9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

Godina V • Broj 228 • 30. jul 2021. • Cena: 50 dinara

str 17

Šupljak na ruti konjičkog turizma Balkana

Dekretom - do legalizacije divlje gradnje

Novi krug legalizacije divljegradnje u Srbiji

str 5

Zlatni toranj Triru, a Palićki toranj Karahanustr 7

Sa zatvaranja 28. Festivala evropskog filma Palić

Na višejezičnim tablama, na Paliću - život Lajoša VermešaNa višejezičnim tablama, na Paliću - život Lajoša Vermeša

Vermeš nam je pokazao Vermeš nam je pokazao put ka Olimpijadiput ka Olimpijadi

Na konjima, od Subotice do Trebinja

Bakić: Subotička sela su naše bogatstvo

str 10

Održane „Seoske igre bez granica”

str 2

2 30. 7. 2021. 228

Obalu Lajo-ša Vermeša, ispred Ženskog štranda na Pa-liću, krasi osa-

mnaest višejezičnih tabli na kojima je, u vreme kada pra-timo Olimpijske igre u Japa-nu, predstavljen život Lajo-ša Vermeša, osnivača Palić-kih sportskih igara, odnosno istorijat igara koje su probu-dile olimpijski duh u našoj regiji.

Table su u četvrtak, 29. jula, obišli unuk Lajoša Vermeša — Mihalj Vermeš i predsed-nik Skupštine Subotice dr Ba-lint Pastor. Govoreći i postav-ljenim tablama dr Pastor je na-glasio, kako su one na šest je-zika, uz srpski, bunjevački, ma-đarski i hrvatski, koji su u služ-benoj upotrebi u Subotici, in-formacije se mogu naći i na en-gleskom i nemačkom jeziku.

— Mnogo puta treba reći, ali nikada nije dosta, mi smo na Paliću već 1880. godine ima-li olimpijade zahvaljujući Lajo-šu Vermešu, šesnaest godina pre modernih olimpijskih iga-ra. Lajoš Vermeš je pokazao put, bez njega ne bismo imali savremene OI, ne bi bilo gra-đevina poput „Sovine kule”, današnje „Riblje čarde”, „Vile Lujza”, a sigurno u Subotici i Paliću ne bi bilo toliko izvr-snih sportista. Hvala porodi-ci Vermeš koja nam je ustupila originalne fotografije, jer ovo ne bismo mogli da pokažemo

sugrađanima i našim dragim gostima — kazao je dr Pastor.

Dr Pastor je potvrdio da je „Sovina kula”, koja sigurno pamti i bolje dane, od izuzet-nog zanačaja za Suboticu, Palić i olimpijski pokret i da je treba sačuvati.

— To je jedan ogroman pro-jekat, imamo ideje, znamo tač-no šta bismo želeli da bude, ali treba naći finansijska sredstva

za to. Nadam se rešenju u do-glednoj budućnosti.

Mihalj Vermeš, unuk Lajoša Vermeša, bio je dirnut, pono-san na dedu, ali i na generacije koje dolaze, jer je sa njim u obi-lasku tabli bila i njegova unuka Viktorija.

— Ovo je kreativna ide-ja koja daje snažan doprinos očuvanju sportskih i kultur-no-istorijskih tradicija našeg grada. Deda se kroz školova-nje zaljubio u sport i antičke grčke olimpijade i helensku

kulturu. To mu je dalo ide-ju da sa svojom braćom Nan-dorom i Belom, te prijate-ljem Nikolom Matkovićem, organizuje Palićke sportske igre, po uzoru na antičke igre — pričao je Vermeš i svoje

obraćanje završio metaforom:— Plemenito seme zasejali

su u rodno subotičko tlo, a ono je izniklo, raslo i razgranalo se u visine.

Table su postavljene od strane JP „Palić-Ludoš“, a ob-novljene su i upotpunjene no-vim sadržajima uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekre-tarijata za obrazovanje, propi-se, upravu, i nacionalne manji-ne - nacionalne zajednice, dok je vrednost projekta iznosila 100.000 dinara

AktuelnoKroz višejezične table, predstavljen život Lajoša Vermeša

Da nije bilo Lajoša Vermeša, u regiji sigurno ne bi bilo toliko izvrsnih sportista, smatra dr Balint PastorAutor: N. Stantić

Čovek koji je pokazao put

tabli govori o liku i delu Lajoša Vermeša

18

Mihalj Vermeš, Viktorija Vermeš i Balint Pastor ispred spomenika Lajoša Vermeša na Paliću

330. 7. 2021.228

Kako ističe dr Slobodan Puškar, direktor Opšte bolni-ce Subotica, to je drugi apa-rat koji je to odeljenje dobilo u protekle tri godine, a čime će pacijenti, koji gravitiraju ka subotičkoj bolnici, dobiti da-leko viši kvalitet zdravstvenih usluga.

-Na Odeljenje gastroente-rologije postoji ogroman pri-stisak, te se godišnje obavi čak 2.000 dijagnostičkih pregle-da. Od toga su pet posto hitna krvarenja, zbog čega je veoma važno kostantno zanavljanje opreme, a to znači, bar dve do tri godine. Nov kolonoskop ku-pljen je zahvaljujući sredstvi-ma Pokrajinske vlade i vredan

je oko šest miliona dinara. To je drugi aparat, koji je to odelje-nje dobilo u prethodne tri go-dine, te će pacijenti koji gravi-tiraju ka subotičkoj bolnici do-biti viši kvalitet zdravstvenih usluga – kaže dr Puškar.

Dr Puškar ističe i napore države, da se unapredi zdrav-stveni sistem i da se kroz na-bavku nove opreme obezbedi i prijem kadrova, specijalizacije, unapredi lečenje i za komple-tan zdravstveni sistem.

- Tokom prethodne tri go-dine, nabavljena su dva ozbilj-na aparata za kabinet gastro-enterologije, pre tri godine je kupljen gastroskop, a sada ko-lonoskop. Radi se o aparatima

najnovije generacije, gde ćemo moći dau potpunosti ispuni-mo sve zahteve, vezano za is-pitivanje gastrointestinalnog trakta, od pacijenata u Sever-nobačkom okrugu – istakao je direktor bolnice dr Puškar.

Aktuelno

СИР: Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-

3655=Nove subotičke novine

COBISS.SR-ID 22996660

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINA U PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.300 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.600 dinara+poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.300 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO2.600 dinara+poštanski troškovi

IMPRESUMIzdavač:

NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.

Društvo za novinsko-izdavačku delatnostSubotica, Maksima

Gorkog 8Tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947PIB: 109859609

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Vlado Tomić dipl. ecc.Tel: 553-914

(direktor@subotickenovine.rs)

Zamenik gl. i odg. urednika:

Nada Harminc Karanović

(urednik@subotickenovine.rs)Tel: 553-042

Tehnički urednikRobert Kiš

(tehnicki@gmail.com)

Redakcija-novinari:Tel: 553-042

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola

Stantić, Milutin Mitrić, Bojan Nikolić

Marketing:Tel: 553-914

marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje:Tel: 553-805

(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa:,,Štamparija Borba’’ A.D. Kosovska 26, Beograd

Odeljenju gastroenterologije Opšte bolnice doniran novi savremeni kolonoskop

Bolja dijagnostikaza pacijente SBO

Nakon nove neurohirurške opreme, koja je u subotičku Opštu bol-nicu stigla pre dve nedelje, odeljenju gastroeneterologije je nedav-no isporučen kolonoskop najnovije generacije, koji je zlatni stan-dard u dijagnostici debelog creva

dr Slobodan Puškar

Autor: A. Šiška

Iz Doma zdravlja apeluju na su-građane, da se vakcinišu protiv covida19

U Domu zdravlja Subo-tica kažu, da je epidemio-loška situacija u Subotici za sada povoljna, ali da se pro-cenjuje da bi vrlo lako mo-gla preći u nestabilnu. Sva-ki vakcinisani sugrađanin je od izuzetne važnosti, po-ručuju iz te zdravstvene ustanove.

- Vakcionalni obuhvat je trentuno oko 43 odsto, čime ne možemo biti zadovolj-ni. Podsetiću da vakcional-ni punkt u Novoj opštini i da-lje radi svakog radnog dana od 8 do 20 časova, a viken-dom do 14 . Ljudi se javljaju, ali ne i u dovoljnom broju. U proseku imamo oko 500 no-vovakcinisanih sugrađana, a 300 revakcinisanih. Do sada smo stigli do 93.300 datih doza vakcina, od toga 47.300 prvih a 46.000 dru-gih doza. Svaki vakcinisa-ni građanin nam je bitan,

a sada je pravo vreme za vakcinisanje, dok je inten-zitet covida19 mali. Ukoliko se ne vakcinišemo u još ve-ćem intenzitetu, epidemio-loška situacija će preći u ne-sigurnu — kaže Ivanka Beo-ković, direktor Doma zdrav-lja Subotica.

Trenutno i dalje Dom zdravlja Subotica ima Sino-farm i Fajzer vakcinu u do-voljnim količinama za su-građane i to bez najave, dok Sputnjika V i dalje nema, odnosno prijave se šalju na eUpravu i čeka se po-ziv. Astra Zeneka vakcine nema. Novina je, da je oko 300 sugrađana, koji ima-ju izražene kontraindikacije, uspešno vakcinisano.

- U protekle tri nedelje ra-đena je vakcinacija onih su-građana koji su imali izra-žene kontraindikacije. Oni su pred Komisijom intervju-isani i uz pojačani nadzor i uspešno vakcinisani. Pre-ko 300 sugrađana je vakci-nisano protiv covida19 iz te grupe. Pojačani nadzor zna-či, da je pored tih sugrađana prisutna ekipa urgentne me-dicine, te ukoliko se eventu-alno bilo šta dogodi, oni su

spremni i obučeni da u mo-mentu reaguju. Do sada nije bilo potrebe ni za jednom ta-kvom intervencijom kod ove grupe osoba — pojašnjava direktorka Doma zdravlja, Ivanka Beoković.

Ona ističe, da ambulanta u Maloj Bosni ne radi zbog neuslovnosti objekta.

-Sve ambulante Doma zdravlja Subotica rade u pu-nom kapacitetu kao što je bio slučaj pre korone, sem ambulante u Maloj Bosni koja ne radi zbog neuslov-nosti objekta, a ne nedostat-ka medicinskog kadra. Am-bulanta za covid19 pacijen-te prima u ATD dispanzeru, tvrde u Upravi Doma zdrav-lja Subotica.

Epidemiološka situacija u Subotici povoljnija

Mutirani sojevi kucaju na vrata

Autor: A. Šiška

Dužijanca 2021

Izbor pratilaca bandaša i bandašiceU svečanoj bunjevač-koj nošnji – takmiče-nje na Trgu slobode

Organizacijski odbor „Dužijan-ca 2021.“ pozvao je mlade na ta-kmičenje za izbor pratilaca ban-daša i bandašice.

Izbor će se održati u petak, 6.8.2021. godine, s početkom u 20 sati na Trgu slobode.

Na izbor se dolazi u svečanoj bunjevačkoj narodnoj nošnji, po vlastitom izboru.

-Zainteresirane divojke i mom-ci, stariji od 16 godina, mogu da se prijave do 5.8.2021. godi-ne, lično u ured „Dužijance“, na adresi Beogradski put 52, u Su-botici, ili putem telefona na broj 024/525-045, mob: 0642170332 Dajana Šimić ili na mail Udru-ge: ubh.duzijanca@gmail.com – kaže u ime Organizacionog odbo-ra Dužijanca 2021, direktor Ma-rinko Pijuković.

Izabrani će biti predstavljeni iste večeri na Glavnom gradskom trgu, a na Centralnoj proslavi u nedjelju, 8. avgusta, ići će u prat-nji bandaša i bandašice.

Autor: N.S.N.

Ivanka Beoković

4 30. 7. 2021. 228

U fokusu

Foto + reč

Ozelenimo i ulepšajmo naše ulice

Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio i shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad (Đorđe Balašević: „Jednom su sadili lipu“)

Gostivarska ulica, Novo selo. Lepo za oko, čisto, ured-no i zeleno, onako kako bi trebalo da izgleda svaka ulica u Subotici. Niko to nije došao sa strane, ili „odozgo“ da uredi, nego su sami građani zasadili i, očigledno, brižljivo neguju zelenilo ispred svojih kuća. Moglo bi se naći prostora za još neko drvo, doduše, ali kada bi u većini ulica dostigli ovakav nivo uređenosti, gde bi nam bio kraj...

Zato Subotičanima, građanima, Gradu, svima predlaže-mo akciju „Drvo da bude prvo“, ili već ko kako hoće da je na-zove, da se gde je to moguće zasadi drveće, da se drvore-di obnavljaju i popunjavaju, da počnemo već koliko ove je-seni, ispred svojih kuća ili stambenih zgrada, na javnim po-vršinama, koje su koliko javne toliko i naše i imamo pravo da ih ozelenjavamo. Naravno, ne gradske parkove i drvo-rede, za to postoje nadležne gradske službe, ali ako ispred kuće već pravimo parking za automobil, sigurno se može naći prostor za par stabala, čija će hladovina biti korisna i za nas i za vozilo.

Kako smo vas u jednom od prethodnih tekstova obave-stili, ukoliko vlasnici kuća ili višespratnica to žele da učine s odobrenjem gradskih službi, i uz to dobiju stručni savet, kako i šta bi trebalo da sade, mogu da se obrate Javnom ko-munalnom preduzeću „Čistoća i zelenilo“. Na žalost, u pita-nju je bila greška, u ovom vremenu promena nismo bili oba-vešteni, da to više nije u nadležnosti JKP, pa se i njima i či-taocima izvinjavamo. Taj deo posla sada je u nadležnosti Sekretarijata za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj Grada, a „Čistoća i zelenilo“ angažovana je jedino u delu održavanja zelenila.

Zato smo Sekretarijatu uputili molbu, da nam odgovo-re na najvažnija pitanja, pa ćemo ih, kada stignu, prene-ti vama.

Šta treba Subotičani da rade i kome da se obrate ukoliko žele na javnoj površini, ispred svojih kuća da posade drvo (drveće)? Koji je to postupak, u kom obliku se obraćaju?

Da li se zahtevi jednako tretiraju, kada su u pitanju indi-vidualne stambene kuće i zgrade sa kolektivnim stanova-njem, čiji stanari žele da organizuju akciju, nabave sadni materijal i u svojoj režiji posade drvo (drveće)?

Koji uslovi treba da budu ispunjeni za odobravanje ova-kvih zahteva i da li u okviru Sekretarijata, u čijoj nadležno-sti se ovo nalazi, postoje stručnjaci koji mogu da građanima daju savete, na primer, kada je reč o izboru vrste drveta koje će biti zasađeno na određenoj lokaciji?

Da li građani imaju troškove da bi dobili odobrenje ova-kve vrste i koliko oni iznose?

Kakvi su planovi Sekretarijata što se tiče gradskog zele-nila u ovoj godini?

Autor: M. R.

Apel Saveta Severnobačkog upravnog okruga, da se građani vakcinišu

U ovom momentu je najvažnije, a i zajednički je stav svih čla-nova Saveta, je da se apeluje na građane koji se još uvek nisu vakcinisali, da to što pre učine. Poseban apel se odnosi na mla-đu populaciju, starosne grupe od 16 do 30 godina

U prostorija-ma Sever-n o b a č k o g u p r a v n o g okruga, odr-

žana je sednica Saveta Severnobačkog upravnog okruga, kojoj su prisu-stvovali, pored načelnika okruga Bojana Šoralova, kao predsedavajućeg, po-moćnik gradonačelnika Subotice za oblast eko-nomskog razvoja i među-narodne saradnje i grad-ski menadžer Zagorka Panić, predsednik opšti-ne Mali Iđoš Marko La-zić i zamenik predsedni-ka opštine Bačka Topola, Gabor Kišlinder.

Pored detaljne anali-ze rada inspekcijskih služ-bi, kao i problema vezanih za komunalnu infrastruk-turu i dogovora za rešava-nje istih na teritoriji Sever-nobačkog okruga, člano-vi Saveta SBO, kao najvaž-niju tačku dnevnog reda

izdvojili su analizu rada svih insti-tucija i nji-hov dopri-nos u spre-čavanju ši-renja virusa COVID19.

Ono što je u ovom m o m e n -tu najvažni-je, a što je i zajednič-ki stav svih članova Sa-veta, je da se apeluje na građane koji se još uvek nisu vakcinisali, da to što pre učine.

Poseban apel se odnosi na mlađu populaciju, sta-rosne grupe od 16 do 30 godina, s tim da maloletna lica pre primanja vakcine treba da dobiju saglasnost lekara.

-Samo naša kolektivna

odgovornost i savest mogu da spreče, da ponovo ima-mo veliki broj zaraženih i da ne dozvolimo nova ograničenja i zatvaranja. Trenutno je u našem okru-gu vakcinisano 41,26 % građana - stoji u saopšte-nju Severno bačkog Uprav-nog okruga.

Autor: N.H.K.

Na sednici je odr-Na sednici je odr-žana i prezen-žana i prezen-tacija Regional-tacija Regional-nog centra Mini-nog centra Mini-starstva odbrane starstva odbrane Novi Sad, a govo-Novi Sad, a govo-rio je načelnik, rio je načelnik, pukovnik Mi-pukovnik Mi-odrag Nadlački, odrag Nadlački, predstavivši nad-predstavivši nad-ležnosti, organi-ležnosti, organi-zacionu struktu-zacionu struktu-ru, funkcije i za-ru, funkcije i za-datke regional-datke regional-nog centranog centra

Poseban apel mladima Poseban apel mladima do 30 godinado 30 godina

530. 7. 2021.228

Grad

Sve kuće za lično stanovanje, izgrađene do 2015. godine, dekretom će biti upisane u katastar. Oni koji su bespravno gradili posle tog roka, biće krivično procesuirani, a nji-hova divlja gradnja srušena. Novi propisi će do maksimuma pojednostaviti proceduru za dobjanje građevinskih dozvola, a najavljene su i niže takse za upis vlasništva

Svi objekti za lično stanovanje, izgrađe-ni do 27. novembra 2015. godine, dekre-tom će biti upisani u

katastar. To će biti predviđe-no novim procesom legaliza-cije divlje gradnje, koji se oče-kuje početkom jeseni. Onima, koji su poslednjih šest godi-ne gradili objekte bez dozvo-le, gradnja neće biti legalizo-vana a vlasnici te divlje grad-nje, biće predmet krivičnog gonjena.

-Ovo je rešenje za koje se za-lagala komora građevinara - kaže Goran Rodić, potpredsed-nik Udruženja građevinskih in-ženjera Privredne komore Sr-bije. Svi objekti za lično sta-novanje, pre nego što je stupio na snagu novi Zakon o legaliza-cij 2015., a ne nalaze se na tra-si gasovoda, vodovoda i elek-trične mreže, biće dekretom uknjiženi. Važno je da je objekt građen na zemlji vlasnika be-spravne gradnje, a naš je pred-log bio, da se za uknjižbu plati neka minimalna simbolična na-knada, ili taksa. Prema ranijim propisima, za uknjižbu nelegal-ne gradnje, dažbine su bile ve-oma velike, traženi kompliko-vani projekti, što je sve uticalo da lagalizacija dugo traje. Kraj-ni cilj novih zakonskih rešenja,

koji su u pripremi, je da se u Sr-biji potpuno iskoreni besprav-na gradnja.

Propisi će se najstrožije od-nositi prema onim pojedinci-ma, koji su počeli gradnju bez papira, iako je to zakon posle 2015. godine strogo zabranji-vao. Prema tom zakonu iz 2016. godine, divlja gradnja je krivič-no delo i takav objekat mora biti srušen. Ali, sudeći po tre-nutnom stanju na terenu, to je mrtvo slovo na papiru, jer su lo-kalne saouprave u Srbiji done-le samo 7.640 rešenja o takvom rušenju. I u Subotici, za posled-njih deset godina, izdato je bli-zu 160 rešenja o rušenju obje-kata bez dozvole i one su pra-vosnažne. U međuvremenu je

došlo do legalizacije i postupci za rušenje tih objekata su u fazi mirovanja.

Trenutna situacija je takva, da gotovo dva miliona obje-kata u Srbiji još čeka legaliza-ciju. U Vojvodini je ozakonje-no 182.016 kuća, a na rešenje čeka 380.000 objekata. Od voj-vođanskih opšina, najdalje u le-galizaciji otišao je Bečej i Subo-tica. Bečej ima sma 4.000 nele-galivonih objekara a u Subotici 14.447 objekata dobila je papire za legalizaciju a na građevinske

dozvole čeka još 16.553 objekta.-Srbija u procesu rešavanja

divlje gradnje prošla je kroz skoro sve faze koje su prošle i druge evropske državu kod ko-jih je bio izražen ovaj problem - kaže Goran Rodić. -Jedan od najvažnijih ciljeva novog Za-kona o ozakonjenju nelegal-ne gradnje je, da se do maksi-muma pojednostave procedure za dobijanje „čistih“ papira i da takse za legalizaciju budu niže. Imali smo u poslednjih 20 godi-na, pet pokušaja da rešimo pi-tanje legalizacije i rezultat je bio uvek isti - neuspešna, ili sa malo uspeha. Zato pitanje legi-lizacije bespravne gradnje mora da bude politička odluka, op-šteprihvaćena i održiva.

Poslednjim izmanama Za-kona o legalizaciji, iz novemba 2018. godine, stopirana je pro-daja nekretnina, koje se nala-ze u procesu legalizacije i nota-ri ne overavaju takve ugovore. Dok se proces ne okonča, vla-snici tih nekretnina ne mogu da ih prodaju. Ovo stopiranje pro-metovanja nekretnina, koje ne-maju „čiste“ papire, uticalo je na povećanje cene nekratnina.

Prema poda-cima Sekre-tarijata za građevinar-stvo lokalne samouprave, za poslednje tri godine, u Subotici je 4.811 objeka-ta legalizo-vano, u 2019. godini 1.933, u 2020 preko 1.780, a ove, do 28. jula, zvanične pa-pire o lega-lizaciji izda-ti su za 1.098 objekata.Od 2019. go-dine, izda-to je 2.329 rešenja o legalizaciji

Autor: M.Mitrić

Kakve novine donosi novi krug legalizacije divlje gradnje u Srbiji

Dekretom - do Dekretom - do legalizacije divlje gradnjelegalizacije divlje gradnje

Goran Rodić, potpredsednik Udruženja građevinskih inženjera Privredne komore Srbije

6 30. 7. 2021. 228

Grad

Veliki porast broja gostiju, u odno-su na prethodnu godinu, rezultat je prošlogodiš-

njeg „zatvaranja“ na početku pandemije korona virusom, zbog čega turistički radnici nisu radili gotovo ceo mart, april i deo maja.

