blokade računa i nemogućnost normalnog poslovanja predstav-

ljaju jedan od osnovnih razloga zbog čega je “Mala Bosna” AD beležila

konstantan pad vrednosti prihoda od prodaje. U periodu nakon 2009.

godine „Mala Bosna” AD je beležila konstantan pad vrednosti prihoda od

prodaje po prosečnoj godišnjoj stopi od 60,6%. Vrednosti prihoda od pro-

daje iznad tržišnog proseka na nivou delatnosti gajenja žita, “Mala Bosna”

je zabeležila još jedino tokom 2010. godine. Dva su osnova zbog kojih

je Društvo beležilo značajan pad prihoda od prodaje. Prvi razlog je visok

nivo prihoda od prodaje u 2009. godini, koji je nastao najvećim delom kao

rezultat prodaje pozajmljene pšenice, koji Društvo nije moglo ponovo da

ostvari tokom 2010. godine prodajom isključivo sopstvenih zaliha pšenice.

Drugi razlog jesu česte blokade poslovnih računa „Mala Bosna” AD koji su

usledili usled nemogućnosti servisiranja dospelih obaveza. Česte blokade

4,000

6,000

10,000

12,000

8,000

2,000

0


2007 2008 2009 2010 2011 2012

Prihodi od prodaje (000 EUR)Prihodi od prodaje - Tržišni prosek na nivou delatnosti gajenja žita (000 EUR) - (Leva Y skala)

Ilustracija 4 Prihodi od prodaje “Mala Bosna” AD u periodu od 2007. do 2013. godine (000 EUR)

-500%

0%

500%

1000%

1500%

2000%

2013


Kretanje prihoda od prodaje (%) - (Desna Y skala)

-49.4% 194.4%

9,742

3,7601,490

533 232575

195

1593.2%

-61.4%

-60.4%

-64.2% -56.5%


računa su znatno otežavale poslovanje „Mala Bosna” AD u narednim godi-

nama. Prema evidenciji „Centra za bonitet NBS“, Društvo je u više navrata

bilo u kontinuiranoj blokadi u trajanju od nekoliko meseci. „Mala Bosna” je

u periodu od godinu dana, a zaključno sa 30.04.2010. godine, bila nepre-

stano u blokadi 160 dana.55 Nakon donošenja Odluke o restrukturiranju

preduzeće je bio zaštićeno, odnosno računi više nisu bili u blokadi.

Pored značajnog učešća prodaje robe a ne proizvoda „Mala Bosna“u uku-

pnim prihodima od prodaje, na rast poslovnih prihoda Društva u 2007.

i 2008. godini značajan uticaj imali su i iskazani prihodi od povećanja

vrednosti zaliha učinaka i prihodi od aktiviranja učinaka. Period poslovanja

„Mala Bosna“ AD od 2007. do 2011. godine, sa izuztekom 2009. godine,

bio je karakterističan po veoma niskoj dobiti na poslovnom nivou, koja

je u pomenutom periodu u proseku iznosila 112 hiljada EUR. Dobit na

poslovnom nivou u 2007 i 2008 godini, Društvo je beležilo najviše za-

hvaljujući prihodima po osnovu povećanja vrednosti zaliha nedovršenih

i gotovih proizvoda, kao i usled ostvarivanja prihoda po osnovu upotrebe

roba, proizvoda i/ili usluga za sopstvene potrebe. Pomenuti prihodi su u

54) Izveštaj (09.12.2009.), Agencija za privatizaciju Republike Srbije55) Izveštaj o izvršenoj kontroli ugovornih obaveza od 04.05.2010. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije

189

2007. i 2008. godini zbirno imali prosečno učešće u poslovnim prihodima

„Mala Bosna“ AD od 65%.

Nagli rast troškova nabavne vrednosti prodate robe u 2009. godini, je bio

osnovni razlog zbog čega je Društvo pored značajnog rasta prihoda od

prodaje u pomenutoj godini ostvarilo gubitak na poslovnom nivou. Troškovi

nabavne vrednosti prodate robe u 2009. godini uvećani su na 8,4 miliona

EUR sa 33 hiljada EUR koliko su iznosili u 2008. godini, najviše kao rezultat

sklapanja ugovora sa „Republičkom direkcijom za robne rezerve“ o zajmu

pšenice radi njene porodaje na inostranom tržištu, kao i usled rasta troš-

kova nabavne vrednosti druge prodate robe.

Dobit na poslovnom nivou u 2010. i 2011. godini, „Mala Bosna“ AD je

ostvarila pre svega zahvaljujući značajnom smenjenju troškova nabavne

vrednosti prodate robe. Pomenuti troškovi su u 2010. godini smanjeni na

3,1 milion EUR sa 8,4 milion EUR koliko su iznosili u 2009. godini, da bi u

2011. godini bili dodatno smanjeni na nivo od 212 hiljada EUR. Značajan

pad poslovne aktivnosti je osnovni razlog zbog čega je Društvo beležilo

gubitak na poslovnom nivou u 2012. i 2013. godini, na šta ukazuju i po-

daci o fizičkom obimu proizvodnje koji beleže pad, izuzev u 2013. godini.

Nivo ostvarene proizvodnje u periodu od 2011. do 2013. godine bio je na

veoma niskom nivou.

56) Izveštaj o izvršenoj kontroli ugovornih obaveza od 10.07.2008. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije (Izveštaj 10.07.2008. godine)57) Izveštaj o izvršenoj kontroli ugovornih obaveza od 15.05.2009. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije58) Izveštaj 10.07.2008. godine59) Izveštaj o izvršenoj kontroli ugovornih obaveza od 04.05.2010. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije

Ilustracija 5 Poslovni rezultat i neto rezultat “Mala Bosna” AD u periodu od 2007. do 2013. godine (000 EUR)

0

1,000

-1,000

-2,000

-3,000

-4,000


2007 2008 2009 2011 2012

-1,092

20132010

-1,251

50 23 100 15-8

7 99320

-370

-63473

-3,641



Značajan rast finansijskih rashoda, odnsono troškova po osnovu kama-

ta nastalih kao rezultat velikog zaduživanja “Mala Bosna” AD u 2010.

godini, je osnovni razlog zbog čega je Društvo zabeležilo neto gubitak

iz poslovaja u 2010. godini u iznosu od 3,6 miliona EUR. Finansijskih

rashodi “Mala Bosna” AD u 2010. godini uvećani su na 1,6 miliona

EUR sa 111 hiljada EUR koliko su iznosili u 2009. godini. Ostvarena

dobit u 2007. godini56 i 2008. godini57 iskorišćena je za pokrivanje

gubitaka iz ranijih godina. Tokom 2008. godine novi vlasnici Društva

uspeli su da izvrše ugovornu obavezu o obaveznom investiranju uno-

šenjem opreme i sredstava u ukupnoj vrednosti od 7,7 miliona RSD ili

oko 94 hiljada EUR.58

U toku sprovođenja redovnih kontrola, Agencija za privatizaciju je u više

navrata upozoravala vlasnike „Mala Bonsa“ AD da je kontinuitet u vršenju

pretežne delatnosti ugrožen. Ovakve zaključke Agencija je donosila upr-

kos značajnom rastu ukupnih prihoda u 2009. godini, upravo iz razloga

što je najveći deo tako ostvarenih prihoda bio realizovan prodajom po-

zajmljene pšenice uz istovremeni rast obaveza po tom osnovu, a ne kao

rezultat prodaje sopstvene pšenice iz zaliha. Agencija je smatrala da uko-

liko privredno društvo „Mala Bosna“ ne bude u stanju da vrati pozajmljenu

pšenicu da mogu nastupiti značajni poremećaji u poslovanju Društva.59



Ilustracija 6 Fizički obim proizvodnje “Mala Bosna” AD u periodu od 2010. do 2013. godine (u tonama)

8,000

6,000

4,000

2,000

0 -80%

-60%

-40%

-20%

0%

20%

Izvor: Ministarstvo privrede Republike Srbije

Fizički obim proizvodnje (u tonama) Kretanje fizičkog obima proizvodnje (%)

2010 2011 2012 2013

-64.7%

11.7%

-38.3%

1,5661,749

2,537

7,196

korigovano

Ilustracija 7 Ukupni prihodi privrednog društva „Mala Bosna” AD u periodu od 2006. do 2010. godine (000 EUR)

12,000

8,000

10,000

6,000

4,000

2,000

0 -100%

0%

100%

200%

300%

400%

500%

600%


Ukupni prihodi (000 EUR) Kretanje ukupnih prihoda (%)

2006 2007 2008 2009 2010

4,174

10,861

247.5%

8.8% -0.4% 1,889

546

474.9%

-61.6%544



Zbog kršenja ugovornih obaveza, Agencija za privatizaciju je tokom 2010.

godine rakinula ugovor o prodaji privrednog društva „Mala Bosna“ i upu-

tila je zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije da izvrši

proveru iz svoje nadležnosti okolnosti zaduživanja „Mala Bosna“ AD kod

„Republičke direkcije za robne rezerve Republike Srbije“. Upravo iz ra-

zloga neizvršavanja ugovornih obaveza po osnovu održavanja kontinui-

teta u vršenju pretežne delatnosti, kao i usled kršenja ugovornih obaveza

po osnovu radnopravnih propisa u delu isplata zarada i dospelih poreza

i doprinosa na zarade zapsolenih za mesec decembar 2009. godine i

prva četri meseca 2010. godine, Agencija za privatizaciju je tokom 2010.

godine rakinula ugovor o prodaji privrednog društva „Mala Bosna“. Takođe

Agencija za privatizaciju je uputila i zahtev „Ministarstvu unutrašnjih poslova

Republike Srbije“ da izvrši proveru iz svoje nadležnosti okolnosti zaduživa-

nja „Mala Bosna“ AD kod „Republičke direkcije za robne rezerve Republike

191

Srbije“.60 Na inicijativu grada Subotice, malih akcionara i sindikata a u cilju

obezbeđivanja uslova za normalno poslovanje podnet je zahtev Agenciji za

privatizaciju za uvođenje postupka restrukturiranja u „Mala Bosna“ AD, što

je i Agencija učinila 05. jula 2010. godine.61

Policija je početkom jula 2011. godine predala krivičnu prijavu protiv Peđe

Mališanovića pod sumnjom da je kao odgovorno lice u AD „Mala Bosna”

oštetio poljoprivredno dobro „Mala Bosna” i njegove manjinske akcionare

za ukupan iznos od preko 228,3 miliona RSD. U prijavi je navedeno da je

Mališanović kao odgovorno lice u AD „Mala Bosna” tokom 2009. i 2010.

godine sačinjavajući ugovore o zajmu i po osnovu kojih je prebacivao no-

vac na povezana privredna društva “Peđa komerc”, “Azotara” i “Azohem”.

Na taj način su prema procenama policije „“Mala Bosna” i njenii manjinski

akcionari oštećeni za iznos od preko 228,3 miliona RSD.62

Novi upravni odbor „Mala Bosna“ izdao je „Izveštaj o spornim transakcija-

ma u AD „Mala Bosna“, Mala Bosna u kojem su detaljno opisane sporne

transakcije Društva u vreme prethodnog menadžmenta na čijem čelu je

bio Peđa Mališanović. Između ostalog u izveštaju se tereti „Agrobanka“

AD Beograd što nije otkazala garanciju koju je dala „Mala Bosna“ AD za

pozajmljenu pšenicu od „Republičke direkcije za robne rezerve“. U Izve-

štaju se navodi i da je „Agrobanka“ AD Beograd znala ili je morala da zna

da “Mala Bosna” AD ne izvršava svoje obaveze prema „Republičkoj direk-

ciji za robne rezerve“, za šta je garancija data. Takođe dodatno se tereti

da nije koristila instrumente obezbeđenja koje su izdala privredna društva

“Azotara” i “Azohem”, koja su bila u vlasništvu Peđe Mališanovića, već

isključivo instrumente obezbeđenja „Mala Bosna“ AD.63

Sve do raskida privatizacije, najveći kupci i dobavljači „Mala Bosna“ AD

bila su pravna lica koja su bila povezana kroz vlasnički odnos ili preko

upravljačkih pozicija koje je Peđa Mališanović u tom trenutku imao u tim

privrednim društvima. („Azohem“ d.o.o. Subotica, „Azotara“ d.o.o. Suboti-

ca, „Panvita – Nova Brazda“ AD, „Graničar“ AD i drugi). Nakon donošenja

odluke o restrukturiranju, glavni kupci su druga preduzeća u restrukturira-

nja. Ovo je zanimljiv nalaz, jer dovodi u pitanje mogućnost „Mala Bosna“

AD da posluje sa privrednim društvima iz privatnog sektora. Bez obzira da

li je reč o periodu posle privatizacije ili nakon raskida privatizacije i dono-

šenja odluke u restrukturiranju, u strukturi ukupnih potraživanja od kupaca

u periodu od 2008. do 2013. godine dominantno učešće su imala najče-

šće tri kupca čije je zbirno učešće u ukupnim potraživanjima od kupaca

iznosilo 90%.

