Aleksandar Molnar UDK: 321.64: 14(Schmidt, Karl)Odeljenje za sociologiju Originalan nauèni radFilozofski fakultet, Beograd DOI:10.2298/FID1001031M

STAV KARLA ŠMITA O TOTALNOM RATUI TOTALNOM NEPRIJATELJU UOÈI IZBIJANJA

DRUGOG SVETSKOG RATA

Apstrakt: Karl Šmit se obièno smatra teoretièarem totalne dr�ave, totalnograta i totalnog neprijateljstva. U èlanku, meðutim, autor pokušava da poka�e da je,od 1937. do 1944, Šmit upozoravao na to da su totalni rat i totalno neprijateljstvoopasni po Nemaèku (kao i ostatak Evrope) i da se mora zaustaviti perpeturanje svihnapora za totalizacijom neprijatelja, koji su zapoèeli 1914. U svojim teorijskim rado-vima iz ovog perioda on je nalazio mesta samo za totalnu dr�avu – a pogotovo za onukoja je dovoljno jaka da se odupre iskušenju da objavi totalni rat totalnom neprijate-lju. Totalna dr�ava koju je preporuèivao Hitleru i njegovim nacionalsocijalistièkimsledbenicima bio je nemaèki Rajh, kao deo Evrope ureðenje i podeljene izmeðu veli-kih prostora (Großraumordnung). Pozicionirana u sredini Evrope, izmeðu ostalihsila (Francuske, Italije, Sovjetskog saveza, kao i skandinavskih dr�ava), Nemaèka jetrebalo da bude dovoljno pa�ljiva da ratuje samo protiv istoènih neprijatelja (Poljskei mo�da Sovjetskog saveza) i samo za „pravedne“ granice. Zaokru�ujuæi na taj naèinsvoj veliki prostor, Nemaèka je trebalo da se okrene zadatku eksploatacije razlièitihnaroda, kao što su Poljaci, Èesi i Slovaci, koji su bili proglašeni kao nesposobni daimaju vlastitu dr�avu i osuðeni na to da slu�e gospodarsku rasu – Nemce.

Kljuène reèi: Karl Šmit, politika, rat, neprijatelj, dr�ava, totalitarizam, Rajh.

Kada je èuo da je Hitler (Adolf Hitler) postavljen za kancelara,Šmit (Carl Schmitt) je u svoj dnevnik zapisao da je bio „iritiran“, alida je „ipak osetio neko olakšanje; napokon odluka“ (cit. prema: Ben-dersky 1983: 187). Jedan dan kasnije, u intervjuu na radiu Šmit je osebi izjavio: „Ja sam teoretièar, èisti nauènik i ništa osim toga“ (cit.prema: Bendersky 1983: 201). Uprkos lapidarnosti obeju formulaci-ja, Šmitove reakcije su vrlo dobro odra�avale situaciju u kojoj senašao. On je svakako dobro znao u èije je ruke došla kancelarskavlast, a njegova celokupna advokatska aktivnost u korist generalaŠlajhera (Kurt von Schleicher) bila je usmerena upravo protiv takvograspleta politièke krize u Nemaèkoj. Juna 1932, uoèi parlamentarnihizbora, Šmit je èak napisao jedan èlanak za Tägliche Rundschau, u

31

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

kojem je sebi dozvolio vrlo oštar ton u kritici nacionalsocijalista: „Kogod 31. jula snabde nacionalsocijaliste veæinom postupa glupo. ... Ondaje ovom, još uvek nezrelom ideološkom i politièkom pokretumoguænost da promeni Ustav, da uspostavi dr�avnu crkvu i da raspu-sti sindikate itd.“ (cit. prema: Bendersky 1983: 153). Nacionalsocija-listi na izborima, doduše, nisu dobili 51%, ali jesu 37,8%, tako da susa komunistima (14,6%) uspeli da formiraju veæinu koja je potpunoblokirala rad Rajhstaga. Uprkos teškoæama, koje su Hitlera skolilekrajem 1932. – od gubitka parlamentarnih mesta na novembarskimizborima (pre svega zbog konsolidacije ekonomskih prilika), prekoopasnosti od rascepa u stranci (pre svega zbog Šlajherovog privlaè-enja Štrasera (Gregor Strasser) u „unakrsni front“), pa sve do upor-nog odbijanja Hindenburga da ga prihvati kao ozbiljnog politièara(pre svega zbog Šlajherovih zakulisnih igara) – on se 30. januara1933. trijumfalno vratio na politièku pozornicu i sada je samo bilo pi-tanje da li æe ostareli i senilni Hindenburg i njegovi ministri u vladimoæi da ga kontrolišu. Još u aprilu 1933. Šmit je, hvaleæi revolucio-narnost Zakona o opunomoæenju, prikriveno podr�avao ministare odpoverenja predsednika Rajha u Hitlerovoj vladi, što je bio njegov po-slednji pokušaj da od Hitlera odbrani Hindenburgov predsednièkire�im (Breuer 1995: 173), a sa njim i sve bivše kancelare i njihovebliske saradnike – ukljuèujuæi tu i sebe samog.

Meðutim, sve je bilo uzalud i Šmitu je postalo jasno da je jedi-ni naèin da ga vuci ne pojedu – da sa njima zavija. Njegov prvi korakje stoga bio da poništi svoj sopstveni advokatski anga�man u koristŠlajhera i sebe proizvede u obiènog, „teoretièara, èistog nauènika“,koji sa politikom u prethodnom periodu takoreæi i nije imao nikakveneposredne veze. Meðutim, ova samozatajnost nije mogla dugo tra-jati. Moguæe je da je Hajdegerovo (Martin Heidegger) pismo Šmituod 22. aprila 1933, u kojem ga je savetovao da se nipošto ne otuðujeod novog pokreta (nav. prema Rüthers 1994: 105), bilo presudno dase Šmit 1. maja 1933. uèlani u NSDAP (broj knji�ice: 2.098.860) i daodluèi da svoje advokatske usluge otvoreno i beskompromisno stavina raspolaganje novom klijentu. Tada je poèeo njegov uspon u Tre-æem rajhu, koji je trajao sve do kraja 1936. Na vrhuncu moæi, Šmit jebio èlan Saveta Prusije, rajhsfahgrupenlajter (koji je bio direktnopodreðen ministru Hansu Franku (Hans Frank) i nadreðen Savezunacionalsocijalistièkih nemaèkih pravnika), urednik Deutsche Juri-

32

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

stenzeitung, èlan Akademije za nemaèko pravo, upravnik Grupacijeuniverzitetskih profesora Rajha, pravni referent u univerzitetskojkomisiji pri Zastupništvu firera (koja je vodila kadrovsku politiku nasvim nemaèkim univerzitetima) i profesor Univerziteta u Berlinu.

