Dokument Svetske banke

SAMO ZA ZVANIČNU UPOTREBU

Izveštaj br. 65379_YF

MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ I

MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA

STRATEGIJA PARTNERSTVA

ZA

REPUBLIKU SRBIJU

ZA PERIOD od 2012. do 2015. finansijske godine

15. novembar 2011.

Jedinica za zemlje jugoistočne Evrope Evropa i centralna Azija (ECA) Evropa i centralna Azija Međunarodna finansijska korporacija, IFC Ovo je dokument s ograničenom distribucijom i oni kojima je dostavljen mogu ga koristiti samo pri vršenju svojih zvaničnih dužnosti. U suprotnom, sadržaj ovog dokumenta se ne sme objavljivati bez odobrenja Svetske banke.

Prethodnu Strategiju partnerstva (CPS) za Srbiju, Izveštaj br. 41310-YF razmatrao je Odbor izvršnih direktora 13. novembra 2007. Datum poslednjeg izvešatja o napretku izvršenja Strategije bio je 20. oktobra 2009.

DEVIZNI KURS (Prema kursnoj listi na dan 8. novembra 2011.)

Jedinica valute = Dinar Dinar 1.00 = US$ 0.014 SDR 1.00 = Dinar 1.59

FISKLALNA GODINA 1. januar – 31. decembar

SKRAĆENICE I AKRONIMI

AAA Analitička i savetodavna aktivnost ESW Ekonomske i sektorske aktivnosti ADR Alternativno rešavanja sporova EU Evropska unija APL Prilagodljivi programski zajam FDI Direktna strana ulaganja BEEPS Anketa o poslovnom okruženju i FRL Zakon o fiskalnoj odgovornosti rezultatima preduzeća BERIS Projekat reforme oislovnog okruženja i institucional. jačanja FY Fiskalna godina CAP Zajednička poljoprivredna politika GDP Bruto društveni proizvod CEFTA Sporazum od lobodnoj trgovini u u Centralnoj Evropi CEM Memorandum o privredi GEF Globalni fond za životnu sredinu CPS Strategija partnerstva Srbija HBS Anketa budžeta domaćinstva CPS PR Izveštaj o napretku Strategije HEI Visokoškolska ustanova CRIF Osiguranje od rizikika pirod. katastrofa HIF Fond zdravstvenog osiguranja CRR Sveobuhvatna normativna reforma IBRD Međunarod. banka za rekonstrukciju i razvoj DFID Odelj. za međunarod. razvoj V.Britanije ICTY Međunarod. krivični tribunal za biv. Jugoslaviju DILS Pružanje poboljšanih lokal. usluga IFC Međunarod. finansijska korporacija DG Gen. uprava za ekomom. i fin. pitanja IFI Međunarod. finansijska institucija ECFIN Finansijski poslovi IMF MMF DG Generalna uprava za zapošljavanje IPA Instrument pristupne pomoći DPL Kredit za razvoj politike IRB Nezavisna regulatorna tela DRG Grupa za dijagnostiku JSS Podršaka sektoru pravde EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj LPI Index logist. rezultata EC Evropska komisija LSMS Anketa merenja životnog standarda ECA Region Evripe i central. Azije MDTF Multidonatorski trast fond ECSEE Energetska zajednica jugoist. Evrope M&E Monitoring i evaluacija EFTA Evropska asocijacija za slobod. trgovinu MIGA Multilateralna agencija za osiguranje investicija EIB Evropska investiciona banka MIPD Višegodišnje indikativno planiranje MF Ministarstvo finansija MSME Mikro, malo i srednje preduzeće NBS Narodna banka Srbije SAA Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj SEE Jugoistočna Evropa PAD Dokument o oceni projekta SIDA Švedska agencija za međunarodni razvoj PBG Garancija na osnovu politike SME Mala i srednja preduzeća

PIU Odeljenje za implementaciju projekta SPIL Kredit za invest. u društvenu zaštitu PPB Služba za javne nabavke TA Tehnička pomoć PPP Partnerstvo javnog i privatnog sektora TBD Naknadno će se odrediti PSIA Analiza siromaštva i socijal. impakta TF Trast fond QA Sigurnost kvaliteta UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj RCPR Republička komisija za zaštitu prava u postupku javnih nabavki WTO Svetska trgovinska organizacija REPARIS Put ka evrop. progr.reforme računovod. i institucional. jačanja y-o-y od godine do godine (god. nivo)

Svetska banka IFC Potpredsednik: Direktor na nivou zemlje: Rukovodilac tima:

Philippe H. Le Houreou Jane Armitage Loup Brefort Anthonz Gaeta

Dimoitris Tsitsiragos Tomasz Telma Per Kjellerhaug Gjegj Konda

SADRŽAJ ZBIRNI PRIKAZ 1 I. SITUACIJA U ZEMLJI 1 A. Politička situacija 2 B. Ekonomska situacija 3 C. Socijalni razvoj 4 II. NAJNOVIJI RAZVOJE KONOMSKE SITUACIJE, IZGLEDI I RIZICI 4 III. PROBLEMI RAZVOJA SRBIJE 9 IV. ODGOVOR SRBIJE NA IZAZOVE I PRIORITETE 24 V. STRATEGIJA GRUPACIJE SVETSKE BANKE 25 A. Program Banke, izvučene pouke i partnerstvo 25 B. Planirani krediti i AAA 32 I. Konkurentnost 33 II. Unapređena efikasnost i rezulatati socijalne potrošnje 39 VI. RIZICI 44

Tabele: Tabela 1: Srbija: Osnovni makroekonomski pokazatelji i projekcije 4 Tabela 2: Dinamika duga 7 Tabela 3: Trendovi stope povlačenja sredstava (% nepovučenih) 26 Tabela 4: Rezultati portfolija 1. novembra 2011 27 Tabela 5: WB Program usaglašavanja s kriterijuma EU 31 Tabela 6: Portfolio i novi krediti FY12-FY15 i CPS AAA 32 Tabela 7: Predloženi kreditni program IBRD po fiskalnim godinama (u milionima US$) 43 Okviri: Okvir 1: Osetljivost duga na šokove 8 Okvir 2: Regionalna saradnja Svetske banke i EC na jačanju M&E 12 Okvir 3: MDTF Srbije za podršku sektoru pravosuđa 13 Okvir 4: Pobljšanje inovacija: partnerstvo sa EU 16 Okvir 5: Uticaj krize na Rome 21 Okvir 6: Uspešno partnerstvo: EC i Svetska banka u Srbiji i na zapadnom Balkanu 30 Okvir 7: Država kao bolji menadžer svojih javnih preduzeća – nova serija DPL 36 Okvir 8: Izgradnja platforme za reformu održive investicione klime 38 Okvir 9: Programatski rodni monitoring za zapadni Balkan 41 Grafikoni: Grafikon 1: Finansijska podrška Srbiji: Prosečne godišnje obaveze 2008-2011 (u mil. €) 29 Aneksi: Aneks 1: Rezultati matrice rezultata za CPS 45 Aneks 2: Završni izveštaj 51 Aneks 3: Aktivni i planirani TF 89 Aneks 4: Srbija ukratko 90 Aneks 5: Izabrani pokazatelji rezultata portfoli+ja Banke i upravljanja 93 Aneks 6: Socijalni pokazatelji 94 Aneks 7: Ključni ekonomski pokazatelji 95 Aneks 8: Ključni pokazatelji ekspozicije 97 Aneks 9: Zbirni prikaz programa IBRD (u milionima US$) 98 Aneks 10: Portfolio operacija (IBRD/IDA/GRANT) 99 Aneks 11: Zbirni prikaz nekreditnih usluga 101 Aneks 12: Rodna procena 102

i

ZBIRNI PRIKAZ i. Srbija je prošla kroz period dramatičnih promena. U vreme kada je Odbor razmatrao Izveštaj o napretku implementacije Strategije partnerstva za Srbiju (CPS) FY08-FY11, Srbija je sprovodila ubrzane promene političkog i ekonomskog okruženja. Nova, reformski orijentisana Vlada, opredeljena za pridruživanje Evropskoj uniji (EU), suočila se s politički osetljivim pitanjem jednostrano proglašene deklaracije o nezavisnosti Kosova i s nastupanjem globalne ekonomske i finansijske krize. ii. Uprkos ovim pritiscima, Vlada je u mnogome napredovala u reformama na kojima je zasnivala svoju kampanju 2008. god. Srbija je održala finansijsku disciplinu, uključujući i MMF-ov 15-mesečni stend-baj aranžman (SBA) početkom 2009, koji je zahtevao prilično nezgodno zamrzavanje plata i penzija. Septembra 2001, osigurala je podršku MMF-a za novi 18-mesečni SBA iz predostrožnosti uz moguću podršku od € 1,45 milijardi. Nedavno, oktobra 2001, Evropska komisija (EC) predložila je status „kandidata“ za Srbiju, što predstavlja važan korak prema članstvu u EU. Vlasti su takođe donele teške političke odluke, uključujući i hvatanje i izručenje poslednjih begunaca optuženih za ratne zločine. Istovremeno, Vlada je nastavila da se suprotstavlja jednostrano proglašenoj deklaraciji o nezavisnosti Kosova na miran način i u okviru multilateralnih pravnih foruma; i u uprkos nepovoljnim odlukama, nastavila da sarađuje sa EU i Ujedinjenima nacijama u pravcu nastavka razgovora s Prištinom. Srbija je učinila značajan napor kako bi ponovo zauzela svoje mesto u međunarodnoj zajednici. Međutim, razbuktavanje tenzija s Kosovom oko carina i granica i neuspeh, bar do danas, da se postigne napredak u pravcu dogovorenog rešenja mogao bi da utiče na odluku SE o zvaničnoj dodeli statusa kandidata. iii. Srbija je nastavila s ovim reformama dok se borila da se oporavi od krize koja je dovela do rasta siromaštva od 50% i sličnog skoka nezaposlenosti. Zemlja se takođe priprema za izbore predviđene za proleće 2012. Boreći se s ovim prvim i pripremajući se za ovo drugo, Vlada će se naći pod sve većim pritiskom. Kao i u mnogim drugim zemljama, izazov predstavlja pretakanje slabašnog ekonomskog razvoja u radna mesta i smanjenje siromaštva u teškom finansijskom okruženju. Srbija treba da postane konkurentnija i da poveća produktivnost. Kao što je izneto u Ekonomskom memorandumu Srbije (CEM) za 2012, za to je potrebno privlačenje i usvajanje novih tehnologija, što će za uzvrat zavisiti od podržavajućeg poslovnog okruženja, sposobnih institucija, stručne radne snage i visokokvalitetne infrastrukture. iv. CPS će podržati pristupanje Srbije EU i pomoći Vladi da osnaži konkurentnost i da unapredi efikasnost i rezultate socijalne potrošnje u kontekstu strogo ograničenog budžeta. CPS predlaže ciljno finansiranje, znanstvene (knowledge) usluge i koordinacija s donatorskim partnerima i proširivanje partnerstva sa EC, s fokusom na dva stuba:

• Konkurentnost: Nove intervencije u FY 2012 i FY 2013 će obuhvatiti serije DPL kredita za reformu preduzeća koja nisu privatna.; investicije za obnovu puteva; reformu pravosuđa i novo partnesrstvo s EC na inovacijama. Ovo će predstavljati nadgradnju nad sadašnjim portfoliojm projekata za drumski saobraćaj, katastar i navodnjavanje. Nedavno završeni CEM, pripremljen u saradnji s Vladom i uz doprinos EC, obezbediće platformu za angažovanje u oblastima u kojima Grupacija Banke možda ne obezbeđuje finansiranje, ali koje su ipak od važnosti za promovisanje snažnog rasta rukovođenog izvozom. Aktivnost IFC će se fokusirati na stvoranju mogućnosti za rast kroz pružanje podrške

ii

konkurentnim sektorima u zemlji, investicionu klimu, jačanje domaćeg finansijskog tržišta i omogućavanje učešća privatnog sektora u infrastrukturi. IFC će omogućiti učešće privatnog sektora sa svežim kapitalom i „know-how“ radi povećanja produktivnosti, energetske efikasnosti i ekološkog fokusa u korporativnom sektoru.

• Unapređena efikasnost i rezultati socijalne potrošnje: U naredne dve godine, pomoć bi dolazila od: (i) iz predloženog DPL-a za upravljanje javnim rashodima, koji će pomoći Srbiji da smanjuje veliki javni sektor dok jača socijalnu pomoć kako bi se ublažio uticaj krize, i (ii) sadašnji portfolio u zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti. Nove intervencije obuhvataju i projekat zdravstva za FY13. Takođe, EC je zatražila od Banke da podrži Srbiju u jačanju njenih kapaciteta u monitoringu i evaluaciji socijalne potrošnje. Ovo postaje bitno kad se ima u vidu sve starija populacija Srbije i obaveza države, utemeljena u nedavno usvojenom zakonu o fiskalnoj odgovornosti, da smanji budžetski deficit.

v. Ova dva stuba su se stekla nakon detaljnih konsultacija s Vladom i u skladu su s prve dve komponente Regionalne strategije ECA, kao i s Strategijom EU o rastu Evrope do 2020. Zaista, intervencije Banke u Srbiji su kreirane tako da dalje razvijaju program EU tz. Smart rasta s fokusom na obrazovanju, kvalifikacijama i inovacijama, kao i inkluzivni rast, gde je akcenat posebno na otvaranju novih radnih mesta za ugrožene grupe i na modernizaciji tržišta rada i sistema socijalne pomoći. Takođe treba istaći da, iako ne predstavlja stub CPS, Grupacija Banke će i dalje biti angažovana na trećoj komponenti ECA i Strategije Evropa 2020 – ekološka održivost. vi. Podrška Grupacije Banke biće rukovođena s tri principa angažovanosti.

• Rezultati: Dve serije programskih DPL i Garancija zasnovana na politici (PBG), zasnovani na visoko kvalittenoj AAA, dostigli su nameravane rezultate u podršci teške reforme politike i institucionalnog jačanja. Ovaj CPS predlaže dalju nadgradnju nad ovim operacijama. Što se tiče investicionih operacija, rezultati realizacije su bili daleko sporiji nego što je prvobitno očekivano zbog kašnjenja u implementaciji projekta. Usledio je napredak, ali potreban je stalni napor kako bi se ubrzalo izvršenje projekta.

• Selektivnost: CPS će biti u stanju da zabeleži značajnu konsolidaciju portfolija kako se podrška Banke bude prebacivala na manji broj većih operacija. U isto vreme, Banka će proširiti svoje angažovanje s evropskim partnerima aktivnim u Srbiji u sektorima koji su u skladu s CPS; tamo gde Banka ima uporedivu prednost i gde se traži ekspertiza Banke u implementaciji, monitoringu i nadzoru. To će biti naročito od pomoći u pružanju asistencije Srbiji za izvršenje investicija finansiranih od strane EC.

• Partnerstvo: Praktično, sva pomoć će biti kreirana da podrži priključivanje Srbije EU; a Banka će nastaviti da poširuje inovativna partnerstva sa EC, evropskim mešunarodnim finansijskim institucijama (IFI) i bilateralnim donatorima kako bi potpomogla spoljnu podršku. Ključni primeri za to su: tekuća saradnja u monitoringu makroekonomskog razvoja sa DG EFCIN Evropske komisije, instrumenti za podršku predpriključenju (IPA) za Bančinu implementaciju projekata finansiranih od strane EC i članstvo Banke u Investicionom okviru zapadnog Balkana.

vii. Finansiranje od strane IBRD u prve dve godine CPS-a očekuje se da dostigne US$ 340 miliona. Vlada je zatražila kreditiranje tokom čitavog perioda CPS u iznosu od US$ 800 miliona. Banka ima sluha za probleme spoljnjeg okruženja Srbije (i ostatak zapadnog Balkana),

iii

kao i za važnost podrške Srbiji tokom ovog kritičnog perioda priprema za pridruživanje EU. Rukovodstvo Banke je naznačilo da će Banka reagovati, koliko je to moguće, na potrebe Vlade za kreditiranjem. Konačni iznosi kredita će zavisiti od od kreditnog kapaciteta IBRD i od potražnje za kreditima, kao i od rezultata tokom implementacije CPS. Program kreditiranja za poslednje dve godine CPS će se razmatrati kada dođe vreme za prvi Izveštaj o napretku. CPS predviđa da se ukupno kreditiranje podjednako podeli između DPL kredita i investicionih operacija. Prvi DPL, za FY2012, poslednji je iz programske serije DPL-a za Upravljanje javnim rashodom, a FY2013 će početi novom serijom koja će se fokusirati na reformi neprivatnih preduzeća. viii. IFC očekuje da obezbedi finansiranje od US$ 600-800 miliona u toku trajanja CPS. Taj program će zavisiti od državne podrške učešću privatnog sektora u sektoru infrastrukture na nacionalnom i opštinskom nivou, daljeg unapređenja poslovnog okruženja i izgleda rasta u Evropi. ix. CPS je podložna rizicima. Osnovni izazov za Srbiju je da izvrši konsolidaciju makroekonomske stabilnosti kako bi ojačala svoj imunitet prema buri u evrozoni. Drugi rizik bi bio slabljenje opredeljenja prema reformskoj politici kao rezultat izbora; to bi moglo da uspori pristupanje EU i da prekine seriju programskih DPL Banke. S tim u vezi, problem bi bio štititi se od sve dublje frustracije zbog produženog perioda čekanja na članstvo u EU (što bi moglo da potraje i čitavu deceniju) posle preporuke za status kandidata u oktobru. Treće, postoje rizici implementacije koji potiču od nedostatka kapaciteta javnih institucija za reforme iz oblasti DPL i izvršenje projekata finansiranih od strane Banke. Neuspeh u održanju unapređenja upravljanja portfolijom može da dovede Banku do toga da povuče ili odloži projekte. Ovi rizici su ublaženi trenutnom dobrom ocenom Vlade i priznanjem glavnih aktera da će domaći i međunarodni događaji nastaviti da diktiraju razumno ponašanje.

1

I. SITUACIJA U SRBIJI A. Politička situacija 1. U posleednjih pet godina Srbija je prošla kroz značajan period političkih i ekonomskih promena. Godine 2006, Crna Gora je jedva većinskim brojem glasova izglasala nezavisnost (koju je srpska Vlada odmah priznala); Kosovo je to isto učinilo dve godine kasnije svojom jednostranom deklaracijom o nezavisnosti (koju Vlada i do dan danas odbija da prihvati); ekonomska i finansijska kriza pogodila je Srbiju početkom 2009, gurnuvši stotine hiljada ljudi u siromaštvo i nezaposlenost; a tokom čitavog tog perioda srpsko društvo je u principu odobravalo aktivnost Vlade i kad je uhvatila poslednjeg od važnih begunaca optuženih za ratne zločine i isporučila ih ICTY1. Ovi događaji, od kojih se u prethodnim godinama moglo očekivati da osnaže nacionalističke ili radikalne opozicione elemente, do danas nisu skrenuli središte srpske politike s kursa pridruživanja EU, fiskalne discipline i strukturne reforme. Srbija je okrenula leđa prošlosti i krenula ka novoj budućnosti. 2. Ipak, jedanaest godina od demokratskog svrgavanja Slobodana Miloševića i konačnog raspada Jugoslavije, tranzicija Srbije je i dalje nedovršena. Kreiranje novog identiteta nije bilo lako. Nedavna anketa koju su sprovele Svetska banka i EBRD – Život u tranziciji: posle krize – otkrila je da je samo oko 30% Srba zadovoljno svojim životom, što je znatno niže od proseka u ostalim zemljama u tranziciji (42%) i od proseka u zapadnoj Evropi (72%); a osećanja su malo bolja kad su u pitanju očekivanja za budućnost – samo 30% Srba veruje da se sledeća generacija imati bolji život, što je opet znatno niže od proseka u svim zemljama u tranziciji – 50%. Šta više, veliki deo populacije postaje nestrpljiv da bude nagrađen za svoje strpljenje. Ankete pokazuju sve veću frustraciju zbog sporog oporavka i stalne visoke nezaposlenosti, kao i rastući zamor zbog reformskih procesa i „pokretne kapije“za ulazak u EU.2 3. Izbori predviđeni za april 2012 po svoj prilici neće promeniti osnovni pravac politike Srbije. Uprkos sadašnjem čvrstom državnom upravljanju krizom, nepokolebljivom napredovanju ka statusu za kandidata za EU i veštom spoljnom politikom, koja je Srbiju vratila u međunarodnu zajednicu, rastuća frustracija zbog „hleba i masti“ (posao i siromaštvo) mogla bi da dovede do glasačkog protesta. Međutim, većina posmatrača se slaže da promena u vladi verovatno neće dovesti do stvarnog napuštanja sadašnje političke orijentacije. Sve veće stranke, koje bi verovatno ušle u koaliciju, izražavaju opredeljenje za pridruživanje EU i prepoznaju potrebu za nastavkom ekonomske reforme u cilju porasta zaposlenosti. Taj konsensus oko političkog pravca je u saglasnosti s pragmatičnom porukom biračkog tela i ukazuje na krajnju elastičnost javne podrške za nastavak razboritog makroekonomskog upravljanja, kao i jasno razumevanje da sadašnja regionalna ekonomska stvarnost ograničava mogućnosti za radikalne promene.

1 International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia – Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju 2 http://www.ebrd.com/downloads/research/surveys/LiTS2e_web.pdf

2

B. Ekonomska situacija 4. Srbija je otvorena ekonomija s neiskorišćenim izvoznim potencijalom i s BDP po glavi stanovnika od oko US$ 5.150 u 2010. god. Nekih 55% ukupnog izvoza ide u EU – u 27 zamalja; glavni sektori su: poljoprivredni proizvodi, slatkiši i piće, proizvodi od gvožđa, čelika i metala (20%), mašine i transportna oprema (17%) i hemija (9%). Izvoz Srbije je zastao posle ekonomske krize 2008-2009, ali je pokazao znake oporavka i sada je prilično iznad nivoa od pre krize. Ipak, ima znatnog prostora za poboljšanje budući da bi izvoz Srbije, kao udeo u BDP-u, koji sada iznosi oko 25%, mogao da bude 2-3 puta veći. Uzimajući ekonomije susedne Evrope i centralne Azije (ECA) kao poređenje, one sve imaju udeo izvoza u BDP-u između 60 i 80% (napr. Republika Češka, Mađarska, Slovačka i Poljska). Period pre krize 5. Srpska ekonomija je brzo rasla do 2008, delimično podstaknuta novom izvoznom dinamikom, a još više značajnim porastom domaće potražnje, potpomognuta znatnim ekonomskim reformama posle 2000. god. Rast BDP-a je u proseku iznosio 5% godišnje u periodu 2001-2008 s rastom izvoza po godišnjoj stopi od oko 30% uprkos slaboj bazi.3 Proizvodnja se podigla u realnim okvirima za gotovo 50% između 2000. i 2008. god. pošto je korporativni sektor počeo da donosi profit, a bankarski sektor se restruktuirao. Odgovor ponude se takođe odrazio na povećanje produktivnosti i proizvodnje u tek privatizovanim i sasvim novim firmama, što je postalo očigledno kroz neobično brzu stopu rasta proizvodnje u tim sektorima koji su prošli kroz široku privatizaciju (napr. cement, čelik, guma, duvan, mlečni proizvodi, šećer i bankarstvo) ili privukli strane investitore. 6. Međutim, takav rast je takođe bio pod uticajem domaće potrošnje, velikog priliva kapitala i ekspanzije kredita. Uz to, sve je veći uvozno/izvozni deficit i zaduženost privatnog sektora. Dok je realni BDP porastao za 47% u realnom iznosu od 2000. do 2008. god, domaća potražnja je narasla čak za 71%. Iako je izvoz brzo rastao, potrošnja i uvoz su takođe veoma brzo rasli i kao rezultat toga, trgovinski deficit je dostigao 26% BDP-a 2008. god. Vođen sve većim trgovinskim deficitom, uvozno/izvozni deficit porastao je sa 8,8% 2005. god. na 21,6% 2008. god. 7. Fiskalna politika je takođe dala svoj doprinos tako što se opšti državni bilans pomerio s viška od 0,8% BDP-a 2005. god. na deficit od 2,7% 2008. god. Dva ad hoc vanredna povećanja penzija 2008. god. povećala su rashode za penzije sa 11,4% BDP-a 2007. na 24,3% 2009. god. U ovom periodu takođe je došlo do velikog povećanja plata (napr. plate zdravstvenih radnika su povećane za 24% u realnom iznosu 2007.). Paralelno s tim, prihodi su smanjeni sa 44,2% BDP-a 2006. god. na 42,8% 2008 god. pre svega zbog manje naplate PDV-a i poreza na prihod građana. Inflatorni pritisak se ponovo pojavio zajedno s krizom, pod uticajem pre svega faktora na strani ponude.

3 Odnos izvoza roba i usluga prema BDP-u porastao je od 20% 2002 na 30% 2008, što je još uvek nisko u odnosu na region.

3

Uticaj krize 8. Kriza je dovela do pada realnog BDP-a za 3,5% 2009. god. Industrijska proizvodnja je opala za oko 20% od sredine 2008. god. do sredine 2009. god. Izvoz je pao za gotovo 30% u istom periodu, dok je uvoz još drastičnije smanjen. Smanjenje trgovinskog deficita uz nedokumentovane doznake imao je za rezultat oštru korekciju spoljnog računa, sa 21,6% BDP-a 2008. na 7,1% 2009. Sa smanjenom ekonomskom aktivnošću i nižim cenama hrane i energije, takođe je opao i pritisak inflacije (na oko 4%). Kreditna aktivnost je veoma opala s početkom krize. Realna stopa rasta na godišnjem nivou (y-o-y) kredita privatnom sektoru pala je za više od 20% početkom 2008. god. do negativnih vrednosti u drugoj polovini 2009. god. 9. Vlasti su odgovorile s odlučnim fiskalnim usklađivanjem. Ove napore je podržao MMF kroz novi SBA, a Banka kroz tekući makro dijalog u kontekstu dve serije DPL i Garancija na bazi politike (PBG), kao i kroz Analizu javnog rashoda pod naslovom Doing more with less (učiniti više sa manje). MMF je odobrio odobrio petnaestomesečni SBA iz predostrožnosti s Specijalnim pravom povlačenja (SDR) od 350 miliona u januaru 2009. god. Potrošnja je ograničena nizom mera rashoda, uključujući i onu najjaču – zamrzavanje nominalnih plata i penzija i smanjenje subvencija i kapitalnih rashoda; međutim, prihodi su naglo pali kao odraz smanjenja ukupne potražnje, kao i manje naplate poreza na promet u skladu s implementacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) s EU. Kao rezultat toga, fiskalni deficit 2009. god. povećao se na 4,5 % BDP-a. Maja 2009, MMF je odobrio dodatni aranžman za SDR od 2,6 milijardi (oko € 3 milijarde ili 10% od BDP-a). Programski period je produžen na 27 meseci i taj aranžman je redovan. C. Socijalni razvoj 10. Zavidno smanjenje siromaštva postignuto tokom dvehiljaditih godina naglo je pogoršano globalnom ekonomskom i finansijskom krizom 2008. god. Siromaštvo je smanjeno sa 13,4% 2002. na 6,1% 2008. god, što znači da je oko pola miliona ljudi izašlo iz zone siromaštva. Usporavanje ekonomskog rasta, kao rezultat krize, zaustavio je ovaj proces. Siromaštvo se vratilo na 6,9% 2009. i dalje na 9,2% 2010. god, prema Anketi budžeta domaćinstava (HBS). To predstavlja ekvivalent od oko 230.000 ljudi koji padaju ispod linije siromaštva od početka krize. Rastuća nezaposlenost, mada je već bila visoka, bitan je rezultat krize, dostižući 20% u oktobru 2010. god. Veliki talas nezaposlenosti može da objasni zašto, prema Anketi Život u tranziciji iz 2010, skoro tri četvrtine ispitanika izjavljuje da se našlo pod značajnim („u mnogome“, „prilično“) udarom krize. Ovo se može uporediti sa podatkom od oko 50% za čitavu istočnu Evropu i cantralnu Aziju.4 Udar na tržište rada je imao interesantan rodni aspekt – dok su sektori s pretežno muškom radnom snagom pretrpeli teži udar od onih gde su žene mnogobrojnije, ženama je bilo teže da izađu iz nezaposlenosti i neaktivnosti u toku prvr godine krize. S aspekta zarade, žene su manje pogodjene nego muškarci, ali imajući u vidu da su njihove zarade u proseku manje, one i dalje manje zarađuju od muškaraca.

4 Nedavni Redovni ECA ekonomski izveštaj (RER) istakao je kako se u većini zemalja ECA prilagođavanje tržišta rada krizi vršilo uglavnom kroz niže zarade nego kroz manji broj radnih mesta. Srbija je izuzetak od ove regionalne šeme.

4

11. Najsiromašniji i najugroženiji su najviše pogođeni ovim trendom. Najveći porast nezaposlenosti je zabeležen na dnu potrošačkog kvintila. Za ovi grupu, ukupna nezaposlenost se povećala za 40% od oktobra 2009. do oktobra 2010. god, a ukupna nezaposlenost se smanjila za 12%. Brza procena krize 2009. god. istražila je kako su najugroženije grupe u Srbiji pogođene krizom.5 Za ove grupe, kriza je još više produbila dugotrajne probleme tako što im je bilo još teže da nađu privremeni ili sezonski posao u nezvaničnom sektoru, što je rezultiralo u nižoj zaradi i često zakasnelom isplatom, a to je prouzrokovalo gubitak zvaničnog posla za one koji su ga imali i upadanje domaćinstava u još veće dugove za stavke kao što su računi za komunalije čije plaćanje su odlagali. Domaćinstva su imala malo opcija za rešavanje teškoća u krizi. Mnogi su pribegli promeni potrošačkih navika, a naročito prelasku na jeftiniju hranu i smanjenju broja obroka i traženju dodatnih poslova u neformalnom sektoru. Neplaćanje računa za komunalije, kupovina na poček u prodavnicama i pribegavanje privatnim pozajmnicama su druge važne strategije. Raspoloživi podaci ukazuju na pozitivan impakt koji programi socijalne pomoći imaju na one koji je primaju kao redovan izvor prihoda, čak iako se ta pomoć smatra nedovoljnom da ublaži dodatni pritisak s kojim se domaćinstva suočavaju.6

II. NAJNOVIJI RAZVOJ EKONOMSKE SITUACIJE, IZGLEDI I RIZICI 12. MMF je 29. septembra 2011. odobrio osamnaestomesečni stend-baj aranžman (SBA) iz predostrožnosti od US$ 1,45 miliona za Srbiju, baš u trenutku kada se evropsko i međunarodno okruženje pogoršalo a ekonomski rast Srbije počeo da se usporava. Kao osiguranje u slučaju potrebe, SBA podržava osnovni Vladin ekonomski program do kraja 2012. god. u cilju održanja makroekonomske i finansijske stabilnosti i poboljšanja investicione klime u nesređenim globalnim i regionalnim uslovima. Nakon rasta od 3,1% u prvoj polovini 2011. god, srpska ekonomija je usporila na do 1% u ostatku godine, odslikavajući tekuću uzburkanu situaciji s trgovinom u EU, ako i dalje slabu domaću potražnju. S više od pola izvoza Srbije usmerenog ka EU – 15 zemalja, Srbiji treba zamajac iz EU kako bi podržala vlastiti rast; a trgovinski kanali koji prenose udare iz Evrope su izuzetno jaki. Godišnaja inflacija, koja je dostigla vrhunac od 14,7% y-o-y u aprilu 2011, naglo je usporila da bi u septembeu 2011. dostigla 9,3% i zadržava opadajući trend i tako omogućava centralnoj banci da smanji minimalnu kamatnu stopu za 250 osnovnih bodova na 10% za 6 meseci do novembra. Međutim, visoka nezaposlenost od 22% dalje restrikcije u povećanju penzija i plata državnih službenika i veoma spor kreditni rast nastavljaju da ograničavaju domaću potražnju.

Tabela 1: Srbija: Glavni makroekonomski indikatori i projekcije

2008 2009 2010

projekcije 2011 2012 2013 2014 2015

Realna ekonomija Realni rast BDP-a 3.8 -3.5 1.0 2.0 3.0 4.5 5.0 5.0

5 Izveštaj je posmatrao romsku populaciju, interno raseljena lica (IDP), samohrane majke i siromašne seoske zajednice i organizovao fokusne grupe i ključne informativne intevjue. IPSOS Stratedžik marketing (2009.) „Procena krize“ -- osnova za Socijalnu inkluziju i Izveštaj Odeljenja za smanjenje siromaštva o krizi, podržan od strane Svetske banke. Do sličnog nalaza o strategiji savlađivanja teškoća za siromašne penzionere, druge ugrožene grupe, došlo se i u „Kvalitativnoj proceni zamrzavanja penzija“ -- izveštaj kao osnova za pripremu DPL II. 6 U anketi LITS Srbija se izdvaja u čitavom regionu (zajedno s Azerbejdžanom) kao zemlja u kojoj je više ispitanika za povećanje troškova za socijalnu pomoć nego za trošenje na zdravstvo i obrazovanje kao prioritet politike.

5

BDP u milijardama US$ 47.7 40.1 38.0 46.4 49.0 52.5 57.1 62.1 Investicije, % BDP-a 29.7 23.0 22.8 24.8 24.6 24.2 23.9 23.5 Inflacija potrošačkih cena (krajperiod)

8.6 6.6 10.3 7.9 3.5 4.0 4.0 4.0 Javni sektor (kao % BDP-a) Prihod 42.8 42.3 41.0 39.1 39.3 39.4 39.7 39.6 Rashod 45.5 46.7 45.6 43.7 43.1 42.3 41.6 40.8 o/w kapitalni rashod 3.9 3.4 3.5 3.4 3.7 4.0 4.2 4.4 Fiskalni bilans, posle grantova -2.7 -4.5 -4.7 -4.5 -3.9 -2.8 -1.9 -1.2 Ukupni javni dug 34.2 38.2 44.9 44.1 44.5 43.1 40.8 38.2

Spoljna pozicija CAD posle grantova (% BDP-a) -21.6 -7.1 -7.2 -7.6 -8.8 -8.5 -7.5 -6.4 Spoljni dug (% BDP-a) 66.7 79.4 82.2 75.3 70.1 69.6 67.7 65.8

o/w Privatni spolj. dug (% BDP-a)

47.2 54.0 53.4 49.0 48.0 51.0 51.3 50.4 Rezerve ( u milijardama US$) 11.5 15.3 13.1 14.4 13.2 13.3 13.9 15.2 Izvor: MMF, osoblje Svetske banke i MF 13. Bankarski sektor Srbije je unapređen. Rezulatati y-o-y do kraja juna 2011. god. su jači pošto su i ukupni krediti i depoziti porasli za oko 5%, zajedno s prihodom od kamata i kapitalom. Kombinovani CAR (racio adekvatnosti kapitala) za banke je blizu 20%. Međutim, NPL ostaje nepromenjen na oko 17%. Kao odgovor na to, banke nastavljaju da dodaju na nivo rezervisanja (sada preko 100% klasifikovane aktive), što bi trebalo da ih zaštiti od kreditnog gubitka. Srpske banke su dobro kapitalizovane i nastavljaju da pokazuju otpornost prema usporenoj domaćoj ekonomiji. Narodna banka Srbije (NBS) vidi kreditni rizik kao ključnu ugroženost u bliskoj budućnosti, pogoršanu činjenicom da je većina bankarskih zajmova vezana za Evro ili denominirana; tako da su mnogi zajmoprimci izloženi većim troškovima servisiranja duga u slučaju depresijacije lokalne valute. 14. Približavajući se 2012. god, Vlada ostaje dosledna fiskalnim ciljevima FRL, prepoznajući da će to biti izazovna godina zbog skromnog rasta i većih fiskalnih prilagođavanja. Vladine fiskalne teškoće se usložnjavaju nedavno usvojenim amandmanima na Zakon o lokalnoj samoupravi kojima se vrši značajan prenos prihoda s republičke vlade na lokalnu samoupravu7 bez odgovarajućeg prenosa zaduženja rashoda. Samo ovo će smanjiti prihod republičke vlade u 2012. god za nekih 1,3% BDP-a. Dalje, raniji planovi Ministarstva finansija (MF) obuhvatali su donekle optimističke projekcije smanjenja prihoda i rashoda. U odsustvu daljeg smanjenja trošenja, konsolidovani deficit za 2012. god. premašiće 6% BDP-a, više od dva procentna boda preko ciljnog nivoa određenog u FRL. Vlada je u potpunosti svesna ove situacije i intenzivno radi na planu smanjenja fiskalnog deficita do nivoa predviđenog u FRL, pre svega putem daljeg smanjenja neprioritetnog rashoda, prenošenjem odgovornosti za rashode za lokalne projekte i održavanje puteva s republičke vlade na lokalnu samoupravu, povećavanjem discipline plaćanja u javnom sektoru i, ukoliko je moguće, implementacijom

7 Posebno, amandmani određuju da se 80% naplaćenog prihoda od popreza na zarade prenosi na lokalnu samoupravu, što je znatno više od sadašnjih 40%.

6

nekih širih mera prihoda.8. MMF i državna vlast su razgovarali o opcijama politike u toku prve analize novog programa u novembru 2011. Predstavnici MMF-a i državnih zvaničnika su postigli sporazum (podleže odobrenju Odbora MMF-a decembra 2011.) i program MMF-a ostaje na snazi. 15. U srednjeročnom periodu, uz razumno fiskalno upravljanje i tekući prelazak ka rastu na osnovu izvoza, rast realnog BDP -a može da dostigne prosek od 4,5-5% s visokim finansijskim potrebama koje je moguće finansirati (Tabela 1). Očekuje se da se deficit tekućeg konta stabilizuje na oko 7-8% BDP-a delom zbog značajnog izvoza fijatovih vozila (Vlada je ušla u strategijsko partnerstvo s Fijatom da bi počela proizvodnju u Kragujevcu početkom 2012. god.). Mada je to značajan napredak u odnosu na nivo pre krize, to je ipak iznad nivoa viđenog u uspešnijim novim državama-članicama EU. Spoljašnje finansijske potrebne će biti visoke, ali u potpunosti pokrivene osnovnim scenarijom. Prema procenama MMF-a, bruto finansijske potrebe u 2011. i 2012. god iznosiće € 8 milijardi, tj. € 8,7 milijardi ili približno 25% BDP-a u svakoj godini. S deficitom tekućeg konta, koji je mnogo niži nego u periodu pre krize, zbog amortizacije duga biće proporcionalno veće eksterne finansijske potrebe, pre svega zbog visoke amortizacije duga privatnog sektora u odnosu na korporativni sektor. Finansijske potrebe će biti pokrivene privatnim prilivom, obuhvatajući kombinaciju privatnog investicionog priliva (FDI i portfolio), skromnog neto priliva u banke i povlačenje sredstava od međunarodnih finansijskih institucija (IFI) i ostale multilaterale, uključujući MMF, EU i Banku. Makroekonomski izgledi i stabilnost duga 16. Imajući u vidu nepovoljno eksterno okruženje makar kratkoročno gledano, rast će ostati skroman u 2012. god, da bi se povećavao 2013. i narednih godina, odslikavajući postepeni prelazak na ekonomiju rukovođenu izvozom. Rast je revidiran na 3% za 2012. god sa 4,5%, uz dalje rizike, odslikavajući postepenu stabilizaciju i lagani oporavak potrošnje, kao i napredak u neto izvozu, uključujući i Fijatovu proizvodnju. Taj proces će se ubrzati sve do robustnijeg ukupnog rasta od 4,5-5% u 2013. i narednim godinama, sve više se oslanjajući na izvoz i investicije. Ovaj sredjneročni rast zahteva neprekidno fiskalno i strukturalno usklađivanje u skladu s Vladinim reformskim programom i programom pristupa EU. Veći izvoz i štednja će povući srednjeročni rast uz povećanje stope štednje iz javnog i privatnog sektora. Štednja javnog sektora će biti potpomognuta utemeljenjem fiskalne politike putem FRL.9 Mada svakako predstavlja pozitivan momenat, FRL se suočava s rastućim problemima – uprkos njegovom usvajanju, Parlament je usvojio promene zakona u vezi s lokalnom samoupravom koje očigledno imaju štetan fiskalni uticaj. Ipak, iako FRL nije pokazao delotvornost u kreiranju politike, kako se očekivalo, on je od važnosti za donošenje okvira za raspravu u vezi s fiskalnim posledicama i obezbeđenje mehanizama za iznalaženje početnih usklađivanja.

8 Prema pismu o namerama Vlade, identifikovani fiskalni jaz za 2012. biće ujednačen sa FRL pre svega kroz smanjenje trošenja. Prema tom pismu, predviđa se da fiskalni paket za 2012. obuhvati kao glavne mere: (i) prenošenje odgovornosti za trošenje, naročito za kapitalnu potrošnju i održavanje lokalnih puteva sa Republike na lokalne samouprave (smanjenje jaza za 3/4 % BDP-a), (ii) smanjenje subvencija na republičkom nivou (1/2 % BDP-a), (iii) oštro smanjenje neto kreditnih operacija (1/4 % BDP-a, (iv) smanjenja u planiranom trošenju za niskoprioritetni kapital i robe i usluge (3/4 % BDP-a), i (v) nekoliko manjih mera prihoda, uključujući povećanje rojaliteta za pravo rudarstva i mere za povećanje poreske discipline (1/4 % BDP-a). 9 Zakon o finansijskoj odgovornosti (FRL) je usvojen decembra 2010; on određuje cilj srednjeročnog deficita na 1% BDP-a, dozvoljavajući neka ciklična usklađivanja, i zacrtava formulu indexa plata i penzija bar do 2015. god.

7

Tabela 2: Dinamika duga

2008 2009 2010

projekcije Indikatori 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Spoljni dug TDO/GDP 66.7 79.4 82.2 75.3 70.1 69.6 67.7 65.8 62.9 TDO/XGS 214.7 270.1 235.6 209.3 180.4 183.1 173.0 162.1 149.9 TDS/XGS 33.6 38.7 33.8 36.6 39.3 40.5 38.0 38.6 40.4 INT/XGS 7.2 7.5 6.7 4.6 4.4 4.1 3.6 3.3 2.9 Javni dug

TDO/GDP 34.2 38.2 44.9 44.1 44.5 43.1 40.8 38.2 35.6

TDO/javni prihod 79.8 90.3 109.4 112.7 113.3 109.3 102.7 96.4 90.3 Izvor: Vlada Srbije, MMF, Svetska banka Primedba: TDO/GDP – odnos ukupnog duga prema GDP; TDO/XGS – odnos ukupnog duga prema izvozu roba i usluga; TDS/XGS – odnos servisiranja duga (amortizacija i kamate na srednjeročne i dugoročne zajmove) prema izvozu roba i usluga; INT/XGS – odnos isplaćene kamate na srednjeročne i dugoročne zajmove prema izvozu roba i usluga

17. Prema osnovnom scenariju, i spoljni i javni dug ostaju održivi. Projekcija je da se spoljni dug spusti s najviše tačke od 82% BDP-a na oko 63% do 2016. god; u nominalnom iznosu, spoljni dug će malo porasti u projektovanom periodu, ali zbog postepenog oporavka rasta i promene valutnog kursa10 smanjiće se kao udeo u BDP-u (Tab. 2). Uprkos ovom projektovanom boljitku, spoljni dug Srbije ostaje i dalje visok i, kao što je to pokazano u Okviru 1, veoma osetljiv na promene valutnog kursa; u slučaju dalje znatnije depresijacije, spoljni dug bi mogao da premaši 100% BDP-a. Prognozira se da će javni dug dostići svoj vrhunac 2011-12. god. na samo nešto malo ispod 45% BDP-a, a zatim postepeno opadati do 40% BDP-a do 2015. god. Čvrsta politika i strukturne reforme (uključujući i one koje podržavaju programi Banke) utemeljiće višu stopu rasta bolji javni i spoljni bilans, gradeći silaznu putanju i za spoljni i za javni dug za čitav prognozirani period. Pored toga, pokazatelji ostalog duga i servisiranja duga ne ukazuju da ima mesta za trenutnu brigu.

Rizik prelivanja i mehanizmi za ublažavanje

18. Postoje značajni rizici u daljem napredovanju, uključujući i onaj od prelivanja evropske dužničke krize. Srbija ima preko 30% keredita i depozita kod italijanskih i grčkih banaka. Posle odluke EU krajem oktobra da, između ostalog, zatraži od vodećih evropskih banaka da povećaju kapital, dalji stres na finansiranje njihovih matičnih osnivačkih banaka može da dovede do pritiska na lokalna predstavništva banaka da obezbede likvidnost ili dividende svojim matičnim bankama, što u slučaju realizacije može prouzrokovati kreditni krah. Međutim, NBS je pooštrila monitoring likvidnosti banaka i ostalih ključnih indikatora rezulatata u svetlu najnovije uzburkane situacije u evrozoni. Dalje ublažavajući kratkoročne rizike, lokalna predstavništva stranih banaka su trenutno prilično likvidna i dobro kapitalizovana, pružajući sigurnost da bi brzo pogoršanje njihove pozicije bilo malo verovatno. Ipak, ukoliko dođe do

10 Uz stabilan valutni kurs tokom 2011. god i relativno visoku inflaciju, samo u ovoj godini nominalni BDP izražen u Evrima porašće za gotovo 14% (uprkos vrlo skromnom realnom rastu). Ukupno, od 2010-2016. god, predviđa se da će spoljni dug izražen u Evrima porastiza oko 30%, a nominalni BDP izražen u Evrima da naraste za oko 70%.

