stanje voda na kosovu - ammk-rks.net › repository › docs › izvestaj_stanje_voda_… · stanje...

Stanje voda naKosovu

Priština,2010.

MINISTARSTVO ŽIVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJAAGENCIJA ZA ZAŠTITU SREDINE KOSOVA

Stanje voda naKosovu

Priština, 2010.

©Agencija za zaštitu sredine Kosova 3 120

Izveštaj

Ovaj izveštaj je pripremljen odstrane Agencije za zaštitu sredineKosova

Urednički savet

MSc. Tafë Veselaj - AZSKMSc. Afrim Berisha –AZSKMerita Mehmeti – AZSKAgron Shala - HMIKMr.sc. Bashkim Kastrati- HMIKFidaimSahiti - OVFatlije Buza - OV

Lektor:Tone Buzhala - Gashi

Dizajn:Design house

Štampano u štampariji:Design house

4 120 ©Agencija za zaštitu sredine Kosova

Stanje voda na Kosovu

Predgovor

Dragi čitaoci, Voda je prirodni resurs, sa ograničenom količinom i neravnomernom distribucijom u vremenu i prostoru. Svi životnioblici i sve ljudske aktivnosti zavise od vode. Vodeni resursi su odveoma velikog značaja za ljudski život i ekonomiju i glavni su izvor ispunjavanja potreba za pijaćom vodom, za navodnjavanje zemljišta i industriju. Nedostatak vode smatra se ograničavajućim faktorom u društveno-ekonomskom razvoju zemlje.

Industrijski razvoj i moderna urbanizacija rezultirali suformiranjem velikih urbanih zona, industrijskih zona i razvojemintenzivne poljoprivrede. To je povećalo potrebu za vodom, ali i povećalo urbano i industrijsko slivanje u reke bez ikakvog prethodnog tretmana, čime se smanjuje mogućnost samočišćenja (autopurifikacije) vode. Uništavanjem staništa i osiromašenje biljnog i životinjskog sveta u vodenimekosistemima je još jedan uticaj na životnu sredinu koji jeposledica zagađenja površinskih voda. Potreba za čistom vodom, danas se smatra jednim od najvećih globalnih problema životne sredine.

Trenutno više od 1.2 milijarde ljudi u svetu nema pristup pijaćoj vodi, dok oko 3 milijarde ljudi (polovina svetskog stanovništva)nema odgovarajuću sanitarnu uslugu. Više od 200 bolesti potiču iz zagađene vode. Oko 6.000 ljudi dnevno umire od dijarejskih bolesti. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, procenjuje se daoko 5 miliona ljudi umire svake godine od konzumiranja zagađene vode. Uzimajući u obzir trenutni trend urbanizacije u svetu do 2025. godine, oko 3 milijarde ljudi će imati potrebe za snabdevanje vodom i više od 4 milijarde za pristup kanalizaciji.

I na Kosovu, kao i u mnogim zemljama sveta, ljudskom zdravljui zadovoljavanju njegovim potrebama sve više preti loš kvalitetili nedostatak čistih voda. Trenutno je oko 75% stanovništva pokriveno uslugama vodovoda, dok je samo oko 55% njihpokriveno uslugama kanalizacije.

Procenjuje se da Kosovo ima ograničene vodne resurse, pa je zaštita, očuvanje i praćenje njihovog kvaliteta jedan je od najvećih izazova za životnu sredinu ispred našeg društva. Održivoupravljanje vodenim resursima, zaštita voda i poboljšanje kvalitetavode zahtevaju posebnu posvećenost od svih odgovornih faktora.

Mahir YagcilarMinistar Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja


Raport

6 120 ©AgjenciaeKosovesperMbrojtjeneMjedisit


Zahvala

Poštovani čitaoci i saradnici, u vašim rukama imate Izveštaj koji sadrži osnovne informacije o stanju voda. Ovaj izveštaj jepripremljen od strane Agencije za zaštitu sredine Kosova, u okviruizvršavanja svojih dužnosti i odgovornosti koje ima ova institucija uizveštavanju o stanju sektora životne sredine. Pripremu ovogizveštaja pomogli su i podržali i drugi sektori Ministarstva životnesredine i prostornog planiranja, naročito Odeljenje za vode i Hidrometeorološki institut Kosova. U prikupljanju potrebnihpodataka za pripremu izveštaja, vredan doprinos su dali iNacionalni institut za javno zdravstvo, Kancelarija regulatora zavodu i otpad-KRVO, Regionalne kompanije vodovoda, Kompanijeza navodnjavanje, i druge vladine i nevladine institucije. Miprocenjujemo da će povećanje nivoa saradnje između institucija odgovornih za upravljanje i praćenje voda, značajno poboljšati proces prikupljanja, razmene i obrade podataka, kao i izveštavanjeo stanju voda posebno i ukupnoj situaciji u sektoru voda. Ovomprilikom AZSK izražava zahvalnost svim vladinim i nevladiniminstitucijama, privrednim operaterima, donatorima, stručnjacima i raznim preduzećima na pokazanoj saradnji u okončanju ovog izveštaja.

Dr. Ilir MorinaIzvršni direktor AZSK-a


Izveštaj

INDEKS S K R A Ć E N I C AEAO Evropska agencija za obnovu

AZSK Agencija za zaštitu sredine Kosova

KPA Kosovska poverenička agencija

EU Evropska Unija

OV Odeljenje za vode

ZSK Zavod za statistiku Kosova

OT Opšta tvrdoća

GTZ Nemačka tehnička saradnja

HMIK Hidrometeorološki institut Kosova

NIJZK Nacionalni institut za javno zdravlje Kosova

KFW Nemačka banka za razvoj

KFOR Mirovne snage NATO-a na Kosovu

EKK Energetska korporacija Kosova

KRV Kompanija regionalnih vodovoda

SO Skupština opštine

MF Ministarstvo finansija

MŽSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

OSBE Organizacija za bezbednosti i saradnju u Evropi

EP Električna provodljivost

KV Koncentracija vodoničnog jona

KPDŽS Kosovski plan za delovanje na životnu sredinu

OCPM Opštinski centar porodične medicine

BPK5

Biohemijska potrošnja kiseonika

UVKK Udruženje vodovoda i kanalizacije Kosova

TE Termoelektrana

TEA Termoelektrana A

TEB Termoelektrana B

RGV Radna grupa o vodama

AU Administrativno uputstvo

UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu

MDV Maksimalno dozvoljene vrednosti

GPV Godišnje prosečne vrednosti

PUŽS Procena uticaja na životnu sredinu

KRVO Kancelarija regulatora za vodu i otpad


INDEKS TABELA


Tabela 1: Kretanje sveukupnog broja stanovni štva na Kosovu 1948-2006.

Tabela 2: Struktura stanovništva prema starosti na Kosovu 1981-2006.

Tabela 3: Ciljevi, mere, aktivnosti i prioritetni projekti za sektor voda u okviru KPDZS-a

Tabela 4: Direktive EU-a o kvalitetu voda i nivo njihove usklađenosti sa nacionalnim zakonodavstvom

Tabela 5: Dužina u kilometrima glavnih reka Kosova

Tabela 6: Vodostaji, površina, tečna količina vode i mesto izlivanja

Tabela 7: Maksimalne, minimalne i prosečne godišnje vrednosti protoka (Q = m3/s)

hidrometričkih stanica po rečnim slivovima

Tabela 8: Pozitivni i negativni uticaji na životnu sredinu od izgradnje vodnih akumulacija

Tabela 9: Glavne akumulacije na Kosovu, površina, protok vode i količina

Tabela 10: Obim jezera Batlava i jezera Badovac izražen u milionima m3

po različitim nivoima

Tabela 11: Osnovne karakteristike akumulacija planiranih za izgradnju

Tabela 12: Vodne podzemne akumulacije, površina, obim, i kapacitet za sliv Belog Drima

Tabela 13: Fizičko-hemijske karakteristike nekih termomineralnih resursa Kosova

Tabela 14: Prosečne godišnje vrednosti padavina po mesecima 1948-1978

Tabela 15: Učinak regionalnih vodovodnih kompanija u 2008. godini

Tabela 16: Izvori snabdevanja vodom, dnevne i godišnje količine (m³)

Tabela 17: Izvori snabdevanja vodom vodovodnih kompanija i godišnja količina (m³)

Tabela 18: Površina navodnjavanog zemljišta po regionima

Tabela 19: Karakteristike glavnih službenih sistema navodnjavanja za 2004. godinu

Tabela 20: Površine koje navodnjavaju javna preduzeća za navodnjavanje 2008-2009.

Tabela 21: Različite vrste ne-službenog navodnjavanja u 2005. godini

Tabela 22: Potrošnja vode za 2007/2008. godinu od velikih industrijskih preduzeća

Tabela 23: Količina potrošene vode od industrijskih preduzeća u nekim opštinama na Kosovu i njihovi izvori snabdevanja

Tabela 24: Proizvodnja električne energije iz postojećih hidroelektrana

Tabela 25: Hidroenergetski potencijal kosovskih reka

Tabela 26: Na Kosovu će biti izgrađene nove hidroelektrane

Tabela 27: Kategorije erozije na Kosovu, površina u km2

i udeo u % po kategorijama

Tabela 28: Bujice u slivu Belog Drina po opštinama i lokalitetima

Tabela 29: Dužina rečnih korita predviđenih za regulisanje i onih regulisanih u rečnim slivovima

Tabela 30: Maksimalne dozvoljene vrednosti za neke teške metale prema Direktivi EU 152/1999

Tabela 31: Izveštaj o zaraznim bolestima na Kosovu januar-jun 2009. godine, NIJZ

Tabela 32: Visina nadoknade za korišćenje površinske, podzemne i mineralne vode

Tabela 33: Visina nadoknade za korišćene vode

Tabela 34: Tarife za vodovodne i kanalizacione usluge 2007/08 i njihov plan rasta 2009-2011. godine

Tabela 35: Objekti vodene infrastrukture prema odredištu

Tabela 36: Vodna infrastruktura Kosova

Tabela 37: Podaci o donacijama za obnovu i nadogradnju infrastrukture u vodnom sektoru (1999-2003)

Tabela 38: Pregled kapitalnih investicija realiziranih tokom2008. godine iz donacija u vodovodnih ikanalizacionih kompanija Kosova

Tabela 39: Projekti koje je MŽSPP realizovao tokom 2008-2009. godine

Tabela 40: Planirani predlozi projekata od MŽSPP, 2010-2012. godine


Izveštaj

INDEKS SLIKASlika 1: Proširenje usluga vode (%) na regionalne kompanije vodovoda

Slika 2: Navodnjavane površine (ha) od VP Ibar Lepenac za period 2000-2008

Slika 3: Voda koja se koristi za navodnjavanje od kompanije za navodnjavanje Radonić

Slika 4: Hidroenergetski potencijal po kategorijama [kW]

Slika 5: Rastvoreni kiseonik u slivu Belog Drima

Slika 6: Biohemijski trošak kiseonika u sliv Belog Drima

Slika 7: Električna provodljivost u slivu Belog Drima

Slika 8: Koncentracija jona vodonika u slivu Belog Drima

Slika 9: Nitriti u slivu Belog Drima

Slika 10: Amonijak u slivu Belog Drima

Slika 11: Sulfati u slivu Belog Drima

Slika 12: Fosfati u slivu Belog Drima

Slika 13: Ukupni fosfor (poli i orto) u slivu Belog Drima

Slika 14: Opšta tvrdoća u slivu Belog Drima

Slika 15: Rastvoreni kiseonik u slivu Ibra

Slika 16: Biohemijski trošak kiseonika u slivu Ibra

Slika 17: Električna provodljivost u slivu Ibra

Slika 18: Koncentracija jona vodonika u slivu Ibra

Slika 19: Nitriti u slivu Ibra

Slika 20: Amonijak u slivu Ibra

Slika 21: Sulfati u slivu Ibra (sa manjim vrednostima)

Slika 22: Sulfati u slivu Ibra (sa višim vrednostima)

Slika 23: Fosfati u slivu Ibra

Slika 24: Ukupni fosfor (poli i orto) u slivu Ibra

Slika 25: Opšta tvrdoća u slivu Ibra

Slika 26: Rastvoreni kiseonik u slivu Lepenca i Binačke Morave

Slika 27: Biohemijski trošak kiseonika u slivu Lepenca i Binačke Morave

Slika 28: Električna provodljivost u slivu Lepenca i Binačke Morave

Slika 29: Koncentracija jona vodonika u slivu Lepenca i Binačke Morave

Slika 30: Nitriti u slivu Lepenca i Binačke Morave

Slika 31: Amonijak u slivu Lepenca i Binačke Morave

Slika 32: Sulfati u slivu Lepenca i Binačke Morave

Slika 33: Fosfati u slivu Lepenca i Binačke Morave

Slika 34: Ukupni fosfor (poli i orto) u slivu Lepenca i Binačke Morave

Slika 35: Ukupna tvrdoća u slivu Lepenca i Binačke Morave

Slika 36: Teški metali u slivu Belog Drima

Slika 37: Teški metali u slivu Ibra

Slika 38: Teški metali u slivu Lepenca i Binačke Morave

Slika 39: Procenat slučajeva zaraznih bolesti na Kosovu

Slika 40: Baterijska neprikladnost i rezidualne vrednosti hlora za pitku vodu iz centralnihsistema za snabdevanje na Kosovu

Slika 41: Broj vodnih dozvola i razmotrenih zahteva u periodu 2005-2008. godine


INDEKS MAPA


Mapa 1: Hidrografija Kosova

Mapa 2: Slivovi i reke Kosova

Mapa 3: Rečni slivovi i podslivovi

Mapa 4: Mapa hidrometričkih stanica

Mapa 5: Postojeće i planirane akumulacije

Mapa 6: Podzemna vodena tela u slivu Belog Drima

Mapa 7: Hidro-geologija Kosova

Mapa 8: Nekoliko termomineralnih izvora

Mapa 9: Ručni merači kiše na teritoriji Kosova

Mapa 10: Raspodela padavina na Kosovu

Mapa 11: Pokrivenost sa uslugama snabdevanja vodom od javnih sistemavodovoda

Mapa 12: Odlučivanje o vodama od strane regionalnih kompanija

Mapa 13: Zemljišta sa pogodnom pozicijom za navodnjavanje

Mapa 14: Planirane hidroelektrane

Mapa 15: Degradirane zone u slivu reke Beli Drim

Mapa 16: Zone za pecanje

Mapa 17: Erozivne zone

Mapa 18: Regulisanje tečnih vodenih korita i zaštita od poplava

Mapa 19: Slivanje industrijskih voda u nekim lokacijama

Mapa 20: Fizičko-hemijsko praćenje površinskih voda


Izveštaj

Sadržaj

1. UVODNI DEO1.1. Uvod1.2. Nekoliko opštih karakteristika za Kosovo

1.2.1. Geografski položaj1.2.2. Reljef1.2.3. Klima1.2.4. Hidrografija1.2.5. Struktura stanovništva

2. ZAKONSKI I INSTITUCIONALNI OKVIR2.1. Zakonski i strateški okvir

2.1.1. Zakoni i Administrativna uputstva u sektoru voda2.1.2. Strategija Kosova za životnu sredinu2.1.3. Strateški plan Kosova za vode2.1.4. Kosovski plan za delovanje na životnu sredinu

2.1.5. Direktive Evropske zajednice za vode

2.2. Institucionalna struktura2.2.1. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja/Odeljenje za vode2.2.2. Savet Kosova za vode2.2.3. Agencija za zaštitu sredine Kosova2.2.4. Hidrometeorološki institut Kosova2.2.5. Nacionalni institut za javno zdravstvo Kosova2.2.6. Radna grupa o vodama2.2.7. Lokalna vlast - Opštine2.2.8. Kancelarija regulatora za vodu i otpad2.2.9. Javna preduzeća/Kompanije 2.2.10. UVKK

3. VODENI RESURSI3.1. Površinske vode

3.1.1. Reke i rečni slivovi 3.1.2. Površinske akumulacije

3.2. Podzemne vode3.3. Termalne i mineralne vode3.4. Padavine

4. KORIŠĆENJE VODA4.1. Korišćenje voda za piće i domaćinstvo 4.2. Korišćenje voda za navodnjavanje

4.3. Korišćenje voda za industrijske potrebe4.4. Korišćenje voda za hidroenergetiku

4.5. Korišćenje nanosa od rečnih korita4.6. Korišćenje voda za pecanje i akvakulturu

5. EROZIJA I POPLAVE5.1. Erozija i bujice5.2. Poplave

6. ZAGAĐENJE I TRETIRANJE VODA6.1. Slivanje zagađenih voda - urbanih6.2. Slivanje industrijskih voda



6.3. Tretiranje zagađenih voda

7. PRAĆENJE VODA7.1. Praćenje površinskih voda

7.1.1 Sliv Belog Drima7.1.2 Sliv Ibra7.1.3 Sliv Lepenca i Binačke Morave

7.2. Praćenje kvaliteta pijaće vode

8. OPŠTI ASPEKTI8.1. Vodne dozvole8.2. Tarife za korišćenje voda 8.3. Tarife za usluge vodovoda i kanalizacije8.4. Vodna infrastruktura8.5. Projekti i investicije u sektoru voda

9. ZAKLJUČCI I PREPORUKE

10. REFERENCE


Izveštaj


1. UVODNI DEO

1.1. Uvod


Izveštavanje o stanju životne sredine na Kosovu, uključujući stanje sektora životne sredine (voda, vazduh, zemlja i biodiverzitet), odgovornost je i dužnost AZSK-azasnovano na zakonu o zaštiti životne sredine.

U okviru ovih obaveza i odgovornosti, pored pripreme opšteg izveštaja o stanju životnesredine, AZSK je takođe u obavezi da pripremi izveštaje o stanju određenih sektora.

Ovaj izveštaj sadrži podatke o stanju voda i vodenom sektoru uopšteno. Podaci zapripremu izveštaja prikupljeni su od strane institucija za praćenje kvaliteta vode, kompanija koje upravljaju vodama i drugih vladinih i nevladinih institucija koje imajuposebne odgovornosti u vodnom sektoru. Deo izveštaja su i podaci o zakonima iadministrativnim uputstvima o vodama, strateški dokumenti o vodama, kao i podaci oprojektima i donatorima u ovoj oblasti. Neki podaci predstavljeni u ovom izveštajutakođe su dobijeni iz različitih relevantnih publikacija i izveštaja.

Izveštaj je podeljen na poglavlja i svako poglavlje se bavi određenim aspektom. U prvom delu (uvodnom delu) predstavljeni su neki opšti podaci o Kosovu. U drugompoglavlju predstavljeno je stanje sa zakonskim i institucionalnim okvirom za upravljanjevodama. U trećem poglavlju ovog izveštaja, predstavljaju se opšti podaci o vodenim resursima i padavinama.

Četvrto poglavlje sadrži podatke o korišćenju vode u različitim sektorima kao što su domaćinstva, poljoprivreda, industrija, energetika, itd.

Peto poglavlje ovog izveštaja tretira problem zagađenja vode i tretman otpadnih voda, dok se u šestom poglavlju predstavljaju podaci o kvalitetu vode iz procesa nadgledanjapovršinskih i podzemnih voda i vode koje se koriste za piće. Izveštaj takođe sadrži poglavlje o opštim aspektima upravljanja vodama, kao što su tarife za pružene usluge,projekti i investicije u vodnom sektoru. U posebnom poglavlju izveštaj donosi zaključke i daje preporuke za prevazilaženje stanja.

Poslednje poglavlje posvećeno je referencama (izvorima) podataka predstavljenim u izveštaju.

1.2. NEKE OPŠTE KARAKTERISTIKE ZA KOSOVO

1.2.1. GEOGRAFSKI POLOŽAJ

Kosovo ima centralni geografski položaj na Balkanskom poluostrvu. Proteže se između 41°50'58" i 43°51'42" severne geografske širine i 20°01'30" i 21°48'02" istočne geografske dužine. Geografski položaj Kosova smatra se od posebnog ekonomskog,kulturnog i političkog značaja za region i svet.

Kosovo ima površinu od 10.887 km², sa oko 2.1 miliona stanovnika (procena 1991.godine) i prosečnom gustinom od 192 stanovnika po km². Graniči sa Albanijom (na jugozapadu), Makedonijom (na jugoistoku), Srbijom (na istoku, severu i severoistoku) iCrnom Gorom (na zapadu). Ukupna dužina granice Kosova sa susednim zemljama jeoko 700,7 km.


Izveštaj

1.2.2. RELJEF

Kosovo je planinsko mesto i sa nizinama, koje se sastoji od Polja Kosova (sanadmorskom visinom 510-570 m) i Ravnine Dukađinija (sa nadmorskom visinom 350-450 m).Sa morfološkog stanovišta, predstavlja pravi mozaik ravnica različitih dimenzija, definisanih srednjim i visokim planinama. U morfologiji reljefa razlikuju se planinskezone u kojoj izgradnji učestvuju stene različite geološke starosti. Najzastupljeniji su paleozoik (Pz) i mezozojik (Mz), dok u nižoj zoni polja preovlađuju novi sedimenti pliocena (Pl), koji se sastoje uglavnom od tergenih stena, odnosno glinenih, peščanih i konglomerata i manje krečnih.

Prosečna nadmorska visina na Kosovu je 810m, dok je najniža tačka 270m, a najviša 2656m (Đeravica). U hipsometrijskom aspektu površina ispod 300 m nadmorske visine pokriva samo 16.4 km² (0.2%) do 1000 m, a proteže se na 8754 km² (80.7%), od 1000do 2000 m 1872.3 km² (17%) i preko 2000 m do 250.6 km² (2.3%). Glavni oblici reljefana Kosovu su: Planine sa (63%) i ravnice (37%).

1.2.3. KLIMA

Klima je srednje-kontinentalna, uz dominantan uticaj jadransko-mediteranske klime naRavnini Dukađinija, kroz dolinu Belog Drima, kao i sa manjim uticajem izmenjene jadransko-egejske klime na ravnini Kosova. Prosečna godišnja količina padavina 596 mm. Prosečne godišnje temperature 10 OC, (minimalna temperatura -27 °C imaksimalna 39°C1).

Glavni klimatski makrofaktori koji utiču na klimu Kosova su: njegov položaj prema zemaljskim masama (Evroazija i Afrika), vodenim masama (Atlantsko okean iSredozemno more), vazdušne mase (tropsko i arktičko-morsko ili kontinentalno), položaj baričkih sistema (maksimum Azora i minimum Islande). Glavni lokalni faktori koji utiču na klimu Kosova su: reljef, voda, zemlja i vegetacija.

1.2.4. HIDROGRAFIJA

Kosovo nema dovoljne vodne rezerve, što će u budućnosti biti ograničavajući faktor za ekonomski i društveni razvoj zemlje. Procenjuje se da Kosovo ima samo 1600m3/vode/godišnje po glavi stanovnika. U hidrografskom aspektu, Kosovo je podeljenona 4 rečne slivove: Beli Drim, Ibar, Binačka Morava i Lepenac. Sa teritorije Kosova u prosečnoj vlažnoj godini teče otprilike 3.8 x 109 vode, odnosno 121.2 m3/sek.