Sličan odnos važi i u slučaju obaveza prema dobavljačima i to kako u ka-

rakteristikama komercijalnih poverilaca tako i u dominantnosti malog broja

poverilaca u ukupnim obavezama prema dobavljačima. I u ovom sluča-

ju ključne poverioce koji su bili povezana lica, nakon raskida ugovora su

Tabela 3 Relativno učešće potraživanja od pojedinih kupaca u ukupnim potraživanjima od kupaca „Mala Bosna“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2008. do 2013. godine

Kupac 2008 2009 2010 2011 2012 2013*

PIK Zemun - - - 20,3% 17,8% 42,5%

Azohem DOO - 3,4% 36,5% - 20,0% -

Dragan Markovic AD - - - 45,9% 17,0% -

Azotara DOO - 71,3% 44,7% - - -

Vojvodina AD – U restrukturiranju - - - 13,6% 12,0% 28,6%

Peđa Komerc - 16,8% 7,3% - -

Ostali kupci 100% 8,5% 11,6% 20,2% 45,2% 28,9%

* Podaci su na dan 31.08.2013. godine; Izvor: Ministarstvo privrede Republike Srbije, Profil „Mala Bosna“ AD– U restrukturiranju

60) Ibid.61) Odluka je dostupna na sajtu Agencije za privatizaciju na http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/8329/Odluka+o+restrukturiranju++subjekta+privatizacije+Akcionar-sko+drustvo+Mala+Bosna+Mala+Bosna,+Edvarda+Kardelja+1.shtml (pristupljeno 1. avgust 2014. godine). O inicijativi v. intervju sa potpredsednikom grankog veća Saveza Slobodnih sindikata Ištvanom Huđijem; https://www.youtube.com/watch?v=U3RdKTXU9pc (pristupljeno 1. avgust 2014. godine).62) http://www.ekapija.com/website/sr/page/617797/Kako-je-Agrobanka-ojadila-Malu-Bosnu-? (pristupljeno 1. avgust 2014 godine).63) Ibid.



zamenila preduzeća u restrukturiranju. Pregled najvećih dobavljača „Mala

Bosna“ AD sa učešćima u ukupnim obavezama prema dobavljačima dat

je u tabeli.

Vrednosti indikatora rentabilnosti poslovanja „Mala Bosna“ AD u periodu

do 2008. godine ne daju prave informacije o rentabilnosti poslovanja

Društva, iz razloga što prihodi koji nisu nastali kao rezultat prodaje proizvo-

da Društva čine najveći ili dominantan udeo u poslovnim prihodima „Mala

Bosna“ AD u tom periodu. Ipak, radi uporedivosti sa drugim studijama

slučaja, prikazaćemo ključne indikatore prema raspoloživim finansijskim

pokazateljima.

Prihodi od prodaje “Mala Bosna” pre privatizacije u periodu od 2004. do

2006. godine i u periodu dve godine nakon privatizacije bili su na relativno

niskom nivou i u proseku su iznosili 340 hiljada EUR. U 2009. godini „Mala

Bosna“ AD beleži značajan rast prodaje koji je bio toliki da su prihodi od

prodaje u 2009. godini bili 49 puta veći u odnosu na realizovane prihode

od prodaje iz 2007. godine, u godini privatizacije. Društvo je ostvarilo ovaj

Tabela 4 Relativno učešće obaveza prema pojedinim dobavljačima u ukupnim obavezama prema dobavljačima „Mala Bosna“ AD nad dan 31. decem-bar u periodu od 2008. do 2013. godine

Dobavljač 2008 2009 2010 2011 2012 2013*

Azohem DOO 62,0% 61,5% 9,5% - - -

Azotara DOO 13,3% - 18,5% - - -

Uljarice Bačka DOO 21,8% 9,0% 10,0% 34,8% 29,0%

Panvita – Nova Brazda AD - - 31,5% - - -

Plima Pek Kruševac - - 10,0% 63,5% - -

Graničar AD - - 5,2% 18,2% 15,2%

Ostali dobavljači 2,9% 29,5% 30,6% 21,3% 47,0%

* Podaci su na dan 31.08.2013. godine; Izvor: Ministarstvo privrede Republike Srbije, Profil „Mala Bosna“ AD– U restrukturiranju

4,000

6,000

10,000

12,000

8,000

2,000

0

Izvor: Program privatizacije DP Mala Bosna, Mala Bosna od 31.12.2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbijei Agencija za privredne Registre Republike Srbije

2007200620052004 2008 2009 2010 2011 2012

Prihodi od prodaje (000 EUR)Kretanje prihoda od prodaje (%) - (Desna Y skala)

Ilustracija 8 Prihodi od prodaje „Mala Bosna“ AD u periodu od 2004. do 2013. godine (000 EUR)

-200.0%

-300.0%

800.0%

1300.0%

1800.0%

2013


3,760

290 250 386 5331,490

9,742

575195


Prihodi od prodaje - Tržišni prosek na nivou delatnosti Gajenja žita (%)

23232.4% 29.2% 13.4% 23.4% 33.8% -2.6% -19.3%

193

značajan rast prihoda od prodaje pre svega zahvaljujući prodaji pozajmlje-

ne pšenice od „Republičke direkcije za robne rezerve“, a ne od prodaje

sopstvene pšenice iz zaliha. U narednim godinama Društvo je beležilo

konstantan pad vrednosti prihoda od prodaje po prosečnoj godišnjoj stopi

od 60,6%, pre svega usled smanjenja poslovnih aktivnosti koji su prouzro-

kovane problemom sa likvidnošću i učestalim blokadama poslovnog raču-

na Društva. U periodu od 2007. do 2013. godine rast prihoda od prodaje

iznad tržišnog proseka Društvo je ostvarilo jedino u 2008. i 2009. godini.

„Mala Bosna“ AD beleži značajno veće vrednosti indikatora rentabilnosti

stope poslovne dobiti pre kamata, poreza na dobiti i amortizacije (EBITDA

%) i stope poslovne dobiti (EBIT %) u periodu do 2008. godine, u odnosu

na period nakon 2008. godine. Međutim veće vrednosti pomenutih indika-

tora u periodu neposredno pre privatizacije nisu nastale kao rezultat veće

poslovne aktivnosti Društva po osnovu veće prodaje, već usled iskazivanja

prihoda po osnovu povećanja vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih pro-

izvoda. Pomenuti prihodi u periodu od 2004. do 2007. godine činili su u

proseku 42,6% poslovnih prihoda Društva. Značajno učešće prihoda koji

nisu nastali kao rezultat prodaje u poslovnim prihodima Društva zabeleže-

no je i tokom 2008. godine, kada je njihov udeo iznosio 67,4%. Upravo

iz razloga što su prihodi koji nisu nastali kao rezultat prodaje proizvoda

činili značajan, a u nekim godinama i dominantan udeo poslovnih prihoda

„Mala Bosna“ AD, vrednosti analiziranih indikatora profitabilnosti u periodu

od 2004. do 2008. godine ne daju prave informacije o rentabilnosti poslo-

vanja Društva. U periodu nakon 2008. godine, osnovni faktori koji su imali

najveći uticaj na kretanje vrednosti indikatora stope poslovne dobiti pre

amortizacije i stope poslovne dobiti bili su značajan rast troškova nabavne

vrednosti prodate robe u 2009. godini i sve niži prihodi od prodaje Društva.

Vrednosti indikatora stopa neto rezultata bile su u proseku veće u periodu

pre privatizacije, od 2004. do 2007. godine, u odnosu na period nakon

2007. godine. Nagli pad prihoda od prodaje, negativan rezultat na poslov-

nom nivou i visoki finansijski rashodi su bili osnovni faktori koji su uticali

na kretanje indikatora stopa neto rezultata u periodu od 2010. do 2013.

godine.64 Kretanje vrednosti indikatora prinosa na poslovnu imovinu (ROA)

i prinosa na sopstveni kapital (ROE) nam pokazuje da je „Mala Bosna“ AD

efikasnije upravljala svojom imovinom i kapitalom u periodu pre privatiza-

cije u odnosu na period nakon privatizacije. Nagli pad vrednosti indikatora

Tabela 5 Pokazatelji rentabilnosti „Mala Bosna“ AD u periodu od 2004. do 2013. godine

Godine 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

EBITDA % 2,1% 39,4% 20,7% 40,5% 22,5%

EBIT % -16,7% 23,4% 12,1% 25,6% 17,4%

Neto rezultat % 12,8% 1,6% 1,2% 11,7% 2,6%

ROA 1,5% 0,3% 0,3% 1,2% 0,7%

ROE 1,8% 0,3% 0,4% 1,8% 1,2%

Bruto marža* 59% N/A N/A N/A -36,7%

Godine 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

EBITDA % 0,3% 4,4% 27,6% 0,5% -144,2%

EBIT % -0,1% 2,6% 21,5% -11,8% -539,4%

Neto rezultat % 0,1% -96,8% -24,8% 88,7% -470,9%

ROA 0,1% -39,1% -3,6% 5,4% -12,5%

ROE 0,6% -627,1% - - -

Bruto marža* 30,5% 47,8% 82,6% 59,6% 3,6%


64) Izuzetno nizak nivo prihoda od prodaje i relativno visoki prihodi po osnovu povećanja vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda su rezultirali u većoj vrednosti stope neto rezultata u 2007. godini u odnosu na prosečne vrednosti. Usled značajnog rasta finansijskih rashoda po osnovu troškova kamata nastalih kao rezultat velikog zaduži-vanja Društva i ostalih rashoda tokom 2010. godine, i konsekventno tome visokom neto gubitku iz poslovanja, zabeležena je negativna stopa neto rezultata u 2010. godini..



ROA u 2010. godini je posledica velikog zaduživanja Društva i konsekven-

tno tome visokih finansijskih rashoda i neto gubitka iz poslovanja Društva.

„Mala Bosna“ AD ostvarivala je relativno visoke vrednosti prosečne bruto

proizvodne marže u svim analiziranim godinama, izuzev u 2008. godini.

Društvo je većinu svojih prihoda od prodaje tokom 2009. godine realizo-

vala prodajom pozajmljene pšenice, odnosno prodajom robe. Prosečna

bruto trgovinska marža u 2009. godini bila je negativna i iznosila je -0,3%,

što ukazuje na to da je prosečna prodajna cena pozajmljene pšenice,

koja je najvećim delom bila pozajmljena od „Republičke direkcije za robne

rezerve“, bila niža od prosečne nabavne cene pozajmljene pšenice.

