UVOD Statistika spoljne trgovine ima zadatak da obra uje i objavljuje podatak o robnoj razmeni sa inostranstvom. Osnovni zna aj podataka statistike spoljne trgovine jeste: 1. Sa aspekta doma e privrede, oni sadr e informacije o anga ovanju, odnosno pove avanju materijalnih resursa po osnovu izvoza, odnosno uvoza robe. 2. Sa aspekta svetske privrede, ovi podaci govore o uce u nase zemlje u me unarodnoj podeli rada. Statistika spoljne trgovine obuhvata svu robu koja poti e iz doma e proizvodnje, odnosno iz unutra njeg robnog prometa, uklju uju i i takozvanu nacionalizovanu robu (robu koja je bila uvezena i ocarinjena, a zatim je u nepromenjenom stanju izvezena na strano tr i te kao roba na eg porekla). Izvor podataka za statistiku spoljne trgovine jeste Jedinstvena carinska isprava o izvozu i uvozu robe. Republi ki zavod za statistiku Srbije od Republi ke uprave carina preuzima Jedinstvene carinske isprave, pripremljene za automatsku obradu podataka i dalje ih statisti ki kontroli e i obra uje. U skladu sa izmenama i dopunama sistemskih zakona koji reguli u materiju ekonomskih odnosa sa inostanstvom, izvr ene su i dopune u odgovaraju im statisti kim istra ivanjima, a u pripremi je i nova metodologija statistike spoljne trgovine. U okviru ove metodologije, posebno su obra ena poglavlja koja se odnose na pravni osnov istra ivanja, osnovne standardne i definicije u istra ivanju spoljnotrgovinskog robnog prometa i o statisti koj obradi i objavljivanju podataka o izvozu i uvozu robe. Posebnom metodologijom bi e obra ena pitanja koja se odnose na obra un indeksa cena i fizi kog obima izvoza i uvoza. Vrednost robe u spoljnoj trgovini iskazana je na osnovu cena koja su preduze a postigla prilikom sklapanja ugovora. Kod izvoza, ako je ugovorena isporuka robe u inostranstvo, fakturna vrednost roba se umanjuje za troskove prevoza, osiguranja i slanja robe od granice (Republike Srbije) do mesta isporuke u inostranstvu. Ako je ugovorena isporuka robe u Republici Srbiji, fakturna vrednost se uve ava za tro kove prevoza, osiguranja i slanja robe od mesta isporuke do granice Republike Srbije.1

Statisti ka vrednost robe koja se uvozi, jeste vrednost koja predstavlja carinsku osnovicu. Podaci o vrednosti su obra unati prema zvani nom kursu dinara utvr enom poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrdjuje iznos carine i drugih uvoznih da bina. Po ovim kursevima koji se primenjuju za utvr ivanje carinske osnovice, izvr en je i obra un tro kova transporta, osiguranja, pretovara i sli no, koji se pla aju u stranoj valuti. Klasifikacija izvoza i uvoza u spoljnoj trgovini vr i se prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine koja se zasniva na Standardnoj me unarodnoj trgovinskoj klasifikaciji OUN. Uvoz obuhvata svu robu uvezenu iz inostranstva, koja je ocarinjena i pu tena u unutra nji promet, u cilju reprodukcije, investicija ili iroke potro nje.

Spoljnotrgovinska robna razmena u periodu od 1997 - 2006. godine

u mil. USD

Godina 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Izvoz 2531 2723 1369 1558 1721 2075 2755 3523 4482 6428

Uvoz 4503 4475 2881 3330 4261 5614 7473 10753 10461 13172

Saldo -1972 -1752 -1512 -1772 -2540 -3539 -4718 -7230 -5979 -6744

2

Izvoz i uvoz po razvi

osti zemal a i ekonomskoj nameni

U mil USD

Januar - mart 2007 Ukupno Industrijske zemlje Osnovna sredstva Reprodukcija Siroka potrosnja Zemlje u razvoju Osnovna sredstva Reprodukcija Siroka potrosnja 1823.1 1041.5 45.7 767.8 227.9 781.6 57.8 498.3 225.5 i 2008 2507.9 1323.9 77.4 964.1 282.4 1184 134.3 719.8 329.9 indeks 137.6 127.1 169.3 125.6 123.9 151.5 232.2 144.5 146.3 2007 3907.3 2060.6 483.9 1053.3 523.4 1846.7 162.7 1380 304 uvoz 2008 5430.4 2845.8 626.4 1435.5 783.9 2584.6 205.9 1926.2 452.5 indeks 139 138.1 129.4 136.3 149.8 139.9 126.5 139.6 148.9