Glavna hidrološka karakteristika na Kosovu je neravnomerna i neadekvatna distribucijavodenih resursa u odnosu na potrebe. Potencijal za vodnu energiju na Kosovu je vrlomali i za sada je njegova upotreba prilično skromna.

Rezerve podzemnih voda su ograničene i nalaze se uglavnom u zapadnom delu Kosova, gde su i rezerve površinske vode veće, u poređenju sa istočnim delom i oskudnim rezervama, i jugoistočnim delom gde su potrebe za vodom veoma velike.

Kosovo ima mali broj prirodnih jezera. Veštačka jezera su: Batlava, Gazivoda, Radonjić, Prilepnica i Badovac, kao i mali broj jezera za navodnjavanje. Kosovo ima značajne izvore termalne vode koje se koriste u lekovite i rekreativne svrhe. Zaštita, očuvanje i razvoj vodnih resursa je veoma važan i jedan od najvećih izazova životne sredine Kosova.

1 Hidrometeorološki institut Kosova, 2008.



Mapa 1:Hidrografija Kosova


Izveštaj

1.2.5. STRUKTURA STANOVNIŠTVA

Kosovo se duži vremenski period (preko 25 godina) suočava sa nedostatkom statističkih podataka o stanovništvu, tako da je određivanje stanovništva u velikoj meri zasnovano na procenama i prognozama.

Sveukupan broj stanovništva Kosova, uprkos brojnim iseljavanjima i pritiscima protivnjega, stalnom je rastao u periodu posle Drugog svetskog rata, različitim ritmom. Tokom perioda od 58 godina (1948-2006), broj stanovnika na Kosovu povećao se za 188.5%.

Tabela 1: Kretanje sveukupnog broja populacije na Kosovu 1948-2006

Godina Broj stanovnika Komentari

1948 727820 Popis

1961 963988 Popis

1971 1243693 Popis

1981 1584440 Popis ija

1991 1956196 Procena

2002 1985000 Procena ZSK-a

2006 2100000 Procena ZSK-a

Kosovo je sa mladim stanovništvom. U 2006. godini, starosna grupa od 0-19 godinačinila je 38%, starosna grupa 20-64 godina činila je 56%, dok je starosna grupa starija od 65 godina činila je 6% sveukupnog stanovništva.

Tabela 2: Struktura populacije prema starosti na Kosovu 1981-2006 2,3,4

Starosne grupe 1981. 1991. 2001. 2006.

0-19 godine 52 48 41 38

20-64 godine 43 47 54.1 56

Iznad 65 godine 5 5 5.9 6

2 Bilten17, ZSK,1991-2001.3 Napredak i proširenje albanske populacije u bivšoj Jugoslaviji, Ekonomski institut 1997.4 Kosovo u ciframa 2006.,ZSK, Priština 2007.



©Agencija za zaštitu sredine Kosova 191120

Raport



2. ZAKONSKI I INSTITUCIONALNI OKVIR

2.1 ZAKONSKI I STRATEŠKI OKVIR

2.1.1 ZAKONI I ADMINISTRATIVNA UPUTSTVA U VODNOMSEKTORU

Pravni okvir za vode generalno, relativno dobro zadovoljava potrebe upravljanje, razvoj iodrživo korišćenje vodnih resursa.

Zakon Br. 2004/24 o vodama Kosova – Cilj ovog zakona je:• Da obezbedi održivi razvoj i korišćenje vodnih resursa, koji

su neophodni za javno zdravlje, zaštitu sredine i društveno-ekonomski razvoj Kosova;

• Da osniva procedure i vodeće principe za optimalnu distribuciju vodenih resursa na

osnovu upotrebe i svrhe;

• Obezbediti zaštitu vodnih resursa od zagađenja, prekomerne upotrebe i zloupotrebe; i

• Odrediti institucionalni okvir za upravljanje vodnim resursima.

Zakon br. 02/L-79 o hidrometeorološkoj delatnosti - Je još jedan važan zakon u sektoru vodečija je svrha regulisanje hidrometeoroloških radova i način njihovog izvođenja. Zakon br. 02/L-78 o javnom zdravstvu - Ovaj zakon definiše institucije odgovorne zasprovođenje zdravstvenih politika, definiše zadatke Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova, gde su između ostalog definisani zadaci za praćenje kvaliteta pijaće vode. Zakon br. 03/L-086 o Aktivnostima pružanja usluga vodosnabdevanja, kanalizacije iodnošenje smeća - važan je zakon kroz koji je osnovana Kancelarija za regulaciju vode i otpada (KRVO) i osnovan je pravni okvir za ekonomska regulacija javnih preduzeća koja pružaju usluge vodosnabdevanja i kanalizacija;Zakon br. 02/L-9 o navodnjavanju poljoprivrednih zemljišta - Ovaj zakon reguliše organizacijui upravljanje navodnjavanjem i ceđenjem poljoprivrednog zemljišta na Kosovu, ovlašćenja i podele odgovornosti za navodnjavanje i ceđenje, formiranje i registraciju kompanije za navodnjavanje, udruženja korisnika vode za navodnjavanje, savezi, njihova organizacija,tarife vode za navodnjavanje, udruženje i druga pitanja vezana za navodnjavanje i drenažu.U okviru obaveza koje proizilaze iz Zakona o vodama i Zakona o javnom zdravstvu, ovaadministrativna uputstva su sastavljena i potpisana6

• Administrativno uputstvo za vodnu dozvolu

• Administrativno uputstvo za strukturu plaćanja voda

• Administrativno uputstvo za vodnu infrastrukturu

• Administrativno uputstvo za testiranje i primenu minimalnih standarda za praćenje

kvaliteta vode za piće

• Administrativno uputstvo za sanitarne inspektore

• Administrativno uputstvo za kriterijume za utvrđivanje zaštićenih vodnih područja za

izvori vode koji se koriste za piće;

• Administrativno uputstvo o dozvoljenim graničnim vrednostima parametara otpadnih

voda koje se mogu ispuštati u vodno telo ili mrežu javne kanalizacije.

Administrativna uputstva u postupku izrade su:• Administrativna uputstva o merama i postupcima zaštite od erozije;

• Administrativno uputstvo za upotrebu i održavanje brana;

• Administrativno uputstvo o informacionom sistemu o vodama;

• Administrativna uputstva o sadržaju plana strateškog upravljanja vodnih resursa;

• Administrativno uputstvo za protokol o vodama.

5 Odeljenje za vode 2009.

2.1.2 STRATEGIJA KOSOVA ZA SREDINU

Strategija za sredinu je važna dugoročna komponenta generalnog razvoja Kosova. Razvoj strategije realizovan je međuministarskom saradnjom i uz pomoć drugih institucija. Strategija ima ove strateške orijentacije za vodeni sektor7:

a) Izrada planova upravljanja vodnim resursima na principima vodenih slivova,

delovanjem odgovornosti na svim nivoima i među svim učesnicima.

b) Osiguranje prava na pijaću vodu svim stanovnicima.

c) Dugoročna zaštita i očuvanje vodenih resursa kao nacionalne imovine i korišćenja na

principima održivog razvoja.

Prioriteti strategije za vodeni sektor su:i. Usvajanje zakona i propisa za korisnike i dobavljače vode i usaglašavanje sa

zakonima i propisima EU.

ii. Praćenje kvaliteta i količine vode.

iii. Izrada planova upravljanja slivovima (integralno upravljanje vode).

iv. Zaštita površinskih i podzemnih voda od zagađenja.

v. Usvajanje strateške akcione planove za vanredne situacije.

vi. Proširiti vodovodnu mrežu i poboljšati snabdijevanje vodom građana.

vii. Proširenje kanalizacione mreže u urbanim i ruralnim sredinama.

viii. Nacrt nacionalnog plana za izgradnju postrojenja za prečišćavanje prljave vode

urbano i industrijsko zagađenje, kao i za stvaranje odgovarajućih modela za

prečišćavanje otpadnih voda u gradskim i seoskim naseljima.

ix. Podizanje svesti i edukacija stanovništva za racionalno korišćenje vodnih resursa.

2.1.3 STRATEPKI PLAN KOSOVA ZA VODE

Zakon o vodama Kosova u članu 22. obavezuje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja koje u saradnji sa nadležnim organima za privredu, finansije, poljoprivredu,šumarstvo, ruralni razvoj, trgovinu, industriju, zdravstvo, prevoz, saobraćaj, energetiku, preduzeća javnih usluga, životnu sredinu, zaštitu prirode i druge vlasti za izradu strateškog plana za vode. Strateški plan za vode izrađuje se na period od 20 godina, sa mogućnošću preispitivanja od strane vlade svakih 5 godina.

Strateški plan za vode određuje politike sa kojima se obezbeđuje8:

• Održivi razvoj voda preko zadovoljavanjem potrebama svih korisnika visokog kvaliteta idovoljno vode;• Zaštita voda od zagađenja; • Zaštita i unapređenje ekosistema; i • Zaštita vode od štetnih radnji.

Strateški plan za vode treba da sadrži:• Procenu stanja upravljanja vodama;

• Ciljeve i uputstva u vezi sa zaštitom, regulisanjem i stabilnom upotrebom vode;

• Prioritete za postizanje ciljeva upravljanja vodama;

• Prognoza budžeta za sprovođenje plana i krajnjeg roka za postizanje ciljeva; i

• Uputstva za sprovođenje međunarodnih sporazuma o administraciji voda.

6 Strategija Kosova za sredinu, MŽSPP 2003.7 Zakon Br. 2004/24 o vodama Kosova

2.1.4 PLAN KOSOVA ZA DELOVANJE U SREDINI

U okviru Kosovskog akcionog plana za zaštitu životne sredine 2006-2010, u poglavlju o vodidefinisani su prioritetni ciljevi, mere, aktivnosti i projekti za period 2006-2010.

Tabela 3: Ciljevi, mere aktivnosti i prioritetni projekti za vodni sektor u okviru KAPS-a9

CiljeviObezbediti pravne, tehničke, finansijske i ljudske kapacitete za raspoređivanje osnova za integrisane politike upravljanja vodama na Kosovu zasnovane na principima održivog razvoja

Mere

• Rehabilitacija i izgradnja infrastrukture (vodovodne i kanalizacionemreže,

postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda) radi zaštite životne sredine i zadovoljavanje potreba stanovništva.• Donošenje podzakonskih akata neophodnih u skladu sa direktivama

EU-a• Osnivanje institucionalnih institucija

Aktivnosti Osnivanje nacionalnog saveta o vodamaRazvoj nacionalne strategije i akcionog plana o vodamaIzgradnja kapaciteta osoblja u ministarstvima i drugim relevantniminstitucijamaRazvoj strategije za praćenje i Uspostavljanje mreže za praćenje Sastavljanje katastra vode i katastra zagađivača vode Usaglašavanje propisa sa EU normama i standardimaAkcioni plan o izgradnji uređaja za prečišćavanje vode u urbanim sredinama sa više od 10.000 stanovnika

Stvaranje ekonomskih instrumenata o smanjenju zagađenja vode Izgradnja ljudskih kapaciteta inspekcijske službe

Br. Projekat Budžet (EUR)1. Sastavljanje katastarskih zapisa za zagađivače vode 131,110

2.Uspostavljanje i institucionalizacija mreže za praćenje kvaliteta vode

675,600

3.Poboljšanje upravljanja vodnim resursima krozregulisanje potrošnje, cene i naplate

99,480

UKUPNO 906,190

2.1.5 DIREKTIVE UVROPSKE UNIJE O VODAMA

U zemljama članicama Evropske Unije, upravljanje vodama je regulisano kroz nekoliko direktiva. Sledeća tabela sadrži podatke o ciljevima ovih direktiva, godinu njihove ratifikacije i usklađivanja sa nacionalnom zakonodavstvom.

Tabela 4: Direktive EU-a o kvalitetu voda i nivo njihove usklađenosti sa nacionalnim zakonodavstvom10

8 Kosovski plan o Akcijama na Sredinu 2006-2010, MSPP/REC, 2006.9 Izveštaj Progresivnog Nadgledanja, Rec 2008, 2009.

Br. Naziv direktiveGodina

ratifikacijeCilj

Usklađivanje sadomaćim

zakonodavstvom(%)

1

Okvirnadirektiva zavode(2000/60/EC)

23. oktobar2000.

Održavanje „visokog statusa“ vodetamo gde postoji, sprečavajući bilo kakvo propadanje postojeće stanje vode i postizanje barem „dobrogstanja“ u odnosu na sve vode do2015. godine

25

2.2 INSTITUCIONALNA STRUKTURA

2.2.1 MINISTARSTVO ŽIVOTNE SREDINE I PROSTORNOGPLANIRANJA/ ODELJENJE ZA VODE

Prema Zakonu o vodama (br. 2004/24), Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranjapreko Odeljenja za vode je odgovorno za:

• Definisanje i primenjivanje razvojnih politika za vodu na Kosovu;

• Realizaciju ciljeva odobrenih vladinim programom;

• Upravljanje vodnim resursima;

• Izrada strateškog plana voda i drugih planova upravljanja vodama;

• Obavljanje administrativnog i stručnog rada u vezi sa vodama;

• Ostali organizacioni razvojni poslovi prema odredbama Zakona o vodama.

U cilju upravljanja vodom na teritoriji određenih slivova, osnivaju se dva regiona rečnih slivova:

Region sliva Belog Drima; iRegion sliva Ibar, Binačka Morava i Lepenca. Za svaki region, osniva se Organ Regiona sliva.

2.2.2 KOSOVSKI SAVET A VODA

Kosovski savet o vodama je nezavisno telo osnovano Zakonom o vodama Kosova. Savet jesavetodavno telo koje preispituje sistemska pitanja upravljanje vodama, usklađivanje različitih potreba i interesa, i predlaže mere za razvoj, korišćenje i zaštitu vodnih resursa i sistema Kosova.

Takođe, savet je dužan da:

• Pregleda i daje mišljenja o zakonskim predlozima koji regulišu pitanja upravljanja

vodama;

• Inicira savremene pristupe srednjoročnom, dugoročnom rešenju i globalnim odlukama

u oblasti razvoja vodnog sistema, obezbeđenja vodnog bilansa, upravljanja vodama,

finansiranja, organizacije vodovodnog sistema i politike razvoja javnih resursa; i

• Razmotri druga pitanja od interesa za opšti razvoj, upravljanje vodama i razvoj vodnog

sistema od interesa za Kosovo.

Za pitanja koja razmatra savet, u pisanoj formi daje mišljenja, dostavlja zaključke i predloge za usvajanje zakonskih odredaba i preduzimanje mera.

2

Direktiva ourbanimzagađenim vodama(91/271/EEC)

21. maj1991.

Zaštita vode od štetnih uticaja, odispuštanja urbanih otpadnih voda iznekih industrijskih sektora 27

3

Direktiva zapijaću vodu (98/83/EC)

3.novembar

1998.

Da se zaštiti zdravlje ljudi odneželjenih efekata bilo kogzagađenja vode namenjenog ljudskoj ishrani tako da ćete obezbediti da voda za piće bude zdrava i čista

47

4

Direktiva onitratima(91/676/EEC)

12decembar

1991

Smanjenje zagađenja vode uzrokovano nitratima izpoljoprivrednih izvora i daljesprečavanje takvog zagađenja

16

2.2.3 AGENCIJA ZA ZAŠTITU SREDINE KOSOVA

Agencija za zaštitu sredine Kosova je centralna institucija nadgledanja stanja sredine.Dužnosti i odgovornosti ove institucije u vodnom sektoru su:

• Prikuplja i obrađuje podatke o površinskim i podzemnim vodama Kosova, čuvanje,

razmenu i objavljivanje takvih podataka;

• Praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda (jezera, potoci i reke) prema

programima i metodologiji mreže nadgledanja;

• Praćenje ispuštanja gradskih, poljoprivrednih i industrijskih voda;

• Priprema i izrađuje izveštaje o stanju vode, strategijama i akcionim planovima za

korišćenje i zaštitu voda, učestvuje u reviziji razne PUS teme iz oblasti vode (vode i

okolišne dozvole itd.)

• Predviđanje i upozoravanje na potencijalni ili spontani rizik gubitka količine i kvaliteta

površinske i podzemne vode;

• Koordinira profesionalnu pripremu programa opštinskih tela za upravljanje vodnim

resursima prema njihovim nadležnostima.

2.2.4 HIDROMETEOROLOŠKI INSTITUT KOSOVA

Osnivan 2000. godinu, Hidrometeorološki Institut Kosova njenu oblast-delatnost razvija naosnovu zakona o Hidrometeorološkoj delatnosti Kosova. Obaveze i osnovne odgovornostiove institucije u polju voda su11:

• Izgradnja i održavanje osnovne mreže hidroloških i meteoroloških stanica,

• Merenja i zapažanja elemenata i pojava: hidroloških, meteoroloških, biometeoroloških

i hidrobioloških,

• Merenja i posmatranja atmosferskog elektriciteta i zagađenja vode i padavina, prema

jedinstvenom programu i metodologiji koja se odnosi na osnovne mrežne stanice.

• Obrada, analiza, skladištenje, razmena i objavljivanje hidrometeoroloških podataka i

rezultata i rezultata istraživanja u mreži za praćenje.

• Organizacija, održavanje i razvoj računovodstvenog sistema, posmatrač baze

podataka i prognoze za izvođenje hidrometeoroloških radova.

• Obaviti sistematska hidrološka merenja i posmatranja u rekama, u uobičajenim

slučajevima i u slučajevima poremećaja stanja površinskih voda u poplavljena

područja i u slučajevima zagađenja.

• Sistematski nadzor i praćenje atmosferskih padavina, zagađenja površinske i

podzemne vode prvog izvora i zemlje, kao i proučavanje i prognoza

hidrometeoroloških uslova zagađenja životne sredine,

• Objavljivanje hidroloških, meteoroloških analiza i kratkotrajne preciznosti vremena,

vode, rečnog leda i vremenskih uticaja na useve,

• Upozorenje na pojavu elementarnih hidrometeoroloških nepogoda,

• Pružanje izveštaja, prognoze i upozorenja nadležnih centralnih i lokalnih vlasti o hidro-

meteorološkim pojavama relevantnim za zaštitu od poplava, leda, promena kvaliteta

vode i upozorenja i drugih pojava zagađenja vode,

• Proučavanje vremena, klime, površinskih i podzemnih voda i njihov uticaj na biosferu,

• Istraživanje promena vremena, klime, vode prouzrokovanih veštačkim uticajem i

proučavanje metoda veštačkog delovanja na vremenske prilike, klimu i vodu.

10 Zakon br. 02/L-79 o Hidrometeorološkoj delatnosti

2.2.5 NACIONALNI INSTITUT O JAVNOM ZDRAVSTVLJU KOSOVA

Nacionalni institut za javno zdravlje je najviša zdravstvena, profesionalna i naučna ustanova na Kosovu. U oblasti voda NIJZK, je autoritet odgovoran za utvrđivanje standarda koje vode za piće moraju da ispunjavaju, a koje distribuira ih dobavljač vodnih usluga i nadgleda njihovo sprovođenje ovih standarda. Pravni osnov za ovlašćenja i odgovornosti NIJZK-a zasnovan je na Administrativnom uputstvu (AU br. 2/99) kojim se uređuje pitanje kvaliteta vode za piće. Misija Nacionalnog instituta za javno zdravstvo je da štiti i poboljša zdravlje stanovništva krozpraćenje pokazatelja, sprečavanje pojave bolesti i promociju javnog zdravlja.

2.2.6 RADNA GRUPA O VODAMA

Radna grupa o vodama (RGV) je jedna komisija relevantnih ministarstva Vlade Kosova,upravljana od strane Premijera ili zamenika premijera, koja je odgovorna ta poboljšavanjesituacije u vodnom sektoru, preko razvijanja sektorske politike i akcionih planova zasnivanihna dobrim praksama.RGU služi kao forum za prikupljanje i ocenu pozitivnih iskustava u sektoru voda, ali i preprekeza sprovođenje, komunikaciju i saradnju. Štaviše, pruža platformu za razvoj politika za reformu vodnog sektora obzirom na različite perspektive, od korisnika vode do dobavljača usluga. RGV će takođe razviti i usvojiti odgovarajuće politike za to osiguravanje održivosti reformi vodnog sektora i investicija.Radna grupa o vodama se sastoji od sedam stalnih članova (pet od kojih imaju pravo na glasanje):

• Premijer (Predsedavajući);

• Ministar Životne sredine i prostornog planiranja (Zamenik predsedavajućeg) (za vodne

resurse);

• Ministar ekonomije i finansija (za vodna preduzeća i financije);

• Ministar administracije lokalne samouprave (o lokalnoj vlasti);

• Ministar spoljnih poslova (o prekograničnim vodama);

• Dva predstavnika nominiranih od zajednice donatora (bez prava glasa).

Pored toga, sledeća ministarstva će doprineti tematskim slučajevima vezanim za pitanja upravljanja vodama: Ministarstvo pravde, Ministarstvo energetike i rudarstva, Ministarstvozdravlja, Ministarstvo trgovine i industrije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnograzvoja i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

2.2.7 LOKALNA VLAST-OPŠTINE

Prema članu 20. Zakona o vodama (br. 2004/24), obaveze i odgovornosti opština u upravljanju vodama su: da upravljaju izvorima vodosnabdevanja; sa značajem lokalnog nivoa, kao i sa prirodnim resursima, javnim izvorima, javni bunarima i vodenim linijama.Dok su, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi na Kosovu (br. 03/L-040), opštine nadležne zapružanje javnih usluga vodosnabdevanja. Ova kompetencija je u slučaju uslugama vode i otpadnih voda treba pružiti putem Ugovorima o uslugama koje opštine potpisuju sarelevantnim regionalnim kompanijama koje nude svoje usluge u odgovarajućoj opštini.

2.2.8 REGULATORNA KANCELARIJA ZA VODU I OTPADE

Regulatorna kancelarija za vodu i otpade (RKVO) je ekonomski nezavisni regulator za uslugevodovoda i otpada na Kosovu.Uloga RKVO-a je da obezbedi pružanje kvalitativnih, efikasnih i bezbednih usluga na ne-diskriminatorskoj osnovi za sve korisnike na Kosovu, imajući u obzir zaštitu sredine i javnog zdravstva.Obaveze i odgovornosti RKVO-a, u vodnom sektoru su12:

• Licenciranje javnih komunalnih preduzeća koja pružaju usluge vodosnabdevanja i

kanalizacije, a pružaju ih regionalne javne kompanije za vodosnabdevanje koje su

licencirane i regulisane od strane RKVO-a;

11 Regulatorna kancelarija za vodu i otpad 2009.

• Određivanje tarifa usluga za pružaoce usluga koje licencira RKVO, osiguravajući da

su tarife pravične i razumne i to omogućiti finansijsku održivost pružaoca usluga;

• Nadgledaju sprovođenje standarda usluga koje pružaju licencirani pružaoci usluga;

• Odobravanje i nadzor nad sprovođenjem Povelje o klijentima koji reguliše međusobna

prava i obaveze između kupaca i pružalaca usluga licenciranih od strane RKSO-a;

• Uspostavljanje i podržavanje Savetodavnih odbora za potrošače za sedam regiona

Kosova.