Iako je uspeo da za relativno kratko vreme dobije mnoge po-èasti i akumulira brojne funkcije, Šmit, zapravo, nikada više nije bioonako blizu realnoj vlasti kao u poslednjim godinama Vajmarske re-publike. Štaviše, slabljenje njegove moæi kao pravnika direktno jekoreliralo sa konsolidacijom re�ima u kojem je postojala mr�nja iprezir prema pravu i pravnièkoj profesiji (Rüthers 1994: 109). Na-cionalsocijalisti su prema pravnicima mogli biti u najboljem sluèajutrpeljivi, i to samo prema onima meðu njima koji su bili spremni dalegitimiraju njihove postupke, ne libeæi se ni od najvratolomnijih de-vastiranja pravne logike i najbezoènijih nipodaštavanja pravnih nor-mi. Zato Šmit zapravo nikada nije ni postao „krunski pravnik“ Tre-æeg rajha – iako mu je ta titula u brojnim prilikama dodeljivanja –nego je ostao obièan oportunistièki advokat, kojim su se nacionalso-cijalisti koristili kao „korisnim idiotom“ (Voigt 2007: 17). Šmit je tosasvim dobro znao, pomirio se sa time i gledao je da svoju ulogu štobolje obavlja, i to ne samo dok je bio u milosti re�ima nego i nakonpada u nemilost. Nikada mu nije palo na kraj pameti da se na bilokoji naèin usprotivi nacionalsocijalizmu ili da doprinese reafirmacijisvoje profesije ili prava u celini. Pošto je bio ubeðen da je istorija nastrani nacionalsocijalizma – da je 30. januara 1933. doneta „napo-kon, odluka“ – preostalo mu je samo da se pokori i da kupi mrvicebaèene sa bogate trpeze, na kojoj su se kovali veliki planovi o buduæ-nosti sveta. Na pokornost ga nije pokretala nikakva spoznaja o pri-sutnosti katehona,1 pa èak ni konsekventna logika decizionizma –ako se prihvati da je, još od Hegela (Georg Wilhelm Friedrich He-gel), personalizacija dr�avne instance koja donosi odluku uvek ukrajnoj liniji morala biti legitimisana odgovarajuæim istorijskimsklopom2 – veæ spoznaja da istorija više ne upuæuje ka ujezgrovlje-

33

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

1 Luc Berthold (Lutz Berthold) je smatrao da je Šmita veæ 1933. u liku Hitleraprepoznao katehona i da je to bio razlog njegovog priklanjanja Treæem rajhu (Bert-hold 1993: 296). Meðutim, ne postoje nikakve indicije da je u Šmitovoj misli tada ka-tehon igrao neku bitniju ulogu, tako da se priroda njegovog „glajhšaltovanja“ moratra�iti na drugoj strani.

2 Kako je to Hans Blumenberg (Hans Blumenberg) objasnio, „decizionizamsvoj odnos prema legitimnosti uzima iz poricanja voluntarizma. Jer, potonji je nalik

nju dr�avnog bitka u liènosti suverena, apsolutnog monarha, veæ ot-vara epohu razobruèene vladavine vojnika. Sa Šlajherom – koji je savlasti smenjen 28. januara 1933, a ubijen 30. juna 1934. – nestalo jeposlednjeg pretendenta na obnovu istorijske figure „sabljonosca“, aHindenburg (Paul von Hindenburg) je svojih poslednjih godinu i podana �ivota proveo kao senka, bez snage i volje da više bilo kogaspašava. Nemci su ostajali na milost i nemilost vojnika, koji je nekimèudom izašao �iv iz dušegupke Prvog svetskog rata i koji nije krionestrpljenje da Nemaèku i ceo svet okupa u krvi Drugog svetskograta. Za Šmita je to bila neka vrsta istorijske ironije koja je Nemaèkunemilosrdno gurala u katastrofu i u kojoj je njemu samom ostalo dapokorno odigra svaku ulogu koju mu vojnik na vlasti bude odredio.

Od njega se nije tra�ilo mnogo. Novom re�imu on je morao dau potpunosti prilagodi svoju teoriju i da uzme uèešæe u zatiranju sva-kog seæanja na ono što je pravo nekada u Nemaèkoj znaèilo. To mu,meðutim, nije teško palo, s obzirom da je u protekloj deceniji, kolikoje trajala njegova borba protiv „Vajmara-�eneve-Versaja“, njegovateorija veæ bila radikalno oèišæena od svih elemenata koji su pred-stavljali condition sine qua non modernog prava i preplavljena dru-gim elementima koji su se mogli sasvim dobro uklopiti u ono što jeod prava ostalo u Treæem rajhu.

Totalni rat i totalni neprijatelj

U jednom od najznaèajnijih spisa napisanih za vreme Treæegrajha, u èlanku „Totalni neprijatelj, totalni rat, totalna dr�ava“, Šmitse osvrnuo na svoj doprinos onome što je video kao domininatni mi-saoni pravac meðuratne epohe – osmišljavanju totalnog. Sve je, pisaoje Šmit, zapoèelo 1920, kada se na francuskom pojavila knji�ica To-talni rat, zatim su italijanski fašisti lansirali krilaticu o „totalnojdr�avi“, da bi onda sam Šmit svojim spisom Pojam politièkog iz1927. otkrio „totalnog neprijatelja“, nakon èega je Ernst Jinger (ErnstJünger) pojmom „totalne mobilizacije“ (1930) popularizovao misaoo totalnom. Ipak, najveæa zasluga za njenu afirmaciju pripada genera-lu Erihu Ludendorfu (Erich Ludendorff), koji je svojom knjigomTotalni rat (1935) ponovo sve vratio u oblast neposrednog ratovanja

34

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

na institucionalizovanu nepostojanost apsolutne moæi, dok prvi ’�ivi od toga da su’odluke’ uvek veæ donete kad nastupe istorijske instance“ (Blumenberg 2004: 78).

(Schmitt 1940h: 235). Time je Šmit sebe stilizovao u prvog nemaè-kog mislioca totalnog, a svoju teoriju totalnog neprijatelja – ili, preteoriju totalnog i teoriju neprijatelja – uzdigao u središnju etapu naputu od francuskog do nemaèkog koncepta totalnog rata. Meðutim,ono do èega mu je još više bilo stalo od zadr�avanja zasluga za pro-mišljanje totalnog rata, bila je poruka koju je hteo da uputi – pre svegavojniku na vlasti. „U ratu se krije suština stvari. ... Ali totalni rat svojsmisao dobija tek kroz totalnog neprijatelja“ (Schmitt 1940h: 236). UPrvom svetskom ratu desilo se ono što je najpogubnije – totalni rat jestvorio totalnog neprijatelja – i zato evropski narodi – a pre svega ne-maèki narod i njegova vlast – treba da dobro porazmisle da li meðunjima zaista postoji totalno neprijateljstvo pre nego što se uvale unovi svetski rat i bo�em sudu prepuste odluku o pobedniku (Schmitt1940h: 239). Samo pozivanje na razmišljanje odavalo je odgovor kojije Šmit imao da ponudi (ali nije smeo da eksplicira, anticipirajuæi dase neæe dopasti vlastodršcima Treæeg rajha): „totalnog neprijatelj-stva“ nema i zato – ako va�i logika da tip neprijateljsva odreðuje ka-rakter rata – novi rat ne treba da bude „totalan“, veæ „obièan“.

