stavovi srba na kosovu o bezbednosti nakon potpisivanja briselskog sporazuma...

1

STAVOVI SRBA NA KOSOVU

O BEZBEDNOSTI

NAKON POTPISIVANJA

BRISELSKOG SPORAZUMA

HUMANI CENTAR MITROVICA- HCM

Severna Mitrovica, januar – maj 2016.

2

Projekat STAVOVI SRBA NA KOSOVU O BEZBEDNOSTI NAKON POTPISIVANJA BRISELSKOG

SPORAZUMA realizovala je nevladina organizacija Humani centar Mitrovica, u saradnji sa TV Most. TV

Mrežom i Radiom Kontakt plus.

Rukovodilac projekta:

- Mr Veroljub Petronić – autor istraživanja

Saradnici na projektu:

- Darko Stanković – menadžer projekta

- Ljubica Janković – konsultant za obradu podataka i analize

- Nikola Stoisavljević – konsultant za obuku i rad anketara na terenu i unos podataka.

Objavljuje:

NVO HUMANI CENTAR MITROVICA

E mail adresa: [email protected]

Veb stranica: www.humanicentarmitrovica.com

Copyright © Maj 2016, HUMANI CENTAR MITROVICA – HCM MITROVICA

Sva prava su zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja

izdavača.

Projekat STAVOVI SRBA NA KOSOVU O BEZBEDNOSTI NAKON POTPISIVANJA BRISELSKOG

SPORAZUMA je podržala KFOS Kosovska Fondacija za Otvoreno Društvo (KFOS – Kosovo Foundation

for Open Society)

Mišljenja, nalazi i/ili zaključci koji su izneti u ovoj publikaciji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno

stavove Kosovske Fondacije za otvoreno društvo.

http://www.humanicentarmitrovica.com/

3

“Nada sve manja,

očekivanja sve tanja,

izazov sve veći.

Kuda ide Kosovo / Ubi est Kosovo?”

4

SADRŽAJ:

1. Skraćenice…………………………………………………………………………………5 2. Uvod………………………………………………………………………………...…….6 3. Metodologija istraživanja………………………………………………………………….8 4. Najvažniji rezultati……………………………………………………………….………10 5. Izvršni sažetak……………………………………………………………………………11 6. Stavovi građana o bezbednosti nakon potpisivanja Briselskog sporazuma……………...14 7. Zaključak…………………………………………………………………………………32 8. Preporuke………………………………………………………………………………...34 9. Aneks I – Rezultati………………………………………………………………………36 10. Aneks II – Upitnik……………………………………………………………………….56

5

SPISAK SKRAĆENICA

BS – Briselski sporazum

NVO – Nevladina organizacija/e

HCM – Humani centar Mitrovica

UNMIK - United Nations Interim Administration Mission in Kosovo/ Privremena administrativna misija

Ujedinjenih nacija na Kosovu

UNDP - United Nations Development Programme/Program Ujedinjenih nacija za razvoj

OEBS – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

EU – Evropska unija

EULEX - European Union Rule of Law Mission in Kosovo/Misija vladavine prava Evropske unije na

Kosovu

OVK – Oslobodilačka Vojska Kosova

KP –Kosovska policija

MUP - Ministarstvo unutrašnjih polova (Republike Srbije)

ZSO – Zajednica srpskih opština

CZ – Civilna zaštita

KFOR – Kosovo Forces

USAID - United States Agency for International Development/Agencija SAD za međunarodni razvoj

6

U V O D

O NVO Humani centar Mitrovica - HCM

NVO HUMANI CENTAR MITROVICA - HCM je organizacija koja je registrovana 2014.godine.

Misija organizacije, kao što je navedeno u Statutu organizacije, je ‘’humana bezbednost’’, koja je definisana

u planu i programu UNDP.

HCM ima za cilj da pruži doprinos poboljšanju bezbednosnog okruženja, unapređivanjem rada

institucija koje se bave bezbednošću i približavanjem stavova građana iz svih etničkih zajednica koje žive na

Kosovu, a posebno između Srba i Albanaca.

Regionalni prioritet i delokrug rada je pomirenje radi bezbednijeg okruženja na severu Kosova i

ostalim multietničkim sredinama na Kosovu.

Do sada naša NVO HCM je sprovela jedan projekat u septembru 2015. godine, pod nazivom

‘’Multietnički obilazak kulturno-istorijskih i verskih objekata na Kosovu od strane mladih iz severne

Mitrovice, Bošnjačke mahale i južne Mitrovice’’, koji je finansirala Ambasada Kraljevine Norveške.

Sarađujemo sa dve albanske, jednom bošnjačkom i sedam srpskih nevladinih organizacija: NVO

Aktiv, NVO Centar za zastupanje demokratske culture - ACDC, NVO Sinergija, NVO Domovik, NVO

Jazzas, Ugrožene žene iz ruralnih sredina - VRW, Institut za teritorijlno ekonomski razvoj - INTER.

Naša NVO HCM je, pored NVO AKTIV, jedna od 14 organizacija sa severa Kosova koja je član PAI

(Platforme za analizu i istraživanje).

O Projektu

NVO HUMANI CENTAR MITROVICA–HCM je u okviru projekta ‘’Stavovi Srba po pitanju

bezbednosti nakon potpisivanja Briselskog Sporazuma’’ sprovela istraživanje o stavovima građana srpske

nacionalnosti u deset opština na Kosovu sa srpskim većinskim stanovništvo: Leposavić, Zubin Potok,

Zvečan, Mtrovica, Parteš-Pasjane, Ranilug, Klokot, Novo Brdo, Gračanica i Štrpce.

Opšti cilj projekta je doprinos povećanju stepena bezbednosti u mestima gde žive pripadnici srpske

zajednice na Kosovu kroz istraživanje i analizu stavova Srba o ključnim bezbednosnim pitanjima nakon

potpisivanja Briselskog sporazuma.

Specifični ciljevi projekta su podsticaj ubrzavanju rešavanja postojećih bezbednosnih problema

pripadnika srpske zajednice nakon potpisivanja Briselskog sporazuma od strane centralnih vlasti u Prištini,

sa posebnim fokusom na umanjenje razlika u stavovima o bezbednosti na relaciji sever-jug Kosova.

Ovim projektom želimo da centralne institucije u Prištini, kao jedna strana u pregovorima (Skupština

Kosova, Vlada Kosova, MUP Kosova) i centralne vlasti u Beogradu, kao druga strana u pregovorima

(Skupština Srbija, Vlada Srbije, MUP Srbija, Kancelarija za Kosovo i Metohiju), kao i predstavnici

Evropske unije, kao medijatori u pregovorima (EULEX, UNMIK, sve ambasade i konzularna predstavništva

stranih zemalja na Kosovu, kao i svi građani Kosova budu upoznati sa stavovima, strahovima, težnjama i

željama Srba po pitanju bezbednosti u opštinama gde čine većinu. Takođe ćemo od pomenutih institucija

7

tražiti da se izjasne šta će svaka od njih da uradi kako bi se povećao stepen bezbednosti Srba na Kosovu,

odnosno umanjili bezbednosni rizici i problemi.

Ovim istraživanjem smo saznali šta Srbi u deset opština sa srpskom većinom misle o bezbednosti, o

integraciji Srba u kosovske institucije i o Briselskom sporazumu u celini.

Istraživanje je sprovedeno od 01.januara do 30.aprila 2016.godine.

Ovaj period obeležile su vesti o konfliktima na Kosovu međuetničkog karaktera, kao i drugi događaji

direktno ili indirektno povezani sa bezbednosnim pitanjima i aspektima, između ostalih i:

- sprovedeno je potpisivanje ugovora sa integrisanim radnicima Civilne zaštite, kao i njihov početak obuke u Vučitrnu, koju je organizovao OEBS;

- Oliver Ivanović je prvostepenom presudom osuđen na devet godina zatvora zbog ratnih zločina počinjenih u Mitrovici 1999.godine;

- stupio je na snagu Sporazum o priznavanju ADR certifikata, - sprovedeni su srpski parlamentarni izbori na Kosovu, koji su propraćeni pucnjavom i bacanjem

bombe u Zubinom Potoku,

- pucnji na kuću bivšeg predsednika opštine Zubin Potok Slaviše Ristića; - zabranjen je ulazak srpskim ministrima odbrane i policije na Kosovo; - bivši specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti objavio i upozorio da su ‘’neke osobe’’ koje su

trebale da svedoče pred novim Specijalnim sudom za ratne zločine OVK već ubijene;

- prevrtanje dva kamiona sa srpskom robom od strane članova Samoopredeljenja; - zapaljena srpska kuća u Orahovcu, - napadi na srpska domaćinstva i povratnike u Klini; - napadnuta ekipa Radio Gračanice i TV Most u Obiliću prilikom izvršenja službenog zadataka - političko nasilje opozicije bacanjem suzavca u skupštini Kosova i opstruisanje njenog redovnog rada, - pojava snimka smotre Albance nacionalne armije (ANA) u Mitrovici. - Informacije o velikom broju kosovskih Albanaca koji ratuju na strani ISIS -a i pojava grafita vezano

za ISIS u sredinama sa srpskom većinom.

- Kosovo je postalo 55 članica UEFA . - Evropska komisija donela preporuku o ukidanju viza za nosioce kosovskih biometrijskih pasoša, itd.

8

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

NVO HUMANI CENTAR MITROVICA (HCM) je u periodu od početka januara do kraja

aprila 2016.godine sprovodila istraživanje o temi ‚‚Bezbednost Srba na Kosovu nakon potpisivanja

Briselskog Sporazuma``.

Istraživanje o tome šta Srbi misle o Briselskom sporazumu je sprovedeno na populaciji (18+) u

10 opština na Kosovu sa srpskim većinskim stanovništvom, i to: četiri na severu: Severna Mitrovica,

Zvečan, Leposavić, i Zubin Potok i šest, južno od reke Ibar; Gračanica, Štrpce, Parteš-Pasjane, Ranilug,

Klokot-Vrbovac i Novo Brdo.

