studija o humanom razvoju and reports/serbian...studije doprineli su brojne organizacije i...

1STUDIJA O HUMANOM RAZVOJU POSVEĆENA DOHODOVNOJ NEJEDNAKOSTI U REPUBLICI SRBIJI STUDIJA O HUMANOM RAZVOJU POSVEĆENA DOHODOVNOJ NEJEDNAKOSTI U REPUBLICI SRBIJI

STUDIJA O

HUMANOM

RAZVOJU

2 STUDIJA O HUMANOM RAZVOJU POSVEĆENA DOHODOVNOJ NEJEDNAKOSTI U REPUBLICI SRBIJI

Avgust 2018

STUDIJA O HUMANOM RAZVOJU POSVEĆENA DOHODOVNOJ NEJEDNAKOSTI U REPUBLICI SRBIJI

Smanjenje nejednakosti kao sastavni deo Agende održivog razvoja


PREDGOVOR

„Pravo bogatstvo jedne države predstavljaju ljudi. Osnovni cilj razvoja jeste stvaranje okruženja koje ljudima

omogućava da žive dug, zdrav i kreativan život. Ovo se može učiniti jednostavnom istinom, ali se ona često

zaboravlja ako smo usredsređeni na nagomilavanje bogatstva u robi i novcu.“ (UNDP, Human Development

Report, 1990).

1990. godine, kada je objavljen prvi Izveštaj o humanom razvoju, UNDP je utvrdio pojmove „dostojanstvo“ i

„pristojan život“ kao suštinske elemente humanog razvoja u širem smislu. Od tada, ova organizacija objavljuje

izveštaje koji se bave najurgentnijim razvojnim izazovima na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

Poslednjih godina, UNDP je inicirao izradu novih istraživanja – studijâ o humanom razvoju – usredsređenih na

određeno razvojno pitanje s ciljem da doprinesu dijalogu o javnim politikama i procesima njihove izrade.

Sa zadovoljstvom vam predstavljam prvu Studiju o humanom razvoju u Srbiji, sa akcentom na nejednakosti.

Agenda održivog razvoja do 2030. godine posebno ističe značaj iskorenjivanja siromaštva u celom svetu, uz

smanjivanje nejednakosti i isključenosti i pospešivanje izgradnje mirnih, pravičnih i inkluzivnih društava,

tako da niko ne bude izostavljen. Da bismo ostvarili Ciljeve održivog razvoja, neophodni su nam novi pristupi

razumevanju i prevazilaženju međusobno povezanih izazova siromaštva, nejednakosti i isključenosti. U Studiji

je analizirano i izloženo polazno stanje na nacionalnom nivou za ključni pokazatelj 10. cilja održivog razvoja

10.1.1 – Stopa rasta potrošnje domaćinstva ili dohotka per capita najsiromašniih 40 procenata stanovništva i

ukupnog stanovništva, i odgovarajući potcilj 10.1. – Do 2030. godine progresivno postići i održati rast dohotka

najsiromašnijih 40 odsto stanovništva po stopi višoj od nacionalnog proseka.

Pored analize položaja najsiromašnijih 40% stanovništva, koji je od posebnog značaja za održivi razvoj i za

osnovno načelo Agende do 2030. godine „da niko ne bude izostavljen“, u Studiji je posebna pažnja posvećena

položaju najsiromašnijih 20%, koji je od velikog značaja za javne politike u Srbiji, budući da to stanovništvo

obično predstavlja ciljnu grupu mera države blagostanja. Nadamo se da će nalazi i preporuke ove studije

poslužiti Vladi Republike Srbije u daljim naporima da smanjuje nejednakost i što bolje iskoristi potencijal zemlje

za privredni rast.

Karla Herši

Stalna predstavnica UNDP


ZAHVALNOST

Studiju o humanom razvoju (HDP) u Republici Srbiji za 2018. godinu je izradila Kancelarija Programa Ujedinjenih

nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Nalaze, analize i preporuke za izradu javnih politika u Studiji o humanom razvoju

za 2018. godinu je sastavio Centar za socijalnu politiku i UNDP ne snosi odgovornost za njih. Osim toga, izradi ove

studije doprineli su brojne organizacije i eksperti/ekspertkinje, bilo obezbeđivanjem i analiziranjem podataka, ili

pružanjem podrške kroz proces konsultacija.

Posebno se zahvaljujemo Republičkom zavodu za statistiku, i to Miladinu Kovačeviću, direktoru, Snežani Lakčević,

pomoćnici direktora, Nataši Mijakovac, rukovoditeljki Grupe za statistiku potrošnje i standarda stanovništva, i

Dragani Đoković Papić, rukovoditeljki Grupe za održive indikatore razvoja i Anketu o prihodima i uslovima života

– na tome što su stavili na raspolaganje podatke potrebne za ovu analizu.

Takođe zahvaljujemo sledećim autorima/autorkama iz Centra za socijalnu politiku: Gordani Matković, Katarini

Stanić, Žarku Šunderiću, Ivani Poljak i Lazaru Muždalu na prilozima, kao i Nataši Pavlović iz Centra za socijalnu

politiku na ogromnoj podršci u radu sa bazama podataka.


COICOP The Classification of Individual Consumption by Purpose (Klasifikacija lične potrošnje po nameni)

CPI Consumer Price Index (Indeks potrošačkih cena)

CSP Centar za socijalnu politiku

EBRD European Bank for Reconstruction and Development (Evropska banka za obnovu i razvoj)

EK Evropska komisija

ERP Economic Reform Program (Program ekonomskih reformi)

ESRP Employment and Social Reform Program (Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike)

EU Evropska unija

Eurostat The Statistical Office of the European Union (Zavod za statistiku Evropske unije)

NSP Novčana socijalna pomoć

BDP Bruto domaći proizvod

NSRR Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost

GII Gender Inequality Index (Indeks rodne nejednakosti)

GNI Gross National Income (Bruto nacionalni dohodak)

APD Anketa o potrošnji domaćinstava

HDI Human Development Index (Indeks humanog razvoja)

HDP Human Development Paper (Studija o humanom razvoju)

IHDI Inequality-adjusted Human Development Index

(Indeks humanog razvoja prilagođen za nejednakost)

MOR Međunarodna organizacija rada

MMF Međunarodni monetarni fond

IT Informacione tehnologije

ARS Anketa o radnoj snazi

MICS Multiple Indicator Cluster Survey (Istraživanje višestrukih pokazatelja)

MRZBSP Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije

OECD The Organization for Economic Co-operation and Development

(Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj)

PPS Purchasing Power Standard (Standard kupovne snage)

RSD Republic of Serbia Dinar (Srpski dinar)

RZS Republički zavod za statistiku

COR Ciljevi održivog razvoja

SROS Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji

SILC Survey on Income and Living Conditions (Anketa o prihodima i uslovima života)

SSUR Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja

URD Ukupni raspoloživi dohodak

UBI Universal Basic Income (Univerzalni bazični dohodak)

UK Ujedinjeno Kraljevstvo

UN Ujedinjene nacije

UNDP United Nations Development Programme (Program Ujedinjenih nacija za razvoj)

UNICEF United Nations International Children's Emergency Fund (Dečiji fond Ujedinjenih nacija)

USD United States Dollar (Američki dolar)

WB World Bank (Svetska banka)

SKRAĆENICE


SADRŽAJ

Rezime 7

Uvod 12

O Studiji o humanom razvoju u Republici Srbiji i ispunjavanju obećanja

Agende do 2030. godine 12

Ciljevi i svrha 13

1. Pojmovi, definicije i merenje 14

Humani razvoj, nejednakost i COR 14

Spona siromaštva, nejednakosti i privrednog rasta 17

Zajedničke mere dohodovne nejednakosti – prednosti i nedostaci 18

Poboljšanje položaja najsiromašnijih 40% i veza sa 19

Ciljevima održivog razvoja 19

Metodologija merenja dohodovne nejednakosti u Srbiji 21

2. Pregled mera humanog razvoja u Republici Srbiji 23

3. Dohodovna nejednakost u Srbiji 26

Profil najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva 36

Najvažniji nalazi 44

4. Pregled strateškog okvira, mera i politika za smanjenje nejednakosti 47

Pregled nacionalnog strateškog okvira u oblasti nejednakosti 47

Pregled nacionalnih mera i politika za smanjenje nejednakosti 54

5. Preporuke 60

6. References 64

7. ANEKS 70

ANEKS 1 Poređenje metodologije APD i SILC (negativne i ekstremne) 70

ANEKS 2 Deskriptivna statistika 75

ANEKS 3: Finansijski aspekti preporuka 79


REZIME

Rastuća i istrajna nejednakost u vremenu izobilja je presudan paradoks našeg vremena. Razlike u dohotku,

društvenom statusu i političkoj moći dovode do podela i podrivaju održivi i humani razvoj. I u bogatim i u

siromašnim zemljama, nezadovoljstvo sve više pokreće političke sporove, proteste i polarizuje društva i političke

sisteme. Posledice nejednakosti podrivaju društvenu koheziju i legitimitet vlada, što otežava usaglašavanje

rešenja, otklanjanje problema, održavanje mira u zajednicama i stvaranje održivog humanom razvoja.

Najnoviji izveštaj UNDP-a o humanom razvoju (HDR, 2016) pokazao je da su nejednakosti smanjile napredak

globalnog humanog razvoja za 22 procenta u 2015. godini. Dakle, bez nejednakosti u zdravlju, obrazovanju i

prihodima, svet bi postigao 22 posto više napretka u ovim dimenzijama. Zemlje sa niskim nivoom humanog

razvoja u proseku beleže najveći gubitak u indeksu HDI usled nejednakosti (32 procenta), a zatim slede zemlje

srednjeg nivoa humanog razvoja (26 procenata). Ovaj trend i procenat gubitaka na globalnom nivou usled

nejednakosti ostali su manje ili više stabilni od 2010. do 2015. godine. Prema HDR (2016), Srbija gubi više od 10

procenata u humanom razvoju usled nejednakosti.

Ova studija o humanom razvoju bavi se dohodovnim nejednakostima i nejednakostima u rastu dohotka u

Republici Srbiji, koje su deo agende Ciljeva održivog razvoja (COR). Studija se posebno fokusira na indikator COR

10.1.1. – "Stopa rasta potrošnje domaćinstva ili dohotka per capita najsiromašniih 40 procenata stanovništva i

ukupnog stanovništva".

Uvodno poglavlje 1 ove studije predstavlja koncepte i definiciju humanog razvoja, nejednakosti i COR, kao

i merenje ovih fenomena. Pored COR 10.1.1. indikatora, odabrane mere kao što su Gini koeficijent i kvintilni

odnos S80/S20 spadaju među najčešće korišćene mere nejednakosti u Evropskoj uniji.

Poglavlje 2 daje pregled nalaza Globalnog izveštaja o humanom razvoju (HDR) (2016) o nivou humanog razvoja

u Srbiji koja pripada grupi zemalja sa visokim humanim razvojem. Prema indeksu humanog razvoja (HDI)

Srbija se u 2015. godini rangirala na 66. mestu među 188 zemalja, sa vrednošću HDI od 0,776. Prosečna vrednost

HDI indeksa svih 28 zemalja članica Evropske unije (EU) iznosila je 0,874 u 2015. godini, što je skoro za 0,1 poen

iznad HDI indeksa za Srbiju. Vrednost indeksa HDI prilagođena za nejednakost (IHDI) za Srbiju je iznosila

0,689 u 2015. godini, što je Srbiju rangiralo tri mesta ispod njenog HDI ranga. Koeficijent humane nejednakosti

iznosio je 11,1%, pri čemu je nejednakost najveća prema dimenziji dohotka (17,4%), a najmanja je u pogledu

očekivanog trajanja života (7,9%). Prosečni IHDI u EU28 je skoro 0,8, što je više od 0,1 poena iznad vrednosti IHDI

za Srbiju. Poređenje vrednosti HDI između Srbije i regiona Zapadnog Balkana1 pokazuje da se vrednosti indeksa

HDI i IHDI za Srbiju gotovo poklapaju sa prosečnim indeksima regiona (0,779 i 0,685 respektivno). Vrednost

Indeksa rodne nejednakosti (GII) u Srbiji u 2015. godini iznosila je 0,185, što Srbiju svrstava na 40. mesto od 159

zemalja po GII rangu. Analiza vrednosti GII u zemljama Evropske unije i Srbije pokazuje da je srpski GII za 50%

veći od proseka EU. Indeks rodne nejednakosti je takođe viši od regionalnog proseka Zapadnog Balkana, drugi

po veličini nakon albanskog GII.

1 Šest zemalja: Albanija, BJR Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska i Srbija.


Poglavlje 3 sagledava dohodovnu nejednakosti u Srbiji na osnovu podataka dve ankete – SILC2 (Anketa o

prihodima i uslovima života) i APD (Anketa o potrošnji domaćinstva). Dohodovna nejednakost je visoka u

Srbiji, sudeći prema evropskim standardima, na osnovu podataka SILC istraživanja. Ovo nedvosmisleno

potvrđuju obe mere dohodovne nejednakosti bazirane na SILC (2016) podacima, i Gini koeficijent (38,6) i

odnos raspoloživog dohotka najbogatijeg i najsiromašnijeg kvintila (9,7). Gini koeficijent i kvintilni odnos su

znatno viši od proseka EU (30,8 i 5,2 respektivno) i viši su nego u bilo kojoj zemlji EU, uključujući i one u kojima su

zabeležene najviše vrednosti ovih pokazatelja. Nejednakost u Srbiji nije značajnije promenjena od 2012. godine

na koju se odnose podaci prvog SILC (2013) istraživanja u Srbiji.

Dohodovna nejednakost u Srbiji u 2015. godini nije tako visoka prema APD podacima. Gini koeficijent

iznosi 30,4 i niži je za jednu petinu od vrednosti koja se dobija na osnovu SILC podataka (za 8 poena), a kvintilni

odnos S80/S20 je upola manji (5 u odnosu na 9,7). Prema APD bazi podataka dohodovna nejednakost u Srbiji se

čak neznatno smanjila u poređenju sa podacima od pre deset godina.

Trendovi kretanja indikatora COR 10.1.1. se takođe razlikuju, u zavisnosti od izvora podataka (SILC ili

APD) i merila koje se koristi (dohodak ili potrošnja). Mereno prema dohotku na osnovu SILC istraživanja

životni standard stanovništva Srbije se smanjuje, a u još većoj meri se smanjuje standard najsiromašnijih.

Indikator COR 10.1.1. pokazuje da se u periodu 2012-2015. godine realni dohodak per capita 40% najsiromašnijih

smanjio za -2%, dok se realni dohodak ukupne populacije smanjio za -1%. Iako je prema ovom indikatoru sporiji

progres standarda najsiromašnijih zabeležen u znatnom broju zemalja, veće smanjenje životnog standarda 40%

najsiromašnijih od ukupne populacije nego u Srbiji zabeleženo je od EU zemalja jedino u Grčkoj i na Kipru.

Nasuprot tome, mereno prema dohotku na osnovu APD podataka u periodu 2013-2016. godine realni životni

standard je rastao i to po gotovo istoj stopi za 40% najsiromašnijih i za ukupnu populacije (približno 2,6%). COR

10.1.1. meren po potrošnji per capita takođe ukazuje da se životni standard u posmatranom periodu povećao, i

to više za populaciju 40% najsiromašnijih (3,7%) nego za ukupnu populaciju (2,9%).

Ovakva razlika između dva izvora podataka nije uobičajena u zemljama EU. Detaljniji uvid pokazuje da se

u Srbiji dohodak prema APD-u i SILC-u ne razlikuje za više decile, već samo za prva dva. Dohodak prvog decila

prema APD anketi je čak 3,3 puta veći nego prema SILC istraživanju. Viši dohodak među najsiromašnijima koji je

zabeležen u APD istraživanju je najvećim delom posledica drugačijeg tretmana dohotka u naturi i pretvaranja

u nulu negativnih vrednosti koje se najčešće pojavljuju u slučaju dohotka od poljoprivrede i neregistrovane

samozaposlenosti. Dodatno, APD prikuplja podatke o dohotku na osnovu dnevnika tokom prethodna tri meseca,

dok SILC anketa zahteva od anketiranih lica da procene svoja primanja u toku prethodne godine. Imajući u vidu

da najsiromašniji u Srbiji često ostvaruju povremena i neredovna (a često i neregularna) primanja, verovatno je

da kraći vremenski horizont povećava pouzdanost prikupljenih APD podataka.

SILC podaci za Srbiju pre svega skreću pažnju na veoma nizak dohodak najsiromašnijih, koji je značajno

umanjen zbog navedenih metodoloških specifičnosti. Prosečni dohodak prvog decila, dakle 700.000

pojedinaca sa najnižim dohotkom je u 2015. godini iznosio u Srbiji svega 2.500 dinara (23$) mesečno po

ekvivalentnom odraslom. Ovaj iznos ne omogućava zadovoljenje ni najosnovnijih potreba i ne može da objasni

značajno veću potrošnju najsiromašnijih u Srbiji. Udeo dohotka prvog decila u ukupnom raspoloživom dohotku

daleko zaostaje u odnosu na druge zemlje EU koje sprovode SILC istraživanje.

2 Engl. Survey on Income and Living Conditions


Sprovedeno istraživanje pokazuje da se ovako visoka nejednakost delom može objasniti metodološkim

specifičnostima SILC istraživanja u Srbiji i to u domenima u kojima iz različitih razloga ne postoji

standardizovana procedura i metodološka ujednačenost među zemljama koje sprovode ovu anketu. U

specifičnosti spadaju: i) tretman negativnih i ekstremnih vrednosti (za razliku od EU zemalja u kojima je

praksa različita, u Srbiji se ne eliminišu ekstremne vrednosti dohotka i ne interveniše se u slučaju negativnog

dohotka, što značajno utiče na raspoloživi dohodak prvog i drugog decila); ii) tretman vrednosti dobara koja se

proizvode za sopstvenu potrošnju, pogotovo u delu u kojem od ove komponente zavisi raspoloživi dohodak

samozaposlenih u poljoprivredi, a kojih u Srbiji ima dosta među najsiromašnijima; i iii) potcenjen broj korisnika

socijalne pomoći i dečijeg dodatka u uzorku SILC, što nije slučaj u znatnom broju EU zemalja koje ove podatke

preuzimaju iz administrativnih izvora.

Uzroci ovako visoke dohodovne nejednakosti koja je zabeležena prema podacima istraživanja SILC su pre svega

u domenu nepovoljnog položaja siromašnih na tržištu rada. Među najsiromašnijima u Srbiji je veoma visok udeo

nezaposlenih i lica koja žive u domaćinstvima u kojima praktično niko nije zaposlen, kao i lica u nestandardnom

radnom odnosu (tj. rad sa skraćenim radnim vremenom, privremeni i povremeni poslovi i samozaposlenost),

uglavnom u neformalnom sektoru. Pored toga, nizak obuhvat siromašnih socijalnim transferima (posebno

programom novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka) i veoma nizak stepen progresivnosti poreskog sistema

objašnjavaju relativno skromnu (po međunarodnim standardima) redistributivnu ulogu direktnih poreza i

socijalnih transfera .

Poglavlje 4 sadrži pregled strateškog okvira socio-ekonomske politike Srbije i uobičajenih mera za smanjenje

nejednakosti. Izazovi vezani za nejednakost nisu prepoznati kao važna pitanja politike. Shodno tome,

strateški okvir nije definisao specifične mere usmerene na nejednakost dohotka ili potrošnje. Međutim,

nejednakosti koje su rezultat pripadnosti određenoj društvenoj grupi i identitetu češće se prepoznaju u

strateškom okviru, a politike za ove specifične grupe su razvijene. Pitanje rodne nejednakosti najpotpunije je

pokriveno strateškim dokumentima. Program reformi politike zapošlјavanja i socijalne politike (ESRP3) Vlade

Republike Srbije je jedini strateški dokument koji eksplicitno razmatra značajne razlike između pokazatelja

nejednakosti dohotka i potrošnje. ESRP naglašava da ovo pitanje treba dodatno detaljno da se istraži. Ova

studija o humanom razvoju daje doprinos naporima Vlade Srbije predviđenim u okviru ESRP.

Pregled mera i politika za smanjenje nejednakosti pokazuje da se najznačajniji redistributivni efekat ostvaruje

kroz poreze i transfere, kao i da uobičajeni odgovor na povećanje dohodovne nejednakosti u većini zemalja

podrazumeva povećanje obuhvata siromašnih programima socijalne pomoći, u kombinaciji sa politikama

na tržištu rada i politikama iz sfere obrazovanja i zdravstvene zaštite. Na smanjenje nejednakosti utiču i

drugi segmenti države blagostanja koji podržavaju jednakost mogućnosti, pogotovo na dugi rok.

U Srbiji poseban značaj za smanjenje nejednakosti imaju politike koje utiču na zapošljavanje i razvoj.

Odlučujuću ulogu imaju politike usmerene na ubrzanje ekonomskog razvoja i podsticanje rasta zaposlenosti i

zarada.

3 Engl. Employment and Social Reform Program


Progresivnije oporezivanje dohotka spada u standardne predloge u okviru paketa mera za smanjenje

nejednakosti. U Srbiji cedularni sistem poreza na dohodak4 ne obezbeđuje viši stepen progresivnosti. Za

smanjenje nejednakosti je pored redistributivnog efekta poreskog sistema veoma važan i njegov uticaj

na privredni rast i na tržište rada. Postavlja se i pitanje dizajna pojedinih poreskih oblika koji više pogađaju

boljestojeće, kao što su porezi na kapital, na nasleđe i na imovinu. U meri u kojoj je povećanje poreskih prihoda

važno da bi se finansirali rashodi države blagostanja, značajne su i druge poreske reforme, ali i reforma poreske

administracije.

Socijalni transferi u znatno većoj meri smanjuju nejednakost od poreza u razvijenim zemljama. Iako svi socijalni

transferi smanjuju nejednakost oni se dodeljuju sa različitim ciljevima, a najveći redistributivni kapacitet i u Srbiji

imaju transferi koji se dodeljuju sa ciljem smanjenja siromaštva. U Srbiji su dva davanja usmerena na siromašne:

novčana socijalna pomoć i dečiji dodatak. Ukupni rashodi za ova dva davanja su oko 0,6% BDP-a i značajno

zaostaju za prosekom EU (28).

Poglavlje 5 sadrži detaljne preporuke mera i politika za smanjenje nejednakosti u Srbiji. Prethodna razmatranja

ističu potrebu sveobuhvatnog sagledavanja potencijalne reforme poreskog sistema. Agrarna politika takođe

ima veliki značaj i to posebno u delu u kome je usmerena na mala porodična nekomercijalna domaćinstva, a

imajući u vidu da je među najsiromašnijima u Srbiji visok udeo dohotka od poljoprivrede.

U kontekstu sprovedenog istraživanja i nalaza koji pokazuju da najsiromašniji decili raspololažu sa izuzetno

niskim dohotkom, detaljne preporuke koje slede pre svega se fokusiraju na promene u davanjima koja su

usmerena na siromašne.

Predlozi za unapređenje programa novčane socijalne pomoći (NSP) na kratak rok uključuju: povećanje

pondera koji se dodeljuju za decu stariju od 14 godina sa 0,3 na 0,5, u skladu sa OECD modifikovanom skalom

ekvivalencije: povećanje pondera koji se dodeljuju deci koja istovremeno ostvaruju pravo na NSP i na dodatak

za pomoć i negu drugog lica na 1 (kao za nosioca domaćinstva); i uvođenje «socijalne penzije» kao posebnog

«modula» u okviru programa novčane socijalne pomoći. Postepeno povlačenje socijalne pomoći na kratak rok

može da se obezbedi na način da se korisnicima nakon zapošljavanja omogući da tokom narednih godinu dana

i dalje mogu da ostvaruju pravo na dečiji dodatak, status energetski zaštićenog kupca, besplatne udžbenike i sl.

bez provere materijalnog stanja.

Dodatno postoji potreba preispitivanja tretmana katastarskog prihoda kao uslova za ostvarivanje prava, čija

visina je obračunata pre više decenija, u međuvremenu nije ni menjana ni valorizovana. Takođe, prihod od

roditeljskog dodatka za decu višeg reda rođenja treba da se uzima u obzir prilikom procene prihoda radi dodele

prava na NSP. Među predlozima za unapređenje programa NSP na srednji rok najznačajniji su: postepeno

podizanje iznosa/censuza NSP do nivoa praga apsolutnog siromaštva radi povećanja obuhvata i adekvatnosti

davanja; sagledavanje svrsishodnosti uvođenja postepenog povlačenja pomoći kada se korisnici zaposle;

preispitivanje imovinskih uslova; analiza iskustva sprovođenja aktivacije korisinika novčane socijalne pomoći i

preispitivanje dizajna ovog segmenta programa.

4 Cedularni poreski sistem podrazumeva da se posebno oporezuju različite kategorije prihoda. U Srbiji je veoma mala komponenta sin-tetičkog godišnjeg poreza, samo za one koji zarađuju preko 3 prosečne zarade.


Predlozi za unapređenje programa dečijeg dodatka pre svega predviđaju vraćanje rešenja koje podrazumeva

da se iznosi cenzusa, visine davanja i njihova indeksacija formulišu na osnovu zakona, a ne uredbom vlade;

povećanje iznosa prava do nivoa kompenzacije barem polovine troškova koji se pripisuju deci iz porodica čija

je potrošnja na nivou linije siromaštva; uzimanje u obzir prihoda od roditeljskog dodatka za decu višeg reda

rođenja prilikom procene prihoda radi dodele prava na dečiji dodatak; istraživanje mogućnosti za dodeljivanje

univerzalnog prava na dečiji dodatak deci osnovnoškolskog uzrasta koja žive u podstandardnim romskim

naseljima (area based targeting); preispitivanje imovinskih kriterijuma i tretmana prihoda od poljoprivrede, kao

i dalje povećanje adekvatnosti dečijeg dodatka na srednji rok.

U domenu obrazovanja u Srbiji je posebno značajno povećanje kvaliteta obrazovanja, razmatranje pitanja

uvođenja obaveznog srednjoškolskog obrazovanja, ali i povećanje obuhvata dece ranog uzrasta predškolskim

obrazovanjem, uvođenje mera za sprečavanje ranog napuštanja obrazovanja, kao i širenje programa

stipendiranja, ne samo za univerzitetski, već i za srednjoškolski nivo obrazovanja.

U oblasti zdravstva radi smanjenja nejednakosti pre svega se nameće potreba razmatranja uvođenja

univerzalne zdravstvene zaštite, ali i dodatnih olakšica radi smanjenja participacije u troškovima lečenja i

obezbeđenja lekova za najsiromašnije.

Smanjenje diskriminacije u svim sferama bi generalno takođe trebalo da doprinese ravnomernijem korišćenju

socijalnih usluga i smanjenju nejednakosti.

Poseban skup preporuka odnosi se na bolje usklađivanje nacionalnog razvojnog i strateškog okvira sa ciljevima

održivog razvoja koji su usmereni na smanjenje nejednakosti, a posebno sa ciljem COR 10.1, koji je u fokusu

ovog dokumenta.

Jedan broj otvorenih pitanja se odnosi i na statistička istraživanja. Među otvorenim pitanjima najznačajniji

je tretman negativnog prihoda i ekstremnih vrednosti, načina utvrđivanje u SILC-u dohotka od poljoprivrede i

dohotka od proizvodnje za sopstvene potrebe. Prelazak na korišćenje registara kao izvora podataka o prihodima

je takođe mogućnost koju treba razmotriti, kao i drugi elementi značajni za unapređenje kvaliteta i Ankete o

prihodima i životnom standardu i Ankete o potrošnji domaćinstava.

U kontekstu lokalizacije ciljeva održivog razvoja preporuka je da nacionalno specifični cilj COR 10.1. i indikator

10.1.1. treba da uključe praćenje rasta dohotka i potrošnje najsiromašnijih 20% stanovništva, a ne samo

najsiromašnijih 40%.

Najzad, iako je ovaj dokument usredsređen na nejednakost dohotka, neophodno je ukazati da je nejednakost

multidimenzionalni fenomen povezan sa drugim dimenzijama održivog humanog razvoja (društvenom,

ekološkom, dimenzijom ljudskih prava) i da otuda mora da se sagledava u okviru šire ideje ciljeva održivog

razvoja i agende 2030 za održivi razvoj – «da niko ne bude izostavljen».


UVOD

O Studiji o humanom razvoju u Republici Srbiji i ispunjavanju obećanja Agende do 2030. godine

Studija o humanom razvoju (HDP) u Republici Srbiji za 2018. godinu bavi se potciljevima COR koji se odnose na

nejednakost u potrošnji i dohotku. Ciljevi da se do 2030. godine iskoreni ekstremno siromaštvo i poboljša položaj

najsiromašnijih 40 stanovništva u svim zemljama globalno su prepoznati kroz COR. Da niko ne bude izostavljen

je ključna tema Agende do 2030. Da niko ne bude izostavljen – to znači da ciljeve i potciljeve utvrđene Agendom

do 2030. treba ostvariti za sve, uključujući i one najsiromašnije, najosetljivije, koji su na kraju kolone. Obećanje

Agende do 2030. da niko neće biti izostavljen podrazumeva novi pristup razumevanju i iskorenjivanju ekstremnog

siromaštva (u svim oblicima), smanjivanju nejednakosti i suzbijanju diskriminatornog ponašanja (ODI, 2017).

U Agendi do 2030, „sve izraženije nejednakosti unutar i između zemalja“, „ogromne razlike u mogućnostima,

bogatstvu i moći“ i „rodna neravnopravnost“ izdvojeni su kao „ogromni globalni izazovi“5 (paragraf 14).