Na prvi pogled, ova Šmitova poruka izgledala je èudno; nali-kovala je razrešenju dileme šta je bilo prvo, kokoš ili jaje, totalno ne-prijateljstvo ili totalni rat. Insistiranje na tome da prvo mora postojatijasno, nedvosmisleno i neprikosnoveno totalno neprijateljstvo kakobi bio pokrenut totalni rat izgledalo je kao da narušava dijalektikurata i neprijateljstava i apostrofira nešto što je od perifernog znaèajau samoj logici rata, koji se u totalni pretvara zato što ga vode dr�avekoje postaju totalne i u kojima belicistièka logika vlasti upuæuje na„igru va banque“ (tj. na pobedu po svaku cenu, pošto je zalog ratanacionalna èast, a gubitak nacionalne èasti kroz poraz vodi ujedno ipadu belicistièke vlasti), a ne zbog postojanja predstave o totalnomneprijatelju na samom njegovom poèetku, pre nego što su borbenadejstva uopšte zapoèela. U èlanku koji je naredne godine objaviopod naslovom „O odnosu pojmova rat i neprijatelj“ Šmit se ponovovratio ovoj dilemi i iskoristio je kao povod za ponovljenu kritiku silaAntante da su zapravo najveæi krivci za stvaranje totalnog neprija-teljstva u posleratnom periodu. Meðutim, sada više nije bio akcenatna oholosti i obesti SAD-a i njihovih evropskih satrapa (pre svegaFrancuske i Engleske), nego na jednoj istorijskoj zakonitosti koja jetotalno neprijateljstvo nu�no nametnula svim evropskim narodima

35

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

uvuèenim u Prvi svetski rat: du�ina ratovanja dovela je do totalizaci-je rata koji onda od neprijatelja stvorio „totalne neprijatelje“ (kojinisu postojali na poèetku rata), tako da se naposletku totalni rat ob-jektivno nije ni mogao završiti pravim mirovnim ugovorom, nego je-dino demonizacijom pora�enog od strane pobednika.3 U demoniza-ciju je spadalo i to da je rat nastavljen i nakon okonèanja oru�anihdejstava, i to tako što je pora�eni proglašen agresorom, a onda i pois-toveæen sa zloèincem, èime je predstava totalnog neprijatelja nasta-vila da se dalje radikalizuje i da od mira stvara rat (Schmitt 1940i:244-245). Znajuæi dobro da Hitlerova spoljnopolitièka ofanziva naÈehoslovaèku, ako se stavi u kontekst ratnih planova koje je Hitlernagovestio veæ u Mojoj borbi, vodi celu Evropu u novi, Drugi svet-ski rat, Šmit je po�urio da takav zakljuèak predupredi konstatacijomkako se Prvi svetski rat zapravo nikada nije ni završio i kako najno-vija dogaðanja treba išèitavati iz logike totalnog neprijatelja, koji jeizvorno „obièan“, a samim tim i „dobar“ rat – i ovde je, po ko znakoji put, progovarao lojalni podanik Vilhelma II Hoencolerna – na-èinio „totalnim“, „lošim“, a samim tim i objektivno nezavršivim.Zato je glavni zadatak svih evropskih dr�ava, ukljuèujuæi tu i Ne-maèku, bio da uoèe pogubnu istorijsko-politièku naddeterminacijusvojih postupaka i uèine ono što se èinilo nemoguæim – da zaboravepredstave o totalnom neprijatelju, zaustave totalni rat i daju se na

36

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

3 Posle Drugog svetskog rata Šmit je napustio ovo shvatanje i uzroke za stva-ranje „totalnog neprijateljstva“ poèeo da tra�i u pomorstvu i u otporima koje su po-morske sile imale protiv prihvatanja koncepta suverene dr�ave. Šmit æe iæi tako dalekoda æe tvrditi da je suverena dr�ava „kontintentalni pojam“, koji se odnosi samo na kop-no, meðunarodno pravo i ratove na kopnu. Sasvim drugaèije stvari stoje na moru: namoru je neprijatelj totalan, pošto se napadaju svi brodovi neprijatelja, pravo plena jeneogranièeno, blokade na moru pogaðaju i ratnike i civile, itd. (Schmitt 1985c: 383).Samim tim, upravo pomorske sile (Velika Britanija i SAD), koje su Prvi svetski rat po-bednièki okonèale ponajviše uz pomoæ pomorske blokade Nemaèke, nisu mogle da seprema pora�enom ponašaju drugaèije nego onako kako su navikle tokom svoje dugeistorije – kao protiv „totalnog neprijatelja“. Naravno, Šmit se nikada nije zadovoljavaosamo jednom strategijom optu�bi za stvaranje „totalnog neprijateljstva“ u Evropi u 20.veku, pa je tako, primera radi, na stranicama Nomosa Zemlje moguæe pronaæi zanimlji-vo „otkriæe“ da je pravi krivac za sva zla razlikovanja nepravednog od pravednog rata,kriminalizacije rata i, na kraju, pretvaranja neprijatelja prvo u zloèinca, a zatim i u „to-talnog neprijatelja“, u stvari Belgija, i to zato što je bez ikakvog osnova tvrdila da jeNemaèka povredila njenu neutralnost i èetiri godine dr�ala njenu teritoriju pod okupa-cijom (Schmitt, 1950b: 233). Tako su na kraju opet za „totalno neprijateljstvo“ bili kri-vi svi drugi krivi osim Nemaèke kao jedine „kontinentalne sile“, koja je stameno brani-la d�entlmenske principe suverene dr�ave, „obiènog rata“ i „obiènog“ neprijateljstva.

preureðenje Evrope u skladu sa pravnim modelom koji je on nazivaoius publicum Eurpaeum. Novina koja se krila u ovom Šmitovom,usled samocenzure ipak vrlo srame�ljivom apelu le�ala je u nagla-šavanju objektivnosti istorijskog procesa totalizacije rata koji prera-sta u totalizaciju neprijateljstva i onda sopstvenu logiku nameæe nesamo dr�avama koje su „pobedile“ u Prvom svetskom ratu (ili baremu njegovoj oru�anoj fazi) nego i dr�avama koje su u njemu bile„pora�ene“ i koje svoju destruktivnost nisu mogle dr�ati pod kontro-lom ni u mirnodopskoj fazi ratovanja, tako da bi svaki njihov povra-tak u oru�anu fazu mogao da predstavlja pogubnu erupciju destruk-cije i put u samodestrukciju.

Da bi se shvatile sve dimenzije Šmitove poruke iz èlanaka„Totalni neprijatelj, totalni rat, totalna dr�ava“ i „O odnosu pojmovarat i neprijatelj“ mora se uzeti u obzir da je u okviru koncepta total-nog Šmit veæ odranije zdru�io dva toka razmišljanja – prvi je bio opolitièkom, odnosno o razlikovanju prijatelja i neprijatelja, dok jedrugi bio o politièkom jedinstvu, odnosno o razlikovanju dr�ave idruštva. Novina koja se pojavljuje u pomenutim èlancima le�i ustvaranju diskontinuiteta izmeðu dva procesa koji su pre bili shvaæe-ni kao komplementarni aspekti istog fenomena: totalizacija dr�aveostala je neminovnost, dok je totalizacija neprijateljstva i rata posta-la opasnost prvog reda koja se mora zaustaviti po svaku cenu i svimsredstvima. Štaviše, spreèavanje reprodukovanja logike totalnog ne-prijateljstva i totalnog rata oèigledno je morao da postane vrhovnizadatak totalne dr�ave, koja je proizlazila iz ukidanja razlike izmeðudr�ave i društva. Iako je u prvopomenutom èlanku totalnu dr�avupostavio na kraj uzroènoposlediènog niza – „totalni neprijatelj, to-talni rat, totalna dr�ava“ – ona je oèigledno imala najveæi znaèaj po-što su se jedino u njenim ingerencijama morali pronaæi mehanizmiza obustavljanje totalnog neprijateljstva i totalnog rata. Totalnadr�ava se tako ukazivala kao koncept koji je dobijao na va�nosti kaonikada do tada: ona je morala postati sna�nija nego ikada, ali ne da bivodila totalni rat (rukovoðena slikom totalnog neprijatelja), što jeizvorno i bio njen raison d’être, nego da bi ga zaustavila (i zamenila„obiènim“ ratom koji se vodi protiv „obiènog“ neprijatelja). Ili, kon-kretno govoreæi, Hitlera u nove oru�ane sukobe nije smela dapovuèe logika totalnog neprijateljstva, koja se u njegovom sluèajumogla manifestovati samo kao �elja za osvetom za poraz u Prvom