Istraživanje je sprovedeno na paritetnom stratifikovanom uzorku čija veličina iznosi 1.000

ispitanika, po 100 ispitanika u svakoj opštini, u obliku terenskog upitnika – ankete u prosečnom trajanju od

15 minuta.

Po stratumima učešće muških ispitanika je 499 (49,9%), dok ženskih ispitanika je 501 (50,1%).

Stratum kategorije starosne strukture je podeljen u tri kategorije:

o mladi – od 18-35 godina, o zreli-odrasli od 36-55 godina i o stari – od 56 pa naviše,

pri čemu je gde je anketirani 508 mladih (50,8%), zrelih - odraslih 361 (36,1%) i starih 131 (13,1%).

Najmlađi anketirani ima 18 godina, a najstariji 80 godina, dok je prosek po aritmetičkoj sredini 38 godina.

Stratum kategorije po školskoj spremi je sledeći: osnovno obrazovanje 85 ispitanika (5,5%), srednje

obrazovanje 474 ispitanika (47,4%), više obrazovanje 205 ispitanika (20,5%) i visoko obrazovanje 236

ispitanika (23,6%).

Stratum kategorije po radnom statusu je sledeći: zaposleni 491 ispitanik (49.1%), nezaposleni 327

isptanika (32.7%), studenti 100 ispitanika (10.0%) i penzioneri 82 ispitanika (8.2%).

Startum u kategoriji po tipu naselja je sledeći: Ispitanih u gradskim naseljima je 433 (43.3%), dok je

ispitanih u ruralnim naseljima 567 (56.7%).

N %

Pol Muški 499 49,9

Ženski 501 50,1

Total 1000 100,0

muški 49.9%

ženski 50.1%

Žene 50.1%

Muškarci 49.9% 18-35,

508, 51%

36-55, 361, 36%

56 i više, 131, 13% 18-35

36-55

56 i više

N %

Sta-

rost

18-35 - mladi 508 50,8

36-55 - srednje doba 361 36,1

56 i više- stari 131 13,1

Total 1000 100,0

9

N %

Tip

naselja

Gradsko 433 43,3

Seosko 567 56,7

Total 1000 100,0

Osnovno 85

8.5%

Srednje 474

47.4% Više 205

20.5%

Visoko 236

23.6%

Osnovno

Srednje

Više

Visoko

Zaposlen 491

49.1%

Nezaposlen 327

(32.7%)

Student 100 (10%)

Penzioner 82 (8.2%)

Radni status Zaposlen

Radni status Nezaposlen

Radni status Student

Radni status Penzioner

100, 10% 100, 10%

100, 10%

100, 10%

100, 10% 100, 10%

100, 10%

100, 10%

100, 10%

100, 10%

Mitrovica Zvečan Zubin Potok

Leposavić Gračanica Partes-Pasjane

Ranilug Klokot Novo Brdo

Štrpce

Gradsko 433

43.3%

Seosko 567

56.7%

Tip naselja

Gradsko Seosko

N %

Skolska

sprema

Osnovno 85 8,5

Srednje 474 47,4

Više 205 20,5

Visoko 236 23,6

Total 1000 100,0

N %

Radni status Zaposlen 491 49,1

Nezaposlen 327 32,7

Student 100 10,0

Penzioner 82 8,2

Total 1000 100,0

N %

Mesto

prebi-

valista

Mitrovica 100 10,0

Zvečan 100 10,0

Zubin Potok 100 10,0

Leposavić 100 10,0

Gračanica 100 10,0

Partes-Pasjane 100 10,0

Ranilug 100 10,0

Klokot 100 10,0

Novo Brdo 100 10,0

Štrpce 100 10,0

10

N A J V A Ž N I J I R E Z U L T A T I

o 77.7% Srba ocenjuje bezbednosnu situaciju kao lošu i sasvim lošu. o 71.5% Srba smatra da Briselski sporazum nije garant bezbednosti Srbima. o Dve trećine Srba se osećaju nebezbedno i ugroženo. o 64.8% Srba smatra da će se početak rada Specijalnog suda loše odraziti na

opštu bezbednost,

o 71,8% Srba ne veruje nikome, 8,8% veruje UMNIK-u, 8,2% KFOR-u, Kosovskoj policiji 7,3%, EULEX-u 3,9%

o Najveći bezbednosni rizici su sloboda kretanja 32.6%, pa trgovina oružjem, narkoticima i ljudima 19.8%, zatim terorizam 17.2%, kriminal 17.2% i

korupcija 14.1%. Srbi sa severa u većem procentu misle da su terorizam,

kriminal i trgovina oružjem, drogama i ljudima veći rizik, dok Srbi sa juga

da su to sloboda kretanja i korupcija.

o 87.7% Srba smatra da ne treba da se formira Vojska Kosova. Ako dođe do formiranja Oružanih snaga Kosova 74.2% misli da Srbi ne treba da uđu.

o 80.5% Srba smatra da prvostepena presuda Oliveru Ivanoviću za ratne zločine počinjene 1999.godine negativno utiče na percepciju bezbednosti.

11

I Z V R Š N I S A Ž E T A K

Tri godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, većina Srba u opštinama gde su većinsko

stanovništvo, nezadovoljna je trenutnom bezbednosnom situacijom i ocenjuje je veoma negativno, pokazuje

istraživanje Humanog centra Mitrovica, realizovano u maju 2016.godine.

Samo 9% građana pozitivno ocenjuje bezbednosnu situaciju nakon potpisivanja Briselskog sporazuma,

dok čak 44.5% ispitanika ne zna ili nema dovoljno informacija o tome da li Briselski sporazum doprinosi

povećanju bezbednosti. Jedan od ključnih razloga za takav stav srpske javnosti na Kosovu je u velikoj meri

posledica nedovoljno transparentnog procesa dijaloga koji se odvija između delegacija vlada Srbije i Kosova

u Briselu, uz moderaciju Evropske unije.

Da Briselski sporazum nije garant bezbednosti Srbima smatra 71.5%, dok 9.3% smatra da jeste. Blizu

polovine Srba je u strahu da će se implementacijom svih tačaka Sporazuma povećati odlazak Srba sa

Kosova, a za takvu tvrdnju najviše ih je u istočnom Kosovu. Da Briselski sporazum neće doprineti

povećanju bezbednosti Srba smatra 43%, dok samo 11.6% smatra da će dogovor prištinskih i beogradskih

vlasti doprineti povećanju stepena bezbednosti Srba.

I dalje, kao i pre potpisivanja Briselskog sporazuma, približno dve trećine Srba se oseća i nebezbedno i

ugroženo. To je posledica mnoštva faktora: nepoznavanje odredbi Briselskog sporazuma, “konstruktivna

nejasnoća”, uobičajen metod u diplomatiji kada su stane daleko od dogovora, netransparentan pregovarački

proces i neiskrenost i Prištine, i Beograda prema narodu Kosova.

U period kada je istraživanje sprovedeno, napadi na Srbe koji se nisu selili i na Srbe povratnike se nisu

smanjili. I dalje je veliki broj neotkrivenih i nesankcionisanih počinilaca napada na Srbe i njihovu imovinu.

Građani jednako negativno ocenjuju integraciju Srba sa severa u kosovske institucije.

Procentualno isti broj Srba sa severa Kosova i južno od reke Ibar (73.4%) smatra da integracija

pravosuđa u kosovski sistem nije doprinela povećanju bezbednosti Srba, dok samo njih 6.5% smatra da jeste.

U suštini, najveći problem je početak rada sudova na severu Kosova, kao i nesprovođenje i nepoštovanje

zakona.

Više od polovine Srba (55.1%) smatra da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju

bezbednosti Srba. Međutim, u centralnom Kosovu najveći je broj onih koji se ne slažu (72%) i najmanji broj

onih koji se slažu (8%) da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti Srba.

Više od polovine Srba nema više poverenja u Kosovsku policiju ni nakon integracije srpskog MUP-a u

kosovski policijski sistem. Najmanje poverenja u Kosovsku policiju imaju Srbi u Gračanici (67%), dok

najviše poverenja u nju imaju Srbi u Leposaviću (38%). Nema velike razlike u nepoverenju u Kosovsku

policiju između građana srpske nacionalnosti koji žive na severu (47%) i jugu (53.4%) Kosova. Sa druge

strane, Kosovska policija nije postala efikasnija nakon integracije srpskih policajaca.

U centralnom (68%) i istočnom Kosovu (73%) najveći broj Srba smatra da integracija Civilne zaštite

nije doprinela poboljšanju bezbednosti Srba. Međutim, na severu situacija je drugačija.

Najveća razlika u stavovima oko doprinosa povećanju bezbednosne situacije nakon integracije Civilne

zaštite je između Zubinog Potoka, gde 67% Srba smatra da nije doprinela, dok procentualno najveći broj

Srba u Leposaviću (29%) se slaže da je integracija Civilne zaštite doprinela poboljšanju bezbednosti.

12

Takođe se naveći broj Srba iz Zubinog Potoka (75%) ne slaže da je dobro to što su se radnici Civilne

zaštite integrisali, dok se najveći broj Srba iz Leposavića (27%) slaže da je ipak dobro što su se radnici

Civilne zaštite integrisali u kosovski institucionalni okvir.

Međutim, istraživanja ukazuje na to da dok je postojala Civilna zaštira, Srbi su se osećali bezbednije i to

najviše u Zubinom Potoku (83%).

U ovom istraživanju utvrđena je najveća razlika između severa Kosova (72.8%) i južno od reke Ibar

(43.9%) u vezi sa osećajem bezbednosti Srba upravo po pitanju dok je postojala Civilna zaštita.