IZVOZ prema 7,4% t rijal za reprodukciju 65.8% Roba za siroku potrosnju 26.8%

UVOZ prem 17,5% Roba za siroku potrosnju 21.7%

Materijal za reprodukciju 60.8%3

Statistika spoljne trgovine ne obuhvata ne uvoz i izvoz privremene robe, koja e se u nepromenjenom stanju vra ati nakon odre enog vremena, kao to su usluge, popravke, novac u vidu plata, monetarno zlato, snabdevanje kosovskih vozila van zemlje derivatima, uvoz robe za kancelarije za me usobnu vezu i ostalih diplomatskih misija na Kosovu, komercijalni primeri ili po tanske po iljke paketi ni e vrednosti. Izvoz i uvoz po ekonomskoj nameni Evropske unije

U mil. USD

Januar - mart izvoz 2007 Ukupno Energija Intermedijalni proizvodi Kapitalni proizvodi Trajni proizvodi za siroku potrosnju Netrajni proizvodi za siroku proizvodnju Ostalo.

uvoz indeks 137.6 319.1 133.1 167.8 161.9 130.7 80.1 2007 3907.3 802.3 1359.8 943.1 137.8 541.2 123.1 2008 5430.4 1174.3 1808.4 1290.3 206 778.6 172.7 indeks 139 146.4 133 136.8 149.5 143.9 140.3

2008 2507.9 78.1 1284.5 375.2 95.5 602.5 72

1823.1 24.5 965.1 223.6 59 460.9 90

Izvoz i uvoz po ekonomskim zonama zemaljaU mil. USD

Januar - mart izvoz 2007 Evropska unija EFTA MEDA CEEC 1104.1 17.7 25.2 514.7 2008 1405.9 18.9 29.2 766.8 indeks 127.3 107.3 115.8 149 2007 2055.9 77.8 95.6 278.1 uvoz 2008 2870.3 62.7 144.3 414.3 indeks 139.6 80.6 151 1494

Statistika spoljne trgovine u periodu januar-april 2007. godine:y

ukupna razmena u navedenom periodu je 7722, 6 miliona dolara - to je porast od 45, 2% u odnosu na isti period pro le godine izvezeno je robe u vrednosti 2491, 6 miliona dolara - to je porast od 48,1% u odnosu na isti period pro le godine uvezeno je robe za 5231, 0 miliona dolara - to je porast od 43, 8% u odnosu na isti period pro le godine izvoz robe izra en u evrima je imao vrednost od 1886, 6 miliona eura - to je porast od 35, 3% u odnosu na isti period pro le godine uvoz robe izra en u evrima je imao vrednost od 3960, 4 miliona eura - to je porast od 31, 3% u odnosu na isti period pro le godine deficit iznosi 2739, 4 miliona dolara - to je porast od 40, 1% u odnosu na isti period pro le godine deficit izra en u evrima iznosi 2073, 8 miliona dolara - to je porast od 27, 9% u odnosu na isti period pro le godine pokrivenost uvoza izvozom je 47, 6% i ve a je nego u istom peroodu pro le godine, kada je iznosila 46, 2%

y

y

y

y

y

y

y

Na pove anje uvoza su uticali:y y y

uvoz energenata, 19, 5% ukupnog uvoza uvoz rude bakra i gvo a rast tra nje, tj javne i li ne potro nje

Na pove anje izvoza su uticali:y

privatizacije i restruktuiranje preduze a, kao i ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama potpisnicama Pakta o stabilnosti suficit u razmeni hrane, izvoz vo a i povr a od 98 miliona dolara, itarica i proizvoda od njih 108 miliona dolara,

y

5

y

suficit u razmeni tekstilnih proizvoda, preferencijalima

zahvaljuju i sporazumu sa

EU i

Struktura izvoza (princip prete nosti):y y y

proizvodi za reprodukciju 68, 7% (1712,9 miliona dolara) roba za iroku potro nju 24, 8% (617,8 miliona dolara) oprema 6, 5% (160, 9 miliona dolara)

Struktura uvoza po nameni proizvoda:y y y

proizvodi za reprodukciju 62, 1% (3245,8 miliona dolara) roba za iroku potro nju 21, 38% (1115,2 miliona dolara) oprema 16, 6% (869,9 miliona dolara)

Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu:y y y

Italija 337, 8 miliona dolara Bosna i Hercegovina 286, 3 miliona dolara Nema ka 250, 5 miliona dolara

Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu:y y y

Ruska Federacija 872, 5 miliona dolara Nema ka 467, 2 miliona dolara Italija 415, 3 miliona dolara