37

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

svetskom ratu, nego samo logika totalne dr�ave koja bi bila dovoljnosna�na da se odupre iskušenju voðenja totalnog rata i opredeli se za„obiènog“ neprijatelja koji se ne da demonizovati i koji ne zavodi naput u katastrofu. A da bi to postigao, Hitler više nije smeo da budevojnik iz Prvog svetskog rata, onaj brat koji je najopasniji upravo zavlastitu braæu, pa onda i za ostatak sveta, nego je morao postati neštomnogo više – morao je krenuti Šlajherovim putem i postati novisabljonosac, koji je jedini u stanju da kompletira totalnu dr�avu izaustavi slepo i razobruèeno perpetuiranje totalnog rata, koji je uNemaèkoj zapoèeo zapravo u momentu u kojem je vojnik Ludendorfuspostavio svoju diktaturu, razvlastio cara i otpoèeo nezaustavljiviproces autodestrukcije. Zato se rekapituliranje toka misli o totalnom,koje je Šmit preduzeo u èlanku „Totalni neprijatelj, totalni rat, total-na dr�ava“ logièno završavalo Ludendorfom, ovoga puta kao teore-tièarem i piscem knjige Totalni rat. Objavljivanje Ludendorfoveknjige 1935. i veliki znaèaj koji je ona odmah dobila znaèilo je da seNemaèka i dalje nalazi na putu vojnika, a da je onaj isti duh koji jeLudendorfa inpirisao i da totalizuje Prvi svetski rat i da svoje isku-stvo pretvori u popularnu teoriju, nastavio da �ivi, nalazeæi novogvojnika da je u praksi primenjuje.

Èlanke „Totalni neprijatelj, totalni rat, totalna dr�ava“ i „O od-nosu pojmova rat i neprijatelj“ Šmit je napisao u vreme kada je veæ biou relativnoj nemilosti re�ima i kada je morao dobro da pazi šta piše ikako se izra�ava. Još dok je njegova zvezda bila u usponu na pravniè-kom nebu Treæeg rajha, Šmita je oštro kritikovao Alfred Rozenberg(Alfred Rosenberg) upravo zbog fetišizacije totalne dr�ave.4 U uvod-nom èlanku za Völkischer Beobachter od 9. januara 1934. Rozenbergje objavio frontalni napad na shvatanje „totalne dr�ave“, optu�ujuæinjegove zagovornike (meðu ostalima, i Šmita) za etatizam, tj. za ide-ološko zastranjivanje koje vodi uzdizanju dr�ave u samosvrhu. Da sene bi podleglo iskušenju takvog skretanja sa ideološke linije nacional-socijalizma Rozenberg je tra�io da se totalitet promišlja iskljuèivo uvezi sa totalitetom nacionalsocijalistièkog svetonazora, partije (kojataj svetonazor otelovljava) i dr�ave (koja osigurava dušu, duh i krv

38

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

4 S druge strane, katolièki pisci i politièari su još od 1932. pokazivali rastuæuodbojnost prema pojmu totalne dr�ave: s jedne strane, zbog egzistencijalne ugro�e-nosti od nacionalsocijalista, a s druge strane, zbog vlastite umešanosti u stvaranjemodela koji je tada poèeo da se primenjuje u Nemaèkoj (Dahlheimer 1998: 346).

nacionalsocijalizma) (nav. prema: Koenen, 1984: 518). Iako je Šmitposle Rozenbergovog napada nastojao da se što više pribli�i ide-ološkoj liniji svoje partije, u èlancima „Totalni neprijatelj, totalni rat,totalna dr�ava“ i „O odnosu pojmova rat i neprijatelj“ on je sebi dopu-stio slobodu da, u jednoj vrlo blagoj i nepretencioznoj formi, izraziodstupajuæe mišljenje i ponovo uka�e na put koji je po njemu jedinootvarao perspektivu uspeha, a koji je Treæi rajh trebalo da politièkihomogenizuje samo za totalnu dr�avu, a ne i za totalni rat protiv total-nog neprijatelja. Ili, drugim reèima, za Treæi rajh èiji æe voða biti do-voljno mudar da rat povede protiv malog broja, a mo�da i samo jed-nog jedinog, sasvim konkretnog, „obiènog“ neprijatelja, i to zaradsasvim opipljivih, lako postizivih ratnih ciljeva.

Rajh u Evropi velikih prostora kao konaèni, neostvareni mit

Posle Drugog svetskog rata Šmit se sa puno prava branio danikada nije imao ništa sa nacionalsocijalistièkim Planom �ivotnogprostora, nego da je zagovarao Plan velikog prostora (Bruckschwe-iger 1999: 213), koji se – to je uvek propuštao da doda – nadovezi-vao na plan Vermahta iz poslednjih godina Vajmarske republike.Suštinska razlika izmeðu dva plana le�ala je u tome što je Plan �ivot-nog prostora podrazumevao radikalnu reorganizaciju cele Evrope,pa i celog sveta, kao i znaèajnu rasnu prekompoziciju stanovništva(uz uništenje jednog broja štetnih ili opasnih rasa), dok se ŠmitovPlan velikog prostora ogranièavao na uspostavljanje velikog prosto-ra u srednjoj i istoènoj Evropi (omeðenoj Skandinavijom, Francus-kom, Italijom i SSSR-om), na kojem bi se Rajh maksimalno proširiou okvirima „germanske rasne supstance“, dok bi ostatak slovenskih,maðarskih i ostalih „rasnih elemenata“ stavio pod svoju kolonijalnuvlast. Za takav plan, verovao je Šmit, nije bilo potrebno voditi totalnirat protiv totalnog neprijatelja, a ako bi se opstanak totalnog neprija-telja i pokazao neizbe�nim, onda je on zaista morao biti samo jedan.5

39

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

5 Kako je pokazivala još Šmitova studija Rimski katolicizam i politièka formatotalni neprijatelj je mogao da bude samo „republika saveta“, tj. svetski komunizam,u koji se stapaju dve neprijateljske „mase“: proletarijat i rustvo (Schmitt 1984: 64).Samim tim, da je Šmit mogao da bira, on bi ratovao samo protiv SSSR-a kao totalnogneprijatelja i na taj naèin bi èak došao u poziciju da pomiri Šlajherov plan Vermahtasa originalnom koncepcijom „prodora na Istok“, koju je Hitler razvio u Mojoj borbi.

U Treæem rajhu je, obrnuto, postojala potreba da se totalni neprijateljumno�ava, tako da ga je uvek bilo „previše“. Rat na dva fronta, kojije Drugi rajh odveo u propast, obnovljen je u Treæem rajhu u još po-gubijoj formi, kao rat protiv udvojenog totalnog neprijatelja: protivIstoka i Zapada, protiv Rusa i Anglosaksonaca, protiv komunista iJevreja (Schmitt 1991a: 18). Drugim reèima, Drugi svetski rat kojisu nacionalsocijalisti zapoèeli zarad realizacije Plana �ivotnog pro-stora pokazao se kao pravi nastavak totalnog rata, zapoèetog 1914,zato što je u liku totalnog neprijatelja zdru�io mnoštvo neprijatelja,koji se na kraju nisu dali pobediti.

