stetoskopija i endoskopija u odrzavanju

Tehnička dijagnostika Stetoskopija i endoskopija

1.Održavanje

Održavanje je skup aktivnosti koje se preduzimaju kako bi se određeni objekat održavanja doveo u ispravno stanje ili održao što duže u ispravnom stanju, a sve zbog toga da mogao kvalitetno da obavlja svoju funkciju.

1


2. Oprema

Uopšteno opremu možemo definisati kao pomagalo u svakom radu, ali je od posebnog značajna opreme u industriji. U tom slučaju opremu delimo na proizvodnu i pomoćnu i definišemo je kao objekat održavanja. Objekat održavanja možemo i šire definisati kad uzimamo u obzir kompletan proizvodni sastav ili preduzeće.

2.1 Bitne faze u životu opreme

2


3.Tehnička dijagnostika

Sastavni deo održavanja prema stanju je tehnička dijagnostika. Osnovni zadatak tehničke dijagnostike je: utvrđivanje tehničkog stanja sastavnog dela i/ili sistema sa određenom tačnošću i u određenom vremenskom trenutku.

Diagnosis:

Prepoznavanje Zaključivanje Procenjivanje Ocenjivanje

Tehničkom dijagnostikom se vrši:

1. Provera ispravnosti tehničkog stanja2. Provera radne sposobnosti tehničkog sistema3. Provera funkcionalnosti4. Istraživanje otkaza (mesto, oblik i uzrok)

TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA

TEORIJA RASPOZNAVANJA KONTROLE STANJA

ALGORITMI DIJAGNOSTIČKE INFORMACIJE

PRAVILNA REŠENJA AUTOMATSKA KONTROLA STANJA

MODELI POJAVA OTKAZA

3


4.Subjektivni postupci tehničke dijagnostike

Osnovni subjektivni postupci tehničke dijagnostike su:

1. Ispitivanje zvukom2. Vizuelna kontrola (ispitivanje)3. Ispitivanje boja i mirisa4. Ostali postupci (opšti, lokalni, specijalni i laboratorijski)

4.1.Ispitivanje (kontrola) šuma

Stvaranje zvuka pri radu mašina (tehničkih sistema) je neprijatna pojava ali ipak predstavlja verne pokazatelje o stanju jedne mašine. Često akustične oscilacije i vibracije nastaju istovremeno, one rezultiraju kao oblik mehaničkih pokretnih delova mašina. Rad gotovo svih delova sistema prati određeni zvuk, on se zbog svojih akustičnih i auditivnih osobina svrstava u šum. Dijagnostika šumom je zasnovana na registrovanju i analizi zvučnih vibracija. Njihovo registrovanje se može vršiti u vazduhu ili na površinama čvrstih tela koja svojim vibracijama zrače zvučni talas u prostor. U tom smislu koriste se nazivi: „vazdušni zvuk“ za zvuk u vazdušnoj sredini , i „strukturni zvuk“ za zvučne vibracije u čvrstim telima.

Zvučne oscilacije se mogu konstatovati uhom, a vibracuije dodirom mašine. Ovakav oblik oscilacija nosi veliki sadržaj informacija o tehničkom stanju mašine i one se pri subjektivnom ispitivanju koje sprovodi ispitivač ocenjuju i na osnovu toga se dolazi do zaključka o stanju mašine. S obzirom na to da su šumovi često nečujni za ljudsko uho, koriste se tzv. tehnički elektronski stetoskopi. (Slika 1)

Slika 1: Primena elektronskog stetoskopa

4


4.1.1 Stetoskopija

Stetoskop (zvučni) je veoma osetljiv uređaj za osluškivanje, tihi zvuci se mogu pojačati radi lakšeg otkrivanja. Neželjeni zvuci se mogu utišati održavanjem zvuka do jedva čujnih tonova. Ovaj instrument je pogodan za dijagnostiku stanja svih vrsta mehaničkih i električnih sistema pošto brzo pronalazi i precizno locira ostale otkaze u sistemu dok radi. On može registrovati mesta otkaza, na primer, slomljene kuglične ili istrošene ležaje i na taj način pomaže da se oni poprave- zamene pre nego što dodje do ozbiljnih otkaza.