8

nepovoljnog prelivanja iz evrozone u Srbiju, to bi moglo da dovede do spoljneg finsijskog pritiska. Takođe, dalji negativni razvoj situacije u EU mogao bi da prouzrokuje veći pad izvoza, koji je bio zamajac rasta 2010-11. god. i verovatno bi bio okidač nove recesije u Srbiji. U tim okolnostima, nezaposlenost bi ostala visoka u dužem periodu, uz prateće socijalne rizike.

Okvir 1: Osetljivost duga na šokove

Standardizovani testovi za stres od duga ukazuju na veliki rizik ukoliko se neke pretpostavke ne ostvare – održivost spoljneg duga Srbije zavisi od stabilnosti valutnog kursa i rezulatata neto izvoza i rasta. Spoljni dug ne opada u slučaju kada izvoz i rast neprekidno pokazuju loše rezultate i na taj način podvlače potrebu za snažnim reformama i razumnom makroekonomskom politikom. Takođe, postoji rizik i od valutnog kursa i drugih šokova. Prvo, realna depresijacija od 30% dovela bi spoljni dug u odnos od 110% prema BDP-u.Dok bi se nakon toga taj odnos smanjivao, bruto finansijske potrebe ostaju visoke. Međutim, dalja bvelika realna depresijacija valutnog kursa ne smatra se verovatnom. Drugo, šok tekućeg konta će uticati da odnos spoljneg duga prema BDP-u prestane da opada i zadrži se na oko 78% 2016. god. Po ovom scenariju, potrebe za spoljnim finansiranjem bi bile oko US$ 2-3 milijarde (oko 3-5% BDP-a) iznad osnove za svaku od prognoziranih godina.

Izgledi javnog duga Srbije su osetljivi na slabe rezultate rasta, kašnjenja u fiskalnoj konsolidaciji i šokova od valutnog kursa. U slučaju šoka od stope rasta, javni dug bi ponovo počeo polako da se povećava u prognoziranom periodu i dostigao oko 48% BDP-a do 2016.god. Negde pred kraj prognoziranog perioda, bruto finansijske potrebe u slučaju takvog šoka od stope rasta bile bi nekih 6-7 procentnih bodova BDP-a više nego po osnovnom scenariju. Međutim, dosadašnji rezultati Srbije u programima podržavanim od strane MMF-a, EU i Svetske banke, kao i njeni makroekonomski i razvojni programi politike pružaju utehu da će mešavina različite politike biti tako prilagođena da se izbegne takav scenario.

Šta više, sa preko 75% javnog duga denominiranog u devizama, šok od realne depresijacije od 30% gurnuo bi javni dug do oko 55% BDP-a. Zatim bi javni dug postepeno opadao. Bez promene politike, javni dug bi porastao u prognoziranom periodu i do 2016. god. bi stao na 53% BDP-a. Ovo dalje ukazuje na potrebu da se politika dovede u sklad s onovnom linijom. Potrebe za finansiranjem bi po ovom scenariju bile znatno više od onih na osnovnoj liniji.

19. Rezultati Vlade u prethodnim stend-baj aranžmanima (SBA) i DPL Banke pružaju značajno uverenje da će spoljni finansijski pritisak biti rešen. Uz to, mada se negativni rizici jasno uvećavaju, MMF procenjuje da spoljna pozicija Srbije može da odoli novim velikim šokovima – deficit tekućeg konta, dok i dalje zahteva znatno finansiranje, mnogo je manji nego 2008. god. i nema većih neujednačenosti u valutnom kursu. Dalje garantije dolaze od solidne likvidnosti i amortizujućeg („buffer“) kapitala u bankarskom sistemu, pristojnog nivoa deviznih rezervi koje znatno premašuju kratkoročni dug. (od avgusta 2011, devizne rezerve iznose € 10,4 milijarde, oko 30% BDP-a). Međutim, ako se još štetnije finansijsko prelivanje iskombinuje s još izrazitijim usporavanjem globalnog i regionalnog rasta, možda će biti potrebno dalje povećanje kako bi se pokrili spoljni finansijski jazovi. U slučaju takvog ekstremno negativnog scenarija

9

(koji bi verovatno podrazumevao negativna rešenja za državni dug i bankarski sistem u evrozoni), morala bi se razmotriti reorganizacija programa MMF-a u smislu instrumenata, kao što se desilo u prethodnom SBA, a takođe i jača podrška od strane IFI, uključujući i Banku, kombinujući odgovarajuće reakcije politike.

III. PROBLEMI RAZVOJA SRBIJE

20. CPS se nadgrađuje nad analizom ključnih problema Srbije. U cilju postizanja svojih EU aspiracija i daljeg poboljšanja kvaliteta života ljudi, Srbija će morati da se pozabavi s dva osnovna i međusobno povezana razvojna izazova: (i) obnavljanje snažnog i održivog rasta, koji stvara nova radna mesta, kroz veću konkurentnost, i (ii) osnaživanje reformi socijalnog sektora kako bi unapredila efikasnost korišćenja kvaliteta rezulata. Vlada je pokazala spremnost da se pozabavi svakim od ovih izazova. Održavanje tog kursa uz suočavanje sa stalnim, ili čak pojačanim, ekonomskim burama biče najverovatnije ključni izazov u periodu ove CPS.

Stub I: Konkurentnost

Investiciona klima i reforma javnih preduzeća

21. Kvalitet normative Srbije se poboljšao poslednjih godina. Osnivanje i gašenje firmi je ubrzano, dobijanje kredita je olakšano, zakonski propisi o konkurenciji su usaglašeni s EU, postoji veća fleksibilnost tržišta rada, vreme potrebno za registrovanje imovine j skraćeno za 40%, a porez na prenos imovine je smanjen. Takođe je došlo do unapređenja u pravosudnom sistemu, uključujući, što je bitno, i veću pouzdanost u izvršenju ugovora. Ova i druga unapređenja su potvrđena anketama menadžerske percepcije.

22. Ključne reforme normative su znatno doprinele ovim unapređenjima. Vlada je usvojila Strategiju reforme normative kako bi smanjila operativne troškove administracije, pojednostavila administrativne procedure i unapredila zakonodavni proces. Ovaj cilj je pre svega postignut kroz Analizu efekata propisa (RIA) i Sveobuhvatnu reformu normative (CRR), koja je poznata i kao „giljotina propisa“. Pored određivanja troškova predloženih zakonskih propisa, RIA obezbeđuje i okvir za redovne konsultacije s relevantnim akterima. Od 2006. god, ukupno je izdato 413 mišljenja RIA, od toga 111 samo u 2009. god. (što ukazuje na intenzitet normativnih aktivnosti u Srbiji). Zatim, sve analize RIA su dostupne javnosti na sajtu www.ria.merr.gov.rs. Konačno, detaljna analiza RIA je izvršena za nekoliko sistemskih zakona, uključujući i novi Zakon o Stečaju 2009. god i Zakon o privrednim subjektima iz 2010. god.

23. Na osnovu izvršene analize propisa, Vlada Srbije je odobrila 304 (od 340) preporuke za amandmane na zakone i ostale propise i odobrila ukidanje 192 propisa. Od kraja oktobra 2011. god, 196 preporuka je realizovano kroz amandmane na različite zakone i propise, a procenjuje se da će to rezultirati u donošenju godišnje uštede privredi od oko € 21 miliona, prema standardnom modelu troškova. Realizacija preostalih 108 preporuka doneće, očekuje se, dodatne uštede u troškovima regulatornog usklađivanja firmi, što ukupno procenjene uštede dovodi do € 183 miliona godišnje. Važno je zapaziti da su sve ove reforme propisa donete i realizovane od strane privremenih tela – Sekretarijata Saveta za reformu propisa i Odeljenja za implementaciju CRR – sa zaposlenim konsultatntima. U cilju obezbeđenja održivosti reforme

10

propisa, Vlada je osnovala Biro za reformu propisa i analizu efekata propisa, što je prvi korak ka institucionalizaciji reforme propisa i RIA.

24. Međutim, u svetu (i regionu) u kome većina zemalja unapređuje svoje poslovno okruženje, privlačenje investicija znači komnkurenciju. I uprkos napretku u apsolutnom značenju, relativna konkurentnost Srbije se u stvari pogoršala. Srbija je pala za četiri mesta u najnovijem izveštaju Banke Doing business (2012) i zauzela 92. mesto na listi od 183 zemlje. Posebno, Srbija i dalje pokazuje slabe rezultate u oblasti građevinskih dozvola, što pada u opštinsku nadležnost, a ne republičku nadležnost (175. mesto), plaćanja poreza (143.), otvaranja firmi (92.) i (uprkos unapređenju) i izvršenju ugovora (104.).

25. Vlada će morati da ubrza reforme u jednom broju oblasti. Na osnovu nalaza izveštaja Doing business, ključna oblast za detaljno reformisanje građevinskih dozvola, uključujući i odobrenja koja se pribavljaju od javnih komunalnih službi. To može znatno smanjiti troškove i skratiti vreme potrebno za investicije i početak rada. Normativni koraci se mogu skratiti tako što će se izvršiti popis svih administrativnih procedura na republičkon nivou. Isto se može učiniti i na nivou ispod republičkog.

26. U cilju povećanja svoje konkurentnosti i izvoznog potencijala, dok istovremeno smanjuje fiskalno opterećenje, Srbija mora da poboljša rezultate svojih javnih preduzeća. To uključuje dalje smanjenje prisustva države u privrednom sektoru. Dok je privatizacija društvenih preduzeća11, koja se odvijala početkom dvehiljaditih uz podršku Svetske banke, postigla značajne rezultate i dozvolila značajan priliv FDI, ta aktivnost je daleko od okončane. Privatizacija i restruktuiranje velikih (i često problematičnih) javnih preduzeća i dalje ostaje kao nezavršeni deo reformske agende, dok delovanje opštinskih komunalnih preduzeća mora da se prati kako bi se obezbedila efikasnost u korišćenju javnih fondova i kvalitet pružanja usluga. Zaista, 2011. god, Izveštaj o napretku EC beleži da je, sve u svemu, „uticaj države na konkurentnost kroz pravne i finansijske mehanizme veliki.“12 U ovom okruženju, takva neprivatna preduzeća (u vlasništvu svih nivoa i delova vlasti) stvaraju i akumuliraju gubitke i potrebno im je restruktuiranje, smanjenje i veoma poboljšani standardi produktivnosti, upravljanja i odgovornosti. Ovo zahteva uvođenje transparentnog mehanizma dodele direktnih i indirektnih državnih subvencija, – što se takođe zahteva Pravilima o državnoj pomoći EC – kao i reformu uloge države u sektoru preduzeća kako bi se smanjilo njeno dosezanje i maksimizirala njena delotvornost. Postoje upravljački razlozi zbog kojih je reforma neprivatnih preduzeća usporena, uključujući uzajamno činjenje usluga i korupciju, ali i briga u vezi sa socijalnim pitanjima koja proističu iz otpuštanja s posla. Kao rezultat toga, često propadaju pokušaji da se ona privatizuju ili da se sprovedu strožija budžetska ograničenja. Ovo i dalje ostaje kao problem za bilo koju buduću Vladu koja će nastaviti reforme sektora javnih preduzeća u smislu podizanja ekonomske konkurentnosti u kontekstu fiskalne ispravnosti.

Upravljanje i vladavina prava

27. Oktobra 2011. god. Evropska komisija je preporučila Srbiju da dobije status „kandidata“ za EU, ističući da „Srbija ima sveobuhvatan ustavni, zakonodavni i

11 Koncept društvenih preduzeća je bio jedinstven za bivšu Jugoslaviju i predstavljao je središte privredne organizacije u to vreme. 12 Mišljenje o aplikaciji Srbije za članstvo u EU: Analitički izveštaj, 2011, str. 53.

11

institucionalni okvir koji u svemu odgovara evropskim i međunarodnim standardima“. Priloženi Izveštaj o napretku zapaža da je javna uprava Srbije u principu dobro razvijena na republičkom nivou mada treba više učiniti da se obezbedi zapošljavanje prema zasluzi i karijerni sistem za državne službenike. Takođe iznosi da su nezavisna normativna tela (IRB) osnovana u svim važnim oblastima. Tome je početkom 2011. god doprinelo i razjašnjenje pravila koja regulišu odnose između Parlamenta i IRB kako bi se obezbedila parlamentarna analiza redovnih godišnjih izveštaja Ombudsmana, Poverenika za slobodni pristup javnim informacijama i zaštitu podataka, Državnog revizora i Poverenika za zaštitu jednakosti.

28. EC zapaža da su 2009.-2011. god. napori Srbije pojačani na planu reforme pravosuđa. Utvrđeni su određeni koraci koji obuhvataju proces reizbora sudija i tužilaca, uvođenje pravila sudijske etike, reorganizaciju sudova i usvajanje novih zakona o krivičnom i parničnom postupku, koji imaju za cilj da povećaju efikasnost sudskog postupka. Novi Upravni sud je počeo s radom 2010. god. Isto tako, Srbija je ojačala pravni i institucionalni okvir u borbi protiv korupcije osnivajući nezavisnu Agenciju za borbu protiv korupcije i donoseći novi Zakon o finansiranju političkih stranaka u skladu s evropskim standardima. Ipak, ovaj izveštaj iznosi da se mora uložiti veći napor u cilju značajnijeg poboljšanja rezultata u borbi protiv korupcije, što zahteva proaktivnije angažovanje na sprovođenju zakona i pravosudnih postupaka i jasnije razdvajanje ovih funkcija od politike kako bi se obezbedila njihova nezavisnost. Napredak Srbije u jačanju vladavine prava, posebno baveći se organizovanim kriminalom, odrazilo se na odluku EU, krajem 2009. god, da Srbiji odobri bezvizni režim u oblasti Šengena.

29. Ipak, Srbija mora da ojača transparentnost i integritet. Najnovija anketa BEEPS13 (sprovedena 2008. god, a objavljena 2010.) pokazuje da je prijavljena učestalost podmićivanja, koje utiče na firme, na nešto višem nivou nego što je to prosek u jugo-istočnoj Evropi (SEE) i ECA, iako je upola opalo, sa 32% na 16% u periodu 2005-08. Prijavljena učestalost podmićivanja koja se odnosi na poresku upravu, carinu i sudove, takođe je opala za više od pola u istom periodu, ali je i dalje ostala iznad proseka za SEE. Međutim, mito za porez kod firmi koje su priznale davanje mita više se nego udvostručilo, na 4,1% od godišnjeg prometa u 2008. god, time ukazujući na rastući trend ka velikoj korupciji. Prijavljeno plaćanje provizije od strane firmi, koje su priznale da su platile, iznosi 15,6% vrednosti ugovora, što je znatno više od proseka u SEE i ECA. Poslovi na koje se najviše odnosi takva vrsta nezvaničnog plaćanja su priključenje struje (29% firmi je iznelo da se takvo plaćanje očekuje), pribavljanje građevinske dozvole (19%) i priključenje na vodovod (17%), što je znatno više od proseka u ECA.

30. Prijavljena nezvanična plaćanja u sektoru javnih usluga takođe ne jenjavaju i na taj način izobličavaju jednak pristup građana uslugama. U Globalnom barometru korupcije iz 2010. god, nacionalnoj anketi o iskustvima s korupcijom koju je sproveo Transparensi Intenacional, 17% ispitanika iz Srbije izjavilo je da je dalo mito u poslednjih 12 meseci – dva puta više nego u susednoj Hrvatskoj, ali manje nego u Makedoniji ili Bosni i Hercegovini.

31. Približavajući se statusu kandidata za EU, Srbija će morati da učini napor da približi rad javne uprave evropskom nivou. Posebno, Srbija mora da još više unapredi efikasnost i profesionalnost pravosudnog sistema i smanji korupciju. U tom smislu, važno je da Vlada sistematski prati rad javnog sektora i redovno ocenjuje rezultate reformskih napora, naročito onih koji imaju za cilj priključenje EU. 13 Preduzeća u istočnoj Evropi.

12

Okvir 2: Reginalna saradnja Svetske banke i EC na jačanju M&E

EC je pokazala zainteresovanost za saradnju sa Svetskom bankom radi pružanja pomoći zemljama zapadnog Balkana i Turskoj na jačanju njihovih institucionalnih kapaciteta za Monitoring i evaluaciju (M&E) implementacije Strategije u sektorima na kojima EU ima fokus. Tokom poslednje decenije, Banka je radila s Turskom i zapadnim Balkanom na širokom planu radi jačanja državnih funkcija povezanih s monitoringom i evaluacijom politike i programa (napr. program budžetiranja, revizija, statistički kapaciteti) i stoga je u dobroj poziciji da nastavi s tim radom. Cilj projekta je da poveća kapacitete monitoringa i evaluacije korisnika IPA u izabranim sektorima i na nivou sektorske strategije i projektnih predloga IPA. U smislu vrste pokazatelja, neki će se fokusirati na institucionalnim kapacitetima (napr. u slučaju reforme javne uprave), a drugi se mogu fokusirati na kvalitetu ili efikasnosti pružanja usluga. Viši nivo ciljeva obuhvata razvoj održivih institucionalnih kapaciteta, vlasništvom korisnika nad sistemima M&E i obezbeđivanju da pokazatelji budu korisni javnim zvaničnicima u donošenju odluka o kreiranju politike/programa i dodeli sredstava. Banka i EC vode razgovore o Trast fondu, s Bankom kao izvršiocem, s ukupnim budžetom od € 1,2 miliona, uključujući i naknadu za upravljanje grantom. Ovaj projekat bi počeo januara 2012. god. i trajao bi 18 meseci. EC je posebno zainteresovana da ojača svoje kapacitete da prati napredak u socijalnim sektorima, da prati napredak u realizaciji politike i oceni rezultate u odnosu na zacrtane ciljeve. Taj posao će biti od posebne važnosti budući da akcenat Srbije leži na rezultatima potrošnje na socijalna davanja.

Upravljanje javnim finansijama

32. Unapređenja u upravljanju javnim finansijama su znatna od 2007. god. ali još uvek ostaje značajan deo koji treba dalje jačati. Uspostavljanje savremenog, integrisanog informacionog sistema i jedinstvenog knjigovodstvenog sistema olakšalo je knjigovodstvo i izveštavanje koje koriste sve budžetske organizacije, ali je elektronski pristup sistemu ograničen samo na direktne budžetske korisnike. Državna revizorska institucija postaje sve više delotvorna u reviziji finansija Republike Srbije, kao i individualnih organizacija i društvenih fondova, ali joj i dalje nedostaju kapaciteti i iskustvo potrebni da u potpunosti ispuni svoju funkciju. Zakon o budžetu je osnažen 2009. i 2010. god. kako bi uneo mnoga unapređenja u budžetiranje, knjigovodstvo, finansijsku kontrolu, internu reviziju, upravljanje dugom i fiskalnu odgovornost, ali samo je nekoliko ovih izmena realizovano. Posebno, integrisano sistemsko planiranje i srednjeročno budžetiranje nisu našli utemeljenje, uprkos podršci EC, DFID-a i MMF-a. Vlada je pokrenula strategiju interne revizije i finansijske kontrole kao deo svog puta ka kandidaturi za EU, ali delotvorna realizacija ide teško. Učinjeni su koraci ka unapređenju upravljanja dugom i gotovinom, ali još ima teškoća s monitoringom, koordinacijom i efikasnim upravljanjem.

Javna nabavka

33. Učinjen je značajan napredak u implementaciji reforme javne nabavke. Bitna podzakonska akta su usvojena i objavljena na vebsajtu Uprave za javne nabavke (PPO), obuhvatajući procedure i administrativne postupke od donošenja Zakona o javnim nabavkama (PPL) 2009. god. Uz to, PPO je objavio i set standardizovanih formulara, templejta i modela dokumenata kako bi se obezbedila bolja praksa. Narodna skupština je imenovala Republičku

13

komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (RCPR) i ustanovila je kao nezavisno telo sa širokim sredstvima i 75 zaposlenih, što je takođe odobrio Parlament.

34. Međutim, dalja unapređenja su neophodna kako bi se postiglo da javne nabavke u potpunosti odslikavaju zahteve EU i da su uporedive s međunarodnim standardima. Sadašnji Zakon o javnim nabavkama u potpunosti ne odslikava uputstvo EU o javnim nabavkama, a nedavni amandmani su u razmatranju. RCPR je naimenovana posle priličnog zakašnjenja, ali izgleda da će biti potrebno još dosta rada da bi se zadovoljili standardi SIGMA.14 Vlada priprema amandman na PPL donet 2009. god. kako bi se poboljšala efikasnost javnih nabavki, što će usloviti spajanje PPO, koje funkcioniše kao relativno nezavisno telo u nadgledanju javnih nabavki, i centralnom ustanovom za nabavke u okviru MF (Centralna uprava za nabavke). Banka blisko sarađuje s vlastima da bi se postiglo odgovarajuće rešenje. Analiza ovog predloga, uključujući i one od EC, OEBS-a, UNDP-a i ostalih donatora, je u toku kako bi se obezbedilo da se poboljšanje efikasnosti ostvari bez opasnosti po transparentnost i političku nezavisnost funkcije javnih nabavki.

Okvir 3: Multidonatorski Trast fond Srbije za podršku sektoru pravosuđa

Pokrenute su i okončane brojne zakonodavne aktivnosti kao deo ujednačavanja srpskog zakonodavstva sa EU Acquis Communautaire i uvođenja evropskih standarda u oblast pravosuđa. Nacionalna strategija za reformu pravosuđa je usvojena 2006. god. a Narodna skupština je 2008. god. usvojila paket zakona iz oblasti pravosuđa. Institucionalna šema pravosuđa je prilagođena i ojačana je saradnja između relevantnih institucija u pravosuđu i unutrašnjim poslovima.

Parlament Srbije je obezbedio zakonodavni okvir za novu mrežu sudova i tužilaštava koja je stupila na snagu januara 2010. god. Zakon o javnim tužiocima i sudijama smanjio je njihov broj kako bi se prilagodio novoj strukturi sudova. Trebalo je da sve sudije i tužioci budu reizabrani preko konkursa na osnovu kvalifikacije i stručnosti, što je rezultiralo u 23% smanjenom broju mesta u pravosuđu. Mada je EU zabeležila napredak Srbije u jednom broju reformi i ispoljavanje visokog nivoa saglasnosti u postavljanju integracije s EU kao strateški prioritet, EU je zajedno s ostalim međunarodnim partnerima izrazila „ozbiljnu zabrinutost“ u svom Izveštaju o napretku Srbije za 2010. god. u vezi s tim kako su nedavne reforme sistema pravde, uključujući i proces reizbora, implementirane.

Multidonatorski Trast fond za podršku sektoru pravde (MDTF-JSS) osnovan je 2008. god. radi podrške Vladinog reformskog programa i procesa pridruživanja EU, a stupio je na snagu početkom 2009. god. MDTF osnažuje delotvornost pomoći i donatorsku koordinaciju u srpskom sektoru pravde kroz implementaciju koordinisanog programa rada i finansiranje iz zajedničkih doprinosa razvojnih partnera Srbije.

MDTF-JSS je prvobitno bio osnovan kao entitet u kojoj je Banka izvršilac. Tokom 2010. god. Trast fond je prerastao u jednu hibridnu ustanovu u kojoj su zajednički izvršioci Banka i Ministarstvo pravde pošto je postalo jasno da će Trast fond bolje postizati ciljeve kroz izvršenje aktivnosti od strane korisnika, kao i od strane Banke. Komponentu 1 izvršava Banka i

14 Podrška unapređenju upravljanja i menadžmenta (SIGMA) je zajednička inicijativa EU i OECD-a koja podržava kandidate za EU, potencijalne kandidate i Evropi susedne zemlje u njihovim reformama javne uprave.

14

obezbeđuje savetodavne usluge kroz analitičke izveštaje, obuku relevantnog sudijskog osoblja, politički dijalog i ankete. Komponentu 2 izvršava primalac i obezbeđuje tehničku pomoć putem podrške Odeljenju za realizaciju reforme pri Ministarstvu pravde.

Aktivnosti koje izvršava Banka, a one su uglavnom obavljene, obuhvataju savetodavne usluge Ministarstvu pravde, podizanje kapaciteta za automatsko upravljanje sudskim predmetima, kreiranje vebsajta MDTF-JSS, analizu Nacionalne strategije da reformu u sudstvu Srbije, podršku Partnerskom forumu ključnih učesnika i Upravljačkom odboru Trast fonda, kompletiranju Rezultata sektora pravde i Ankete o pružanja usluga i Javnih rashoda sektora pravde i Institucionalne analize. MDTF-JSS radi na izradi pregleda osnovnih troškova u sudovima, pregled lanca krivičnog postupka i pomaže Ministarstvu pravde da sastavi sledeću Strategiju sektora pravde.

Kvalifikacije i obrazovanje

35. Srbija preživljava velike izazove na tržištu rada. Kao što je primećeno, ekonomska kriza je rezultovala u visokom nivou nezaposlenosti. Do 2010. god, samo 47% radno sposobnog stanovništva (15-64 god.) je radilo – 11,7% je bilo nezaposleno(što odgovara stopi nezaposlenosti od 19,9%), a ostatak od 41,1% je bio neaktivan. Zaposlenost je naročito niska kod onih koji imaju niže obrazovanje od srednjeg, među ženama, omladinom i starijima, kao i među Romima. Zbog toga, postoji potreba da se promoviše ekonomski rast i socijalna inkluzija kroz veće učešće na tržištu rada.

36. Napredujući, Srbija će verovatno osetiti veliku potražnju za kvalifikacijama koje su sada neadekvatno zastupljene na tržištu rada. Anketa preduzeća iz 2009. god. o novim zanimanjima u Srbiji pokazala je da samo jedna trećina srpskih firmi smatra da ima dovoljno kvalifikacija u postojećoj radnoj snazi – nedostatak je primećen u specifičnim tehničkim kvalifikacijama i u kvalitetima kao su fleksibilnost i prilagodljivost, spremnost za rešavanje problema i donošenje odluka, sposobnost komunikacije i organizacije. Rešavanje problema kvalifikacije će biti otežano zbog dva faktora. Prvi je demografski – do 2025. god, očekuje se da broj stanovnika u Srbiji opadne za blizu pola miliona ljudi, a ankete govore da mnogi mladih ljudi odlaze u pravcu emigracije kako bi uvećali svoje mogućnosti. Drugo, mada se to popravlja, rezulatati učenja u školama su i dalje niski u poređenju s ostalim zemljama EU (prema rezultatima međunarodnih testova, kao što je Program međunarodnu ocenu učenika) i školski programi nedovoljno razvijaju ključne kvalifikacije koje su potrebne za konkurenciju na globalnom tržištu radne snage.

37. Održiv napor u sektoru obrazovanja vodi ka unapređenju. Uprkos napred iznetom, sve više mladih ljudi u Srbiji se upisuje u školu – neto upis u srednje škole se povećao između 2001. god i 2008. sa 76% na 83% – a manje njih se ispisuje; danas, nekih 25% mladih između 18 i 24 godine nije uključeno u obrazovanje ili obuku, što je niži procenat od blizu 33% 2008. god. Trend je i za žene bolji – nekih 68% žena između 25 i 34 godine završilo je srednju školu, uz zapaženi napredak na višem nivou obrazovanja. Najnovije inicijative, kao što je produžetak obaveznog predškolskog programa 2009. god, dovele su do značajnog povećanja pohađanja predškolskog programa i pomoćiće nadgradnji ovog pozitivnog razvoja.

38. Ipak, Srbija se suočava sa izazovima u obrazovanju svojih građana. Prvo, u poređenju sa svojim susedima (i konkurencijom), još uvek se nedovoljno mladih ljudi upisuje u

15

škole, a isuviše njih se ispisuje pre završetka. Ovo počinje još u najnižim razredima. Godine 2008, neto stopa upisa za predškolski program (3-6 god. starosti) bio je 52%. To se može porediti sa 75% za Bugarsku, 76% za Rumuniju i 89% za Mađarsku. Nedavne reforme predškolskog programa dovode do različite situacije i te napore bi trebalo nastaviti. Istovremeno, samo polovina Srba (49%) je završila makar srednju školu, dok je prosek za EU 71,5%. Postoji takođe pitanje pristupa, naročito za ugroženije stanovništvo. Mladi Romi, na primer, naročito su u nepovoljnom položaju sa samo 11% njih koji imaju završenu osmogodišnju školu, a 5% dospeva u srednje škole.

39. Drugi izazov je u eliminisanju rigidnosti što dovodi do neusaglašenosti između ponude i potražnje u školskim programima. Zaista, EC je u svom izveštaju o napretku za 2011. god. primetila da tekuća neusaglašenost kvalifikacija i dalje predstavlja kočnicu razvoju novih segmenata ekonomije i zahteva dalje reforme sistema obrazovanja i obuke koji bi bolje odgovorio na potražnju s tržišta rada. Uprkos preteranom broju škola i nastavnika za mlade srednjoškolskog uzrasta, mnogi đaci nisu u mogućnosti da nastave s programom po svom izboru. Napr. ima veliki broj slobodnih mesta za tekstilnu struku, drvoprerađivačku, poljoprivrednu i druge strukovne škole, dok su medicinske škole, ekonomske, pravno-tehničke i gimnazije pretrpane. Sistem u Srbiji primorava učenike da odaberu usku stručnost dok su još vrlo mladi; to je rezultiralo da preko 76% učenika srednjih škola pohađa strukovne škole (na dugom mestu u Evropi po broju). Nastavak školovanja na stepenu visokog obrazovanja se povećava, ali gotovo polovina studenata koji upišu fakultet ne diplomira. Uprkos naporima da se bolje sačini program u strukovnim školama u skladu s trenutnim potrebama tržišta rada, ishod je da je radna snaga neprilagođena za fleksibilnost i intelektualnu oštrinu kakva se danas traži u ekonomiji baziranoj na znanju. Ova neusaglašenost u programima je pomešana s nedostatkom sistematičnog obrazovanja i obuke za odrasle. Procenat odraslih koji pohađaju zvanične obuke (bilo koje vrste) vrlo je mali u Srbiji, sa 0,1% od BDP-a, rashod Srbije na aktivnu politiku tržišta rada znatno je ispod onoga u novim državama EU. Potreban je koncentrisani napor da se uspostavi proces doživotnog učenja.

Inovacije

40. Osnovno u naporima Srbije da bude konkurentnija je povećanje sposobnosti za inovacijama. Međutim, sada, sistem istraživačko-razvojnih institucija u zemlji i finasiranje su nedovoljni da podrže ambiciozni program modernizacije. Istraživačko-razvojni rad (R&D) u Srbiji je uglavnom u javnom sektoru i prilično neefikasan, a što je najvažnije, nepovezan s potrebama industrije, a naročito s potrebama SME. Kapaciteti privatne industrije su mali u smislu i ljudskog kapitala i finansijskih sredstava za R&D i inovacije. Odliv mozgova i dalje izaziva zabrinutost, ne samo u privatnom sektoru, već i u naučnim krugovima.

41. Srbija troši približno € 100 miliona godišnje (0,3% BDP-a) na R&D s ciljem da dostigne 1% do 2014. god. Iako je rashod na R&D porastao sa € 28 miliona u 2001. god, Srbija i dalje znatno zaostaje za svojim susedima. Slovenija, Republika Češka i Hrvatska troše više od 1% BDP-a, a evropski prosek je 1,8%. U Srbiji, većina rashoda na R&D odlazi na osnovna istraživanja, od čega 50% ma finansiranje za R&D. Potreban je snažan zaokret od osnovnog ka primenjenom istraživanju za razvoj inovativnog sektora SME. Ovo, zajedno sa stvaranjem čvršćih veza između nauke i industrije, predstavljaće ključ za podizanje rashoda za R&D na 2% BDP-a do 2020. god. s ciljem da se polovina toga generiše iz privatnog sektora.

16

42. Vlada je preduzela korake u poslednje 2 godine da preuredi normativni i institucionalni okvir koji upravlja naukom, tehnologijom i inovacijama. Ona je donela jedan broj zakona radi promovisanja nauke i inovacija i pripremila Strategiju naučno-tehnološkog razvoja Srbije od 2009.-2014. god. Uz to, Ministarstvo za obrazovanje i nauku je osnovano kao centralno telo koje je odgovorno za nauku i inovacije.

Okvir 4: Poboljšanje inovacija: Partnerstvo s EU

Srbija takođe traži spoljnu podršku i ideje, pa se obratila Banci i Eu za pomoć. Nedavno potpisani administrativni sporazum radi stvaranja Trast fonda Srbije za inovacije je važan početni doprinos i kamen temeljac novog partnerstva između Banke i EU u Srbiji. To je pre svega proizvod Bančinog tekućeg dijaloga s Vladom o tome kako Srbija da osigura stvaranje uslova za dinamični preduzetnički sektor i podršku inovacija. Projekat će finansirati podizanje kapaciteta novoosnovanog Fonda za inovacije Srbije, usklađivati programe grantova prema najranijim fazama razvoja tehnološki jakih novih preduzeća i izradiće pilot programe tehničke pomoći skrojene prema potrebama izabranih istraživačko-razvojnih institucija u Srbiji radi promovisanja transfera tehnologije i komercijalizacije. Ovaj posao, koji finansira EC preko Predpristupnih instrumenata, komplementaran je s Bančinim analitičkim radom na zapadnom Balkanu i širom regiona ECA tako široko da posmatra efekat investicija u nauci i tehnologiji na otvaranje novih radnih mesta.

Poljoprivreda

43. Poljoprivreda je od bitne važnosti za razvoj Srbije i pristupanje EU. Primarna poljoprivreda direktno stvara 10% BDP-a i dalje daje indirektni doprinos obezbeđivanju sirovina za prehrambenu industriju. Najznačajniji proizvodi na tržištu EU su žitarice, voće i povrće, konkretno maline, šljive i soja, kao i kukuruz i paprika. Srbi, bez obzira da li žive u selu ili u gradu, vide poljoprivredu kao najveću razvojnu mogućnost za državu. To, međutim, ne vodi uvek konstruktivnoj sektorskoj politici. Zaista, budući da je tako veliki broj stanovnika – uključujući i glasače – na neki način povezan s poljoprivredom (44% populacije živi u ruralnim oblastima), državna politika je često rukovođena više politićkim nego ekonomskim interesima. Mogućnosti unapređenja su ogromne.

44. Kako se Srbija približava članstvu u EU, njeni poljoprivrednici se mogu radovati koristima od podrške iz Zajedničke poljoprivredne politike (CAP). Ali, kao prvo, oni će se suočiti s troškovima za usaglašavanje s velikom regulativom i iskusiti kako nove mogućnosti, tako i konkurenciju na jedinstvenom tržištu. Poljoprivreda i poljoprivrednici se suočavaju s najvećim teškoćama na putu ka članstvu u EU, ali će takođe imati i najveću korist posle pridruživanja. SAA će sve više izlagati srpsko tržište konkurenciji od uvoza iz EU. U isto vreme, postepena harmonizacija proizvodnje, kvaliteta i sanitarnih standarda će uvećati mogućnosti za trgovinu u oba smera. Realizacija SAA se uveliko odvija i do 2013. god. prosečna carina na poljoprivredno-prehrambeni uvoz iz EU pašće na samo 1,7% gde većina proizvoda neće uopšte imati tarifnu zaštitu. Stoga je Srbija pod velikim pritiskom da ispuni uslove za izvoz u EU i da postane punopravna članica kako bi imala koristi od podrške CAP-a.

45. Reforme su u toku, ali ima još dosta toga da se uradi. Pored SAA, Vlada je potpisala i sporazum s CEFTA (Slobodna trgovinska zona srednje Evrope) i mnogobrojne bilateralne ugovore. Srbija se takođe približava i članstvu u WTO. Ove veze su pomogle Srbiji da postane

17

neto izvoznik hrane prvi put 2005. god. s viškom od US$ 255 miliona, što je naraslo na preko jedne milijarde dolara u 2010. god, ali je i dalje ispod mogućnosti. S prosečnom izvoznom vrednošću od € 385 po hektaru 2009. god, Srbija ostvaruje niži izvoz po jedinici obradivog poljoprivrednog zemljišta nego bilo koja članica EU, osim Rumunije, a nove zemlje članice dostižu prosek od € 800/ha. Ovaj sektor postaje sve više stratifikovan s komercijalnim farmama koje su se podigle do nivoa mogućnosti i izazova moderne poljoprivredne tehnologije i tržišta koja uvećavaju konkurennost pa do mnogih malih farmi koje nastavljaju da proizvode na tradicionalan način, zaostajući.

46. Izmene agrarne politike u Srbiji dovele su do nesigurnosti. Agrarna politika Srbije se menjala u dvogodišnjim ciklusima od 2000. god, dovodeći do nestabilnog okruženja u smislu politike. Kao rezultat toga, čak i politika koja je unapredila profitabilnost sektora agrara ne može da stimuliše dodatne investicije, kao što se očekuje, jer poljoprivrednici, prerađivači hrane i njihovi dobavljači nisu sigurni da li će te mere politike ostati na snazi u toku trajanja njihove investicije. Javni rashodi za poljoprivredu takođe opadaju u vreme kad su investicije najpotrebnije. Udeo u javnoj potrošnji koji se odnosi na sektor poljoprivred i hrane, koji je mali prema međunarodnim standardima, smanjio se na 2,5% u 2010. god. i nije više adekvatan. Ni javne investicije koje su preduzete nisu delotvorne. Većina njih ima za ciljnu grupu male poljoprivrednike u određenim regionima, bez mnogo veze s državnim strateškim ciljevima za sektor, uključujući i ispunjavanje zahteva EU. Prema tome, hitnije i važnije od povećanja ukupnog budžeta je preraspoređivanje postojećih resursa kako bi se oni fokusirali na prioritetne ciljeve Vlade uvećanja poljoprivredne konkurentnosti i preipreme sektora za mogućnosti i izazove članstva u EU.

47. Biće potreban odlučan napor u smislu politike, kao što je ustanovljavanje delotvornih pratećih usluga. Možda je najveća jedinstvena potreba pripremiti lanac dobavljača za izvoz više robe boljeg kvaliteta, u skladu s pitanjima i prioritetima određenim sektorskim studijama EU o ruralnom razvoju (IPARD). Prioritet treba dati onim lancima gde EU zahteva veterinarske, fitosanitarne i bezbednosne standarde, što trenutno predstavlja veliku trgovinsku barijeru za srpski izvoz. Pristup kreiranju agrarne politike takođe se mora promeniti. To će zahtevati veće prikupljanje i korišćenje podataka od strane profesionalnog osoblja koje radi na politici. Prethodna evaluacija predloženih izmena politike biće od koristi za unapređenje efikasnosti novih državnih intervencija, dok bi redovna naknadna evaluacija osigurala da politika ostane na zacrtanoj liniji i da se unapređuje i prilagođava prema potrebama.

Zemljište

48. U Srbiji, katastar i zemljišnje knjige funkcionišu relativno dobro. Republička geodetska uprava (RGA) je prilično delotvorna u vršenju uknjižbe imovine i transakcija i sistem RGA će uskoro biti primenjen u čitavoj zemlji. Ako reforma nastavi dosadašnjim tempom, RGA se može nadati da će dostići standarde EU kroz pet godina.

49. Ipak, sektor zemljišta je i dalje ograničen nesigurnim vlasničkim pravima. Poseban problem s kojim se Srbija suočava odnosi se na pitanje restitucije zemljišta koje je država oduzela posle Drugog svetskog rata. Pitanje konverzije i restitucije potkopava sigurnost vlasničkih prava. Vlada je preduzela niz koraka u pravom smeru, uključujući i novi zakon za rešavanje starih sporova o pravu nad zemljištem putem restitucije i reparacije. Novi zakon o restituciji je ustanovio jasan postupak, metodologiju i rokove za postupanje po ovim pitanjima.

18

Ostaje problem da se ove obaveze ispune s veoma ograničenim sredstvima koja država ima na raspolaganju.

50. Jedna od osnovnih oblasti za jačanje konkurentnosti je smanjenje troškova za građevinske dozvole. Zbog nepostojanja urbanističkih planova, isuviše restriktivnog procesa planiranja i izdavanja dozvola i korupcije na lokalnom nivou, investitiori se suočavaju s teškoćama da pribave građevinske dozvole. Trošak u procentima prihoda po glavi za pribavljanje dozvole je mnogo viši nego u sličnim privredama i to je rezultiralo da se Srbija gotovo najgore kotira u svetu u „lakoći dobijanja građevinske dozvole“ (na 176 mestu od 180). Konkretno, cena je preko 1.800 % per kapita prihoda da bi se uknjižila imovina u Srbiji; sledeća po visini je Poljska sa 121 %, a Republika Češka sa 16%. Premošćavanje ovog jaza je od bitne važnosti za konkurentnost Srbije.

51. Postoje i druge problematične oblasti na koje Vlada mora da obrati pažnju. Zbog teškoća u pribavljanju građevinskih dozvola, stanovništvo često gradi bez njih. Procene tog neformalnog nivoa se kreću od pola miliona do milion građevina. Postoje predlozi da se uvede katastar zgrada u kome bi svaka zgrada, uključujući i one u vlasništvu države, bila uknjižena, kao i da njen status bude određen (da li je formalan ili neformalan). Drugo, da se pokrene program konsolidacije poljoprivrednog zemljišta. Korist od takvog programa u potpunosti nadmašuje cenu realizacije i uključiće uvećanje proizvodnje i zaposlenosti u agrarnom sektoru, povećanu tržišnu vrednost konsolidovane imovine, bolje uslove svojine, unapređenu infrastrukturu i tačne zemljišne knjige i katastarske planove.

52. Sve su ovo relativno nove oblasti za Vladu. Kapaciteti za njihovo rešavanje se stoga moraju podići na svim nivoima. Ključne oblasti za obuku su konverzija, valorizacija i upravljanje imovinom. Možda bi bilo korisno razmotriti načine uključenja privatnog sektora u ovaj proces, kao i obezbediti proces široke javne konsultacije kako bi odluke bile transparentne.

Saobraćaj i omogućavanje trgovine

53. Kvalitet infratstrukture saobraćaja Srbije izgleda da znatno zaostaje od suseda i konkurenata kao rezultat izuzetno slabih investicija i održavanja u toku “izgubljene decenije“ devedesetih godina. Ovo je značajan problem za zemlju koja se nada da profitira od svog centralnog položaja u jugoistočnoj Evropi i da bude saobraćajni centar za EU koja se širi. Izveštaj o svetskoj ekonomiji, 2010-2011, ukazuje na slab kvalitet srpske saobraćajne infrastrukture – putna infrastruktura se našla na 129. mestu, kvalitet železničke infrastrukture na 93. a infrastruktura luka i vazdušnog saobraćaja na 124. Bezbednost na putevima takođe predstavlja veliki problem. Na osnovu podataka iz 2008. god, cena smrtnih slučajeva i teških povreda na putevima Srbije koštala je ekonomiju zemlje preko 2% BDP-a.

54. Sektor puteva je zabeležio malo poboljšanja, ali veći deo postojeće putne mreže predstavlja usko grlo za prevoznike. Pregled mreže magistralnih i regionalnih puteva, sproveden 2008. god, otkriva da je samo 37% mreže u dobrom stanju. Dok ovo predstavlja skromno poboljšanje, karakteristike projekata većeg dela postojeće mreže su ispod evropskih standarda. To dalje povećava troškove eksploatacije vozila a smanjuje bezbednost i konkurentnost. Održavanje, obnova i izgradnja mreže bi trebalo da se planiraju unapred kroz srednjeročni plan razvoja.

19

55. Železnička infrastruktura stari i u lošem je stanju. Prosečan vek mreže je 38 godina.15 Brzina na pruzi ne prelazi 60km/h na 57% mreže, a samo na 3% mreže brzina prelazi 100km/h mada je projektovana prosečna brzina 94,5 km/h. Nedovoljne investicije za održavanje su smanjile operativnu delotvornost većeg dela mreže. To je postavilo pitanje bezbednosti i diktira povremena ograničenja brzine, što dalje usporava saobraćaj i, zbog nedostatka održavanja, ima tendenciju da tako ostane za stalno. Dostizanje nivoa EU će zahtevati jednu dublju analizu strukture voznog parka u odnosu na zahteve tržišta, što znači oštre rezove u višku kapaciteta. Isto tako teška odluka se mora doneti u odnosu na broj zaposlenih.

56. Vodeni putevi unutar kopna ostaju kao potencijalno važan način prevoza u Srbiji. Dok je potencijal za saobraćaj na vodenim putevima unutar kopna na rekama Dunavu i Savi značajan, postoji jedan broj problema koji treba da se reši, uključujući čišćenje od neeksplodiranih mina i potopljenih plovila. Plovni put Dunava je ispod parametara koje zahteva Dunavska komisija i dovodi do restrikcija u plovidbi i ima negativni efekat na bezbednost plovidbe – situacija je mnogo gora na reci Savi gde ima malo saobraćaja zbog dugogodišnjeg neadekvatnog održavanja. Rehabilitacija Dunava i Save predstavlja prioritet Vlade za ovaj sektor kako bi ovaj ekonomičan i ekološki prihvatljiv način prevoza bio konkurantan i kako bi se smanjili troškovi prevoza vodenim putevima unutar kopna radi uvoza i izvoza.

57. Rezultati Srbije u omogućavanju trgovine i logistike zaostaju za susedima u regionu. Srbija zauzima 74. mesto u svetu prema indeksu prekogranične trgovine Izveštaja Doing business za 2011. god i 84. mesto na svetu prema indeksu logističkih rezultata (LPI) Svetske banke za 2010. god. LPI pokazuje da Srbija mora da izvrši značajna unapređenja u oblasti carine gde treba da se izvrši jača integracija graničnog upravljanja, pojednostavljenje postupaka carinjenja, ustanovljavanje carinjenja u unutrašnjosti, smanjenje broja fizičkog pregleda unapređenjem sistema upravljanja rizikom i određivanje glavnih pokazatelja rezultata kao neophodne reforme za omogućavanje trgovine i dovođenje srpske carine pod standarde EU.

