VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJAVRANJE

SEMINARSKI RADiz predmeta

INDUSTRIJSKE MAŠINE

2010.god.

T e m a:

Strugovi za serijsku proizvodnjuVertikalni strug

SADRŽAJ

Uvod ................................................................................................................................11. Industrijski objekti .........................................................................................................2

1.1. Podela industrijskih objekta ............................................................................21.2. Oblici industrijskih objekta .............................................................................2

2. Pojam i uloga uskladištenja ...........................................................................................3

3.Strugovi za serijsku proizvodnju.................................................................................... 4 3.1. Obrada na strugu – osnovni pojmovi..................................................................4 3.2. Podela strugova i njegove karakteristike………………………………………5 3.3. Pogon struga…………………………………………………………………...6 3.4. Alati za obradu na strugu……………………………………………………...6

4.Vertikalni strugovi……………………………………………………………………..74.1. Postolje mašine i uležištenje radnog stola...................................……...……84.2. C – osa………………………………………………………………………84.3. Radni sto…………………………………………………………………….94.4. Stub i poprečna greda (traverza) mašine……………………………………94.5. Jedinica struganja, bušenja i glodanja……………………………………..114.6. Upravljačke jedinice……………………………………………………….12

5.Priprema preventivnog održavanja ............................................................................13 5.1. Ciljevi odrzavanja.........................................................................................13

5.2. Organizovanje tehničke pripreme održavanja .............................................135. Organizovanje operativne pripreme održavanja .............................................16

Zaključak.......................................................................................................................19

Literatura ……………………………………………………………………………..20

U V O D

Industrijske mašine predstavljaju osnovne delove tehnoloških sistema u procesnoj industriji kao što su: mašinska industrija, drvno prerađivačka industrija, hemijsko inžinjerstvo i industrija, prehrambena tehnologija, aero industrija, energetika, tekstila industrija idr.

Broj proizvoda procesne industrije je vrlo velik i povećava se i dalje. Iz tih razloga gotovo je nemoguće da inžinjer poznaje mnogobrojne tehnologije u procesnoj industriji.

Analizom raznih tehnologija proizvodnje pojedinih proizvoda, odnosno procesa, nalazimo da se one sastoje iz pojedinih operacija kao na primer: obrada metala, obrada drveta, usitnjavanje, transport, talozenje, mešanje, razmena toplote, isparavanje, kondezacija, ukuvavanje, sušenje i dr.

Ovakav moderan pristup proucavanju industrijskijh mašina omogućuje upoznavanje tehnoloških procesa i tehnoloških sistema u industriji i osposobljavanje budućeg inžinjera da na osnovu proračuna izvrći izbor standardne opreme i razvoj opreme.

Razvoj mašina uslovilo je napredak novih naučnih oblasti kao na primer: optimizaciju, automatizaciju, merenje i regulaciju idr.

Klasifikacija gradiva iz industrijskih mašina data je na ovaj način imajući u vidu da su određene operacije primarne u datim mašinama.

Ovakva podela znatno doprinosi tome da se uoče zajednicke termotehnicke i energetske zakonitosti u operacijama kod mašina, tako da se na taj nacin izložena materija bolje razume.

1.

1. Industrijski objekti

1.1.Podela industrijskih objekata

Svaki industrijski kompleks ima četri zone unutar kojih se definišu četiri osnovne grupe industrijskih objekata, a to su:

- proizvodna zona koja obuhvata objekte za radionice osnovnog proizvodnog ciklusa, primarnog i sekundarnog tehnološkog toka (pomoćna odelenja),

- skladištna zona sa objektima i otvorenim površinama namenjenim skladištenju materijala, kao što su: sirovine, pomoćni materijali, gotovi proizvodi, gorivo i mazivo, rezervni delovi, ambalaža itd.

- energetska zona, u čiji sastav ulaze objekti u kojima se proizvodi energija potrebna za odvijanje procesa, kao što su: kotlarnice, toplane, kompresorske stanice, transformatorske stanice, vodotornjevi itd.

- zona pratećih službi, koju čine ostali objekti koji ne pripadaju osnovnom industrijskom procesu, ali koji obezbeđuju njegovo nesmetano odvijanje. U ovim objektima se nalaze: upravne službe, službe održavanja, konstrukcioni biroi, laboratorije, službe investicija, administracija, služba zaštite na radu, biblioteka, restoran društvene ishrane, zdravstvena stanica, garaža itd. U ovu grupu takođe spadaju garderobe i sanitarne prostorije (tuševi, umivaonici, wc).

1.2. Oblici industrijskih objekata

Na izbor oblika industrijskog objekta utiču sledeći faktori: vrsta tehnološkog procesa, uticaj dinamičkih i statičkih sila prouzrokovanih proizvodnim procesom (udari, vibracije), geofizički sastav tla, mogućnost daljeg prostornog proširavanja, finansijska mogućnost investitora itd. Industrijski mogu se podeliti na dve osnovne grupe: prizemni i spratni.