Ovaj instrument može da se koristi za otkrivanje neispravnosti u cevima. Električni aparati u radu mogu se takođe ispitivati korišćenjem izolovane sonde.

1. Kranijalni deo stetoskopa Kranijalni deo je metalni deo stetoskopa, na koji se nastavlja crevo. On se sastoji od dve naušnice, poprečnog dela koji reguliše pritisak i gumenih završetaka.2. Naušnice 3. Slušalice Slušalice stetoskopa su deo stetoskopa na koji zu zakačene naušnice.4. Podesiva/dvofrekventna dijafragma 5. Telo Telo povezuje crevo stetoskopa sa glavom stetoskopa.6. Crevo 7. Glava stetoskopa Glava stetoskopa je deo koji se postavlja iznad mesta koje želimo da slušamo.

5


4.1.2 Stetoskop za korišćenje u održavanju

Stetoskop PCE-S41 napaja se iz baterije i vrlo je praktičan. Stetoskop se koristi za preslušavanje šumova na strojevima, npr. na ležajevima, ventilatorima, pumpama.... Tako je stetoskop optimalan alat za nadgledanje šumova i vibracija u postrojenjima, za prepoznavanje izvora grešaka koje bi dovele do prekida rada mašine i postrojenja ako se ne otkriju i preventivno ne otklone. Kućište stetoskopa se sastoji od ABS-sintetike, pri čemu su ugodno rukovanje i praktičnost na prvom mestu.Uređaj koristi piezo-pretvarač koji otkriva i najmanje šumove. Velika tipka služi za kontrolu glasnoće u 3 koraka. Odabrana glasnoća se prikazuje pomoću tri LED-diode. Slušalice stetoskopa su opremljene sa podesivim štitnicima za uši i kabelom od 2 metra(Slika 2)

Slika 2: Elektronski stetoskop PCE-S41

Svaki zvuk koji nastaje u procesu rada nekog uređaja ili postrojenja sadrži u sebi određene informacije o elementima koji ga generišu, kao i o samom fizičkom procesu u kome zvuk nastaje. Na osnovu registrovanog akustičnog signala može se pratiti stanje elemenata odnosno procesa koji proizvode posmatrani zvuk. Zvuk se može iskoristiti u cilju otkrivanja promena koje mogu biti kritične za proces rada i koje će inicirati pravovremene mere u okviru održavanja posmatranog sistema. Rad gotovo svih delova sistema prati određeni zvuk. On se zbog svojih akustičnih i auditivnih osobina svrstava u šum. Dijagnostika šumom je zasnovana na registrovanju i analizi zvučnih vibracija.

6


4.2 Vizuelna optička ispitivanja

Najpouzdaniji i najvažniji instrument za tehničku dijagnostiku sistema je ljudsko oko jer oseća i razlikuje svetlost po boji, sjaju i intenzitetu. Ti faktori su informacioni sadržaj svake vizuelne kontrole.

4.2.1 Endoskopija

Termin endoskopija je kovanica dve grčke reči endo (unutrašnjost) i skopein (gledati), što u slobodnom prevodu znači gledati iznutra. U održavanju tehničkih sistema prisutna je stala težnja da se vizuelno pregleda stanje njegove unutrašnjosti, ali bez rastavljanja.Endoskopija se koristi za posmatranje nepristupačnih mesta bez demontaže, kao i za osmatranje delova sistema u mračnim prostorijama, ozubljenim prenosnicima, sudovima pod pritiskom… Obično se kaže da je endiskop produženo oko održavalaca.

