studentski godisnjak 2013 var1 preview

5/26/2018 Studentski Godisnjak 2013 Var1 Preview

1/193


2/193

STUDENTSKI GODINJAKDecembar 2012.


3/193


4/193

Beograd

Univerzitet u BeograduFakultet politikih nauka

StudentskiGODINJAK2012

Godina II / Broj 2 / Decembar 2012.


5/193

Izdava:Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih naukaBeograd, Jove Ilia 165

Telefon: 011/3092-999, Fax: 011/2491-501

E-mail: [email protected] prezentacija: http://www.fpn.bg.ac.rs

Za izdavaa:prof. dr Ilija Vujai

Glavni i odgovorni urednici:Momilo ivadinovi

Ivana Adamovi

Redakcija:prof. dr Vladimir Pavieviprof. dr ore Pavievima Nikola JoviMomilo ivadinoviIvana Adamovi

Koordinator projekta:Nikola Jovi, MA

Lektura i korektura:Ljiljana Davidovi

Dizajn i prelom:Stefan Ignjatovi

tampa:

igoja tampa, Beograd


6/193

Sadraj

I MEUNARODNA POLITIKAI MEUNARODNI ODNOSI

Nikola uriDemokratski mir: idealizam i moralni kompromisi . . . . . . . . . . . . 11

Sandra Davidovi i Andrijana TaskovPrimena principa izvetaja Odgovornost za zatituna humanitarnu intervenciju na Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Ksenija KvrgiBalkan pred izazovima neoosmanizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Janja SimentiZatita ljudskih prava u Evropskoj unijinakon Ugovora iz Lisabona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

II SOCIJALNA POLITIKAI SOCIJALNI RAD

Momilo ivadinoviKomparativna analizazdravstvene zatite SAD i Velike Britanije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Suzana MihajloviPerspektive regionalnog razvoja u Srbiji socijalna dimenzija novog koncepta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73


7/193

III POLITIKA TEORIJA, POLITIKASOCIOLOGIJA, POLITIKI SISTEM

Boban StojanoviSocijalni i politiki rascepi teorijski okvir i sluaj Srbije . . . . . . . 89

Veljko JovanoviPoperovo suprotstavljanje instrumentalizmu . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Andrijana AkrabiEkonomska politika u savremenostimeunarodnih globalnih institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

Luka Z. BooviFinansiranje politikih aktivnosti u Srbiji od 2011. . . . . . . . . . . . 125

Nikola KosoviDa li je Rusija demokratska drava? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

IV NOVINARSTVOI KOMUNIKOLOGIJA

Milena TaskovMesto i uloga elektronskih medijaSrpske pravoslavne crkve u medijskom sistemu Srbije . . . . . . . . . 151

Ljiljana TojagiKomparacija javnih servisa: BBC i RTS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Bojan MarjanoviSluaj Feral Tribune:

najvanija stranica post-jugoslovenskog urnalizma . . . . . . . . . . 177


8/193

Re urednika

Ovim zbornikom izlaui pred vama, naim uiteljima i kolegama, eli-mo da uinimo kritiki osvrt na drutvena zbivanja dananjice iz ugla budu-ih diplomata, politikologa, urnalista i socijalnih radnika. S obzirom da je

ovo drugi Godinjak studenata Fakulteta politikih nauka elimo da pokae-mo da smo spremni da sledimo dobre ideje starijih kolega i budemo dobarprimer koji e generacije slediti. elimo da ovaj nain iskazivanja buduihintelektualaca postane tradicija.

I mi verujemo da radom i saradnjom sa profesorima moemo razviti slo-bodoumne linosti, kritiki odnos prema stvarnosti, tolerantnost i objektiv-nost. eljni znanja, eto to smo mi. Nai pogledi nisu uski, kao teatralna obra-ivanja tuih misli i rei. Uz nekoliko rei nadahnua, pravilnih smernica imalo podstreka mogu se iskristalizovati do granice kada je uspeh neizbean.To elimo da vam predstavimo Studenskim godinjakom.

Pitanja kojima se bavimo su veoma bitna, kako politika tako i ivotna.Ona se ne dotiu samo normativne politike ve i kulture, poretka, ureenja,planiranja boljeg sutra. U osnovi je iskorak napred u iskustvo i delanje nae,zemalja u okruenju i velikih svetskih sila. Zbornik je ogledalo jedne generaci-je studenata akademskih studija, fakulteta, nae drutvene zajednice. Radovipredstavljaju put od pretpostavke do realizacija zamisli.

Potovanjem i uvaavanjem slobode miljenja mnogo je lake prihvatitii uiniti shvaenim line stavove. Tako misli koje su na prvi pogled sloenei nedostine postaju jednostavnije i dostinije. Potovanje linog stava, teo-retski potkrepljenog je na prioritet. Obraujui sloene teme ostavljamo za-datak onima koji dolaze posle nas, da bi bili kritiniji, da bi postavljali novapitanja i prevazilazili postojee odgovore. Na poetku smo puta, prvi koracinisu laki, mi elimo da zakoraimo u svetlu budunost. Budunost koju samistvaramo. Podrite na prvi korak. elimo da Zbornik koji je pred vama budeotvorena kola za sve, stub slobode miljenja, temelj univerzalnih ustavnihprincipa demokratije.

Posebnu zahvalnost dugujemo profesorima i saradnicima koji su prepo-znali na motiv i podrali nas u realizaciji, kao i autorima tekstova bez kojihGodinjak ne bi ugledao svetlost dana.

Ivana Adamovi i Momilo ivadinovi


9/193


10/193

Prvi deo

MEUNARODNA

POLITIK A IMEUNARODNI

ODNOSI


11/193


12/193

Nikola uri

Demokratski mir:idealizam i moralni

kompromisi

Saetak:

Tekst se bavi prikazom teorije demokratskog mira, te analitikim pristupomnjene primene u spoljnoj politici tokom poslednjih nekoliko decenija.Razmotrivi osnovne postavke teorije o miru meu demokratskim drava-ma, autor se fokusira na ulogu koju je ona imala u meunarodnim odnosi-ma. Miljenje je autora da je ova teorija esto koriena kao legitimizirajuesredstvo za odreena dejstvovanja nemiroljubivim sredstvima. Autor ovog

teksta razmatra u kojoj meri su u meunarodnim odnosima ideali prokla-movani u teoriji demokratskog mira, ali i srodnim teorijama i disciplinama,doveli do pravljenja moralnih kompromisa u spoljnopolitikom delovanju

zarad ostvarivanja tih ideala.

Kljune rei:

demokratski mir, meunarodni odnosi, spoljna politika.

UVODU nauci o meunarodnim odnosima, od njenog osnivanja poetkom dvade-setog veka kao zasebne naune discipline, u filozofiji i sociologiji se vedugo odvija potraga za pouzdanim objanjenjem kako uspostaviti dugotra-jan (neki bi rekli vean) i svetski mir. Mir je bio i ostao predmet istraivanjabrojnih autora.

Pomeranjima u meunarodnim odnosima kao to je bilo uspostavljanjeDrutva naroda i potpisivanje Brijan-Kelogovog pakta, te drutvenim de-avanjima kakva je bila javna prepiska velikih umova meuratnog perioda,

Alberta Ajntajna i Sigmunda Frojda na temu uspostavljanja mirnog svetskogporetka, inilo se da je nakon uasa Velikog rata, mir jedina stvar o kojoj semoe razgovarati. To se kasnije pokazalo kao netano, ali je cilj uspostavljanja


13/193

mira meu dravama jo vie dobio na znaaju. Posle Drugog svetskog rata,dolazi do osnivanja brojnih instituta za izuavanje mira i reavanja sukoba

(Ili, Duverovi, 2009: 121-136).Ipak, pria o teoriji koja preporuuje naine za dolazak do svetskog mira

see mnogo dalje u prolost. Moemo rei, bez oklevanja, da je o temi uspo-stavljanja poretka u kome nema otvorenih, oruanih sukoba, iroko raspreda-no i pre zasnivanja meunarodnih odnosa kao posebne discipline poetkomdvadesetog veka.

Oit primer takvog pravca miljenja je delo velikoga mislioca ImanuelaKanta, pod nazivom Veni mir, u kome on daje svoj uvid o tome na koji nainbi takav mir mogao biti ostvaren.1Fransoa de Kalijer je, takoe, kao jedan od

ranih teoretiara diplomatske discipline, koji u svom delu pod nazivom O na-inu pregovaranja sa suverenima odredio da bi ba mir trebalo da bude ono nata se ambasador usredsreuje tokom svog delovanja, govorei da bi ambasa-dor trebalo da bude ovek mira (de Callires, 1919: 55). Naravno, ni sluajno,ne bi trebalo zaboraviti Deremija Bentama pisca teksta pod nazivomPlan zasvetski i veni mir, koji iz utilitaristikog ugla govori o miru. Ovaj tekst je napi-san 1789. godine, tj. pet godina pre objavljivanja Kantovog eseja.

Ipak, kada govorimo o demokratskom miru, veina autora kao zaetak oveideje, s pravom, uzima Kantov esej. Kant ovde pravi razliku izmeu republikan-skih i nerepublikanskih drava, na osnovu nekoliko kriterijuma, o kojima e

kasnije biti vie rei, pri emu republikama daje prednost kada se govori o us-postavljanju mira koji e vladati u njihovoj meusobnoj interakciji.

Kant, takoe, iznosi nekoliko naprednih ideja u ovom tekstu gde meu pr-vima govori o ograniavanju sredstava ratovanja, tj. ojus in bello, ali i o osniva-nju svetske federacije kao jednog od preduslova mira.2Kant ju je nazvaoFoedus

pacificum, i verovao je da ona moe imati onakvo dejstvo na drave, kakvo dr-avno ustrojstvo ima na pojedinane graane samih drava. Osetivi da u me-udravnim odnosima postoji stanje anarhije, smatrao je bi ovakva hijerarhi-zicija meudravnog poretka dovela do njegove pacifikacije. Ipak, nije verovaoda je do takve federacije mogue doi, uzevi u obzir da ono to se u teoriji po-kae kao tano i poeljno, u praksi drava esto ne bude prihvaeno.

1 Kant daje napomenu o tome kako je stavljanje odrednice veni ispred rei mir, za-pravo nepotrebno, prihvatajui injenicu da se mir sklapa meu dravama tako da bitrajao veno, pri emu navodi da svaki mirovni sporazum koji je sklopljen tako da onikoji ga sklapaju imaju mentalnu rezervisanost prema njemu, i otvoreni su da misle onekom buduem sukobu, ne moe biti nazvan mirom, ve primirjem. Kant smatra daje takva rezervisanost prilikom sklapanja mirovnog sporazuma nedolina suverenu.

2 Po Kantovom vienju, ovakvo drutvo mira (engleski prevod je League of peace)bi za cilj trebalo da ima okonanje svih ratova, to ga razlikuje od prostog mirov-nog sporazuma (Pactum pacis) koji za cilj ima okonanje pojedinanih sukoba.

12 N IKOL A U R I


14/193

Kasnije, kada su uasi rati u svim uglovima planete (to je istina bio slu-aj i u Kantovo vreme) postali surova stvarnost, u vremenu kada je i veliki

tehnoloki napredak, ostvaren krajem devetnaestog i poetkom dvadesetogveka, stavljen u slubu antiljudskog, ova tema je polako postajala sve aktu-elnija, a kao posledica toga javilo se pregrt ideja koje su teoretiari ponudilikao reenja i preporuke.

Majkl Mandelbaum u svojoj knjizi, Ideje koje su promenile svet, navodikako je ideja o politikom zdruivanju demokratija zaeta u angloameri-kom svetu. Mandelbaum smatra da je krajem devetnaestog veka, videvi daSjedinjene Drave stiu sve vie moi, Velika Britanija, gledala da uspostavipartnerski odnos sa svojom bivom kolonijom, sa kojom je tokom itavog

devetnaestog veka imala nategnut odnos. Velika Britanija je to pokuala dato uradi na razliite naine, od kojih joj ne slue ba svi na ast. CitirajuiKristofera Hiensa3, Mandelbaum se poziva na primer Radjarda Kiplinga i nje-govu pesmu Teret belog oveka, koja donekle oslikava britansko nastojanjeda stavljanjem u prvi plan bioloke slinosti koja postoji izmeu ove dve ze-mlje, doprinese njihovom politikom zbliavanju (Mandelbaum, 2004: 348).