Prizemni industrijski objekti pogodni su za metaloprerađivačku industriju, a naročito pri proizvodnji težih komada. Visina prostorija radionica i postrojenja za opsluživanje proizvodnje je od 3,5 do 4m, a proizvodnih hala do 12m, zavisno od vrste proizvoda, dimenzija opreme i zahteva transporta.

Prednost ovakvog načina gradnje objekata su: jednostavan prilaz u sve prostorije, jer su podovi zgrade u istoj visini sa terenom, moguće uvođenje železničkog koloseka u hol, niža cena izgradnje po metru kvadratnom nego kod spratnih objekata, ravnomerno prirodno osvetljenje svih prostorija, fleksibilnost u pogledu promena u proizvodnji, mogućnost izgradnje na zemljištu lošijeg kvaliteta, zbog malog opterećenja. Nedostaci su veliki toplotni gubici i zauzimanje velike površine.

Spratni objekti primenjuju se u fabrikama koje ne izgrađuju proizvode velike težine, a višespratni objekti naročito su pogodni za smeštaj uprave, administracije, konstruktivnih biroa i sl.

Prizemlje i spratovi su povezani stepeništima i liftovima za kretanje zaposlenih, odnosno odgovarajućim transportnim uređajima za kretanje materijala i proizvoda između spratova.

2.

Slika 1. Tipovi standardnih hala

Prednosti spratnih objekata su:- zauzimaju manje površine od prizemnih,- manji su troškovi održavanja i zagrevanja,- transportni putevi su manje dužine (kod primene vertikalnih transporta),- kraće su mreže za razvoj energije,- lakša je komunikacija zaposlenih,- mogućnost korišćenja gravitacije za transport materijala.

Nedostaci su:

- skuplja gradnja u odnosu na prizemne zgrade,- ograničeno opterećenje međuspratnih konstrukcija,- ograničena površina zgrade kada se zahteva dnevno osvetljenje i sl.

Raspored objekata u okviru jedne jedinstvene celine sa saobraćajnicama, energetskim postrojenjima i razvodnom mrežom instalacija u zavisnosti od mesta i konfiguracije zemljišta naziva se situacioni plan.

2. Pojam i uloga uskladištenja

Skladišta su određene površine posebno pripremljene za privremeno odlaganje materijala, polufabrikata i gotovih proizvoda, koji mogu biti u komandnom, rasutom, tečnom i gasovitom stanju. Odlaganje vremenski može biti različito, s tim što se posle određenog vremena materijal, polufabrikati i gotova roba uključuju u dalji tok obrade, transporta, distributive ili u potrošnju.

Potreba za skladištenjem se javlja zbog:- neusklađenosti između potrebnog vremena za izradu i dobijanja proizvoda i

zahteva za potrošnjom (npr. proizvodnja pšenice je periodična a potrebe za njom su stalne),

- udaljenosti između mesta proizvodnje i mesta potrošnje,- neusklađenosti kapaciteta unutar samog proizvodnog sistema,- ublažavanje kolebanja potrošnje na tržištu itd.

3.

S obzirom na složenost potrebnih operacija koje se moraju obavljati u skladištima, kao i na uticaj koji skladištenje ima na konačan kvalitet i funkciju proizvoda, ovom procesu treba posvetiti naročitu pažnju. Pri tome cilj skladištenja je:

- regulisanje nesmetanog odvijanja toka proizvodnog procesa kroz prihvatanje- materijala na završetku jedne faze proizvodnog ili transportnog procesa, na

određenim mestima. Nakon određenog vremena materijal nastavlja dalji tok u sledećim fazama do konačnog korisnika,

- osiguravanje potrebne zalihe kojom se podmiruju potrebe same proizvodnje ili distribucije.

Skladištenje je dakle, dinamički proces uslovljen brzinom protoka i količinom materijala koji se skladišti, uzimajući u obzir količine koje se pojavljuju na ulazu i izlazu skladišta.

Postoje dva osnovna vida skladištenja:

- Skladištenje u procesu proizvodnje, što podrazumeva stavljanje u stanje mirovanja predmeta rada i sredstva za rad na određenom zaštićenom prostoru (skladištu) pre u toku i posle njihovog trošenja i upotrebe u procesu,

- Skladištenje u procesu prometa, koje se obavlja pred prodaju robe, bilo da se radi o prodaji na veliko ili na malo. Uobičajeno je da se tada u skladištima izvode sledeće operacije: oplemenjivanje, pakovanje, prepakivanje, sušenje, sortiranje, slaganje, montaža i drugo.

3. STRUGOVI ZA SERISKU PROIZVODNjU

Za obradu veceg broja delova i slozenijih oblika nepohodno je primeniti veci broj alata.U takvim slucajevima vreme obrade na univerzalnim strugovima je relativno dugacko zbog potrebe ceste promene alata jer se na univerzalnom strugu moze istovremeno pozicionirati najvise pet alata - cetiri u drzacu alata i jedan unutrasnjem konusu vretena nosaca siljka.Da bi se skratilo vreme

potrebno za promenu alata neophodno je masini imati moguxnosti istovremenog pozicioniranja veceg broja alata,sto je upravo jedan od osnovnih karakteristika steugova za serijsku proizvodnju. Strugovi za serijsku proizvodnju su : strugovi sa vise nosaca alata,revolverski strugovi,kopirni strugovi i verikalni strugovi.