Upotrebom odgovarajuće endoskopske opreme moguće je u zatvorenom, neosvetljenom i skučenom prostoru , pouzdano otkrivanje, merenje, registrovanje i arhiviranje: oštećenja; prskotina; zareza; defomacija; lomova ; korozije; erozije; izgoretina..Endoskopi su tanki cevasti optički instrumenti koji omogućavaju korisniku da gleda unutrašnjost cilindra, cevi ili sličnih šupljih cilindričnih delova naročito kada je pritisak u unutrašnjosti. Dimenzije endoskopa variraju u funkciji, zavisno od vrste.

Postoje dve vrste endoskopa:1. Kruti endoskop

- primenjuje se u slučajevima kada je olakšan pristup ispitivanom mestu2. Fleksibilan endoskop (Slika 3)

- primenjuje se u slučajevima kada je pristup ispitivanom mestu otežan

Slika 3: Fleksibilan endoskop

7


Endoskop je idealan alat za održavanje u industrijskim pogonima ili radionicama. Nikad do sada optička analiza pomoću endoskopa nije bila tako jednostavna. Savitljivi kabel se provuče kroz jedan otvor u blizini objekta koji se želi posmatrati i pregleda se sve kroz optiku koja se nalazi na drugom kraju kabela. Zbog savitljivog kabela, male mase i vrhunske optike može se pomoću endoskopa jednostavno i vrlo brzo pronaći oslabljena i problematična mesta i preduzeti preventivne mere bez rastavljanja strojeva. Endoskop primenjuju električari, osoblje za sigurnost, stručnjaci iz svih branši, mehatroničari, precizni mehaničari, proizvođači cevi, osoblje za održavanje u industrijskim proizvodnim procesima, mehaničari za pumpe kao i automehaničari.Više ne mora da se rastavlja niti otvara postrojenje ili uređaj da bi dijagnostifikovali grešku. Na taj način endoskop štedi vreme i novac.

Različita primena fleksibilnih endoskopa:

8


Endoskopi se prema konstrukciji dele na:1. Boroskope2. Fiberskope3. Video endoskope

4.2.1.1Boroskopi

Boroskopi su najstariji predstavnici opreme za endoskopsku dijagnostiku koji su danas značajno unapređeni u pogledu visokog kvaliteta optike, uz neke dodatne mogućnosti.Oni predstavljaju klasičan sistem optičkih sočiva ugrađenih u krutu cev kroz koju se istovremeno dovodi osvetljenje i gleda u unutrašnjost . (Slika 5)Prečnici boroskopa su obično 6 i 8 mm, a specijalni mogu proći kroz otvor od samo 2mm. Starije konstrukcije su omogućavale pregled isključivo naslanjanjem oka na okular, što je u dužem radu veoma zamorno za operatora. Nove konstrukcije omogućavaju povezivanje specijalnih digitalnih mini kamera na okular boroskopa i time njegovo povezivanje u složeni sistem sa video analizatorom, čime mu se značajno proširuju mogućnosti endoskopske dijagnostike.

Slika 5: Boroskop

Kruti boroskopi poseduju jednostavan optički sistem sočiva za razliku od fiberskopa. Kod boroskopa je slika vrlo jasna, jer se ne formira od nekoliko hiljada malih svetlosnih tačkica. Pošto se kod boroskopa ne koriste koherentni snopovi optičkih vlakana, oni su nekoliko puta jeftiniji od fiberskopa. Čvrstina konstrukcije, mogućnost regulisanja dužine, prečnika, ugla i polja vida, kao i jednostavnost upotrebe, čine boroskop rasprostranjenim priborom vizuelne kontrole. Zbog svoje čvršće konstrukcije boroskopi se lako i održavaju. Nakon što su pri tehničkoj dijagnostici izloženi raznim vidovima nečistoća, na jednostavan način se posle upotrebe detaljno obrišu. Boroskopi se mogu nesmetano koristiti do temperature od I50° C