Nejednakost je navedena kao jedan od faktora koji mogu da „dovedu do nasilja, nesigurnosti i nepravde“

(paragraf 35), a „borba protiv nejednakosti unutar i između zemalja“ je istaknuta kao neophodna za iskorenjivanje

siromaštva, očuvanje planete, podsticanje privrednog rasta i socijalnog uključivanja (paragraf 13).

5 Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development, UN Doc A/RES/701/ (21. oktobar 2015)6 Napomena: Za sve zemlje, dohodak ili potrošnja per capita dobijeni su iz anketa domaćinstava i izraženi su u PPP po kursevima iz 2011. godine. Distribucija je za sve zemlje prikazana u 10 decila. Plavom linijom je prikazana vrednost Gini koeficijenta na globalnom nivou. Visina stubova označava nejednakost na globalnom nivou, merenu pomoću GE(0) (odstupanje logaritamske od srednje vrednosti). Nasuprot Gini koeficijentu, GE(0) predstavlja meru nejednakosti koja je osetljiva na najniže vrednosti i koja se može razložiti na komponente nejednako-sti unutar zemalja i između zemalja. Crveni stubovi označavaju nejednakost unutar zemalja ponderisanu brojem stanovnika. Žuti stubo-vi označavaju nejednakost između zemalja. Brojevi u stubovima se odnose na relativno učešće (u procentima) ova dva izvora u ukupnoj svetskoj nejednakosti.

Grafikon 0-1 Globalna nejednakost, 1988-20136

Izvor: World Bank Group (2016)

Od početka devedesetih godina prošlog do kraja prve decenije ovog veka, dohodovna nejednakost unutar

zemalja je, u proseku, porasla u svim regionima u razvoju (World Bank Group 2016).

Ova studija analizira položaj najsiromašnijih 40% stanovništva, budući da COR 10 prepoznaje najsiromašnijih

40% kao ciljnu populaciju od posebnog značaja za održivi razvoj, u skladu sa načelom Agende do 2030. godine

„da niko ne bude izostavljen“. Međutim, Studija o humanom razvoju u Srbiji obraća posebnu pažnju i na

najsiromašnijih 20% stanovništva, što se može smatrati za nacionalno specifičan indikator koji će biti obuhvaćen

Studijom zbog svog velikog značaja za javne politike.


Izrada Studije sa posebnim osvrtom na pitanja nejednakosti usledila je iz dogovorenog COR koji se odnosi na

nejednakost (COR 10) i, konkretnije, ključnog indikatora 10.1.1. – Stopa rasta potrošnje domaćinstva ili dohotka

per capita najsiromašniih 40 procenata stanovništva i ukupnog stanovništva, i odgovarajućeg potcilja 10.1. – Do

2030. godine progresivno postići i održati rast dohotka najsiromašnijih 40 odsto stanovništva po stopi višoj od

nacionalnog proseka. Studija o humanom razvoju u Srbiji bavi se potciljevima COR koje su usvojile UN u pogledu

nejednakosti u potrošnji i dohotku i neće nužno obuhvatiti i sve druge aspekte COR 10, kao što su diskriminacija,

globalna finansijska tržišta i institucije, biračko pravo, politike migracija ili tarifne linije za najnerazvijenije zemlje.

Pored navedenog, Studija razmatra i druge mere, poput indeksa humanog razvoja i indeksa rodne nejednakosti,

kojima bi se mogla objasniti posebna pitanja vezana za problem nejednakosti. Indeks humanog razvoja

prikazuje prosečno stanje humanog razvoja u zemlji u celini i često se koristi u procenama humanog razvoja na

globalnom nivou. Međutim, HDI ne odražava dobrobit velikog dela stanovništva, te se u ovoj studiji procenjuje

vrednost indeksa humanog razvoja prilagođenog za nejednakost u Srbiji. Rodna nejednakost i dalje predstavlja

veliku prepreku humanom razvoju. U ovoj studiji se procenjuje vrednost indeksa rodne nejednakosti (GII) kako

bi se ukazalo na razlike u distribuciji dostignuća između žena i muškaraca.

Ciljevi i svrha

Poslednjih godina, Srbija je u središte svog razvojnog programa postavila privredni razvoj i rast. To potvrđuje i

odgovarajući strateški okvir u dokumentima kao što su Program ekonomskih reformi (ERP) i Program reformi

politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP). Godine 2015, Vlada je preduzela značajne mere fiskalne

konsolidacije s ciljem uspostavljanja kontrole nad javnim finansijama i ostvarivanja održivog privrednog rasta.

To je učvrstilo privredni rast, tako da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen rast BDP, sa još boljim izgledima

u predstojećim godinama, kao što je navedeno u ERP.

Međutim, važno je obezbediti da privredni rast u Srbiji donese korist najsiromašnijem stanovništvu. To je

imperativ sa stanovišta ostvarivanja COR, ali i sa stanovišta povećanja potencijala za rast u društvu u celini.

Naime, prema jednoj studiji MMF, između udela dohotka koji ostvaruju bogati (najbogatijih 20 posto) i

privrednog rasta postoji inverzan odnos.

Visoke nejednakosti se povezuju sa visokim finansijskim troškovima. Utiču na privredni rast i dovode do nastanka

društvenih i političkih tereta i prepreka. Nejednakost povećava neefikasnosti, jer onemogućava ljude da najbolje

iskoriste svoje veštine ili da realizuju svoje preduzetničke ideje. „Dugoročno, to može negativno da se odrazi na

privredni rast i da gurne zemlju u sve veću nejednakost dohotka i bogatstva“ (EBRD, 2017:45).

Osnovni cilj Studije jeste da pruži sveobuhvatni pregled indikatora COR koji se odnose na nejednakost u potrošnji

i dohotku u Republici Srbiji, kao i da sagleda određene aspekte nejednakosti, što će omogućiti uspešnije

ostvarivanje agende COR u Republici Srbiji. Svrha Studije jeste da u Republici Srbiji podrži rad na delotvornom

usmeravanju mera socijalne zaštite ka najvećim potrebama stanovništva, sa akcentom na pitanjima nejednakosti.


Poseban cilj je da se analizira položaj najsiromašnijih 40% stanovništva Srbije, kao i da se rast dohotka i potrošnje

najsiromašnijih 40% uporedi sa ukupnim rastom dohotka/potrošnje u Republici Srbiji.

Preciznije, Studija posmatra strukturu najsiromašnijih 40% i najsiromašnijih 20% stanovništva (po uzrastu,

strukturi domaćinstva, mestu stanovanja, obrazovanju i dr.), koristeći postojeće i raspoložive nacionalne

statističke podatke o tim pitanjima. Studija sa posebnom pažnjom posmatra najsiromašnijih 20% stanovništva.

To je od posebnog značaja za javne politike u Srbiji, jer su na najsiromašnijih 20% stanovništva obično usmerene

mere države blagostanja.

U Studiji o humanom razvoju u Srbiji opisan je početak rada na definisanju polaznog stanja na nacionalnom

nivou za ovaj ključni indikator nejednakosti u okviru COR, što će Srbiji omogućiti da prati napredak u ostvarivanju

COR 10. Činjenica da je nejednakost u središte pažnje Studije je u neposrednoj vezi sa Regionalnom studijom

o humanom razvoju UNDP-ja (2016c) pod naslovom „Napredak u riziku: Nejednakosti i humani razvoj u

Istočnoj Evropi, Turskoj i Centralnoj Aziji“.

1. POJMOVI, DEFINICIJE I MERENJE

Humani razvoj, nejednakost i COR

Načini na koji se o humanom razvoju govori, primeri i preporuke za izradu javnih politika značajno su unapređeni

iako se sam koncept humanog razvoja nije promenio od 1990. godine, kada je definisan u prvom Izvestaju o

humanom razvoju: ostao je fokusiran na živote, slobode i sposobnosti ljudi. Ljudi imaju koristi od razvoja,

ali su istovremeno i akteri koji vrše uticaj i unapređuju svoje živote. Resursi, prihodi, institucije i političke ili

društvene garancije jesu suštinski važni strateški ciljevi; uspeh se, u krajnjoj liniji, mora posmatrati kroz život koji

ljudi žive i sposobnosti koje imaju.

Paradigma humanog razvoja naglašava dva istovremena procesa: izgradnju ljudskih sposobnosti i načine na

koji ih ljudi koriste da bi funkcionisali u društvu i ostvarivali izbor između opcija koje imaju u svim aspektima

svog života. Stoga, ona nije samo odredište – cilj društvenih i političkih procesa, već i put kojim se tamo stiže.

Ona se odnosi na procese i ishode razvoja kao širenja izbora, sposobnosti i sloboda koje ljudi imaju.

Održivi humani razvoj se odnosi na pružanje mogućnosti ljudima da planiraju svoju budućnost, da sami određuju

svoj put, da izbegavaju rizike, da utiču na ono što im je važno i da prevaziđu nedaće. Sposobnosti ljudi zavise

od toga kako oni sami vide svoj položaj i ulogu u društvu; kako vide mogućnosti za napredovanje; kakav im je

osećaj sigurnosti i lične bezbednosti; kakav im je pristup čistoj vodi, namirnicama, dostojanstvenom radu; kakav

je kvalitet zdravstva, obrazovanja, snabdevanja energijom, sanitarnih sistema i drugih osnovnih usluga.

Ovaj pojam se tradicionalno meri pomoću indeksa humanog razvoja (HDI) – zbirne mere koja se sastoji od tri

dimenzije: dug i zdrav život, pristup znanju i pristojan životni standard. Očekivano trajanje života na rođenju

odražava mogućnost osobe da proživi dug i zdrav život. Mogućnost sticanja znanja obuhvata dva indikatora –

prosečan broj godina školovanja i očekivani broj godina školovanja. „Bruto nacionalni dohodak (GNI) per capita

odražava mogućnost ostvarivanja pristojnog životnog standarda“ (UNDP, 2016b)7.

7 HDI predstavlja instrument za mapiranje nedostataka u te tri dimenzije. Izračunava se kao geometrijska sredina normalizovanih indeksa za svaku od tri pomenute dimenzije. Izračunavanje HDI podrazumeva dva koraka. Prvi je izrada indeksâ za tri dimenzije, a drugi – agregiranje in-deksâ za tri dimenzije kako bi se dobio indeks humanog razvoja. U prvom koraku, uzimaju se univerzalne minimalne i maksimalne vrednosti


Međutim, iako je HDI „lako razumljiv, atraktivan i popularan“, potpuno je neosetljiv na nejednakost među

ljudima. „Sa etičkog stanovišta, rast nejednakosti je poguban za humani razvoj jednog regiona“ (Seth, 2009:3).

Indeks humanog razvoja prilagođen za nejednakost kvantifikuje efekte nejednakosti na humani razvoj,

izmerene pomoću HDI. IHDI se ne bavi prosečnim dostignućima u jednoj zemlji u pogledu očekivanog trajanja

života na rođenju, obrazovanja i dohotka, već posmatra distribuciju tih dostignuća među stanovnicima. Preciznije,

vrednost IHDI se može tumačiti kao dostignuti nivo humanog razvoja kada se uzme u obzir i nejednakost8.

Relativna razlika između vrednosti IHDI i HDI je gubitak usled nejednakosti distribucije HDI u zemlji.9

Osim toga, IHDI uvažava i nejednakosti u dimenzijama HDI tako što „umanjuje“ prosečnu vrednost svake od

dimenzija u skladu sa njenim stepenom nejednakosti. Iz toga sledi da je vrednost IHDI jednaka vrednosti HDI

onda kada nema nejednakosti među stanovništvom, ali sa rastom nejednakosti, vrednost IHDI pada ispod

vrednosti HDI.10 Prema Izveštaju o humanom razvoju za 2016. godinu, ukupnoj nejednakosti najviše doprinosi

nejednakost u obrazovanju, a zatim nejednakost u dohotku i nejednakost u očekivanom trajanju života.

Indeks rodne nejednakosti (GII) predstavlja kompozitnu meru rodne nejednakosti u tri dimenzije:

reproduktivno zdravlje, osnaživanje i tržište rada. U svakoj od tri dimenzije, postoje indikatori kojima se

mere dostignuća. Reproduktivno zdravlje se meri pomoću dva indikatora: stope maternalne smrtnosti i stope

rađanja adolescentkinja. Osnaživanje se meri pomoću udela mandata u parlamentu čiji su nosioci žene i udela

stanovništva koje je bar neko vreme pohađalo srednje obrazovanje, po polu, dok se tržište rada meri pomoću

participacije u radnoj snazi, po polu.

Indeks rodne nejednakosti odražava rodno uslovljene nepovoljnosti koje implicitno predstavljaju ogromne

prepreke napretku u humanom razvoju. On ukazuje na gubitak u humanom razvoju koji je posledica nejednakosti

u dostignućima muškaraca i žena u pomenutim dimenzijama. Vrednost GII može da se kreće od 0, što označava

situaciju savršene rodne jednakosti, do 1, što označava situaciju u kojoj je jedan pol u najgoroj mogućoj situaciji

u svim dimenzijama koje se mere.

COR su usmereni ka uskraćenostima i razlikama u više dimenzija ljudskih života, dohodovnih i nedohodovnih,

među kojima su zdravlje, ishrana, prirodni resursi, obrazovanje i dr. Dva od sedamnaest COR posvećena su

suzbijanju nejednakosti. Jedan je orijentisan ka smanjenju nejednakosti unutar i između zemalja (cilj 10),

a drugi ostvarivanju rodne ravnopravnosti (cilj 5). Rodna ravnopravnost je izdvojena kao poseban prioritet.

Agenda teži ka svetu u kom su ukinuti svi oblici diskriminacije i nasilja prema ženama i devojčicama i otklonjene

sve zakonske, društvene i ekonomske prepreke njihovom osnaživanju. Ona poziva na ostvarivanje COR uz

„sistematsko integrisanje rodne perspektive“ i „značajno povećanje investicija u prevazilaženje rodnog jaza

i pružanje veće podrške institucijama u pogledu rodne ravnopravnosti“. Napredak i dostignuća u humanom

razvoju i ostvarivanju COR su suštinski povezani i stoje u pozitivnoj korelaciji.

po dimenzijama da bi se indikatori izraženi u različitim jedinicama preveli u istu jedinicu – indekse na skali od 0 do 1. Nakon što se definišu minimalne i maksimalne vrednosti, indeksi po dimenzijama se izračunavaju na sledeći način:Indeks za dimenziju = stvarna vrednost – minimalna vrednost/maksimalna vrednost – minimalna vrednostStvarna vrednost je vrednost određene dimenzije u posmatranoj zemlji.Vrednost HDI je geometrijska sredina triju indeksa po dimenzijama (očekivano trajanje života, pristup znanju i pristojan životni standard) i izražava se na sledeći način:HDI = 3I∙ I∙ I8 Izračunavanje IHDI podrazumeva tri koraka. U prvom koraku, meri se nejednaka distribucija u svakoj od dimenzija (očekivano trajanje života, obrazovanje i dohodak), pri čemu se uzima u obzir velika većina stanovništva. U drugom koraku, vrednost dobijena u prvom koraku se koristi za izračunavanje vrednosti prilagođene za nejednakost za svaku od dimenzija HDI, dok se u trećem koraku izračunava geometrijska sredina vrednosti dobijenih u drugom koraku, koja predstavlja vrednost IHDI. Pri merenju sve tri nejednakosti (nejednakost u očekivanom trajanju života, nejednakost u obrazovanju i nejednakost u dohotku) u prvom koraku, za izračunavanje nejednakosti distribucije u tri dimen-zije koristi se Atkinsonov indeks nejednakosti. Atkinsonov indeks predstavlja osnovu za IHDI. Svaka od dimenzija HDI se množi sa (1-Ax), gde je Ax Atkinsonova mera nejednakosti (Atkinsonov indeks).9 Ibid.10 UNDP, (2016), Human Development Report 2016, Technical Notes, dostupno na http://hdr.undp.org/en/2016-report


Među indikatorima COR je i indikator dohodovne nejednakosti 10.1.1 Stopa rasta potrošnje domaćinstva ili

dohotka per capita najsiromašniih 40 procenata stanovništva i ukupnog stanovništva. Ovaj indikator ukazuje

na to koliki značaj jedna zemlja pridaje povećavanju dohotka siromašnih. Teškoća leži u tome što se zanemaruje

jaz između bogatih i siromašnih, te stoga ovaj indikator možda nije koristan za utvrđivanje tačke u kojoj

nejednakost dostiže visok nivo. Da bi se taj nedostatak prevazišao, na nacionalnom nivou treba usvojiti druge

mere nejednakosti u dohotku i bogatstvu (npr. Gini koeficijent pre i posle socijalnih transfera, ili Palma racio, i dr.;

videti COR 1 i 11 u daljem tekstu). U svakom slučaju, nekad je teško utvrditi tačku u kojoj nejednakost u bogatstvu

ili dohotku postaje prevelika (iako neki analitičari sugerišu da je prelomna tačka vrednost Gini koeficijenta od

0,4); to zavisi od samog konteksta u određenoj zemlji, ali precizna brojčana vrednost je verovatno manje važna

od konkretnih efekata te nejednakosti koji se ispoljavaju na druge načine (npr. elita zarobljava resurse, ili nastupa

ekonomska kriza koja se dovodi u vezu sa nejednakostima).

Svih 17 COR teže ka tome da razvoj bude pravičniji. Potciljevi COR su orijentisani ka ukidanju diskriminatornih

zakona, politika i praksi; promovisanju i poštovanju nediskriminacije; obezbeđivanju jednakog pristupa

pravnoj zaštiti; i socijalnom, ekonomskom i političkom uključivanju, bez obzira na uzrast, pol, invaliditet, rasu,

nacionalnost, poreklo, veroispovest ili ekonomski ili drugi položaj. Drugi potciljevi su orijentisani ka ostvarivanju

ishoda (npr. pristup transportu), sa posebnim osvrtom na potrebe isključenih, marginalizovanih ili ugroženih.

Grafikon 1-1 Poređenje ranga COR indeksa i Indeksa humanog razvoja, 2015Izvor: Sachs et al. (2016)


Slika 1 Veza između COR cilja 10 (nejednakost) i ostalih COR ciljeva Izvor: La Blanc, David, UN DESA Working Paper #141 “Towards Integration at Last? SDGs as a Network of Targets”, p.8

Spona siromaštva, nejednakosti i privrednog rasta

Iako su siromaštvo i nejednakost zasebni pojmovi, oni neposredno i posredno utiču jedan na drugi kroz

svoju vezu sa privrednim rastom. Pitanje koje se često javlja u diskusijama o razvoju jeste to da li razvojne

strategije treba da budu prvenstveno usredsređene na rast ili na borbu protiv siromaštva i nejednakosti

(Bourguignon, 2003).

Nejednakost je važna iz brojnih razloga. Ljudi koji su višestruko uskraćeni u ekonomskoj, socijalnoj, političkoj

i svakoj drugoj relevantnoj sferi nemaju priliku da doprinesu i ostvare korist od privrede, društva i zajednice.

Smatra se da takve ekonomije imaju „manje potencijala za podizanje produktivnosti i ostvarivanje prihoda;

društva su manje kohezivna; pripadnici zajednice manje veruju jedni drugima; a oni koji su izloženi isključenosti

i izolaciji, narušavanju dostojanstva i diskriminaciji imaju male šanse da poboljšaju svoj život“ (UNDP, 2016: 21).


U proteklih nekoliko decenija, dohodovna nejednakost u proseku raste, kako unutar zemalja, tako i

između njih. Na rast dohodovne nejednakosti često utiče sve veća koncentracija dohotka na gornjem kraju

distribucije. Ljudi koji ostvaruju izuzetno visok dohodak mogu da uštede veliki deo svog dohotka, čime se

uvećava njihovo bogatstvo. Prema izveštaju Oksfama iz 2018. godine pod naslovom „Nagrađujmo rad, a ne

bogatstvo”, 82% ukupnog bogatstva stvorenog u prethodnoj godini pripalo je onima iz najbogatijih 1%, a onima

iz najsiromašnijih 50% nije pripalo ništa (Pimentel et al., 2018: 8). Zbog opšteg rasta dohodovne nejednakosti,

jedna od najvećih bojazni je njen uticaj na društva i privrede (OECD, 2014).

Privredni rast je od suštinskog značaja za smanjenje siromaštva. Brz rast, međutim, neće nužno dovesti do nižih

stopa siromaštva ili nejednakosti. U praksi, brzina privrednog rasta je jednako važna kao i njegova priroda i

kvalitet (npr. da li je kontinuiran, da li dovodi do otvaranja radnih mesta ili da li donosi korist zajednicama i

sektorima na koje se siromašni oslanjaju) i način raspodele koristi od njega.

Rezultati više istraživanja sprovedenih širom sveta tokom poslednjih nekoliko decenija pokazuju da kada

dohodovna nejednakost raste, privredni rast pada (Ibid.). Pokazalo se da su ti rezultati statistički značajni u

zemljama sa visokim stepenom siromaštva (Breunig & Majeed, 2016). Iako nejednakost nije konačan ishod, ona

ima važnu ulogu u određivanju stope i obrasca rasta (Bourguignon, 2003). Treba imati u vidu razliku siromaštva

i nejednakosti, jer nije uvek moguće istovremeno smanjiti i jedno i drugo. Na primer, ako se u izradi javne

politike apsolutno siromaštvo prepoznaje kao glavni problem, smanjenje poreskih stopa bi moglo da podstakne

privredni rast, što bi moglo da bude rešenje za ublažavanje siromaštva (Barr, 2012). S druge strane, ako je javna

politika više usmerena ka ublažavanju nejednakosti, rešenje može da bude veće oporezivanje bogatih.

Rast nejednakosti otežava napore da se smanji siromaštvo. Brže smanjenje siromaštva zavisi od smanjenja

nejednakosti. Visoka nejednakost smanjuje efekat rasta na smanjenje siromaštva, a sa višim stepenom

nejednakosti, smanjenje siromaštva postaje teže (ILO 2016b; Ravallion 2016). Nasuprot tome, ako je privredni

rast praćen smanjenjem nejednakosti, rast ima veći efekat na smanjenje siromaštva (ISSC, IDS and UNESCO

2016; UNDP 2016c). Stoga je prevazilaženje različitih dimenzija nejednakosti od presudnog značaja za napredak

ka ostvarivanju COR.

U rešavanju problema nejednakosti i siromaštva, treba uzeti u obzir složenost tih pojava. Neophodno je

razumeti da relativni značaj koji se pridaje različitim ciljevima vezanim za smanjenje nejednakosti i siromaštva

zavisi od strateškog ishoda koji društvo želi da ostvari (Ibid.).

Zajedničke mere dohodovne nejednakosti – prednosti i nedostaci

Ekonomska nejednakost se može meriti na različite načine, pomoću različitih indikatora i izvora

podataka. Može se koristiti čitav niz indikatora, kao što su Gini koeficijent, Tejlov indeks, Huverov indeks,

Oksfamovih „najbogatijih 1%“, kvintilni odnos S80/S20 i drugi. Izbor indikatora nije neutralan i može značajno

da utiče na nalaze (Alvaredo et al., 2017).


U ovom odeljku, opisane su mere koje se najčešće koriste u EU – Gini koeficijent i kvintilni odnos S80/S20 (EC,

2017).

U zvaničnim izveštajima o nejednakosti i među statističarima, najčešće se koriste sintetičke mere nejednakosti,

kao što je Gini koeficijent, koji se zasniva na Lorencovoj krivi. Gini koeficijent posmatra sve segmente

distribucije dohotka na isti način. Ne daje veći značaj donjem delu skale, gde se nalaze siromašniji pojedinci.

Ukratko, Gini koeficijent ne pravi razliku između dohodovnih grupa. Pored toga, Gini koeficijent nije aditivan

– zbir Gini koeficijenata za različite dohodovne grupe u stanovništvu nije jednak ukupnom koeficijentu za

celokupno stanovništvo. Preciznije rečeno, Gini koeficijent nije pogodan za razlaganje ukupne nejednakosti na

podgrupe (Matković et al., 2015). Stoga, iako Gini koeficijent – prikazan pomoću Lorencove krive – predstavlja

veoma dobar instrument za mapiranje nejednakosti i lako se tumači, treba ga obazrivo koristiti, s obzirom na

sve pomenute slabosti.

Kvintilni odnos, koji se obično naziva odnos S80/S20, predstavlja odnos između prosečnog ili ukupnog

dohotka (ili potrošnje) najbogatijeg i najsiromašnijeg kvintila (gornjih 20% i donjih 20%), i tako neposredno

pokazuje ukupnu disperziju u distribuciji (Matković et al, 2015). Ukratko, on pokazuje raskorak između dohotka

najbogatijeg i najsiromašnijeg dela stanovništva. Iako je jasna, ova mera se suočava sa dve slabosti. Prvo, ne

uzima se u obzir veliki deo skale dohotka (drugi, treći i četvrti kvintil), kao ni informacije o nejednakosti unutar

najbogatijeg i najsiromašnijeg kvintila. Osim toga, na ovaj odnos veoma utiču ekstremno visoke i ekstremno

niske vrednosti (ibid.).

Poboljšanje položaja najsiromašnijih 40% i veza saCiljevima održivog razvoja

Privredni razvoj se tradicionalno predstavljao kao prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) per

capita. Međutim, ovaj pojam ne uvažava to ko ima (ili nema) koristi od tog rasta. Na primer, iako zemlja beleži brz

i visok rast, moguće je da će svi ishodi rasta biti koncentrisani među najbogatijim pripadnicima društva (Jolliffe,

2014). Grupa Svetska banka11 se 2013. godine obavezala da sve svoje aktivnosti uskladi sa dva srednjoročna cilja.

Prvi cilj je da se okonča ekstremno siromaštvo. Ciljna vrednost utvrđena za ovaj cilj jeste da se svetska stopa

ekstremnog siromaštva smanji na 3% do 2030. godine, što znači da manje od 3% ukupnog stanovništva ima

manje od 1,9$ PPP dnevno. Drugi cilj je da se promoviše zajednički prosperitet. Ti ciljevi su osmišljeni kako

bi obezbedili inkluzivan rast, kao osnovni uslovi i pretpostavke za kontinuiran privredni razvoj. Simbolično se

nazivaju „ciljevi blizanci“ (WB, 2015).

Svetska banka definiše zajednički prosperitet kao „podsticanje rasta dohotka najsiromašnijih 40%

stanovništva…” (WB, 2017). Ovaj pojam se može definisati i kao nastojanje da se na održiv način poveća

dobrobit siromašnijih segmenata društva. „Povećanje zajedničkog prosperiteta se meri stopom realnog rasta

dohotka ili potrošnje na nivou domaćinstva, u proseku i tokom vremena, kod najsiromašnijih 40% u distribuciji

dohotka u svakoj zemlji“ (Cruz et al, 2015).

11 Grupu Svetska banka čine Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), Međunarodna finansijska korporacija (IFC), Međunarodna raz-vojna asocijacija (IDA), Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (ICSID) i Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA).


Odluka da se utvrdi cilj vezan za zajednički prosperitet koji je orijentisan ka određenoj ciljnoj populaciji nalagala

je da se odredi granica ciljne grupe stanovništva. Ako se granica postavi „previsoko“, npr. najsiromašnijih

50% stanovništva, moglo bi se dogoditi da prosečan dohodak per capita u ciljnoj populaciji bude vrlo blizu

prosečnom dohotku per capita na nacionalnom nivou. S druge strane, ako se granica postavi „prenisko“ (npr.

najsiromašnijih 20%), moglo bi se dogoditi da nema dovoljno drugih informacija osim statističkih podataka u

vezi sa ciljem da se okonča ekstremno siromaštvo, jer su u mnogim zemljama sa niskim dohotkom ekstremno

siromašni koncentrisani u najsiromašnijem kvintilu. To je posledica činjenice da „veoma siromašni često

nemaju redovan izvor prihoda, a prihodi koje ostvaruju potiču iz više neformalnih izvora, koje je nekad teško

dokumentovati, što bi moglo da utiče na veću grešku merenja za taj deo stanovništva“ (WB, 2015: 79). S obzirom

na te prepreke, Grupa Svetska banka je 40. percentil uzela za granicu na osnovu koje definiše „najslabije stojeći“

deo stanovništva. Napredak u ostvarivanju cilja zajedničkog prosperiteta se posmatra na osnovu najnovijeg

poređenja (uporedivih) podataka o rastu dohotka domaćinstava kod najsiromašnijih 40%.

Ostvarivanje zajedničkog prosperiteta može da poveća i šanse da se ostvari cilj smanjenja ekstremnog

siromaštva na 3%. Više simulacija pokazuje da, ako prosečne stope privrednog rasta nastave da ispoljavaju

istu dinamiku kao i od prve decenije 20. veka, cilj u pogledu ekstremnog siromaštva neće biti ostvaren ako

stope rasta kod donjih 40% ne budu bar za 2 procentna poena više od nacionalnog proseka (Cruz et al., 2015).

Drugim rečima, cilj u pogledu siromaštva (3%) može se ostvariti samo ako dohodak siromašnih ili donjih 40%

(uključujući siromašne) bude rastao brže od prosečnog dohotka celokupnog stanovništva.

Gorenavedeno je u skladu sa brojnim publikacijama Svetske banke, u kojima se naglašava da, iako je privredni

rast glavni pokretač smanjenja siromaštva, on sam po sebi nije dovoljan. Rast mora da ima široku osnovu i da

bude radno intenzivan, kao i da se odvija uporedo sa nastojanjima da se poboljšaju targetiranje i delotvornost

osnovnih rashoda na socijalnu zaštitu“ (WB, 2018: 2).