Ovakav rezultat u Leposaviću se može objasniti iz tri razloga. Prvo - zato što se Leposavić direktno

oslanja kao najsevernija kosovska opština na Srbiju, drugi je to što iz opštine Leposavić dolazi najveći broj

političkih predstavnika iz Srpske liste u kosovskim institucijama. Treći razlog je to što se najveći broj

pripadnika lokalne Civilne zaštite integrisao u kosovske institucije, što Srbima u Leposaviću pruža neki

osećaj sigurnosti.

Dobijeni rezultati iz Zubinog Potoka za sva tri pitanja u vezi sa Civilnom zaštitom nam govore da su

Srbi u Zubinom Potoku u prethodnim godinama (gde je vladao DSS) tvrda politička sredina koja se najviše

suprotstavljala integraciji u kosovske institucije i u kojoj je zabeleženo najviše bezbednosnih slučajeva poput

situacije sa barikadama na severu Kosova, protesta grašana, velikog broja povređenih od strane KFOR-a,

kao i pritisak na lokalne Srbe od strane EULEX-a, KFOR-a i Kosovske policije u vezi sa ubistvom njenog

pripadnika 2011.godine

Većina Srba smatra da je glavni cilj integracije Civilne zaštite bilo njeno rasformiranje.Od 750 radnika,

koliko je tražio Beograd da se integriše, integrisano je 483-oje.Ukupno 80 radnika je zaposleno u

vatrogasnoj službi, 25 u korektivnoj službi (zatvoru), a ostalih 378 u 19 ministarstava i agencija. Iako su

rešenja za ostalih 378 potpisana krajem decembra 2015.godine, niti jedan integrisani pripadnik još nije

počeo da radi, bez obzirana to što su počeli od januara 2016.godine da primaju plate. Neozbiljan i spor

pristup u obuci, ne daje nikakvu sigurnost integrisanim pripadnicima da će oni u bliskoj budućnosti raditi, jer

još uvek se ne zna gde će i u kojim prostorijama, kancelarijama i objektima biti smešteni, odnosno gde će im

biti radno mesto.

Potpuna implementacija dogovora o slobodi kretanja, odnonso otvaranje “Parka mira” za saobraćaj neće

doprineti poboljšanju bezbednosne situacije, smatra od 75% do 86% Srba iz sve četiri opštine sa Severa

Kosova. Da će otvaranje “Parka mira” doprineti poboljšanju bezbednosti situacije na severu Kosova, slična

je situacija kao i sa pitanjem integracije Civilne zaštite, najveća razlika je između Zubinog Potoka (1%) i

Leposavića (14%).

Početak rada Specijalnog suda za ratne zločine će se sasvim loše odraziti na opštu bezbednost na

Kosovu. Najveća razlika u stavovima Srba da će se loše odraziti na Srbe je između Mitrovice (46%) i Parteš

–Pasjana (82%), dok najviše Srba u Štrpcu (30%) smatra da će se odraziti dobro na Srbe, a najmanje u

Parteš-Pasjanu (6%). Razlog za ovakve stavove Srba su strahovi da će ekstremisti i članovi bivše

Oslobodilačke Vojske Kosova početi sa zastrašivanjem i nasiljem nad svedocima i srpske, i albanske

zajednice.

Većini Srba (58.3%) je bitnija i lična, i kolektivna bezbednost, najviše u Štrpcu (73%) što govori o

pomešanosti strahova i za sebe i za zajednicu, dok je samo kolektivna najbitnija u Zubinom Potoku i Novom

Brdu (43%). Ovi podaci nam govore da su u tim sredinama ljudi najviše rešeni da rade, da ostanu i da

opstanu na Kosovu.

13

Kada je u pitanju poverenje u institucije, 71.8% Srba ne veruje nikome. Najveće opšte nepoverenje je

izraženo u opštini Klokot (87%) . Interesantno je da isti procenat mladih i žena ne veruje nikome (73.5%).

UNMIK-u najviše veruju u Mitrovici (23%) i Zubinom Potoku (17%). EULEXU veruje ukupno svega

3.9% Srba, najmanje u Klokotu (1%), Gračanici (2%) i Zvečanu (2%), dok najviše veruju u Mitrovici svega

7%.

Veoma mali procenat poverenja u EULEX je zbog toga što Srbi smatraju da je EULEX u svom radu

pristrasan i da radi na strani Albanaca.

KFOR-u najmanje veruju u Zvečanu (1%), dok najviše veruju u Zubinom Potoku (14%) i Štrpcu (14%).

Kosovskoj policiji najmanje veruju u Klokotu, svega 2% Srba, dok najviše poverenja u policiju imaju

stanovnici Zvečana (19%). Najveći bezbednosni rizik je i sloboda kretanja (32.6%), najviše u Zvečanu

(51%) a najmanje u Leposaviću (16%).

Na listi bezbednosnih problema i izazova posle slobode kretanja dolaze: trgovina oružjem, narkoticima i

ljudima (19.8%), najviše u Leposaviću (42%) a najmanje u Zvečanu (7%).

Srbi iz Leposavića smatraju da je ilegalna trgovina bezbednosni rizik za njih najveći zbog blizine

administrativne granice i zbog migrantske krize koja je potresala region.

Prilično visok procenat ispitanika ukazao je na terorizam kao veliku pretnju(17.2%), najviše u Zubinom

Potoku (31%), a najmanje u Ranilugu (11%). Na listi bezbednosnih izazova potom sledi opšti kriminal

(16.3%), najviše u Mitrovici (27%), a namanje u Klokotu (9%).

Za Srbe je najmanji bezbednosni rizik korupcija (16.3%), najmanje u Mitrovici (3%), a najviše u

Ranilugu (27%). Korupcija je prema izveštajima i ocenama Međunarodne zajednice i dalje velika na

Kosovu. Međutim Srbi, posebno na severu Kosova, zbog slabog kontakta sa Albancima i kosovskim

institucijama, još nisu na pravi način doživeli korupciju kao glavni problem.

Najveći broj Srba, u ovom istraživanju (87.7%) smatra da ne treba da se formira Vojska Kosova

(odnosno Oružane snage Kosova), a samo 3.5% smatra da treba. Isti procenat zaposlenih i onih sa visokim

obrazovanjem (89.4%) smatra da ne treba da se formira Vojska Kosova. Najmanje Srba u Mitrovici (79%) a

najviše u Klokotu (94%), Zubinom Potoku (92%) i Zvečanu (92%) smatra da ne treba da se formira Vojska

Kosova. Najveći broj Srba koji smatra da treba da se formira Vojska Kosova je u Mitrovici (12%), a

najmanji u Gračanici (1%).

Ulazak Srba u Vojsku Kosova ne podržava 74.2% Srba i to u istim gradovima u kojima Srbi nisu za

formiranje Vojske Kosova, a to su Zubin Potok (82%), Zvečan (83%) i Klokot (84%). Za ulazak Srba u

Vojsku Kosova je samo 10% Srba, najviše u Štrpcu (18%), a najmanje u Zvečanu (4%), nema stav o tome

15.8% Srba, najviše u Štrpcu (28%), a najmanje u Zubinom Potoku (7%)

Da prvostepena presuda Oliveru Ivanoviću koji je osuđen za ratne zločine počinjene 1999.godine

izuzetno negativno utiče na percepciju bezbednosti kod Srba je drugi po redu najveći procenat čvrstog stava

ispitanika (80.5%), najviše u Zvečanu (95%), a najmanje u Novom Brdu (62%) gde je i najveći broj onih

koji misle da nema uticaja (33%), dok je najmanje odgovora da nema uticaja zabeleženo u Zvečan (3%). U

Gračanici niti jedan Srbin nije odgovorio da utiče pozitivno.

14

STAVOVI GRAĐANA O BEZBEDNOSTI NAKON

POTPISIVANJA BRISELSKOG SPORAZUMA

Kompletni rezultati istraživanja za svako pitanje sa odgovorima po stratumima su predstavljeni u

aneksu 1 ovog izveštaja.

Ispitanici su u zavisnosti od konteksta pitanja, ocenjivali pitanja brojevima od 1 do 5, gde je 1- sasvim

loše ili u potpunosti se ne slažem, 2 - loše i uglavnom se ne slažem, 3 – ni dobro ni loše i niti se slažem niti se ne

slažem, 4 – uglavnom dobro i uglavnom se slažem i 5 – dobro i u potpunosti se slažem.

U grafikonima odgovori 1 i 2, kao i 4 i 5 pošto su približno istog značenja, spojeni su radi lakše

preglednosti.

1. Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona svega 9.1% ocenjuje bezbednosnu situaciju kao dobro i uglavnom dobro, 77.7%

kao loše i sasvim loše dok 13.2% ni dobro ni loše. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo

zaključiti sledeće:

- da je bezbednosna situacija loša i sasvim loša prema mestu prebivališta smatra od 60% - 97% i to: 60% - Novo

Brdo do 97% - Zubin Potok, procentualno prema stepenu obrazovanja najviše je onih sa srednjim obrazovanjem,

prema radnom statusu penzionera i zaposlenih, prema polu više muškaraca nego žena, više iz grada nego iz sela, starija

populacija i više sa severa nego sa juga.

- da je bezbednosna situacija dobra i uglavnom dobra smatra od 01% - 23%: 1% - Z.Potok do 23% - Štrpce,

procentualno prema stepenu obrazovanja najviše je onih sa višim obrazovanjem, prema radnom statusu studenata, više

iz sela nego iz grada, prema starosnom dobu mladi, više žena nego muškaraca i više sa severa nego sa juga.

- da je bezbednosna situacija ni dobro ni loše smatra od 02% - 30%: 2% - Leposavić i Gračanica do 30% - Ranilug,

procentualno prema školskoj spremi najviše je onih sa visokim obrazovanjem, prema radnom statusu najviše

penzionera, više iz sela nego iz grada, više žena nego muškaraca, po starosnoj dobi najviše maldih i po regionu više sa

juga nego na severa.