Apeli za rasnu solidarnost gubili su na popularnosti, zakljuuje Mandelbaum,a akcenat je stavljen na zajednike politike vrednosti (Mandelbaum, 2004:348), kao to je to demokratsko ustrojstvo drave. Ovaj preokret od rasne kademokratskoj solidarnosti, desio se poetkom dvadesetog veka.

Dvadeseti vek je pokazao da je ideja demokratskog mira imala velikuulogu u oblikovanju spoljnopolitikog delovanja demokratskih drava, akako nam to pokazuje kratka ali sadrajna praksa dvadeset i prvog veka, de-mokratski mir ostaje jedna od teorija poniklih u meunarodnim odnosima,sa najveim uticajem.

OSNOVNE POSTAVKE TEORIJE DEMOKRATSKOG MIRA

Teorija demokratskog mira pomae nam da shvatimo principe po kojima funk-cionie meunarodni poredak i koje nude odgovor na pitanje: kako doi dosvetskog mira? Osnovna postavka teorije demokratskog mira, je da demokratijene ratuju jedna protiv druge. Postoji spor oko toga da li su u odnosima sa nede-mokratskim reimima, veoma ratoborne, ili ne. Kako to navodi Don Mirajmer,

argument ovde nije u tome da su demokratije manje ratoborne od nedemokra-tija, nego da demokratije ne ratuju meu sobom (Mirajmer, 2009: 39). Pitanjena tu temu postavlja i Brus Raset. Pitanje glasi: jesu li demokratije generalno mi-roljubive ili su one miroljubive samo u meusobnim odnosima (Raset, 2009: 9)?

3 U pitanju je tree poglavlje Hiensove knjige Blood, Class and Nostalgia: Anglo-American Ironies izdate 1989. godine.

13DEMOKRATSKI MIR: IDEALIZAM I MORALNI KOMPROMISI


15/193

Svet u kome postoje samo demokratije bi sledstveno tome bio svet u komenema rata. Ovu tvrdnju su kritikovali brojni autori, nalazei primere sukoba i

meu demokratskim reimima. Johan Galtung tvrdi da moemo zakljuiti dato da li je neka zemlja pacifistika ili belicistika zavisi od nekih drugih vari-jabli, kao to je duboka kultura (ekspanzionizam, manihejstvo, singularizam/univerzalizam), koje prevazilaze podelu demokratija/nedemokratija (Galtung,2009: 77). Ovime, on negira da dejstvo demokratskog poretka uvek ima paci-fikujui karakter. Galtung, takoe, daje svoj komentar na tvrdnju koju navo-di Brus Raset da Demokratije skoro nikada meusobno ne ratuju, tvrdei da

ukoliko one i ne ratuju, to je zato to mogu vie da postignu tako to e zajednobraniti privilegije koje imaju u svetskom sistemu (Galtung, 2009: 77).

Do drugaijih nalaza su doli Brus Raset i Don Onil, koji u svojoj studijitvrde da demokratije, ne samo to ne ulaze u sukobe sa drugim demokrati-jama, nego da su one ujedno i manje sklone ratu od nedemokratskih rei-ma, podravajui time tezu o pacifikujuem dejstvu demokratije (Chojnacki,2006: 13). Ta tvrdnju je opovrgao Erol Henderson svojom studijom iz 2002.godine u kojoj je dokazao da demokratski reimi, ta vie, imaju veu verovat-nou ulaenja u ratne sukobe (Chojnacki, 2006: 13) to je u skladu sa tvrdnja-ma ranije pomenutih autora.

U svom tekstu Kant, liberalna naslea i spoljni poslovi (Doyle 1983),Majkl Dojl nabraja sve reime kroz istoriju koji su demokratski ili su bili de-

mokratski tokom jednog perioda svoje istorije. Pritom, vodei se Kantovimuputstvima, on navodi etiri esencijalne karakteristike koje reim mora za-dovoljiti da bi bio smatran liberalnim. Pre svega, on vidi trinu privredu ba-ziranu na privatnoj svojini kao jedan od nunih uslova. Takoe, on smatrada su graani koji poseduju osnovna prava (kao to su jednakost pred sudom,sloboda veroispovesti, i postojanje ureenja koja su suverena od uticaja spo-lja), kriterijumi od sutinskog znaaja za zasnivanje liberalnog dravnog pore-tka. Konano, Dojl kao bitnu pretpostavku vidi i republikanskog predstavnika,

vladu (republikanskog ili monarhijskog) (Doyle, 1983: 212). Iskljuivanjemjednog od ovih elemenata, sistem bi izgubio demokratski karakter. Majkl Dojldalje tvrdi i da je, statistiki gledano, rat izmeu bilo koje dve drave malo ve-rovatan (u jednoj godini ili kratkom vremenskom periodu) ali i da je statisti-ki gledano, rat izmeu demokratija praktino nemogu.

Dojl navodi jedno ogranienje, i priznaje, da mlade demokratije nemogu biti ukljuene u pretpostavku o miru meu demokratskim dravama,

ve samo zemlje koje imaju izgraene sisteme. On tako navodi primer Perua iEkvadora koji su se sukobili, opravdavajui teoriju tako to napominje da su seoni sukobili u periodu od jedne do tri godine nakon uspostavljanja liberalnihreima, to nije dovoljno vremena da pacifikujui efekti demokratije stupe na

delo (Doyle, 1983: 213).Ono to nikako ne sme biti zaboravljeno jeste veliki broj situacija u koji-ma su demokratske drave bili na ivici sukoba. Pretpostavka o miru meu

14 N IKOL A U R I


16/193

demokratskim dravama, koje su stvorile svoju zonu mira, na osnovu vred-nosti i mehanizama usaenih u njihove sisteme, istina, nema mnogo primera

koji potiru njene tvrdnje.Na primer, Johan Galtung u svojoj knjizi Mirnim sredstvima do mira, postav-

lja pitanje: Da li demokratije odustaju od meusobnih ratova? On takoedaje i odgovor na to pitanje, u skladu sa svojim shvatanjima: Tradicionalno,kao to e potvrditi i povran pogled na istoriju demokratije, one su se borilejedna protiv drugih, naroito oko teritorija u kolonijama. Ali, onda su otkri-le (Berlinska konferencija 1884-1885. za podelu Afrike), kao to i sada shvata-ju (OECD, Trilateralna komisija na elu sa G7 kao izvrnim komitetom), da setaj nesiguran poloaj na vrhu piramide bolje uva ujedinjenim snagama nego

pojedinano. Odgovor je relativno vrst savez. Savez za ouvanje moi i privi-legija nije zvualo ba dobro; savez hrianskih, ili miroljubivih ili demokrat-skih zemalja zvui mnogo bolje, jer to odreenje moe da pokrije sve desne ze-mlje, a iskljui sve leve zemlje, zemlje koje tee promeni (Galtung, 2009: 83).Naravno, ovakav Galtungov stav ima svoje utemeljenje i u njegovom razume-

vanju fenomena nasilja, i svega to on pod tim pojmom podrazumeva.Sebastijan Rozato ukazuje na jo jedan problem sa kojim se teorija demo-

kratskog mira susree. On napominje da tvrdnja kako demokratije sporo odlu-uju, to moe esto dovesti do toga da odustanu od vojnog delovanja, ne stoji, ipri tome navodi primer nekoliko amerikih predsednika koji su delovali po rei-

ma Tomasa Defersona da je potovanje Ustava odlika dobrog predsednika ali dasu zakoni nunosti, samoouvanja i zatite drave kada je u opasnosti, stvar vieobaveze. Predsednik Bu stariji je oit primer toga da, jednom kada veruju da jedelovanje neophodno, odluioci esto zaobilaze demokratske imperative otvo-rene rasprave i donoenja odluka konsenzusom4(Rosato, 2003: 597).

Uzevi u obzir brojna ogranienja, definicije prema kojima sukob morazadovoljiti tano propisane i konvencionalne uslove da bi bio proglaen ra-tom, te poprilino usko definisanje demokratije i nejasno odreenog vreme-na koje je potrebno da bi pacifikujui uinci demokratije stupili na delo,moe se zakljuiti da teorija demokratskog mira stoji na labavim nogama.Ono to je od sutinske vanosti jeste, kakve je posledice ova teorija imala nasamu prirodu meunarodnih odnosa i naine na koji su se demokratske dra-

ve odnosile prema nedemokratskim dravama.

4 U knjizi koju je u saradnji sa Brentom Skoukroftom izdao 1998. godine, tada vebivi ameriki predsednik Bu je povodom delovanja u operaciji Pustinjski titkoja je zapoeta bez odobrenja Kongresa SAD, napisao sledee rei: In truth, evenhad Congress not passed the resolution I would have acted and ordered our troops

into combat. I know it would have caused an outcry, but it was the right thing todo. I was comfortable in my own mind that I had constitutional authority. It hadto be done (Rosato, 2003:597)



17/193

ZLOUPOTREBA TEORIJE

Primetan je trend u meunarodnim odnosima u poslednjih nekoliko deceni-ja u kome teorija o miru meu demokratskim dravama ima legitimizacijskuulogu u ratnim pohodima koje demokratske drave preduzimaju. U istoriji jebilo nekoliko takvih sluajeva. Kada su velike sile, koje su bile deo zapadnogbloka, kretale u vojne pohode, sve je ee kao legitimizaciono sredstvo njiho-

vog delovanja bilo koriteno donoenje demokratije, pod ime je podrazume-van i mir. Nije retko spominjan i sam termin demokratski mir. Govoreno jeo dobrim narodima, prijateljskim narodima, koji pate pod tiranima (tonije uvek bila neistina), i o odgovornosti koju drave imaju da u takvim slua-

jevima, pomognu na sve mogue naine, ukljuujui i vojno delovanje. Za ra-zliku od perioda Krstakih ratova, kada su u ime vere pokretani pohodi, i kadaje ta ista vera koritena kao legitimizaciono sredstvo za ciljeve koji su retkoimali mnogo toga zajednikog sa verom, primetno je da je u naem vremenutakvu ulogu esto preuzimala demokratija.

Primeri kojima emo se baviti u ovom radu, a koji veoma dobro oslikava-ju ovu praksu, su govori dva amerika predsednika Ronalda V. Regana iDorda V. Bua. U njima se pored nunosti odbrane amerikog naroda, spo-minje i mnogo iri kontekst vojnih pohoda koje su preduzimali.

Jedan od pomenutih primera, legitimizacije delovanja demokratskim

vrednostima, je govor koji je odrao predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava,Ronald Regan. U obraanju naciji povodom bombardovanja Libije 1986. go-dine, ameriki predsednik Ronald Regan pored optubi za brojne bombakenapade (pri emu je podmetanje bombe u diskoteci La Belle, koja se nalazilau zapadnom Berlinu, i koju su najee poseivali ameriki vojnici, bio jedanod odluujuih inilaca prilikom donoenja odluke da se bombarduje Libija)iznosi i tvrdnju da zlo ne sme imati sklonite nigde u svetu. Ovim reima onpoziva na aktivnu ulogu svoje evropske saveznike.5Aleksander Hejg, dravnisekretar tokom Reganove administracije je mnogo plastinije objasnio ta je

5 Deo govora koji je predsednik Ronald Regan odrao 14. aprila 1986. godine povo-dom bombardovanja Libije koji se odnosi na pozivanje na aktivniju ulogu demo-kratskih saveznika: Naim prijateljima i saveznicima u Evropi koji su uestvovaliu dananjoj misiji, elim samo da kaem da imaju venu zahvalnost amerikognaroda. Evropljani koji se seaju istorije razumeju bolje nego iko da nema bez-bednosti, nema sigurnosti u tolerisanju zla. Mora biti u sri zapadne politike da nepostoji sklonite za teror. A da bi odrali takvu politiku, slobodni ljudi i slobodninarodi, moraju se ujediniti i raditi zajedno. Moemo da ujemo povremeno gla-sove koji kau da, uvoenjem sankcija protiv pukovnika Gadafija ili udarima na

njegova teroristika postrojenja mu samo dajemo na znaaju, i da bi pravi nainda se obraunamo sa njim bio da ga ignoriemo. Ja se ne slaem. Izvor, internet,http://millercenter.org/president/speeches/detail/5864

16 N IKOL A U R I


18/193

to to bi trebalo da bude uinjeno sa ovim reimom, reima da je Gadafi rak,i da bi ga trebalo isei (Herring, 2008: 876).