2.2.9 JAVNA PREDUZEĆA/KOMPANIJE

Prema Zakonu o Javnim Preduzećima (Zakon Br. 03/L-087), javna preduzeća koje se bave upravljanjem pijaćom vodom i vodom za navodnjavanje, klasifikovane su u tri grupe: Centralna javna preduzeća, Regionalna javna preduzeća i Lokalna javna preduzeća kao u nastavku13:

• Centralno javno preduzeće

o Javno preduzeće Hidrosistem Ibar Lepenac A.D;

• Regionalne kompanije navodnjavanja

o Kompanija za navodnjavanje Beli Drim A.D.

o Kompanija za navodnjavanje Radonić-Dukađin A.D.

• Regionalne kompanije Vodovoda

o Regionalna kompanija vodovoda Priština A.D, Priština

o Regionalna kompanija vodovoda Hidrodrini A.D, Peć

o Regionalna kompanija vodovoda Hidroregjioni Jugor A.D, Prizren

o Regionalna kompanija vodovoda Mitrovica A.D, Mitrovica

o Regionalna kompanija vodovoda Hidromorava A.D, Gnjilane

o Regionalna kompanija vodovoda Radonić A.D, Đakovica

• Lokalna Javna Preduzeća

o Kompanija vodovoda i smeća Ibar, Zubin Potok

o Kompanija vodovoda i smeća 24 Novembar, Leposavić

o Kompanija vodovoda Bifurkacioni AD, Uroševac/Kačanik

2.2.10 UDRUŽENJE VODOVODA I KANALIZACIJA KOSOVA (UVKK)

UVKK je nevladina organizacija osnovana da deluje u vezi među svojim članovima da promovišu svoje zajedničke interese i napreduju osnovna pitanja njihovog delokruga. Primarni članovi UVKK-a su sve kompanije za vodovodu i kanalizaciju na Kosovu. Najveći organ Udruženja je Skupština koja bira Odbor Udruženja. Odbor se sastoji od 9 članova; 7 Direktora RKV, jedan predstavnik Ministarstva ekonomije i finansija i jedan predstavnik Ministarstvanadležnog za vodni sektor (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja/Odeljenje zavode). UVKK ima upravnog direktora koji odgovara odboru14.

12 Zakon Br. 03/L-087 o Javnim preduzećima 13www.shukos.org

Reka Bistrica, Peć

3. VODENI RESURSI

3.1 POVRŠINSKE VODE

Sa teritorije Kosova u prosečnoj vlažnoj godini teče 3.6 x 109 m3 (milijardi) vode (121.2m3/sec), dok je ukupna zapremina akumulirana u postojećim akumulacijama 569.690.000 m3,što predstavlja samo 15.7% od ukupne prosečne količine. Najveći deo reka pripada slivu Crnog mora 50.7%, Jadranskom moru 43.5% i Egejskom moru 5.8%. Za većinu reka karakteriše nepravilan sezonski protok. Propuštanja reke su veće tokom zime ili ranog proleća. Topografsko slivno područje Kosova je 11.645 km2, što znači samo za 758 km2 ili 6.5%postoji razlika između njegove ukupne površine (10.887 km2).

3.1.1 REKE I REČNI SLIVOVI Hidrografija vodotoka Kosova podeljena je u 4 rečna sliva: Beli Drim, Ibar, Binačka Morava i Lepenci. Reke Kosova ulivaju se u tri morska sliva: Crno more, Jadransko more i Egejskomore. Glavne reke koje pripadaju slivu Crnog mora su: Ibar, Sitnica sa granama; (Lap,Drenica) i Binačka Morava. Pripada Jadranskom moru: Beli Drim sa granama (Pećka Bistrica, Dečanska Bistrica, Prizrenska Bistrica, Reka Klina, Erenik, Miruša, Topluha i Pljava). Dok je reka Lepenac sa glavnom granom (Nerodime) pripadaju Egejskom moru. Vodostaji (slivovi),imaju protok u različitim pravcima. Koeficijent protoka se kreće od 3.93 l/sec/km2 (Binačka Morava) do 42.46 l/sec/km2 (Dečanska reka). Beli Drim ima najveću dužinu u kilometrima na teritoriji Kosova sa 122 km, dok Prizrenska Bistrica najmanju sa 31 km. Podaci o dužiniunutra glavnih reka na Kosovu predstavljene su u tabeli 5.

Tabela 5: Dužina u kilometrima i površina glavnih reka Kosova15

Naziv Dužina u km unutar teritorije Kosova Površina u km2

Beli Drim 122 4.622Sitnica 90 2.873Pećka Bistrica 62 424,9Binačka Morava 60 1.552Lepenac 53 679,0Erenik 21 510,3Ibar 42 1.155Prizrenska Bistrica 31 262,6

14 Neke činjenice o sredinu, ZSK, 2007

Mapa 2: Slivovi i reke Kosova

Tabela 6. Slivovivodostaja, područja, dužina, protok vode i mesto ispuštanja16

Br. Sliv P (km2)Dužina u

km2 Q(m3/s) q(l/s*km2)Godišnji protok

(milion m3)Vreme

ispuštanja

1Beli Drim 4649 122 61,0 14,6 2.200

Jadranskomore

2Ibar 4009 42 32,6 8,13 771 Crno more

3 Binačka Morava

1564 60 6,1 4,35 330 Crno more

4Lepenac 0,685 53 8,7 12,7 307 Egejsko more

5Plava 252 - 4,71 18,6 -

Jadranskomore

15Master plan voda 1983.

Mapa 3: Slivovi i rečni pod-slivovi

Mapa 4: Mapa hidrometrijskih stanica

Hidrometrijska mreža sastoji se od više mernih stanica preko reka na kojima se vršekontinuirana kvalitativna i koordinirana merenja volumena vode, uključujući fizičko-hemijske parametre reka.

Ova mreža je započela sa radom 2003. godine, realizacijom projekta rehabilitacije Hidrometeorološke mreže Kosova, koji je donirao EAR;

U okviru ovog projekta postavljene su 22 hidrometrijske stanice.Na ovim mernim tačkama prvo se instaliraju digitalni senzori koji beleže nivo vode i nekih drugih fizičko-hemijskih parametara trajno. Tokom 2007. godine realizovao projekat za ukupnu obnovu hidrometrijske mreže Kosova kroz koje se površinska voda u početku prati, dok se u ostalim fazama očekuje nadgledanje podzemnih voda takođe. Na tim stanicama merili su nivo (h) i protok (K). Na kartici. Tabela 7 prikazuje podatke o maksimalnim,minimalnim i prosečnim vrednostima godišnja napajanja na nekim stanicama.

Tabela 7: Maksimalne, minimalne i prosečne godišnje vrednosti padavina (Q=m3/s) hidrometrijskih stanica

prema rečnim slivovima17

Br. SLIV STANICA REKA Q/min Q/pros. Q/maks1

BELI DRIM

Berkovo Istog 0.48 3.75 186

2 Drelaj Pećka Bistrica 0.32 4.20 83.50

3 Grika Pećka Bistrica 0.46 5.95 194

4 Klina Klina 0.00 1.49 49.20

5 Miruša Miruša 0.02 1.21 23.30

6 Dečani Dečanska Bistrica 0.60 4.28 58.00

7 Rakovina Beli Drim 0.80 24.64 358

8 Đakovica Erenik 0.06 12.33 542

9 Pirana Topluha 0.04 3.47 55.40

10 Đonaj Beli Drim 0.10 48.8 1118

11 Prizren Prizrenska Bistrica 0.03 4.47 424

12

IBAR

Glogovac Drenica 0.02 1.52 32.80

13 Lužan Lap 0.90 5.01 63.80

14 Nedakovac Sitnica 0.50 13.62 328

15 Miloševo Lap 0.00 4.48 82.70

16 Prelez Ibar 0.80 13.39 452.80

17 Leposavić Ibar 0.50 30.85 667

18

BINAČKA MORAVA

Končulj Binačka Morava 0.03 9.21 1012

19 Domarovac Kriva Reka 0.2 2.6 30.08

20 Vitina Binačka Morava 0.05 1.06 18.70

21LEPENAC

Kašanik Nerodime 0.15 4.17 17.50

22 Elez Han Lepenac 0.10 10.49 184

3.1.2 POVRŠINSKE AKUMULACIJE

Da bi se zadovoljavale potrebe za pijaćom vodom, navodnjavanjem, ribolovom, turizmom i proizvodnjom na mnogim mestima brane su sagrađene za sakupljanje vode i reke, tokom sezone sezona i da se koriste tokom sezona kada padavine su vrlo male, a potražnja veomavelika. U sledećoj tabeli su predstavili negativne i pozitivne uticaje na životnu sredinu od akumulacija vode.

16 Hidrometeorološki institut Kosova, 2008.

Tabela 8: Pozitivni i negativni uticaji u sredini od izgradnje akumulacije vode

Pozitivni uticaj Negativni uticaj

• Povećanje površinskih rezervi i prevencija poplava.

• Stvaraju se mogućnosti za povećani ribolov i upotreba rezervoara za vodene sportove.

• Brane dizajnirane da spreče poplave i navodnjavanje zemljišta mogu takođe se koristi za proizvodnju energije.

• Poplava čitavih kopnenih područja stvaranjem rezervoara i raseljavanjemstanovništva.

• Gubitak veoma bogatih sezonskih poljanastalih kao rezultat hranljivih materija kojepotiču iz rečne erozije.

• Velike vodene površine rezervoarapovećavaju gubitak vode usled intenzivnog isparavanja i povećane koncentracije soli u nju.

• Soljenje tla, ako se koristi za navodnjavanje.

• Porast bolesti povezanih sa štetnim klicamakoji se množe u vodi stajaće, kao što je slučaj sa velikim rezervoarima.

• Rizik od uništenja brane.

• Punjenje rezervoara sedimentom, koje sespušta njegove dugovečnosti.

Slika 2: Akumulirajuće jezero Batlava.

Kosovo ima neke površinske rezervoare ili kao što su inače poznata veštačka jezera (Batlava, Gazivoda, Radonić, Prilepnica i Badovci), kao i niz jezera mališani za navodnjavanje.

Tabela 9: Glavne akumulacije na Kosovu, površina, vodotok i obim.18

Nazivakumulacije

Vodotok(reka)

Površinasliva (km2)

Prosečni vodotok

(m3/s)

Obim akumulacijeMilion (m3)

Korisnici Ukupno

Gazivoda Ibar 1060 13.5 350 390

Pridvorci Ibar - - 0.435 0.49

Batlava Batlava 226 1.06 25.1 30

Badovci Gračanka 103 1.05 20 26.4

Livoć Livoć 53.6 - - -

Radonić Dečanska Bistrica

130 0.16 102 113

Tabela 10: Obim jezera Batlava i jezera Badovce izražena u milionima m3 po različitim nivoima.

19

Jezero Batlava Jezero Badovac

Nivo jezerapremageodetskojvisini m

Obimjezero (xmilionkm3)

Površinajezera(km2)

Nivo jezerapremageodetskojvisini m

Obimjezero (xmilionkm3)

Površinajezera(km2)

Maksimalninivo jezera 635 38.00 2.25 650 26.400 0.89

Minimalninivooperisanja

614 3.60 0.21 632 6.500 0.23

Krajnjinivo jezera 602 0.00 0.00 610 0.000 0.00

17 Odeljenje za vode, 2008.18 RKV Priština, 2008.

Mapa 5: Postojeće i planirane akumulacije

Na teritoriji Kosova, prema Planu upravljanja vodama (1983) predviđeno je da se napravi takođe dvadeset akumulacija površinske vode kao i niz mikroakumulacija. Sledeća tabela prikazuje neke karakteristike planiranih akumulacija za izgradnju.

Tabela 11: Osnovne karakteristike akumulacija planiranih za izgradnju

Br. Akumulacija Reka/ProtokPovršina

(km2)

Prosečni potoci(m

3/s)

Godišnjeizlivanje m

3/vit

Obimmilion m

3

123456789

1011121314151617181920

DrelajKrstovacMoveMorinaRipajRečan Dragačin KremenataBinča Končulj FirajaŠtimljeCeceljaMakovacMajanceVaganceMirač DobroševcaPollataBistrica

Peć- Pećka Bistrica Binačka reka Reka KlineLabenicaReka TravaReka Prizrenska BistricaReka Dragačin Reka KremenataVelika RekaReka Binačka Morava Reka LepenacReka TopilaCrna RekaReka PrištevkaReka Kačandol Reka LuštaReka TrstenaReka DrenicaReka LapReka Prizrenska Bistrica

1731182392659155365672

1632229102472688463135111159

4,653,20 (2,16)

1,22,25 (0,732,38(1,35)

4,550,25

-0,636,865,340,660,410,190,680,230,201,381,231,40

146,6100,96 (68,20)

37,8070,78 (22,87)74,88 (42,65)

143,227,9215,9019,49216,03168,3020,9112,926,0121,357,246,3043,438,6344,24

84,54034383668

6,768,75

112016,511321103086

23,237,525

Slika 3: Prizrenska Bistrica, u blizini Rečana


Raport

3.2 P O D Z E M N E V O D E

Podzemne vode i njene rezerve na Kosovu nisu dovoljno istražene. Podzemne vode naKosovu nalaze se u stenama različitih formacija, od paleozoika do kvartara i važne su za snabdevanje pitkom vodom za potrebe stanovništva, industrije, poljoprivrede itd.Trenutno korišćenje podzemnih voda na Kosovu uglavnom je preko bunara i izvora. Sledeća tabela prikazuje neke podatke o nekim podzemnim rezervoarima za sliv Belog Drina.

Tabela12 Akumulacije podzemnih voda, površina, zapremina i njihov kapacitet za sliv Belog Drima.

Br. Podzemna akumulacijaSlivanje

(km2)

Korisna

zapremina (m3)

Kapacitet za procenuKapacitetivlerësues

m3/sec. Ukupno (m3)

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Istog

Vrela

Beli Drim

Lubižda

Peć

Dečane

Ločane

Krk Bunar

Koriste

Polje Suve Reke

76

28

90

42

300

144

39

81

18

50

12x106

14x106

14x106

45x106

37,5x106

33x106

12x106

10x106

3,6x106

75x106

2,8

0,600

3,23

4,2(150)

4,0(150)

3,5(150)

1,2(150)

1,6

0,38

2

89x106

19x106

102x106

55x106

52x106

45x106

15x106

50x106

12x106

63x106

Ukupno 998 271x106 511x106

Podzemne vode su od najvećeg značaja u ljudskom životu i ekonomskoj aktivnosti. Složeni geo tektonski i geološki uslovi su uticali na način stvaranja, obima, kretanja i bogatstva podzemnih voda na teritoriji Kosova, zbog velikog obima stena koje nedonose vodu. Teritorija Kosova ima složenu geološku konstrukciju i karakterišu je terenina kojima se nalaze zrnasta i intergranularna poroznost vodonosnici (neogene ipliocenski aluvijumi i sedimenti), i pukotinski porozitetni vodonosnici, Krški vodonosnici(krečnjaci, mermeri) i sa izolacionom podlogom, fliš, trnja 19

Aluvijalni vodonosnici - Aluvijalni sedimenti peska i šljunka rasprostranjeni su ualuvijalnim tokovima. Njihova veličina odgovara veličini rečnih aluvijuma i pokriva površinu od 2.650 km2 ili 24.3% teritorije Kosova. Široko je rasprostranjen aluvijumBelog Drima, Sitnice, Binačke Morave, Pećke Bistrice, Prizrenske Bistrice, Dečanske Bistrice, Drenice, Kline itd.

Aluvijum Sitnice - Predstavlja zastupljeno je sa peskom i šljunkom, među granulirane poroznosti debljine 3-20 m i protoka 3-15 l/sec.

Aluvijum Belog Drima - ima debljinu u rasponu od 10-35 m, debljinu vodenoghorizonta od 3-15 m i protok od 5-20 l / sec. Nivo podzemne vode je na dubini od2,5 - 15,5 m.

Aluvijum Binačke Morave – ima debljinu od 3-10 m sa protokom do 8,0 l/sec. ivodostajem na dubini do 2,0 m.

Aluvijum Reke Lab – Ima debljinu do 10 m, vodostaj na dubini 2-9 m i protok od3 -10 l/sec.

19 Hidr geološka Izgradnja Kosova, Velimirović́ J

40 120

© Agencija za zaštitu sredine Kosova


Mapa6: VodenapodzemnatelaslivaBelogDrima20

20 Projekat institucionalne podrške za MSPP i vlasti rečenih slivova

© Agencija za zaštitu sredine Kosova 41 120

Izveštaj

Krški vodonosnici - Krški tereni izgrađeni su od trasinih i krednih Krških krečnjaka, kao i paleozojskih mermera. Obuhvataju površinu od 1.300 km2 ili 11,0% teritorijeKosova.

Mase krečnjaka grade zapadne i jugozapadne delove Kosova, Peći, Istoka i Dečana. Velike mase krečnjaka javljaju se u Paštriku i regionu Orahovac - Klina, dok se male mase nalaze u Šari, Dolini Lepenca, Gnjilana, Novog Brda, Goleša, Starog Trga itd.Posebno je važan trojani vapnenački kompleks podzemnih voda koji se ispira kroz velike potoke i potoke kao što su: Beli Drim, Izvor Istoga, Izvor Vrela, Banje itd. samaksimalnim protokom od 0,15-10 m3 / sec. Manja Krška vrela sa protokom od 10-20 l /sec. predstavljena su kod Novog Brda, Stan Trg, Velike Hoće itd. Ukupne eksploatacione rezerve svih kraških podzemnih voda procenjuju se na preko 8,0 m3 /sec.

Neogeni vodonosnici sliva - Neogeni sedimenti na teritoriji Kosova pokrivaju više od1.650 km2 ili 15.1% teritorije. Oni su predstavljeni glinama, spajanjem, peskom išljunkom i retko pescima, krečnjacima i konglomeratima različitih debljina. To su sliv Podujeva debljine do 300 m, sliv Kosova do 1000 m, Drenica do 300 m, Binačke Morave do 700 m i Dukađini do 2000 m. U neogenim sedimentima vodonosnici su pesak i šljunak debljine 5-15 m i protok 2-10 l / sec. Ovi rezervoari su pronašli značajne rezerve podzemnih voda pod pritiskom (Đakovica, Podujevo, Drenica, Uroševac, Vragolija, Vrela itd.).

Na području Nove planine (Suva Reka-Prizren) u tim sedimentima na dubini od 50-120 m postoje tri sloja artezijanskih (pod pritiskom) vodonosnima sa protokom od 5-10 l /sek.

42 120



Mapa 7: Hidrogeologija Kosova21

21 Modifikovana od BIK-a NKRM,

Agencija za zaštitu sredine Kosova 43 120

Izveštaj

3.3 Termalne i mineralne vode

Teritorija Kosova bogata je izvorima termalne i mineralne vode. Do sada je biloistraživanja o prepoznavanju i proučavanju vrednosti ovih resursa. Prema dosadašnjim podacima na Kosovu je registrovano oko 30 izvora termalne i mineralne vode. Detaljnijaistraživanja su izvršena samo za vode Pećke Banje, Klokota i Banjske, koje deluju kao termalne lekovite banje. Pored lekovitog aspekta, termalna voda na Kosovu može da sekoristi i za proizvodnju toplotne energije, ali do sada nije postojala detaljna studija kojabi analizirala proizvodni potencijal ovih voda. Generalno, temperatura termalnih voda naKosovu se kreće od 17-54 ° C, dok je stopa sa mineralima 2-5 g / l. Izvori termalne i mineralne vode na Kosovu sadrže sulfate, ugljovodonike, kalcijum i magnezijum.

Tabela 13 prikazuje fizičko-hemijske karakteristike nekih Kosovskih termomineralnih resursa.

Tabela13: Fizičke-hemijske karakteristike nekih termomineralnih izvora Kosova22

Br LokacijaQ

l/sec.

toC pHMineralizacijag/l

Specifične komponenta

Sadržajgasa

1 Pecka Banja 4,00 48.9 6.9 2.04 H2SiO,Ra CO

2

2 Klokot Banja 10,00 32.0 6.6 3.601 CO2Ra,H

2CO

2

3 Banjska 2.50 50.0 6.7 1.356 H2SiO

3CO

2

4 Rudnička Banja 15.00 24.8 7.1 0.598 CO2-N

2

5Topli Rudnički Izvor

5.00 23.0 7.2 0.61 Ra CO2-N

2

6 Gojbulja - 12.0 6.3 2.193 CO2

CO2

7 Voda Lužana 0.01 14.0 6.3 1.144 Ra,H2SiO

3CO

2

8 Studenca 1.0 25.0 7.1 0.670 - CO2-N

2

9 Dečane 2.00 12.5 6.3 1.433 CO2

CO2

10 GornjaGatanjaSipërme

0.1 9.0 6.6 2.539 - CO2

11 Poneš 0.03 13.0 6.3 3.539 CO2,Fe CO

2

12 Poklek 1.00 13.0 6.3 3.52Fe,Ra,CO

2

H2SiO

3

CO2

13 Ugljare 6.00 25.00 6.8 0.688 -- CO2-N

2

14 Žitija 0.3 20.0 6.5 5.126 Fe,CO2

CO2

15 Dobrčane -- 26.8 6.4 -- -- CO2,H

2S

Da bi se racionalizovala korišćenje termalnih i mineralnih voda na Kosovu, u buduće treba da se posveti posebna pažnja razvoju strategija za korišćenje ovih voda, regulisanje infrastrukture i urbanističkih planova, detaljnim istraživanjima fizičko-hemijskih karakteristika i kvalitet ovih voda, kao i istraživanje procene potencijala ovih voda za proizvodnju geotermalne energije.

22 Geotermalna energija na Kosovu i perspektiva za razvoj, Avdi Konjuhi et al.

44 120

©Agencija za zaštitu sredine Kosova


Fotografija 4: Izvor termomineralne vode u Pećkoj Banji


Raport

Mapa 8: Neki termomineralni izvori

46 120



3.4 Padavine

Svi oblici atmosferskih padavina prisutni su na Kosovu. Kiše u dolinama i snežnepadavine u visoko planinskim predelima (Prokletije i Sara) su od velike važnosti, gde naistočnom predelu Kosova u proseku tokom godine padaju iznad (600 mm), dok u zapadnom predelu preko (700 mm). Tokom godine, najveća količina padavina pada u Prokletijama (1750 mm). Snežne padavine su česta pojava u hladnom delu godine. U nižim delovima Kosova u proseku dolazi 26 dana snežnih padavina, a u planinskimpredelima preko 100 dana.

Prva stanica za merenje padavina na teritoriji Kosova počela je sa opažanjima 1925. godine. Nakon rata, posle uspostavljanja državnih institucija osnovan jeHidrometeorološki Institut Kosova, koji beleži padavine kroz osmatračke stanice koje se nalaze u nekim lokalitetima Kosova.

Postojeća mreža stanica atmosferskih padavina sastavljena je od 13 automatskih merača kiše i 53 ručnih.

Fotografija 5: Merač kiše smešten u dvorištu Hidrometeorološkog Instituta Kosova


Raport

Mapa 9: Ručni merač kiše na teritoriji Kosova

Na osnovu podataka zabeleženim na mernim stanicama, prosečna godišnja količina padavina na Kosovu varira od 570 mm (Kamenica) do 1408 mm (Junik). Podaci ogodišnjim srednjim vrednostima padavina za 37 lokaliteta na Kosovu predstavljeni su utabeli 14.

