stres dragana

8/8/2019 STRES dragana

1/21

PROMETEJVISOKA KOLA ZA PRIMIJENJENE I PRAVNE NAUKE

SEMINARSKI RAD

STRES-IZVORI, EFEKTI I UPRAVLJANJE

Banjaluka, januar 2008.god.


2/21

U V O D

Termin "stres" postao je neizostavan dio komunikacije.

Gotovo na svakom koraku, a posebno u poslovnom

okruenju, moemo uti stalne razgovore o stresu zbog posla

ili gubitka posla, prevelikih obaveza i optereenja,

nedostatka vremena, porodinih problema i ostalih brojnih

spoljnih, za nas stresnih situacija. Nije ni udo to je tako kad

su svuda oko nas takozvani stresori, odnosno podraaji koji

negativno deluju na organizam i psihu. Kada nam vie ne

uspjeva da upravljamo stresom i ublaimo ga, tjelesni

odbrambeni mehanizmi slabe i postajemo podloni

bolestima. Procenjuje se da je vie od 75% bolesti

prozrokovano ba stresom.

2


3/21

ta je stres i kako na nas utie?

Stres je fizioloka i psiholoka reakcija ovjeka na spoljne

situacije koje remete njegovu ravnoteu. Stresne situacije,takozvani stresori koji su dio nae svakodnevnice,

povrijeuju linost, ine oveka napetim i nervoznim, to

izaziva brojne tjelesne i psihike promene

kod pojedinca koji je izloen toj situaciji.

Najstresnije situacije su smrt dijeteta, smrt

bliske osobe, gubitak posla, ljubavi i novca,teka bolest u porodici, razvod, kriminalna

osuda i zatvaranje. Kada smo pod stresom, organizam je

izloen nekoj vrsti agresije. Kod stresnih situacija u

organizmu se lue hormoni stresa kao to su adrenalin i

noradrenalin, koji utiu na porast eera i masnoe u krvi,

ubrzavaju rad srca i podstiu tonus miia. Efekti stresa su

veoma raznovrsni i individualni. Kada su u pitanju tjelesne

promjene, stres moe da izazove povien krvni pritisak,

suenje usta, glavobolje, holesterol, ir na elucu, povieni

eer, suenje krvnih sudova, odnosno anginu pektoris,

potom infarkt itd.

Psihike reakcije koje prate stresnu situaciju sunesanica, depresija, anksioznost, agresija,

uznemirenost, frustracija, nisko samovrednovanje, pa sve do

bolesti zavisnosti, odnosno pokuaja da se alkoholom,

drogom, tabletama ili puenjem sredi ta emotivna situacija.

3


4/21

Stres moe dovesti do nesposobnosti donoenja dobrih

odluka, slabe koncentracije, preosetljivosti na kritiku,

otuenja od saradnika, nezadovoljstva poslom, emocionalne

iscrpljenosti, odustajanja od ciljeva, mentalnih blokova...,Najei simptomi stresa su: osjeaj usporenosti i slabosti,

esto i lako zamaranje, brzo dobijanje ili gubljenje na

tjelesnoj teini, problemi sa varenjem, tekoe u

koncentraciji, rasijanost, poremeaj spavanja i glavobolje,

zatim osjeaj nervoze, zabrinutost, tjeskoba, osjeaj

paninog straha, razdraljivost i agresivnost, cininost ipokazivanje neprimjerenog humora, kao i povlaenje iz

drutva.

Vremenski pritisak I loi odnosi zaposlenih

Stres je takoe jedan od najvanijih zdravstvenih problema u

savremenim organizacijama. On je rezultat brzih promjena,

tempa rada, pritiska konkurencije i visokog stepena

neizvesnosti.

Kada je u pitanju stres na

poslu, on je esto prisutan,

njegovi izvori mogu biti

najrazliitiji, to mogu biti

brojni organizacioni i

4


5/21

individualni faktori, meutim, moramo krenuti od toga

da li postoji zadovoljstvo u poslu kojim

se bavimo.