Ovde vidimo da ono to je ranije bilo koriteno (ega ne nedostaje ni ugovoru predsednika Regana), a to je delovanje u svrhu odbrane nacionalnebezbednosti, osveta poginulih vojnika, itd. vie nije jedini inilac kada se od-luuje o tome da li e se ii u rat.

Predsednik Regan je smatrao da je pukovnik Gadafi tiranin6, pod ijomvlau pati dobri libijski narod, to je u ovom svom govoru u izneo. Ostavivina stranu vrednosne sudove, jasno je da se u ovom govoru poziva slobodansvet da pod zastavom slobode i demokratije ne samo razori libijske kapaci-tete za, kako on navodi, izvoenje terora, ve da takvom akcijom doprinesu

promeni njegovog zloinakog ponaanja, i da priblie potenom svetu si-gurniji i bezbedniji svet.7

Iz ovog govora amerikog predsednika Regana, jasno je njegovo usmere-nje u kome se, kao i u velikom delu sveta demokratski poredak vidi kao nu-nost za slobodno funkcionisanje pojedinaca koji u tim poredcima ive. Ipak,u ovom govoru je oito i to, da predsednik Regan kao nunost vidi ne samoouvanje demokratije kod kue, u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ve ipreduzimanje mera koje e dovesti do toga da nedemokratski reimi, sklo-nita zla, kako ih on naziva, nestanu. Navodi kako su ljudi koji ive u timdravama prijateljski nastrojeni, ali su sistemi u kojima oni ive ono to nije

dobro, i da se u cilju uspostavljanja svetskog mira moraju ukloniti, a ljudimatih drava pokloniti slobodniji poredak. Oito je da je predsednik Regan ovdepored, napada koji je jasno bio uperen protiv Sjedinjenih Amerikih Drava,kao legitimiui inilac bombardovanja koje je tog jutra preduzeto, uzeo i po-litiki sistem koji je tada bio na snazi u Libiji.

6 Predsednik Regan se nije ustruavao ni od mnogo otrijih kvalifikacija libijskoglidera, nazivajui Gadafija besnim psom, kako to navodi Galtung (Galtung,2009: 284).

7 Deo govora koji je predsednik Ronald Regan odrao 14. aprila 1986. godine po-vodom bombardovanja Libije koji se odnosi na ciljeve koje bi ovom akcijomtrebalo ostvariti: We believe that this preemptive action against his terroristinstallations will not only diminish Colonel Qadhafis capacity to export terror,it will provide him with incentives and reasons to alter his criminal behavior. Ihave no illusion that tonights action will ring down the curtain on Qadhafisreign of terror. But this mission, violent though it was, can bring closer a saferand more secure world for decent men and women. We will persevere. This after-noon we consulted with the leaders of Congress regarding what we were aboutto do and why. Tonight I salute the skill and professionalism of the men and

women of our Armed Forces who carried out this mission. Its an honor to beyour Commander in Chief. Izvor, internet, http://millercenter.org/president/speeches/detail/5864



19/193

Jo jedan primer ovakvog delovanja je i govor Dorda Vokera Bua ko-jim je dao ultimatum Sadamu Huseinu i njegovim sinovima da napuste Irak,

a od vojnog osoblja i civila zatraio da sarauju, a koji ima gotovo identianton kao i govor predsednika Regana.8Ono to je ovom tonu govora sigurnodoprinelo jesu i ljudi iz kabineta koji su uticali na predsednika Bua. DordHering u svojoj knjizi Od kolonije do supersile, spoljna politika SAD od 1776. go-dine, zastupa stav da su ba neo-konzervativci iz kabineta, uprkos pitanjima

Zato Irak? i Zato sada? (pitanjima koja Hering smatra jednako komplek-snim kao i pojedince koji su bili duni da na njih daju odgovor) uticali na toda se krene u rat.

Ovi neo-konzervativci (neo-cons) su Pol Volfovic, savetnik Ministarstva

odbrane Riard Perl i novinar Vilijam Kristol, i po Heringovim reima, za njihje ovaj rat zadovoljavao podjednako duboka filozofska ubeenja, ali i nunostbrzog delovanja, u sluaju u kome su verovali da Sadam Husein stoji iza teroriz-ma u svetu i da u uskoro doi u posed oruja za masovno unitenje. Oni nisubili jedini. Luis Libi, savetnik potpredsednika Dika ejnija, podsekretar za od-branu Daglas Fejt i dravni podsekretar Don Bolton su takoe bili vani akte-ri, i verovali su da Sjedinjene Drave imaju moralnu dunost da se suprotstavetiraniji i ire demokratiju (Hering, 2008: 945). Mnogi od njih su imali i bliske

veze sa Izraelom, i odluno su branili stav da e zbacivanjem Huseina regionpostati mirniji, te da e uspostavljanje demokratije u Iraku doprineti domino

efektu u kome e Bliski istok prestati da bude izvorite terorizma.9Slino kao i u govoru predsednika Regana, koji se odnosio na bombardo-

vanje Libije. Dord Voker Bu, napominje kako su sva mirna sredstva isko-ritena, te da je Amerika saterana u oak i primorana da se brani. Ono to jeza nas bitno jeste da je retorika o dobrom narodu Libije koji pati pod tirani-nom, promenjena samo u detaljima u govoru koji je Bu odrao.

U svojim memoarima koje je naslovio Trenuci odluke, u istom maniru Bugovori o sastanku koji je odran u sredu, 19. marta 2003. godine, na kome jedoneta odluka da se pone sa operacijom Iraka sloboda(Iraqi Freedom). Natom sastanku se okupio Savet za nacionalnu bezbednost, dok su sa ekrana sa-stanak pratili general Tomi Frenks, iz vazdune baze Princ Sultan u Saudijskoj

Arabiji, glavni komandiri amerike vojske, mornarice, marinaca, vazduho-plovstva i specijalnih snaga, kao i njihove kolege iz Britanskih oruanih snagai Australijskih snaga odbrane. Na pitanje predsednika Bua da li imaju sve toje potrebno za pobedu i da li su zadovoljni strategijom, svi su odgovorili po-tvrdno. Bu u nastavku opisuje trenutak po kome i sama knjiga vrlo verovatno

8 Izvor, internet: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/18/usa.iraq Datumpristupa: 17. mart 2012.

9 Pogledati takoe: Jacob Heilbrun, They Knew They Were Right: The Rise of the Neocons.

18 N IKOL A U R I


20/193

nosi naslov. Okrenuo sam se Donu Ramsfeldu: ,,Gospodine sekretaru, re-kao sam, ,,zbog mira u svetu i dobrobiti i slobode irakog naroda(podvukao N. .),

ovim putem vam izdajem naredbu da izvrite operaciju Iraka sloboda. NekaBog blagoslovi nae snage. (Bu, 2010).10

Ovo pokazuje njegovo duboko uverenje da je on delovao u cilju pobolja-nja situacije, ali oigledno nesvestan posledica do kojih takvo delovanje moedovesti. Rat u Iraku je sada ve deo istorije, ali razlozi zbog kojih su SAD kre-nule u rat, mogu se u budunosti pokazati kao destabilizujui.

Drave kojima je demokratija dola praena velikim razaranjem drave,umesto da do nje dou mirnim putem, do sada su se u velikom broju sluaje-

va pokazale kao neplodno tle za demokratski dravni poredak (kao usamljene

primere suprotne tvrdnje moemo navesti Japan i Nemaku). Drave poputIraka i Avganistana su samo neki od primera ovakvih drava. U njima su nadeneokonzervativaca iz administracije Bua mlaeg doivele krah, a leenje re-giona od terorizma se nije pokazalo kao uspean poduhvat. Retorika u kojojsu upotrebljavane fraze o donoenju demokratije, pokazalo se da ne nosimnogo toga dobroga.

Postavljanjem odreenog idealnog tipa kao poeljnog ishoda kome bi je-dan poredak trebalo da tei, to je u naem sluaju demokratski poredak, ja-sno razlikujemo poretke koji su samim tim ostali bez legitimiteta, uzevi u ob-zir njihovo razlikovanje od poeljnog poretka. Ono to iz toga dalje sledi jeste

legitimizacija injenja koja e privoleti poretke koji se razlikuju da ponu dalie, tj. da postanu isti kao poredak one drave koja ima demokratsko uree-nje. Neke od primera u kojima se ovo deavalo smo naveli ranije.

Endrju Fiala, u svom tekstu Mit o pravednom ratu, takoe, navodi primerDorda Vokera Bua koji je u svojim govorima, opravdavajui rat koji jeobjavljen terorizmu, esto spominjao Drugi svetski rat. Jasno je da u dravikoja ima kulturu seanja na rtve iz ovog rata ovo moe posluiti kao jakooruje prilikom suoavanja sa miljenjem javnog mnjenja. Ono to je bitnonapomenuti, jeste da je ovo samo jedan od primera u kojima se pozivanjemna neophodnost uspostavljanja demokratije u odreenom delu sveta, legiti-miu naini na koje se do tog uspostavljanja dolazi. Naravno, postavlja se pi-tanje i koliko je Drugi svetski rat bio dobar rat uzevi u obzir brojna krenjaratnog prava koje su poinile Sjedinjene Drave (posebno u Japanu).

10 Ovde se vidi i razlika u retorici predsednika Dorda V. Bua od one koju je imaokada je bio republikanski kandidat za predsednika SAD. Kako to navodi Robert D.ulcinger u svojoj knjiziAmerika diplomatija od 1900. godine, Bu nije mnogo ma-rio za pristup kakav je imala Karterova ili Klintonova administracija, posveena

izgradnji drava. Govorio je kako je svrha amerike vojske da se bori i da dobijaratove, te je nagovetavao da bi on povukao preostale amerike snage iz Bosne isa Kosova (ulcinger, 2011: 367-368).



21/193

Japan se navodi kao dobar primer toga ta prisilna demokratizacija moeda donese. Ova zemlja je postala demokratska, i veliki prijatelj Sjedinjenih

Amerikih Drava. Ono to se tom prilikom zaboravlja jeste, koliku cenu jeJapan morao da plati, da bi postao to to jeste. Pitanje koje se javlja glasi: da lije u svrhu okonanja rata bilo opravdano upotrebiti Malog deaka (Little Boy),Debelog oveka (Fat man) i razorne bombe koje su baene na Tokio devetogi desetog marta 1945. godine (Operation Meetinghouse)? Postavlja se pitanje,kolika je cena demokratije?

ZAKLJUAK

U zakljuku, potrebno je navesti, kakve je posledice ovakvo spoljnopolitikodelovanje ostavilo na svet u kome mi danas ivimo, da li postoje primeri ova-kve prakse danas, te kakve su mogunosti za zloupotrebu koncepta demokrat-skog mira u budunosti.

Posledice ovakvog spoljnopolitikog delovanja efova drava i administra-cija nekih od najmonijih drava na svetu, na svet, su brojne. Jedna od njih jeoit manjak vere u dobre namere demokratija. Globalni, dobri Samariani (po-put Kanade) vieni su kao deo bloka onih koji su demokratiju donosili na pro-jektilima. Nepoverenje prema njihovom delovanju, moe se dovesti u vezu sa

intervencijama koje su demokratije preduzimale, legitimiui ih donoenjemdemokratije. Javna mnjenja u dravama na koje se raunalo da e biti preobra-ene esto su duboko podeljena oko uloge koju su strane intervencije odigrale,gde sa jedne strane imamo podravaoce intervencije, dok je sa druge strane ve-oma jaka struja koja u potpunosti osuuje intervenciju. Samim tim, u ova dru-tva su usaeni unutranji sukobi, ime je sutinsko uspostavljanje demokrat-skog poretka i demokratskih institucija u velikoj meri onemogueno.

Kada govorimo o praksi korienja teorije demokratskog mira u delova-nju demokratskih drava danas, injenica je da se u bujici novinskih lana-ka i izjava za javnost, neretko pojave i poruke koje, istina ne tako intenzivnokao to su to radili predsednici Regan, Klinton i Bu mlai, pozivaju na inter-

venciju kojom e se uspostaviti demokratija u trusnim podrujima sveta, asamim tim i mir.