48 120



Tabela14:Prosečne godišnje vrednosti padavina po mesecima od 1948-197823

Br Lokacija I II III IV V VI VII VIII Ix x xI xII prosek/godt

1 Bela Crkva 60 55 60 58 71 63 51 37 67 69 90 78 766

2 Bostane 54 51 48 62 84 74 55 48 53 82 84 61 751

3 Budakovo 62 53 55 77 97 83 68 49 61 80 80 81 848

4 Ćićevo 69 68 63 71 84 80 73 57 61 80 101 91 899

5 Čalapek 94 78 62 64 74 65 53 34 62 83 106 95 870

6DevetJugovića

39 40 37 54 72 67 53 41 46 60 68 56 634

7 Dolce 72 56 52 54 65 54 57 42 55 68 90 85 748

8 Domoroce 43 44 52 46 67 63 49 33 49 51 63 57 609

9DonjeRepište 101 80 64 62 68 50 45 36 60 86 118 103 871

10 Dulje 44 48 44 66 71 64 50 37 54 67 80 68 690

11 Đakovica 108 90 78 74 75 47 52 43 75 90 123 127 981

12 Đurakaovac 67 54 51 50 61 50 53 48 48 66 85 77 706

13 Glavačica 102 79 61 61 68 57 46 44 51 86 111 108 865

14 Glođane 84 69 52 61 59 44 50 38 56 77 101 95 786

15 Gnjilane 39 36 36 45 73 63 47 41 43 55 64 51 593

16 Janjevo 43 45 42 56 32 69 46 38 45 56 63 57 632

17 Junik 158 142 113 107 94 83 64 46 88 140 194 183 1408

18 Kijev 54 47 39 50 79 54 49 40 57 60 81 70 680

19 Krbuljice 71 73 58 81 114 86 59 50 69 79 83 80 903

20 Dardana 44 40 40 39 58 61 49 38 43 51 58 49 570

21 Mitrovica 42 40 40 46 60 68 48 41 44 54 67 58 608

22 Lešane 42 43 42 46 73 65 55 41 46 50 56 52 610

23 Lipljane 44 40 41 52 71 72 50 45 51 54 62 55 633

24 Nedakovac 47 42 38 49 63 65 50 45 48 55 70 37 628

25 Orahovac 59 58 53 58 69 65 54 40 67 68 84 77 753

26 Oralne 42 45 50 57 76 66 51 38 61 63 77 62 689

27 Peć 97 71 71 64 76 63 53 42 53 85 114 101 886

28 Podujevo 39 42 37 51 70 68 52 40 49 56 67 51 632

29 Ponošec 105 112 95 82 85 51 58 42 82 115 168 146 1142

30 Priština 35 35 34 51 72 73 47 43 48 54 62 51 598

31 Prizren 65 56 59 61 72 59 58 38 65 62 79 73 747

32 Skenderaj 45 43 35 47 60 49 52 42 43 54 71 59 600

33 Suva Reka 49 47 50 57 76 66 48 41 59 59 67 65 687

34 Uroševac 49 45 49 52 80 71 62 49 52 60 68 55 688

35 Vučitrn 45 41 35 45 61 62 50 48 48 65 67 57 615

36 Ježiće 87 72 81 85 114 93 81 53 75 78 97 91 1006

37 Kačanik 80 66 69 68 94 70 63 43 59 77 90 79 858

23 Hidrometeorološki Institut Kosova,2008


Izveštaj

Mapa 10: Raspodela padavina na Kosovu 24

24 Hidrometeorološki Institut Kosova, 2009

50 120



Fotografija 6: Jezero Radonić tokom sušne sezone 2007.


Raport


1. KORIŠĆENJE VODA

4.1 Korišćenje vode za piće i domaćinstvo


Usluge vodosnabdevanja na Kosovu pružaju sedam licenciranih RegionalnihVodovodnih Kompanija - RVK. Licencirane RVK nude svoje usluge u 25 Kosovskihopština. Opštine sa većinom srpskog stanovništva, (Štrpce, Novo Brdo, Leposavić, Zubin Potok, Zvečan, kao i severna Mitrovica) nisu pod upravom RVK. Pored glavnih gradova, ove kompanije nude svoje usluge i u nekim selima koja se nalaze u okvirunjihovih servisnih područja

a) b)Slika 1: Prostiranje vodosnabdevanja (%) u regionalnim kompanijama vodovoda25za godine a) 2007 i b) 2008

Tabela15: Učinak regionalnih kompanija vodovoda za 2008. godinu

Reg. KompanijaVodovoda

Brojusluženihopština

Broj usluženihpotrošača

Brojusluženihgrađana

Prostiranjeusluga vod.

%

Prostiranjeuslugamakanaliz. %

Priština 7 82,443 445,432 77 66

Južni HidroRegion

4 28,464 189,069 49 44

Hidro Drim 4 28,996 157,120 65 34

Mitrovica 3 20,780 116,440 55 47

Radonić 3 26,667 158,394 95 62

Hidro Morava 3 15,901 86,413 33 36

Bifurkacija 2 14,947 79,816 42 29

Ukupno 25 219,198 1,232,683 60 48

Na osnovu broja domaćinstava koje fakturiše RKV, KRVO procenilo se da broj stanovništva kojima se pruža snabdevanje vodnim uslugama iznosi 1,232,683stanovnika (ili 60% ukupnog stanovništva), dok za usluge kanalizacije iznosi 987,130stanovnika (ili 48% ukupnog stanovništva)26.

Postoji takođe značajan broj (oko 200) ruralnih vodovodnih sistema kojima ne upravljaju RKV, već́ seoske zajednice i kao takve nisu uključene u ovoj proceni.

25 KRVO,200826 Izveštaj učinka RKV,KRVO 2008


Prostiranje vodnih usluga (%) na regionalne kompanije

Kosova – 2007.godine

88% 77%

45% 62%

82% 60%80%

Priština

Južnihidroregion

Prizren)

Hidrodrini(Peć)

Mitrovica(Mitrovica)

Radonić(Đakovica)

Bifurkacija (Uroševac)

Hidromorava(Gnjilane)

Izveštaj

Tome treba da se dodaje da vodovodni sistemi u opštinama sa srpskom većinom stanovništva ne upravljaju RKV. Na osnovu gore navedenih faktora procenjuje seda je pokrivenost uslugama vodovoda na Kosovu kreće se: 70% -75%, dok je za kanalizacione usluge: 50% -55%.

Mapa 11: Pokrivenost uslugama vodosnabdevanja od strane javnih vodovodnih sistema

Ukupna proizvodnja vode koju su regionalne kompanije distribuirale u 2008. godiniiznosila je 127.3 miliona m3. Više od polovine ove vode (55%) dobija se iz površinskihizvora (akumulacija), dok je ostatak (45%) iz prirodnih i podzemnih izvora.

54 120

Agencija za zaštitu sredine Kosova


Sledeća tabela prikazuje izvore snabdevanja vodom i dnevnu količinu u m³.

Tabela 16. Izvori vode, dnevne i godišnje količine (m³)27

Br. Mesto zahvatanja vodeKoličina korišćene vode u [ m³/dana]

Količina vode korišćena [m³/god]

Procenat[%]

1 Prirodni Izvori 153.264 55.941.360 32.10

2 Rezervoari 7.749 2.828.385 1.62

3 Reka 11.191 4.084.715 2.34

4 Jezera (površ. akumulacija) 279.260 101.929.900 58.44

5 Bunari 26.340 9.614.100 5.51

Ukupno 477.804 174.398.460 100

Tabela pokazuje da se veća količina vode za piće koristi od površinskih akumulacija.

Od ukupne količine vode proizvedene od strane regionalnih kompanija, 55.7 miliona m3

godišnje naplaćeno je kupcima, dok je preostali iznos od 71.6 miliona m3 (ili 56%) bilo jenenaplaćena voda (uključujući tehničke i administrativne gubitke). Ukupna dužina vodovodne mreže kojom upravlja i održava RKV iznosi 3,357 km, a kanalizacija 938km. Zbog velikih gubitaka iz vodovoda i nedovoljnih proizvodnih kapaciteta, većina Regionalnih Vodovodnih Kompanija nije u mogućnosti da potrošačima osigura neprekidno snabdevanje vodom. Stoga se potrošači u regionima Mitrovice, Prištine, Gnjilana i Uroševca suočavaju sa redovnim prekidima snabdevanja vodom, koji su izraženiji tokom letnjih meseci, kada se potrošnja vode značajno povećava.

Komercijalni gubici su takođe visoki, kao rezultat nelegalnih priključaka, koji često pogoršavaju probleme sa kvalitetom vode zbog vodovodnih grešaka.

Ostali problemi uključuju: nedovoljan kapacitet izvora vode; neracionalna potrošnja i veliki gubici na mreži, zastarele stanice za filtriranje i ograničen kapacitet, nedostatak adekvatne urbanizacije u naseljima, proširenje vodovodne mreže čak i kad je kapacitet ograničen, nedostatak podsticaja za uštedu vode nedostatak profesionalnih ljudskih resursa za upravljanje vodama itd.

27 UVKK


Raport

Fotografija 7: Izvor Belog Drima, jedan od izvora koji se koristi za piće

56 120


Tabela 17. I zvor i za snabdevan je vodom od s t rane Kompani ja Vodovoda i god išn ja ko l i č ina (m³)28

RKV“HIDRODRINI”PEC

RKVHIDROSISTEM“RADONICI”DAK

OVICA

RKV”HIDROREGIONJUG“PRIZREN

RKV”PRISTINA”PRISTINA

RKV“HIDROMORAVA”

GNJILANE

RKV“BIFURKACION”

UROSEVAC

NPH“IBARLEPENAC”

IzvoriBr. Izvora

13 1 3 4

God. količina m3 38,302,370.00 13,311,185.00 2,680,560.00 1,458,175.00

Jezera

Br. Jezera1 2 1 1

God. količina m3

20,803,540.00 36,249,610.00 3,311,280.00 25,811,895.00

Reke

Br. Reka1 3

God. količina m3

732,920.00 3,352,560.00

Rezervoari

Br. rezervoara1 1

God. količina m3

2,199,490.00 628,895.00

Bunari

Br. bunara1 30 2

God. količina m3

10,010.00 8,814,020.00 819,790.00

BušotineBr. bušotina 1

God. količina m3

434,715.00

Ukupno 40,601,870.00 20,803,540.0015,107,715.00

45,063,630.00 6,811,630.004,810,735.00

25,811,895.00

28 Odeljenje za vode, 2009.

Izveštaj

Mapa 12: Snabdevanje vodom od regionalnih kompanija

58 120



4.2 KORIŠĆENJE VODA ZA NAVODNJAVANJE

Oko 400.000 ha od 1.088.000 ha poljoprivrednog zemljišta na Kosovu je pogodno zanavodnjavanje. Površine zemljišta duž glavnih reka je pogodnije za navodnjavanje. Oko50.000 ha poljoprivrednog zemljišta je veoma pogodno za navodnjavanje, a dodatnih100.000 ha moglo bi biti povoljno uz mere sanacije. Najveći deo navodnjavanog zemljišta je u regionu Peći sa oko 39.5% ukupne površine poljoprivrednog zemljišta, dok je najmanji deo u regionu Gnjilana sa 4.8%. Površine poljoprivrednog zemljišta kojasu navodnjavanja po regionima na Kosovu predstavljene su u sledećoj tabeli.

Tabela18: Površina zemljišta koja su navodnjavana poregionima29

RegionNavodnjavanapovršina (ha)

Ukupna površina obrađenog poljoprivrednog zemljišta (ha)

%navodnjavanja zemljišta

Kosovo 39.368,7 226.905 17.4

Priština 5.926,4 56.984,9 10.3

Mitrovica 4.206,7 38.347,2 10.9

Peć 12.696,5 32.086,6 39.5

Đakovica 10.694,4 27.385,0 39.0

Prizren 2.551,6 24.949,4 10.2

Uroševac 2.013,7 21.102,1 9.5

Gnjilane 1.276,4 26.049,7 4.8

Trenutno, na Kosovu, sistemom za navodnjavanje upravljaju centralno JavneKompanije: Javna Kompanija Hidro Sistem Ibar Lepenac i dve regionalne kompanije zanavodnjavanje: Kompanija za Navodnjavanje Beli Drim i Kompanija za NavodnjavanjeRadonić-Dukađini30.

Glavne karakteristike sistema navodnjavanja od strane Kompanija za navodnjavanjepredstavljene su u sledećoj tabeli.

Tabela19:Karakteristike glavnih šema za navodnjavanje31

Šema Vrsta navodnjavanjaOpremljenapovršina(ha)

Navodnjavanapovršina (ha)

Površina navodnjavanapo trenutnim šemama iizvorima vode tokomsezone (ha)

Ibar Lepenac Navodnjavanjeprskalicom

20.000 515 14.5001

Radonić Navodnjavanje prskanjem 8.600 4.700 5.000

Dukađini Površin. navodnjav. iprskalicom

5.000 800 2.500

Beli DrimPeć

Površinsko navodnjav. 6.500 1.300 2.500

Istog Površinsko navodnjava. 8.500 1.350 2.000

Beli Drim Površinsko navodnjava. 8.500 1650 3.000

Ukupno 57.100 10.315 29.500

29 Anketa o poljoprivrednih domaćinstava,ESK2007.30 Zakon o Javnim Preduzećima

31 Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja


Raport

U tabeli 20 prikazane su površine koje navodnjavaju Javna preduzeća za navodnjavanje za period 2008-2009. godine, dok je na slici 3 prikazana hronologijanavodnjavanih površina za period 2000-2008. godine.

Tabela 20: Površine koje navodnjavaju Javna preduzeća za navodnjavanje 2008-2009.

Preduzeća za navodnjavanje

Navodnjavane površine/ha2008.

Navodnjavane površine/ha2009.

Ibar-Lepenac1424 1132

Radonić i Dukađini

5248 5234

Beli Drim 16501050

Ukupno 83227416

Slika 2: Navodnjavane površine (ha) NPH Ibar Lepenac za period 2000-2008.

Upotreba vode za navodnjavanje m 3 (Kompanija za navodnjavanje - Radonić)

50,000,000

48,000,000

46,000,000

44,000,000

42,000,000

40,000,000

38,000,000

36,000,000

2006. 2007. 2008.

Upotreba vode za navodnjavanje m3 (Kompanija zanavodnjavanje - Radonić)

Slika 3: Voda koja se upotrebljava za navodnjavanje od strane preduzeća za navodnjavanje Radonić

32 Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja

60 120 © Agencija za zaštitu sredine Kosova


Na slici 3 prikazani su troškovi vode za navodnjavanje od strane Kompanija zanavodnjavanje Radonić za period 2006-2008. godine, gde se primećuje porast upotrebe vode u ovom sektoru.

Dok je na osnovu istraživanja koje je sprovelo Odeljenje za navodnjavanje MPŠRR,utvrđeno da je 2005. godine površina pod nezvaničnim navodnjavanjem (van Kompanija za navodnjavanje) bila skoro kao površina koju navodnjavaju Kompanije zanavodnjavanje.

Tabela 21: Različite vrste neformalnog navodnjavanja u 2005. godini33

Vrste navodnjavanja Površina (ha)

Savremene/poboljšane šeme navodnjavanja pod KN 7,063

Tradicionalne šeme navodnjavanja pod KN 1,581

Ukupno nezvanično navodnjavanje 8,644

Nezvanično navodnjavanje površine rečnom vodom sa gravitetom 5,208

Nezvanično navodnjavanje prskalicama sa pumpama 641

Nezvanično navodnjavanje površine rečnom vodom sa pumpama 542

Navodnjavanje sa izvorima 1,700

Navodnjavanje podzemnom vodom sa bunarom 984

Ukupno nezvanično navodnjavanje 8,225

33 Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja


Izveštaj

Mapa 13: Zemljišta sa povoljnim položajem za navodnjavanje

4.3 KORIŠĆENJE VODA VODE ZA INDUSTRIJSKE POTREBE

Industrija se smatra najvećim sektorom potrošnje vode. Najveći potrošači vode su velika industrijska preduzeća (KEK, New Co Feronikeli, Sharcem itd.).

Mesečna potrošnja (m3)

potrošnja(m3/

Mesečna potrošnja (m3) potrošnja

(m3/

Sharrcem

godišnje(m

3)

Kondicioniranjegasova u peći

(m3)

Hlađenje opreme (m3)

Za sanitarnepotrebe (m3)

Posebni slučajevi (m3)

Podaci na osnovu računa plaćanja u hidrosistemu Ibar- Lepenac (m3)

Većina industrijskih preduzeća se snabdeva vodom iz površinskih akumulacionih jezera. Podaci pokazuju da se za potrebe velikih industrijskih preduzeća (za tehnološke proizvodne procese, hlađenje i sanitarne potrebe itd.) troši više od 30% ukupne količine vode.

Tabela 22: Potrošnja vode za 2007./2008. godinu od strane velikih industrijskih preduzeća

Količina potrošene vode u industriji prelazi količinu vode koja se troši u sektoru poljoprivrede i domaćinstva.

Većina malih industrijskih preduzeća koristi vodu iz javnog vodovoda, dok veoma mali broj njih koristi sopstveni sistem za snabdevanje vodom. U sledećoj tabeli prikazani su podaci o potrošnji vode u industrijskom sektoru u nekoliko opština na Kosovu.

Tabela 23: Količina potrošene vode od strane industrijskih preduzeća u nekoliko opština Kosova i njihovi izvori snabdevanja34

Opštine

Količine potrošene vode m³/ god.

Sopstvenipodzemni izvori i

iz vodovodaIz vodovoda

Dečane - 1000

Đakovica - 158000

Istok 190000 -

Klina 22000 -

Orahovac - 54000

Peć 10000 122000

Prizren 4000 163000

Suva Reka - 809000

Ukupno: 226000 1307000


© Agencija za zaštitu životne sredine Kosova 63 120

Izveštaj

Očekuje se da će Kosovo kao zemlja u razvoju povećati korišćenje vodnih resursa, što bi moglo još više pogoršati situaciju snabdevanja stanovništva pijaćom vodom, naročito u akumulacionim bazenima u koje imaju zajednički pristup industrija i stanovništvo.

4.4 KORIŠĆENJE VODA ZA HIDROENERGETIKU

Električna energija koja se proizvodi iz hidro energije je obnovljiva i tokom njenog dobijanja se ne oslobađaju gasovi, kao u slučaju dobijanja energije iz sagorevanja goriva. Isplativost korišćenja hidroenergetskih resursa uslovljena je geološkim i topografskim uslovima za izgradnju brana, a posebno topografskim uslovima, da bi sešto više smanjilo poplavljivanje zemljišta, velikim početnim investicijama i mogućnošću regulisanja protoka na visokom nivou putem akumulacionog rezervoara. HE već imaju veoma naprednu tehnologiju i razvijene su takoreći u svim zemljama sveta. Međutim, upotreba hidroenergije za proizvodnju električne energije donosi mnoge ekonomske, socijalne i ekološke probleme Hidroenergetski teoretski potencijal značajno se smanjuje ako uzmemo u obzir sve probleme koji nastaju njihovom izgradnjom, gde su na prvommestu velike početne investicije.

Zbog izgradnje HE sa rezervoarima, čitave površine zemljišta se poplavljuju i kao posledica toga u većini slučajeva ovo je povezano sa raseljavanjem stanovništva koje živi na tim područjima. Izgradnja novih brana stvara velike probleme između ruralnih područja u blizini reke, energetskih kompanija, turističkih kompanija i kompanija za snabdevanje vodom, jer svaka od njih nastoji da zaštiti svoje interese koji su gotovodijametralno suprotni jedni drugima.

Najveća korist od upotrebe hidroenergije ostvaruje se izgradnjom malih hidroelektrana. Na početku, izgradnja ovih hidroelektrana je bila namenjena za snabdevanje električnom energijom dubokih planinskih područja, ali kasnije su sve hidroelektrane povezane sa energetskim sistemom. Ove hidroelektrane su uglavnom derivativnog tipai koriste vodene resurse i vodene tokove u blizini ovih područja. Životni vek ovih hidroelektrana je 25 godina.

Izrada programa za aktiviranje ovih hidroelektrana deo je energetske politikeEnergetske strategije Kosova i predviđa se mogućnost efikasnog ponovnog pokretanja ovih hidroelektrana.

Trenutno na Kosovu funkcioniše hidroelektrana Gazivode, koja ima kapacitetproizvodnje energije od 2 x 17 MW, i pet malih hidroelektrana u distributivnoj mreži sakapacitetom od 11,82 MW. Ostale male hidroelektrane su: Dikance, Istok i Prizren. NaKosovu je u proizvodnji i hidroelektrana Kožnjer u Dečanima, koja je data u koncesiju i proizvodi malu količinu energije.

Tabela 24: Proizvodnja električne energije iz postojećih hidroelektrana

Hidroelektrane Snaga MW Energija GWh

Postojeće HE u distributivnoj mreži 11.82 38

HE Gazivode 35.0 101

Ukupno 36.82 139

Kosovo karakterišu reke i potoci sa hidroenergetskim potencijalom koji se možeuzeti u obzir radi korišćenja za proizvodnju električne energije. Zapadni deo Kosova poseduje hidroenergetski potencijal Belog Drima, koji sa



sa svoje strane predstavlja više od polovine hidroenergetskog potencijala Kosova.Upotrebljiv hidroenergetski potencijal na Kosovu iznosi oko 0,7 TWh/godišnje.Najvažnija hidroelektrana koja se može izgraditi na Kosovu je Žur, na rečni tok Belog Drima, sa potencijalom od 0,377 TWh/godišnje. Rečni tokovi Belog Drima, Ibra, Morave, Lepenac, Laba karakteriše značajan potencijal za proizvodnju električne energije.

U tabeli 25 prikazan je hidroenergetski potencijal reka na Kosovu.

Tabela25:Hidroenergetskipotencijal rekanaKosovu35

Reka

Hidroenergetski potencijal,tehnički upotrebljiv

Hidrotehnički potencijal, ekonomski upotrebljiv

Br. GWh/godišnje GWh/godišnje

1 Beli Drim 554.00 554.00

2 Ibar 103.27 102.17

3 Binačka Morava 8.75 8.75

4 Lepenac 23.80 16.53

Ukupno 689.64 681.27

Slika 4: Potencijal hidroelektrana po kategorijama [kW]

Tabela 26: Nove hidroelektrane koje će se izgraditi na Kosovu 36

NazivSnaga[kW]

Energija[Miliona kWh]

Protokm3/sek

Pad [m]Reka

1: HE Kućište 3900 17 6 80

Pećka Bistrica 2: HE Drelje 6200 27 6.5 120

3: HE Štupelj 7600 35 8 120

4: HE Belaje 5200 25 5 130Dečanska Bistrica

5: HE Dečane 8300 39 6.5 160

6: HE Ločane 3100 14 1.5 250 Ločanska Bistrica

7: HE Mal 4000 18 2.4 200

Erenik8: HE Erenik 2000 9 2.4 100

9: HE Jasić 1900 9.7 2.6 90

10: HE Dragaš 2200 10 5 55Plava

11: HE Orčuša 5600 25.6 7 100

35 Izveštaj o prethodnoj studiji izvodljivosti za identifikaciju vodnih resursa za male hidroelektrane na Kosovu,MEM & AAEESD, 2006.36 Izveštaj o prethodnoj studiji izvodljivosti za identifikaciju vodnih resursa za male hidroelektrane na Kosovu,MEM & AAEESD, 2006.