Stres je minimalan ako se bavimo poslom koji volimo, a veliki

ako je sluaj obrnut. Malo je ljudi koji imaju zadovoljstvo

poslije dobro

obavljenog posla. To je

izuzetno vano, i jedno

je od vrhunskih ljudskihzadovoljstava. Naalost,

savremeni je fenomen

da mali broj ljudi uiva

na poslu i voli posao

kojim se bavi.

Neki od osnovnih uzronika stresa su:

Sam posao, ambijent, rokovi, putovanja, tehnologija;

Uloga u organizaciji u smislu konfliktnosti uloge,

dvosmislenosti zahtjeva, nedovoljne jasnoe zahtjeva,

odnoda sa drugim ljudima kao djelauloge;

Odnosi na radu, stvaranje i odravanje pozitivnih odnosa i

podrka kolega, rukovodilaca i podreenih;

5


6/21

Razvoj karijere, to ukljuuje nesigurnost posla,

otputanja, zastarelosti znanja i vjetina, dostupnost

plafona u karijeri;

Organizaciona struktura i klima koja ukljuuje osjeajpotrebe za participacijom u donoenju odluka

Odnos kua-posao, posebno podrka branog partnera i

usklaivanje poslovnih i porodinih obaveza.

Na naim prostorima osnovni izazivai stresa kod poslovnih

ljudi su cajtnot, odnosno vremenski pritisak, i loa atmosferau kolektivu uzrokovana problematinim interpersonalnim

odnosima.

Savremeni biznis ima rokove, penale i brojne pritiske da se

posao obavi u odreenom vremenskom roku, a oskudica

vremena je stalno prisutna. To je veliki problem za nas, jer

imamo vremensku neodgovornost, odnosno vremenski smo

neprecizni, a danas se sve mjeri na sekunde, pa tako i

poslovne obaveze. Vremenski pritisak je vrlo stresogen.

Ljude koji su precizni i

pedantni jako moe da nervira

ukoliko njihova radna okolina nije

takva. Takoe je podjednako

snaan stresogen faktor u naim

firmama, osim cajtnota predstavljaju i interpersonalni odnosi

zaposlenih kao i odnosi sa efom. Psiholozi na razne naina

6


7/21

pokuavaju da smire tenzije meu zaposlenima. U nekoliko

velikih amerikih korporacija postavljene su velike bokserske

vree sa utisnutim slikama efova. ija slika najpre izbljiedi,

taj je dobio najvie udaraca, to znai da je najmanje"omiljen" meu zaposlenima.

Veoma su stresogene situacije na radnom mjestu koje je

preoptereeno poslom, kao to su stresni

i poslovi efova koji nose odgovornost za

druge.U radnoj organizaciji je esta stresogena

situacija ako ste primorani da saraujete sa osobom koju

biste najradije izbjegavali. U organizacione stresove spadaju

i karijeristike ambicije, tanije uslovi za napredovanje,

mogui otkaz, kao i birokratska struktura organizacije, stil

menadmenta, neadekvatna selekcija, lo raspored ljudi,

jednom reju opta psiholoko-moralna klima u

preduzeu. Privatni biznis je veoma stresogen i u njega

mogu da se upuste samo oni ljudi koji imaju vjeru u sebe,

viziju, vrstinu, odlunost, predanost, koji

znaju da podnesu pritisak konkurencije i

odgovornosti za zaposlene i spremni su da

rizikuju.

Naveemo i jedan od razloga da ne zavidite preterano svom

efu: naime, uvreno je da je meu mladim efovima mnogo

onih koji imaju povien krvni pritisak, a meu starijim

7


8/21

holesterol, dok i jedni i drugi imaju visok procenat zavisnosti

od nikotina, alkohola i tableta.

Menaderski stres i ostale stresne profesije

U najstresogenije profesije spadaju poslovi hirurga, pilota,

menadera, novinara, sportskog trenera.