3.1.OBRADA NA STRUGU --Osnovne napomene

Obrada na strugu naziva se struganje.Predstavlja najstariju i najrasprostranjeniju metodu obrade.Namenjena je obradi spoljasnjih i unutrasnjih - rotocionih ( cilindracnih,konusnih,fazonskih ) i ravnih povrsina jednosecnim alatom koji se naziva strugarski noz.Pri struganju glavno kretanje je obrtno kretanje obratka - V,a pomocno je pravolinijsko kretanje alata - S.Pravac pomocnog kretanja u odnosu na osu okretanja obrtka moze biti ;paralelan - uzduzni korak - Su i upravan - poprecni korak - Sp.Pod uglom ( manjim od 90 stepeni ).Strug je mašina za obradu materijala skidanjem strugotine (ili obrada materijala rezanjem) na kojoj se obrađuju radni predmeti kružnog poprečnog preseka.Strugovi za drvo su slabiji od strugova za metal i na nekim modelima je moguće obrađivati predmet i dletom iz ruke.Bolji strugovi mogu imati kopirajući mehanizam, mehanizam za pravljenje navoja, a najsavremeniji su programabilni strugovi (CNC, odnosno NU strugovi), na kojima je moguće programirati željeni oblik radnog predmeta koga će potom sami napraviti.

4.

3.2.PODELA STRUGOVA I NJEGOVE KARAKTERISTIKE

Konstrukcija i karakteristika strugova je vrlo raznovrsna pa se zato mogu podeliti na vise nacina.Najvazniji i najcsce isticana podela je prema obimu i vrsti proizvodnje za koju su namenjeni.Prema ovoj podeli razlikuju se : a) strugovi za pojedinacnu ( maloserijku ) proizvodnju, b) strugovi za serijsku i c) strugovi za masovnu ( visokoserijku ) proizvonju.Ova podela ne daje ostro razgranicenje izmedju navedenih grupa.Strugovi za pojedinacnu proizvodnju ( obrada malog broja delova ) mogu se na primer koristiti i u serijsku proizvodnju,posebno ukoliko se dodavanjem posebnih uredjaja i pribora moze povecati njihova produktivnost.Dalje podele su moguce u svakoj od navedenih grupa i bice date pri njihovom razmatranju.

3.3. POGON STRUGA

Najprimitivniji strugovi su na nožni pogon. Na osovinu koja se okreće je namotana guma a radnik pritiskom pedale okreće osovinu u jednom pravcu. Pokretanjem osovine guma se zateže i kada se popusti pedala osovina se kreće u suprotnom pravcu tj. u nulti položaj. Takvi "nožni strugovi" i danas postoje po nekim zabačenim selima a na njima se prave kutije za čuvanje sira, slanici i slično, tj. sve ono što se kružnim kratnjem može obraditi. Interesantno je da su ti strugovi uvek od drveta.Sledeći način pokretanja struga je bio Sistem centralne osovine. Danas strugovi imaju svoj pogonski elektromotor. Dimenzije strugova variraju od onih koji prave delove za časovnike pa do onih koji prave pogonske osovine za brodove.

3.4. ALATI ZA OBRADU NA STRUGURaznovrsnost oblika povrsina koja se obradjuje na strugovima uslovila je raznovrsnost strugarskih nozeva po obliku i konstrukciji. Osnovni oblici strugarskih nozeva prikazani su na ( sl. 8.). Mogu se razvrstati prema osnovnim obelezjima na vise nacina.

Slika 8. Standardni alati za obradu na strugu

5.

Najvaznija podela je prema nameni, tj. prema zahvatima koji se pomocu njih mogu ostvariti ( sl.8.) Prema ovoj podeli strugarski nozevi su namenjeni za : spoljasnju uzduznu obradu ( sl. 8., 1 - 4 ), unutrasnju uzduznu obradu otvora ( 5 ), unutrasnju uzduznu obradu rupa ( 6 ), poprecnu obradu ( 7 ), izradu zlebova razlicitih oblika ( 8 - 12 ), izradu zaobljenja ( 13,14, ), izradu profila ( 15 ), izradu zavojnica ( 16 ).Prema vrsti obrade razlikuju se nozevi za grubu - ( 1,2,4,- 6 ), i finu obradu ( 3 ). Prema obliku raznog dela razlikuju se pravi - ( 2,3,20 ), savijeni - ( 1,21,22 ) i nozevi sa stanjenim reznim delom ( 23 ), dok se prema polozaju glavnog seciva razlikuju levi (19 .a ) i desni (19 .b ). Levi nozevi vrse rezanje sa pomocnim kretanjem sleva udesno, a desni - sdesna ulevo. Prema polozaju noza u odnosu na obradak postoje radijalni - ( 18 ) i tegencijalni - ( 17 ) strugarski nozevi.