Zanimljivi su sledeći podaci: da je procentualno isti broj (87.8%) penzionera i kategorije starih ocenilo situaciju kao

loše i sasvim loše, kao i to da je čak 84.5% stanovništva na severu ocenjuje tako. Da su za odgovor dobro i sasvim

dobro ekstremne vrednosti u dva grada na severu iste (Mitrovica-17% i Leposavić-17%), kao i dva grada južno od reke

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

80,00%

77,70% 13,20% 9,10%

Loše i sasvim loše

Ni dobro ni loše

Dobro i uglavnom dobro

15

Ibar u N.Brdu (13%), Štrpcu 23%, dok su za ostalih šest gradova vrednosti ispod 5%. Samo je u Z.Potoku 1% ocenilo

situaciju kao dobro i uglavnom dobro. Najmanji procenat ispitanika da je dobro i uglavnom dobro je iz kategorije ljudi

sa osnovnom obrazovanjem (7.1%), penzionera (3.7%) i starih (3.0%). Za odgovor ni dobro ni loše najvećim

procentom ocenjuju kategorije sa visokim obrazovanjem (16.9%), studenti (16.0%) i ispitanici južno od reke Ibar

(18.0%), dok najmanji procenat ni dobro ni loše kažu stanovnici Zvečana (6.0%), Z.Potoka (2%) i Leposavića (2%).

2. Briselski Sporazum je garant bezbednosti Srbima na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 71.5% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da je BS

garant bezbednosti Srbima na Kosovu, 9.3% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 19.2% onih koji niti

se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće:

- u potpunosti i uglavnom se ne slažu da je BS garant bezbednosti Srbima prema mestu prebivališta smatra od 61% -

88% i to: 61% - P-Pasjane do 88% - Zvečan, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca

nego žena, prema radnom statusu penzionera, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa

juga.

- u potpunosti i uglavnom se slažu da je BS garant bezbednosti Srbima prema mestu prebivališta smatra od 3% -

14% i to: 3% - Zvečan do 14% - Štrpce i Klokot, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više

muškaraca nego žena, prema radnom statusu zaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi srednje doba i više

sa juga nego sa severa.

- niti se slažu niti se ne slažu da je BS garant bezbednosti Srbima prema mestu prebivališta smatra od 9% - 29% i to:

9% - Zvečan do 29% - N. Brdo i P.-Pasjane, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego

muškaraca, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa

severa.

Zanimljivi su sledeći podaci: da je najmanji broj ispitanih koji se niti slažu niti ne slažu da je BS garant bezbednosti

Srbima u Zvečanu jedini jednocifreni procenat (9%.0), dok je najveći broj u kategoriji sa osnovnim obrazovanjem

(28.2%) i studenti (24.0%). Da se u potpunosti i uglavnom slažu najmanji procenat je žena (6.7%) i ispitanika u

gradskoj sredini (5.0), dok je nanaveći procenat u kategoriji ispitanika sa višim obrazovanjem (12.7%), u seoskim

sredinama (12.5%), muškaraca (11.8%), i isti procenat zaposlenih (10.8%) i srednjeg doba (10.8%). Za odgovor u

potpunosi i uglavnom se ne slažem nema većih odstupanja.

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

80,00%

71,50% 19,20% 9,30%

U potpunosti i uglavnom se ne slažem

Niti se slažem niti se ne slažem

U potpunosti i uglavnom se slažem

16

3. Osećam se bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja Briselskog Sporazuma? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 68.0% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da se

osećaju bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja BS, 9.6% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je

22.4% onih koj niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti

sledeće:

- u potpunosti i uglavnom se ne slažu da se osećaju bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja BS smatra od

56% - 81%: 56% - Mitrovica do 81% - Gračanica, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više

muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzionera, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa

juga nego sa severa.

- u potpunosti i uglavnom se slažu da se osećaju bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja BS smatra od 3% -

15%: 3% - P.-Pasjane do 15% - Leposavić i Mitrovica, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više

žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa

severa nego sa juga.

- niti se slažu niti se ne slažu da se osećaju bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja BS smatra od 10% -37%:

10% - Gračanica do 37% - Ranilug, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više muškaraca nego

žena, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa.

Kao što se vidi u Aneksu 1 procentualno najviše onih koji kažu da se u potpunosti i uglavnom osećaju bezbedno su

nezaposleni (11%) i oni sa osnovnom obrazovanjem (11%), što nam govori da ove kategorije pored toga što ne prate

vesti njima su egzistencijalno ekonomski problemi bitniji. Pored toga isti procenat mladih i ljudi srednjeg doba, samo

8.5% se slaže da se oseća u potpunosti bezbedno. Procentualno najmanje se građana Mitrovice izjasnilo da se u

potpunosti i uglavnom ne slažu da se osećaju bezbedno, najviše se građana Mitrovice izjasnilo da niti se slažu niti se

ne slažu i najviše se njih iz Mitrovice i Leposavića izjasnilo da se u potpunosti i uglavnom slažu da se osećaju

bezbedno. Razlozi za ovakvu razliku su višestruki i oni se ogledaju u podeljenosti i zbunjenosti građana Mitrovice

koja se javila kao posledica integracije većine radnika MUP-a i Civilne Zaštite u kosovske institucije, zbog činjenice

da još uvek nije počeo da radi sud u severnoj Mitrovici, zbog nepoverenja u Vladu Kosova, Vladu Srbije, EULEX,

Kancelariju za Kosovo i Metohiju, zbog nepoverenja u srpske predstavnike u Skupštini Kosova i zbog toga što u

Severnoj Mitrovici procentualno ima njamanje starih Mitrovčana, a najviše ljudi koji su došli posle 1999.godine.

Prema našem viđenju veliki broj stanovnika Mitrovice ne doživlja Mitrovicu kao svoj grad, već kao grad u tranzitu u

kome provode jedan deo svog života i koji nije njihovo konačno odredište za sigurniji život.

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

68,00% 22,40% 9,60%




17

4. Osećam se ugroženo u svom okruženju nakon potpisivanja Briselskog Sporazuma? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona najmanji procenat 13.6% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da se

osećaju ugroženo u svom okruženju nakon potpisivanja BS, 62.1% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok

je 24.3% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti

sledeće:

- u potpunosti i uglavnom se ne slažu da se osećaju bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja BS smatra od

3% - 27% i to: 3% - Ranilug do 27% - Gračanica, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više

muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa


- u potpunosti i uglavnom se slažu da se osećaju bezbedno u svom okruženju nakon potpisivanja BS smatra od 54%

- 77% i to: 54% - Mitrovica do 77% - Klokot, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više žena nego

muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa

severa.

- niti se slažu niti se ne slažu od 14% - 40% i to: 14% - Klokot do 40% - Ranilug, procentualno najviše je onih sa

srednjim i višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela,

po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa.

Podatak koji privlači pažnju je to da se skoro 2/3 i na severu i na jugu oseća ugroženo. Procentualno najmanji broj

onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da se osećaju ugroženo su prema mestu stanovanja stanovnici Raniluga

(3%) i Klokota (9%), dok su u kategoriji po radnom statusu to studenti (9%).

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

13,60% 24,30% 62,10%




18

5. Integracija sudstva doprinela je poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 73.4% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da je

integracija sudstva doprinela poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu, 6.5% je onih koji se u potpunosti i

uglavnom slažu, dok je 20.1% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu

1 možemo zaključiti sledeće:

- u potpunosti i uglavnom se ne slažu da je integracija sudstva doprinela poboljšanju bezbednosti Srba smatra od

58% - 85% i to: 58% - Štrpce do 85% - Z.Potok, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više

muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa


- u potpunosti i uglavnom se slažu od 2% - 12% i to: 2% - Z.Potok do 12% - Leposavić, procentualno najviše je

onih sa osnovnim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada,

po starosnoj dobi srednje doba i isti procenat sa severa i sa juga.

- niti se slažu niti se ne slažu smatra od 13% - 31% i to: 13% - Z.Potok do 31% - Štrpce, procentualno najviše je

onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada,

po starosnoj dobi mladi i skoro isti procenat sa severa i sa juga.

Najveća razlika u stavu da se u potpunosti i uglavnom slažu da je integracija sudstva doprinela poboljšanju

bezbednosti srpske zajednice je u generacijskoj razlici između studenata (10%) i penzionera (4.9%). Ne postoji

nikakva razlika u sva tri stava (u potpunosti i uglavnom se ne slažu, u potpunosti i uglavnom se slažu, i niti se

slažu niti se ne slažu) između stanovništva severa i južno od reke Ibar da je integracija sudstva doprinela poboljšanju

bezbednosti srpske zajednice na Kosovu.

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

80,00%

73,40% 20,10% 6,50%




19

6. Integracija srpskog MUP-a doprinela je poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:


integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu, 21.2% je onih koji se u

potpunosti i uglavnom slažu, dok je 23.7% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se

nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće:

- upotpunosti i uglavnom se ne slažu da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti Srba smatra

od 41% - 72% i to: 41% - Ranilug do 72% - Gračanica, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više

muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa


- u potpunosti i uglavnom se slažu da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti Srba smatra

od 8% - 28% i to: 8% - Gračanica do 28% - Z.Potok, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više

žena nego muškaraca, prema radnom statusu zaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi srednje doba i više

sa severa nego sa juga.

- niti se slažu niti se ne slažu da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti Srba smatra od 14%

- 35% i to: 14% - Z.Potok do 35% - Mitrovica, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više žena nego

muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego

sa severa.