Pozitivna vest za turizam u Subotici je svakako povra-tak stranih turista u naš grad, koji čine 40 odsto turista, što je približno ranijim rezultati-ma u doba pre korone, u koji-ma su polovina gostiju bili do-maći turisti, a druga polovina stranci. Sa druge strane na Pa-liću su uglavnom domaći turi-sti koji čine 90 odsto turistič-kog prometa.

Da se situacija vraća u nor-malne tokove, govore i pore-đenja rezultata u odnosu na re-kordnu 2019. godinu, koji poka-zuju da Palić u odnosu na peri-od pre dve godine, beleži rast od 10 odsto u dolascima, odno-sno 20 odsto u noćenjima.

Govoreći o postignutim re-zultatima, Aleksandar Medako-vić, direktor Turističke organi-zacije grada Subotice ističe, da ostvareni rezultati ulivaju nadu, da će se situacija u turizmu ove godine popraviti u odnosu na prethodnu i da će osetiti zado-voljstvo i na kraju godine.

-Primećujemo sve više stra-nih turista, koji nam svakod-nevno dolaze u info centar, što je svakako pokazatelj, da je situacija bolja u odnosu na

prethodnu godinu. Subotica se vraća na mapu turizma, što nas raduje. Prethodna godina je za-vršena rezultatima, koji su po-kazali da je Palić imao daleko više dolazaka i noćenja u od-nosu na Grad, što je razumlji-vo, ali je bitno,da se ove godine i Subotica vraća. Raduje i što se prosek ostajanja gostiju podi-gao na 2,4 dana, što je u odno-su na prethodnih deset godina znatan porast. -

Medaković dodaje, da goste najviše privlači arhitektura Su-botice i Palića, kao i ponuda ga-stronomije, vina, manifestaci-ja ali i novi turistički proizvod – aktivan odmor.

-Gledali smo da proširimo turističku ponudu u odnosu na raniji period. Učestvovali smo u kampanji Turističke organi-zacije Srbije „Vidi Srbiju“, gde smo akcenat stavili na akti-van odmor i gde smo turistima

ponudili jedrenje Palićom, jaha-nje konja, vožnje kočijama, pa-noramski let, tandem skokove i mnoge druge, što je dodatno privuklo ljude. Mogu slobod-no reći da smo ponudom aktiv-nog odmora privukli nove turi-ste, koji traže takav vid odmora, i da ćemo nastaviti sa obogaći-vanjem ponude.-

Dolazak turista u prvih pet meseci na nivou 2019. godine

Turizam na Paliću iu Subotici oživeo

U prvih pet meseci ove godine, Palić je zabeležio porast broja no-ćenja od 120 odsto, u odnosu na isti period lane, dok Subotica be-leži porast broja noćenja od 45 odsto. Povratak stranih turista

O boljoj turistič-koj sezoni svedo-če i podaci, da su u julskim danima gotovo svi kapaci-teti na Paliću po-punjeni, te da je sve više stranih turista u Subotici

Autor: B. Nikolić

Hrvatsko Nacionalno vijeće u Srbiji

Nastavljena dalja izgradnja Hrvatske kućeHNV:Vlada Hrvatske podržala gradnju Hrvatske kuće u Subotici, s dodatnih dva miliona kuna i kadrovsko osnaži-vanje hrvatske zajednice

Vlade Republike Hrvatske, 22. jula, jednoglasno je odobrila dodatnih 2.000.000 kuna, za izgradnju „Hrvatske kuće“ u Suboti-ci i kadrovsko osnaživanje hrvatske zajednice u Republici Srbiji.

-Sredstva će biti prebačena posredstvom Središnjeg dr-žavnog ureda za Hrvate izvan Republike Hrvatske (SDU), koji podržava kapitalni projekat hrvatske zajednice i nasta-vak započetih radova na objektu, u kojem će se nalaziti dve krovne ustanove Hrvata u Republici Srbiji.

Podrškom SDU-a, u maju 2018. godine, kupljeno je gra-đevinsko zemljište pored postojećeg zdanja, u kojem je sedi-šte dveju hrvatskih ustanova (NSHNM i Zavod za kulturu voj-vođanskih Hrvata), a sada će tu biti i ključne ustanove hrvat-skog naroda u Republici Srbiji: NIU „Hrvatska riječ“ (koji tre-nutno nema sopstveni prostor) i NSHNM, a sa starim objek-tom činiće jedinstvenu celinu.

Ovaj kapitalni projekat hrvatske zajednice u Republici Sr-biji, spada među prioritetne ciljeve NSHNM-a.

-U oktobru 2020., sekretar SDU-a Zvonko Milas i pred-sednica NSHNM-a Jasna Vojnić potpisuju prvi ugovor kojim Republika Hrvatska preuzima odgovornost finansiranja pro-jektno-tehničke dokumentacije i I. faze izgradnje „Hrvatske kuće“. Tada je osigurano 1 300 000 kuna za izvođenje rado-va, koji obuhvataju gradnju podruma i prvog sprata. Simbo-ličan početak izgradnje obeležen je, 28. aprila ove godine, svečanim polaganjem kamena temeljca, a prisustvovali su Gordan Grlić Radman, ministar spoljnih i evropskih poslova Republike Hrvatske i izaslanik predsednika Vlade Republike Hrvatske Andreja Plenkovića i državni sekretar Zvonko Milas – kaže se u saopštenju HNV-a.

Predsednica NSHNM-a Jasna Vojnić naglašava, da će do-datnim sredstvima Vlade Hrvatske spoljni građevinski rado-vi biti verovatno završeni do kraja godine, a HNV podseća na četiri otvorena gradilišta u hrvatskoj zajednici – u Petrovara-dinu, Beogradu, Bačkom Monoštoru i Subotici – koji će za kratko vreme biti ispunjeni i sadržajima i ljudima.

Autor: N.S.N.

Aleksandar Medaković, direktor Turističke organizacije grada Subotice

730. 7. 2021.228

Kultura

Svečanom ceremoni-jom dodele nagrada najboljim evropskim ostvarenjima, prika-zivanjem filma „Voj-

voda“ Rodžera Mičela i prve dve epizode domaće serije „Kljun“ Jelene Gavrilović i Uroša Tomi-ća, u petak 23. jula, na Letnjoj pozornici zatvoren je 28. Festi-val evropskog filma Palić.

Specijalno priznanje Međuna-rodnog žirija kritike dodeljeno je filmu „Dečak“ reditelja Vitali-ja Akimova, koji je putem video linka rekao: „ Ovo je veoma vred-no i jako mi je drago“. Žiri je oce-nio, da iako je ovo prvi film režise-ra Akimova, primećuju se tragovi genijalnosti koje poseduju samo veliki majstori filma. Ovaj mali a istovremeno veoma veliki film ta-kođe nam govori nešto važno o moći umetnosti: umetnost spaša-va živote.“

Međunarodni žiri kritike za najbolji film u takmičarskom pro-gramu Paralele i Sudari odabrao je ostvarenje „Nun of your bu-siness“ hrvatske rediteljke Iva-ne Marinić Kragić. Žiri Glav-nog takmičarskog programa do-delio je specijalno priznanje bri-tanskoj produkciji „Dnevnik iz

Gvantanama“ u režiji Kevina Mekdonalda.

Reditelj Ferit Karahan dobitnik je nagrade Palićki toranj za naj-bolju režiju, za film „Čuvar bra-ta svojega“. Ferit Karahan se u vi-deo obraćanju zahvalio festivalu i rekao: „Čuvar brata svojega govo-ri o jednom internatu na kurdskoj teritoriji u Turskoj. I ja sam išao u jednu od takvih škola. Bilo je veo-ma teško snimati tamo jer je bila zima, na teškoj lokaciji, sa 500 de-čaka. Meni je bilo teško da živim u internatu, pišem scenario, dubo-ko sam dirnut sjajnom nagradom predivnog žirija“. Film je tursko-rumunska koprodukcija, a Žiri je u obrazloženju naglasio, da na-gradu reditelju dodeljuje „za pre-finjen način na koji otkriva druš-tveno stanje u Istočnoj Turskoj.“

Dobitnik Zlatnog tornja za naj-bolji film u Glavnom takmičar-skom programu festivala je os-tvarenje „Najgora osoba na sve-tu“ norveškog reditelja Joakima Trira. Povodom osvajanja ove, ali

i nagrade FIPRESCI, Joakim Trir se prisutnima obratio pisanom porukom: „Veoma sam srećan i zahvalan zbog dve nagrade i žao mi je što nisam u mogućnosti da ih lično primim večeras. Zahva-

lan sam žiriju, jer su ovom filmu, iz male zemlje poput Norveške, dali ovako veliko priznanje. Vaše ohrabrenje ćemo iskoristiti da na-stavimo našu potragu za pričama o ljudskoj ranjivosti i snazi. Veliko ura iz Osla!“

Žiri FIPRESCI je Zlatni toranj dodelio „za oporu i otrežnjujuću studiju karaktera, koja stavlja u

fokus stanje savremene žene kao nesigurne ali osnažene ličnosti, u obliku vizionarskog postroman-tičnog filma.“

Publici se, na kraju svečane ce-remonije zatvaranja, obratio Ra-

doslav Zelenović, direktor Festi-vala evropskog Filma Palić: „Mi koji se bavimo ovim festivalom, uveliko smo u mislima na festi-valu iduće godine, i nadamo se da će taj festival biti lakše napra-viti nego ovogodišnji, a pogotovu

lakše nego prošlogodišnji. Bilo je 130 filmova, 15 programa, 150 go-stiju, i sve ono što čini festival. Da

li je moglo više? Verovatno. Da li je moglo bolje? Verujte mi, nije. Imali smo prilike da vidimo naj-noviju evropsku produkciju, bri-tanske filmove, tri filma sa ovo-godišnjeg Kanskog festivala, fi-

move iz Makedonije, Mađarske, i svetsku premijeru domaćeg fil-ma, koja je itekako napunila ovu pozornicu. Naša radost svih ovih dana je da smo i ove godine uspeli da, svi oni koji su bili na festivalu, odu sa njega zadovoljni“.

Ovogodišnje, 28. izdanje Festi-vala evropskog filma Palić, održa-no je od 17. do 23. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvore-nog univerziteta Subotica.Tokom predfestivalskog programa i cen-tralnog dela manifestacije publi-ci je predstavljeno više od 130 fil-mova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i program-skih celina. Pored bogatog film-skog programa, publika je uživala u brojnim pratećim sadržajima — koncertima, izložbama, promo-cijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Reditelj Ferit Karahan dobitnik je nagrade Palićki toranj za najbolju režiju, za film „Čuvar brata svo-jega“, a dobitnik Zlatnog tornja za najbolji film u glavnom takmičarskom programu festivala je ostva-renje „Najgora osoba na svetu“, norveškog reditelja Joakima Trira. Nagrade su dodeljene prethodnog petka, kada su Nove subotičke Novine već bile na kioscima, te donosimo najzanimljivije detalje

Gorki List na-grada publi-ke 28. Festiva-la dodeljena je filmu „Neči-sta krv — greh predaka” re-ditelja Milu-tina Petrovi-ća, prikazan je u Glavnom ta-kmičarskom programu

Zlatni toranj Triru, a Zlatni toranj Triru, a Palićki toranj KarahanuPalićki toranj Karahanu

Sa zatvaranja 28. Festivala evropskog filma Palić

Autor: Nada H. Karanović

Žiri i nagrađeni 28. Festivala evropskog filma Palić

Radoslav Zelenović

„Najgora osoba na svetu“ Joakima TriraDetalj iz filma „Čuvar brata svojega“

Dragan Bjelogrlić u ulozi Hadži-Trifuna

8 30. 7. 2021. 228

Društvo

Bazar je okupio ve-liki broj Suboti-čana, koji su že-leli da pomognu Mili, predstavnike

Grada, subotičkih Udruženja i druge. Svi koji su želeli mo-gli su oba dana od 17 do 20 ča-sova, kupiti cveće, kolače, gar-derobu i mnogo drugih stvari na štandovima koji su bili po-stavljeni na Trgu.

U ime gadonačelnika Subo-tice Stevana Bakića, prisutnima se obratio šef njegovog kabine-ta, Sava Stambolić.

-Zahvaljuem se organizatori-ma i svim ostalima koji su dali svoj doprinos da se pomogne sugrađanki Mili, koja se bori sa teškom bolešću, koju može da pobedi samo uz pomoć svih. Sa organizatorkama Danom Rado-mirović, Tijanom Mijović i Josi-pom Rončević, Grad sarađuje kada postoji potreba da se po-mogne nekome. Kada god nam

one ili njihovi saradnici jave za nekog sugrađanina, kome je po-trebna pomoć, mi tražimo hit-na ali i trajna rešenja za proble-me, kao što smo krajem prošle

godine, uredili dom za porodicu Lebović, koja je živela u jako teškim uslovima.

Administratorke gru-pe i Nenad Mikulić, Mi-lin otac, samohrani ro-ditelj četvoro dece, za-hvalili su se učesnicima, anonimnim donatori-ma, sugrađanima, Gradu i svima na pomoći koja ovoj četvorogodišnjoj devojčici mnogo znači.

-Humanitarnu akciju podržao je Grad putem Fondacije za teško obo-lelu decu, uplativši više od 200 hiljada dinara – re-kao je Stambolić.

-Mala Mila Mikulić boluje od spinalne mišićne atrofije (SMA) tip 2. Bazaru, koji smo organi-zovale, a podsetiću vodimo i Fejsbuk grupu Naše malo neko-me je sve, odazvalo se više od 20 izlagača i veliki broj građana i zahvaljujući njima skupljeno

je 188.430 dinara i 80 evra. Do sada se na raznim licitacijama na Fejsbuk pijaci i donacijama u našoj grupi, skupilo oko 700 hi-ljada dinara, od čega je odmah

kupljen aparat za iskašljavanje, koji je koštao 514 hiljada, koji joj je bio neophodan i zbog čega je Mila i bila u bolnici – rekla je Tijana Mijović, jedna od admi-nistratorki Fb grupe Naše malo nekom je sve, istakavši da su im se priključili i Udruženja Auti-zam Subotica i ZaJedno, kao i brojni donatori.

Nenad Mikulić ističe, da nje-gova ćerka Mila zna da broji, lepo priča, peva pesmice, ali da ne može da hoda. Duša me boli što ona ne može, to mi je najte-že. U avgustu će napuniti četi-ri godine, ali za razliku od svo-je sestre bliznakinje, ne hoda i bori se sa nemilosrdnom spi-nalnom atrofijom mišića tipa 2.

Na glavnom gradskom Trgu, održan humanitarni bazar za četvorogodišnju devojčicu

Humano za Milino zdravljeU organizaciji neformalne grupe „Naše malo je nekome je sve, prote-klog videnda u subotu i nedelju, na glavnom gradskom Trgu organi-zovan je humanitarni bazar, za pomoć četvorogodišnjoj Mili Mikulić, koja boluje od spinalne atrofije mišića - tip 2

Autor: A. Šiška

Najveća želja mi je da moja Mila ozdravi, kaže Ne-nad, Milin otac

Nenad Mikulić, Milin otac

Sava Stambolić sa organizatorima akcije

Subotičanina Tomi-slava Ilankovića, di-plomiranog elek-troinženjera, znaju stručnjaci Subotice

po mnogo čemu, a najviše ga pamte po njegovoj stručnosti, radu u nekadašnjem EMIS-u i nekoliko većih subotičkih pre-duzeća, za koja je rezultate sti-cao i u inostranstvu.

Međutim, Dida Toma, koji je danas penzioner, nije došao da se hvali svojim znanjem, nego unukom Nikolom, koji je već pred doktoratom, a porodica Ilankovića obeležava dva jubi-leja - istovremeno, 25. rođendan unuka Nikole i četvrt veka Bo-rove šume, koju je sadio za svog unuka, a sada mu je ostavlja u nasleđe, čime želi i da mu česti-ta završetak doktorata.

- Istog datuma, završeno je sadjenje šume iz kontejnera, tj posadio sam vise od 800 rasa-da bora. Nikola je rastao i razvijalo se dete, pa tako i šuma. Bilo je tu noćnog za-livanja šume, proredjiva-nja, pa, bogami i prskanja protiv gusenica. Ovo je tra-jalo sve dok sadnice nisu porasle na visinu od oko 2 metra. Od tada su se sadni-ce morale same boriti, i iz-borile su se, što je i vidljivo. Veoma slično kao kod dece i čoveka. Tako je i moj Niko-la vremenom postao veoma vredan i pametan dečko, koji se bori za sebe. Završio Gimnaziju i a zatim FTN u Novom Sadu, mašinski de-partman. Studije je završio pre vremena i odbranio di-plomski rad, sa prosekom 10 (deset). Tako je uradio i sa Masterskim studijama i odmah se zaposlio na fakultetu, kao sa-radnik u nastavi. Od prošle jese-ni je na doktorskim studijama - priča za Nove subotičke Novine Tomislav Ilanković.

Vraća se na priču o šumi.- Pre, otprilike 15 godina, po-

setio me je šumar sa Kelebije i rekao je da su stabla moje šume

beli, a ne crni bor i da ako že-lim da mi šuma opstane, mora se prorediti. Angažovao sam po-znanike, koji su odsekli svako

drugo drvo, pa je ostalo 400 sta-bala. Naravno ja nisam bio pri-sutan. Zna se zašto, vezan sam za svako stablo. Dičim se svo-jim unukom Nikolom, a i sada Nikolinom šumom, kaže prof.Tomislav Ilanković,dipl.el.ing u penziji.

Prema njegovom saznanju, ovo je i jedina privatna borova

Dva jubileja u porodici Subotičanina Tomislava Ilankovića

Toma unuku doktorantu Toma unuku doktorantu darovao šumu darovao šumu

Porodica Tomislava Ilankovića, obeležila je istovre-meno dva jubileja, 25. rodjendan svog prvog unuka Nikole, a drug jubilej je neobičniji -četvrt veka pri-vatne borove šume dida Tomine, koju je on odlučio da ostavi u nasleđe svom unuku, jer su iste dobi

Autor: N.H.K.

Nikola Ilanković

Porodica Ilanković

930. 7. 2021.228

Društvo

Silvija Sabo Rac, mlada Palićanka, svoju budućnost je našla u veteri-ni, vredno studi-

ra, ali i radi. Pri završetku studija, već ostavlja utisak samopouzdanja, tako da će kao budući stručnjak u ve-terini verovatno biti osoba u koju njeni klijenti imaju poverenje.

- Studiram veterinu u No-vom Sadu, četvrta sam godi-na i na budžetu sam. Volim svoj budući poziv, tako da mi studiranje ne pada teško, iako putujem, a i blizu sam završetka studija. Za poziv veterinara sam se opredelila, jer sam oduvek volela životi-nje, ali me zanima i ona dru-ga strana, kao što su anato-mija i operacije odnosno hi-rurgija kod životinja. Na fa-kultetu sam do sada najviše naučila, pored stručnog zna-nja i iz prakse koju slušam od profesora na predavanjima, jer je i ona podjednako bitna, s obzirom da u vreme koro-ne nismo imali mnogo prilike da o tome slušamo. Idemo i u ambulante i vidimo operacije životinja, intervencije i zaista se iz prakse može mnogo na-učiti — kaže Silvija.

Ona živi u domu, kako bi joj bilo jeftinije, a od nedav-no, zaposlila se u hotelu na Paliću, gde radi kao sobarica, da bi lakše završila studije.

- Taj posao pronašla sam preko studentske zadruge i odmah sam po prijavi poče-la da radim. Zadovoljna sam, plata je super, posao je fin, uslovi su takođe dobri, bitno mi je da zaradim. Iako sam student na budžetu, morate da plaćate i dalje ispite, hra-nu, odeću i drugo, pa mi ovaj posao pomaže u plaćanju tih troškova. Posao uvek možete

pronaći, ukoliko imate želje i volje da radite. Istina da moj dan, sada kada uz studije i ra-dim, nije baš toliko lak, po-sebno kada imam smenu, pa moram ustati u 4 sata. Dok nisam radila, imala sam više slobodnog vremena, dan ode u beskorist, a sada sve gle-dam drugačije, radim, spa-vam i učim. Tako moram i ne pada mi teško, kaže Silvija.

Ističe, da joj je velika po-drška i njen prijatelj, a i on studira četvrtu godinu Fakul-teta tehničkih nauka. Ima po-dršku i starije sestre, zajedno žive, nakon smrti roditelja.

-Imala sam tu nesreću, da mi je majka umrla, pre sa-dam godina, od karcinoma, a otac još kada sam bila mala. Na žalost, slabo sam ga za-pamtila, prerano su otišli. Ne izlazim u noćne klubove ina-

če, a kako radim i spremam ispite, više su to druženja sa prijateljima kada imam slo-bodnog vremena. Mislim da mladi treba da budu zahval-ni svojim roditeljima dok su živi, jer to mnogo znači, te da trebaju da im pomažu ko-liko mogu. Treba da se zapi-taju odakle dolazi novac ro-diteljima koji im daju, kako je njihovim roditeljima na po-slu, kako zarade platu i kako izdrže sve te napore. To sam shvatila posebno sada, kada imam svoj dinar u ruci. Mi-slim i da se dosta mladih boji, kako neće naći posao, a eto

ja sam otišla u zadrugu i već sutradan počela da radim — ispričala nam je ova hrabra mlada devojka.

Silvija kaže da bi volela, u skorijoj budućnosti, s ob-zirom da voli da putuje, da ode na neku razmenu stude-nata u druge zemlje, da vidi kako njen budući poziv ve-terinara izgleda u drugim zemljama.

- Australija mi je poseb-no interesantna, možda bih se čak i preselila jednog dana tamo, kao i na more, recimo u Grčku. Ovde u Srbiji, vo-lela bih da idem na praksu u neku veterinarsku ambulan-tu, da se usavršim još više, pa

možda iskrsne i ovde dobar posao — kaže Silvija.