Energetika

58. Srbija je dobro obezbeđena infrastrukturom za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije. Nekih 55% instalisanih proizvodnih kapaciteta predstavljaju termoelektrane na lignit., 40% su hidrocentrale, a učešće prirodnog gasa se očekuje da poraste u budućnosti. Iako impresivan, energetski kapacitet Srbije je pod sve većim stresom. Većina proizvodnih kapaciteta je stara preko 30 godina i radi preko svog projektovanog veka trajanja. Poslednja elektrana je podignuta pre 15 godina, a ostale su iz perioda 1960-70. Starost i slabo održavanje su imali velikog uticaja na njihovu pouzdanost i efikasnost. To važi i za sistem za prenos energije u Srbiji.

59. Nedostatak investicija je ostavio Srbiju s dvostrukim problemom. Prvi je obezbediti da nedovoljne količine energije ne uguše napore države da poveća svoju konkurentnost.. Postoje podaci da je to rastući rizik. Posle pet godina rekonstrukcije i stabilizacije početkom dvehiljaditih, energetski sektor se stabilizovao. Međutim, pre krize 2008. god, snabdevanje električnom strujom je postalo usko grlo – 30 anketiranih firmi navelo je snabdevanje strujom kao veliko ograničenje njihovog poslovanja, što je dva puta više nego u istoj anketi 2005. god, a

15 Ukupna dužina mreže uključuje i 334 km. na Kosovu i Metohiji, od čega je 39 km industrijskog koloseka, a 180 km nije u upotrebi.

20

mnogi očekuju da je nastavak nestašice neizbežan ako se nešto ne preduzme. Zaista, 2008. god, kapacitet proizvodnje nije mogao da zadovolji potražnju na vrhuncu i zemlja je morala da se osloni na izvoz. To ukazuje na neminovni krah u snabdevanju. Pad potražnje zbog globalne finansijske krize malo je i privremeno otklonio pritisak, ali kako potražnja raste s ekonomskim oporavkom, sistem bi mogao da dovede u pitanje čitavu privredu. To takođe ima i regionalne implikacije pošto je Srbija važan tranzitni centar za prenos električne energije s gotovo polovinom godišnje količine struje koja prolazi kroz zemlju (2009.) i distribuira se susednim tržištima.

60. Drugi problem je kako postati više energetski efikasan. Privreda koristi dva puta više energije po dolaru BDP-a nego susedi na zapadnom Balkanu i gotovo 2,5 puta više nego zemlje EU. To je uglavnom zbog strukture njenog osnovnog izvoza – metali i elektro mašine – koja zahteva veliku količinu energije. Pored toga, sa dve trećine potreba za strujom koje se zadovoljavaju iz termoelektrana na lignit, energetska potrošnja Srbije je veoma zavisna od ugljenika, nekih deset puta više nego u zemljama OECD-a. Srbija je krenula putem prilagođavanja politike energije i klime kako bi zadovoljila zahteve pridruživanja EU i čini napredak u tom pravcu, ali potpuna usaglašenost će mnogo koštati.

61. Srbija može da proizvede dovoljne količine struje i to na održiv način. Međutim, to će zahtevati značajna ulaganja, čiji će iznos dostići projektovanih € 16 milijardi do 2020. god, a po nekim procenama, bar dve trećine od toga moraće da poteknu od privatnog sektora. Privlačenje tolike privatne investicije povlači za sobom značajnu reformu politike. Ovde je osnovni prioritet reforma tarifa. Uprkos poslednjim skokovima, trenutni nivo tarife ne dozvoljava glavnom dobavljaču struje da pokrije svoje troškove, a da ne govorimo o finansiranju potrebnih investicija. Nedavno usvajanje Zakona o energetici predstavlja veliki iskorak prema uključivanju EU acquis, gde spada i prenos nadležnosti o određivanju tarife s Vlade na nezavisnog regulatora energetike. Takođe, vlada privodi kraju pripreme za novi pravni okvir javno-privatnog partnerstva. Drugi koraci bi obuhvatili unapređenje distributivnog sistema, smanjenje opterećenja distribucije i snabdevanja i jačanje efikasnosti.

Stub II: Poboljšanje efikasnosti i rezulatati potrošnje u socijalnom sektoru

62. Ko što je ranije zapaženo, kriza iz 2008. god. povukla je nekih 230.000 ljudi natrag u siromaštvo. Ovo je dovelo do velikog stresa za složeni sistem socijalne zaštite Srbije. Sistem, koji u stvari predstavlja zbirku slabo koordinisanih komponenti, pokazao je mešovite rezultate. Te komponente obuhvataju: (i) nužnu socijalna pomoć za one kojima nedostaju minimalna sredstva, (ii) beneficije zaštite dece i porodice, (iii) beneficije za invalidnost, i (iv) beneficije za borce ratova i njihove porodice. Rashodi za socijalnu pomoć su na prosečnom nivou za zemlje ECA, oko 1,7% BDP-a. Međutim, blizu dve trećine tog rashoda je raspoređeno na programe koji su regresivni u smislu ciljanosti. Tu spadaju beneficije za borce ratova i nadoknada za zaposlene porodilje. S druge strane, iako računaju na znatno manji procenat rashoda, nužna socijalna pomoć i program mesečnog dečjeg dodatka su strogo određeni testom sredstava i dobro ciljani na siromašne. Glavni nedostaci ovih programa leže u njihovoj maloj pokrivenosti i malom uključenju onih koji su podobni. U vreme krize, oba programa su proširena kako bi se odgovorilo na povećanu potražnju, ali su i dalje bili premali da dosegnu do većine siromašnih.

21

Okvir 5: Uticaj krize na Rome

Kriza je pogoršala dugotrajne probleme za većinu ugroženih ljudi u Srbiji. Analiza Banke pruža realnu sliku problema različitih romskih zajednica, sa domaćinstvima koja se nalaze u favelama i kolektivnim centrima (neformalna naselja od šatora u kojima žive zajedno raseljenoi s Kosova, Romi i ne-Romi) suočena s najgorim životnim uslovima, s nesigurnim smeštajem, bez neposrednog pristupa uslugama, kao što su voda i kanalizacija, sa siromašnom infrastrukturom. Pored toga, niske kvalifikacije, nemanje zvaničnih dokumenata i predrasude poslodavaca i dalje ostaju glavne prepreke za zaposlenje. To proizilazi iz kvantitativnih podataka. Mada radno sposobni Romi (nasuprot javnom mišljenju) aktivno traže posao (učešće Roma muškaraca od 72% može se uporediti sa većinom muškaraca od 70%), stopa zaposlenosti muškaraca iznosi 34% u poređenju sa 58% muškaraca ne-Roma. Oni koji rade primaju upola manju zaradu od ne-Roma. Kod žena je situacija još gora jer njihova stopa zaposlenosti iznosi 9% (prema 43% ne-Romkinja), a zarađuju jednu trećinu od onoga što zarađuju njihove koleginice ne-Romkinje. Razlika u obrazovanju je bitno objašnjenje za problem romske populacije da nađe posao kada samo 21% muškaraca i 4% žena imaju srednje obrazovanje (prema 81% za većinu muške populacije i 73% za žene). Veći deo jaza u zaradi, međutim, ostaje neobjašnjen po visini obrazovanja, radnom siskustvu i lokacijskim karakteristikama, što ukazuje da, zaista, predrasude kod poslodavaca mogu da igraju važnu ulogu.

Iako su ovi problemi teški za rešavanje, Projekat pružanja poboljšanih usluga (DILS) daje svoj doprinos u bavljenju problemom pristupa jazu u društvenim uslugama s kojim se suočavaju Romi.U saradnji s Ministarstvom zdravlja i OEBS-om, DILS je pomogao obuci i zapošljavanju 75 Roma kao zdravstvenih mediatora (sve žene), a Projekat direktno finansira plate za njih 15. Romski zdravstveni mediatori su pomogli da nekih 3.600 dece bude vakcinisano, preko 2.500 njih da bude prijavljeno kod lekara, da se oko 600 trudnica i mladih majki pregleda i obavi kontrolu trudnoće i porođaj u bolnici; sada je 1.200 žena u mogućnosti da izabere svog ginekologa. Ovaj uspešan program će verovatno biti održiv pošto bi Vlada želela da institucionalizuje romske zdravstvene mediatore, a u 2012. god njihove plate će biti isplaćivane iz budžeta Republike Srbije.

Izvor: Svetska banka (2010) „Inkluzija Roma: ekonomske mogućnosti za Bugarsku, R. Češku, Rumuniju i Srbiju“, IPSOS Stratedžik marketing (2009), „Procena krize“

63. Vlasti su preduzele važne korake u rešavanju nekih od ovih ciljnih pitanja, ali problemi ostaju. Važne reforme su realizovane u cilju obuhvatanja siromašnih nužnom socijalnom pomoći, dok su smanjivani kategorični programi „zasnovani na pravu“. Vlada je donela Zakon o socijalnoj pomoći nakon ocene efekta nužne socijalne pomoći na ciljnu tačnost, obuhvata i adekvatnosti koristi. Kao rezultat toga, obuhvat nužne socijalne pomoći dostigao je 10% najsiromašnijeg kvintila, sa ranijih manje od 7%. Ipak, neke važne oblasti ostaju da se unaprede. Pored problema s ciljanošću novčane pomoći, Vlada je naznačila da želi poboljša njenu koordinaciju s nematerijalnom socijalnom pomoći, kao što je društvena briga i usluge zapošljavanja koje su sada institucionalno odvojene i slabo koordinisane. Konačno, Vlada želi da analizira – pa i ako je potrebno da odredi mere za ublažavanje – efekat konkretnih reformi na siromaštvo što iziskuje libaralizaciju i rast cena.

22

Zdravstvo

64. Zdravstveni sistem Srbije zabeležio je značajan napredak u poslednjoj deceniji. Rezultati su poboljšani i više usluga se pruža po nižoj ceni. Realizovane su i neke mere za regulisanje medicinske prakse i unapređenje kvaliteta nege. Istovremeno.sistem se suočava s velikim izazovima. Kao i u mnogim zdravstvenim sistemima u Evropi, Srbija je suočena s pritiskom za povećano trošenje na zdravstvo zbog starenja stanovništva, uvođenja novih (i skupih) medikamenata i razvoja novih tehnologija. To povećava fiskalni pritisak s kojim je sistem već suočen kao posledica globalne ekonomske krize. Povećanje nezaposlenosti i siromaštva, što je smanjilo prihod Fonda za zdravstveno osiguranje (HIF), uvećalo je broj ugroženih grupa koje se moraju dotirati iz budžeta. Vlada će morati da pronađe načine da sredstva koristi efikasnije, putem unapređenja upravljanja i nastavka reformi koje će stvoriti podstrehe da s esredstva produktivnije koriste.

65. Srbija sada ima epidemiološku šemu sličnu većini zemalja istočne Evrope. U stvari, mnogi pokazatelji su isti ili bolji nego u novim državama članicama EU. Prosečna životna dob od 73,7 godina je gotovo jednaka kao i u novim državama članicama EU. Viša je nego u baltičkim zemljama i priblizno jednaka onoj u Mađarskoj (73 god.) i Slovačkoj (74 god.). Napredak u zdravstvenom stanju stanovništva se naročito ubrzao posle devedesetih godina. Napr, neonatalna smrtnost je naglo opala u periodu od 1999.-2006. god. i njena sadašnja stopa je na nivou uporedivim s prosekom u zemljama članicama EU koje su se pridružile posle 2004. god. Standardna stopa smrtnosti, međutim, i dalje je na iznad proseka i za nove zemlje EU i za one stare. Ona je približno jednaka stopi u baltičkim zemljama i Mađarskoj, a znatno viša od stope u Slovačkoj.

66. Rashodi Vlade na zdravstvo su približno i dalje konstantni u smislu procenta BDP-a poslednjih godina, povećavši se sa 6% 2002. god. na 6,3% 2008. god. Pošto je to bio period naglog privrednog rasta, budžeti HIF i Ministarstva zdravlja (MZ) su se uvećavali tokom godina. Od 2003.-2008. god, potrošnja HIF-a je porasla za 23% u realnom iznosu, dok se budžet Ministarstva zdravlja (koje se uglavnom bavi prevencijom, kupovinom opreme i infrastrukture i plaćanjem nege za ugrožene grupe) gotovo udvostručio.

67. S obzirom na još uvek postojeće oslabljene efekte krize i projektovani period sporog rasta, nivo potrošnje nije održiv. Vlada mora da poboljša produktivnost. Srbija isuviše troši na bolničku negu (procenat zdravstvene nege koji se troši na bolničku negu je približno dva puta veći od onoga u zemljama OECD), a premalo na negu ambulantnih pacijenata (Srbija troši 24% a zemlje OECD 31% svog zdravstvenog budžeta). Postavlja se takođe pitanje nivoa i strukture medicinskog osoblja. Jasno je da Srbija može da postigne značajniji novo efikasnosti reformisanjem načina na koji se sistem finansira. Sada, budžeti pružalaca zdravstvene nege, kako na primarnom tako i na sekundarnom nivou, zasnovani su na ceni usluge. Fond za zdravstveno osiguranje plaća pružaocima na osnovu godišnjih ugovora koji određuju iznos koji se troši na plate i zarade, komunalije, lekove i drugi materijal. Raspoređivanje osoblja se vrši na osnovu broja utvrđenog osoblja i koeficijenta plata. Plaćanja za ostale tekuće troškove se uglavnom zaniva na broju kreveta. Kao posledica toga, pružaoci nemaju podstreha da ekonomišu s korišćenjem sredstava ili kvalitetom usluga koje pružaju.

68. Vlada je pokrenula reforme u mehanizmima plaćanja. Za primarnu zaštitu Vlada je pribegla opciji sistema plaćanja na osnovu kapitacije. Pacijentoi se prijavljuju kod svog izbornog

23

lekara koji tako postaje primarni kontakt u sistemu zdravstvene zaštite. To pomaže ograničavanju potreba za uputima i stvara neposredan kontakt s izvorom plaćanja. Do danas, napredovanje ove reforme je sputano nepostojanjem prateće zakonske regulative. Za viši stepen (bolnice) zaštite, Vlada prelazi na model DRG (tj. PPTP – dijagnostički srodne grupe), sistem na bazi rezultata, gde su bolnice plaćene prema prosečnoj ceni lečenja pacijenta u toku čitavog perioda lečenja (plaćanje prosečne cene stvara podstreh za minimiziranje troškova lečenja konkretnog slučaja). Mnoge od ovih reformi podržava Banka kroz PEDPL3.

Penzije

69. Srbija je druga u regionu ECA po najvišem nivou rashoda za penzije od BDP-a. Osnovni problem je što ima previše penzionera i što ima mnogo ljudi koji koriste te beneficije iako su ispod starosne granice za penziju i što je nivo beneficija mnogo viši nego što se to može priuštiti. Problem je dalje pogoršan posle dve vanredne povišice penzija 2008. god. Na početku ekonomske krize, kasnije u toku godine, prihodi penzionog sistema su opali baš u vreme kad su se obaveze sistema uvećavale. Vlada je ovaj problem rešila zamrzavanjem penzija u nominalnim vrednostima 2009. god. Zamrzavanje penzija je preneto na 2010. god. u nadi da će se doneti novi zakon o penzijama tokom 2010. god.16

70. Vlada Srbije je usvojila novi zakon o penzijama 2010. god. Ovaj zakon smanjuje broj ljudi koji primaju penzije, nivo beneficije, posebne beneficije i privilegije za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova i vojsci, dok istovremeno povećava minimalne penzije. Neka od ovih smanjenja su bila politički teška, uključujući i podizanje starosne granice za penziju sa 53 na 58 godina, a za udovce i udovice sa 50 na 55 god. Zakon je takođe smanjio dodatak od 15%, koji su primale žene, na 6%. Ove promene su naišle na jak otpor sindikata i ostalih moćnih grupa. Januara 2011.god, Vlada je podigla minimalne penzije za 2%, kao što predviđa novi zakon, i nastavila s daljim koracima u toku godine. Očekuje se da prelazak na indeksaciju prema inflaciji značajno smanji fiskalno opterećenje penzionog sistema sledećih nekoliko godina, uz pad trošenja na penzije od BDP-asa 13,8% 2009. god. na manje od 12% 2012. god.

71. Mada su ove promene značajne, biće potrebne dalje mere da se obezbedi strukturna čvrstina sistema. Penzijske beneficije su zasnovane na bodovnom sistemu, kao što je definisano zakonom iz aprila 2003. god. Pojedinci sakupljaju lične bodove na osnovu dužine uplaćivanja doprinosa i iznosa doprinosa un odnosu na prosečnu zaradu. Sistem u Srbiji obično vezuje vrednost opšteg boda (što predstavlja meru visine beneficije) za indeks koji pojedinci dobijaju po penzionisanju. Ovo prekida vezu primljene beneficije sa zaradom na koju je doprinos zapravo uplaćivan. Indeksiranje doprinosa za penziju prema inflaciji pre penzionisanja dovodi do toga da njihova vrednost erodira vremenom u ekonomiji koja raste, što postavlja pitanje jednakosti među generacijama i indikuje da je mlađa grupacija u gorem položaju. Najbolja međunarodna praksa ukazuje da nivo doprinosa treba da bude indeksiran prema rastu zarada, a penzije nakon penzionisanja da budu vezane za inflaciju. Obzirom na visoki racio beneficija u Srbiji, nagli prelazak na najbolju međunarodnu praksu bio bi prilično skup, ali u nekom trenutku taj prelazak bi se morao učiniti.

16 Nešto veći od očekivanog rast prihoda u 2010. god. omogućio je Vladi da dodeli 5.000 dinara penzionerima s najmanjim penzijama (oni koji primaju manje od 30.000 din. mesečno) u vidu jednokratne isplate kao kompenzacija za najnoviju inflaciju.

24

IV. ODGOVOR SRBIJE NA IZAZOVE I PRIORITETE

72. Ova CPS se bazira na artikulaciji sopstvenih razvojnih ciljeva i izazova Srbije. Posebno, Strategija želi da podrži Vladine ciljeve da postane konkurentnija i da pređe s modela rasta pre krize, koji je uglavnom bio diktiran potrošnjim, na model u kome izvoz i investicije postaju veći pokretači poboljšanja produktivnosti, rasta i otvaranja novih radnih mesta. Taj cilj je detaljno izražen u jednom dokumentu, koji je još uvek u izradi, pod naslovom Politika strategije i razvoja za industrijalizaciju Republike Srbije.17 U ovom dokumentu, vlasti određuju široku strategiju za jačanje srpske proizvodnje i industrijske konkurentnosti, a takođe obezbeđuju ekološku održivost. Ključni elementi strategije obuhvataju pristup povećanju zaposlenosti, industrijskoj proizvodnji, regionalnom razvoju, produktivnosti rada, izvozu roba, investicijama i FDI. To je sveobuhvatni dokument koji, pored toga všto predlaže veći akcenat na obrazovanju i inovacijama, utvrđuje konkretne ciljeve za unapređenje efikasnosti u najvažnijim industrijskim sektorima Srbije, uključujući poljoprivredu, tekstilnu industriju, drvnu i metalnu. Strategija uključuje i zahteve EU za čistom proizvodnjom, bez zagađenja i emisije ugljenika. Pored toga, Vlada je donela jedan broj nacionalnih strategija u pojedinim oblastima, kao što je obrazovanje, javne nabavke, naučno-tehnološki razvoj i telekomunikacije.

73. Drugi jasan cilj, kome je Vlada ostala privržena, je održiva fiskalna disciplina. Uz učešće s Bankom i MMF-om, Vlada je jasno izrazila svoju opredeljenost ka unapređenju alokacije javnog rashoda, jačanju upravljanja javnim dugom i zaštiti socijalne pomoći kako bi ublažila efekat ekonomske krize i proširila obuhvat socijalnih davanja. Usvajanje u Skupštini Zakona o fiskalnoj odgovornosti početkom 2011. god. i kredibilitete koji je zadobio Fiskalni Savet nakon svog osnivanja na osnovu ovog zakona, dokaz su opredeljenja Srbije za fiskalnu disciplinu.

74. Konačno, starteška određenost za reforme u Srbiji definisana je Vladinim opredeljenjem za integracijom Srbije u EU. Kao što je gore navedeno, opšti pravac potiče od Evrope 2020. Konkretno usmerenje zemlje je obezbeđeno odabranim izveštajima o monitoringu koji zacrtavaju plan akcije. Najnoviji Vladin strateški dokument koji definiše plan EU integracije sadržan je u Nacionalnom planu za integraciju iz 2008. god. Ovaj detaljan dokument objašnjava Vladine prioritete za harmonizaciju institucionalnog i pravnog okvira Srbije s EU.18 Važan napredak u pridruživanju EU je postignut 2010. god. i početkom 2011. Kao što je gore napomenuto, oktobra 2011. god, Komisija je preporučila Srbiju za status kandidata. Zaista, u u svojoj preporuci, EC ističe da je „Srbija napravila pozitivan pomak u realizaciji svojih obaveza prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i Privremenom sporazumu“i da će „Srbija biti u poziciji da preuzme obaveze članstva u srednjeročnom periodu na gotovo svim poljima pod uslovom da se proces ujednačavanja nastavi i da se čine dalji napori da se obezbedi realizacija i sprovođenje zakona“. Iako je članstvo u EU još daleko, pomoć Banke prema ovoj CPS ima ima za cilj da podrži kontinuitet politike.

17 Vlada Srbije, u radu. 18 Ovaj dokument se nalazi na: http://kzpeu.seio.gov.rs/dokumenti/npi/npi_october2008_en.pdf

25

V. STRATEGIJA GRUPACIJE SVETSKE BANKE

A. Program Banke, izvučene pouke i partnerstvo

75. CPS za FY12-FY15 je tako sastavljena da se nadgradi nad snažnim reformama politike koje su uživale podršku prethodne CPS. Prvo, ona predlaže da se zajmovi DPL svake godine prošire i prodube na važne reforme preduzete prema ranijim Bančinim kreditima za politiku. To je posebno tačno kad je u pitanju treća operacija upravljanje javnim rashodom serije DPL, koji je pokrenut kao odgovor na krizu na osnovu zahteva Vlade za pomoć u poboljšanju produktivnosti i efikasnosti javne potrošnje. Značajne reforme preduzete poslednjih godina, uključujući i revidirane fiskalne zakone i strateški efikasniji proces budžetiranja, pojačanu internu kontrolu i revizorsku funkciju i unapređenja u normativnom okviru za nabavke, bile su sve podržavane serijom DPL. Predložena serija DPL o restruktuiranju preduzeća, koja nisu privatna, takođe će se bazirati na seriji DPL za privatni i finasijski sektor i Garanciji zasnovanoj na politici iz prethodne CPS koja je podržala unapređenja u poslovnom okruženju, ojačala finansijsku disciplinu i sektor preduzeća koja nisu privatna i pomogla u izgradnji stabilnijeg i efikasnijeg finansijskog sektora.

76. CPS će se više fokusirati na selektivnosti s prelaskom na manji broj većih investicionih operacija. Banka će nastaviti da blisko sarađuje s vlastima na konsolidaciji najnovijeg napretka na ubrzanju povlačenja sredstava projekata. Novi investicioni zajmovi, koji su odloženi za kasnije tokom CPS, biće namenjeni manjem broju većih investicionih operacija pažljivo ciljanih da podrže stubove CPS. To će biti od pomoći za unapređenje rezultata portfolija. To će takođe osloboditi Bančina unutrašnja sredstva za blagovremene analize, što će na taj način ojačati sposobnost Banke da se angažuje u zagovaranju, širenju znanja i dijalogu u oblastima u kojima ne obezbeđuje direktno investiciono finansiranje, već gde drugi razvojni partneri posmatraju Banku u ulozi vodećeg aktera ili ko-aktera u ulozi „Banke znanja“. Pored toga, to će omogućiti Banci da odgovori na zahteve od EC i drugih donatora za pomoći u implementaciji projekata kroz širenje programa trast fondova finansiranih spolja.

77. Banka će nastaviti da proširuje partnerstva sa EC i drugim razvojnim partnerima u Srbiji kako bi ona napredovala ka priključenju EU. Trast fondovi (TF) su upravljali ili realizovali ukupno US$ 25,8 miliona Grupacije Svetske banke i obezbedili dodatno finansiranje za podršku ciljeva CPS. EC je odobrila grant za inovacije u iznosu od € 8,4 miliona, a očekuje se da odobri i grant za jačanje pravosudnog sektora od € 2,6 miliona i za statističku analiziu od € 830.000. Među bilateralnim partnerima, SIDA je posebno važan razvojni partner u trast fondu za sektor pravosuđa. Najnoviji programi TF, kao što su oni dogovoreni sa EC i SIDA, sačinjeni su tako da pokriju troškove Svetske banke za upravljanje njihovom implementacijom. Uz to, Srbija uživa korist i izvesnog broja regionalnih TF, uključujući upravljanje javnim finansijama, računovodstvo u privatnom sektoru – preko REPARIS-a (Program puta u Evropu za reformu računovodstva i institucionalnog jačanja)19 – i istraživanje i razvoj i inovacije. Detalji svakog od ovih TF i dodeljeni iznosi dati su u Aneksu 3.

78. IFC se nada da će obezbediti finansiranje od US$ 600-800 miliona za privatni sektor u toku perioda CPS. IFC nastoji da poboljša konkurentnost Srbije kroz investicione i

19 REPARIS pomaže i pomagaće zemljama zapadnog Balkana u usaglašavanju njihovog okvira za računovodstvo i reviziju za privatni sektor s acquis communautarie EU.

26

savetodavne usluge ciljajući konkurentne i izvozno orijentisane firme, kao i segmente ekonomije s nedovoljno usluga, kao što su SME i sektor agrobiznisa, efikasnost i obnovljivost energije i opštine i ruralna područja. Takođe, kroz svoje regionalne programe, IFC će pomoći Srbiji da učini dalji napredak u poboljšanju poslovnog okruženja.

Tekući portfolio

79. Svetska banka podržava portfolio od 12 operacija sa obavezama od ukupno US$ 841,8 miliona (15.11.2011.). Ove operacije finansira 8 kredita IDA od ukupno US$ 217 miliona, 10 zajmova IBRD od US$ 620,3 miliona i jedan grant GEF od US$ 4,5 miliona. Nivo isplate za FY11 je bio 10,3%, a u prvom kvartalu FY12 dostiže 8%.

80. Racio povlačenja sredstava tokom CPS FY08-11 bio je znatno ispod proseka ECA i Banke i zaostajao je za ranijim prosekom u Srbiji (videti Tabelu 3). Ovo je u mnogome prouzrokovano problemima na unutrašnjoj političkoj sceni (predsednički izbori, deklaracija o nezavisnosti Kosova i parlamentarni izbori) i globalnom ekonomskom krizom 2008.-09. Ti događaji su doveli do velike političke nesigurnosti u dužem vremenskom periodu i doprineli osamnaestomesečnom kašnjenju skupštinske ratifikacije pet Bančinih operacija koje su bile odobrene krajem prethodnog perioda CPS. Isti ti politički i ekonomski faktori su odvukli pažnju donosilaca odluka od realizacije projekata koji su se već nalazili u portfoliju. Šta više, formiranje Vlade sastavljene od složene koalicije od 13 političkih stranaka često je uticalo na realizaciju projekata, najupadljivije u slučajevima (kakav je projekat Koridora X) gde je bilo neophodno postići dogovor među vladinim institucijama od strane zvaničnika koji predstavljaju različite koalicione partnere suprotnih filozofija.

Tabela 3: Trend stope povlačenja sredstava (% neisplaćenog dela)

FY06 FY07 FY08 FY09 FY10 FY11 FY12 (as of Nov 1)

Srbija 18 20 14 11 9 10 9.2 ECA 17 19 18 18 19 21 8.6

Banka 23 23 22 27 27 22 6.5

81. Uz već vidljiv napredak, pretpostavlja se da će se povlačenje sredstava znatno ubrzati tokom nove SCP. Zaista, za manje od pola fiskalne godine, nivo povlačenja od 9,2% približio se prosečnoj godišnjoj cifri za prethodne dve godine. Intenzivno angažovanje se isplati. Stalni dijalog s vlastima, uključujući redovne i na visokom nivou zajedničke analize portfolija počeo je da dovodi do brže finansijske realizacije projekata. Jasno je da je jačanje koordinacione uloge Ministarstva finansija (MF) i njegove funkcije podržavanja vis-a-vis implementarnih agencija pomoglo da se poboljšaju rezultati portfolija. Naročito, imajući u vidu kontekst srpske složene koalicione Vlade, nedavni napori da angažuju same resorne ministre u redovnom dijalogu o portfoliju smanjilo je vreme potrebno za donošenje odluka, doprinelo da se usadi osećaj hitnosti u osoblje Odeljenja za implementaciju projekta (PIU) i eliminisalo nespretne birokratske korake. Neprestana konsolidacija portfolija, napredovanje sa manjim brojem većih projekata, ukolotečavanje projektnih komponenti i ciljeva, neprekidno proaktivno upravljanje portfolijom, uključujući i selektivno restruktuiranje i storniranje projekata i, konačno, napredovanje na velikom projektu Koridora X (koji iznosi više od 40% ukupnog portfolija u

27

dolarskom iznosu); sada kada je većina važnih ugovora potpisana, što će pomoći da se konsoliduje ovaj obećavajući ishod.

Tabela 4: Rezultati Portfolija na dan 1. novembra 2011.

Sektor Naziv Projekta odobrenje

Borda Revidiran završetak

IDA/ IBRD/GEF

US$ mil. isplata (%)

br. god.

posled. IP

posledDO

HD ZDRAVSTV. PROJEKAT MaJ 2003 Dec 2011 33.5 82.7 8.3 MS S

KONSOLID. NAPLATA MaJ 2005 Sep 2012 25.0 75.6 6.3 MS MS

PRUŽANJE LOKAL. USL. Mart 2008 Dec 2012 46.4 35 3.3 MS S

SD

OBNOVA SAOBR. Maj 2004 March 2012 105.0 73.6 7.3 S S

ENERGET. EFIKASNOST Mart 2004 June 2013 49.0 74.3 7.5 MS MS

KATASTAR NEPOKRET. Maj 2004 Feb 2012 30.0 92.1 7.1 MS S

NAVODNJ./ISUSIVANJE Juli 2005 May 2013 74.4 45.5 6.2 S MS

ECSEE APL #2 Jun 2005 June 2012 21.0 69.9 6.2 S S

TRANS AGR. REFORM GEF Jun 2007 Dec 2011 4.5 38.6 4.3 MU MU TRANS AGR. REFORMA Jun 2007 Dec 2011 17.0 45.6 4.3 MU MU

KORRIDOR X AUTO. Juli 2009 Dec 2015 388.0 7 2.2 MS S

SEEC CRIF Mart 2011 Dec 2012 5.0 0 0.5 S S

ECSPF BOR REGIONAL. RAZVOJ Jun 2007 Sep 2014 43.0 8 4.3 MS MS

841.8 34.9 5.2

82. IFC je naglo proširila svoje aktivnosti u Srbiji tokom prethodne CPS (FY08-FY11). Obaveze su narasle na US$ 455 miliona ($ 351 milion svojih sredstava i $ 104 miliona kroz mobilizaciju sredstava) sa US$ 260 miliona u prethodnom četvorogodišnjem periodu. Obećan investicioni portfolio IFC u Srbiji koji je bio US$ 439,8 miliona (na dan 30. septebra 2011.), protezao se na 15 projekata u finansijskom sektoru (72%) i realnom sektoru (28%), time čineći da taj portfolio IFC bude najveći na zapadnom Balkanu. Portfolio IFC je usredsređen na finansijski sektor pomažući kapitalizaciju tri sistemske banke, uključujući i najveću državnu banku u zemlji. Pored toga, IFC je finansirala US$ 104 miliona kroz mobilizaciju sredstava s drugim finansijskim institucijama, što šalje snažan signal u vreme kad je ekonomskom oporavku Srbije potrebno da uhvati zamah i kada međunarodna potražnja izgleda nesigurno.

83. Paralelno s povećanim investicionim aktivnostima, IFC pomaže Srbiji da unapredi svoje poslovno okruženje kroz svoje savetodavne programe za: (i) jačanje unutrašnje konkurentnosti u 4 opštine, (ii) unapređenje korporativnog upravljanja, (iii) jačanje uloge međunarodnih standarda i tehničke regulative, (iv) poboljšanje pristupa finansijama s posebnom pažnjom na finasiranju energetske efikasnosti, i (v) promovisanje učešća privatnog sektora (PSP) u upravljanju čvrstim otpadom.

84. Trenutna neto ekspozicija Multilateralne agencije za garancije investicija (MIGA) na dan 31.8.2011. god. iznosi US$ 401 milion u 11 projekata, što Srbiju stavlja na treće mesto po veličini neto ekspozicije Agencije. Većina ovih projekata podržava zajmove stranih banaka svojim predstavništima u Srbiji, od kojih neke trpe posledice globalne finansijske krize 2008-09. Međutim, veći deo ekspozicije potiče od serije skorašnjih ugovora o reosiguranju koji podržavaju strane operacije s građanstvom u Srbiji. Stalna podrška MIGA ovim projektima

28

predstavlja signal o naporu Agencije da nastavi da finansijski podrži projekte u Srbiji, podstakne FDI iznutra i priključi se strategiji Grupacije Svetske banke u ohrabrivanju razvoja privatnog sektora u zemlji.

Pouke izvučene iz Završnog izveštaja CPS

85. Podrška Grupacije Svetske banke u toku trajanja CPS FY08-FY11 bila je od velike važnosti vezano za oba stuba FY08-FY11. Završni izveštaj CPS identifikovao je jedan broj pouka u vezi s celokupnom startegijom, implementacijom projekata i ponašanjem Banke i zajmoprimaca koje su od pomoći kao putokaz za novu CPS. Ključne pouke su:

• Akcenat na reformskim oblastima povezanim s integracijom u EU treba da se održava s obzirom na široku političku i građansku saglasnost oko perspektive EU za Srbiju.

• Krediti DPL potpomognuti visokokvalitetnim analitičkim radom su važan instrument u kontekstu Srbije, uključujući i pomoć u definisanju sveobuhvatnog reformskog programa i držanje u obavezi različitih aktera.

• Investicione operacije su najuspešnije kada su relativno usko fokusirane na nekoliko povezanih ciljeva i kada primarna odgovornost za implementaciju leži na jednoj agenciji.

• Institucionalne aranžmane i opredeljenost implementarnih agencija za projektne aktivnosti treba pažljivo razmotriti u toku pripreme, a dodatno treba obratiti pažnju na raspoloživost predanog osoblja koje će izneti implementaciju na vreme.

• Čvrsta konsolidacija portfolija s fokusom na manji broj većih projekata će verovatno pomoći da se održi fokus i osigura pažnja visokih zvaničnika. Jačanje koordinatorske uloge Ministarstva finansija i njegove funkcije podržavanja vis-a-vis implementarnih agencija može takođe da unapredi rezultate portfolija.

• Bliska koordinacija sa EC, drugim međunarodnim finansijskim institucijama (MMF, EBRD, EIB) i bilateralnim partnerima je od životne važnosti za održavanje zamaha reformskog programa i smanjenje pritiska na ograničene kapacitete.

• Okvir rezultata i monitoring i evaluacija treba da se ojačaju u sledećoj CPS i da se obrati sva pažnja na raspoloživost pogodnih instrumenata za podršku postizanju zacrtanog ishoda.

• Banka treba da nastavi da jača veze s razvojnim partnerima. Posebno s EC i IFI (MMF, EBRD, EIB, COEDB), ali i sa bilateralnim partnerima.

Grafikon 1: Finansijska podrška Srbiji: Godišnje prose

87. Donatorska pomoć u Srbiji u mnogome dolazi iz evropskih institucija, ukljupomoć kroz mehanizme EU i IPA178,5 miliona biće raspoređeni na 23 projekta u Srbiji (plus dodatnih približno prekogranične programe). Ključuprave, razvoj privatnog sektora, poljoprivredu i modernizaciju železnice. Znatakođe ulažu u socijalni razvoj i pomirenje mei u borbu protiv klimatskih promena. Ovo predstavlja petu tranšu finansiranja iz granta u ukupnom iznosu od € 1,4 milijarde koje je EU dodelila Srbiji

88. Evropske IFI takođe igraju važnu ulogu u Srbijije sve aktivnija u Srbiji s ukupnim brojem odobrenih finansiranja u periodu 2001iznosu od € 1,3 milijarde od čfinansiranja EIB je bilo za podršku veoma potrebnom unapreportfolio, međutim, obuhvata projekte koji finansiraju SME u oblasti znanstvene ekonomije, energetike, zaštite čovekove sredinvestira u FIAT Mali automobili Srbijafabrike automobila Zastava u Kragujevcu. EBRD je drugi po veliulažući gotovo € 2,5 miliona u zemlju. Njen fokus u Srbiji je razvoj saobraekspanzija malih firmi i promovisanje obnovmiliona u 24 projekta u sledećim kategorijama: korporativni usluge, imovina i turizam i telekomunikacije); energetika električne energije); finansijske institucije

20 http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/serbia/ipa/2011

29

podrška Srbiji: Godišnje prosečne obaveze: 2008-2011 (u

u Srbiji u mnogome dolazi iz evropskih institucija, uklju kroz mehanizme EU i IPA. Prema IPA 2011, predpristupni fondovi EU, koji vrede

na 23 projekta u Srbiji (plus dodatnih približno . Ključni sektori uključuju pravdu i vladavinu prava, reformu javne

uprave, razvoj privatnog sektora, poljoprivredu i modernizaciju železnice. Znae ulažu u socijalni razvoj i pomirenje među ljudima u regionu i zaštitu životne sredine, kao

i u borbu protiv klimatskih promena. Ovo predstavlja petu tranšu finansiranja iz granta u 1,4 milijarde koje je EU dodelila Srbiji u periodu 2007.-2013. god.

e igraju važnu ulogu u Srbiji. Evropska investiciona banka (EIB)je sve aktivnija u Srbiji s ukupnim brojem odobrenih finansiranja u periodu 2001

1,3 milijarde od čega je € 885 miliona odobreno 2010. god. Blizu polovine finansiranja EIB je bilo za podršku veoma potrebnom unapređenju putne mreže Srbije. Sadašnji

utim, obuhvata projekte koji finansiraju SME u oblasti znanstvene ekonomije, ovekove sredine, industrije, zdravstva, obrazovanja i usluga. EIB tako

FIAT Mali automobili Srbija za modernizaciju i proširenje proizvodnih kapaciteta fabrike automobila Zastava u Kragujevcu. EBRD je drugi po veličini investitor od 2001. god.

2,5 miliona u zemlju. Njen fokus u Srbiji je razvoj saobraćajne infrastrukture, i promovisanje obnovljive energije. EBRD je 2010. god. dala

ćim kategorijama: korporativni – 17% (agrobiznis,usluge, imovina i turizam i telekomunikacije); energetika – 15% (prirodni resursi i sektor

ne energije); finansijske institucije – 27% (investicije u mikro, mala i srednja preduze

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/serbia/ipa/2011

Javni Privatni

2011 (u mil. €)

u Srbiji u mnogome dolazi iz evropskih institucija, uključujući i . Prema IPA 2011, predpristupni fondovi EU, koji vrede €

na 23 projekta u Srbiji (plus dodatnih približno € 25 miliona za uju pravdu i vladavinu prava, reformu javne

uprave, razvoj privatnog sektora, poljoprivredu i modernizaciju železnice. Značajne sume se u ljudima u regionu i zaštitu životne sredine, kao

i u borbu protiv klimatskih promena. Ovo predstavlja petu tranšu finansiranja iz granta u 2013. god.20

. Evropska investiciona banka (EIB) je sve aktivnija u Srbiji s ukupnim brojem odobrenih finansiranja u periodu 2001-2010. god u

ona odobreno 2010. god. Blizu polovine enju putne mreže Srbije. Sadašnji

utim, obuhvata projekte koji finansiraju SME u oblasti znanstvene ekonomije, ine, industrije, zdravstva, obrazovanja i usluga. EIB takođe

za modernizaciju i proširenje proizvodnih kapaciteta ini investitor od 2001. god.

ćajne infrastrukture, ive energije. EBRD je 2010. god. dala € 590,5

17% (agrobiznis, proizvodnja i 15% (prirodni resursi i sektor

27% (investicije u mikro, mala i srednja preduzeća

5

105

205

305

405

30

putem finansijskih posrednika); i infrastruktura 41% (opštinska ekološka infrastruktura i saobraćaj). Bilateralna pomoć iz Nemačke (KfW i GIZ), USAID-a, Švajcarske, Švedske i Norveške je značajna, uz još jedan broj ostalih prisutnih donatora. Bilateralna pomoć se fokusira na podršci Vladi Srbije u stvaranju demokratskog pravnog i državnog okvira i institucija, kao i savremene tržišne ekonomije.

Okvir 6: Uspešno partnerstvo – EC I Svetska banka u Srbiji i zapadnom Balkanu

Evropska komisija (EC) i Svetska banka produktivno sarađuju u Srbiji. Planirane aktivnosti obuhvataju trast fondove finansirane od IPA radi podrške radu na inovacijama, dato u Okviru 4, jačanju sektora pravosuđa, Okvir 3, anketi o prihodu i uslovima života i regionalnom monitoringu i evaluaciji javnog rashoda, Okvir 2. EC je već podržala upravljanje javnim rashodom serijom DPL u okviru prethodne CPS s direktnom podrškom budžetu i širokom tehničkom pomoći u oblasti PFM i dala doprinos Projektu pružanja javnih usluga na lokalnom nivou i Projektu nekretnina, katastra i uknjižbe. Banka takođe vodi razgovore s Generalnom upravom za zapošljavanje (DG-EMPL) u pravcu saradnje na zapadnom Balkanu o siromaštvu i inkluziji, Romima i penzijama i blisko sarađuje s Generalnom upravom za ekonomska i finansijska pitanja o Bančinom DPL i analitičkom radu, kao i o makro finansijskoj pomoći EC i izveštajima o napretku razvoja zemlje. Konačno, redovno se vode razgovori s delegacijom EU o mogućnostima produbljenja saradnje i o godišnjem koordinacionom sastanku zemlje s Generalnom upravom za proširenje u Brislu.

Dalje mogućnosti za saradnjom između EC, evropskih IFI i Banke na zapadnom Balkanu se otvaraju sporazumom iz juna 2011. god. da se Investicionom okviru zapadnog Balkana (WBIF) odobri status pridruženog člana u Grupaciji Svetske banke. WBIF je finansijski mehanizam kreiran da prikuplja grantove, zajmove i ekspertize iz zemalja zapadnog Balkana, EC, IFI i bilateralnih donatora radi pripreme finansiranja zajedničkih procesa prioritetnih investicionih projekata. Ovaj okvir obezbeđuje mogućnost da se deo finansiranja opredeli za analitički rad, rad na reformi politike i sektorskoj strategiji, kao i za podizanje kapaciteta. Ova nova vrsta projekta, nazvana „projekat sektorskog razvoja“, bila bi komplementarna s drugim vrstama podrške koje trenutno pruža WBIF (uglavnom tehnička pomoć i ko-finansiranje). Ovi grantovi bi bili povezani s budućim investicionim planovima i otvorili bi mogućnosti za finansiranje projekata putem mešanja grantova i zajmova. Slično tome, rad na bazi politike i sektorske strategije finansirane na ovaj način mogli bi takođe da postave čvrst temelj za pristup baziran na sektorskom principu koji bi se realizovao u okviru nacionalnog IPA, kao napr. u Srbiji, kao i da unaprede sveukupnu politiku, institucionalno i normativno okruženje za sve domaće i IFI investicione projekte.21

89. Ova CPS je sastavljena u bliskoj saradnji sa razvojnim partnerima Srbije radi nadgradnje na tim investicijama i napredovanja ka priključenju EU. Kao što je navedeno, ova CPS je u potpunosti usaglašena s dokumentom EC Evropa 2020. Strategija rasta. Ona je takođe rukovođena Godišnjim izveštajem EC o napretku i Višegodišnjim dokumentom o indikativnom planiranju (MIPD), osnovnim instrumentom strateškog planiranja za pomoć Srbiji u okviru IPA. Konačno, ona odslikava sve širi dijalog između Grupacije Banke i EC i rukovodstva u Briselu i Beogradu. To postaje sve važnije, s obzirom na, kao što je rečeno, značajna finansijska sredstva koja EU obezbeđuje Srbiji. EC prati napredak u svakoj od zemalja 21 Baza podataka WBIF o investicijama: http://www.wbif.eu/reports/investments.

31

potencijalnih kandidata u tri ključne oblasti – politički kriterijumi, ekonomski kriterijumi i sposobnost da preduzmu obaveze članstva u raznim sektorima – i izdaje godišnje izveštaje o učinjenom napretku. Matrica u Tabeli 5 ilustruje gde sadašnja i predložena pomoć Grupacije Banke podržava ove tri prioritetne oblasti.