Za ovo pitanje najzanimljivije je to da je skoro isti procenat stanovništva odnosno samo ¼ koji žive u gradu i ¼ na

selu kao i ¼ stanovnika sa severa Kosova i ¼ južno od reke Ibar, izjašnjavaju da se u potpunosti i uglavnom slažu da

je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju bezbednosti srpske zajednice. Smatramo da je ovo najrealniji

pokazatelj da bezbednost spske zajednice ne zavisi od učešća Srba i srpskih policajaca u kosovskim

institucijama već da prvenstveno direktno zavisi od poštovanja sprovođenja zakonodavne i izvršne vlasti da

zaštiti pripadnike ne samo srpske već i ostalih nealbanskih manjinskih zajednica.

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

55,10% 23,70% 21,20%




20

7. Integracija Civilne Zaštite doprinela je poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:


integracija CZ doprinela poboljšanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu, 13.2% je onih koji se u potpunosti i

uglavnom slažu, dok je 23.8% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu


- u potpunosti i uglavnom se ne slažu da je integracija CZ doprinela poboljšanju bezbednosti Srba smatra od 50% -

73% i to: 50% - Mitrovica do 73% - P.-Pasjane i Ranilug, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem,

više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa

juga nego sa severa.

- u potpunosti i Uglavnom se slažu od 5% - 29% i to: 5% - Ranilug do 29% - Leposavić, procentualno najviše je

onih sa visokim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, isti procenat i iz grada i

sa sela, po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga.

- niti se slažu niti se ne slažu smatra od 14% - 35% i to: 14% - Leposavić do 35% - Štrpce, procentualno najviše je

onih sa višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po

starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa.

I kod ovog pitanja kao što možete videti, procentualno najmanje Mitrovčana (50.0%) u kategoriji po gradovima u

potpunosti i uglavnom se ne slaže da je integracija CZ doprinela poboljšanju bezbednosti, kao i da je na severu najviše

Mitrovčana (29.0%) se izjasnilo da niti se slažu niti se ne slažu da je integracija CZ doprinela poboljšanju bezbednosti,

srpske zajednice. Ovaj podatak nam potvrđuje činjenicu da su ljudi najpodeljeniji u Mitrovici kada su u pitanju stavovi

o integraciji CZ i poverenju u kosovske institucije, verovanju pojedinih da je integracija CZ bila dobar potez. Priština

je CZ smatrala za paravojnu formaciju, dok su je Srbi smatrali i doživljavali kao službu za elementarne nepogode. Srbi

se opravdano pitaju ko će u slučaju elementarnih nepogoda većih razmera spašavati i pružati pomoću groženom

stanovništvu na severu Kosova i u drugim srpskim sredinama.

Zanimljivo je da je isti procenta Srba i u gradu (13.2%) i na selu (13.2%) u potpunosti i uglavnom se ne slaže da je

integracija CZ doprinela poboljšanju bezbednosti.

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

63,00% 23,80% 13,20%




21

8. Potpuna implementacija dogovora o slobodi kretanja-tj. otvaranje Parka Mira za saobraćaj doprineće poboljšanju bezbednosne situacije. Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 72.90% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da će

potpuna implementacija dogovora o slobodi kretanja-tj. otvaranje Parka Mira za saobraćaj doprineti poboljšanju

bezbednosne situacije, 9.0% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 18.1% onih koji niti se slažu niti se

ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće:

- u potpunosti i uglavnom se ne slažu da će potpuna implementacija dogovora o slobodi kretanja-tj. otvaranje Parka

Mira za saobraćaj doprineti poboljšanju bezbednosne situacije, smatra od 46% - 86% i to: 46% - Štrpce do 86% -

Mitrovica i Zvečan, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom

statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga.

- u potpunosti i uglavnom se slažu od 1% - 18% i to: 1% - Z.Potok do 18% - Štrpce, procentualno najviše je onih sa

osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu zaposleni, više sa sela nego iz grada, po

starosnoj dobi srednje doba i više sa juga nego sa severa.

- niti se slažu niti se ne slažu smatra od 6% - 36% i to: 6% - Zvečan do 36% - Štrpce, procentualno najviše je onih

sa visokim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po


Koliko će potpuna implementacija dogovora o slobodi kretanja tj. otvaranje Parka Mira za saobraćaj doprineti

poboljšanju bezbednosne situacije ne zavisi uopšte od običnih građana, već od stepena poverenja u kosovske

institucije. Što bude više poverenja Srba u ispravan rad kosovskih institucija to će strahovi i osećaj nebezbednosti i

ugroženosti biti manji. Kako stvari izgledaju 83% Srba sa severa Kosova i 66.2% Srba južno od reke Ibar se u

potpunosti i uglavnom ne slaže da će se otvaranjem mosta na Ibru povećati bezbednost. Na severu Kosova najviše

stanovnika iz Leposavića (14%) se izjasnilo da se u potpunosti i uglavnom slaže, dok su stanovnici Mitrovice (5%),

Z.Potoka (1%) i Zvečana (8%) se u veoma malom procentu izjasnilo isto. Južno od reke Ibar najmanje u potpunosti i

uglavnom se slažu najmanje u P.-Pasjane (2%) a najviše u Štrpcu (18%). Oni koji žive dalje od mosta se više slažu za

razliku od ljudi koji su bliže mostu da će se otvaranjem mosta povećati bezbednost.

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

80,00%

72,90% 18,10% 9,00%




22

9. Osećao sam se bezbednije dok je postojala Civilna Zaštita. Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona procenat onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da su se osećali bezbednije

dok je postojala CZ je 27%, onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu je 55.4%, dok je onih koji niti se slažu niti se

ne slažu 17.6%. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće:

- u potpunosti i uglavnom se ne slažu da su se osećali bezbednije dok je postojala CZ smatra od 11%-48% i to:

11%-Z.Potok do 48%-Klokot, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema

radnom statusu nezaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa.

- u potpunosti i uglavnom se slažu da su se osećali bezbednije, smatra od 33%-83% i to: 33%-N.Brdo do 83%-

Z.Potok, procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu

penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga.

- niti se slažu niti se ne slažu da su se osećali bezbednije dok je postojala CZ, smatra 6%-30% i to: 6%-Z.Potok do

30%-Ranilug, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom

statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa.

U okviru ovog pitanja primećuje se velika razlika u odgovorima između severa Kosova i južno od reke Ibar. U

odgovoru u potpunosti i uglavnom se slažem, procentualno razlika u odgovorima sa severa Kosova (72.8%) i južno od

reke Ibar (43.8%) iznosi 29%. Najbezbednije su se osećali na severu Kosova najviše u Z.Potoku (83%) i najmanje u

Leposaviću (63%), dok je južno od reke Ibar procentualno najveći odgovor u Ranilugu (58%), manji od najmanjeg

broja na severu Kosova. Odgovori u potpunosti i uglavnom se ne slažem, razlikuju se skoro duplo više između severa

Kosova i južno od reke Ibar. Stanovnici južno od reke Ibar (33.3%) u odnosu na sever Kosova ( 17.5%) nisu stalno

imali kontakte sa radnicima Civilne Zaštite na jugu. CZ na severu Kosova je bila aktivnije uključena u zaštiti i

spasavanju od elementarnih nepogoda, nego južno od reke Ibar. Na severu Kosova su se procentualno najviše izjasnili,

da se u potunosti i uglavnom ne slažu da su se osećali bezbednije dok je postojala CZ, jedino stanovnici Leposavića

(23%).

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

27,00% 17,60% 55,40%




23

10. Dobro je što su se radnici Civilne Zaštite integrisali u Kosovski sistem. Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:


dobro je što su se radnici Civilne Zaštite integrisali u Kosovski sistem, 16.1% je onih koji se u potpunosti i uglavnom

slažu, dok je 21.1% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo


- u potpunosti i uglavnom se ne slažu da je dobro što su se radnici CZ integrisali, smatra od 49%-75% i to: 49%-

Štrpce do 75%-Z.Potok, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena prema

radnom statusu zaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa.

- u potpunosti i uglavnom se slažu da je dobro što su se radnici CZ integrisali, smatra od 10%-27% i to:10%-

Ranilug do27%-Leposavić, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca,

prema radnom statusu isti je broj zaposlenih i nezaposlenih, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više

sa severa nego sa juga.

- niti se slažu niti se ne slažu da je dobro što su se radnici CZ integrisali, smatra od 11%-36% i to: 11%-Z.Potok do

36%-Štrpce, procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom

statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa.

Uočavamo da su i u ovom pitanju naveće razlike u pozitivnim (Leposavić - 14%, Z.Potok - 27%) i negativnim

(Leposavić - 50%, Z.Potok -75%) odgovorima između stanovnika Z.Potoka i Leposavića. Isti procenat zaposlenih i

nezaposlenih (16.5) se u potpunosti slaže da je dobro što su se radnici CZ integrisali u kosovski sistem. Skoro 2/3

stanovnika i severa Kosova i južno od reke Ibar se u potpunosti i uglavnom ne slaži da je dobro što su se radnici CZ

integrisali. Ovakav stav proizilazi zbog spore i nekompletne integracije i nepoverenja u kosovske institucije da se

može desiti da jednog dana ovi radnici budu proglašeni za tehnološki višak.

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

62,80% 21,10% 16,10%




24

11. Imam više poverenja u Kosovsku Policiju nakon integracije pripadnika srpskog MUP-a u Kosovsku Policiju kao rezultat potpisivanja Briselskog Sporazuma. Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 50.8% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da imaju

više poverenja u Kosovsku Policiju nakon integracije pripadnika srpskog MUP-a u KP kao rezultat potpisivanja BS,

23.0% je onih koji se u potpunosti i uglavnom slažu, dok je 26.2% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom

svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće:

- u potpunosti i uglavnom se ne slažu da imaju više poverenja u KP nakon integracije pripadnika srpskog MUP-a u

KP smatra od 34% - 67% i to: 34%-Ranilug do 67% - Gračanica, procentualno najviše je onih sa visokim

obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj

dobi stari i više sa juga nego sa severa.