Uvođenjem cilja u pogledu zajedničkog prosperiteta, Svetska banka je dohodovnu nejednakost stavila u prvi

plan dijaloga o javnim politikama. Međutim, treba istaći da cilj u pogledu zajedničkog prosperiteta sam po

sebi nije mera nejednakosti, jer je usredsređen isključivo na rast dohotka najsiromašnijih 40% stanovništva.

Stavljanje akcenta na rast dohotka najsiromašnijih 40% dovodi i do toga da se ishodi privrednog rasta šire

među najslabije stojećim delom stanovništva, bez obzira na dešavanja u zemlji u celini. Međutim, zajednički

prosperitet je tesno povezan sa nejednakošću.

Poređenjem rasta dohotka ili potrošnje najsiromašnijih 40% i celokupnog stanovništva (rast proseka), stiče se

opšti uvid u to kako se koristi od privrednog rasta raspodeljuju u društvu u celini. To poređenje pokazuje u kojoj

meri promene u distribuciji idu u korist ove grupe, u odnosu na bogatijih 60% stanovništva.

Na taj način zajednički prosperitet, kao sastavni deo globalne razvojne agende, stoji u bliskoj vezi sa ciljem

održivog razvoja 10. Ujedinjene nacije su u svojim COR i Agendi održivog razvoja do 2030. godine usvojile

načelo „da niko ne bude izostavljen“ (UN, 2015: preambula). Obezbeđivanjem platforme za kontinuiran rast

dohotka siromašnijeg segmenta društva, „cilj 10 je usmeren ka smanjenju nejednakosti između građana jedne

zemlje i pospešivanju zajedničkog prosperiteta i povećanja bogatstva za sve“ (WB, 2017a: 56). Potcilj 10.1 u okviru

COR odnosi se na postepeno postizanje i održavanje rasta dohotka najsiromašnijih 40 odsto stanovništva po

stopi višoj od nacionalnog proseka do 2030. godine (UNDP, 2015: 21).


Slično tome, premija od zajedničkog prosperiteta12 je indikator koji pokazuje razliku između rasta dohotka

najsiromašnijih 40% i rasta prosečnog dohotka u svakoj od zemalja. On posmatra udeo prosperiteta koji

pripadne ostalim grupama osim najsiromašnijih 40%. Pozitivna vrednost ovog indikatora znači da rast dohotka

ili potrošnje najsiromašnijih 40% premašuje rast prosečnog dohotka ili potrošnje stanovništva. „Viša ili niža

vrednost ukazuje u kojoj meri promene u distribuciji idu u korist najsiromašnijih 40% u odnosu na bogatijih 60%

stanovništva“ (WB, 2016: 7). Premija od zajedničkog prosperiteta ne odražava varijacije u dohotku kod onih koji

se nalaze na vrhu dohodovne skale (Ibid.).

Da bi se obuhvatile takve razlike unutar grupa, posebno među onima koji najviše zarađuju, Palma premium

je osmišljen tako da snimi i uporedi rast dohotka najsiromašnijih 40% i najbogatijih 10%. Slično premiji od

zajedničkog prosperiteta, koji poredi relativni rast dohotka ili potrošnje najsiromašnijih 40% i proseka, Palma

premium pokazuje stopu rasta dohotka ili potrošnje kod najsiromašnijih 40% umanjenu za stopu rasta kod

najbogatijih 10%. Palma premium je „odraz u ogledalu“ Palma racija, koji predstavlja udeo najbogatijih 10%

stanovništva u bruto nacionalnom dohotku (GNI) podeljen udelom najsiromašnijih 40% (Ibid.).

Metodologija merenja dohodovne nejednakosti u Srbiji

Analiza se zasniva na dva glavna istraživanja koja se sprovode u Srbiji: SILC (Anketa o prihodima i uslovima

života) i APD (Anketa o potrošnji domaćinstava). Iz APD se analiziraju promenljive koj se odnose i na potrošnju i

na prihode, uključujući i prihode u naturi.

I APD i SILC su veoma obimna istraživanja. SILC je prvobitno trebalo da obuhvati oko 8.000 domaćinstava

(SORS, 2014). U četvrtom ciklusu istraživanja, koji je i analiziran u ovoj Studiji, obuhvaćena su 5.554 domaćinstva

umesto predviđenih 6.366 (SORS, 2017a:4). Uzorak APD je povećan sa oko 4.500 domaćinstava na oko 6.000 u

2014. godini, a zatim na 6.500 u narednim godinama. To čini 2-2,5% ukupnog broja domaćinstava u Srbiji.

U APD se primenjuju metod vođenja dnevnika (domaćinstvo vodi dnevnik lične potrošnje za petnaest, odnosno

šesnaest dana) za potrošnju artikala i usluga lične potrošnje i metod intervjua na bazi upitnika, gde je referentni

period za trajna dobra dvanaest meseci, za polutrajna dobra, poljoprivredu, lov i ribolov – tri meseca, a za

zaradu – prethodni mesec (SORS, 2017b: 10).

Metod vođenja dnevnika omogućava evidentiranje potrošnje dobara/usluga iz sopstvene proizvodnje i

dobijenih na poklon. Pored toga, obuhvaćeni su i prihodi u naturi na ime zarada, kao i korišćenje ogrevnog

drveta iz sopstvene proizvodnje. Shodno tome, prihod u naturi se može lako izračunati.

Zvanični podaci APD (tj. podaci u Biltenu APD) prikazuju samo sopstvenu potrošnju sledećih stavki iz klasifikacije

COICOP: 1) hrane i bezalkoholnih pića i 2) alkoholnih pića i duvana iz sopstvene proizvodnje, kao i korišćenje

drveta za ogrev i prihode u naturi na ime zarada (hrana, odeća, obuća, izdaci domaćinstva i dr.) koje plaća

poslodavac. To se naziva APD prihod u naturi. Dobra dobijena na poklon i dobra iz drugih grupa klasifikacije

COICOP (kao što su odeća i obuća, transport, restorani i dr.) nisu obuhvaćena ovim pojmom. Kada se računa

širi agregat, koji obuhvata sve grupe klasifikacije COICOP, kao i poklone, naziva se jednostavno prihod u naturi.

12 Eng. shared propserity premium


U istraživanju SILC, koristi se metoda intervjua, koji se vodi na godišnjem nivou, u maju i junu. Intervjuisanje

traje 6 sedmica; referentni period je prethodna kalendarska godina za komponente koje se tiču prihoda, a dan

vođenja intervjua za stavke materijalne deprivacije (SORS, 2014). Stoga se izraz „SILC 2016“ (tako naveden u

bazi podataka Evrostata) u stvari odnosi na prihode iz 2015. godine, a samo pitanja o materijalnoj deprivaciji

se odnose na 2016. godinu. Pošto ovde posmatramo isključivo prihode, podaci SILC biće označeni godinom na

koju se odnose pitanja o prihodima.

Prihodi u naturi se uglavnom ne uzimaju u obzir u SILC (Ward, 2009). Kod samozaposlenih, dobra proizvedena

za sopstvene potrebe treba da budu uključena u prihode od samozaposlenosti13 (promenljiva PY050), iako

nisu posebno iskazani. Oni se zasnivaju na podacima datim po sećanju za celu prethodnu godinu, što može da

dovede do pristrasnosti sećanja, posebno s obzirom na to da proizvodnju za sopstvene potrebe treba izraziti u

novčanoj vrednosti. Nasuprot tome, za one koji nisu samozaposleni, odnosno one koji proizvode dobra isključivo

za sopstvene potrebe, upitnik za domaćinstva sadrži pitanje o tome, ali se ta proizvodnja ne tretira kao deo

prihoda14. U oba slučaja, važan je način evidentiranja vrednosti proizvodnje za sopstvene potrebe. Petrušević

i Vukmirović (2015: 68) pokazuju da u Srbiji, sa prelaskom sa višeg nivoa detaljnosti (SILC, 2013) na manji, pri

čemu se od domaćinstava traži da sama procene tržišnu vrednost proizvodnje za sopstvene potrebe tokom

prethodne godine (SILC, 2014), udeo vrednosti proizvodnje za sopstvene potrebe u ukupnom raspoloživom

dohotku je pao sa 2,9% na 0,9%. To ukazuje da ispitanici verovatno u odgovorima umanjuju i svoj prihod od

samozaposlenosti, posebno oni koji se bave naturalnom poljoprivredom.

Tretman negativnog prihoda je još jedna značajna razlika u metodologiji između APD i SILC. Promenljiva PY050

u SILC može da ima negativne vrednosti zahvaljujući pitanju „Da li ste, u prethodnoj godini pretrpeli gubitke ili

ostvarili dobit poslujući kao preduzetnik?” Usled tih negativnih vrednosti, i ukupan raspoloživi dohodak (HY020)

može da ima negativne vrednosti. Štaviše, HY020 beleži negativne vrednosti do 200.000 RSD (oko 2.000 USD)

mesečno (videti Grafikon 7-8 u Aneksu 1).

Kada je reč o APD, prihod od poljoprivrede i od neregistrovane samozaposlenosti evidentira se kao razlika

između prihoda i ulaganja, što je u skladu sa pitanjem o dobiti i gubitku iz SILC. Međutim, ako je ta razlika

negativna, pretvara se u nulu.

Poređenje podataka SILC i APD. U neposrednom poređenju podataka po decilima, koristili smo istu godinu na

koju se odnosi prihod – poslednju godinu za koju su dostupni podaci iz obe ankete, a to je 2015. U analizi COR,

koristili smo najnovije raspoložive podatke, a to su u APD podaci za 2016, a u SILC – podaci iz ankete sprovedene

2016, koji se odnose na prihode u 2015. godini.

Sve kalkulacije u vezi sa COR i profilima najsiromašnijeg stanovništva su per capita, kao što je definisano

indikatorom COR 10.1.1. Kada je reč o nejednakosti i analizi po decilima izloženoj u poglavlju 5, podaci iz obe

ankete, i SILC i APD, svedeni su na broj ekvivalentnih odraslih prema modifikovanoj OECD skali ekvivalencije,

da bi podaci bili uporedivi. Skale ekvivalencije se koriste za prilagođavanje dohotka domaćinstava uzimajući u

obzir njihovu veličinu i sastav. Modifikovana OECD skala ekvivalencije je standardna skala koju koristi Zavod za

statistiku Evropske unije (Evrostat). Za izračunavanje ekvivalentnog dohotka pomoću modifikovane OECD skale

ekvivalencije, svakom članu domaćinstva se prvo dodeljuje ekvivalentna vrednost, pri čemu se svakoj dodatnoj

odrasloj osobi dodeljuje manja vrednost, 0,5, kako bi se uvažila ekonomija obima koja se ostvaruje kada ljudi

žive zajedno.

13 Poljoprivreda se u SILC tretira kao samozaposlenost.14 Promenljiva HY170


2. PREGLED MERA HUMANOG RAZVOJA U REPUBLICI SRBIJI

Prema Izveštaju o humanom razvoju za 2016. godinu, Srbija je u drugoj grupi zemalja – zemalja sa visokim

stepenom humanog razvoja. Prema HDI, Srbija je 2015. godine bila 66. od 188 zemalja i zabeležila vrednost HDI

od 0,776. Ako se svaka dimenzija posmatra zasebno, očekivano trajanje života na rođenju je iznosilo 75 godina,

očekivani broj godina školovanja je bio veći od 14, a prosečan broj godina školovanja je bio skoro 11, dok je GNI

per capita iznosio 12.202, izražen u 2011 PPP $.

Međutim, visoka ili rastuća dohodovna nejednakost je značajna pojava kojom se i dalje odlikuju mnoge zemlje,

i razvijene i u razvoju. Osim toga, zbog veoma nejednake koncentracije dobrobiti u stanovništvu, indikatori

prosečnog humanog razvoja, kao što je HDI, ne odražavaju dobrobit ogromnog dela stanovništva. Dohodovna

nejednakost se dovodi u vezu sa nejednakošću u obrazovanju, zdravlju, mogućnosti političkog izražavanja,

učešća, pristupu prirodnim resursima i njihovom korišćenju, i procesima odlučivanja o njima (UNDP, 2016a).

U 2015. godini, vrednost HDI prilagođenog za nejednakost je u Srbiji iznosila 0,689, što je Srbiju rangiralo tri

mesta niže nego po vrednosti HDI. Koeficijent humane nejednakosti – prosečna nejednakost u tri osnovne

dimenzije humanog razvoja (nejednakost u zdravlju, obrazovanju i dohotku) – iznosio je 11,1%. Treba pomenuti

da je nejednakost bila najviša u pogledu dohotka (17,4%), a najniža u pogledu očekivanog trajanja života (7,9%).

S obzirom na to da žene čine polovinu svetskog stanovništva i da imaju veće šanse da budu pogođene niskim

stepenom humanog razvoja nego muškarci16, neophodno je istaći stepen uskraćenosti sa kojim se suočavaju.

Prema podacima iz Izveštaja o humanom razvoju za 2016. godinu, vrednost indeksa rodne nejednakosti (GII) je

u Srbiji u 2015. Godini iznosila 0,185, pa je Srbija bila na 40. mestu od 159 zemalja. Stopa maternalne smrtnosti

je iznosila 17 (broj smrtnih ishoda na 100.000 živorođenih), dok je stopa rađanja adolescentkinja (broj porođaja

na 1.000 žena uzrasta 15–19 godina) iznosila 19. Žene su bile nosioci 34% mandata u parlamentu. Kada je

reč o indikatoru stepena stečenog obrazovanja, 82,3% žena iznad 25 godina starosti završilo je bar srednje

obrazovanje, u poređenju sa 91,6% muškaraca iz iste uzrasne grupe. Participacija na tržištu rada je kod žena

iznad 15 godina starosti iznosila 43,4%, dok je kod muškaraca iznosila 60,1%.

15 https://www.ons.gov.uk/peoplepopulationandcommunity/personalandhouseholdfinances/incomeandwealth/compendium/family spending/2015/chapter3equivalisedincome16 UNDP, (2016), Human Development Report 2016, UNDP

Deci uzrasta do 14 godina se dodeljuje 0,3 da bi se uzeli u obzir njihovi niži troškovi života, a deci uzrasta 14 i

više godina – 0,5, jer se pretpostavlja da su njihovi troškovi života jednaki troškovima odraslih15. U APD se obično

koristi OECD skala ekvivalencije (0,7 za svaku dodatnu odraslu osobu i 0,5 za decu do 14 godina); međutim, u

ovoj studiji, radi uporedivosti podataka, i za podatke APD se koristi modifikovana OECD skala ekvivalencije.


U sledećoj tabeli su prikazane vrednosti indeksâ humanog razvoja.

Tabela 2-1 Indeksi humanog razvoja Izvor: UNDP, (2016b), Human Development Report 2016

Prosečna vrednost indeksa humanog razvoja za svih 28 država članica Evropske unije je u 2015. godini iznosila

0,874, što je za skoro 0,1 poen više od vrednosti indeksa za Srbiju. U odnosu na granice prema kojima se zemlje

svrstavaju u grupe, EU bi se našla u grupi zemalja sa „veoma visokim stepenom humanog razvoja“. Najniža

vrednost HDI, i jedina niža od 0,800 u zemljama EU, zabeležena je u Bugarskoj, dok je najviša vrednost zabeležena

u Nemačkoj.

Prosečan koeficijent humane nejednakosti u zemljama EU iznosio je 8,5, a najnižu vrednost je imala Češka. Dok

je Češka zabeležila najniži nivo nejednakosti u EU, Grčka i Italija su imale najviši. U obe ove zemlje, vrednosti tog

koeficijenta su bile više nego u Srbiji, u kojoj je zabeležena vrednost od 11,1.

Pored toga, vrednosti HDI prilagođenog za nejednakost (IHDI) su u korelaciji sa pomenutim koeficijentom

humane nejednakosti. Iako su u Grčkoj i Italiji nejednakosti izraženije nego u bilo kojoj drugoj zemlji EU, njihove

vrednosti indeksa prilagođenog za nejednakost su i dalje više nego u Srbiji. Prosečna vrednost IHDI u EU-28

iznosi skori 0,8, što je za skoro 0,1 poen više nego u Srbiji. Dalje poređenje vrednosti indeksâ humanog razvoja

između Srbije i regiona Zapadnog Balkana17 pokazuje da se u Srbiji vrednosti i HDI i IHDI skoro poklapaju sa

prosečnim vrednostima indeksa za region (0,779 odnosno 0,685).

Najvišu vrednost indeksâ ima Hrvatska, a najniže – BJR Makedonija i Bosna i Hercegovina. Najviše nejednakosti,

prema vrednosti koeficijenta humane nejednakosti, zabeležene su u BJR Makedoniji i Albaniji, a najniže – u Crnoj

Gori. Nejednakost u očekivanom trajanju života u Srbiji viša je od regionalnog proseka, ali su vrednosti koje se

odnose na nejednakost u obrazovanju i dohotku ispod regionalnog nivoa.

17 Obuhvaćeno je šest zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija.


Analiza vrednosti indeksa rodne nejednakosti (GII) u zemljama Evropske unije i Srbiji pokazuje da je u Srbiji GII za

50% viši od proseka EU. Ipak, vrednosti GII u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Letoniji i Malti se značajno razlikuju

od proseka EU, kao i od vrednosti GII u Srbiji, i iznose 0,339, 0,252, 0,223, 0,217 i 0,191, tim redom.

Viša vrednost GII u Srbiji u odnosu na EU uglavnom se može objasniti nepovoljnim ishodima u pogledu

participacije u radnoj snazi i udela žena u stanovništvu koje je bar neko vreme pohađalo srednje obrazovanje,

budući da je u Srbiji procenat mandata u parlamentu čiji su nosioci žene viši nego u EU. U 2015. godini,

participacija muškaraca u radnoj snazi u Srbiji je bila za skoro 40% viša nego participacija žena, a u EU za jednu

četvrtinu.

U regionalnom kontekstu, GII je u Srbiji viši od proseka regiona i drugi je po visini, posle GII Albanije. Međutim,

Srbija i BJR Makedonija imaju viši udeo žena nosilaca mandata u parlamentu.

U sledećoj tabeli su prikazane vrednosti odgovarajućih indeksa i koeficijenata:

Tabela 2-2 Indeksi humanog razvoja, Srbija, EU28 i Zapadni Balkan, 2015 Izvor: UNDP, (2016b). Human Development Report 2016


3. DOHODOVNA NEJEDNAKOST U SRBIJI

Prema podacima o dohotku iz istraživanja EU-SILC, nejednakost je u Srbiji izuzetno visoka u odnosu

na zemlje EU. Konkretno, sa Gini koeficijentom od 38,6, Srbija beleži najviše vrednosti u poređenju sa svim

državama članicama i državama kandidatima EU, osim Turske. Među zemljama EU, Gini koeficijent je samo u

Bugarskoj i Litvaniji viši od 35, dok prosek EU iznosi 30,8 (Grafikon 3-1).

Grafikon 3-1 Gini koeficijent: EU članice i kandidati, EU-SILC podaci o prihodu za 2015 Izvor: Eurostat (EU-SILC, 2016)

U globalnom kontekstu, vrednost Gini koeficijenta je u Srbiji na srednjem nivou. Prema podacima WB18 za

2015, Gini koeficijent po dohotku kreće se od čak preko 50 u zemljama Latinske Amerike, poput Brazila (51,3),

Kolumbije (51,1) i Paname (50,8) do najnižih vrednosti u Slovačkoj (26,5) i Sloveniji (25,4)19.

Palma racio – odnos udela najbogatijih 10% stanovništva u bruto nacionalnom dohotku (GNI) i udela

najsiromašnijih 40% –takođe prikazuje sumornu sliku Srbije prema podacima SILC. I ovde Srbija beleži

najvišu vrednost u poređenju sa svim državama članicama EU i BJR Makedonijom (Grafikon 3-2).

18 http://databank.worldbank.org/data/reports.aspx?source=poverty-and-equity (podaci za 2014/2015)19 Podaci za Slovačku i Sloveniju se donekle razlikuju od podataka EU-SILC, verovatno zbog toga što je kao izvor korišćeno drugo is-traživanje.

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

40.0

45.0

Slov

ačka

Slov

enija

Nor

vešk

aČe

ška

Repu

blik

aFi

nska

Belg

ijaHo

land

ijaAu

strij

aŠv

edsk

aDa

nska

Mađ

arsk

aM

alta

Fran

cusk

aŠv

ajca

rska

Nem

ačka

Irska

Hrva

tska

Poljs

kaLu

ksem

burg

Uje

dinj

eno

Kral

jevs

tvo

Kipa

rEs

toni

jaIta

lija

Mak

edon

ijaPo

rtug

alija

Grčk

aŠp

anija

Leto

nija

Rum

unija

Litv

anija

Buga

rska

Srbi

jaTu

rska

EU-prosek


Grafikon 3-2 Palma racio, SILC podaci o prihodu za 2015Izvor: Kalkulacija autora na osnovu Eurostat baze podataka (EU-SILC, 2016)Napomena: Palma racio se računa kao racio ekvivalizovanog dohotka 10% u odnosu na ekvivalizovani dohodak 40% najsiromašnijih

Gini koeficijent je značajno niži kada se izračunava na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstava, a

posebno po potrošnji, i poslednjih godina se kretao između 25 i 27. Gini koeficijent na osnovu APD prihoda

(uključujući prihod u naturi) je, takođe, značajno niži od Gini koeficijenta na osnovu podataka SILC – 30,4 prema

38,6 (Tabela 3-1).

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

EU-SILC

prihod… … … … …. … 38.0 38.6 38.2 38.6 …

APD

prihod32.9 32.0 30.2 29.5 … … … …. … 30.4 …

APD

potrošnja27.9 27.1 26.0 26.2 27.0 25.4 26.8 26.9 26.6 25.5 26.1

Tabela 3-1 Gini koeficijent za Srbiju 2006-2016, SILC i APDIzvor: Eurostat EU-SILC; Mladenović (2017) za APD potrošnju; Vlada RS (2012) za APD prihod 2006-2010, Mijakovac (2017) za APD prihod 2015Napomena: Podaci za EU-SILC su obeleženi za godinu na koju se prihod odnosi a ne godinu u kojoj je anketa sprovedena; APD prihodi uključuje „APD prihod u naturi” (vidi metodologiju)

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

1.2

1.4

1.6

1.8

Slov

ačka

Slov

enija

Češk

a Re

publ

ika

Fins

kaBe

lgija

Hola

ndija

Aust

rija

Šved

ska

Dans

kaM

ađar

ska

Mal

taHr

vats

kaHr

vats

kaPo

ljska

Irska

Fran

cusk

aLu

ksem

burg UK

Esto

nija

Kipa

rIta

lija

Mak

edon

ijaPo

rtug

alija

Grčk

aŠp

anija

Rum

unija

Leto

nija

Litv

anija

Buga

rska

Srbi

ja


Grafikon 3-3 Kvintilni odnos 80/20, EU i Srbija (SILC podaci o prihodima za 2015)Izvor: Eurostat (EU-SILC, 2016)

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

SILC

prihod… … … … …. … 8.6 9.8 9.0 9.7 …

APD

prihod5.8 5.6 4.8 4.7 …. … … …. … 5.0 …

APD

potrošnja4.2 4.0 3.8 3.7 3.9 3.6 3.9 4.0 3.9 3.7 3.9

Tabela 3-2 Kvintilni odnos 80/20 za Srbiju 2006-2016, SILC i APDIzvor: Eurostat EU-SILC; Mladenović (2017) za APD potrošnju; Vlada RS (2012) za APD prihod 2006-2010, Mijakovac (2017) za APD prihod 2015Napomena: Podaci za EU-SILC su obeleženi za godinu na koju se prihod odnosi a ne godinu u kojoj je anketa sprovedena; APD prihodi uključuje „APD prihod u naturi” (vidi metodologiju)

Analizom dohodovnih kvintila dobija se slična slika – izuzetno visok kvintilni odnos u poređenju sa zemljama EU

na osnovu podataka SILC (Grafikon 3-3), značajno niži odnos na osnovu podataka o APD prihodima, i više nego

dvostruko niži kada se računa na osnovu podataka o APD potrošnji (Tabela 3-2).

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0

12.0

Isla

ndČe

ška

Repu

blik

aSl

oven

ijaSl

ovač

kaFi

nska

Nor

vešk

aBe

lgija

Hola

ndija

Dans

kaAu

strij

aM

alta

Fran

cusk

aM

ađar

ska

Šved

ska

Irska

Švaj

cars

kaN

emač

kaPo

ljska

Kipa

rHr

vats

kaLu

ksem

burg

Uni

ted

King

dom

Esto

nia

Port

ugal

ijaLe

toni

jaIta

lija

Grčk

aŠp

anija

Mak

edon

ijaLi

tvan

ijaRu

mun

ijaBu

gars

kaSr

bija


I Gini koeficijent i kvintilni odnos S80/S20 u Srbiji ispoljavaju veoma stabilan trend u poslednjih 10 godina –

blago opadaju u odnosu na polaznu vrednost iz 2006. godine, prema podacima APD, koji su raspoloživi za duži

vremenski period. Podaci SILC su raspoloživi samo za četiri godine, ali i oni ukazuju na stabilne vrednosti, iako su

nešto više posle 2012. godine, najverovatnije iz metodoloških razloga20 (Tabela 3-1 i Tabela 3-2).

Indikator COR 10.1.1. „Stopa rasta potrošnje domaćinstva ili dohotka per capita najsiromašniih 40 procenata

stanovništva i ukupnog stanovništva” u Srbiji ima veoma nepovoljnu vrednost kada se računa na osnovu podataka

o dohotku iz EU-SILC. Prema istraživanju SILC, životni standard stanovništva Srbije, meren na osnovu dohotka,

opada, pri čemu standard najsiromašnijih opada još više. Nominalno, dohodak per capita je za celokupno

stanovništvo rastao brže nego kod najsiromašnijih 40%, dok je dohodak per capita kod najsiromašnijih 20%

opao čak i nominalno. Realan rast je bio negativan kod svih, ali je izraženiji kod najsiromašnijeg stanovništva u

odnosu na ukupno stanovništvo, posebno kod najsiromašnijih 20% (Grafikon 3-4).

Ovaj nalaz je u skladu sa podacima za Srbiju prikazanim u Atlasu ciljeva održivog razvoja (WB, 2017a), kao i

sa podacima iz Globalne baze podataka o zajedničkom prosperitetu, koji se takođe zasnivaju na podacima o

dohotku iz EU-SILC. Među 83 zemlje, Srbija se našla u grupi od 34 u kojima su dohodak ili potrošnja per capita

kod najsiromašnijih 40% rasli sporije od nacionalnog proseka (World Bank, 2017a: 56). Iako je, prema ovom

indikatoru, sporiji napredak najsiromašnijih zabeležen u znatnom broju zemalja, jedine zemlje EU u kojima je

pad životnog standarda najsiromašnijih 40% stanovništva bio veći od pada zabeleženog u Srbiji jesu Grčka i

Kipar21.

20 Upitnik se promenio u prvoj godini nakon uvođenja SILC. 21 World Bank. Global Database of Shared Prosperity, circa 2010-2015. Posećena 12. aprila 2018.

Grafikon 3-4 Nominalne i realne godišnje stope rasta prihoda per capita, ukupna populacija i 20/40% najsiromašnjih (SILC)Izvor: Kalkulacija autora na osnovu EU-SILC 2016 i EU-SILC 2013

-5%

-4%

-3%

-2%

-1%

0%

1%

2%

3%

Ukupna populacija 40% najsiromašnjih 20% najsiromašnijih

nominalna realna


Međutim, kada se indikator COR 10.1.1. izračuna pomoću podataka APD za period 2013–2016, situacija je

sasvim drugačija. To važi i za potrošnju i za dohodak. Potrošnja je rasla brže i kod najsiromašnijih 20% i 40%%

stanovništva u odnosu na ukupno stanovništvo, dok je dohodak rastao samo neznatno brže kod najsiromašnijih

40%, a sporije kod najsiromašnijih 20% stanovništva (Grafikon 3-5). Važno je imati u vidu i to da su, prema APD,

i dohodak i potrošnja celokupnog stanovništva porasli.

Grafikon 3-5 Realne godišnje stope rasta prihoda i potrošnje per capita, ukupna populacija i 20/40% najsiromašnjih (APD)Izvor: Kalkulacija autora na osnovu APD-2013 i APD-2016

Razlika između dohotka na osnovu SILC i na osnovu APD u Srbiji predstavlja nepoznanicu. Najveća je

razlika u 1. i 10. decilu, dok je razlika takođe uočljiva i u drugim nižim decilima. Razlika u 1. decilu je ogromna –

u SILC je dohodak 70% niži nego u APD, dok je u 10. decilu u SILC za 10% viši nego u APD (Grafikon 3-6). Prosečan

dohodak u prvom decilu, prema SILC, iznosi svega 2,500 RSD (~23 USD) po ekvivalentnom odraslom (Tabela

3-3).