Budunost meunarodnih odnosa daleko je od, pre dvadesetak godinaobjavljenog, kraja istorije. Jasno je da liberalne demokratije nisu jedina igra ugradu, a to dalje moe da znai da e logika demokratskog mira (iako u naucisve ee kritikovana, i na sve nestabilnijim temeljima) i dalje imati prostorau spoljnim politikama demokratskih drava. Pitanje je samo kakvim sredstvi-ma e demokratske drave, pouene iskustvima nekih ranijih prisilnih demo-

kratizacija odluiti da deluju. Hoe li u strahu od belicizma nedemokratijaodluiti da je ratobornima najbolje odgovoriti ratobornou, ili e nai drugenaine da deluju, ostaje da se vidi.

20 N IKOL A U R I


22/193

LITERATURA

[1] Kant Immanuel, Perpetual Peace: A Philosophical Sketch, Slought Foundation,Philadelphia and the Syracuse University Humanities Center, New York, 2010.

[2] Mandelbaum Majkl,Ideje koje su promenile svet, Mir, demokratija i slobodna trita udvadeset i prvom veku, Filip Vinji, Beograd, 2004.

[3] de Callires Franois, The Practice of Diplomacy, Constable and Company LTD,London, 1919.

[4] Galtung Johan, Mirnim sredstvima do mira, Mir i sukob, razvoj i civilizacija , NVOJugoistok- Centar za Evro-balkansku saradnju, JP Slubeni glasnik, Beograd, 2009.

[5] Ili Vujo i Duverovi Nemanja,Promena konteksta delovanja mirovnih instituta posle

Hladnog rata, u Vujai Ilija, upi edomir, i Vrani Bojan, ur.Konsolidacija demo-kratije 20 godina nakon pada Berlinskog zida, Fakultet politikih nauka i FondacijaKonrad Adenauer, Beograd, 2009.

[6] Mirajmer Don, Tragedija politike velikih sila, Udruenje za studije SAD u Srbiji, 2009.

[7] ojnacki Sven,Democratic Wars and Military Interventions, 19462002: the MonadicLevel Reconsidered, uDemocratic Wars, Looking at the Dark Side of Democratic Peace,Palgrave MacMillan, New York, 2006.

[8] Rosato Sebastian, The Flawed Logic of Democratic Peace Theory, American PoliticalScience Review, Vol. 97, No 4, 2003.

[9] Dojl Majkl,Kant, Liberal Legacies and Foreign Affairs, uPhilosophy and Public Affairs,Vol. 12, No. 3. (Summer, 1983), 205-235

[10] Bu Dord V., Trenuci odluke, memoari, Knjiga Komerc, Beograd, 2011.

[11] ulcinger Robert D.,Amerika diplomatija od 1900, Udruenje za studije SAD u Srbiji,Beograd, 2011.

[12] Hering, Dord C., From Colony to Superpower, U. S. Foreign Relations since 1776,Oxford Universtiy Press, New York, 2008.

[13] Tomas varc i Kiron K. Skiner, The Myth of Democratic Peace

[14] Internet, Elizabeth Drew, The Neocons in Power, New York Review of Books,http://www.nybooks.com/articles/archives/2003/jun/12/the-neocons-in-power/?pagination=false

[15] Internet, govor predsednika Ronalda Regana povodom bombardovanja Libije,1986. godine: http://millercenter.org/president/speeches/detail/5864, datum pri-stupa, 11. mart 2012.

[16] Internet, govor predsednika Bua povodom davanja ultimatuma Iraku: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/18/usa.iraq, datum pristupa, 17. mart 2012.



23/193

Nikola uri

DEMOCRATIC PEACE:IDEALISM AND MORAL COMPROMISES

Abstract:

The article deals with Theory of Democratic Peace, including an analytic ap-proach to its application in foreign policy during the last few decades. Havingconsidered the basic assumptions on peace between democratic states, authorfocuses on the role this theory had in International Relations. Opinion of theauthor is that this theory has been widely used as legitimizing expedient forcertain non-peaceful actions. Author of this article analyses to which extent

have the ideals proclaimed in the Theory of Democratic Peace, but also in re-lated theories and disciplines, contributed to making of the compromises in

foreign policy actions, in order to achieve those ideals.

Key words:

Theory of Democratic Peace, International Relations, Foreign Policy

22 N IKOL A U R I


24/193

Sandra DavidoviAndrijana Taskov

Primena principa izvetajaOdgovornost za zatitu

na humanitarnuintervenciju na Kosovu

Saetak:

Autori u ovom radu analiziraju potovanje principa humanitarne intervenci-je na primeru Kosova i Metohije. Najpre e se ukazati na izvetaj Odgovornostza zatitu koji utemeljuje principe, razloge njegovog donoenja i njegov zna-aj. Potom, oslanjajui se na izvetaj, svaki princip e biti definisan pojedi-nano. Prikupljanjem relevantnih podataka, autori e pokazati njihovu ne-ostvarenost u sluaju Kosova. U skladu sa tim, pruie odgovor na pitanje o

opravdanosti humanitarne intervencije 1999. godine.

Kljune rei:

humanitarna intervencija, principi intervencije, Kosovo.

Na razmeu dva milenijuma, sve ee preduzimanje vojnih humanitar-nih intervencija okuplja javnost oko problema obezbeivanja osnove zanjihovo opravdano sprovoenje. Nepostojanje konsenzusa javnosti okokriterijuma njihove opravdanosti dovelo je do inicijative Generalne skup-tine Ujedinjenih nacija za formiranje Meunarodne komisije o intervenci-ji i dravnom suverenitetu. Ova Komisija, formirana u organizaciji kanad-ske Vlade, iji su lanovi pravni, politiki i vojni eksperti iz razliitih zemalja,izradila je, decembra 2001. godine, studiju izvetaj Generalnom sekreta-

ru UN, po pitanju meunarodnog prava i opravdanosti korienja sile u hu-manitarnim intervencijama poznatu pod nazivom Odgovornost za zatitu(Report, 2001: VIII).


25/193

Komisija polazi od redefinisanja suvereniteta u novoj eri on ne podra-zumeva samo kontrolu ve i odgovornost, obavezu drave da titi prava i osi-

gurava dobrobit svojih sugraana. Ukoliko neka drava svoju obavezu nee iline moe da ispuni, meunarodna zajednica preuzima odgovornost da zatitigraane. Na taj nain, autori pravo na intervenciju prevode u odgovornost zazatitu (Nakarada, 2008: 116). Dvanaest lanova komisije je izrazilo zajedni-ko uverenje u pogledu odgovora na pitanje kome dati prednost dravnomsuverenitetu ili zatiti ljudskih prava. Jasno su se opredelili za prioritet ljud-skih prava. Na ovaj nain se odredila svrha izvetaja i njegova prevashodnanamena- da se osnovanim intervencijama zatite ljudski ivoti. Od temeljnogznaaja za ovaj rad je obezbeivanje osnovane intervencije. To se postie pre-

cizno pobrojanim principima koji se uzimaju za nezaobilaznu osnovu proce-ne opravdanosti intervencije koja se preduzima:17. Pravedan cilj,18. Vojna intervencija kao poslednja mera,19. Proporcionalnost upotrebljenih sredstava,20. Razumni izgledi za uspeh,21. Donoenje odluke od strane nadlenog organa.

Problematina je procena steenosti navedenih principa u konkretnomsluaju. Rad izdvaja sluaj Kosova i na njemu istrauje ostvarenost prethod-

nih principa. Ukoliko se njima posluimo kao kompasom, uoiemo da se in-tervencija ne moe opravdati.

PRAVEDAN CILJ

Osnovna svrha intervencije, bez obzira na druge motive koje drave interven-cionisti mogu imati, mora biti zaustavljanje ili spreavanje masovne ljudskepatnje. Ispravna namera je bolje osigurana multilateralnim operacijama, ja-sno podranim regionalnim miljenjem i miljenjem rtava (Report, 2001:XII). Treba dodati da pravedan cilj (razlog, namera) moe biti jedino ostva-ren na temelju nepristrasnih i preciznih informacija (Nakarada, 2008: 116).ta treba ukljuiti u pojam masovne ljudske patnje da bi se odredila obuhvat-nost principa? Izvetaj izriito navodi da se pod masovnom ljudskom patnjompodrazumevaju: A. veliki gubici ljudskih ivota, sa genocidnom namerom iline, koji su posledica namernog delovanja drave, zanemarivanja problema ilinesposobnosti da drava deluje; B. etniko ienje velikih razmera sprove-deno nasilnim proterivanjem, inovima terora ili silovanjem (Report, 2001:XII). Opte interesovanje za pojam genocida formira meunarodni kontekst

za razvijanje prakse intervencionizma. Interesovanje za humanitarni inter-vencionizam u bliskoj je vezi sa obnovljenom panjom koja se pridaje zloi-nu genocida. Zagovornici intervencionizma naglaavaju da je u poslednjih

2 4 S AN DR A DAV ID OV I , A N DR IJA NA TA SKOV


26/193

nekoliko ratova u Ruandi, Sudanu i bivoj Jugoslaviji bilo genocidnog de-lovanja jedne etnike grupe prema drugoj, njoj potinjenoj. Teina ovog zlo-

ina upravo istie neophodnost odlune akcije. Intervencionisti su se, u vezisa ovim, pozivali na vanost meunarodno priznate Konvencije o genociduiz 1948. u kojoj se kae da genocid postoji kad god se deluje sa namerom dase, u celini ili delimino, uniti nacionalna, etnika, rasna ili verska grupa.(Gibs, 2010: 13) Dakle, mora se pouzdano utvrditi da je na odreenom po-druju dolo do masovnih zloina i potom preduzeti odgovarajue mere. NaKosovu je masakr u Raku uzet za neposrednog pokretaa intervencije jer je,prema navodima zadovoljio kriterijum pravednog razloga.

Akcija policije u Raku je bila posledica pojaanih aktivnosti OVK od

Oktobra 1998. do 15. januara 1999. god, kada je izvedena. To je bila antitero-ristika akcija protiv teroristike organizacije OVK. Jo 1998. godine je ameri-ki Stejt Department naveo OVK kao teroristiku organizaciju (Gibs, 2010: 295).Zbog toga je, u skladu sa lanom 51. Povelje Ujedinjenih nacija o individualnojsamoodbrani, Evropskom konvencijom o suzbijanju terorizma iz 1977, lanom97. i 139. Ustava Srbije, o zatiti teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje inadlenosti vojske, borba protiv teroristike OVK utemeljena i legalna.

Da bi se obezbedila transparentnost, o planiranoj akciji su obaveteni po-smatrai Kosovske verifikacione misije, televizijske ekipe Asoiejted pres-a iRojters-a. Nakon zavretka akcije, zauzimanjem rovova i bunkera oko sela, pri-

padnici policije su pronali veliku koliinu naoruanja i druge vojne opremeto ne ukazuje na ,,nenaoruane seljane i radnike kako je, pre bilo kakvoguviaja, tvrdio ef kosovske verifikacione misije Vilijem Voker (Kranjc, 2009).Uviaj nije mogao biti izvren u naredna dva dana zbog blokade sela i konti-nuirane paljbe sa okolnih brda. Za to vreme novinare je u selo dovodio Voker,gde su oni dobijali izjave od civila da su srpske snage ule u selo, pretresle, izve-le metane u centar sela, razdvojile mukarce i ene, odvele mukarce koji sukasnije pronaeni u jarku nedaleko od centra sela (Kranjc, 2009). Vokeroveneutemeljene tvrdnje i optube imale su za posledicu stvaranje lane verzijedogaaja koja e, uprkos injenicama, opstati i posluiti kao opravdanje za in-tervenciju. Odgovornost medija je u ovom sluaju ogromna budui da su ce-lokupnu sliku o dogaaju nekritiki zasnovali na linom vienju oveka, u ijise kredibilitet i profesionalnu etiku i tada sumnjalo.11Jedno od takvih vienja

11 Vilijem Voker se dovodi u vezu sa dogaajima u Salvadoru 1989. gde je on kao amba-sador SAD rukovodio amerikom pomoi koja je omoguila lokalnim vlastima ubi-stvo 6 vodeih intelektualaca u zemlji, jezuitskog svetenika, njegove domaice i nje-ne erke. Voker je tada dao objanjenje da su se gerilci preobukli u uniforme regularne

vojske, kako bi krivica i odijum javnosti pao na dravne organe vlasti. Zgroenomdravnom sekretaru Bejkeru, predloio je da zarad odravanja dobrih odnosa sa ElSalvadorom ne istrauju ,,prole smrti, ma kako one gnusne bile (omski, 2000: 35).