Tabela 5: Usaglašavanje programa Svetske banke sa kriterijumima EU

Kriter. EU POLITIČKI KRITERIJUMI EKONOM. KRITERIJUMI EVROPSKI STANDARDI

Ključne oblasti i

WBG

Instrumenti

Iz sadašnjeg Portfolija i

predloženog u CPS za

FY12-FY15

Javna uprava PEDPL3

Macro Stabilnost i kvalitet javne potrošnje

PEDPL, PFDPL (Reforma ne-privatnih preduzeća)

Prekogranična saradnja Koridor X

Jačanje sudstva Analitički rad, PFM i javne

nabavke

Struktura sektora i preduzeća

finansiranjeIFC i savetodavni rad na privatizaciji i

korporativnom upravljanju

Politika saobraćaja Projekat puteva i bezbednosti

Poslovno okruženje PFDPL (Reforma ne-privatnih

preduzeća) savetodavni rad IFC na

investicionoj klimi

Agrarna politika navodnjavanje i odvodnjavanje

Unapređenje Infrastrukture Koridor X, Energetska

efikasnost, navodnjavanje i odvodnjavanje, putevi,

savetodavni rad i finansiranje PPP od strane IFC

Energetska politika ECSEE APL II

Konkurentnost i proizvodni kapaciteti

Inovacije/kvalifikacije, zemljište PFDPL,

navodnjavanje i odvodnjavanje finansiranje IFC

Socijalna politika/zdravstvo

PEDPL; projekti u zdravstvu rodni monitoring

monitoring siromaštva

Strukturalna rigidnost PEDPL3; (zdravstvo, osigur.); PFDPL(Reforma ne-privatnih

preduzeća)

Monitoring i evaluacija Trast Fond EC

Životna sredina Projekat Bor

Konsultacije

90. Ova CPS je proizvod intenzivnog dijaloga sa srpskim vlastima, civilnim društvom i donatorskim partnerima. Zajedničko predsedavanje (s Delegacijom EU) na redovnim Neformalnim donatorskim koordinacionim sastancima obezbedilo je kancelariji Svetske banke platformu za razmenu mišljenja sa donatorskim partnerima o prioritetima zemlje, strategiji za pomoć i da razgovara o komplementarnostima napora koji se čine. Organizovani su i sastanci s

32

predstavnicima civilnog društva, članovima tink-tanka, i vodećim kreatorima mišljenja kako bi se saslušala njihova mišljenja u vezi s izazovima zemlje, ulogom Grupacije Svetske banke i njenim oblastima najveće „konkurentne prednosti“. Posebno je identifikovano sticanje i širenje znanja, kao i „zagovaranje“ sveukupnih kako ekonomskih tako i sektorskih reformi kao izuzetno važna uloga koja se očekuje od WBG. Konačno, planirano je stupanje u vezu s članovima odgovarajućih skupštinskih odbora čim skupštinski dnevni red dozvoli da se obavi razmena mišljenja o predloženoj strategiji, njenoj opravdanosti i ciljevima.

B. Planirano kreditiranje i AAA

91. S opštim ciljem pružanja podrške evropskoj integraciji Srbije, očekuje se da će ova SCP: (i) podržati ekonomski rast baveći se nekim uskim grlima za poboljšanje produktivnosti i konkurentnosti, i (ii) ojačati efikasnost i rezultate potrošnje u sektoru socijale u Srbiji. CPS prepoznaje da su ciljevi konkurentnosti i poboljšanih rezultata i trošenja u socijalnom sektoru često bitno međusobno povezani.

92. Planirano kreditiranje u periodu ove CPS je ojačano aktivnostima AAA koje su obavljene u poslednjih 2-3 godine i novim aktivnostima AAA (kako u zemlji tako i u regionu). Konstrukcija svake od većih kreditnih aktivnosti predviđenih za CPS nadovezuje se na nedavno okončane ili tekuće aktivnosti AAA. Posebno, čitavu CPS je oblikovao sveobuhvatni Ekonomski memorandum zemlje, Produktivnost i izvoz – put ka prosperitetu, pripremljen u Vladi i u saradnji sa EC. Zatim, Serija DPL Javni rashod je u osnovi oblikovana Analizom javnog rashoda koja je urađena u vreme prethodne CPS.

Tabela 6: Portfolio i novi krediti FY12–FY15 i CPS AAA

Tekuće operacije FY12-15 1.

Konkurentnost Socijalni rashodi: Efikasnost i rezultati

Tekući investicioni projekti (kraj projekta)* ECSEE APL2 FY12 Zdravstveni projekat FY12 Saobraćajna rehabilitacija FY12 Konsolidovana naplata Nekretnine i katastar FY12 Penziski projekat FY13 Energetska efikasnost FY13 DILS FY13

SEEC CRIF FY13

Navodnjavanje i odvodnjavanje FY13

Regionalni razvoja Bora FY15

Koridor X FY16

Nove operacije FY12-13 (završetak)

PFDPL1 FY13 PEDPL3 FY12 Putevi FY13 Zdravstvo FY13

Posebni nekreditni (AAA) i Trast fondovi FY12-15 (završetak)

Ekonomski memorandum FY12 Obrazovanje TA FY12 Innovacije (TF) FY12-15 Anketa o prihodu i životnim uslovima (TF) FY12-13 Podrška sektoru pravosuđa (MDTF) FY12-16 Siromaštvo i analiza socijalnog efekta FY13-15

Opštinski PER FY13 Energetska strategija FY14

Regionalni nekreditni (AAA) and Trast fondovi FY12-15 (završetak)

33

Zapadni Balkan REPARIS (TF) FY12-14 Regionalni Monitoring & Evaluation (TF) FY12-13

Zapadni Balkan TA nauka, R&D/Inov. (TF) FY12-14 Regionalne Smart sigurnosne mreže FY13 Zapadni Balkan Program razvoja finans. sektora FY12-14 Zapadni Balkan rodni monitoring FY13-15 Promovisanje zapošljav. kroz razvoj kvalifik. (TF) FY13 Zapadni Balkan Programmat. siromaštvo FY13-15

Zapadni Balkan upravlj. javnim finans/PEFA (TF) FY13-15 Regionalno finansiranje zdrav. AAA FY14

*Agro projekat završava 31.12.2011.

Očekivani rezultati

I. Konkurentnost

93. Pred Srbijom je veliki posao po pitanju konkurentnosti. Kao što je na početku izneto, fokus ove CPS na unapređenju konkurentnosti Srbije kroz investicije u produktivnost u saglasnosti je sa širom strategijom Grupacije WB za čitav region Evrope i centralne Azije, kao i sa onom Evropske komisije, kao što je dato u Evropa 220. U tom kontekstu, ona odslikava nastavak prethodne CPS koja je doneta i kasnije doterivana prema ovim principima od centralnog značaja za dijalog između Banke i srpskih vlasti. Ona je takođe specifičan proizvod ekonomskog memoranduma (CEM); Produktivnost i izvoz – put ka prosperitetu. Ova sveobuhvatna analiza srpske ekonomije je pripremljena u bliskoj saradnji s Vladom i uz značajan doprinos od strane EC, preko Generalne uprave za ekonomske i finansijske poslove (ECFIN).

94. IFC planira da dalje proširi svoje aktivnosti u toku trajanje CPS. Korporativni sektor je i dalje suočen s teškim ekonomskim okruženjem zbog slabe potražnje na međunarodnom tržištui ograničenim mogućnostima rasta na domaćem tržištu, što je još više pogoršano nedostatkom dugoročnog kreditiranja. Firme još nisu počele da investiraju u nove kapacitete pošto su izgledi za potražnjom i dalje neizvesni a dugoročni kapital postaje skuplji, odslikavajući rizičnije premije. Radi ublažavanja negativnih posledica ekonomskog usporavanja, IFC će nastaviti da uspostavlja dugoročne odnose s konkurentnim firmama iz lokalnog i regionalnog privatnog sektora koje su na čvrstim osnovama i dobro pozicionirane za rast kada ekonomski oporavak uzme zamaha. IFC će tražiti mogućnosti da uveća svoje investicije u agrobiznisu, tradicionalno jakom privrednom sektoru Srbije. IFC će podržavati firme koje su konkurentne s cenama, s izvoznim potencijalom i čvrsto poslovno utemeljene, naročito one koje imaju kapaciteta da postanu vodeće u regionu. Kroz svoje finansiranje i savetodavne usluge, IFC će ciljati privredne segmente sa slabijim uslugama, kao što su MSME, energetska efikasnost i obnovljiva energija, opštine i ruralni regioni u zemlji.

95. U finansijskom sektoru, IFC ima značajan investicioni portfolio na finansijskom tržištu Srbije koje predstavlja čvrstu osnovu za važnu ulogu u razvoju. IFC može da podržava privatizaciju dve banke iz portfolija (druga po veličini banka u zemlji i jedna mala ragionalna banka). Uz to, IFC će istražiti mogućnosti da pomogne Srbiji da razvije finansiranje u lokalnoj valuti da bi smanjila rizike promene valutnog kursa vezane za povećanu evroizaciju privrede. IFC će takođe razmotriti proširenje finansiranja regionalnih osiguravajućih zavoda i pružanje podrške naporima države da okonča privatizaciju u sektoru osiguranja. IFC može da igra važnu ulogu u odgovoru Grupacije WB na krizu putem pružanja podrške srpskim sistemskim bankama u postizanju rasta i održive likvidnosti. IFC će moći da obezbedi brz i koordinisan odgovor na osnovu potražnje kroz aktivnu koordinaciju s drugim partnerima.

34

Podrška IFC bi mogla da obuhvati: (i) kratkoročno finansiranje trgovine kako bi se rešili trenutni problemi s likvidnošću i održali trgovinski tokovi, (ii) srednje (mezzanine) i kapitalne investicije radi pružanja potpore kapitalu, i (iii) finansiranje SME preko finansijskih posrednika.

96. Rezultati CPS – unapređena infrastruktura: Izveštaj EC o napretku za 2011. god. ističe strateški geografski položaj Srbije u jugoistočnoj Evropi i važnu ulogu koju ona mora da odigra u izgradnji transevropske mreže u regionu. Ostale oblasti koje zahtevaju investicije i reformu politike su poljoprivreda i energetika. Mada zapaža napredak u ovim oblastima, Izveštaj smatra da će Srbija morati da učini dodatni napor da usaglasi ove sektore s acquis EU.

• Putni projekat Koridor X, koji je u toku, povećaće saobraćajnu efikasnost i bezbednost na velikom putnom koridoru koji povezuje Srbiju s ključnim tržištima na severu i jugu. Smanjiće troškove prevoza svih roba a time i troškove uvoza i doprineće da izvoz bude konkurentniji. Ovaj projekat će omogućiti veći saobraćaj, što će samo po sebi doneti didatne koristi Srbiji u vidu dodatnog prihoda od putarine za održavanje puteva. Očekivani rezultati u toku trajanja CPS obuhvataju smanjenje troškova korisnika i broja smrtnih slučajeva i teških povreda kao posledice sudara. Predloženi Projekat održavanja puteva i bezbednosti na putevima će biti tako utrađen da unapredi povezanost i tako podstakne ekonomski razvoj u regionima koji nisu direktno povezani s novim auto-putevima i poboljša bezbednost na putevima.

• Projekat navodnjavanja i odvodnjavanja, koji treba da se završi do kraja FY13, podiže kapacitete za povećani prinos putem podrške visokoprioritetnoj obnovi infrastrukture za navodnjavanje i odvodnjavanje i za unapređenje upravljanja vodnim resursima. Rezultati koji se očekuju u toku trajanja CPS obuhvataju usvajanje zakona o vodama, normativno osnivanje Udruženja korisnika voda (WUA) i razvoj sistema za navodnjavanje.

• Banka podržava učešće Srbije na energetskom tržištu jugoistočne Evrope i konačno integrisanje u energetsko tržište EU kroz tekući Projekat ECSEE APL3. Ova operacija poboljšava pristup potrošača i dobavljača tržištu električne struje kroz povećanje kvantiteta, kvaliteta, pouzdanosti, bezbednosti i efikasnosti sistema za prenos energije. Vode se razgovori o podršci, kasnije tokom CPS, Energetskoj strategiji.

97. IFC očekuje da reforme infrastrukture napreduju u Srbiji. Te reforme bi dozvolile IFC da igra važnu ulogu omogućavajući učešće privatnog sektora u sektoru infrastrukture. Zbog ograničenog kreditnog kapaciteta zemlje, uvođenje PPP-a bi moglo šire da finansira razvoj infrastrukture bez ugrožavanja makroekonomske stabilnosti. IFC bi podržao PPP preko svog Savetodavnog tima za infrastrukturu koji se nalazi u Beogradu. U opštinskom sektoru, IFC će se nadgraditi na svom ranijem iskustvu u savetodavnom programu Integrisanog upravljanja čvrstim otpadom koji je pomogao odabranoj grupi opština da pripremi potrebnu projektnu dokumentaciju za izgradnju novog centra za rukovanje otpadom i u finansiranju dve regionalne deponije. IFC će tražiti i druge mogućnosti u oblasti deponija i rukovanja otpadom, voda i upravljanja otpadnim vodama, putne infrastrukture, centralnog grejanja i gradskog prevoza.

Rezultati CPS – poboljšana investiciona klima: Vlada je u obavezi da razvije bolje razumevanje aktivnosti politike koje će biti najefektnije u poboljšanju izvoznih rezultata Srbije. Banka blisko sarađuje s vlastima na Ekonomskom memorandumu Srbije pod naslovom Produktivnost i izvoz – put ka prosperitetu. Ovaj sveobuhvatni i izuzetno detaljan izveštaj: (i) daje analizu

35

makroekonomske situacije u Srbiji i njen napredak u strukturnim reformama, uključujući i političku ekonomiju vezanu za to, (ii) prikazuje sadašnji status srpskog izvoza, uključujući i diskusiju o raznim trgovinskim aranžmanima i analizu u kojim sektorima Srbija ima otvorenu ili potencijalnu komparativnu prednost, i (iii) identifikuje prepreke za povećanu produktivnost u ključnim sektorima, uključujući snabdevanje strujom i efikasnost, korišćenje zemljišta, saobraćaj i logistiku. Dodatne analize i TA će dopuniti CEM, obezbeđujući regionalnu perspektivu u vezi s bitnim pitanjima konkurentnosti. To obuhvata Redovne regionalne ekonomske izveštaje i TF javnog finansijskog upravljanja na zapadnom Balkanu.

• Jedna od oblasti koje je EC jasno definisala kao oblast kojoj je potrebno jačanje za brži rast i brđe pristupanje EU je sektor pravosuđa. Multidonatorski trast fond za Projekat podrške sektoru pravosuđa se bavi tim i drugim ključnim pitanjima koja ometaju efikasnost i integritet sudova. Ključni elementi projekta obuhvataju olakšavanje procesa integracije Srbije u EU i ustanovljavanje standarda rezultata u sektoru pravosuđa. MDTF-JSS, pored ostalog, podržava uvođenje sistema automatizovanog upravljanja sudskim predmetima i mobiliše sredstva za sveobuhvatnu strategiju informacione tehnologije.

• Jugoistočna Evropa je sve više ugrožena prirodnim katastrofama u vezi s klimom i imala bi znatne koristi od bolje pokrivenosti osiguranjem za srpsku privredu i domaćinstva u slučaju prirodne ili klimatske nepogode. Učešće Srbije u Regionalnoj strukturi za osiguranje od rizika od katastrofe u jugoistočnoj evropi i kavkaskoj oblasti (SEEC CRIF) odobrio je Bord izvršnih direktora Banke marta 2011. god. a očekuje se da stupi na snagu januara 2012. god. Cilj SEEC CRIF je da olakša pristup finansijskoj zaštiti za državu, kao i za vlasnike kuća, poljoprivrednike i SME od gubitaka prouzrokovanih vremenskim ekstremima zbog klimatskih promena i geo-hazarda, kao što su zemljotresi, klizišta, suše i poplave.

• Takođe, Srbija je učesnik u Putu u Evropu – Program računovodstvene reforme i institucionalnog jačanja (REPARIS).22 Ovaj program pomaže prilagođavanju zakona i propisa koji regulišu finansijsko izveštavanje i razvojne institucije i dovodi okvir finansijskog izveštavanja u sklad sa zahtevima EU.

• Izveštaj o napretku EC za 2011. god. zapaža značajan uticaj velikog državnog prisustva Srbije u privredi na konkurentnost, uključujući monopolističke strukture pod kontrolom države u energetici, telekomunikacijama, poljoprivredi i turizmu. Programatska serija DPL za privatni i finansijski sektor, koja se ovom CPS predlaže da počne FY13, fokusirala bi se na identifikovanju neopozivog vremenski ograničenog procesa za rešavanje i/ili unapređenje efikasnosti ne-privatnih preduzeća. Pomogla bi ustanovljavanje modela upravljanja državnim preduzećima i velikim konglomeratima kako bi se stvorila transparentnost u vezi s podrškom koju država pruža i investicionim odlukama na jedinstven i koordinisan način, krećući se ka korporizaciji preduzeća, a pomogla bi da se osigura da firme koje ostaju u državnim rukama – uključujući i one gde je državna intervencija diktirana prirodom industrije (prirodni monopoli) – donose pozitivne ekonomske rezultate kako za vlasnike tako i za potrošače.

22 REPARIS je multidonatorski trast fond , gde je Banka izvršilac (hibrid), koga finansiraju vlade Austrije, Švajcarske i Luksemburga, a njime upravlja Centar WB za finansijsko izveštavanje.

36

• DPL će uključiti socijalni stub kako bi se obratila pažnja na moguće efekte reforme ne-privatnih preduzeća na zaposlene i ostale aktere. Ovaj stub će biti potpomognut jednim brojem ranijih i tekućih analitičkih radova. Novije studije pokazuju da „redovni“ program za nezaposlene neće biti dovoljan da zadovolji potrebe radnike u oblastima koje će biti najteže pogođene (napr. rudarski gradovi). I uprkos najnovijim reformama, nužna socijalna pomoć doseže samo do jednog dela siromašnih i nije baš širokogruda, tako da ne bi mogla da zadovolji potrebe većine otpuštenih radnika. Tu će biti potrebna aktivna politika tržišta rada. Studija tržišta rada iz 2006. god. je razmatrala problem kompenzovanja i preraspoređivanja otpuštenih radnika nakon velikog broja izvršenih privatizacija i preduzetih refurmi u ranijem periodu te decenije. Ta studija je analizirala napore Vlade 2002. god i kasnije 2005. da osnaži Socijalni program koji je dotičnim radnicima nudio izbor različitih opcija otpremnine, uključujući i onaj čiji je osnovni fokus bio program tržišta rada. Studija je pokazala da se malo radnika odlučilo za taj program, već su izabrali jednu od novčanih opcija. Dodatni rad na tome je u toku, uključujući ESW o sigurnosnim mrežama Smart koji pomaže da se odredi kako povezati sigurnosne mreže i politiku aktiviranja. Konačno, Srbija je imala neke uspešne inicijative na kojima se mogla nadgraditi. Jedan od tih programa obezbeđuje subvencije poslodavcima za novostvorena radna mesta, kao i grantove za samozapošljavanje. Stroga procena efekta je zaključila da ovaj program ima značajan uticaj na mogućnost zaposlenja budući da su i posle dve godine mnogi korisnici i dalje zaposleni.

• Zajedno s uvođenjem socijalnog stuba, Banka će sprovesti Procenu siromaštva i socijalnog efekta (PSIA) koja će obezbediti podatke za pripremu DPL-a u toku narednih meseci. Ona će uključiti ex-ante simulaciju reformi koje je DPL podržao, kvalitativni i kvantitativnu analizu karakteristika radnika koji će verovatno biti pogođeni, njihove kvalifikacije i iskustvo i njihovu perspektivu za buduće zaposlenje. Ova analiza će biti od osnovnog značaja za donošenje kompenzacionih mera koje će DPL podržavati. Štaviše, kako bi se obezbedio kontinuitet tokom čitave programatske serije, planirane su osnovna studija i studija praćenja radi monitoringa efekta reformi i kompenzacionih mera. Ovakvo stalno praćenje trebalo bi da bude od pomoći jer će pružiti podatke i prilagoditi kreiranje narednih tranši DPL-a.

Okvir 7: Država kao bolji menadžer svojih javnih preduzeća – nova serija DPL

Srbija i Banka imale su dugo i složeno iskustvo u restruktuiranju hiljada društvenih preduzeća. Početkom dvehiljaditih, Vlada je preduzela korake da reformiše sektor preduzeća pre svega kroz privatizaciju većine društvenih preduzeća. Vlada je uspešno privatizovala blizu 2.500 firmi, inkasirajući približno € 2,6 milijarde. Zatim, do danas je okončan stečajni postupak za oko 400 firmi.

Uprkos obimu privatizacije do sada, uloga države u korporativnom sektoru ostaje preovladavajuća – još uvek ima nekih 250.000 radnika koji rade u približno 1.300 društvenih, državnih i opštinskih preduzeća, predstavljajući blizu 14% formalne radne snage. Veliko prisustvo države u sektoru preduzeća ima direktan fiskalni efekat za državni i opštinski budžet. Dok direktne subvencije iz republičkog budžeta idu samo za dva velika državna preduzeća (železnica i rudnici uglja), indirektno subvencionisanje u vidu poreza, socijalnih doprinosa, i zaostalih penzija je značajno i država tvrdi da je to izvor moguće skupih obaveza čije je izvršenje

37

neizvesno. Na osnovu preliminarne analize, Banka procenjuje da blizu € 290 miliona se raspoređuje na direktne subvencije, tj. blizu 4% državnog budžeta, dok indirekne subvencije mogu i da budu dvostruko veće. Uz to, 2010. god. državne garancije izdate državnim preduzećima bile su blizu € 700 miliona.

Napori privatizacije su do sada bili pre svega fokusirani na rešavanju društvenih preduzeća, dok su velika državna preduzeća, uključujući prirodne monopole, kao i opštinska komunalna preduzeća uglavnom ostala pod državnom kontrolom gde se postavlja pitanje odgovornosti, upravljanja rezulatatima i kvaliteta pružanja usluga. Iako su neke ograničene reformske akcije učinjene poslednjih nekoliko godina kroz restruktuiranje, korporizaciju i privatizaciju državnih preduzeća i to pojedinačno, potrebno je razviti sveobuhvatni pristup ciljan na čitav sektor ne-privatnih preduzeća.

Brojni fiskalni, operativni i problemi konkurentnosti velikog sektora preduzeća koji je i dalje u državnim rukama podstakli su Vladu da zatraži pomoć od Svetske banke. Banka predlaže da pomogne vlastima kroz reformu preostalih ne-privatnih preduzeća da bi se osiguralo da uloga države bude optimizovana i da performanse kapitala u državnim rukama budu maksimizirane, smanjujući fiskalno opterećenje i maksimizirajući prihod. Nova serija DPL koju ova CPS predlaže fokusiraće se na:

- unapređenju rezultata i odgovornosti rukovodstva velikih državnih preduzeća putem poboljšanja korporativnog upravljanja, veće transparentnosti u određivanju rezulatata i monitorigu i razdvajanje naimenovanja na rukovodeća mesta od političkog ciklusa. Ovo bi uključilo transparentni mehanizam za dodelu državnih subvencija koji bi bio kompatibilan s novim Zakonom o državnoj pomoći;

- razvijanju sistematskog neopozivog vremenski ograničenog procesa za okončanje rešenja društvenih preduzeća i ključnih državnih preduzeća (napr. farmaceutska induatrija, rudnici, itd.);

- uvođenju instrumenata za monitoring rezultata lokalnih komunalnih preduzeća i jačanju uloge privatnog sektora kako bi ko-investirao u infrastrukturu preko odgovarajućeg pravnog okvira PPP;

- rešavanju socijalnih pitanja, preko socijalne sigurnosne mreže i programa tržišta rada, koja mogu nastati zbog otkaza radnicima nakon unapređenja rezultata i privatizacije državnih preduzeća;

Ova serija DPL će nastaviti raniji DPL i Garanciju zasnovanu na politici koji su realizovani u okviru CPS FY08-FY11 i koji su se fokusirali na unapređenju poslovnog okruženja, jačanju fiskalne discipline i izgradnju efikasnijeg i stabilnijeg finansijskog sektora.

• IFC će, kroz svoj regionalni Savetodavni program investicione klime, podržati napore Srbije u dve oblasti: (i) smanjenju vremena i troškova međunarodne trgovine, i (ii) pojednostavljenju poreza i smanjenju troškova usklađivanja i ujednačavanja sa smernicama i normama EU i OECD-a. Reforme u porezima i trgovini će smanjiti tošak usklađivanja i podići nivo ujednačenja sa smernicama i normama EU i OECD-a. IFC će istražiti opcije za produbljivanje svog savetodavnog rada u sektoru agrobiznisa i povećati konkurentnost i investicije.

38

• Pored toga, IFC že podržati korporativno upravljanje kroz realizaciju intervencija na nivou firme i podizanje svesti o važnosti korporativnog upravljanja.

• Dalje, IFC ima za cilj da doprinese unapređenju upravljanja kroz svoj rad na javno-privatnom partnerstvu (PPP) i utvrđivanju industrijskih standarda u ekološkoj i društvenoj praksi.

Okvir 8: Izgradnja platforme za reforme održive investicione klime

IFC je pomogla centarlnoj vladi i deset lokalnih samouprava u ustanovljavanju normativne platforme upravljanja koja je zasnovana na instrumentima prema modelima EU i OECD-a. Povezujući napore centralne i lokalne vlasti, IFC je doprinela da se dovedu u liniju 1.992 pravna akta na nacionalnom nivou i 1.143 administrativne procedure na lokalnom nivou. IFC je doprinela smanjenju administrativnih opterećenja privatnog sektora za US$ 136 miliona na godišnjem nivou (direktni i indirektni troškovi). Nakon serije reformi, vlasti i ostali bitni akteri su se obavezali da primene instrumente za održivo normativno upravljanje. Na nacionalnom nivou, najznačajnije je formiranje Biroa za normativne reforme i procenu normativnog efekta pri Vladi. U cilju održivosti i podizanja nivoa normativnih reformi na podnacionalnom nivou, ustanovljeno je partnerstvo na između IFC i Stalne konferencije gradova i opština Srbije u čijoj organizaciji će se pružati obuka i usluge normativnih reformi za više opština.

Projekat Alternativno rešavanje sporova („ADR“) za građevinarstvo u Srbiji je bio pilot project IFC koji je kreiran da proceni rešavanje sporova u jednom sektoru nakon opšteg uspeha osnivanja i realizacije sistema privredne medijacije u toku prve faze (2005.-2009.). Grupa inženjera je obučena za medijatore za vršenje medijacije u građevinskim sporovima. U saradnji s Međunarodnom federacijom konsultantskih inženjera („FIDIC“), IFC je takođe omogućila zvanični prevod usaglašene Crvene knjige FIDIC (MDB) i Vodiča za praksu FIDIC, urgirajući uključivanje medijatorskih klauzula FIDIC u građevinske ugovore. IFC je takođe podržala Ministarstvo pravde u donošenju nacrta novog Zakona o medijaciji koji će omogućiti implementaciju boljeg sistema medijacije. Projekat IFC ADR u građevinarstvu ustanovio je nacionalni pravni okvir i ugovornu osnovu za privrednu medijaciju i ustanovljavao medijacijske kapacitete u Srbiji za konkretne sektore.

• Rezultati CPS – poboljšani kapaciteti inovacija. Banka i razvojni partneri Srbije pružaju komplementarnu kao i koordinisanu podršku u ovoj oblasti, sa regionalnom perspektivom.

(i) Inovacioni fond Srbije: Trast fond za inovacije, finansiran od strane EC, podržava novoosnovani Inovacioni fond Srbije uparujući programe granta za rane faze razvoja u tehnološki razvijenim novim firmama i uvešće pilot program tehničke pomoći skrojen prema potrebama odabranih istraživačko-razvojnih instituta u Srbiji radi promovisanja transfera tehnologije i komercijalizacije.

(ii) TA u vezi s naukom i inovacijama na zapadnom Balkanu: Banka i EU su potpisale sporazum o realizaciji programa tehničke pomoći za donošenje Regionalne strategije istraživanja i razvoja za inovacije na zapadnom Balkanu. Strategija će odrediti prioritete u pravnim uslovima, infrastrukturi, obrazovanju i obuci koje će realizovati korisnici. Tu

39

tehničku pomoć finansira EC (Generalna uprava za proširenje) kroz multinacionalni Projekat IPA pomoći u iznosu od US$ 2 miliona. TA se fokusira na: (i) kako povećati ekonomski efekat R&D na zapadnom Balkanu, i (ii) kako integrisati obrazovanje, istraživanje i inovacije. Ova analiza će stvoriti osnov za izveštaj koji će obezbediti podatke za politiku istraživanja i promovisati integraciju regiona u Evropsku istraživačku zonu (ERA).

(iii) Regionalna studija o zapošljavanju i inovacijama: Trast fond Zapošljavanje kroz kvalifikacije, koji finansira Vlada Austrije, podržaće analizu ankete o postojećoj mešavini kvalifikacija u odabranim zemljama, uključujući i Srbiju) i izvršiti upoređenje tih nalaza sa sličnom standardnom analizom u odabranim zemljama OECD-a. Rezultati ovog projekta će biti objavljeni na međunarodnoj konferenciji.

II. Unapređena efikasnost i rezultati socijalne potrošnje

Rezultati CPS – Jači fiskalni rezultati s održivim unapređenjem u rezultatima ljudskog razvoja kroz efikasniju i delotvorniju socijalnu potrošnju. Srbija se suočava s dvostrukim problemom u zadovoljenju rastućih društvenih potreba koje proizilaze iz ekonomske i finansijske krize u okviru uskih fiskalnih ograničenja. Vlada prepoznaje potrebu da proizvede veći socijalni efekat po dinaru uloženom u socijalne programe. Isto tako, EC je angažovana na monitoringu efekata svoje pomoći Srbiji, posebno u socijalnom sektoru. U tom kontekstu, (kao što je gore navedeno), ona sarađuje s Bankom da oformi regionalni Trast fond finansiran kroz IPA kako bi osnažila kapacitete na nacionalnom nivou za Monitoring i evaluaciju (M&E) implementacije strategije. Banka očekuje blisku saradnju sa Srbijom na bazi nedavno završene Analize javnog rashoda i planirane PSIA radi identifikovanja oblasti za poboljšanje efikasnosti dok se uvećava dosezanje i delotvornost socijalnih davanja.

• Predložena treća operacija programatske serije DPL za javni rashod će se nastaviti na prethodne dve operacije koje su pružile podršku Vladinim naporima da obuzda rast plata u javnom sektoru i penzione obaveze dok unapređuje upravljanje javnim rashodom. Cilj PEDPL 3 je da smanji veliki javni sektor Srbije i podrži reforme koje će unaprediti efikasnost javne potrošnje dok ublažava stalne socijalne posledice ekonomske krize. On je pripremljen tako da (i) poveća efikasnost rashoda u zdravstevenoj i obrazovnoj potrošnji, (ii) osnaži upravljanje javnog rashoda i duga, i (iii) ojača socijalnu pomoć kako bi ublažila efekat ekonomske krize i proširila dosezanje programa socijalne pomoći. Kao deo te operacije, Banka će izvršiti analizu PSIA da vidi rezultate reformi finansiranja studenata i racionalizacije broja škola i razreda kako bi procenila efekte geografske pokrivenosti (posebno u smislu smanjenja u oblastima u kojima žive marginalizovanije grupe) i efekta kod onih koji će izgubiti posao.

• Banka će nastaviti da podržava bolji pristup, efikasnost i kvalitet zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite na lokalnom nivou kroz Projekat pružanja unapređenih lokalnih usluga (DILS). Očekivani rtezultati u obrazovnom sektoru obuhvataju testiranje centralnih i lokalnih formula za finansiranje po glavi; u socijalnoj zaštiti, program će unaprediti okvir u Ministarstvu za rad za korišćenje državnih fondova za invalide u rešavanju potreba invalida i evidenciju socijalne pomoći; a u zdravstvu će povećati broj vakcinisane romske dece preko romskih zdravstvenih medijatora koje podržava Ministarstvo zdravlja, kao i broj akreditovanih domova zdravlja. Serija DPL za javni

40

rashod takođe podržava reforme politike u zdravstvenom sektoru, konkretno uvođenje plaćanja na osnovu rezultata.

• Ključ za oba stuba CPS je ekonomičniji i efikasniji obrazovni sistem – EC zapaža u svom Izveštaju o napretku za 2011. god. da „tekuća neadekvatnost kvalifikacija nastavlja da usporava razvoj novih segmenata ekonomije i to zahteva dalje reforme u obrazovanju i sistemu obuke koje će na bolji način odgovoriti na potražnju s tržišta rada“. Tekuća TA za obrazovanje će doprineti uvećanom kapacitetu za planiranje i monitoring potrošnje u obrazovanju, kao i bolji institucionalni okvir za praćenje rezultata prefakultetskog obrazovanja.

• Vlada je preduzela kotrake da obuzda penzionu potrošnju, ali program reforme penzija ostaje nedovršen, ostavljajući tako neodrživ penzioni deficit. Ovaj problem će postajati sve akutniji budući da je populacija Srbije sve starija. Projekat konsolidovane naplate i penzija će smanjiti administrativne troškove vezane za penzioni sistem, smanjiće poslodavcima teret izveštavanja i pomoći da se smanji ukupan rashod penzionog sistema kao procenat BDP-a.

Rezultati CPS – Argumentovanije i delotvornije kreiranje politike za smanjenje siromaštva i povećanje socijalne inkluzije. Oporavak Srbije – i njeni napori da smanji siromaštvo na barem nivo pre krize – neće napredovati ukoliko se ne reše neki ključni problemi.

• Banka pažljivo prati ko je pogođen krizom, a i dalje oseća posledice, i na koje prepreke nailazi u pronalaženju zaposlenja. Procena siromaštva na zapadnom Balkanu će podržati kreiranje politike zasnovane na dokazima i podacima putem blagovremene analize siromaštva, saradnje s lokalnim akterima na jačanju analitičkih i statističkih kapaciteta i detaljne analize predmetnih pitanja, naročito posledica reformi politike na distribuciju. Programatski ESW će nastojati da vrši monitoring siromaštva, nejednakosti i trendova na tržištu rada; nastaviće da pruža analitičku i statističku podršku državnim partnerima i obezbeđivati analitičke aktivnosti u vezi s novonastajućim pitanjima politike. Važan zadatak u okviru ovog projekta u toku nove CPS biće podrška Zavodu za statistiku kroz anketu Socijalna inkluzija i životni uslovi (SILC) za koju će se koristiti nacionalna sredstva IPA. Pošto je ta anketa osnovni instrument koji je usvojen u zemljama članicama EU za monitoring napretka ka ciljevima u vezi sa siromaštvom i inkluzijom u strategiji Evropa 2020, ova aktivnost predstavlja važan elemenat koordinacije napora na osnaživanju analitičkih kapaciteta lokalnih učesnika radi kreiranje politike zasnovane na dokazima i podacima na planu inkluzije koju razvijamo sa DG EMPL. Regionalna AAA za Zapadni Balkan o sigurnosnim mrežama Smart i aktiviranju će savetovati kako sistem socijalne pomoći učiniti kompatibilnim s podstrehom, fleksibilnim i proaktivnim i kako koordinisati materijalnu pomoć s omogućavanjem zaposlenja i uslugama socijalne zaštite.

• IFC će nastaviti sa svojim naporima na rešavanju siromaštva i nedostatku pristupa u pograničnim regionima u Srbiji putem direktnog finansiranja firmi koje posluju u tim regionima, uključujući i sektor agrobiznisa, kao i putem obezbeđivanja kreditnih linija bankama.

41

• Žene nailaze na velike probleme na tržištu rada. Donošenje projekata i reformi koje podržavaju rodnu ravnopravnost zahteva identifikovanje prepreka koje onemogućavaju učešće žena. Banka je mnogo uložila u zapadni Balkan i za analizu siromaštva i rodnog pitanja. Nedavna distribucija izveštaja o efektu ekonomske krize na pol23 predstavljala je priliku da se otvori novi forum s dijalogom o rodnim pitanjima sa Ženama UN24 i drugim donatorima, kao i za akademska i nezavisna istraživanja s analitičkim programom o polu. Pored toga, urađena je početna analiza rodnog portfolija, a tokom trajanja ove CPS, tematske analize o tome kako uključiti pol u postojeće i buduće projekte nastaviće se kroz Programatski rodni monitoring za zapadni Balkan i identifikovaće se kako da se uveća rodna uključenost postojećeg portfolija i pružiće se podaci za stvaranje budućih kreditnih operacija. Jedan takav primer je projekat DILS koji će uvesti inicijativu za kontrolu grlića materice u primarnoj zdravstevenoj zaštiti. To je dovelo do šire diskusije s vlastima o budućem zdravstvenom projektu koji bi uveo ciljeve pogodne za monitoring za poboljšanje zdravlja žena. IFC će takođe proučiti načine da unapredi finansijsko posredstvo prema SME, posebno prema firmama čiji su vlasnici žene, kao vitalnog dela ekonomije Srbije.

Okvir 9: Programatski rodni monitoring za zapadni Balkan

Kao osnovu za pripremu CPS, tim u Srbiji je uradio Analizu rodnog portfolija za Srbiju na bazi metodologije razvijene u regionu LAC (Latinska Amerika i Karibi). Cilj analize je da identifikuje kako usmeriti pol u postojeći portfolio Banke. Ova aktivnost je pilotskog tipa u regionu i osmišljena je kao proces učenja čije će se pouke šire distribuirati u regionu. Nalazi za Srbiju do kojih se dolazi biće sistematičnije rešavani u okviru aktivnosti Programatskog rodnog monitoringa za zapadni Balkan, koja upravo počinje. Od postojećeg portfolija, šest projekata je odabrano za analizu portfolija. Izabrana su tri projekta budući da njihov završetak FY13 pruža najveće mogućnosti za usmeravanje polova. Tri projekta, koji se završavaju FY12, izabrana su da pokažu spektar izazova i dosadašnjeg iskustva u usmeravanju polova. Tu dolazi zdravstveni projekat da bi se pokazao kao „zreliji“ i relativno očigledan sektor za usmeravanje polova, projekat upravljanja zemljištem kako bi se identifikovao jedan sektor u kome Banka ima veliko znanje kako da se ismere polovi, i energetski projekat gde je mogućnost pristupa usmeravanju polova mnogo teža i teže je doći do najbolje prakse.

Analiza portfolija je zasnovana na podacima u vezi s projektom iz PAD-a i dopunske projektne dokumentacije ukoliko je ima. Podaci su analizirani trodimenzionalno25 kako bi se procenilo:

(i) Da li je projekat imao podatke rodne analize i konsultacije kao deo socijalne procene? Ovo takođe obuhvata diskusiju o tome da li je rodni disparitet trebalo da bude uključen u ciljeve projekta.

(ii) Da li je projekat uključio rodno osetljivo formulisanje i ciljanost? Rodno osetljivo formulisanje ukazuje da su infrastruktura, usluge, institucije ili politika okrenuti potrebama

23 Finansijska kriza, tranzicija i zarada na tržištu rada: rodna analiza , u pripremi 24 Taj događaj je bio prilika da se pokrene nova, bliskija saradnja sa Ženama UN, čije iskustvo i praktično angažovanje na terenu u političkom dijalogu i projektima o rodnom osnaživanju, mogu da nam pomognu da ukažemo na važnost nove aktivnosti Programatski rodni monitoring na zapadnom Balkanu. 25 Ciljevi za napredak monitoringa rodne integracije u operacijama: pristup održivoj razvojnoj mreži, 6. maj 2010.

42

muškaraca i žena. To može dovesti do identifikovanja potrebe za novim institucionalnim aranžmanima ili možda da se polovi usmere u sektoru. Pitanje ciljanosti korisnika je takođe detaljno istraženo u traganju za primerom, ukoliko su žene bile deo socijalne procene, da li je postojalo naknadno praćenje ciljanosti žena kao korisnika, da li postoje društvene norme koje trteba uzeti u obzir u procesu ciljanosti, da li se obratila posebna pažnja na domaćinstva u kojima je je žena glava kuće zbog rata, raseljenosti, migracije, što zahteva posebno razmatranje, itd.

(iii) Da li je projekat uključio rodno osetljiv monitoring i evaluaciju? Ovaj deo analize se zasniva na pregledu pokazatelja projekta. Takođe se istražuje i mogućnost uključivanja rodno osetljivih pokazatelja.

Rezulatati ove Analize pristižu i biće razmatrani kako bi se odredilo da li je potrebna naknadna analiza i prikupljanje podataka (napr. kroz fokusne grupe korisnika).

Prvi nalazi govore da ima mesta znatnom poboljšanju u usmeravanju polova ka projektima. Dok su 3 od 6 prijekata fokusirani na pol pri socijalnoj proceni, većina projekata nije imala konkretne komponente za ciljanost ka ženama i njihovim potrebama, a ni okvir rezultata nije formulisan s pokazateljima razbijenim po polu.

Ekološka održivost

98. Kao što je gore izneto, iako ne predstavljaju stub CPS, projekti podržani od strane Banke takođe pomažu napretku programa zaštite životne sredine u Srbiji.

• Projekat regionalnog razvoja Bora podržava napore Vlade da pomogne ovoj velikoj populaciji regiona koji je nekada bio prosperitetni industrijski centar u stvaranju mogućnosti za zaposlenje i ekonomsku raznovrsnost. Većina finansiranja je opredeljena za čišćenje i obnovu velikih oblasti s rudarskim otpadom koje su zaostale iz ranijih rudarskih aktivnosti. Ekonomija borskog regiona je bazirana pre svega na velikom državnom rudniku bakra, koji je, s daleko nižim nivoom proizvodnje sada, ostavio za sobom problematični ekološki legat.

• Tekući Projekat energetske efikasnosti će rezultirarti u značajnim uštedama energije u školama i bolnicama naknadno opremljenim, uključujući i smanjenej emisije ugljenika od 42% u proseku za bolnice. Ostali rezultati će biti u poboljšanju kvaliteta vazduha kroz smanjenje emisije u Kliničkom centru i finansijskim uštedama za Ministarstvo zdravlja. U Srbiji, IFC će nastaviti da se fokusira na klimatskim promenama koristeći regionalne programe energetske efikasnosti i obnovljive energije.

C. Finansijski program CPS

99. Znatan deo finansiranja IBRD tokom FY12-FY15 poticaće od tekućih operacija odobrenih prethodnim CPS. Ukupan iznos preostalih isplata aktivnog portfolija treba da bude oko US$ 550 miliona.

43

100. Finansiranje IBRD u toku prve dve godine CPS trebalo bi da iznosi US$ 340 miliona. Vlada je u toku čitavog perioda CPS zatražila US$ 800 miliona kredita. Banka ima sluha za izazovno spoljne okruženje Srbije (i ostatka zapadnog Balkana), kao i za važnost pružanja podrške zemlji tokom ovog kritičnog perioda kada se priprema za pristupanje EU. Rukovodstvo je naznačilo da će Banka maksimalno izaći u susret kako bi zadovoljila Vladine potrebe za kreditima. Konačni kreditni iznos će zavisiti od kreditnog kapaciteta IBRD i potražnje ostalih zajmoprimaca, kao i rezultata tokom realizacije CPS. Kreditni program za poslednje dve godine CPS će biti razmatran u vreme prvog izveštaja o napretku implementacije CPS.

101. IFC očekuje da će obezbediti finansiranje od US$ 600-800 miliona za privatni sektor za vreme perioda CPS. Taj program će zavisiti od državne podrške učešću privatnog sektora u sektoru infrastrukture na nacionalnom i opštinskom nivou, od daljeg poboljšanja poslovnog okruženja i od izgleda za rast u Evropi. Aktivnosti IFC će se fokusirati na stvaranju mogućnosti za rast kroz podršku konkurentnim sektorima, produbljivanju rada na investicionoj klimi, jačanju domaćih finansijskih tržišta i omogućavanju učešća privatnog sektora u infrastrukturi.

Tabela 7: Predloženi kreditni program IBRD po fiskal. god. (u US$mil.)

IBRD ukupno FY12

Javni rashod DPL 2

100

FY12 Total 100 100 FY 13

PFDPL1 100 Projekat puteva Projekat zdravstva

100 40

FY13 Total 240 240 FY14

PFDPL2 Energetska efikasnost Invest. operacije - naknadno će se odrediti*

FY14 Total TBD FY15

PFDPL3 Invest. operacije - naknadno će se odrediti*

FY15 Total TBD

Anex 3 iznosi tekući i planirani program Truat Fonda koji će dopuniti gore dato Bančino finansiranje * Mogući projekti obuhvataju katastar, Projekt za kvalifikacije i poljoprivredni projekat

44

RIZICI

102. Glavni rizik za uspešan završetak ove CPS bi proistekao iz činjenice da Srbija ne uspe da konsoliduje teško dostignut program za makroekonomsku stabilnost. Ovo bi zaista bilo štetno budući da će verovatno i dalje postojati ozbiljna nepostojanost glavnih srpskih izvoznih tržišta u evrozoni pošto bi to verovatno potkopalo ekonomski oporavak Srbije i dovelo do podizanja nivoa siromaštva i nezaposlenosti. Da bi se pomoglo ublažavanju od ovog rizika, program CPS uključuje operaciju DPL koja je formulisana da smanji veliki javni sektor Srbije uz održavanje kvaliteta osnovnih javnih usluga, a nova serija DPL ima za cilj smanjenje uloge države u na tržištu rešavajući status ne-privatnih preduzeća. Akcenat CPS na otklanjanju uskog grla kod konkurentnosti i produktivnosti može takođe da pomogne da se ublaži rizik naglog usporavanja. U tom pogledu će i stend-baj aranžman s MMF-om biti od centralne važnosti. Konačno, trenutni ostvareni rezultati Vlade u uspešnoj realizaciji programa Fonda i Bančinih DPL stvaraju važan kontekst u kome treba razmatrati ovaj rizik. Kao što je već napomenuto, potrebno je da sve velike stranke prepoznaju da teški koraci ka priključenju EU i stalna fiskalna disciplina kao uslov daljeg napretka takođe mogu pomoći da se smanji ranjivost. 103. Drugi s tim u vezi rizik je slabljenje posvećenosti politici reformi kao rezultat izbora. To bi usporilo napredak ka priključenju EU i prekinulo napredovanje Bančine programatske serije DPL. Ipak, uz konsensus i s izrazitim ekonomskim i finansijskim inicijativama da se ostane na pravom putu, priključenje EU će pomoći da se održi fokus zemlje na politici reforme. Akcenat CPS na podržavanju ovoga napretka takođe će biti od pomoći u ključnim sektorima. 104. Treće, rizik implementacije je značajan. Javnm institucijama odgovornim za reforme bitne za seriju DPL i za izvršenje investicionih operacija finansiranih od strane Banke potrebno je osnaženje. Neuspeh da se ubrza realizacija investicionih kredita mogao bi da dovede do toga da Banka stornira ili odloži planirane operacije u ključnim oblastima. Banka blisko sarađuje s vlastima na novom pristupu upravljanju portfolijom i nastaviće s konsolidacijom portfolija, uključujući i storniranje i restruktuiranje projekata sa sporim povlačenjem sredstava, kako bi se obezbedila efikasnija i blagovremenija implementacija.