Iako je i sam Šmit sve do 1944. pozivao Nemce na borbu pro-tiv imperijalizma sa dva oblièja – kapitalistièkim (zapadnim) i boljše-vièkim (istoènim) (Rüthers 1990: 120), stavljajuæi se u slu�bu ovognacionalsocijalistièkog udvajanja totalnog neprijatelja, on se posleDrugog svetskog rata nije vraæao tom kompromitujuæem izrazu vla-stitog oportunizma, nego je insistirao na svojoj privr�enosti ideji„prostorne revolucije“ koja je navodno stajala u potpunoj opreci saratnim ciljevima Treæeg rajha. Na taj naèin Šmit je implicitno tvrdioda je njegov vlastiti plan – kao poslednji izdanak starog plana Ver-mahta – bio odbaèen i prevaziðen veæ u vreme Treæeg rajha. Ono štodo kraja �ivota nije hteo da uvidi i prizna bila je èinjenica da je idejavelikog prostora, koju je on redizajnirao posle Drugog svetskog ratau formi nomosa Zemlje, postala anahronizam i da je nestala iz svihprivrednih i meðunarodnopravnih rasprava (Bruckschweiger 1999:217). Šmitovo vlastito institiranje na toj ideji trebalo je da predstavljadokaz èvrstine vlastitih uverenja, spomenik vernosti njegovom „pri-jatelju“ Šlajheru (kojeg je izdao pokušajima da svoje advokatske us-luge pru�i „neprijatelju“ Hitleru), ali i platformu sa koje je mogao danastavi svoj sopstveni, mali, privatni rat protiv onog „neprijatelja“koji je iz celog totalnog rata 1914-1945. izašao kao apsolutni pobed-nik, koji je pretio da celu Zemlju ustroji prema vlastitoj ideologiji ikoji je stoga poprimao obrise prave „imperije zla“ – SAD.

U ideji velikog prostora Šmit je pronalazio ispoljavanje „mit-ske snage“ predstave Rajha, koja je stvorena „u hiljadugodišnjoj ve-likoj nemaèkoj istoriji“ i koja je 1933. obnovljena u svoj silini(Schmitt 1940g: 195). Nevolja sa tom predstavom le�ala je po Šmituu tome što ju je tokom moderne epohe predstava o suverenoj dr�avipotisnula i beznade�no ispreplela sa feudalnom kompleksnošæu i

40

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

srednjim vekom, tako da je ona današnjim naraštajima Nemaca po-stala nepojmljiva (Schmitt 1985b: 375). Ideja velikog prostora pred-stavljala je Šmitov pokušaj pribli�avanja drevnog iskustva Rajhasavremenicima. Ono što su Nemci svakako morali odmah da shvate– a što Šmit nije morao mnogo da im objašnjava, pošto se za to pobri-nula oficijelna nacionalsocijalistièka propaganda, odmah po uspo-stavljanju Treæeg rajha – jeste da u „normalnom sluèaju svaki narodsa svojom politièkom egzistencijom hoæe svoju jaku i moænu dr�avui nemaèki narod hoæe jaki i moæi rajh“ (Schmitt 1985a: 370). „Volja“za jaku dr�avu je nu�no ekspanzionistièka, o èemu svedoèi celokup-na istorija èoveèanstva, pa i istorija moderne Evrope. Veæ je revolu-cionarna Francuska, èim je osetila svoju premoæ u odnosu na drugeevropske dr�ave, poèela da realizuje svoju tendenciju da se širi, po-tencijalno preko cele Zemlje (Schmitt 2004: 48). Rajh predstavljatradicionalni odgovor nemaèkog naroda na ovu prirodnu tendencijuza širenjem.6 Ona ne iskljuèuje suverenu dr�avu (koja ostaje nukleusrajha),7 nego je „obogaæuje“ velikim prostorom – zapravo nekomvrstom kolonijalnog dodatka – u kojem „noseæa sila“ meðu hetero-

41

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

6 Rajh je po Šmitu bio krucijalni deo javnopravnog evropskog poretka, u ko-jem je ratovao protiv drugih velikih sila, èuvajuæi svog prostorni poredak (protiv nji-hovih), priznajuæi univerzalnu i prirodnu potrebu za „odmeravanjem snaga“ i spreèa-vajuæi svaku provalu „nihilistièke reakcije mr�nje i osvete, èiji besmisleni cilj le�i uobostranom uništenju“ (Schmitt 1950b: 159). Sve to je moderno meðunarodno pravood 1919. poèelo da negira i zato je zadatak rajha bio da se tim novim tendencijamasuprotstavi obnavljajuæi svoju tradicionalnu ulogu svojevrsnog „èuvara evropskogustava“, pri èemu je taj „ustav“ bio samo druga reè za poredak junaštva i viteštva, ko-egzistencije apsolutnih monarha i odsustva verskog ili bilo kog drugog fanatizma –jednom reèju, poretka koji je postojao samo u romanima, a ne i u realnosti evropskogsrednjeg (ili novog) veka.

7 Uvoðenjem kategorije rajha Šmit je do izvesne mere morao da relativira po-jam dr�ave u meðunarodnom pravu (upor. Schmitt 1940k: 306). Šmit je tvrdio da na-cionalsocijalizam mora da se zala�e za meðunarodno pravo koje æe regulisati odnosemeðu narodima, a ne dr�avama. To ipak nije znaèilo da sve dr�ave treba da nestanu izmeðunarodnog prava, nego samo one slabe, one èiji su narodi preslabi za surovu bor-bu u modernom svetu. Narod koji nisu u stanju da imaju svoju dr�avu ne mogu biti nisubjekti meðunarodnog prava. Dobar primer pru�a Abisinija, koja je 1936. pokazalada nije u stanju da bude dr�ava, jer ne mo�e da se odr�i u jednom savremenom, a toznaèi totalnom ratu (Schmitt 1940k: 310). Svi narodi koji nisu dovoljno jaki za total-ni rat i koji ne mogu imati svoju dr�avu, moraju biti uvršæeni u velike prostore onihnaroda koji zadr�avaju svoje dr�ave i koji prerastaju u nukleuse tih prostora. Impli-citna pretpostavka ovog naèina razmišljanja bila je da u srednjoj i istoènoj Evropipostoje samo dva naroda koja mogu zadr�ati svoje dr�ave (Nemaèka i Italija), dok sviostali narodi moraju da se svojih dr�ava odreknu.

genim stanovništvom (koje je ostalo izvan suverene dr�ave) širi svo-je ideje, nameæe mu svoje principe i iskljuèuje dejstvo drugih, stra-nih sila (Schmitt 1940k: 303). „Noseæa sila“ rajha je nemaèki narod,a njen osnovni princip je pluralistièki „narodni princip“, na kojemona hoæe da sprovede svoju ekspanziju i da izgradi svoj �ivotni pro-stor unutar velikog prostora (Schmitt 1940k: 304). Samim tim što seNemaèka nalazi u središtu Evrope, a to je po Šmitu znaèilo izmeðuuniverzalistièkog bloka liberalno-demokratskih sila Zapada, kojeasimiliraju narode, i univerzalistièkog bloka boljševièke Rusije, kojisledi svetsko-revolucionarnu ideju, ona je upuæena da svoj „narodniprincip“ realizuje na velikom prostoru srednje i istoène Evrope(Schmitt 1940k: 312). Rajh je tako prerastao u „najviši i najnemaèki-ji pojam poretka“ koji omoguæuje ono konaèno razlikovanje prijate-lja i neprijatelja (Schmitt 1934: 44): prijatelji su bili svi oni koji suprihvatali nemaèki veliki prostor, dok su ga neprijatelji osporavali.