Izveštaj

12: HE Rečane 1500 6.7 2.6 70 Prizrenska Bistrica

13: HE Brezovica 2100 10 4.5 60Lepenac

14: HE Lepenac 3500 16 7.6 60

15: HE Banjska 300 1.4 0.5 85 Banjska

16: HE Batare 1100 5.8 2.3 60 Bistrica (Batare)

17: HE Majance 600 2.9 1.5 50 Kačandol

18: HE Miruša 4600 22 45 15 Beli Drim i Dečanska Bistrica

Ukupno novih HE 63700 294.1

Fotografija 8: Dečanska Bistrica, planirana lokacija za izgradnju HE



Mapa 14: Planirane hidroelektrane


Izveštaj

4.5 KORIŠĆENJE INERTNOG MATERIJALA IZ REČNIH KORITA

Rečni slivovi na Kosovu uglavnom degradiraju zbog nekontrolisanih aktivnosti operatera koji vrše vađenje inertnog materijala po rekama i oko njihovih korita. Reke koje su najviše pogođene ovim fenomenom nalaze se u slivu reke Beli Drim. Najviše je oštećena reka Beli Drim, zatim reka Ribnik i deo reke Pećka Bistrica. Najviše degradirano područje i koja nastavlja da se degradira je reka Beli Drim, u sektoru koji počinje od Kramovika do sela Đonaj. Dok u reci Ribnik najviše oštećeni deo je sektor koji počinje od sela Korenica do mosta „Terzijski most" (ulaz u gradu Đakovica)37.

U svim gore pomenutim sektorima korišćenje inertnog materijala postalo je bez kriterijuma, bilo u pogledu zaštite vodnog režima, bilo u pogledu iskorištavanjamineralnih sirovina. Promena vodnog režima prouzrokovala je i meandre reka i kaoposledica toga sa bedema su prenesene čitave površine plodnog zemljišta.

Fotografija 9: Eksploatacija peska iz Belog Drima u Luki

Fotografija 10: Eksploatacija peska iz Belog Drima u Velikoj Kruši



Ministarstvo sredine iprostornog planiranja

Agencija za zaštitu sredineKosova

Informacioni sistem zaštite životne sredine /GIS

Naziv mape: Degradirana područja Izvor podataka: DUO / AZSK

Projekcija: LITM-WGS 84Zona: 34 HV

Datum: decembar, 2007.Priština

Adresa: Ul. Nazim Gafurri br. [email protected]

Degradirana područja u slivu reke Beli Drim

od strane operatera za pesak i šljunak

Mapa 15: Degradirana područja u slivu reke Beli Drim

Izveštaj

4.6 UPOTREBA VODA ZA RIBOLOV I AKVAKULTURU

U većini slatkih voda Kosova odvija se rekreativno–sportski ribolov bez većih koristi.

Uslovi koje pružaju reke, jezera i akumulacije za ribolov nisu zadovoljavajući. Zagađenje voda, oštećenja rečnih korita zbog vađenja peska i podizanja separacija duž rečnih tokova, značajno su uticali na osiromašenje voda ribom.

Sektor ribarstva trenutno doživljava priličan zaostatak u razvoju, zbog nedostatka strategije upravljanja ribljim resursima, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.

Riblji resursi su nacionalno bogatstvo koje će, ako se pravilno koristi, doneti povećanje prihoda, kao i ravnotežu između ribolova i ribljih resursa s jedne i životne sredine s druge strane.

Poribljavanje vodenih akumulacija može se obavljati vrstama riba koje ne zahtevajuhranjenje od strane ljudi i koje garantuju povećanje količine ribe za uspešan ribolov, vodeći računa uvek o zdravstvenom stanju riblje mlađi.

Nedostatak potpunog inventara zaliha riblje faune takođe predstavlja prepreku u upravljanju ribolovom, planiranju intenziteta ribolova, pravcu razvoja ribolova, zaštitiugroženih i posebnih vrsta itd. Najčešće vrste riba koje se nalaze u našim vodama su: klen, som, potočna pastrmka, grgeč, crvenperka, skobalj, bodorka itd.

Akvakultura na Kosovu je počela da se razvija 60-ih godina. Količina proizvodnje ribe u slivovima je minimalna, i to oko 300 tona/godišnje. Proizvodnja pastrmke naKosovu uglavnom se konzumira u ugostiteljstvu, a vrlo malo, da ne kažemo uopštese ne nalazi na tržištu.

Prema analizama koje je obavilo MPŠRR uzimajući u obzir domaću proizvodnju ribe u postojećim ribnjacima, kao i uvoz sveže i smrznute ribe, potrošnja ribljeg mesa je 0,8 kg/stanovniku, u poređenju sa zemljama regiona i šire je ispod proseka potrošnje.

Potencijalne reke za uzgojpastrmke na Kosovu su: BeliDrim, Pećka Bistrica, Rečane, Lepenac, Binačka Morava, Brod i Restelica u Dragašuitd. Pored reka postojimogućnost za proizvodnju ribe i u jezerima primenomuzgoja ribe u kavezima(mrežama).

Uzimajući u obzir vodne resurse i potražnju tržišta, uzunapređenje tehnologije i sniženje troškova proizvodnje,razvoj akvakulture ima dobruperspektivu.



Mapa 16: Zone ribolova


Izveštaj


5. EROZIJA I POPLAVE

5.1 EROZIJA I BUJICE


Erozija i bujice na teritoriji Kosova ugrožavaju prirodu i društvenu i privatnu imovinu kojusu ljudi stvorili i planirali. Erozija se manifestuje degradacijom poljoprivrednog išumskog zemljišta, putne i železničke mreže, kao i građevinskih objekata i naselja. Postojeće stanje erozije je prikazano u sledećoj tabeli.

Tabela27:KategorijeerozijenaKosovu,površinaukm2 i učešće u % po kategorijama38

Kategorija erozije Površina km2 %

I, II i III Kategorija 5.973 km²55.6 %

IV Kategorija (slaba erozija) 3.680 km²34.2 %

V Kategorija (veoma slaba erozija) 1.097 km²10.2 %

Ukupno 10.750 km2 100 %

Dakle, erozija I, II, III i IV kategorije obuhvata površinu od 9.653 km² ili 89.8% ukupnepovršine.

Najizraženija produktivnost aluvija je uzvodno od reke Ibar (situaciju treba poboljšatiantierozivnim merama i radnjama). Takođe površine sliva Lepenac su ugrožene od erozije. Zatim dolaze slivovi Belog Drima i Binačke Morave. Najmanja produktivnost erozije je u slivu reke Sitnice.

Procena stanja erozije na teritoriji Kosova prikazana je na sledećoj mapi.

U slivu Belog Drima identifikovane su i bujice koje prouzrokuju eroziju. Podaci obujicama u slivu Belog Drima po lokacijama prikazani su u tabeli 28.

Tabela28:BujiceuslivuBelogDrimapoopštinamai lokacijama39

OPŠTINA LOKACIJA BUJICA

Istok

Ljubožda Dragićeva

Crnce Suvi Do

Crnce Perlina

Vrelo Veliki Lug

Vrelo Loš lug Grdeca

Studenica Leskovički Potok

Kaličane Livadski Potok




Izveštaj

Peć

Belo Polje Belopoljski Potok

Peć Čokolički Potok

Brestovik Sušica

Siga Sušica

Dečane

Huljaj Dečanska Bistrica

Gornji Streoc Behovački Potok

Gornji Streoc Durakov Potok

Dečane Dečanska Bistrica

PrizrenKoriša Kabašov Potok

Ljubižda Has Osojnica

Orahovac Celina Linija oštrica

Suva Reka

Vranić Vranićki Potok

Dvorane Dvoranski Potok

Ðinovce Suvi Potok

Popovljane Popovljanski Potok



Mapa 17: Erozivnezone

5.2 POPLAVE

Zaštita od poplava i uređenje vodnog režima zahtevaju ozbiljne i dugoročne pristupe. Među glavnim faktorima koji dovode do pojavljivanje poplava su:

• Neuređena rečna korita;

• Oštećenja rečnih korita eksploatacijom peska i šljunka bez ikakvog kriterijuma;


Raport

• Izgradnja kuća, puteva i mostova na mestima koja su ugrožena od poplava;

• Odlaganje otpada u reke;

• Seča šuma u blizini poplavnih područja;

• Slabo održavanje zaštitnih objekata;

Na osnovu izvršenih procena (Master plan 1983. godine) za slučajne poplave jednom u 100 godina kao i na osnovu razvoja, koji je bio u obračunatom vremenu, može se utvrditi i štete od poplava. Prema ovom obračunu, šteta od poplava u slivu Belog Drima iznosila bi 50%, u slivu Ibra 24%, u slivu Lepenca 20% i u slivu Binačke Morave 6%. U cilju sprečavanja pojave poplava predviđeni su projekti za uređenje rečnih korita.

Prema dosadašnjim zapažanjima, dužina reka Kosova, koja su ugrožena od poplava jeoko 491 km. Do sada je uređeno samo 140 km, ili 28% ukupne dužine predviđene za uređivanje.

U sledećoj tabeli prikazani su podaci o dužini rečnih korita koje su predviđene za uređenje i dužini rečnih korita koje su do sada uređene prema slivovima reka.

Tabela 29: Dužina rečnih korita predviđenih za uređenje i one koje su uređene u rečnim slivovima33

Rd.br.

Rečni tok Dužina predviđena za uređenje [km]

Uređena dužina[km]

[%]

1 Binačka Morava 30.35 22.15 73.00

Pritoke Binačke Morave 56.45 24.10 42.69

Ukupno 86.80 46.25 52.28

2 Sitnica 62.37 43.00 68.94

Pritoke Sitnice 141.73 16.70 18.83

Ukupno 203.10 59.70 29.39

3 Ibar 7.70 4.50 58.44

Pritoke (Ljušta) 2.60 0.85 32.69

Ukupno 10.30 5.35 51.94

4 Beli Drim 76.56 13.40 17.50

Pritoke Belog Drima 97.07 12.92 13.39

Ukupno 168.63 26.32 15.60

5 Lepenac 5.0 - 00.00

Pritoke Lepenca 17.50 2.80 16.00

Ukupno 22.50 2.80 12.44

Σ Ukupno 492.33 140.92 28.62


Gjendja e Ujërave në Kosovë

Mapa 18: Uređenje korita rečnih tokova i zaštita od poplava


Raport

78 120 © Agjencia e Kosoves per Mbrojtjen e MjedisitFotografija 12: Postrojenje za prečišćavanje voda u Skenderaju


6. ZAGAĐENJE I PREČIŠĆAVANJE VODA

6.1 ISPUŠTANJE GRADSKIH OTPADNIH VODA

Na Kosovu ne postoji nadzor gradskih otpadnih voda. Upravljanje kanalizacionimsistemima vrše sedam regionalnih vodovodnih kompanija. Oko 50% stanovništvana Kosovu ima pristup sistemu odlaganja otpadnih voda40.

Ispuštanja otpadnih voda čine glavni izvor zagađenja prirodnih voda, jer sadrže brojne supstance koje troše rastvoreni kiseonik, rastvorljiva jedinjenja fosfora i azota(eutrofikacija), patogene bakterije i viruse, kao i druge supstance koje utiču na kvalitet vode.

Na Kosovu praktično ne postoje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kanalizacije. Postoji samo postrojenje za prečišćavanje u Skenderaju koje nije u funkciji.

MŽSPP je 2004. godine, u saradnji sa finskom Vladom, izradilo studiju o Strategiji zaprečišćavanje otpadnih voda.

U pogledu upravljanja otpadnim vodama, Kosovo čekaju velike obaveze, posebno u u pogledu ispunjavanja EU direktiva (Direktiva 91/271/EEC o prečišćavanju gradskih otpadnih voda) kao i ispunjavanju drugih međunarodnih obaveza. Ovo, uzimajući u obzir činjenicu da reke Kosova prolaze po susednim zemljama. Međutim, trenutno Kosovo još nema strategiju za upravljanje otpadnim vodama i za uspostavljanjefunkcionalnih mehanizma za finansiranje pročišćavanja otpadnih voda.

6.2 ISPUŠTANJE INDUSTRIJSKIH VODA

Industrijske vode su jedan od glavnih zagađivača površinskih i podzemnih voda. Potrebe industrije za vodom su 150 miliona m³ godišnje, približno oko 30% ukupne potrošnje.Najveći zagađivaći su KEK, Ferronikeli, Sharrcemi, rudnici Trepča, Kišnice i Novo Brdo i drugi rudnici.

40 SHUKOS


Raport

Mapa 19: Ispuštanje industrijskihvoda nanekimlokacijama



6.1 PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

Kosovo nema postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda. Izgradnja gradskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Skenderaju je završena, ali još uvek nije u funkciji41.

Prečišćavanje gradskih otpadnih voda praktično ne postoji, izuzev nekih septičkih jama za ograničena područja domaćinstva ili prirodnih laguna koja su formirana na mestima ispuštanja sistema za sakupljanje otpadnih voda.Neki kampovi KFOR-ovihsnaga i bolnički kompleks u Prištini imaju postrojenja za biološko prečišćavanje.

Fotografija 13: Pogled na reku Klisur blizu Gadimske pećine

41 Izveštaj o stanju životne sredine 2006-2007; KAZŽS, Priština 2008


Raport

82 120 © Agjencia e Kosoves per Mbrojtjen e MjedisitFotografija 14: Reka Beli Drim

7. PRAĆENJE VODA

7.1 PRAĆENJE POVRŠINSKIH VODA

7.1.1 SLIV BELOG DRIMA


Ovaj sliv ima veću površinu od ostalih slivova drugih reka naše zemlje. Mreža za praćenje ovog sliva ima 24 stanice za praćenja fizičko-hemijskog kvaliteta, od kojih su 3 bazne stanice koje pripadaju samo reci Beli Drim, počev od izvora u planini Radavac iznad Peći, zatim sledeća stanica za praćenje, posle spajanja Istočke reke i Kline u Klini, a treća stanica ove reke nalazi se posle spajanja reke Pećka Bistrica i Dečanska Bistrica, reke Miruša, Ribnik, Rimnik i Topluga, dok lokacija ove stanice nalazi se na mostu iznad reke u naselju Đonaj kod Hasa. Kvalitet vode duž njenog toka se razlikuje od stanice do stanice jer u izvoru ima veoma dobar kvalitet, azatim na druge dve stanice dolazi do zagađenja koje dolazi iz neobrađenih voda koja se izlivaju u nju i u gore pomenutim rekama koji su podslivovi ove reke, takođe zagađenje dolazi iz voda koje vrše ispiranje poljoprivrednih zemljišta.

U svim izvorima reka voda je veoma kvalitetna. Podaci fizičko-hemijske analize za poslednje dve godine pokazuju da ove vode spadaju u I klasu. Promena stanjazapočinje oko naselja sa ispuštanjem otpadnih voda, ispuštanjem vode iz kolektora industrija duž protoka ovog rečnog sliva. Takođe uzrok ovog zagađenja je odlaganje otpada, posebno na lokacijama mostova i drugde.

Do tačke spajanja sa rekom Izvor, voda je uglavnom dobrog kvaliteta. Drastične promene počinju u regionu Zlakućane-Ruhot i Zlakućane-Klina. Na mestu spajanja Belog Drima sa rekom Klina njegovo stanje postaje žalosno jer rezultati pokazuju za IVkategoriju kvaliteta.

Dakle, voda sliva Belog Drima zagađuje se od ispuštanja podslivova koji su prethodno bili izloženi ljudskim uticajima. Ova situacija nastavlja se do Vlašnje namestu ispuštanja Prizrenske Bistrice.

OPŠTI KOMENTARI O REKAMA (PODSLIVOVIMA) SLIVA BELOG DRIMA

Istočka reka - Izvire sa brda iznad grada Istok, velikom čistoćom, veoma dobrim kvalitetom i u poređenju sa drugim rekama, ova reka sve do njenog spajanja sa Belim Drimom ne pretrpi velike promene u kvalitetu, stoga i dosadašnjim praćenjem poznata je kao najčistija reka na Kosovu.

Pećka Bistrica – Formira se iz više izvora uz Rugovske klisure, čiji izvori na prvoj stanici za praćenja u Kućište imaju dobre fizičko-hemijske osobine, dok se taj kvalitet na sledećoj stanici nakon ispuštanja zagađenih gradskih i industrijskih voda trpe promene, karakteristika ove reke je da tokom letnje sezone, u toku sezonenavodnjavanja poljoprivrednih zemljišta, osuši se za period otprilike od dva meseca.Treća stanica za praćenje nalazi se u blizini Kline pre spajanja sa rekom Beli Drim, gde je njen kvalitet slabiji.


Izveštaj

Reka Klina - Prva stanica za praćenje nalazi se u Sićevu. Ne zadovoljava kriterijume takozvanog prvog ili matičnog izvora jer se nalazi daleko od ove lokacije, pa je do ove lokacije ljudska aktivnost veoma izražena. Iz tog razloga i njen kvalitet je prilično loš na obe stanice za praćenje, što je vidljivo i iz rezultata laboratorijskih analiza predstavljenih u nastavku na grafikonima.

Reka Miruša - formira se na brdima iznad sela Blace SO Suva Reka od mnogih mini izvora.U selu Banja kod Mališeva poprima puni oblik reke i odatle se spaja sa jakog vodnim tokompovršinskog izvora koji je poznat sa nazivom „Banja ilidža”. Ova reka se prati samo najednoj stanici i to u Voljaku nekoliko metara pre spajanja sa rekom Beli Drim. Njen kvalitetkarakteriše mala turbidnost, količina rastvorenog kiseonika se kreće između 12-13 mg/l, električna provodljivost između 500-600 µS/cm, prema tome, spada u rečne vode srednjeg kvaliteta.

Dečanska Bistrica - Prva stanica za praćenje prema mreži HMIK-a nalazi se u 3. kilometru grada Dečane, iznad manastira Dečani, gde je njen kvalitet veoma dobar. Naredna stanica nalazi se 10 m pre spajanja sa rekom Beli Drim u selo Kraljane, SO Đakovica. Njen kvalitet u ovoj stanici nije tako alarmantni, ali postoji povećanje vrednosti parametara u poređenju sa prvom stanicom. Ova reka je jako mutna zbog vađenja šljunka sa njenog korita od strane privatnih kompanija, samo nekoliko desetina metara iznad stanice za praćenja ove reke.

Ribnik - Prva stanica za praćenje kvaliteta ove reke nalazi se u brdima iznad sela Jasić SO Junik. Tamo gde nema uticaja ljudskih aktivnosti, kvalitet vode je veoma dobar. Drugastanica prema mreži praćenja nalazi se u blizini spajanja sa rekom Beli Drim u blizini Đakovice kod Terzijskog mosta. Kvalitet ove reke na ovoj stanici je loš. Karakteristika koja se uočena tokom analize je prisustvo količina deterdženata. Reka uvek ima penu na površini, što je rezultat bilo koje aktivnosti pranja tekstila (veša), pranja automobila ili bilokoje druge upotrebe deterdženata u industrijama koje posluju u tom regionu i svoje vodeispuštanju ih bez odgovarajućeg prethodnog prečišćavanja, iako to nije dozvoljeno.

Rimnik– Njeno praćenje počinje na mestu zvanom Ždrelo, nedaleko od njenog izvora. Poznat je kao izvor veće provodljivosti od svih ostalih izvora kao i po sadržaju značajnih količina teških metala. Naredna stanica je nekoliko metara pre spajanja sa rekom Beli Drim u mestu Zrze, koja sadrži malu količinu kiseonika i veliku količinu amonijum-jona, fosfata itd.

Topluga- Početna stanica za praćenje ove reke nalazi se u mestu zvanom Bućale iznad turističkog kompleksa „SOLID“ SO Suva Reka. Voda ove reke ima veoma dobar kvalitet u svim izmerenim parametrima. Dok je na drugoj stanici u selu Pirane, nekoliko desetinametara pre spajanja sa rekom Beli Drim, voda ima loš kvalitet. Poznata je kao reka koja jekonstantno jako mutna zbog vađenja šljunka iz njenog korita.

Prizrenska Bistrica – izvire iz Prevalca, ima bujične tokove. Prva stanica za praćenje nalazi se u prevoju Prevalac i ima dobar kvalitet u svim aspektima. Druga mrežna stanicanalazi se u selu Vlašnja 3,5 km pre spajanja sa rekom Beli Drim. Ako uporedimo kvalitetnjene vode sa prvom stanicom za praćenje, primetićemo veliku razliku uticaju svih otpadnih voda koje se duž njenog toka ispuštaju u nju.



Mapa 20: Fizičko-hemijsko praćenje površinskih voda.


85 120

Isto

k

Isto

kZ

lakućane

Radavce

Klin

e

Đonaj V

rbniv

a

Sić

evo

Klin

a

Rugovska

kl.

Izla

zgra

da

Kra

ljane

Dečane

Jasić

Terz

ijskim

ost

Volja

k

Zrz

e

Žđre

dlo

Bućaj Il

Pirane

Pre

vala

c

Vllašnje

Godina 2007 Godina 2008Godina 2009

Izvor

Izveštaj

TUMAČENJE REZULTATA

Za tumačenje stanja podslivova Belog Drima važi ista slika promenljivosti u njihovim ulazima i izlazima. U narednim grafikonima predstavljamo tumačenje godišnjih srednjih vrednosti (GSV42) svakog parametra u svakoj reci ovog sliva.

Količina rastvorenog kiseonika (rastvoren O2) - neprekidno stoji na značajnim vrednostima duž toka ove reke (sliva) gde su se vrednosti kretale od 6,55 mg/L do 13,12 mg/L u 2007.godini, u 2008. godini imale su vrednost 5,8 mg/L do 14,64 O2 mg/L. U 2009. godinibeležena je promena maksimalne vrednosti za rastvoreni kiseonik od 12,69 mg/L u odnosuna prethodne godine kada se kretala od 13,12 mg/L za 2007. godinu i 14,64 O2 mg/L za2008. godinu.

16

14

12

10

8

6

4

2

0

Dečanska

Bistrica

Ribnik Mirušaa Rimnik Topluga PrizrenskaBistrica

Slika 5: Rastvoreni kiseonik u slivu Belog Drima

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5)- na mernoj stanici u Vlašnje-Prizrenska Bistricaima veću vrednosti od 6,74 mg/L za 2007. godinu, dok 2008. godine maksimalna vrednost u reci Rimnik-Zerze dostiže 7,22 mg / L. Isto stanje je i za 2009. godinu.

Ako uporedimo prosečne godišnje vrednosti sa vrednostima serijskih merenja, primećujemo da se BP5 nalazi se i u višim vrednostima nego ovih.

8

7

6

5

4

3

2

1

0

Izvor Beli Drim Klina Lumbardhi i

Peći

Lumbardhi i

Deçanit

Ereniku Mirusha Rimnik Toplluha Lumbardhi I

Prizrenit

Viti 2007 Viti 2008 Viti 2009

Slika 6 Biohemijska potrošnja kiseonika u slivu Belog Drima

Što se tiče kvaliteta možemo reći da nema značajnog zagađenja na nijednoj od stanica za praćenje.