45

Anex 1: Rezultati matrice CPS

Razvoj.ciljevi zemlje

Problemi i prepreke Rezulatati na koje Program WBG očekuje da

utiče Ključni faktori Program WBG

Stub I: konkurentnost

Unaprediti infrastrukt. Unaprediti sisteme za navodnjavanje i institucional okvir radi podržavanja uvećane poloprivred. proizvodnje

Nedostajući delovi na srpskoj deonici Koridora X (jedan od panevropskih koridora gde je Srbija ključna tranzitna zemlja) potkopava mogućnost da zemlja iskoristi svoj geografski položaj i da omogući socijalni i ekonomski razvoj zemlje Bezbednost na putevima je i dalje veliki problem. Dok se broj smrtnih slučajeva izazvan saobrać. nesrećama smanjuje, broj povređenih u nesrećama raste Osiromašeni sektor voda ugrožava funkcionalnost osnovnih infrastruktura za odvodnjavanje i kontrolu poplava u Srbiji.

Preduslov za razvoj novih i rehabilitaciju postojećih irigacionih mreža bilo je usvajanje novog Zakona o vodama i donošenje podzakonskih akata koji ustanovljavaju Udruženja korisnika voda (WUA). Usvajanje Zakona o vodama odlagano je od 2005. do 2010. Podzakonski akti za WUA još nisu doneti zbog sukoba interesa raznih aktera

Odbrani od poplava i infrastrukturi za odvodnjavanje potrebne su velike investicije da bi se priveli osnovnoj operativnoj funkciji. Pored nedovoljnih finansijskih sredstava, i dalje postoji problem bolje saradnje među raznim učesnicima, usmeravanja procedura za građ. dozvole i ustanovljavanja robustnih investicionih šema

Bolja saobraćajna efikasnost i bezbednost na putevima na projektnim deonicama Koridora X, između Niša i Dimitrovgrada i Grabovnice i Donjeg Neradovca. Indikacije:

(i) Smanjenje troškova za korisnike puteva na deonici Niš-Dimitrovgrad: osnovni (2009) – 1.31; cilj (2015) – 1.00; i deonica Grabovnica-Donji Neradovac: osnovni (2009)- 1.07; cilj (2015) – 1.00

(ii) Smanjenje stope smrtnosti u saobraćaj. nesrećama i teških povreda na deonici Niš- Dimitrovgrad: osnovni (2009) – 44.10%; cilj (2015) – 39.70%.

Akcioni plan za reformmu PEPS ds se usvoji do 2015.

Nacionalna strategija za bezbednost na putevima da se usvoji i objavi do 2015. Izgradnja novih i/ili rehabilitacija of postojećih mreža za navodnjavanje: osnovni (2006) – 0; cilj (2013) – 10. Unapređeni kapaciteti za uvećane poljoprivred. prinose osnovni (2006) – 0; cilj (2013) – 20%. Unapređeno upravljanje vodnim resursima i jačanje institucija za upravljanje vodnim resursima i politike. Povećana otpornost poljoprivred. sektora na sušu indikovano: snažnija odbrana od poplava za 550,000 ha i 1,8 miliona ljudi duž Dunava, Save, Tise i Tamiša

Izgradnja auto-puteva:

(i) Ukupno 31,9 km izgrađenog auto-puta (E-75 Koridor ka BJR Makedoniji) na deonici koridora između Grabovnice i Gradelice i između Vladičinog Hana i Donjeg Neradovca; (ii) Ukupno 8,67 km izgrađenog auto-puta (E-80 Koridor ka Bulgarskoj) na deonici koridora između Dimitrovgrada i granice s Bulgarskom.

Vodeća agencija za bezbednost na putevima osnovana i operativna.

2 pilot projekta o bezbednosti na putevima realizovana.

Zakon o vodama usvojen (2010). Doneti podzakonski akti o organizaciji, upravljanju i finansiranju WUA WUA osnovano Ustanovljena snažna investiciona šema

Tekući portfolio: FY10 Projekat Koridora X (P108005) Novo finansiranje: FY13 Projekat puteva Tekući portfolio: FY06 Projekat navodnjavanja i odvodnjavanja (P087964) Investicije IFC U segmentima privrede sa slabijim uslugama: SME, agrobiznis, energetska efikasnost i obnovljiva

46

Razvoj.ciljevi zemlje

Problemi i prepreke Rezulatati na koje Program WBG očekuje da

utiče Ključni faktori Program WBG

energija, opštine i ruralne oblasti

Poboljšati investicionu klimu

Uloga države u korporativnom sektoru i dalje preovladava, s fiskalnim implikacijama u vidu direktnih and indirektnih subvencija i posledice po rast i konkurentnost su: (i) Velika državna preduzeća (SOE) su uglavnom ostala pod držav. kontrolom, s lošim upravljanjem i rezultatima (ii) Društvena preduzeća, koja zapošljavaju dobar deo radne snage, takođe i dalje nerešen (iii) Opštinska komunal. preduzeća imaju heterogene rezultate i trpe zbog nedostatka investicija (iv) Uprkos restruktuiranju, korporizaciji i privatizaciji držav. preduzeća, pojedinačno, postoji potreba se razvije sveobuhvatni pristup ciljajući čitav sektor ne-privatnih preduzeća radi poboljšanja upravljanja i efikasnosti Neadekvatna infrastruktura slabi institucionalni kapaciteti i kapaciteti za izvršenje u pravosuđu erodiraju poverenje javnosti i privrede Potrebno je jačanje kapaciteta za planiranje, budžetiranje, alociranje, izvršenje i kontrolu javnih fondova Bankarski nadzor je u principu jak, ali nadzor nad ne-bankarskih finansijskih institucija je slab, a kapaciteti nadzora varijaju po podsektorima Korporativno finansijsko izveštavanje se popravilo ali zaostaje za praksom EU

Rešenje većine stavki iz portfolija Agencije za privatizaciju Privatizacija/rešenje odabranih velikih. držav. preduzeća koja rade na zatvorenim tržištima Unapređenje modela korporativnog upravljanja držav. preduzećima uvođenjem pravila za naimenovanje rukovodstva, povećanjem odgovornosti i transparentnosti njihovih rezultata, što će realizovati jedna posvećena i upotpunjena jedinica u okviru vlade odgovorna za portfolio državnih preduzeća Unapređenje efikasnosti ne-privatnih preduzeća putem standards, PPP, menadžerskih ugovora, boljih propisa, itd. Upravljanje mogućim socijalnim impaktom kroz mere socijalne zaštite i mere aktivnog tržišta rada radi pružanja podrške transakcijama Vlada prihvata i odobrava urađen nacrt zakona o pravnoj pomoći i Parlament usvaja novi Zakon o pravnoj pomoći Poboljšana efikasnost i usluge pravosuđa putem podrške Vladinom programu reforme sektora pravde i procesu pristupanja Srbije EU

Unapređeno upravljanje javnim finansijama mereno okvirom PEFA kroz povećano rangiranje indicatora PEFA, sjedinjene savete i tehničku podršku Pojačan nadzor finansijskog sektora koji se fokusira na ne-bankarske finansijske institucije Osnažena transparentnost korporativnog

Sveobuhvatna baza podataka ne-privatnih preduzeća i njihovih rezultata razvijena i, po mogućstvu, objavljena Sveobuhvatna triaža ne-privatnih preduzeća, uključujući razdvajanje prirodnih monopola i konkurentnih firmi, sa 3 osnovna ishoda kao odlučujuća: i) koje firme će nastaviti da rade u javnom sektoru; ii) koje firme treba da se privatizuju; i iii) koje firme će se zatvoriti/likvidirati Osnivanje centralizovane i dovoljno upotpunjene Jedinice za nadzor državnih preduzeća ne-privatna preduzeća Donošenje vremenski ograničenog akcionog plana za rešenje portfolio Agencije za privatizaciju Korporatizacija svih preostalih društvenih preduzeća Odabrane transakcije za rešavanje imovine EC zapaža napredak u dinamici i sadržini reforme pravosuđa

Strateški okvir za II fazu reforme sektora pravosuđa pripremljen

Akcioni plan za reformu sektora pravosuđa donet finansiranje obezbeđeno od strane Min. pravde Odgovor na nalaze PEFA, donošenje strategije reforme i akcionog plana PFM, implementacija prioritetnih reformskih aktivnosti PFM uz koordinisanu podršku od razvojnih partnera Nadzorni odbor formiran da uskladi propise i praksu u nadzoru finansijskog sektora Napredak zapažen u God. izveštaju EC o napretku, Revizorska institucija primljena u Međunarod.

Novo finansiranje: FY13-15 PFDPL; IFC: privatizacija bankarstva i osiguranja; IFC: PPP u infrastrukturi; podrška projektima u infrastrukturi na opštinskom nivou

IFC investicije: povećati konkurentnost privatnog korporativnog sektora; istražiti finansiranje u lokalnoj valuti; odgovor na krizu kroz: (i) kratkoročno finansiranje i trgovinski proizvodi; (ii) mezzanin and kapital. investicije; (iii) finansiranje SME preko finans. posrednika AAA: FY12 Ekonomski Memorandum Srbije; AAA: FY11 podrška sektoru pravde IFC savetodavne usluge: investiciona klima; korporativno upravljanje

AAA: FY11-14 Upravljanje javnim finansijama na zap. Balkanu & projekti podržanu od TF AAA: FY11-14 Programatska TA finans. sektoru zap. Balkana

47

Razvoj.ciljevi zemlje

Problemi i prepreke Rezulatati na koje Program WBG očekuje da

utiče Ključni faktori Program WBG

Srbija ima nizak nivo osiguranja protiv gubitaka od prirodnih katastrofa zbog visoke cene uspostavljanja takvog osiguranja, nedostatka preciznih i ažuriranih informacija o rizicima (uključujući i one od promene klime), i nedostatak nadzora tržišta osiguranja na bazi rizika

finansijskog izveštavanja u skladu sa standardima EU. Smanjen rizik od štete nastale od plavljenja zemlje, useva, imovine, infrastrukture i gubitka života

federaciju knjigovođa (IFAC). Regionalni CRIF osnovan (December, 2011); Model osiguranja završen (December, 2012); urađen nacrt zakona onadzoru na bazi rizika (September 2012).

AAA: FY12 Regionalni REPARIS AAA: Redovni ekonomski izveštaji Tekući portfolio: FY11 CRIF (P110910)

Povećani kapaciteti za inovacije

Tekući sistem i sastav finansiranja R&D ne podržava program Srbije za modernizacijom i jačanjem njene konkurentnosti. Istraživanjem i razvojem dominira javni sektor, uglavnom nedovoljan, i što je najvažnije nije vezan za industrijske potrebe, naročito kod SME. Industr. kapaciteti Srbije, i u ljudskom kapitau i u finans. sredstvima za R&D i inovacije, niski su Srbija je suočena s niskom potražnjom za R&D, odlivom mozgova, slabim investicijama privrede u R&D i ograničenjima u uslugama ICT

Utvrđen institucional. kapacitet za stimulisanje inovativnih aktivnosti u sektoru preduzeća, indikovano sa:

Inovacioni fond Srbije je aktivirao pilot finans. instrumente za tehnološki razvoj i inovacije u preduzećima; i istraživačko-razvojne institute angažovane na transferu tehnologije i komercializaciji, i pomogao u formulisanju reformske politike RDI Ojačan kapacitet istraživanja i inovacija kroz postizanje konsensusa building i stimulativne saradnje na istraživanju na regionalnom nivou. Razvijena saradnja između R&D, vidokog školstva i privrednih sektora

Iznos finansiranja mobilizovan od strane IFI pored IPA fondova EU ( osnovni 2011: 0; cilj 2014: €20miliona).

Br. aktivnih novopokrenutih tehnologija (osnov. 2011: 0; cilj 2014: 10).

Br. novih proizvoda i procesa pokrenutih od strane preduzeća korisnika (osnov. 2011: 0; cilj 2014: 8). Br. tehnologija transferisanih od strane RDI (osnov. 2011: 0; cilj 2014: 3); Distribuirane preporuke politike za reformu sektora RDI Pripremljena strategija regionalnog R&D za inovacije, uključujući nacionalne akcione planove za implementaciju strategije

Novo finansiranje: FY12 Inovacioni fond Srbije (P126229); AAA: FY11-14 zap. Balkan TA za nauku, R&/inovacije (TF); AAA: FY13 zap. Balkan Studija o zaposlenosti i inovacijama (TF);

Stub II: poboljšana efikasnost i rezultati socijalne potrošnje

Poboljšani fiskal. rezultati uz održivo unapređenje u rezultatima ljudskog razvoja kroz efikasniju i delotvorniju socijalnu potrošnju

Rezultati u zdravstvu Srbije još uvek zaostaju za onima u EU-15. Javna zdravstv. potrošnja je relativno visoka, te se zdravstv. reforme fokusiraju na povećanju efikasnosti kroz nove finans. mehanizme na primar. i secundar. nivou

Efikasnost mora da bude praćena poboljšanim kvalitetom (kao napr kroz novoosnovanu Nacionalnu agenciju za kvalitet i akreditaciju) i lakšem pristupu zaštiti (naročiti za ugrožene grupe).

Procedure Invalidskog fonda se moraju reformisati da se omogući konkurecija, obezbedi transparentnost i jednak pristup finansiranju za organizacije invalida

Br. akreditovanih DZ (Min. zdravlja). Br. romske dece vakcinisan preko romskih zdravstv. mediatora podrćanih projektom (Min. zdravlja). Unapređen okvir utvrđen u Min. za rad i socijal. zaštitu omogućava jednak pristup i transparentno korišćenje državnih invalid. fondova u rešavanju potreba invalida

30 accredited PHCs. 3,600 Roma children vaccinated. Disability Fund framework established and functioning.

Tekući portfolio: FY08 Projekat DILS (P096823);

AAA: TA za obrazovanje, Faza 2 (P118286)

Novo finanansiranje: FY13 zdravstv. projekat

IFC: Investicije i saveti u PPP zdravstv.

48

Razvoj.ciljevi zemlje

Problemi i prepreke Rezulatati na koje Program WBG očekuje da

utiče Ključni faktori Program WBG

Program penzione reforme je nedovršen. Pored neodrživog penzionog deficita, penzioni sistem je previše raznolik i administrativni troškovi vezani za upravljanje penzionim sistemom su visoki

Odgovornost za naplatu doprinosa je centralizovana u Poreskoj upravi. To zahteva konsolidovani, tačan i stalan dotok podataka radi efikasne kontrole i izvršenja plaćanja penzijskih doprinosa Srbija mora da smanji svoj veliki javni sektor, održavajući kvalitet osnovnih javnih usluga Racionalizacija javnog rashoda je bitna a fiskalnu održivost Srbije Platama i penzijama se pripisuje porast javne potrošnje over u poslednjoj deceniji. Na njih sada otpada preko 10% of BDP-a. Postoji potreba da se izbalansira pružanje usluga vezanih za javni rashod i održivost javnih finansija

Tekuće finansiranje na bazi inputa mora se reformisati i uvesti finansiranje po glavi učenika kako bi se povećala efikasnost korišćenja javne potrošnje za obrazovanje

Efikasnost upravljanja unapređena i indikovana administrativnim rashodom za troškove/penzije. Osnov. (2005): 4%; Cilj (2012)- 2.5%. Napredak u administrativ. konsolidaciji 3 PIO: Osnov. (2005) – 0%; Cilj (2012) – 100 .

Smanjiti teret izveštavanja poslodavaca, mereno manjim br. potrebnih formulara: osnov. (2005) – 28 vrsta podnetih formulara; Cilj (2012) – 20 vrsta podnetih formulara

Dalje reformske mere za penzije da se poboljša dugoročna održivost, adekvatnost i transparentnost penzionog sistema: osnov. (2005) – ukup. rashod za penzije u odnosu na BDP 13.4 %; Cilj (2012) – ukup. rashod za penzije u odnosu na BDP 12 %.

Poboljšati uslugu korisnicima u penzionom sist, mereno prosečnim vremenom potrebnim za rešenje 1 predmeta: osnov. (2005) – 2 sata; cilj (2012) – 1sat Postepeno smanjenje trošenja na penzije i plate u javnom sektoru (kao % BDP-a) kad se primene indexacione formule Postepeno smanjenje trošenja na plate nastavnog osoblja (kao % BDP-a) kad se primene formule capitacije formula za finansiranje škola. Fiskalna politika se unapređuje kada Fiskalni Savet analizira pripremu budžeta Unaprediti externu reviziju i upravljanje dugom Centralno i local per capita formule za finansiranje u sektoru obrazovanja testirano (Min. obrazovanja i nauke).

Feasibility study completed and the institutional framework for the new system identified. (Central Registry established as of March 2011). The PIOs fully administratively and financially consolidated Indexation formulas for pensions and public sector wages implemented. Capitation financing for schools piloted. Fiscal Council established and operational. State Audit Institution completes external audit of final accounts for the Republic of Serbia and at least 10 other external audits. MOF prepares borrowing plan for 2012 and updates debt management strategy. Central and local per capita funding formulas tested.

Tekući portfolio: FY05 Konsolidovana naplata i Projekat reforme penzione administracije(P090418) Novo finanansiranje: FY12 Javni rashod - donošenje politike. Zajam 3 (P123065)

49

Razvoj.ciljevi zemlje

Problemi i prepreke Rezulatati na koje Program WBG očekuje da

utiče Ključni faktori Program WBG

Delotvornije kreiranje politike uz više podataka radi smanjenja siromaštva i povećanja socijalne inkluzije i jednakosti

Uprkos redovnom monitoringu siromaštva od strane Statist. zavoda, postoji potreba za dubljom analizom podataka i identifikovanjem pitanja koja treba rešavati. Uz to, Statist. zavod treba da pruži pomoć na zahtev da bi se rešavala pitanja vezana za kvalitet ankete, uporedivost, razvoj novih modula i uveđenje nove tehnike, posebno u vidu novih instrumenata kao što je anketa SILC i po mogućstvu da se uvede i razvije mapa siromaštva Procena siromaštva i socijalnog stanja je bitna za pripremu PFDPL i implementaciju njegovog socijalnog stuba Znanje o polu nije integrisano u program WB i zahteva usmeravanje kroz čitav portfolio WB.

Notirane predmetne beleške o politici zasnovane na mikro-ekonomskim podacima Anketa SILC sprovedena po prvi put i urađen analitički izveštaj Deo PSIA dokumenta PFDPL bavi se problemom distribucionog efekta njegovih akcija Novi projekti pripremljeni prema ovoj CPS uključuju rodni elemenat u svoju konstrukciju i monitoring.

Novonastajuća pitanja u vezi s kvalitetom podataka ili novim analitičkim instrumentima se rešavaju Sprovrdeno putem PSIA Rodne implikacije se uzimaju u obzir konstruisanju projekta i u tekućoj diskusiji o politici

AAA: Zap. Balkan - Programatska procena siromaštva

AAA: Zap. Balkan - sugurnosne mreže Smart i aktivacija

AAA: FY12-13 Anketa prihoda i život. uslova (TF)

AAA: FY13-15 Analiza siromaštva i socijalnog impakta

AAA: FY12-13 Regionalni monitoring i evaluacija (TF)

AAA: Zap. Balkan - Programatski rodni monitoring

Ekološka održivost

Poboljšati ekološke uslove u regionu Bor

Region Bor je mešu najsiromašnijim u Srbiji, s visokom stopom nezaposlenosti. Privredom ovog regiona tradicionalno je dominirao rudnik bakra i prerada poznata kao RTB Bor. Ovaj kompleks radi sa zastarelom tehnologijom i velikim troškovima proizvodnje, nastavak rada u postojećim uslovima je izuzetno štetan po čovekovu sredinu

Rešiti hitne ekološke i nakupljene socijalne probleme nastale zbog restruktuiranja sektora i promovisati nove izvore ekonomskog rasta i otvaranja novih radnih mesta u regionu. Indikovano: (i) poboljšani ekološki uslovi u oblastima

povezanim s nekadašnjim i sadašnjim rudar. operacijama

(ii) osnaženi kapaciteti za monitoring islova čovekove sredine

Finalizacija projekta za kolektor and radova na obnovi

Pribavljanje i realizacija ugovora o radovima – kolektor i radovi na obnovi

Opravak basena s jalovinom i izgradnja novog kolektora.

Operacionalizacija plana za ekološki monitoring p

Naručivanje usavršenog separatora26.

Puna iskorišćenost preostalog budžeta iz komponente preraspodele radne snage

Stvaranje poslovnog inkubatora u Majdanpeku.

Stalni porast povlačenja sredstava po programu mikrofinansiranja, u skladu s teškim tržišnim uslovima

Sadašnji portfolio: FY08 Projekat regionalnog razvoja Bora (P092999)

Improve Energy

Serbia is one of the most energy inefficient countries in ECA. It has enormous potential to

Improve energy efficiency in public buildings to lower the heating bill and improve health and

Ostvariti energetske uštede u školama, dostižući 207kWh/m.kv, and i bolnicama, s ciljem od

Sadašnji Portfolio: FY04 Energetska efikasnost

26

U cilju ispunjenja sporazuma o implementaciji iz Finansijskog ugovora, GOS je odlučio da olakša investiranje u separator za RTB Bor dovede ga u sklad s ekološkim standardima Srbije. Mada ovo nije projektna aktivnost, važna je za poboljšanje uslova čovekove sredine u Boru.

50

Razvoj.ciljevi zemlje

Problemi i prepreke Rezulatati na koje Program WBG očekuje da

utiče Ključni faktori Program WBG

Efficiency realize fiscal savings, improve competitiveness, and move toward EU standards.

environment for users. 231kWh/m.kv.

Smanjiti emisiju CO2 za 42% u proseku, za bolnice i škole

Poboljšati kvalitet vazduha kroz smanjenje emisije u Kliničkom Centru

(P075343) Savetodavni i finansijski rojekti IFC za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju

51

Aneks 2: Izveštaj o izvršenju

SRBIJA: STRATEGIJA PARTNERSTVA FY08-FY11

ZAVRŠNI IZVEŠTAJ

1. Ovaj izveštaj predstavlja samoocenu Svetske banke o iskustvu implementacije Strategije partnerstva za Republiku Srbiju (CPS) koja pokriva period FY08-FY11. Osnovni ciljevi ovog izveštaja su trostruki:

(i) da prouči rezultate programa CPS i napredak ka dostizanju coljeva Srbije;

(ii) da proceni rezultate Svetske banke u realizaciji programa CPS; i

(iii) da izvuče pouke iz implementacije programa CPS koje će biti uzete u obzir pri izradi i implementaciji nove CPS za period FY12-FY15.

I. ZBIRNI PRIKAZ NALAZA

2. Uopšte uzevši, program CPS se ocenjuje kao umereno zadovoljavajući: CPS je bila sasvim u skladu s ciljevima nacionalnog razvoja Srbije i bavila se ključnim razvojnim prioritetima, ali je implementacija bila pod uticajem nepredvidivih unutrašnjih i spoljnih faktora. CPS je bila – primereno – sačinjena u okviru strategije Srbije za integraciju u EU, što je bio opšteprihvaćen cilj među srpskim političkim strankama, kao i od strane javnosti. Intervencije CPS su bile fokusirane na oblastima u kojima je Banka mogla da doda na vrednosti na osnovu svog međunarodnog i regionalnog znanja i ranijeg iskustva u Samoj Srbiji. Međutim, dok su neki aspekti programa CPS bili izuzetno uspešni (između ostalog, program DPL), katastar nepokretnosti i intervencije u energetskoj efikasnosti), u jednom broju slučajeva, na nju je imao efekat niz izazovnih unutrašnjih političkih događaja do kojih je došlo na početku perioda CPS, što je dovelo do kašnjenja u implementaciji. Pre svega, predsednički izbori, deklaracija o nezavisnosti Kosova (raniji deo Srbije) i parlamentarni izbori doveli su do političke nesigurnosti na širokom planu duže vremena i doprineli osamnaestomesečnom kašnjenju ratifikacije u Parlamentu pet Bančinih operacija koje su bile odobrene na kraju prethodnog perioda CPS, a koje su bile ključ za postizanje nekih od rezultata CPS. Isti politički faktori su takođe odvukli pažnju donosilaca odluka od implementacije projekata koji su se već nalazili u portfoliju i na taj način odložili postizanje rezultata u nekim slučajevima. Isto tako, formiranje vlade od strane složene koalicije od 13 političkih stranaka često je imalo efekta na realizaciju projekata, a naročito u slučajevima (kao napr. projekat Koridora X) kada je trebalo da se postigne dogovor između državnih institucija na čijem čelu su se nalazili zvaničnici različitih koalicionih partnera sa suprotnim filozofijama.

3. Impakti globalne krize 2008.-2009. god. takođe su doveli do nekih usporavanja i učinili da se Vlada okrene novonastalim problemima i preuredi svoje prioritete mada su ukupni ciljevi i pravac reformi ostali nepromenjeni. Srbija je pretrpela duboku recesiju koju karakteriše

52

3,1% pada BDP-a 2009. god i oštar pad privatnih investicija, potrošnje i javnih prihoda. Razumljivo, pažnja donosilaca odluka se tako okrenula ka stabilizaciji ekonomije, pre svega putem pregovora o stend-baj aranžmanu s MMF-om. Država se takođe obratila Banci za pomoć u relevantnim strukturnim reformama, uključujući upravljanje javnim rashodom, dalje unapređenje poslovne klime i jačanje finansijskog sektora (uključujući upravljanje krizom). Banka je reagovala kombinacijom novog DPL kreditnog i analitičkog tipa za fiskalno upravljanje, – preduzeto u bliskom partnerstvu sa EC, EBRD, EIB i MMF-om – što je bio dodatak na program CPS.

4. Uprkos nepredviđenim okolnostima koje su imale uticaja na rezultate CPS u nekim slučajevima i sâm CPS u nekim drugim, ukupan program se ocenjuje da je postigao umereni uspeh u sva tri stuba koji su određeni u CPS i Izveštaju o napretku implementacije CPS. Dok je većina očekivanih rezultata samo delimično postignuta, bečleži se dobar napredak u odnosu na nekoliko ključnih reformskih oblasti – posebno restruktuiranje i privatizacija društvenih preduzeća, energetska efikasnost, katastra/uknjižba imovine, jačanje finansijskog sektora, razvoj tržišta kapitala i upravljanje dugom, administriranje budžeta, održivost penzionog sistema i smanjenje zagađenja na Dunavu. S druge strane, reformski proces se suočavao s značajnim preprekama tokom perioda CPS u nekim važnim oblastima kao što je reforma energetskog sektora, ispravka ekoloških hazarda u borskom regionu i razvijanje mreže za navodnjavanje i odvodnjavanje (zbog četvorogodišnjeg kašnjenja usvajanja osnovnog okvira Zakona o vodama). Pored toga, iako su radovi krenuli na privredno važnom auto-putu Koridor X, bilo je nekih kašnjenja u implementaciji. Ipak, budući da je planirano da krajnji rezultati budu postignuti tek u sledećem ciklusu CPS, a većina problema implementacije je razrešena, verovatno će rezultati projekata biti ostvareni samo s relativno kratkim zakašnjenjem.

5. Rezultat Svetske banke u izvršenju programa CPS se ocenjuje kao zadovoljavakući. Posebno vredno zapažanja je brza reakcija Banke na zahteve Srbije pod pretnjom globalne krize i fleksibilnost koju je ona pokazala u prilagođavanju kredita, uključujući i povećanje prvobitne alokacije CPS od US$ 900 miliona u novembru 2009. god. Oko polovina ukupne (revidirane) alokacije CPS od US$ 900 miliona bila je usmerena ka podršci budžetu kroz dve serije operacija razvojne politike (DPO) u cilju pružanja podrške reformama u privatizaciji i finansijskom sektoru, kao i jačanje upravljanja javnim rashodom. Značajna operacija Garancije na bazi politike ($ 400 miliona) preduzeta u okviru serije DPL, privatizacija i finansije, takođe je pomogla da u Srbiji podstakne poverenje u tržište tokom tog kritičnog perioda. Tokom FY09-10, Banka je odobrila tri investicione operacije u socijalnim uslugama, zdravstvu i za puteve, u ukupnom iznosu od $ 448 miliona – sve važni prioriteti iz razvojnog programa Srbije. Nedavno je Bord Banke odobrio zajam od $ 5 miliona da bi podržao učešće Srbije u regionalnom Osiguranju od rizika od prirodnih katastrofa koja treba da zaštiti pojedince i firme, kao i da smanji fiskalni pritisak koji nastaje zbog prirodnih katastrofa.

6. IFC je prvo usredsredila svoj fokus na dve velike oblasti: (i) omogućavanje restruktuiranja i promene vlasništva u sektoru preduzeća, i (ii) pomoć Srbiji da poveća svoju konkurentnost. U Izveštaju o napretku implementacije CPS, IFC je izvršila izmenu u prioritetima svojih kratkoročnih ciljeva. Globalna finansijska kriza dovela je do skretanja pažnje na bankarski sektor s fokusom na podršci sistemskim bankama kako bi preživele krizu. Takođe, kroz svoje investicione i savetodavne usluge odabranim srpskim bankama, IFC je pomogla kritičnim i najugroženijim segmentima ekonomije, kao što su mikro, mala i srednja preduzeća i

53

poljoprivredni sektor. U realnom sektoru, IFC se fokusirala na podršci svojim tekućim klijentima iz portfolija, ekonomičnim proizvođačima i liderima regionalnog tržišta, pomažući im da prežive krizu i prošire svoju aktivnost kada je to moguće. IFC je podržala 11 projekata investirajući US$ 455 miliona ($ 351 milion svojih sredstava i $ 104 miliona kroz mobilizaciju), obuhvatajući oko US$ 209 miliona za finansijski sektor i preko US$ 246 miliona za realni sektor.

7. Ključne pouke i preporuke za novu CPS bi se mogle ukratko izraziti na sledeći način:

• Akcenat na reformskim oblastima s integracijom u EU treba da se i dalje održava s obzirom na široki politički i narodni konsensus u vezi s evropskim perspektivama Srbije

• DPL, potpomognuti visokokvalitetnim analitičkim radom, važan su istrument u sprovođenju promena u kontekstu Srbije, uključujući i pomoć u definisanju sveobuhvatnog reformskog programa i ispunjavanju obaveza od strane raznih aktera

• Investicione operacije su najuspešnije kad su relativno usko fokusirane na nekoliko srodnih ciljeva i kada osnovna odgovornost za implementaciju leži na jednoj agenciji

• Institicionalni aranžmani i posvećenost implementarnih agencija projektnim aktivnostima treba da se pažljivo razmotri u toku priprema; dodatno, treba posvetiti pažnju na raspoloživost adekvatnog posvećenog osoblja kako na strani Vlade, tako i na strani Banke kako bi blagovremeno iznelo aktivnosti implementacije

• Čvrsta konsolidacija portfolija s fokusom na manji broj većih projekata verovatno će pomoći da se održi fokus i obezbedi pažnja visokih zvaničnika; jačanje koordinatorske uloge Ministarstva finansija i funkcije podrške implementarnim agencijama takođe mogu da poboljšaju rezultate portfolija

• Bliska saradnja sa EC, ostalim međunarodnim finansijskim institucijama (MMF, EBRD, EIB) i bilateralnim partnerima je od vitalnog značaja za održavanje zamaha reformskog programa i smanjenje pritiska na ograničene kapacitete

• Okvir rezultata, kao i monitoring i evaluacija se moraju ojačati u sledećoj CPS i svu pažnju treba obratiti na raspoloživost pogodnih instrumenata radi podrške postizanju iznetih rezultata.

II. NAPREDAK KA POSTIZANJU CILJEVA ZEMLJE

8. Strateški okvir za reforme u Srbiji je u velikoj meri definisan ciljem zemlje za integracijom sa EU. Nacionalni plan za integraciju (NPI) iz 2008. god. je osnovni strateški dokument koji definiše program Srbije za postizanjem integracije sa EU – prevashodni razvojni cilj zemlje – i jasno postavlja prioritete za harmonizaciju institucionalnog i pravnog okvira Srbije sa zahtevima EU. Decembra 2010. god, Vlada je usvojila akcioni plan s ciljem dobijanja statusa kandidata za EU do kraja 2011. Izcvestan napredak ka cilju integracije sa EU je očigledan tokom perioda CPS. Krajem 2010. god, Savet Evrope je odlučio da prosledi aplikaciju Srbije za kandidaturu za EU Evropskoj komisiji na mišljenje i dostavio srpskoj Vladi upitnik – čiji odgovori će biti osnova za procenu EU koliko je Srbija spremna za integraciju u EU. Ubrzo

54

posle toga, januara 2011. god, Evropski parlament je ratifikovao SAA (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) sa Srbijom.

9. Strategija Grupacije Banke za period ove CPS je bila u potpunosti saglasna s razvojnom strategoijom srpske Vlade, kao što je to ustanovljeno Strategijom za smanjenje siromaštva (PRS), Strategijom integracije u EU i budžetom za 2008. god. Strategija Vlade je postavila ključne ciljeve: (i) održavanje makroekonomske stabilnosti, (ii) promovisanje rasta rukovođenog privatnim sektorom kroz ubrzane ekonomske reforme, i (iii) povećanje zaposlenosti i životnog standarda i podsticanje uravnoteženijeg regionalnog razvoja. Program CPS nastoji da produbi svaki od ovih ciljeva direktno kroz stubove I i II koji imaju za cilj promovisanje rasta rukovođenog privatnim sektorom i veće mogućnosti kako za pojedince tako i za domaćinstva. Treći stub, čiji je cilj bolje upravljanje ekološkim rizicima i rizicima od prirodnih katastrofa, takođe je prepoznat kao ključna komponenta održivo ubrzanog rasta i smanjenja rizika za domaćinstva i firme.

10. Uprkos finansijskoj krizi, Vlada je održala makroekonomsku stabilnost zahvaljujući usvajanju odgovarajuće fiskalne i monetarne politike i strukturnih reformi u finansijskom i javnom sektoru. Kao i u drugim zemljama CEA, javni prihod Srbije je pretrpeo jak udar kao rezultat globalne krize. Opšti državni prihod u 2009. god. opao je za 9% u realnom iznosu u poređenju s 2008, čineći da fiskalni deficit skoči sa 2,6% BDP-a u 2008. na 4,3% i 4,5% BDP-a u 2009, odnosno 2010. god. uprkos oštrim rezovima u smanjenju potrošnje. Vlasti su reagovale prilagođavajućim fiskalnim paketom, šro je MMF podržao kroz novi stend-baj aranžman (SBA), a Banka kroz svoj tekući makro dijalog u kontekstu PE i serije PF DPL i novoe analtičke aktivnosti s ciljem ograničenja rashoda (učiniti više sa manje FY09). Veliki i izbalansiran prilagođavajući fiskalni paket sačinio je srž reformskog programa s ciljem da ograniči deficit na održivom nivou kroz izvestan broj oštrih mera, uključujući, kao što je poznato, zamrzavanje plata i penzija u nominalnom iznosu i otvoreno sasecanje subvencija i kapitalnog rashoda. Pored toga, Zakon o fiskalnoj odgovornosti (FRL), donet decembra 2010, utvrdio je srednjeročni cilj deficita na 1% BDP-a i ustanovio formulu indeksacije za plate i penzije do 2015. god. FRL je takođe utvrdio brojčane ciljeve za deficit srednjeročno i postavio gornju granicu javnog duga (trenutno 45% BDP-a). U cilju stabilizacije finansijskog sistema, Vlada i Narodna banka Srbije (NBS) – u bliskoj saradnji s bankarskom zajednicom, Svetskom bankom, drugim IFI i EU – reagovale su koordinisano, što je rezultovalo jačanjem depozita. Depoziti sada iznose € 6,2 milijarde, što premašuje nivo pre krize.

11. Bilo je tokom perioda CPS takođe poboljšanja vrednih pomena, mada sporih, u upravljanju javnim finansijama. Trezor je 2009. god. uveo moderan, integrisani informacioni sistem s jedinstvenim kontnim planom koji koriste svi centri potrošnje i sada može da kontroliše plaćanja preko jednog konta u NBS. Organski Zakon o budžetskom sistemu je usavršen 2009. i 2010. god. kako bi se unela poboljšanja u budžetiranju, računovodstvu, finansijskoj kontroli, internoj reviziji, upravljanju dugom i fiskalnoj odgovornosti, a mnoge od ovih izmena su sada u realizaciji. Zakon o javnim nabavkama je takođe usavršen, ali potrebno je još prilično rada na podzakonskim aktima i administraciji, kao i na jačanju institucionalnih kapaciteta za nabavku. Državna revizorska institucija je obavila svoju prvu reviziju završnog računa Republike Srbije za 2008. god. s ograničenim uspehom, ali je od tada popravila svoj rad, što se videlo po završetku mnogo sveobuhvatnije i detaljnije revizije završnog računa za 2009. god. Rad na računu za 2010. je u toku. Korak napred je učinjen u pravcu korišćenja sistema zemlje u oblasti finansijskog

55

menadžmenta pošto je procena sprovedena 2010. god. pokazala da su sistem Trezora i Narodna banka kao agent dovoljno delotvorni i pouzdani da budu iskorišćeni da dotok sredstava za projekte koje podržava Svetska banka. Praktičan prelazak na ovaj sistem se predviđa u kratkom roku.

12. Mada je rast bio negativno pogođen globalnom finansijskom krizom, država je postigla zadovoljavajući napredak u pogledu poboljšanja poslovnog okruženja i reformisanja sektora preduzeća. Nakon brzog rasta srpske ekonomije pre krize (5% godišnje u periodu 2001.-2008.) usledila je oštra recesija 2009. god. (BDP smanjen za 3,5%) uoči globalne finansijske i ekonomske krize. Međutim, podaci za 2010. god. ukazuju da se BDP povratio na 1,8%, što pokazuje da ekonomski oporavak rukovođen privatnim sektorom dobija na zamahu. Ovaj relativno brz povratak je bar delimično povezan s akcijama koje je Vlada preduzela u periodu 2008.-2010. radi poboljšanja poslovnog okruženja. Ključne mere, koje su usvojene, obuhvataju sledeće: (i) omogućavanje registrovanja firmi na jednom mestu (šalteru) kako bi se pojednostavio upis u registar, (ii) usvajanje novog Zakona privrednim društvima čime se značajno osnažilo korporativno upravljanje, (iii) unapređenje institucionalnog i pravnog okvira za konkurenciju usvajanjem novog Zakona o konkurenciji 2009, i (iv) donošenje novog Zakona o izvršenju čime se znatno unapređuje delotvornost izvršenja ugovora. Dalje, sveobuhvatna analiza normative je završena na osnovu čega je Vlada usvojila 304 preporuke za izmene zakona i propisa i ukidanje 192 nepotrebna propisa s ciljem smanjenja normativnog pritiska na firme. Realizacija je u toku. Konačno, Vlada sprovodi analizu normativnog impakta novih zakona na firme.

13. Vlada je takođe i dalje posvećena poboljšanju saobraćajne i trgovinske logistike uprkos teškom fiskalnom pritisku koji proističe od dejstva globalne krize. Napr. u cilju završetka nedostajućih segmenata na ključnom auto-putu Koridor X, Vlada je zatražila i dobila finansiranje od € 1,58 milijardi, uključujući US$ 388 miliona od Banke. Na kraju, treba zapaziti da je došlo do značajnog napretka u programu privatizacije u toku perioda CPS. Kontrolni reper je jedno od najvećih državnih preduzeća, Naftna industrija Srbije (NIS – državna naftna kompanija) koje je prodato, a druga dva velika preduzeća, državna telekominikaciona kompanija i Galenika, državna farmaceutska kompanija, date su na prodaju. Država takođe brzo napreduje u svojoj obavezi da restruktuira i privatizuje sva društvena preduzeća, što će dovesti do privatizacije ili nekog drugog rešenja za oko 600 preduzeća uprkos usporavanjima koja potiču od pada privredne aktivnosti 2009. god.

14. Značajna unapređenja su postignuta u pogledu izgradnje stabilnijeg, efikasnijeg i otpornijeg finansijskog sektora. Parlament je usvojio amandmane na Zakon o bankama, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i osiguravajućih zavoda, Zakon o osiguranju depozita i Zakon o depozitima osiguravajućih zavoda. Pored toga, Vlada je odobrila amandmane na Zakon o osiguranju s odredbama koje će dovesti do promene vlasništva Dunava – veliki osiguravajući zavod s udelom na tržištu od 28% – od društvenog na državni s obavezom da privatizacija Dunava započne do 2013. god.

15. Mada se ni zaposlenost ni životni standard nisu povećali tokom perioda CPS, postojao je snažan napor da se izvrši temeljna reforma socijalne pomoći i penzija, kao i važne promene u sektoru zdravstva i obrazovanja. Usporavanje ekonomskog rasta, do koga je došlo zbog globalne krize i recesije, dovelo je do povećanja siromaštva. Siromaštvo je poraslo sa 6,1% 2008. god na 6,9% 2009. i dalje na 9,2% 2010. god, što odgovara broju od 220.000 ljudi koji klize u

56

siromaštvo u toku dve godine krize, prema Anketi budžeta domaćinstava (HBS). Rastuća nezaposlenost (polazeći od već visokog nivoa) bila je značajan prenosnik; nezaposlenost je dostigla 20% u oktobru 2010. god. Međutim, država je obezbedila da programi socijalne sigurnosne mreže za siromašne i ugrožene bude zaštićena od rezova u fiskalnoj potrošnji, koji su bili nužni zbog krize. Štaviše, novousvojeni Zakon o socijalnoj pomoći doprineo je povećanju MOP-a (program materijalnog obezbeđenja domaćinstava s niskim prihodima) i postavio temelje za poboljšanje delotvornosti i efekata socijalne pomoći povezujući „pasivne“ gotovinske isplate sa socijalnom zaštitom, zaposlenošću i uslugama aktiviranja i postavljajući integraciju zapošljavanja u središte socijalne politike. Neke teške odluke su donete da bi se obezbedila fiskalna održivost penzionog sistema. To obuhvata zamrzavanje penzija 2009. i 2010. god. i donošenje amandmana na Zakon o penzijama, koji su, s jedne strane, smanjili broj beneficija po penzioneru, a s druge, povećali minimalne penzije radi bolje zaštite najugroženijih grupa starih. Reforme u zdravstvu i obrazovanju su imale efekta u povećanju zdravstvene i obrazovne pokrivenosti na lokalnom nivou, racionalizirajući mrežu škola i postavljajući temelje za realizaciju finansiranja na bazi kapitacije u zdravstvu.

III. REZULTATI CPS PROGRAMA

16. CPS je osmišljena kao fleksibilan da bi zadržala ciljanu, pravovremenu i brzu pomoć tranziciji Srbije prema EU i omogućila prilagođavanja kursa kao reakcije na novonastale promene (npr. svetska kriza). CPS je imala tri glavna cilja, potpuno usaglašena sa prioritetima Vlade: (i) ohrabrivanje rasta predvođenog privatnim sektorom i pristupanje EU; (ii) stvaranje novih mogućnosti i povećanje participacije u rastu; i (iii) upravljanje ekološkim rizicima i rizicima od katastrofa. 17. Brze promene političkog okruženja u Srbiji uticale su na implementaciju CPS. Dva meseca nakon što je Izvršni odbor Svetske banke razmatrao CPS, 20. januara 2008. godine, Srbija je održala prvu rundu predsedničkih izbora. U februaru 2008. godine, predsednik Boris Tadić iz proevropski orijentisane Demokratske stranke, dobio je većinu. Dve nedelje nakon predsedničkih izbora, Kosovo je proglasilo nezavisnost, što je dovelo do raspuštanja Skupštine i zakazivanja novih parlamentarnih izbora za maj 2008. godine. Ohrabren širokom podrškom domaće javnosti za članstvo u EU, Demokratska stranka predsednika Tadića je 11. maja zabeležila važnu pobedu ali nije dobila punu većinu. Predsednik se, nakon toga, okrenuo manjim partijama (uključujući i Socijalističku partiju) i, do juna, okupio proreformsku vladajuću koaliciju. To je dovelo do znatnih kašnjenja ratifikacije projekata Banke u Skupštini, posebno pet operacija koje je Odbor odobrio krajem prethodnog CPS perioda. Kako je već rečeno, usled opšte političke neizvesnosti, bilo je potrebno bezmalo 18 meseci da ove operacije – Regionalni projekat razvoja Bora, Projekat transnacionalne reforme poljoprivrede, Dodatna sredstva za Projekat rehabilitacije transporta, Dodatno finansiranje energetske efikasnosti i Dodatno finansiranje projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje – budu usvojene u Skupštini, nakon njihovog potpisivanja u julu 2007. godine. 18. Opšte uzevši, CPS je ostvarila umereno zadovoljavajući napredak kako je navedeno u sumarnom prikazu na početku ovog izveštaja (para 1). Slika 1. u daljem tekstu predstavlja pregled postignuća u odnosu na svaki indikator iz matrice.