0.00%

0.50%

1.00%

1.50%

2.00%

2.50%

3.00%

3.50%

4.00%

4.50%

Ukupno 40% 20%

Prihod

Potrošnja


SILC APD

granica decila prosek medijana granica decila prosek medijana

min -193.221 min 0

I 7.791 2.556 3.774 12.880 8.687 9.360

II 13.131 10.648 10.716 17.000 14.984 15.000

III 17.166 15.165 15.213 20.629 18.824 18.801

IV 21.062 19.193 19.214 24.000 22.372 22.360

V 25.570 23.374 23.369 27.692 25.849 25.774

VI 29.742 27.586 27.639 31.402 29.496 29.562

VII 34.382 31.901 31.897 36.133 33.763 33.653

VIII 41.506 37.710 37.534 42.550 39.255 39.200

IX 53.236 46.889 46.798 53.846 47.557 47.340

X max 2.708.154 81.226 64.273 max 226.517 72.723 66.037

Tabela 3-3 Prosek, medijana i granice prihoda decila: SILC i APD za 2015.Izvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC 2016 (podaci za 2015) i APD 2015 (podaci za 2015)Napomena: OECD-modifikovane skale ekvivalencije su primenjene i na SILC i na APD prihod; APD prihodi uključuje „APD prihod u naturi” (vidi metodologiju); granica decila (cut-off) pokazuje najviši prihod decila

To je izuzetno nizak iznos, daleko ispod nivoa koji bi omogućio zadovoljenje osnovnih potreba prema pragu

apsolutnog siromaštva po potrošnji, koji je u 2016. godini iznosio 11,694 RSD (~105 USD) po ekvivalentnom

odraslom22. Distribucija dohotka po decilima u Srbiji prema istraživanju SILC, u poređenju sa prosekom EU, sledi

isti obrazac – najveća razlika u 10. i 1. decilu, i veoma uočljive razlike u 2. i 3. decilu (Grafikon 7-2 u Aneksu 1), pri

čemu granica 1. decila iznosi samo 19% neponderisanog proseka EU, što predstavlja veliki zaostatak, veći nego

kod dohotka viših decila (Grafikon 7-3 u Aneksu 1).

22 Podaci o liniji apsolutnog siromaštva su dostupni u Mladenović (2017).


Grafikon 3-6 Razlika između prosečnog prihoda po decilima (u %), SILC vs APD za 2015Izvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC 2016 (podaci za 2015) i APD 2015 (podaci za 2015)Napomena: OECD-modifikovane skale ekvivalencije su primenjene i na SILC i na APD prihod; APD prihodi uključuje „APD prihod u naturi” (vidi metodologiju)

Razlika u 1. i drugim nižim decilima se može objasniti APD prihodom u naturi23 samo do određene mere,

dok se razlika u višim decilima čak povećava (Grafikon 3-6). Kada se prihod u naturi proceni prema podacima

APD i doda prihodima prema SILC, prosečan dohodak u prvom decilu prema SILC poveća se za više od 50%

(Grafikon 7-1 u Aneksu 1).

Tretman negativnih i ekstremnih vrednosti dohotka objašnjava još jedan „deo“ razlike, kako između

podataka SILC i APD u Srbiji, tako i između podataka SILC za Srbiju i za zemlje EU24. Ako pažljivije pogledamo

minimalne/maksimalne vrednosti, proseke i medijane, razlika u 10. decilu se lako može objasniti ekstremnim

vrednostima u istraživanju SILC (Tabela 3-3). Kad eliminišemo ekstremne vrednosti, prosečne vrednosti se

približavaju, a medijane iz APD i SILC su u 10. decilu skoro jednake25.

23 Pojedinosti su izložene u metodologiji.24 Pojedinosti su izložene u Aneksu 2. 25 Medijana dohotka u APD je nešto viša, što je i očekivano zbog prihoda u naturi, koji je obuhvaćen u podacima APD.

-80%

-70%

-60%

-50%

-40%

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

I II III IV V VI VII VIII IX X

SILC vs APD prihod SILC vs APD prihod (bez prihoda u naturi)


Ove dve metodološke promene zajedno snižavaju kvintilni odnos S80/S20 za 3 poena, kao što je prikazano u

Tabeli 3-4.

Zvaničan SILC podatak SILC prihod sa procenjenim

prihodom u naturi

SILC prihod sa

procenjenim prihodom

u naturi i isključenim

negativnim/ekstremnim

vrednostima URD

9,7 8,2 6,7

Tabela 3-4 Kvintilni odnos S80/S20 - SILC prihod sa i bez prihoda u naturi i negativnih/ekstremnih vrednosti (prihod iz 2015)Izvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC (2016) i HBS-a (2015) za procenu prihoda u naturiNapomena: URD – ukupan raspoloživi dohodak

Najzad, socijalni transferi usmereni ka siromašnima, kao što su novčana socijalna pomoć i dečiji dodatak,

u SILC u Srbiji su potcenjeni za 20–23% (Krstić, 2016: 30). Shodno tome, dohodovna nejednakost bi bila nešto

niža kad bi socijalna pomoć bila adekvatno obuhvaćena. Osim toga, nejednakost bi u Srbiji bila nešto niža kad

bi se uzela u obzir imputirana renta, kao što smatra Milanović (2003: 65). Ovaj nalaz je u skladu sa stopama rizika

siromaštva u Srbiji po osnovu korišćenja stana, koje pokazuju da je stopa rizika siromaštva viša kod vlasnika (24,9)

nego kod zakupaca (18,2), dok je u zemljama EU obrnuto (Mijatović, 2015: 29). To je posledica socijalističkog

nasleđa, jer je stambeni fond u društvenoj svojini privatizovan otkupom od strane zakupaca; tako i siromašnije

stanovništvo ima stanove u svojini, dok samo imućniji mogu da priušte zakup26.

Nemanje zaposlenja je jedan od ključnih razloga nejednakosti, prema subjektivnom ekonomskom

statusu i u SILC i u APD – manje od 10% stanovništva iz 1. decila se izjašnjava kao zaposleni radnik. Iako

između dve ankete postoje velike razlike u podacima o nezaposlenosti, jasno je da je nezaposlenost jedan od

glavnih faktora koji utiču na nejednakost. SILC i APD prikazuju veoma različite slike u pogledu samozaposlenosti

(uključujući poljoprivrednike), ali jasno je da je samozaposlenost zastupljenija u najnižem decilu. Podaci APD,

koji su detaljniji kada je reč o samozaposlenosti, pokazuju da su samozaposleni sa zaposlenim radnicima zapravo

zastupljeniji u 10. decilu (2,8% prema 0,8% u 1. decilu), dok obrnuto važi za one bez zaposlenih radnika (14,8 u

1. prema 7,5 u 10. decilu) (Tabela 3-5).

26 Treba imati u vidu da i u drugim bivšim socijalističkim zemljama imputirana renta može da predstavlja dohodak koji je zastupljeniji među siromašnima, mada se čini da je to slučaj samo u Makedoniji i Bugarskoj. Kada se uporede vrednosti medijane neto ekvivalentnog dohotka vlasnika i zakupaca, medijana dohotka vlasnika je viša u svim zemljama osim u Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji, gde je ta razlika i najizraženija (prema Evrostatu, podaci EU-SILC).


1 decil 10 decil

SILC APD SILC APD

Zaposleni 9,5 7,9 51,4 47,3

Samozaposleni uključujući

pomažuće članove7,9 21,3 4,2 12

Nezaposleni 54,4 32,3 9,6 3,2

Studenti, učenici, neplaćena praksa 8,3 9,9 5,5 6,6

Penzioneri 8,4 15,3 27,8 28,5

Osobe sa invaliditetom koje ne rade 0,9 0,9 0,3 0,2

Lice koje obavlja kućne poslove

ili negu drugog lica u svom

domaćinstvu

7,9 9,6 0,9 2,1

Ostali neaktivni 2,6 2,7 0,2 0,1

Tabela 3-5 Subjektivan ekonomski status (15+): Prvi i deseti decil, SILC i APDIzvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC (2016) i HBS-a (2015) NAPOMENA: Prema APD samozaposleni sa zaposlenim radnicima su zastupljeniji u 10-tom decilu (2,8% u poređenju sa 0,8% u prvom decilu) dok je situacija obrnuta sa samozaposlenima bez zaposlenih radnika (14,8% u prvom decilu u poređenju sa 7,8% u 10-tom)

Prihodi od zaposlenja predstavljaju dominantan izvor prihoda u višim decilima, dok u izvore prihoda

koji su zastupljeniji među siromašnima tipično spadaju socijalni transferi27 i prihod u naturi28 (Grafikon

3-7 i Grafikon 3-8). Penzije predstavljaju najvažniji izvor prihoda za niže i srednje decile, ali ne i za 1. decil. Podaci

SILC nam omogućavaju da analiziramo prihode od penzija po vrsti penzija; očekivano, u nižim decilima su

dominantne porodične i poljoprivredne penzije (Grafikon 7-9 u Aneksu 2).

27 Socijalni transferi su najverovatnije još značajniji izvor prihoda za 1. decil, ali ni u jednoj od ove dve ankete nisu adekvatno obuhvaćeni. 28 Prema APD, koja omogućava merenje prihoda u naturi.


Grafikon 3-7 Decili po strukturi prihoda, APD prihodiIzvor: Kalkulacija autora na osnovu APD prihoda 2015

Grafikon 3-8 Decili po strukturi prihoda, SILC prihodiIzvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC 201329

Napomena: U prvoj godini sprovođenja SILC-a (2013) prihod od poljoprivrede je delimično bio registrovan kao odvojen prihod, a delimično u sklopu prihoda od samozapošljavanja da bi se u kasnijim talasima isključivo registrovao kao prihod od samozapošljavanja.

29 Baze mikropodataka iz kasnijih SILC anketa nisu dostupne za istraživanja, pa nije moguće detaljno izračunati vrste prihoda.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Penzije iz inostranstva

Penzije

Ostalo (uključujući rentu,kamate, doznake, smanjenještednje, zajmove itd.)

Socijalna pomoć i ostalitransferi

Prihod u naturi

Poljoprivreda ineregistrovanasamozaposlenost

Prihod od zaposlenosti(uključujućisamozapošljavanje)

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Penzije

Ostalo (uključujući rentu,kamate, doznake itd.)

Socijalna pomoć i ostalitransferi

Poljoprivreda

Prihod iz samozaposlenosti

Prihod od zaposlenosti


30 Slični rezultati se dobijaju na osnovu APD, za najsiromašnijih 20% i 40% prema potrošnji (Aneks 3, Grafikon 7 10). 31 Na primer, na osnovu prvog istraživanja EU-SILC, sprovedenog 2013. godine, stopa rizika siromaštva u retko naseljenim područjima je bila čak 37-38%, dok je u gusto naseljenim područjima bila niža od 15% (Matković, G., Krstić, G., & Mijatović, B. (2015). Srbija: prihodi i uslovi života, 2013. Republika Srbija, Republički zavod za statistiku, str. 23).

Profil najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva

Struktura najsiromašnijih 20% i 40% po polu je veoma slična strukturi celokupnog stanovništva, i na

osnovu dohotka prema SILC i na osnovu potrošnje prema APD (Grafikon 3-9.)30.

Grafikon 3-9 Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) prema polu, SILC prihodiIzvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC (2016)

Udeo stanovništva iz retko naseljenih područja je viši u najsiromašnijem stanovništvu, posebno u najsiromašnijih

20%, nego u celokupnom stanovništvu. Na primer, 50% od najsiromašnijih 20% potiče iz retko naseljenih

područja u Srbiji, dok odgovarajući udeo iznosi 40% za ukupno stanovništvo. Isto tako, učešće stanovnika iz

gusto naseljenih područja je niže za skoro 10 pp u odnosu na ukupno stanovništvo, i nešto niže kada je reč o

srednje naseljenim područjima (Grafikon 3-10). Taj rezultat je u skladu sa stopom siromaštva, koja je obično viša

u ruralnim područjima31.

Grafikon 3-10 Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) prema stepenu naseljenosti, SILC prihodiIzvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC (2016)

49.7%

49.0%

48.7%

50.3%

51.0%

51.3%

Najsiromašnijih 20%

Najsiromašnijih 40%

Ukupno stanovništvo

Muškarci

Žene

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

20% 40% Ukupno

Gusto

Srednje

Retko


Vrlo slični nalazi se dobijaju na osnovu podataka o potrošnji iz APD. Iako tip naselja nije definisan na isti način,

zaključak je isti – učešće ljudi iz „ostalih“ (vangradskih) naselja je više u nižim kvintilima (Grafikon 3-11).

Grafikon 3-11 Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) prema tipu naselja, APD potrošnjaIzvor: Kalkulacija autora na osnovu APD (2016) – potrošnja

Učešće stanovništva iz Regiona južne i istočne Srbije je više u najsiromašnijem stanovništvu nego u

ukupnom, dok za Beogradski region važi obrnuto. U najsiromašnijim kvintilima takođe ima nešto više ljudi iz

Vojvodine (Grafikon 3-12.) Južna i istočna Srbija je najsiromašniji region i u analizi siromaštva, kako apsolutnog,

tako i relativno32. Te nalaze potvrđuju i podaci o potrošnji iz APD33.

Grafikon 3-12 Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) po regionima, SILC prihodiIzvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC (2016)

32 Mladenović, B. (2017). Siromaštvo u Republici Srbiji 2006-2016. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS: Beograd; Matković, G., Krstić, G., & Mijatović, B. (2015). Srbija: prihodi i uslovi života, 2013. Republika Srbija, Republički zavod za statistiku33 Aneks 2, Grafikon 7 11

46.4

50

59.1

53.6

50

40.9

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

20%

40%

Ukupno

Urbano

Ostalo

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

25.0%

30.0%

35.0%

20% 40% Ukupno stanovništvo

Beograd

Vojvodina

Šumadija and Zapadna Srbija

Južna i Istočna Srbija


Nezaposleni predstavljaju većinu siromašnog stanovništva, prema podacima o dohotku iz SILC.

Samozaposleni i neaktivni, kao što su učenici/studenti, lica koja obavljaju kućne poslove ili negu drugog lica,

i osobe sa invaliditetom, takođe su zastupljeniji u najsiromašnijem stanovništvu. Zaposleni i penzioneri su u

značajno boljem položaju, i njihovo učešće u najsiromašnijih 40%, a posebno u najsiromašnijih 20%, značajno

je niže nego u celokupnom stanovništvu. Ipak, skoro 25% najsiromašnijeg kvintila čine zaposleni i penzioneri

(Grafikon 3-13).

Ekonomski status siromašnih je nešto drugačiji kada se analiza zasniva na podacima o potrošnji iz APD –

većinu siromašnog stanovništva čine nezaposleni i penzioneri podjednako (Grafikon 3-14). Po svemu sudeći,

samozaposleni sa zaposlenim radnicima nisu u lošijem položaju, dok su samozaposleni bez zaposlenih radnika

u lošijem položaju, ali ne značajno (Tabela 7-3 u Aneksu 2).

Grafikon 3-13 Subjektivan ekonomski status (15+) najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita), SILC prihodiIzvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC (2016)

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

20% 40% Totalpopulation

Ostali neaktivni

Lice koje obavlja kućneposlove ili negu drugog lica usvom domaćinstvu

Osobe sa invaliditetom kojene rade

Penzioneri

Studenti, učenici, neplaćenapraksa

Nezaposleni

Samozaposleni (uključujućipomažuće članove)

Zaposleni


Glavna razlika između podataka o dohotku iz SILC i podataka o potrošnji iz APD se odnosi na penzionere,

koji su u značajno boljem položaju prema dohotku iz SILC, dok su prema potrošnji iz APD u samo neznatno

boljem položaju. To se može protumačiti na sledeći način: penzijski sistem Srbije je, zapravo, priično uspešan u

prevenciji siromaštva. Međutim, ponašanje u pogledu potrošnje se može objasniti istraživanjem koje pokazuje

da „stariji troše manje nego ostali koji imaju istu visinu prihoda“ (Danzinger et al., 1982: 22), što se u literaturi

naziva „zagonetka potrošnje penzionera“34 (Banks et al., 1998; Disney & Tanner, 1999; Hurd & Rohwedder, 2003).

Grafikon 3-14 Subjektivan ekonomski status (15+) najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita), APD potrošnjaIzvor: Kalkulacija autora na osnovu APD (2016) – potrošnja

34 Eng. Retirement-consumption puzzle

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

20% 40% Totalpopulation

Ostali neaktivni

Lice koje obavlja kućneposlove ili negu drugog licau svom domaćinstvu

Osobe sa invaliditetom kojene rade

Penzioneri

Studenti, učenici, neplaćenapraksa

Nezaposleni

Samozaposleni (uključujućipomažuće članove)


Deca i mladi odrasli su zastupljeniji u siromašnom stanovništvu, dok su stariji – posebno stariji muškarci

– u boljem položaju prema podacima SILC (Tabela 3-6). Razlog što su stariji muškarci u boljem položaju je to

što žene u starosti češće žive same zbog dužeg očekivanog trajanja života. Slični rezultati se dobijaju kada se

izvrši poređenje sa podacima o dohotku iz APD35. Međutim, kada se analiziraju podaci o potrošnji iz APD, stariji

su u samo neznatno boljem položaju (Tabela 3-7). To se, opet, može objasniti potrošačkim ponašanjem starijih/

penzionera.

20% 40% 100%

Muškarci Žene Muškarci Žene Muškarci Žene

0-17 23,1 22,9 22,2 20,9 17,4 15,9

18-24 10,6 10,5 9,9 9,6 8,1 7,3

25-64 58,2 54,6 56,9 52,8 56,6 54,6

65+ 8,1 12 11,1 16,6 17,8 22,3

Tabela 3-6 Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) po polu i starosti, SILC prihodi Izvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC (2016)

35 Tabela 7-4 u Aneksu 2 (učešće starijih je i dalje više kada se analiziraju podaci o dohotku iz APD, jednostavno zato što su oni zastupljeniji u APD nego u SILC i u stanovništvu prema procenama RZS; videti Tabelu 7 5 u Aneksu 2, u kojoj su upoređeni podaci SILC, APD i procene RZS celokupnog stanovništva po starosti i polu).

20% 40% 100%


0-17 23 21,8 21,4 19,1 17,1 14,8

18-24 8,3 6,8 7,5 7,3 8 6,7

25-64 51,4 48,9 52,5 49 54,8 53,1

65+ 17,3 22,4 18,6 24,7 20,1 25,5

Tabela 3-7 Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) po polu i starosti, APD potrošnjaIzvor: Kalkulacija autora na osnovu APD (2016) – potrošnja


Deca i mlade odrasle osobe su obično u lošijem položaju nego celokupno stanovništvo, pošto žive u

domaćinstvima sa više izdržavanih lica. Međutim, treba imati u vidu da su gorenavedeni rezultati izračunati per

capita i da su zbog toga malo precenjeni, pošto nije uzeta u obzir ekonomija obima u domaćinstvu.

Učešće stanovništva sa stepenom obrazovanja ispod srednjeg je značajno veće, dok je učešće

visokoobrazovanih značajno niže u najsiromašnijem stanovništvu u poređenju sa ukupnim stanovništvom,

na osnovu podataka o potrošnji iz APD. U ukupnom stanovništvu, oko 30% stanovništva ima manje od srednjeg

obrazovanja, dok u najsiromašnijih 20% taj udeo iznosi skoro 50%. Nasuprot tome, učešće visokoobrazovanih

je preko dva puta veće u ukupnom stanovništvu nego među siromašnima. Ipak, u najsiromašnijih 20% je 6%

visokoobrazovanih (Grafikon 3-15). Prema SILC, obrazovna struktura je vrlo slična36.

Grafikon 3-15 Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) po obrazovanju, APD potrošnjaIzvor: Kalkulacija autora na osnovu APD (2016) – potrošnja

36 Grafikon 7 12 u Aneksu 2 prikazuje obrazovnu strukturu najsiromašnijih kvintila prema podacima o dohotku iz SILC.

Višečlana domaćinstva, posebno ona sa 6 ili više članova, značajno su zastupljenija u siromašnom

stanovništvu – za 9 pp više nego u ukupnom stanovništvu. Učešće domaćinstava sa manje od 4 člana je

niže, dok su četvoročlane porodice nešto zastupljenije u najsiromašnijih 20/40% stanovništva, prema podacima

o dohotku iz SILC (Grafikon 3-16). Podaci o potrošnji iz APD pokazuju veoma sličan profil, dok je učešće porodica

sa 6 ili više članova još izraženije među siromašnima u poređenju sa ukupnim stanovništvom – za više od 14 pp

(Aneks 2, Grafikon 7-13).

0

10

20

30

40

50

60

20% 40% Ukupno

Osnovna škola i bez škole

Srednja škola

Više obrazovanje


Grafikon 3-16. Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) prema broju članova domaćinstva, SILC prihod Izvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC (2016)

I u analizi apsolutnog siromaštva, utvrđeno je da su domaćinstva sa 6 ili više članova ugroženija

(Mladenović, 2017:13). I ovde treba imati u vidu da se navedeni rezultati zasnivaju na analizi per capita, ne

uzimajući u obzir ekonomiju obima u domaćinstvu, pa je zato ugroženost višečlanih domaćinstava donekle

precenjena.

Višečlana domaćinstva sa izdržavanom decom (dve odrasle osobe sa 3 ili više dece i 3 ili više odraslih sa

decom) i jednoroditeljska domaćinstva su značajno zastupljenija u nižim kvintilima. Domaćinstva sa dve

odrasle osobe i dva izdržavana deteta su samo neznatno zastupljenija u siromašnom stanovništvu u odnosu na

ukupno, dok su jednočlana domaćinstva osoba mlađih od 65 godina značajno zastupljenija u najsiromašnijih

20%. Nasuprot tome, staračka domaćinstva i odrasli bez dece su u boljem položaju, prema podacima o dohotku

iz SILC (Tabela 3-8). Podaci o potrošnji iz APD ukazuju na isti obrazac kod višečlanih domaćinstava, dok su

jednočlana domaćinstva osoba mlađih od 65 godina u boljem položaju u odnosu na podatke iz SILC. Osim toga,

staračka domaćinstva su u nešto lošijem položaju, što je, opet, u skladu sa prethodnim nalazima na osnovu

ekonomskog statusa i starosti. Kod jednočlanih staračkih domaćinstva se vidi isti obrazac i prema podacima o

prihodima iz SILC i prema podacima o potrošnji iz APD37.

37 Videti Tabelu 7-7 u Aneksu 2, u kojoj je prikazana struktura po tipu domaćinstva prema podacima o potrošnji iz APD.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

20% 40% Ukupno

Šest i više

Pet članova

Četiri člana

Tri člana

Dva člana

Jednočlanodomaćinstvo


20% 40% 100%

Jednočlano (<65) 14,2% 9,2% 8,1%

Samačko staračko (jedan član 65+) 4,6% 7,8% 13,3%

Staračko (dva ili više članova 65+) 2,5% 4,5% 7,6%

Dva odrasla bez izdržavane dece (jedan 65+) 3,2% 4,9% 7,0%

Dva odrasla bez izdržavane dece (<65) 8,1% 7,5% 9,4%

Samohrani roditelj sa izdržavanom decom 5,2% 4,6% 3%

Dva odrasla jedno izdržavano dete 6,8% 6,5% 6,8%

Dva odrasla dvoje izdržavane dece 10,9% 11,0% 9,3%

Dva odrasla troje i više izdržavane dece 4,0% 3,2% 1,6%

Tri i više odraslih sa izdržavanom decom 24,0% 24,1% 16%

Tri i više odraslih bez izdržavane dece 16,5% 16,7% 18,2%

Tabela 3-8. Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) prema tipu domaćinstva, SILC prihodi Napomena: Učešće određenog tipa domaćinstva u ukupnom broju domaćinstava Izvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC (2016)

Domaćinstva sa dve odrasle osobe i 3 ili više izdržavane dece su, takođe, u većem riziku siromaštva, dok to nije

slučaj kod domaćinstava sa 3 ili više odraslih i izdržavanom decom, što je sasvim očekivano, jer više odraslih

doprinosi ukupnom dohotku domaćinstva (Matković et al., 2015: 26). To se, međutim, ne vidi u izloženoj analizi,

takođe zbog primene pristupa per capita.


Najvažniji nalazi

Dohodovna nejednakost je visoka u Srbiji, sudeći prema evropskim standardima, a na osnovu podataka SILC istraživanja. Ovo nedvosmisleno potvrđuju obe najčešće korišćene mere dohodovne nejednakosti bazirane na SILC (2016) podacima, i Gini koeficijent (38,6) i kvintilni odnos S80/20 (9,7) čije su vrednosti više nego u bilo kojoj zemlji Evropske unije. Nejednakost je prilično stabilna od 2012. godine na koju se odnose podaci prvog SILC (2013) istraživanja u Srbiji.

Distribucija dohotka po decilima otkriva da je u Srbiji udeo dohotka prvog decila u ukupnom dohotku mnogo niži, a najbogatijeg decila mnogo viši nego što je u proseku u EU (Grafikon 7-2, Aneks 1). Razlike se gube za dohodak u središnim decilima.

Posebno se izdvaja dohodak prvog decila. Udeo dohotka prvog decila u ukupnom raspoloživom nacionalnom dohotku iznosi samo 0,9% što je daleko manje nego u bilo kojoj zemlji EU38.

Prema podacima SILC (2016) prosečan dohodak u prvom decilu iznosi u Srbiji svega približno 2.500 RSD (23 USD) po ekvivalentnom odraslom, a medijalni dohodak je približno 3.800 RSD (32 USD) (Tabela 3-4). Ovi iznosi su ekstremno niski i veoma su udaljeni i od iznosa koji bi omogućili zadovoljenje bazičnih potreba i od praga apsolutnog siromaštva39. Ako bi smo dodali dohodak u naturi prosečni dohodak prvog decila bi bio viši (za približno 1.350 RSD po ekvivalentnom odraslom, odnosno za 12$). Uprkos tome, ukupan iznos bi i dalje bio jako nizak, pogotovo ako se ima u vidu da ankete ne obuhvataju ekstremno ugroženu populaciju, kao što su na primer Romi koji žive u podstandardnim naseljima.

Prema istom izvoru medijalni dohodak najbogatijeg decila iznosi približno 64.000 RSD (588 USD) po ekvivalentnom odraslom. Porodica sa dvoje odraslih i jednim detetom (mlađim od 14 godina) raspolaže dakle sa ukupnim dohotkom od približno 122.000 RSD (1.121 USD). Pošto bogati obično ne učestvuju u anketama, fer je da se naglasi da je moguće da i njihov dohodak nije realno prikazan. Regionalni Izveštaj o humanom razvoju UNDP za 2016. godinu (UNDP, 2016c:27) ukazuje na potcenjenost dohotka domaćinstava sa višim primanjima širom regiona. U Evropskoj uniji ovaj problem je znatno manje prisutan među zemljama koje koriste registre i administratvine podatke (Törmälehto, 2017). Kada su u pitanju najbogatiji, Milanović i Ersado (2008, p. 87) i Milanović (2012: 13), ukazuju da superbogati u zemljama u tranziciji i u Srbiji čine samo mali deo populacije i da bi oni svakako bili isključeni iz slučajnog uzorka.

Tri metodološka ograničenja delimično objašnjavaju visoku nejednakost u Srbiji i veliku razliku u dohodovnoj nejednakosti između Srbije i zemalja Evropske unije na osnovu SILC podataka. Najpre, SILC anketa ne uključuje ili samo delimično uključuje dohodak u naturi 40, čije bi uključivanje pod ostalim jednakim uslovima umanjilo razlike u distribuciji dohotka u Srbiji u poređenju sa razvijenijim zemljama, pa i sa prosekom EU. Drugo, nejednakost bi bila niža, a razlika manja i kada bi srpska anketa bolje obuhvatila socijalna davanja usmerena na siromašne, imajući u vidu da ovaj problem nije prisutan u većini EU zemalja. Treće ograničenje se odnosi na različit tretman negativnog dohotka i ekstremnih vrednosti. Metodološke razlike su rezultat fleksibilnosti ankete. «Fleksibilnost EU-SILC instrumenta može da se posmatra i kao njegova najveća prednost i kao najveća mana. I dok bi fleksibilnost trebalo da obezbedi ugrađivanje EU SILC-a u nacionalne sisteme društvenih anketa, nedostatak harmonizacije može uticati na uporedivost među zemljama» (Di Meglio et al. 2017: 56). Kako ove tri metodološke specifičnosti utiču na rezultate?

Prvo, u Srbiji su pojedini vidovi dohotka u naturi posebno važni za domaćinstva sa najnižim dohotkom – ako dodamo hranu, drva i pojedine druge stavke na osnovu APD podataka, prosečan dohodak prvog decila po SILCU bi se povećao za više od 50%.

38 Prema podacima SILC (2016) ovaj udeo je upola manji od nivoa koji je zabeležen čak i u onim zemljama koje imaju najmanji udeo dohotka prvog decila u ukupnom dohotku (Bugarska, Rumunija i Italija, po 1,8%), a preko tri puta je manji od neponderisanog proseka EU (3,0%) (Evrostat baza, Tabela Distribution of income by quantiles)39 Linija apsolutnog siromaštva je 2016. godine iznosila 11.694 RSD po ekvivalentnom odraslom (Mladenović, 2017)40 Videti metodološke napomene


Više zemalja se oslanja na APD podatke prilikom računanja vrednosti dobara koja se proizvode za sopstvenu potrošnju i dohotka samozaposlenih. Prema Domnisory (2014: 14) u Rumuniji i u slučaju SILC istraživanja i APD “poljoprivredni proizvodi koje domaćinstvo samo proizvodi i troši su imputirani po tržišnim cenama na osnovu dnevnika potrošnje i regionalnih cena iz APD”)41. Pored Rumunije i Belgija, UK i Finska koriste druge ankete za procenu vrednosti dobara koja se proizvode za sopstvenu potrošnju umesto SILC ankete (Čomić, 2018). Sudeći prema izveštajima o kvalitetu SILC istraživanja pojedine zemlje jedinične troškove procenjuju na osnovu APD-a (Estonija, Latvija), a Slovenija u svom izveštaju navodi: “u pripremi modela sopstvene proizvodnje koristimo APD kao referenti izvor» (Statistical office of the Republic of Slovenia, 2016)42. Za dohodak samozaposlenih sve više zemalja koristi registre i administrativne podatke.