Prema nacinu izrade razlikuju se strugarski nozevi ciji su rezni delovi izradjeni odistog materijala - svi alati prikazani na ( sl . 9. ). I izradjeni od vise materijala ( sl. 10. ) sa lemljenim i sa mehanicki,pricvrscenim plocicama.Plocice mogu biti izradjene od tvrdog metala,keramike i dijamantskih kristala,a najcesce su u obliku visestrane prizme ( sl. 10.). Kod ovakvih nozeva posle zastupljnja jednog seciva plocica se, posto se oslobodi, okrene tako da se u radni polozaj postavlja njena ivica, odnosno secivo. Sematski prikaz mogucnosti pricvrscivanja plocica dat je na ( sl 11. ).

Slika 9. Alati za ob radu na strugu izradjeni od različitih materijala

Slika 10. Obične pločice od tvrdog Slika 11. Šema mehaničkog materijala pričvršćivanja pločica od tvrdog materijala

6.

4.Vertikalni strugovi

Vertikalni strugovi - su namenjeni obradi delova velikih dimenzija i masa kod kojih je odnis izmedju duzine i precnika obicno krece u granicama 0,3 do 0,7. Najcesce su to rotori hidro i gasnih turbina, zupcanici, zamajci itd. Specificna karakteristika ovih strugova je kruzni horizontalni sto sa vertukalnom obrtnom osom. Ovakav polozaj stola olaksava pozicioniranje pripremka velikih masa i dimenzija. Precnici stolova mogu biti u granicam od 0,5 do do 21 m, a time i maksimalni precnik obratka do 24 m. Vertikalni strugovi mogu biti sa jednim i dva stuba. Na ( sl. 7.)data je sema vertikalnog dvostubnog struga. Osnovni delovi struga su obrtni sto ( 1 ), postolje ( 2 ), stubovi ( 3 ) i medjusobno spojeni traverzom ( 4 ). Po vertikalnim vodjicama na stubovima moze da se krece poprecni nosac ( 5 ) na kome su postavljeni vertikalni nosaci alata ( 6 ) i ( 7 ). Na nosacu ( 7 ) nalazi se revolverski drzac alata ( 8 ). Nosaci ( 6 ) i ( 7 ) imaju nezavisna pomeranja. Na desnom stubu, preko odgovarajucih vodica, nalazi se bocni nosac alata ( 9 ). Vertikalno kretanje - Sv, i radijalno kretanje bocnog nosaca alata - Sp su nezavisna od kretanja drugih nosaca.

Slika 7. Vertikalni strugovi

Osnovne karakteristike Pogodni su za obradu radnih komada

prečnika do 4000 mm i težine do 50000 daN.

Strugovi sa prihvatom ISO 50 strugarskih nosača alata DVS 28 I.

Strugovi sa revolver glavom DVS 28 R. Strugovi sa prihvatom sa "Hirt" ozubljenjem

strugarskih nosača alata DVS 28 H i DVS 40 H.

Strugovi sa mogućnošću struganja, bušenja i glodanja DVS 28 BG i DVS 40 BG.

Dvostubni vertikalni strugovi

7.

4.1. Postolje mašine i uležištenje radnog stola

Postolja mašina su izrađena od precizno obrađenih zavarenih delova velike krutosti. Uležištenje radnog stola nalazi se na postolju mašine i izvedeno je sa krstastim konično valjkastim ležajem velike preciznosti. Proizvođač ležaja je firma Timken. Pogon radnog stola izvodi se sa digitalno upravljanim servomotorom velike snage i velikog opsega obrtanja firme Siemens. Snaga se do precizno izrađenog velikog zupčanika na radnom stolu prenosi kaišnim prenosom i dvostepenim zupčastim prenosnikom. Radi povećanja tačnosti mašine pri velikim brojevima obrtaja postolje mašine je termosimetrično. Ulje za protočno podmazivanje uležištenja radnog stola se termostabilizuje i održava konstantnim u odnosu na temperature okoline preko uređaja za hlađenje ulja.

4.2. C - osa

Kad operacija bušenja ili glodanja koristi se upravljana C osa radnog stola. Za aktiviranje C ose isključuje se pogon glavnog kretanja i uključuje pogon pomoćnog obrtnog kretanja. C osa se pokreće digitalno upravljanim servomotorom preko zupčastog kaišnog para, zatim preciznog dupleks pužnog para sa poništavanjem zazora i precizno izrađenim zupčanicima sa kosim zupcima i pneumatskim poništavanjem zazora. Kod operacija bušenja ili rezanje navoja van ose stola moguća je hidraulična blokada radnog stola u zadatom položaju. Operacije glodanja izvode se interpolacijom kružne ose C i linearne ose X, koja se vrši po određenom algoritmu.

Zajedno sa kretanjem po Z osi moguće je vršiti glodanja raznih cilindričnih ili necilindričnih površina u horizontalnoj, vertikalnoj ili nekoj kosoj ravni i glodanje opštih prostornih površina. Zahvaljujući funkciji TRANSMIT, programiranje se vrši kao da se radi o klasičnom ortogonalnom X, Y, Z koordinatnom sistemu. Za C osu ugrađen je direktni merni sistem koji se nalazi u osi stola.