57

Slika 1: Rezultati CPS programa

Stubovi CPS Oblasti rezultata CPSa

Napredak implementacije CPSa Nije ostvaren

Delimično ostvaren Ostvaren

Stub I: Ohrabrivanje rasta predvođenog privatnim sektorom i pristupanje EU

Privatizacija i restruktuiranje društvenih preduzeća � Restruktuiranje i privatizacija velikih državnih preduzeća � Istraživanje i razvoj � Registracija preduzeća � Nezavisno i efikasno sudstvo � Registracija imovine � Oslobađanje od preostalog udela u finansijskom sektoru � Okvir za upravljanje krizom �

Razvoj tržišta kapitala i upravljanje dugom � Autoput Koridor X Nije praćen Putna mreža i bezbednost na putevima � Finansijska održivost energetskog sektora � Pristup tržištu električne energije �

Stub II: Otvaranje mogućnosti i povećanje participacije u rastu

Potrošnja Vlade � Ekonomske mogućnosti u Boru i Resavici � Jačanje budžetske administracije Min.poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede � Navodnjavanje i odvodnjavanje � Poljoprivredni sistemi usklađeni sa EU � Održivi penzijski sistem � Kvalitet i dostupnost socijalnih službi �

Stub III: upravljanje ekološkim rizicima i rizicima od katastrofa

Sanacija hitnih ekoloških opasnosti � Energetska efikasnost � Smanjenje izliva otpadnih voda u Dunav �

Smanjenje stepena rizika od štete i gubitaka ljudskih života usled poplava �

Prioritet I: Ohrabrivanje rasta predvođenog privatnim sektorom i pristupanje EU Racionalizacija državnih preduzeća 19. Tokom perioda CPS ostvareni su pozitivni rezultati, uprkos uticaju ekonomskog usporavanja koji je rezultirao određenim kašnjenjima, u odnosu na likvidaciju, restruktuiranje i privatizaciju društvenih preduzeća (ScOEs) i (generalno većih) državnih preduzeća (SOEs). Vlada je, uz pomoć programa PFDPL Banke i analitičkog rada, dodelila visok prioritet oslobađanju od svog obimnog portfelja od oko 1000 društvenih preduzeća.

58

Tačnije rečeno, usvojeni su zakoni kojima se zahteva okončanje procesa privatizacije društvenih preduzeća do kraja 2008. godine, naredbom da se preduzeća u kojima nije počela privatizacija automatski zatvore. Shodno tome, tokom 2008-2009. godine, prodato je 430 preduzeća za oko €362 miliona, a 162 društvenih preduzeća je uvedeno u stečaj tokom 2010. godine. Usled toga, do kraja 2008. godine, bukvalno sva društvena preduzeća u zemlji pripremljena su za privatizaciju ili su ponuđena na javnim tenderima. Nažalost, međutim, vreme odvijanja narednih faza procesa poklopilo se sa početkom svetske ekonomske krize, smanjujući mogućnost akvizija privatnog sektora preko tendera. Štaviše, tokom cele 2009. godine, brojni, prethodno dodeljeni ugovori o privatizaciji (nijh oko 91) morali su biti poništeni zato što privatni investitori, pogođeni globalnom recesijom, nisu uspeli da ispune svoje ugovorne obaveze. Većina tih društvenih preduzeća vraćena je portfelj Agencije za privatizaciju – i transformisana u državna preduzeća u skladu sa zakonom – da bi prošla kroz novi proces prodaje. Pa ipak, privatizacija/prodaja društvenih preduzeća trajala je od 2007. godine. Tako je, početkom 2011. godine, u portfelju Agencije za privatizaciju ostalo oko 450 društvenih i državnih preduzeća (ne računajući 193 za koja su morali biti raskinuti ugovori o privatizaciji). Vlada je takođe počela proces korporatizacije državnih preduzeća sa namerom da kasnije privatizuje odabrana preduzeća (npr. nacionalnu avio kompaniju, državnu kompaniju za telekomunikacije i nekoliko drugih) tokom perioda implementacije CPS. Do ovog trenutka, stranom investitoru prodato je 51% udela u državnoj naftnoj kompaniji, a preduzeti su i koraci za pripremu kompanije za telekomunikacije i državne farmaceutske kuće za prodaju. Uz to, Vlada nastavlja da realizuje plan za odvajanje zdrave imovine iz nacionalne avio kompanije i prebacvanje u novo preduzeće koje će ponuditi na prodaju. 20. Delom zahvaljujući koracima preduzetim u pravcu stečaja ili privatizacije društvenih i državnih preduzeća, Vlada je uspela da napravi izvestan napredak u svojim naporima da smanji nivo subvencija iz državnog budžeta namenjenih ovim preduzećima. Subvencije iz Ministarstva privrede i regionalnog razvoja državnim i društvenim preduzećima, koje su iznosile 1,9 % BDP u 2007.godini, opale su na 0,8 % BDP do 2010. godine, oslobađajući tako sredstva za druge prioritetne izdatke. Subvencije za društvena preduzeća iznose tek oko 15 % ukupnog iznosa subvencija, što odražava izvanredan napredak učinjen na polju rešavanja i privatizacije ovih preduzeća u odnosu na restruktuiranje/privatizaciju državnih preduzeća. 21. Program CPS takođe je pomogao uvođenju novog modela finansiranja Istraživanja i razvoja (R&D), usmerenog na jačanje uloge potražnje u izboru prioriteta istraživanja i razvoja. Osnovna promena je prelazak sa direktnog finansiranja Zavoda za istraživanja i razvoj na preduzeća koja, zauzvrat, mogu kupovati usluge istraživanja i razvoja od Zavoda ili drugih izvora. Uz to, usavršen je niz zakona i drugih okvirnih dokumenata – npr. Zakon o inovacionoj delatnosti, Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, Nacionalna inovaciona strategija – da bi se promovisalo inovatorstvo u Srbiji. Šta više, uz podršku Banke, Vlada radi na programu izgradnje institucionalnih kapaciteta Fonda za socijalne inovacije Republike Srbije (SIF), testirajući finansijske instrumente u cilju stimulisanja inovatorskih aktivnosti u preduzećima, te testirajući reforme u sektoru Zavoda za istraživanja i razvoj (RDI). Program se finansira iz sredstava pretpristupne pomoći EU (IPA). 22. Opšte uzevši, Srbija je ostvarila značajan napredak u smanjenju administrativnih prepreka za preduzeća i stvaranju povoljnog poslovnog okruženja, iako neke oblasti i dalje zaostaju. Uspostavljanjem jednog šaltera za registraciju preduzeća u Agenciji za privredne registre, postupak registracije je znatno pojednostavljen, što je za rezultat imalo skraćenje

59

vremena potrebnog za registraciju preduzeća na najviše pet dana već do 2010.godine. Nadalje, značajan napredak ostvaren je u smislu smanjenja ukupnog zakonskog opterećenja. Na primer, broj procedura potrebnih za započinjanje poslovanja smanjen je sa 11 na 7, a potrebno vreme sa 23 na 13 dana (Izveštaji Svetske banke o poslovanju za 2008. i 2011.godinu). Slično tome, troškovi registracije imovine su prepolovljeni sa 5,4 % na 2,7 % vrednosti imovine. Banka je podržala napore Vlade da uspostavi povoljnije poslovno okruženje delom sprovođenjem Regulatorne analize efekata propisa (RIA) – analize novih zakona koji regulišu poslovanje kompanija. Vlada je, istovremeno, započela ambicioznu, sveobuhvatnu reviziju zakona i već počela da sprovodi glavne zaključke. Do kraja 2010. godine sprovedeno je oko 79 (od 304) preporuka za dopune zakona i postupaka i ukinuta 192 suvišna propisa, što bi trebalo da rezultira godišnjim uštedama u visini od oko €50.8 miliona. Na kraju, vredno je primetiti da je Vlada nedavno donela odluku da izradi stalni institucionalni okvir za Normativnu analizu efekata propisa. Banka je, kroz SIDA TF i PFDPL2, imala značajnu ulogu u pružanju podrške naporima Vlade da smanji ukupno zakonsko opterećenje i poboljša poslovnu klimu i nastavlja sa daljom podrškom kroz grant IDF. Međutim, neke procese, npr. pribavljanje građevinskih dozvola je i dalje potrebno poboljšati. Prema DBR 2011, za dobijanje građevinske dozvole i dalje je potrebno 20 procedura i 279 dana, mada su troškovi smanjeni. 23. IFC je podržala ovaj program okončanjem prve faze revizije giljotine zakona koja se odnosi na unapređenje poslovnog okruženja i konkurentnosti unutar države u četiri opštine. Uz to, IFC je pružila savetodavne usluge za 30 preduzeća kroz Program razvoja dobavljača, kao dela Programa za promociju stranih ulaganja. Na istom nivou, IFC je pomogla da 10 lokalnih sredina (sa 0,7 miliona stanovnika ili 10% ukupne populacije države) unapredi, pojednostavi ili eliminiše neke administrativne procedure. Zahvaljujući tome, ukinuto je ili usavršeno eno više od 98% administrativnih procedura koje se odnose na poslovanje. Tačnije, u građevinskom sektoru je, zahvaljujući usvajanju Zakona o planiranju i izgradnji (u septembru 2009.godine), unapređeno ili eliminisano 60 lokalnih administrativnih procedura. Godišnje uštede za privatne kompanije procenjuju se na US$ 100 miliona. 24. IFC je poboljšala praksu korporativnog upravljanja putem intervencija na nivou preduzeća i podizanju nivoa znanja i svesti o značaju korporativnog upravljanja na korporativnom i institucionalnom nivou. IFC je pružila savetodavnu pomoć za 18 lokalnih preduzeća o unapređenju njihove prakse korporativnog upravljanja. Paralelno sa tim, IFC je pomogla uvođenjem Kodeksa korporativnog upravljanja za registrovana preduzeća i pružio institucionalnu podršku Privrednoj komori Republike Srbije i Beogradskoj berzi u promociji korporativnog upravljanja među registrovanim i neregistrovanim preduzećima širom Srbije. IFC je promovisala procenu prakse korporativnog upravljanja među bankama. Zahvaljujući poboljšanim praksama korporativnog upravljanja, lokalne kompanije uspele su da prikupe sredstva u iznosu od US$ 72 miliona. Jačanje posredovanja u finansijskom sektoru 25. Oblast značajnog napretka u periodu realizacije CPS odnosi se na stvaranje efikasnijeg tržišta nekretnina putem poboljšanja registracije i finansiranja. Uz podršku Projekta katastra nekretnina (FY04) koji je finansirala Banka, Vlada je utvrdila katastarske opštine koje pokrivaju 88 % fizičke površine države. Katastar nekretnina (REC) je trenutno potpuno operativan u 92 % katastarskih opština, a preostalih 8 % bi trebalo da bude pokriveno do 31. decembra 2011.

60

godine. U ovim opštinama proces je već u toku, obzirom da je već počela javna prezentacija Katastra nekretnina, što znači da zastarele zemljišne knjige više nisu u upotrebi i da samo REC može da registruje transakcije i izdaje vlasničke listove. Raspoloživost pouzdanih zemljišnih tapija već je imala značajne efekte na korišćenje finansiranja zasnovanog na hipoteci. Tokom 2007. godine, hipotekarno finansiranje obezbeđeno je samo za oko 5 % svih imovinskih transakcija, a ta cifra se povećala više od šest puta – na 31 % svih transakcija već do trećeg kvartala 2010. godine. Banka je odigrala ključnu ulogu o postizanju ovih pozitivnih rezultata, zahvaljujući pomoći upućenoj kroz Projekat Katastra nekretnina koji je realizovan tokom celog perioda implementacije CPS i koji bi trebalo da se završi u oktobru 2011. godine. 26. Vlada je takođe ostvarila očigledan napredak u restruktuiranju finansijskog sektora i jačanju regulatornog režima na kome se zasnivaju bankarski sektor, sektor osiguranja i hartija od vrednosti. Vlada je ostvarila delimičan uspeh u pogledu svojih napora da potpuno privatizuje subjekte u javnom finansijskom sektoru, iako je početak svetske ekonomske krize krajem 2008. godine doveo do određenog pomeranja originalnih planova. Uz pomoć FY11 PFSPBG, Vlada je nastavila konsolidaciju većine bankarskog sektora u vlasništvu države. Od ukupno četiri banke sa većinskim vlasništvom države: Credy Banka je prodata stranoj privatnoj grupaciji, Poštanska i Privredna Pančevo su se pripojile, a Srpska Banka je ostala kakva je i bila. Usled toga, u ovom trenutku su dve banke u većinskom vlasništvu države (bilo ih je 4, na početku implementacije CPSa). Do trećeg kvaratala 2010.godine, većinski udeo države u bankama pao je na 1,9 %. Uz to, država nastavlja da ima manjinski udeo (20-30 %) u 5 banaka. Napori da se ove deonice prodaju na berzi bili su neuspešni pred ekonomsko usporavanje uzrokovano globalnom finansijskom krizom. 27. Rezultati sektora osiguranja popravili su se u odnosu na 2008. godinu zahvaljujući nadzoru koji je rezultirao izlaskom sa tržišta osiguravajućih zavoda koji su pravili gubitke, a ulaska stranih igrača. Jedna od najvećih osiguravajućih kompanija u državnom vlasništvu -DDOR Novi Sad – prodat je italijanskom Fondiaria, koji je značajno popravio performanse kompanije. Uz to, Dunav, osiguravajuća kompanija u državnom vlasništvu sa tržišnim udelom od 28 %, počela je proces restruktuiranja da bi popravila svoje rezultate. Međutim, poslovno osiguranje Dunava još uvek zaostaje, a neke od njenih politika (npr. značajno smanjenje stopa premija osiguranja motornih vozila trećih lica) nastavljaju da daju krivu sliku tržišta. U svetlu mogućih distorzija tržišta, Vlada se opredelila za privatizaciju Dunava u budućnosti koja će, inter alia, zahtevati transformaciju kompanije iz društvene u državnu. Da bi se smanjio potencijal za sistemske rizike u sektoru već je izmenjen Zakon o osiguranju kojim se sada zahteva odvajanje sektora životnog od ne-životnog osiguranja do kraja 2011. godine. Štaviše, dodatne izmene ovog Zakona su u toku, i njima će biti definisam proces kojim se može sprovesti ova transformacija (iz društvenog u državno vlasništvo) i započeti privatizacija najmanje 20 % državnog kapitala u osiguravajućim kompanijama do kraja 2013. godine. 28. Početak svetske ekonomske krize krajem 2008. godine podstakao je Vladu da se obrati Banci za pomoć u razvoju i implementaciji odgovarajućeg okvira upravljanja krizom. Reagujući na ovaj zahtev, Banka je preduzela Procenu pripreme za krizu za projekte FY10 FSAP (ažuriranu verziju) i FY10 da bi se stvorila odgovarajuća analitička osnova za reforme. Kao rezultat Procene pripreme za krizu i odnosnog TA, a na osnovu Garancije zasnovane na politici privatnog i finansijskog sektora (PFPBG), NBS je podržala aktivnost testiranja na stres za banke, ojačala osiguranje depozita i osnažila okvir za prodaju udela u bankama. Agencija za osiguranje

61

depozita sada ima: (i) pristup odgovarajućim informacijama radi obezbeđenja brzih isplata; (ii) ažurirane procedure isplate i testiran softver; i (iii) brz pristup izvorima interventnog finansiranja. Štaviše, zahvaljujući TA kojim je ažuriran FSAP, izrađena je metodologija za dijagnosticiranje koja se redovno primenjuje. Na osnovu ove metodologije, bankarski sektor u celini ima indeks adekvatnosti kapitala od više od 20 % (septembar 2010). Srbija je, uz pomoć Banke, uspešno izvršila amandmane zakona koji su bili potrebni za uspostavljanje novog, efikasnog okvira za prodaju udela u bankama. Ove mere, a naročito implementacija aktivnosti koje se odnose na osiguranje depozita i procena banaka u početnim fazama krize, jasno su doprinele zaustavljanju početne navale na banke u predvečerje globalne krize i kasnije, stvarnog preokreta odliva depozita. 29. Banka je takođe podržala razvoj tržišta kapitala i upravljanje dugom u periodu implementacije ovog CPS. Vlada je uspostavila Upravu za upravljanje dugom i otpočela pripreme za izradu strategije upravljanja dugom da bi poboljšala stope i dospeća, uvećala proporciju duga denominovanog u lokalnoj valuti i jednostavne isplate u budućnosti. Iako je napredak u razvoju tržišta obveznicama u opštinama ometen finansijskom krizom, preduzete su mere da se ojača mehanizam koordinacije između Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije što je rezultiralo poboljšanjem izdavanja državnih obveznica. Nadalje, dospeće prvoklasnih T-menica postepeno je produženo sa 3 na 6 meseci, a zatim i na 12, 18 i 24 meseca tokom 2010.godine. Konačno, tokom perioda implementacije CPS došlo je do poboljšanja procedura koje je uspostavila Uprava za upravljanje dugom, a informaciono tehnološki sistem, metodologija procene rizika i ukupna strategija upravljanja dugom i plan pozajmljivanja su bitno osnaženi. 30. Reakcija Grupacije Svetske banke takođe je bila koordinirana. Zajedno sa EBRD i EIB, ona je pokrenula zajednički plan akcije u februaru 2009. godine u cilju pružanja pomoći bankarskom i realnom sektoru svake od evropskih zemalja u kojima rade ove finansijske institucije. Sledeća konferencija srpskih vlasti, IMF, Međunarodnih finansijskih institucija među kojima i IFC i glavnih evropskih bankarskih grupacija održana je u Beču u martu 2009. godine sa ciljem da se formuliše ‘holistički’ objedinjeni (međunarodnih finansijskih institucija) strateški pristup rešavanju finansijske krize u Srbiji. U tom kontekstu, IFC se usredsredila na podršku postojećim klijentima kako finansiranjem kapitalnih investicija i ročnosti i na razvoj i implementaciju programa podrške u kapitalu za najveće banke u zemlji da bi učvrstile sistemsku stabilnost. Isto tako, investicijama i savetodavnim uslugama odabranim srpskim bankama, IFC je pomogla kritičnim segmentima privrede poput mikro, malih i srednjih preduzeća i poljoprivrede. 31. IFC je investirala US$ 69 miliona u vlasnički kapital kao podršku kapitalizaciji banaka, uključujući: (i) US$21 miliona za povećanje kapitala u bankama koje podržavaju mala i srednja preduzeća i finansiranju hipoteka; (ii) US$11,7 miliona za ojačavanje kapitala druge banke i podrške njenim aktivnostima odobravanja zajmova mikro i MSP segmentu; i (iii) US$36,4 miliona ekvilavelntnih investicija u preferencijalne akcije u najveću državnu banku radi pomoći kapitalizaciji banke i pružanju podrške MSP sektoru. Isto tako, IFC je obezbedila US$140 miliona u zajmovima za četiri banke ojačavajući njihov finansijski kapacitet da produže preko potrebno ročno finansiuranje sektoru poljoprivrede i MSP sektoru za vreme svetske ekonomske krize. Uz to, odmah nakon finansijskog udara iz septembra 2008. godine, IFC je osigurala likvidnost bankarskog sektora odobrenjem US$30 miliona dvema finansijskim institucijama.

62

Razvoj infrastrukture 32. Investicije u sektor saobraćaja dovele su do poboljšanja uslova putne mreže i povećanu bezbednost na putevima tokom perioda implementacije CPS. Projekat rehabilitacije transporta (FY04) koji je finansirala Banka ostvario je solidan napredak u odnosu na njegove ciljeve. U okviru projekta popravljeno je preko tri stotine kilometara prioritetnih deonica primarne i sekundarne putne mreže sa uticajem na (i) smanjenje neravnina na prosečnih 3,7 na skali IRI na obnovljenim deonicama sa početnih 5, (ii) ostvarivanja prosečnog smanjenja operativnih troškova vozila u visini od 14 % do danas, i (iii) uklanjanja 15 crnih tačaka na putevima. Uz to, kao rezultat uvođenja ugovaranja zasnovanog na performansama u dva testirana regiona, došlo je do kumulativnog smanjenja jediničnih troškova održavanja u visini od 40 %. Podaci su ohrabrujući i što se tiče bezbednosti na putevima: povrede uzrokovane sudarima pale su za oko jednu trećinu u oba testirana regiona. Mereni rezultati koji se odnose na gubitak života u sudarima nisu konzistentni u oba regiona. Dok je u Kolubarskom regionu 2010. godine zabeležen pad od 22 % u broju smrtnih ishoda usled sudara na putu u odnosu na 2009. godinu, u Mačvanskom regionu je došlo do porasta od 10 %. Međutim, obzirom na relativno nizak broj nesreća i smrtnih ishoda, teško je proceniti efekat unapređenja bezbednosti na putevima u tako kratkom vremenskom periodu. Da bi se bolje razumeli ishodi ostvareni usled nedavnih poboljšanja puteva, podatke bi trebalo pratiti najmanje 3-5 godina. Uz fizičke popravke puteva, Banka je takođe preduzela i sveobuhvatnu Reviziju kapaciteta za upravljanje bezbednošću na putevima (FY08) da bi pomogla Vladi da identifikuje ključne elemente zakonodavnih i institucionalnih reformi koje su potrebne da bi se bolje podržala bezbednost na putevima. Ključne preporuke ove Revizije u potpunosti su unete u novi zakon o bezbednosti na putevima koji je srpski Parlament usvojio u decembru 2009.godine, a osnovana je nova vodeća agencija za bolju koordinaciju i sprovođenje poboljšanja bezbednosti na putevima. Sada se pruža tehnička pomoć putem Projekta autoputa Koridor X (FY10) da bi se pomoglo osnivanje Vodeće agencije i formulisala strategija bezbednosti na putevima usredsređena na rezultate. 33. Izgradnja Koridora X, osnovnog autoputa koji povezuje Srbiju sa Bugarskom i Makedonijom na početku je kasnila, ali sada se dobro odvija; kako je i planirano, rezultati će verovatno biti ostvareni u sledećem CPS ciklusu. Iako je autoput veoma visoko na listi prioriteta Vlade kako sa stanovišta stvaranja radnih mesta tako i snižavanja troškova i podsticanja privrednih aktivnosti, bilo je znatnih kašnjenja u realizaciji - odraz početne neizvesnosti unutar Vlade u pogledu institucionalne odgovornosti za projekat i opravdanosti osnivanja posebne jedinice. Štaviše, do kašnjenja je došlo kod finalizacije tehničkih aspekata i odnosnih dokumenata za nabavke, što je bilo posledica kašnjenja u operativnom uspostavljanju nove jedinice, nedostatka koordinacije između institucija u Srbiji i neodgovarajućih resursa (kako unutar Banke, tako i u Srbiji) za bavljenje poslom takvih razmera. U ovom trenutku, finalizirani su svi detaljni projekti za autoput, završene velike javne nabavke, a Vlada je rešila većinu problema vezanih za eksproprijaciju. Imajući u vidu ove pomake, očekuje se da će radovi uskoro početi i da će trajati oko dve godine. 34. Napredak u sektoru energetike je, tokom perioda implementacije CPS, bio veoma ograničen. Potrebno je nastaviti strukturne reforme sektora i uložiti sredstva u proizvodne kapacitete. Mada je tržište električnom energijom u Srbiji liberalizovano u skladu sa sporazumom ECSEE, a kvalitet i efikasnost celokupnog sistema prenosa električne energije podignuti (tri nove podstanice od po 110 kV i transmisioni vodovi izgrađeni i potpuno operativni

63

zahvaljujući Projektu ECSEE APL2 koji je finansirala Banka), napredak ostvaren na restruktuiranju kompanije za snabdevanje električnom energijom (EPS) i napori da se privuku privatne investicije u nove proizvodne kapacitete je mali. Iako su stope naplate (oko 94%) prilično solidne, tarife u Srbiji su znatno ispod pune nadoknade troškova i investicionih potreba i iznose oko 30% prosečne cene u EU27. Međutim, vredi istaći da, iako je CPS očekivala rezultate od restruktuiranja EPSa i privatnih proizvodnih kapaciteta koji su važni za razvoj Srbije, ovaj program nije sadržao nijedan važan instrument kojim bi se podržalo ostvarivanje tih ishoda. Uloga banke u sektoru je bila relativno usko ograničena na izgradnju električnih vodova radi omogućavanja razvoja regionalnog tržišta električnom energijom čime je ograničen njen uticaj na šire sektorske reforme. Prioritet II: Stvaranje novih mogućnosti i širenje učešća u rastu Poboljšanje efikasnosti i odgovornosti javne potrošnje 35. Paralelno sa naporima da kontroliše potrošnju da bi odgovorila na fiskalne pritiske, Vlada je, tokom perioda implementacije CPS, ostvarila i izvestan napredak u poboljšanju kvaliteta planiranja/upravljanja budžetom i racionalizaciji potrošnje u socijalnom sektoru. Jedan ishod koji je planiran u CPS – a još se nije dogodio – bio je prelazak sa godišnjeg na trogodišnji budžet. Pa ipak, preduzet je niz koraka da se unapredi upravljanje javnim finansijama, između ostalog: (i) reforma Zakona o budžetskom sistemu; (ii) unapređenje finansijske kontrole, odgovornosti i izveštavanja; (iii) osnaženo upravljanje dugom; i (iv) uvođenje srednjeročnog fokusa za fiskalno planiranje i izradu budžeta. Štaviše, polazeći od preporuka AAA o penzijama koje je sprovela Banka kao dela Revizije javne potrošnje, Učiniti više sa manje (FY09), usvojen je novi Zakon o penzijama kojim su uvedene parametarske promene u državni penzijski sistem a kojim će potrošnja za penzije poći održivijim putem. Usled ovih reformi, očekuje se postepeno smanjenje transfera u penzijski fond do ispod 5% BDP do 2015. godine (sa 7,3% u 2010). U martu 2011. godine, Skupština je usvojila i novi Zakon o socijalnoj pomoći. Novi zakon će poboljšati pristup ugroženih grupa socijalnoj pomoći primenom skala ekvivalencije za MOP (Program materijalne pomoći domaćinstvima sa niskim primanjima) u skladu sa uobičajenom praksom zemalja EU i OECDa. Shodno tome, usklađena su i budžetska izdvajanja za MOP. Da bi se podigao stepen efikasnosti u zdravstvu, Vlada je odobrila i podnela Skupštini na usvajanje, amandman zakonu o platama u javnom sektoru kojim će se omogućiti isplata zdravstvenih radnika delom na osnovu broja pacijenata koje opsluže. Preporuke PERa u pogledu prosvete fokusirale su se na racionalizaciju veličine škola u skladu sa brojem upisanih učenika. Nakon preporuka datih u analizi, Vlada je zatvorila 658 razreda (1,4% ukupnog broja razreda) školske 2009/10. godine. Do sada je tokom 2011. godine zatvoreno još 533 razreda. 36. Bukvalno nikakav napredak nije ostvaren u odnosu na cilj CPS koji se odnosi na povećanje ekonomske perspektive zaostalih područja Bora i Resavice. Zbog značajnih kašnjenja odobrenja Skupštine za Projekat regionalnog razvoja Bora, a potom i obustave projekta zbog nemogućnosti Vlade da modernizuje zastarelu topionicu, realizacija je počela tek krajem perioda implementacije CPS, tako da će rezultati biti vidljivi tek za 2 do 3 godine. Od planiranog Projekta restruktuiranja Resavice se odustalo jer Vlada nije mogla da nastavi restruktuiranje i privatizaciju/prodaju JP Ugljenokop Resavica, naročito obzirom na recesiju iz 2009.godine. Međutim, opštije gledano, IFC je podržavala ravnomerniji regionalni razvoj putem Projekta

64

unapređenja investicionog okruženja u Srbiji, koji se bavio povoljnim poslovnim okruženjem u četiri opštine. Reforma zakona donela je uštede u troškovima i vremenu koji prevazilaze US$95 miliona na tim lokacijama. U svakom regionu bili su obuhvaćeni gradovi, a tri od deset partnerskih lokaliteta su u graničnim oblastima. Osnaživanje sektora poljoprivrede 37. Značajni rezultati ostvareni su u smanjenju i racionalizaciji subvencija za poljoprivredu. Potrošnja za podršku poljoprivrednom tržištu – uključujući proizvodnju mleka, izvoz i skladištenje – naglo je pala tokom perioda implementacije CPS sa 30 % budžeta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u 2007.godini na samo 10,6 % do 2011. godine. Trenutno se najveće subvencije za poljoprivredu (33,7% budžeta Ministarstva) sastoje od takozvanih “namenskih plaćanja po hektaru” što je u skladu sa praskom EU u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP). Subvencija za namensko plaćanje po hektaru sastoji se od standardne isplate (u vrednosti od €120 po hektaru) svakom registrovanom poljoprivredniku do maksimum 100 hektara. Od 2008.godine, poljoprivrednici kojima je poljoprivreda jedina delatnost imaju pravo na subvenciju samo ukoliko plaćaju penzijske doprinose. 38. Zakašnjenje u usvajanju novog Zakona o vodama osujetilo je napredak planiranih intervenicja na izgradnji i obnovi sistema za navodnjavanje. Ključni preduslov za razvoj programa za navodnjavanje u okviru Projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje (FY06) koji je finansirala Banka, bio je usvajanje novog Zakona o vodama koji bi postavio pravni osnov za formiranje Udruženja korisnika voda (WUAs) i projekata obnove i izgradnje novih sistema za navodnjavanje. Međutim, usvajanje ovog zakona kasnilo je skoro 4,5 godine zbog nedostatka političkog konsenzusa. Usled toga, rad na razvoju sistema za navodnjavanje mogao je otpočeti tek nakon usvajanja zakona u maju 2010.godine i trebalo bi da traje do početka 2013.godine. To znači da će prvi rezultati ovih aktivnosti biti vidljivi tokom implementacije narednog CPSa. 39. Sporo napredovanje procesa EU integracija uticalo je na napore da se unaprede poljoprivredni sistemi, kao i na sposobnost Srbije da ispuni standarde EU i uključi se u izvozne mogućnosti koje pruža EU. Strategija ruralnog razvoja je izrađena, a odnosni zakon usvojen. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MAFWM) je, u tim okvirima, izradilo Program nacionalnog ruralnog razvoja (NRDP) orijentisan ka IPARDu. Krajem 2009. godine osnovana je Agencija za plaćanja u poljoprivredi (RPA) sa zadatkom da rukovodi programom Vlade Srbije za poljoprivredu i ruralni razvoj. Isplate se vrše preko sistema uprave trezora iz oko 140 kancelarija širom zemlje. Sektor za ruralni razvoj (SRD) u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upravlja procesom ruralnog razvoja koji ima za cilj da, pre nego što Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, uspostavi upravnu strukturu nalik na IPARD koja će se sastojati od Agencije za rukovođenje (MA) i Odbora za nadzor (MC). Iako Agencija za rukovođenje još nije zakonski osnovana, njen prototip već radi. Osnivanje Odbora za nadzor je u veoma ranoj fazi. U toku je proces uspostavljanja Međuministarskog Saveta Ekspertske grupe i Saveta za Udruženje poljoprivrednika. 40. IFC je bila fokusirana na podršku postojećim klijentima, proizvođačima sa niskim troškovima i tržišnim liderima ne bi li im pomogala da izdrže krizu i prošire svoju delatnost. IFC je investirala u jednu od vodećih kompanija prehrambenih proizvoda u regionu da bi

65

obezbedio radni kapital i pomogao finansiranje njihovih hitnih kapitalnih investicija. IFC je takođe investirala u zaokruživanje investicije u novi proizvodni pogon iverice još jedne vodeće kompanije u regionu. Svojom investicijom u grupaciju privatnog sektora, koja se bavi proizvodnjom, agribiznisom i rudarstvom, IFC je pomogla restruktuiranju bilansa kompanije, poboljšanju profila rizika i nastavku izvozno orijentisanog rasta. Sopstvenim sredstvima, IFC je uspešno mobilizovala dugoročne zajmove drugih finansijskih institucija čime je poslat snažan pozitivan signal u vreme kada je perspektiva svetske privrede bila neizvesna. Zaštita ugroženih i poboljšanje socijalnih usluga 41. Penzijski sistem je postao delotvorniji i efikasniji. Spajanjem tri državna penzijska fonda u jedinstvenu institucionalnu strukturu, administrativni troškovi su se u odnosu na davanja za penzije smanjili sa 2,2 % u 2005.godini na 1,5 % u 2010. godini. Što je možda još važnije, u periodu između 2005. i 2010. godine uočen je značajan napredak u stopi uplata penzijskih doprinosa. Poreska uprava prikupila je 70 % više sredstava tokom 2010. godine nego 2005. godine. Nakon izuzetnog rasta penzija krajem 2008. godine što je 2009. godine rezultiralo skokom penzijskih plaćanja na 13,8 % BDP, penzije su zadržane na 13 % tokom 2010. godine (procena) i planirane da postepeno padaju kao udeo BDPa. Ovo smanjenje je povezano sa reformama koje je Vlada sprovela da bi ograničila rast izdataka za penzije, uključujući i promenu indeksiranja i zamrzavanje daljeg rasta penzija. U odsustvu takvog zamrzavanja, izdaci za penzije porasli bi na 15,8% BDP u 2010.godini (pre nego na 13,0%) 42. Kvalitet i dostupnost socijalnih usluga su poboljšani, jednako kao i pravni okvir za povećanje efikasnosti u obrazovanju i zdravstvu. Ukupan broj korisnika MOP-a (ciljni program novčanih beneficija za siromašne) porastao je za 6,5 % između 2008. i 2009. godine i za 20 % između 2009. i 2010. godine, što je odraz kako poboljšanoe ciljanosti i rukovođenja programom tako i uticaja recesije na siromaštvo. Potrošnja na MOP porasla je 22 % odnosno 38 % u periodima između navedenih godina. Pokrivenost najsiromašnije kvintile je takođe porasla, doduše sporo, sa 7,9 % najsiromašnije kvintile 2008.godine na 8,7 % u 2010. godini (mereno u prva dva kvartala 2010. godine). Štaviše, poboljšao se pristup siromašnih obrazovanju. Pokrivenost predškolskim obrazovanjem porasla je sa 32 % u 2002. godini na 45 % u školskoj 2007/08. godni, a procenat (siromašne) romske dece koja pohađaju osnovnu školu porastao je u periodu 2009-2010. godina za 9.9 %. Zahvaljujući programu medijatora u zdravstvu, broj porodičnih poseta od strane romskih medijatora u zdravstvu porastao je 148 % u periodu između 2008. i 2010.godine, a vakcinacija romske dece za 66 %. Nadalje, PEDPL je doprineo rastu efikasnosti obrazovnog sektora putem podrške zakonima koji ohrabruju konsolidaciju prevelikog sistema u skladu sa demografskim promenama i očekivanim padom broja dece školskog uzrasta. Za dve godine postojanja, program racionalizacije škola zatvorio je više od 1.100 razreda širom obrazovnog sistema u Srbiji. PEDPL je takođe podržao usvajanje zakona usmerenih na uvođenje isplata vezanih za rad za stručnjake u sistemu primarne zdravstvene zaštite, u cilju povećanja efikasnosti isporuke usluga primarne zdravstvene zaštite. Drugi zdravstveni pokazatelji takođe ukazuju na porast efikasnosti8 sistema na nivou sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, prevashodno zahvaljujući delotvornom sprovođenju Zdravstvenog projekta u Srbiji: u periodu između 2005. i 2009.godine broj postelja za akutnu bolničku negu smanjen je za 12 %; broj otpusta porastao je za 9,7 %; prosečan boravak smanjen za 10,6 %, sa 8 na 7,2 dana, a stope bolničkih postelja porasle su sa 61,6 % na 69 %.

66

Prioritet III: Upravljanje ekološkim i prirodnim rizicima 43. Sanacija urgentnih ekoloških opasnosti, uključujući jalovišta i ispuštanje otpadnih voda u regionu Bora nije završena. Upravljanje životnom sredinom i aktivnosti vezane za sanaciju su bile delimično obustavljene do decembra 2010. godine zbog nemogućnosti Vlade da prikupi sredstva potrebna da se osnovna sredstva RTB Bora, a posebno topionica, usklade sa važećim srpskim standardima zaštite životne sredine. Međutim, u tom periodu odvijao se rad na tehničkim projektima za izgradnju kolektora i sanaciji jalovišta i lokacija za odlaganje otpada. Očekuje se da će radovi biti sprovedeni tokom 2012. i 2013. godine obzirom da su sada obezbeđena sredstva za modernizaciju topionice. 44. U pogledu energetske efikasnosti ostvarena su značajna poboljšanja u školama i bolnicama u kojima su radovi završeni. Samo uštedama od konverzije energetskog sistema i modernizacije Kliničkog centra Srbije u Beogradu (prelazak sa nafte na gas) u budžetu Ministarstva zdravlja sačuvano je oko 75 miliona srpskih dinara (oko US$1 milion), a Kliničkom centru omogućeno da zaradi oko RSD 53 miliona (oko US$600.000) isporukom struje trećim licima. Uz to, stare instalacije zamenjene su u još oko 40 javnih objekata, čime je prosečna potrošnja smanjena za 40%. 45. Značajni rezultati ostvareni su u smanjenju isticanja azota i fosfora u Dunav i njegove pritoke sa poljoprivrednih gazdinstava i iz klanica. Uz pomoć Banke a kroz Projekat smanjenja zagađenja reke Dunav, više od 100 poljoprivrednih gazdinstava i 6 poljoprivrednih srednjih škola usvojilo je prakse o upravljanju gnojivom sa poljoprivrednih gazdinstava and Direktivu EU o upravljanju hranivima kojom će se smanjiti isticanje hraniva u vodotokove povezane sa rekom Dunav. Tri klanice i postrojenja za preradu mesa uložile su sredstva u adekvatne prakse upravljanja otpadom. Uz to, tri pogona dobila su specijalizovane kamione i opremu koje će ubrzati prikupljanje i preradu visokorizičnog životinjskog otpada iz klanica i poljoprivrednih gazdinstava, čime će biti smanjeno zagađivanje životne sredine. Godišnje smanjenje količine hraniva koje ne preuzmu postrojenja i koja konačno istekne u rečne tokove sa gazdinstava – korisnika Projekta iznosi, prema konzervativnim procenama 44 % za azot i 100 % za fosfor u poređenju sa polaznim nivoima iz 2006. godine. 46. IFC je pomogla – investicijama i savetima - ostvarivanju održivosti širom regiona. Investicijama u vlasništvo u regionalnom instrumentu (Porr), IFC je finansirala dve regionalne deponije u Srbiji. Isto tako, putem ulaganja u regionalni fond (GGF), IFC je pomogao razvoj projekata obnovljive energije i energetske efikasnosti. Paralelno s tim, IFC je bila aktivan u pružanju savetodavnih usluga. IFC je pomogla Ministarstvu životne sredine i urbanističkog planiranja da finalizira Nacionalnu strategiju upravljanja čvrstim otpadom (NSSWM) i pripremi Uredbu o tarifama za pakovanje otpada, sakupljanje i recikliranje. Isto tako, IFC je finansirala pripreme budućeg Regionalnog centra za upravljanje otpadom za međuopštinsko preduzeće u regionu Subotice. Ovo predstavlja model uspeđne međuopštinske saradnje u sektoru upravljanja otpadom. 47. Skromni rezultati ostvareni su u smanjenju rizika od oštećenja uzrokovanog plavnjenjem zemlje, useva, imovine, infrastrukture, kao i smanjenju rizika od gubitka života usled poplava. Od januara 2011.godine, završeno je 16 programa zaštite od poplava koje pokrivaju više od 60.000 ha, dok je rad na novih 9 programa kojima će se obezbediti zaštita više

67

od 150.000 ha sa više od 300.000 lica u toku. U toku je tenderski proces za velike radove na pomenutih 9 programa, a radovi bi trebalo da počnu ovog leta /jeseni. Uz to, regionalni projekat Instrumenta za osiguranje od rizika uzrokovanih katastrofama, kojim se povećava pristup vlasnika kuća, poljoprivrednika i MSPa finansijskoj zaštiti od gubitaka usled prirodnih katastrofa, i koji je Odbor Banke nedavno odobrio, obezbediće dodatnu zaštitu u sredinama u kojima se često događaju nesreće.

IV. REZULTATI SVETSKE BANKE 48. Opšte uzevši, rtezultati Svetske banke u izradi i implementaciji CPS programa su zadovoljavajuće. Program je, na početku, identifikovao investicije za svaki od tri prioriteta CPS u finansijskim godinama 2008. i 2009, uključujući i zajmove za transportnu infrastrukturu, regionalni razvoj, generisanje električne energije, unapređenje socijalne službe i participaciju u regionalnoj inicijativi za spremnost reagovanja na katastrofe. Takođe su planirane programatske serije DPL za jačanje privatnog i finansijskog sektora. Namera CPS trebalo je da obezbedi značajnu fleksibilnost, sa zajmovima za finansijske godine 2010. i 2011. koji će biti identifikovani u CPSPRu na osnovu nastajućih potreba zemlje. Obzirom na razvoj događaja u zemlji i van nje krajem 2008.godine i 2009. godine, ugrađena fleksibilnost bila je od velike pomoći za brzu reakciju an Vladin zahtev za prilagođavanjem programa u cilju odgovora na krizu. Vlada je zatražila dodatnih US$300 miliona zajma za nove razvojne politike, čime bi se pomoglo zadovoljavanju kratkoročnih i srednjeročnih finansijskih potreba Srbije i dopunio paket koordinirane pomoći EU i IMFa u okviru SBA. Banka je brzo reagovala, obezbedila dodatna sredstva i mobilizovala tehničku podršku potrebnu za obezbeđenje kvalitetnog fiskalnog prilagođavanja. Uz to, Vlada i Banka su se sporazumele da reprogramiraju veći deo investicionog zajma u cilju podrške velikom infrastrukturnom projektu putnog koridora (Koridor X) zbog njegovog životnog ekonomskog značaja i potencijala obezbeđenja novih radnih mesta u doba recesije. 49. Kako je gore pomenuto, prvobitna alokacija od USD 600 miliona uključenih u CPS povećano je sa dodatnih USD 300 miliona u novembru 2009. godine. Polovina postojećih finansijskih sredstava Banke namenjenih Srbiji usmerena je na podršku budžetu kroz niz operacija razvojne politike (DPOs) i jednu Garanciju zasnovanu na politici (PBG). Tri investicione operacije: Projekat Isporuke poboljšanih usluga na lokalnom nivou - DILS (US$ 46,3 miliona); Projekat Dodatnog finansiranja za zdravstvo (US$13,5 miliona); i Projekat Koridor X Autoput (US$ 388 million) – odobrio je Odbor izvršnih direktora Svetske banke u martu 2008. godine, martu 2009. i julu 2009. godine. Konačno, Odbor je odobrio US$5 miliona za regionalni Instrumenta za osiguranje od rizika uzrokovanih katastrofama. Od niza zajmova za razvojnu politiku, DPL serije za privatni i finansijski sektor (FY09 US$ 50 mil, i FY10 US$ 100 mil,) i PBG za privatni i finansijski sektor (US$ 400 miliona) usredsređeni su na podršku Vladinog reformskog programa u oblastima: privatizacije realnog sektora, poslovnog okruženja i jačanja finansijskog sektora. DPL serija za javnu potrošnju (FY10 USD 100 mil, FY11 USD 100 mil), prvobitno je bila usredsređena na poboljšanje sistema za upravljanje u javnom sektoru i proširen na jačanje alokacija za javnu potrošnju i socijalnu pomoć u svetlu recesije iz 2009. godine. Ostvarena je tesna saradnja sa IMFom i EU.

50. Analitičke i savetodavne aktivnosti omogućile su pravovremene strateške savete radi unapređenja kvaliteta i odrđivosti fiskalnog prilagođavanja Srbije. Revizija javne potrošnje

68

(PER) “Učiniti više sa manje”, AAA izveštaj Banke tokom FY09, koji je pružio korisne informacije za serije PEDPL i SBA koji je IMF izradio za tekuće sektorske reforme i subvencije propraćen je u FY10-11 pravovremenom pomoći za identifikaciju potencijalnih strukturnih ušteda u ceni plata u javnom sektoru. Svetska banka podržala je diskusije sa akterima iz civilnog sektora o reformama druge generacije kojima bi se uspostavio održivi strateški okvir u srednjeročnom periodu. Do danas, je razgovarano o penzijama, osetljivoj političkoj temi sa velikim fiskalnim implikacijama; modernizaciji i efikasnosti obrazovnog sistema; i potencijalu za učešće privatnog sektora u ključnim investicijama u infrastrukturu. Rad na Ekonomskom memorandumu zemlje nedavno je počeo - početkom 2011. godine – tako da u ovom trenutku nije moguće identifikovati njegov uticaj. Ministarstvo finansija i drugi akteri u korporativnom finansijskom izveštavanju aktivno su učestvovali u reformi programa REPARIS27 Centra za finansijsko izveštavanje Svetske banke koji ima za cilj da pomogne zemljama Zapadnog Balkana da unaprede korporativne finansijske sisteme za izveštavanje i postepeno sprovedu relevantni acquis communautaire Evropske unije. Svetska banka obezbedila je program IDF u finansijskim godinama 2010. i 2011. godine da bi pomogla izradu nacionalne strategioje za reformu finasijskog izveštavanja. Počev od maja 2011. godine, Ministarstvo finansija pripremilo je nacrte zakona za uvođenje odgovarajućeg finansijskog izveštavanja i obavezne ravizije potrebne za integraciju u EU.