Osnovni generator rasta ukupne vrednosti poslovne imovine „Mala Bosna“

AD na kraju 2009. i 2010. godine bio je rast vrednosti potraživanja od

kupaca, formiranje kratkoročnih finansijskih plasmana i povećanje vredno-

sti zaliha Društva. Značajniji rast vrednosti kupne poslovne imovine „Mala

Bosna“ AD zabeležen je u periodu nakon privatizacije, na kraju 2009. i

2010. godine. Ukupna vrednost poslovne imovine Društva na kraju 2009.

godine uvećana je 1,8 puta u odnosu na kraj 2008. godine. Potraživanja

od kupaca na kraju 2009. godine iznosila su 2,4 miliona EUR, dok su na

kraju prethodne godine iznosila svega 24 hiljada EUR. Na kraju 2009.

godine, Društvo je iskazalo kratkoročne finansijske plasmane u ukupnom

iznosu od 1,5 miliona EUR. Zalihe Društva uvećane su po osnovu zajma

pšenice od „Republičke direkcije za robne rezerve“, jer je Društvo do kraja

2009. godine uspelo da plasira samo oko dve trećine dobijene pšenice na

zajam.65 Na kraju 2010. godine vrednost ukupne poslovne imovine Druš-

tva iznosila je 11,4 miliona EUR i bila je veća za 60% u odnosu na vrednost

ukupne poslovne imovine Društva na kraju 2009. godine.66

Na kraju 2011. godine vrednost ukupne poslovne imovine bila je manja za

20% u odnosu na njenu vrednost na kraju 2010. godine i iznosila je 9,2

miliona EUR. Smanjenje vrednosti ukupne poslovne imovine Društva na-

stalo je kao rezultat smanjenja vrednosti zaliha za 81,5%, smanjenje vred-

nosti ukupnih potraživanja za 90,0% i smanjenje kratkoročnih finansijskih

plasmana za 95,5%. Na kraju 2013. godine vrednost ukupne poslovne

imovine uvećana je za 10% usled povećanja vrednosti stalnih sredstava,

nastale kao rezultat povećanja vrednosti zemljišta kao posledica usaglaša-

vanja sa njenom tržišnom vrednošću.67

Smanjenje vrednosti zaliha, ukupnih potraživanja i kratkoročnih finansij-

skih plasmana na kraju 2011. godine nastao je kao rezultat manjkova,

nemogućnosti utvrđivanja postojanja određenih zaliha, ispravki vrednosti i

65) Izveštaj o izvršenoj kontroli ugovornih obaveza od 04.05.2010. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije66) Potraživanja od kupaca i kratkoročni finansijski plasmani Društva na kraju 2010. godine bili su veći na međugodišnjem nivou za 43,8% i 36,3% respektivno. Ukupna potraživanja Društva na kraju 2010. godine iznosila su 3,4 miliona EUR, a kratkoročni finansijski plasmani 2,1 milion EUR. Zalihe Društva na kraju 2010. godine uvećane su za 10,5 % na nivo od 2,1 milion EUR.67) Napomene uz finansijske izveštaje za 2013. godinu „Mala Bosna“ AD u Restrukturiranju

Ilustracija 9 Aktiva i kapital „Mala Bosna“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2004. do 2013. godine

Izvor: Program privatizacije DP Mala Bosna, Mala Bosna od 31.12.2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbijei Agencija za privredne Registre Republike Srbije

12,500

10,000

7,500

5,000

2,500

02007200620052004 2008 2009 2010 2011 2012 2013

9,260 9,154

1,469 1,545

8,320

2,152 2,527

7,144

11,462

1,748




195

68) Izveštaj o poslovanju AD „Mala Bosna“ U restrukturiranju Mala Bosna za 2011. godinu69) Najveći kupci „Mala Bosna“ AD na kraju 2009. i 2010. godine bila su privredna društva „Azotara“ DOO, „Azohem“ DOO i „Peđa Komerc“ DOO. Udeo potraživanja „Mala Bosna“ AD od pomenuta tri privredna društva u ukupnim potraživanjima od kupaca Društva na kraju 2009. godini iznosila su 91,5%, a na kraju 2010. godine 88,4%. Ukupna potraživanja „Mala Bosna“ AD od pomenuta tri privredna društva na kraju 2009. godine iznosila su 199,6 miliona RSD ili 2,1 milion EUR, a na kraju 2010. godine 309,4 miliona RSD ili 2,9 miliona EUR. Inače, u tom periodu vlasnik sva tri navedena privredna društva bio je Peđa Mališanović, koji je ujedno bio i predsednik upravnog odbora „Mala Bosna“ AD.70) Ministarstvo privrede Republike Srbije, Profil „Mala Bosna“ AD– U restrukturiranju71) Izveštaj o poslovanju AD „Mala Bosna“ U restrukturiranju Mala Bosna za 2011. godinu72) Od pomenutog iznosa privrednom društvu „Peđa Komerc“ DOO dat je iznos od 87,8 miliona RSD ili oko 833 hiljada EUR, Azotara“ DOO Subotica iznos od 32,6 miliona RSD ili oko 309 hiljada EUR i „Azohem“ DOO iznos od 72,3 miliona RSD ili oko 685 hiljada EUR.73) Izveštaj o izvršenoj kontroli ugovornih obaveza od 09.12.2009. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije74) Izveštaj o poslovanju AD „Mala Bosna“ U restrukturiranju Mala Bosna za 2011. godinu75) „Peđa Komerc“ d.o.o. Subotica, „Azotara“ d.o.o.Subotica, „Azohem“ d.o.o.Subotica, „Panvita – Nova Brazda“ AD i „MP Kluz Tisa“ d.o.o.Subotica, Agro PNB“ d.o.o., „Graničar“ AD i „Most HID“,76) Izveštaj o poslovanju AD „Mala Bosna“ U restrukturiranju Mala Bosna za 2011. godinu

sravnjivanja dela potraživanja sa obavezama prema istim pravnim licima.

Zalihe Društva na kraju 2011. godine smanjene su usled konstatacije da

postoje manjkovi u zalihama materijala, ispravke vrednosti zaliha robe i po

osnovu obezvređivanja zaliha roba usled nemogućnosti da se ustanovi

postojanje pojedine robe u pojedinim skladištima u vlasništvu „Azotara“

d.o.o, „Peđa Komerc“ d.o.o, i Azohem“ d.o.o, i usled nedostavljanja do-

kaza o sudbini robe u drugim skladištima sa kojima je „Mala Bosna“ AD

sarađivala. Kao razlog za smanjenje ukupnih potraživanja Društva na kraju

2011. godine navodi se indirektan otpis nenaplativih potraživanja u iznosu

od 98,1 milion RSD ili 937,7 hiljada EUR, dok je ostatak potraživanja sma-

njen po osnovu sravnjivanja značajnog dela potraživanja sa obavezama

sa privrednim društvima „Azotara“ d.o.o, Azohem“ DOO, Peđa Komerc“

d.o.o, Azotara Subotica d.o.o, Naučni institut za ratarstvo i „Panvita – Nova

Brazda“ AD. Prilikom sastavljanja finansijskog izveštaja za 2011. godinu

procenjeno je da su iskazana potraživanja po osnovu datih pozajmica pri-

vrednim društvima koja su bila povezana vlasnički ili upravljački sa Peđom

Mališanovićem ne ispunjavaju uslove da budu priznata kao imovina „Mala

Bosna“ AD. Zbog toga je izvršen indirektan otpis pomenutih potraživanja

po osnovu datih pozajmica, umanjenog za deo koji se mogao sravniti sa

obavezama prema istim pravnim licima. Od ovih mera izuzeti su „Graničar“

Gakovo AD i „Vojvodina“ AD kao privredna društva u restrukturiranju.68

Dodatno, postojao je niz nelogičnosti u poslovanju „Mala Bosna“ AD sa

najvećim kupcima69 „Azotara“ d.o.o, „Azohem“ d.o.o. i „Peđa Komerc“

d.o.o, čiji je vlasnik bio Peđa Mališanović koji je ujedno bio i predsednik

upravnog odbora „Mala Bosna“ AD.70 Nije bio jasan motiv zbog čega je

„Mala Bosna“ AD krajem 2009. godine prodala „Azotari“ d.o.o. merkantilnu

pšenicu u količini od 1.300 tona, osam dana pre isteka roka za povraćaj

pozajmljene pšenice od „Republičke direkcije za robne rezerve“. U poslo-

vanju sa „Azohem“ d.o.o. naknadnom kontrolom je ustanovljeno da nije

bilo prometa robe po fakturi u vrednosti od 119,9 miliona RSD ili oko 1,1

milion EUR. 71

Kratkoročni finansijski plasmani „Mala Bosna“ AD gotovo u potpunosti

su se odnosila na pozajmice privrednim društvima koji su bili povezani

sa Peđom Mališanovićem preko vlasničkog odnosa ili preko upravljačkih

pozicija koje je Peđa Mališanović u tom trenutku imao u tim privrednim

društvima. Kratkoročni finansijski plasmani „Mala Bosna“ AD najvećim de-

lom su se odnosila na pozajmice privrednim društvima „Peđa Komerc“

d.o.o. Subotica, „Azotara“ d.o.o.Subotica, „Azohem“ d.o.o.Subotica,

„Panvita – Nova Brazda“ AD i „MP Kluz Tisa“ d.o.o.Subotica. Zaključno

sa 04.05.2010. godine, ukupan iznos pozajmica koje je „Mala Bosna“ AD

dala navedenim privrednim društvima iznosila je 217,8 miliona RSD72 ili

oko 2,1 milion EUR.73 Pored navedenih privrednih društava pozajmice su

davana i drugim privrednim društvima - „Agro PNB“ d.o.o., „Graničar“ AD,

„Most HID“, i „Vojvodina“ AD – U restrukturiranju. Sva navedena privredna

društva kojima su davane pozajmice, izuzev u slučaju „Vojvodina“ AD – u

restrukturiranju, bila su povezana pravna lica preko vlasničkog odnosa ili

preko upravljačkih pozicija koje je Peđa Mališanović u tom trenutku imao u

navedenim privrednim društvima.74

Novčana sredstva koje je „Mala Bosna“ AD pozajmljivala privrednim dru-

štavima koja su bila povezana sa Peđom Mališanovićem preko vlasničkog

odnosa ili preko upravljačkih pozicija, Društvo je pribavljalo po osnovu kre-

dita koji su uzimani u ime i za račun „Mala Bosna“ AD. Dobijena sredstva

su obično istog dana u celokupnim iznosima prebacivana na poslovne

račune navedenih povezanih privrednih društava75. Tom prilikom bi bili sa-

stavljani beskamatni ugovori o pozajmicama i bez sredstava obezbeđenja,

dok je u isto vreme „Mala Bosna“ AD imala obavezu plaćanja kamata ban-

kama po tako uzetim kreditima. 76

Računovodstveno, osnovni generator rasta vrednosti kapitala „Mala Bo-



sna“ AD u periodu od kraja 2004. do kraja 2009. godine bio je pozitivan

neto rezultat iz poslovanja u pomenutom periodu, odnosno zadržavanje

ostvarene neto dobiti iz poslovanja u Društvu kao neraspoređene dobiti.

Dodatni faktor koji je u manjoj meri uticao na rast vrednosti kapitala Društva

na kraju 2008. godine je odluka o povećanju vrednosti osnovnog kapitala

po osnovu obaveza investiranja u iznosu od 7,7 miliona RSD ili oko 94

hiljada EUR. Istog dana doneta je odluka o izdavanju običnih akcija druge

emisije radi povećanja osnovnog kapitala.77 Ipak, korišćenje subjekta pri-

vatizacije, kao mehanizma za zaduživanje zarad povezanih lica vlasnika i

načina da se tim putem izvora finansiranja, nateralo je Društvo da na kraju

2010. godine iskaže gubitak iznad visine kapitala, kao posledica velikog

zaduživanja Društva i nemogućnosti servisiranja tako dospelih obaveza.