Drugo, prema istraživanjima Krstić (2016: 30) broj korisnika NSP i dečijeg dodatka43 u Srbiji je potcenjen prema SILC (2013) podacima za 20-23%, što znači da je nivo nejednakosti u Srbiji niži od zabeleženog. Ovaj udeo nije zanemarljiv, imajući u vidu da je nivo novčane socijalne pomoći u 2015. godini bio nešto viši od 7.840 dinara po ekvivalentnom odraslom, slično najvišem dohotku u prvom decilu. U sve većem broju zemalja EU dohodak se uzima iz administrativnih podataka, pa su podaci o primanjima od socijalnih davnja precizni. Pojedine zemlje koriste registre za sve izvore dohotka («stare» zemlje registra: Danska, Finska, Irska, Holandija, Švedska i Slovenija44 i «nove» zemlje registra: Austrija, Španija, Francuska, Italija45) a pojedine koriste administrativne podatke za sva socijalna davanja (Cyprus, Estonia, Latvia, Lithuania)46.

Treće, različit tretman negativnog/nultog dohotka i ekstremnih vrednosti u pojedinim zemljama EU doprinosi problemu uporedivosti. Kao što ukazuje izveštaj MOR (2015: 63) u EU SILC istraživanju “ne postoji standardizovana procedura u zemljama u pogledu načina na koji se tretiraju negativne, nulte i veoma velike vrednosti. Gornje ili donje kodiranje varijabli dohotka dovodi do nižih vrednosti pokazatelja nejednakosti”. Za razliku od Srbije, druge zemlje intervenišu u bazama podataka. Ranije studije pokazuju da je samo polovina zemalja beležila negativne vrednosti u slučaju dohotka od samozaposlenosti, a da je samo jedna trećina dozvoljavala negativne vrednosti za ukupan bruto prihod (Eurostat, 2007, 62)47. Sve veća upotreba registara i administrativnih podataka u mnogim zemljama dodatno utiče na uporedivost podataka pošto se definicija dohotka od samozaposlenosti (gubitka/dobiti) razlikuje prema ovim izvorima i ukoliko je izvor anketa48 (Burricand, 2013: 119).

Pokušaj da se dodatno razumeju ova pitanja dovodi do analize APD podataka.

Gini koeficijent i kvintilni odnos S80/S20 na osnovu APD podataka o dohotku su značajno niži. Gini (30.4) je niži za jednu petinu (za 8 poena), a kvintilni odnos S80/S20 iznosi samo približno polovinu vrednosti koja se dobija na osnovu SILC podataka (5 u odnosu na 9,7). Prema APD bazi podataka dohodovna nejednakost se čak neznatno smanjila u poređenju sa podacima od pre deset godina (Tabela 3-1; Tabela 3-2).

Ovakva razlika između dva izvora podataka nije uobičajena. Eurostat analize pokazuju da je ovako velika razlika 2010. godine zabeležena samo u Bugarskoj i Litvaniji, zemljama u kojima je prema SILC podacima dohodovna nejednakost najveća (Eurostat, 2015). Ovo potvrđuju i noviji izveštaji o kvalitetu SILC podataka pojedinačnih zemalja49.

41 Gini koeficijent u Rumuniji 2015. godine je vrlo sličan na osnovu APD i SILC istraživanja, 32,5 i 34,7 respektivno http://ec.europa.eu/eurostat/web/income-and-living-conditions/quality/eu-and-national-quality-reports 42 Za pojedinačne izveštaje, uključujući i Slovenački videti http://ec.europa.eu/eurostat/web/income-and-living-conditions/quality/eu-and-national-quality-reports 43 Ovo su jedina dva socijalna davanja u Srbiji koja su usmerena na siromašne 44 U slučaju Slovenije jedino je za dohodak od poljoprivrede izvor anketa (Statistical office of the Republic of Slovenia, 2016)45 prema Di Meglio et all. 201746 http://ec.europa.eu/eurostat/web/income-and-living-conditions/quality/eu-and-national-quality-reports47 Sugerisano je da “zajednička metodologija za tretman ekstremnih vrednosti (posebno komponente negativnog dohodka) treba da se koristi na nacionalnom i na nivou EU” (Eurostat, 2007, 29) 48 U poreskoj prijavi dohotka, preduzetnički dohodak odgovara konceptu dobiti ili gubitka. Međutim, negativni prihodi, u većini slučajeva, predstavljaju tok dohotka koje samozaposleni povlače iz svoje poslovne delatnosti za lične potrebe i potrebe domaćinstva. U anketi se dohodak preduzetnika stoga direktnije meri na osnovu pitanja o novcu izvučenom iz poslovanja za ličnu upotrebu (Burricand, 2013: 119)49 http://ec.europa.eu/eurostat/web/income-and-living-conditions/quality/eu-and-national-quality-reports


Gde su najveće razlike između ova dva izvora podataka? Sprovedena analiza pokazuje da ako primenimo jednake skale ekvivalencije u oba istraživanja, najveća razlika je u nivou primanja najsiromašnijeg, prvog decila. U prvom decilu prosečan dohodak je 3.3 puta viši, a medijalni 2,4 puta viši prema APD podacima. Značajnija razlika je zabeležena i u drugom decilu (40% viši i prosećan i medijalni raspoloživi dohodak na osnovu APD podataka). Razlika se smanjuje i nestaje u 9. decilu, dok u 10. decilu nije prisutna za medijalni dohodak.

Deo razlika se svakako duguje dodatnim metodološkim specifičnostima. Viši dohodak koji je zabeležen u APD istraživanju je najvećim delom rezultat drugačijeg tretmana dohotka u naturi i pretvaranja u nulu negativnih vrednosti koje se najčešće pojavljuju u slučaju dohotka od poljoprivrede i neregistrovane samozaposlenosti. Jedan deo razlika se ipak ne može objasniti na ovaj način.

Razumna pretpostavka je, da se deo objašnjenja duguje činjenici da većina najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji ostvaruje nesigurna i neredovna primanja u poljoprivredi ili u sivoj ekonomiji koja su potcenjena, posebno kada se ima u vidu da je upitnik dizajniran kao u SILC istraživanju. Imajući u vidu okolnosti, jednostavnije je da se dobije tačniji odgovor o primanjima najsiromašnijih ako je vremenski horizont tri meseca (APD), nego prethodna godina (SILC).

Najzad, prosečna potrošnja najsiromašnijih prema podacima APD je 4 puta veća nego što je dohodak najsiromašnijih prema podacima SILC (RZS, 2016). Eurostat (2013: 9) ukazuje da «dokazi iz niza zemalja sugerišu opštu tendenciju da se prihodi potcenjuju u domaćinstvima koja raspolažu sa nedovoljnim resursima, dok je prijavljivanje rashoda relativno precizno”.

Sagledavanje kretanja životnog standarda najsiromašnijih u odnosu na ukupnu populaciju u Srbiji se razlikuje i na osnovu indikatora COR 10.1, a u zavisnosti od izvora podataka (SILC ili APD) i merila koje se koristi (dohodak ili potrošnja).

Nejednakost u Srbiji se pogoršava sudeći prema indikatoru COR 10.1 na osnovu SILC podataka. U periodu 2012-2015. godine realni raspoloživi dohodak se smanjio u većoj meri za 40% stanovnika sa najnižim primanjima u odnosu na ukupnu populaciju (Grafikon 3-12). Pogoršanje životnog standarda je još izrazitije za najsiromašniji kvintil čiji se realni dohodak od 2012 do 2015 godine smanjio po stopi od -5%.

Na osnovu APD podataka se dobija drugačija slika. U periodu od 2013. do 2016. godine i realni dohodak i potrošnja najsiromašnijih 40% stanovnika su porasli više nego za ukupnu populaciju. Razlika je izrazitija kada se kao merilo koristi potrošnja. Takođe realna potrošnja najsiromašnijeg kvinitila je porasla najviše, po stopi od gotovo 4%.

Profil najsiromašnijih 40% populacije je sličan i prema potrošnji i prema dohotku, nezavisno od izvora podataka (APD ili SILC). Udeo stanovnika iz retko naseljenih područja je viši među najsiromašnijima, kao i udeo stanovnika izvan Beograda. Nema razlike u profilima ugroženosti između muškaraca i žena, a deca i mladi su ugroženiji od drugih starosnih grupa. Pojedinci koji nisu stekli ni srednje obrazovanje su natprosečno zastupljeni među najsiromašnijima, kao i pojedinci koji žive u višečlanim domaćinstvima, posebno sa više od 6 članova. Domaćinstva sa izdržavanom decom su značajno više prisutna među 40% najsiromašnijih u Srbiji. Profili se u nešto većoj meri razlikuju u zavisnosti od ekonomskog statusa pojedinaca ali je prema svim izvorima očito da su zaposleni i penzioneri u boljoj poziciji nego ostali delovi stanovništva.

Sprovedeno istraživanje pokazuje da nacionalni lokalizovani COR 10.1 cilj i indikator treba dodatno da uključe porast i dohotka i potrošnje najsiromašnijih 20% stanovnika i da treba da se koriste i podaci SILC i podaci APD istraživanja.


4. PREGLED STRATEŠKOG OKVIRA, MERA I POLITIKA ZA SMANJENJE NEJEDNAKOSTI

Pregled nacionalnog strateškog okvira u oblasti nejednakosti

U postojećem strateškom okviru Republike Srbije, izazovi vezani za nejednakost, merenu i po dohotku

i po potrošnji, nisu prepoznati kao veliki problem. Shodno tome, strateškim okvirom Republike Srbije nisu

definisane posebne javne politike koje bi se bavile nejednakošću dohotka ili potrošnje. Naprotiv, izazovi u

oblasti siromaštva i socijalnog uključivanja su u strateškom okviru Republike Srbije prepoznati kao relevantnija

pitanja javne politike, pa su predviđene mere orijentisane ka smanjenju siromaštva i obezbeđivanju socijalnog

uključivanja.

Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP) Vlade Republike Srbije je jedini

dokument javne politike u kom se izričito razmatraju značajne razlike u vrednostima indikatora

nejednakosti dohotka i potrošnje. U ESRP se navodi da „iako nejednakost merena potrošnjom na osnovu

Ankete o potrošnji domaćinstva (APD) ukazuje da se Srbija može svrstati među zemlje ravnomernije raspodele

(vrednost Gini koeficijenta u 2012. godini iznosi 0,2650), vrednosti dobijene korišćenjem uporedive metodologije

(SILC) ukazuju na veoma izražen problem nejednakosti raspodele prihoda (Gini 0,3851)“ (ESRP, 2016). ESRP

delimično i objašnjava tu razliku, navodeći da „deo objašnjenja svakako leži u činjenici da je udeo proizvodnje

za sopstvene potrebe visok među domaćinstvima iz nižih kvintila (preko 12% njihove ukupne potrošnje), a da se

po SILC metodologiji ovaj dohodak ne procenjuje i ne uključuje u ukupne prihode“ (ESRP, 2016). U dokumentu

se naglašava da taj problem treba dodatno sagledati kroz dalja, dublja istraživanja. U tom smislu, ova Studija o

humanom razvoju doprinosi nastojanjima Vlade Republike Srbije predviđenim u ESRP.

Horizontalna nejednakost, tj. nejednakost koja nastaje kao rezultat pripadnosti nekoj društvenoj grupi

i identitetu, češće se prepoznaje u strateškom okviru Republike Srbije. To se posebno odnosi na položaj

nekih nacionalnih manjina (npr. Roma), seksualnih manjina, kao i pitanja rodne ravnopravnosti. Javne politike u

vezi sa izazovima sa kojima se suočavaju te grupe su ocenjene, analizirane i formulisane.

Pitanje rodne ravnopravnosti je najsveobuhvatnije obrađeno u strateškom okviru Republike Srbije.

Analizu rodne nejednakosti, kao i odgovarajuće preporuke za izradu javne politike, sadrži većina analiziranih

strateških dokumenata: Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost, Izveštaj o skriningu – Srbija: Poglavlje 19

– Socijalna politika i zapošljavanje, ESRP, Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja.

U ovom poglavlju, dat je pregled odgovarajućeg okvira javne politike u Republici Srbiji od značaja za pitanja

nejednakosti. U tu svrhu, posmatrane su sledeće strategije i dokumenti javne politike: 1) Programi ekonomskih

reformi (ERP) za period 2017–2019. i za period 2018–2020. godine; 2) Program reformi politike zapošljavanja

i socijalne politike (ESRP); 3) Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine; 4) Nacionalna strategija

za rodnu ravnopravnost za period 2016–2020. godine sa Akcionim planom za period 2016–2018. godine; 5)

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016–2025. godine; 6) Akcioni

plan za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava); 7) Izveštaj o skriningu – Srbija: Poglavlje 19 (Socijalna politika

i zapošljavanje).

50 Centre for Liberal Democratic Studies, Centre for Social Policy. (2014). Draft Report – Absolute Poverty in the Republic of Serbia and Trends in Measuring Poverty, commissioned by the Social Inclusion and Poverty Reduction Unit.51 http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/25/92/PD10_366_engl.pdf


U pripremi ovog pregleda strateškog okvira, uzete su u obzir i nejednakost ishoda (poput nejednakosti u dohotku

i imovini) i nejednakost mogućnosti (pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, zapošljavanju), koje mogu da

imaju negativan uticaj na socijalnu situaciju. Konkretnije, u ovom pregledu je uzeta u obzir i nejednakost koja

nastaje kao rezultat pripadnosti određenoj društvenoj grupi i identitetu.

Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period 2016–2020. godine sa Akcionim planom za

period 2016–2018. godine

Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period 2016–2020. godine sa Akcionim planom za

period 2016–2018. Godine (u daljem tekstu: Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost/NSRR) bavi

se različitim aspektima rodne nejednakosti.

Ekonomski status žena i muškaraca je uglavnom određen njihovim izvorima prihoda. Prema Nacionalnoj

strategiji za rodnu ravnopravnost, „muškarci čine većinu lica kojima je glavni izvor sredstava za život zarada

(58%), potom slede novčana naknada za nezaposlena lica (60%), prihodi od imovine (63,8%), kao i zajam/

ušteđevina (64%)." S druge strane, „žene čine većinu među licima kojima su glavni izvor prihoda penzija (57%),

stipendije (56,5%) i socijalna primanja (55,5%)“ (NSRR, 2016).

Još jedan faktor nejednakosti između muškaraca i žena u Srbiji su veoma izražene imovinske nejednakosti

po osnovu roda (NSRR, 2016). Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost ističe da „kuće u kojima žive žene

na selu su u 88% slučajeva u vlasništvu muškaraca, ne poseduju zemlju u 84% slučajeva i gotovo da ne poseduju

sredstva za poljoprivrednu proizvodnju.“

Problem više stope nezaposlenosti žena i njihovih nižih prihoda je još jedan faktor koji doprinosi rodnoj

nejednakosti u Srbiji. Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost upozorava da su žene „najbrojnija ranjiva

grupa na tržištu rada Republike Srbije“. Prosečna zarada muškaraca je viša od prosečne zarade žena i u javnom i u

privatnom sektoru, pre svega zbog koncentracije ženske radne snage u sektorima sa nižim zaradama. Strategija

prepoznaje to da obrazovanje ima presudnu ulogu u prohodnosti žena na tržištu rada, ali „ne obezbeđuje i

jednake zarade“ (NSRR, 2016). Zbog nižih zarada, žene u proseku imaju i niže penzije.

Značajna razlika u opterećenosti žena i muškaraca je još jedan aspekt nejednakosti koji se analizira

u Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost. Razlika je posebno izražena u neplaćenom radu žena

i muškaraca, što se vidi u Istraživanju o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku. Nejednakost

muškaraca i žena se ogleda u podacima da su žene „znatno manje pokrivene penzijskim i zdravstvenim

osiguranjem u odnosu na muške članove domaćinstva“. U Strategiji se navodi da „ukupno 12% žena nema

zdravstveno osiguranje, a preko 60% žena nije pokriveno penzijskim osiguranjem. Kod žena koje se nalaze

u statusu pomoćnih članova/članica domaćinstva stanje je još nepovoljnije − čak 93% ne uplaćuje penzijsko

osiguranje, uglavnom zbog nedostatka novca. Ovakav položaj ih izlaže većem riziku od siromaštva“ (NSRR,

2016).

U Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost, posebno su analizirani problem siromaštva u ruralnim

krajevima i regionalne nejednakosti. Strategija ističe da „žene koje žive u seoskim područjima čine jednu

od najranjivijih grupa u pogledu jednakih mogućnosti ostvarivanja ljudskih prava u svim oblastima javnog i

privatnog života, od mogućnosti da ravnopravno učestvuju na pozicijama moći i odlučivanja u državi, zajednici


i porodici, do pristupa zdravstvenim, obrazovnim, socijalnim i drugim uslugama, finansijama i drugim resursima

i nasleđivanja gazdinstava i druge imovine“ (NSRR, 2016).

U Strategiji je definisan strateški cilj (cilj 2) orijentisan ka povećanju ravnopravnosti žena i muškaraca

primenom politika i mera jednakih mogućnosti. Sa tim strateškim ciljem povezana su dva posebna cilja:

1. Poboljšan ekonomski položaj žena i status žena na tržištu rada. Ovaj cilj obuhvata mere za otklanjanje

prepreka za pristup žena zapošljavanju, napredovanju na poslu, stručnom usavršavanju i svim resursima

bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi. Ovim ciljem je predviđeno i obezbeđenje pristupa redovnim

prihodima putem formalnog zapošljavanja, samozapošljavanja, vođenja samostalnog posla ili vođenja

porodičnog gazdinstva.

2. Žene i muškarci u ruralnim područjima aktivno i ravnopravno doprinose razvoju i imaju ravnopravan

pristup rezultatima razvoja. Ovim posebnim ciljem, definisan je opštiji zadatak da se „obnovi socijalna

kohezija i stvori podsticajno ekonomsko okruženje koje će omogućiti kvalitetniji život žena i muškaraca“.

Rad na ostvarivanju ovog cilja treba da obuhvati „sve oblasti (ekonomsku, socijalnu, kulturnu, zdravstvenu)

i sve nivoe (država, lokalna samouprava, seoska zajednica) uz aktiviranje različitih subjekata“.

Program ekonomskih reformi (2017–2019. i 2018–2020)

U Programima ekonomskih reformi za periode 2017–2019. i 2018–2020. godine navodi se: „nejednakost

raspodele dohotka je visoka, na šta nam ukazuje pokazatelj kvintilnog odnosa“ (ERP, 2017–2019). U

ERP se korist indikatori nejednakosti po dohotku i statistički podaci istraživanja SILC, uz konstataciju da „20%

najbogatijeg stanovništva imalo je 9,7 puta veći ekvivalentni dohodak u odnosu na 20% najsiromašnijih i Đini

koeficijent koji iznosi 38,6 (što je iznad proseka ovog koeficijenta u EU-28 – 31, SILC, 2015)“ (ERP, 2018–2020).

Rodna nejednakost je još jedan aspekt nejednakosti o kom se govori u ERP – prema tom programu, „nivo

rodne ravnopravnosti još uvek nije zadovoljavajući“ (ERP, 2017–2019). Glavni domeni indeksa rodne

ravnopravnosti pokazuju da najveći jaz u rodnoj ravnopravnosti između Srbije i EU leži u oblastima rada i novca.

„Kada je reč o rukovodećim pozicijama u javnim preduzećima, došlo je do poboljšanja jer je u 2016. godini čak

22% žena na pozicijama direktora i članova upravnih odbora što je povećanje od 9 pp u odnosu na 2015“ (ERP,

2017–2019).

Izazovi u sektoru zapošljavanja su među glavnim preprekama konkurentnosti i inkluzivnom rastu,

navodi se u ERP. Preciznije, u tekstu se naglašava: „veliki broj zaposlenih u ‘sivoj’ zoni, rodna neravnopravnost

na tržištu rada, kao i ograničena sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja glavni su problemi i izazovi

tržišta rada u Srbiji“ (ERP, 2017–2019).

Prema ERP, glavni izazovi sistema socijalne zaštite obuhvataju: „rasprostranjeno siromaštvo, nedovoljan

obuhvat i adekvatnost novčanih davanja usmerenih ka zaštiti siromašnih, nizak kvalitet usluga praćen slabim

mehanizmima kontrole, regulacije, monitoringa i evaluacije“. Slično kao u ESRP, i u ERP se zaključuje da „postoji

značajan prostor da se u postojećim finansijskim okvirima unapredi kvalitet pružene socijalne zaštite“ (ERP,

2017–2019).


U Programima ekonomskih reformi za period 2017–2019. i 2018–2020. godine, ne prepoznaju se

posebne mere i politike koje se neposredno bave problemom nejednakosti. Međutim, kada je reč o

prioritetnim reformama u sektoru socijalne politike, ERP predviđa sledeće: Unapređena adekvatnost, kvalitet

i targetiranost socijalne zaštite kroz „povećanje adekvatnosti novčanih davanja i unapređenje dostupnosti i

kvaliteta usluga socijalne zaštite putem izmena u zakonodavstvu“, „informaciono povezivanje različitih sektora“,

„povećanje efikasnosti socijalnih koristi za ljude ispod praga siromaštva“ i „održivu institucionalnu postavku

za promovisanje ravnopravnosti polova“ (ERP, 2017–2019). Slične mere su definisane i u ERP 2018–2020:

„Unapređena adekvatnost, kvalitet i targetiranost socijalne zaštite – povećanje adekvatnosti novčanih davanja

i unapređenje dostupnosti i kvaliteta usluga socijalne zaštite, kao i informaciono povezivanje različitih sektora“

(ERP, 2018–2020).

Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP)

Prema ESRP, glavni izazovi u sferi socijalne i dečije zaštite su to što je „životni standard u Srbiji na

niskom nivou, a siromaštvo je rasprostranjeno“. Stopa apsolutnog siromaštva po potrošnji pokazuje da u

Srbiji, poslednjih godina, između 6% i 9% ukupnog stanovništva nije bilo u stanju da zadovolji ni najosnovnije

potrebe.52 Prema ESRP, „stopa rizika siromaštva 2012. godine od 24,6% i stopa izrazite materijalne deprivacije

od 27% pokazuju da je ugroženost i značajno veća sudeći prema niskom dohotku i velikom broju stavki koje

pojedinci u Srbiji ne mogu da priušte. Prema ovim indikatorima, a posebno prema riziku siromaštva, ugroženost

u Srbiji je veća nego u zemljama EU“ (ESRP, 2016).

U ESRP se naglašavaju različiti aspekti nejednakosti kroz sagledavanje položaja najugroženijih grupa. „I

u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama stope siromaštva dece su značajno više, a istraživanja, posebno ona

iz ranijih godina, upozoravaju na izrazitu ugroženost pojedinih grupa kao što su Romi, pogotovo u neformalnim

naseljima, interno raseljena lica, osobe sa visokim stepenom invaliditeta, stara lica bez penzije, lica bez

obrazovanja ili sa niskim nivoom obrazovanja, stanovništvo izvan gradskih sredina“ (ESRP, 2016).

Jedan od glavnih izazova u sferi socijalne i dečije zaštite u Srbiji odnosi se na potrebu da se poveća

obuhvat i unapredi adekvatnost novčanih davanja koja se dodeljuju uz proveru materijalnog stanja.

„Komparativno posmatrano, iznosi NSP i dečijeg dodatka su niski u poređenju sa zemljama Evropske unije. U

odnosu na zemlje nove članice iznosi nisu sasvim nezadovoljavajući, pogotovo za dečije dodatke.53 “ Još jedan

izazov tiče se „održanja adekvatnosti penzija i zaštite životnog standarda starih“. Osim toga, ESRP naglašava da

je „neophodna zaštita standarda starih lica koja ne ostvaruju penziju“ (ESRP, 2016).

ESRP posebno naglašava problem relativno nejednakog pristupa zdravstvenim uslugama. Prema ESRP,

„svaki peti stanovnik Srbije obavezno je zdravstveno osiguran u skladu sa članom 22. Zakona o zdravstvenom

osiguranju54. To su lica koja nemaju utvrđen osnov osiguranja po osnovu zaposlenosti, penzija, obavljanja

samostalne delatnosti, poljoprivrede i slično. Za ova lica sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno

osiguranje obezbeđuju se u budžetu Republike. Ta sredstva su znatno manja od onih koja je potrebno obezbediti

52 Mijatović, B. (2014). Absolute Poverty in Serbia 2011-2012, CLDS and CSP, draft.53 U 2010. godini, dečiji dodatak za prvo dete uzrasta 3–6 godina u Srbiji je iznosio 40 PPS, što je jednako ili više nego u bivšim zemljama u tranziciji, osim Mađarske i Slovenije. Matković, G., Mijatović, B. (2012). Program dečijih dodataka u Srbiji: Analiza i predlozi za unapređenje. Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije54 Zakon o zdravstvenom osiguranju. Službeni glasnik RS br. 107/2005, 109/2005 – ispravka, 57/2011, 110/2012 – odluka US i 119/2012.


prema zakonu kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, što ugrožava dostupnost zdravstvene

zaštite ne samo njima, već i celokupnom stanovništvu55. Posebno su ugroženi stariji od 65 godina u seoskim

područjima, Romi, invalidi, izbeglice i prognana lica. Obaveznim zdravstvenim osiguranjem nije obuhvaćeno

oko 3,3%56 stanovnika Srbije i ta lica ne ostvaruju zdravstvenu zaštitu obuhvaćenu obaveznim zdravstvenim

osiguranjem, već zdravstvenu zaštitu ostvaruju samo u slučaju hitne medicinske pomoći“ (ESRP, 2016).

Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine

U Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji razmatraju se mere za obezbeđivanje ravnopravnog pristupa

i uključivanja svih učenika u sistem obrazovanja i vaspitanja. Strategijom su definisane politike i mere čiji

je cilj „pokrivanje svih troškova naučno-obrazovnog procesa čime se obezbeđuje univerzalna dostupnost i

primena načela izuzetnosti na najvišem nivou formalnog obrazovanja“ (SROS, 2012). Preciznije, u Strategiji je

razrađeno više posebnih mera orijentisanih ka obrazovanju nacionalnih manjina, nadarenih učenika i studenata,

i osoba sa invaliditetom i/ili smetnjama u razvoju.

Kada je reč o problemu nejednakosti, Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji posebno se osvrće na

sve izraženiju „regionalnu ekonomsku polarizaciju“ (SROS, 2012). U Strategiji se ističe da se razmere

regionalnih neravnomernosti ogledaju u intenzivnom procesu demografskog pražnjenja ruralnog, prigraničnog,

nerazvijenog i industrijski devastiranog područja. Strategija upozorava da se u 85 opština (od ukupno 145 u

Srbiji) stanovništvo nalazi u stadijumu duboke demografske starosti. Dalje, Strategija naglašava da „nerazvijen

područje čini 46 opština u kojima živi nešto više od 813.000 stanovnika, ili 11% ukupnog stanovništva“ i zaključuje

da je „problem regionalne distorzije kulminirao nakon razornih efekata globalne recesije na zaposlenost i

devastiranost prerađivačke industrije“ (SROS, 2012).

Strategija ističe i problem socijalne nejednakosti, koja je povećana usled „snažnih recesionih talasa, uz

nedovršen proces transformacije srpske privrede i veliki tranzicioni zaostatak“ (SROS, 2012). Usled toga,

Srbija ima „jednu od najviših stopa nezaposlenosti u Evropi“. Naglašava se i to da jedan od najvećih problema

u tom pogledu jeste i struktura nezaposlenih prema nivou obrazovanja u Srbiji – u poređenju sa državama EU,

Srbija ima „najvišu stopu nezaposlenih sa srednjim obrazovanjem (15,9% u 2011. godini, Bugarska 9,6%, itd.)“

(SROS, 2012).

Da bi se navedeni izazovi prevazišli, Strategija definiše neke od glavnih politika koje se odnose na

različite aspekte nejednakosti: prilagođavanje regionalnog rasporeda visokoškolskih ustanova, regionalne

mreže srednjih stručnih škola, i uspostavljanje sistema finansijske podrške siromašnima kako bi se obezbedila

socijalna inkluzija.

55 Za 2013. godinu budžet RS je predvideo samo 615,05 miliona dinara za zdravstvenu zaštitu ovih lica umesto 15.381,81 miliona dinara u skladu sa Zakonom. Izveštaj o finansijskom poslovanju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2013. godinu. Beograd, april 2014. godine. Dostupno na: www.rfzo.rs. 56 Republički fond za zdravstveno osiguranje. Dostupno na: www.rfzo.rs/index.php/about-main-47/onama-info


Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016–2025. godine

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja bavi se iskorenjivanjem socijalne nejednakosti i

siromaštva Roma i Romkinja u Srbiji kroz politički, ekonomski, socijalni i finansijski sistem. Strategija

je usredsređena na problem ekonomske nemoći Roma i Romkinja u Srbiji. Podaci pokazuju da „više od jedne

četvrtine (27,6%) od ukupnog broja romskih domaćinstava svoje prihode ostvaruje preko socijalnih primanja“

i da je u romskoj populaciji udeo korisnika usluga socijalne zaštite „skoro četiri puta veći nego u ukupnom

stanovništvu u Republici Srbiji“ (SSUR, 2016).

Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja predviđeno je osmišljavanje i sprovođenje

različitih afirmativnih mera. Cilj tih mera je da se obezbedi „pravedniji pristup pravima ljudima koji se,

zbog dugotrajnog uticaja nepovoljnih socijalno-ekonomskih činioca, nalaze u položaju koji je izvor njihove

nejednakosti i društvene isključenosti“. Strategija naglašava da osmišljavanje i sprovođenje afirmativnih mera

u vezi sa inkluzijom Roma i Romkinja „zahteva razvijanje kapaciteta u javnoj upravi za upravljanje inkluzivnim

politikama“ (SSUR, 2016).

Izveštaj o skriningu – Srbija: Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje

U Izveštaju o skriningu – Srbija: Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, Evropska komisija

razmatra pitanje nejednakog položaja različitih grupa u društvu, ali ne pominje izričito nejednakost

dohotka ili potrošnje. Evropska komisija ocenjuje da je „sve u svemu, zakonodavstvo Srbije delimično

usaglašeno sa pravnim tekovinama EU u oblasti socijalne politike i zapošljavanja“ i upozorava da je „neophodno

odlučno delovanje kako bi se ostvario napredak u usaglašavanju zakonodavstva i kako bi se rešila kritična

situacija na tržištu rada, uključujući rad na crno. Neophodno je pojačati napore u vezi sa smanjenjem siromaštva,

unapređenjem inkluzije Roma, osoba sa invaliditetom i drugih ranjivih grupa“ (EK, Poglavlje 19, 2016).

Evropska komisija konstatuje da postoje različite državne institucije nadležne za rodnu ravnopravnost.

Međutim, potrebno je uložiti dodatne napore u cilju koordinacije i jačanja relevantnih institucionalnih struktura,

uključujući obezbeđivanje neophodnih ljudskih i finansijskih resursa. Pored toga, Evropska komisija zahteva

dalje pravno usklađivanje u propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, „npr. usaglašavanje nekoliko

definicija sa definicijama iz Zakona o zabrani diskriminacije i dodatno usaglašavanje zakonodavstva sa pravnim

tekovinama EU, prvenstveno u pogledu primene načela jednakog tretmana žena i muškaraca u pristupu robama

i uslugama i u prodaji robe i usluga (Direktiva 2004/113/EZ), porodiljskog odsustva (Direktiva 92/85/EEZ) i

roditeljskog odsustva (Direktiva 2010/18/EU)“ (EK, Poglavlje 19, 2016).

Akcioni plan za Poglavlje 23

Akcioni plan za Poglavlje 23 ne sadrži posebne mere vezane za problem nejednakosti dohotka ili

potrošnje. Umesto toga, usredsređen je na unapređenje položaja određenih osetljivih grupa koje su u

nejednakom položaju u društvu. Akcionim planom za Poglavlje 23 definisane su mere s ciljem da se otklone

povrede ravnopravnosti na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta (3.10.1.2), mere usmerene ka

unapređenju položaja Roma i Romkinja (3.8.2), kao i mere za unapređenje zaštite i ostvarivanja prava dece i

osoba sa invaliditetom (3.6.2) (Vlada Republike Srbije, AP23, 2016).


Posebna pažnja u Akcionom planu za Poglavlje 23 posvećena je rodnoj ravnopravnosti. U poglavlju

„Osnovna prava“ (odeljak „Rodna ravnopravnost“), stoji da „u narednom periodu Republika Srbija planira

da posveti dužnu pažnju unapređenju ostvarivanja i promovisanja principa rodne ravnopravnosti, kako na

strateškom i zakonodavnom planu tako i na planu jačanja koordinacije i kapaciteta institucija“. Jedna od glavnih

aktivnost u tom pogledu je „praćenje primene Zakona o zabrani diskriminacije“ (Vlada Republike Srbije, AP23,

2016).

Usaglašavanje nacionalnih javnih politika i agende pristupanja EU sa Agendom održivog razvoja do

2030. godine

U vezi sa usklađenošću nacionalnih politika sa Agendom do 2030, u nacrtu Brze integrisane procene (Rapid

Integrated Assessment) (UNDP, 2018: 34) zaključuje se da COR 10 - Smanjiti nejednakost između i unutar država

pripada grupi COR koji su umereno zastupljeni u politikama i da je to „jedini COR u kom postoje preklapanja

između nacionalnih dokumenata javne politike i sveobuhvatnih programskih dokumenata u pogledu potciljeva

ka kojima su usmereni, što znači da sektorske/međusektorske strategije, programi i akcioni planovi ne

kompenzuju nedostatke sveobuhvatnih programa.”

U vezi sa usklađenošću COR i pregovaračkih poglavlja EU, u nacrtu Brze integrisane procene (UNDP, 2018: 43)

zaključuje se da, pošto je smanjenje nejednakosti veoma složen cilj sa sedam potciljeva, „javne politike koje se

odnose na taj cilj su relevantne i za brojna pregovaračka poglavlja: sloboda kretanja kapitala (4), javne nabavke

(5), finansijske usluge (9), informatičko društvo i mediji (10), poljoprivreda i ruralni razvoj (11), bezbednost

hrane (12), ribarstvo (13), oporezivanje (16, socijalna politika (19), regionalna politika i koordinacija strukturnih

instrumenata (22), osnovna prava (23), pravda, sloboda i bezbednost (24), obrazovanje i kultura (26), carinska

unija (29), ekonomski odnosi sa inostranstvom (30), finansijski nadzor (32), i finansijska i budžetska pitanja (33).”

Među katalizatorima ostvarivanja COR, u dokumentu se izdvajaju proces pristupanja EU, osnivanje Međuresorne

radne grupe za sprovođenje Agende održivog razvoja do 2030. godine i međusektorski pristup javnim politikama

(UNDP, 2018: 58).


Pregled nacionalnih mera i politika za smanjenje nejednakosti

«Uobičajeni odgovor na povećanje dohodovne nejednakosti u većini zemalja je širenje programa socijalne

zaštite u kombinaciji sa politikama na tržištu rada i politikama iz sfere obrazovanja i zdravstvene zaštite» (ILO,

2015, s. 61). Generalno posmatrano, najznačajniji redistributivni efekat ostvaruje se kroz poreze i transfere, čiji

se kapacitet da utiču na smanjenje nejednakosti veoma razlikuje u zavisnosti od tipa i zastupljenosti svakog

pojedinačnog fiskalnog instrumenata ali i svojstava pojedinih novčanih davanja. Pored socijalnih transfera

značajni su i drugi segmenti države blagostanja, koji primarno utiču na jednakost mogućnosti. Dostupnost i

kvalitet zdravstvenih i obrazovnih usluga otuda takođe spada u najvažnije elemente politika koje su značajne za

smanjenje nejednakosti57.

U zemaljama u kojima je nezaposlenost mala, a većina zaposlenih radi u formalnom sektoru, najznačajnije mere

su porezi, socijalni transferi i politike predsitribucije, uključujući u pojedinim zemljama i visinu minimalne zarade

i institucionalne aranžmane od kojih zavisi pregovaračka moć sindikata. U zemljama u kojima je nezaposlenost

i prikrivena nezaposlenost visoka, a veliki deo populacije ostvaruje prihod u neformalnom sektoru, na malim

porodičnim poljoprivrednim domaćinstvima i na povremenim i privremenim poslovima, veliki značaj imaju

politike koje utiču na zapošljavanje i razvoj.

Nejednakost uzrokovana stanjem na tržištu rada zavisi od raspona u zaradama, od stope zaposlenosti, ali

i od razlika u sastavu domaćinstva prema ekonomskoj aktivnosti njenih članova. U Srbiji zarade odlučujuće

doprinose povećanju nejednakosti, dok je svi ostali izvori dohotka smanjuju (Arandarenko, Krstić, Žarković Rakić,

2017) (Milanović, 2003). Kao i svaki drugi prihod i dohodak od zarada zaposlenih pripisuje se svim članovima

domaćinstva, pa otuda dohodak od zarada na nivou domaćinstva zavisi i od visine zarada, ali i od broja zaposlenih

članova domaćinstva sa punim radnim vremenom (efekat zarada i efekat zaposlenosti) (ILO, 2015). Domaćinstva

se razlikuju i prema veličini i starosnoj strukturi, što takođe potencijalno utiče na distribuciju dohotka od zarada

(OECD, 2012). Najnepovoljnija kombinacija je visok raspon u zaradama i niska stopa zaposlenosti sa punim

radnim vremenom. Čak i ako raspon u zaradama nije veliki, visoka nezaposlenost i prikrivena nezaposlenost

rezultiraju u velikoj dohodovnoj nejednakosti.

Među najsiromašnijima u Srbiji je veoma visok visok udeo nezaposlenih i lica koja žive u domaćinstvima u kojima

praktično niko nije zaposlen, posebno u formalnom sektoru. Prema podacima SILC (2016) u Srbiji među starijima

od 15 godina, udeo zaposlenih u prvom dohodovnom decilu iznosi svega 9,5%, a u desetom više od 50%, dok je

udeo nezaposlenih gotovo inverzan (Tabela 3-6). Prema istom izvoru udeo lica (0-59) koja žive u domaćinstvima

veoma niskog intenziteta rada u prvom kvintilu u Srbiji iznosi 57,6%, a u petom svega 3,3%58.

Posledično, udeo dohotka od zarada u ukupnom prihodu najsiromašnijih je neznatan, približno 7%, dok u

najbogatijem decilu prelazi 60% (Grafikon 3-8). Istovremeno ima indicija da nejednakost u zaradama u Srbiji

nije izrazita, odnosno da nije veća nego u većini zemalja EU. Anketa Evrostata iz 2014. godine o zaradama u

preduzećima i ustanovama sa više od 10 zaposlenih pokazuje da je odnos bruto zarada po satu izraženih u

PPS između devetog decila po zaradama i prvog decila u Srbiji 3,659. Ovaj odnos se u EU (28) kreće između 2,1 u

Švedskoj i 4,7 u Poljskoj (Aneks 3, Grafikon 7-14). Prema istom izvoru, udeo zaposlenih sa niskim zaradam u Srbiji

iznosio je 23%60, što je iznad proseka EU (28) (17,9%). Udeo iznad 20% zabeležen je, međutim, u još 11 zemalja

57 U uobičajenim merenjima dohodovne nejednakosti ne uzima se u obzir značaj ovih transfera58 Odgovarajući udeli u EU (28) su 33,3% i 1,6% Evrostat baza Tabela People living in households with very low work intensity by income quintile and household type (population aged 0 to 59 years)59 (1.189.000 zaposlenih, bez zaposlenih u administraciji, fondovima socijalnog osiguranja i odbrani). Osim u Poljskoj visoki rasponi su zabeležnei i u Rumuniji (4,6), Kipru (4,5), Portugalu (4,3), Bugarskoj (4,2) i u Irskoj (4,1) izvor: Eurostat database Structure of earnings survey: hourly earnings; Earnings statistics http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Earnings_statistics 60 Eurostat database Tabela Low-wage earners as a proportion of all employees (excluding apprentices) by sex


EU - u svim bivšim zemljama u tranziciji, ali i Nemačkoj, UK i Irskoj.

Implikacije za politike su jasne, a generalne preporuke koje se pojavljuju u međunarodnoj literaturi se kreću

od stvaranja povoljne investicione klime i eliminisanja barijera za razvoj privatnog sektora, intenziviranja

reformi programa aktivnih mera na tržištu rada (uključujući i veća izdvajanja za ove namene), obezbeđenja

garantovane zaposlenosti u javnom sektoru za minimalnu zaradu, preko smanjenja poreskog opterećenja

nižih zarada, povećanja produktivnosti koja bi mogla da obezbedi povećanje zarada i zaposlenosti, posebno

u smislu stvaranja kvalitetnijih poslova, pa sve do kreiranja specifičnih razvojnih strategija, industrijske, ali

i makroekonomske politike koja pogoduje stvaranju novih radnih mesta (CLDS, 2012; IMF, 2014; ILO, 2015a;

UNDP, 2016a; IMF, 2016; Atkinson, 2017).

Nacionalna strategija za zapošjavanje u Srbiji (Vlada Republike Srbije, 2011) ističe neophodnost poboljšanja

investicionog i poslovnog ambijenta, podršku stranim direktnim investicijama i izvozno orijentisanim programima,

podršku otvaranju novih radnih mesta u malim i srednjim preduzećima i podsticanje preduzetništva. Posebno se

ukazuje na mere i aktivnosti koje su značajne za unapređenje kvaliteta ljudskog kapitala, unapređenje institucija

i ekspanziju aktivnih mera zapošljavanja. Strategija stavlja akcenat na mere i programe koje su usmerene na

ugrožene grupe koje su veoma široko definisane i na manje razvijena područja.

U zemljama sa značajnijim udelom poljoprivrednog stanovništva poseban značaj ima i agrarna politika. Kao što

se navodi u Izveštaju o humanom razvoju UNDP (2016:106), politike treba da se fokusiraju i na ruralna područja

u kojima ljudi žive i rade, a mere treba da omoguće povećanje produktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Nejednakosti na tržištu rada i dostupnost formalnog zaposlenja predstavljaju jedan od najvažnijih izazova

sveukupne nejednakosti u širem regionu61 (UNDP, 2016a). Nezaposlenost je najvažniji uzrok nejednakosti i u

većini zemalja Evropske unije, ali je u pojedinim zemljama veoma važna i uloga poreza i transfera (European

Commission, 2017). Ranija istraživanja ukazuju na nisku redistributivnu ulogu poreza i transfera i u Srbiji (Krstić,

Žarković, 2017:48) (Arandarenko, Krstić, Žarković Rakić, 2017:.19).

Progresivnije oporezivanje dohotka spada u standardne predloge u okviru paketa mera za smanjenje

nejednakosti, pošto je porez na dohodak najprogresivniji poreski oblik koji direktno uzima u obzir sposobnost

pojedinca ili domaćinstva da ga plate (OECD, 2012) (IMF, 2014). Cedularni poreski sistem sa malom komponentom

sintetičkog godišnjeg oprezivanja (porez na godišnji dohodak građana) koji se primenjuje u Srbiji ne obezbeđuje

znataniji stepen progresivnosti.

Predlozi ranijih istraživanja za promenu poreskog sistema u Srbiji iz ugla smanjenja nejednakosti uključuju

povećanje neoporezivog iznosa za zarade, ali i uvođenje poreskog sistema koji objedinjuje dohotke od rada

i kapitala sa progresivnim poreskim stopama (Krstić, Žarković Rakić, 2017: 50; Arandarenko, Krstić, Žarković

Rakić, 2017: 29). Od janura 2018. godine neoporezivi deo dohotka od zarada u Srbiji je povećan za 27%. Prema

procenama iznetim u Fiskalnoj strategiji ova promena će «smanjiti poresko opterećenje zarada i blago povećati

progresivnost oporezivanja» (Vlada Republike Srbije, 2018: 52).

Imajući u vidu da nezaposlenost, ali i samozaposlenost u poljoprivredi i u neformalnom sektoru predstavlja važan

izvor nejednakosti u Srbiji, za smanjenje nejednakosti je pored redistributivnog efekta poreskog sistema veoma

važan i njegov uticaj na tržište rada. Potrebno je imati u vidu i da primanja srednje klase pa i «boljestojećih»

slojeva62 sudeći prema SILC-u i ne mogu da se smatraju preterano izdašnim izvorom za prikupljanje dodatnih

61 Pod regionom se podrazumeva Istočna Evropa, Turska i Centralna Azija.62 Više o ovoj temi videti na primer OECD (2012a)


budžetskih sredstva, kao i da viši porezi na veće zarade mogu da se prevale na poslodavca i/ili krajnjeg potrošača,

ali i da mogu da imaju nepovoljne posledice na ponudu rada u formalnoj ekonomiji. Kako ukazuje Milanović

(2012, s.14) «suštinski problem Srbije nije nejednakost nego nizak nivo produktivnosti i nizak ukupni nivo

dohotka. Jedini put za Srbiju otuda predstavlja rast realnog dohotka».

Postavlja se i pitanje dizajna pojedinih poreskih oblika koji više pogađaju boljestojeće, kao što su porezi na

kapital, na nasleđe i na imovinu (OECD, 2012) (IMF, 2016).

Najzad, smanjenje nejednakosti je samo jedan od mogućih ciljeva i kriterijuma za ocenu poreskog sistema, koji

se najpre evaluira na osnovu bilansnih efekata, ali i na osnovu mogućeg uticaja na privredni rast, pa je otuda

važno da se poreske reforme koncipiraju i razmatraju u okviru najšireg konteksta63.

U meri u kojoj je povećanje poreskih prihoda važno da bi se finansirali rashodi za socijalne namene, značajne

su i druge poreske reforme, ali i reforma poreske administracije. Sa aspekta nejednakosti treba analizirati i koji

budžetski rashodi u većoj meri koriste bogatima, uključujući poreska oslobođenja koja često mogu da imaju

takav ishod.

Socijalni transferi u znatno većoj meri smanjuju nejednakost od poreza u razvijenim zemljama (OECD, 2012) 64(IMF, 2014) (OECD, 2016). Iako svi socijalni transferi smanjuju nejednakost oni se dodeljuju sa različitim ciljevima,

a najveći redistributivni kapacitet imaju transferi koji se dodeljuju sa ciljem smanjenja siromaštva. Udeo rashoda

za novčane socijalne transfere u Srbiji je na nivou proseka EU (17% i 18% respektivno 2014. godine), ali je u istoj

godini udeo izdataka za transfere koji su usmereni prema siromašnima u Srbiji bio dvostruko manji (0,8% BDP

prema 1,7% BDP u EU)65.

Penzije značajno smanjuju nejednakost u Srbiji, s ozbirom da bi bez njih Gini koeficijenat bio za 18 poena viši. U

apsolutnom smislu penzije smanjuju nejednakost merenu na ovaj način čak više nego u proseku u EU (28), dok u

relativnom izrazu smanjuju nešto manje (31,8% prema 33,3%). Osnovni cilj penzijskih naknada je ujednačavanje

potrošnje tokom života, pa su ova davanja uobičajeno na taj način i koncipirana, osim u zemljama sa liberalnom

tradicijom (Barr, 2012; OECD, 2012). S obzirom da se penzije najvećim delom baziraju na uplaćenim doprinosima

i prethodnim zaradama korisnika penzija, progresivnost ove naknade je mala u većini zemalja (IMF, 2014).

Veći potencijal za smanjenje nejednakosti kroz ovaj socijalni transfer postoji u zemljama koje pored penzija iz

socijalnog osiguranja dodeljuju i penzije koje nisu zasnovane na doprinosima (bez ili uz proveru materijalnog

stanja), tzv. socijalne penzije. Ranija istraživanja pokazuju da je u datim uslovima u Srbiji najprihvatljivije razvijanje

posebnog modula u okviru novčane socijalne pomoći, kao prvi korak ka dodatnoj zaštiti starih koji nisu ostvarili

pravo na penziju uplaćivanjem doprinosa (Matković, Stanić, 2014). Detaljne preporuke ove opcije razmatrane su

u naredom poglavlju, u okviru predloga za izmenu novčane socijalne pomoći. U sistemu penzijsko-invalidskog

sistema veći prostor za redistribuciju mogao bi da se razmotri pre svega u pravcu uvođenja minimalne zaštite

za porodične penzionere.

Socijalni transferi bez penzija u Srbiji značajno doprinose smanjenju nejednakosti, u apsolutnom smislu više

nego u EU (28) (smanjenje Gini koeficijenta pre i posle transfera kada se penzije tretiraju kao prihod iznosi 6,2

poena u odnosu na 5,4 poena), a u relativnom u nešto manjoj meri (13,8% u odnosu na 14,9%, respektivno).

Razmatranje potencijala koji socijalni transferi, osim penzija, imaju za dalje smanjenje nejednakosti zahteva da

se prethodno sagledaju ciljevi različitih davanja u Srbiji.

63 Šire predloge poreskih reformi videti na primer u Arsić, Ranđelović, Nojković, (2017), Altiparmakov, Minić, Ugrinov (2017)64 Tri četvrtine prosečnog smanjenja nejednakosti u OECD zemljama ostvaruje se kroz transfere (OECD, 2012, p. 183).65 izvor: Eurostat database Tables by functions, aggregated benefits and grouped schemes - in % of the GDP


Pojedini socijalni transferi se dodeljuju kao naknade u sistemu socijalnog osiguranja i njihov cilj je zapravo

zaštita od rizika. U Srbiji su to naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, naknade za slučaj

nezaposlenosti i naknada za negu i pomoć drugog lica (po osnovu penzijsko-invalidskog osiguranja). Ovi transferi

smanjuju nejednakost u meri u kojoj bi njihovo odsustvo značilo da pojedinci tokom bolesti ili nezaposlenosti

ostaju bez ikakvih prihoda, ali u zemljama u kojima je udeo onih koji su socijalno osigurani relativno mali i u

kojima većina populacije ne ostvaruje prihode od formalne ekonomije može da se pretpostavi da ova davanja

nadproporcionalno odlaze višim decilima. Progresivnost ovih transfera u svakoj zemlji zavisi od njihovog dizajna

(IMF, 2014). Imajući u vidu osnovni cilj, ocena kvaliteta ovih programa zavisi više od obuhvata i adekvatnosti

davanja, nego od njihovog potencijala za smanjenje nejednakosti.

Druga grupa socijalnih transfera dodeljuje se bez provere materijalnog stanja pojedinim ugroženim

kategorijama sa specifičnim ciljevima. U ovu grupu spadaju na primer davanja za ratne vojne invalide i civilne

invalide rata, dodatak za negu i pomoć drugog lica koji se dodeljuje ili licima sa invaliditetom koja nisu osigurana

ili kao doplata korisnicima naknade za negu i pomoć drugog lica sa najvišim stepenom invaliditeta. Teorijski, ovi

transferi bi trebalo da budu ravnomerno raspoređeni, ali je moguće da je stepen korišćenja pojedinih prava među

siromašnijima manji zbog neinformisanosti i administrativno komplikovanih procedura. Ono što je međutim

posebno značajno da se naglasi je da ova prava upravo omogućavaju suštinsko ublažavanje nepovoljnog

materijalnog položaja osoba sa invaliditetom, čiji životni standard može da bude ugrožen uprkos relativno

visokih prihoda, ukoliko su rashodi zbog invaliditeta visoki (na primer za usluge nege i pomoći). Merenje ishoda,

a ne dohotka bi zapravo otuda za ovu posebno ugroženu populaciju bilo mnogo adekvatnije66.

U ovoj grupi su i naknade za vreme odsustva povodom rođenja deteta. Zajedno sa uslugama zbrinjavanja

dece predškolskog uzrasta ove naknade se smatraju najznačajnijim faktorom koji treba da omogući usklađivanje

rada i roditeljstva i rađanje željenog broja dece.

Istraživanja Stanić i Matković (2017) pokazuju da ukupno odsustvo (porodiljsko i radi nege deteta) iznosi 52

nedelje ekvivalentnog odsustva sa punim iznosom naknade za decu prvog i drugog reda rođenja67, što svrstava

Srbiju u grupu u koju spada i polovina zemalja EU. Zapravo po vrlo kratkim plaćenim odsustvima se izdvajaju

jedino zemlje sa liberalnom tradicijom68 (Matković, Mijatović, Stanić, 2018). Sprovedena istraživanja pokazuju

da svakako postoji značajan prostor za unapređenje ovih socijalnih transfera (pojedini predlozi su i uzvaženi u

novom Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom), ali ne u pravcu koji bi značajnije uticao na smanjenje

dohodovne nejednakost. S obzirom da je u prvom decilu mali broj žena zaposlen na formalnim radnim mestima,

ova davanja u većoj meri odlaze boljestojećima (Svetska banka, 2017).

Treća grupa socijalnih trasfera je usmerena na siromašne i dodeljuje se uz proveru materijalnog stanja.

U Srbiji su dva davanja usmerena na siromašne: novčana socijalna pomoć (NSP) i dečiji dodatak. Na nivou

pojedinačnih domaćinstava najveći potencijal za smanjenje siromaštva i nejednakosti ima program novčane

66 Prihod zapravo nije dovoljan pokazatelj životnog standarda za osobe sa invaliditetom. Otuda je i logičan podatak o mnogo većoj razlici između ugroženosti osoba sa invaliditetom i opšte populacije na osnovu pokazatelja izrazite materijalne deprivacije nego na osnovu poka-zatelja rizika siromaštva. U Srbiji je 2015. godine stopa izrazite materijalne deprivacije za osobe sa invaliditetom starije od 16 godina iznosila 40,3% a za osobe bez invaliditeta odgovarajuće starosti 21,2%, dok su stope rizika siromaštva iznosile 29,2% i 23,7%, respektivno. Detaljnije baza Evrostat Tabele Severe material deprivation by level of activity limitation, sex and age i People at risk of poverty by level of activity limitation, sex and age67 Pri komparativnoj analizi odsustva se koristi OECD indikator „ekvivalent odsustva sa punim iznosom naknade“ (FRE - full-rate equivalent), koji uzima u obzir i dužinu trajanja odsustva i visinu naknade tokom odsustva. Od ukupno 52 nedelje u Srbiji, 16,8-18,5 nedelja se odnosi na porodiljsko odsustvo, a 33,5-35 nedelja na odsustvo radi nege deteta (Stanić i Matković, 2017)68 Irska, UK, Malta i Kipar


socijalne pomoći, imajući u vidu da dečji dodatak nije konpiciran kao osnovni dohodak, već kao davanje koje

treba da pokrije samo deo potreba dece. Ukupni rashodi za ova dva programa iznose oko 0,6% BDP-a.

Program NSP karakteriše nizak obuhvat dohodovno siromašnih, posebno prema kriterijumu rizika siromaštva,

ali i dobra targetiranost u smislu vertikalne efikasnosti, koja je prema ocenama Svetske banke (2017), na

nivou najrazvijenijih zemalja. Nepotpun obuhvat je pre svega rezultat niskog prihodnog cenzusa i zemljišnog

maksimuma, ali i kombinacije velikog broja uslova koja neminovno dovodi do malog broja onih koji ispunjavaju

sve uslove istovremeno. Adekvatnost davanja je nezadovoljavajuća i kada visinu pomoći ocenjujemo sa aspekta

mogućnosti zadovoljenja osnovnih potreba i kada sagledavamo jaz u odnosu na liniju siromaštva. Kada se

adekvatnost posmatra u odnosu na demotivaciju za rad, prostor za unapređenje visine davanja nije veliki, pre

svega imajući u vidu da NSP predstavlja «pasoš» za brojna druga davanja69, kao i da dečiji dodatak praktično

dobijaju sve porodice korisnici novčane socijalne pomoći sa decom mlađeg uzrasta. Kumulativni iznosi novčane

socijalne pomoći i dečijeg dodatka prevazilaze iznos minimalne zarade za sve tipove porodice, osim za one koje

imaju samo jedno dete (Matković, Mijatović, Stanić, 2018).

Najzad, treba imati u vidu i da je iznos pomoći za pojedinca koji je nesposoban za rad 2016. godine dostigao

90,4% iznosa penzije iz osiguranja poljoprivrednika, što predstavlja prirodan limit daljeg povećanja novčane

socijalne pomoći (Matković, Mijatović, Stanić, 2018).

Prilikom formulisanja predloga za unapredjenje programa NSP posebno treba imati u vidu da iznosi pomoći

predstavljaju dopunu prihoda domaćinstva do administrativne linije siromaštva, te da je otuda pitanje

obuhvata neposredno povezano sa pitanjem adekvatnosti davanja. Unapređenje adekvatnosti uspostavljanjem

višeg prihodnog cenzusa otuda automatski povećava broj korisika i obuhvat siromašnih. Eventualni pomaci u

obuhvatu, koji ne bi istovremeno podrazumevali i veći iznos prava (adekvatnija davanja), mogli bi da se ostvare

jedino relaksiranjem drugih kriterijuma za dobijanje pomoći, a pre svega imovinskih.

Drugi socijalni transfer u Srbiji koji je usmeren na siromašne je program dečijih dodataka. Imajući u vidu visinu

prihodnog cenzusa, program bi mogao da obuhvati gotovo svu decu u riziku siromaštva, ali prema podacima

SILC (2016) stopa obuhvata iznosi približno 45% (Matković, Mijatović, Stanić, 2018). Pored imovinskih i drugih

uslova (kao što je zahtev da roditelji moraju da budu zdravstveno osigurani), na obuhvat starije dece posebno

utiče i zahtev o redovnom pohađanju škole. Prema ocenama Svetske banke (2017) dečiji dodatak je dobro

targetiran u smislu vertikalne efikasnosti. Podaci SILC (2016) pokazuju da preko 70% od ukupnih sredstava

za ovaj program odlazi stanovništvu u prvom (najsiromašnijem) i drugom kvintilu. Adekvatnost dečijeg

dodatka je nezadovoljavajuća ako se ima u vidu da su iznosi ovog davanja nedovoljni za pokriće znatnijeg dela

potrošnje dece iz siromašnijih porodica, pogotovo za decu starijeg uzrasta (Matković, Mijatović, Stanić, 2018).

Komparativno posmatrano iznosi dečijeg dodatka nisu niski u odnosu na zemlje nove članice EU koje su takođe

prošle tranzicione procese (Matković, Mijatović, Stanić, 2018).

Novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom sadrži nekoliko elemenata koji bi potencijalno mogli da

unaprede obuhvat, targetiranost i adekvatnost dečijih dodataka70. Novi Zakon koji se primenjuje od 1. jula 2108.

godine naime predviđa uvođenje univerzalnog prava, bez provere materijalnog stanja za decu sa najvišim

stepenom invaliditeta koja su korisnici dodatka za pomoć i negu drugog lica i povećanje iznosa dečijeg dodatka

za 50% za svu decu sa smetnjama u razvoju. Predviđeno je i dodeljivanje još jednog, tzv. trinaestog dečijeg

dodatka za decu srednjoškolskog uzrasta. Ukida se i uslov da roditelji dece budu zdravstveno osigurani, a pravo

69 Korisnici NSP ostvaruju status energetski zaštićenog kupca uz umanjenje iznosa mesečnog računa za struju ili gas, zdravstvenu zaštitu, a u većini lokalnih samouprava i pravo na jednokratne novčane pomoći ili davanja u naturi kao što su na primer besplatan obrok u Narodnoj kuhinji, besplatni udžbenici, odeća i obuća za decu, umanjenje komunalnih računa i sl.70 Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom (“Sl. glasnik RS”, br. 113/2017 i 50/2018)


se dodeljuje deci iz porodica NSP bez dodatne procedure, samo uz dokaz o redovnom pohađanju škole. S druge

strane, novo zakonsko rešenje ne definiše cenzuse i iznose prava i ne predviđa njihovo redovno usklađivanje

radi održanja realne vrednosti, već se to prepušta Vladi na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja (član

32 i 33). Otuda je zapravo neizvesno da li će, pogotovo u relanom iznosu i na duži rok, adekvatnost i obuhvat

dečijeg dodatka da se poboljša ili pogorša.

Roditeljski dodatak spada u univerzalna prava koja se dodeljuju bez provere dohotka i imovine., Iako osnovni

cilj roditeljskog dodatka nije smanjenje siromaštva, način na koji su ova prava koncipirana može da ima efekte i

na siromaštvo i na nejednakost. Sa aspekta smanjenja nejednakosti posebno može da bude značajno rešenje71

da se majci koja rodi treće i/ili četvrto dete dodeli mesečno primanje tokom deset godina od 12.000 i 18.000

dinara respektivno, koje je u zbiru veće od minimalne zarade.

U meri u kojoj su porodice sa troje i četvoro dece u većoj meri prisutne među siromašnijim slojevima72 promena

programa roditeljskog dodatka može da deluju u pravcu smanjenja nejednakosti. Ipak udeo ovih porodica je

mali i među porodicama sa decom73, a posebno treba imati u vidu i neke nepovoljne odlike ovog rešenja. Najpre,

slično rešenje za treće dete koje je na snazi u Makedoniji već deset godina, nije uticalo na povećanje ukupnog

broja živorođene dece, uprkos značajnim izdacima (koji se procenjuju na oko 0,4% BDP 2018.), jednostavno

iz razloga što je broj dece prvog i drugog reda rođenja koje ima najviše među živorođenom nastavio da se

smanjuje, što nije moglo da bude kompenzirano povećanjem broja dece trećeg reda rođenja74 (Boranova, 2014)

(Državen zavod za statistika na Republika Makedonija, 2017). Kao posebno se postavlja i pitanje smanjenog

potencijala za zapošljavanje žena (ukoliko se povuku sa tržišta rada) nakon deset godina kada izgube pravo na

ovo davanje, ali i mogućnost izdržavanja velike porodice po isteku državne pomoći.

Na kraju je važno ukazati i na mere i politike u domenu stvaranja jednakih mogućnosti, a koje se vezuju za

obrazovanje i unapređenje veština, stanovanje i pristup siromašnih uslugama dečije, socijalne i zdravstvene

zaštite. Korišćenje usluga je u principu ravnomernije distribuirano nego raspoloživi dohodak, osim u zemljama

u kojima siromašni nemaju jednak pristup obrazovanju ili na primer zdravstvu (IMF, 2014). Posebno se veliki

značaj dodeljuje obrazovanju jer kako ukazuje Milanović (2012: 30) «da bi rast bio brz, obrazovanje mora biti

široko rasprostranjeno na višim stepenima ekonomskog razvoja, a široko rasprostranjeno obrazovanje na kraju

se svodi na manje nejednakosti«.. Smanjenje diskriminacije u svim sferama bi generalno takođe trebalo da

doprinese ravnomernijem korišćenju usluga, kao i dostupnost pravde i pravne zaštite najugroženijima (UNDP,

2016; UNDP, 2016a). Na srednji rok ove politike treba da omoguće izlazak iz začaranog kruga siromaštva.

71 Član 23 Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom (“Sl. glasnik RS”, br. 113/2017 i 50/2018)72 Udeo domaćinstava sa dvoje odraslih i više od troje dece u ukupnoj populaciji iznosi svega 2,9%, a među domaćinstvima ispod linije rizika siromaštva 5,6%, Izvor: baza Evrostata, Tabele Distribution of population by household type and income group.73 U ukupnom broju domaćinstava sa decom u Srbiji 2016. godine udeo domaćinstva sa troje dece iznosi 6,7%, a sa četvoro i više dece 1,6%. izvor: baza Evrostata, Tabele Distribution of households with children by number of children. 74 Dok je 2009. rođeno 2956 dece trećeg reda rođenja, 2016. je rođeno 3498 dece. U istom periodu ukupan broj živorođene dece je nastavio da se smanjuje sa 23.684 na 23.002. (Državen zavod za statistika na Republika Makedonija, 2017).


5. PREPORUKE

Prethodna razmatranja ukazuju da su za smanjenje nejednakosti u Srbiji odlučujuće politike koje treba da stvore

uslove za brži ekonomski razvoj, povećanje zaposlenosti i zarada, kao i na potrebu da se sveobuhvatno procene

moguće reforme poreskog sistema. U Srbiji poseban značaj ima i agrarna politika i to u delu u kome je usmerena

na mala porodična nekomercijalna domaćinstva, a imajući u vidu udeo dohotka iz poljoprivrede u ukupnim

prihodima nasiromašnijih.

U kontekstu sprovedenog istraživanja i nalaza koji pokazuju da najsiromašniji decili raspololažu sa izuzetno

niskim dohotkom, detaljne preporuke koje slede pre svega se fokusiraju na promene u davanjima koja su

usmerena na siromašne.

Na srednji rok povećanje obuhvata i adekvatnosti davanja u okviru programa novčane socijalne pomoći bi

podrazumevalo da se iznos/prihodni cenzus NSP postepeno podigne do nivoa praga apsolutnog siromaštva75.

Imajući u vidu imovinske kriterijume, ova promena ne bi dovela do potpunog obuhvata siromašnih ni po

dohotku ni po potrošnji, ali bi značila da oni koji dobijaju pomoć sa datim sredstvima mogu da zadovolje

osnovne potrebe. Na srednji rok se može očekivati i da se minimalne zarade povećaju u realnom iznosu, pa

se eventualna demotivacija za rad ne bi nužno povećala u odnosu na trenutnu. Takođe, sa povećanjem šansi

za zapošljavanje u formalnom sektoru i ukoliko se iznosi NSP približe u većoj meri iznosima minimalne zarade

trebalo bi ponovo da se preispita postepeno povlačenje pomoći, koje se za sada ocenjuje kao previše troškovno

zahtevno za niže stope povlačenja davanja (Zarković Rakić et all., 2017).

Ima razloga i za dodatno preispitavanje imovinskih uslova, pa i za dodeljivanje manjih iznosa pomoći onima

koji imaju nešto veću imovinu, umesto njihovog potpunog isključivanja iz prava. Posebno je značajno da se

analiziraju iskustva sprovodjenja aktivacije korisinika novčane socijalne pomoći o kojoj nema ni podataka ni

istraživanja.

Kao prvi korak u pravcu unapređenja adekvatnosti, a delom i obuhvata pravom na novčanu socijalnu pomoć, na

kratak rok bi trebalo razmotriti sledeće predloge:

1. Povećanje pondera koji se dodeljuju za decu stariju od 14 godina sa 0,3 na 0,5, u skladu sa OECD

modifikovanom skalom ekvivalencije.

Standardni modeli potrošnje podržavaju povećanje pondera za ovu starosnu grupu dece, a predložena skala

ekvivalencije se primenjuje i u Srbiji pri računanju iznosa NSP, ali i rizika siromaštva. Ove promene u programu

NSP-a dovele bi do unapređenja adekvatnosti davanja za porodice u kojima su deca datog uzrasta, a povećao

bi se i obuhvat korisnika novčane socijalne pomoći. Dodatni argument je i da većina zemalja novih članica EU

dodeljuje veće pondere za decu u svojim šemama socijalne pomoći, nastojeći da nadproporcionalno zaštiti

ove porodice (Matković, 2014). Teorijski posmatrano ima razloga i da se posebno podrže porodice sa decom

najnižeg uzrasta (do tri godine), što pojedine zemlje i čine. U Srbiji su ove porodice, međutim, dodatno zaštićene

zahvaljujući davanjima prilikom rođenja deteta, koja su u slučaju dece višeg reda rođenja vrlo visoka.

75 Prag siromaštva po potrošnji je 2016. godine iznosio približno 11.600 RSD po ekvivalentnom odraslom. Pri tom treba imati u vidu da se u Anketi o potrošnji domaćinstva primenjuje OECD skala ekvivalencije, što podrazumeva pondere 0,7 za drugog odraslog i 0,5 za decu do 14 godina starosti.


Budžetske implikacije predloga da se povećaju ponderi koji se dodeljuju deci starijeg uzrasta se mogu podeliti u

dva dela. Prvi, povećanje rashoda za porodice koje su već korisnici NSP i drugi, povećanje rashoda usled ulaska

u pravo novih korisnika, a zbog pomeranja prihodnog cenzusa. Uzimajući u obzir oba efekta, kumulativne

budžetske implikacije povećanja pondera za decu starijeg uzrasta iznosile bi približno 0,01% BDP prema

podacima iz 2015. godine (Aneks 3, Tabele 7 i 8).

2. Povećanje pondera koji se dodeljuju deci koja istovremeno ostvaruju pravo na NSP i na dodatak za

pomoć i negu drugog lica (DPNDL) na 1 (kao za nosioca domaćinstva)

U Srbiji, osim uvećanog dečijeg dodatka, ne postoje drugi instrumenti zaštite materijalnog položaja ove posebno

ugrožene grupacije. Jedino pravo koje deca sa najtežim stepenom invaliditeta ostvaruju je pravo na dodatak za

negu i pomoć drugog lica koje nije namenjeno za pokriće svakodnevnih životnih troškova.

Budžetske implikacije ovog predloga takođe bi podrazumevale povećanje budžetskih rashoda za postojeće

korisnike (oko 900 dece ostvaruje istovremeno i pravo na NSP i DPNDL), ali i obuhvat novih korisnika, što bi

prema procenama kumulativno moglo da dostigne 0,005% BDP (videti detaljnije kalkulacije u Aneksu 3).

3. Uvođenje «socijalne penzije» kao posebnog «modula» u okviru programa novčane socijalne pomoći

U Srbiji približno devedeset hiljada starih, 12% starijih od 65 godina, ne ostvaruje pravo na penziju. Istovremeno

ranija istraživanja pokazuju da je nivo korišćenja prava starih na NSP nizak. Pomoć ostvaruje svega približno 10%

od ukupnog broja starih lica koja ispunjavaju dohodovni kriterijum. Za više od polovine starih se procenjuje da ne

ostvaruju pravo zbog imovinskog kriterijuma (veći broj soba po članu domaćinstva nego što je to dozvoljeno i/ili

posedovanje zemlje od preko 1 ha). Preostali razlozi su neinformisanost, previše komplikovane administrativne

procedure i prisustvo srodnika koji imaju obavezu izdržavaja (Matković i Petrović, 2012; Matković i Stanić, 2014.

Povećanje obuhvata starih pravom na NSP bi otuda pre svega trebalo da se fokusira na relaksiranje imovinskih

kriterijuma. U prvom koraku može da se razmotri povećanje imovinskog cenzusa na 2 ha za staračka domaćinstva.

Iako Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa mogućnost da se zemlja stavi pod hipoteku i da se na taj način ostvari

pravo na NSP, istraživanja pokazuju da siromašni uglavnom nisu upoznati sa ovom opcijom, a kod starijeg dela

populacije postoji i otpor prema takvim rešenjima (Matković i Petrović, 2012)76. Prema ranijim istraživanjima,

kada bi svi imovinski kriterijumi za staračka domaćinstva bili ukinuti, uz maksimalnu stopu korišćenja prava,

rashodi za ove namene bi iznosili 0,2% BDP-a (Matković i Stanić, 2014).

Pored relaksiranja imovinskih kriterijuma, za staračka domaćinstva može da se predloži i povećanje iznosa

pomoći. Za stare koji su po definiciji izvan radne snage ne postoji naime rizik od moralnog hazarda, odnosno

demotivacija za rad ne predstavlja ograničenje za utvđivanje adekvatnijih iznosa pomoći. Simulacije pokazuju

da bi povećanje iznosa pomoći na nivo praga linije apsolutnog siromaštva i sa dodeljivanjem pondera od 0,7 za

drugog odraslog u staračkom domaćinstvu, uz dupliranje stope korišćenja prava (sa 10% na 20%) rashod za ove

namene iznosio 0, 1% BDP-a (Matković i Stanić, 2012).

76 Dodatno centri za socijalni rad su demotivisani da pokrenu postupak, koji je skup, dugotrajan i zahtevan i to za sredstva koja u slučaju naplaćene hipoteke završavaju u republičkom budžetu. Prenos ovog postupka na javne pravobranioce mogao bi da otkloni deo teškoća.


Jedan od predloga je i da se starosna granica pri kojoj se relaksiraju uslovi ili dodeljuju veći iznosi prava pomeri sa

65 godina na 70 godina ili precizno da bude za 5 godina viša od starosne granice za penzionisanje. Na taj način

bi se umanjio moralni hazard u smislu eventualno negativnog uticaja uvođenja rudimentarnog vida socijalnih

penzija na uplaćivanje doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje.

Dodatno, trebalo bi da se preispita i tretman katastarskog prihoda kao uslova za ostvarivanje prava77. Postojeća

visina katastarskog prihoda za domaćinstva koja se bave poljoprivredom u Srbiji obračunata je pre više decenija,

u međuvremenu nije ni menjana ni valorizovana, te predstavlja potpuno neadekvatan indikator materijalnog

položaja. Ovi iznosi su toliko niski da se više i ne koriste pri proceni prihoda, a imovinski cenzus je u opštem

slučaju već veoma restriktivan (0,5 ha) pa ni katastarski prihod ne bi mogao da bude značajan. Izmenama

poreskih zakona iz tih razloga ukinut je i porez na katastarski prihod.

Najzad, postepeno povlačenje davanja na kratak rok može da se obezbedi na način da se korisnicima koji su

ostvarivali pravo tokom dužeg vremenskog perioda, nakon zapošljavanja obezbedi da tokom određenog

perioda (tokom naredne godine na primer) i dalje mogu da ostvaruju pravo na dečiji dodatak ili poziciju

energetski zaštićenog kupca, besplatne udžbenike i sl. , bez provere materijalnog stanja.

Prva preporuka za unapređenje programa dečijeg dodatka se u datim okolnostima pre svega odnosi na

vraćanje rešenja koje podrazumeva da se iznosi cenzusa, davanja i njihova indeksacija eksplicitno formulišu

zakonom, što, između ostaloga osigurava da davanja za siromašne igraju ulogu automatskog stabilizatora u

vremenima ekonomske krize.

Radi unapređenja adekvatnosti i dalje je relevantna preporuka da se iznos prava poveća do nivoa kompenzacije

barem polovine troškova koji se pripisuju deci iz porodica čije je potrošnja na nivou linije siromaštva (Matković,

Mijatović, Stanić, 2013).

Radi unapređenja targetiranosti u smislu vertikalne efikasnosti i obuhvata potrebno je i da se dodatno istraže

mogućnosti za dodeljivanje univerzalnog prava na dečiji dodatak deci osnovnoškolskog uzrasta koja žive u

podstandardnim romskim naseljima78 (area based targeting). Na ovaj način bi se smanjila greška isključenosti

i povećao obuhvat ugroženih, ali bi se naglasila i uloga dečijeg dodatka kao uslovnog transfera čija je namena

i da podstakne pohađanje škole. Ova promena bi zapravo motivisala roditelje da prijave dete u školu prilikom

preseljenja u drugu opštinu radi sezonskih radova, bez straha da će izgubiti pravo na dečiji dodatak. Prema

podacima MICS istraživanja 70% dece osnovnoškolskog uzrasta (7-14 godina) koja žive u romskim naseljima već

prima dečiji dodatak, tako da dodatni finansijski rashodi za ovako osmišljen program ne bi bili veliki (Republički

zavod za statistiku i UNICEF 2014).

Na srednji rok, ima razloga da se sagleda i pitanje relaksiranja ili promene imovinskih kriterijuma, tretmana

prihoda od poljoprivrede, kao i dalje povećanje adekvatnosti dečijeg dodatka.

77 Uredba o primanjima i prihodima koji su od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, član 478 Prema definiciji Geografskog informacionog sistema za monitoring stanja u podstandardnim romskim naseljima (Đorđević 2017)


U pogledu novoformulisanog programa roditeljskog dodatka treba imati u vidu da ovako veliki prihod, koji

praktično predstavlja «platu» majkama koje rode decu višeg reda rodjenja, ne treba da se izuzme prilikom

procene prihoda radi dodele prava na NSP i dečiji dodatak, kao što je uobičajeno za druga socijalna davanja.

U suprotnom može da se dogodi na primer da porodica sa dvoje dece u kojoj majka radi i zarađuje minimalnu

zaradu ne ostvari pravo na dečiji dodatak ukoliko ukupni prihodi domaćinstva makar i neznatno prelaze

dohodovni cenzus, a da porodica sa troje ili četvoro dece ostvari pravo sa suštinski istim prihodima po članu

domaćinstva, jer se prihod od roditeljskog dodatka ne uzima u obzir. Samo po osnovu dečijeg dodatka porodica

sa četvoro dece danas ukupno dobija preko 11.000 dinara, pa bi znači sa novouspostvaljenim pravom pomoć iz

budžeta iznosila preko 40.000 dinara.

Među merama i politikama u domenu stvaranja jednakih mogućnosti najvažnija su unapređenja u oblasti

obrazovanja. U Srbiji bi u tom smislu trebalo naglasiti potrebu povećanja kvaliteta obrazovanja, razmatranje

mogućnosti za uvođenje obaveznog srednjoškolskog obrazovanja, ali i povećanje obuhvata dece ranog uzrasta

predškolskim obrazovanjem, uvođenje mera za sprečavanje ranog napuštanja obrazovanja, kao i širenje

programa stipendiranja, ne samo za univerzitetski, već i za srednjoškolski nivo obrazovanja. S obzirom na

regresivnost finansiranja visokog obrazovanja, koje nadproporcionalno upisuju deca iz boljestojećih slojeva,

smanjenju nejednakosti bi doprinelo i povećanje finansiranja univerzitetskog obrazovanja iz privatnih izvora.

Podaci SILC (2015) pokazuju da u Srbiji najsiromašniji lošije procenjuju svoje zdravstveno stanje i da u većoj

meri nisu u mogućnosti da zadovolje svoje zdravstvene potrebe iz finansijskih razloga. Na osnovu podataka

SILC (2013) obuhvat zdravstvenim osiguranjem nije potpun i iznosi 93,7% (Simić, 2017). Ovi nalazi upućuju na

razmatranje potrebe uvođenja univerzalne zdravstvene zaštite finansirane iz budžeta, ali i na dodatne olakšice

za participaciju u troškovima lečenja i lekova za najsiromašnije.

Poseban skup preporuka se odnosi na bolju usklađenost nacionalnog razvojnog i strateškog okvira sa ciljevima

održivog razvoja koji se tiču nejednakosti i naročito sa ciljem 10.1, koji je u fokusu ovog dokumenta.

Jedan broj otvorenih pitanja se odnosi i na statistička istraživanja. Među otvorenim pitanjima najznačajnije je

pitanje tretmana negativnog prihoda i ekstremnih vrednosti, kao i način utvrđivanja dohotka od poljoprivrede

i dohotka od proizvodnje za sopstvene potrebe u SILC-u. Prelazak na korišćenje registara kao izvora podataka o

prihodima je takođe mogućnost koju treba razmotriti, kao i drugi elementi značajni za unapređenje kvaliteta i

Ankete o prihodima i uslovima života i Ankete o potrošnji domaćinstava. Treba ukazati i da je poseban problem

što istraživačka zajednica ne može po protokolu Republičkog zavoda za statistiku da dobije mikropodatke SILC

istraživanja.

U pogledu dileme potrošnja versus dohodak, treba još jednom istaći da je jasno da raspoloživi dohodak kao mera

nejednakosti omogućava da se uvaži da bogatiji uglavnom ne troše svoj celokupni dohodak, već da jedan deo

štede, kao i da pojedinci mogu da se izdržavaju tokom određenog perioda bez dohotka, povlačeći ušteđevinu ili

zahvaljujući pozajmicama. Svaka mera ima i svojih nedostatka, pogotovo u konkretnim okolnostima.

To važi i za SILC podake koji u Srbiji ne eliminišu negativni dohodak, ekstremne vrednosti i nerealno beleže

ili potpuno izostavljaju dohodak od proizvodnje za sopstvenu potrošnju, pogotovo u uslovima kada većina


najsiromašnijih ostvaruje povremene, neregularne i neformalne prihode koje treba da procene na godišnjem

nivou. Velika razlika između prihoda i potrošnje najsiromašnijih decila upućuje na zaključak da je praćenje

indikatora na osnovu potrošnje u Srbiji i dalje veoma značajno i da podatke o dohodovnoj nejednakosti treba

tumačiti sa oprezom.

Svi navedeni razlozi upućuju na zaključak da COR 10.1 cilj i indikator 10.1.1 treba da se odnose i na potrošnju i

na dohodak na osnovu i SILC i APD baze podataka. Dodatno, sprovedeno istraživanje pokazuje da nacionalni

lokalizovani COR 10.1 cilj i indikator 10.1.1 treba da uključe i dohodak i potrošnju najsiromašnijih 20%, a ne samo

najsiromašnijih 40% stanovnika.

6. REFERENCES

Alvaredo, F., Chancel, L., Piketty, T., Saez, E., Zucman, G., (2017). World Inequality Report 2018. World Inequality Lab

Arandarenko, M., Krstić, G. i Žarković Rakić, J. (2017) «Dohodna nejednakost u Srbiji: od podataka do politike»,

Beograd: Friedrich Ebert Stiftung.

Altiparmakov, N., Minić, S., Ugrinov, S. (2017) “Fiskalne perspektive Srbije u srednjem roku” u Arsić, Milojko; Šoškić,

Dejan (red.) Ekonomska politika Srbije u 2017. Beograd: Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom

ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu

Arsić, M., Ranđelović, S., Nojković, A. (2017) “Uticaj fiskalne politike na rast privrede Srbije” u Arsić, Milojko; Šoškić,

Dejan (red.) Ekonomska politika Srbije u 2017. Beograd: Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom

ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu

Atkinson, A. (2015). Inequality: What Can be Done? Harvard University Press

Atkinson, A. B., Guio, A. C., & Marlier, E. (Eds.). (2017). Monitoring social inclusion in Europe. Luxembourg:

Publications Office of the European Union.

Banks, J., Blundell, r. and Tanner, S. (1998.), ‘Is there a retirement savings puzzle?’, American Economic Review

884, 769–788;


Barr, N. (2012) Economics of the Welfare State. Oxford: Oxford University Press

Bornarova, S. (2014) «Analysis of Financial Assitance Rights for Child Protection in the Repyblic of Macedonia»

Skopje: UNICEF (internal document)

Bourguignon, F. (2003). Poverty, Inequality and Growth Proceedings of the AFD-EUDN Conference, 2003,

Research Department, Agence Française de Développement

Breunig, R. & Majeed, O., (2016). Inequality or Poverty: Which is Bad for Growth?, CAMA Working Paper No.

43/2016 .

Burricand, C. (2013) Transition from survey data to registers in the French SILC survey in Markus Jäntti, Veli-

Matti Törmälehto and Eric Marlier. The use of registers in the context of EU–SILC: challenges and opportunities,

Eurostat Statistical working papers, Luxembourg: Publications Office of the European Union, 2013

Centar za socijalnu politiku (2017) Sprečavanje ranog napuštanja obrazovanja -model multisektorskog sistema

ranog upozoravanja u zajednici za sprečavanje osipanja učenika iz obrazovnog sistema, CSP.

Centar for social policy (2017) Reflections of the Global UBI Dialogue on the Welfare System Reforms in Serbia.

Belgrade: CSP and UNDP (internal document)

Cruz, M., Foster, J., Quillin, B., Schellekens, P. (2015). Ending Extreme Poverty and Sharing Prosperity: Progress

and Policies, World Bank Group, Washington DC

Čomić, T. (2018) “Net-SILC3 main findings and recommendations on the validity and comparability of EU-SILC own

consumption variables” Net-SILC3 International Best Practice Workshop Assessing and improving the validity and

comparability of the EU-SILC income, own consumption, health and housing variables, Athens April, 2018

Danziger, S., Van Der Gaag, J., Smolensky, E., & Taussig, M. K. (1982). The life-cycle hypothesis and the consumption

behavior of the elderly. Journal of Post Keynesian Economics, 5(2), 208-227

Di Meglio, E., Dupré, D., Montaigne, F. & Wolff, P. (2017) «Investing in statistics: EU SILC” in Atkinson, A., Guio, A-C., &

Marlier, E. “Monitoring Social Inclusion In Europe» Eurostat, Luxembourg: Publications Office of the European Union,

Disney, R. and Tanner, S. (1999). ‘What can we learn from retirement expectations data?’ Institute for Fiscal

Studies Working Paper No. 99/17;

Domnisoru, C. (2014) The largest drop in income inequality in the European Union during the Great Recession:

Romania’s puzzling case, Conditions of Work and Employment Series No. 51, Geneva: ILO

Đorđević, A. (2017). Podstandardna romska naselja u Srbiji Pregled podataka iz Geografskog Informacionog

Sistema za 2016. godinu. Beograd: Misija OEBS-a u Srbiji.


Državen zavod za statistika na Republika Makedonija (2017) Prirodno dviženje na naselenieto, 2016

EBRD (2017). Transition Report 2016-17. EBRD, London

Eurostat (2006), ‘Some proposals on the treatment of negative incomes’, EU-SILC Documents TFMC-15/06,

European Commission, Eurostat

Eurostat (2010) Household Budget Survey 2010 Wave EU Quality report

European Commission (2017) European Semester: Thematic Factsheet – Addressing Inequalities – 2017.

Eurostat (2013) Statistical matching of EU-SILC and the Household Budget Survey: Using synthetic matching

techniques to facilitate the comparison of poverty estimates using income, expenditures and material

deprivation

Horemans, J. Marx, I. (2017) “Poverty and Material Deprivation among the Self-Employed in Europe: An

Exploration of a Relatively Uncharted Landscape” IZA DP No. 11007

Hurd, M. and Rohwedder, S. (2003). ‘The Retirement-Consumption Puzzle: Anticipated and actual declines in

spending and retirement’ National Bureau of Economic Research Working Paper No. 9586

International Labour Office (2015). World Employment and Social Outlook: The changing nature of jobs.

International Labour Office, Geneva

International Labour Office (2015a) Global Wage Report 2014/2015: Wages and Income Inequality. International

Labour Office, Geneva

IMF (2014). Redistribution, Inequality and Growth. International Monetary Fund Staff Discussion Note, April 2014

IMF (2016) Republic of Lithuania Selected Issues Country Report No. 16/126

Jolliffe, D. (2014). A measured approach to ending poverty and boosting shared prosperity: concepts, data, and

the twin goals. World Bank Publications

Krstić, G. (2016). Why Income Inequality is so high in Serbia: Empirical evidence and a measurement of the key

factor. Economic Annals, Volume LXI, No. 210

Krstić, G., Žarković Rakić, J. (2017) «Šta do sada znamo o nejednakosti dohotka u Srbiji?» Kvartalni monitor br.49

Matković, G., Mijatović, B., Stanić, K. (2013) Novčana davanja za decu i porodice sa decom u Srbiji – analiza i

preporuke, Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije, Centar za socijalnu politiku i UNICEF

Matković G. i Stanić, K. (2014). Socijalna zaštita u starosti: Dugotrajna nega i socijalne penzije. Fakultet za

ekonomiju, finansije i administraciju, Centar za socijalnu politiku. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje

siromaštva, Beograd.


Matković, G., Krstić, G., & Mijatović, B. (2015). Srbija: prihodi i uslovi života, 2013. Republika Srbija, Republički

zavod za statistiku

Matković G., Mijatović B., Stanić, K. (2018) «Politike usmerene na smanjenje ekonomske cene roditeljstva u Srbiji»

Institut društvenih nauka, Centar za demografska istraživanja i Srpska akademija nauka i umetnosti (u štampi)

Mijakovac, N. (2017). “Analiza prihoda domaćinstava i nejednakosti (gini koeficijenta) na osnovu istraživanja

anketa o potrošnji domaćinstava i anketa o prihodima i uslovima života – metodološki prilog” Makroanalize i

trendovi br. 272/271

Mijatović, B. (red) (2012) Politike za povećanje zaposlenosti i konkurentnosti radne snage, Beograd, CLDS i USAID

Mijatović (2015). “Rizik od siromaštva u Srbiiji” u Matković, G., Krstić, G., & Mijatović, B. Srbija: prihodi i uslovi

života, 2013. Republika Srbija, Republički zavod za statistiku

Milanović, B. (2003) «Socijalni transferi; nejednakost» u Siromaštvo i reforma finansijske podrške siromašnima,

Beograd, Centar za liberalno-demokratske studije, Ministarstvo za socijalna pitanja

Milanović, B., Ersado, L. (2008) Reform and Inequality during the transition: An analysis Using Panel Hosuehold

Survey Data, 1990-2005. World Bank Policy Research Working Paper No. 4780

Milanović, B. (2012) Bogataši i siromasi: Кratka i neobična istorija globalne nejednakosti, JP Službeni glasnik,

Beograd

Mladenović, B. (2017). Siromaštvo u Republici Srbiji 2006-2016. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje

siromštva Vlade RS: Beograd

OECD (2012) «Reducing Income Inequality While Boosting Economic Growth: Can it Be Done?” Economic Policy

Reforms 2012 Going for Growth, OECD Publishing

OECD (2012a), “Income inequality and growth: The role of taxes and transfers”, OECD Economics Department

Policy Notes, No. 9. January 2012.