I pored lične tragedije, gu-bitka roditelja i težeg odra-stanja zbog toga, Silvija je de-vojka puna dobrote, zahval-nosti i želje da radi i postane svoj čovek, što je doprinelo -kaže- njenoj odgovornosti, da izađe na pravi put. Na pra-gu je diplome na Veterinar-skom fakultetu, a naša hrabra mlada sugrađanka je sa samo dvadesetak godina uzela ži-vot u svoje ruke i odlučila da se bori, studira, radi, iako je ostala bez podrške roditelja. Njeni vidici dosežu i mnogo dalje, a to Silvija ima nameru i da ostvari.

Ponosna sam što sama gradim svoj uspeh

Silvija Sabo Rac ima tek 23 godine, sa Palića je, a studira veterinu u No-vom Sadu. Neobična priča mlade devojke, koja uprkos nedaćama koje su je snašle, veoma uspešno gazi koracima uspeha za koji se bori

Mlada Silvija Sabo Rac, uspešna studentkinja koja i vredno radi

Autor: A. Šiška

Kad stekne di-plomu veterina-ra, Silvija plani-ra da se i usavr-šava u struci

šuma u okolini Subotice.-Prvi i jedini muški unuk Niko-

la, a i šuma borova, jedinstveni su u našim životima. Nikola sprema doktorat u oktobru, a mi se spre-mamo i za svadbu, za avgust. Po-nosan sam na jedno i drugo, a na doktorat najviše, veli dida Toma.

Kao dipl. elektroinženjer je ra-dio u Severu, u EMIS-u (SOUR) - deo istraživačkog tima, pa razu-me šta znači biti stručan.

-Najviše smo istraživali trži-šte čitave Jugolavije za navod-njavanje. Bilo je rezultata, u sve-tu smo bili cenjeni, pa sam tim pre ponosan na skorašnji dokto-rat svog unuka. Sam je birao stru-ku, mašinsku. Baka Ružica je ta-kođe u ovoj struci bila i otac To-mislav, tako da je čitava porodi-ca okrenuta elektrotehničkoj, a unuk mašinskoj struci. Još i prau-nuče da se priduži ovom porodič-nom opredeljenju, tada ćemo biti zaista jaki, kaže Toma i ističe svoj ponos na sve unuke, jer svi su us-pešni i imaju neki svoj talenat.

Svoje poređenje rasta drveta i čoveka, Toma zasniva i na podat-ku, da je bor zreo tek posle 80 go-dina, i tek tada može da se koristi za građevinski materijal. -To je i životni vek mnogih ljudi, ali sve je individualno kod čoveka, kod bora je to manje više slično.

Zanimljivo je da je Toma ne-govao sam svoju šumu, misle-ći čitavu deceniju da neguje crni bor, jer se više grana a beli tek u vrhu stabla, objašnjava Toma koji kaže, da ništa nije slučajno, jer mu je baš beli bor doneo poro-dičnu sreću.

Toma Ilanković

10 30. 7. 2021. 228

Grad

Tipseri, Majini ratnici, Puce, Cunder i dru-žina, AK „Ivan Sarić”, Darko-

vi genijalci, Indijanci, Avli-janeri, Odorana međa, Sila, Suncokreti i Al pack – ime-na su ekipa koje su se u ne-delju, 25. jula, takmičile na dvanaestim „Seoskim igra-ma bez granica”, na Bikovu.

Takmičili su se, ali pre sve-ga družili, sa namerom da kroz sport i zabavu upute i mlađe naraštaje, na čuvanje tradicije. Humanitarni karak-ter manifestaciji daje još veći značaj, a sredstva su priku-pljana za Nacionalno udruže-nje roditelja dece obolele od raka NURDOR.

Kao što su bila zanimlji-va imena ekipa, takve su bile i discipline kroz koje su se i 72 učesnika oprobala u naba-civanju alki, lansiranju čutaka sa gigantskih praćki, hodanju na štulama..., koristeći kuku-ruze, slamu...

Marina Malagurski, u ime Udruženja građana „Udruže-ni pokrećemo selo” istakla je kako su igre nastale 2008. go-dine, kada je stanovnik Biko-va Jovica Marcikić prvi pokre-nuo takmičenje.

Mi smo tu da nastavimo tradiciju, da održimo ove igre. Imamo neke stalne eki-pe, imamo uvek i novih, pa verujemo, da manifestaci-ja ima potencijal da se održi i traje niz godina. Igre su ne-svakidašnje, koristimo kuku-ruz, traktore, slamu, sve što se koristilo na selu i što se da-nas koristi. Ovo je prilika da mladi održavaju tradiciju, da ne odustaju. Neka i druga sela pokušaju da naprave tako ne-što, pa da se povežemo. Nada-mo se da ćemo uspeti u tome.

Milan Šarčević iz ekipe „Odorana međa” nije prvi put na takmičenju, radio je prethodnih godina i kao su-dija, a sada je bio u timu sa-stavljenom od predstavnika Đurđina, Bikova, Verušića i Subotice.

-Udružili smo se da dođe-mo da pobedimo! Najzani-mljivija mi je igra nadvlačenja traktora, nismo baš neki ga-barit za tako nešto, ali ćemo se snaći!

Bojana Savanov ima dugo-godišnje iskustvo u atletici, a to joj je pomoglo da se što bo-lje snađe na Seoskim igrama, u okviru ekipe „Avlijaneri”.

– Lepo je biti opet fizič-ki aktivan, posle godinu dana pauze, lepo je biti deo eki-pe. Zanimljivo mi je bilo ga-đanje praćkom, hodanje na štulama...

Jedna od ekipa koja godi-nama nastupa je „Cunder i družina”, a dolazi iz Žednika.

-Ekipa je na ovim igrama već deset godina, veterani, a ja sam im se priključio pre dve godine. Najbitnije nam je druženje, ako se desi neki do-bar rezultat, onda još bolje – kaže Dario Biro.

Iza igara, kao organizatori stoje i Milenko Garić i Stipan Lulić. Oni su, prilikom sveča-nog otvaranja, uručili zahval-nicu Stevanu Bakiću, grado-načelniku Subotice i zahvali-li se na podršci.

-Hvala svima koji su pomo-gli da se ove igre ostvare, naj-više divnoj omladini. Došli su da se takmiče, da svi zajedno

dođemo u prirodu, družimo se i takmičimo se. Treba se okrenuti ovakvim aktivno-stima, prirodi u sportu. Tu je zdravlje! – poručio je Lulić.

Celodnevno takmičenje na zanimljivim poligonima iza Osnovne škole „Sveti Sava” na Bikovu, svečano je otvorio Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice.

-Ove godine sam obišao skoro sva subotička sela i mogu da kažem da ona zaista jesu ponos Subotice i jedno bogatstvo, koje moramo oču-vati. Moramo učiniti život u njima još kvalitetnijim. Ova-kvom manifestacijom vi mno-go doprinosite tome – poru-čio je gradonačelnik, te je do-dao da „Seoske igre bez gra-nica” značajno unapređuju sportski, društveni i kulturni život Bikova.

-Igre su primer da je mo-guće i van grada ostvariti do-bru organizaciju i pružiti Su-botičanima privlačne sadrža-je, koji predstavljaju ozbiljan turistički potencijal, a kada se svemu doda i podrška koja će odavde biti upućena Naci-onalnom udruženju rodite-lja dece obolele od raka, sli-ka jedne humane i plemenite manifestacije je potpuna.

Nakon što su sabrani svi rezultati, prvo mesto je pri-palo „Tipserima”, „Odora-na međa” bila je druga, dok je treće mesto pripalo ekipi „Sila”. Priznanje za najsimpa-tičniju ekipu poneli su „Avli-janeri”, u fer-pleju su se ista-kli „Darkovi genijalci”, dok je najstarija učesnica bila Vera Kovač iz „Suncokreta”.

Održane dvanaeste „Seoske igre bez granica”

Bakić: Subotička sela sunaš ponos i bogatstvo

Takmiče se i mlade uče čuvanju tradicije. Dvanaest ekipa zanimljivih imena nadmetalo se u deset još zanimljivijih disciplina, sve u cilju da se mladi druže, da budu u prirodi, a da selo živne

Autor: N. Stantić

Subotička sela su ponos i bo-gatstvo Subo-tice koje mo-ramo čuvati, kaže gradona-čelnik Subotice

Neka i druga sela ovako ne-što organizu-ju, pa da se svi zajedno udru-žimo, apeluju organizatori

put održane „Seoske igre bez granica”

12.

Stevan Bakić, sa organizatorima, pozdravlja učesnike

Takmičenje u nabacivanju alki

Ko može dalje na štulama?

Nije lako uhvatiti visoko leteću čutku

1130. 7. 2021.228

Intervju

Rade Reković, sa diplomom Aka-demije umetno-sti, smer slikar-stvo, pre dve go-

dine sasvim slučajno je po-čeo da obavlja posao lutka-ra, u koji se u međuvremenu zaljubio i zbog kojeg je po-malo zanemario svoju prvu ljubav-slikarstvo.

Rade ističe, da je posao lut-kara ustvari jedan dobar „kok-tel“ modelara, vajara, slikara i šnajdera, iz čega na kraju pro-istekne lutka, maska ili pred-met za scenografiju.

Kako je došlo do saradnje između Dečijeg pozorišta i tebe, koja traje i dan danas?

-Pre dve godine rađena je predstava „Izvini mama” i u pripremi predstave pojavile su se određene poteškoće u sce-nografiji, pa su me pozvali da im pomognem svojim ideja-ma. To se pokazalo kao delo-tvorno, jer je režiser te pred-stave, Todor Valov, dobio re-šenja, koja je prethodno zami-slio i predstava je postavljena.

Tada sam im napravio odre-đene delove za scenografi-ju, koji su bili multifunkcio-nalni, pretvarali su se iz jed-nog u drugo i dali su dodatnu čar samoj predstavi. Praktič-no, to mi je bila „ulaznica” u svet lutkarstva, odnosno prav-ljenja raznih predmeta za sce-nografiju. Sećam se, prve lut-

ke sam napravio na inicijati-vu Marte Aroksalaši, za pred-stavu „Kraljević lavić”, a mo-rao sam da postojeće lutke preradim, za potrebe predsta-ve. To je zahtevalo novo vaja-nje, prevlačenje lutaka i plat-na i mnoge druge stvari, me-đutim konačan proizvod na-kon mukotrpnog rada, oduše-vio je direktoricu i ljude koji

su postavljali tu predstavu. Tada je sve krenulo. Posle toga sam radio serijal Paja i Mara, lutke od sunđera i nakon toga su došle nove predstave. Po-slednju predstavu za koju sam radio je nedavno prikazana, “Ikarus”, za koju sam pravio i lutke i minotaura i kompletnu scenografiju, za kratko vreme.

Po zanimanju si slikar, ali sada si i lutkar i majstor za scenografiju. Koliko si se snašao u tim zanimanjima?

-Mene umetnost privlači od malih nogu i ceo svoj ži-vot sam tome posvetio. Upi-sao sam i završio Akademi-ju umetnosti u Novom Sadu, po vokaciji sam slikar, ali sam i dosta vajao što mi je velika ljubav. Znanja koja sam ste-kao tokom obrazovanja, po-služila su mi za današnji po-sao, posebno vajanje, koje za-hteva i najviše vremena, ali i preciznost. U ovom poslu sve polazi od idejnog rešenja, od-nosno crteža, ali vajanje je os-nova. Prednost je što mi je „nebo granica” u kreativnosti i to mi omogućava, da napra-vim dovoljno izražajnu lut-ku, koja posle dobro „legne” glumcima i gledaocima pred-stave i to me drži. Pored va-jarstva, oslikavanja, ovaj po-sao me je „naterao” da nau-čim i da šijem i da uključim i modelarstvo. Mnoge ko-stimčiće za lutke sam šijem,

tašta mi je šnajder-ka i ona mi je bila od velike pomoći, prilikom upućiva-nja u tajne šivenja. „Krao” sam od nje načine šivenja, re-cimo leđa, rukava, tako da sam uspeš-no primenio njene principe krojenja.

Na koji rad si posebno ponosan?

-U kratkoj kari-jeri, izradio sam ra-zne lutke i predme-te za scenu, imao sam brojna rešenja, koja su bila brza i efektna, na šta sam ponosan. Međutim, posebno se pono-sim minotaurom. Krenulo se od osnovne ideje, a posebno sam vodio računa da glumcu koji nosi taj kostim, da mu ne bude pretoplo, jer su temperature prilično visoke.

Morao sam pronaći adekvatan materijal, koji je dovoljno la-gan, a opet koji može dočarati sam lik, pa sam sve morao da uradim veoma brzo, a sam ko-stim je odlično ispao.

Da li imaš vremena i za svoju prvu ljubav-slikarstvo?

-Radim i oko slikarstva, ali

ne stvaram kao pre, jer sada nemam toliko vremena. Pre-stao sam pre sedam godina da slikam za neku svoju poetiku i okrenuo sam se slikanju iko-

na, za šta imam dovoljno uslo-va i opet te slike mi donose dodatnu korist, ali svako stva-ralaštvo je muka. Dovoljno sam ranije slikao za sebe, ne-mam neku određenu poetiku, ali kada stvaram, meni je bitno da bude razumljivo, univerzal-no i iskreno.

Neobična priča subotičkog slikara Radeta Rekovića

Broj lutkarskih majstora u Srbiji može se nabrojati prstima jedne ruke. Subotica je jedan od ret-kih gradova, koji ima lutkarske predstave u Dečijem pozorištu, a samim tim i majstora, koji izra-đuje lutke za predstave, ali i kompletnu scenografiju.

Štafelaj zamenio lutkama Štafelaj zamenio lutkama i scenografijomi scenografijom

Rade za sebe kaže da je op-timističan, ali da ponekad na platno prenese i neke tamni-je teme, želeći da pošalje lju-dima određene poruke, jer je sva umetnost okrenuta ka čoveku

Autor: Bojan Nikolić

12 30. 7. 2021. 228

Zdravstvo

Crveni krst Subotice ponovoprikuplja školski pribor za učenike

Humanost za školarceCrveni krst Subotice i ove godine rea-lizuje treću godinu uzastopno, akciju pri-kupljanja školskog pribora pod nazivom „Humanost za nove školske pobede“

-Ideja je da roditelji koji kupuju školski pribor za svoju decu, odvoje nešto i za decu korisnike Narodne kuhinje u Subotici. Uz roditelje koji su pomogli, veliku ulogu su imale i knjižare svojim donacijama - Stil B, Papir Commerce, For-4, Mapa 5, Čikoš promet. Pretprošle godine smo, na ovaj način, opremili 59. dece, od 1. do 4. razreda osnovne ško-le, a prošle godine 32. uzrasta do 3. razreda – rekao je Zo-ran Molnar, stručni suradnik u subotičkom Crvenom krstu.

Deca su dobila školske torbe napunjene školskim pribo-rom - sveske, olovke, lenjire, gumice, zarezače, vodene bo-jice metalofone i druge stvari za školu.

Ove godine tre-ba da ima-mo na umu da putuje-mo u uslovi-

ma pandemije i da treba da se pripremimo da putujemo bezbedno.

Ako putujemo u inostran-stvo, važno je da smo infor-misani o merama o suzbija-nju pandemije, koje su na sna-zi u zemlji u koju putujemo i da uvek uz sebe imamo dodat-nu masku i sredstvo za dezin-fekciju ruku i površina. Uko-liko svakodnevno koristimo određene lekove, a putujemo u zemlju šengenskog prosto-ra, treba da imamo na umu, da se lekovi mogu unositi u te zemlje samo u količinama do-voljnim za ličnu upotrebu, za vreme predviđenog boravka.

Ukoliko koristimo određe-ne lekove, a izlagaćemo kožu suncu u pojačanoj meri, po-trebno je da se pre putova-nja konsultujemo sa farma-ceutom, jer neke grupe leko-va mogu da izazovu fotosen-zitivnu reakciju na koži, po-jedini antibiotici, antimikoti-ci, diuretici, antidepresivi, an-tipsihotici – objašnjava spec. farm. Jelena Pavlović, iz Apo-teke Subotica.

Ako putujemo sa decom, u putnoj apoteci, savetu-je Pavlović, treba da se nađe sirup za snižavanje telesne temperature (najčešće je to paracetamol), antihistami-nik u obliku sirupa, koji de-luje, ukoliko dođe do alergij-ske reakcije, probiotik u obli-ku praška, rastvora ili kapsu-la, sredstvo za rehidrataciju i sredstvo za zaštitu od sunca.

Prvenstveno treba paziti da se deca ne izlažu sunčevom zra-čenju od 10 do 18 časova i da ne dođe do dehidratacije.

-Svako od nas treba da ima u putnoj apoteci probiotik – put-nička dijareja nas često prati kod promene sredine, sredstvo za rehidrataciju ukoliko dođe do pojačanog gubitka telesnih tečnosti, lek protiv bolova i za snižavanje telesne tempera-ture, antihistaminik u obliku

krema ili gela, ili u obliku tableta, ukoliko dođe do alergijske reakci-je, pastile za grlo, sredstvo za zašti-tu od sunca sa vi-sokim faktorom zaštite, preparat za negu i umiri-vanje kože uko-liko smo se pre-terano izlaga-li suncu – gelove i kreme koje sa-drže aloja veru, ulje čajevca, pan-tenol, E vitamin, kamilicu, mentol, sredstvo za de-zinfekciju kože i flastere, ukoliko dođe do manjih povreda sred-stvo za zaštitu od komaraca i krpelja, tablete za sprečavanje

mučnine i povraćanja u vožnji, ukoliko patite od bolesti kreta-nja (kinetoza) – kaže Pavlović.

Kako da pravilno sastavimo apoteku putovanja

Pre nego što se pripremimo za putovanja, treba da obezbedimo i osnovne lekove i preparate, koje ćemo poneti, kako bi nam odmor bio sigurniji

Lekove prilagoditi i pandemiji covida19Lekove prilagoditi i pandemiji covida19Autor: A. Šiška

Bez receptaFarmaceuti kažu, da

su lekovi koje treba pone-ti na putovanja i oni, koji se mogu kupiti bez re-cepta u apoteci (OTC le-kovi), pa bez potrebe ne treba opterećivati putnu apoteku

Zavod za javno zdravlje Suboti-ca i Dom zdrav-lja Subotica su uz podršku volonte-

ra Crvenog krsta, kontroli-sali zdravstveno stanje zain-teresovanim stanovnicima.

- Mali broj sugrađana u obe mesne zajednice je pokazao zainteresovanost za kontro-lu svoga zdravlja, po desetak meštana, u svakoj mesnoj za-jednici. Na preglede je najviše došlo osoba uzrasta 50 do 64 godine, a svaka druga osoba je

uzrasta 65 i više godina. Naj-manje je bilo osoba mlađih od 50 godina – rekla je Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bi-bić, spec. socijalne medicine u

subotičkom Zavodu za javno zdravlje.

Rezultati merenja pokaza-li su i da je kod 6 osoba u Šu-pljaku i 4 u Bajmoku izme-ren visok krvni pritisak, a oni-ma koji su došli na preglede dati su saveti za promenu na-čina ishrane i povećanje fizič-ke aktivnosti.

Na akciji su kod dva volon-tera Crvenog krsta izmerene vrednosti ugljen-monoksida u izdahnutom vazduhu i dati sa-veti za boravak u prostoru bez duvanskog dima, izloženost pasivnom pušenju.

Autor: A. Šiška

Akcija Selu u pohode održana u Šupljaku i Bajmoku

Mali broj građana se odazvao pozivuAkcija Selu u pohode održana je minulog vikenda u mesnim zajedni-cama Šupljak i Bajmok, a meštani tamošnjih naselja proveravali su na jednostavan i besplatan način osnovne parametre zdravlja

spec. farm. Jelena Pavlović

Autor: A. Š.

1330. 7. 2021.228

Zdravstvo/GradDr Josipa Krajninger Parčetić:

Do tri meseca, deca ne treba da putujuGde odvesti dete

na letovanje, u kojem uzrastu može putova-ti, kojim prevo-

znim sredstvom da se putu-je, da li deci prija više more ili planina, da li treba da se koriste neki preparati pre polaska na put, šta pone-ti u priručnoj apoteci, samo su neka od pitanja koje sva-kodnevno pedijatri dobi-jaju od roditelja u Dečijem dispanzeru.

- Deca mlađa od 3 meseca, ne bi trebalo da putuju na da-lje destinacije, bez preke po-trebe, ali ukoliko se putova-nje dogodi, treba voditi raču-na da su uslovi putovanja pri-lagođeni njihovim potrebama i da budu zaštićena od izlaga-nja vrućini i suncu.

Iz iskustva znamo da je naj-primenjiviji prevoz automo-bilom, mada je avion svakako najpraktičniji, jer se njime naj-

brže stiže na željeno mesto. Međutim, ukoliko se putu-

je automobilom, važno je da se dete vozi u adekvatnom si-gurnosnom sedištu i da bude vezano, a klima u automobi-lu da bude prilagođena tako, da ne duva direktno na dete i da ne bude veće temperatur-ne razlike, od spoljne tempe-rature. Prozore bi bilo dobro obezbediti od direktnog izla-ganja sunca. Potrebno je češće provetravanje auta i pravlje-nje češćih pauza, tokom kojih će dete izaći i moći da udahne

sveži vazduh – objašnjava dr Josipa Krajninger Parčetić, pedijatar Službe za zdravstvenu zašti-tu žena i dece Doma zdravlja Subotica.

Dr Krajninger Parčetić dodaje, da deci podjedna-ko prijaju i planina i more, ali da je važ-no da dete bude za-štićeno od sunca.

- Pošto su bebe ranoranioci, isko-ristite to da izađe-te ranom zorom na plažu, a da u perio-du od 11 do 17 časo-va, budete u zatvo-renom, jer je tada indeks UV zračenja najveći, čak i po oblačnom vremenu i u hladovini. Bebe mlađe od 6 meseci ne treba mazati kre-mama za sunčanje, zbog oset-ljive kože, ali svakako zaštiti-te vašu bebu, koristeći odel-

ce od lakog i mekanog mate-rijala sa dugim rukavićima i nogavicama.

Imajte kolica sa zaštitnom nastrešnicom ili suncobranči-ćem i ne zaboravite obavezan šeširić ili kapicu u svakoj prili-ci. Bebe su osetljivije na mor-sku vodu, hladnija voda im neće prijati, a što se tiče duži-ne boravka deteta u vodi, pra-tite njihovu reakciju, pa pro-cenite kada je najbolje da iza-đe iz vode, a zatim bebu oba-vezno okupajte.