6

Izvoz i uvoz po odabranim zemljama

U mil. USD

Januar - mart izvoz 2007 Ruska federacija Nemacka Italija Bosna i Hercegovina Kina 75.1 200.9 263.5 198.2 1.1 2008 147.2 273 305.9 282.2 2.1 indeks 195.9 135.9 116.1 142.4 195.4 2007 652.4 417.7 354 79 280.1 Po izabranim zemljama 950.1 631 501.5 148 388.3 145.6 151 141.7 187.2 138.6 uvoz 2008 indeks

Nekoliko bitnih faktora je opredelilo visoke stope rasta izvoza i to kako na strani tra nje, tako i na strani ponude. Na strani tra nje:y

jaka konjuktura u svetskoj privredi, oporavak EU i rast privreda zemalja sa kojima Srbija ima spoljnotrgovinsku razmenu na visokom nivou rast svetske privrede u 2006. Godini je procenjen na 5, 1 %, dok EU bele i zna ajan oporavak i rast od 2, 8 %.

Ve ina najzna ajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije u prethodnoj godini imala je zna ajan rast u odnosu na rast ostvaren u 2005. godini. Pri tome, treba ista i rast privredne aktivnosti u Italiji (1, 7 % naspram 0, 0 % u 2005. godini), koja je od 2006. Godine najzna ajniji spoljnotrgovinski partner Srbije i Nema ke (2, 4 %). Sa druge strane, rast izvoza u Bosnu i Hercegovinu u 2006. Godini je bio samo 0, 7 %, emu je doprinelo i jednostrano pove avanje carina na neke proizvode od strane BiH, uprkos va e em Sporazumu o slobodnoj trgovini.

7

PREHRAMBENA INDUSTRIJAKlju ni cilj doma e prehrambene industrije je izlazak na ekonomski privla no, ali i izuzetno zahtevno tr i te Evropske Unije sa visokim standardima kvaliteta. Prehrambena industrija u Srbiji predstavlja, prema mi ljenju stru njaka, veoma va an segment ukupnog privrednog razvoja. U stvaranju GDP-a prehrambena industrija u estvuje sa zna ajnim udelom od 17 % i bele i trend rasta. Od 550 do 600 miliona dolara, koliko godi nje Srbija zaradi od izvoza agrarnih proizvoda, sa 50 % u estvuju primarni, a 50 % proizvodi prehrambene industrije. Prehrambeni proizvodi su u ukupnoj industrijskoj proizvodnji u 2003. godini u estvovali sa 15 % zauzimaju i drugo mesto, iza proizvodnje elektri ne energije koja u industriji na e zemlje u estvuje sa 20, 2 %. Malina je ve nekoliko godina unazad najzna ajniji izvozni artikal poljoprivredne i prehrambene industrije Srbije. Njeno u e e u ukupnom agrarnom izvozu kre e se u proseku izme u 15 i 17 %. O dobrim izvoznim rezultatima ostvarenim u poslednjoj deceniji govori i podatak da je u periodu od 1996. do 2002. godi nje u proseku izvezeno 62 hiljede tona maline i pri tome ostvarivan prihod od 68, 9 miliona dolara. To je Srbiju krajem pro log veka svrstalo u red najve ih svetskih izvoznika smrznute maline. Ilustracije radi, u 2002. godini, kada je proizvedeno 94 hiljade tona malina, od izvoza tog vo a u smrznutom stanju zara eno je 79, 3 miliona dolara. Tome treba dodati i prihod od izvoza sve e maline, koji je prema io 11 miliona dolara, dok je od konzervisane maline inkasirano 25, 9 hiljada i, maline u obliku koncentrata oko 4 hiljade dolara. Prihod od sve 4 navedene stavke prema io je 90 milona dolara i ini blizu 70 % vrednosti ukupnog izvoza vo a i prera evina, koji je u 2002. godini iznosio oko 137 miliona dolara. Najve i deo izvoza plasira se na tr i te Evropske unije (oko 85 %), pre svega u Nema ku, Austriju i Francusku. Po obimu proizvodnje maline, na a zemlja sada zauzima drugo mesto u svetu, iza Rusije koja se ne pojavljuje kao izvoznik. Poljska u kojoj je 2002. godine proizvedeno 45 hiljada tona maline, ile sa proizvodnjom od 29 hiljada tona i Ma arska sa 20 hiljada tona. Ove tri zemlje su nam najva niji konkurenti na svetskom tr istu.