Tokom celokupnog posmatranog perioda „Mala Bosna“ AD je imala izra-

žen problem likvidnosti, koji je kulminirao učestalim blokadama poslovnog

računa Društva zbog neizmirenih obaveza prema poveriocima, kao i u

nemogućnosti redovnog isplaćivanja zarada zaposlenima. Tokom celoku-

pnog posmatranog perioda od 2004. do 2013. godine, „Mala Bosna“

AD beleži vrednosti indikatora opšteg racia likvidnosti i redukovanog racia

likvidnosti ispod teorijski optimalnog nivoa od 2:1, odnosno 1:1 respek-

tivno. Od 2010. godine primetna je izražena tedencija smanjivanja vred-

nosti oba posmatrana indikatora likvidnosti, što je ukazivalo na pogoršanje

likvidnosti Društva. U svim analiziranim godinama Društvo nije uspelo da

uspostavi dugoročnu finansijsku ravnotežu, što ukazuje na to da dugo-

ročna sredstva nisu u potpunosti finansirana iz dugoročnih izvora. Kod

pomenutog pokazatelja (neto obrtna sredstva) prisutan je negativan trend,

odnosno iz godine i godinu prisutno je smanjenje vrednosti obrtnih sred-

stava i rast vrednosti kratkoročnih obaveza, do nivoa kada više nije bilo u

mogućnosti da se kratkoročne obaveze pokriju obrtnim sredstvima. Izraziti

trend smanjenja vrednosti neto obrtnih sredstava ukazuje na to da Društvo

nije bilo u stanju da održava permanentnu likvidnost. Kulminacija problema

sa likvidnošću predstavljale su česte blokade računa Društvo i u ne ispla-

ćivanju zarada zapsolenima.


Prosečan broj zaposlenih u „Mala Bosna“ AD bio je na niskom nivou i bio je

relativno stabilan sve do 2011. godine. Prosečan broj zaposlenih u Druš-

tvu u periodu od 2006. do 2013. godine iznosio je 27 radnika.

Nakon privatizacije „Mala Bosna“ AD, novi vlasnici nisu otpuštali zaposlene

po osnovu tehnološkog viška. Od 2007. godine pa do zadnje kontrole o

izvršavanju ugovornih obaveza od strane „Agencije za privatizaciju Repu-

blike Srbije“ dana 04.05.2010. godine, Društvo je ukupno napustilo jedna

trećina (11) zaposlenih po osnovu sporazumnog raskida ugovora o radu,

odlaska u penziju ili po osnovu otkaza od strane psolodavca. U isto vreme

Društvo je zaposlilo dodatnih 9 radnika.78 Nakon raskida ugovora, jedan

broj zaposlenih napustio je Društvo po dobijenim otpremninama finansira-

nim iz takozvanog „Tranzicionog fonda“. 79

Produktivnost „Mala Bosna“ AD merena prihodima od prodaje po zaposle-

77) Izveštaj o izvršenoj kontroli ugovornih obaveza od 10.07.2008. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije78) Izveštaji o izvršenoj kontroli ugovornih obaveza od 10.07.2008; 15.05.2009; 14.09.2009; 09.12.2009; 05.03.2010. i 04.05.2010. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije79) Tranzicioni fond je samo naziv pozicije u budžetu Republike Srbije, koja se koristi za finansiranje otrpemnina prema Odluci o utvrđivanju socijalnog programa za za-poslene kojima prestaje radni odnosu u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaj i likvidaciju (“Sl. glasnik RS”, br. 64/2005, 89/2006, 85/2008, 90/2008 - ispr., 15/2009, 21/2010, 46/2010, 9/2011, 6/2012, 63/2013 i 21/2014) koja je često puta menjana.

Tabela 6 Pokazatelji likvidnosti i zaduženosti „Mala Bosna“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2004. do 2013. godine

Godine 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.



Neto obrtna sredstva (000 EUR) -85 -38 -6 17 48

Godine 2009. 2010 2011. 2012. 2013.



Neto obrtna sredstva (000 EUR) 410 -3.776 -8.176 -7.054 -7.281


197

nom bila je na niskom nivou i u proseku je iznosila ispod 10 hiljada EUR.

Značajan rast produktivnosti Društva merene ovim indikatorom ostvarena

je 2009. godine, usled značajnog rasta prihoda od prodaje koji je nastao

kao rezultat prodaje pozajmljene pšenice od strane „Republičke direkcije

za robne rezerve“, a ne kao rezultat prodaje sopstvene pšenice iz zaliha.

U narednim godinama usled smanjivanja vrednosti prihoda od prodaje po

prosečnoj godišnjoj stopi od 60,6%, srazmerno se smanjivala i vrednost

posmatranog indikatora. Kako je tokom celokupnog posmatranog perioda

30

40

15

35

2520

1050

Izvor: Program privatizacije DP Mala Bosna, Mala Bosna od 31.12.2004. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije i Agencija za privredne Registre Republike Srbije

2007200620052004 2008 2009 2010 2011 2012 2013


3532 31 30 28 29 28 28

18 17

Ilustracija 10 Prosečan broj zaposlenih u „Mala Bosna“ AD po godinama u periodu od 2004. do 2013. godine


broj radnika u „Mala Bosna“ AD bio na relativno stabilnom nivou, prihodi

od prodaje su bili osnovni generator rasta i pada produktivnosti Društva

merena prihodima od prodaje po zaposlenom.

„Mala Bosna“ AD je tokom celokupnog posmatranog perioda beležila

vrednosti indikatora prihoda od prodaje po zaposlenom koji su bili znatno

ispod proseka najvećih privrednih društava po ostvarenim prihodima od

prodaje u okviru delatnosti gajenje zita (osim pirinca), leguminoza i uljarica.

Ta razlika je bila manja tokom 2009. godine iz već navedenih razloga.

200

300

400

100

0


2007200620052004 2008 2009 2010 2011 2012


Bruto dodata vrednost (000 EUR) Bruto dodata vrednost po zaposlenom(000 EUR) - (Desna Y skala)

Ilustracija 11 Prihodi od prodaje po zaposlenom i prihodi od prodaje „Mala Bosna“ AD u periodu od 2004. do 2013. godine

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

0

30

336

8 8 12 753

2013

14


21

134



Prosečna vrednost indikatora prihoda od prodaje po zaposlenom najvećih

privrednih društava iz delatnosti gajenja žita po ostvarenim prihodima od

prodaje u periodu od 2006. do 2009. godine u proseku je iznosila 429

hiljada EUR, a u periodu od 2010. do 2013. godine 574 hiljada EUR.

Bruto dodata vrednost Preduzeća u restrukturiranju je negativna. Mala Bo-

sna“ AD je u svim godinama posmatranog perioda stvarala bruto dodatu

vrednost koja je bila značajno ispod proseka najveći privrednih društava po

ostvarenim prihodima od prodaje u okviru delatnosti gajenje zita (osim pirin-

ca), leguminoza i uljarica. Stvorena bruto dodata vrednost najvećih privred-

nih društava iz delatnosti gajenja žita po ostvarenim prihodima od prodaje u

400

600

800

200

0

-2002007200620052004 2008 2009 2010 2011 2012


Izvor: Kalkulacije autora Bruto dodata vrednost (000 EUR) Bruto dodata vrednost po zaposlenom(000 EUR) - (Desna Y skala)

Ilustracija 12 Bruto dodata vrednost i bruto dodata vrednost po zaposlenom u periodu od 2004. do 2013. godine

30

20

10

0

-10

217255

136250 273 258

439 399

743

2013-111


periodu od 2008. do 2013. godine iznosila je u proseku 2 miliona EUR, a

bruto dodata vrednost po zaposlenom u istom periodu 48 hiljada EUR. Na-

kon 2011. godine usled problema sa likvidnošću, učestalih blokada računa

i slabih poslovnih rezultata iznos bruto dodate vrednosti koju je „Mala Bosna“

AD stvarala značajno se smanjivao sve do nivoa kada je postala negativna.


Period pre privatizacije, od 2004. do 2006. godine, bio je obeležen relativ-

no niskom zaduženošću i relativno stabilnim nivoom sopstvenog kapitala

Ilustracija 13 Stepen zaduženosti „Mala Bosna“ AD na dan 31. decembar u periodu od 2004. do 2006. godine

1,200

800

1,000

1,400

600

400

200

0 0.0

0.1

0.1

0.2

0.2

0.3

0.3

Sopstveni kapital (000 EUR)Raci ukupne zadužbine - (Desna Y skala)

Pozajmljeni izvori finansiranja (000 EUR)2004 2005 2006

1,2661,165

1,258 0.3

0,1

0,2


199

„Mala Bosna“ AD. U pomenutom periodu bio je prisutan rast apsolutne

vrednosti pozajmljenih izvora finansiranja po prosečnoj godišnjoj stopi od

53% i to se u potpunosti odnosilo na rast kamatonosnih obaveza Druš-

tva, odnosno na rast obaveza po osnovu uzetih kratkoročnih i dugoročnih

kredita. Takođe zabeležen je i rast stepena zaduženosti Društva sa 0,1 na

0,3. Preduzeće se u periodu pripreme za privatizaciju zaduživalo kako bi

nabavilo neophodnu opremu.

Nakon privatizacije “Mala Bosna“ AD, od 2007. godine primetan je nagli

rast stepena zaduženosti do nivoa kada Društvo više nije imalo više sop-

stveni kapital. U tom pogledu „Mala Bosna“ predstavlja tipičan primer ko-

rišćenja jednog privatizovanog preduzeća kao kolaterala kako bi se dobili

krediti koji će se iskoristiti od strane povezanog lica ili za kupovinu novog

preduzeća. U takvim slučajevima, često već posle prve rate ili dve ili tri go-

dine nakon privatizacije dolazi do raskida ugovora, a preduzeće se vraća

pod okrilje Agencije za privatizaciju. Paralelno sa opterećivanjem imovine

dolazi i do fizičkog prebacivanja imovine u drugo pravno lice. Ovakve Ponzi

šeme uobičajeno su u vezi sa grupama koje su nastale akvizicijama više

preduzeća u procesu privatizacije kao što je slučaj sa „Malom Bosnom“. 80

Izraziti trend zaduživanja „Mala Bosna“ AD počinje tokom 2009. godine.

Društvo je maja 2009. godine zaključilo ugovor o zajmu 35.000 tona mer-

kantilne pšenice ukupne vrednosti od 404,6 miliona RSD ili oko 4,3 miliona

EUR. Kao instrument obezbeđenja, između ostalog, dostavljena je i garan-

cija „Agrobanke“ AD iz Beograda. Rok vraćanja pozajmljene pšenice bio je

kraj 2009. godine. „Mala Bosna“ AD nije uspelo da u ugovorenom roku vrati

pozajmljenu pšenicu što je rezultiralo u blokadi poslovnog računa Društva.

U cilju pronalaženja rešenja za normalno poslovanje Društva, „Mala Bosna“

AD je krajem 2009. godine zaključila ugovor o kreditu sa „NLB“ bankom

AD Beograd u ukupnom iznosu od 500 hiljada EUR i početkom 2010.

godine ugovor o kreditu sa „Agrobankom“ AD Beograd u ukupnom iznosu

od 230 miliona RSD ili oko 2,4 miliona EUR. Pored pomenutih kredita,

Društvo se zadužilo još početkom 2009. godine kod „Findomestic Bank“

AD Beograd u ukupnom iznosu od 40 miliona RSD ili oko 450 hiljada EUR,

kao i kod Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije u

ukupnom iznosu od 250 hiljada EUR.81

80) Vujačić. I and J. Petrović Vujačić, „Privatization in Serbia – Results and Institutional Failures“ Economic Annals, Volume LVI, No. 191 / October – December 2011, 100.81) Izveštaj o izvršenoj kontroli ugovornih obaveza od 05.03.2010. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije

Ilustracija 14 Stepen zaduženosti „Mala Bosna“ ADna dan 31. decembar u periodu od 2007. do 2013. godine

14,000

12,000

10,000

8,000

6,000

4,000

2,000

02007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

1,285


1,249 1,1610 0 0 0


0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

1.2

0.40.5

0.8

1.0 1.0 1.0 1.0

Sopstveni kapital (000 EUR)

Racio ukupne zaduženosti - ( Desna Y skala)





Društvo je aprila 2010. godine zaključilo ugovor sa „Agrobankom“ AD Be-

ograd o preuzimanju 18.000 tona merkantilne pšenice po ceni od 11 RSD

ili 0,1 EUR po kilogramu pšenice, kao način izmirenja dela obaveza Druš-

tva prema Banci po osnovu ranije date garancije. Nakon potpisivanja ovog

ugovora, ukupan dug „Male Bosne“ AD prema „Agrobanci“ AD Beograd

smanjen je sa 429, 7 miliona RSD ili oko 4,2 miliona EUR na 198 miliona

RSD ili 1,9 miliona EUR.82 Ipak, trenutni nivo zaduženosti Društva usled

navedenog zaduživanja je neodrživ, odnosno bez suštinskog finansijskog

restrukturiranja, jedini izlaz je u stečaju bankrotstvom.