Za bebu nije preporučljivo

kupanje u javnom bazenu, zbog sumnjive higijenske ispravnosti vode, a i zbog pri-sustva hlora. I planina je od-ličan izbor za vaše dete, ali imajte na umu, da na planini sunce čak jače zrači, savvetuje dr Krajninger Parčetić.

Pedijatri savetuju prime-nu probiotika, kao pripremu dečjeg stomačića za promenu sredine i klime. Dr Krajnin-ger Parčetić kaže da oni sva-kako nisu na odmet, ali da se pre puta treba posavetovati sa pedijatrom.

-Za putnu apoteku treba obezbediti lekove za snižava-nje telesne temperature, pro-biotike, sredstva za oralnu re-hidraciju dece, lek protiv aler-gije, gel posle ujeda insekata, mali set za prvu pomoć, anti-septičnu kremicu, toplomer, usisivač za nosić, lekove koji mali hronični bolesnici kori-ste redovno, svakodnevno - (insulini, pumpice, antiepilep-tični lekovi).

Autor: A. Šiška

Mnogi su roditelji u nedoumici, koji je uzrast kada dete već može putovati

Najbolji izbor je obična voda, jer sokići nisu dobar izbor pošto vuku vodu, te dete biva još žednije

dr Josipa Krajninger ParčetićSpecijalna nagrada na Festi-

valu “Pisme i vina”, za velican-stven nastup sa pesmom „More vina”, propracen burnim apla-uzom publike i drugih izvodja-ca”, dodeljena subotičkom kan-tautoru Aleksandru Tokoviću.

Posebne pohvale kantau-tor Aleksandar Toković je do-bio kao učesnik van dalmatin-skog područja, koji je na specifi-čan način dočarao poimanje tog ambijenta, kroz muziku i tekst u pesmi „More vina”, za koju je aranžman uradio Dejan Pejović iz Beograda, a u čijem je studi-ju i obrađena, uz prateće voka-le Biljane Živanović, koja je pe-vala i na albumu „Sećanja i lju-bavi”, a sada nastupa u Pozori-štu na Terazijama.

Na nastupu mu je pomogla i Jasna Vasić na tamburici, tako da je muzički efekat bio kom-pletan. Prošlogodišnju pesmu, „Zadnje ure”, za koju tvrde i neki muzički kritičari da je bila bolja od ovogodišnje, (trebao je da bude izvedena prošle go-dine, ali su događaji s koronom

to onemogućili), i izveo je u re-vijalnom delu, vrlo uspešno, uz veliki aplauz publike.

Aranžman za ovu pesmu je napisao, naš sugrađanin Gabor Lenđel, a snimanje je obavljeno u tonskom studiju Viktora Ke-slera, u Subotici.

-Grad Subotica je pomogao ovaj projekat putem konkursa u domenu Regionalne sarad-nje. Toković se zahvalio struč-nom žiriju na priznanju i pu-blici na podršci i aplauzima i u znak pažnje, sećanja i budu-će saradnje, u ime Grada Subo-tice i gradonačelnika Stevana Bakića, predao je poklon gra-donačelnici Niki Silić i direk-toru Festivala, Ivanu Šegedinu, kaže Toković.

Korčula i Subotica, sinoni-mi su istorije, kulture i tradici-je, arhitekture i Festivala, ali i dobrih vinograda, vinogradara i vina koja nastaju u posebnim i specofičnim uslovima, a najav-ljena je i saradnja „Festivala pi-sme i vina” i “Festivala ljubavi i vina”.

Na 26 Marcopolo festu - Festivalu pisme i vina na Korčuli

Nagrada Tokoviću, za Nagrada Tokoviću, za unapređenje Festivalaunapređenje FestivalaVrlo uspešan nastup kantautora Aleksan-dra Tokovića, zabeležen je i na 26 “Mar-copolo festu - Festivalu pisme i vina”, na Korčuli, održan od 16-18. jula, gde je su-botički kantautor osvojio Specijalnu na-gradu za doprinos unapređenju Festivala

Autor: J.V.

Detalj sa nastupa na Festivalu

A. Toković uručio poklon gradonačelnici Korčule

14 30. 7. 2021. 228

Hronika/Društvo

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fileri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

Srpsko rusko belorusko bratstvo Sveti knez Vladimir obeležilo slavu

Knjiga o Patrijarhu Pavlu – Ljubomira Rankovića

U čitaonici Grad-ske biblioteke, na odlično po-sećenoj pro-mociji pred-

stavljena je knjiga o Patrijar-hu Pavlu, pisca Protođakona Ljubomira Rankovića.

Razgovor sa piscem je vo-dio Sveštenik Dragan Stokin.Ovo divno veče su ulepšali i član etno grupe Iskon, profe-sor Dejan Anđelović i cenjeni narodni guslar Petar Mišović.

Deo prihoda od proda-tih knjiga biće poklonjen deci sa psihofizičkim smetnjama, preko njihovog udruženja Za-Jedno iz Subotice.

Događaju su prisustvova-li načelnik severno bačkog okruga Bojan Šoralov, ispred grada Subotice Srđan Samar-džić, član veća za privredu, zamenik direktora Srpsko ru-skog humanitarnog centra Niš, Pukovnik Evgenij Strip-kov sa saradnicima i porodi-com, Denis Kruglov koordi-nator Ruskog balkanskog cen-tra, sveštenstvo subotičke pa-rohije sa Arhijerejskim name-snikom ocem Dušanom Đuki-ćem na čelu.

Bili su i gosti iz Čačka, Kni-ća, Zrenjanina, Vrbasa, bila su i deca sa psihofizičkim smet-njama i mnogi drugi.

Bratsvo ovaj praznik slavi i kao svoju slavu, pa je prvi deo ceremonije obavljen u Hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, a na kraju je priređena i trpeza ljubavi u predivnom ambijentu restorana Jelen salaš u Paliću.

U programu su učestvuju i članovi etno grupe Iskon sa Dejanom Anđelovićem i gu-slar Petar Mišević.

Svoj doprinos ovom do-gađaju, pored Grada Suboti-ce dala je i Gradska biblioteka

ustupajući prostor besplatno.-Protojerej Ljubomir Ran-

ković je vrlo cenjen i kao pi-sac, i kao direktor Glasa Cr-kve, najcenjenije izdavačke kuće, izdao je hiljade naslo-va najpriznatijih svetskih pi-saca i duhovnika, a u Suboti-ci je održana druga promocija. Prva je bila u Šabcu, vodili su je Matija Bećković i jedan od najcenjenijih naših duhovnika u svetu Arhimandrit Stefan, Iguman manastira Velika Re-meta sa Fruške Gore, kaže za Nove subotičke Novine, pred-sednik Srpsko rusko beloru-sko bratstvo Sveti knez Vladi-mir, Milenko Milošević.

Autor: Nada H. Karanović

Predstavljena Povodom praznika Svetog kneza Vladimira, Srpsko rusko belorusko bratstvo Sveti knez Vladimir je or-ganizovalo književno muzičko - humanitarno veče

Ljubomir Ranković, otac Dragan Stokin i Milenko Milošević

Saobraćajna nesre-ća sa tragičnim is-hodom dogodila se oko 19,25 časo-va u ulici Jovana

Mikića, ili kako je Suboti-čani zovi Čordaški put, kod kućnih brojeva 216 i 218.

U policiji su rekli, da je do „nezgode došlo kada vozač tereretnog vozila nije ustu-pio pravo prvenstva prola-za motociklisti, koji se u kre-tao ulicom Jovana Mikića, iz pravca periferije ka cen-tru grada”. Uviđaj je izvršio zamenik tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici i saobraćajna policija.

Kako saznajemo, vozač “TAM-a”, J. N. iz Subotice, se u saobraćaj uključivao u visi-ni kućnog broja 218 gledano iz pravca periferije ka cen-tru, pri čemu nije propustio vozača motocikla, koji se u isto vreme kretao ulicom Jo-vana Mikića, takođe iz prav-ca periferije ka centru gra-da. Prednjim delom moto-cikla udario je u zadnju levu stranu teretnog vozila. Na-kon kontakta “TAM” ostaje

u levoj kolovoznoj traci, dok vozač motocikla sa vozilom sleće u levo i pada sa vozila ispred kućnog broja 216.

Vozač motocikla i njego-va saputnica nosili su ho-mologovane zaštitne kaci-ge, ali na žalost ni to nije po-moglo Slađanu da spase ži-vot. Rezultat alko-testa vo-zača “TAM” - a bio je negati-van, a protiv vozača teretnog vozila biće podneta krivična prijava za krivično delo teška dela protiv bezbednosti jav-nog saobraćaja.

Kako saznajemo, mladić koji je nastradao, vozač mo-tocikla, nema položen ispit ni za jednu kategoriju vozi-la, ali je postupio prema pra-vu prvenstva. Uz izjave sau-češća porodici, prijatelji Sla-đana D. napisali su na druš-tvenim mrežama da su mo-tori bili njegova ljubav.

Veliki broj ljudi je u neve-rici zbog tragedije i poručuju da je “bio anđeo, zbog čega će ga anđeli čuvati na nekom boljem mestu”. Telo mladića poslato je na obdukciju u In-stitut za sudsku medicinu, u Novi Sad.

Subotičani žale za poginulim mladićem

Slađan je stradao na Slađan je stradao na omiljenom motoruomiljenom motoru

Slađan D. (20) poginuo je na licu me-sta u sudaru teretnog vozila “TAM” i motocikla kojim je upravljao u pone-deljak uveče, dok je osamnestogodiš-nja N. E., saputnica na motoru zado-bila teže povrede i hospitalizovana je u subotičkoj Opštoj bolnici

Autor: V.K.B.

1530. 7. 2021.228

Reportaža

Rozika, Treska, Ema, Sunčica... i tako redom, sve su to magarice na farmi Blaška

Šimokovića, na Ljutovu. Far-ma mala, a velike blagodeti od magarećeg mleka, veliki posao oko magaraca, ali i ve-lika zarada — bar na papiru.

— Nema tu tajne, jedna li-tra magarećeg mleka je 3.000 dinara, a u čitavom perio-du laktacije, jedna magarica može da ti donese od 1.000 do 1.200-1.300 evra, ako imaš tržište da prodaš sve - priča nam Blaško Šimoković i do-daje, da je situacija u stvarno-sti ipak malo drugačija od one „na papiru”.

Tržište nije garantova-no, cene hrane rastu, a onaj ko radi sa životinjama je kao rob — nema „sutra ću”, nema vikenda, nema godišnjeg, letovanja...

— Pre je država poma-gala, dobijali smo subvenci-je 10.000 dinara po magarici, ove godine još ništa. Magar-ci nisu zahtevni, ko ima pašu, on se ne sekira. Na primer, kako može da živi zebra u sa-vani, tako može i magarac na pašnjaku. Problem je kada se hrana kupuje. Kada su magar-ci zatvoreni, onda ima i oba-veza oko čišćenja, morate vo-diti računa o kopitima. Ima

jedan odgajivač u Zasavici, on ima preko 200 magarica, ni ne zna gde su mu, sve su po paš-njacima - priča Blaško i razmi-šlja kako mora uložiti u buše-nje još jednog bunara, jer suše nisu više retkost, a farma od dvadesetak „ušatih prijatelja” je, bez dovoljno vode, osuđe-na samo na propast.

Dok oko nabavke hrane i tr-žišta uvek ima mnogo brige i mnogo pitanja, oko benefi-ta magaraćeg mleka sve je ja-sno. I naš sagovornik je imao iskustvo u porodici, koje ga je i uputilo da se opredeli na uz-goj magarica.

— Sve je počelo slučajno, nakon nevolje, 2014. godine. Unuka, koja sada ima 13 go-

dina, imala je astmu. Obila-zili su doktore, svi su prepi-sivali neke lekove, antibioti-ke, ali to nije pomagalo, dok je njoj postajalo sve gore. I onda sam čuo na radiju, kako se jed-na baka iz Crvenke zahvaljuje Miletu Plavšiću (u Kovilju ima veću farmu magaraca,) koji je izlečio dete magarećim mle-kom. Krenuli smo sin i ja za Kovilj, kupili jednu litru mle-ka, pa drugu... I već kod prve je bilo bolje. To je meni bio do-voljan signal da i ja krenem. I sam sam imao zdravstvenih problema, magaraće mleko mi

je pomoglo u dizanju imunite-ta, ljudi ga koriste i kod aler-gija, pogotovo kod ambrozi-je, magareće mleko se poka-zalo kao izuzetno dobro na-kon borbe sa koronom... Sve se može pronaći na interne-tu, samo ću reći da u magare-ćem mleku ima 60 puta više vitamina C, nego u kravljem, nema laktoze, nema bakterija,

može se držati i frižideru i de-set dana da se ne pokvari, a u zamrzivaču od šest meseci, do godinu. Može ostati i do dve godine, ali tada malo gubi svo-ja svojstva.

Unuka je, saznajemo, sada dobro, a i dedi je dobra po-moć. Ona vodi evidenciju o magaricama, daje im imena. Trenutno na farmi kod Blaška ima sedamnaest odraslih ma-grica, dva magarca, tri ženska i jedno muško pule.

— Penzioner sam, supruga i ja više nismo tako ni mladi, i sve je teže obavljati sve oba-veze. Sin je zainteresovan, ali ima svoj posao i teško je raditi ovo uz redovan posao. Ako ćeš nekome platiti da radi ume-sto tebe, onda se apsolutno ne isplati... Nudio sam nekim mladim porodicama da krenu u odgoj magaraca, bio spre-man da pomognem, ali niko nije hteo da krene. Tržište je nesigurno.

Što se tržišta tiče, najbolja reklama za Blaška je „od usta do usta”, koju šire zadovoljni korisnici. Tako je mleko s nje-gove farme stiglo i do Novog Sada i Beograda, ali i do Belgi-je, Španije, Rusije.

— Uglavnom su to naši lju-di, koji tamo rade, čuju za mene, svrate...

Kaže da nema miljenice, ali dodaje da su pulad miljenici.

— To je radost kada se ma-garica opuli, a posle kreće bri-ga, jer svako novo grlo nosi i novu obavezu za hranu. Sva grla su registrovana, ima-ju uredno čipove, veterinar-ske službe ih imaju u eviden-ciji. Inače, moje je i da budem babica kada se magarice pule. Najbolje je kada se magarica

sama opuli, na njivi, i onda samo vidiš, posle 5-6 sati pule već trči za mamom. No, kada su magarice na farmi, u zatvo-renom prostoru, onda je to malo komplikovanije. Životi-nje se više ugoje, nego kada su

na pašnjacima, pa je onda pro-ces malo teži.

Za kraj ostaje crtica iz do-mena „šta bi bilo, kad bi bilo”.

— Jedan moj prijatelj je po-slom boravio u Italiji i posetio je farmu sa 800 magarica. Pi-tao ih je koliko kod njih košta magareće mleko. Rekli su mu da magareće mleko ne pro-daju. U stvari, država je kom-pletno otkupila svu proizvod-nju — za decu. Jer, magare-će mleko je i najbolja prirod-na zamena za majčino mleko.

Blaško Šimoković na Ljutovu ima malu farmu magaraca

Počeo zbog unuke, nastavio zbog zdravljaDok blagodeti magarećeg mleka nisu upitne, ono što brine našeg sagovornika jeste porast troškova, pre svega za hranu, dok je tržište uvek nesigurna kategorija

Autor: N. Stantić

Magareće mle-ko se odlično po-kazalo kod as-tme, u podizanju imuniteta, ali i za oporavak, na-kon, kovida

Posao sa živo-tinjama ne zna za „sutra ću”, nema letovanja ni zimovanja

Balkanski magaracKod Blaška Šimokovića je zastupljena rasa balkan-

ski magarac, karakterističan je po tome što ima krst na leđima i belu njušku, dok su varijacije u boji dozvoljene. Inače, po verovanju, magarac ima krst na leđima, jer je nosio Isusa, a magarac u hrišćanstvu ima posebo me-sto, za razliku od konja, na primer. Naš sagovornik je potvrdio, da magarci nikako nisu glupe životinje, kako ih predstavljamo.

16 30. 7. 2021. 228

U okviru obele-žavanja nacio-nalnog prazni-ka Bunjevaca „Dana Dužijan-

ce”, prošlog četvrtka je odr-žan obiman program „Čuva-ri tradicije”, realizovan sa-radnjom više udruženja, a s ciljem očuvanje bogatog kul-turnog nasleđa bunjevačke zajednice.

U organizaciji Udruženja kolekcionara „Etno kuća Kun-tić”, održana je promocija mu-zejske etno-postavke „Bunje-vačka narodna nošnja s počet-ka XX” veka. Autor izložbe je Kata Kuntić, dok je etno-po-stavku svečano otvorio mr Iš-tvan Hulo.

Kuntić naglašava ideju, da se trajno zabeleži etno-bogat-stvo Bunjevaca.

- Izloženi eksponati su sta-ri preko 100 godina, nošnju su koristili i članovi KUD „Bu-njevka”, ali je u međuvreme-nu, prilično propala, izlaže-mo je, ali nije za upotrebu. Ra-dićemo dalje na restauraciji nošnje. Izuzetno je značajno da ova nošnja ostane i nared-nim generacijama – ističa Kata

Kuntić i dodaje, da je čitava fa-milija bila uključena i imaju dosta eksponata.

-U saradnji sa prethodnim direktorom Muzeja u Suboti-ci smo dogovorili način, kako da kolekciju upotpunimo kroz „muzejske kartone”, oko svake nošnje.

Značaj tih kolekcija za ču-vanje tradicije i kulture te za-jednice, potvrdio je i mr Ištvan Hulo. -Značaj privatnih i poro-dičnih zbirki i manjih kolekci-ja je da su one pristupačnije ši-roj publici. Važno je da, konač-no, imamo jednu legalnu zbir-ku, sa popisom, kako se to radi u muzejima, te će zbirka biti kulturno dobru svih nas.

Podrška manifestaciji sti-gla je i od lokalne samouprave, Marka Marića, pomoćnika gra-

donačelnika i Milanke Kostić, članice Gradskog veća Subo-tice, za kulturu i obrazovanje.

– Važno je ne zaboravi-ti odakle su koreni jedne za-jednice, jer narod koji nema prošlost, nema ni budućnost. Mi se u Subotici ponosimo da su nam Bunjevci komšije, sa vama smo bogatiji – poručio je Marić, dok je Kostić doda-la: – Ovi programi čuvaju proš-lost, ali i brinu o budućnosti,

jer aktivno uključuju i mlađe generacije.

Panel-konferenciju „Usme-no narodno blago, običaji i tra-dicija bačkih Bunjevaca”, u or-ganizaciji KUD „Bunjevka”, kao deo programa je posetio i na ranije incijative, da se ele-menti kulturnog nasleđa Bu-njevaca i zaštite.

O slamarstvu su govorili Slavica Zvekanov i Stipan Bu-dimčević, o „bilom šlingu” i vezu Ljiljana Tikvicki, dok je Marija Bošnjak predstavila tra-dicionalni kolač – božićnjak.

Napore Bunjevaca pohvali-la je i dr Tatjana Bugarski, re-gionalna koordinatorka za ne-materijalno kulturno nasleđe Vojvodine, naglašavajući važ-nost proces upisa na nacional-nu listu.

– Zaštita svakog elemen-ta kulture, pa i nematerijal-nog kulturnog nasleđa, je pro-ces koji traje. Treba pokaza-ti i kakva je saradnja sa lokal-nom zajednicom, sa instituci-jama kulture, školama... To je-ste duža procedura, ali i proces zaštite, jer jedno nasleđe koje se na ovaj način dokumentuje, može lako da se prenosi budu-ćim generacijama.

Najviše rada su u bunjevač-koj zajednici posvetili upravo

naporima da se Dužijanca za-štiti i upiše u Reprezentativ-nu listu nematerijalnog kul-turnog nasleđa čovečanstva UNESCO-a, te Nacionalni re-gistar nematerijalnog kultur-nog nasleđa Srbije, a uz to, ra-dilo se na pripremanu materi-jala za elemente poput bunje-vačkih svatova, prela, polivača, kraljica...

-Odmakli smo puno, ka ci-lju. Stigle su i nove ideje, na primer, kako izaći iz nacional-ne mikro-sfere na šire područ-je. Na taj način najbolje se šti-ti naše nasleđe – naglasila je dr Suzana Kujunudžić Osto-jić, predsednica Nacionalnog

saveta bunjevačke nacionalne manjine.

Deo programa su i „Čuvari muzičke baštine Bunjevaca”, u organizaciji UG „Bunjevač-ka kasina, a tema koncerta je „Prela naša nek nam žive”.

-Bilo bi lepo da komponu-jemo preljske pesme novi-jih autora, za naredne genera-cije -istakla je Tamara Babić, predsednica UG „Bunjevačka kasina”.

Prvi predsednik NSBNM Nikola Babić, osvrnuo se na period od pre 30 godina, ista-kavši značaj pojedinaca i čita-vih porodica, u očuvanju naci-onalnog identiteta Bunjevaca.

Bunjevci organizovali progam „Čuvari tradicije”

Negovanje vekovnog kulturnog nasleđaKroz sve programe provukla se ista nit – važno je sačuvati kulturno nasleđe Bunjevaca, kako bi ga negovale i generacije koje dolaze

Autor: N. Stantić

Bandaš i bandašica: Marijan Horvatski i Ivona Ivković

Tamara Babić, Kata Kuntić, Suzana Kujundžić i Tatjana Bugarski

Ištvan Hulo na otvaranju

Kata Kuntić poželela dobrodošlicu svim posetiocima

Predstavljeni su i ovogodišnji ban-daš i bandašica Dužijance – Ma-rijan Horvatski i Ivona Ivković

Tradicija

1730. 7. 2021.228

Bećarske avantu-re na konjima, kroz prirodu, novi je vid turističke ponude Palića i

Ludoša.

Centar „Furioso“ iz Šuplja-ka, jedan je od 52 konjičke kluba koja se nalaze na jahačkoj stazi dugoj 500 kilometara od Subo-tice do Trebinja u BiH. Turistič-ki radnici Srbije i istočne Bosne i Hercegovine mapirali su ove tačka, kako bi stranim turistima, ljubiteljima konja ponudili avan-turu u prirodi.