8.

4.3. Radni sto

Radni sto je izrađen od visokokvalitetnog sivog liva. Stezanje radnih komada kod osnovnog izvođenja mašina je mehaničko, a može biti i hidrauličko. Moguće je i hidrauličko stezanje sa cilindrom dvostrukog dejstva, čime se obezbeđuje lakše centriranje radnih komada. Najpre se izvrši predstezanje radnog komada nižim pritiskom, a posle centriranja radnog komada izvodi se stezanje višim pritiskom. Na radnom stolu može se nalaziti 3, 4 ili 6 steznih paknova. Radi rezanja navoja u centru stola nalazi se merni sistem. Na radnom stolu moguće je izvesti hidraulično stezanje sa 2+2 ili 3+3 nezavisnih steznih paknova sa duplim cilindrom.

4.4. Stub i poprečna greda (traverza) mašine

Mašine JVS 12, JVS 16, JVS 20 i JVS 24 izvedene su sa jednim stubom, a mašina DVS 28 i DVS 40 imaju dva stuba koji su u gornjem delu povezani jednom distantnom gredom. Kod mašina DVS 28 stubovi su liveni, a kod ostalih mašina stubovi su zavareni.Poprečne grede (traverze) su kod svih mašina livene osim kod mašine DVS 40 gde je zavarene konstrukcije. Ove komponente su velike krutosti. Precizno su obrađene. Sve to omogućava veliku tačnost mašine. Poprečna greda se podiže i spušta u zavisnosti od visine radnog predmeta, a sve radi postizanja optimalnih uslova obrade.Tvrda plastika postavljena na traverzi klizi po tvrdim čeličnim trakama zalepljenim na stubu mašine čime se postiže kretanje traverze po stubu. Pomeranje traverze vrši se asinhronim motorom, kaišnim parom, pužnim prenosnicima i parom zavojnih vretena sa recirkulacionom navrtkom. Merni sistem, koji daje informaciju o položaju poprečne grede (traverse) integrisan je u upravljački sistem mašine. Kada se postigne zadata pozicija traverze izvodi se mehanička blokada traverze. Kada se želi pomeranje traverze izvodi se hidraulička deblokada traverze. Ovo omogućava da se traverza nalazi u zadatom položaju, čak i u slučaju prestanka napajanja mašine električnom energijom, čime se postiže bezbednost rada mašine.

9.

Klizač prizmatične pinole se pomera po poprečnoj gredi (traverzi) u pravcu X ose. Vođenje se ostvaruje klizanjem plastike, koja se nalazi na klizaču, po tvrdim čeličnim trakama zalepljenim na poprečnoj gredi (traverzi). Klizači prizmatične pinole su kod svih mašina izrađeni od sivog liva.

Kod pojedinih mašina je izvedeno kombinovano (klizno i kotrljajno) vođenje prizmatične pinole po klizaču u pravcu Z ose, a kod pojedinih mašina se vrši klizanje plastika po otvrdnutoj čeličnoj površini. Kod svih mašina prizmatične pinole su izrađene od visokokvalitetnog čeličnog liva.Pomeranja klizača prizmatične pinole po poprečnoj gredi (travrzi) (X osa) i pomeranje prizmatične pinole po klizaču pinole (Z osa) izvodi se digitalnim servomotorima firme Siemens i kugličnim zavojnim vretenima sa poništenim zazorima u oba smera kretanja. Ovim je postignuta velika tačnost pomeranja prizmatične pinole.Kod mašina tipa I, H i BG prizmatična pinola je pripremljena za hlađenje kroz nosač reznog alata i ugrađen je hidromehanički sistem automatskog stezanja i otpuštanja alata.Kod mašina tipa I prihvat strugarskih nosača alata je sa konusom ISO 50.Brzina Z ose od 15 (10) m/min postignuta je ugradnjom sistema za hidrauličko uravnoteženje prizmatične pinole. Bez hidrauličkog uravnoteženja brzina je 8 m/min.Kod mašina tipa R prizmatična pinola nosi revolver glavu sa 8 mesta za strugarske nosače alate. Maksimalni poprečni preseka tela držača alata je 40x40 mm ili CAPTO 6.Kod mašina tipa H prihvat strugarskih nosača alata je sa "hirt" ozubljanjem. Ovaj prihvat omogućava čvršće stezanje strugarskih nosača alata što je pogodno za teža struganja.

10.

4.5. Jedinica struganja, bušenja i glodanja

Kod mašina tipa BG prizmatična pinola je izvedena sa jedinicom struganja, bušenja i glodanja. Kod ove jedinice moguće je, pored struganja, vršiti bušenja, rezanja navoja izvan vertikalne ose stola i glodanja raznih cilindričnih ili necilindričnih površina.