Ali, da bi „Mala Bosna“ AD mogla da se koristi na taj način, potrebno je da

postoji spremnost banaka i drugih finansijskih institucija da takvom privred-

nom društvu odobravaju kredite i zajmove. Slučaj „Male Bosne“ ukazuje

na vezu određenih banaka i jednog broja privatizacija. Reč je po pravilu

o domaćim bankama (u privatnom ili državnom vlasništvu), od kojih su

mnoge proteklih godina završile u stečaju. Upravo u tom trouglu domaćih

banaka, subjekta privatizacije i povezanih lica došlo je do nenamenskog

korišćenja kredita i niza drugih zloupotreba.

Dobijene kredite nije koristila samo „Mala Bosna“ već pre svega pove-

zana lica. „Mala Bosna je imala značajna potraživanja od povezanih lica.

Potraživanja „Male Bosne“ od „Azohema“ iznosila su prema unapred pri-

premljenom planu „Azohema“ 80 miliona RSD i bila su razvrstana u III kla-

su (neobezbeđenih – stečajnih) poverilaca uz predviđeni otpis od 90%.

Potraživanja od „Azotare“ iz Subotice prema unapred pripremljenom planu

82) Izveštaj o izvršenoj kontroli ugovornih obaveza od 04.05.2010. godine, Agencija za privatizaciju Republike Srbije83) http://www.suboticainvest.com84) http://www.suboticainvest.com85) Navedeni broj se odnosi samo na preduzeća prodata prema poslednjem modelu privatizacije.

reorganizacije iznose 172 miliona RSD i takođe su razvrstana u III klasu

(stečajnih) poverilaca i ponovo je predviđen otpis od 90%.


Samo Društvo ima sedište u istoimenom mestu Mala Bosna, pored Su-

botice. Lokacija Društva je dobra pre svega u pogledu infrastrukturne

povezanosti. Subotica kao drugi po veliči grad na teritoriji Autonomne

pokrajine Vojvodine je najznačajniji industrijski centar severne Vojvodine,

odnosno Severno-bačke regije. Dominantne privredne grane su poljo-

privreda, proizvodnja i prerada prehrambenih proizvoda, elektro industri-

ja, metalska i hemijska industrija i uslužni sektor. U Subotici je ukupno

privatizovano 76 preduzeća, od čega je procenat raskinutih ugovora re-

lativno nizak 20% (odnosno 16 preduzeća). Čak 65 preduzeća prodato

je putem javne aukcije, a tri putem javnog tendera. Za preostalih osam

korišćen je stečajni postupak. Neprivatizovano je još 7 preduzeća, ali je

značajan broj preduzeća (14) završio u stečaju. „Mala Bosna“ je jedino

preduzeće na teritoriji grada Subotice koje je u trenutno restrukturiranju.

Ipak, prema svojoj veličini, „Mala Bosna“ svakako nema bitnu ulogu u

„punjenju“ budžeta Subotice.

S obzirom da za „Malu Bosnu“ nismo uspeli da prikupimo podatke o obave-

zama prema lokalnoj samoupravi, u narednoj tabeli pregled obaveza prema

dostupnim podacima sa presekom na dan 31. avgust 2013. godine.

Tabela 7 31.08.2013.

000 RSD 000 EUR

Obaveze za poreze na imovinu – Poljoprivredno zemljište 675 6

Porez na imovinu (osim na zemljište) od pravnog lica 26 0

Obaveze za zaštitu i unapređenje životne sredine 17 0

Komunalna taksa za isticanje firme 2 0

Naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta -2.081 -18

Naknada za odvodnjavanje – Vode Vojvodine -2.088 -18

Izvor: Lična karta „Mala Bosna“ AD, Ministarstvo privrede Republike Srbije

201

8. What If analiza

U sklopu “What If” analize urađena je projekcija pretpostavljenih kretanja

vrednosti pojedinih pozicija bilansa uspeha „Mala Bosna“ AD u cilju ilustra-

cije i kvantifikacije efekata jednog od mogućih alternativnih pozitivnih isho-

da procesa privatizacije „Mala Bosna“ AD. Zbog ograničene dostupnosti

raspoloživih podataka i namere da se što je moguće vernije prikaže jedan

od mogućih alternativnih scenarija uspešne privatizacije „Mala Bosna“ AD,

kod kvantifikacije ovog scenarija obuhvaćeno je pretpostavljeno poslova-

nje Društva do rezultata na poslovnom nivou.

Kod projekcije pretpostavljenih vrednosti poslovnih prihoda, rashoda i

poslovnog rezultata „Mala Bosna“ AD pošlo se od određenih pretpo-

stavki:

1) Osnovna pretpostavka je da alternativni kupac koji bi preuzeo većin-

sko vlasništvo nad „Mala Bosna“ AD primenjivao identično sve aspekte

politike poslovanja koju je primenjivao kupac „Banatski Despotovac“ AD,

koje predstavlja primer uspešne privatizacije u okviru delatnosti gajenje

zita (osim pirinca), leguminoza i uljarica. Nisu uzete u obzir specifičnosti

poslovanja koje su karakteristične za „Mala Bosna“ AD, već se polazi od

pretpostavke da se specifičnosti poslovanja „Banatski Despotovac“ AD

odnose i na „Mala Bosna“ AD. Takođe polazi se od pretpostavke da tržiš-

ne okolnosti koje su pratile poslovanje „Banatski Despotovac“ AD prate i

poslovanje „Mala Bosna“ AD.


prihoda, rashoda i poslovnog rezultata uzeta je godina u kojoj je izvršena

privatizacija „Mala Bosna“ AD, odnosno 2007. godina.


prihoda i rashoda „Mala Bosna“ AD uzete su promene vrednosti poslovnih

prihoda i rashoda koje su zabeležene u istorijskom poslovanju „Banatski

Despotovac“ AD, kao primera uspešne privatizacije, za period od 2008.

do 2013. godine.


daje „Mala Bosna“ AD, korišećene su istorijske stope promena vrednosti

prihoda od prodaje proizvoda i usluga „Banatski Despotovac“ AD u perio-

du od 2008. do 2013. godine;




prihoda u prihodima od prodaje „Banatski Despotovac“ AD u periodu od

2008. do 2013. godine;





kova u prihodima od prodaje „Banatski Despotovac“ AD u periodu od

2008. do 2013. godine.

Ilustracija 15 Alternativni scenario privatizacije „Mala Bosna“ AD – pregled projektovanog i stvarnog rezultata na poslovnom nivou u periodu od 2008. do 2013. godine


6000

4000

5000

3000

2000

1000

-2000

0

-1000 2008 2009. 2011. 2012. 2013.

4,962

242-650

234

-1,251

1,038

Projektovani rezultat na poslovnom nivouStvarni poslovni rezultati ,,Mala Bosna” ADProsečno ostvareni poslovni rezultat u okviru delatnosti gajenje zita (osim pirinca), leguminoza i uljarica

2010.-63

320517

99-8100






vrednosti troškova amortizacije i rezervisanja „Banatski Despotovac“ AD u

periodu od 2008. do 2013. godine.


na poslovanje „Mala Bosna“ AD, dati su u narednoj tabeli. Kao osnovni

zaključak izvršenih projekcija jednog od mogućih alternativnih ishoda pri-

vatizacije nameće se da bi u tom slučaju „Mala Bosna“ AD ukupno po-

smatrano ostvarivalo znatno bolje rezultate na poslovnom nivou. Osnovni

razlog zbog kojeg je stvarni poslovni rezultat „Mala Bosna“ AD u 2010.

godini veći od projektovanog za istu godinu je to, što je „Mala Bosna“

AD pored prodaje svojih proizvoda u značajnoj meri ostvarila prihode i po

osnovu prodaje robe. Pod tim se podrazumeva prodaja pozajmljene pše-

nice iz „Republičkih robnih rezervi“, što nije obuhvaćeno u alternativnom

scenariju uspešne privatizacije „Mala Bosna“ AD. Na osnovu projekcija

pretpostavljenih vrednosti rezultata na poslovnom nivou, „Mala Bosna“ AD

bi beležila dobit na poslovnom nivou iznad proseka u okviru delatnosti

gajenje zita (osim pirinca), leguminoza i uljarica u svim godinama izuzev

u 2009. godini.


nog i stvarnog poslovnog rezultata. Neuspela privatizacija „Mala Bosna“

AD je kumulativno posmatrano u tekućim vrednostima stvorila za 5,5 mi-

liona EUR gori rezultat na poslovnom nivou u odnosu na na korišćeni pri-

mer alternativnog scenarija privatizacije (da je „Mala Bosna“ poslovala kao

„Banatski Despotovac“) za period od 2008. do 2013. godine.

Tabela 8 Projektovane pretpostavljene vrednosti poslovnih prihoda, rashoda i poslovnog rezultata „Mala Bosna“ AD u periodu od 2008. do 2013. godine (u 000 EUR)

Godine 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Projektovani poslovni prihodi 22.322 16.337 13.759 22.191 20.653 31.379

Prihodi od prodaje 21.180 16.119 13.455 23.252 18.773 29.498

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 0 0 66 108 0 0

Povećanje vrednosti zaliha učinaka 2.709 17 446 0 1.468 1.300

Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 1.961 120 523 1.521 0 0

Ostali poslovni prihodi 393 321 316 352 412 581

Projektovani poslovni rashodi 22.089 16.987 13.242 17.229 19.615 31.137

Nabavna vrednost prodate robe 4.157 4.367 2.651 4.480 6.909 15.382

Troškovi materijala 8.971 6.750 5.441 7.453 6.744 7.815

Troškovi zarada zaposlenih 3.332 2.638 2.327 2.628 2.661 2.664

Troškovi amortizacije i rezervisanja 2.643 1.591 1.266 1.115 1.009 2.458

Ostali poslovni rashodi 2.986 1.642 1.557 1.553 2.292 2.819

Projektovani poslovni rezultat 234 -650 517 4.962 1.038 242

Stvarni poslovni rezultat Mala Bosna“ AD 100 -8 99 320 -63 -1.251

Prosečno ostvareni poslovni rezultat u okviru delatnosti gajenje zita (osim pirinca), leguminoza i uljarica

49 15 61 110 113 69


203Privatizacija u poljoprivredi

PRePoRuke


prepOrUke

U ovom delu razmotrićemo moguća rešenja za ključne probleme u pri-

vatizaciji, i uputićemo na potencijalnu ulogu lokalne samouprave i javnih

komunalnih preduzeća u započetim i novim privatizacijama. S obzirom na

to da je neposredno pre ove studije donet nov Zakon o privatizaciji čija

primena je tek započeta, a nije realno očekivati da će se zakon u skorije

vreme menjati, preporuke su formulisane pre svega ka rešavanju proble-

ma koji nisu rešeni donošenjem novog Zakona o privatizaciji1 a to su pre-

poruke u vezi sa: građevinskim zemljištem, ulogom lokalnih samouprava

u stečaju, viškom zaposlenih, privatizacijom javnih preduzeća i poslovnim

okruženjem.