-Ovo je sada najnovija turi-stička atrakcija Zapadnog Bal-kana - kaže Tinda Denč, vlasni-

ca ergele „ Furioso“. - Konjički turizam, jedan je od najpopular-nijih oblika avanturističkog tu-rizma, koji je veoma razvijen u Evropi, a sada dolazi i kod nas. Ruta je kreirana u okviru pro-jekta, kojeg je finasijski podrža-la EU, preko Saveta za regional-nu saradnju, a cilj je, da ove bo-gate turiste, željne avanture sa

konjima u prirodi, dovede i na zapadni Balkan. Rute su postav-ljene na deonicama dugim 10 do 20 kilometara, na kojima se pri-menjuje princip „Robinzon da-nju, kralj noću“, pri čemu će to-kom dana biti organizovane ko-njičke avanture kroz prirodu, dok će večeri biti za odmor i uži-vanje. Najvažnija stvar je za nas, da turistima obezbedimo dobre konje, zabavu, domaća jela i pića i svakako udoban smeštaj.

A neobičan po mnogo čemu, konjički centar „Furioso“, na-zvan po retkoj pasmini konja, koje su svojevremeno jahali au-strijski i mađarski carevi, na-lazi se u samom sentru Šuplja-ka. Pored konja, tu su male mini

farme autohtonih domaćih ži-votinja koje su se nekada gajile na salašima, muzej starih pred-meta za život seljaka, oruđa za obradu zemlje, kočije i zaprežna kola. Tu je avantura park za decu kao i nomadska kuća „jutra“ ta-kozvana kući za poneti.

-Želimo pre svega da mla-dima pokažemo nomadski na-čin života naših predaka, koji su

se vekovima uz pomoć konja i ovih platnenih kuća, selili iz jed-nog mesta u drugo - kaže Tinda Denč.- Ovu kuću, koju još i da-nas koriste Mongoli, Kirgizi i Kahzastanci, mladi jedino mogu da vide kod nas, na Šupljaku. Moderni čovek podiže ogromne

kućerine od beonskih blokova, zatvara se između debelih zido-ve. A vidite, naši preci umeli su da naprave udobnu kuću „za po-neti“ i da se sele gde god treba.

Konstrukcija je od drveta, nema čelika ni eksera, a krov je od pa-muka i vune.

Centra „Furiso“ prvo je bio uslužni pansion za konje, zatim škola jahanja i rekreacioni cen-tar, za sve one koji vole životi-nje i prirodu, a poslednjih go-dina „Furioso“ je uvrstio ko-nje u turističku ponudu Palića i Ludoša.

-Prilagođavamo se zahtevi-ma gostiju - kaže Tinda. -Na Palić dolaze domaći i inostra-ni gosti, da obiđu Ludoško jeze-ro, močvarni krajolik međuna-rodno zaštićenog biljnog i živo-tinjskog sveta, tu se gnezdi 238 ptičjih vrsta, a na okolnim liva-dama cvetaju retke biljke. Ovaj

botanički i životinjski svet, naj-bolje se može posmatrati iz ko-njičkog sedla. Zato smo na uslu-zi turistima koji vole prirodu, konje i kočije.

Pored turističkih usluga, Centar „Furioso“, kreativnim radionicama mlade vraća priro-di, prenoseći im kako su nekada u vojvođanskih pustarama žive-li naši preci.

-Učimo ih pustovanju vune, tehnici pletenja uz pomoć čvo-rovanja kanapa i slikanje na plat-nu - kaže Denč. Da bi obezbedi-li što više sadržaja za mlade, sa-gradili smo Avantura park, pe-njanje na veštačke stene, a po-stavili smo i žičene mostove za prelaz reka sa preprekama.

Centar „Furioso“ iz Šupljaka, našao se na ruti konjičkog turizma Balkana

Naši preci ume-li su da napra-ve udobnu kuću „za poneti“ i da se sele svuda. Konstrukcija je od drveta, nema čelika ni eksera, a krov je od pa-muka i vune

Autor: M. Mitrić

Na konjima, od Subotice do TrebinjaStancima ponuđena staza duga 500 kilometara, od Trebinja do Subotice, za konjički turizam. Na mapi je i Centar „Furioso“ iz Šupljaka, koji će pružiti usluge turistima, koristeći konje za turističku ponudu, dok se za mlade organizuju radionice o nekadašnjem nomadskom životu ljudi na pustarama

Stazama Rože ŠandoraPostoji legenda da je mađarski pustolov, Roža Šan-

dor, živeo i lumpovao na jednom od ludoških ostrva, gde se krio.

-Korona je za sada stopirala ideju, da se turisti pove-zu u mesta u Vojvodini i Mađarskoj, turističke rute „Be-ćarskim stazama Rože Šandora“. Ovaj dug put, turisti bi prelazili na konjima, uživali u prirodi i nacionalnim jelima i vinima, kraja kuda bi se turisti kretali -kaže Denč.

Obilazak Ludoša na konjima

Tinda Denč sa svojim ljubimcem

Avantura park za odrasle

Uspešno radi škola jahanja

Reportaža

18 30. 7. 2021. 228

STARE SLIKE I GRADSKE PRIČE piše Dejan Mrkić - Lansky

Stari subotički liftoviStari subotički liftoviKada je sagrađena, Gradska kuća je imala čak tri lifta. Kako teretni, tako i kabine za građanstvo u kojima su klupe tapacirane somotom. Potrošilo ih je vreme i modernija tehnologija, koja je u penziju poslala i lift-boja

Istorija

Po l o v i n o m šezdeset ih godina, “Su-botičke no-vine” pišu o

lift-boju u Gradskoj kući i jednom njegovom rad-nom danu u liftu, sa sta-rim mehanizmom. An-drija Kopilović, tada već desetu godinu radi na tom mestu i po sto-tinu puta dnevno ode gore i dole. Ništa ma-nje nije važan njegov za-datak, da informiše gra-đane o broju kancelari-je ili službe zbog koje su došli u centar gradske administracije.

Kada je sagrađena, Gradska kuća je imala čak tri lifta. Kako teretni, tako i kabine za građanstvo u kojima su klupe tapacira-ne somotom. Potrošilo ih je vreme i modernija teh-nologija, koja je u penziju poslala i lift-boja.

KOJI JE NAJSTARIJI LIFT U GRADU!

Liftova je u Subotici bilo sve više, kada je poče-la izgradnja solitera šez-desetih godina. Prva po-sleratna zgrada koja je do-bila elevator, bila je pe-tospratnica u ulici Mak-sima Gorkog 1953. godi-ne. Imao je malu kabinu, iznutra obloženu lakira-nim drvetom. U njega se ulazilo pomoću ključa, koji su posedovali stanari. U međuvremenu, taj lift iz pedesetih godina je zame-njen novim, modernijim.

Slične ključeve su ima-li i oni u „Antićevim” so-literima, na Aleji Maršala Tita. Čemu ključ, u vreme kada se nisu zaključavale

ni zgrade a ni mnogi sta-novi ? Može biti da je to tada bilo toliko novo i za-nimljivo, da bi se tu vozali mnogi znatiželjnici, pogo-tovo klinci.

Pored petospratni-ce u ulici Maksima Gor-kog, nalazi se trospratna zgrada izgrađena za vre-me rata, koja jednim svo-jim ulazom gleda na zgra-

du nove Opštine. Ona je na toj strani imala lift, ali je on odnešen u poslerat-nim godinama.

Pre rata, u ravničar-skom gradu se nisu zidale građevine sa puno sprato-va, pa su i liftovi bili ret-kost. Po rečima istoričara Geze Vaša, postojao je je-dan u kasarni na Senćan-skom putu (na mestu da-našnjeg suda), ugrađen 1899. godine. Zgrada je srušena u bombardovanju 1944. pa se o njemu ne zna više od toga.

Visoka dvospratni-ca — Vojnić palata na

Korzu, koja u svom atri-jumu ima prastari teretni lift koji, zahvaljujući svo-joj jednostavnosti (če-krk) i dalje služi. Radni-ci ga i danas koriste pri-likom radova na renovi-ranju i održavanju zgra-de. Susedna Nićin pala-ta, izgrađena polovinom tridesetih, imala je diza-lo u originalnom projek-

tu, ali je i tamo danas mo-deran lift.

Za koji onda može da se kaže da je najstariji koji postoji u gradu? Odgo-vor donosi jedno prijatno iznenađenje. On je i da-lje tamo, gde je postavljen 1913. godine, i to u staroj gradskoj najamnoj palati, u Nušićevoj broj 2 (u nje-nom prizemlju je nekad bila poslastičarnica “Ra-vel”). Tamo postoji pot-puno očuvan drveni lift, ukrašen secesijskim ša-rama. Majstori kažu, da bi bez problema mogao da nastavi sa radom, ako

bi mu se namestila nova sajla.

STRAH OD LIFTOVA

Strah od liftova je samo jedna od fobija, koje mogu da snađu čoveka. Napad panike izaziva pomisao, da bi lift mogao da se ot-kači ili da se zaglavi. Da li bi neki od brojnih su-

botičkih liftova mogao da padne? Stručnjaci kažu, da je to isključeno ako se radi redovno održavanje.

U naselju Tokio, u Še-noinoj, pamte da se upra-vo to desilo, dok je nji-hov lift bio još relativno nov (5 -6 godina). Polovi-nom osamdesetih, kabina se sjurila s trećeg sprata, do dna. U njoj je bila če-trnaestogodišnja devoj-čica, koja je dobro proš-la, ako neračunamo dugo i mučno izvlačenje iz po-druma, odnosno beton-skog ležišta.

Na žalost, bilo je i tra-gičnih događaja. Žrtva prve nesreće bio je radnik na održavanju. U dvanae-stospratnici na Palićkom putu, dva majstora su ra-dila servis, kada je nesmo-trenošću spušten lift, dok je jedan od njih bio u dnu

kućišta. Čovek je zgnje-čen. Druga nesreća desi-la se na Prozivci. Žena je ostala zaglavljena, kada se kabina zaustavila baš između dva sprata. U že-lji da pomognu komšinici, dva starija čoveka su otvo-rila vrata, iako je lift svo-jom gornjom polovinom bio na spratu više. Žena iz lifta je procenila, da može jednostavno da iskoči iz kabine i to je i učinila. Tada se desilo ono, na šta troje ljudi nije bilo spre-mno. Pri doskoku, nesret-nica se zateturala unazad, spotakla se i upala u po-nor ispod kabine.

SUŽAVANJE PROZORA

Iako su evropski

propisi ograničili širinu prozora na liftovima, kod nas je to učininjeno još ra-nije, nakon jedne nesreće u Osijeku, kada je čovek proturio glavu kroz razbi-jen prozor i tada bukval-no ostao bez nje. Ranije proizvedeni široki prozo-ri, sužavani su umetanjem metalne ploče preko viška zastakljene površine.

Kada su došle na red i neke zgrade na Prozivci, zavarene su ploče, tako da vertikalno okno ne zatvo-re potpuno, već ga samo suze do određene mere. Majstori su otišli, a stana-ri onih zgrada na Proziv-ci, čiji liftovi su doživeli tu promenu, samo su na-gađališta je mogao biti ra-zlog ove promene.

liftova ima danas Subotici

150lifta imala je

Gradska kuća, 1912. godine

3godina ima najstariji

lift u Gradu

108APOTEKA ZELENA PLUS

IZDAJEMO LEKOVE NA E-RECEPTNAJPOVOLJNIJE CENE U GRADU!

RADNO VREMEPonedeljak - Petak

07-20h - Subota 08-20h

IZVORSKA 30024-556-048

Savršeno očuvan najstariji subotički lift u Nušićevoj ulici br 2

Nekadašnji lift - iz Istorijskog arhiva

1930. 7. 2021.228

Enigmatika

20 30. 7. 2021. 228

Čitulje

Poslednji pozdrav najdražoj supruzi, mamici i baki

LJUBICA POPOVRođena: Martinović

30.07.1949. - 25.07.2021.

Tvoja ljubav i nežnost ostaće zauvek da nas miluje i obasipa.

Nosimo te u našim srcima.Anđeli neka te čuvajumamice i bako naša!

TVOJI NAJMILIJI (PG-493)

Poslednji pozdrav voljenom ocu, dedi i tastu

NAĐ MIHALJ1942-2021.

Uvek ćemo se sećati tvoje ljubavi i dobrote.Hvala ti za to!

Njegovi najmiliji (P-485)

СЛАВА ИМ

У БЕСКРАЈУ ПРОСТОРА И ВРЕМЕНА СРЕЋНИ ДОК СМО ЗАЈЕДНО БИЛИ, У ВЕЛИКИМ ТУГАМА ШТО ВИШЕ НИСМО.

ВАШИ НАЈМИЛИЈИ (P-491)

БОСА КНЕЖЕВИЋрођ. РАИЧКОВИЋ

29.09.1952. – 02.08.2016.

МИЛОМИР КНЕЖЕВИЋ

МИЈО26.08.1948. –

26.06.2021.

IN MEMORIAM2018-2021.

BOKIĆ ILONArođena: Berček

akademski muzičar, oboista

S ljubavlju i poštovanjem, ponosni i ožalošćeni:

suprug Marinko, ćerke Marija i Jelena, unuk Jakov, unuka Lucija, zetovi Ilija i Da-rio, braća Pal i Bela, snaja Marta, bratani-ce Sabina sa suprugom Zoltanom i Mari-ja Magdalena, bratanac Akoš, dever Goran i kuma Ružica (P-484)

Prošle su dve nedelje od sahrane mog dra-gog i jedinog sina

MIKOVIĆ BENO

1965-2021.

Sine moj najdraži, u najlepšim godinama života ugasio se Tvoj život. Dragi moj sine, ostavio si bol i tugu koja nikad neće prestati. Samo suze i svuda sveće gore za tvoju dušu, mamino najdraže.

Počivaj u miru Božijem! Neka te Anđeli čuvaju!

Voli te tvoja bolna i uplakana majka. (P-487)

VERICA JEVREMOV

1945 – 21.07.2021.Draga Mama,Tvoja neizmerna hrabrost, snaga i istrajnost u

najtežim trenucima bili su moja vodilja kako da bu-dem tu, za tebe, ali ti si vodila mene. Ti si moj hra-bri heroj koji se nikada ne predaje i bićeš uvek sa mnom, moja snaga, moj ponos, moja srećna zvez-da i večna ljubav.

Izražavam zahvalnost mojoj Angeli, mojoj poro-dici u Fineku, rodbini, prijateljima, komšijama, po-slovnim partnerima i saradnicima.

Hvala Dr Željku Rokviću, Dr Momčilu Pavlovi-ću, Dr Bogdanu Arsiću, Dr Dragici Štrbac-Čizma-rević, Dr Aleksandru Gluhoviću, Dr Janošu Zadori, Dr Stojanu Trkulji, Igoru Vicai, Mihajlu, Nikoli, Da-nieli i medicinskom osoblju Opšte bolnice Subotica i Global Care Surgery Novi Sad.

Porodicama Jovanović, Despotović, Keri i Šomođi.

Zauvek, tvoj sin Igor. (P-486)

2130. 7. 2021.228

Čitulje/Oglasi

Prošlo je šest tužnih nedelja od kako nije sa nama voljena mama, svekrva, tašta i majka.

SUDAREVIĆ JELENArođena:

Merković1940-2021.

Sveta misa će se služi-ti 31. jula 2021. godine u 8 sati u crkvi Marija Majka Crkve. (Aleksandrovo)

Teško je živeti sa istinom da Te nema.Ne postoje suze koje bi Te mogle oplakati.Večno ćemo pamtiti Tvoju dobrotu i ljubav.Njeni najmiliji. (PF-492)

SEĆANJE

Voljeni naši, sve reči ovog sveta su nedovoljne da na-pišemo šta osećamo i da ublaže bol za vama! Sve dok mi živimo, živećete u našim srcima i mislima!

Večno ožalošćeni: Otac i suprug JOSO, sestra i ćerka MIRA sa porodicom (P-481)

GABRIĆ MARIJA1943-2018.

GABRIĆ NIKOLA1966-2008.

30. Jula navršilo se šest tužnih meseci od kako nisi sa nama

GABRIELA STRIKOVIĆ1965-2021.

Vreme ne briše tugu i bol, već vraća uspomenu na prošlost i lepotu života provedenog sa tobom.

Hvala ti na svemu!Tvoji najmiliji (P-479)

TUŽNO SEĆANJE

PERE MAČKOVIĆ1954-2020.

28.07.2021. navršava se godinu dana od prerane smrti našeg jedinog i voljenog brata.

Tugom u srcu i večitoj boli tvojeneutešne sestre i sestrići (P-483)

Poslednji pozdrav bratu i uji

ANIŠIĆ IVAN1948-2021.

Od porodice Gajić i Takač (P-490)

ТУЖНО СЕЋАЊЕНавршава се тужних 5 година од како није са

нама

ЗЛАТИЦА РАДОЈЧИЋ31.07.2016 – 31.07.2021.

Носимо те у нашим срцима, испуњени љубављу и успоменама.

Захвални за све што си нам пружила у животу.Волимо те заувек и чувамо од заборава.Твоји најмилији (P-480)

Драги наш и вољени оче и деда,

ЈОВАН ХИНИЋ1949-2020.

Година прође, али не бледи сећање на твоју племенитост, доброту и несебичност. Нека те у тишини вечног мира прати наша љубав јача од заборава.

Поносни што смо те имали!Твоји најмилији, породица Хинић:Син Владимир, унуци Милош и Дамир, снаја

Софија (P-494)

POMEN31-VII-2021. biti će godinu dana od kako nas je

zauvek napustila moja voljena supruga, mama, sve-krva, baka i prabaka

MALAGURSKI (KŐSZEGI) MAGDALENA

1935-2020.

Hvala ti na dobroti,hvala ti na vernosti,hvala ti što si nas volela i pazila.Gospode daruj joj večni mir!Neka joj je večna slava!Ožalošćena porodica (P-482)

Prošlo je 9 godina kako nisi sa nama

ĐORĐE KONSTANTINOVIĆ27.07.2012 – 27.07.2021.

Da je ljubav mogla da te sačuva, živeo bi večno! Nismo prestali da te se sećamo i nećemo prestati da te volimo.

Tvoji: Stojanka, Spomenka i Nenad (P-478)

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijamaCeremonijal sahrane - Prijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)

Viber: +381 65 544-33-06Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

ANIŠIĆ IVAN

1948-2021.Dragi brate Ivice, velika je praznina posle Tebe.

Sestra Krstić Katica, Bojana i Dejan (P-488)

Poslednji pozdrav voljenom tati, tastu i dedi

ANIŠIĆ IVAN

1948-2021.Uvek si govorio da živiš samo za nas, zato ćeš ti

večno živeti u našim srcima.Sin Darko, ćerka Sonja, zet Marinko, unuci Da-

vor i Danijela (P-489)

RAZNO

-,,GORENJE SER-VIS ENERGIJA”! Ser-visiramo belu tehniku od svih proizvođača, - Originalni rezervni de-lovi – Ivana Antunovića 141. Tel.024/ 546-206 ili 063/1546-206 (P-135 III 2021.)

Poštovane kolege, ukoliko ste zaintereso-vani za posao Elektro-instalatera u Nemačkoj,

budite slobodni da nas kontaktirate. Lebensla-uf (CV) možete poslati na Mail: darko-percic@heldele-gp.de P.S. Svi “papiri “dolaze u obzir.

-Potreban referent za fakturisanje usluga špredicije. Obavezno iskustvo i poznavanje dokumentacije. Tel.: 064/8282-745

-Subotičanin traži jednog fiziterapeuta za rad u vlastitoj ambu-lanti u Frankfurtu, Ne-mačka i dve medicinske

Mali oglasi

22 30. 7. 2021. 228

sestre za stalno zapo-slenje. Ne moraju zna-ti nemački jezik, plata zadovoljavajuća, mora-ju doneti prevedenu di-plomu na nemačkom jeziku, obezbeđeno sta-novanje, jedino mora-ju imati hr dokumen-te ili mađarske da su iz EU. Sve informacije na tel:0637668808

Bušenje ispod puteva i betona, sečenje i lupa-nje betona, građevinski radovi i sve vrste isko-pa. Tel.: 062/145-91-21

Elektroinstalaterski radovi i sitne poprav-ke uređaja za doma-ćinstvo. Izlazim na po-ziv kolima. Svilar Mile Tel.063/770-42-02

Traži se autolaki-rer sa iskustvom ili bez. Isplata na vreme, prijava redovno, do-bri uslovi rada. Tel.: 064/186-22-74

-Kupujem korište-ne vinske flaše 1 l krun-ski zatvarač, dolazim za preko 50 komada, dogo-vor. Tel.: 060/548-1083

-Elektroinstalaterski radovi i sitne poprav-ke uređaja za doma-ćinstvo. Tel.: 063/770-4202. Svilar Mile (izla-zi na poziv kolima)

-Profesionalno isko-štavanje višanja, pra-nje i pakovanje. Tel.: 064/138-70-52 (-223)

Za upoznavanje: Penzioner, 72 godine bi želeo upoznati jed-nu penzionerku 65-75 godina, radi druženja. Ja sam nepušač i nisam alkoholičar. Tel: Cveta, 060/14-22-990

STANOVI

- Izdajem garso-njeru u ulici Dragi-še Mišovića br. 5. Tel: 069/45-000-04

-Prodajem dvosoban

stan 52kv, ulica Braće Radića, toplo prizemlje, ca i svi priključci, tera-sa spolja se ulazi, stanje lep, cg. Tel.: 061/714-3588 (1-228)

-Izdajem stan 35m2, Novi Sad, Gr-bavica, V sprat. Od 6. nov nameštaj, klima. Tel.: 064/156-8282 (2-228)

-Prodajem na lepom mestu kvalitetan dvo-soban stan, garažu. Tel.: 061/210-2143 (3-228)

KUPOPRODAJA

-Kupujem, prodajem i menjam značke, fud-balske monografije . Tel.:542-310 ili 062/852-8228 (4-228)

-Kupujem orde-nje, medalje, i stare sportske značke. Tel.: 064/615-59-82 (5-228)

-Otkupljujem origi-nalne umetničke slike uz stručnu i realnu procenu vrednosti. Interesovati se od ponedeljka do subote od 9-17h. Tel:065/58-33-665 (6-228)

-Prodaju se limen-ke, domaće kokoške, još i nose jaja, bunje-vačke marame, pneu-matska sejačica, špedi-ter, tr. Žareći štednjak, kolevka orman, kaputi, roleri, marame, odela, sto, stolice, stakleni ba-loni. Tel.: 024/528-682 (7-228)

-Prodajem drvenu vagu, meri 500 kila sa tegovima, sačuvan. Tel.: 024/535-213 (8-228)

-Prodajem elek-tro-masažer dušek ,,Body Vital dormisano 90x190, snaga 220 V, 45 W. Tel.: 065/532-1064 (9-228)

-Radio sa gramo-fonom Idealic 5 Gi-niš, staro oko 50 godi-na, nije korišten i oko 120 ploča narodna mu-zika. Tel.: 024/562-175 (10-228)

-Kupila bih ikonu Isusa od gipsa ili dru-gog materijala dužine od 80 do 1, u boji. Pro-dajem razno cveće. Tel.: 061/714-3588 (11-228)

Oglasi

Subotica

IZDAJEMOmagacinski prostor -

hala 500m2-magacinski prostor -

hala 600m2-kancelarijski prostor 120m2

Lokacija: Lošinjska 12, Subotica

Kontakt telefon: 065/511-23-99

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА НИЈЕ ПОТРЕБНА

ИЗРАДА СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

за пројекат: „Изградња 3 самостојећа силоса за складиштење зрнастих пољопривредних производа“, на катастарској парцели 41912/2 К.О. Доњи град, Суботица (46.007253⁰; 19.516529⁰) носиоца пројекта „СУАГРА“ д.о.о., Суботица, Иве Лоле Рибара бр. 4.