- u potpunosti i uglavnom se slažu od 18%-38% i to: 18% - Gračanica do 38% - Leposavić, procentualno najviše je

onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela,

po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga.

- niti se slažu niti se ne slažu, smatra od 15% - 41% i to: 15% - Leposavić i Gračanica do 41% - Ranilug,

procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu zaposleni, više

iz grada nego sa dela, po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga.

Poverenje u KP nije se znatno povećalo integracijom srpskog MUP-a u KP. Veće je nepoverenje kod stanovnika južno

od reke Ibar (53.4%) nego sa severa Kosova (47%). Ulaskom srpskog MUP-a u KP nije se povećao broj otkrivenih

počinilaca krivičnih dela, nije se ni znatno mnogo smanjio broj izvršenih krivičnih dela.

12. Implementacijom svih tačaka Briselskog Sporazuma povećaće se odlazak Srba sa Kosova. Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

50,80% 26,20% 23,00%




0,00%

5,00%

10,00%

15,00%

20,00%

25,00%

30,00%

35,00%

40,00%

45,00%

36,60% 23,30% 40,10%




25

Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 36.6% je onih koji se u potpunosti i uglavnom ne slažu da će se

implementacijom svih tačaka BS povećati odlazak Srba sa Kosova, 40.1% je onih koji se u potpunosti i uglavnom

slažu, dok je 23.3% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo


- u potpunosti i uglavnom se ne slažu da će se implementacijom svih tačaka BS povećati odlazak Srba sa Kosova,

smatra od 22% - 48% i to: 22% - Ranilug, 29% - Gračanica do 48% - N.Brdo, procentualno najviše je onih sa višim

obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu zaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj

dobi isti procenat srednjeg doba i starih i više sa severa nego sa juga.

- u potpunosti i uglavnom se slažu od 20% - 65% i to: 20% - Zvečan do 65% - Ranilug, procentualno najviše je

onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više iz grada nego sa

sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa.

- niti se slažu niti se ne slažu smatra od 13% - 35% i to: 13% - P.Pasjane i Ranilug do 35% - Zvečan, procentualno

najviše je onih sa osnovim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego

iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga.

Kod ovog pitanja pozitivni i negativni odgovori između severa Kosova i južno od reke Ibar se razlikuju od 5% - 10%.

13. Kako će se početak rada Specijalnog Suda za ratne zločine odraziti na opštu bezbednost na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 64.8% je onih koji smatraju da će se početak rada Specijalnog

suda za ratne zločine loše i sasvim loše odraziti na opštu bezbednost na Kosovu, 15.1% je onih koji smatraju dobro i

uglavnom dobro, dok je 20.1% onih koji niti se slažu niti se ne slažu. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu


- loše i sasvim loše će se početak rada Specijalnog suda za ratne zločine odraziti na opštu bezbednost na Kosovu

smatra od 46% - 82% i to: 46% - Mitrovica do 82% - P.-Pasjane, procentualno najviše je onih sa osnovnim

obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj

dobi stari i više sa juga nego sa severa.

- dobro i uglavnom dobro smatra od 6% - 30% i to: 6% - P.-Pasjane do 30% - Štrpce, procentualno najviše je onih

sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada, po

starosnoj dobi mladi i više sa severa nego sa juga.

- ni dobro ni loše smatra od 9% - 35% i to: 9% - Leposavić do 35% - Zvečan, procentualno najviše je onih sa

osnovim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po

starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga.

Početak rada Specijalnog suda za ratne zločine je još jedno od pitanja koje Srbe sa Kosova plaši i uznemirava. Najveća

razlika između loše i sasavim loše (82%) i dobro i uglavnom dobro (6%) je u Pareteš-Pasjane, dok je najmanja razlika

između loše i sasavim loše (49%) i dobro i uglavnom dobro (30%) je u Štrpcu.

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

64,80% 20,10% 15,10%

Loše i sasvim loše

Ni dobro ni loše

Dobro i uglavnom dobro

26

Zapažamo da u odgovrima prema mestu stanovanja građani Mitrovice su što se tiče zbirnih odgovora od svih 10

opština, najmanjim procentom (46%) ocenili loše i sasvim loše, dok su posmatrano kao jednu od četiri opštine sa

severa Kosova sa najvećim procentom (22%) stanovnici Mitrovice rekli dobro i uglavnom dobro. Ovakav rezultat je

posledica straha i zbunjenosti stanovnika Mitrovice, jer je ni dobro ni loše odgovorilo čak 32% Mitrovčana. Takođe je

značajna razlika između Mitrovice i Leposavića gde se loše i sasvim loše izjasnilo 74% stanovnika Leposavića, što je

ujedno i najveći procenat odgovora na severu Kosova. Da će se dobro i uglavnom dobro, početak rada Specijalnog

Suda za ratne zločine odraziti na opštu bezbednost na Kosovu, najmanje smatraju oni sa osnovnim obrazovanjem

(8.2%) dok u najvećoj meri smatraju studenti (22%). Više strahuju Srbi južno od reke Ibar (68.8%) od Srba sa severa

Kosova (58.8%) da će se početak rada Specijalnog Suda odraziti loše i sasvim loše na opštu bezbednost na Kosovu.

14. Da li vam je bitnija lična bezbednost ili bezbednost šire zajednice (kolektivna bezbednost)? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona najmanji procenat 11.9% je onih koji smatraju da im je bitnija lična bezbednost,

29.8% je onih koji smatraju da im je bitnija koletivna, dok je najviše 58.3% onih koji kažu i jedno i drugo. Analizom

svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće:

- lična bezbednost smatra od 3% - 27% i to: 3%-Z.Potok do 26% - P.-Pasjane i 27%-Mitrovica, procentualno

najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više iz grada

nego sa sela, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa.

- kolektivna bezbednost smatra od 20% - 43% i to: 20% - Klokot do 43% - Z.Potok i N.Brdo, procentualno najviše

je onih sa višim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela,

po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga.

- i jedno i drugo su od 48% - 73% i to: 48% - N.Brdo i Mitrovica do 73% - Štrpce, procentualno najviše je onih sa

visokim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu zaposleni, više sa sela nego iz grada, po

starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa.

Možemo zapaziti da su u Mitrovici i N.Brdu najmanji procenat ispitanih (48%) odgovorili da im je bitno i jedno i

drugo. Ne treba posmatrati rezultate iz ova dva grada isto zbog dva razloga. Prvi je taj što je N.Brdo kao opština južno

od reke Ibar ima najmanji procenat odgovora da im je bitna lična bezbednost (9%), dok je drugi taj što je najveći

procenat onih iz N.Brda koji su odgovorili da im je bitna kolektivna bezbednost (43%). Posmatrajući rezultate u

Mitrovici možemo zaključiti da se najmanje njih u Mitrovici izjasnilo (48%) da im je bitnije i jedno i drugo zbog

postojanja velikog straha za lični život jer se procentualno u Mitrovici najviše njih izjasnilo da im je bitna lična

bezbednost (27%), dok je najmanje njih (25%) reklo da im je bitnija kolektivna bezbednost. Ovaj rezultat potvrđuje

našu tezu da najmanje stanovnika Mitrovice su starosedeoci, da ih najviše ima iz centralnog Kosova i iz enklava i da

Mitrovicu ne smatraju kao svoj grad već kao grad u tranzitu.

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

11,90% 29,80% 58,30%

Lična

Kolektivna

I jedno i drugo

27

15. Da li Briselski Sporazumi doprinose povećanju bezbednosti srpske zajednice na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 43.9% je onih koji se u ne slažu da BS doprinise povećanju

bezbednosti Srbima na Kosovu, 22.8% je onih koji ne znaju, 21.7% je onih koji nemaju dovoljno informacija, dok je

19.6% onih koji se slažu.Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće:

- Da BS doprinose povećanju bezbednosti Srba smatra od 1% - 17% i to: 1% - Mitrovica do 17% - Klokot i Ranilug,

procentualno najviše je onih sa srednjim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti,

više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa.

- Ne doprinose, smatra od 31% - 58% i to: 31% - Ranilug do 58% - Gračanica, procentualno najviše je onih sa

visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu zaposleni, više sa sela nego iz grada, po


- Ne znam smatra od 15% - 31% i to: 15% - Klokot do 31% - Mitrovica, procentualno najviše je onih sa osnovnim

obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po starosnoj

dobi stari i više sa severa nego sa juga.

- Nemam dovoljno informacija smatraod 9.0% - 33.0% i to: 9.0% - Gračanica do 33% - Ranilug, procentualno

najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada

nego sa sela, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga.

Analizirajući rezultate ovog pitanja uviđamo da je skoro približan pricenat onih koji su rekli da BS ne doprinose

(43.9%) i ukupan broj onih koji ne znaju (22.8%) i nemaju dovoljno informacija (21.7%) (22.8 + 21.7 = 44.5%). Oni

koji su se izjasnili da ne znaju (22.8%) su tako rekli iz dva razloga. Prvi je taj što sumnjaju u pošteno i ispravno

sprovođenje BS u praksi, a drugi je što ipak jednim delom ne znaju precizno sadržaje BS, za razliku od onih koji su se

izjasnili da nemaju nikakvih informacija o BS. Na severu Kosova najmanje je ispitanih u Mitrovici (4%) se izjasnilo

da BS doprinose povećanju bezbednosti srpske zajednice, dok su se južno od reke Ibar stanovnici Gračanice u

najmanjem procentu (11%) izjasnili da doprinose za razliku od dugih. Samo 1% je razlike u odgovorima da ne

doprinose između severa Kosova (43.3%) i južno od reke Ibar (44.3%)

16. Kome najviše verujete kada je u pitanju bezbednost na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

11,60% 43,90% 22,80% 21,70%

Da

Ne

Ne znam

Nemam dovoljno informacija

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

80,00%

7,30% 8,20% 3,90% 8,80% 71,80%

KP

KFOR

EULEX

UNMIK

NIKOM

28

Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 71.8% je onih koji NIKOM ne veruju, 8.8% veruje UNMIK-u,

8.2% veruje KFOR-u, 7.3% veruje KP, dok je samo 3.9% onih koji veruju EULEX-u. Analizom svih odgovora koji se


- najviše veruju KP od 2% - 19% i to: 2% - Klokot do 19% - Zvečan, procentualno najviše je onih sa višim

obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj

dobi stari i više sa severa nego sa juga.