Problem građevinskog zemljišta - konverzija uz naknadu

Jedno od ključnih nerešenih pitanja u vezi sa pravima privatizovanih pri-

vrednih subjekata, odnosno njihovih vlasnika je: Da li će im, i pod kojim

uslovima, država priznati pravo svojine na građevinskom zemljištu, nad

kojim su u momentu privatizacije imali najširi mogući obim prava - pravo

korišćenja, koje im je omogućavalo pravo građenja? Ovo pitanje se na-

meće od momenta kada je Odlukom Ustavnog suda broj IUz-68/2013 od

10.10.2013. godin2 stavljena van snage odredba člana 103. stav 1. Za-

kona o planiranju i izgradnji3, čime je faktički onemogućena dalja konverzija

prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu. Obzirom da

je pravo građenja na osnovu prava korišćenja investitorima onemogućeno

upravo zakonskim promenama svojinskog režima na tom zemljištu, kojima

im je istovremeno dozvoljena konverziju tog prava u pravo vlasništva uz na-

knadu, navedenom odlukom Ustavnog suda je ceo koncept obesmišljen,

a građevinsko zemljište je de facto blokirano za investicije.

Iskustva iz privatizacije ukazuju na to da su se investitori u velikom broju

slučajeva opredeljivali da kupe subjekt privatizacije upravo iz razloga jer

je posedovao vredno građevinsko zemljište. Iako javnost može kritikovati

moralni aspekt tih privatizacija, naročito ako je pribavljanje skupog građe-

vinskog zeljišta bio isključivi motiv investitora, trebamo biti svesni da taj

motiv u momentu privatizacije nije bio nezakonit, a to nije postao ni na-

knadno. Značajno je i pitanje sa kojom vrednošću je građevinsko zemljište

kalkulisano u cenu subjekta privatizacije, odnosno koliko su investitori za

to zemljište faktički platili u svakoj pojedinačnoj privatizaciji. Odgovor na

to pitanje bi možda ukazao na pravično rešenje ovog sada već gorućeg

problema, jer odlaganje rešavanja ovog problema blokira investiciona ula-

ganja na ogromnim površinama građevinskog zemljišta, pa su u gubitku

i korisnici tog zemljišta i lokalna samouprava, koja bi u slučaju izgradnje

naplaćivala naknadu za uređenje tog zemljišta, a kasnije i porez nas imovi-

nu. Dodatno, investitori mogu prigovoriti da sada već decenijska blokada

vrednog građevinskog zemljišta gura subjekte privatizacije u bankrot, čime

se postavlja pitanje odgovornosti države za sudbinu tih privrednih subje-

kata, odnosno investicija.

Kako bi se bolje sagledao ovaj problem, u daljem tekstu ćemo ukazati na

zakonski tretman građevinskog zemljišta, stavove Ustavnog suda po tom

pitanju, kao i modalitete mogućih rešenja ovog značajnog pitanja.

Član 88. stav 1. Ustava RS propisuje da je korišćenje i raspolaganje po-

ljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim građevinskim

zemljištem u privatnoj svojini slobodno. Članom 86. Ustava jemči se rav-

nopravan tretman svih oblika svoijine: privatne, zadružne i javne svojina.

Novim svojinskim konceptom je iz odredbi koje uređuju dobra u opštoj

upotrebi (član 87), koja mogu biti isključivo u državnoj svojini isključeno

građevinsko zemljište. Na taj način se konačno napustio pravni koncept

da je pravo korišćenja građevinskog zemljišta supsidijerno pravo, prenosi-

vo isključivo uz objekt koji se na njemu nalazi.

Ranije važeći koncept iz Ustava iz 1990. godine (član 60.) je propisivao

da je građevinsko zemljište u državnoj ili društvenoj svojini i na taj način

ga stavio u istu kategoriju kao i prirodna bogatstva i dobra od opšteg

interesa. Taj koncept je napustio već Ustav SFRJ iz 1992. godine, koji u

članu 73. stav 4. propisuje da gradsko građevinsko zemljište može biti i u

privatnoj i u drugim oblicima svojine, u skladu sa zakonom. Međutim, čak

ni Zakon o planiranju i izgradnji iz 2003. godine nije rešio ovaj problem,

već je “stidljivo” uveo u promet deo neizgrađenog građevinskog zemljišta,

kada je članom 84. propisao da pravo korišćenja na neizgrađenom građe-

1) Načelno nije bilo potrebe za sveobuhvatnim promenama i potpuno novim zakonskim okvirom jer bi to usporilo i prolongiralo završetak privatizacije, ali je i postojeći okvir uz manje izmene pružao mogućnost za fleksibilnim rešenjima, pre svega kroz stečajni postupak čime bi se zbog nepostojanja obaveza uvećala atraktivnost preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju. Novi okvir je predvideo rešenja za problem prezaduženosti u slučajevima kada državni poverioci čine većinu, i delimično je rešio problem „mekog budžetskog ograničenja“ pod uslovom da se poštuju rokovi do kojih privatizacija treba da bude okončana. Ipak, novi okvir još uvek nije suštinski rešio dva ključna problema preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju –imovinsko pravna pitanja (pitanje zemljišta) i mehanizam rešavanja viška zaposlenih. 2) Odluka Ustavnog suda broj I Uz-68/2013 od 10.10.2013. godine (“Sl. glasnik RS”, br. 98 od 8.11.2013. godine)3) Zakon o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 54/13, 98/13)

207Preporuke

vinskom zemljištu u državnoj svojini ima raniji sopstvenik, njegov zakonski

naslednik, kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo korišćenja,

kao i da je to pravo u prometu. Iako Ustav ne propisuje decidno koji je

pravni osnov za prenošenje građevinskog zemljišta sa države na fizička i

pravna lica, ciljnim tumačenjem člana 87. Ustava može se zaključiti da se

privatizacija građevinskog zemljišta može obaviti isključivo po osnovu za-

kona, a obzirom da je članom 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano

da taj zakon, između ostalog, uređuje i korišćenje građevinskog zemljišta,

pravo mesto za rešenje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na

građevinkom zemljištu je upravo taj propis. I upravo tako članovi100-102.

Zakona uređuju konverziju bez naknade, a članovi103-108. Zakona ure-

đuju konverziju uz naknadu.

Međutim, pomenuto zakonsko rešenje konverzije uz naknadu je obesmi-

šljeno Odlukom Ustavnog suda broj I Uz-68/2013 od 10.10.2013. go-

dine, kojom je utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom i da prestaje

da važi odredba člana 103. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji u delu

koji glasi: “Troškovi pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta

obuhvataju, u smislu ovog zakona, ukupnu revalorizovanu cenu kapita-

la, odnosno imovine isplaćenu u postupku privatizacije, odnosno ukupnu

revalorizovanu cenu isplaćenu za imovinu ili deo imovine privrednog druš-

tva ili drugog pravnog lica u stečajnom ili izvršnom postupku, kao i druge

stvarne troškove”. Ustavni sud je zauzeo stav da je tim rešenjem, koje

predviđa pogodnost za privatizovana preduzeća i kupce imovine ili dela

imovine u postupcima privatizacije, stečaja ili izvršenja, kod obračuna vi-

sine naknade za konverziju prava korišćenja ovih lica na građevinskom

zemljištu, u pravo svojine, narušeno ustavno načelo jedinstva pravnog po-

retka, koje nalaže da osnovni principi i pravni instituti predviđeni zakonima

kojima se na sistemski način uređuje jedna oblast društvenih odnosa budu

poštovani i u posebnim zakonima, osim ako je tim sistemskim zakonom

izričito propisana mogućnost drugačijeg uređivanja istih pitanja. Naime,

Ustavni sud smatra da su takvim rešenjem narušeni osnovni principi Za-

kona o privatizaciji, po kome je predmet privatizacije društveni, odnosno

državni kapital, kao i da ta pogodnost kod obračuna visine naknade ne

predstavlja ustavnopravno prihvatljivu meru javnog interesa, da se omogu-

ći privođenje građevinskog zemljišta nameni izgradnjom objekata i njegovo

racionalno korišćenje, jer takva pogodnost predstavlja prekomerni teret za

zajednicu u celini i posebno za korisnike restitucije.

S druge strane, Odlukom Ustavnog suda Srbije broj: U. 74/10 od

09.09.2010. godine4 zauzet je jasan stav da nije u skladu sa Ustavom

rešenje po kome pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom ze-

mljištu u državnoj svojini, prestaje po sili zakona ako u propisanom roku

od godinu dana nije izvršena konverzija ovog prava u pravo svojine, bez

obzira na to da li je do tog roka nosilac prava na konverziju podneo zahtev

za konverziju ili nije. Ova odluka ukazuje da se podrazumeva da je obaveza

institucije koja implementira zakon da korisniku prava na konverziju omo-

gući implementaciju njegovog zakonskog prava.

Iako smo potpuno svesni problema koji je zakonodavcu kreirala odluka

Ustavnog suda broj I Uz-68/2013, smatramo da ga takva odluka ne abo-

lira od obaveze da pravično reši pitanje konverzije građevinskog zemljišta

pribavljenog u postupku privatizacije, kao i u postupku stečaja i u izvrš-

nom postupku. Konverziju je pravno moguće rešiti na jedan od sledećih

načina: 1) Potpuno ukidanje naknade uz konverziju. Ovakvo zakonsko

rešenje sugerišu strani i domaći investiori. Oni se slažu da su u postupku

privatizacije, kao i u stečajnom i izvršnom postupku, kupovali kapital pri-

vrednog subjekta, a ne imovinu, ali navode da su procenom tog kapitala

bile obuhvaćene i nepokretnosti, a njihova vrednost je naravno zavisila

upravo od lokacije, tj. od zemljišta na kome se nalazila. Kada su kalkulisali

koju cenu će ponuditi, odnosno licitirati za kapital privrednog subjekta,

vrednost građevinskog zemljišta je bila od bitnog uticaja. U tom smislu,

po njima je sa stanovišta pravičnosti sporna obaveza plaćanje bilo kakve

naknade prilikom konverzije prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu.

2) Zabrana konverzije prava korišćenja u pravo svojine u slučaju subjekata

privatizacije. Stav udruženja građana koja zastupaju interese restitucije je

da ne treba omogućiti sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu

subjektima privatizacije, a da bi u slučaju da im se konverzija dozvoli tre-

balo propisati naknadu u visini pune tržišne cene tog zemljišta. Smatra-

ju da je ovakvo rešenje u skladu sa citiranom odlukom Ustavnog suda

Uz-68/2013 od 10.10.2013. godine. 3) Omogućavanje konverzije prava

korišćenja subjekata privatizacije u pravo svojine uz plaćanje pravične na-

knade. Najšire podržavana opcija od strane javnosti je da se konverzija

dozvoli uz “pravičnu naknadu”. Međutim, ova opcija podrzumeva da se

neće primenjivati tipska brza rešenja već da će se u svakom konkretnom

slučaju ulaziti u kalkulaciju visine naknade, što bi podrazumevalo da će

visinu te naknade u većini slučajeva određivati sud.

Potpuno je očigledno da svako od navedenih rešenja ima svoje pred-

nosti i mane, ali treba imati u vidu da Srbiju najviše košta to što su velike

površine najvrednijeg građevinskog zemljišta blokirane za investicije. Naj-

značajniji investitori, internacionalne kompanije ne proširuju svoje pogone

4) Odluka Ustavnog suda I Uz broj 74/2010 (“Sl. glasnik RS”, br. 64 od 10.09.2010)


jer ne mogu da grade na zemljištu nad kojim imaju pravo korišćenja, pa

investicije usmeravaju na druga tržišta. S druge strane, investitori koji su

u materijalnim problemima su onemogućeni da sa strateškim partnerima

investiraju u gradnju na tom zemljištu, što njihove privredne subjekte du-

goročno vodi u bankrotstvo.

Protok vremena, sam od sebe, neće rešiti probleme koji su se decenijama

“gomilali” na građevinskom zemljištu, kako zbog različitih svojinskih režima

kroz koje je prolazilo to zemljište i različitih upisa u katastru (privatna, dr-

žavna, društvena, pa opet državna), do različitih prava uspostavljenih na

tom zemljištu (pravo korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu,

nerealizovana prava građenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu).