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на Интернет адреси: http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredi-na/Resenja/501-157-2021.pdf

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Funero: 554-433Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 554-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-202JKP Suboticagas: 641-202JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 20212-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276

-vezano za oružje: 630-310Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 12021Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606

VAŽNI TELEFONI

-TRAŽIMO RAD-NIKE: hitno potreb-ni kuvarice, konoba-rice, pomoćne radni-ce, geronto domaćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P-136)

ROLETNE AL I PVC, VENECIJANERI,

TRAKASTE ZAVESE, HARMO/GARAŽNA

VRATA, KOMARNICI,

PANELNE ZAVESE, TENDE

Miloša Obilića 19Tel. 024/571-299 ili

063/551-299

VENECIJANERI-TRAKASTE ZAVESE

- ROLETNE-KOMARNICI

PVC STOLARIJA SA KVA-LITETNIM NEMAČKIM

INOUTIC-DECEUNINCK GERMAN PROFILE

5 GODINA GARANCIJE382, Nova 9/a

Tel: 024/534-470Mob: 063/8398-716www.rolometalsu.rs

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

Kupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 22830. 7. 2021.

2330. 7. 2021.228

Recepti/Reklame

OSVEŽAVAJUĆI KOKTELI

Sastojci:

½ soka od limete½ limete iseckane3-4 grančice mente1 kašika šećeraPola krastavca oljuštenog i izgnječenogLed, Kašika ekstrakta ruma4 šolje soda vode

Sastojci:

Pola šolje bele čokoladePola šolje sitnih šarenih bombonicaŠolja čokoladnog mleka ili pripremljene tople čokolade(Količinu tople čokolade uskladite sa količinom koju nameravate da poslužite)

Osim što su sjajni, osvežavajući i inovativni, ovi bezalkoholni kokteli su, pre svega i zdravi. Uživajte!

Penušavi punč od kruške

Sastojci:2 šolje soka od kruškeSok od jednog limuna½ šolje šećera2 litre bezalkoholnog piva od đumbiraKriške sveže kruške

Priprema:U veliku staklenu činiju za punč sipajte sok od kruške,

dodaje sok od limuna i mešajte istovremeno dodavajući šećer. Dodajte đumbirovo pivo i ukrasite kriškama kruške.

Priprema: Izblendajte krastavac zajedno sa limetom. Sipaj-

te u čašu sa ledom. Uz pomoć štapnog miksera bla-go izmrvite limetu, mentu i šećer, a možete koristiti i barmenski alat. Dodajte rum i sodu. Uživajte.

Priprema: Istopite belu čokoladu i mešajte dok me postane

glatka. Sitne bombonice po izboru pomešajte na jed-nu gomilu. Umočite čašu prvo u topljenu čokoladu pa u šarene bombone. Ostavite u čaše u frižider da se smesa stegne. Servirajte sa toplom čokoladom.

Krastavac koktelČokolada koktel

DENTAXSTOMATOLOŠKA ORDINACIJA

Dr Milan KosanovićDr Jelena Kosanović

Tel: 024/557-377 063/505-723

Radno vreme:Pon-čet.: 9-12h 17-19h

petak: 9-12h

Ulica Matije Korvina

br. 16

Kontakt 024/541-081, 060/44-33-555

Subotica, Pribojska 2.

• TEHNIČKI PREGLED ZA PUTNIČKA I LAKA

TERETNA VOZILA

• REGISTRACIJA VOZILA

• IZDAVANJE REGISTRACIONIH

NALEPNICA

• IZDAVANJE POLISA OSIGURANJA

• PROBNE TABLICE

• KUPOPRODAJNI UGOVORI

• PREPIS VOZILA

PLATNI PROMET - UPLATA SVIH VRSTA RAČUNA

PREKO PAYSPOT SISTEMA

RADNO VREME PONEDELJAK - PETAK 8-16 h - SUBOTA 8-14 h

060/052-44-13

24 30. 7. 2021. 228

ReklameNove Subotičke novine i Vulkan

izdavaštvo nagrađuju čitaocePonovo nedeljno predstavljamo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon

izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige TAJNA SEDMORKA

U AVANTURIJosip Banski

Mane Maravić

Harijet Mankaster

Isidora Mun ide na letovanjeIsidora Mun je posebna jer je drugači-

ja. Njena mama je vila, njen tata je vam-pir, a ona je i jedno i drugo.

Isidora na nagradnom takmičenju osvaja letovanje za celu porodicu i neiz-merno se raduje suncu, moru i pesku. Ali kada sirena Marina i ona pronađu malu kornjaču u nevolji, shvatiće da je njiho-vo letovanje mnogo više od leškarenja na plaži.

Da li će Isidora i Marina uspeti da mor-sko dno učine boljim me-stom za život?

U svetu prepunog cr-no-belih podela i suprot-nosti kako je biti neko ko ne pripada takvom

kalupu? U serijalu knjiga o Isidori Mun, devojčici koja je pola vila, a pola vampir, saznaćete sve lepote prihvatanja sebe onakvim kakvim jeste. Iako ponekad de-luje zbunjujuće, Isidora shvata da pripa-dati različitim svetovima može biti i te kako zabavno! Ovoga puta povešće vas sa sobom na letovanje, gde će uživati sa po-rodicom. Ipak, avanture nikada ne zaobi-laze Isidoru Mun, zato se pridružite i sa-znajte šta su ona i sirena Marina ovoga puta smislile!

TURISTIČKA AGENCIJA J.P. “SUBOTICA-TRANS”

Matka Vukovića br. 9, SuboticaTEL: +381 24/555-466 +381 24/4150212,

www.sutrans.rs, turizam.sutrans.rse-mail: ta.sutrans@gmail.com

Detaljnije na sajtu https://turizam.sutrans.rsili ili u turističkoj agenciji Subotica-trans, Matka Vukovića 9, telefon 024/555-466

Ne propustite Ne propustite nezaboravno iskustvo-nezaboravno iskustvo- Rafting TaromRafting Tarom

Polazak iz Subotice.Polazak iz Subotice.Za građane koji poseduju dokumenta Za građane koji poseduju dokumenta

Republike Srbije (lična karta ili pasoš) Republike Srbije (lična karta ili pasoš) za ulazak u BiH nije potreban PCR test za ulazak u BiH nije potreban PCR test

ili potvda o vakcinacijiili potvda o vakcinaciji

2530. 7. 2021.228

Grad/Reklame

Predsednik Kovač Franjo je istakao, da je početkom 2020. sve iz pla-na urađeno, čak i

8. mart je proslavljen. Posle je stigla korona.

- Prvi put smo se ove godine sastali - rekao je Franjo - da bi našim članovima podelili pake-te, a bilo je to u februaru. Vrlo

je simpatično, da smo 31. maja proslavili i počastili se za Dan žena i prošlogodišnju Sunča-nu jesen. Sada se planira odla-zak u Pačirsku banju, u julu je druženje uz ovčiji paprikaš, a u avgustu ćemo obeležiti tradici-onalne, porodične dane - kaže Kovač.

Konferenciji je prisustvovalo oko 60 osoba, gostiju a i doma-ćina. Na godišnju Konferenci-ju Udruženja penzionera, došli su gosti iz okolnih mesnih za-jednica. Bilo je to prijatno dru-ženje, uz ćaskanje i zakusku. Svi su bili srećni što su došli na Makovu Sedmicu, da se vide i popričaju.

Mladen sa Kelebije kaže, da rado dolazi u ovaj deo Grada i ističe, da želi i dalju saradnju sa

penzionerima s Makove. Eržika sa Hajdukova istakla je, da ne sarađuje dugo sa penzionerima sa Makove Sedmice, ali je zado-voljna i nada da će dugo još pro-voditi vreme zajedno sa člano-vima Udruženja.

Slavica sa Palića, uputila je čitavom skupu reči hvale i na-vela, da voli doći na mesne ba-love i posetiti proslavu Poro-dični dani, na Makovoj Sedmi-ci. Šandora iz Bačkih Vinogra-da najviše privlače dobri ljudi u Domu Makove Sedmice. Pozvao je ljubitelje dobre muzike i ba-lova, da dođu 16. jula kod njih, na druženje. Imaju i Baću bal, a organizuje se tako da svako sebi ponese hranu, piće i narav-no dobro raspoloženje.

Peter sa Ludoša takođe voli

saradnju sa penzionerima iz mesnih zajednica. Pozvao je pri-sutne na Festival belog luka, koji će se održati 31. jula, a Zoltan iz Bačkih Vinograda je izneo žalje-nje, što zbog virusa covid19 još

uvek moraju svi da se pridrža-vaju propisanih mera, pa nema još uvek nekadašnjih druženja u Domu, koja su penzionerima donosila više radosti, zdravlja i dobrog raspoloženja.

Udruženje penzionera Makove sedmice, u julu održalo godišnju konferenciju

Prvog jula, organizovana je godišnja Konferencija penzionera Makove Sedmice, gde su podneli neku vrstu izveštaja, šta su sve uspe-li da urade lane, pa u ove godine, i da istaknu da se ponose svojim radom, posebno što su planove uspeli da realizuju iako su morali da vode i računa o merama propisanim protiv virusa kovid 19

Autor: M. Horvat

Sutra je Festival belog luka i tradicionalno praznovanje

Festival belog luka, 31. jula, okuplja ve-liki deo penzio-nera, koji uživa-ju u tradicionalnom praznovanju

26 30. 7. 2021. 228

Sportska porodica

Iako smo u ovim kraje-vima navikli da je lopta tradicionalno okrugla, u familiji Palija, baš i ne misle tako. Lopta koju

oni obožavaju je jajastog obli-ka, a za tatu Ivana i sinove Ne-bojšu (16) i Mihajla (14) nema boljeg sporta od — američkog fudbala.

Priču o sportskoj porodici po-činjemo saznanjem, da se tata Ivan, koji je 2018. godine zva-nično pokrenuo klub „Gorillas”, gde je i trener, sportom nikada nije bavio.

— Na žalost, ja nisam bio sportista, niti aktivan igrač, niti trener. Upravo zato se trudim da deca budu na višem nivou nego ja — priča nam Ivan.

Naravno, sport igra veliku ulogu u čitavoj familiji, a američ-ki fudbal je dobar i za disciplinu.

— Veliki deo života je podre-đen sportu, deci naravno mora biti važna škola. Uspešni su i na tom polju, ali su naučeni da ne „štrebaju”, nego da moraju da ra-zumeju to što uče. Majka Slađa-na radi pilates i jogu, upućena je na sportski život, a u američkom fudbalu nam je velika podrška. Sada je cela priča oko sporta još komplikovanija. Kako se dobro trenira, tako dolaze i uspesi, a sa njima i nove obaveze. Sada su tu i nastupi za reprezentaciju. Malo je komplikovano, ali je potpuno uživanje. Meni je veliko uživanje kada sam na vazduhu, okružen sa decom, sa sportistima.

Podela uloga u porodici, po rođenju Nebojše, otvorila je put ka do tada nepoznatom sportu.

— Meni nikada nije bio

problem da budem noću budan i onda je na mene bio red da se brinem o bebi. U to vreme se na „trećem kanalu” prenosio ame-rički fudbal. Potom sam, 2010. godine, otišao da radim „na bro-dovima” u Americi, gde američ-ki fudbal broj jedan. Na primer, najskuplji klub u ovom sportu vredi kao Real, Barselona i pola Bajerna zajedno.

Otkrio je da istorija ovog

sporta kreće od 1880. godine, da je strategija u njemu neverovat-na. Vratio se kući, u želji da ak-tivno učestvuje u odrastanju po-rodice, gledao je i dalje profe-sionalnu američku ligu NFL, a mlađi sin Mihajlo je prvi počeo da postavlja pitanja, kakav je to

sport.Počeo je i stariji Nebojša i

ubrzo se „zaraza” širila.— U tom momentu, američ-

kog fudbala više nije bilo u Su-botici, ali je bilo u Somboru. To-kom 6-7 meseci smo išli na tre-ninge dva puta nedeljno u Som-bor. Kada su oni odustali od ove kategorije, dali su mi četiri ka-cige i četiri štitnika za torzo i predložili da nastavim sam. I

tako je i bilo. Izašao sam na spo-menik na Prozivci, da treniram svoja dva sina, onako kako sam video na internetu, i deca su po-čela sama da dolaze.

Danas su treninzi na po-moćnom fudbalskom tere-nu, u Aleksandrovu, a subotič-ke Gorile imaju decu u više ka-tegorija, igraju u beskontaktni (flag) i kontaktni (tackle) ame-rički fudbal, prvaci su države, imaju reprezentativce u svojim redovima...

— Flag fudbal je u ogromnoj ekspanziji u celom svetu. Ame-rički fudbal će 2028. godine biti na OI u Los Anđelesu, a mogu-će je da neko od ove dece i tamo završi, jer se Srbija trenutno na-lazi među osam najboljih repre-zentacija Evrope. Leži nam i ovaj sport! Što se nas u Subotici tiče,

uspeli smo da sustignemo klubo-ve koji postoje i 17-18 godina, po-stali smo prvaci Srbije do 15 go-dina. Imamo tim i u kontaktnom fudbalu, iza nas su dve prijatelj-ske utakmice. Dobri smo u de-fanzivi, ali još čekamo prvi „to-uchdown”, te prvu pobedu. Ako do toga dođemo u narednih go-dinu dana, bićemo zadovoljni.

Iako je mlađi, Mihajlo se prvi „zalepio” za američki fudbal.

— Bilo mi je zanimljivo da gledam, kako ide igra, kakva su rušenjja, kakve su akcije. Prizna-jem, bilo je malo teže da se na-viknem, jer o ovom sportu kod nas se malo znalo. Mnogo je pra-vila, imamo knjigu sa akcijama, a upravo su akcije važne na mojoj poziciji. Igram na mestu „quar-terback-a”, na meni je da doda-jem lopte, da vodim igru. Ame-rički fudbal nije lak, u nekim ele-mentima je i teži od drugih spor-tova, ali je izuzetno zanimljiv, dinamičan. Takve su utakmice, takvi su i treninzi.

Kako Mihajlo igra, potvrđuje i da je na Prvenstvu Srbije do 15 godina proglašen za najkorisni-jeg igrača. Član je reprezentaci-je, a predstoji mu novi izazov.

— Avgust nosti kamp repre-zentacije u Požarevcu, a od 8. do 11. septembra igramo na Prven-stvu Evrope u Grosetu u Itali-ji. Srbija je pre četiri godine bila treća, verujem da taj rezultat možemo da nadmašimo.

Saznajemo da je Nebojša sja-jan u kontaktnom fudbalu, gde je stekao status oštrog defanziv-nog igrača.

— Trenirao sam pet godi-na košarku, a kada sam video da mlađi brat počinje sa američkim fudbalom zainteresovao sam se za ovaj sport.

Igrao sam flag fudbal, imam dve vicešampionske titule, ali mi se više sviđa kontaktni. Di-namika je izuzetna, adrenalin je tu, prava stvar, ako mene pi-tate. Sviđa mi se kada ima kon-takta u igri, borimo se, oba-ramo se, kažem, izuzetno je dinamično.

Nebojša igra na poziciji „line-backer-a”, odnosno u sekundar-noj liniji odbrane, a raduje ga što cela ekipa napreduje.

Na kraju priče, koja bi mogla napuniti i nekoliko novinskih strana, Ivan Palija ističe važnu tvrdnju:

— Garantujem da je američ-ki fudbal sport samopouzda-nja. Sva deca koja imaju takvih problema, bez obzira da li je to zbog fizičke konstitucije, kila-že, karaktera, će posle bavljenja ovim sportom imati veće samo-pouzdanje, u svakom segmentu života.

Sport za samopouzdanjeSport za samopouzdanjeOd improvizovanih treninga, za nekoliko godina su stigli do titule prvaka Srbije u kategoriji do 15 godina

Ivan, Nebojša i Mihajlo Palija

Projekat sufinansira Grad Subotica

Američki fudbal postoji od 1880. godine, reč je o sportu strate-gije, dinamike i adrenalina

Autor: N. Stantić

Cela familija uz klub „Gorillas” Mihajlo, Ivan, Slađana i Nebojša Palija

Tata Ivan sa sinovima, Nebojšom i Mihajlom

Ekipa do 15 godina koja je osvojila titulu na Prvenstvu Srbije

2730. 7. 2021.228

Sport

U p o v r a t n i č k o m meču u Super ligi Srbije fudbaleri Radničkog 1923 su u Kragujevcu sa-

vladali subotički Spartak sa 3:2 (2:1). Imali su Golubovi šansu da se u Suboticu vrate neporaže-ni, ali su ih greške skupo koštale, naročito prilikom drugog i tre-ćeg gola domaćih.

Nije još utakmica ni dobro po-čela, a Radnički je već stigao do prednosti. Igrao se četvrti minut kada je Veljko Trifunović prvi put poentirao. Golu je prethodila brza kombinacija domaćih i sjajno na-bacivanje Varjačića na glavu Trifu-novića. Činilo se da će gol biti po-ništen, pomoćni sudija je signalizi-rao ofsajd, ali su iz VAR sobe po-tvrdili da se kreće sa centra.

Usledili su opasniji napadi Spar-taka, ali Noboru Šimura i Nikola Srećković nisu uspeli da donesu izjednačenje Spartaku. Jedan od napada Subotičana doneo je ubedlji-viju pred-nost go-stima. Na-ime, Da-mjanac je presekao napad Golubova, usledio je dobar pas ka Trifunoviću koji se sjurio do gola Subotičana i matirao Dujmovića po drugi put.

Prednost Kragujev-čana Spartak s m a n j u j e preko Stefa-na Miloševi-ća. Bio je to prelep pogo-dak sa oko 25 metara, iz slo-bodnog udar-ca. Bek Su-botičana je dobro na-n i š a -

nio, još bolje šutirao, lop-ta je preko živog zida završi-

la iza leđa golmana Spasojevića.Drugo poluvreme počinje uz

agilniju igru Spartaka. Ređali su se napadi Subotičana, dok su domaći čekali šansu iz kontri. Čekali – i do-čekali. U 50. minutu napad Sparta-ka presekao je Ilić, lopta je ponovo stigla do Trifunovića, ali je Šimu-ra sprečio ofanzivca Radničkog da postigne treći gol na utakmici. Ko-načno, u 57. minutu stiže izjedna-čenje. Milošević je dobro centri-rao, a Lazar Tufegdžić postiže dru-gi gol u sezoni, ovoga puta – gla-vom. Imao je uskoro šansu i Furtu-la, ali do preokreta nije došlo.

O pobedniku meča odlučile su greške. Spartak je u 59. minutu iz-gubio loptu u napadu, Ćirović je imao nameru da proigra Mirića, na putanji lopte se našao Nema-nja Branković koji je skreće. Lop-

ta menja pravac, Duj-

mović je treći put ka-pitulirao, a Kragujevčani su ponovo bili u prednosti.

Do kraja meča Spartak je opet imao nekoliko prilika, pre svih Tu-fegdžić i Šimura, ali novog gola Golubova nije bilo.

Radnički: Spasojević, Damja-nac, Kovačević (Brnović), Ćirović (Rašo), Vidović, Varjačić, Ilić, Bla-gojević, Filipović, Trifunović (Dra-gutinović), Mirić.

Spartak: Dujmović, Jović (Ra-kić), Šimura, Ivančević, Srećko-vić (Hrstić), Milošević, Branko-vić, Dunđerski, Furtula (Bijelović), Tufegdžić, Marčić.

U narednom kolu Spartak u su-botu, 31. jula, od 18.55 sati, dočeku-je Crvenu zvezdu.

Fudbaleri Spartaka ostali bez bodova u Kragujevcu

Greškama do porazaNakon remija i poraza treće kolo nosi veliki izazov – duel protiv Crvene zve-zde u Subotici

Autor: N. Stantić

bod u uvodna dva kola osvojio je Spartak

1

Na redu je ZvezdaU trećem kolu Super lige Srbije u fudbalu subotič-

ki Spartak na Gradskom stadionu dočekuje Crvenu zvezdu, aktuelnog šampiona, u subotu, 31. jula, od 18.55 sati.

Nakon što je zbog epidemiološke krize ulaz za na-vijače bio onemogućen, od nove sezone to je za sada moguće, pa se očekuje i povećano interesovanje lju-bitelja fudbala za ovaj meč.

Prema aktuelnim merama, moguće je popunjava-nje samo 50% kapaciteta, pa iz FK Spartak ŽK i JKP „Stadion” apeluju na ljubitelje fudbala da karte naba-ve na vreme.

Prodaja karata je počela u sredu, u okviru Sport-sko-rekreativnog centra „Prozivka” od 6 do 17 sati, u Hali sportova, odnosno u Upravnoj zgradi JKP „Stadi-on” od 8 do 14 sati.

Karte za „zapad” koštaju 400 dinara, za „jug” i „istok” 350, a za „sever” 200 dinara. Deca do 14 godi-na plaćaju nižu cenu – 100 dinara.

Prilikom kupovine ulaznice potrebno je pokazati identifikacioni dokument (lična karta ili pasoš), a jed-na osoba može kupiti maksimalno četiri ulaznice.

Kapije Gradskog stadiona biće otvorene od 17 sati.