Oni koji se bave ovim profesijama

svakodnevno moraju da se dokazuju i

preispituju, to moe da bude znaajan

izvor stresa. Vrlo su stresogene i

profesije gde su ljudi natjerani da budu ljubazni. Tu spadaju

sva radna mesta koja rade sa strankama. Raskorak izmeu

potrebe posla koja diktira da budete ljubazni i vaeg

intimnog psihikog stanja je vrlo stresogen za pojedinca. Ta

"maska" koju neki nose stresogena je jer se gubi kontakt sa

autentinim emocijama. Vi biste na primer nekoj muteriji

najradije agresivno odbrusili, a ne smijete. Izuzetno stresne

su i opasne profesije, poput rudara, ekstremnih sportista,

ljudi koji rade na velikim visinama rizikujui svakodnevno

svoj ivot.

Prema definiciji radoholiar (workoholic) je uspean poslovni

ovjek (menader, direktor) koji radi 60 do 70 sati nedeljno,

penje se visoko u organizaciji, ima veliku platu dok mu brak

propada a zdravlje slabi, i koji ivi samo za svoj posao. Izvori

8


9/21

menaderskog stresa su: radna preoptereenost,

prekomjerni vremenski pritisak i "pourujui" rokovi,

promenjiv i neujednaen program rada i noenje posla kui,

konstantna promjena i dnevna varijabilnost, razvoj karijere,potreba stalnog potvrivanja, pritisak na brze i vidljive

rezultate, nesigurnost i strah od gubitka posla, visoka

budnost i napetost koju zahteva posao, negativna

konkurencija, ubrzano napredovanje...

Kako smanjiti stres?

Na pitanje kako da se suoimo sa stresom na poslu i

pobijedimo ga, savetuje se da je najprije potrebno odvojiti za

sebe dnevnu pauzu i relaksaciju tokom posla, dobro

isplanirati vrijeme, imati zdrave ivotne navike... Na vikend

treba da gledamo

kao na

dragocijenost i da ga maksimalno iskoristimo za sport,

9


10/21

porodicu, prijatelje, relaksaciju, meditaciju. Veoma je

poeljno i izgraditi odbrambene ego mehanizme. Veoma je

bitno voljeti svoj posao, uspostaviti harmonine

interopersonalne odnose unutar radne organizacije, razvitivjetinu rjeavanja konflikata i posjedovati ventile. Ako na

poslu ne ide, treba da potraimo ventili u ljubavi, porodici,

hobijima, sportu, rekreaciji. Takoe je poeljno da postavimo

svoje prioritete. ak je prihvatljiva i filozofija da je posao

nuno zlo neophodno da preivimo, a da pravi ivot poinje

nakon radnog vremena.

Prevencija stresa na poslu

Poznato je da prevelika koliina stresa smanjuje radnu

sposobnost i izaziva psihika i organska oboljenja. Zato se

panja organizacije usmjerava na kontrolu i otklanjanje

organicazionih uzroka i jaanje individualnih sposobnostisuoavanja sa stresogenim situacijama.

Zbog negativnih posljedica stresa na produktivnost ljudi i

trokova koji se pojavljuju kao posljedica takvog stanja,

mnoge organizacije organizuju anti-stres programe za

10


11/21

menadere i ostale zaposlene.

Dva pristupa mijenjanje pojedinca kroz trening za upravljanje

stresom;

smanjenje stresa kroz mijenjanje organizacije

posla, odnosno otklanjanje stresora;

U SAD gotovo

polovina velikih

poduzea prua

svojim

zaposlenicima

neki oblik treninga za upravljanje stresom.

Najvei broj postupaka prevencije usmjeren je na ve

izazvani stres i na pojedinca.

Promjena pojedinca

Cilj

11


12/21

poboljanje

sposobnosti

radnika da

sesuoavaju s

stresnim

situacijama

Sadraj

edukacija o prirodi stresa, izvorima stresa na poslu,djelovanju stresa na zdravlje

uenje razliitih vjetina ija bi primjena trebala

reducirati stres, npr. tehnike relaksacije ili efikasnog

upravljanja vremenom

ponekad individualno savjetovanje radnika koji imaju

probleme na poslu i u porodici.