- najviše veruju KFOR-u od 1% - 14% i to: 1% - Zvečan do 14% - Z.Potok i Štrpce, procentualno najviše je onih sa

osnovnim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po


- najviše veruju EULEX-u od 1% - 7% i to: 1% - Klokot do 7% - Z.Potok i Mitrovica, procentualno najviše je onih

sa višim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po


- najviše veruju UNMIK-u od 1% - 23% i to: 1% - Gračanica do 23% - Mitrovica, procentualno najviše je onih sa

srednjim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po


- neveruju NIKOM od 49% - 87% i to: 49% - Z.Potok do 87% - Klokot, procentualno najviše je onih sa visokim

obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu zaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj

dobi mladi i više sa juga nego sa severa.

Rezultatu poverenja kada je bezbednost u pitanju su poražavajući. Najveći procenat Srba ne veruje NIKOM što

predstavlja najozbiljniji problem na Kosovu. Pošto je EULEX institucija zemalja Evropske Unije sa mandatom na

Kosovu koji je počeo 04. Frbruara 2008.godine a treba da se okonča do juna 2016.godine. Efikasnost u misiji EULEX-

a je sa stanoviša članova srpske zajednice veoma mala, što se ogleda i u stepenu poverenja Srba prema ovoj instituciji.

Samo 3.9% Srba najviše veruje EULEX-u što je takođe veoma zabrinjavajuće.Interesantno je da EULEX-u najviše

veruju u Mitrovici (7%), a najmanje u Klokotu (1%).U Klokotu isti procenat ljudi veruje i KFOR-u (5%) i UNMIK-u

(5%), dok KP veruje svega 2%. Verovatno je da su ovakvi rezultati u Klokotu posledica napada na Srbe koji se nisu

selili i na Srbe povratnik, odnosno efikasnost KP i EULEX-a prema otkrivanju i sankcionisanju krivičnih dela prema

Srbima na etničkoj osnovi. Specifičnosti ovog istraživanja su:

- da u svih 5 ponuđenih odgovora ispitanici iz kategorije srednjeg doba su procentualno dali ni najviše ni najniže, već

odgovore prosečne – srednje vrednosti;

- da je procentualno isti broj ispitanih žena (73.5%) i mladih (73.5%) ne veruje NIKOM;

- da stanovnici Zvečana od svih na opština na Kosovu najmanje veruju KFOR-u (1%), a najviše veruju KP (17%);

- da UNMIK-u od svih na Kosovu najviše veruju stanovnici Mitrovice (23%) a najmanje Gračanice (1%).

17. Koji su po vašem mišljenju najveći bezbednosni rizici u vašem okruženju? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

0,00%

5,00%

10,00%

15,00%

20,00%

25,00%

30,00%

35,00%

32,60% 17,20% 16,30% 14,10% 19,80%

SLOBODA KRETANJA

TERORIZAM

KRIMINAL

KORUPCIJA

TRGOVINA ORUŽ, NARKOTICIMA I LJUDIMA

29

Kao što se može videti iz grafikona 32.6% ispitanih smatra da je najveći bezbednosni rizik SLOBODA KRETANJA

zatim 19.8% njih smatra da je TRGOVINA ORUŽJEM, NARKOTICIMA I LJUDIMA, 17.2% njih smatra da je

TERORIZAM, 16.3% njih smatra KRIMINAL, dok 14.1% njih smatra da je KORUPCIJA. Analizom svih odgovora

koji se nalaze u aneksu 1 možemo zaključiti sledeće:

- SLOBODA KRETANJA smatra od 16% - 51% i to: 16% - Leposavić do 51% - Zvečan, procentualno najviše je

onih sa srednjim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više sa sela nego iz grada,

po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa.

- TERORIZAM smatra od 11% - 31%: 11% - Ranilug do 31% - Z.Potok, procentualno najviše je onih sa visokim

obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj

dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga.

- KRIMINAL smatra od 9% - 27% i to: 9% - Klokot do 27% - Mitrovica, procentualno najviše je onih sa visokim

obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela, po starosnoj dobi

mladi i više sa severa nego sa juga.

- KORUPCIJA smatra od 3% - 27% i to: 3% - Mitrovica do 27% - Ranilug, procentualno najviše je onih sa

osnovnim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu nezaposleni, više iz grada nego sa sela, po


- TRGOVINA ORUŽJEM, NARKOTICIMA I LJUDIMA smatra od 7% - 42% i to: 7% - Zvečan do 42% -

Leposavić, procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu

nezaposleni, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa severa nego sa juga.

Karakteristična polulacija u ovom istraživanju su studenti jer su u svakom od ponuđenih odgovora dali procentualno ili

najvišu ili najnižu vrednost. Najviše su procentualno odgovrili da su bezbednosni rizici sloboda kretanja (42%) i

kriminal (23%), a najniže su procentualno odgovorili da su bezbednosni rizici trgovina oružjem, narkoticima i ljudima

(15%), kriminal (14%) i korupcija (6%).Ne postoji uopšte procentualno velika razlika u stavovima stanovnika u

gradskim i seoskim sredinama. Najveća procentualna razlika po mestu stanovanja od najmanjeg do najvećeg odgovora

je u Leposaviću od slobode kretanja (16%) i kriminala (16%) do trgovine oružjem, narkoticima i ljudima (42%). U

P.Pasjane su ispitanici izjednačili slobodu kretanja (23%), trgovinu oružjem, narkoticima i ljudima (23%) i korupciju

(24%) kao bezbednosne rizike.

Srbi sa severa smatraju da su terorizam (19.7%), kriminal (20%) i trgovina oružjem, narkoticima i ljudima (24%), dok

Srbi južno od reke Ibar smatraju da su veći bezbednosni rizici korupcija (19.2) i sloboda kretanja (34.5%).

18. Da li smatrate da treba da se formira Vojska Kosova? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 87.7% je onih koji smatraju da Ne treba da se formira Vojska

Kosova, 3.5% je onih koji kažu DA treba, dok je 8.8% onih koji NEMAJU STAV. Analizom svih odgovora koji se


- Da treba da se formira VK, smatra od 1% - 12% i to: 1% - Gračanica i Z.Potok do 12% - Mitrovica, procentualno

najviše je onih sa višim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego

sa sela, po starosnoj dobi mladi doba i više sa severa nego sa juga.

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

80,00%

90,00%

3,50% 87,70%

8,80%

DA

NE

NEMAM STAV

30

- Ne treba da se formira VK, smatra od 79% - 94% i to: 79% - Mitrovica do 94% - Klokot i Z.Potok, procentualno

najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu zaposleni, više iz grada

nego sa sela, po starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga.

- Nema stav o tome da li treba da se formira VK, smatra od 4% - 15% i to: 4% - Klokot do 15% - N.Brdo,

procentualno najviše je onih sa osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu penzioneri,

više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi mladi i više sa juga nego sa severa.

U ovom pitanju Klokot i Z.Potok se ističu po odgovorima. Najveća razlika između Da (1%) i Ne (94%) je u Z.Potoku

a u Klokotu Da (2%) i Ne (94%) u Klokotu, kao i najmanje onih koji su rekli da nemaju stav u Z.Potoku (5%) a u

Klokoz (4%) po pitanju da li treba da se formira VK je opet iz Klokota. Sličan je odnos u Zvečanu. Zanimljivo je da je

broj onih koji su rekli da treba da se formira VK više sa severa Kosova (4.7%) nego južno od reke Ibar (2.7%). 10%

ispitanih žena, 10.1%, sa sela i 10.5% južno od reke Ibar nema stav. Najveća razlika u odgovorima je iskazana kod

studenata, gde je Da treba (8%) a Ne treba (85%).Najmanje iz kategorije srednjeg doba je za Da (2.2%), a za Ne

(90.3%), dok je u ovoj kategoriji najviše mladih (9.6%) koji nemaju stav. Glavni razlog za ovako negativan stav Srba

prema formiranju VK je taj što je po mišljenju Srba, preteča VK, bivša OVK koju Srbi smatraju terorističkom

organizacijom i što je bivša OVK izvršila mnogo zločina i prema Srbima i prema Albancima koji su bili lojalni državi

Srbiji.

19. Ukoliko dođe do formiranja Vojske Kosova, da li smatrate da pripadnici srpske zajednice treba da uđu u Vojsku Kosova? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 74.2% je onih koji smatraju da ukoliko dođe do formiranja

Vojske Kosova, Srbi Ne treba da uđu u Vojsku Kosova, 10.0% je onih koji kažu DA treba Srbi da uđi u Vojsku

Kosova ukoliko dođe do formiranja Vojske Kosova, dok je 15.8% je onih koji NEMAJU STAV o tome da li treba Srbi

da uđu u Vojsku Kosova ukoliko dođe do njenog formiranja. Analizom svih odgovora koji se nalaze u aneksu 1

možemo zaključiti sledeće:

- Da treba Srbi da udju u VK ukoliko se ona formira smatra od 4% - 18% i to: 4% - Zvečan do 18% - Štrpce,

procentualno najviše je onih sa višim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu studenti, više sa

sela nego iz grada, po starosnoj dobi stari i više sa juga nego sa severa.