Rival iskoristio greškeNakon remija u prvom kolu Super lige Srbije, na pr-

vom gostovanju fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi za-beležili su i prvi poraz u sezoni. Bolji od njih su bili fud-baleri Radničkog iz Kragujevca.

– Znali smo šta nas očekuje u Kragujevcu, jedan ri-val koji se vratio u Super ligu i gde svi gore od želje da dokažu da im je mesto među najboljima. Uz to su isku-sna i dobra ekipa i očekivali smo težak meč – počinje Mihajlo Ivančević, kapiten Spartaka, pa nastavlja:

– Uz to smo imali problema na početku meča, do-maćin je iskoristio naše greške i brzo stigao da ozbilj-ne prednosti.

U Spartaku su pokazali da umeju da se vrate u igru. Nisu dozvolili da ih minus od dva gola obeshrabri, pa su do kraja poluvremena i smanjili zaostatak.

– Znali smo da ništa nije završeno. Tako je i bilo, Tufegdžić je doneo izjednačenje. Igrali smo bolje u drugom poluvrmeenu, imali smo nadu i da možemo do preokreta, ali smo nesrećno primili treći gol. Trudili smo se da se još jednom vratimo rezultatski u igru, ali nam je falila bolja završnica.

Predstavljen Bogićević

U Subotici su predstavili novog igrača FK Spartak Ždrepčeva krv. Reč je od Mihailu Bogićeviću (23 godi-ne) koji je fudbalsku karijeru počeo u Švajcarskoj, a u Srbiji je fudbal igrao za Loznicu.

Loznica nastupa u Prvoj ligi Srbije, a upravo je to i bio klub iz koga Bogićević prelazi u Spartak.

Bogićević je defanzivac, pokriva pozicije štopera.

Novi partnerU Fudbalskom klubu Spartak ŽK imaju novog par-

tnera u oblasti fizičke pripreme – firmu Fitogether Inc. iz Koreje.

Reč je o firmi koja se bavi GPS uređajima koji se koriste za praćenje parametara igrača, a ugovor o sponzorstvu je potpisan na godinu dana.

Subotica će po peti put biti domaćin Međunarod-nog fudbalskog festivala „Trofej Grada Subotice” koji će okupiti kvalitetne selekcije u regionu. Turnir je na programu 28. i 29. avgusta, u toku su prija-ve, a turnir organizuju FK Spartak ŽK, novosadska agencija „Intersport”, uz podršku lokalne samou-prave, Sportskog saveza Srbije, te Fudbalskog sa-veza Vojvodine i Fudbalskog saveza Srbije.

Kao i ranijih godina, snage će odmeriti ekipe de-čaka od 9 do 13 godina, dok su organizatori odlu-čili da ove godine prvi put bude i takmičenje u ka-tegoriji devojčica.

Turnir, naravno, nije održan prošle godine, zbog epidemiološke situacije, pa su svi, kako orgnizatori, tako i učesnici, srećni što će značajno takmičenje za ljubitelje fudbala biti održano ove godine.

– Imamo u Subotici sve dobre uslove, imamo

dobru saradnju sa Spartakom, podršku prijatelja i jedva čekamo da takmičenje krene. Imamo i novi-tet, krećemo sa takmičenjem devojčica, u cilju po-pularizacije ženskog fudbala, ali i skladu sa činje-nicom da u Subotici stanuje prvak Srbije i učesnik Lige šampiona – istakao je Milan Čabrić, direktor turnira.

Broj ekipa je ograničen, jer, kako kaže Čabrić, ideja je da u Suboticu dođu najkvalitetnije ekipe.

Kako ističe Vladimir Torbica, direktor Omladin-ske škole Spartaka, ideja je da se stvore dobri uslo-vi da deca pokažu svoje fudbalsko umeće, ali ne samo to.

– Dečaci i devojčice će imati priliku da se pred-stave sportskoj javnosti u najboljem svetlu, ali će imati i priliku da se druže i ponesu lepe uspomene iz Spartaka i Subotice.

Peti „Trofej Grada Subotice”

Poslednji put Spartak je uzeo bod Zvezdi, u Su-botici, 22. okto-bra, 2016. godi-ne – da li može ponovo?

Sjajan gol iz slobodnog udarca – Stefan Milošević

28 30. 7. 2021. 228

I u drugom kolu Super lige Srbije fudbaleri TSC-a su zabeležili pobedu. Ovoga puta bodovi stižu u Bač-ku Topolu, nakon pobe-

de u Gornjem Milanovcu, pro-tiv Metalca – 4:2 (2:1), nakon preokreta.

Utakmica je počela dobrim po-kušajem Krajišnika u 6. minutu. Dobro je igrač domaće ekipe ga-đao iz slobodnog udarca, sa otpri-like 25 metara od gola rivala, ali je sve dobro pratio Filipo-vić koji je uspeo da sa-čuva svoju mrežu. Fili-pović je, međutim, bio nemoćan sedam mi-nuta kasnije, kada je Me-talac poveo, golom Cvetkovića, glavom.

Prednost domaćih trajala je kratko, tek do 17. minuta kada je Saša Tomanović izbio sam pred golmana Savića i doneo svojoj ekipi izjednačenje. Čestike sa-igrača dobio je u 19. minutu Mi-hajlo Banjac koji je postigao pra-vi „evro-gol” sa otprilike 18 meta-ra. Bila je to lepa najava da gosti iz Bačke Topole mogu do pobede.

Nisu se, naravno, predavali no domaći. Tako je u 23. minutu u

šansi bio Đurić, a u 38. minutu, na-kon dodavanja Kra-jišnika dobar poku-šaj Cvetkovića bra-ni Filipović. Tri mi-nuta kasnije u okr-šaju su ponovo bili Filipović i Cvetko-vić, uz opet isti is-hod. Mreža gol-mana TSC-a se nije tresla.

Gosti iz Bačke Topo-le su bolje počeli dru-go poluvre-me. Već u 50. minu-tu na 3:1 povisio je Đuro Zec, a isti igrač je samo dva minuta kasni-je ponovo bio efikasan. TSC je uz prednost od 4:1 znao kako da pri-vede meč kraju.

Domaći su pokušavali da dođu do preokreta, ili bar remija, to se nije desilo. Prave prilike fudbale-ri Metalca su imali tek na kraju, kada već i nije bilo dovoljno vre-mena za bilo šta. Prvo je u šan-si bio Cvetković, u 89. minutu, ali je Filipović opet bio dobar. Konačno, u poslednjem minutu

utakmice prednost eki- pe iz Bačke Topole smanjio je Stojić.

Metalac: Savić, Nikolić, Stojić, Cvetković, Krajišnik (Maksimo-vić, Đurić (Šarić), Grbović (Ko-kir), Odada, Vasiljević, Milićević (Bačkulja), Prestiž (Luković).

TSC: Filipović, Žalušić, Toma-nović, Zec, Pinto (Varga), Banjac (Vukić), Krsmanović (Stanoj-lović), Antonić, Stanojev, Lukić (Santrač), Đakovac (Petrović).

U narednom kolu, u ponede-ljak. 2. avgusta, TSC od 19 sati do-čekuje Kolubaru iz Lazarevca.

Preokret protiv MetalcaPrvi su do prednosti stigli domaći fudbaleri, ali je onda ekipa iz Bačke Topole postigla četiri gola u nizu i rešila pitanje pobednika

Autor: N. Stantić

SportJoš jedno dobro izdanje TSC-a u Super ligi Srbije

Vikend u znaku basketa

Nakon uspešnog tunira u Subotici u basketu 3x3, u okviru Prvenstva Srbije, i protekli vikend u našoj re-giji bio je posvećen ovom sportu. Takmičenje je prvo održano u Bačkoj Topoli, a potom i na Salašu „Đorđe-vić” na Paliću. Najbolje su bile ekipe Habibi Subotica, odnosno Čuka.

Na takmičenju u Bačkoj Topoli, u tri kategorije (se-niori, juniori i pioniri) najviše „vatre” bilo je, naravno, kod seniora. Ekipa Habibi Subotica je do polufinala došla pobedom nad mađarskom selekcijom U23 sa 21:12, dok je u polufinalu pala „B” selekcija Mađar-ske, bilo je 18:14. U finalu, Habibi je iznenadio Ub u nešto izmenjenom sastavu i slavio sa 21:17, te se tim iz Subotice tako plasirao na finalni turnir Prvenstva Srbije.

Za pobednički tim su nastupili: Uroš Čiča, Teodor Atanasov, Dejan Janjić i Marko Milaković

Na Salašu „Đorđević”, u polufinalu je Čuka savla-dala ZZ Trlić sa 22:12, odnosno Wolvsi su sa 18:14 savladali „B” selekciju Mađarske. Finale je donelo po-bedu beogradske Čuke od 20:18.

Za pobednički tim su igrali: Vuk Obradinović, Vla-dimir Trajković, Nemanja Drašković, Nikola Perković.

Počele pripreme u Bačkoj 1901

Fudbaleri Bačke 1901 počeli su prošlog ponedelj-ka pripreme za novu sezonu. Nakon ispadanja iz Srp-ske lige, pred crveno-belima je da konsoliduju redove i da pokažu da se kraj „Somborske kapije” i dalje igra dobar fudbal.

Brigu oko stručnog rada preuzeo je tandem Slobo-dan Kustudić i Zoran Milidrag, a u toku je prva faza priprema u kojoj se očekuje formiranje tima koji će se boriti uskoro za bodove.

Prema očekivanjima u konkurenciji za tim bi mogli biti golmani Grčić i Stančić, te igrači Đurović, Bjedov, Mezei, Gabrić, Simić, Malenčić, Hrastovčak, Nenado-vić, Šojić, Pelhe, Hadžimušović, Glišović, a biće tu i Kiš, Đurašinović, Bogojević, Kozomora i Mijić.

Kako se može nagovestiti, čeka se potvrda Mar-ka Anđića da nastavlja da igra za Bačku, ali i povratak Dario Vojnića i još nekoliko iskusnijih igrača.

Letnji kampŽenski fudbalski klub Spartak u periodu od 4. do 8.

avgusta na Gradskom stadionu u Subotici organizu-je Letnji kamp.

Kamp je namenjen devojčicama koje će raditi u tri grupe (2006-2007. godište, 2008-2009. i 2010-2011.).

Promoter kampa je Violeta Slović, a sve informaci-je se mogu dobiti na telefon 064/61-66-360.

Nakon osvojenog prvog mesta na Regionalnom kupu u Sarajevu prvotimke Ženskog fudbalskog kluba Spartak odradile su deo priprema za novu sezonu na Zlatiboru. Ta faza zaključena je u sredu, a Golubice su od četvrtka opet u Subotici.

– Sa zadovoljstvom mogu da sumiram utiske sa proteklih priprema, jer su svi klupski ciljevi za ovaj period ispunjeni u celosti. Turnir u Sarajevu poslu-žio je da stručnom stabu ukaže na trenutni potenci-jal ekipe, a na psihološkom planu je pokazao igra-čicama da su zasluženo osvojile prvo mesto na Re-gionalnom turniru. Nastavak priprema smo tradici-onalno uradili na Zlatiboru, uslovi za rad su bili na visokom nivou, što je ispratila i vesela atmosfera u ekipi. Motivisane smo da iznenadimo Evropu, sva-kim danom smo sve kvalitetnije – javila je sa Zlati-bora Milica Kostić, golman Spartaka, ali i reprezen-tacije Srbije.

Reči zadovoljstva stižu i od pouzdane Anđele Frajtović.

– Lično sam prezadovoljna kako teku pripreme, radi se veoma ozbiljno i posvećeno. Pre dolaska

na Zlatibor, imali smo privilegiju da igramo među-narodni turnir u Sarajevu koji smo i osvojili u kon-kurenciji prvaka Crne Gore, Bosne i Hercegovi-ne i Hrvatske. Timska atmosfera je zaista fenome-nalna i stvarno je milina trenirati u ovakvom ambi-jentu. Takođe, moram da napomenem da su uslo-vi sjajni, stručni štab je na visini svog zadatka, a na nama ostaje da njihove misli uspešno sprovedemo u delo što u evropskom takmičenju, što u domaćim okvirima.

U okviru nastavka priprema Golubice čeka još jedan međunarodni izazov. U nedelju, 1. avgusta, Spartak će u Subotici dočekati ekipu DVTK Miškol-ca, od 10 sati.

Subotičankama ove godine sledi borba na tri fronta, kroz Super ligu i Kup Srbije, gde brane ti-tule, a prvo stiže evropski izazov, u okviru kvalifi-kacija za Ligu šampiona. Kuglice žreba su Spartak smestile u devetu grupu u kojoj su još ekipe Pia-mont junajted (Irska), WFC Nike (Gruzija) i Tvente (Holandija), a mečevi se igraju od 18. do 22. avgu-sta, u Holandiji.

Zlatibor za dobru formu

golova u dva meča postigao je TSC

6 Ekipa Habibi Subotica (foto: 3x3 Srbija)

Dva puta u metu – Đuro Zec (foto:

FKTSC)

2930. 7. 2021.228

Okončan „Čikov memorijal”

Tenis klub Spartak bio je domaćin tradicional-nog „Čikovog memorijala”, a na terenima u Du-dovoj šumi su prodefilovali kvalitetni teniseri i te-niserke do 16 godina, iz Srbije, ali i Nemačke, Mađarske, Švajcarske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Australije, Austrije, Rumunije, Litva-nije, Slovenije, Švedske, Italije, Izraela, Rusije, Sjedinjenih Američkih Država

Prvo mesto kod devojaka osvojila je Iva Jan-ković iz Srbije, a kod dečaka Šandor Zalan Ša-vaj iz Mađarske.

Gost iz Mađarske je sa 6:1, 6:3 savladao do-maćeg takmičara Mateju Gojkovića (Spartak), dok je Jankovićeva u finalu Ester Kiš Čako sa 7:5, 6:2. Jaknovićeva je bila prva nositeljka, a u četvrtfinalu je sa 6:1, 6:1 savladala Lanu Virc iz Spartaka.

U igri parova pobedili su Nikola Lulić i Mar-ko Mileticki, odnosno Ester Kiš Čako i Kiara Komlodi.

Dobar nastup Jovane Ilić

Jovana Ilić, atletičarka Spartaka, ima iza sebe još jedan dobar nastup. Svoju formu je prove-rila na takmičenju u Sremskoj Mitrovici za mla-đe juniore i juniorke, gde je nastupala van konkurencije.

Takmičila se u skoku udalj i u trci na 100 me-tara, a da je u formi koja obećava potvrđuje i os-tvareni novi lični rekord.

Bila je ovo dobra priprema za njenu glavnu disciplinu – troskok. Podsetićemo, Jovana je tre-nutno po rezultatu 94. troskokašica na svetu i 48. u Evropi, a trenutno se priprema za 3-4 me-đunarodna mitinga ove jeseni.

Novi uspesi maratonaca

Subotički plivači maratonci su bogatiji za nove medalje. Nastupili su proteklog vikenda na dva takmičenja, na plivačkim maratonima u Brčkom i Banja Luci.

Medalje su osvojili Ištvan Priboj, Slobodan Bo-žin i Bojana Fermnović i Borislav Fermanović.

Sport

Predstavnici subotičkih klubova PK Spartak i PK Spartak Prozivka nastupili su na među-narodnom plivačkom

mitingu u Senti. U konkurenciji od preko 200 takmičara iz Srbije i Ma-đarske, među 15 timova u 8 staro-snih kategorija, subotički takmiča-ri su osvojili brojne medalje.

Takmičari Spartaka su osvoji-li prvo mesto, nakon što su osvojili 35 medalja, 13 zlatnih, 17 srebrnih i 5 bronzanih.

Medalje su osvojili, dečaci: Mati-ja Ždrnja - zlatna medalja na 50 kraul, srebrna medalja na 50 leđno; Aleksa Ristić - zlatna medalja na 50 kraul, sre-brna medalja na 50 delfin; Leon Hemi - zlatna medalja na 50 kraul, 50 del-fin; Oleg Baćović - zlatna medalja na 50 kraul, 50 delfin; Nikola Polić - zlat-na medalja na 50 leđno, srebrna me-dalja na 50 prsno; Đorđe Peić Tuku-ljac - zlatna medalja na 50 prsno; Alex Milanović - srebrna medalja na 50 kra-ul, srebrna medalja na 50 delfin; Leon Ziđarev - srebrna medalja na 50 kraul, srebrna medalja na 50 prsno; Stefan

Marković - srebrna medalja na 50 leđ-no; Dušan Bošnjak - srebrna medalja na 50 prsno; Svetozar Nišević - bron-za na 50 kraul, 50 leđno; Dražen Boš-njak - bronza na 50 prsno; Filip Hor-vat - bronza na 50 prsno; devojčice: Petra Botka - prvo mesto na 50 kraul, drugo mesto na 50 delfin; Sara Stipić - prvo mesto na 50 kraul, drugo mesto na 50 delfin; Katarina Popović - prvo mesto na 50 leđno, drugo mesto na 50 prsno; Lea Lucija Šimić - prvo mesto

na 50 prsno, drugo mesto na 50 kra-ul; Miša Novović - prvo mesto na 50 delfin, drugo mesto na 50 leđno; Petra Čakanj - drugo mesto na 50 prsno; Pe-tra Novović - drugo mesto na 50 leđ-no, drugo mesto na 50 delfin; Lorena Šimić - treće mesto na 50 kraul.

PK Spartak Prozivka nastupio je sa 22 dečaka i 12 devojčica, a osvojili su 30 medalja.

Zlatne medalje su osvojili Milan Vukovojac na 50 m slobodno, Nikolas Martin na 50 m slobodno, 50 m del-fin. Balaž Farkaš na 50 m delfin, Uroš Rapaić na 50 m delfin, Nina Andrašić na 50 m slobodno i 50 m delfin, Mari-ja Vukovojac na 50 m prsno, na 50 m delfin, Lena Torbai na 50 m prsno.

Srebrne medalje su osvojili David

Farkaš na 50 m slobodno, Filip Miler na 50 m slobodno, Uroš Rapaić na 50 m slobodno, David Farkaš na 50 m pr-sno, Žarko Burić na 50 m prsno, Mi-lan Vukovojac na 50 m prsno, Dani-lo Skenderović na 50 m delfin, Mila-na Đurković na 50 m slobodno, Olja Mihajlović na 50 m leđno, te štafeta 4x100 m slobodno (Vilov, Brzovan, D. Farkaš, B. Farkaš).

Bronzane medalje su osvojili Alek-sa Horvat na 50 m slobodno, Filip Za-

rić na 50 m leđno, na 50 m prsno, Ba-laž Farkaš na 50 m prsno, Filip Miler na 50 m delfin, Miloš Štrbac na 50 m delfin, Mihajlo Galgo na 50 mdelfin, Ana Vuković na 50 m slobodno, Mili-ca Vidović na 50 m prsno, Lena Torba na 50 m delfin.

Ekipu su predvodili treneri Davor Vujković i Robert Šimon.

Sledi Prvenstvo Srbije za kadete, juniore i seniore, predstojećeg viken-da u Nišu.

Međunarodno plivačko takmičenje u Senti

Novi uspeh za subotičko plivanjeTakmičari PK Spartak su osvojili 35 medalja, dok su predstavnici PK Spartak Prozivka 30 puta izlazili na podijum

Autor: N. Stantić

medalja stiglo je u Suboticu iz Sente

65

Ekipa Plivačkog kluba Spartak na takmičenju u Senti

Takmičari PK Spartak Prozivka na međunarodnom mitingu

30 30. 7. 2021. 228

Sport

Za dane predstojećeg vikenda, u subotu i nedelju, 31. jula i 1. av-gusta, Konjički klub Bačka organizuje tra-

dicionalne trke za Dužijancu. Dani kada se slavi uspešna žetva odlična su prilika i da se najbolji kasači regije takmiče u tu čast, i to još od 1968. godine kada je sla-vilo grlo Divat II (L. Katona).

– U subotu su po običaju trke koje su posvećene grlima sa do sada manjom zaradom, ali to ne znači da neće biti zanimljivih kasačkih nad-metanja. Pored toga, u subotu orga-nizujemo i trke dvoprega, njih ne-mamo često priliku da gledamo, a po prvi put u Subotici će biti orga-nizovane trke poni konja u sulkama – najavljuje Miodrag Zagorac, pred-sednik KK Bačka, pa se osvrće na centralni dan – na nedelju:

– Svakako da će u centru pažnje biti Dužijanca, a pobednika ćemo dobiti nakon dva trčanja. Upisano je osam kvalitetnih kasačkih grla, svako može da se uključi u dobar plasman, ali nije tajna da se najvi-še očekuje od dvojca Amy del Duo-mo – Iago d’ Amore. Ova dva grla su pokazala sjajnu formu ove godine, konstantno vode bitke na subotič-kom hipodromu, pa je realno očeki-vati i da se za venac Dužijance upra-vo oni bore.

Nedeljni trkački dan nosi i dva kvalifikaciona nastupa derbista. Kako iz svake grupe po šest grla stiče pravo nastupa na Derbiju, za očekivati je da učesnici voze opre-znije, kako ih neka greška ne bi ko-štala nastupa u „trci života”.

Upis za subotu, 31. jul – prva ka-sačka trka: Spectra, Vesna, Shirley Horn AT, Sammy Davis AT, Leon Thomas AT, Lavaza, druga kasačka trka: Kuna Star, Ambasador, Super Globus, Arleta B.. Tahoma, Achille Rayan, treća kasačka trka: Oksa-na, Dagmar, Aliz CS, Flekica, Lucky Speed, Mona Lobel, Simon Star, Phantom Assassin, Picolo Party, če-tvrta kasačka trka: Ian Janis AT, La Isla Bonita, Morena Lobel, Fotta Royal, Donita Ferm, Kinder Star,

Severino, Cann Legacy V, Angone Love, peta trka, poni konji u sulka-ma: Bećar, Dora, Malena, Pony M, Tvajla, Parenko, šesta kasačka trka – dvoprezi: Gold Regen – Grandy Up, Lamona – Valter, Mona Lobel – Morena Lobel, Fotta Royal – Fleki-ca, Adria – Firentin.