9


4.2.1.2 FiberskopiIstorija nastanka

Kada se stakleni štapić zagreje do određene temperature i zatim brzo razvlači dobijajuse vlakna (glass fibers, Fiberglass), debljine 10 mikrona i manje koja imaju potpuno drugačija svojstva od stakla. Savitljiva su i što je izuzetno važno, imaju sposobnost da provode svetlost, bez obzira na to što su savijena. Ova optička svojstva opisao je Englez John Tyndall još 1870. godine, ali su tek šezdesetak godina kasnije Englez J. L. Baird (1927) i Amerikanac C. W. Hansell (1930) utvrdili iskoristijivost ovih optičkih svojstava. Nemac H. Lamm se 1930. godine zauzimao za primenu staklenih vlakana u fleksibilnom gastroskopu, ali je tek pedesetih godina ovog veka napravljen stvarni progress u razvoju optičkih svojstava staklenih vlakana. Naime, staklena vlakna se koriste u vidu snopa u tzv. fiberoptičkom sistemu. Osnovni problem je bio obezbeđivanje provoda svetlosti kroz svako stakleno vlakno pojedinačno. To je omogućeno provlačenjem staklenog vlakna kroz rastopljeno staklo koje ima niži index prelamanja svetlosti od stakla od kojeg je napravljeno dotično stakleno vlakno. Time je svako stakleno vlakno presvučeno tankim slojem drugog stakla, što omogućava odbijanje svetlosti unutar svakog vlakna bez obzira što se nalazi u bliskom kontaktu sa drugim vlaknima unutar snopa fiberoptičkog sistema. Ovo je bio pronalazak Nemca V. Heeka i Amerikanca B. O' Brien-a, a Englezi H. H. Hopkins i N. S. Ka-раpу su nešto kasnije razvil fiberoptički snop koji su nazvali fiberskop (Slika 6)

Slika 6: Fiberskop

Fiberskopi su moderniji pedstavnici savitljivih endoskopa koji se sastoje od snopa tankih staklenih vlakana ugrađenih u savitljivu cev kroz koju se istovremeno dovodi osvetljenje i gleda u unutrašnjost.) Sastoje se od veoma fleksibilne vinilom prevučene metalne cevi na čijim se krajevima nalazi po jedan okular, jedan prenosi sliku do kontrolora a drugi služi za osvetljavanje. Dodatna mogućnost komandovanog pomeranja optičkog vrha sonde u dve ravni omogućava laku orijentaciju kontrolora u procesu pregleda.

10


Kvalitet dobijene slike najviše zavisi od broja i prečnika tankih staklenih vlakana koje zbog svoje savitljivosti omogućavaju uvođenje endoskopa u nepravilne konfiguracije unutrašnjosti tehničkog sistema koji se kontroliše. Najčešće su u upotrebi fiberskopi prečnika 6 i 8 mm. Kao i kod boroskopa moguće je gledanje kroz okular i povezivanje u složeni sistem sa video analizatorom.Glavna osobina fiberskopa je. da su to gipki uređaji, koji imaju sposobnost savijanja bez posledica po slik ukoju obrađuju. Oni se sastoje od izvora svjetlosti. dva vlaknasta voda svetlosti , objcktiva i okulara. Vodovi svetlosti za prenos slike se sastoje od vlakana prečnika 0.009-0,017 mm kojih ima priblizno oko 120 000. Slika se formira na oba visoko ispolirana cela svetlovoda za prenos slike. Fiberskopi obično imaju mogucnost savijanja svojih krajeva što omogućava ne samo direktni, već i bočni pogled. Minimalni prečnik fiberskopa je 2mm. Fiberskopu se, uz prethodni pribor moze omogućiti i spajanje sa TV ekranom, odnosno najbolje sa računarom i monitorom