Treæi rajh je imao dve vrste neprijatelja: „pravi“ neprijatelj jebio onaj ko je osporavao granice njegovog Velikog prostora, dok jeonaj „la�ljivi, licemerni“ i zapravo mnogo opasniji neprijatelj bioonaj koji je osporavao samu ideju velikog prostora u ime neostvari-vih ciljeva poput ujedinjenog èoveèanstva, zabrane rata i ravnoprav-nosti naroda. Sa stanovišta krajnjih ciljeva, i jedan i drugi neprijateljsu hteli jedno te isto – da Nemaèku spreèe da stvori vlastiti velikiprostor – dok je razlika bila u tome što se sa prvim neprijateljem mo-glo pregovarati o granicama, a u sluèaju da pregovori propadnu gra-nice su mogle biti odluèene „obiènim“ ratom, bez pribegavanja „to-talnom neprijateljstvu“ (kao što je plan Vermahta predviðao da sereši pitanje novih granica Nemaèke na istoku), dok se sa drugimneprijateljem to nije moglo. Drugi neprijatelj je znao samo za totalnirat, totalno neprijateljstvo i univerzalni svetski poredak, u kojem biNemaèka podelila onu istu sudbinu koju je plan Vermahta namenioPoljskoj i Èehoslovaèkoj u velikom prostoru Nemaèke. Svetski po-redak bio je poredak gospodstva i poznavao je samo jake i slabe, ko-lonizatore i kolonijalizovane, stvaraoce velikih prostore i one kojitreba da mu slu�e i zato je pitanje svih pitanja, štaviše jedino pitanjebilo: da li Nemaèka mo�e da se odupre najveæoj svetskoj sili,SAD-u, u uspostavljanju univerzalnog poretka gospodstva (u kojembi postala kolonija) i da zadr�i svoj sopstveni zabran, svoj veliki pro-stor u kojem bi nastavila da bude kolonijalna sila.

42

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

Time se osvetljava ona druga strana Šmitovog neprijateljstvaprema Ligi naroda, osnovanoj 1919. u �enevi, i svim sliènim inicija-tivama za uspostavljanje „veènog mira“ i meðunarodnih odnosa naosnovama jednakosti naroda. Ligu naroda Šmit je kritikovao da serukovodi nejasnim idealom stvaranja univerzalnog društva èove-èanstva, u kojem više ne mo�e biti ni naroda ni dr�ava, pa ni politike(Schmitt 1940c: 73), dok u realnosti ne samo što nije takvo društvo,nego predstavlja obiènu meðunarodnu organizaciju – obiènu koali-ciju dr�ava,8 a ne savez – koja ima specifiènu politièku egzistenciju,koja i dalje ima svoje neprijatelje i koja se nije odrekla prava na rat.9

Ali, postavljalo se pitanje kako je Liga naroda mogla da natera danjeni postanu (i ostanu) sve dr�ave na svetu, a meðu njima i one kojesu nameravale da prave velike prostore, ratuju za neke nove granice(koje æe po njihovom mišljenju jedino biti one „prave“, „prirodne“ i„nu�ne“) i u kojoj su na vlasti bili suvereni diktatori, vojnici i„sabljonosci“, predani ideologiji rata kao ultimativnoj sili moralneregeneracije.10 Samim sabotiranjem širenja Lige naroda, a zatim i

43

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

8 Internacionalnost Lige naroda bila je po Šmitu bukvalna – ona je bila orga-nizacija meðu dr�avama – i nije imala ništa od onog pravog internacionalizma, kojimora da penetrira sve dr�ave i koji karakteriše istinsko univerzalno društvo èoveèan-stva u nastajanju – Treæu internacionalu (Schmitt 1940c: 73). Rekursom na Treæu in-ternacionalu Šmit je hteo da dodatno obezvredi ideju ujedinjenog èoveèanstva, poštoje njen jedini sadr�aj navodno mogao da bude jedino svetski komunizam.

9 „Humanitarni pacifizam nije sposoban za neprijateljstvo zato što njegov idealnastaje u pravdi i miru“ (Schmitt 1984: 59). Samo u takvom humanitarnom pacifizmumoguæ je pojam èoveèanstva koji definitivno iskljuèuje pojam neprijatelja. Liga naro-da, meðutim, nije pacifistièka organizacija i zato je zadr�ala pojam neprijateljstva i mo-guænost da ratuje „u ime èovèanstva“. Rat u ime èoveèanstva, meðutim, ne prestaje dabude rat jednog broja dr�ava, udru�enih u koaliciju koja neke druge dr�ave proglašavaneprijateljem èoveèanstva i onda ratuje protiv njih (Schmitt 1940c: 73).

10 Teoriju pluralizma Šmit nikada nije hteo da u potpunosti otpiše, nego samoda je „ispravno plasira“. To je trebalo da znaèi da se ne sme preæutkivati postojanjekonflikata na nivou naroda i rasa, religija i kultura, jezika i pravnih sistema, ali da za-datak da se nosi sa tim pluralizmima ima samo i jedino dr�ava (Schmitt 1940e: 141;upor. takoðe i Schmitt 1940b: 61). Dr�ava se sa tim pluralizmom konflikata uglav-nom obraèunava represivno, u krajnjoj liniji ratom, koji je „obuzima kao celinu usvojoj politièkoj egzistenciji i poslednji je i odluèujuæi izraz specifièno politièkoggrupisanja, naime na prijatelje i neprijatelje“ (Schmitt 1957: 365). Rat je, kako gaŠmit u naslonu na Aurelija Avgustina (Aurelius Augustinus) i De Mestra (Joseph deMaistre) naziva, „bo�anski“ jer se ljudski ne mo�e objasniti (Schmitt 1991a: 293),dok je neprijatelj, „shodno samom pojmu, nešto što je u samom bitku drugaèije i stra-no, najveæe pojaèanje drugaèijeg bitka, koje u sluèaju konflikta vodi negaciji

optu�bama za partikularnost te „koalicije dr�ava“ (koja nije u stanjuda bude pacifistièka zato što nije univerzalna i zato što uvek ostajudr�ave protiv kojih se mogu voditi ratovi) ove dr�ave su sticale pozi-ciju da, kao što to Šmitovo objašnjenje pobede saveznika nad Ne-maèkom 1945. reèito potvrðuje, delegitimiraju svaku pobedu nadvlastitim belicizmom. Liga naroda je svojom krivicom krenula u„graðanski rat“ protiv Treæeg rajha (Zakravsky 1999: 183) i na krajuje bila odgovorna i za sve zloèine koje je ovaj poèinio u svom total-nom ratu protiv jednako totalnog, ali protivprirodnog i nemoralnog„diskriminišuæeg rata“ (Hoerl 1999: 184). Pošto nema moguænostida se uspostavi univerzalno društvo èoveèanstva i da rat bude isko-renjen, to se se na kraju linija razdvajanja prijatelja i neprijatelja umodernom svetu prote�e izmeðu onih koji podr�avaju imperijalizamSAD-a i onih koji ga osporavaju. Svi „humanistièki pacifisti“ nu�nospadaju u prvi tabor i za njih je Šmit imao samo reèi prezira – to subili „paci-imperijalisti“.11