Kod mašina JVS 16 BG, JVS 20 BG, JVS 24 BG i DVS 28 BG poprečni presek prizmatične pinole je 260x260 mm. Kod mašine DVS 40 BG postoje dve veličine prizmatične pinole. Za hod Z ose 1100 mm poprečni presek je 260x260 mm, a za hod Zose 2200 mm poprečni presek je 320x320 mm.Pogon obrtnog radnog vretena unutar prizmatične pinole ostvaruje se preko digitalno upravljanog AC motora firme Siemens snage 22 kW. Prenos snage izvodi se preko jednog kaišnog para i dvostepenog planetarnog prenosnika.Maksimalni broj obrtaja radnog vretena kod prizmatične pinole poprečnog preseka 260x260 mm je 3000 min-1, a kod prizmatične pinole poprečnog preseka 320x320 mm je 2000 min-1.Radno vreteno, zahvaljujući direktnom mernom sistemu, ima mogućnost orijentisanog zaustavljanja. Ovo omogućava rezanje zavojnica i automatsku promenu nosača alata.

Zaštitna kabine mašineMašine mogu imati poluzatvorenu zaštitnu kabinu ili kabinu koja potpuno zatvara radni prostor mašine, čak i sa gornje strane.

11.

4.6. Upravljačke jedinice Kod vertikalnih strugova koriste se upravljačke jedinice Siemens 840 D. X i Z upravljane ose. Upravljano kretanje AC motora stola radi rezanja navoja i kontrolisanog

zaustavljanja. C dodatna upravljana osa kod mašina JVS 16 BG, JVS 20 BG, JVS 24 BG, DVS

28 BG i DVS 40 BG. Upravljano kretanje AC motora jedinice struganja, bušenja i glodanja, kod mašina

JVS 16 BG, JVS 20 BG, JVS 24 BG, DVS 28 BG i DVS 40 BG radi rezanja navoja i kontrolisanog zaustavljanja.

Upravljnje servomotorom magacina alata. 12" ili 15" TFT kolor monitor. Linearna, kružna ili helikoidna interpolacija. Ručni pult i elektronski točak. Više modova i ciklusa programiranja. Dijagnoza grešaka kontrolera, mernog sistema, mašine.

12.

5 Priprema preventivnog održavanja

Priprema održavanja ima veoma složeni zadatak koordinacije i usklađivanje aktivnosti sa proizvodnjom, pri čemu su često prisutni i provrečni interesi.

Kao i proizvodnju, tako i održavanje, karakterišu dve osnovne grupe poslova. Kod održavanja to su: poslovi pripreme i poslovi neposrednog održavanja. To znači da se u procesu održavanja tehničkih sistema mora organizovati jedan vid tehničke pripreme poslova održavanja. Da bi se sprovelo održavanje i izvršili svi poslovi održavanja, mora se izvršiti odgovarajuća priprema svih poslova održavanja. Ukupna priprema održavanja može se posmatrati kao dve osnovne grupe poslova i to: 1. Poslovi tehničke pripreme i 2. Poslovi operativne pripreme.

5.1.Ciljevi održavanja

Tehničko održavanje sistema mašina predstavlja skup postupaka i aktivniosti cija je svrha sprečavanje pojava stanja u otkazu kao i vraćanje sistema po pojavi stanja u otkazu ponovo stanje u radu u sto kraćem vremenu i sa što manjijm troškovima u datim uslovima okoline i organizacije rada. Pri tome svi postupci i aktivnosti održavanja što manje gubitaka u proizvođni tehničkog sistema što manje zaliha rezervnih delova za održavanje, što manje dokumentacije u procesu sprovođenja održavanja što viši nivo pouzdanosti u radu, što manje troškova održavanja, što manje gubitaka u proizvodnji itd.

Služba održavanja mora efikasno raditi na sprečavanju i otklanjanju otkaza. Otkazi se načelno sprečavaju preventivnim održavanjem a otklanjaju se korektivnim ili kombinovanim održavanjem.

5.2. Organizovanje tehničke pripreme održavanja

Tehnička priprema procesa održavanja obuhvata više glavnih grupa poslova u oblasti tehničke pripreme. Uobičajeno je da tehnička priprema u oblasti održavanja sadrži sledeće grupe poslova:

1. Poslovi planske pripreme (planiranje i upravljanje),2. Poslovi konstrukcione pripreme,3. Poslovi operativne pripreme (upravljanje resursima),4. Poslovi razvoja i unapređenja održavanja (praćenje efikasnosti tehničkih sistema,

razvoj novih metoda održavanja) i 5. Poslovi arhiviranja dokumentacije.

13.