1. Zamenjivi optički kabl, adapter2. Optički kabl za maksimalni prenos svetlosti3. Deo za podešavanje uglova (sa ugrađenim sistemom podešavanja uglova)4. Jaki čelični spiralni federi pružaju dodatnu zaštitu od krivljenja5. Jača i otpornija mrežasta obloga vodootporna poliuretanska cev i čelični spiralni

stabilizator6. Sonda koja je otporna na slanu vodu, sintetička i mineralna ulja, hidraulične

tečnosti, kerozin i benzin7. Deo odeljka za uglove omogućava da se vrh sonde usmeri na oblast koju želimo

da proverimo8. Zamenjiv objektiv za perspektivu pod uglom od 90 ° (dodatna oprema)9. Adapterski prsten za dioptrin10. Standardni DIN 32 mm za adapter TV-a, digitalnih kamera11. Deo za zaštitu očiju

11


4.2.1.3 Video endoskopi

Video endoskopi (Slika 7) predstavljaju najsavremeniji sistem daljinske vizuelne kontrole ugrađen u savitljivu cev kroz koju se istovremeno dovodi osvetljenje i snima unutrašnjost. Na vrhu savitljivog endoskopa je ugrađena specijalna minijaturna digitalna kamera-čip (CCD) , tako da se dobijena slika (preko video analizatora ) može memorisati i na hard disku klasičnog PC Pentium kompjutera. Ova izuzetna pogodnost. Koju obezbeđuje softver omogućuje obrađivanje, čuvanje, štampanje i distribuiranje slike (preko modema) bez gubitka kvaliteta. Registrovane slike imaju boje vrlo bliske stvarnim bojama, ako se za osvetljavanje koriste izvori svetlosti sa specijalnim ksenonskim sijalicama. Posebne komande na video endoskopu omogućavaju operateru da u željenom pravcu pomera vrh endoskopa (sa CCD čipom) tako da kamera gleda u željenom smeru. Navedene mogućnosti obezbeđuje softver kompjuterizovanog video analizatora, uz mogućnost bezkontaktnog merenje prečnika cevi ili dužine nekog oštećenja (prskotine).

Slika 7: Video endoskop

Dobijeni podaci sačuvani na hard disku video analizatora (ili PC kompjutera) omogućavaju efikasno praćenje stanja tehničkog sistema u budućnosti, razvoj uočenih oštećenja (ako su dozvoljena u eksploataciji), ili pojavu novih. U upotrebi su najčešće savitljivi video endoskopi prečnika 6 mm.

12


Mali TV sistemi endoskopa, na samo da znatno proširuju dosadašnje mogućnosti primene tehničkih endoskopa već mogu da zamene krute i fleksibilne endoskope sa sondama prečnika preko 12 mm.Sistem se sastoji od osnovnih jedinica: glave kamera, komandne jedinice i monitora.Glavni deo (jezgro) glave kamere je prijemnik za veliku svetlosnu osetljivost, s velikim razmakom redova , sa stepenovanjem sive vrednosti kao i rezistence nasuprot efektima zasenjivanja. Objektivi na glavi kamere su izmenjivi. Na raspolaganju su objektivi sa širokim uglom za pogled unapred i cirkularno posmatranje ( 360° u cevi ) kao i objektivi sa 90° za bočni pregled i rotacioni objektivi koje pokreće motor (npr. za kontrolu zidova cevi). Svi standardni objektivi osvetljeni su halogenim lampama. Prema sistemu prenosa slike, endoskopi se dele na:

1. Endoskope sa sočivima2. Endoskope sa optičkim vlaknima3. Kombinovane endoskope

Praktična primena vizuelno-optičkih metoda je masovna u kontroli tehničkih sistema (Slika 8 ):