Prednosti

nisu veliko

financijsko

optereenje

za poduzee

lako se mogu provesti

brzo smanjuju probleme kao to su anksioznost ili

problemi sa spavanjem

12


13/21

Nedostaci

najee nisu usmjereni na otklanjanje uzroka stresa

nego na simptome

povoljni efekti intervencije najee su kratkotrajni

Organizacijske promjene

Cilj

identifikacija izvora stresa na poslu

oblikovanja

strategija za

otklanjanje ili

smanjivanjenegativnog

djelovanja stresora

Sadraj

usklaivanje radnog optereenja s radnikovim

sposobnostima i mogunostima

oblikovanje poslova tako da se vidi njihov smisao,

da budu stimulativni i radnicima pruaju mogunost

upotrebe njihovih vjetina i znanja

13


14/21

jasno definisanje radnikovihuloga i odgovornosti

omoguavanje uestvovanja u donoenju odluka

koje se vezane uz posao

jasno definisane mogunosti napredovanja u poslu omoguavanje socijalnih interakcija meu

radnicima

organizacija radnog vremena koja je kompatibilna s

izvanradnim zahtjevima i obavezama

Prednost orijentacija na uzroke stresa

Nedostatak

otpor uprave jer ovaj pristup ponekad ukljuuje

znaajne promjene u organizaciji u organizaciji rada

to zahtjeva veliki angaman svih struktura

14


15/21

PREDUZEE- predmet anketiranja

Vrednujui znaaj i negativne posljedice stresa na poslu,

odluila sam se na malo istraivanje stavova zaposlenih i

njihovog zadovoljstva poslom.Svoje istraivanje bazirala sam

na preduzee TELEKOM SRPSKE, Direkcija za korporativno

upravljanje. Direkcija za korporativno upravljanje trenutno

raspolae sa oko 50-tak zaposlenih. Predmet anketiranja I

ispitivanja stavova bilo je 10 radnika razliitih zanimanja.

Prije svega, moemo rei da je u irem kontekstu stav

nauena reakcija prema ideji, ovjeku, grupi, pojavi, a u

ovom naem sluaju prema poslu. Ljudi obino reaguju u

skladu sa formiranim procjenama I preteno pristupaju poslu

sa pozitivnim ili negativnim stavom. Naravno, to je iskustvo

vee to je I stav stabilniji, a u principu stavovi se ne

mijenjaju lako I zato je vrlo nepovoljno za preduzee ako se

15


16/21

stvori negativno miljenje o poslu koji se obavlja ili o samom

preduzeu iz bilo kog razloga.

Menadment Telekoma Srpske posveen je uspjenom

voenju preduzea, ali isto tako vodi rauna o stresu Iobezbjeuje svojim zaposlenima povoljne uslove za rad..

Menadment Telekoma Srpske zajedno sa zaposlenima i

uz podrku korisnika uspjeno se suoava sa svim

izazovima i ostvaruje sve ciljeve i planove. Upravo

ovakva strategija I uspjenost ovog preduzea moe se

prepisati uspjenom voenju ljudskih resursa I stvaranjupovoljne radne klime.