OECD (2014), Focus on Inequality and Growth, Does income inequality hurt economic growth?, OECD

OECD (2016) Income inequality update: Income inequality remains high in the face of weak recovery http://

www.oecd.org/social/OECD2016-Income-Inequality-Update.pdf

Petrušević, M., Vukmirović, A. (2015) «Uticaj prihoda od proizvodnje dobara za sopstvene potrebe na stopu rizika

od siromaštva i nejednakost u Republici Srbiji» u Sekundarne analize podataka dobijenih kroz istraživanјe Anketa

o prihodima i uslovima života (SILC) - Program podrške razvoju istraživačkih kadrova iz oblasti društvenih nauka,

Beograd: Tim za socijalno uklјučivanje i smanjenje siromaštva Vlada Republike Srbije i Program Ujedinjenih

nacija za razvoj


Pimentel, D. A. V., Aymar, I. M., & Lawson, M. (2018). Reward Work, Not Wealth. Oxfam Briefing Paper. URL:

https://d1tn3vj7xz9fdh. cloudfront. net/s3fs-public/file_attachments/bp-reward-worknot-wealth-220118-en.

pdf (01.02. 2018).

Republički zavod za statistiku (2015) Prihodi i uslovi života u Srbiji

Republički zavod za statistiku (2016) Anketa o potrošnji domaćinstava, 2015, Bilten 612

Republički zavod za statistiku (2017) Anketa o potrošnji domaćinstava, 2016, Bilten 627

Sachs, J., Schmidt-Traub, G., Kroll, C., Durand-Delacre, D. and Teksoz, K. (2016): SDG Index and Dashboards -

Global Report. New York: Bertelsmann Stiftung and Sustainable Development Solutions Network (SDSN).

Seth, S. (2009). Inequality, interactions, and human development. Journal of Human Development and

Capabilities, 10(3), 375-396.

Simić, S. (2017). Zdravstvo i zdravstvena zaštita. u pripremi

SORS (2017a). “Poverty and inequality in Serbia, 2016”. Communication number 087 - year LXVII, 03.04.2017

SORS (2017b). “Household Budget Survey”, 2016. Bulletin no. 627

Stanić, K. & Matković, G. "Uzroci porasta broja korisnika odsustva povodom rođenja deteta u Srbiji." Stanovništvo

55, no. 1 (Januar 2017): 1-22.

Stiglitz, J., Sen, A., & Fitoussi, J. P. (2009). The measurement of economic performance and social progress

revisited. Reflections and overview. Commission on the Measurement of Economic Performance and Social

Progress, Paris.

Törmälehto, V. (2017) High incomes and affluence: evidence from European Union statistics on income and

living conditions (EU-SILC) Statistical Working papers, Eurostat

Žarković Rakić, J., Clavet, N., Tiberti, L., Vladisavljević, M., Anić, A., Krstić, G., Ranđelović, S. (2017) Reduction of

child poverty in Serbia: Improved cash-transfers or higher work incentives for parents? Partnership for Economic

Policy (PEP)

Vlada Republike Srbije (2011) Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine , "Sl. glasnik RS",

br. 37/2011

Vlada Republike Srbije (2018) Fiskalna strategija za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu

UNDP (1990). Human Development Report 1990. New York, UNDP.

UNDP (2015), Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development, UNDP


UNDP (2016a), UNDP Support to the Implementation of the 2030 Agenda for Sustainable Development, UNDP

UNDP (2016b) The Human Development Report 2016 “Human Development for Everyone”

UNDP (2016c) Regional Human Development Report 2016 “Progress at Risk: Inequalities and Human

Development in Eastern Europe, Turkey, and Central Asia”

Ward, Terry (2009) “The impact of income in kind on income distribution and the risk of poverty” European

Commission Research note no. 6

World Bank Group (2015). A Measured Approach to Ending Poverty and Boosting Shared Prosperity: Concepts,

Data, and the Twin Goals. Policy Research Report. Washington, DC: World Bank. © World Bank. https://

openknowledge.worldbank.org/handle/10986/20384 License: CC BY 3.0 IGO.”

World Bank (2017a). Atlas of Sustainable Development Goals 2017: From World Development Indicators.

World Bank Atlas. Washington, DC: World Bank. © World Bank. https://openknowledge.worldbank.org/

handle/10986/26306 License: CC BY 3.0 IGO

World Bank (2017b) Republic of Serbia: Restructuring and Right Sizing Project Vertical Review of Ministry of

Labor - Review of Social Assistance Programs in Serbia – draft

The World Bank Group (2016), Poverty and Shared Prosperity: Taking on Inequality. International Bank for

Reconstruction and Development / The World Bank, Washington, DC

The World Bank Group (2017) Growth for the Bottom 40 Percent, The World Bank Group. Washington, DC: World

Bank

World Bank. 2018. Growth for the Bottom 40 Percent: The World Bank Group’s Support for Shared Prosperity.

Independent Evaluation Group. Washington, DC: World Bank.


7. ANEKS

ANEKS 1 Poređenje metodologije APD i SILC (negativne i ekstremne)

Distribucija dohotka po decilima u Srbiji, u poređenju sa prosekom EU, ukazuje na najveću razliku u 10. i

1. decilu i veoma uočljive razlike u 2. i 3. decilu, kao i u 9. decilu (Grafikon 7-2). Udeo dohotka 1. decila je za 2 pp

niži nego u EU, dok je udeo 10. decila je za 3 pp viši nego u EU.

Grafikon 7-1 Prihodi u naturi po decilima (% SILC prihoda) Izvor: Kalkulacija autora na osnovu APD (2015) prihodaNapomena: Vidi metodologiju za razliku “APD prihoda u naturi” i prihoda u naturi

Grafikon 7-2 Razlika u distribuciji prihoda po decilima - Serbia vs. EU (u pp)Izvor: Kalkulacija autora na osnovu Eurostat (EU-SILC, 2016)

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%


"APD prihod u naturi"

Prihod u naturi

-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10


Kada se granice decila u PPS uporede sa neponderisanim prosekom u EU, vidimo da su najviši decili zapravo

dosta ispod proseka EU, dok prvi decil stoji izuzetno nisko – na samo 19% proseka EU u PPS (Grafikon 7-3.).

Grafikon 7-3 Najviši dohodak decila u PPS, Srbija kao % EU neponderisanog prosekaIzvor: Kalkulacija autora na osnovu Eurostat (EU-SILC, 2016)

U nastavku je dato poređenje distribucije dohotka po decilima prema podacima SILC i APD. Za potrebe poređenja

SILC i APD, primenjena je ista skala ekvivalencije (modifikovana OECD skala). Za poređenje se koriste zvanični

APD prihodi, koji obuhvataju i APD prihode u naturi79.

Ako pažljivije pogledamo granice decila, minimalne/maksimalne vrednosti, proseke i medijane, razlika u 10.

decilu se lako može objasniti ekstremnim vrednostima u istraživanju SILC. Posmatranjem histograma distribucije

po decilima, uočavamo ogromne ekstremne vrednosti u 10. decilu.

79 Više pojedinosti se nalazi u odeljku o metodologiji.

Grafikon 7-4. Histogram APD prihoda 10-tog decila

19.3%

25.5%28.4%

30.4%32.5% 33.3% 34.0%

35.4%36.9%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

I II III IV V VI VII VIII IX


Grafikon 7-5 Histogram SILC prihoda 10-tog decila

Vrednosti medijane prihoda SILC. decila u APD i SILC, prikazane u Tabeli 3-3 skoro su jednake, pri čemu je medijana

prihoda u APD nešto viša, što je i očekivano zbog prihoda u naturi, koji je obuhvaćen u podacima APD. Minimalne

negativne vrednosti ukupnog raspoloživog dohotka u SILC su takođe veoma visoke, ali to donekle objašnjava

izuzetno nizak prosek u 1. decilu. Razlika između vrednosti medijane prema podacima SILC i APD je u 1. decilu i

dalje veoma visoka (Grafikon 7-6).

Grafikon 7-6 Razlika između medijana prihoda po decilima u %, SILC vs APD prihodi iz 2015Izvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC 2016 (prihodi za 2015) i APD 2015 (prihodi za 2015)Napomena: Modifikovane skale ekvivalencije su primenjene i na SILC i na APD prihod, radi uporedivosti

-70%

-60%

-50%

-40%

-30%

-20%

-10%

0%I II III IV V VI VII VIII IX X


Grafikon 7-7 Histogram APD prihoda 1-og decila (negativne vrednosti su pretvorene u 0)

Grafikon 7-8 Histogram SILC prihoda 1-og decila

Mijakovac (2017) smatra da je razlika u 1. decilu posledica različite metodologije koja se u ova dva istraživanja

koristi za evidentiranje prihoda samozaposlenih (što uključuje i prihode od poljoprivrede u SILC). U SILC se

zarada od samozaposlenosti evidentira kao prihod ili gubitak, dok se u APD takođe računaju neto prihodi od

poljoprivrede i neregistrovane samozaposlenosti na osnovu pitanja o prihodima i ulaganjima, ali se negativne

vrednosti tretiraju kao nula.


Štaviše, kada se APD neto prihodi od poljoprivrede i neregistrovane samozaposlenosti izračunaju tako da se

uzmu u obzir i gubici, dobija se prosečna vrednost u prvom decilu od oko 5.000 dinara, uključujući APD prihode

u naturi80. Za potrebe poređenja sa SILC, podacima SILC smo dodali APD prihode u naturi (Tabela 7-1, kolona 3).

1 2 3 4

Zvaničan SILC i

APD podatak

Zvaničan SILC

podatak i APD

računat po SILC

metodologiji

(sa gubicima i

negativnim URD,

bez prihoda u

naturi)

Sa negativnim

URD i gubicima,

uključen prihod u

naturi

Bez negativnog

URD, uključeni

gubici i prihod u

naturi

SILC 2.556 2.556 3.899 5.225

APD 8.687 3.657 5.000 7.632

SILC manji

od APD (%)-70,6% -30,1% -22% -31,5%

Tabela 7-1 Prosečan prihod 1-og decila: APD vs. SILC (različit tretman negativnih vrednosti i prihoda u naturi) Izvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC (2016) i HBS-a (2015) Napomena: SILC podatak uključuje gubitke i negativne vrednosti URD (ukupan raspoloživi dohodak, varijabla HY020), bez prihoda u naturi; APD zvaničan podatak - bez gubitaka i negativnog prihoda (gubici se pretvaraju u 0), sa prihodom u naturi

Razlika između dva istraživanja je sada značajno manja, iako je i dalje prisutno oko 30% neobjašnjene razlike.

Jedno od mogućih objašnjenja je različita struktura po ekonomskom statusu – u APD je malo precenjen broj

penzionera, a u SILC se čini da je malo precenjen broj nezaposlenih, dok je u APD potcenjen. U SILC je broj

penzionera malo potcenjen (na primer, 1.678.022 u 2013. godini, prema 1.722.649 u istoj godini), dok je u

APD precenjen – 1.807.415 prema 1.735.942 u 2015. Osim toga, u APD je potcenjen ukupan broj stanovnika;

otuda je udeo penzionera u APD za 3 pp viši nego u SILC i nego u administrativnim podacima u odnosu na broj

stanovnika (videti Tabelu 7-2).

SILC HBS LFS

Zaposleni i samozaposleni (uključujući pomažuće

članove)35,3% 39,9% 35,4%

Nezaposleni 22,6% 13,7% 19,2%

Studenti, učenici, neplaćena praksa 7,4% 8,4% 9,1%

Pezioneri 28,5% 31,3% 27,3%

Osobe sa invaliditetom koje ne rade 0,6% 0,7% 1,1%

Lice koje obavlja kućne poslove ili negu drugog lica u

svom domaćinstvu4,5% 5,3% 7,2%

Ostali neaktivni 1,1% 0,7% 0,7%

Tabela 7-2. Subjektivan ekonomski status, SILC vs. APD vs. ARSIzvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC (2013), APD (2015), LFS Bulletin for 2016Note: pensioners are 28,2% according to the PDI fund data compared to population estimates

80 Sada su i granice decila nešto niže.


ANEKS 2 Deskriptivna statistika

Ekonomski status 20% 40%Ukupno

stanovništvo

Zaposleni 17,8 22,3 29,2

Samozaposleni sa radnicima 0,4 0,6 1,2

Samozapolseni bez radnika 8,0 7,7 7,2

Pomažući član 2,8 2,9 2,3

Nezaposleni 26,1 20,8 13,7

Penzioner 25,6 28,1 31,3

Student/učenik 7,2 7,6 8,4

Lice koje obavlja kućne poslove ili negu drugog

lica u svom domaćinstvu9,0 7,8 5,3

Osobe sa invaliditetom koje ne rade 1,7 1,2 0,7

Ostali neaktivni 1,3 0,9 0,7

Tabela 7-3 Subjektivan ekonomski status (15+) najsiromašnijih 20 and 40% stanovništva (per capita), APD potrošnjaIzvor: Kalkulacija autora na osnovu APD (2016) - potrošnja

Grafikon 7-9 Prihod od penzija po decilima, 2012Izvor: Kalkulacija autora na osnovu SILC (2013), prihodi se odnose na 2012

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

25.0%

30.0%

35.0%

40.0%

45.0%

50.0%


Poljoprivredna penzija

Porodična penzija

Ivalidska penzija

Starosna penzija


Grafikon 7-10 Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) prema poluIzvor: Kalkulacija autora na osnovu APD (2016) - potrošnja

Grafikon 7-11 Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) po regionimaIzvor: Kalkulacija autora na osnovu APD (2016) - potrošnja

20% 40% 100%


Deca do 17 24 25 21,9 21,6 17,1 14,8

18-24 9,6 9 9,1 8 8 6,7

25-64 55,3 51,8 54,8 51,3 54,8 53,1

65+ 11,1 14,2 14,2 19,2 20,1 25,5

Tabela 7-4 Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) po polu i starosti, APD prihodIzvor: Kalkulacija autora na osnovu APD (2016) - potrošnja

49.4

48.6

48.5

50.6

51.4

51.5

0 20 40 60 80 100

20%

40%


Muškarci

Žene

0

5

10

15

20

25

30

35

20% 40% Total population

Beogradski region

Vojvodina

Šumadija and Zapadna Srbija

Južna i Istočna Srbija


SILC APD RZS


Deca 17 17,4 15,9 17,1 14,8 19,5 17,5

18-24 8,1 7,3 8 6,7 7,3 6,5

25-64 56,6 54,6 54,8 53,1 56,9 55,0

65+ 17,8 22,3 20,1 25,5 16,3 21,0

Tabela 7-5 Ukupno stanovništvo po polu i starosti, (SILC, APD i RZS procene stanovništva)Izvor: RZS (procene stanovništva) i kalkulacija autora na osnovu APD-2015 i SILC-2016

SILC APD Popis 2011

Bez osnovnog obrazovanja 8,6 10 13,68

Osnovno obrazovanje 20 21 20,76

Srednja škola 51,9 51,5 48,93

Više obrazovanje 19,6 17,5 16,24

Tabela 7-6 Ukupno stanovništvo po obrazovanju (SILC, APD i Popis 2011)Izvor: Popis 2011 i kalkuacije autora na osnovu APD-2015 i SILC-2016

Grafikon 7-12 Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) po obrazovanju, SILCIzvor: Kalkulacija autora na osnovu APD (2016) - prihod

0

10

20

30

40

50

60

20% 40% 100%

Niže od srednje škole Srednja škola Više obrazovanje


Grafikon 7-13. Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) prema broju članova domaćinstva, APD potrošnjaIzvor: Kalkulacija autora na osnovu APD (2016) - potrošnjaSource: Authors’ calculations based on HBS-2016– consumption

20% 40%Ukupno

stanovništvo

Jednočlano (<65) 4,2 5,1 10,8

Samačko staračko (jedan član 65+) 8,7 11,5 15,9

Staračko (dva ili više članova 65+) 10,7 10,4 8,6

Dva odrasla bez izdržavane dece (jedan 65+) 6,3 6,2 6,5

Dva odrasla bez izdržavane dece (<65) 7,4 7,3 10,6

Samohrani roditelj sa izdržavanom decom 2,2 1,8 2,2

Dva odrasla jednim ili dvoje izdržavane dece 11,6 13,1 13,4

Dva odrasla troje i više izdržavane dece 4,2 3 2

Tri i više odraslih sa izdržavanom decom 24,7 22,4 13,6

Tri i više odraslih bez izdržavane dece 20,2 19,1 16,3

Tabela 7-7 Najsiromašnijih 20% i 40% stanovništva (per capita) prema tipu domaćinstva, APD potrošnja Napomena: Učešće u u ukupnom broju domaćinstava u SrbijiIzvor: Kalkulacija autora na osnovu APD (2016) - potrošnja

Grafikon 7-14 Racio 9./1. decil, distribucija zaradaIzvor: Eurostat (Structure of earnings survey: hourly earnings [earn_ses_hourly])

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

20% 40% Total population

Šest i više članova

Pet članova

Četiri člana

Tri člana

Dva člana

Jedan član


0

1

2

3

4

5


ANEKS 3: FINANSIJSKI ASPEKTI PREPORUKA

1. Povećanje pondera koji se dodeljuju za decu stariju od 14 godina sa 0,3 na 0,5, u skladu sa OECD

modifikovanom skalom ekvivalencije.

Budžetske implikacije ovog predloga se mogu podeliti u dva dela. Prvi, povećanje rashoda za porodice koje su

već korisnici NSP i drugi, povećanje rashoda usled ulaska u pravo novih korisnika.

I Povećanje rashoda za porodice koje su trenutno korisnici prava

Prema podacima informacionog sistema u januaru 2015. godine pravo na NSP je ostvarivalo 20.173 dece starosti

od 14 -17 godina koja žive u 16.792 porodice. Osnovica za isplatu NSP u istom periodu iznosila je 7.789 dinara,

a povećanje pondera sa 0,3 na 0,5 za decu datog uzrasta bi rezultiralo u povećanju iznosa NSP za 1.560 dinara

po detetu.

U jednom broju ovih porodica broj članova koji su sposobni za rad je veći od broja onih koji su nesposobni za rad

(dvoje roditelja sa jednim detetom ili zajednička domaćinstva u kojima ima još odraslih članova koji su sposobni

za rad). Ove porodice ne ostvaruju pravo 12, već samo 9 meseci tokom godine.

Prema podacima informacionog sistema 2.070 porodica sa decom uzrasta 14-17 godina je gubilo pravo tokom

prethodne godine ili 12,3% od ukupnog broja porodica korisnika NSP ovog tipa. Pošto većina zajedničkih

domaćinstava prijavljuje odvojene porodice da bi ostvarili ukupno veće iznose pomoći, može da se pretpostavi

da među 2.070 porodica dominiraju one sa po jednim detetom i dvoje roditelja. Otuda i pretpostavka da od

ukupno 20.173 dece, broj dece koja neće ostvariti pravo tokom cele godine iznosi 2.070, dok se za preostalih

18.103 dece pretpostavlja ostvarivanje prava tokom svih 12 meseci.

Najzad treba ukazati i da se ne raspolaže podatkom o broju jednoroditeljskih porodica sa decom datog uzrasta

koje ostvaruju pravo na uvećani NSP. Ako pretpostavimo da je udeo jednoroditeljskih porodica i u ovom

segmentu porodica sa decom 35,55% (od ukupno 16.792), te da je u svakoj od ovih porodica samo jedno dete

datog uzrasta, to znači da će 5.970 dece ostvariti uvećan NSP i više iznose pomoći za 309 dinara mesečno. Dalje

je pretpostavljeno da u svim ovim porodicama ne preovladjuju članovi koji su sposobni za rad81, te da se pravo

ostvaruje svih 12 meseci godišnje.

81 Što važi ukoliko su sva deca starija od 15 godina na školovanju

Broj deceAmount of

increase

Monthly

expenditure

Annual

expenditure

ostvaruju pravo 9 meseci 14-17 Iznos povećanja Mesečni rashod Godišnji rashod

ostvaruju pravo 12 meseci 12,133 1,560 18,927,480 227,129,760

ostvaruju uvećano pravo 5,970 1,869 11,157,930 133,895,160

Ukupno 20,173 33,314,610 390,087,720

Tabela 7-8. Povećanje rashoda za trenutne korisnike prava

Procena je da bi ukupno godišnje povećanje rashoda po ovom osnovu iznosilo maksimalno 390 miliona godišnje.


II Povećanje rashoda usled ulaska novih korisnika u pravo

Usled povećanja pondera koji se dodeljuje deci starijeg uzrasta doći će do porasta ukupnog prihodnog cenzusa.

Pravo će moći da ostvare i porodice sa decom datog uzrasta koje raspolažu većim dohotkom nego što je cenzus

po postojećem zakonskom rešenju. Da bi se sagledao ovaj deo budžetskih implikacija potrebno je da se proceni

koliko je to porodica i koliki je iznos pomoći koje bi one ostvarile.

Procena broja novih porodica koje bi mogle da ostvare pravo na osnovu povećanja cenzusa odosno promene

pondera za decu uzrasta 14-17 godina bazira se na podacima o osetljivosti stope siromaštva u odnosu na

promene praga/linije siromaštva.

Podaci na osnovu ankete o prihodima i uslovima života (RZS, 2015) pokazuju da kada se prag/linija siromaštva

poveća za četvrtinu, broj pojedinaca u porodicama sa decom koji su ispod praga se poveća za nešto manje od

trećine odnosno za svaki procentni poen promene praga (osnovice) broj pojedinaca ispod praga se poveća za

1,5 procentna poena.

% medijane dohotkaprag u din.

(osnovica)

broj pojedinaca u

porodicama sa decom

ispod praga

(in 000)

(osnovica) 11400 860

40 9120 618

Promena u apsolutnom iznosu 2280 242

Promena u % 25 39.1

Tabela 7-9. Osetljivost promena broja siromašnih na promene praga siromaštva Izvor: baza podataka RZS na osnovu ankete o prihodima i uslovima života

Promena skala ekvivalencije za decu starosti 14-17 godina dovodi do pomeranja prihodnog cenzusa za porodice

sa jednim detetom datog uzrasta za približno 10% (Tabela 7-10). Pod pretpostavkom da važi goreprikazana

pravilnost o osetljivosti, broj pojedinaca u NSP porodicima sa jednim detetom datog uzrasta će se povećati za

15% (Tabela 7-11). Istovremeno za porodice sa dvoje dece datog uzrasta prihodni cenzus će se povećati za 19%

(Tabela 7-10), a broj pojedinaca koji žive u NSP porodicama ovog tipa za približno 28,5% (Tabela 7-11).

Pošto se osetjivost prihodnog cenzusa primenjuje na NSP porodice, a ne na sve porodice sa decom u ukupnoj

populaciji, implicitno je uzet u obzir efekat imovinskog cenzusa.


Porodica sa dvoje

dece, jedno 14-17

Porodica sa jednim

detetom 14-17

Porodica sa dvoje

dece, oba 14-17

Važeći Novi Važeći Novi Važeći Novi

Prvi odrasli 7789 7789 7789 7789 7789 7789

Drugi odrasli 3894.5 3894.5 3894.5 3894.5 3894.5 3894.5

Prvo dete 2336.7 2336.7 2336.7 3894.5 2336.7 3894.5

Drugo dete 2336.7 3894.5 2336.7 3894.5

Ukupno 16356.9 17914.7 14020.2 15578 16356.9 19472.5

Povećanje 1557.8 1557.8 3115.6

% povećanja 9.5 11.1 19.0

Tabela 7-10. Promena iznosa pomoći usled promene pondera za decu uzrasta 14-17 godina (u din.)

Broj porodica će se promeniti u zavisnosti od povećanja broja pojedinaca i veličine porodice, za koju se

pretpostavlja da ostaje nepromenjena, u proseku 4 člana po porodici. Pod datim pretpostavkama ukupan broj

porodica sa decom uzrasta 14 - 17 godina će da se poveća za 2.772 ili 16,5%.

Januar 2015.Povećanje broja

Pojedinaca Porodica

sa 1 detetom 15,102 60,964 15 9145 2286

sa dvoje dece 1691 6824 28.5 1945 486

Ukupno 16,792 67,788 2772

Tabela 7-11. Povećanje broja pojedinaca i porodica sa decom uzrasta 14-17.Napomena: Ukupan broj pojedinaca i porodica podaci MRZBSP

Koliko će da se uvećaju rashodi za NSP po osnovu ulaska ovih novih korisnika u pravo (2.772 porodica)?

Ove porodice ne ostvaruju pravo na NSP što znači da je njihov prihod iznad trenutne zakonske linije prihodnog

cenzusa. Pošto se NSP isplaćuje po principu dopune prihoda to znači da ove porodice sada ostvaruju prihode na

nivou zakonskog prihodnog cenzusa, te da po osnovu NSP-a maksimalno mogu da ostvare onoliko koliko iznosi

povećanja pomoći po detetu starijeg uzrasta.

Ukoliko pretpostavimo da je kao i u porodicama koje su trenutno korisnici NSP, i kod novih korisnika u proseku

1,2 deteta starijeg uzrasta po porodici, znači da bi ukupan broj dece datog uzrasta u 2.772 porodice iznosio

3.326. Ako dalje pretpostavimo da je struktura dece po nivou prava (osnovno ili uvećano) i po vremenskom

ograničenju (9 ili 12 meseci) jednaka onoj koja je zabležena u realnosti (kao u Tabeli 7-8) rashodi usled uključivanja

novih porodica u pravo iznosili bi najviše 64 miliona dinara na godišnjem nivou.


Broj dece 14-17 Mesečni rashod Godišnji rashod

Ostvaruju pravo 9 meseci 341 532,475 4,792,272

Ostvaruju pravo 12 meseci 2,001 3,121,022 37,452,260

Ostvaruju uvećano pravo 984 1,839,872 22,078,464

Ukupno 3326 5,493,368 64,322,996

Tabela 7-12. Povećanje rashoda po osnovu ulaska novih porodica u pravo

Kumulativne budžetske implikacije povećanja pondera za decu starijeg uzrasta 14-17 godina (I +II) iznosile bi

prema datim procenama približno 454 miliona dinara godišnje prema podacima za 2015. godinu. Ova procena

ne uzima u obzir efekte indeksacije prava sa potrošačkim cenama tokom godine.

2. Povećanje pondera koji se dodeljuju deci koja istovremeno ostvaruju pravo na NSP i na dodatak za

pomoć i negu drugog lica (DPNDL) na 1 (kao za nosioca domaćinstva)

Budžetske implikacije ovog predloga bi bile nešto manje od prethodnog. Prema podacima informacionog

sistema iz 2015 godine istovremeno dva prava (NSP i DPNDL) ostvaruje 991 dece do 18 godina starosti. U

novčanom iznosu povećanje pondera sa 0,3 na 1 bi značilo povećanje iznosa NSP za približno 5.452 dinara po

detetu, pod pretpostavkom da u datom domaćinstvu nisu svi ćlanovi nesposobni za rad. Mesečni rashodi za

budžet iznosili bi 5,4 miliona dinara, a godišnji 64,8 miliona RSD, pod pretpostavkom da u svim domaćinstvima

dominiraju članovi nesposobni za rad i da pomoć primaju tokom 12 meseci godišnje. Ova pretpostavka je realna

pošto Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa da se nesposobnim za rad smatra i nezaposleno lice koje se stara o

detetu koje ostvaruje pravo na DPNDL.

Treba imati u vidu i da ovo nije jedino povećanje budžetskih rashoda po osnovu ovog predloga. Izvesno je

naime da će sa povećanjem ukupnog prihodnog cenzusa za 5.452 dinara još jedan broj domaćinstva sa decom

koja su korisnici DPNDL moći da ostvare pravo i na NSP.

Orijentacije radi treba imati u vidu da u Srbiji pravo na DPNDL ostvaruje približno 6.500 dece do 18 godina,

što znači da 5.500 dece živi u domaćinstvima koja ne ostvaruju pravo na NSP. Nema podataka o materijalnom

položaju ovih porodica, ali je janso da bi dodatna domaćinstva mogla da ostvare maksimalan iznos pomoći od

5.452 dinara jer očito trenutno ostvaruju prihode koji su iznad administrativnog prihodnog cenzusa ili ih iz prava

isključuju drugi (imovinski) uslovi. Ako bi smo pretpostavili da bi ovih dodatnih domaćinstava bilo čak oko 2.750

(polovina dece koja ostvaruju pravo na DPNDL, a ne ostvaruju pravo na NSP) i da bi u proseku kao dopunu mogli

da ostvare oko 4.000 dinara (približno dve trećine od maksimuma) rashodi na godišnjem nivou bi iznosili 132

miliona RSD.

Kumulativni budžetski rashodi bi iznosili manje od 200 miliona RSD, ili 0,005% BDP.