Slika 8: Ispitivanje pogona videoendoskopom

13


5. Korišćenje endoskopije u elektrocentralama

Kruti endoskopi koji su najpre počeli da se primenjuju za preglede kondenzatorskih cevi, izmenjivače toplote za parne turbine kao i skupljače pare i doboše ( na primer, pomoću krutog endoskopa, vršeni su pregledi cevi kondenzatora radi otkrivanja taloga, korozije i pukotina na unutrašnjoj površini cevi)Od 1970. godine povećala se efikasnost dijagnostičkih pregleda bez rasklapanja delova turbina. Tada su počeli da se koriste savitljivi endoskopi od staklenog vlakna sa pokretnim objektivima za više od 180° sa izvorom svetlosti i uređajem za fotografisanje.Za tačno određivanje mesta propuštanja trebalo je da se obavi veoma skupo otvaranje turbine. Umesto toga, pomoću savitljivog endoskopa mesto propuštanja bilo je utvrđeno vrlo brzo. U prvoj fazi korišćenja savitljivih endoskopa pretežni deo pregleda odnosio se na radne lopatice dok se kasnije endoskopija sve više koristila za konrolu kućišta od čeličnog liva.Endoskopija traje približno jedan dan, pošto se oprema prethodno ohladi. Pregledi mogu blagovremeno da se planiraju, kao i potrebne mere za upotrebljavanje tehnički ispravnog stanja u toku remonta. Uporedo sa planiranjem mera za uspostavljanje ispravnog stanja delova od čeličnog liva, endoskopija omogućava da se uspešno kontroliše njeno delovanje na uštede u eksploataciji takvih snažnih turboagregata.Pri izvođenju remonta većeg obima endoskopija omogućava da se vrši potpuna kontrola delova od čeličnog liva, nepristupačnih za običan pregled. Endoskopija omogućava da se za vreme kraćih zaustavljanja bez otvaranja cilindra otkriju tragovi zadiranja lopatica usled radijalnih i aksijalnih preklapanja zazora, pojave erozije na lopaticama i u cilindrima, oštećenja lopatica stranim telima...Do generalnog remonta, endoskopija sistema lopatica i vratila može da se koristi naročito pri otkrivanju raznih pogoršanja, koja se sporo razvijaju , npr. pomeranje i deformacija unutrašnjih kućišta, tragovi zakačinjanja, erozija i slično.Na osnovu endoskopije dobija se dopunski materijal za određivanje rokova izvođenja generalnog remonta, njegovog obima i trajanja. Ovo je naročito aktuelno za atomske elektrane u kojima u skladu sa ciklusom zamene gorivni elemenata reaktora može da se vrši remont jednog ili dva cilindra . Ovde endoskopija za vreme kratkotrajnih zaustavljanja pomaže da se napravi plan izvođenja remonta i da se izabere cilindar na kojem je najpotrebnije obaviti remont.Koristeći endoskopiju mogu da se vrše pregledi turbogeneratora bez vađenja rotora. Pomoću savitljivog endoskopa obavlja se pregled unutrašnjosti ventilatora, poklopca, klipova u žlebovima i čeonih delova namotaja rotora i statora, uključujući i njihovo fotografisanje.

14


S obzirom na uspešnu primenu endoskopa u eksploataciji avionskih motora, proizvođači stabilnih gasnih turbina odlučili su da se kao sastavni deo remonta i nadzora uvrsti kontrola endoskopima kroz unapred podesno raspoređene otvore. Endoskopija pojedinih sklopova gasnih turbina omogućuje da se obavi vizuelna kontrola radnih i regulacionih lopatica turbina ikondenzatora, i to: pojava taloga, erozije, visokotemperaturne korozije, promene boje delova posle prekoračenja maksimalne vrednosti temperaturnih naprezanja u regulacionim i radnim lopaticama turbina.U generatorima pare, koji se nalaze na drugom mestu prema korišćenju endoskopa – odmah iza parnih turbina, glavno mesto pripada vizuelnoj kontroli opreme koja se nalazi pod protiskom kao što su na primer, paroskupljači, hladnjaci, liveni delovi, cevovodi.Endoskopija omogućava da se prošire granice kontrola koje su se do sada izvodile i doprinosi njihovom pojednostavljivanju.

Endoskopi se na termoelektranama najviše primenjuju za kontolu stanja parnih turbina:● lomova lopatica● erozivnih pojava i naslaga● povreda lopatica stranim telima● radijalnih pomeranja lopatica● iskošenja lopatica zbog pisustva prskotina● prekida bandažne trake● pomeranja i deformacije unutrašnjosti kućišta● posledica pojava ogrebotina● površinske korozije● osmatraje rotora i drugo.