25PRIMENA PRINCIPA IZVETAJA ODGOVORNOST ZA ZATITU


27/193

je i izvetaj BBC-a, iji je izveta, Deki Roland govorila da su ubijeni obiniljudi, farmeri, radnici. Svima je pucano u glavu. Ubijeni su imali od 14 do 99

godina. (Rowland, 1999) Uprkos ometanju, uviaj je nakon tri dana blokade,izvren u pratnji pripadnika OEBS-a. Pronalazak oruja, pisae maine, pisanihnaredbi komandanta OVK, njihovih fotografija u uniformama, paketa hranei ostalih dokazi, jaaju pretpostavku da je re o teroristikom uporitu (Simi,2006: 28). Na obdukciji, u kojoj su uestvovali srpski sudsko-medicinski ve-taci, dvojica beloruskih strunjaka, dva predstavnika misije OEBS-a i eksper-tni tim EU, sastavljen od finskih eksperata, donesen je zajedniki zakljuak dasu svi poginuli od posledica ranjavanja u borbi i da nad njima nije bilo nika-kvog drugog dejstva i tragova muenja. Utvreno je da se radi o pripadnicima

OVK. Zakljuak je nedvosmislen, potpuno je negirana zvanina verzija doga-aja. Na konferenciji za tampu, koju su Evropska unija i OEBS organizovali17. marta 1999. god., u Pritini u prostorijama OEBS-a, preko izvetaja foren-ziara se prelo, a potvreno je Vokerovo lino vienje koje je ovoga puta, podpritiskom iznela Helena Ranta, ef forenzikog tima EU. Ona je ubistva etni-kih Albanaca nazvala zloinom protiv ovenosti, negirajui izvetaj, u ijemje donoenju uestvovala. Tek 2008. god., u svojoj autobiografiji, otkriva daje govorila pod pritiskom. Voker je bio uasnut rezultatima nae istrage. Bilasam zbunjena i nisam bila spremna da mu odgovorim. To su bila tela terorista,srpskih vojnika i metana. Ovaj izvetaj koji vam sada pokazujem nikada nije

objavljen, a njegov sadraj malo ko zna. Sada sam spremna da javno govorim orezultatima istrage (Baranov i Zamislov, 2007). Da je Raak bila uspena anti-teroristika borba, a ne masakr nad nenaoruanim civilima, potvruje odlukaNATO-a da uvrsti ovu akciju u udbenik za obuku specijalnih jedinica snagaalijanse kao primer vrsne antiteroristike akcije (Uskokovi, 2009).

Iz prethodnog autori zakljuuju da Raak nije predstavljao masakr nadnenaoruanim seljanima. Vienje dogaaja kao masakra nad civilima zasno-

vano je na iskrivljenom izvetavanju moralno sumnjivog pojedinca, te ne za-dovoljava kriterijum pouzdanog utvrivanja zloina na osnovu nepristrasnihinformacija. Na ovaj nain, pretvaranjem legalne borbe protiv terorizma umasakr nad civilima, konstruisana je predstava o navodnoj zadovoljenostinavedenog principa, o postojanju legitimnosti za intervenciju.

VOJNA INTERVENCIJA KAO POSLEDNJA MERA

Drugi princip govori o tome da vojna intervencija moe biti opravdana samokao poslednja mera, kada su sve nevojne opcije prevencije ili mirnog reavanjakrize iscrpljene. Nemaki kancelar Gerhard reder je u govoru u nemakom

Bundestagu tvrdio da ,,nijedan, ama ba nijedan pokuaj nije proputen da bise postiglo mirno reenje kosovskog sukoba (NIN, 2002). Pokuaja je bilo, noda bi se oni mogli smatrati nastojanjima da se postigne mir, neophodno je da



28/193

se miru iskreno stremilo. Atmosferi koja bi pogodovala opredeljenju za nevoj-nu opciju nikako nisu pogodovali nastupi pojedinih amerikih zvaninika u

leto 1998. god., poput izjave generalnog sekretara UN Havijera Solane u kojojje najavljivao skoriji zavretak planova za intervenciju protiv SRJ (Simi, 2000:VIII). Krah pregovora u Rambujeu se smatra kljunim u naputanju ovog vidareenja i konanog opredeljenja za vojnu intervenciju, no njemu su pretho-dili i drugi ,,diplomatski neuspesi. I njih je pratila vojna retorika, poput gla-snog zalaganja za ,,humanitarnu intervenciju amerike dravne sekretarkeMedlin Olbrajt a zatim i komandanta NATO-a Veslija Klarka (Gibs, 2010: 300).Ipak, bilo je i onih koji su se protivili toj opciji, te je kao kompromisno reenjeu Beograd poslat specijalni izaslanik SAD za Balkan- Riard Holbruk. Najpre

treba razmotriti neutralnost Holbrukovog delovanja, budui da se svodilo nasporazumevanje sa jednom stranom. Sukob izmeu dve strane se sveo na ulti-mativno postavljanje zahteva jednoj strani, budui da predstavnici OVK nisubili ni na koji nain ukljueni u pregovore. S obzirom na formulisanje kon-kretne vojne pretnje od strane NATO-a, tzv. upozorenje pred aktivaciju, jasnoje da opredeljenje za diplomatiju nije bilo iskreno. Paradoksalno je ulagatinapore u pregovaranja i ulagati sredstva u naoruavanje! Pored toga, takvopostupanje stvara oseaj pretnje drugoj strani, ime se prihvatanje sporazumazasniva na pretnji, to protivrei Bekoj konvenciji o ugovornom pravu (lan42). Uprkos okolnostima, nakon nekoliko dana pregovaranja, Miloevi je pri-

hvatio ,,neobini unilateralni prekid vatre. Unilateralni, budui da je pred-viao samo povlaenje snaga VJ i MUP-a Republike Srbije. Prema sporazumu,na KiM se upuuje 2000 posmatraa OEBS-a, a NATO dobija ovlaenje da iz

vazduha nadzire vojne aktivnosti na podruju KiM. Oktobra 28. Beograd jeprijavio da je ispunio dogovor, to su potvrdili OUN i OEBS. (Gibs, 2010: 306).To je potvrdio i nemaki oficir Klaus Nojman, kao kljuni svedok tuilatva nasuenju Miloeviu pred Hakim tribunalom (Gibs, 2010: 302). Albanska stra-na nije imala nikakav sporazum sa OEBS-om i stoga se nije smatrala obave-znom ni na kakav sporazum o primirju. Naprotiv, OVK je iskoristila sporazumza zauzimanje teritorije koje su napustili pripadnici jugoslovenske vojske, tou svojoj analizi potvruje Velt: Povlaenje srpskih snaga omoguilo je OVKspektakularan povratak (Hofbauer, 2009: 107). Pod budnim okom OEBS-a,dolo je do naknadnog naoruanja i novog prodora neregularnih snaga OVK,ime je ova organizacija prekrila sopstvene principe, Zavrni akt iz Helsinkija1975. godine, kojim se obavezala na nepovredivost i potovanje postojeihgranica (Hofbauer, 2009:107). Rezultat ovakvog posredovanja bilo je snae-nje antidiplomatskih metoda i poetak osnovanih sumnji u tenje da se su-kob mirno okona. Da se reenje elelo postii mirnim putem, posrednici bise okrenuli uzroku propasti sporazuma. Umesto toga, ultimativno zahtevanje

primirja upuivano samo jednoj strani, poprimilo je radikalne oblike na kon-ferenciji u Rambujeu i tako pojaalo sumnju u iskrenost pokuaja da se izbe-gne vojno ,,reenje.



29/193

Pregovore u Rambujeu je inicirala Kontakt grupa nakon sastanka uLondonu 22. januara, na kome su usvojeni kljuni principi za predstojee

politiko reavanje krize. Sporazum se stoga morao kretati u okviru datihprincipa. Oni su se svodili na davanje iroke autonomije Kosovu i Metohiji,ali uz potovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ. Na samom po-etku pregovora amerika dravna sekretarka Medlin Olbrajt izjavila je nakonferenciji za tampu da postoje samo tri mogua ishoda pregovora: ukolikoSrbi kau NE ponuenom dokumentu, a Albanci DA, NATO e bombardovatiSrbe; ukoliko obe strane kau DA, na KiM e biti rasporeeno 28.000 vojnikaNATO-a; u sluaju da Srbi kau DA, SAD e prestati da podravaju OVK (Simi,2000: VIII). Ovakav pristup ne stremi miru, a ispravno ga je opisao ministar

inostranih poslova eke, J. Dinstrib, da se u Rambujeu nije radilo o spora-zumu ve o tome ko e ispasti kriv za neuspeh (Gibs, 2010: 301). Vojnompretnjom koja je pratila pregovaranje, sila je stavljena iznad diplomatije, silaje prevladala meunarodno pravo. Meunarodno javno pravo izriito zabra-njuje upotrebu pretnje vojnom silom u meunarodnim pregovorima. Ugovorpostignut pod pretnjom je nitavan, i u ovom sluaju prekrena je Beka kon-

vencija o ugovornom pravu. Sporazum koji je iznela Kontakt grupa imao jedva dela, civilni (politiki) i vojni. Iako bi prema prvom, Kosovo imalo svojustav, koji bi imao primat nad ustavima Srbije i SRJ, zatim skuptinu, predsed-nika i vladu, jugoslovenska strana je izrazila spremnost da ga prihvati. Takoe

je prihvaeno prisustvo meunarodnih posmatraa i meunarodnih mirov-nih snaga. Spremnost na prihvatanje politikog dela sporazuma, potvrdila jei Olbrajtova 20. februara (Gibs, 2010: 309). Ova fleksibilnost ila bi na rukudiplomatskom reenju, da dva dana pre kraja prvobitni sporazum nije izme-njen, i u njega unet i vojni aneks (Aneks B), koji je doneo potpuno novi zahtev.Zahtev je podrazumevao: neogranien pristup snaga NATO celoj teritoriji SRJ,neogranieno stacioniranje, manevrisanje i besplatno korienje svih komu-nikacija, infrastrukture i objekata po slobodnoj sopstvenoj oceni, zatim, di-plomatski imunitet i eksteritorijalnost koja ne poziva pripadnike NATO ni najednu vrstu odgovornosti. Ovako sroen pregovor bio je u suprotnosti sa na-

vedenim principima Kontakt grupe, Poveljom UN i Ustavom SRJ. On je zna-io naruavanje suvereniteta Jugoslavije i okupaciju od strane NATO trupa.To potvruje zvanina istraga britanskog parlamenta koja je donela zaklju-ak da jugoslovenski zvaninici nikako nisu mogli da prihvate ovaj Aneks,poto bi on znaio snano naruavanje suvereniteta zemlje. Postavljanjeovog ultimatuma odbacuje tvrdnje o nefleksibilnosti srpske strane u prego-

vorima. Ono pokazuje nespremnost amerike strane na bilo kakav kompro-mis, jer je upravo prisustvo NATO-a bila kljuna prepreka reenju, budui daje sa srpske strane vie puta izraena spremnost na razmetanje meunarod-

nog vojnog prisustva, pod okriljem UN i OEBS-a (Simi, 2000: VIII). Ako je ciljpregovora bio okonanje sukoba na Kosovu, emu okupacija itave teriotijeSRJ? Dodatno, dokument albanske delegacije, u kome se potvruje da e po



30/193

isteku prelaznog perioda od tri godine narod Kosova izraziti svoju volju krozreferendum, dakle van okvira pomenutih principa, nije doveden u pitanje

od strane predstavnika SAD i EU. Poslednji pokuaj da se spor rei mirnimputem, inicirao je Holbruk, koji je 23. marta doao u Beograd gde je samo po-novio ultimatum iz Rambujea, pa smisao njegovog dolaska ostaje nejasan ukontekstu mirnog reenja sukoba. Sutinu pregovora u Rambujeu, amerikidravni sekretar Henri Kisinder objanjava na sledei nain Tekst sporazu-ma iz Rambujea, kojim je Srbija pozvana da prihvati NATO trupe na svojojteritoriji, predstavljao je provokaciju, izgovor za poetak bombardovanja. ()To je bio lo diplomatski dokument koji se nikada nije trebalo pojaviti u tojformi (Daily telegraph, 1999).

Tok prethodne analize pokazuje da se od poetka pokuaja da se spor reimirnim putem prvobitna namera da se zemlja bombarduje, vie puta izraenakroz pretnju, nije menjala. Menjala su se sredstva kojom e se ona opravdati.