Slika 12. Primer organizacione šeme tehničke pripremeodržavanja za centralizovani oblik održavanja

1. Planska priprema održavanja obuhvata sledeće grupe poslova: a)Pravljenje spiska tehničkih sistema po familijama, grupama, tipovima, sa podacima o količini, mestu eksploatacije. Po napred definisanim, skupinama identifikuju se struktura i dužina ciklusa održavanja tehničkih sistema, stepen složenosti preventivne periodične opravke procene normativa materijala, vremena, radne snage;

b)Izrada programa rada jedinice održavanja sa stanovišta tehnološkog procesa, pri čemu se vrši:

- programiranje faza procesa rada,- definisanje strukture i obima prateće tehničko – tehnološke dokumentacije za

svaku vrstu preventivne intervencije po familijama i tipovima tehničkih sistema,- programiranje normativa vremena i repromaterijala po vrsti i aktivnosti na

održavanju,- programiranje rezervnih delova po aktivnostima održavanja,- programiranje rokova realizacije aktivnosti,- programiranje posebnih spoljnih intervencija na preventivnom održavanju

(inspekcijske instrukcije, institucije za atest i sl.),c)Izrada konkretnih godišnjih i polugodišnjih poslova rada (obim i struktura sredstva, obim i struktura preventivnih intervencija u planskom periodu);

14.

d)Izrada konkretnih planova:- materijala,- rezervnih delova (i supstitucija uvoza),- alata, pribora i vremena,- radne snage,- kapaciteta i dr.e)Usaglašavanje plana održavanja sa planom proizvodnje (svodno

planiranje);f)Izrada finansijskog plana ukupnog prihoda, troškova i dohotka za

proces održavanja.

2. Konstrukciona priprema održavanja obuhvata sledeće osnovne poslove i aktivnosti: a) projektovanje novih sastavnih delova ili sistema (koordinacija poslova),b) definisanje defektacionih lista,c) definisanje projektno – konstrukcione dokumentacije (sastavnice, crteži i dr),d) izrada spiska rezervnih delova sa njihovim radnim vekom (katalog),e) izrada spiska gotove robe, odnosno delova koji se izrađuju u sopstvenim

radionicama (uz sprovođenje standardizacije),f) definisanje montažne šeme,g) izrada crteža temelja za montiranje tehničkih sistema,h) izrada (kompletiranje) svih tehničkih uputstava o osvajanju, rukovanju i

održavanju tehničkih sistema (sa aspekta projektne dokumentacije),i) definisanje i sprovođenje standardizacije tehničkih sistema i njihovoh sastavnih

delova,j) definisanje primarnog radnog veka tehničkih sistema,k) konačno definisanje predloga za zamenu ili modernizaciju zastarelih tehničkih

sistema (ili njihovih sastavnih delova),l) izrada šeme rasporeda osnovne opreme, šeme elektro i fluidnih instalacija, mreže

saobraćajnica i dispozija objekta,m) izbor postupaka obrade i montaže,n) stalno održavanje ažurnosti projektno – konstrukcione i ostale dokumentacije,

koju izrađuje i izdaje konstrukciona priprema i dr.

3. Tehnološka priprema – tehnološka priprema poslova održavanja obuhvata sledeće grupe poslova iz oblasti tehnologije održavanja:

1. Definicije tehnologije izvođenja aktivnosti (postupaka) preventivnog održavanja; 2. Definisanje tehnološke dokumentacije za:- izradu rezervnih delova (i supstituciju uvoza),- demontažu, pranje i čišćenje delova,- regeneraciju (obnavljanje) delova,- montažu funkcionalnih celina višeg reda uključivo i tehničke sisteme u celini,

Izrada normativa za preventivne radove, i to:- normativa vremena rada,- normativa materijala i rezervnih delova i - normativa ostalih resursa;

15.

1. Određivanje alata i pribora za potrebe preventivnog (i investicionog) i korektivnog održavanja tehničkih sistema,

2. Utvrđivanje obima i strukture osnovne pomoćne opreme za potrebe održavanja, 3. Utvrđivanje obima i strukture radne snage za potrebe održavanja (broj radnika,

struktura zanimanja),4. Učešće pri nabavci i montaži nove opreme.

U tehnološkoj pripremi održavanja glavne poslove obavljaju tehnolozi. Oni su obično podeljeni da rade po pojedinim specifičnim tehnologijama u održavanju, koju treba dobro da poznaju. Koliko treba tehnologa da radi u tehnološkoj pripremi, zavisi od strukture poslova održavanja i njihovog stvarnog obima. Savremeni pristupi u organizaciji održavanja predviđaju da tehnolozi budu ’’prisutni uz mašinu’’ kako bi kontinualno pratili tehničko stanje i pouzdanost mašine u procesu eksploatacije.

4. Razvoj i unapređenje održavanja. Ovde se definišu osnovni predlozi za razvoj i unapređenje procesa održavanja, a posebno za razvoj i unapređenje:

metoda održavanja (posebno održavanja prema stanju, ekspertnih sistema i dr.), organizacije rada jedinice održavanja, informacionog sistema (uz primenu računara, definisanje strukture postupaka

upravljanja), tehnologije rada (supstituciju uvoza tehnologije i dr.), tehnološke pripreme rada, tehnologije obrade informacija, kadrova za potrebe jedinice održavanja, produktivnosti, rentabilnosti i ekonomičnosti rada, društvenog i ličnog standarda

radnika, ekonomije rada i dr.