Šmitova „velika sinteza“, koju je najavio u radovima u peri-odu 1937-1939 i onda razraðivao u radovima u periodu 1939-1944,trebalo je da stari plan Vermahta, koji je posle smrti generalaŠlajhera ostao bez svog pravog zagovornika (a, s obzirom na Šmitovzaokret ka apologiji totalne firerove dr�ave, i advokata), inovira inadgradi Monroovom (James Monroe) doktrinom. Na taj naèin,Šmit se nadao da æe dati svoj dorinos da se, s jedne strane, obuzdaono razulareno vojnièko u Hitleru i, s druge strane, zaustavi preteæapolitièka neutralizacija, koju u celom svetu sprovode SAD.12 Pri tom

44

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

sopstvene vrste politièke egzistencije“ (Schmitt 1957: 377). Kada se sve to ima uvidu, postaje sasvim jasno da za advokata Šmita (kao, uostalom, ni za njegove poli-tièke klijente) nikakvo meðunarodnopravno obuzdavanje supstance politièkog,samopotvrðivanje narodnog identiteta, nije bilo ni moguæe, ni po�eljno, pošto vodi„moralnoj podivljalosti“ i pošto „nam oduzima suštinski medijum obnove autentiè-nog bitka“ (Habermas 2004: 104).

11 „Ali kada se govori amerièki površno, odmah se, u znak odobravanja, glas-no deru Albert Anštajn (Albert Einstein), Tomas Man (Thomas Mann) i svi tipaci-imperijalisti. Oni ceo svet njuše kao plen“ (Schmitt 1991a: 238).

12 Veæ su prilikom savetovanja na pariskim konferencijama amerièki delegatibili ti koji su zapravo svima ostalima nametnuli stavove, koji su kasnije ugraðeni u te-melje Lige naroda (Schmitt 1950b: 237). Zato je na kraju Liga naroda postala proiz-vod SAD-a (Schmitt, 1940d: 91-92), a preko nje su se one nametnule kao pravi arbi-tar politièkih sporova u Evropi (Schmitt 1940d: 94). Tada su one konaèno odstupileod svoje dotadašnje meðunarodnopolitièke strategije, olièene u Monroovoj doktrini,

je bilo najzanimljivije kako je sam Šmit intepretirao Monroovu dok-trinu i kako ju je video kao novu „evropsku doktrinu“: „Monroovadoktrina je ... jedan krajnje nejasan, višesmisleni, èesto protivreèniprincip, koji naravno jedino Sjedinjene Dr�ave mogu da interpretira-ju i autentièno tumaèe, sa ishodom da se od Sjedinjenih Dr�ava ništane mo�e zahtevati što je nespojivo sa Monroovom doktrinom, dokSjedinjene Dr�ave u svako doba mogu zahtevati poštovanje Mon-roove doktine, pri èemu je istovremeno priznato da samo SjedinjeneDr�ave smeju da taèno utvrðuju šta je sadr�aj Monroove doktrine.Taj izrazita elastiènost i rastegljivost, ta otvorenost za sve moguæno-sti, ta otvorenost pre svega za alternativno pravo i politiku, po mommišljenju je tipièno za svaki istinski i veliki imperijalizam. Nije za-mislivo da se jedna velika sila, a još manje jedna imperijalna svetskasila, pravno pridr�ava kodeksa èvrstih normi i pojmova, koji bi ineko sa strane mogao da upotrebi protiv njih“ (Schmitt 1940f: 168).Kada je Evropi, a pre svega Treæem rajhu, preporuèivao da se priklo-ni toj i takvoj Monroovoj doktrini Šmit je svesno zagovarao imperi-jalizam koji je potpuno rastakao svako pravo (ukljuèujuæi tu i ius pu-blicum Europaeum, šta god on znaèio), koji je bio belicistièan ivoluntaristièan i koji nije postavljao nikakve prinicipijelne branevlastodr�aèkim apetitima za neprestanim uveæavanjem „velikogprostora“ – sve dok se Evropa ponovo ne slomi pod teretom „total-nih neprijateljstava“ i „totalnih ratova“. Perpetuiranje „totalnograta“, zapoèetog 1914, koje je svojim zagovaranjem totalne firerovedr�ave i velikog prostora hteo da izbaci na velika vrata Šmit je nakraju zagovaranjem „velike sinteze“ plana Vermahta i Monroovedoktrine morao da prihvati nazad kroz prozor.

45

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

i poèele da grade svoju poziciju svetskog hegemona: iako su same odbile da postanuèlanica Lige naroda, one su kontrolisale sve što se u njoj dogaða (Schmitt 1940f:174). A što je još najgore, SAD su naterale Ligu naroda da zabrani ratove koji su uslu�bi nacionalne politike, ali su zato same nastavile da vode ratove u slu�bni svoginternacionalnog imperijalizma – samo što se ti ratovi više nisu nazivali ratovima,nego oru�anim intervencijama (Schmitt 1940f: 177). Naposletku, one su konksek-ventno realizovale i maksimu Caesar dominus et supra grammaticam, pošto višeniko na svetu osim SAD-a ne zna šta je rat, a šta mir (Schmitt 1940f: 179). Nemaèkase nikako nije smela podvrgnuti tom imperijalizmu – u svakom sluèaju nije smelaprihvatiti pravnu terminologiju koju diktiraju SAD i morala je ostati pri svom shva-tanju prava, a pogotovo meðunarodnog prava (Schmitt 1940f: 179), koje se upravo upredstavi velikog prostora dodirivala sa starom Monroovom doktrinom (Schmitt,1940j: 302; upor. i Schmitt, 2005b: 669; Schmitt, 1993: 62; Schmitt, 1991a: 29).

Mo�da je Šmitu 28. aprila 1939, èetiri nedelje nakon što jeprvi put obznanio „veliku sintezu“ (Schmitt 1991b: 29-30), Hitlersvojim govorom u Rajhstagu, kojim je nagovestio prihvatljivostMonroove doktrine za Nemaèku (Koenen 1994: 817), za trenutakprobudio nadu da ova njegova, ujedno i poslednja, advokatska ponu-da mo�e biti prihvaæena. Nada je svakako bila kratkotrajna, pošto jenemaèki upad u Poljsku – koji je i Šlajher predvideo u planu Ver-mahta – 1. septembra 1939. odmah provocirao Englesku i Francuskuda Nemaèkoj objave rat i razvejao sve iluzije o tome da se Evropamo�e zamajavati mitovima o „poretku velikih prostora“ i planovimaza nekakvu koegzistenciju imperija i njihovih kolonija. Šmit je iz tihdogaðaja izvukao zakljuèak da je „totalni rat“, zapoèet 1914. i na-stavljen 1919, krivicom svih drugih dr�ava osim Nemaèke, nastavioda se reprodukuje, ulazeæi ponovo u oru�anu fazu. „Doprinos“ Ne-maèke ovom zaoštravanju njemu je bio jasan i on ga neæe posle Dru-gog svetskog rata poricati, ali su glavni krivci, kao i do tada, ostaleSAD i njihovi evropski saveznici. Njih je Šmit nastavio da krivi i zasva zla meðunarodnopravnog poretka u vreme hladnog rata i fasci-nacija ovom „imperijom zla“ (praæena potragom za katehonom)neæe presahnuti sve do kraja njegovog �ivota. Iako su se u njegovojargumentaciji desili odreðeni pomaci, osnov kritike je ostao uvekisti. Bila je to uspomena na generala Šlajhera, njegov plan Vermahtai perspektivu izgradnje velelepne totalne dr�ave u Nemaèkoj, kojojæe na èelu stajati istinski sabljonosac i u èijem æe „predvorju vlasti“jedno stalno mesto biti rezervisano za Karla Šmita.