Jugoslovenska strana, pod uticajem pretnji, inila je ustupke, sve do prihvata-nja okupacije drave. Pokuaji da se spor rei mirnim putem nisu propali, onisu spreeni. Agresija na SRJ bila je prva, a ne poslednja mera.

PROPORCIONALNOST UPOTREBLJENIH SREDSTAVA

Obim, duina i intenzitet planirane vojne intervencije moraju biti minimalni,u dovoljnoj meri da obezbede definisan cilj- zatitu ljudskih ivota (Report,2001: XII). Izvoenje vojnih operacija podrazumeva ogranienu silu, a in-tenzitet operacije mora biti minimalan, kratak i proporcionalan (Nakarada,2008:116). Pomenuti princip meri stepen ugroenosti ljudskih prava i odme-rava sredstva koja se pri tome moraju upotrebiti. Najpre treba ukazati da nijebilo ugroavanja ljudskih prava u tolikoj meri da se upotrebi sila koja je upo-trebljena. Dokumenti Ministarstva spoljnih poslova Joke Fiera i regionalnihadministrativnih sudova u Nemakoj, svedoe da kriterijumi etnikog ie-nja i genocida nisu ispunjeni (Vidovdan, 2012). Miljenje Gornjeg admini-strativnog suda u Minsteru od februara 1999. god. donosi zakljuak da uoe-no iseljavanje Albanaca ne pretpostavlja etniko ienje: ak i ako bi srpskadrava blagonaklono prihvatila ili ak imala nameru da deo graanstva kojesebe vidi u beznadenoj situaciji ili koje se protivi obaveznim merama, emi-grira, to jo uvek ne predstavlja program progona usmeren protiv celokupnealbanske veine (na Kosovu) (Vidovdan, 2012). S druge strane, Savet bez-bednosti je izrazio zabrinutost zbog iseljenja preko 230 000 ljudi iz domova(Resolution 1199, 1998) a potom i zbog predstojee pretpostavljane humani-tarne katastrofe (Resolution 1203, 1998), ali nigde nisu pomenuti genocid ili

etniko ienje. U drugom miljenju stoji da etniki Albanci na Kosovu nitisu bili niti su sada izloeni grupnom progonu na regionalnom ili nacional-nom nivou u Saveznoj Republici Jugoslaviji (Vidovdan, 2012). To detaljnije



31/193

potvruje Ministarstvo spoljnih poslova Nemake: U sadanjem vremenuse unutar SRJ uoava poveana tendencija povratka izbeglih u svoje domove.

Prema proceni Ministarstva spoljnih poslova, individualni kosovski Albanci(i lanovi njihovih porodica) jo uvek imaju na raspolaganju odreene mo-gunosti naseljavanja onih delova Jugoslavije u kojima ve ive njihovi suna-rodnici ili prijatelji, koji su spremni da ih prihvate i pomognu ih (Vidovdan,2012). Na osnovu navedenog autori zakljuuju da na podruju Kosova nisuuoeni pokazatelji masovne ljudske patnje. U navedenim emigracijama nijeuoena genocidna namera niti namera da se Albanci etniki oiste. Onesu stvorile bojazan da do takvih namera ne doe. Ukoliko se otklone sumnjeu postojanje masovne ljudske patnje, ostaje kao oslonac intervenciji preko-

merna upotreba sile od strane srpske policije protiv civila i mirnih demonstra-nata (Resolution 1160, 1998). Da li je samo na osnovu toga, usled neidenti-fikovane humanitarne katastrofe, uz konstatovanje da do nje moe doi, biloopravdano gaati civilne objekte na teritoriji cele SRJ, koristiti osiromaeniuranijum, kasetne i grafitne bombe, izuzetno destruktivno, toksino i kan-cerogeno oruje? (Nakarada, 2008: 118) Autori smatraju da nije jer se defi-nisan cilj- zatita ljudskih ivota ne moe ostvariti istovremenim oduzima-njem ivota i onima u iju zatitu je intervencija preduzeta. Pomenuto orujese ne sme koristiti protiv civila (Resolution 1997/36). U skladu sa principimaPovelje Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima,

Paktovima o ljudskim pravima, Meunarodnim konvencijama o ljudskimpravima i enevskih konvencija od 1949. i njihovim Protokolima, donete suRezolucije kojim se izraava zabrinutost zbog neselektivnog korienja ova-kvog oruja, kako protiv oruanih snaga, tako i protiv civila. Eksplicitno se uravan sa nuklearnim i hemijskim orujem, pominju i kasetne bombe i orujesa osiromaenim uranijumom zbog njihovog zajednikog posledinog kumu-lativnog dejstva; dugotrajnih posledica koje proizvode po ivot i zdravlje ljudi.Njihovo korienje nije u skladu sa meunarodnim standardima ljudskih pra-

va i humanitarnog prava. (Resolution 1996/16). Kako se onda moe prihvatitizatita ljudskih prava koja nije u skladu sa standardima ljudskih prava? Kakose moe oekivati zaustavljanje ljudske patnje ako je njima potom dugotraj-no ugroeno pravo na zdravlje i zdravu ivotnu sredinu? Treba naroito po-menuti korienje kasetne municije. Baeno je 1765 kontejnera sa 295.000kasetnih bombi na naseljena podruja (Cluster munition coalition, 2012).Ubijeno je minimum 500 civila u ovim udarima, i Srba i Albanaca (WSWS,1999). OrganizacijaZatitnici ljudskih pravaje zbog toga 13. maja 1999. godi-ne poslala pismo generalnom sekretaru NATO-a Havijeru Solani, naglaava-jui ozbiljnu zabrinutost to NATO pogaa civile, kao i civilne ustanove ka-setnim bombama. Kasetne bombe se ubrajaju u konvencionalno oruje ali

zbog svoje razorne prirode se ne smeju upotrebljavati u civilnim podrujima.enevske konvencije i Protokoli to propisuju, a u skorije vreme je potpisana iKonvencija o zabrani kasetne municije.



32/193

Nemogue je prihvatiti i opravdati da se za prevashodni cilj zatite ljudskihprava i masovne ljudske patnje (zatite Albanaca) koristi oruje koje neposred-

no i dugotrajno naruava osnovno ljudsko pravo na ivot i doprinosi irenju iuveavanju ljudske patnje. Da li su ba ta sredstva bila neophodna za postizanjecilja? Meta napada su bili i kulturni spomenici, civilne mete (30% od ukupnihmeta), industrijski objekti (Nakarada, 2008: 118). Treba posebno napomenutiunitenje dve rafinerije nafte, ruenje Avalskog tornja, zgrade Radio televizijeSrbije, petrohemije u Panevu, eeljevog mosta u Novom Sadu, fabrike auto-mobila Zastava iz Kragujevca, zgrade Generaltaba u samom centru Beograda,ambasade Kine, pijacu i centar Nia i mnoge druge civilne ciljeve. Iako je inter-

vencija prevashodno sprovedena radi zatite prava Albanaca na Kosmetu, pro-

irena je na celu teritoriju SRJ, sa podjednakim intenzitetom i razaranjima. Toje, ukupno posmatrano, bila prekomerna nepotrebna snaga.

RAZUMNI IZGLEDI ZA USPEH

Moraju postojati razumni izgledi za uspeh u zaustavljanju ili spreavanju pat-nje koja je opravdala intervenciju, sa posledicama akcije koje ne smeju bitigore od posledica koje bi nastupile u odsustvu akcije (Report, 2001, XII). Toznai da posledice sprovedene intervencije ne smeju biti gore od poetnog

problema zbog kojeg se ona preduzima (Nakarada, 2008: 116).Godine 2008. proglaena je Republika Kosovo. Ova injenica se direktno

suprotstavlja izvetaju Odgovornost za zatitu. On pretpostavlja dvogubu odgo-vornost suvereniteta: potovanje suvereniteta druge drave, s jedne strane i za-titu ljudskih prava, sa druge strane (Report, 2001:8). Intervencija, samim timne sme imati za svoj cilj i nameravanu posledicu, odsecanje dela teritorije dr-ave na kojoj se intervencija preduzima. Iako je nezavisnost proglaena 9 go-dina nakon intervencije, direktna je njena posledica. Najvalidniji pokazateljtoga je izjava inicijatora intervencije, Tonija Blera prilikom posete Pritini, uleto 2010. god., kada je nedvosmisleno izrekao sam cilj intervencije: posta-lo je jasno da je jedini nain da se odbrane vrednosti mira i slobode, omogu-avanje nezavisnosti Kosovu () Pomogli smo. NATO je pomogao. Britanijai nae hrabre oruane snage su pomogle () Ono to smo uradili, kada smointervenisali 1999. god., bilo je da vam damo ansu za novo poglavlje u istorijiKosova (The office of Tony Blair, 2010). Jedan od pokazatelja posledica inter-

vencije ponudio je Robert Hajden, direktor centra za Ruske i istonoevropskestudije na Univerzitetu u Pitsburgu: rtve meu srpskim civilima u prve trinedelje rata, vee su nego sve rtve na obe strane na Kosovu u 3 meseca kojesu prethodile ovom ratu, a ipak ova tri meseca je trebalo da predstavljaju hu-

manitarnu katastrofu (omski, 2000: 28). Takoe, u martu 2000. god. JiriDinstbir izvestio je Komisiju UN za ljudska prava: Bombardovanje nije rei-lo probleme. Ono je samo umnoilo postojee i stvorilo nove. Najvei deo



33/193

Kosova je etniki oien od nealbanskog ivlja, pokrajina je podeljena bezikakvog pravnog sistema, njome dominiraju ilegalne strukture OVK, a veoma

esto rivalske mafije (Donston, 2005: 319). Henri Kisinder, bivi dravnisekretar SAD, izjavljuje da je rat proizveo vie izbeglica i rtava nego bilo kojadruga alternativa koja bi se mogla zamisliti (Todorov, 2001). Takoe, prote-rano je preko 250.000 Srba, Roma i drugih nepoeljnih etnikih grupa (Gibbs,2009). Unitava se srpsko kulturno i versko naslea na Kosovu i Metohiji uzprisustvo NATO-a, a kriminalizacija kosovskog politikog establimenta senastavlja, dok privreda zamire. Reju, najneprijatniji aspekt kosovskog slu-aja jeste to da je najavljivana humanitarna intervencija posluila uglavnomza poveavanje obima zloina. Bombardovanje je izazvalo veu katastrofu

od one zbog koje je intervencija izvedena, proizvelo je ogromnu materijalnu iekoloku tetu u Srbiji ali i na Kosovu. Albanci i Srbi su masovno poeli da na-putaju Kosovo kada je bombardovanje krenulo. Dok su se proterani Albanci

vratili na Kosovo nakon zavretka vojne intervencije, proterani Srbi i ostalinealbanci nisu, tako da je intervencija rezultirala stvaranjem gotovo etnikiistog entiteta, sa slabim institucijama, ekstremno kriminalizovanog i eko-nomski neodrivog (Nakarada, 2008: 118). Konaan broj rtava zvanino nijesaopten, a srpske procene se kreu izmeu 1 200 i 2.500 poginulih oko 5.000ranjenih (WSWS, 1999). Posledica korienja kasetne municije je dugotrajnoloe stanje terena zasienih ostacima kasetnih bombi, od kojih oko 30.000

nije eksplodiralo (MONITOR, 2011). Provera ispitivane municije dovodi dokontaminacije ivotne sredine sa dugoronim posledicama po lokalno sta-novnitvo (Petkovi, 2012: 3). Isti je sluaj i sa dejstvima osiromaenog urani-juma gde je dovoljna samo jedna jedina estica OU u limfnim vorovima darazori ceo imunoloki sistem.

Neispunjenje navedenog principa najbolje oslikava zakljuak DajaneDonston: Godina 1999. ostavila je otvorene rane na Balkanu. Rat i eko-nomska propast koja ga prati predali su ovaj kraj u ruke organizovanom kri-minalu koji se bavi krijumarenjem droge, oruja i ena (2005: 319). Stanje jeodmaklo od prvobitnog cilja zatite ugroenih albanskih civila na Kosovu- naosnovu izloenog, autori zakljuuju da je pogorano.