Električna provodljivost (EP)– u 2007.,2008. i 2009. najniža vrednost zabeležena je u reciPrizrenska Bistrica - Prevalac 165 µs / cm, 151 µs / cm i 120 µs / cm, dok je za 2007. najveća vrednost je zabeležena u reci Klina-Sićevo sa vrednošću od 850 µs.

42 GPV- od serijskih srednjih mesečnih vrednosti su izračunate godišnje prosečne vrednosti.



Slika 7: Električna provodljivost u slivu Belog Drima.-

Tokom 2008. godine najveće vrednosti u reci Rimnik-Zrze bile su 681 µs / cm, dok su za 2009. maksimalne vrednosti zabeležene u istoj reci Rimnik, ali u mesto uzorkovanjaŽđrelo 665 µs / cm.

Koncentracija vodoničnog jona (pH)- generalno 2007. pokazuje blagu bazičnu sredinu od 7.71 do najvišu vrednost od 8.5, u poređenju sa 2008. godinom da sredina teži neutralnoj vrednosti, gde je najniža vrednost u reci Izvor-Istok sa 7,57, iona najviša ne reci Rimnik-Ždrelo.

8.6

8.4

8.2

8

7.8

7.6

7.4

7.2

7

6.8

Burim Drini i Bardhe Klina Lumbardhi i Pejes

Slika 8: Koncentracija vodoničnog jona u slivu Belog Drima.

Takođe i za 2009. godinu imamo približne vrednosti sa minimalno 7,49 reka Klina-Sićevo i maksimalnu vrednost 8,31 reka Pećka Bistrica.

Nitriti (NO2-)- u 2007. godini maksimalne godišnje vrednosti GPV ovog parametra

izmerene su u reci Beli Drim u Đonaj i reci Rimnik u Zrze sa vrednošću od ~ 0,15 mg/L, dok su u toku 2008. godine registrovane maksimalne godišnje vrednosti GPVu reci Ribnik kod Terzijskog mosta. Tokom serijskih merenja analizirana jemaksimalna vrednost ovog parametra koja je imala vrednost 0,94 mg/L u uzorkureke Ribnik kod Terzijskog mosta u avgust mesecu. U ovom slučaju treba naglasiti da je količina vode u reci bila minimalna u odnosu na drugi godišnji period. Godine 2009. i 2008. pokazuju značajno povećanje ovog parametra u odnosu na 2007. Godinu, gde u reci Rimnik mesto uzorkovanja Zrze rezultira maksimalnomgodišnjom vrednošću od 0,633 mg/L, što je ujedno i najveća prosečna vrednost zabeležena u ovom slivu u toku ovih tri godina.

mg/l

Burim

Zlla

kuqan Radavc

Klin

e

Gjo

naj Verm

ice

Siq

eve

Klin

e

G.R

ugoves

Dalje

te

qyte

tit

Deçan Kra

lan

Jasiq

Ura

e

terz

ive

Vollj

ak Xerx

e

Zhdre

lla

Buqall

Pia

rne

Pre

vall

Vlla

shnje


mg/l

Burim

Zlla

kuqan

Radavc

Klin

e

Gjo

naj

Verm

ice S

iqeve

Klin

e

G.R

ugoves

Dalje

te

qyte

tit

Kra

lan Deçan

Jasiq

Ura

e

terz

ive

Vollj

ak Xerx

e

Zhdre

lla

Buqall

Pia

rne

Pre

vall

Vlla

shnje



87 120

Izveštaj

0.7

0.6

0.5

0.4

0.3

0.2

0.1

0

Burim Drini i Bardhe Klina Lumbardhi i

Pejes

Lumbardhi i

Deçanit


Prizrenit

Slika 9: Nitriti u slivu Belog Drima.

Maksimalne dozvoljene vrednosti nitrita su dovoljno niske koje ne bi trebale prelaziti 0,01mg/L kao što je slučaj u izvorne vode, ali prema dijagramu vrednosti dobijene tokom praćenja na nekim od ovih stanica prelaze ovu vrednost tako što čine ove vode lošeg kvaliteta.

Amonijak (NH +) – u reci Rimnik, stanica za praćenje u Zrze ima veću koncentraciju ovog parametra za 2007, 2008. i 2009. godinu u vrednosti od 6,38 mg/L, 4,84 mg/L i blagi pad od3,76 mg/L za 2009. godinu. Sve to rezultira iz razloga jer se radi o reci reka leži između poljoprivrednih zemljišta, ali ne zanemarujući i sva ispuštanja gradskih voda Orahovca, sa nekim selima, koja kao i obično izlivaju se neobrađene u rečnom toku.

7

6

5

4

3

2

1

0


Pejes

Lumbardhi i

Deçanit


Prizrenit

Slika 10: Amonijak u slivu Belog Drima.

Na osnovu dozvoljenih vrednosti koje ne bi trebale biti veće od 1,5 mg / L, primećuje se da, osim izvora gde je kvalitet vode dobar, na ostalim stanicama za praćenje ovaj kvalitet je srednjeg i niskog nivoa.


mg/l

Burim

Zlla

kuqan Radavc

Klin

e

Gjo

naj

Verm

ice S

iqeve

Klin

e

G.R

ugoves

Dalje

te

qyte

tit

Deçan Kra

lan

Jasiq

Ura

e

terz

ive

Vollj

ak Xerx

e

Zhdre

lla

Buqall

Pia

rne

Pre

vall

Vlla

shnje



Sulfati(SO42-)- u reku Klina, Rimnik i Topluga sulfati su prisutniji nego u svim ostalim

rekama, od mesta izvora ovog sliva gde variraju za 2007. između 5,5 mg/l u Pećkoj Bistrici-Rugovska klisura i 45,15 mg/l u reci Klina - Sićevo. Za 2008. sulfatni joni se kreću između 1,8 mg/l u reci Ribnik-Jasić i 31,4 mg/l u reci Rimnik-Zrze, dok za 2009. godinu ponovo reka Rimnik-Zrze pokazuje maksimalnu godišnju vrednost od 52,2 mg/l, koja je ujedno imaksimalna vrednost najveća u prethodne dve godine.

60

50

40

30

20

10

0


Pejes

Lumbardhi i

Deçanit


Prizrenit

Slika 11: Sulfati u slivu Belog Drima

Prema rezultatima prikazanim na dijagramu, vrednost sulfata je unutar dozvoljenih granicaza površinske vode, jer granična vrednost sulfatnog jona u pijaćoj vodi je 200 mg / l.

Fosfati (PO43- )- u 2007. godini fosfat jon kreće se između 0,014 mg/l u reci Dečanska

Bistrica - iznad manastira i 2,05 mg/l u reci Rimnik-Zrze, dok u 2008. godini reka Klina-Klinaima veću vrednost od ostalih reka u vrednosti je od 2,09 mg/l. Najniža vrednost tokom ove godine izmerena je u reci Ribnik-Jasić <0,001 mg /l. Dok za 2009. godinu maksimalnu godišnju vrednost pokazuje reka Rimnik-Zrze 1.728 mg/l, koja je istovremeno niža vrednost uodnosu na prethodne dve godine.

2.5

2

1.5

1

0.5

0


Pejes

Lumbardhi i

Deçanit


Prizrenit

Slika 12: Fosfati u slivu Belog Drima

Ukupni fosfor (poli i orto)- Vrednost ukupnog fosfora u slivu Belog Drima rezultiravelikim fluktuacijama. Sadržaj ukupnog fosfora za 2007. godinu kreće se od 0,014 mg/l u reci Miruša na stanici Voljak i 0,94 mg/l u reci Rimnik-Zrze, dok je u 2008.godini u reci Rimnik-Ždrelo iznosila 0,001, u odnosu na 0,56 mg/l u reci Rimnik-Zrze.Takođe 2009. godina, kao i periodu 2007. i 2008. godine, reka Rimnik-Zerze je na čelu sa prosečnim godišnjim rastom od 0,577 mg/l.


Raport

10.9

0.80.7

0.60.50.4

0.30.2

0.10


Pejes

Lumbardhi i

Deçanit


Prizrenit

Slika 13:Ukupni fosfor (poli i orto) u slivu Belog Drima

Iz maksimalnih dozvoljenih vrednosti prema Direktivi 152/99 vidi se da reka Rimnik ima loškvalitet, dok su ostale stanice za praćenje ovih reka imaju dobre kvalitete.

Ukupna tvrdoća (UT) - ukupna tvrdoća vode prati se samo u izvorima reka , jer se većina njih koristi za pijaću vodu direktno bez ikakvog fizičko-hemijskog tretmana i na osnovu laboratorijskih vrednosti zadovoljavaju standarde SZO-a za pijaću vodu koji treba da bude <30 d0H. Izvori koji se ne koriste za pijaću vodu su Klina i Topluga, dok i dijagram pokazuje da su vrednosti ove dve stanice za praćenje veće nego u ostalim izvorima reka.

25

20

15

10

5

0

Istok Sićevo Kućište Dečane Jasić Radavc Prevala Bućala

Izvor Klina B. Peći B..Dečane Erenik B. Drim B. Priezren Topluha

Slika 14: Opšta tvrdoća u slivu Belog Drima

Reka Ribnik-Jasić u 2007. godini pokazuje najnižu vrednost od 5,06 d0H, dok reka Klinaizvor Sićevo pokazuje najveću vrednost od 22,05 d0H.

U reku Prizrenska Bistrica-Prevalac tvrdoća vode za 2008. godinu imala je vrednost od 4,2 d0H sa prosečnom tvrdoćom vode, dok je najveću prosečnu vrednost tvrdoće vode imala reka Klina-Sićevo sa vrednošću od 16,24 d0H. Ista situacija je bila i u 2009. godini, sanajvećom vrednošću prosečne tvrdoće koju je imala reka Klina - Sićevo sa 20,51 d0H.



7.1.2 SLIV IBRA

Sliv Ibra ima ukupno 17 stanica za praćenje. Tri od njih su stanice koje pripadaju reci Ibar. Prva stanica je u Košutovu i njen kvalitet je zadovoljavajući. Naredna stanica je na izlazu iz grada nakon svih ispuštanja gradskih i drugih voda, koje utiču na loš kvalitet vode u ovoj stanici. Treća stanica nalazi se u Keljmendu posle spajanja sa rekom Sitnica, koja prethodno sadrži celokupnu količinu vode podslivova ovog rečnog sliva. Tokom ovog perioda praćenja nije uočen nijedan alarmni slučaj, jer su na svim tačkama praćenja vrednosti unutar dozvoljenih granica prema II kategoriji.

OPŠTI KOMENTARI ZA REKE SLIVA IBAR

RekaSitnica - počev od Uroševca do Mitrovice, najzagađenija je reka na Kosovu. Što se tiče fizičkih parametara, kao: suspendovane materija su prisutne i prevazilaze maksimalno dozvoljene vrednosti. To se događa jer u ovoj reci izliva deo reke Nerodimka i reke: Štimlje, Gračanka, Prištinka, Drenica, Lab, Trepca kao i drugi manji vodotoci, koji se svi spajaju sa rekom Sitnica i sadrže ispuštene vode domaćinstava i ispuštene industrijske vode. Takođe hemijski parametri zasnovani na merenjima urađenim kao što su HPO (COD) i BPO5 (BOD5) kao pokazatelji koji pokazuju trajnozagađenje ove reke.

Gračanka - Kvalitet vode ove reke je kontinuirano zagađena kao rezultat ispuštanja vode iz rudnika Kišnice i Novog Brda. Ima visoke vrednosti teških metala poput cinka,nikla i olova. Takođe vode sa visokim vrednostima električne provodljivosti i sulfatnog jona. Vredi napomenuti da tokom tople letnje sezone ova reka se suši.

Prištevka - praćenje ove reke vrši se u Bresju kod Kosova Polja pre njenog izlivanja u reku Sitnica. Ona se ne može nazvati rekom, jer ne ispunjava nijedan od njenihkriterijuma, ali je kolektor svih ispuštenih gradskih voda itd. glavnog grada Kosova.Takođe postoji višak količine nitrita, suspendovanih materija, hemijske i biohemijske potrošnje kiseonika, nedostatak rastvorenog kiseonika, deterdženata itd.

Lab - Praćenje ove reke vrši se od njenog izvora iznad sela Rečica, a zatim nastavlja do Podujeva na izlazu grada i treća i poslednja stanica je u Miloševu pre njenog spajanja sa rekom Sitnica. Ova reka ne prelazi MDV.

Drenica - Praćenje ove reke vrši se počev od Komorana i pre spajanja sa Sitnicom u Vragoliji. Tokom prolećne sezone na prvoj stanici za praćenje je bolji kvalitet, dok u drugoj stanici u Vragoliji njeno stanje pretrpi značajne promena, npr. električna provodljivost se povećava za nekoliko stotina jedinica kao rezultat ispuštanja voda površinskih kopova KEK-a.

Štimlje- Postoje dve stanice za praćenje, jedna u delu gde nema spoljašnjeg uticaja od ljudskih aktivnosti, gde je njen kvalitet veoma dobar, i druga stanica je nakon ispuštanjasvih gradskih voda iz svih sela okolo i samog grada Štimlje iz kojeg kvalitet vode overeke spada u prilično lošu kategoriju.


Izveštaj

TUMAČENJE REZULTATAU nastavku kroz rezultate MDV predstavljenih na grafikonu će se tumačiti stanje vode u slivu Ibra sa prosečnim godišnjim vrednostima svakog parametra u svakoj reci u ovog sliva.

Količina rastvorenog kiseonika (rastvoreni O2) - Primetiti se da varira od stanice do stanice,ali možemo reći da u svim tokovima ovog sliva postoji dovoljna količina, osim u reci Prištevka u Bresju gde je količina O2 niska.

Ako uporedimo vrednosti iz 2007. godine sa vrednostima iz 2008. Godine vidi se da nepostoji velika razlika. Najveća vrednost O2 izmerena je u reci Drenica-Krajmirovce gdeje vrednost od 13,8 mg/L, dok je najmanju vrednost u 2007. godini zabeležila rekaPrištevka-Bresje. Treba imati u vidu da su to prosečne godišnje vrednosti. Tokom mesečne dinamike praćenja bilo je slučajeva da u ovoj stanici za praćenje nije bilo uopšte rastvorenog O2. Isti izveštaj odnosi se na 2008. i 2009. godinu.

16

14

12

10

8

6

4

2

0

Llapi Sitnica Ibri PrishtinGaraqanka Drenica Shtimja

Slika 15: Rastvoreni kiseonik u slivu Ibra.

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5)- Od svih mernih stanica, najveću vrednost za 2007. i 2008. godinu ima reka Prištevka u Bresju, kod koje se uvek pojavljuju visokevrednosti u odnosu na ostale stanica u mreži za praćenje kvaliteta površinskih voda na Kosovu. U upoređivanju koje je obavljeno između vrednosti iz 200, 2008. i 2009. godine uočene su male razlike što podrazumeva da se kvalitet vode ovog sliva neprekidno menja iz godine u godinu, odnosno malo je promenljiv iz sezone u sezonu. Maksimalna vrednostBPK5 nalazi se na stanici Bresje reke Prištevka sa prosečnom godišnjom vrednošću od 19,8 mg/l, za 2007. i 18,43 mg/l za 2008. godinu, dok je za 2009. ta vrednost bila 15,1 mg/l, doksu najniže vrednosti izmerene u izvorima. reke ovog sliva.



25

20

15

10

5

0

Llapi Sitnica Ibri PrishtiGnaraqanka Drenica Shtimja

Slika 16: Biohemijska potrošnja kiseonika u slivu Ibra.

Električna provodljivost – U 2007. godini najnižu vrednost zabeležila je reka Lab-Rečica 257 µs / cm, dok je najvišu vrednost reka Gračanka-Vragolija 1512 µs / cm.

1800

1600

1400

1200

1000

800

600

400

200

0

Llapi Sitnica Ibri PrishtinGraqan Drenica Shtimja


Slika 17: Električna provodljivost u slivu Ibra

Vrednosti u 2008. godini se kreću od najnižeg u reku Štimlje-Petrovo oko 304 µs / cm do najviša u reku Gračanka-Vragolija sa vrednošću od 1426 µs / cm.

Dok za 2009. godinu najniža vrednost beležena je u reci Sitnica-Babljak, dok je najvišaprosečna godišnja vrednost bila Gračanka-Vragolija 1621 µs / cm.

Koncentracija vodoničnog jona (pH) - PH vrednosti se obično kreću između 7,74 do 8,49 za 2007. godinu, dok se za 2008. godinu ove vrednosti kreću od 7,45 do 8,18, dok se za 2009. vrednosti variraju od 7,34 do 8,23. Generalno rečeno ove vode pripadaju lošoj bazičnoj sredini.


Reqic

eP

oduje

ve-

Mill

osh

eve

Babla

kLip

jan

Vra

goli

Ple

metin

Mitr

ovi

ce

Kush

tov

Mitr

ovi

ce-

Kelm

end

Bre

sje

Vra

goli

Kro

jmire

Vra

goli

Petr

ove

David

ovce

Izveštaj

8.6

8.4

8.2

8

7.8

7.6

7.4

7.2

7

6.8

6.6

Llapi Sitnica Ibri PrishtinGraqan Drenica Shtimja

Slika 18: Koncentracija vodoničnog jona u slivu Ibra.

Nitriti (NO2-)- Vrednosti ovog pokazatelja beležile su rast tokom 2008. u odnosu na

vrednosti iz 2007. godine, što ukazuje da je količina toka bila manja tokom 2008. godine i rezultirala povećanjem vrednosti ovog parametra na preko 0,1 mg/l, u nekim od ovih stanica za praćenje. U Mitrovici kod reke Sitnica dostiže vrednost 0,685 mg/l, a takođe u Vragoliji ima visoku vrednost od 0,575 mg/ l, što nam daje prikazuje loš kvalitet ove reke. Takođe i za 2009. godinu sa povišenom vrednošću na čelu je reka Sitnica-Mitrovica, 0,57 mg/l, dok je najniža vrednost kao godišnji prosek izmerena u reci Lab-Rečica 0,046 mg/l.

0.8

0.7

0.6

0.5

0.4

0.3

0.2

0.1

0


Slika 19: Nitriti u slivu Ibra.

Amonijak (NH4+) - Kao što je gore navedeno u prethodnom pokazatelju, i ovde imamo

stanicu Bresje za reku Prištevka koja ima veće vrednosti od ostalih stanica za praćenje reka u ovom slivu. Ove se vrednosti se kreću za 2007. godinu od 0,1 mg/l u reci Štimlje kod Petrova, do najveće vrednosti od 13,5 mg/l u reci Prištevka-Bresje. Ni za 2009. godinu ne vidimo nikakve promene, sa najvećom vrednošću na čelu je Prištevka-Bresje sa 8,582 mg/l, a sa minimalnom vrednošću je reka Ibar-Košutovo sa 0,455 mg/l.


mg

/l



25

20

15

10

5

0


Slika 20: Amonijak u slivu Ibra.

Sulfati (SO42)- Na grafikonu su reke Lab, Sitnica, Ibar, Drenica i Štimljje, parametar sulfata za

2007. godinu je između 5,28–23,82 mg/l, za 2008. godinu 2,7–27,5 mg/l, dok se za 2009.

godinu vrednosti kreću između 2,5 i 40 mg/l i to su vrednosti koje ne pokazuju veliku razliku iz

godine u godinu.

45

40

35

30

25

20

15

10

5

0

Reqicë Podujev-

Dalje

Milloshevë Bablak Lipjan Kushtovë Klemend Krojmir Petrovë Davidovc

Llapi Sitnica Ibri Drenica Shtimja

2007 2008 2009

Slika 21: Sulfati u slivu Ibra (sa nižim vrednostima)

Ovaj parametar je podeljen na dva dijagrama činjenicom da je na nekim stanicama njegova vrednost nekoliko desetina puta veća nego na stanicama prikazanim na prvom dijagramu.Na ovom grafikonu sada su prikazane mesta uzorkovanja sa najvećim vrednostima sa SO4 za tri godine u kojima dominira reka Gračanka.

1000

900

800

700

600

500

400

300

200

100

0

Vragoli Plemetin Mitrovice Bresje Vragoli Vragoli Kelmend

Sitnica Prishtina Graqanka Drenica Ibri

Slika 22: Sulfati u slivu Ibra (sa višim vrednostima),

Fosfati (PO 3-)- U 2007. godini ovaj parametar ima najnižu vrednost u reci Ibar-Košutovo

0,053 mg/l dok najveću vrednost ima reka Prištevka-Bresje 2,44 mg/l. Dok je 2008. godine


95 120

Izveštaj

najniža vrednost jona fosfata je u reci Štimlje-Petrovo 0,014 mg/l, dok reka Sitnica-Vragolija ireka Drenica-Vragolija dostižu najveću vrednost fosfat jona ~ 4,8 mg/l.

Reka Shtimlje-Petrovo za 2009. godinu rezultira minimalnom vrednošću od 0,027 mg/l, dok je u reci Prištevka-Bresje izmerena maksimalna godišnja vrednost od 2.629 mg/l.

6

5

4

3

2

1

0

Llapi Sitnica Ibri PrishtinaGraqanka Drenica Shtimja


Slika 23: Fosfati u Slivu Ibra.

Ukupni fosfor (poli i orto) - Ukupan sadržaj fosfora za 2007. godinu kreće se od 0,013 mg/l u reci Ibar-Košutovo i 1,23 mg/l u reci Prištevka-Bresje, dok je za 2008. u reke saovim mestima uzorkovanja Lab-Rećica, Štimlje-Petrovo pokazuju maksimalne vrednostiprisustva fosfat jona <0,001 u poređenju sa najvišom vrednošću ovog parametra 0,67 mg/l u reci Prištevka-Bresje. Za 2009. godinu, reka Priševka-Bresje ima vrednost 0,474 mg/l, što jenajveća vrednost kao godišnji prosek, dok reka Lab-Miloševo ima najniže vrednosti kao godišnji prosek od 0,156 mg/l.

1.4

1.2

1

0.8

0.6

0.4

0.2

0

Llapi Sitnica Ibri Prisht. Graqan. Drenica Shtimja


Slika 24: Ukupni fosfor (poli i orto) u slivu Ibra.

Ukupna tvrdoća (UT)- U ovom slivu se takođe prati ukupna tvrdoća vode prati samo na izvorima reka. Na osnovu dobijenih laboratorijskih vrednosti ispunjavaju standarde SOZ-a za pijaću vodu <30 d0H.



18

16

14

12

10

8

6

4

2

0

Rečice Babljak Krajmirovce Košutovo Petrovo

Lab Sitnica Drenica Ibar Štimlje


Slika 25: Ukupna tvrdoća u slivu Ibra.

7.1.3 SLIV LEPENCA I BINAČKE MORAVE

OPŠTI KOMENTARI ZA REKE SLIVA BINAČKE MORAVE

Reka Lepenac – Ova reka ima dva izvora, jedan u planini Prevalac, a drugi u planiniBrezovica. Obe imaju veoma dobar kvalitet vode. Ova stanje traje sve do ispuštanjavoda kompanije „Silkapor“,i tada povremeno čista voda reke Lepenac, postane veoma mutna. Ova pojava se nastavlja nekoliko km i prisutna je i u drugoj stanici za praćenje ove reke koja se nalazi pre spajanja sa rekom Nerodimka u Kačaniku.