Upis za nedelju, 1. avgust – prva kasačka trka – kvalifikacije za Srpski kasački Derbi: Apsolutna, Huanita de Sajan, Samsung, Play the Game, Picolo Party, Marko, Hercule de Sa-jan, druga kasačka trka, kvalifikacije za Srpski kasački Derbi: Ren, Dark Wood, Express Lady, Etta James AT, Madonna, Armani B, Sarah Va-ughan AT, treća kasačka trka: Filan-te de Digeon, Estrella de Launi, Eu-genie du Citrus, Belle Marguerite, Gorica de Sajan, Diaphne SI, Cali-ne des Landes, Gracieuse Bricoise, Duchesse Fouteau, Galia d’Ormoy, Daphne de Faverol, četvrta kasačka trka, Memorijal „Albe Tumbas Lo-ketić”: Gill Higgins AT, Te Amo Pa-blo, Aki Boy, Angry Bessy, Nantuc-ket Photo, Falkon BO, Dik VR, Pa-goniya, peta kasačka trka, „Duži-janca, prvo trčanje”: Vulcano Nal,

Amy del Duomo, Rick del Duo-mo, Grumetti, Iago d’Amore, Bru-me d’Or, Sabath Black AT, Urus Caf, šesta kasačka trka: Paladino, Adobe n’Greghi, Elliot, Sacramen-to Tim, Doli SG, Saphir AT, Big Ben Pax, Ivan Turgenev AT, Alfa Va-renne, Acciaio dei Venti, sedma ka-sačka trka, „Dužijanca, drugo trča-nje”: Vulcano Nal, Amy del Duomo, Rick del Duomo, Grumetti, Iago d’Amore, Brume d’Or, Sabath Black AT, Urus Caf, osma kasačka trka, „Sećanje na Pavla Crnkovića”: Cor-vo Baba, Chet Baker AT, Pandora S, Idolino DB, Faun PS, Iskra de Sajan, Charisma Spritz.

Trkački program u subotu kreće od 16 sati, trke u nedelju počinju u 13,30 sati, a svečano otvaranje je u 15 sati. U okviru programa biće odr-žan nastup gostiju sa Ergele „Kele-bija” i mažuretkinja iz Sonte.

Za dane predstojećeg vikenda, praznik kasa, u Subotici

Srbija šampion – priznanje za Berenjija

Reprezentacija Srbije osvojila je prvo mesto na Balkanskom konjičkom šampionatu u vožnji zapre-ga, a na takmičenju održanom proteklog vikenda u Zagrebu, srpski tim uspešno je predstavljao i takmi-čar Konjičkog kluba Imperial iz Subotice, Akoš Be-renji, inače iz Kanjiže.

Takmičenje je održano u tri discipline, dresurna vožnja, maraton vožnja i vožnja preciznosti. Bere-nji je bio odličan u maratonskoj vožnji drugog dana takmičenja. Zajedno sa suvozačem Akošom Žam-bokijem i sa grlima 183 Gaetana XVIII – 33 Maesto-so Drava I, osvojio je prvo mesto, ispred reprezen-tativnih kolega Miloša Đurđevića i Milana Gakovića na drugom i trećem mestu.

U disciplini preciznosti Berenji je završio takmi-čenje na četvrtom mestu. Uz ekipnu titulu, Bere-nji je u pojedinačnom delu plasmana zauzeo če-tvrto mesto.

– Balkanski šampionat u vožnji zaprega u Zagrebu,je prvo veće takmičenje u regionu, nakon godinu i po dana pauze i samo održavanje šam-pionata bilo je neizvesno, jer je zvanična potvrda o održavanju takmičenja stigla tek sredinom juna, kada su se počele intenzivne pripreme za odlazak na Balkanijadu. Reprezentativci Srbije Milan Gako-vić, Akoš Berenji i Milan Đurđević su, kroz tri dana takmičenja, na jedan dostojanstven način, vredan hvale i divljenja, predstavljali Srbiju i Savez za ko-njički sport Srbije za Olimpijske i FEI discipline, te pokazali da se samo velikim radom i trudom, prot-kanim ljubavlju prema konjima, dolazi do velikih re-zultata – istakla je Milana Nović, šef tima Srbije.

Zolnaji prvi u Rumuniji

Subotički vozač i trener kasačkih grla Goran Zol-naji može da se pohvali velikom pobedom na no-vom terenu. Na Derbiju u Rumuniji osvojio je prvo mesto sa grlom Saya Best.

Zolnaji je bio vozač i trener najboljeg grla koje je u trci na 2.750 metara ostvarilo vreme od 1:22,9.

Kasačke trke u Bečeju

U Bečeju je, u organizaciji KK Potisje, održan prvi trkački dan, u okviru koga su se predstavili ka-sači u osam kasačkih tačaka.

Pobede su ostvarili Elite Sugar (K. Kopas) 1:28,6, Grom HP (B. Kečenović) 1:26,3, Aliz CS (K. Kopas) 1:24,8, Demon King (S. Urošev) 1:25,4, Čarli Star (D. Katanić), Happy Day (P. Knekt) 1:22,2, Serial Killer (B. Kečenović) 1:21,5, dok je u trci dvoprega slavili Lamona i Valter (O. Oskar).

Očekuje se novi duel najbržih kasa-ča – Amy del Duo-mo i Iago d’Amore

Na redu je DužijancaTradicionalne trke održaće se kroz dva dana, u subotu je „zagreva-nje”, a u nedelju nastupaju najbolji kasači

Autor: N. Stantić

Akoš Berenji sa svojim grlima (foto: M. Nović)

godine prvi put je održana Dužijanca

1968.

Sećanje na pobednike „Dužijance” 2019. godine – slavili su grlo Rite on Win, trenera i vlasnika Vlade Bjelogrlića, odnosno vozača Dejana Katanića

3130. 7. 2021.228

Citus – Alti-us – Forti-us, odno-sno Brže – Više –

Jače, moto je olimpij-skih igara, danas naj-vrednijeg sportskog ta-kmičenja na svetu. Duh olimpizma, prema isto-ričarima, potiče od 776. godine p.n.e. iz drev-ne Olimpije, a takmiče-nja starih Grka zvanič-no su opet „oživljena” po ideji Pjera de Ku-bertena, kroz Moderne olimpijske igre koje su prvi put održane 1896. godine.

Kako ističe Ljudevit Vujković Lamić, atletski sudija, ali i detaljni istra-živač sportske prošlosti Subotice, do sada je na olimpijadama nastupi-lo oko 150.000 sportista, pa se sa posebnom pa-žnjom treba sećati svih Subotičana koji su na njima na bilo koji način nastupili.

– Zašto se sa tim ne bi pohvalili? Po meni mora-mo posebno da istakne-mo te ljude koji su rođe-

ni u Subotici, ili su na-stupali za subotičke klu-bove u vreme kada su išli na olimpijade. Na pri-mer, Ilija Lupulesku je iz Subotice otišao na olim-pijske igre. Projekat su-botičkog stadiona Koste Petrovića je bio izložen prilikom OI u Berlinu 1936. godine, i po meni je i to nastup na olim-pijadi, baš kao što treba

zabeležiti i trenere, sudi-je, novinare, foto-repor-tere koji su bili na ovako značajnim takmičenjima – smatra naš sagovornik.

Ono što posebno bode oči jesu neslaga-nja oko osvajača olimpij-skih medalja, čija se ime-na i nalaze na „Olimpij-skoj česmi”. Nema spo-ra oko medalja Joške Ta-kača (srebro 1948.), Ti-homira Ognjanova (sre-bro 1952.), Dušana Ma-ravića (zlato 1960.), Mo-mira Petkovića (zlato 1976.), Refika Memiševi-ća (srebro 1984.), Eleo-nore Wild Đoković (sre-bro 1988.), Bojane Ra-dulović (srebro 2000.), Nikole Kalinića (srebo 2016.) i Davora Štefane-ka (zlato 2016.) i narav-no jedinog Subotičani-na koji se može pohvaliti

sa dve olimpijske meda-lje Đule Meštera (bronza 1996. i zlato 2000.).

– Nedostaju tri meda-lje koje su osvojili spor-tisti rođeni u Suboti-ci. Luka Lipušinović je 1956. godine osvojio sre-brnu medalju u fudba-lu u Melburnu. Laslo Sabadoš je 1932. godi-ne bio bronzani u pliva-nju, Kraljevina SHS nije

imala predstavnika, ali je Sabadoš nastupao u Los Anđelesu za Mađarsku. Bronzanu medalju je osvojio i Laslo Litneker u mačevanju, 1924. u Pa-rizu! Naravno, na česmi nema ni Đure Stantića. On, istina, nije osvojio olimpijsku medalju, ali je 1906. godine zabeležio pobedu na Međuolimpij-skim igrama, i bilo je to prvo olimpijsko prizna-nje vezano za naš grad – govori Ljudevit Vujković Lamić, pa nastavlja:

– Iza nastupa na olim-pijskim igrama, iza jed-ne olimpijske medalje, ne stoji samo godinu dana treninga, tri godi-ne, ili pet – sportisti po-svete ceo život misiji od-laska na olimpijadu i sav taj trud, rad i znoj treba ceniti.

Naš sagovornik je, iz-među ostalog, od oca nasledio i ljubav prema sportu. Kaže kako kao sportista nije bio do-voljno istrajan, ali jeste kao atletski sudija, gde je i danas aktivan, i to

od 1952. godine i mitin-ga kada su u Subotici go-stovali i sjajni atletičari sa Jamajke.

Sa ponosom čuva i olimpijsku baklju koja je 1936. godine prolazi-la kroz Suboticu na putu do Berlina, a koju je, iz-među ostalih, nosio i njegov otac. Inače, sa-znajemo i da je olimpij-ski plamen tri puta pro-lazio kroz naš grad, osim za Berlin i za OI u Min-henu 1972. godine, te 1984. godine na putu do Sarajeva, gde su održane Zimske olimpijske igre.

– Nadležni koji vode brigu o našim sportistima, obezbeđujući im moguć-nost velikih dostignuća u sportu, moraju se setiti da u okviru obeležavanja 125 godina od početka mo-dernih olimpijskih igara, ovim izvanrednim ljudi-ma – sportistima, obezbe-de pisanje njihove sport-ske biografije, kako bi iza ovih zaslužnih sportista ostao pisani trag budućim naraštajima – smatra Vuj-ković Lamić na kraju.

Citus – Altius – FortiusCitus – Altius – FortiusSubotica ima svoje olimpijske heroje koje treba zauvek pamtiti

Autor: N. Stantić

Iza svakog nastupa na olimpijadi stoji ogroman trud, pa niko ne sme biti zabo-ravljen – smatra Ljudevit Vujković Lamić

Sport

Subotički sportisti na olimpijadama

1906. Međuolimpijske igre u Atini – Đuro Stan-tić (brzo hodanje);

1924. Pariz – Andrija Kujundžić (fudbal), Laslo Litneker (mačevanje);

1928. Amsterdam – Geza Šifliš (fudbal), Franjo Frelih (mačevanje), Ištvan Santo (biciklizam), Er-delji Žolt (biciklizam), Mirko Boroš (rvanje), Franjo Palković (rvanje);

1932. Los Anđeles – Laslo Sabadoš (plivanje);1936. Berlin – Jovan Mikić Spartak (atletika),

Antun Fišer (rvanje), Kalman Kiš (rvanje), Eugen Jakobčić (mačevanje), Tibor Mamužić (veslanje);

1948. London – Josip Kejo Kujundžić (gimnasti-ka), Joška Takač (fudbal);

1952. Helsinki – Tihomir Bata Ognjanov (fud-bal), Bela Čuzdi (rvanje), Pavle Šovljanski (boks), Marica Ivandekić (gimnastika), Ede Mađar (gi-mnastika), Bela Torma (rvanje);

1956. Melburn – Luka Lipušinović (fudbal)1960. Rim – Milenko Lekić (gimnastika), Stipan

Dora (rvanje);1968. Meksiko Siti – Sreten Damjanović (rva-

nje), Boško Marinko (rvanje), Karlo Čović (rvanje), Slavko Kurbanović (plivanje);

1972. Minhen – Sreten Damjanović (rvanje), Boško Marinko (rvanje), Karlo Čović (rvanje), Zo-ran Ivanović (gimnastika), Laslo Ubori (atletika);

1976. Montreal – Momir Petković (rvanje), Dra-gan Vujković (boks);

1980. Moskva – Karolj Kasap (rvanje), Refik Memišević (rvanje), GezaTumbas (boks);

1984. Los Anđeles – Refik Memišević (rvanje), Momir Petković (rvanje), Karolj Kasap (rvanje), Cvetana Dekleva (košarka);

1988. Seul – Zoran Kalinić (stoni tenis), Eleono-ra Vild (košarka), Ester Poljak (streljaštvo);

1992. Barselona – Senad Rizvanović (rvanje), Zoran Kalinić (stoni tenis);

1996. Atlanta – Đula Mešter (odbojka);2000. Sidnej – Elvira Pančić (atletika), Miloš

Šakić (atletika), Đula Mešter (odbojka), Bojana Radulović (rukomet);

2004. Atina – Davor Štefanek (rvanje), Đula Mešter (odbojka), Bojana Radulović (rukomet),

2008. Peking – Davor Štefanek (rvanje);2012. London – Gabor Kasa (biciklizam), Ne-

nad Beđik (veslanje);2016. Rio de Žaneiro – Nenad Beđik (veslanje),

Nikola Kalinić (košarka), Davor Štefanek (rvanje);2020. (2021.) Tokio – Andrej Barna (plivanje),

Martin Mačković (veslanje).

Suboticu su najviše na olimpijadi predstavljali rvači, čak 23 puta

olimpijske medalje olimpijske medalje ima Đula Mešterima Đula Mešter

2Sa tri nastupa na olimpijadama, sa zlatom i bronzom,

Đula Mešter je najuspešniji subotički olimpijac

Ljudevit Vujković Lamić sa bakljom koja je prošla kroz Suboticu na putu od Grčke do Nemačke 1936.

32 30. 7. 2021. 228

Subotica je na Olim-pijskim igrama u Japanu (Tokio) imala dva pred-stavnika – Andreja

Barnu i Martina Mačkovića – a na obojicu mora biti pono-sna! Jeste, iz dalekog Japana ne stižu medalje, ali stižu ve-sti o sjajnim nastupima naših sportista koji jesu bili svetle tačke na najvećem svetskom sportskom takmičenju.

Bliži medalji bio je Martin Mačković. On je u dvojcu bez kormilara bio na kraju peti u fi-nalu, uz njega je bio i veslački partner Miloš Vasić. Njih dvo-jica su, pre svega nakon sjajne trke u polufinalu, potvrdili da imaju „štofa” za medalju, ali i da su izolacija i karantin zbog covida-19, dve nedelje tik pred nastup na OI, značajno smanji-li te šanse.

Barna je ostao bez finala u dve discipline (u trećoj je pli-vao danas rano ujutru), ali je zaslužio sve pohvale. Sa pra-vom možemo reći da je bio najbolji u srpskom plivačkom timu. Bio je sjajan u štafeti 4x100 metara, koja je i posta-vila novi državni rekord. U trci na 100 metara Barnu je od fi-nala delilo samo 13 stotinki, a i u ovoj vrlo konkurentnoj disci-plini oborio je državni rekord, postavljen pre 13 godina od strane Milorada Čavića.

Barna je prvi nastup na Olimpijskim igrama u Japa-nu imao kao član srpske šta-fete 4x100 metara, slobodnim stilom. Naša štafeta je osvoji-la peto mesto u kvalifikacionoj grupi, a ukupnu deseto u po-lufinalu. Na žalost, to nije bilo dovoljno za plasmam u finale, a do mesta među osam najboljih štafeta koje su se borile za me-dalje nedostajalo je 58 stotinki.

Da su Velimir Stjepanović, Andrej Barna, Nikola Aćin i

Uroš Nikolić plivali dobro, po-tvrđuje i vreme od 3:13,71, što je inače i vreme novog držav-nog rekorda. Barna je, svoju klasu, potvrdio kao najbrža iz-mena u ovoj štafeti.

U finalu je prvo mesto osvo-jila selekcija Sjedinjenih Ame-ričkih Država sa rezultatom od 3:08,97 minuta, što je tre-ći najbolji rezultat u istoriji te discipline.

Sledeći je bio nastup u trci na 100 metara slobodnih sti-lom. Barna je u kvalifikacijama bio dobar, ostvario je rezultat od 48,30 sekundi, bio je peti u grupi, i uspeo je se plasira u po-lufinale. Imao je dobar tempo u većem delu trke, čak se nalazio i na prvom mestu, dok je tem-po pao u finišu, te je na kraju bio peti.

U polufinalnoj trci Barna je

bio četvrti u grupi sa vreme-nom od 47,94 sekundi. Iako je to bio sjajan vremenski rezul-tat, na kraju nije uspeo da se nađe u finalu, odnosno među osam najboljih takmičara u jednoj od najcenjenijih plivač-kih trka na Olimpijadi. Bio je deveti među plivačima, a za fi-nale mu je nedostajalo svega 13 stotinki.

Koliko je Barnin rezultat u stvari dobar potvrđuje i či-njenica da je postavio novi re-kord Srbije u ovoj disciplini.

Pre njega je najbrži bio Milo-rad Čavić koji je na OI u Pekin-gu 2008. godine plivao 48,15.

Prvo mesto je na kraju osvo-jio Kejleb Dresel (SAD), plivao je 47,02, što je vreme novog olimpijskog rekorda.

Barni je preostao nastup u trci na 50 metara slobod-nim stilom. Nastupao je u še-stoj kvalifikacinoj grupi, ra-noj jutros, oko 5 sati, po na-šem vremenu. On je inače i re-korder Srbije u ovoj discilini, u maju ove godine je, na Prven-stvu Evrope u Budimpešti, pli-vao 22,14.

Ono što je zabrinulo sve lju-bitelje plivanja jesu izjave na-šeg plivača nakon sjajnog na-stupa u trci na 100 metara.

– Iskreno, još ne znam da li ću i dalje da plivam. Živim u Americi, na Univerzitetu Luj-

vil u Kentakiju sam na postdi-plomiskim studijama. Tamo mi je i trener Kris Lindauer, koji ima ogromne zasluge za ovaj rezultat. Moji planovi su veza-ni za ostanak u Americi, troš-kovi su ogromni i planiram da se zaposlim. Iz Srbije nemam finansijsku podršku, jer nisam

u sistemu finansi-ranja. Videćemo još kako će stvari odvi-jati. Znam da mogu još mnogo da pru-žim, ali trenutno je apsolutno sve ne-izvesno što se tiče nastavka karijere – jasan je Barna.

Martin Mačković i njegov kolega Mi-loš Vasić su u kvali-fikacionoj trci osvo-jili treće mesto, što im je bilo dovoljno za plasman u polu-finale. Zaostali su za pobednicima trke za 9,32 sekunde, ali je rezultat ipak dobar, zbog problema sa karantinom i izolacijom koji je onemogućio redovno treniranje dve nedelje upravo pred OI.

Usledio je nastup u polu-finalu, a u drugoj grupi naši predstavnici su zauzeli odlič-no drugo mesto, iza prvih fa-vorita Martina i Valenta Šin-kovića iz Hrvatske. Mačković i Vasić su veslali 6:17,47 minuta, Hrvati 1,84 sekundi brže. Naši reprezentativci su bili nešto rezervisaniji u prvih 500 me-tara, a već na polovini trke su pokazali dobar tempo i našli se među posadama koje ciljaju fi-nale. Do kraja trke su to potvr-dili, te su se nadali dobroj bor-bi za medalje.

U finalu do medalje, ipak, nisu došli, osvojili su peto me-sto. Imali su Mačković i Va-sić problema na startu, riva-li su uspeli da se odvoje, a do kraja trke naši reprezentativ-ci nisu uspeli da tempo dovolj-no podignu. Slavili su, očekiva-no, braća Šinković, drugo me-sto su osvojili Rumuni, a treće Danci. Naši su ostvarili vreme od 6:22,34 minuta, a bronzani Danci 6:19,88.

Nakon trke Mačković je u

izjavi za medije bio vidno emo-tivan, znajući da su „vansport-ske” okolnosti dosta uticale na nastup srpske posade.

– Svakog dana smo radili predano, budili se sa istim ci-ljem na pameti, davali smo sve od sebe. Prošli smo kroz težak period na samom početku Iga-ra, sve je to uticalo na nas. Ne smemo biti nezadovoljni 5. me-stom, ali ostaje žal nakon svega.

– Ovo nije bila najbolja trka. U najgorem momentu se oseti-lo sve što nas je pratilo. Izola-cija, karantin… Veliki je uspeh ući u finale nakon svega – pro-komentarisao je Vasić i najavio da nema prostora za očajava-nje, nego se valja spremati za novi ciklus.

U nadi da će Barna ostati u plivanju, te da će Mačković i Vasić i dalje predano raditi, ali i da će Subotica imati veći broj olimpijaca, čekamo 2024. go-dinu i 33. Olimpijske igre, u Parizu.

Sport

Subotica ponosna na Barnu i MačkovićaSubotica ponosna na Barnu i MačkovićaNaši olimpijci zaslužuju čestitke za nastupe na OI u Japanu

Autor: N. Stantić

Iza Barne su dva nova državna rekorda, dok je iza Mačkovića peto mesto u finalu i pitanje šta bi bilo da je sve bilo kako je planirano

Trideset i druge Letnje olimpijske igre biće održane u Japanu od 23. jula do 8. avgusta. Biće ovo veoma specifično takmičenje, prvobitno planirano za 2020. godinu. Publika neće moći na tribine sportskih bori-lišta, vladaju izuzetno stroga zdravstvena pravila, a uprkos tome, prema informacijama zvaničnika, od 1. jula je registrovano 55 osoba zaraženih virusom covid-19, u vezi sa OI.

Na Olimpijskim igrama u Tokiju biće održana takmičenja u rekordna trideset tri sporta. Vraćaju se bejzbol i softbol, a po prvi put će se održati takmičenja u karateu, sportskom penjanju, surfovanju, skejtbordu, kao i basket 3×3, ali i medison i freestyle BMX (bicikli-stička takmičenja). Mešovite muško-ženske kategorije su uvedene u atletici, plivanju, stonom tenisu, streljaštvu, triatlonu i džudou.

Srbija će imati 86 sportista na OI u Japanu, a među njima će biti i Subotičani Andrej Barna, plivač Spartaka, i Martin Mačković, veslač Partizana

državna rekorda oborio je državna rekorda oborio je Andrej BarnaAndrej Barna

2

mesto na OI osvojio je mesto na OI osvojio je Martin MačkovićMartin Mačković

5

Andrej Barna

Martin Mačković i Miloš Vasić