Takvo stanje je dovelo do dijametralno suprostavljenih interesa svih onih

koji polažu pravo na to zemljište po raznim osnovima, od “starih” vlasnika,

kojima je to pravo oduzeto konfiskacijom ili nacionalizacijom, preko stam-

benih zadruga i pravnih sledbenika ranijih građevinskih preduzeća, kojima

je dodeljeno pravo građenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu,

koje decenijama nisu realizovali, do korisnika izgrađenog i neizgrađenog

zemljišta koji su do tog prava došli kupovinom kapitala privrednih društava

kroz postupak privatizacije, stečajni ili izvršni postupak.

Da se opcije za rešenje ovog problema neće promeniti, na to ukazuje

vrlo detaljna CLDS-ova studija iz 2006. godine, u kojoj su još tada iden-

tifikovane identične opcije privatizacije građevinskog zemljišta, koje nam

i danas stoje na raspolaganju, a to su: restitucija; poklanjanje zemljišta

postojećim korisnicima (konverzija bez naknade); javna prodaja slobodnog

zemljišta po tržišnim cenama; prodaja građevinskog zemljišta postojećim

korisnicima po umanjenoj ceni, zbog pretpostavke da je deo cene plaćen

kroz kupovinu nekretnine, odnosno naknadu za uređenje građevinskog

zemljišta koju je platio prilikom dobijanja građevinske dozvole (konverzija uz

naknadu, sa umanjenjem cene); i na kraju davanje zemljišta na vremenski

ograničeni zakup5. Analiza pobrojanih opcija, koja je data u ovoj studiji, ja-

sno ukazuje da je besplatna konverzija bila i ostala najdelotvornije rešenje,

jer vodi najbržem i najjeftinijem uspostavljanju svojinskog režima (privati-

zacije) koji će dovesti do najbržeg investiranja na tom zemljištu, pa sam

tim i do privrednog rasta. U međuvremenu, nije nestala slaba strana ovog

rešenja, jer i dalje stoji isti prigovor, naveden u studiji da je ovo rešenje

nepravično prema “starim” vlasnicima i da se njime ne ostvaruje budžetski

prihod. Opcija “Prodaja građevinskog zemljišta postojećim korisnicima po

simulovanim tržišnim cenama”, koju i pomenuta studija prepoznaje kao

pravičnu, i tada je nametnula brojna pitanja u vezi sa modelom utvrđivanja

tržišne cene i dinamike otplate, koja i dalje stoje. Takođe, ništa se nije pro-

menilo ni u vezi sa tada 9 identifikovanih različitih slučajeva građevinskog

zemljišta i svih dilema koje su bile karakteristične za te slučajeve.6

Ono što možemo da zaključimo je da se problemi u vezi sa privatizacijom

građevinskog zemljišta vremenom neće izgubiti, već će se samo dodatno

iskomplikovati i zato je neophodno da se ovaj problem što hitnije reši. Kako

bi se ovo značajno pitanje što pre rešilo i kako bi se u funkciju izgradnje u

najkraćem mogućem roku stavile ogromne površine “zarobljenog” građe-

vinskog zemljišta, očigledno je da postoje tri rešenja:

• da se ponovo omogući pravo građenja po osnovu prava korišćenja na

građevinskom zemljištu7, a da se konverzija prava korišćenja u pravo svo-

jine bez naknade sprovede tek nakon što se postigne određen stepen

izgrađenosti parcele, koja opravdava besplatan prenos imajući u vidu da je

korisnik platio naknadu za uređenje zemljišta i da je imao druge troškove,

čime bi se status ovih korisnika izjednačio sa statusom korisnika izgrađe-

nog zemljišta koji po zakonu imaju pravo na besplatnu konverziju; ili

• da se dozvoli konverzija prava korišćenja u pravo svojine bez naknade,

bez obzira na to da li se radi o izgrađenom ili neizgrađenom građevinskom

zemljištu, kao i bez obzira kako je pravo korišćenja uspostavljeno u korist

korisnika prava na konverziju; ili

• da se propiše da se konverzija vrši uz naknadu, uz procentualno uma-

njenje tržišne vrednosti, tako što će se uvesti zakonska pretpostavka koji

deo cene je već plaćen za to zemljište, prilikom isplate privatizacione cene,

5) Begović, B. et al. “Privatizacija državnog zemljišta u Srbiji“, CLDS, Beograd (2006),51 - 59 6) Ibid. 59 – 70. Studija sadrži pregled devet mogućih slučajeva u praksi: 1) zemljište na kome se nalaze putevi i ulice, parkovi, tj. javne površine i zemljište na kome se nalaze javni objekti, odnosno objekti u državnom vlasništvu, a koje nije predviđeno za privatizaciju; 2) građevinsko zemljište koje nikad nije bilo izgrađeno; 3) zemljište na kome se nalazi privatna zgrada bivšeg vlasnika zemljišta, odnosno njegovog pravnog naslednika; 4) građevinsko zemljište (pre svega u centralnim delovima grada) pred-viđeno za urbanu rekonstrukciju; 5) zemljište na kome se nalaze objekti koji nikada nisu pripadali bivšem vlasniku zemljišta i koji su u privatnom vlasništvu; 6) zemljište na kome se nalaze objekti koje je pređašnji vlasnik zemljišta dobrovoljno prodao i koji su u privatnom vlasništvu; 7) građevinsko zemljište na kome se nalaze objekti koji nikada nisu pripadali bivšem vlasniku zemljišta i koji su trenutno u društvenom/državnom vlasništvu koje je predviđeno za privatizaciju; 8) građevinsko zemljište na kome se nalaze objekti koje je bivši vlasnik dobrovoljno prodao i koji su u društvenom/državnom vlasništvu koje je predviđeno za privatizaciju i 9) građevinsko zemljište na kome se nalaze objekti koji su nekada pripadali bivšem vlasniku zemljišta, ali su nacionalizovani ili eksproprisani.7) Ovakvo rešenje je u duhu Odluke Ustavnog suda I Uz broj 74/2010 (“Sl. glasnik RS”, br. 64 od 10.09.2010), a nije u suprotnosti ni sa Odlukom Ustavnog suda broj I Uz-68/2013 od 10.10.2013. godine (“Sl. glasnik RS”, br. 98 od 8.11.2013. godine).

209

obzirom da je i pravo korišćenja u momentuprivatizacije imalo tržišnu vred-

nost. Ako se konverzija dozvoli uz naknadu, neophodno je predvideti mo-

gućnost plaćanje na rate ili odloženog plaćanja, jer do konverzije neće

doći ako investitori ne budu imali interes i mogućnost da snose njene

troškove.

Treba napomenuti da, imajući u vidu Odluku Ustavnog suda I Uz broj

74/2010, druga i treća opcija nose rizik da takođe budu proglašene neu-

stavnim, a da je prva najviše na liniji dosadašnjih stavova Ustavnog suda.

Kada se analizira problem privatizacije građevinskog zemljišta, naročito

kada se radi o zemljištu na kome pravo korišćenja ima subjekt privatiza-

cije, ne možemo da se ne podsetimo kako je ovaj problem rešen sa po-

ljoprivrednim zemljištem. Naime, prilikom privatizacije je izdvajano zemljište

koje je bilo državna svojina i zadružna svojina i ono nije prenošeno prilikom

privatizacije. Ono što je bila državna svojina, davano je u zakup do rešenja

pitanja restitucije. Suprotno tome, poljoprivredno zemljište koje je bilo u

društvenoj svojini, a to je ono zemljište koje je tokom svog poslovanja

sticao kupovinom sam subjekt privatizacije, prenošeno je privatizacijom i

ono je u katastru upisivano kao zemljište u privatnoj svojini subjekta privati-

zacije. Iako je u praksi bilo grešaka sa upisima u katastar po ovom principu

i iako upisi u katastru zbog toga deluju vrlo šaroliko, što je uočeno u okviru

studije slučaja privatizacija Banatski Despotovac AD i Mala Bosna AD,

ovo rešenje u praksi nije osporavano. Međutim, ovi principi nisu doslovno

primenjivi na građevinsko zemljište, jer su problemi u vezi sa time daleko

kompleksniji.

uloga lokalne samouprave u stečaju i „tvrdo“ budžetsko ograničenje

Interes lokalne samouprave je da se resursi preduzeća u privatizaciji što

pre efikasno upotrebe. Studije slučaja pokazuju da je jedna od posledica

neuspešnih privatizacija i akumuliranje dugova prema lokalnoj samoupravi

i javnim komunalnim preduzećima. Po pravilu odnos lokalnih samouprava

u takvim slučajevima je bio pasivan. Zbog toga što su po prirodi najčešće

stečajni, odnosno neobezbeđeni poverioci, lokalne samouprave i javna

komunalna preduzeća imaju veoma nizak stepen namirenja u slučaju ban-

krotstva dužnika. Ipak, u odnosu na propuštenu priliku da se prodajom

stečajnog dužnika kao pravnog lica ili njegove imovine stvori novi obveznik

i korisnik komunalnih usluga, niska stopa namirenja predstavlja manje zna-

čajnu posledicu odlaganja pokretanja stečajnog postupka.

S obzirom na to da je izmenama Zakon o stečaju (čl.59) za lica razvrstana

kao mikro i mala preduzeća iznos predujma ograničen na 50,000 dinara,

lokalne samouprave treba da budu aktivnije i predujmljuju troškove ste-

čajnog postupka.8 To važi i za veće stečajne dužnike, jer se istim članom

Zakona o stečaju uplaćeni predujam smatra troškom stečajnog postupka i

isplaćuje se prioritetno iz stečajne mase. U takvim slučajevima, s obzirom

na postojanje značajne stečajne mase, uobičajeno dolazi do povraćaja

troškova predujma. Dodatni razlog za proaktivni stav lokalnih samouprava

je i u načinu na koji je formulisan član 80 novog Zakona o privatizaciji, koji

daje mogućnost Agenciji (ne i obavezu) da podnese predlog za pokretanje

postupka ako je jedan od sledećih razloga ispunjen: neobavljanje delatno-

sti u periodu dužem od šest meseci; nepostojanje interesa za privatizaciju;

da u periodu dužem od šest meseci nema zaposlenih; ako nije doneta

odluka o modelu i metodu privatizacije; ako nije usvojen Program zbog

nepostojanja saglasnosti poverilaca, ili usled stečajnih razloga propisanih

Zakonom o stečaju. Rokovi i podsticaji su takvi da se pokretanje postupka

može odužiti, a time i troškovi koje snose lokalne samouprave usled odr-

žavanja takvih stečajnih dužnika u životu.

Međutim, uloga lokalne samouprave ne treba da se ograniči samo na

pokretanje postupka, već lokalna samouprava i javna komunalna predu-

zeća treba da imaju aktivnu ulogu i u toku procesa. Ukoliko je to mogu-

će, poželjno je da predstavnici javnih komunalnih preduzeća učestvuju u

radu odbora poverilaca. Kako Zakon o stečaju propisuje da članovi od-

bora poverilaca mogu biti stečajni poverioci, bez obzira na visinu svog

potraživanja, kao i da poverilac može sebe ili drugog stečajnog poverioca

predložiti za člana odbora poverilaca, ne postoje pravne smetnje za takvu

mogućnost. S obzirom na to da je u praksi jedna od karakteristika odbora

poverilaca i pasivnost, kao i nedostatak volje stečajnih poverilaca da uđu

u odbor, lokalne samouprave mogu na ovaj način posredno da utiču na

brzinu stečajnog postupka, kao i da bolje štite svoje interese (npr. podno-

šenjem primedbi na rad stečajnog upravnika stečajnom sudiji).

S obzirom na to da komunalna preduzeća shodno članu 64. Zakona o

stečaju ne mogu obustaviti vršenje komunalnih usluga po osnovu nepla-

ćenih računa nastalih pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog

postupka, jedino mogu da se staraju da se odredbe zakona u pogledu

redovnog plaćanje tekućih obaveza plaćaju. To daje komunalnim predu-

zećima, a posredno i lokalnoj samoupravi značajnu pregovaračku moć.