Posle spajanja sa ovom rekom, merenje se vrši na trećoj stanici u Elez Hanu, koja je pogranična stanica sa Republikom Makedonijom, gde je njen kvalitet u dozvoljenim granicama.

Reka Nerodimka– Ova reka izvire u planinama Jezerca opštini Uroševac, sa visokimkvalitetom vode, dok na drugoj stanici nakon ispuštanja gradskih i drugih voda regionaUroševac, kvaliteta vode ove reke opada, nastavljajući tako i na narednoj stanici u Kačaniku pre njenog spajanja sa rekom Lepenac.

Binačka Morava - praćenje ove reke počinje od Binačke Morave, zatim u Klokotu i Ugljaru i do granice sa Srbijom u Domorovce. Ova se reka spaja sa Krivom rekom izKamenice. U ovu reku se ispuštaju sve gradske i industrijske vode Vitine, Gnjilana iKamenice.

Kriva Reka - Ova reka sadrži dva toka, gde voda na prvom mestu praćenja ima visok kvalitet, dok na drugoj stanici u Domorovce kvalitet vode opada, a parametri kojirezultiraju visokim zagađenjem su: zamućenosti, amonijak i nitriti.


Izveštaj

TUMAČENJE REZULTATA

Tumačenje stanja podslivova reke Lepenac i Binačka Morava biće predstavljeno u nastavku sa grafikonima srednjom godišnjom vrednošću svakog parametra u svakoj reci ovih slivova.

Količina rastvorenog kiseonika (rastvoren O2) – Iz grafikona se vidi trend pada vrednostirastvorenog kiseonika na stanicama posle ispuštanja gradskih kolektora otpadnih voda. Ugornjem toku vode su bistre i bogate kiseonikom. Osiromašenje reka kiseonikom jeposledica njegove potrošnje nakon ispuštanja organskih materija, čiji su glavni izvor gradska ispuštanja.

14

12

10

8

6

4

2

0

Brezovica Kačanik Elez Han Jezerze Grlica Kačanik Binča Klokot Ugjlare Ajnovce Domorovce

Lepenac Nerodimka BInačka Morava Kriva Reka

Slika 26: Rastvoreni kiseonik u slivu Lepenca i Binačke Morave.

Voda reke Nerodimka-Grlica i Binačke Morave-Ugljare, za sve tri godine rezultira manjom količinom rastvorenog kiseonika, i to kao posledica prethodno neobrađenih ispuštanja gradskih i industrijskih voda. Međutim, u ovom slivu nije minimalna količina ne sme biti ispod 3 mg/l.

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5)- U2007. godini BPK5 pokazuje najnižu vrednostu reci Binačka Morava-Binča 1,35 mg/l i najvišu vrednost u reci Nerodimka-Grlice 15,67 mg/l. U toku 2008. godine minimalne vrednosti zabeležene su u reci Binačka Morava- Binča 1,04 mg/l, a maksimalna prosečne godišnje vrednosti u reci Nerodimka - Grlice 11,97 mg/l.

18

16

14

12

10

8

6

4

2

0

Brezovica Kačanik Elez Han Jezerce Grlica Kačanik Buinča Klokot Ugljare Ajnovce Domorovce

Lepenac Nerodimka Binačka Morava Kriva Reka

Slika 27: Biohemijska potrošnja kiseonika u slivu Lepenca i Binačke Morave.


Stanje vode na Kosovu

Dok je 2009. godine u reci Lepenac-Kačanik izmerena je godišnja minimalna vrednost 2,9 mg / l, dok reka Nerodimka-Kačanik beleži maksimalnu godišnju vrednost od 6,8 mg/l.

Električna provodljivost (EP)– U 2007. godini najmanju vrednost beležila je reka Lepenac-Brezovica 120 µs/cm, dok je najvišu vrednost Kriva Reka–Domorovce gde je izmerenavrednost 685 µs/cm.

Vrednosti u 2008. kreću se od najnižih u reci Nerodimka-Jezerce do 138 µs/cm do onih najviših u reci Binačka Morava -Ugljare gde je izmerena vrednost 624 µs / cm.

800

700

600

500

400

300

200

100

0


God2007d God 2008 God2009

Slika 28: Električna provodljivost u slivu Lepenca i Binačke.Morave.

U 2009. godini najmanja vrednost beležena je u reci Lepenac-Brezovica, dok jemaksimalna prosečna godišnja vrednost izmerena u reci Kriva Reka-Domorovce 628 mg/l.

Koncentracija vodoničnog jona (pH)- Vrednosti pH obično se kreću između vrednosti 7,82 do 8,63 za 2007. godinu. U 2008. godini ove vrednosti se kreću između 7,61-8,14, dok se u 2009. godini pH vrednosti se kreću od 7,6-8,27. Generalno vode u te slivove spadaju u lošu bazičnu sredinu.

8.8

8.6

8.4

8.2

8

7.8

7.6

7.4

7.2

7

Brezovica Kačanik Elez Hant Jezerce Grlica Kačanik Binča Klokot Ugljare Ajnovce Domorovce


God 2007 God2008 God2009

Slika 29: Koncentracija vodoničnog jona u slivu Lepenca i Binačke Morave.

Nitriti (NO2-)- Za 2007. godinu, ovaj parametar beleži svoj minimum u reci Binačka

Morave – Binča 0,001 mg/l, dok se maksimalne godišnje srednje vrednosti beleže u reci Nerodimka-Kačanik 0,774 mg/l. Isto mesto uzorkovanja za 2008. godinu beleži vrednost 1,085 mg/l, dok za 2009. godinu beleži ekstremnu vrednost od 7,35 mg/l, isto kao KrivaReka-Domorovce koja dostiže visoku vrednost od 5,63 mg/l.


Izveštaj

8

7

6

5

4

3

2

1

0


God 2007 God 2008 God 2009

Slika 30: Nitriti u slivu Lepenca i Binačke Morave.

Amonijak (NH4+)- Kao element svežeg zagađenja dolazi do velikih količina, posebno nakon

ispuštanja gradskih i ruralnih kolektora. Amonijak u alkalnim uslovima pH> 10 u dočekanoj površinskoj sredini ima štetne efekte na vodenu faunu. Njegovo prisustvo u vodama imaolfaktivno dejstvo uz pojavu neprijatnih mirisa.

30

25

20

15

10

5

0


God 2007 God 2008 God 2009

Slika 31: Amonijak u slivu Lepenca i Binačke Morave.

U 2007. godini beležene su najniže vrednosti amonijaka u reci Binačka Morave -Binča sa 0,47 mg/l, dok je najveća vrednost u reci Nerodimka-Grlica 9,32 mg/l. 2008. godina ima najmanju prosečnu godišnju vrednost (PGV) u reci Nerodimka-Jezerce <0,001 mg/l i dostiže maksimum u reci Nerodimka-Grlica 24,32 mg/l. U 2009. godini najmanju godišnjavrednost ima reka Lepenac-Brezovica 0,245 mg/l, dok reka Nerodimka-Grlica dostižemaksimalnu vrednost od 3,555 mg/l.


Sulfati (SO42-) - Reka Binačka Morava -Binča je u 2007. godini beležila najnižu vrednost 4.25

mg/l dok najvišu vrednost dostigla Kriva Reka-Ajnovce sa 229,5 mg/l. U 2008. godini najniževrednosti ovog parametra beležene su u reci Lepenac-Brezovica 1,93 mg/l, dok su najveće vrednost u reci Kriva Reka - Domorovce 147,2 mg/l .

250

200

150

100

50

0

Brezovica Kačanik Elez Han Jezerce Gerlica Kačanik Binča Klokot Ugljare Ajnovce Domorovce


God 2007 God 2008 God 2009

Slika 32: Sulfati u slivu Lepenca i Binačke Morave.

Za 2009 godinu reka Nerodimka - Jezerce ima minimalni godišnji prosek od 3,47 mg/l, imaksimum dostiže u Krivoj reku od 137,9 mg / l.

Fosfati (PO4) - Za 2007. godinu minimalne vrednosti fosfata su nađene u Krivoj reci 0,005 mg/l, dok je maksimalno u reci Nerodimka-Grlica 1,278 mg/l, Za 2008. godinu najniževrednosti zabeležene su u reci Lepenac-Brezovica, 0,015 mg/l, a najviše u reci Nerodimka-Grlica 2.288 mg/l.U 2009 godini, reka Nerodimka-Jezerce ima minimalnu godišnju vrednost od 0,008 mg/l, aista reka na mestu uzorka Grlica beleži maksimalnu godišnju vrednost od 1,79 mg/l.

Iz rezultata dolazimo do zaključka da parametar fosfata tokom ove tri godine praćenja ima maksimalnu vrednost u stanici za praćenje Nerodimka-Grlica.

2.5

2

1.5

1

0.5

0

Brezovica Kačanik Elez

Han

Jezerce Grlica Kaćanik Binča Klokot Ugljare Ajnovce Domorovce

Lepenac Nerodiimka Binački Morava Kriva Reka

God. 2007 God. 2008 God. 2009

Slika 33: Fosfati u slivovima Lepenca i Binačke Morave

Fosfat joni u većim vrednostima javljaju se uglavnom na onim stanicama za praćenja nakon gradskih i industrijskih ispuštanja.


Izveštaj

Ukupni fosfor (poli i orto) - Ovaj parametar u izvorima takođe ima niske vrednosti. U 2007 godine, najmanju vrednost ima Kriva Reka-Domorovce 0,02 mg/l, a najvišuvrednost Nerodimka-Kačanik 0,64 mg/l. Najniže vrednosti u 2008 godini, imaju reke Lepenac-Brezovica i Nerodimka-Jezerce (<0,001 mg/l), odnosno izvori ovih reka.

U 2009 godini, najmanja prosečna vrednost zabeležena je u reci Lepenac-Kačanik 0,08 mg/l, dok je najveća vrednost godišnjeg proseka zabeležena u reci Nerodimka-Kačanik, 0,607 mg/l.

0.8

0.7

0.6

0.5

0.4

0.3

0.2

0.1

0

Brezovica Kaçaniku ElezHan

Jezerce Grlica Kačanik Binča Klokot Ugljare Ajnovce Domorovce


2007 Viti 2008 Viti 2009

Slika 34: Ukupan fosfor (poli i orto) u slivovima Lepenca i Binačke Morave

Ukupna tvrdoća (UT) - Kao i u ostalim rekama i u ovoj reci ukupna tvrdoća vode se prati samo u uzorcima rečnih izvora.

40

35

30

25

20

15

10

5

0

Brezovica Jezerce Binča Ajnovce


God 2007 God. 2008 God. 2009

Slika 35: Ukupna tvrdoća u slivovima Lepenca i Binačke Morave

ZAGAĐENJE TEŠKIM METALIMA

HMIK je od 2008. godine sa praćenjem teških metala u površinskim vodama. Neki od njih su toksični elementi, n.pr. Pb2+, Cd2+, Cu2+, Cr6+, Ni2+ itd. Ali, među njima se nalaze i suštinski elementi kao što su Fe2+, Zn2+, Mn2+, Cr3+

Teški metali poput kadmijuma i olova pronađeni su u vodama kao rezultat odlaganja otpada iz ostataka industrijskih procesa.


mg/l

Z

loku

ćaeS

i

ćevo

Klin

a

Kućiš

te Peć

Klin

a

Dećan

Kre

lan

Volja

k

Jasi

ć

Most

tere

z.

Ždre

la

Radavc

Klin

a

Đonaj

Pre

vala

Vlašn

je

Buča

Tanje Vode na Kosovu

Tabela 30: Dozvoljene maksimalne vrednosti za neke teške metale prema Direktivi EU 152/1999 43

Br Teški Metali Simbol Jedinica VML

1 Hrom Cr3+/6+ mg/L 0.2

2 Kadmijum Cd2+ mg/L 0.02

3 Nikal Ni2+ mg/L 2.0

4 Cink Zn2+ mg/L 0.5

5 Mangan Mn2+ mg/L 2.0

6 Bakar Cu2+ mg/L 0.1

7 Gvožđe Fe2+ mg/L 2.0

8 Olovo Pb2+ mg/L 0.2

Sliv Belog Drina - Prema direktivi EU 152/1999 hrom metal predstavlja prolaznostVML-a u rekama Rimnik i Erenik, kao i u reci Prizrenska Bistrica na dva nadzornamesta.

0.5

0.4

0.3

0.2

0.1

0

Istok Klina Pećka Bistrica

Dečanska Bistrica

Miiruša Erenik Rimnik BeliDrin Prizrenska BistricaTopluća

Slika 36: Teški metali u slivu Belog Drima

Sliv Ibra - U ovom slivu prisustvo teških metala, kao što je: hrom (Cr3+), vidljivo je naobe stanice za praćenje reke Štimlje na reci Sitnica na stanici Plemetina. Od mnogih prisutnih nosioca, uticaj u ovim vodama ima metal kadmijum (Cd2+). Na grafikonu seprikazuje da na reci Gračanka na njenoj stanici za praćenje u Vragoliji dolazi do naglog skoka u odnosu na druge stanice za praćenje, dok metal (Zn2+) koji dolazi iz vodeispumpane iz rudnika Kižnice, u skladu sa direktivom EU 152/1999 nalazi se u granicidozvoljene vrednosti.

0.6

0.5

0.4

0.3

0.2

0.1

0

Lab Sitnica Ibar Priština Grčćanka Štimllje

Hrom Kadmijum Nikal Cink Mangan Bakar Gvožđe Olovo

Slika 37: Teški metali u slivu Ibra

43 “ZAKONODAVNI DEKRET 11 MAJ 1999,BR. 152”, Odredba za zaštitu vode od zagađenja, Direktiva 91/271/ KEE zapročišćavanje gradskih ispuštenih voda.


Izveštaj

Slivovi Lepenca i Binačke Morave - U ova dva sliva metal hrom (Cr3+/6+) ima višakvrednosti dozvoljenih u skladu sa Direktivom EU 152/1999, dok su količine ostalih navedenih metala u manjim količinama od VML.

0.5

0.4

0.3

0.2

0.1

0

Hrom Kadmijum Nikal Cink Mangan Bakar Gvožđe OlovoKriva reka

Slika 38: Teški metali u slivovima Lepenca i Binačke Morave

7.2 PRAĆENJE KVALITETA PIJAĆE VODE

Površinske i podzemne vode nisu zaštićene od zagađenja i ne poštuju se utvrđene sanitarne oblasti. Kvalitet neobrađene vode za snabdevanje stanovništva varira od regiona do regiona. Sadržaj površinske vode takođe zavisi i od mineralnog sastava zemlje kroz koji protiče i od strukture vodonosioca. Ovo je ozbiljan problem imajući u vidu da se ne poštuju standardi za sanitarne oblasti. Takođe se ne sprovodi redovno praćenje kvaliteta i količine vode.

Praćenje kvaliteta pijaće vode u javnim vodovodima na Kosovu je odgovornost NIJZ-a, koji prati, vrši analize i izveštava o adekvatnosti kvaliteta vode.

Većina bakterioloških ostataka nalazi se u malogradskim/ruralnim vodovodima (obično u bunarima ili izvorima), ali postoje prijavljeni slučajevi neusaglašenosti kvaliteta pijaće vode (uglavnom bakteriološki ostaci) i u javnim vodovodnim sistemima.

Oko 70% stanovništva priključeno je na vodovodnom sistemu, 65% ruralnog stanovništva pije vodu iz bunara, od kojih je većina nehigijenska, dok oko 40% stanovništva ima pristup kanalizacionom sistemu.

Nacionalni Institut za Javno Zdravlje (NIJZ) redovno preduzima aktivnosti s ciljemuspostavljanja povećane kontrole kvaliteta pijaće vode.

Na osnovu podataka praćenja izvora pijaće vode od ove institucije zaključuje se da je zagađenje pijaće vode od bakteriološke kontaminacije veće od hemijske kontaminacije. 74% -90% vode bunara prema NIJZ-a sadrže fekalnu kontaminaciju44.

Slučajevi zaraznih i parazitskih bolesti zabeležili su osetljiv pad od posleratnog perioda do danas.

44 Nacionalni Institut Javnog Zdravlja


Stanje Vode na Kosovu

Tabela 31 : Izveštaj o zaraznim bolestima na Kosovu, Januar – Juni 2009 KIJM

OPŠTINA ITPR-Pneumonija

Akutnadijarejaakute

Varičele Sumnja nauticaj

Ukupno

DEČAN 7 169 14 371 561

ŠAR 84 164 43 317 608

UROŠEVAC 777 724 221 920 2642

KOSOVO POLJE 165 385 73 141 764

ĐAKOVICA 9 316 85 410 820

GNJILANE 306 573 80 513 1472

GLOGOVAC 96 321 85 465 967

OBILIĆ 28 135 7 473 643

KAĆANIK 41 135 38 4 218

NOVO BRDO 227 297 52 708 1284

KLINA 245 669 69 64 1047

LIPLJAN 184 418 62 454 1118

MALIŠEVO 208 496 117 1880 2701

MITROVICA 787 1908 145 765 3605

NOVO BRDO 1 1

OBILIĆ 144 213 55 190 602

PEĆ 482 752 124 269 1627

JUNIK 1 56 7 49 113

PODUJEVO 618 763 91 717 2189

PRIŠTINA 1270 2697 375 1877 6219

PRIZREN 927 1313 394 2333 4967

ORAHOVAC 965 283 68 1038 2354

ŠTIMLJE 123 73 13 351 560

SKENDERAJ 18 467 71 229 785

SUVA REKA 250 203 40 390 883

VITINA 18 478 64 657 1217

VUČITRN 119 484 110 359 1072

UKUPNO 8099 14493 2503 15944 41039

Procenat slučajeva nekoliko zaraznih bolesti na Kosovu, 2007

(obrađeni podaci)Procenat slučajeva nekoliko zaraznih bolesti na Kosovu, Januar - Jun,

2009 (obrađeni podaci)

Varičele6%

LRI - pneumonia13%

Varićele

6% ITPR/pneumonija20%

Uticaj35%

Uticaj

39%

ParazitnainfekcijaIntest 0%

Akutnadijareja46%

Akutna

dijareja 35%

A) B)Figura 39: Procenat slučajeva zaraznih bolesti na Kosovu, A) 2007. godine i B) Januar-Jun 2009. (obrađeni podaci)


izveštaj

NIJZ-a u svom izveštaju za period januar-decembar 2009, o kvalitetu vode pijaće vode navodi da:

• U prvoj polovini 2009. godine, prijavljeno je ukupno 41039 slučajeva zaraznih bolesti.

• Ovaj broj bolesti je niži u poređenju sa istim periodom 2008. godine (69460).

• 14493 slučajeva vodene dijareje (preko 688.5 na 100.000 stanovnika), prijavljenih u dosta velikom broju, gde se ovaj broj može povezati sa lošim ekonomskim ihigijenskim uslovima, snabdevanjem pijaćom vodom, nedostatkom kanalizacije, odlaganjem otpada itd. koje su očigledne na Kosovu.

• U grupi bolesti obrađena kao akutna dijareja prijavljeno je sa 35% ukupnog broja.

• Veliki broj slučajeva hepatitisa A, pokazatelj je koji ukazuje na nizak nivo lične i porodične higijene, kao i na upotrebu pijaće vode iz kontaminiranih bunara,

• Kvalitet pijaće vode se još nije stabilizovao.

• Dezinfekcija pijaće vode nije održiva.

• Zaštitne oblasti vodnih resursa često nedostaju.


Glo

go

vac


100.0

%

10.0

1.0

0.40

0.35

0.30

0.25

0.20

0.15

0.10

0.05

0.00

% bakterijska kontaminacija rezidualni hlor

A)

100.0

37.535.0

53.10.35

0.30

10.0

20.0 24.0

12.5

18.5 21.0 0.25

0.20

0.15

0.10

0.05

1.0 0.00

*

% Cl2

B)Figura 40: Bakterijska neusaglašenost i vrednosti rezidualnog hlora za pijaću vodu iz centralnih sistema snabdevanja na Kosovu: A) 2007. i B) januar-jun 2009.

Vrednost rezidualnog hlora kreće se od 0,1-0,2 mg/l, što je unutar vrednosti dozvoljenih od strane Svetske zdravstvene organizacije (0,2 mg/l VML).

© Kosovska Agencija za Zaštitu Životne Sredine 107 120

1. OPŠTI ASPEKTI UPRAVLJANJAVODOM

8.1 VODNE DOZVOLE


Prema Zakonu o vodama, Vodne dozvole se izdaju za sledeće svrhe:

• Vađenje vode,

• Ispuštanje zagađenih voda,

• Izgradnja, rekonstrukcija ili rušenje objekata koji utiču na vodni režim;

• Rudarske aktivnosti i geološki radovi koji utiču na vodni režim.

• Eksploatacija peska, šljunka, kamena i gline, i

• Druge aktivnosti koje mogu uticati na vodni režim.

Vodna dozvola nije potrebna za:

• Korišćenje bunara (sa izuzećem arterskih bunara), izvora, cisterni i sličnih objekata za snabdevanje domaćinstva pijaćom vodom; i

• Gašenje požara i preduzimanje hitnih sanitarnih i drugih mera u slučaju opšte opasnosti.

Vodna dozvola u zavisnosti od zahteva izdaje se od strane Ministarstva životnesredine i prostornog planiranja i od strane relevantne opštine

Ministarstvo izdaje dozvole za vodu za objekte, postrojenja i radove za45:

o Objekte u kojima se u tehnološkom postupku koriste ili stvaraju radioaktivne materije;

o Hidroelektrane, termoelektrane, toplane sa instaliranom snagom većom od 5 MGW;

o Objekte vodnog sistema kojima upravlja Vlada Kosova u koordinaciji sa drugimorganima;

o Izgradnju objekata za zaštitu voda, kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje vode za dve ili više opština;

o Izgradnju naftovoda, gasovoda i drugih provodnika koji prelaze kosovskugranicu ili teritoriju rečnog sliva;

o Izgradnju akumulacija na teritoriji dve ili više opština i akumulacija kojeutiču na teritoriju druge države;

o Izgradnju objekata za transfer vode sa međudržavnih vodotoka ili iz jednog rečnog sliva u drugi;

o Izgradnju zaštitnih objekata na međudržavnim vodotocima;

o Izgradnju objekata za podzemnu ili površinsku eksploataciju mineralnih sirovina nateritoriji dve ili više opština, odnosno u blizini međudržavne reke;

o Izgradnju objekata za odlaganje ili deponije čvrstog ili tečnog otpada i sterilnog otpada kao i sanitarnih deponija;

45 Administrativno Uputstvo o sadržaju, obliku, uslovima i načinu izdavanja i čuvanja vodne dozvole


Izveštaj

o Izgradnja ekonomskih i drugih objekata čija zagađena voda može uticati na vodni režim međudržavnih vodotoka i snabdevanje pijaćom vodom; i

o Izgradnja ribnjaka koji koriste vodu iz međudržavnih vodotoka;

o Izgradnja autoputeva i železnica, koji se prostire izvan granica Kosova, odnosno kojiprelaze teritoriju dve ili više opština;

o Vađenje inertnog materijala koja služi za uređenje vodotoka;

Dok opština izdaje vodnu dozvolu za:

o Uzimanje vode iz izvora za javno snabdevanje do 5000 stanovnika ekvivalentan;

o Snabdevanje vodom iz javnih bunara;

o Otvaranje individualnih ili javnih bunara;

o Navodnjavanje zemlje površine do 100 ha; i

o Uzimanje vode sa izvora od lokalnog značaja.