- Ne treba Srbi da udju u VK, smatra od 54% - 84% i to: 54% - Štrpce do 84% - Klokot, procentualno najviše je onih

sa srednjim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više iz grada nego sa sela, po

starosnoj dobi srednje doba i više sa severa nego sa juga.

- Nema stav o tome, smatra od 7% - 28% i to: 7% - Z.Potok do 28% - Štrpce, procentualno najviše je onih sa

osnovnim obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu zaposleni, više sa sela nego iz grada, po

starosnoj dobi mladi doba i više sa juga nego sa severa.

U odgovorima na ovo pitanje ističu se Zvečan sa severa Kosova i Klokot, južno od reke Ibar. Da Ne treba Srbi da dju u

VK smatra 84% stanovnika Klokota, Da treba smatra svega 7%, dok samo 9% nema stav o tome. U Zvečanu je

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

80,00%

10,00% 74,20% 15,80%

DA

NE

NEMAM STAV

31

situacija slična, da Ne treba smatra 83%, Da treba samo 4%, dok nema stav 13%. Najspecifičnije odgovore dali su

stanovnici Štrpca. Najmanji procenat da Ne treba Srbi da udju u VK je u Štrpcu (54%), dok su procentualno najveći

broj dali u druga dva odgovora. Da treba Srbi da udju u VK smatra 18%, dok nema stav 28%. Nema velikih

odstupanja u stavovima između severa u juga, kao i između grada i sela. Bez stava o tome najmanje je onih

sasrednjim obrazovanjem (12.4%) dok je bez stava najviše onih sa osnovnim obrazovanjem (21.2%). Iako nemaju

posao svega 7.6% nezaposlenih kao i oni koji su u kategoriji srednjeg doba (7.4%) smatra Da treba Srbi da udju u VK.

20. Da li prvostepena presuda Oliveru Ivanoviću utiče na percepciju bezbednosti pripadnika srpske zajednice na Kosovu? Po ukupnom učešću odgovori su sledeći:

Kao što se može videti iz grafikona najveći procenat 80.5% ćine oni koji smatraju da prvostepena presuda Oliveru

Ivanoviću UTIČE NEGATIVNO na percepciju bezbednosti pripadnika srpske zajednice na Kosovu, 3.6% smatra da

utiče UTIČE POZITIVNO, dok je 15.9% je onih koji smatraju da NEMA UTICAJA. Analizom svih odgovora koji se


- DA UTIČE NEGATIVNO prvostepena presuda Oliveru Ivanoviću utiče na percepciju bezbednosti kod Srba smatra

od 62% - 95% i to: 62% - N.Brdo do 95% - Zvečan, procentualno najviše je onih sa visokim obrazovanjem, više

muškaraca nego žena, prema radnom statusu penzioneri, više sa sela nego iz grada, po starosnoj dobi srednje doba i

više sa severa nego sa juga.

– DA UTIČE POZITIVNO smatra od 0% - 10% i to: 0% - Gračanica do 10% - Mitrovica, procentualno najviše je

onih sa osnovnim obrazovanjem, više muškaraca nego žena, prema radnom statusu studenti, više iz grada nego sa sela,

po starosnoj dobi mladi i više sa severa nego sa juga.

- NEMA UTICAJA smatra od 3% - 33% i to: 3% - Zvečan do 33% - N.Brdo, procentualno najviše je onih sa višim

obrazovanjem, više žena nego muškaraca, prema radnom statusu nezaposleni, više iz grada nego sa sela, po starosnoj

dobi mladi doba i više sa juga nego sa severa.

Veliki procenat odgovora da utiče negativno (80.5%) je toliki iz razloga što je Oliver Ivanović poznati srpski političar

koji je bio uvažavan od strane zvaničnika iz zemalja koje imaju misiju na Kosovu. Većina Srba smatra da se protiv

Olivera Ivanovića vodi montirani politički proces, jer je sumnjivo zašto ranije nije sproveden postupak protiv njega

ako su to znali, kao i zašto je on uhapšen krajem januara 2014.godine, mesec dana pre održavanja izbora na Kosovu.

Najveća razlika da utiče pozitivno je u kategoriji prema radnom statusu. Svega 2.6% zaposelnih do 8.0% ispitanih

studenata smatra da utiče pozitivno. Veći je broj ispitanih sa severa Kosova (83.5%) u odnosu na ispitanike južno od

reke Ibar (78.5%) koji smatraju da utiče negativno. Zanimljiv je i podatak da je više Srba sa severa Kosova (4.5%) u

odnosu na Srbe južno od reke Ibar (3.0%) se izjasnilo da utiče pozitivno, dok više nema utucaja smatra više Srba južno

od reke Ibar (18.5%) u odnosu na Srbe sa severa Kosova (12.0%)

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

80,00%

90,00%

80,50% 3,60% 15,90%

DA UTIČE, NEGATIVNO

DA, UTIČE POZITIVNO

NEMA UTICAJA

32

Z A K L J U Č A K

Kada je u pitanju opšta bezbednosna sitaucija i faktori koji na nju utiču kod Srba na

Kosovo preovladava osećaj nesigurnosti, neizvesnosti, nezadovoljstva i nepoverenja, što

predstavlja jedan od najozbiljnijih društvenih problema za Kosovo.

Bezbednost kao stanje direktno i indirektno utiče na sve segmente života ljudi i

kosovskog društva u celini.

I dalje je kod Srba prisutan osećaj odstranjenosti, bez obzira na to što postoje određeni

mali pomaci nakon potpisivanja Briselskog sporazuma. Veliki problem predstavlja i to što još

nije formirana Asocijacija / Zajednica opština sa srpskim većinskim stanovništvom. Zbog toga je

usporeno rešavanje drugih problema koje tište srpsku zajednicu, a u njihovom prevazilaženju

potrebna je veća komunikacija i otvorenost svoh činilaca kosovskog društva.

Srbi tamo gde su većina u opštinama na Kosovu, nezadovoljni su trenutnom

bezbednosnom situacijom, ocenjuju je veoma negativno, kao što jednako negativno ocenjuju

integraciju Srba sa severa u kosovske institucije.

Polovina srpske populacije na Kosovu ne zna ili nema dovoljno informacija o tome da li

Briselski sporazum doprinosi povećanju bezbednosti, što je velikim delom posledica nedovoljno

transparentnog pregovaračkog procesa.

Zbog toga Srbi smatraju da Briselski sporazum nije garant bezbednosti Srbima i da neće

doprineti povećanju bezbednosti Srba, pa je zato skoro polovina Srba u strahu da će se

implementacijom svih tačaka Briselskog sporazuma povećati odlazak Srba sa Kosova, najviše u

istočnom Kosovu.

Skoro dve trećine Srba se oseća i nebezbedno i ugroženo. Smatramo da je razlog za takav

osećaj višestruk, a samo neki od razloga su: nepoznavanje odredbi Briselskog sporazuma,

‘’konstruktivna nejasnoća’’ i Prištine i Beograda prema narodu Kosova itd.

Napadi na Srbe koji se nisu selili i na Srbe povratnike se nisu smanjili. Veliki je i dalje

broj neotkrivenih i nesankcionisanih počinilaca napada na Srbe i njihovu imovinu.

Zbog toga što nije počeo sa radom sud na severu, većina Srba smatra da integracija

pravosuđa nije doprinela povećanju bezbednosti Srba, jer se godinama zakon nesprovodi i

nepoštuje.

Više od polovine Srba smatra da je integracija srpskog MUP-a doprinela poboljšanju

bezbednosti Srba među kojima je najviše zaposlenih. Međutim u Centralnom Kosovu najveći je

broj onih koji se ne slažu i najmanji broj onih koji se slažu da je integracija srpskog MUP-a

doprinela poboljšanju bezbednosti Srba.

Više od polovine Srba nema više poverenja u Kosovsku policiju nakon integracije

srpskog MUP-a u kosovski policijski sistem.

Najmanje poverenja u Kosovsku policiju imaju Srbi u Gračanici, dok najviše poverenja u

policiju imaju Srbi u Leposaviću.

33

Nema velike razlike u nepoverenju prema Kosovskoj policiji između severa i juga.

Smatramo da Kosovska policija nije postala efikasnija integracijom Srba.

Čak tri četvrtine Srba sa Kosova smatra da integracija Civilne zaštite (CZ) nije doprinela

poboljšanju bezbednosti Srba. U ovom istraživanju utvrđena je najveća razlika između Severa

Kosova (72.%) i južno od reke Ibar (43.8%) u vezi sa osećajem bezbednosti Srba dok je

postojala CZ. Srbi su integraciju CZ doživeli negativno, jer je sprovedena trapavo,

netransparentno i neozbiljno.

Neozbiljan i spor pristup u obuci, ne daju nikakvu sigurnost integrisanim radnicima da će

oni u bliskoj budućnosti raditi, jer se još uvek ne zna ni gde će i u kojim prostorijama i objektima

imati radno mesto.

Otvaranje tzv. “Parka mira” za saobraćaj neće doprineti poboljšanju bezbednosne

situacije, pokazuje istraživanje.

Početak rada Specijalnog suda za ratne zločine plaši Srbe jer smatraju da će se sasvim

loše odraziti na opštu bezbednost na Kosovu. Razlog za ovakve stavove Srba su strahovi da će

ekstremisti i članovi bivše OVK početi sa zastrašivanjem i nasiljem nad svedocima i srpske i

albanske zajednice.

Većini Srba je bitnija i lična i kolektivna bezbednost, što potvrđije pomešanost strahova i

za sebe i za zajednicu,

Podaci iz ovog istraživanja nam govore da su u 8 od 10 opština Srbi najviše rešeni da se

bore za svoj bolji položaj u društvu, stvaraju i rade, te da ostanu i da opstanu na Kosovu.

Pov

stavovi srba na kosovu o bezbednosti nakon potpisivanja briselskog sporazuma...

Documents