5. Poslovi arhiviranja – Arhiva kao organizaciona celina u pripremi održavanja ima zadatak da:

prihvata, odlaže i čuva originale projektno – konstrukcione i tehnološke dokumentacije,

umnožava i distribuira kopije konstrukcione i tehnološke dokumentacije, sprovodi izmene na konstrukcionoj i tehnološkoj dokumentaciji, vodi i ažurira matične podatke o tehničkim sistemima (mašinske karte , dosije

prateće dokumentacije), Ukoliko se koristi automatska obrada podataka, onda ažurira matične slogove u

odgovarajućoj datoteci.

5.3. Organizovanje operativne pripreme održavanja

Operativna priprema održavanja obuhvata više osnovnih grupa poslova, čiji je cilj da se izvrši kompletna normativna priprema procesa održavanja kako bi se isti mogao normalno odvijati. Operativna priprema obuhvata:

16.

1. Operativno planiranje,2. Lansiranje,3. Dispečarenje – radionička (pogonska) priprema,4. Poslove materijalnog obezbeđenja,5. Izrada tehnologije održavanja (u slučaju da je operativna priprema van jedinice

pripreme održavanja).

Generalno se može reći da operativna priprema planira, upravlja i kontroliše odvijanje svih operativnih planova održavanja i preduzima potrebne mere da se poslovi i zadaci odvijaju u skladu sa postavljenom funkcijom cilja u vremenu (ona prethodi poslovima operativnog izvršenja – izvođenju preventivnog i korektivnog održavanja).

1. U operativno planiranje održavanja spada:

- izrada operativnog plana preventivnog održavanja (nedeljni, mesečni, kvartalni), - terminiranje – izrada terminskih planova, - kontrola rokova, podešavanje aktivnosti, - izrada operativnih planova za:

a) kadrove,b) rezervne delove i materijal,c) alate, pribore i transportna sredstva,d) potrošni materijal,e) dijagnostiku stanja sistema (niži nivo),f) kooperaciju i dr.

- usaglašavanje operativnih termina sa proizvodnom jedinicom, - izrada finansijskog stanja, ukupnog prihoda, troškova i dohotka za proces održavanja, - praćenje i analiza izvršenja planova, - praćenje ponašanja tehničkih sistema u toku rada i dr.

2. Lansiranje – Na osnovu operativnih planova lansirno odeljenje u okviru operativne pripreme radi sledeće poslove:

- definiše i umnožava radioničku (radnu) dokumentaciju (radne naloge, radne liste, trebovanje i sl.), - kompletira tehničko – tehnološku dokumentaciju za potrebe procesa održavanja, - lansira procesno – operativnu dokumentaciju u radionice preventivnog (investicionog) održavanja.

3. Dispečarenje – radionička priprema. Na osnovu terminskih planova i radioničke dolumentacije, ovo odeljenje vrši obezbeđenje radionica materijalom, delovima i drugim resursima. U okviru ovog odeljenja često se postavlja i organizaciona jedinica unutrašnjeg transporta, koja u okviru jedinice održavanja vrši transport materijala i delova u procesu održavanja (i međuskladišni transport).

17.

4. Poslovi materijalnog obezbeđenja.

- u oviru operativne pripreme održavanja izrađuje narudžbenice potrebnog repromaterijala sa dinamikom snabdevanja,

- izrađuje konkretne specifikacije rezervnih delova i vrši radnje u vezi sa održavanjem određenog nivoa rezervnih delova,

- obezbeđuje planirane usluge za kooperacije,- vodi računa o magacinima rezervnih delova u okviru održavanja,- vodi kartoteku stanja repromaterijala, rezervnih delova i drugih resursa potrebnih

za održavanje tehničkih sistema i dr.

18.

Zaključak

Moderan pristup u samom proučavanju mašina u industriji ukazuje na upoznavanje tehnoloških procesa i sistema u industriji kao i upoznavanje budućih stručnjaka da na osnovu proračuna izvrše izbor adekvatne i standardne opreme. Iz svih, prethodno navedenih, karakteristika date mašine –strug za serijsku proizvodnju, može se videti da je njena upotreba dosta korisna, da u mnogome zamenjuje ljudski rad, a istovremeno je njen način rada dosta pouzdan, efikasan, rentabilan i ekonomičan. Ovo ukazuje da se uz minimalna ulaganja u remont može i dalje efikasno koristiti i vrlo praktično primenjivati. Međutim, kako nauka sve brže napređuje i kako sve više ima inovacija, realno je očekivati razvoj novih i savremenijih mašina koje će je polako ali sigurno potisnuti iz upotrebe i ustupiti sebi mesto u proizvodnom ciklusu.

Kroz proračun troškova i cena utvrđeno je da su strugovi za serijsku proizvodnju veoma produktivni, ekonomični i rentabilni sa aspekta masinstva, pa se zato i koriste u raznim industrijama.

19.

L I T E R A T U R A

1. Mr Dragan Nikolic, Industrijske mašine u mašinskoj industriji, Vranje, 2010 god.

2. Mr Dragan Nikolic, Adamovic Z. Tehnologija održavanja, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2003, god.

20.