Tokom perioda od 2005-2008, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja izdaloje 91 vodnih dozvola, od kojih 78 samo tokom 2007. godine. Tokom ovog periodarazmatrano je 146 zahteva, a najveći broj njih tokom 2007 godine.

Detaljniji podaci o izdavanju vodnih dozvola prikazani su na slici 42.

2008

2007

2006

2005

0 50 100 150 200

Broj zahteva za vodne dozvole Broj izdatih vodnih dozvola

Slika 41: Broj vodnih dozvola i razmatranih zahteva za period 2005-2008

8.2 TARIFE ZA KORIŠĆENJE VODA

Visina naknade za korišćenje voda, nadoknade za ispuštanje zagađenih voda (zagađenje) i naknada za vađenje inertnog materijala iz korita i obala vodotoka regulisana je administrativnim uputstvom o strukturi plaćanja vode.

Sledeća tabela prikazuje podatke o visini naknade za upotrebu površinskih, podzemnih i mineralnih vode predviđene prema ovim administrativnim uputstvom.



Tabela 32: Visina naknade za korišćenje površinskih, pod zemnih i mineralnih voda46

Vrsta korišćenja vode Visina naknade

Neobrađene vode koja se uzimaju direktno 0.001 € za 1m3

Vode koje imaju kvalitete pijaće vode i uzimaju se za prodaju

pravna lica 0.003 € i građai 0.0015 € m3

Vode pijaćeg kvaliteta koje se uzimaju za lične potrebe

0.003 €

Proizvođači koji pakuju mineralnu vodu i prirodnu vodu

0.009 € za 1 litar prodate vode

Navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta savodom iz veštačkih jezera

10 € za jedan ha

Navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta savodom iz vodotoka ili prirodnih izvora

5 € za jedan ha

Ribnjaci 0.15 € zasvakikilogramprodate ribe

Proizvođači električne energije

2.5% prodajne cene za svaki kliovat-čas, proizvedenih u hidrocentrali i1.7% prodajne cene za svaki kilovat-čas, proizvedenih u termoelektrani sa zatvorenimsistemom hlađenja

Dok su podaci o visini naknade za ispuštanje korišćenih (zagađenih) voda prikazani u sledećoj tabeli.

Tabela 33: Visina naknade za ispuštanje korišćenih voda

Vrsta korišćene vode Visina naknade

Korišćene vode u tehničko-tehnološkom postupku za preradu i promet nafte i naftnih derivate, crne metalurgije,obojene metalurgije, tekstilne industrije, industrije papira,kože, za farme, klanica i industrije mesa, auto-servise imehanizaciju

0.03 € za 1 m3;

Vode iz drugih industrija koje nisu gore navedene 0.02 € za 1 m3;

Gradske vode koje se sakupljaju u kanalizacionim sistemima 0.001 € zar 1 m3;

Druge vrste korišćenih voda 0.010 € zar 1 m3;

Vode za hlađenje termoelektrana sa otvorenim sistemom hlađenja

1.5% € za 1 m3

8.3 TARIFE ZA USLUGE VODOVODA I KANALIZACIJE

Tarife za usluge snabdevanja vodovoda i kanalizacije utvrđuje KRVO u skladu sa utvrđenim principima, kriterijumima i procedurama u zakonskom okviru regulatora. Tarife za ove usluge utvrđuju se na osnovu prijava regionalnih vodovodnih i kanalizacionih kompanija i zasnivaju se na princip pokrivanja operativnih i kapitalnihtroškova potrebnih za pružanje usluga. Posebna pažnja se posvećuje povećanju efikasnosti i nivoa usluga, tako što KRVO postavlja ciljeve učinka koje treba da ispune regionalne vodovodne i kanalizacione kompanije. U tabeli br. 35 dat prikazan pregledtarifa za usluge vodovoda i kanalizacije koje se primenjuju na Kosovu.

46 Administrativno Uputstvo u strukturu plaćanje vode.

© Agencija za zaštitu sredine Kosova 120 / 111

Jedinica

Tarife za domaćinstva Tarife van domaćinstva

RVK „Priština“ AD Priština

Fiksna €/muaj

€/m3

Kanalizacija €/m3

Srednjavolumetrična tarifaGodišnjepovećanje tarife

%

€/muaj

Kanalizacija €/m3

Srednjavolumetrična tarifa

€/m3

Godišnje povećanje

tarife

%

€/muaj

Kanalizacija €/m3


€/m3

Godišnje povećanje

tarife

%

€/muaj

Kanalizacija€/m3


€/m3

Godišnjepovećanje tarife €/m3

%

€/muaj

Kanalizacija


€/m3

Godišnjepovećanje tarife €/m3

%

Izveštaj

Tabela 34, Tarife za usluge vodovoda i kanalizacije 2007/08 i planiranje njihovog povećanja 2009-201147

€/m

€/m

€/m

€/m

47 Kancelarija regulatora za vodovod i otpad-KRVO2009


RVK “Bifurkacija” AD Uroševac

€/muaj

Kanalizacija


€/m3

Godišnjepovećanjetarife

€/m3

%

RVK „Hidromorava” A.D Gnjilane

€/muaj

Kanalizacija


€/m3

Godišnjepovećanjetarife

€/m3

%


€/m

€/m

4.4 VODNAINFRASTRUKTURA

Vodna infrastruktura obuhvata objekte i opremu za uređenje vode kao što su nasipi za zaštitu od poplava, bazeni i oprema za nadzor voda, kao i objekti i oprema zakorišćenje vodnih resursa kao što su: pumpne stanice, brane, kanali odvoda i ispuštanja, uključujući određena sredstva ili instalacije namenjene za zaštitu od štetnih uticaja vode.

Vodna infrastruktura, pored objekata i opreme, obuhvata i kanale koji su rezultatpremeštanja kanala ili uređenja prirodnih vodotoka ili akumulacija nastalih prekidom vodenih tokova ako su namenjeni za javne usluge. Podela vodne infrastrukture premanameni utvrđuje se administrativnim uputstvom o sadržaju vodne infrastrukture. Klasifikacija objekata vodne infrastrukture prema nameni i vrstama infrastruktureprikazana je u sledećoj tabeli.


Izveštaj

Tabela 35: Objekti vodne infrastrukture prema nameni48

Objekti vodne infrastruktureprema nameni

Vrste objekata učesnika

Hidrotehnički objekti za zaštitu od voda i erozije:

• Nasipi;• Ojačanje obala;• Uređenje korita vodotoka;• Drenažni kanali (odvodni i dovodni kanali);• Bočni kanali za zaštitu od spoljnih voda; • Odvodni tuneli;• Brane sa akumulacijom i njihovi prateći elementi; • Retenzije;• Zaštitna šuma;• Pregrade;• Pragovi stabilizacije;• Pumpne stanice za zaštitu od vode;• Druga sastavna oprema.

Hidrotehnički objekti za odvodnjavanje i drenažu vode;

• Mreža glavnih i sekundarnih kanala;• Galerije drenaže;• Pumpne stanice za odvodnjavanje viška vode;• Drenaže;• Druga prateća oprema.

Hidrotehnički objekti za korišćenje vode;

• Objekti za navodnjavanje kao što su: akumulacije, kanali ituneli za dovod vode, vodne kaptaže, pumpne stanice,regulatori i zahvati vode, brzotoci, ustave, akvadukti i vijadukti,mreža za drenažu i distribuciju, druga prateća oprema.

• Objekti za snabdevanje vodom kao: akumulacije, jezera,kaptaže za uzimanje vode, delovi za kondicioniranje vode,pumpne stanice, rezervoari i objekti za gašenje energije,glavni cevovod, druga prateća oprema.

• Objekti za korišćenje snage voda kao: akumulacije, prateći tuneli i kanali, kule za ravnotežu i druga prateća oprema.

• Ribnjaci.• Rekreativni bazeni I jezera.

Hidrotehnički objekti za zaštitu od vode;

• Kolektori za prijem i transport zagađenih voda;• Objekti i oprema za pročišćavanje zagađenih voda; • Deponije za zagađene materije; • Odvodni objekti kod primaoca;• Druga prateća oprema.

Hidrotehnički objekti za praćenje voda.

• Hidrometrične stanice; • Pijezometri;• Druga prateća oprema.

Međutim, uprkos pripremi pravnog osnova za ovo područje vodenog sektora i uprkos nekim investicijama koje su realizovane u izgradnji vodne infrastrukture, ne postojedetaljni podaci o broju hidrotehničkih objekata i drugih pratećih objekata. Sledeća tabela prikazuje podatke o pojedinim objektima vodne infrastrukture na Kosovu.

48 Administrativno uputstvo o sadržaju vodne infrastrukture.



Tabela 36: Vodna Infrastruktura na Kosovu

Objekti vodne infrastrukture Br. objekata

Hidrotehnički objekti za zaštitu od voda i erozije;

Nema detaljnih podataka o hidrotehničkoj infrastrukturi za zaštitu od voda i erozije iako je realizovano nekoliko projekata kao naprimer u uređenju korita reke Sitnica, ne zna se broj zaštitnih šuma, drenažnih kanala itd.Poznati su podaci o:

• Šest laguna za drenažu vode od sanitarnih deponija.• 149 km, uređenog rečnog korita

Hidrotehnički objekti za odvodnjavanje i drenažu voda:

Takođe nema detaljnih podataka o hidrotehničkoj infrastrukturi za odvodnjavanje i drenažu voda kao što su:• Broj ili dužina glavnih i sekundarnih kanala,• Broj ili dužina galerija drenaže,• Broj ili dužina drenaža• Broj pumpnih stanica itd.

Hidrotehnički objekti za korišćenje vode;

• 3.357 kilometara mreže vodovoda kojom upravljaju RVK-i,• 196 ruralnih vodovodnih sistema kojima ne upravljaju RKV-i,• 938 km kanalizacione mreže kojom upravljaju RVK-i.• Za tačan broj kanala nema tačnih podataka, ali ima samo

podataka o njihovoj dužini u km.Prema tome dužina otvorenih kanala u Belom Drimu je 415.70km, u Ibar Lepenac je 80.883 km, dok je u Radonijću, Dukađini 15.08 km. Tako dužina kanala u tri preduzeća za navodnjavanje je: 511.663 km• 6 jezera za površinsku akumulaciju površine 573 km2 i

zapremine 565.1 milion m3

• Oko 20 ribnjaka za kultivisanje ribe• Desetina bazena i rekreativnih bazena• 1 hidroelektrana kapaciteta 2x17 MW• 5 malih hidroelektrana kapaciteta 11.82 MW

Hidrotehnički objekti za zaštitu vode;

Takođe nema detaljnih podataka o hidrotehničkim objektima za zaštitu vode kao što su:• Broj kolektora za prijem i transport zagađenih voda; • Broj objekata i opreme za pročišćavanje zagađenih voda; • Broj deponija za zagađene materije; • Broj objekata ispražnjenja u prijemnom.

Hidrotehnički objekti za praćenje voda.

Postoje:• 22 hidrometričnih stanica za praćenje, • 13 automatskih meraća količine kiše i

53 ručnih meraća količine kiše

4.4 PROJEKTI I INVESTICIJE U SEKTORU VODA

Vodeni sektor na Kosovu pripada sektorima u koje je orijentisan značajan broj projekata i kapitalnih investicija. Posebno u prvim posleratnim godinama, brojni donatori dali sudonacije za obnovu i generalno unapređenje vodene infrastrukture. U sledećoj tabeli prikazani su opšti podaci o donatorima, sprovodiocima i iznosu projekata za sanaciju iunapređenje vodne infrastrukture.


Raport

Tabela 37: Podaci o donacijama za sanaciju i izgradnji infrastrukture u sektoru voda (1999-2003)

Donatori Sprovodilac Iznos € Godina sprovođenja

Evropska Agencija za Rekonstrukciju-EAR

UNDP 690.48 2000-2001

Američka Vlada USAID 353.94 2000-2001

USAID IOM 1,619.14 2000-2001

UFORK UFORK 1,310.06 1999-2002

Švajcarska Vlada SDC 646.17 2000-2001

Švajcarska Vlada IBG LTD 13,283.73 2001-2003

Nemačka Vlada GTZ 1,424.20 2001-2002

Evropska Agencija za Rekonstrukciju-EAR

KFW i AER 10,212.08 2000-2002

Svetska Banka za Holandskom VladomCDF 3,793.09 2001-2003

Evropska Komisija, Švajcarska Vladai ACT

OXFAM 3,326.65 2000-2003

Drugi DonatoriRazličiti

sprovodioci26,762.74 1999-2003

Iznos 63,422.28

Prema postojećim podacima, najveće investicije stranih donatora investirana su u obnovi i izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže. Na Tabeli. 38 su prikazani podaci oinvesticijama koje su realizovane u ovoj oblasti prema vodovodnoj i kanalizacionojkompaniji.

Tabela 38: Pregled kapitalnih investicija koja su realizovana tokom 2008 godine, od donacija u vodovodnim ikanalizacionim kompanijama na Kosovu49

Naziv kompanije RegionDonacije€/CHF

Izvor donacija

RVK „Priština“ AD Priština 608,211.00 €62,790-MEF

545,421- Norveška vlada

RKV “Mitrovica” AD Mitrovica 470,000.00 €270,000 - AKM200,000 - MEF

RKV “Hidrodrina” AD Peć 275,443.71 € 275,443 – KFW

RKV “Radonjić” AD Đakovica

RKV”Južna hidroregija” AD Prizren 173,919.00 € 173,919.00 € KFW

RKV “Bifurkacija” AD Uroševac45,000 €

4,740,000 CHF45,000 € - AKM

4,740,000 CHF-Švajcarska vlada

RKV “Hidromorava” AD Gnjilane100,000 €

4,350,000 CHF

60,000 € - AKM40,000 € - MEF

4,350,000CHF-Švajcarska vlada

Ukupno investicija oddonatora

1,672,573.71 €9,090,000.00 CHF

375.000.000 € AKM302.790.000 € MEF449.362.000 € KFW

545.421.000 € Norveška vlada9.090.000.00 CHF Švajcarska vlada

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja tokom 2008/2009 realizovalo jenekoliko kapitalnih projekata u sektoru vode koji prelaze 600.000 EUR (tabela 39).

49 Kancelarija regulatora za vodu i otpad - KRVO, 2009


Stanje Voda na Kosovu

Tabela 39: Projekti realizovani od strane MŽSPP, tokom perioda 2008-200950

Naziv projektaOpština

korisnikDonatorprojekta

Iznosprojekta €

Godinarealizacije

Uređenje korita reke SušicaIstok MŽSPP 289,000 2008

Izvođenje radova u vodovodu Pećke Banje

Peć MŽSPP 240,861 2008

Izgradnja vodovoda u seluDonje Vinarce

Mitrovica MŽSPP 130,000 2008

Uređenje korita reke Klina Skenderaj MŽSPP 459,000 2009

Uređenje korita reke TrstenkaVučitrn MŽSPP 1,500,000 2009

Uređenje korita reke MirušaGnjilane MŽSPP 1,000,000 2009

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja za period 2010-2012 planirarealizaciju još nekoliko projekata u vodnom sektoru. Detalji ovih predloga projekata,njihovi iznosi i opštine korisnice prikazani su u tabeli 40.

Tabela 40: Projekt predlozi planirani od strane MŽPP za period , 2010-201251

Naziv projekta Iznos projekta€ Godina realizacije

Izrada elaborate za definisanje zaštićenih oblasti za pijaću vodu

2,000,000.00 2010 – 2012

Sanacija i izgradnja nasipa duž reke Sitnica 9,400,000.00 2010 – 2012

Istraživanje podzemnih voda 1,300,000.00 2010 – 2012

Unapređenje sistema površinskih voda 1,200,000.00 2010 – 2012

Uređenje korita reka Prizrenska Bistrica 1,000,000.00 2010 – 2012

Realizacija prve faze društveno-ekonomskog projekta ipročišćavanje zagađenih voda u Prizrenu

3,000,000.00 2010 – 2012

Studija izvodljivosti i projekat za pročišćavanje zagađenih voda u Peći

70,000.00 2010 – 2012

Studija izvodljivosti i projekat za pročišćavanje zagađenih voda u Prištini

150,000.00 2010 – 2012

Studije segmenata gde se može koristiti pesak i šljunakna reci Beli Drin

1,700,000.00 2010 – 2012

Izgradnja nasipa duž reke Beli Drin 1,105,000.00 2010 – 2012

Procena stanja bezbednosti brana i opreme sasistemima praćenja

505,000.00 2010 – 2012

Izgradnja kanalizacije grada i u nekoliko sela u opštiniDečane.

1,800,074.00 2010 – 2012

Glavni projekat vanjski vodovo – magistralne cevi kojeuključuju 13 sela Đakovice

1,642,058.00 2010 – 2012

Uređenje korita reke Drenica 1,200,000.00 2010 – 2012

Uređenje korita reke Topluga u Suvoj Reci 1,500,000.00 2010 – 2012

Master plan Vodovoda 2,000,000.00 2010 – 2012

Uređenje korita reke u Mamuši 1,000,000.00 2010 – 2012

Uređenje kanalizacije za sela Runik i Banja opštine Skenderaj

550,000.00 2010 – 2012

50 Odeljenje za vode, 200951 Odeljenje ta vode, 2009


Raport

ZAKLJUČCI

Sveukupno stanje voda na Kosovu u svim aspektima i dimenzijama jenezadovoljavajuće. To se može zaključiti iz činjenice da su s jedne strane vodeni resursi na Kosovu relativno nedovoljni (1600 m³ godišnje po stanovniku), a sa drugestrane imamo sistematsku degradaciju voda u nedostatku efikasnog sistema njihovogupravljanja i zaštite.

Na osnovu podataka prikazanih u ovom izveštaju možemo zaključiti da:

• Kosovo još uvek nema: strateški plan za vode, plan za upravljanje vodama, plan zaupravljanje slivovima, i plan za upravljanje poplavama.

• Baza podataka o vodama je i dalje nepotpuna i predstavlja prepreku za kvalitetnoplaniranje u vodnom sektoru;

• Postoji korišćenje vodnih resursa bez kriterija i nekontrolisano korišćenje inertnog materijala sa rečnih korita;

• Postoji nedostatak investicija u izgradnji kanalizacionih sistema i postrojenja zaprečišćavanje zagađenih voda;

• Postoji nedostatak naučnih istraživanja u oblasti vode u nedostatku istraživačkih instituta.

• Nedovoljna saradnja između institucija odgovornih za oblast vode,

• Nedovoljna saradnja između vladinih, nevladinih institucija i javnosti.

• Ne postoji integrisani sistem za praćenje površinskih i podzemnih voda.

Stanje snabdevanja pijaćom vodom nije zadovoljavajuće kao posledica sledećih faktora:

• Nizak nivo održavanja vodne infrastrukture;

• Amortizacija vodovodne i kanalizacione mreže;

• Nedostatak plana za zaštitu vodnih rezervi;

• Nedostatak dugoročnih planova za snabdevanje pijaćom vodom,

• Koncentracija stanovništva u urbanim sredinama od nekontrolisane migracije,

• Nedefinisanje nadležnosti regionalnih vodovodnih kompanija i lokalnih samouprava.

• Ilegalni priključci na vodovodne i kanalizacione sisteme,

• Ozbiljno oštećenje distributivne mreže i problemi održavanja,

• Niska stopa plaćanja za usluge snabdevanja vodom.


REFERENCE


1. Problemi vodosnabdevanja na Kosovu, OEBS, 2008

2. Nekoliko činjenica o životnoj sredini, ASK, 2007

3. Geotermalna energija na Kosovu i njena razvojna perspektiva, Avdi Konjuhi et al.,Naučna Konferencija: Održivi tehnološki i ekološki razvoj, ŠTM, Priština 2002

4. Kosovo u ciframa, ASK, 2008

5. Hidrogeološka karta Kosova, Velimirović J, 1967

6. Akcioni plan Kosova za životnu sredinu 2006-2010, MŽSPP/REC, 2006

7. Izveštaj o istraživanju stavova potrošača oko javnih usluga za vodu i otpad na Kosovu - KRVO, 2008

8. Izveštaj o stanju životne sredine 2006 / 2007- AZSK 2008

9. Izveštaj o nadzoru napretka, REC, 2008.

10. Izveštaj o studiji predizvodljivosti za identifikaciju vodnih resursa za male hidroelektranena Kosovu, MEM i AAEESD, 2006.

11. Godišnji izveštaj o učinku javnih preduzeća za snabdevanje vodom i otpad na Kosovu za 2007. godinu, KRVO, 2008.

12. Godišnji izveštaj o učinku javnih preduzeća za snabdevanje vodom i otpad na Kosovu za 2008. godinu, KRVO, 2009.

13. Kosovska strategija za životnu sredinu, MŽSPP, 2003.

14. Studija strategije za pročišćavanje zagađenih voda; Kemwater services OY, 2004.

15. Zakon br. 2004/24 o vodama Kosova.

16. Zakon br. 02/l-79 o hidrometrološkim delatnostima.

17. Zakon br. 02/L-78 o javnom zdravlju.

18. Zakon br. 02/L-9 o navodnjavanju poljoprivrednih zemljišta.

INSTITUCIJE I JAVNA PREDUZEĆA

1. Odeljenje za vode / MŽSPP

2. Hidrometrološki institut Kosova

3. Nacionalni institut za javno zdravlje Kosova

4. INKOS institut

5. Agencija za statistiku Kosova

6. Kancelarija regulatora za vodu i otpad - KRVO

7. Preduzeće Hidrosistem Ibar Lepenac AD.

8. Udruženje vodovoda i kanalizacija Kosova – UVKK.

9. RVK – Priština.

10. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja.


Izveštaj

STANJE VODA NA KOSOVU

IZVEŠTAJ

Izdavač:

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja


Uređivački odbor:

MSc. Afrim Berisha- AZSK

MSc. Tafë Veslaj- AZSK

Merita Mehmeti- AZSK

Agron Shala- HMIK

MSc. Bashkim Kastrati- HMIK

Fidaim Sahiti-OV

Fatlije Buza -OV

Lektor:

Tone Buzhala-Gashi

Dizajn:

Design house

Naslovna strana i zadnja strana:

Štampano u štampariji:

Design house

® Zabranjuje se neovlašćeno umnožavanje i ponovno izdanje

izveštaja „Stanje voda na Kosovu“, deli se besplatno.

Kopija se može obezbediti u Agenciji za zaštitu sredineKosova.

Adresa:

Ulica Luan Haradinaj, bivša zgrada - Rilindja /XV sprat,

Tel. +381 200 33 228

E-mail: [email protected]

ISBN


stanje voda na kosovu - ammk-rks.net › repository › docs › izvestaj_stanje_voda_… · stanje...

Documents