Korišćenje industrijske televizije u vizuelno-optičkim metodama jedinke može dosta doprineti povišenju sigurnosti rada jedinke, naročito u periodima starta i ispada kao i izbegavanje različitih ktitičnih situacija.

Komplet industrijske televizije, na primeru termoelektrane obuhvata sledeće elemente:● televizijsku kameru smeštenu u odgovarajućem, zaštićenom prostoru● optičku sondu sa oklopom (sa hlađenjem i čišćenjem)● izvršni mehanizam za uvlačenje i izvlačenje optičke sonde● upravljački pult za manipulisanje TV kamerom● TV prijemnik u komandnoj sobi● zaštitni sistem za sondu i drugi uređaji i pomagala

15


6.ZAKLJUČAK

Stanje tehničkog sistema karakteriše veliki broj parametara radnog procesa. Pri tome, svi parametri radnog procesa ne utiču jednako na stanje sistema. Izbor dijagnostičkih parametara koji će se kontrolisati vrši se na osnovu istorije podataka o radu sistema. Iako se tehnička dijagnostika može posmatrati sa više aspekata, nijedan od njih ne egzistira posebno, već svaki u sebi zadrži više ostalih aspekata. Tipičan primer za to je endoskopska metoda koja je istovremeno prema načinu - direktna, prema rezultatima - produbljena, prema izvođenju - objektivna, prema primeni može biti periodična i permanentna, a prema obimu može biti delimična i potpuna.

Od endoskopskih instrumenata flberskopi su posebno interesantni zbog svojih karakteristika. To su gipki uređaji, koji imaju takvu sposobnost savijanja koja omoguéava ne samo direktni već i bočni pogled, moguénost direktnog spajanja sa računarom i monitorom čime se postiže maksimalna kontrola procesa dijagnostike.

Na osnovu rezultata dobijenih endoskopijom, poznavajucî konstrukciju, delove koji se dijagnostifikuju, njihove tehničko-tehnološke karakteristike i uslove u kojima rade, mogu se predložiti određene aktivnosti održavanja i vremenski intervali za sledeće preglede.

Primena stetoskopije i endoskopije u velikoj meri štedi vreme i novac u procesima održavanja tehničkih sistema.

16


Literatura:

1. Tehnička dijagnostika, Živorad Adamović, Beograd 1989. godine2. Tehnička dijagnostika, Spasoje M. Škepanović, Beograd 2009. godine

3. http://www.slideshare.net/marinko/07dijagnostika 4. http://www.ipb-pneumon.com/pdf/pneumon32a.pdf 5. http://hr.pce-group.com/tehnicki-podaci/StetoskopPCES41.htm

17

http://hr.pce-group.com/tehnicki-podaci/StetoskopPCES41.htm

http://www.ipb-pneumon.com/pdf/pneumon32a.pdf

http://www.slideshare.net/marinko/07dijagnostika


SADRŽAJ

1. Održavanje.......................................................................................12. Oprema.............................................................................................2

2.1 Bitne faze u životu opreme........................................................2 3. Tehnička dijagnostika......................................................................3 4. Subjektivni postupci tehničke dijagnostike.....................................4 4.1 Ispitivanje (kontrola) šuma............................................................4 4.1.1 Stetoskopija.............................................................................5 4.1.2 Stetoskop za korišćenje u održavanju.....................................6 4.2 Vizuelna otička ispitivanja..............................................................7 4.2.1 Endoskopija...............................................................................7 4.2.1.1 Boroskopi...........................................................................9 4.2.1.2 Fiberskopi........................................................................10 4.2.1.3 Video endoskopi..............................................................12 5. Korišćenje endoskopije u elektrocentralama...................................14 6. Zaključak..........................................................................................16 Literatura..............................................................................................17

18

stetoskopija i endoskopija u odrzavanju

Documents