STAVOVI Potpunose neslaem

Neslaem se

Neodluansam

Slaem se Potuno seslaem

1. Moj posao za mene je kaozabava

50% 30% 10% 10%

2. Moj posao je uglavnominteresantan i nije mi dosadnodok ga radim

10% 20% 10% 40% 20%

3. Vjerujem da su moji prijateljivie zainteresovani za svojposao nego ja za moj

60% 10% 20% 10%

4. Smatram da je moj posaoneprijatan 50% 30% 10% 10%

5. Vie uivam u svom poslu,nego u slobodnom vremenu

30% 40% 20% 10%

6. esto mi je dosadno na poslu30% 50% 10% 10%

7. Potpuno sam zadovoljanposlom

20% 60% 20%

8. Najee sebe prisiljavam daidem na posao 30% 70%

9. Uvjek sam bio zadovoljansvojim poslom

20% 10% 50% 20%

10. Mislim da mi posao nijeinteresantniji od nekogdrugog posla koji bih mogao

50% 50%

16


17/21

da dobijem11. Uopte ne volim svoj posao

30% 50% 10% 10%

12. Osjeam da sam na poslusreniji od veine drugih ljudi 50% 20% 30%

13. Najee posao obavljam sapoletom

10% 20% 70%

14. Svaki radni dan mi izgledabeskrajno dug 90% 10%

15. Vie volim moj posao, negoveina radnika svoj 10% 40% 50%

16. Moj posao je prilinonezanimljiv

60% 20% 20%

17. U mom poslu nalazim pravozadovoljstvo

40% 20% 30% 10%

18. Razoaran sam to samuopte prihvatio da radimovaj posao

30% 50% 20%

Iz prethodno prikazane skale za mjerenje opteg

zadovoljstva poslom moemo zakljuiti da veina

radnika odnosno zaposlenih svoj posao shvataju ozbiljno

I sa visokim stepenom odgovornosti. Shodno tome,

veina zaposlenih u ovoj organizaciji vole svoj posao,

nije im dosadno I prilino su zadovoljni uslovima I

atmosferom u organizaciji. Od 10 zaposlenih koji su

ovom prilikom anketirani moemo slobodno rei da je

samo 10% njih nezadovoljno I svoj posao smatraju

neprijatnim. Upravo takovo jedno miljenje postavlja

bezbroj pitanja u vezi poloaja I faktora koji ga ine

nezadovoljnim. Preduzee bi trebalo da blagovremeno

otkloni sve nedostatke I negativne faktore koji utiu na

ovakav stav, podstaknu motivaciju za radom I poboljaju

odnose sa zaposlenima. Najei oblik stimulacije su

17


18/21

nagraivanje (kompenzacije) koje predstavljju onu formu

materijalnog davanja zaposlenim koja nadoknauje

njihov uloeni rad I zalaganje.

Tabela nam takoe prikazuje da neki od ispitanika vie

uivaju na poslu nego u slobodnom radnom vremenu.

Samim tim, moemo zakljuiti da radna klima I odnosi

izmeu zaposlenih I poslodavaca pozitivno djeluju I

podstiu rad. Vie od polovine ispitanika je izjavilo da su

u potpunosti zadovoljni poslom koji obavljaju I da uoptenisu razoarani to su prihvatili da obavljaju taj posao I

u toj firmi.

Direkcija za korporativno upravljanje raspolae ljudskim

resursima na veoma dobar I pozitivan nain, struktura je

takva da na preteno svakog radnika djeluje u pravcu

stimulisanja I ostvarivanja organizacijskih ciljeva.

Strategijski menadment ljudskih resursa na ovaj nain

pokazuje da je nezaobilazan faktor uspjenog poslovanja

I provoenja strategije preduzea. Pored ekonomskih

ciljeva ovo preduzee ima I niz socijalnih ciljeva. Ono

vodi brigu o zadovoljavanju potreba zaposlenih,

obezbjeivanju prihvatljivih radnih uslova I kvalitetu

radnog ivota. Postoje I niz drugih faktora koji utiu na

ovakav pozitivan stav zaposlenih o poslu koji obavljaju

pa voen ovako dobrim kadrovima I pozitivnim

18


19/21

miljenjem Telekom Srpske je trenutno meu

najuspjenijm preduzeima u ovoj zemlji.

Zakljuak

Prouavajui ovu temu utvrdili smo da stres negativno utie

na sve segmente linosti to dalje implicira da stres loe

utie i na produktivnost posla. Iz prethodnog smo vidjeli

19


20/21

neke od mogunosti otklanjanja stresa kako na poslu tako i u

svakodnevnom ivotu. Najbitnije je pridravati se ovih

pravila i rijeiti se uzroka stresa u korijenu, a ne samo

simptoma stresa.

LITERATURA

- Osnove menadmenta ljudskih resursa, Prof. Dr

ivka Prulj, Fakultet za poslovni inenjering i

menadment, Banjaluka 2006.god.

- Menadment ljudskih resursa, doc.Dr Manojla

Zrni, Besjeda- Banjaluka 2005.god.

20


21/21

- Organizacijsko ponaanje, Prof. Dr Branislav

uki, Izdavaki centar za industrijski

menadment plus, Kruevac, 2005.god.

- Internet strana: www.e-magazin.com

stres dragana

Documents