51. Osim gore pomenutih višesektorskih i zajedničkih aktivnosti, preduzet je niz specifičnih, sektorskih AAA aktivnosti da bi se poduprli zajmovi i obezbedile pravovremene strateške smernice. Studija finansiranja puteva, izrađena u finansijskoj 2008. godini, izvršila je reviziju administrativne i institucionalne structure putnog sektora i dalo preporuke za unapređenje toka prihoda za primarne, sekundarne i lokalne puteve. Druga studija razmatraja je Opcije za poboljšanje režima naplate putarina na mreži autoputeva. Strateška beleška o poštovanju standarda životne sredine iz finansijske 2008. godine prepoznala je napredak Srbije u zaštiti životne sredine od 2003. godine kada je održan konferencija Životna sredina za Evropu u Kijevu i identifikovala srednjeročne aktivnosti za podsticanje daljeg napretka. Beleška je bila usredsređena na upravljanje otpadom; konzervaciju biodiveziteta i veze energije i životne sredine. Revizija PIEM pomogla je Vladi da unapredi sistem finansiranja infrastrukturnih projekata preko Nacionalnog investicionog plana. Pokrenuto je bazno istraživanje o troškovima i efikasnosti domova zdravlja u Srbiji a rezultati su pomogli da se identifikuju reforme plaćanja domova zdravlja i uspostavile osnove za praćanje performansi zdravstvenog sektora. Strateškom beleškom o rastu iz finansijske 2009.godine, Banka je započela politički dijalog o regionalnom razvoju i potrošnji za humani razvoju. Program privremene pomoći za razvoj tržišta kapitala iz FY09 identifikovao je prepreke razvoju tržištu kapitala i obezbedio pomoć za rešavanje prioritetnih problema – uključujući razvoj tržišta obveznica, izradu strategije tržišta kapitala orijentisanog ka EU i izabranih pravnih i zakonskih reformi. Banka je takođe obezbedila privremenu pomoć za identifikaciju prepreka i pružanje saveta o zakonskom okviru i institucionalnoj strukturi potrebnoj za modernizaciju i komercijalizaciju kapaciteta za inovacije i tehnoloških kapaciteta Srbije. Ostali vidovi pravovremene pomoći u FY10 bili su analiza potreba penzijskog sistema, jačanje tržišta kapitala i domaće uštede; istraživanje i inovacije, te efikasnost opštinskih preduzeća. Svetska banka takođe pruža tehničku pomoć, tokom FY10-11, za reformu obrazovanja (sektora koji je u Srbiji dugo zanemarivan) i koordinira pomoć za osnaživanje pravosuđa kroz multidonatorski trast fond.

27 REPARIS: Put ka Evropi – Program za transparentnost reformi i institucionalno osnaživanje

69

52. Od marta 2011.godine, aktivni portfolio sastojao se od 12 projekata ukupne vrednosti US$845,8 miliona, od čega je oko US$625,4 miliona još uvek raspoloživo. Udeo opredeljenih sredstava koja su pod rizikom, stepen verovatnoće da projekti neće ispuniti definisane razvojne ciljeve na vreme, predstavljao je 11,3 % portfelja, što je nešto iznad proseka za Zapadni Balkan (16,8%) i region ECA u celini (15,2%). Trenutno se smatra da su tri projekta izložena riziku. Konsolidovana stopa isplata za projekte od 26,5 % i trenutna stopa isplate u FY11 od 8 %, koje se nepovoljno porede sa Zapadnim Balkanom (12,5%) i prosekom ECA (15,8%), su niske. Kao razlog ovih loših performansi identifikovano je nekoliko problema upravljanja strateškim portfeljomm, poput znatnih kašnjenja u početku realizacije projekata; nedostataka u fazi pripreme projekata, kada su pripreme za izradu projekata, studije o izvodljivosti i tenderska dokumentacija započeli tek nakon planiranog datuma početka realizacije projekta; i poteškoće vezane za međuagencijusku i međuministarsku koordinaciju u složenim operacijama. 53. U ovom momentu, jedan od jedanaest projekata iz aktivnog portfolija Banke ocenjuje se kao nezadovoljavajući – Projekat transnacionalne reforme poljoprivrede. Projekat regionalnog razvoja Bora je nedavno ažuriran, nakon potpisivanja finansijskog sporazuma sa Kanadskom izvoznom bankom u decembru 2010. godine za usklađivanje osnovnih sredstava RTB Bora, a posebno topionice, sa standardima očuvanja životne sredine u Srbiji. To je bio osnovni preduslov za ukidanje delimične suzpenzije projekta koji se odnosi na upravljanje životnom sredinom i remedijaciju i omogućava nastavak ključnih projektnih aktivnosti koje bi trebalo da dovedu do poboljšanja ocene performansi. Projekat transnacionalne reforme poljoprivrede je restruktuiran, sa već vidljivim poboljšanjima koja je tek potrebno učvrstiti. Na kraju, početkom jeseni 2010. godine završen je konkretan plan akcije za poboljšanje implementacije Projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje koji je mesecima nosio ocenu „umereno nezadovoljavajući”. Projekat sada može da ostvari dogovorene ciljeve. Svi drugi projekti ocenjeni su kao prilično zadovoljavajući ili zadovoljavajući (Tabela 2).

70

Tabela 2: Pokazatelji portfolia – na dan 15. oktobra 2011. godine

Sektor Naziv projekta Odbor Revidirani završetak

IDA/IBRD/GEF US$m

Isplate (%) Starost (god)

Poslednji IP

Poslednji DO

HD PROJEKAT ZDRAVSTVA T

Maj 2003 Dec 2011 33.5 81.6 8.3 MS S

KONSLID NAPLATA Maj 2005 Sep 2012 25.0 75.6 6.3 MS MS

LOKALNE USLUGE DELIVERY

Mart 2008 Dec 2012 46.4 32 3.3 MS S

SD

REHAB TRANSPORTA* Maj 2004 Mart 2012 105.0 73 7.3 S S

ENERGET EFIKASN* Mart 2004 Jun 2013 49.0 68 7.5 MS MS

KAT NEKRETNINA Maj 2004 Feb 2012 30.0 91 7.1 MS S NAVOD/ODVOD* Jul 2005 Maj 2013 74.4 40 6.2 S MS

ECSEE APL #2 Jun 2005 Jun 2011 21.0 69 6.2 S S

TRANS REF POLJ GEF Jun 2007 Dec 2011 4.5 26 4.3 MU MU TRANS REF POLJ Jun 2007 Dec 2011 17.0 41 4.3 MU MU

KORIDOR X AUTOPUT Jul 2009 Dec 2015 388.0 7 2.2 MS S

SEEC CRIF Mart 2011 Dec 2012 5.0 0 0.5 S S

ECSPF

REG RAZVOJ BORA Jun 2007 Sep 2014 43.0 8 4.3 MS MS

841.8 33.2 5.2

*Uključuje dodatno finansiranje 54. Banka takođe daje niz grantova u Srbiji. Uz portfelj IDA/IBRD, postoji i Višedonatorski trast fond za reformu pravosuđa u vrednosti od US$ 7,5 miliona kao i portfelj od pet grantova (četiri granta IDFa i jedan grant SIDA) vrednosti od US$3,02 miliona.

V. POUKE I PREDLOZI ZA NOVU CPS

55. Naglasak na usklađivanje aktivnosti CPS sa agendom evropskih integracija trebalo bi da bude zadržano i u narednoj CPS. Postoji širok politički i narodni konsenzus o evropskoj perspektivi Srbije, koji može pomoći u prevazilaženju razlika u filozofiji i pristupu ključnih aktera na političkoj sceni Srbije i civilnog društva. Očuvanje tesne veze između ciljeva CPS i strategije Srbije za integraciju u EU je, prema tome, igralo važnu ulogu u osiguranju napretka aktivnosti CPS, mada ponekad sa ozbiljnim zakašnjenjima. Na primer, teška i osetljiva penzijska reforma podstaknuta je informisanjem prakse u EU i očekivanjima koja se odnose na fiskalnu upravu. Slično tome, napori vezani za privatizaciju i razvoj privatnog sektora, te reformu finansijskog sektora potpomognuti su iskustvom zemalja EU10 koje su relativno skoro postale članice Evropske unije, nakon što su našle rešenje za probleme slične onima sa kojima se suočava Srbija. 56. Korišćenje programatskih DPL serija poduprto visokim kvalitetom AAA pokazalo se kao uspešan instrument podrške i održanja teških političkih i institucionalnih reformi i trebalo bi ih ponovo iskoristiti tokom nove CPS. Dve programatske serije zajmova DPL (PFDPLs I-IV i PEDPL I-II) i odnosni analitički rad odigrali su važnu ulogu u konkretizaciji i održavanju pravca glavnih elemenata makroekonomske i razvojne agende srpske vlade. Solidan analitički rad na kome se bazirala svaka serija, predstavljao je važan instrument za stvaranje konsenzusa o ključnim oblastima reforme sa domaćim akterima u Srbiji i neophodan korak u relativno polarizovanom političkom okruženju zemlje. DPL serije i analize takođe su pomogle

71

objedinjavanju saradnje sa ključnim inostranim partnerima poput IMFa i evropskih institucija, koje su, u partnerstvu sa Vladom i Bankom, podržale reformsku agendu DPLa. Na kraju, fleksibilnost programatskih zajmova DPL (mogućnost prilagođavanja redosleda i naglasak na niz opštih ciljeva politika) bili su posebno korisni kada je svetska kriza počela da se oseća u Srbiji – ugrađena fleksibilnost omogućila je Banci da brzo podrži napore Vlade da odreaguje na nastajuće prioritete. 57. Pri izradi investicionih operacija treba voditi računa da se zadrži jasan fokus na relativno malom broju ciljeva i da se izbegne (u meri u kojoj je to moguće) angažovanje većeg broja agencija u rukovođenju projektom. Obzirom na raznoliku koaliciju koja je formirala sadašnju vladu – i mogućnost koalicione vlade i na sledećim izborima – moguće su razlike u pristupu u slučaju kada nekoliko agencija koje su uključene u projekat ima čelnike iz različitih koalicionih partnera. To ponekad može dovesti do politizacije projektnih pitanja ili dugotrajnih nesuglasica koje usporavaju realizaciju. Ovakvi problemi mogli bi se izbeći ograničavanjem operacija na uzak niz blisko povezanih ciljeva u nadležnosti jedne jedine agencije. Štaviše, potrebno je pažljivo ispitati rešenost izvršnih agencija da rade na ostvarivanju projektnih ciljeva i njihove kapacitete za implementaciju još u ranoj fazi pripreme projekta. Kada su projekti smešteni u snažne institucije, može biti potrebno vreme da se dođe do početnog dogovora, ali su izgledi za uspešnu implementaciju visoki. Manji su izgledi da slabe institucije sprovedu dogovore čak i kada postoji visok stepen formalnog “vlasništva.” Konačno, uspešna implementacija zahteva opredeljenje odgovarajućeg broja službenika kako u Banci, tako i u Vladi, imajući u vidu stvarni obim rada koji se očekuje u različitim fazama projekta. Na primer, nedostatak institucionalne jasnoće vezane za rukovođenje projektom Koridora X uz poteškoće u savladavanju razmera javnih nabavki dovelo je do znatnog kašnjenja početka implementacije. Ova druga zakašnjenja bilo je moguće izbeći da su potrebe za nabavkama bile pažljivije pretpostavljene i ranije pokrenute. 58. Konstantna konsolidacija portfelja fokusirana na manji broj većih operacija će verovatno dovesti do poboljšanja performansi tako što će pomoći da se održi visok stepen pažnje Vlade i Banke. Trenutni portfelj Banke uglavnom se sastoji iz manjih projekata u nizu sektora, i to uglavnom nasleđenih iz prethodne CPS. CPS za period FY08-11 već je pokazuje znake konsolidacije (npr. 2-3 planirane operacije zamenjene su jednim, velikim, prioritetnim projektom Koridora X) i to bi trebalo da se nastavi u periodu naredne CPS, pod uslovom da se veća pažnja posveti institucionalnim zahtevima u ranijoj fazi projektnog ciklusa a da krajnji ciljevi budu realni. Manji portfelj višeg prioriteta takođe će pre dobiti nepodeljenu pažnju viših donosilaca odluka u Vladi. U tom kontekstu, trebalo bi naglasiti da bi jačanje koordinacione uloge i funkcije podrške Ministarstva finansija prema izvršnim agencijama moglo doprineti poboljšanju performansi portfolia. Nedavni napori da se Ministarstvo finansija uključi u redovan dijalog o portfelj obećava u smislu skraćivanja vremena potrebnog za odlučivanje. I tokom naredne CPS potrebno je nastaviti sa nedavno uspostavljenom praksom održavanja kvartalnih sastanaka MoF-Banka. 59. Potrebno je održati stepen tesne saradnje sa EC, ostalim razvojnim partnerima i međunardonim finansijskim institucijama (IMF, EBRD, EIB). Svetska banka, IMF i EC blisko sarađuju u pružanju finansijske pomoći Srbiji za reagovanje na finansijsku krizu, obezbeđenjem stabilnog makroekonomskog okruženja i razvojem funkcionalnog kriznog okvira za finansijski sektor. Na infrasturkturnim projektima, uključujući i na projektu Koridor X postoji bliska

72

saradnja sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Evropskom investicionom bankom (EIB) i drugim razvojnim partnerima. Nadalje, Banka blisko sarađuje sa EC u uspostavljanju novog mehanizma za finansijska istraživanja i razvoj u Srbiji. Pozitivan zamah mogao bi se pretvoriti u bolju iskorišćenost pretpristupnog instrumenta EC (IPA) kojim bi se dopunila skromnija sredstva Banke tokom naredne CPS. 60. Tokom naredne CPS trebalo bi osnažiti matricu ishoda, monitoring i evaluaciju, a pažnju pokloniti odgovarajućim instrumentima u cilju podrške ostvarivanju definisanih rezultata. Nova CPS trebalo bi da izričito definiše mehanizme monitoringa matrice ishoda, odgovornost za izveštavanje o napretku ka ispunjavanju ciljeva CAS, i korišćenje informacija iz evaluacije tokom odlučivanja. U celom portfelju potrebno je poboljšati procese prikupljanja podataka i izveštavanja o ishodima. Projektni timovi bi trebalo da se skoncentrišu da pomognu sektorima da uspostave sisteme monitoringa i evaluacije, što će pomoći procesima prikupljanja projektnih podataka i izveštavanja. U nekoliko slučaja, ishode je trebalo bolje formulisati, te u CPS navesti konkretne instrumente. Na primer, ishodi definisani u matrici koja se odnosi na restruktuiranje Elektrodistribucije i podizanje privatnih kapaciteta za stvaranje električne energije nisu bili dobro usklađeni sa aktivnostima koje je finansirala Banka u sektoru usko usredsređenom na izgradnju prenosnih vodova radi integracije sa regionalnim tržištem.

73

Tabela 1. Rezime samoevaluacije CAS Programa

Pokazatelji ishoda CASa (polazne osnove i ciljevi)

Status i rezime evaluacije

Zajmovi i druge finansijske

aktivnosti koje su

doprinele

ostvarivanju ishoda

Pouke i predlozi za novi CAS

PRIORITET 1: OHRABRIVANJE RASTA RUKOVOĐENOG PRIVATNIM SEKTOROM I USKLAĐIVANJEM SA EU Razvojni cilj 1.1 : Osnažiti konkurentnost preduzeća Ishod 1.1.1: Završiti program privatizacije i restruktuiranja društvenih preduzeća. Polazna osnova: 1.800 društvenih preduzeća prodato, ali u bazi podataka Agencije za privatizaciju ostaje još 1.000 Ishod 1.1.2: Nastavak restruktuiranja i privatizacije državnih preduzeća. Pokazatelj: Smanjiti direktne finansijske subvencije Ministarstva finansija za državna i društvena preduzeća. Polazna osnova (2007): 1,9% BDP, cilj: 1,0%.

Ostvaren: Direktne subvencije koje je Ministarstvo finansija i regionalnog razvoja odobrilo državnim i društvenim preduzećima tokom 2010.godine pale su na 0,8% BDP. Uz to, u okviru postojeće reforme sektora preduzeća, direktne subvencije društvenim preduzećima odobrene od strane ovog Ministarstva smanjene su na 0,13% (EUR 43,9mn) u 2010. godine

Zajmovi: PFDPL 1 (FY09); PFDPL2 (FY10); PBG (FY11) IFC investirao u tri korporacije Druge fin. aktivnosti: IDF: Spajanje državnih preduzeća (FY10); Beleška o opštinskim javno komunalnim preduzećima (FY10) IFC korporativno upravljanje, međunarodni standardi i tehnički propisi

74

Razvojni cilj 1.2 : Poboljšati poslovno okruženje

Ishod 1.2.1: Smanjiti zakonsko opterećenje preduzeća i olakšati ulazak novih preduzeća Pokazatelj: Pojednostaviti procedure pribavljanja građevinskih dozvola i smanjiti troškove: Polazna osnove: (2007): 20 procedura; 204 dana; Troškovi: 2.700% BND/glavi stanovika. Pokazatelj: Smanjiti vreme potrebno za registraciju sa 23 na 5 dana.

Nije ostvaren. Prema izveštaju “Poslovanje u 2011.godini” i dalje je potrebno preduzeti 20 procedura da bi se pribavila građevinska dozvola, a vreme potrebno za to je poraslo sa 75 na 279 dana. Istovremeno, troškovi su pali sa 2.700 % PCI na 1821,4%. Međutim, značajan napredak uočen je u smislu smanjenja ukupnog zakonskog opterećenja – na osnovu standardnog modela troškova, reforme sprovedene do kraja 2010.godine trebalo bi da rezultiraju godišnjom uštedom od oko EUR 50,8 miliona za preduzeća. Ostvaren. Uspostavljanjem jednog šaltera za registraciju preduzeća u Agenciji za privredne registre, sada je potrebno ne više od 5 dana za registraciju preduzeća.

Zajmovi: PFDPL 1 (FY09) PFDPL2 (FY10) PBG (FY11) Druge fin. aktivnosti: Regulatorna analiza efekata propisa (RIA) i RIA IDF (FY11); TA za Izgradnju kapaciteta za poboljšanje zakonskog i regulatornog okvira TA; Izveštaj “Poslovanje”; IFC Program za povoljno poslovno okruženje, uključujući i Alternativno rešavanje sporova i Konkurentnost unutar države.

Konstantna podrška smanjenju zakonskog opterećenja za preduzeća počela je da daje rezultate krajem perioda CPS. U Srbiji sada postoji tim ljudi (u državnoj upravi i onim telima koja su povezana sa jedinicom za regulatorne reforme) koji su iskusni u radu sa ovim alatima i pristupima. Koncept RIA je sada bolje shvaćen, ali ga je potrebno institutionalizovati i osnažiti. Od ključnog značaja tokom daljeg rada na reformama biće da se u njih uključe detaljni prelazni aranžmani da bi se izbeglo kašnjenje zaostalih slučajeva. Potrebno je staviti veći akcenat na razjašnjavanje institucionalnih odgovornosti, posebno kada postoji više agencija iz javnog sektora na centralnom i lokalnom nivou.

Razvojni cilj 1.3: Osnažiti posredovanje u finansijskom sektoru

Ishod 1.3.1: Prodaja preostalog vlasničkog udela u finansijskom sektoru. Pokazatelj: Prodaja većinskog udela u 4 banke, manjinskog udela u 5 banaka, osiguranje vlasničkog udela.

Delimično ostvaren. Od četiri banke u većinskom vlasništvu države jedna je prodata stranoj grupaciji, a dve su pripojene, što je rezultiralo smanjenjem broja banaka sa većinskim udelom države sa 4 na 2. Vlada je zadržala manjinsko vlasništvo u 6 banaka. Veliko državno osiguravajuće društvo - DDOR

Zajmovi: PFDPL 1 (FY09) PFDPL2 (FY10) PBG (FY11) Podrška IFCa najvećoj državnoj banci da bi se

75

Novi Sad – je takođe privatizovano. pomogla njena kapitalizacija

Ishod 1.3.2: Niži troškovi tržišnih transakcija i povećanje raspoloživosti hipotekarnog finansiranja

Pokazatelj: Katastar nekretnina funkcionalan u celoj zemlji Polazna osnova (2007): 83% katastarskih opština Pokazatelj: Hipotekarno finansiranje obzebeđeno za 15% svih zemljišnih transakcija. Polazna osnova: 5%

Ostvaren. Katastar nekretnina (REC) je sada potpuno funkcionalan u 92% katastarskih opština (CM). Prezentacije RECa otpočete su u preostalih 8% opština. Početak javnih prezentacija RECa znači da više neće postojati zemljišne knjige i da će samo REC moći da registruje transakcije i izdaje vlasničke listove. Ostvaren. Hipotekarno finansiranje obezbeđeno za 31% svih kupoprodajnih transakcija. Finansijska kriza uticala je na tržište nekretnina. U periodu izmedju Q1 2009 i Q3 2010. godine primetan je pad broja transakcija kao i udela hipoteka u ukupnom broju transakcija. Odmah zatim, tržište nekretninama počelo je da se oporavlja usled pada cena nekretnina i hipoteka.

Zajmovi: Projekat Katastra nekretnina (FY04) Druge fin. aktivnosti: Pregled zakonske giljotine koju je preduzeo IFC na nivou države uključujući i u građevinskom sektoru

Čak i u ovoj problematičnoj oblasti, klijent je pokazao jasno rešenost da uspe svojim predvodništvom i budžetskim opredeljenjima dovoljnim. Efikasna koordinacija u Vladi ostvarena je delom zahvaljujući punoj integraciji projektnih aktivnosti u uobičajene državne strukture. To govori da bi Banka trebalo, kad god je to moguće, da se osloni na postojeće institucije kada se radi o realizaciji projekata (radije nego da uspostavlja nove strukture poput polu-nezavisnih Jedinica za implementaciju programa (PIU).

Razvojni cilj 1.4: Infrastruktura koja je poboljšana, dobro se održava i efikasna Ishod 1.4.1: Povećana efikasnost transporta i poboljšana bezbednost saobraćaja na dve deonice Koridora X, između Niša i Dimitrovgrada odnosno Leskovca i Preševa.

76

Pokazatelj: Sniziti, do kraja Projekta, troškove korisnika puteva sa US$ 1,31/voz-km na 1/voz-km, i US$ 1,07/voz-km na 1/voz-km na projektnim deonicama puteva

Nije moguće oceniti. Planirani završetak projekta je kraj decembra 2015.godine, kada će i biti izvršena evaluacija identifikovanih rezultata. Trenutno je projekat na putu da ostvari ciljeve, uprkos početnom kašnjenju. Proces nabavki i aproprijacije zemljišta je završen u velikoj meri. Izgradnja je u toku, a završetak obnove autoputa se očekuje 2015.godine kada će verovatno biti ostvareni planirani troškovi.

Zajmovi: Projekat Koridor X (FY10)

Ishod 1.4.2: Osnažene putne veze, bolji uslovi putne mreže i poboljšana bezbednost na putevima, uz veću efikasnost potrošnje. Pokazatelj: Poboljšati bezbednost saobraćaja na projektnim deonicama puteva što će biti dokazano smanjenjem za najmanje 10 % (po voz-km): (a) smrtnih slučajeva u sudarima na putevima; i (b) povredama u sudarima na putevima. Pokazatelj: Ugovaranje na osnovu performansi koristi se u svim

Delimično ostvaren. Pad od 22% u broju smrtnih slučajeva usled sudara u 2010. u poređenju sa 2009.godinom zabeležen je u Kolubarskom regionu, ali je istovremeno u Mačvi zabeležen rast od 10%. Međutim, u oba regiona, zabeležen je pad povreda usled sudara od 33%. Delimično ostvaren. Ugovaranje zasnovano na performansama nije korišćeno u svim regionima zbog problema vezanih za nejasnu nadležnost nad primarnim i sekundarnim putnim mrežama u Vojvodini. Kada se pitanje nadležnosti razjasni, Javno preduzeće “Putevi Srbije” će primeniti ovaj pristup na svih 25 regiona u Srbiji. U međuvremenu, došlo je do kumulativnog smanjenja od 40 % jediničnih cena održavanja u dva testirana regiona.

Zajmovi: Projekat obnove transportne mreže (FY04) Druge fin. aktivnosti: Studija upravljanja putevima (FY09) Studija kapaciteta upravljanja bezbednošću na putevima (FY08)

77

regionima (Polazna osnova 2), sa smanjenjem od 20% jedinične cene za zimsko održavanje (Polazna osnova Euro 570/ km). Pokazatelj: 350km rekonstruisanih puteva, smanjenje neravnina na putu na skali IRI Polazna osnova: neravnine 5

Ostvaren. Neravnine na obnovljenim deonicama puteva su smanjene na prosečnih 3,7 na skali IRI. Obnovljeno je više od 300 km puteva, čime su smanjeni operativni troškovi vozila za 14 % i eliminisano 15 crnih tačaka. Uz to, preporuke AAA Banke usvojene su u novom Zakonu o bezbednosti na putevima i reforma Javnog preduzeća ‘Putevi Srbije”.

Ishod 1.4.3: Unapređena finansijska održivost energetskog sektora Pokazatelj: Cene el. energije kreću se u pravcu pune nadoknade troškova i investicionih potreba EPSa

Delimično ostvaren. Tarife za krajnje korisnike su, pre krize, postepeno porasle, ali 2009. godine nije bilo rasta tarifa usled efekata ekonomske recesije na potrošače. Skroman porast desio se 2010.godine, a značajniji porast tarifa od 15,1 % sproveden je u prvom kvartalu 2011. godine. Pa ipak, ova povećanja nisu bila dovoljna da bi ispratila inflaciju, pa su trenutno tarife još uvek ispod nivoa nadoknada troškova i prema tome, isuviše niske da bi podržale investicione potrebe EPSa.

Zajmovi: Projekat ECSEE APL2 (FY05)

Dok je instrument Investicioni zajmovi (IL) omogućio Banci angažman u ovom sektoru, on nije bio dovoljan da obezbedi podršku centralnih ministarstava - - koja je ključna za pokretanje dubokih i teških strukturnih reformi bez kojih nema razvoja sektora. U narednom periodu, Banka bi trebalo da obezbedi dobru usklađenost izabranog instrumenta sa glavnim ciljevima dijaloga.

78

Ishod 1.4.4: Poboljšani pristup tržištu električne energije za potrošače i dobavljače i podignut kapacitet institucija da učestvuju na regionalnom tržištu električne energije. Pokazatelj: Tržišta el.energije u Srbiji liberalizovana u skladu sa sporazumom ECSEE, restruktuiranje EPSa se dalje nastavlja omogućujući privatne investicije u nove kapacitete za proizvodnju energenata.

Nije ostvaren. Iako je Srbija potpisala sporazum ECSEE kojim se uspostavlja pravni osnov za liberalizaciju tržišta, činjenica je da tržište nije liberalizovano i da u njemu i dalje dominira EPS. Štaviše, nije došlo ni do restruktuiranja EPSa ni privatnih investicija u nove kapacitete za proizvodnju energenata uprkos velikim investicionim potrebama u periodu 2010-2015. godina. Kompanije za proizvodnju električne energije i dalje investiraju manje nego što je potrebno (posebno u proizvodnju) a broj zvaničnih izvora sredstava na raspolaganju sektoru je mali.

Zajmovi: ECSEE APL2 Project (FY05)

Dalja podrška proizvodnji električne energije u Srbiji zahtevaće dublje angažovanje Banke na reformi politika u uspostavljanju povoljnog okvira za potrebne privatne investicije u energetiku. Ukoliko Banka donese odluku da se angažuje na ovim pitanjima u novoj CPS, potrebno je razmisliti o izboru odgovarajućeg instrumenta poput DPLa ili PBGa.

PRIORITET 2: STVARANJE MOGUĆNOSTI I ŠIRENJE UČEŠĆA U RASTU

Razvojni cilj 2.1: Zadržavanje održivog makroekonomskog okvira i poboljšanje opšteg sastava javne potrošnje Ishod 2.1.1: Poboljšanje kvaliteta, efikasnosti i transparentnosti potrošnje vlade. To će pomoći Vladi da ostvari potrebno snižavanje ukupnog nivoa javne potrošnje i podigne postojeće nivoe pružanja usluga Pokazatelj: 1. Budžet pripremljen za period od tri godine; 2. Transferi u penzijski fond pokriveni, deficit

Delimično ostvaren. 1. Serbija je ostvarila solidan napredak ka trogodišnjem budžetu, uključujući (i) reformu Zakona o budžetskom sistemu; (ii) poboljšanja u upravljanju rizicima, uključujući finansijusku kontrolu, odgovornost i izveštavanje; (iii) pomak u upravljanju dugom; (iv) srednjeročno fiskalno planiranje i priprema budžeta. Pa ipak, zemlja još

Zajmovi: PEDPL1 (FY09) PEDPL2 (FY10) Druge fin. aktivnosti: Pregled PIEM (FY08) Pregled javne potrošnje (FY09) Praćenje PERa (FY10)

Ciljevi moraju biti relevantni i ostvarljivi, u skladu sa političkom ekonomijom, kapacitetima i elementima reforme. Fokus na trogodišnji budžet nije predstavljao praktični cilj CPS, obzirom na okolnosti u kojima se Srbija nalazila, iako su uz pomoć Banke realizovane važne reforme. Naredna CPS mogla bi da

79

smanjen; 3. Izvršena revizija završnih računa; 4. Uveden novi sistem socijalne pomoći sa poboljšanim obuhvatom i targetiranjem.

nije realizovala trogodišnji budžet. 2. Transferi penzijskom fondu porasli su sa 5,1% BDP u 2008.godini na 7,3% u 2010. godini. Međutim, deficit penzijskog fonda porastao je zbog vanrednog porasta penzija odobrenog krajem 2008.godine i pada penzijskih doprinosa uzrokovanih krizom. Tokom 2009. i 2010.godine a uz pomoć PEDPL2, penzije su zamrznute u nominalnim iznosima a usvojeni su novi Zakon o penzijama i amendmani na Zakon o budžetskom sistemu. Ova dva zakona obezbediće da se davanja za penzije vrate na održiviji put a transferi penzijskom fondu će postepeno padati na ispod 5% BDP do 2015. godine 3. Narodnoj skupštini je u decembru 2010. godine predstavljen pun revizorski izveštaj Završnog računa za 2009.godinu. Uprkos sporom početku, Državna revizorska institucija svake godine je sve efikasnija, a broj institucija u kojima se vrši revizija nastavlja da raste. 4. Novi Zakon o socijalnoj pomoći usvojen je u martu 2011. godine. Novim Zakonom omogućen je veći pristup ugroženih grupa socijalnim davanjima primenom skala ekvivalencije za obezbeđenje socijalne pomoći (Materijalna pomoć za domaćinstva sa niskim prihodima) u skladu sa praksom EU i OECDa. Potrošnja na socijalnu pomoć u reviziji budžeta iz maja 2009.godine bila je zaštićena od opštih smanjenja uvedenih u drugim budžetskim poljima u vidu prilagođavanja ekonomskoj krizi. Za budžet

Reforma državne službe (FY12) Beleške o politikama rasta (FY10)

pomogne izgradnji tih osnova usredsređivanjem na jačanje srednjeročnog fiskalnog i budžetskog okvira i kvaliteta finansijskih i nefinansijskih podataka za budžetsko planiranje i implementaciju. Zapravo, dalje angažovanje Banke bilo bi poželjno da bi se pomoglo učvršćivanju napretka i sprečilo vraćanje unazad. Pri definisanju ciljeva i rokova, takođe bi trebalo obratiti dužnu pažnju na uticaj političkog ciklusa na mogućnost pokretanja reformi.

80

2011. godine odobrena su dalja povećanja (u skladu sa novim Zakonom).

Razvojni cilj 2.2: Bolja izbalansiranost regionalnog razvoja Pokazatelj: Pomoć zapošljavanju 2.500 lica kroz ALMP u Borskom regionu. Pokazatelj: Pomoć MSP kroz odobrenje 1,000 mikrokreditnih zajmova u Borskom regionu.

Delimično ostvaren. Zbog znatnog kašnjenja početka projekta, realizacija aktivnosti je počela veoma sporo. Međutim, 1245 osoba dobilo je različite usluge pomoći pri zapošljavanju (1212 dobilo pomoć u traženju zaposlenja, 22 obuku van radnog mesta a 11 je dobilo privremeno zaposlenje na javnim radovima. U ovom trenutku previše je rano suditi o uticaju usluga podrške zapošljavanju. Delimično ostvaren. Zbog sporog početka projekta Bor, program mikrokreditiranja MSP počeo je 2011. godine. Kroz program mikrofinansiranja do sada su obezbeđena 24 zajma u ukupnom iznosu od US$ 110.000. Očekuje se da će se ovaj tempo ubrzati do kraja 2011. godine.

Zajmovi: Projekat Bor (FY07) Projekat restruktuiranja i lokalnog ekonomskog razvoja Resavice (odustalo se)

Ishod 2.2.2: Osnažiti budžetsku administraciju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Pokazatelj: Tržišna pomoć poljoprivredi pada sa 30% budžeta Ministarstva na 10%.

Ostvaren. Pomoć tržištu za 2011.godinu iznosi samo 10,6% ukupnog budžeta Ministarstva i predviđa tek ograničene cenovne podrške /subvencije za mleko, izvoz i skladištenje. Trenutno najviša subvencija sastoji se od takozvanog “namenskog plaćanja po hektaru‘. Ova subvencija uvedena je 2007.godine kao zamena nekadašnjim subvencijama za proizvodnju i u skladu je sa strukturom subvencija prema Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EM (CAP). Sastoji se od standardnog iznosa (u visini od € 120 po hektaru) svakom registrovanom poljoprivredniku, do 100 hektara maksimalno. Od 2008.godine, samo

Zajmovi: Projekat navodnjavanja i odvodnjavanja (FY06)

Obzirom na visok prioritet koji je Vlada dodelila članstvu u EU, usklađivanje projektnih aktivnosti zahtevima EU doprinosi adekvatnoj pažnji na projektne ciljeve i realizaciju. To znači da bi projekti predviđeni novom CPS trebalo da budu usredsređeni na unapređenje aspiracija Srbije prema EU i usklađivanje sa politikama i programima EU.

81

poljoprivrednici kojima je to primarna delatnost a koji plaćaju penzijske doprinose imaju pravo na ovu subvenciju.

Ishod 2.2.3 : Podići otpornost poljoprivrednog sektora na suše Pokazatelj: 5000 ha dobija korist od razvoja sistema za navodnjavanje uz porast proizvodnje kukuruza i pšenice od 10%.

Nije ostvaren. Preduslov za razvoj novih i postojećih sistema za navodnjavanje bilo je novog Zakona o vodama i formiranje Udruženja korisnika voda (WUAs). Usvajanjem zakona koji to predviđa je znatno kasnilo - konačno je usvojen u maju 2010. godine. Zbog toga su radovi sistemu za navodnjavanje počeli tek 2010.godine. Očekuje se da će trajati do početka 2013.godine kada bi trebalo da ispune prvobitne ciljeve definisane u CPS.

Zajmovi: Projekat navodnjavanja i odvodnjavanja (FY06); Projekat tranzicione poljoprivrede u Srbiji (FY07)

Izrada/usvajanje svakog novog zakona, kao preduslova za pokretanje aktivnosti koje finansira Banka, povećava rizik od neuspeha realizacije i, u najboljem slučaju dovodi do kašnjenja u realizaciji. U slučaju da je novi pravni okvir presudan za efikasnu implementaciju projektnih aktivnosti, projekat ne bi trebalo preduzimati osim ukoliko su potrebni zakoni već doneti. Uz to, u slučaju sukoba interesa aktera za predložene zakonske reforme, od ključnog značaja su pažljivo planiranje i izrada alternativnih scenarija.

Ishod 2.2.4: Poboljšati poljoprivredne sisteme i kapacitet Srbije da ispuni standarde EU i iskorsti izvozne mogućnosti EU. Razvojni cilj 2.3: Osnažiti socijalnu zaštitu ugroženih Ishod 2.3.1: Delotvorniji, efikasniji i finansijski održiv penzijski sistem Pokazatelj: Porast naplata penzijskih doprinosa za 5%. Pokazatelj: Udeo isplata penzija smanjen u BDP (Polazna osnova: 2004-06 prosek: 13,5%)

Ostvaren. U periodu 2005-2010. godina zabeleženo je povećanje od 70% u stopi naplate penzijskih doprinosa. Ostvaren. Isplata penzija kao procenta BDP pala je sa 13,8 % u 2008. godini na 13 % u 2010.godini (procena). Očekuje se postepeno opadanje udela BDPa. Određene, važne reforme su sprovedene da bi se rast potrošnje na penzije ograničio tokom kasnijih

Zajmovi: Projekat konsolidovane naplate i reforme penzijske administracije (FY05) Druge fin. aktivnosti: TA Penzije (FY11) Nastavak PERa

82

godina implementacije CPS - odnosno, promena mehanizma indeksacije i zamrzavanje rasta penzija iz 2009.godine (nakon izuzetnih povećanja u 2008). Da nije došlo do zamrzavanja, izdaci za penzije bi porasli na 15,8% a ne na 13 % BDPa u 2010. godini.

(FY10) PEDPL2 (FY10)

Ishod 2.4.1: Efikasna, održiva i decentralizovana isplata objedinjenih zdravstvenih, prosvetnih i socijalnih usluga na lokalnom nivou u opštinama koje su podržane projektom DILS. Pokazatelj: Povećani obuhvat targetiranih novčanih davanja i socijalnih usluga među podobnim domaćinstvima u opštinama koje su podržane projektom DILS Pokazatelj: Poboljšani pristup primarnim i sekundarnim zdravstvenim uslugama u najsiromašnijih 25% opština koje su podržane projektom DILS

Delimično ostvaren. Ukupan broj korisnika MOPa povećan je za 6,5 % u periodu između 2008. i 2009.godine odnosno 20 % između 2009. i 2010. godine. Između tih godina, izdaci za ovaj program porasli su za 22 % odnosno 38 %. Pokrivenost među najsiromašnijom kvintilom takođe je zabeležila skroman rast - sa 7,9 % najsiromašnije kvintile u 2008.godini na 8,7 % u 2010.godini (mereno u prva dva kvartala 2010.godine). Ostvaren: Rapoloživi podaci na opštinskom nivou ukazuju da je pristup siromašnih obrazovanju i zdravstvu poboljšan: (i) obuhvat predškolskim obrazovanjem porastao je sa 32 % u 2002. godini na 45 % u školskoj 2007/08.godini; (ii) procenat romske dece u osnovnom obrazovanju porastao je za 9,9 % u periodu 2009. - 2010.godina; i (iii) broj registrovanih pacijenata u 11 najsiromašnijih opština porastao je sa 56 % u periodu 2009. – 2011.godina - - u pet najsiromašnijih opština, porast je iznosio 72%.

Zajmovi: Projekat DILS (FY08) Projekat dodatnog finansiranja za zdravstvo (FY09) Druge fin. aktivnosti: Nastavak PERa (FY10) TA za obrazovanje (FY12) Okrugli sto o obrazovanju Osnovno istraživanje (FY09)

83

PRIORITET 3: UPRAVLJANJE EKOLOŠKIM I PRIRODNIM RIZICIMA Razvojni cilj 3.1: Osnaženo rukovođenje u oblasti zaštite životne sredine Ishod 3.1.1: Sanacija hitnih ekoloških opasnosti, uključujući jalovišta i isticanje otpadnih voda Pokazatelj: Radovi na sanaciji završeni na sve 4 lokacije u Borskom regionu (i zatvorena 2 jalovišta).

Nije ostvaren. Aktivnosti povezane za upravljanje životnom sredinom i sanaciju bile su delimično obustavljene do decembra 2010. godine. Međutim, u tom periodu rađeni su tehnički projekti za izgradnju kolektora i sanaciju jalovišta i lokacija za odlaganje otpada pa se očekuje da će projekat biti realizovan tokom 2012. i 2013. godine.

Zajmovi: Projekat Bor (FY07)

Ishod 3.1.2: Poboljšati energetsku efikasnost za 45% u više od 200 javnih objekata (i poboljšati javnu energetsku efikasnost za 0,5%). Pokazatelj: Zameniti dovod grejanja u Kliničkom centru Srbije i Kliničkom centru u Nišu. Promena instalacija u cilju podizanja energetske efikasnosti u 117 javnih objekata.

Delimično ostvaren. Do danas su promenjene instalacije u oko 40 javnih objekata i ostvarena energetska efikasnost od oko 44%. Sistem grejanja u Kliničkom centru Srbije je zamenjen, uz važne koristi za pacijente i zaposlene i značajne uštede za Ministarstvo. Sistem grejanja u Kliničkom centru u Nišu još uvek nije zamenjen zbog kašnjenja tenderske procedure, što je dovelo do kašnjenja u efikasnosti projekta. Završetak se očekuje tokom FY12.

Zajmovi: Projekat energetske efikasnosti (FY04)

Ukoliko će ovaj sektor biti podržan u novom CPSu, potrebno je posvetiti adekvatnu pažnju kapacitetu za nabavke pod rukovodstvom Banke.

Ishod 3.1.3: Smanjiti izlivanje azota i fosfora u Dunav i njegove pritoke. Pokazatelj: 60 gazdinstava sprovodi planove upravljanja hranivima; 4 klanice uložile u tehnologiju upravljanja

Ostvaren. Više od 100 gazdinstava i 6 poljoprivrednih srednjih škola usvojilo je Direktivu EU o praksama upravljanja gnojivom sa poljoprivrednih gazdinstava i hranivima. Tri klanice i fabrike za preradu mesa uložile su sredstva u odgovarajuće prakse upravljanja otpadom. Uz to, tri postrojenja dobila su specijalizovane kamione i opremu da bi se ubrzalo sakupljanje i prerada

Zajmovi: Projekat smanjenja zagađenja reke Dunav (FY05-FY11) Druge fin. aktivnosti:

Uspešna implementacija ovog projekta pruža tri glavne pouke: (i) fleksibilnost tokom implementacije projekta može povećati efekte projekta. U ovom slučaju, projekat je povećao broj korisnika, dodavši tri postrojenja i 7 poljoprivrednih srednjih škola na sredini realizacije, što je povećalo njegov doprinos; i (ii) dalja

84

životinjskim otpadom; smanjenje od 20% neidentifikovanih izvora zagađenja u odnosu na polaznu osnovu iz 2008.godine

visokorizičnog životinjskog otpada.

podrška implementaciji omogućava blagovremenu identifikaciju i sanaciju ključnih problema. Organizacija video i audio konferencija jednom mesečno bila je od ključnog značaja za poštovanje vremenskih rokova ovog projekta.

Razvojni cilj 3.2: Osnažena mogućnost za pripremu, upravljanje i ublažavanje neočekivanih rizika, uključujući i one koji nastaju usled klimatskih promena Ishod 3.2.1: Smanjeni rizik od štete usled plavljenja zemlje, useva, imovine i infrastructure, kao i smanjeni rizik od gubitka života u poplavama Pokazatelj: Osnaženi programi zaštite od poplava za 550.000 ha i 2 miliona ljudi koji žive duž Dunava, Save, Tise i Tamiša.

Delimično ostvaren. Od januara 2011.godine, završeno je 16 programa zaštite od poplava koji pokrivaju više od 60.000 ha. Radovi na drugih 9 programa kojima se vrši zaštita više od 150.000 ha i više od 300.000 ljudi su u toku. Sada je u toku tenderski proces za velike radove čiji se početak očekuje tokom leta/jeseni 2011. godine. Razlog kašnjenja su : (i) kašnjenje u početku projekta; (ii) neslaganja aktera; (iii) odsustvo jasnih zakonskih zahteva; (iv) nekoliko izmena ključnih sagovornika; (v) lokalni politički događaji (izbori);

Zajmovi: Projekat navodnjavanja i odvodnjavanja (FY06) CRIF (FY11) Druge fin. aktivnosti:

Kod projekata koji sadrže podprojekte, uspešna realizacija podrazumeva: (i) uspostavljanje snažnog toka podprojekata (nakon prve projektne godine) ključno je za solidnu implementaciju; (ii) procedure izdavanja dozvola i drugi lokalni zahtevi moraju biti dobro osmišljeni u fazi pripreme projekta da bi se osigurao brz početak; i, (iii) snažan sagovornik, sposoban da reši probleme međuvladine koordinacije.

85

Tabela 2: CPS Program FY08 - FY11 – Planirani program zajmova i stvarni rezultati

CSP PLANOVI (13. novembar 2007.godine) STATUS

FY Projekat Sredstva od IBRD

(US$mil.) Projekat

Sredstva od IBRD (US$mil.)