DONOENJE ODLUKE OD STRANE NADLENOG ORGANA

Poslednji princip glasi: ne postoji bolji ili relevantniji organ od Saveta bezbed-nosti UN, koji bi odobrio vojnu intervenciju u cilju zatite ljudi (Report, 2001:XII). U nastavku odreenja se razjanjava da bi pre donoenja formalne od-luke trebalo potvrditi postojee injenino stanje- etniko ienje ili velike

gubitke ljudskih ivota. Ovo naelo po svojoj sutini zatvara krug prethodnonavedenih principa. To je formalna potvrda sticanja uslova za intervencijukroz odluku nadlenog organa. Odluku o intervenciji u sluaju Kosmeta nije

32 S AN DR A DAV ID OV I , A N DR IJA NA TA SKOV


34/193

donela legitimna vlast, na osnovu nepristrasnih informacija, kako se zahtevau izvetaju. Legitimna instanca za autore izvetaja predstavlja SB UN, pri emu

se smatra da stalne lanice treba da se odreknu prava na veto, ukoliko veinapodrava intervenciju. Odluku o intervenciji ne samo da nije doneo SB UNnego je nije donela ni jedna legalna i legitimna institucija agresorskih zema-lja. Pored Povelje UN, prekreni su l. 5 NATO Povelje, odredbe ustava Italije,Rusije, Kine (Nakarada, 2008: 117). Treba naglasiti da ni u jednom trenut-ku Savez nije formalno objavio rat, to je naroito znaajno zato to objavurata moraju da ratifikuju zakonodavna tela drava-lanica; drugim reima, taobjava bi rat pretvorila u predmet unutranjeg politikog razmatranja, a to senije dogodilo. Zapravo, ameriki Kongres nije izrazio saglasnost. Dakle, Savez,

odnosno njegov nukleus koji donosi odluke, delovao je u svakom pogledu le-gibus solutus, kao telo koje je iznad zakona (Ananiadis, 2003).

ZAKLJUAK

Ispitivanjem svakog od navedenih principa dolo se do zakljuka da sprove-dena vojna humanitarna intervencija nije opravdana. Pravedni cilj nijeostvaren, jer je masakr u Raku, kojim je neposredno opravdana intervencija,predstavljao konstrukciju medija i iskrivljeno svedoenje pojedinaca. Drugi

princip nije ostvaren jer pokuaji da se spor rei mirnim putem nisu propali,oni su spreeni. Agresija na SRJ bila je prva, a ne poslednja mera. Upotrebljenemere nisu bile proporcionalne sudei po razruenim civilnim objektima i bro-jem civilnih rtava, upotrebljenim kasetnim bombama i oruju sa OU. Za os-tvarenje postavljenog cilja- zatite Albanaca, upotrebljena sila jeste bila pre-komerna. Posledice koje su nastupile: proglaenje Republike Kosovo, brojraseljenih i poginulih ljudi koji je porastao tokom i nakon intervencije, nepo-sredna ekonomska propast zemlje usled razruenih industrijskih postrojenja,ugroeno zdravlje ljudi usled kontaminiranih i neoienih terena od oru-ja od osiromaenog oruja, ukupno posmatrano gore su od poetnog stanjazbog koje je preduzeta intervencija. Na kraju, sama odluka da se intervenienije doneta od strane SB UN, legitimnog nadlenog organa.



35/193

LITERATURA

[1] A timeline of cluster bomb use, 2012. Cluster munition coalition, [online] dostupno na:< http://www.stopclustermunitions.org/the-problem/history-harm/ > [Pristupljeno21. marta 2012]

[2] Ananiadis, G., 2003. Karl mit na Kosovu, ili rat uzeti ozbiljno,Republika, [online]dostupno na: < http://www.republika.co.rs/308-309/14.html > [Pristupljeno 25.marta 2012 ].

[3] Bombardovanje kako se vodio rat, 2009. [film] Autori: Filip varm, Radoslav ebi.Srbija: RTS

[4] Cluster munition ban policy, 2011., MONITOR, [online] dostupno na: < http://www.

the-monitor.org/index.php/cp/display/region_profiles/theme/1327 > [Pristupljeno29. marta 2012].

[5] omski, N., 2000. Novi militaristiki humanizam: lekcije Kosova, Beograd: Filip Vinji

[6] Donston, D., 2005. Suludi krstai, Beograd: IGAM

[7] Gibbs, D., 2009. First Do No Harm, Tikkun, [online] dostupno na: < http://www.tikkun.org/article.php?story=jul_09_gibbs > [Pristupljeno 24. marta 2012]

[8] Gibs, D., 2010. Humanitarno razaranje Jugoslavije. Novi Sad: Knjiarnica ZoranaStojanovia, Sremski Karlovci.

[9] Herman, E. S. i Piterson, D., 2010.Politika genocida. Beograd: Vesna ino d.o.o.

[10] Hofbauer, H., 2009.Eksperiment Kosovo. Beograd: Albatrosplus d.o.o.

[11] Kraj osueni na progonstvo, 2007. [film] Autori: Jevgenij Baranov, AleksandarZamislov. Rusija: Prvi kanal ruske televizije.

[12] Nakarada, R., 2008. Raspad Jugoslavije: problem tumaenja, suoavanja i tranzicije.Beograd: Slubeni glasnik.

[13] Pavi, A., Interni nemaki dokumenti o Kosovu, 2012. Vidovdan, [online], dostupnona: < http://www.vidovdan.org/arhiva/print740.html > [Pristupljeno 29. marta 2012].

[14] Petkovi, Slobodan, 2012. Osiromaeni uranijum: zatita ivotne sredine i stanovni-

tva, naa veita briga i obaveza, [online] Beograd: Beogradski forum za svet ravno-pravnih dostupno na: < https://docs.google.com/file/d/0B-4gMauZDSIkd2lIdVp-TUzBTakdGUWw3U2pTQXVpZw/edit?pli=1 > [Pristupljeno 27. marta 2012].

[15] Pregovori u Rambujeu, 2002. NIN[online], dostupno na: < http://www.nin.co.rs/2002-11/28/26104.html > [Pristupljeno 30. marta 2012].

[16] Raak lai i istine,2009. [film] Autor: Slaven Kranjc. Srbija: RTS.

[17] Rat za Kosmet, 2000. [film] Autor: Miroslav Lazanski, Srbija

[18] Rowland, J., 1999. Kosovo massacre: A twisted mass of bodies,BBC, [online] do-stupno na : < http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/256381.stm > [ Pristupljeno 15.

marta 2012 ].

[19] Simi, I., 2006.Istina o Raku. Beogard: igoja tampa.



36/193

[20] Simi, P., 2000. Put u Rambuje: Kosovska kriza. Beograd: NEA d.o.o. dostupno nasajtu: Projekat Rastko < http://www.rastko.rs/kosovo/delo/12517 > [Pristupljeno

26. marta 2012][21] Smiljani, S., 2009.Agresija NATO- Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana

u odbrani otadbine. Beograd: ugura print.

[22] Speech by Tony Blair to National Assembly of the Republic of Kosovo, 2010.The office of Tony Blair, [online], dostupno na: < http://www.tonyblairoffice.org/speeches/entry/speech-by-tony-blair-to-national-assembly-of-the-republic-of-kosovo/ > [Pristupljeno 28. marta 2012].

[23] Studije: Srbija 2000 godinu dana posle bombardovanja, 2000. VREME, [online]dostupno na: < http://www.vreme.com/arhiva_html/494/08.ASP > [Pristupljeno25. marta 2012].

[24] The International Commission on Intervention and State Sovereignty (ICISS), 2001.The Responsibility to Protect. Ottawa: International Development Researche Center.

[25] Todorov,C., 2001. Seanje na zlo, iskuenje dobra, Republika[online] dostupnona: < http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/256/256_21.html >[Pristupljeno 24. marta 2012].

[26] UN Sub-Commission on Prevention of Discrimination and Protection ofMinorities, 1996.Resolution 1996/16, Geneva: Office of the United Nations HighCommissioner for Human Rights, dostupno na: < http://prop1.org/2000/du/resource/000310un.htm > [Pristupljeno 28. marta 2012].

[27] UN Sub-Commission on Prevention of Discrimination and Protection of Minorities,1997.Resolution 1997/36, Geneva: Office of the United Nations High Commissionerfor Human Rights, dostupno na: < http://www1.umn.edu/humanrts/links/sub-com.html > [Pristupljeno 28. marta 2012].

[28] UN Security Council, 1998.Resolution 1160, New York: The Security Council, do-stupno na: < http://www.un.org/peace/kosovo/98sc1160.htm > [Pristupljeno 30.marta 2012].

[29] UN Security Council, 1998.Resolution 1199, New York: The Security Council, do-stupno na: < http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N98/279/96/PDF/

N9827996.pdf?OpenElement > [Pristupljeno 30. marta 2012].[30] UN Security Council, 1998.Resolution 1203, New York: The Security Council, do-

stupno na: < http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N98/321/21/PDF/N9832121.pdf?OpenElement > [Pristupljeno 30. marta 2012].

[31] Urednitvo, 1999. NATO Kasetne Bombe Pobile 100 Albanaca Na Kosovu: A Gdje SuIzrazi Gnjeva I Osude?, World Socialist Web Site (WSWS), [online] dostupno na: < http://www.wsws.org/sh/1999/maj1999/nato-m15.shtml > [Pristupljeno 21. marta 2012].

[32] Uskokovi, Z., 2009. La za NATO bombe, Veernje NOVOSTI, [online] dostupnona: < http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.html:230221-Laz-za-

--NATO-bombe > [Pristupljeno 20. marta 2012].



37/193

Sandra Davidovi i Andrijana Taskov

THE APPLICATION OF THE PRINCIPLE OFRESPONSIBILITY TO PROTECT REPORT ON

HUMANITARIAN INTERVENTION IN KOSOVO

Abstract:

In this work, the authors will analyze respecting the principle of humani-tarian interventions on the example of Kosovo and Metohija. First, wewill point out the report of the responsibility to protect the establishedprinciples, the reasons for its making and its significance. Then,relyingon the report, each principle will be defined individually. Collecting rel-

evant data, the authors will demonstrate their no realization in the case ofKosovo. According to this, we will provide an answer to the question of the

justification of humanitarian intervention in 1999. year.

Key words:

humanitarian interventions, principle of interventions, Kosovo.



38/193

Ksenija Kvrgi

Balkan pred izazovimaneoosmanizma

Saetak:

U neoosmanistikoj politici voenoj doktrinom turskog ministra inostra-nih poslova, Ahmeta Davutoglua, jedan od pravaca i ciljeva delovanja pred-stavlja i Balkan. Dinamina strategijska dubina Turske, ukljuuje nastoja-nja da se uspostave sve tenje veze sa Beogradom samo je nepoverenje uTurke, elja za osvetom i potreba za osloboenjem od osmanske vlasti i daljeosnovna karakteristika kolektivno nesvesnog. U ovom radu predstavljen jepotencijal i politiki uticaj Turske, ali i sukobljena miljenja i perspektive upogledu turskog mariranja ka Zapadnom Balkanu koja su postala deo nae

politike svakodnevnice.

Kljune rei:

Neoosmanizam, Balkan, Turska, biva Jugoslavija, investicije Turske, spoljno-politika taktika.

Kada je daleke 1912. poeo Balkanski rat sve hrianske zemlje ponadalesu se da e on oznaiti konaan kraj dominacije Osmanskog carstva na naimprostorima. Sa svojom organizacijom i sistemom, Osmansko carstvo predstav-ljalo je najveu vojnu i politiku silu u ovom regionu. Poraz Carstva na Balkanu,ali i poraz u Prvom svetskom ratu, doveli su do izbijanja na povrinu uzavre-le kritine mase ije se nezadovoljstvo godinama nagomilavalo. Ove kritikemase dobile su priliku za revolucionarne promene nakon mirovnog ugovoraiz Lozane, a sa njim i priliku da izmenom granica stvore Republiku Tursku kaomodernu, sekularnu dravu okrenutu zapadnjatvu. Bila je ovo odluka Turskeda se okrene sebi i distancira od otomanskog naslea na Balkanu i Bliskomistoku, koja je njenu politiku nadahnula novom snagom i energijom, ali zakoju se ne moe tvrditi da je prisutna u sadanjim stremljenjima.