Kada komunalna preduzeća procene da je moguće, a posebno u slučaju

8) Zakon o stečaju („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US i 83/2014). U studijama pojedinačnih privatizacija opština Vladičin Han je u slučaju „FOPA“ uplatila predujama u trenutku kada se nije zanlo da li će zbog nedostatka interesa preduzeće da bude izbrisano iz registra privrednih subjekata.

Preporuke


bankrotstva treba odmah da podnesu pismeni zahtev stečajnom sudiji za

deponovanje sredstava stečajnog dužnika u cilju obezbeđenja plaćanja

komunalnih usluga. Osim u slučaju da postoje izgledi za usvajanje plana

reorganizacije, komunalna preduzeća treba da primene tvrdo budžetsko

ograničenje i vrše prekid vršenja komunalnih usluga stečajnom dužniku

koji ne vrši redovno plaćanje izvršenih komunalnih usluga. Time se stvara

podsticaj kako stečajnom upravniku, tako i drugim učesnicima da brže

okončaju postupak.

U slučaju da je reč o planovima reorganizacije, lokalne samouprave mogu

da zahtevati formiranje posebne klase koju bi činili poverioci koji imaju

potraživanja po osnovu javnih prihoda (a koje ne spadaju u prvi isplatni

red). Time bi se obezbedio daleko veći uticaj na mogućnost izglasava-

nja plana. Ipak, ova preporuka neće imati dejstvo u slučaju reorganizacija

preduzeća koja su trenutno u portfelju Agencije za privatizaciju. Naime,

novim Zakonom o privatizaciji uveden je uslovni otpis duga kao mera za

pripremu i rasterećenje obaveza subjekata privatizacije kojom se državni

poverioci subjekta privatizacije obavezuju da otpišu dug sa stanjem na

dan 31. decembar 2013. godine prema subjektu privatizacije. Otpis duga

se primenjuje samo u slučaju da je izvršena prodaja kapitala ili je zaklju-

čen zaključen ugovor o dokapitalizaciji subjekta privatizacije. S obzirom

na kvalitet preduzeća u portfelju kao i na relativno malo učešće lokalne

samouprave u ukupnom dugu (posebno u slučaju raskinutih privatizacija),

u najvećem broju slučajeva lokalne samouprave ne mogu očekivati zna-

čajnije namirenje.

Konačno, lokalna samouprava može da promoviše alternative stečajnom

postupku (sporazumno finansijsko restrukturiranje).

Prilikom razmatranja uloge lokalne samouprave u stečajnim postupcima,

treba imati u vidu da je svaka prodaja značajne imovine ili samog stečaj-

nog dužnika, braunfild investicija u toj lokalnoj samoupravi kojim neiskori-

šćeni ili delimično iskorišćeni resursi (zemljište, oprema) nalaze efikasniju

upotrebu.

Rešavanje viška zaposlenih – „tranzicioni fond“ i fond solidarnosti

U pogledu viškova zaposlenih javljaju se dve situacije – kada je potrebno

smanjiti broj radnika pre privatizacije ili stečaja i kada je moguće kroz stečaj

obezbediti namirenje zaposlenih. Prva situacija se javlja kod preduzeća

koje je moguće privatizovati, ali je pre privatizacije potrebno rešiti problem

viškova zaposlenih, odnosno kod preduzeća kod kojih je neophodno pre

stečaja regulisati obaveze prema radnicima zbog njihovog regionalnog

značaja ili drugih razloga. Druga situacija se javlja u slučaju kada je nemi-

novno pokrenuti stečajni postupak.

Kako bi se rešavanje viškova zaposlenih u preduzećima u portfelju Agen-

cije za privatizaciju nesmetano obavljalo, potrebno je prilagoditi Odluku

o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racio-

nalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju i uvećati alokaciju u

budžetu namenjenu „Tranzicionom fondu“ koja prema predlogu rebalansa

budžeta iznosi 2,8 milijardi dinara odnosno oko 23,5 miliona EUR, što nije

dovoljno da se reguliše problem viškova u preduzećima u restrukturiranju,

čime ceo postupak poziva zainteresovanim investitorima biva doveden u

pitanje. Poređenja radi, u 2011. godini fond je iznosio oko 50 miliona EUR.

Sam program ne treba da bude zasnovan na dobrovoljnosti i treba da

bude vremenski oročen, jer se u prošlosti dešavalo zaposleni da zbog

isuviše dugog perioda potrebnog za njegovo odobrenje odustanu od pret-

hodno date saglasnosti. Otpremnine dobijene iz „Tranzicionog fonda“ ne

rešavaju dugoročne probleme, jer radnici koji su izgubili posao uobičajeno

koriste otpremninu za svakodnevne potrebe, a ne u cilju nalaženja novog

zapošljavanja ili samozapošljavanja ili prekvalifikacije. Moguće rešenje je

vezivanje jednog dela paketa sa određenim merama aktivne politike na

tržištu radne snage. Ipak, postavlja se pitanje u kojoj meri bi takve mere

zaista povećale verovatnoću zapošljavanja u ovoj grupi radnika. U svakom

slučaju, ova mera nije moguća u slučaju dobrovoljnog optiranja zaposlenih

za otpremnine iz „Tranzicionog fonda“.

Izmene i dopune Zakona o radu u delu koji reguliše potraživanja zaposlenih

u slučaju stečajnog postupka su omogućile postupak (produžen je preklu-

zivni rok za dostavljanja Fondu solidarnosti odluke kojom je utvrđeno pravo

na potraživanje u stečajnom postupku sa 15 na 45 dana).9 Ipak, izmena-

ma nije rešeno pitanje finansiranja Fonda solidarnosti. Pored izmena, usled

očekivanog broja stečajnih postupaka društvenih preduzeća, od kojih

neka nemaju imovinu, potrebno je povećati budžetsku alokaciju namenje-

nu Fondu solidarnosti. Alternativno potrebno je razmotriti i promenu člana

138. Zakona o radu, jer poslednjim izmenama Zakona o radu, Fondu nije

omogućeno da umesto da vraća novac u budžet isti koristi u sledećoj

godini u iste svrhe. Takođe, moguće je razmotriti dalje pojednostavljenje

procedure u slučaju podnošenja dokumentacije (čl. 141. Zakona o radu).

S obzirom na to da će se pojedine lokalne samouprave u kojima posluju

9) Zakon o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)

211

veća preduzeća u restrukturiranju suočiti sa dodatnim rastom nezapose-

nosti, potrebno je što pre primeniti mere aktivnih politika tržišta rada.

Privatizacija i lokalna javna preduzeća

Novi Zakon o privatizaciji propisuje da je predmet privatizacije društveni,

odnosno javni kapital i imovina u preduzećima i drugim pravnim licima,

uključujući i javna preduzeća i javni kapital iskazan u akcijama ili udelima.

Time se zakon primenjuje i na javna, odnosno javna komunalna predu-

zeća. U Republici Srbiji nije realno očekivati veću primenu privatizacije u

domenu javnih komunalnih preduzeća. Ipak, s obzirom na neophodnost

restrukturiranja javnih komunalnih preduzeća i na to da će kod jednog

broja komunalnih preduzeća doći do 1) izdvajanja non-core poslovnih ak-

tivnosti (na primer, turističkih agencija, obezbeđenja, održavanja vozila, i

sl.) 2) izdvajanja određenih aktivnosti koje podržavaju delatnost preduze-

ća (npr. usluge čitanja potrošnje, održavanja kolovoza, tehničke pripreme

projekata i sl.), ili 3) prodaje određene imovine, privatizacija ostaje jedna

od opcija. Privatizacija u slučaju non-core (sporedne) delatnosti javnih ko-

munalnih preduzeća predstavlja realnu (i poželjnu) opciju.10

Delovima preduzeća koja se bave izdvojenim aktivnostima (aktivnostima

koje podržavaju vršenje komunalnih usluga) treba veoma pažljivo pristupiti.

Ugovorni aranžman sa preduzećem koje bi nastalo izdvajanjem iz posto-

jećeg komunalnog preduzeća moao bi se u prvom periodu zaključiti bez

javnog nadmetanja, a nakon toga sa najboljim ponuđačem. Dužina ugo-

vora treba da zavisi od delatnosti odnosno potrebne imovine. U prvom

periodu moguće je da i novoformirana preduzeća budu društva kćerke ko-

munalnih preduzeća, ali bi konačni ishod mogao da bude privatizacija tih

preduzeća. U svakom slučaju, privatizaciji pre svega sporednih delatnosti

unutar komunalnih preduzeća treba pristupiti tako da se uočene greške u

10) O mogućim opcijama v. World Bank. 2014. Serbia - Municipal public finance review: options for efficiency gains. Washington, DC : World Bank Group.

dosadašnjem procesu privatizacije društvenih preduzeća ne ponavljaju.

To podrazumeva prethodno rešavanje imovinsko-pravnih pitanja, viškova

zaposlenih i dugova, odnosno dužničko-poverilačkih odnosa, kao i spre-

čavanje problema negativne selekcije.

Poslovno okruženje

Poslovno okruženje je presudno pri donošenju odluka o investiranju kako

u slučaju privatizacija, tako i u slučaju novih (grinfild) investicija. Dok su

mnoge komponente poslovnog okruženja za lokalne samouprave egzo-

gene, odnosno date na nacionalnom nivou ili određene eksternim okol-

nostima, neki od veoma značajnih fakora su endogeni, odnosno lokalna

samouprava ima presudan uticaj na njih. Iako je niz opština unapredio

svoje poslovno okruženje, postoje brojne mogućnosti za poboljšanje. Je-

dan od ključnih faktora na lokalnom nivou čine naknade za građevinsko

zemljište, ali i druge takse poput lokalne komunalne takse na isticanje firme

na poslovnom prostoru. Dok naknada za građevinsko zemljište predstavlja

značajan izvor prihoda opštine, prihodi poput komunalnih taksi čine ne

tako značajan izvor prihoda lokalnog budžeta, pri čemu se njihova visina

često proizvoljno određuje. Dalje ukidanje parafiskalnog opterećenja na

nivou opštine može značajno da smanji troškove poslovanja, posebno

za mikro i mala preduzeća. Postoji i niz drugih faktora koji utiču na uspeh

privatizacije, a direktno su ili delimično pod uticajem lokalne samouprave

poput stanja infrastrukture ili kvaliteta komunalnih usluga.

Studije slučaja jasno ukazuju na to da je za uspeh privatizacije presudna

uloga investitora sa reputacijom, koji je u stanju da izvrši transfer tehnolo-

gije, sprovede mere operativnog restrukturiranja i investira u opremu. Takvi

investitori reaguju na podsticaje i da bi doneli odluku da investiraju ključno

je povoljno poslovno okruženje.

Preporuke


BeleŠke


Izdavač:Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Za izdavača:Violeta Jovanović Urednik:Jelena Bojović Autori:dr Branko Radulović, mr Stefan Dragutinović Priprema sadržaja:Đorđe Vukotić, Danica Jolović, Dragan Spirić, Izvršna kancelarija NALED-a Recenzenti:dr Ivan Nikolićdr Ana Knežević Bojović Prelom i dizajn:Zoran ZarkovićNemanja Krdžić Štampa:BiroGRAF Tiraž: 300 Beograd, novembar 2014.www.naled-serbia.org

impresum

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

338.246.025.88(497.11)

РАДУЛОВИЋ, Бранко, 1972-

Studija slučaja : privatizacija u Srbiji / [Branko Radulović, Stefan Dragutinović]. - Beograd : #Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj #NALED, 2014 (Beograd :Birograf). - 214 str. : graf. prikazi, tabele ; 21 cm

Podatak o autorima preuzet iz kolofona. - Tekst štampan dvostubačno. - Tiraž 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-80128-00-91. Драгутиновић, Стефан, 1985- [аутор]a) Приватизација - СрбијаCOBISS.SR-ID 211042828

studija slučaja: pet uspešnih i pet neuspešnih privatizacija u srbiji

Business