Primljeno: 28. novembar 2009.Prihvaæeno: 12. januar 2010.

Literatura

Bendersky, Joseph W. (1983), Carl Schmitt. Theorist for the Reich, Prince-ton, New Jersey: Princeton University Press.

Berthold, Lutz (1999), Carl Schmitt und der Staatsnotstandsplan am Endeder Weimarer Republik, Berlin: Dunkcer & Humblot.

Blumenberg, Hans (2004), Legitimnost novog veka, Sremski Karlovci iNovi Sad: Izdavaèka knji�arnica Zorana Stojanoviæa.

46

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

Breuer, Stefan (1995), Anatomie der konservativen Revolution, Darmstadt:Wissenschaftliche Buchgesellschaft.

Bruckschwaiger, Karl (1999), „Carl Schmitt am Rande des Großraums – diekurze Geschichte des Begriffs“, u: Pircher, Wolfgang (ur.): Gegenden Ausnahmezustand. Zur Kritik an Carl Schmitt, Wien i NewYork: Springer, str. 201–218.

Dahlheimer, Manfred (1998), Carl Schmitt und der deutsche Katholizismus1888-1936, Paderborn itd.: Ferdinand Schöningh.

Koenen, Andreas (1994), Der Fall Carl Schmitt. Sein Aufstieg zum’Kronjuristen des Dritten Reiches’, Doktor Dissertation, Westfäli-sche Wilhelms Universität Münster.

Habermas, Jürgen (2004), Der gespaltene Westen. Kleine Politische Schrif-ten X, Frankfurt am Main: Suhrkamp.

Hoerl, Eric (1999), „Die Privatisierung des Politischen bei Carl Schmitt“, u:Pircher, Wolfgang (ur.): Gegen den Ausnahmezustand. Zur Kritik anCarl Schmitt, Wien i New York: Springer, str. 85–118.

Rüthers, Bernd (1990), Carl Schmitt im Dritten Reich. Wissenschaft alsZeitgeist-Verstärkung, München: Verlag C. H. Beck.

Rüthers, Bernd (1994), Entartetes Recht. Rechtslehren und Kronjuristen imDritten Reich, München: Deutscher Taschenbuch Verlag.

Schmitt, Carl (1934), Über die drei Arten des rechtswissenschaftlichenDenkens, Hambrug: Hanseatische Verlagsanstalt.

Schmitt, Carl (1940a), „Die politische Theorie des Mythus (1923)“, u: Posi-tionen und Begriffe im Kampf mit Weimar-Genf-Versailles1923-1939, Hamburg: Hanseatische Verlagsanstalt, 11–21.

Schmitt, Carl (1940b), „Der Gegensatz von Parlamentarismus und moder-ner Massendemokratie (1926)“, str. 60–74.

Schmitt, Carl (1940c), „Der Begriff des Politischen (1927)“, str. 75–83.Schmitt, Carl (1940d), „Der Völkerbund und Europa (1928)“, str. 100–110.Schmitt, Carl (1940e), „Staatsethik und pluralistischer Staat (1930)“, str.

151–165.Schmitt, Carl (1940f), „Völkerrechtliche Formen des modernen Imperialis-

mus (1932)“, str. 184–203.Schmitt, Carl (1940g), „Reich – Staat – Bund (1933)“, str. 217–226.Schmitt, Carl (1940h), „Totaler Feind, totaler Krieg, totaler Staat (1937)“,

str. 258–273.Schmitt, Carl (1940i), „Über das Verhältnis der Begriffe Krieg und Feind

(1938)“, str. 278–285.Schmitt, Carl (1940j), „Groâraum gegen Universalismus (1939)“, str.

335–343.

47

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0

Schmitt, Carl (1940k), „Der Reichsbegriff im Völkerrecht (1939)“,344–354.

Schmitt, Carl (1950a), Ex Captivate Salus. Erfahrungen der Zeit 1945/47,Köln: Greven Verlag.

Schmitt, Carl (1950b), Der Nomos der Erde im Völkerrecht des Jus Publi-cum Europaeum, Köln: Grevin Verlag.

Schmitt, Carl (1957), Verfassungslehre, Berlin: Duncker & Humblot.Schmitt, Carl (1984), Römischer Katolizismus und politische Form, Stutt-

gart: Klett-CottaSchmitt, Carl (1985a), „Die Stellvertretung des Reichpräsidenten (Januar

1933)“, u: Verfassungsrechtliche Aufsätze ais dem Jahren1924–1954. Materialien zu einer Verfassungrechtslehre, Berlin:Duncker & Humblot.

Schmitt, Carl (1985b), „Machtpositionen des modernen Stattes (1933)“, str.367-373.

Schmitt, Carl (1985c), „Staat als ein konkreter, an eine geschichtliche Epo-che gebundener Begriff (1941)“, str. 375-385.

Schmitt, Carl (1991a), Glossarium. Aufzeichnungen der Jahre 1947–1951,Berlin: Duncker & Humblot.

Schmitt, Carl (1991b), Völkerrechtliche Großraumordnung mit Interven-tionsverbot für raumfremde Mächte, Berlin: Duncker & Humblot.

Schmitt, Carl (2004), Der Wert des Staates und die Bedeutung des Einzel-nen, Berlin: Duncker & Humblot.

Voigt, Rüdiger (2007), „Carl Schmitt in der Gegenwartsdiskussion“, u:Voigt, Rüdiger (ur.): Der Staat des Dezisionismus. Carl Schmitt inder internationalen Debatte, Baden-Baden: Nomos, str. 13–36.

Zakravsky, Catherina (1999), „Politische Mythologie des letzten Kriegesals Völkerrechtswissenschaft“, u: Pircher, Wolfgang (ur.): Gegenden Ausnahmezustand. Zur Kritik an Carl Schmitt, Wien i NewYork: Springer, str. 179–200.

48

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

Aleksandar Molnar

CARL SCHMITT’S ATTITUDE TOWARDSTOTAL WAR AND TOTAL ENEMY ON THE EVE

OF THE OUTBREAK OF WWIISummary

Carl Schmitt is usually perceived as the theorist of total state, total war andtotal hostility. In the article, the author however tries to show that, from 1937 to 1944,Schmitt was arguing that total war and total hostility were dangerous for Germany (aswell as for the rest of Europe) and warned against perpetuation of all efforts tototalize enemy that started in 1914. In his theoretical endeavors in this period therewas place for the total state only – and especially for the total state strong enough toresist temptation of declaring total war on total enemy. The total state he recom-mended Hitler and his Nazi comrades was German Reich, as a part of Europe orderedand divided in the huge spaces (Großraumordnung). Positioned in the centre of Eu-rope, between the rest of the powers (France, Italy, USSR, as well as the Scandina-vian states), Germany should be careful enough to wage war only against its Easternenemies (Poland and maybe USSR) and only in order to achieve „just“ borders. Oc-cupying in this way its huge space, Germany should devote itself to the task ofexploatation of various peoples, such as Poles, Chechs and Slovaks, which were per-ceived as uncapable of having their states and doomed to serve the master race – theGermans.

Key words: Carl Schmitt, politics, war, enemy, state, totalitarianism, Reich.

49

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

01

0