Ideoloka orijentacija i politika praksa koju danas vodi savremena tur-ska drava odreena je principima koji se sve ee definiu kao neoosmani-zam. Ve na prvi pogled, nova ideologija oznaava kraj kemalizma koji sve


39/193

krupnijim koracima silazi sa scene u korist snaga koje Tursku vraaju u da-leku prolost. to vie Ataturkovih portreta visi na zidovima prostorija u jav-

nim ustanovama, to je manje izvornog kemalizma u svakodnevnom ivotu.Tradicionalne i religiozne porodice, koje tee za prolou, dobile su svojihpet minuta i svojim upornim zahtevima iznedrile nove partije sa islam-skim pogledom na svet (Jevti, 2011) Od samog nastanka, za partije poputOtadbinske partije i Partije blagostanja (poznata kao Refah partija) dolazakna vlast postalo je pitanje vremena. Kada je 2001. godine istaknuti lan Refahpartije Redep Tajip Erdogan formirao novu Partiju pravde i razvoja AKP,koja se predstavljala kao kozervativna, trebalo joj je samo godinu dana daosvoji vlast ak dvotreinskom veinom. Ubedljivo osvajanje politike scene

traje i danas, a njena izborna pobeda ravna je drugoj revoluciji turske re-publike. Ba te, 2001. zapoelo je konkretno stvaranje velike pukotine u sko-ro svim porama politikog i socijalnog aspekta Ataturkovog naslea. Partija iljudi koji je predvode, uinili su Tursku predmetom ivih politikih raprava usvetu, a pitanje koje se sve ee postavlja u politikim krugovima je u kojojmeri se Turska razvija u liberalno-demokratskom pravcu i da li e Ataturkoveideje biti zamenjene nekim novim modelom?

Sa Partijom pravde i razvoja, dananja Turska je neminovno, kao legitimnanaslednica Osmanskog carstva, poela da reafirmie njegovo celokupno du-hovno, kulturno i politiko naslee, kako bi u preraspodeli svetske moi i uti-

caja koja je u toku igrala ulogu jednog od znaajnih meunarodnih inilaca(Tanaskovi, 2011: 11). Za ovo delovanje mnogi termin neoosmanizam smatra-ju neadekvatnim, ali su osporavanja same pojave mnogo naglaenija.

Neoosmanizam se uobliava u politiku praksu mnogo ranije i pogrenoje smatrati ga proizvodom aspiracija novijih politiara postoji jo od TurgutaOzala (1927-1993), sposobnog pobornika vraanja osmanskoj tradiciji. UOzalovo vreme uinjen je radikalni zaokret u turskoj politici koja je krenulaputem privredne snage, partnerstva SAD u okviru NATO pakta, ali i putem ob-navljanja uticaja u regionima koji su bili u sastavu Osmanskog carstva. Novaelita, sa Ozalom na elu, pokazala je ivo interesovanje za bive osmanlijskeposede u kojima je videla ansu za osvajanje novih trita i ostvarivanje politi-kog uticaja. Iako se mogla pohvaliti poloajem koji retko koja zemlja ima, dorespektabilne sile sa neoosmanistikim pretenzijama Turska nije dola sama.Ona i danas, uz podrku SAD, nastoji da izraste u veliku silu iji e centri budu-e svetske politike biti Balkan, Kavkaz i Bliski istok (Markovi, 2011).

Sigurno je da Vaington i Ankara ulau napore da odre maksimalnokonstruktivnu i korisnu saradnju ali su pojedini prioriteti nove spoljnopoli-tike doktrine Turske kao i ameriki potezi povremeno stavljeni pred ozbilj-na iskuenja. Tako je vladajua AKP partija ostala po strani u invaziji na Irak

na iznenaenje SAD i mnogih drugih, naavi se u procepu izmeu kljunogsaveznika i nepopularnog rata. Ovim potezom Turska je sticala sve veu po-pularnost irom Bliskog istoka to je ojaalo presti njene diplomatije. U tom

38 K SENIJA KV RGI


40/193

kontekstu treba tumaiti i glasanje Turske protiv sankcija UN prema Iranu,kada su Turci shvatili da mogu imati koristi odbijajui da se prikljue SAD

kada procene da one deluju preterano agresivno. Turska e nastaviti da se dis-tancira od Sjedinjenih Drava ako budu nastojale da ostvare svoju viziju kori-enjem ogoljene sile umesto suptilne moi koju Ankara upotrebljava. Uprkostome, Vaington pridaje veliki znaaj nastavljanju privilegovanih odnosa saTurskom a najvii stepen saglasnosti ispoljen je sa njenom ulogom u stabili-zovanju Balkana koje je prihvatljivo i za amerike prijatelje.

Najcelovitije teorijsko uoblienje i zvezda vodilja neoosmanistikog kon-cepta, poznatija pod nazivom Strategijska dubina pruie nam najbolji pre-gled spoljnopolitikih namera Turske. U ovom radu bavimo se treim regio-

nalnim prioritetom turskog delovanja Balkanom, koji u svetskim medijimazauzima jako mali prostor. ini se da se Turska posle jednog veka vraa u ve-likom stilu irei svoju neoosmanistiku pokretaku energiju i ne skrivajuinastojanja da od Balkana stvori novu Rumeliju. Potrebno je to pre se suo-iti sa ambicijama Turske na ovim prostorima i ispitati strategiju svake zemljeprema ekonomskom dinu iz Anadolije, kako se Turska sve ee naziva.Ona demonstrira ambiciju da postane kljuni inilac u susedstvu, a na svakojdravi je da ponudi svoju viziju odnosa prema njoj.

Zbog irine pretenzija, kada se govori o turskom uticaju, valja koristititermin Balkan, pre nego Zapadni Balkan, jer su se u interesnoj sferi spoljne

politike nale i drave kao to su Rumunija, Bugarska i Grka. Vienje savre-menog trenutka turskog nastupa kroz ove tri zemlje dae nam potpuniju slikupravih ciljeva Republike.

Odnos Turske i Grke obeleava oigledan politiki dijalog u korist do-brosusedskih odnosa ali bez osmiljenog spoljnopolitikog nastupa. Od 1996.postoji Savet za grko-tursku saradnju, a potpisano je i nekoliko bilateralnihsporazuma u raznim oblastima. Poslednjih godina moe se uoiti i taktizira-nje jedne strane u saradnji radi to uspenijeg postizanja glavnog cilja jaa-nja poloaja Albanaca i Bonjaka. Sve nas navodi da zakljuimo da je Grka zaTursku faktor protivkoga se, a ne sakojim se vodi regionalna turska politi-ka (Tanaskovi, 2011: 147). I odnose sa Bugarskom Turska nastoji da razvijena bilateralnoj i multilateralnoj osnovi, ime e sebi obezbediti Bugarsku kaosaveznicu za njene dalje pretenzije. U znatnoj meri je uspela da joj Bugarskapostane neproblematian sused, ali antitursko raspoloenje u bugarskom jav-nom mnjenju ne prestaje ni poslednjih godina. Godine 2010. pokrenuta jeakcija prikupljanje potpisa graana protiv prijema Turske u EU koju je inicira-la Bugarska nacionalistika partija (Tanjug, 2010.Bugarska: Referendum protivTurske u EU, Glas javnosti, 16-03-2012). Premda nema mnogo izgleda da ova-kve akcije utiu na kurs koji je zauzeo turski politiki establiment, na bugar-

skoj strani ipak su mogui problemi.Rumunija prema Davutogluovim reima, pripada treem koncentrinomprstenu (Davutoglu, 2008) koga treba drati u rezervi zarad ouvanja unutar

39BALKAN PRED IZAZOVIMA NEOOSMANIZMA


41/193

regionalne ravnotee koju Rumunija ima zahvaljujui svom geografskom po-loaju. Uloga balansera je jedina koju je Turska pripisala ovoj zemlji.

Priliku za povratak balkanskoj sferi uticaja Turci su dobili burnim proce-sima koji su pratili raspad Jugoslavije. Do izbijanja rata u BiH, Turskoj je od-govarala ouvana jugoslovenska federacija jer je i ona sama ugroena sepa-ratistikim tenjama. Meutim, odnos se izmenio kada je postalo jasno da se

Jugoslavija nee odrati i da je rat na pomolu. Ankara je u raspadu Jugoslavijei formiranju novih drava sa muslimanskim manjinama videla priliku za regi-onalni uticaj. Od tog momenta, Turska energino priznaje sve drave nastalena prostoru bive Jugoslavije, uz isticanje posebne zainteresovanosti za BiH iMakedoniju kao temeljne take turske politike prema Balkanu. Vie puta se

pokazalo da se u identinost interesa Ankare i Vaingtona ne moe sumnjati.To se itekako videlo u vreme rata u Bosni i Hercegovini kada je Balkan postaoponovni turski prioritet.

Danas, desetak godina kasnije, Balkan biva oznaen i kao srce Turske(tako je R. T. Erdogan opisao Balkan u Vaingtonu- www.setimes.com,28.9.2011.), jer savremena turska politika elita koja uglavnom i potie odturskih izbeglica u XIX i XX veku koji su naseljeni u Trakiji i, naroito, uIstanbulu, sve vie zagovara vienje Turske kao zemlje za koju je prisustvo naBalkanu vano kao veza sa Evropom.

Teza o znaaju BiH za celovitost Turske nadivela je sam rat u Bosni. Tako

se Bosna i Hercegovina pominje u brojnim izjavama vlasti. Turski ministarspoljnih poslova Ahmet Davutoglu posebno istie: Za Tursku je bezbed-nost Sarajeva jednako vana kao bezbednost i prosperitet Istanbula (v. Peat,87, 30. 10. 2009, 18-20). Vizije posebnog mesta BiH dali su i T. R. Erdogani predsednik Abdulah Gul. Dakle, Ankara je nakon uea u ratu nastavilada igra kljunu ulogu u muslimansko-hrvatskoj federaciji. Ona predstavljaOrganizaciju islamske konferencije u Savetu za implementaciju mira u BiH,aktivno uestvuje u operacijama NATO-a u misijama na Balkanu i prostorubive Jugoslavije. Nema sumnje da Turska nikada i nije (ak ni nakon 1908.)otila sa ovih prostora, a nema ni potrebe, jer muslimanski deo stanovni-tva nije ni prealio raspad Osmanskog carstva. To je politika zajednica naBalkanu u kojoj je neoosmanistika ideja i praksa najbolje uspela.

Gore pomenuta druga temeljna taka turske politike prema Balkanu Makedonija, zahteva posebnu panju, jer u Makedoniji ivi najbrojnija turskazajednica. Ne treba zanemariti strateki znaaj koji ova drava ima za Ankaru.

Luk koji iz pravca severozapada povezuje liniju Biha-Srednja Bosna-IstonaBosna-Sandak-Kosovo-Albanija-Makedonija-Kirdali-Zapadna Trakija saIstonom Trakijom, sa stanovita Turske ima odliku geopolitike i geokul-turne ile kucavicena Balkanu, rei su Ahmeta Davutoglua u najvanijoj

studiji Strategijska dubina: meunarodni poloaj Turske. Makedonija je dra-va koja see tu geopolitiku ilu kucavicu na dva dela i ima neprocenjivstrateki poloaj. Pored BiH, Makedonija je zemlja Balkana koja nastoji da

40 K SENIJA KV RGI


42/193

osnai uticaj Turske, jer je podrka ove muslimanske drave u direktnoj vezisa njenim opstankom kao nezavisne drave.

Od vremena uspostavljanja dominacije osmanske drave pa sve do dana-njeg dana, tradicionalna osmansko-turska politika prema Balkanu temeljno seoslanja na dve grupacije stanovnitva Bonjake i Albance. Ba zato, neoosma-nistke pretenzije valja sagledati i iz uticaja koji Albanija moe imati. Ono toje Azerbejdan Turskoj u stremljenjima ka Kaspijskom moru, to joj je Albanijaprema Jadranskom. U nastupu Ankare prema Albaniji naglaena je ekonomskadimenzija, pri emu je u Albaniji Turska trei strani investitor. Spoljna politikaTurske po pitanju Albanaca na prostoru Kosova i Metohije bila je neto druga-ija od odnosa prema Albancima u Albaniji. Turska manjina na Kosovu oduvek

je bila u loem poloaju, a Albanci su se svojski potrudili da asimiluju tamonjiturski ivalj. Da bi kosmetski Turci ouvali svoj identitet, morali su slati decu usrpske kole. Upravo e ovaj pozitivan odnos kosmetskih Turaka prema srp-skoj dravi, biti glavni razlog za revanizam albanske populacije nakon povla-enja srpskih snaga bezbednosti sa KiM. (Markovi, 2011).

Istovremen

studentski godisnjak 2013 var1 preview

Documents