8

DEFICIT U SPOLJNOTRGOVINSKOJ RAZMENI Izvoz grupe proizvoda u koju su uvr tene ive ivotinje, meso i mesne prera evine, mle ni proizvodi, jaja, riba i prera evine, itarice i proizvodi, povr e i vo e, e er, proizvodi od e era i med, kafa, aj, kakao i za ini, sto na hrana i ostali proizvodi, je pro le godine iznosio 498 miliona dolara, dok je uvezeno oko 470 miliona. Ukupan poljoprivredni bilans za pro lu godinu je negativan i iznosi 64,33 miliona dolara, me utim, kada bi smo izuzeli proizvode koje ne proizvodimo, kao to su kafa i za ini, bilans bi bio pozitivan i iznosio bi 5, 88 miliona dolara. Veliki skok u izvozu od 2000. godine ostvarili su e er, proizvodi od e era i med, kao i vo e i povr e. Na primer, dok je u 2000. godini od izvoza e era i proizvoda od e era ostvaren prihod od samo 2,9 miliona dolara, u 2003. godini je taj iznos pove an na 82, 4 miliona dolara. Pre 4 godine je u razmeni vo a i povr a ostvaren negativan saldo od 44 miliona, dok je pro le godine ostvaren suficit od ak 110 miliona dolara. Najve i deficit u robnoj razmeni, od 70, 22 miliona dolara, ostvaren je za grupu proizvoda u kojoj su kafa, aj, kakao i za ini. Kada je u pitanju razmena mle nih proizvoda i jaja, zabele en je negativan saldo od 2, 71 miliona dolara. Pro le godine smo od razmene mesa i mesnih prera evina ostvarili zaradu od 4, 6 miliona dolara, od itarica i njihovih proizvoda 40 miliona, od e era, e ernih proizvoda i meda 40 miliona dolara. Najve e pojedina no u e e u izvozu od 12, 4 % imali su proizvodi od elika i gvo a sa ukupno ostvarenom vredno u od 1, 094 milijarde dolara, a potom i obojeni metali sa 694 miliona dolara. U Udru enju rudnika metala, crne i obojene metalurgije Srbije, sve grane imale su porast proizvodnje u 2007. I to zna ajnoo iznad proseka Republike. Prema podacima Asocijacije industrije elika, u pro loj godini je proizvedeno 1, 485, 127 tona gvo a, to je ya 12, 6 % manje nego u 2006., a tako e je proizvedeno i za 11, 1 % manje elika nego u 2006. Godini, odnosno 1, 477, 753 tona. Za razliku od pada u proizvodnji gvo a i elika, ukupna proizvodnja finalnih produkata od elika ve a je za 4, 2 % i dostigla je 1, 966, 849 tona.

9

Rast izvoza je ubrzan u drugoj polovini godine bele e i stope rasta od preko 30 % i u dolarima i u evrima, izuzev u decembru, kada je me ugodi nja stopa rasta (decembar 2006 decembar 2005) iznosila 29, 0 % u dolarima, ali svega 15, 7 % u evrima. Pokrivenost uvoza robe izvozom robe (izra eno u dolarima) umereno je pove ana u 2006. godini i iznosi 48, 8 % naspram 46, 1 % iz 2005. godine.

10

Najbr i rast u 2006. godini imao je izvoz kapitalnih proizvoda od 41, 6 % u dolarima, ali sa niske osnovice iz 2005. godine, dok je izvoz intermedijalnih proizvoda zabele io rast od 40, 0 %. Najve i doprinos rastu izvoza od 31, 3 % prema ekonomskoj nameni dao je rast izvoza intermedijalnih proizvoda sa 19, 3 %, zatim slede izvoz netrajnih proizvoda za iroku upotrebu sa 4, 4 %, izvoz kapitalnih proizvoda sa 4, 1 %, dok su doprinosi izvoza ostalih proizvoda, trajnih proizvoda za iroku upotrebu i energije znatno manji i iznose 1, 4 %, 1, 1 % i 0, 8 % respektivno.

Pod pretpostavkom da se ubrza restruktuiranje doma e privrede, nastavi trend ve eg priliva stranih direktnih investicija, promeni izvozna struktura u pravcu ve eg u e a izvoza proizvoda vi ih faza prerade, kao i da se nastavi rast svetske privrede u narednom periodu, mo e se o ekivati odr avanje visokih stopa rasta izvoza i pove avanje njegovog udela u BDP Srbije.

11

Literatura:

www.emagazin.co.yu www.webrzs.statserb.sr.gov.yu www.jugoistocnasrbija.com www.mfin.sr.gov.yu www.zavodzastatistiku.com

12

SADR AJ

Uvod......................................................................................................................1 Uzvoz i uvoz.........................................................................................................3 Statistika u 2007. godini........................................................................................5 Izvoz i uvoz po odabranim ze mljama....................................................................7 Prehrambena industrija........................... ...............................................................8 Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni....................................................................9 Kretanje izvoza...................................................................... ..............................10 Literatura.............................................................................................................12

13

14