FY08 PFDPL I 50 Pomeren za FY09 AF za unapređenje zdravstva 15 Pomeren za FY09 Isporuka integrisanih usluga na lokalnom nivou

40 Aktivan 46.4

Železnice 75 Odustajanje Ukupno FY08 180 Ukupno FY08 46.4

FY09 PFDPL I 50 Aktivan 50 AF za unapređenje zdravstva 13.5 Aktivan 13.5 PFDPL II 50 Pomeren za FY10 Spremnost za regionalne nesreće 25 Odustajanje Proizvodnja energenata (Hidro obnovljiva)

55 Odustajanje

Resavica – Restruktuiranje i lokalni razvoj

40 Odustajanje

Ukupno FY09 170 Ukupno FY09 63.5 PLANOVI IZVEŠTAJA O NAPRETKU (20. okobar 2009.godine) STATUS

FY10 PFDPL II 100 Aktivan 100 PEDPL I 100 Aktivan 100 Koridor X 388 Aktivan 388 PFDPL III 100 Pomeren za FY11

Ukupno FY10 588 Ukupno FY10 588 FY11 PFDPL III 100 PF PBG (US$400 miliona garancija) 100

PEDPL II i III 100 PEDPL II 100 PEDPL III Pomeren za FY12 Dodatni aktivni projekti: CRIF 5

Ukupno FY11 200 Ukupno FY11 205 Prvobitni CPS TOTAL US$600million, revidiran CPS PRom na US$900million

GRAND TOTAL FY2008-FY2011 902.9

86

Tabela 3. CPS Program FY08 - FY11 – Planirani program ostalih finansijskih usluga i ostvareni rezultati

PLANOVI CSP (13. novembar 2007.godine) STATUS

FY08

Ekonomski memorandum za Srbiju Pomeren za FY12 Pravosuđe i uprava IDF Odustajanje Studija o finansiranju puteva i institucija Završen u FY09 (Naziv promenjen u “Beleška o politici upravljanja putevima i finansiranju”) Dodatni proizvodi: Beleška o usklađenosti sa politikama zaštite životne sredine Pregled javnih investicija i upravljanja potrošnjom (plan za prezentaciju u FY09 ) ROSC nastavak TA Pregled kapaciteta upravljanja bezbednošću na putevima

FY09

Pregled javnih investicija i upravljanja potrošnjom

Završen u FY08

MNogućnosti stvaranja novih radnih mesta Odustajanje Participacija privatnog sektora u socijalnim uslugama (sa IFCem)

Odustajanje

PPP Analiza: Mogućnosti i uslovne obaveze Odustajanje TA za razvoj tržišta kapitala Završen u FY10 TA za upravljanje javnim finansijama U toku (TF će biti završen u FY14) IDF za zveštavanje o korporativnim finansijama Završen u FY11 Restruktuiranje/privatizacija opštinskih preduzeća Završen u FY10 (Naziv izmenjen u “Beleška o opštinskim komunalnim preduzećima”) TA za promociju inovatorstva Aktivan

Dodatni proizvodi: Polazna studija o domovima zdravlja Revizija javne potrošnje Okrugli stolovi

87

PLANOVI IZ IZVEŠTAJA O NAPRETKU (20. oktobar 2009. godine)

STATUS

FY10

Okrugli stolovi

Aktivan

TA za penzije Završen u FY11 TA za obrazovanje U toku (završetak u FY12) Pravosuđe u Srbiji U toku (završetak u FY12) TA 2 za promociju inovatorstva Aktivan TA

Aktivan

Additional Products: Strateške beleške o rastu Ažurirani program procene finansijskog sektora Praćenje pregleda javne potrošnje Procena spremnosti za krizu

FY11

TA 3 za promociju inovatorstva U toku (završetak u FY12)

TA2 za razvoj tržišta kapitala Aktivan

Dodatni proizvodi:

Reform zakona i analiza uticaja zakona

IDF za procenu uticaja zakona

Spajanje državnih preduzeća

88

Tabela 4: Spisak savetodavnih usluga IFCa u Srbiji, FY08-FY11 LK projekta

Naziv projekta Poč Kraj Status

projekta Primarni poslovni

fokus Ukupno

sredstva, US$

Operacije savetodavnih usluga odobrene u periodu pre CPSa, ali aktivne tokom CPSa

550050 Reforma zakona na nacionalnom nivou u Srbiji FY07 FY11

Zatvoren Investiciona klima 580.000,00

537423 ADR Srbija faza I FY06 FY09 Zatvoren Investiciona klima 1.114.750,00

543064 PEPSE ISTR Srbija FY06 FY09 Zatvoren Saveti za održivo poslovanje 559.900,00

540244 PEPSE Korporativno upravljanje faza I FY06 FY09 Zatvoren Saveti za održivo poslovanje 941.740,00

Total 3.196.390,00

Operacije savetodavnih usluga odobrene u periodu CPSa

555366 Projekat podizanja konkurentnosti u Srbiji FY08 FY12 Zatvoren Investiciona klima 769.000,00

563707 ADR Srbija faza II FY09 FY11 Zatvoren Investiciona klima 719.116,00

565469 ISTR Srbija nastavak FY09 FY12 Aktivan Saveti za održivo poslovanje

740.382,00

566967 Korporativno upravljanje faza II FY09 FY12 Aktivan Saveti za održivo poslovanje 656.571,00

Total 2.885.069,00

UKUPNO TOTAL 6.081.459,00

89

Aneks 3: Aktivini i planirani trast fondovi

AKTIVNI TRAST FONDOVI BROJ

TF TRAST FOND DONATOR

ZAVRŠNA FY

US$ 000

BE/RE*

TF090454 GEF PROJEKAT REFORME OLJOPRIVREDET

MDTF FY12 4,5000 RE

TF093849 IDF-REGISTAR NEKRETNINA US FY13 300 RE

TF096222 IDF-Srbija – Uspostavljanje trajnog instit. okvira za analizu efekata zakona

US FY14 350 RE

TF096223 IDF- Srbija – Projekat spajanja državnih preduzeća

US FY14 305 RE

TF096230 IDF Grant za jačanje instit. kapaciteta za projekat el. Vlade

US FY14 380 RE

TF097118 Projekat podrške pravosuđu MDTF FY16 2,000 RE

TF097210 Banka izvršila: savetodavne usluge za reformu pravosuđa u Srbiji

MDTF FY16 2,424 BE

TF098193 Karbonski trag energenata MDTF FY12 100 BE

PLANIRANI TRAST FONDOVI

TRAST FOND DONATOR FY

ODOBRENJA US$ 000

Projekat Inovacija Srbija EU-IPA FY12 11.000

Anketa o prihodima i životnim uslovima (SILC)

EU-IPA FY12 1.100

Pomoć sektoru pravosuđa SECO FY12 770

EU-IPA FY12 2.600

*BE: Izvršava Grupacija Banke; RE: Izvršava primalac

90

Aneks 4: Srbija ukratko

ECA viši -Ključni po kazatelji razvo ja srednji

Srbija prihod(2009)

stanovništvo , sredina godine (u mil. 7.3 403 993površina (000 kv. km) 88 23,549 48,659rast stanovništva (%) -0.4 0.3 0.9gradska populacija (% ukup. Br. stanovnika) 52 64 75

GNI (Atlas metod, US$ milijarde) 43.9 2,772 7,363GNI po glavi (Atlas metod, US$) 6,000 6,880 7,415GNI po glavi (PPP, mešunarod. $) 11,530 13,297 12,800

rast BDPa (%) -3.0 4.0 4.1rast BDP po glavi (%) -2.6 3.6 3.2

(najno vije pro cene, 2003–2008)

siromaštvo, racio prema br. sa $1.25 dnevno (PPP, %) <2 4 ..siromaštvo, racio prema br. sa $2.00 dnevno (PPP, %) <2 9 ..očekivani živo t. vek na rođenju (god.) 74 69 71mortalitet novorođenčadi (na 1.000 živorođene dece) 6 20 20dečja neuhranjenost (% dece do 5 god.) 2 .. ..

pismenost odraslih, mušk. (% 15 i preko 15 god.) .. 99 95pismenost odraslih, žene (% 15 i preko 15 god.) .. 97 92bruto upis u osnov. ško lu, male (% starosne grupe) 98 100 111bruto upis u osnov. ško lu, devojčice (% starosne grupe) 98 98 110

pristup pobo ljšanom vodosnabdev. (% populacije) 99 95 95pristup pobo ljšanim sanitarijama (% populacije) 92 89 84

N eto do to k po moći 1980 1990 2000 2009 a

(US$ mil.)

Neto ODA i zvanična pomoć .. .. 1,134 1,047vrhunska 3 donatora (2007):

EC .. .. 471 393 Nemačka .. .. 99 108 SAD .. .. 108 94

pomoć (% GNI) .. .. 18.6 2.2pomoć po glavi (US$) .. .. 151 142

D ugo ročni eko no mski t rendo vi

potrošačke cene (god. % promene) .. .. 70.0 8.1BDP implicitni deflator (god. % promene) .. .. 77.5 10.0

Valutni kurs (god. prosek, lokal. po US$) .. .. 63.2 67.6index uslova trgovine (2000 = 100) .. .. 100 142

1980–90 1990–2000 2000–09

stanovništvo , sredinom god. (mil.) .. 7.6 7.5 7.3 .. -0.1 -0.3BDP (US$ mil.) .. .. 6,083 42,984 .. -4.2 5.0

po ljoprivreda .. .. 21.4 12.9 .. .. ..Industrija .. .. 32.6 27.7 .. .. .. proizvodnja .. .. .. .. .. .. ..usluge .. .. 46.0 59.4 .. .. ..

konačni rashod za potrošnju domaćinstva .. .. 88.3 73.7 .. .. 3.3konačni rashod za potrošnju države .. .. 19.6 18.9 .. .. 4.5formiranje bruto kapitala .. .. 8.8 23.9 .. .. 18.3

izvoz roba i usluga .. .. 23.9 27.5 .. .. 10.5uvoz roba i usluga .. .. 40.5 43.9 .. .. 10.7bruto štednja .. .. 13.3 19.6

Primedba: cifre kurzivom su za nespecifirane god. podaci za 2009 preliminarni. .. Označava da podaci nisu raspo loživia. Podaci o pomoći su za 2008.

Economika razvo ja, Grupa za podatke o razvoju (DECDG).

(average annual growth %)

(% of GDP)

6 4 2 0 2 4 6

0-4

15-19

30-34

45-49

60-64

75-79

percent of total population

distribucija starosti 2009

Male Female

0

10

20

30

40

50

60

1990 1995 2000 2008

Serbia Europe & Central Asia

stopa mortalit. Do 5god.(na 1,000)

-40

-30

-20

-10

0

10

20

95 05

GDP GDP per capita

rast BDPa iGDPa po glavi (%)

91

P latni bilans i t rgo v ina 2000 2009

(US$ mil.)

ukupni izvoz robe (fob) 1,645 8,372ukupni uvoz robe (cif) 3,227 14,932Neto trgovina dobrima i uslugama -1,441 -7,075

bilans tekućeg konta -153 -2,860 kao % of BDP-a -2.5 -6.7

doznake radnika i nadoknada zaposlenima (primljeno) 1,132 5,406

Rezerve, uklj. Zlato 524 17,173

F inansije republičke Vlade

(% BDP-a)

tekući prihod (uklj. grantove) 42.4 39.5 prihod od poreza 34.4 34.4tekući rashod 42.1 39.8

T echno lo gija i infrastruktura 2000 2008ukupni višak/deficit -0.3 -4.1

asfaltirani putevi (% od ukup. br.) 62.7 ..najviša stopa marginal. poreza (%) Fixni i mobil. Telefoni pojedinci .. 15 - pretplata (na 100 ljudi) .. 173 firme 20 10 izvoz visoke tehnologije

(% proizvodnog izvoza) .. ..

Spo ljni dug i to ko vi sredstavaZ ivo tna sredina

(US$ mil.)

ukupan dug neisplaćen i isplaćen 11,499 33,402 poljoprivred. zemljište (% zemljišta) .. 57

ukupni dug usluga 120 4,650 šume (% zemljišta) .. 23.6

oslobađanje od duga (HIPC, M DRI) – – Terestrial. zaštićene oblasti (% površine) .. 2.7

ukupni dug (% BDP-a) 189.0 77.7 izvori sveze vode po glavi (kub. m.) .. ..ukupni dug usluga (% izvoza) 3.5 21.3 izvlačenje sveze vode (milijarde kub. m.) .. ..

strana direktna ulaganja (neto priliv) 52 1,921 CO2 emisija po glavi (mt) .. ..Portfo lio kapitala (neto priliv) 0 23

BDP po jed. korišćenja energije (2005 PPP $ po kg naft. ekvivalenta) 3.7 4.5

korišćenje energije po glavi (kg naft. ekvivalenta) 1,771 2,141

P o rt fo lio Grupacije Svetske banke 2000 2009

(US$ mil.)

IBRD ukupni dug neplaćen i plaćen 1,097 1,783 povlačenje sredstava 0 56 osnovna o tplata 0 0 plaćanje kamate 0 98

IDA ukupan dug neplaćen i plaćen 0 676 povlačenje sredstava 0 17

R azvo j privatno g sekto ra 2000 2009 ukupan dug za servisiranje 0 5

vreme potrebno za pokretanje poslovanja firme (dani) – 13 IFC (fiskalna god.)

trošak za pokretanje poslovanja (% GNI po glavi) – 7.1 ukupan portfo lio , neisplaćen i isplaćen – 254vreme potrebno za uknjižbu imovine (dani) – 111 od čega vlastitih sredstava IFC – 254

povlačenje vlastitih sredstava IFC – 23osnovna ograničenja poslovanja 2000 2009 Portfo lio - prodaja, otplata i (% ispitanih menadžera koji se slažu) o tplata vlastitih sredstava IFC – 29 nema .. .. nema .. .. M IGA

bruto expozicija 0 216kapitalizacija berze (% BDP-a) 4.9 26.8 nove garancije 0 188racio kapitala banke prema aktivi (%) 18.3 20.5

Primedba: cifre kurzivom su za are fo r nespecificirane god. Podaci za 2009 preliminar. 2/25/11.. Označava neraspoloživost podataka. – označava da nema opservacije

Economika razvoja, Grupa za podatke o razvo ju (DECDG).

0 25 50 75 100

Control of corruption

Rule of law

Regulatory quality

Political stability

Voice and accountability

Country's percentile rank (0-100)higher values imply better ratings

2009

2000

pokazatelji upravljanja, 2000 i 2009

Source: Kaufmann-Kraay-Mastruzzi, World Bank

IBRD, 1,783 IDA, 676IMF, 1,601

Other multi-lateral, 1,982

Bilateral, 3,109

Private, 20,251

Short-term, 4,000

Composition of total external debt, 2009

US$ millions

92

MILENIJUMSKI RAZVOJNI CILJEVI - MDG SrbijaSerbia

sa odabranim ciljevima postići između 199.-2015.procene najpribližnije nižeprikazanim +/-2 god. Srbija

cilj 1: prepo lo vit i sto pu za kra jnje s iro maštvo i neuhranjeno st 1990 1995 2000 2008racio siromaštva po glavisa $1,25 dnevno (PPP % stanovništva) .. .. .. <2racio stanovnošta po glavi na nacionalnoj liniji siromaštva (% stanovništva) .. .. .. ..udeo prihoda ili po trošnjenajsiromašnijeg kvintila (%) .. .. .. 9.1preovladanost neuhranjenosti (% dece ispod 5 gog.) .. .. .. 1.8

cilj 2 : o bezbedit i da deca završe o sno vnu ško luupis u osnovnu ško lu (neto %) .. .. .. 95stopa završene osnovne ško le (% odnosne starosne grupe) .. .. .. 100upis u srednju školu (bruto %) .. .. 89 89stopa pismenosti mladih (% mladih od 15 do 24 god) .. .. .. 99

cilj 3 : e leminisat i ro dni disparitet u o brazo vanju i o snazivanju zenaodnos devojčica i dečaka u osnov. I srednjem obrazovanju (%) .. .. 101 102žene zaposlene u nepoljoprivred. Sektoru (% nepo ljoprivred. Zaposlenosti) .. .. .. 44

proporcija bro ja mesta u parlamentu ko ji drze zene (%) .. .. .. 22

cilj 4 : smanjit i mo rta litet dece ispo d 5 go d za dve t rećinestopa mortaliteta ispod 5 g (na 1000 st.) 29 19 12 8stopa mortaliteta beba (na 1000 rođene dece) 25 17 11 7vakcinacija pro tiv boginja (proporcija dece od godinu dana, %) 82 86 89 92

cilj 5 : smanjit i smrtno st po ro dilja za dve trećineracio smrtnosti porodilja (model. Procena na 1000.000 živorođene dece) 13 15 9 8porođaj u prisustvu stručnog med. Osoblja (% od ukupnog br.) .. .. .. 99

rasprostranjenost kontracepcije (zene 15-49 god) .. .. .. 41

cilj 6 : zaustavit i š irenje H IV/ SID E i drugih teških bo lest irasprostranjenost HIV (% stanovništva dobi 15-49) 0.1 0.1 0.1 0.1

pojava TBC (na 100.000 ljudi) .. .. .. 18otkriveni slučajevi TBC (% svih oblika) .. .. .. 95

cilj 7 : prepo lo vit i pro po rciju ljudi bez o drzivo g pristupa o sno v. P o trebamapristup poboljšanim izvorima vodosnabdevanja (% stanovnika) .. .. 99 99pristup poboljšanim sanitarnim uslugama (% stanovnika) .. .. 92 92oblast pod šumom (% ukupne površine zemljišta) .. .. .. 23.6

zaštićene zemljišne oblasti (% površine zemljišta) .. .. .. 2.7emisija CO2 (kubni metri po glavi) .. .. .. ..BDP po jed. Korišćenja energije (konstanta 2005. $ po kg. Ekv. Nafte) 4.6 3.2 3.7 4.5

cilj 8 : razvit i glo balno partnerstvo za razvo jfixne tel linije (na 100 ljudi) .. .. .. 42.0br pretplatnika mobilnih tel. (na 100 ljudi) .. .. .. 130.9korisnici interneta (na 100 ljudi) .. .. .. 44.9lični kompjuteri (na 100 ljudi) .. .. .. 25.8

Primedba: cifre date kurzivom su za god ko je nisu specificirane - označavaju da podaci nisu raspolozivi 2/25/11Development Economics, Development Data Group (DECDG).

0

25

50

75

100

125

2000 2002 2004 2006 2008

Primary net enrollment ratio

Ratio of girls to boys in primary & secondary education

Pokazatelji obrazovanja (%)

0

50

100

150

200

2000 2002 2004 2006 2008

Fixed + mobile subscribers

Internet users

ICT indikatori (na100 ljudi)

0

25

50

75

100

1990 1995 2000 2008

Serbia Europe & Central Asia

Vakcin. Protiv boginja (% dece od 1 god.)

0

25

50

75

100

125

2000 2002 2004 2006 2008

Primary net enrollment ratio

Ratio of girls to boys in primary & secondary education

Pokazatelji obrazovanja (%)

0

50

100

150

200

2000 2002 2004 2006 2008

Fixed + mobile subscribers

Internet users

ICT indikatori (na100 ljudi)

0

25

50

75

100

1990 1995 2000 2008

Serbia Europe & Central Asia

Vakcin. Protiv boginja (% dece od 1 god.)

93

na dan 10/19/2011

pokazatelj 2009 2010 2011 2012Procena portfolija

Br. Projekata u implementaciji a 12 12 12 12

prosečan period Implementacije (god) b 3.8 4.8 5.4 6.2

% Problematičnih Projektata po broju a, c 8.3 25.0 8.3 9.1

% Problematičnih Projekata po iznosu a, c 14.6 16.4 2.3 2.6

% Projekata pod rizikom po broju a, d 8.3 25.0 8.3 9.1

% Projekata pod rizikom po iznosu a, d 14.6 16.4 2.3 2.6

racio povlačenja (%) e 11.0 9.0 10.4 7.8Upravljanje Portfolijom

CPPR u toku god. (da/ne)Resursi za nadzor (ukupno US$)Prosečan nadzor (US$/projekat)

Memorandum Item od FY 80 poslednjih 5 FYProj Eval po OED po br. 17 0Proj Eval po OED po iznosu (US$ mil.) 494.2 0.0% of OED Projects ocenjeni U ili HU po br. 0.0 0.0% OED Proj. ocenjeni U ili HU po iznosu 0.0 0.0

a. Kao što je dato u god. izveštaju o rezultatima portfolija (osim za tekuću FY).b. Prosečna starost projekata u portfoliju Banke za Srbijuc. Procenat projekata ocenjenih U ili HU za razvojne ciljeve (DO) i/ili napredak u implement. (IP).d. Kao što je definisano u Programu unapređenja portfolija.e. Racio povlačenja tokom god. prema ostatku nepovučenih sredst. portfolija Banke

na početku god.: samo investicioni projekti* svi pokazatelji su za aktiv. Projekte u portfoliju, s izuzetkom racija povlačenja, koji obuhvata sve aktiv. projekte kao i one završene u toku FY

Aneks 5: Odabrani indikatori* rezultata i upravljanja portfolija Banke

94

Aneks 6: Socijalni pokazatelji

poslednja jedinstv godina isti region/prihod grupa

ECA viši-srednjiprihod

1980-85 1990-95 2003-09

STANOVNIŠTVOukup. stanovništvo, sredinom god. (milioni) 7.5 7.7 7.3 404.2 1,001.7 stopa rasta (% god. prosek za period) 0.4 0.4 -0.4 0.2 0.9gradsko stanov. (% populacije) 48.3 50.9 52.2 64.0 74.9ukup. stopa fertiliteta (br. porođaja po ženi) 2.1 1.7 1.4 1.8 2.0

SIROMAŠTVO(% populacije)

Nacional. Index po glavi .. .. 6.6 .. .. gradski index po glavi .. .. 4.3 .. .. seoski index po glavi .. .. 9.8 .. ..

PRIHODGNI po glavi (US$) .. .. 6,000 6,793 7,502index potrošačkih cena (2000=100) .. 4 145 141 127index cena hrane (2000=100) .. .. .. .. ..

PRIHOD/DISTRIBUCIJA POTROŠNJEGini index .. .. 28.2 .. ..najniži kvintil (% prihoda ili potrošnje) .. .. 9.1 .. ..najviši kvintil (% prihoda ili potrošnje) .. .. 37.4 .. ..

SOCIJALNI POKAZATELJIjavni rashod zdravstvo (% BDPa) .. 5.2 6.3 3.9 3.8 obrazovanje (% BDPa) .. .. 4.7 4.1 4.3Neto stopa upisa u osnov. Školu(% starosne grupe)

ukupno .. .. 94 92 93 muškarci .. .. 95 93 93 žene .. .. 94 92 92pristup poboljšanom vodosnabdevanju(% populacije)

ukupno .. .. 99 95 95 gradsko .. .. 99 98 98 seosko .. .. 98 89 86stopa imunizacije(% dece uzrasta 12-23 mes.)

boginje .. 86 95 96 93 difteria .. 89 95 95 93dečja neuhranjenost (% do 5 god.) .. .. 2 .. ..očekivani život. vek na rođenju(god.)

ukupno .. 72 74 70 72 muškarci .. 69 71 66 69 žene .. 74 76 75 75smrtnost novorođenčad (na 1.000 živorođene dece) 34 17 6 19 19 do 5 god. (na 1.000) 41 19 7 21 22 odrasli (15-59 god.) muškarci (na 1.000 stanovnika) .. .. 153 286 201 žene (na 1.000 stanovnika) .. .. 82 123 122 porodilje (model. na 100.000 živorođene dece) .. 15 8 32 82porođaj u prisustvu stručnog med. osoblja (%) .. .. 99 97 96

Primedba: 0 ili 0.0 znači nula ili manje od polovine prikazane jedinice. Neto stopa upisa: prekid u seriji od 1997do 1998 zbogpromrnr od ISCED76 na ISCED97. Imunizacija: odnosi se na decu starosti 12-23 mes. Koja su primila vakcinu pre 1 god.života ili u bilo koje vreme pre ankete

Baza podataka Svetski pokazatelji razvoja , WB - 15. april 2011.

95

Aneks 7: Ključni ekonomski pokazatelji

procena

pokazatelj 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Nacionalni konto (kao % BDP-a)Bruto domaći proizvoda

100 100 100 100 100 100 100 100 100 poljoprivreda 12 11 10 11 10 9 9 9 9 Industrija 29 29 28 28 28 27 27 26 26 usluge 59 60 61 61 62 64 64 65 65

ukupna potrošnja 97 97 95 97 95 94 90 90 89bruto domaće fiksne investicije 19 21 24 24 23 23 25 25 24 državne investicije 3 4 5 4 3 3 3 3 4 privatne investicije 16 17 19 20 20 19 22 21 20

izvoz (GNFS)b

26 30 31 31 29 35 36 38 40uvoz (GNFS) 47 51 55 58 47 51 51 52 53

bruto domaća štednja 3 3 5 3 5 6 10 10 11bruto nacionalna štednja 15 14 13 8 16 16 17 16 16

stavke Memorandumabruto domaći proizvod 25234 29332 38956 47738 40142 38009 46457 48996 52475(US$ mil. Po sadašnjim cenama)GNI po glavi (US$, Atlas metod) 3430 3760 4370 5370 5710 5630 5700 6150 6960

Realne god. stope rasta (%, računato od 02 kom.) bruto domaći proizvod po tržišnoj ceni 5.4 3.6 5.4 3.8 -3.5 1.0 2.0 3.0 4.5 bruto domaći prihod 2.4 5.4 6.1 2.8 -2.0 -0.8 3.2 3.3 4.6

Realna god. stopa rasta po glavi (%, računato 02 kom.) bruto domaći proizvod po trž. Ceni 5.7 4.0 5.8 4.2 -3.1 1.3 2.1 3.1 4.7 ukupna potrošnja -1.2 4.9 4.9 4.8 -2.6 -3.1 1.2 3.7 3.9 privatna potrošnja -1.1 4.9 0.7 5.8 -1.9 -3.4 2.1 4.0 3.9

Platni bilans (US$ mil.)

izvoz (GNFS)b

6608 8763 11924 14991 11855 13339 16762 18448 20936 roba FOB 4972 6442 8756 10957 8365 9808 12428 13833 15844

uvoz (GNFS)b

11903 15086 22000 27820 18945 19665 23795 25576 27815 roba FOB 10261 12713 18478 23503 15485 16143 19515 20950 22750 bilans sredstava -5295 -6323 -10076 -12829 -7090 -6326 -7034 -7128 -6879 Neto tekući transferi 3426 3752 3974 3746 4941 4421 4716 4320 4121 bilans tekućeg konta -2193 -2986 -6932 -10439 -2859 -2795 -3629 -4231 -4378

Neto privatne strane direktne investicije 1550 4264 2523 2718 1865 1157 1824 2541 2153 dugoročni zajmovi (neto) 2198 2864 4275 3740 2245 1201 861 1667 3080 zvanični 263 128 91 111 812 851 1793 1212 759 privatni 1935 2736 4185 3629 1433 350 -931 456 2321 drugi kapital (neto, uklj. Greške i propuste) 472 1280 1156 1631 2086 -751 1152 52 52 promena u rezervama -2027 -5422 -1022 2350 -3337 1189 -208 -29 -907

stavke Memorandumabilans sredstava (% BDPa) -21.0 -21.6 -25.9 -26.9 -17.7 -16.6 -15.1 -14.5 -13.1Realna god. stopa rasta ( god.02 cene) izvoz robe (FOB) 14.4 4.9 17.2 8.9 -14.9 19.1 13.9 13.4 13.5 primarni .. .. .. .. .. .. .. .. .. industr. Proizvodi .. .. .. .. .. .. .. .. .. izvoz industr. proizvoda (CIF) -13.6 7.8 26.0 9.3 -22.9 4.1 15.2 10.9 8.3

stvarni projektovani

96

(nastavak)

stvarni procena projektovani

pokazatelj 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

javne finansije (kao % BDP-a po tržišnoj ceni)e

tekući prihodi 43.0 44.2 43.8 42.9 42.2 40.9 39.7 38.9 39.1 tekući rashodi 38.8 41.1 40.4 40.9 42.5 41.0 40.1 39.1 37.9 višak tekućeg konta (+) ili deficit (-) 4.2 3.1 3.4 2.0 -0.3 -0.1 -0.5 -0.2 1.2 kapitalni rashod 3.2 4.7 5.6 4.7 4.2 4.5 4.1 3.7 4.0 strano finansiranje 0.4 -0.2 1.4 -1.5 2.2 1.1 3.5 2.3 1.3

Monetarni indikatori M2/GDP 27.3 32.3 39.7 37.3 44.4 45.6 50.0 62.5 66.7 rastM2 (%) 42.1 38.3 42.5 9.8 21.5 12.9 23.5 34.4 15.6 rast kredita privat. sektora / 122.4 578.2 107.0 77.9 80.3 77.5 -12.9 77.1 79.1 ukupan rast kredita (%)

index cena( YR02 =100) index cena izvozne ind. robe 141.1 174.3 202.1 232.3 208.4 205.2 228.3 224.2 226.2 index cena uvozne ind. robe 157.8 181.4 209.2 243.4 207.9 208.2 218.4 211.5 212.1 index trgovačkih uslova za robu 89.4 96.1 96.6 95.4 100.2 98.5 104.5 106.0 106.7

Realni valutni kurs (US$/LCU)f

100.0 108.0 118.4 126.1 117.6 108.3 123.8 130.9 133.8

Realne kamatne stope index potrošačkih cena (% promene) 17.3 12.7 6.5 12.4 8.1 6.3 7.1 3.4 3.4 deflator BDP-a (% promene) 15.7 12.5 10.1 12.6 5.6 9.0 10.3 4.4 3.7

a. BDP at faktor troškab. "GNFS" znači "roba i nefaktorske usluge."c. obuhvata neto nepovratnih transfera isključujući zvanične kapitalne grantoved. Uključuje korišćenje sredstva MMF-ae. konsolidovana opšta upravaf. "LCU" znači "jedinica lokalne valute." Povećanje US$/LCU označava apresijaciju

97

Aneks 8: Ključni pokazatelji izloženosti (ekspozicije)

stavarni procenjeni

Pokazatelj 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

ukupno nenaplaćen dug i 15467 19606 26236 30709 32886 31570 34951 34340 36536

povučeno (TDO) (US$m)a

Neto povučeno (US$m)a

2698 3868 5363 4261 2981 36 861 1392 2220

ukup. Servisiranje duga (TDS) 1232 2148 3232 4734 4644 5404 6073 6323 7275

(US$m)a

pokazatelji duga i servisiranja duga

(%)

TDO/XGSb

162.8 160.6 168.3 167.4 201.7 184.5 170.4 153.0 145.2

TDO/GDP 61.3 66.8 67.3 66.7 79.4 82.2 75.2 70.1 69.6

TDS/XGS 13.0 17.6 20.7 25.8 28.5 31.6 29.6 28.2 28.9

Concessional/TDO 21.4 15.7 12.5 10.5 11.7 12.5 11.5 12.0 11.3

pokazatelji IBRD ekspozicije (%)

IBRD DS/javni DS 22.2 44.2 21.4 21.7 19.2 16.6 14.7 12.1 8.4

Preferencijal. kreditor DS/javni 77.0 82.9 44.8 57.2 52.3 44.9 56.1 70.4 76.9

DS (%)c

IBRD DS/XGS 1.2 2.9 0.8 0.6 0.6 0.7 0.6 0.7 0.7

IBRD TDO (US$m)d

2147 2127 2326 2276 1783 1818 2063 2264 2516

Od čega sadašnja vrednost

garancija (US$m)

udeo IBRD portfolija (%) 2 2 2 2 2 2 2 2 2

IDA TDO (US$m)d 486 553 625 655 676 681 708 709 689

IFC (US$m)

zajmovi

kapital i qvazi-kapital /c

MIGA

MIGA garancije (US$m)

a. Obuhvata javni dug i dug garantovan od države, privatni negarantovan, korišćenej kredita od MMFa i neto

kratkoročni kapital.

b. "XGS" označava izvoz roba i usluga uključujući doznake radnika

c. Preferencijalni kreditori definisani kao IBRD, IDA, regional. Multilateral. razvojne banke, MMF, i

Banka za međunarodna poravnanja

d. Obuhvata sadašnju vrednost garancija

e. obuhvata kapital i qvazi-kapital kako tipa zajma tako i kapital. Instrumenata

projektovani

98

Aneks 9: Rezime Programa IBRD (u milionima USD)

Fiskalna god Proj. ID US$(M)Strateška naknada

b (H/M/L)

Implementacioni

b rizici (H/M/L)

2012 PEDPL 3 100.0 H M

Rezultat 100.0

2013 PROJEKAT PUTEVA 100.0 H M

ZDRAVSTV. PROJEKAT 40.0 H M

PFDPL1 100.0 H M

Rezultat 240.0

2014-2015

Investicione operacije TBD TBD

Rezultat TBD

Ukupni rezultat TBD

99

Aneks 10: Portfelj operacija (IBRD/IDA/GRANTOVI) na dan 30. septembar 2011.godine

IBRD/IDA *Total Disbursed (Active) 271.31

of w hich has been repaid 0.00

Total Disbursed (Closed) 676.22

of w hich has been repaid 0.00

Total Disbursed (Active + Closed) 947.53

of w hich has been repaid 0.00

Total Undisbursed (Active) 559.13

Total Undisbursed (Closed) 0.00

Total Undisbursed (Active + Closed) 559.13

Activni projekti

ID. Br.projekta Naziv projekta Razvojni ciljNapredak u implement.

Fiskalna god. IBRD IDA GRANT

P090418 REFOR. KONSOLID. NAPLATE & PENZ.MS MS 2005 25P108005 PROJ. KORIDOR X S MS 2010 388P088867 ECSEE APL #2 (SRBIJA) S S 2005 21P075343 ENERGET. EFIKASNOST MS MS 2004 18 31P077675 ZDRAVSTVO (SRBIJA) S MS 2003 13.5 20P087964 REHAB.NAVOD./ODVOD. (SRBIJA)MS S 2006 49.37 25P096823 PRUŽANJE LOKAL. USLUGA S MS 2008 46.4P078311 KATASTAR NEPOKRET. (SRBIJA) S MS 2004 30P094212 TRANS AG REFORMA U U 2007 17P093545 TRANS AG REFORMA (GEF) U U 2007 4.5P075207 OBNOVA SAOBRAĆAJA (SRBIJA) S S 2004 50 55P092999 BOR Proj.Reg.Razvoja MS MS 2007 33 10P110910 CRIF S S FY10 5ukupan rezultat 620.27 217 4.5

Originalni iznos u US$ Milionimaocena nadzora

poslednji PSR

100

IFC ugovoren i isplaćen preostali investicioni portfoliona dan 30. septembra 2011

(u milionima US$)

Ugovoren Isplaćen preostali

FY odobrenje firma zajam kapital**kvazi kspital *GT/RM učesnik zajam kapital

**kvazi kapital *GT/RM učesnik

2006/08 Banca intesa spa 0 46.99 60.75 0 0 0 45.32 60.75 0 02011 Čačanska banka 6.75 13.65 0 0 0 6.75 8.91 0 0 02006 Continental banka 16.87 0 0 0 0 16.87 0 0 0 02011 Efgserbia 51.82 0 0 0 0 51.82 0 0 0 02011 Farmakom m.b. 54 0 0 0 40.5 0 0 0 0 02011 Frikom 29.53 0 0 0 0 29.53 0 0 0 01985 Jugobanka 0 0 0 0 0 0 0 0 0 02010 Kronospan srb 32.4 0 0 0 0 32.4 0 0 0 00 Porr Jagodina 0 0 2.69 0 0 0 0 2.69 0 00 Porr Leskovac 0 0 2.98 0 0 0 0 2.98 0 02008 Procredit lease 10.12 0 0 0 0 10.12 0 0 0 02010 Procredit Serbia 27 0 0 0 0 27 0 0 0 02010 Socgen Serbia 54 0 0 0 0 36.45 0 0 0 02005 Unicredit banka 28.91 0 0 0 0 28.91 0 0 0 01987 Vojvodjanska 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Total Portfolio: 311.4 60.64 66.42 0 40.5 239.85 54.23 66.42 0 0

* označava proizvode Guarantee and Risk Management** kvazi kapital uključuje i zajam i vrste kapitala

101

Aneks 11 : Rezime nefinansijskih usluga

Proizvod FY završetka Publika

a Cilj

b

Nedavno završeni Unapređenje inovacija TA 3 FY11 G,B KG, PS Razvoj tržišta kapitala TA2 FY11 G,B KG, PS Reforma zakona i Analiza uticaja zakona FY11 G,B KG, PS Spajanje državnih preduzeća FY11 G,B KG, PS U toku Ekonomski memorandum zemlje FY12 K,D,B KG,PS, PD Obrazovanje TA FY12 G,B KG, PS Podrška pravosuđu (MDTF) FY12 G,B KG,PS WB Programatski razvoj finansijskog sektora FY12-14 G,D,B KG, PS WB REPARIS (TF) FY12-14 G,B KG, PS WB Upravljanje javnim finansijama/PEFA (TF) F13 G,B KG,PS TA za Zapadni Balkan - Obrazovanje, R&D/Inovacije (TF)

FY14 G,B KG, PS Planirani SILC anketa (TF) FY12-13 G,B KG, PS Regionalne pametne sigurnosne mreže FY13 G,B KG, PS WB praćenje roda FY13-15

G,B KG, PS

WB Programatsko siromaštvo

FY13-15 G,B KG, PS Regionalno finansiranje u zdravstvu FY14 G,B KG, PS Opštinski PER FY14 G,B KG, PS Regionalni M&E a. Vlada, donatori, Banka, za javnost. b. Stvaranje znanja, javna debata, rešavanje problema.

102

Aneks 12: Rodna procena

Srbija ima najbolje rezultate u pogledu stope upisa i završavanja osnovne škole na

Zapadnom Balkanu, kao i najvišu javnu potrošnju na obrazovanje (kao procenat BDPa). Štaviše, razlika između broja upisanih dečaka i devojčica u osnovnu školu u Srbiji, kao i u svim zemljama Zapadnog Balkana, je niska. Međutim, u stopi upisa u predškolske ustanove, Srbija (sa 52 % upisanih u starosnoj grupi dece 3-6) zaostaje za nekim svojim susedima i za svim zemljama članicama EU.

Sa aspekta pokazatelja u zdravstvu, u Srbiji je životni vek žena duži nego muškaraca, što

je u skladu sa regionalnim i globalnim obrascima. U odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana, Srbija ima najvišu stopu fertiliteta odraslih (21,3 rođene dece na 1.000 žena starosti 15-19) i najnižu stopu mortaliteta majki u regionu (8 na 100.000 živorođene dece).

Podaci o tržištu rada pokazuju da su stope zaposlenosti u Srbiji značajno niže od onih u

svim zemljama članicama EU i većini zemalja Zapadnog Balkana. Postoji velika razlika, znatno veća za žene, u smislu napreka ka ostvarivanju ciljeva zaposlenosti u Evropi 2020 - 75 % za muškarce i žene starosti 20-64 koji će biti zaposleni do 2020. godine. Tačnije rečeno, stope zaposlenosti muškaraca i žena u Srbiji su 59 % odnosno 43 %. Žena je takođe manje na pozicijama vlasnika preduzeća, menadžerima i preduzetnicima u Srbiji. Shodno tome, žene primećuju, mnogo više nego muškarci, brojne prepreke u poslovanju u zemlji (npr. pristupu sredstvima, korupciji, pristupu zemljištu i poslovnim inspekcijama).

Dublja analiza profila zemlje pokazuje da se Srbija suočava sa većim rodnim

disparitetom na tržištu rada. Učešće radne snage i stope zapošljavanja prema broju stanovnika su znatno niže za žene nego za muškarce, pri čemu su stope neaktivnosti i nezaposlenosti kod žena više. Razlike između žena i muškaraca u stopama zaposlenosti su naglašene u ruralnim oblastima i među Romima. Na primer, stopa zaposlenosti Romkinja u 2009.godini iznosila je 9 % u poređenju sa 43 % među ne-Romima. Sa aspekta starosti radnika, stope zaposlenosti za muškarce i žene prate inverzni U obrazac sa porastom starosti, pri čemu se najveće stope zaposlenosti beležeu starosnog grupi 35-49.

Na tržištu rada u Srbiji postoje i druge relevante razlike između polova. Stopa

samozaposlenosti je veća među muškarcima nego među ženama. Štaviše, zarade žena su niže nego zarade muškaraca u svim profesijama, većini sektora i većini obrazovnih i starosnih kategorija. Ova razlika u zaradama između žena i muškaraca je viša u privatnom nego u javnom sektoru. Uz to, žene u ruralnim oblastima zarađuju oko 13 % manje nego muškarci. Ta razlika je mnogo manja (4,5 %) u urbanim sredinama.

Najnoviji izveštaj Svetske banke stavlja naglasak na dinamiku rodnih razlika na tržištima

rada u Srbiji tokom nedavne svetske finansijske i ekonomske krize (“Srbija: Finansijska kriza, tranzicija tržišta rada i zarada: Analiza podataka panel istraživanja prema polu”, Svetska banka, 2011). Rezultati pokazuju da se nepovoljniji položaj žena na tržištu rada dodatno pogoršava u doba krize. Na primer, ženama je teže da izađu iz nezaposlenosti i ekonomske neaktivnosti. Među njima je vidan i gubitak zarada (koje su već ionako niske), iako manji nego

103

među muškarcima. Još jedan zanimljivi rezultat je da tokom krize, žene sa malom decom češće prelaze u neaktivnost, čime se osnažuje efekat obeshrabrenih radnika među ženama.

Podaci anketa o domaćinstvima pružaju uvid u siromaštvo i rodne karakteristike u Srbiji.

Dok domaćinstva na čijem je čelu žena imaju nižu agregatnu potrošnju nego ona na čijem je čelu muškarac, ona su u boljem položaju u smislu potrošnje po glavi stanovnika obzirom da su njihova domaćinstva manja. Uz to, siromašna domaćinstva na čijem je čelu žena više se oslanjaju na penzije kao glavni izvor prihoda i imaju veću prosečnu potrošnju po glavi stanovnika na hranu, obrazovanje i zdravstvo u poređenju sa domaćinstvima na čijem je čelu muškarac. Ovo se može objasniti višim udelom zavisnih članova domaćinstava na čijem je čelu muškarac.

Na kraju, dok je Srbija ostvarila napredak ka smanjenju razlika između muškraca i žena,

uključujući i ratifikaciju relevantnih međunarodnih konvencija i usvajanje novih zakona, u pravnom okviru i dalje postoje neki problemi.

104

Ključni zbirni pokazatelji (poslednja raspoloživa godina)

Alb

an

ija

Bo

sna

i

He

rce

go

vin

a

Ko

sov

o

Ma

ke

do

nij

a

Crn

a G

ora

Srb

ija

EC

A

(de

ve

lop

ing

)

obrazovanje

stopa završene osnov. škole, devojke (% relevant

starosne grupe)

89 92 96 94

stopa završene osnov. škole, dečaci (% relevant.

starosne grupe)

90 91 97 96

upis u školu, osnovna, devojčice (% neto) 84 88 87 94 91

upis u školu, osnovna, dečaci (% neto) 86 86 86 95 92

upis u školu, srednja, devojke (% bruto) 73 92 82 99 93 87

upis u školu, srednja (% bruto) 72 90 84 98 90 91

upis u školu, tercijerna, devojke (% bruto) 42 44 56 61

upis u školu. tercijerna, mladići (% bruto) 32 37 44 50

Racio muško/ženski, upis u osnov. školu (%) 97 102 101 98 99 99

Racio musko/ženski, upis u srednju školu (%) 101 102 98 101 103 96

Racio muško/ženski, upis na tercijerni nivo (%) 131 119 129 122

Zdravstvo

Stopa mortaliteta, odrasli, žene (na 1,000 odraslih

žena)

47 70 80 90 84 121

Stopa mortaliteta, odraski, muškarci (na 1,000

odraslih muškaraca)

96 137 129 168 153 284

stopa mortaliteta porodilja (model. procena, na

100,000 živorođene dece)

31 9 9 15 8 34

očekivani životni vek na rođenju, žene (god.) 80 78 72 77 77 76 75

očekivani životni vek na rođenju, muškarci (god.) 74 73 68 72 72 71 66

Fertility rate, total (births per woman) 1.6 1.2 2.3 1.4 1.7 1.4 1.8

stopa adolescent, fertiliteta (br. rođenja na 1,000

žena starosti 15-19 god.

17 15 20 17 21 28

rashod za zdravstvo, javni (% BDPa) 2.8 6.7 .. 4.6 6.7 6.3

Rad

odnos zaposlenosti prema populaciji, žene, 15+

god.(%)

35 40 28 47

odnos zaposlenosti prema populaciji, muškarci,

15+ god. (%)

60 54 44 63

žene u radnoj snazi (% od ukupnog br.) 42 47 40 46

stopa učešća ženskog rada (%, 15+ god.) 49 55 43 51

stopa učešća muškog rada (%, 15+ god.) 70 68 65 69

Samo zaposlene, žene (%) 27 25 32 19

Samozaposleni, muškarci (%) 28 30 35 20

ženska nezaposlenost (% radne snage) 14 27 56 33 18 18 9

muška nezaposlenost (% radne snage) 13 22 41 32 16 15 10

Izvor: WDI i UNECE. *ECA (samo zemlje u razvoju) su sledeće zemlje: Albanija, Kosovo, Ruska Federacija, Jermenija, Kirgistan, Srbija, Azerbeidžan, Letonija,

Tadžikistan, Belorusija, Litvanija, Turska, Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija,Turkmenistan, Bugarska, Moldavija, Ukrajina, Gruzija, Crna Gora, Uzbekistan,

Kazahstan, Rumunija.